ико пута крочи доле горе по кући — Сам! а је ли оружан? — упита кнез даље.</p> <p>— Оружан је, |
шем полициском приставу (члан полиције) а он се накостреши, не даде ми ни реч изустити.</p> <p> |
ече Карађорђевица (јер је она то била), а дубок тежак уздах оте јој се из снажних груди.</p> <p |
ога.{S} Али ја познајем Крџалију (пса), а он је старешина свима осталим.{S} Кад он регне и каже |
репи царски измећар у Београду (везир), а не овај куси крштени Турчин овде у шуми...{S} Такав ј |
А</head> <p>Беше освануо 12. јули 1817, а падао је у суботу у очи летњег св. Аранђела.</p> <p>Т |
меса не може да прође ни једна свадба, а камо ли да се ослободи цела једна поробљена земља — р |
обро, господару; ти заповеди шта треба, а ми ћемо вршити — рече Павле.</p> <p>— Шта мислиш ти В |
зирима, да спасу главе заробљених Срба, а не да их за ту плату Турчин посече.</p> <p>— Није!{S} |
јдуке.{S} Прво је дошла Цукићева глава, а синоћ догнаше и ову двојицу.</p> <p>— Алах шућур (бог |
је Милош казао све што зна и намерава, а Ђорђе паметно купио од њега све планове, па га онда о |
стих, младих гајева.{S} Дан се свршава, а ноћ настаје, и у овом свечаном тренутку, у целој прир |
, рече.</p> <p>— Спомињете вољу царева, а где је ваша рођена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели |
повисока раста, просед, крупних бркова, а избријане браде.{S} На њему је била чохана, везена до |
овде је невоља — опасно је пустити га, а још опасније убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдег |
уздигнутих песница маше се против њега, а хиљадама рапавих гласова вичу: доле с убицом, убите г |
како до сад нема никаква гласа од њега, а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити н |
а је ћутала и нетремице гледала у њега, а он је онда продужавао:</p> <p>— Од кад сам отишао, на |
живе људи пријатељски један уз другога, а код нас свега на свега истакло се десетак угледнијих |
унисање, кукавичлук.{S} Казним једнога, а сутра је место њега једног њих десет пошло истим путе |
дне, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбарлија седморицу са собом.</p> <p>Побију се ватро |
их латио се каква посла те мало зарада, а мало ова пензија што је добијају из Русије, даје свак |
кне Карађорђа, онда њему и да се преда, а они да не прљају руке његовом крвљу.</p> </div> <pb n |
се пружа дуж сва четири каванска зида, а горе на миндеру седи око 50 људи и ћутећки срчу своје |
ачким списковима, а сад је више народа, а узима и три пута већи приход са скела и ђумрука.</p> |
студени снези, изумираће цела природа, а дебела ледена кора покриваће земљу; после ће опет дол |
собом и који су га пратили скоро свуда, а по најчешће кад излази у околна села.</p> <p>Једном п |
а све велим, биће да то светина нагађа, а у истини да је било сасвим другачије.</p> <p>— Дај бо |
еној, она је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили они разговори, што их је |
ка.{S} Тако је Вујица тешкао Карађорђа, а рече му како ће зато време и сам остати туна, да се н |
ру, овде има вина, овде је опет ракија, а ено и натеге онамо за таванском гредицом — све је ово |
а рогове, турска сила све је бесилнија, а Турству су скути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и |
, криву дамаскињу, оштру као љута гуја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада одсекла бар <h |
ави, кад што буде смерао против Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести свет |
напоље!“ — Цукић беше насрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пола извучен јатаган, и мало је |
о чинило је, те је Србија у очима Грка, а и свих других балканских родољуба, имала највећи знач |
лони.{S} Шта ће кад нема друга изласка, а ствар је требало вршити брзо, да што Турци не осете.< |
ћног срца.{S} Ова је песма била српска, а српска је била и пратња која је спроводила овога чудн |
е.{S} Врљо узме питати сељака што кука, а он му не хтедне ништа казивати, бојећи се да ко не до |
оштво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз привратак домова наших већ стоји наслоњена просјач |
једне лобање!{S} Зора се већ помаљала, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, |
траховити амбис у коме је Гружа хучала, а горе над реком у хладној зимској ноћи дизала се сивка |
ца.</p> <p>Поноћ је већ била превалила, а њих двојица још се не бејаху сложили шта управо да ра |
до сад тако често и тако упорно бунила, а сад ево сама хвата бунтовне војводе своје и предаје и |
на откуда ће ударити права српска сила, а најрадије би нападао на позадња одељења, која гоне за |
те ме људи!{S} Гледајте ви свога посла, а оставите мене на миру.{S} Кажите и поручите Милошу не |
о би могао имати друга поштенија посла, а да ме не оптужујеш овде код Руса, као да ми је мало о |
> <p>— Како, болан, нијесу твоја посла, а да чија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему |
а ми, господару, има много што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други свет не |
е.{S} После наједаред коњ се зауставља, а јахач тада раскопча груди, обнажује пред олујом срце |
ек, славни муж, зна за њега цела земља, а ето нестаће га, па не само да људи неће знати шта би |
а је онда одозго на мртве насута земља, а на бресту уз који је био овај гроб, Драгић уреже ноже |
{S} У образу је изгледао црн као земља, а црте на лицу бејаху му се некако развукле и искривиле |
езиром и рече:</p> <p>— Царска је воља, а везирова заповест!{S} Како ви наредите за ту ствар, ј |
ачунати само на оно, што имаш у рукама, а њина обећања празна су заваркивања, у која нико не тр |
е.</p> <p>Патос је сав застрт хасурама, а лево и десно, по угловима, прострти су ћилими и сиџад |
је порез по старим харачким списковима, а сад је више народа, а узима и три пута већи приход са |
по застртој одаји, с рукама на леђима, а оборене главе, Марашлија је учио нешто крупно у памет |
час видели у његовим немим монолозима, а она се с нова пробуди и понова налети на њега с новим |
се одмори, да се погости с пријатељима, а богме, и да се поверљиво разговоре о многим народним |
лској униформи, окићен многим орденима, а без једне ноге.{S} Чим се старац помоли, сакупљени св |
лако се дају завести вештим обећањима, а кад се једном заглибе онда газе даље из страха од одг |
ајестак на броју, сви на добрим коњима, а до зуба наоружани.{S} Мирно село Рогача није одавна в |
ивили да сам се удружио с бунтовницима, а пали би под сумњу и сви други угледни људи.{S} Све ов |
арађорђе је био мрзак и опасан Турцима, а нарочито је од њега морао зазирати београдски везир.{ |
ротиња мало смирила и прогледала очима, а ви хоћете опет да упалите вилајет, а кад дође до густ |
еба да се крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох да видим коње.</p> <p>После по часа Карађорђе |
човек, он је био жудан боја и мегдана, а рачунао је да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Ка |
лопатом.{S} Рака је већ била ископана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо |
ледна пољана, отворена са свију страна, а у њој ни грма ни трна, само свуд набујала лепа зелена |
оји је имао своје трло код воде Доћана, а одвео га је тамо Стојан Пауновић—Аџибеговац.{S} Изгле |
седи погнут, лактовима одупро о колена, а главу заронио у шаке.{S} Кад ме опази, диже главу и д |
.{S} Јелена је стојала тешко замишљена, а обадве шаке бејаше задела за појас.{S} Тројка се пола |
м, Алекси, могло је бити око 14 година, а млађем, Александру, тек десетак.</p> <p>Али, и ако је |
сад још гушћи.{S} У природи је тишина, а овде онде, на далеком обзорју сену светлаци, знак да |
већину та је помоћ била веома незнатна, а после није се уредно ни издавала.{S} Тако је већина б |
се одбраним од ваших писама и зивкања, а сад се причуђате што сам дошао!</p> <p>Видећи Карађор |
о му гођ може бити опасан, тога уклања, а амишан је за новце и сабраће огромно богатство.{S} С |
ликом Чимбарлији бејаше понестало пара, а он насред друма сретне сељака с колима, испрегне му в |
аред чисто трже, доња му вилица заигра, а зуби зацвокоташе као у грозници.</p> <p>— Ах, булу ти |
о Турцима те су удавили војводу Молера, а на душу га макао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} |
висно.{S} Само да слушају њега, везира, а он би им у Цариграду израдио царске берате, да буду н |
иве везе између Милоша и рускога двора, а нарочито између Милоша и рускога посланика у Цариград |
устили.</p> <p>Било је и оштрих говора, а пало је и доста опорих речи.{S} Милошу су замерили да |
лутруло лишће, избацивати одломке кора, а уз то је осетио како га загушује мокри натрули задах |
а, ваљала се гомила лених турских паса, а овде онде шврљале су туда везирове грбате камиле, чуп |
везиру у року од године и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу писмену наредбу да чува међе од |
вилице стоје обнажене, голе, без меса, а од ње целе заудара буђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде |
Лица је био округла и као мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, |
тако Карађорђе оде у Русију без дуката, а Мелентије остаде као врло богат човек. „Поменик”.</no |
рака назад и стаде у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајно или х |
бирате шта ли би хтели цареви из света, а не знате шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да будете слоб |
.{S} На ражњу вртела су се два јагњета, а крај огњишта, на прпору, стојала је велика тепсија ги |
истакнут да стане на чело тога покрета, а сви балкански родољуби и мање војводе били су готови |
ахнула каква Милошева разбојничка чета, а ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно мрем.{ |
а, један да чува стражу код прозорчета, а други да обилази око куће.</p> <p>На вратима тако ист |
рија сматрале би га као рускога агента, а Русија није имала интереса да на њу падају сад таке с |
чудна благост и сетна душевна доброта, а онај нежни израз чудно је одсјаивао на строгом и суро |
изађоше два човека, један средња раста, а други необичне, огромне висине.{S} Обојица су били ог |
ји гореле су ватре на три четири места, а око њих видели су се многи наоружани људи.</p> <p>Уна |
ека дође сад одмах.</p> <p>Милош ућута, а она су се двојица згледали.</p> <p>— Како то мислиш, |
то предомишља и вајка!...</p> <p>— Шта, а ти га жалиш? — рече Милош јетко, а доња му усна заигр |
, лежао је на сред колибе крај огњишта, а на грудима му је зјапила огромна, проломљена рана с ц |
та војводу рудничког Милана Обреновића, а после и сам за се.</p> <p>У тој суровој школи живота, |
ађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је по турском кроју лепо и |
апред, ова сретања су бивала све чешћа, а међутим, при сваком сусрету из кола се појављивала ср |
и људима.</p> <p>Одсекао му обадва уха, а за тим га опремио тако несретно, да је у Пожегу ушао |
после начисто види до кога је кривица, а да не беде после мене права и здрава.</p> <p>Управо ј |
око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србији јунака и честитих људ |
лен као овца сед Турчин смежурана лица, а веома живих ватрених очију.{S} Док су остали разговар |
преко непрегледних бесарабских равница, а два путника опет се удубише у читаве облаке свакојаки |
ко од Грка, који није познавао Добрњца, а свакако ствар је ваљало забашурити, и Карађорђе је то |
ело племенита Србина и велика владаоца, а зао дух српски из таме ће се подругљиво и злурадо кик |
<p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета само, што се оваке ствари не ре |
зад, пред подне, ветар се сасвим утиша, а после подне око два часа, слабуњаво зимско сунце проб |
а радња Марашлијина огорчила је Милоша, а прилично га је и уплашила.{S} С тога он сад друкчије |
— Али како да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поменути.{S} Пре неки дан наго |
ослујем, изгледам <pb n="224" /> здрав, а у истини мени је болна и преболна сама душа, на срцу |
о је казивао и слутио онај горњи напев, а мрачна сумња наскоро је постала црно дело.</p> <p>У с |
јао ту пред њим скроман, миран, ћутљив, а ови погледи као да су говорили:</p> <p>„Да ли овај по |
ало, порушено, зарасло у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, прилепили као лас |
у опала сва коса, био је мало и наглув, а и језиком је запињао.{S} Та га је несретна болештина |
аустави у Крагујевцу и врати их натраг, а везиру поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини |
добије право наследнога кнеза српског, а Милош да то богато награди и позлати.</p> <p>За Мараш |
— рече он.{S} Још мало па ћемо у град, а онога човека још нема.</p> <p>Карађорђе не одговори н |
му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац господару.</p> |
ошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и Крага х |
p> <p>— Добро, не брини.{S} Иди ти сад, а за даље моја је брига.</p> <p>На томе се растадоше.{S |
пре у Петра страшан, закрвављен поглед, а свака длака и на коси и у брковима, усправи му се.{S} |
ародне канцеларије, као што је био ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, појешће и ову |
ма и потераше.</p> <p>Кнез Сима напред, а Драгић за њим.{S} Они су ишли ћутећки, мирно и достој |
оше.{S} Бедни кнез Сима пови се напред, а услед тога тегљења врат му се таман згодно наслони на |
српским селима само би узбунила народ, а то би ишло бунтовницима на руку.</p> <pb n="17" /> <p |
ао.{S} Велим, немирни људи, буне народ, а Турци не знају за другога но за господара Милоша, и д |
кнез Сима одоцнили да изађете у народ, а Милош дознао, јурнуо са својим кабадахијама, похватао |
, да још изда момцима последње наредбе, а Карађорђе и Наум осташе сами у колиби.</p> <p>— Какве |
убојица, он је увек имао пара код себе, а у таким околностима лако му је било наћи свагда по пе |
де — окрете се Ага-Џон Турцима до себе, а затим се опет обрати Србину доле у дну каве.</p> <pb |
ебично, грабљиво!{S} Он воли само себе, а погинуо је за господством и влашћу.{S} Продаће сто ср |
ише велику ватру мало подаље од колибе, а распирише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и Вујица. |
дали се, носећи собом две крваве главе, а у пустој шуми остаде Драгић са својим десетогодишњим |
Везир данас тражи од Милоша туђе главе, а сутра ће од другога тражити главу Милошеву.{S} Хоће л |
p> <p>— Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, |
з поговора слушао све заповести његове, а сад баш он као да се нешто предомишља и вајка!...</p> |
} Смелост често осваја земље и градове, а страшљиво <pb n="188" /> двоумљење губи и оно што је |
ећемо дати да се меша у његове послове, а он сам с оним, што пође уз њега, нека чини што може.{ |
о у Цариград, да гледа народне послове, а он се упустио с Турцима у трговину, пошто би му прода |
кад се Милош помешао у народне послове, а особито кад се истакао као вођ народни, његова кућа у |
Само су морали одмах поскидати весове, а место тога добили су неке качкете, с повеликим предњи |
ој заповести, ударили букагије на ноге, а лисице на руке, па су питали шта им ваља даље чинити. |
видим шта радиш.</p> <p>Старац устаде, а колена су му дрхтала.{S} Приђе ћутећки Гитарићу и пру |
жегле жижак.</p> <p>— Сређујем га овде, а ко зна где ћу га откати — рече старија жена о платну, |
рцима, то је невоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се |
га ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се чињаше као да још седи с њим у одаји и још |
је досад била дивна заточница слободе, а сада Милош од ње гради прљаву слушкињу турског деспот |
а је велика зелена каленица, пуна воде, а у њој је лежало некакво повелико срце, на <pb n="34" |
жише да пију.{S} Искали су бојаги воде, а примали су и цевчили вино, понајвише ракију.{S} Кад с |
друго, а ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе |
жан предати Марашлији колико се погоде, а Марашлија после нека равна Турке какогод зна.{S} Нара |
еће.{S} Кукурек огласио буђење природе, а нежна љубичица у подножју столетна храста, у загрљају |
Марко је просипао најстрашније погрде, а у наступима гњева могао је од човека чуда учинити.</p |
незова.{S} Он поби, болан, толике људе, а сад му сметамо чак и ми овде.{S} Шта ће мислити <pb n |
био јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а духовник и кнез одмах загазише у жив разговор.</p> <p |
зато га и остави нека од другога нађе, а какав је, неће то дуго тражити.{S} За премлаћивање ма |
љавале су ходник кроз који Милош прође, а унутра у одаји читава гронтуљица жижака расипала је б |
д“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у целом Српству!{S} И |
устила да у њој погине један Карађорђе, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и на |
а, да се споразуму и договоре шта може, а шта не може бити, ту онда <pb n="258" /> Милош нема к |
ла је вредан и поуздан момак; хитар је, а и слободан, на тројицу би ударио.</p> <p>Карађорђе од |
ја неће спасти ову двојицу од погибије, а сад прво то треба гледати.</p> <p>— Вала, да ми је ви |
и људи што тек бејаху стигли из Србије, а мени се чисто кожа најежи.{S} Тада сам и то први пут |
посекао!{S} Утекли као курве и ђидије, а оставили ову сиротињу саму, па сад видели где народ п |
тирова, па наградимо лађице од хартије, а наш момак Сима изчупа нам длака од бабина белца, па п |
ц.</p> <p>Ситна раста, веома црне боје, а грдно мршав и спечен, овај је човечуљак изгледао као |
ао се негдашњег сјаја и величине своје, а то је чинило те му је садашња невоља његова изгледала |
љало на ниже огромне водене масе своје, а његова пространа, као стакло глатка површина, искриви |
оцеви ће сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов свет, чије руке неће бити крваве, и на чи |
S} Не би он довршио ни прве речи своје, а страшан сребрњак Карађорђев сенуо би, и смели нападач |
т он узме власт у руке и нека наређује, а ми смо показали да бар умемо бити добри послушници.{S |
од мене ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако и оно што и п |
нас остале кнезове по штогод припитује, а после опет ради о својој глави и што он хоће.</p> <p> |
белца, па повежемо лептирове за длаке, а длаке закучимо за лађице, па их пустимо у бару код на |
о у Србији.{S} Знао би тамошње прилике, а знао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S |
p> <p>На три часа одстојања од Паланке, а на сат места од цариградског друма, уздиже се брдо Кр |
је план да поново дигне народ на Турке, а за њим ће одмах устати и друге хришћанске поглавице н |
валиш се да си одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се начинио паша, и гори си од онога у Бе |
о до пред зору.{S} Лети су ноћи кратке, а дугачки летњи дан веома се рано указује на обзорју.{S |
, кад многи од страха утекну у хајдуке, а и пред ратове кад се угледнији људи спремом за рат ко |
е две године како је узео власт у руке, а поби толике људе.{S} Уби Молера, па владику Мелентија |
} Снажан је, неће одмах пасти од пушке, а можеш и промашити.</p> <p>— Па шта да чинимо, ако не |
о дисао; ноздрве му се широко отварале, а реч му је рапаво запињала у гуши.</p> <p>Духовник вид |
ним гранама, што су се под небо извиле, а свуда по гранама пуно тица, шарених лептирова и ројев |
више је пуштао да други кажу шта мисле, а он је само одобравао тај говор, или се мрштио и дизао |
нас само две гомиле свеже мокре земље, а наша хладна мртва тела никада се више неће на њима ог |
оком трепнем.{S} Стока се везана коље, а јунак слободан дочекује смртни ударац.{S} Сеци бре, м |
н дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, којекуде, како знаш!</p> <pb n="259" /> <p>И |
ђорђу напише сам Милош са своје стране, а наскоро затим да му пише и Вујица, и да га позову да |
тражио хесапа за његову главу од мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С тога отварај очи и па |
штољ, господару, па њиме прво уби мене, а после што ти драго!</p> <p>— Хоће ли крвник чекати ба |
ра, сарани га у своје неизмерне дубине, а горе опет остане глатка мирна површина, као да није н |
едно уклонити; али овако, он да погине, а ја да се спасем, боже сачувај, то никад ни до века не |
, крај ватре, бејаху са стране одорине, а у средини набијен дебео слој лепе меке сламе, застрте |
аве, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за дл |
а, <pb n="139" /> који се јако изтакне, а јавно му се не сме ништа, или за друге сличне послове |
/> <p>Са свију страна чу се одобравање, а многи су жалосно вртели главом, признавајући с болом, |
ујица опет врати у своје првашње стање, а чуо је да му само то проклето писмо највише квари.</p |
много мучили како ће постићи то мучење, а нису хтели измишљати ни нарочите справе за то, као шт |
гић био поградио свињце за своје свиње, а мало ниже био му је и кованлук, као што смо већ напом |
их пресрете дечко, који прихвати коње, а старац поведе госте у скромну, ониску кућицу, која се |
ли им је био опљачкан, оставио им коње, а за њине хареме чак је и кола набавио да се лакше исел |
бина да сузбија оваке гласове и смутње, а особито он, кнез, принуђен је да оштро гони таке људе |
идео висок шиљаст кућни кров од шиндре, а около пуно малих зграда с новим црвеним крововима од |
жао је за врх од држаље осредњу секире, а иза силаја стрчале су му две сребрне јабучице од пишт |
даље од њих гореле су две велике ватре, а према њима Вујица је драо једно јагње.{S} Друго је јо |
огу друго ишчекивати сем срамоте за се, а робство за своју домовину?{S} Балканско је тропоље уз |
е! — рече у два маха, као вајкајући се, а после приседе на траву, између великих растових жила |
је плакао и певао, тужио и веселио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима растане, да св |
и молила; он је сам дошао, наметнуо се, а после је било добро...{S} Па колико је људи тек он по |
а све жене стану па гледају и смеју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је д |
овека окована у ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош посла |
да се ја што мешам.{S} Ви само вичете, а доказати не можете ништа.</p> <p>— Па ако не могнемо |
окован и везан?</p> <p>— Окован јесте, а везан није.{S} Није било нужда да га везујем.</p> <p> |
ешто се рогобатно сручи, здроби, прште, а кроз маглу из дубока амбиса изви се само подуже самрт |
нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао код свију, где више, где мање.{S} С то |
де <pb n="232" /> до Чолак-Антине куће, а после се може вратити.{S} Науму додаде:</p> <p>— Ти с |
као два жива раздувана угљена жеравице, а грозничава унутрашња ватра беше му јако раширила обе |
чешме.{S} Лептирови лете и вуку лађице, а оне за њима плове, тако лепо плове... па све жене ста |
ети, нестаће много штошта од данашњице, а настаће многе новине, које ми данас и не слутимо; дец |
да имате своју државу, своје управљаче, а једнако се обзирете лево и десно да ли ће вам когод с |
.</p> <pb n="291" /> <p>Никола се маче, а Вујица да би разбио сваку сумњу Карађорђеву рече, как |
у, одозго чохан јелек, па чохано ћурче, а доле плаве чохане чакшире с везеним пачалуцима.{S} Оп |
себе и видећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му стоје лепо заклопљене, он помисли у себи: — „Х |
ом зауставити.</p> <p>Коњаници стадоше, а стражари изађоше пред њих, да их упитају ко су и шта |
Зар је мени било ласно кад сви утекоше, а ја остадох овде скоро сам да горим на сто ватра!...{S |
оласка Ђорђе није никога пуштао к себи, а на <pb n="206" /> вратима непрестано су му држали нек |
, с огромним црвеним турбаном на глави, а одевен у богато извезено рухо од танке, као крв црвен |
о су били најпоузданији момци Милошеви, а водио их је Лисовић, човек решен на свашто и кнезу Ми |
је дошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођеном руком — примети |
ично само издао наредбе шта да се ради, а никад се није упуштао да се са мном саветује, особито |
} Тада већ никоме не бих био на досади, а онај туркешања у Србији бар би једном дануо душом!... |
ењу.{S} Та њега нико ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, па још по овакој урнебесној ноћ |
е, с напереним пиштољима Петру у груди, а прсти су му грчевито дрхтали на обарачама од пиштоља! |
, преко кога су долазили широки силаји, а на ногама је имао широке и кратке црвене чизме.{S} Од |
ло умирио и средио онај народ у Србији, а тек што је подигнуто малко крова над главом, а ти хоћ |
а што дуже остане као везир београдски, а ту је опет лежала на Милошу обвеза да по могућству по |
и, ако би му ускоро опет што затребали, а сам оде да нареди даље што треба.</p> <milestone unit |
кад чули, нити су кад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, |
онда у Немачку, као што сте и научили, а фукара нека плаћа кожом и главом вашу обест.{S} Е нећ |
Међутим, освану већ и петак, 11. јули, а од Вујице ни трага ни јава.</p> <pb n="278" /> <p>Тог |
како су целу ову ствар други прекинули, а он је само пристао на готово, кад већ није било друго |
сао.{S} Ми овде то толико што смо чули, а нама није нико ништа доносио, нити нас је ко што пита |
ју тврду одлуку да одржава ред у земљи, а то му је давало нову снагу да што живље настане око и |
</p> <p>— Ево, господару, моји пиштољи, а твој севап; уби мене првога њима, па ти остало све пр |
а.</p> <p>Сви ови људи били су оружани, а по изгледу срдити, кивни, грдно заморени, пуни јада и |
је код обичних људи, леп накит душевни, а код оних што су у сили и власти милосрђе је дужност и |
један лити горке сузе у леденој туђини, а други код куће презати сваки час, као зверка у гори, |
ра велике очи, па му се само тако чини, а нека дође да сам купи дације по народу, па ће видети |
ја сам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у цело |
"289" /> <p>Но кад се Драгић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му приђе, шкргутну зубима и р |
путници одбише понуду.{S} Нису уморни, а ваља им још вечерас стићи пријатељу који их очекује у |
от били су повезани многи спремни коњи, а неки су били смештени и по околним стајама.</p> <p>На |
шта!{S} Овде нису ни лептири тако лепи, а после, овде нема ни бабових белаца па ни наш момак Си |
и!{S} Зар они утекли, па сад они добри, а ми који смо остали овде и све издржали и очували душу |
S} Свуда унаоколо били су меки миндери, а овде онде по угловима креветски наслони и округла, од |
ту насамо, поред огњишта мало поодмори, а у предњој соби чула се граја од двајестак гласова, ко |
вда се увређени малишан. — Ти само три, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хва |
а викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниск |
да се парничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се правдати и бранити.{S} Види се, колико знате |
о селима су ваши људи; неће вас издати, а склоните се мало и у планину око стоке, док ова ватра |
д њене обамрле усне опет почеле мрдати, а њен слабачки глас опет би се чуо.</p> <p>...{S}Извика |
ени цариградски Фанариота Маврокордати, а после, кроз читав век, ређали су се на њему богати Гр |
се после почео мало по мало поправљати, а њему је било као год оно човеку који се буди из дубок |
а своје недељно рухо и узе се спремати, а свога писара посла да унапред извести везира о свом д |
ка кратка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да му дајеш одго |
S} Ја за тај случај не могу одговарати, а ја мислим да би ту најбоље било, да у таквој прилици |
е се растадоше.</p> <p>Старац се врати, а Карађорђе се упути кући, у којој је већ горела свећа |
’ би сада и један откос могао истерати, а некад је требало тражити ко може самном барабар косит |
ме ће се подругљиво и злурадо кикотати, а с висине чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеуб |
али да може Карађорђу и на сенку стати, а камо ли што друго.{S} А после, господар Ђорђе је дале |
Србију, па се тебе нико неће ни сећати, а камо ли да те код Руса пањка.</p> <p>Карађорђе је срд |
{S} Прво, да се Милошу озбиљно запрети, а после овде се може чинити још штогод и поред тога.</p |
овде да ми кажеш шта си наумио чинити, а ево ти те прво прочитај и ово писмо господарево, које |
<p>Повисок, вижљаст момак, црне масти, а веома оштра погледа, стајао је споља, наслоњен на кол |
ги, то су му поставили из неке почасти, а у истини та га је стража чувала као заточеника.</p> < |
што брже могли дотурати потребне вести, а њих шесторо налазили су се склоњени у једној кући на |
волео са његове простодушне искрености, а који га сад, прилично збуњен и изненађен, пресрете на |
еке мисли и у прошлости и у будућности, а Наум га није хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда |
иш у Шумадији ратовање ће опет планути, а нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се св |
болу, па он као што је и научио, утећи, а оставити сиротињу да цвили и пропада...{S} Тако, тако |
лош ради.{S} Њега треба, дакле, помоћи, а не да му се подмеће нога, као што се одовуд ради — ре |
дана смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и преврнути кости грешних син |
ек ако је минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ почео разређивати.{S} Негде дубоко у лугу |
p> <p>Тек је било три сахата по поноћи, а исток се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе је дотле п |
а знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, народ неће лако ул |
Несретни отац, кукајући вратио се кући, а случај га намери на Врља.{S} Народ је тада (после Кар |
их док је још био овде, у својој кући, а да без њинога знања и питања ради сад кад је њин гост |
зили у њиној близини, час их претичући, а час остајући иза њих, како је кад захтевала сигурност |
доласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрема Милош |
очин.{S} Неће проћи ни неколико месеци, а десиће се најстрашније оцеубиство под сунцем — рођена |
е тако чудно трептао у мрачној тамници, а мисли су му лутале бог зна куда по далекој прошлости. |
ој своје трло.{S} Ту су му били свињци, а имао је ту и свој кованлук!...{S} Ето, то је место Ву |
м од страха да што не прокопкају Турци, а они то једва чекају, како би опет нашли изговора да ј |
спремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> <p>Наста кратко ћутање.</p> |
к насумце, но ћеш отворити четворе очи, а твоји стари ратнички другови само док чују за твој до |
ах плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугарској, Маћедонији, Епиру и Тесал |
вића.{S} И сам да се спреми за полазак, а о целој ствари да ћути као заливен.</p> <p>После Лисо |
И иначе Красис је био обучен као сељак, а и румунски је знао тако, да га нико не би могао распо |
ежевина, која би Турској плаћала данак, а иначе у земљи управљало би се по својој вољи, како на |
ћути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} |
е провиривао кроз прозор напоље у мрак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени |
.{S} На земљу се почео спуштати сумрак, а он у себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће |
ен и зловољан.{S} Већ се хватао сумрак, а Вујице <pb n="287" /> још не беше.{S} То није слутило |
да се углављује мир, онда ми у запећак, а целу ствар предузимају Руси, и како они погоде, онако |
реч, или пусти по какав загушљив узвик, а глас му је храпав и промукао.{S} Почешће он се тргне, |
а се излеће!..</p> <p>Попа је духовник, а иначе је благе нарави.{S} Он по срцу своме никад не м |
ља, водио је кроз дугачак, узан ходник, а лево и десно повијале су двоје степенице за горњи спр |
залогај који поједем.{S} Пут је широк, а ви можете рахат проћи да о мене не запињете.{S} Нећет |
нисам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате |
же ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава не говори.</p> <p>С |
е у Београд и на коцу истакну на бедем, а кога жива ухвате њега посеку или га набију на колац.{ |
b n="25" /> покривену остраг под гуњем, а Марко је држао једну руку на јатагану а другу на пишт |
и то лево око било је отворено сасвим, а десно само у пола.{S} Но те отворене очи нису гледале |
тражили начина да учине убиство тежим, а казну страшнијом, дотле модерни народи хоће да су бла |
јицом Вулићевићем, кнезом смедеревским, а кумом својим.{S} Нашли су се у Вел.{S} Плани код гроб |
ом Београду, по свима домовима српским, а и по многим турским, говорило се по највише о скорошњ |
но име, да га учини славним и страшним, а кад се рат свршио, кад је звека убојна оружја престал |
то је подигнуто малко крова над главом, а ти хоћеш угарак па под стреху!{S} То богме нико не да |
ти кнез и господар; ја послујем књигом, а ти сабљом.</p> <p>Милош је до сада ходао.{S} Сад заст |
спахиска села, плаћао спахији одсеком, а он после сабирао са села колико се и шта се могло.{S} |
ли.{S} Где господар оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мора запети и рукама и ногама и |
иоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, а данас благодаримо Алаху што нам и Биоград уздржа.{S} |
ађорђе је остао да ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи отпутовао за Паланку.</p> <p>Бр |
ла је обрасла горостасном старом шумом, а тек овде онде били су омањи пропланци, где су насељен |
о, наравно, свршавао је сам с гајтаном, а после је „уз опште саучешће“, сахрањиван с почастима |
ди, још им турска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Т |
е за тај случај нађе у земљи приправан, а сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се |
целим телом; он је застајао као укопан, а пред очи су му искакали разнобојни колутићи, међу кој |
громна јаблана.</p> <p>— Овде је дућан, а кућа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуда — реч |
а што хоће да Карађорђе буде обезбеђен, а што се Турака тиче он се нема чега бојати, јер је у с |
на колиба, Карађорђе је лежао испружен, а украј себе бејаше метуо велику храстову даску, која г |
чао је погнуте главе и дубоко замишљен, а овда онда играо му је глатко избријан, тек приметни п |
дизао, градио, прибирао камен по камен, а једнога дана дођоше људи из бела света, <pb n="207" / |
тво, јер ту влада лењи дремљиви Турчин, а турски смрад удавио је јелинску цивилизацију.</p> <p> |
шта рече, чоче? — примети стари Турчин, а с више страна чу се чуђење и двоумица.</p> <pb n="54" |
напољу тек бејаше почео хватати сутон, а оне још не бејаху ужегле жижак.</p> <p>— Сређујем га |
21.{S} септ. 1813. год. пређе у Земун, а оданде у манастир Фенек, где архимандриту Мелентију Н |
, јер од њега Турци прво и траже рачун, а београдски везир одмах га почне гледати попреко, сумњ |
ере Наум је <pb n="214" /> одмах легао, а Ђорђе је отишао у другу собу са женом, где су остали |
. — Спремај момке као што сам ти рекао, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш се одмах крен |
лио.</p> <p>Док је Милош овако праскао, а Паштрмац га блажио, момци јавише да су Драгићу, по кн |
{S} Вујица је ужурбано све ово спремао, а Карађорђе га је са стране гледао пажљиво, а по глави |
је прекрштених ногу и на колену писао, а Милош је киван ходао по соби и срдито одсецао:</p> <p |
вак, који је имао какав крупнији посао, а често су му и за ситнице долазили чак с другога краја |
ео веровати Милошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на твоме амане |
да Милош сам помене ради чега је дошао, а Милошу је опет било незгодно да о ствари овако важној |
тини.{S} И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов покушај сретно испао.{S} Што с |
рађорђе га је са стране гледао пажљиво, а по глави му се све непрестано врзло:</p> <p>„Овај чов |
вати оберучке.</p> <p>Јео је халапљиво, а очи су му се чешће отимале тиквици што стајаше ту кра |
ало.</p> <p>Ђорђе га погледа подозриво, а кроз главу му пролете: да ли овај мене куша, па да ме |
дари не сме се чути овде ни име његово, а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га као јарца, жива |
уже трајало.{S} Везир је говорио благо, а Милош је све више омекшавао и попуштао.{S} Али је још |
ш шта су учинили други; други су друго, а ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ нар |
мет.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, а тврдо се уздам да неће другчији бити ни твоји Грци, п |
{S} То никако не могу рече Вујица брзо, а затим после кратка ћутања додаде: — А ја тога писма и |
— говорио је он даље — погинућу убрзо, а нећу имати кад да учиним ништа, по чему би се видело |
малом својим останеш као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност нашу указати.{ |
во, при чему је Марко страховито грдио, а Петар се благо извињавао и молио свога друга да се не |
био заспао, кад сам се после пробудио, а ми смо били негде далеко, далеко.</p> <p>Тако је млађ |
е нешто казивао.{S} Овај би то бележио, а кад цело писмо буде готово, прочитао би га књазу.{S} |
у.{S} И он је дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз тако расположење, пози |
ари често и <pb n="142" /> дуго мислио, а догађаји ће показати да та дуга размишљања нису остал |
огрушену косу Карађорђе је био овранио, а тако исто и своје проседе мустаће.{S} Промењено је би |
где се Карађорђе као изгнаник настанио, а Сара је била удата још у Србији.{S} Од мушкараца стар |
м себи да опрости, што је нешто учинио, а није учинио ништа до оно што и сви други.</p> <p>— Ко |
>И после је скоро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њим превртао пластове.{S} Увече су отишл |
ћенога писма.{S} Ја тада њега извлачио, а он ме сада црче гурајући да што пре потонем...</p> <p |
за фактом, шта ће бити ако учини овако, а шта може наступити ако поступи онако.{S} Милош најпос |
Хесапим да нас двојица говоримо овако, а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што го |
и проговорио, говорио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p> <p>Оделом овај ч |
Шта, а ти га жалиш? — рече Милош јетко, а доња му усна заигра.</p> <p>— Шта ћу га жалити?{S} Па |
дам још једино добро што ми је остало, а то је овај голи живот!</p> <p>— Тек ако постигнем усп |
мустаће.{S} Промењено је било и одело, а пасош му је гласио на име бугарског трговца Јордана, |
опиштати села, где се убиство догодило, а шта ли тек да одговорим ја кад ме притегну и упитају: |
аку; сунце се већ бејаше давно смирило, а на далеком равном обзорју још је трептало силно румен |
b n="99" /> тако тешко и крваво стекло, а за љубав нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би б |
о трке.</p> <p>Тек се бејаше расвануло, а пред Чолак-Антину кућу стадоше господска кола, запрег |
стао.{S} Још се не бејаше ни расвануло, а он изађе до на извор са својим верним Наумом, да се т |
head> <p>Сунце је већ давно било зашло, а после жарка летња дана бејаше се спустило тихо свеже |
наћи господара Вујицу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Ј |
у Паланци, па после, ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Ве |
добро стегнути и чувати оно што имамо, а њега ћемо пустити нека окуша срећу, па како му Бог да |
реба и да све то распиткује језик само, а памет је отишла бог свети му знаде куда.</p> <p>Тако |
.</p> <p>Неопажено, он брзо стиже тамо, а још с вратница <pb n="244" /> пресрете га оно исто мо |
у незгодно нам је било да што спремимо, а после уз пут још незгодније да свраћамо у крчме, те т |
ми нећемо моћи ништа велико да учинимо, а баш да се што и почне свршиће се с неуспехом.</p> <p> |
уна четири часа разговарали непрестано, а на свршетку опет су осећали како им остаје још много |
ше му веома криво што да се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита он скид |
ењао своју намеру?{S} Мени рекао једно, а сад по теби поручио друго!</p> <p>Марко се јетко и по |
њамо и пропадамо као робље незаробљено, а могли би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима |
ло је дакле целу ствар извести потајно, а то је ишло тешко.</p> <p>Па и ту прва мисао опет је д |
Ђорђу, па све до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а |
и на пешкеш! — рече Карађорђе прекорно, а затим додаде:</p> <p>— Нема пешкеша, мој кнеже, већ в |
не — рече старија жена, чисто прекорно, а затим пошто је мало поћутала, она спусти глас и додад |
р није овде? — питао је Стољетов журно, а његово весело обасјано лице, у мах се натушти.</p> <p |
а рука у нереду просипала лево и десно, а у мрачној провалији, коју је одозго покрио густ сплет |
жимо парче хлеба! — рече Симић жалосно, а очи су му биле пуне суза.</p> <pb n="235" /> <p>— Про |
Уздам се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на |
ратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће нам рећи, и имаће право.</ |
Но немој се ти гдегод изрећи што зато, а теби могу казати.</p> <p>— Ја се, бога ми, најо, приб |
аба би затресла главом строго и срдито, а после би опет наставила.</p> <p>...{S}Веле, крив је б |
ена је стајала непомично као какав кип, а њене мисли бејаху се некуд изгубиле у далеку, незнану |
ршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе муке и многа ће капа оста |
но имам да ти кажем важну једну ствар, а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.< |
ворио:</p> <p>— Мени заповеда господар, а ја моме Николи.{S} Где господар оком, ту ја скоком, а |
мо онако како ми приличи, као господар, а не као невољник, који од Милоша проси милост — говори |
>— За то господару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја послујем књигом, а ти сабљом.< |
а амо на овим странама не поремети мир, а нарочито да чимгод не изазове Турску.{S} С тога је ве |
понеким улицама чуо само српски говор, а у чаршији, на сваком кораку, сретао си „српске емигра |
чај никад није био да друге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, кума Милоше? — |
се насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем |
аветовања, која су трајала читав сахат, а завршила се споразумом да прво писмо Карађорђу напише |
а, а ви хоћете опет да упалите вилајет, а кад дође до густога, ви ћете онда у Немачку, као што |
се тако мало утишао, он проговори опет, а његов танки глас био је сав храпав, промукао и неједн |
ове, да с већим поуздањем уђу у покрет, а већ доцније ствар би се обелоданила сама по себи.</p> |
рају му ни најнужније потребе за живот, а стар је и немоћан да <pb n="309" /> би могао сам што |
наједаред из даљине зачу коњски топот, а из мрака наскоро се указаше два црна коњаника, увијен |
{S} Борбу треба водити на живот и смрт, а вођство треба предати у једну челичну руку, која ће с |
и, пошто сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начинили од тога! — рече Ђорђе, ста |
ру и скинути са себе сваку одговорност, а да скинем и овај народ с душе, да не одговарам више з |
се закуну њему на верност и послушност, а он њима да ће живети и умрети за велико скупоцено дел |
ло је таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо њего |
У томе духу и правцу говорио је Јоргаћ, а свака његова реч, као оштар дворезни нож, забада се п |
— шкргутну опет зубима опаки Новаковић, а десном руком маши се за свој белокори јатаган.</p> <p |
сад, у један мах, Марашлији кроз главу, а схватио је добро и то, како Милошеви животни интереси |
на, кад Марашлија бејаше пао на Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води по једну голему војску. |
у и владици Мелентију, ономад Цукићеву, а сад ћеш наше, па тако редом док и тебе једном не удав |
онда говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад призори ја бих одсекао себи језик.</p> <p>— А |
да му сврше неке послове у Петрограду, а поглавито да израде да се српске војводе у Русији трг |
где надељава обруч на баквицу за воду, а једно од његове деце, мушкарчић, од својих десетак го |
рђу.{S} Он јамчи за ред и мир у народу, а с Карађорђем што учини да је учињено.</p> <p>То је тр |
увидео, те даде знак Турцима да изађу, а осташе само Милош и његов тумач.</p> <p>Чим се нађоше |
{S} Вујица се врати у колибу Карађорђу, а Никола штуче у мрак.</p> </div> <pb n="293" /> <div t |
е, хватате се гаравим рукама по образу, а и знојите се.{S} Него дед овамо!...</p> <p>Док је ова |
опет да српске патње никога не дирају, а српска суза да никога не може ражалити!...</p> <p>И з |
Црни једног дана ненадно бане у Србију, а честити везир ништа ми не јави, како да се владам за |
гови.{S} Он побеже у ђаурску Московију, а вође оста Коџа Милош.{S} У зачетку и он је, наопако м |
дао, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове б |
а сена.</p> <p>Пламен осветли оџаклију, а Марко и његов верни слуга Никола упадоше унутра с нап |
емена на време и он погледао Марашлију, а ти његови погледи опет као да су говорили:</p> <pb n= |
де.{S} Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али |
га благосиљати за се и за нејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас као добар јунак, али и |
има да оставе Драгића, да га не везују, а сам дохвати сабљу, одскочи корак назад, изману и сабљ |
аво, оставио их је да се сами саветују, а он их је више слушао.{S} Само у почетку изложио им је |
врати и Драгић одмах поче копати раку, а синчић му је помагао избацујући земљу лопатом.{S} Рак |
акије, па око подне кренули за Паланку, а одатле ће за Београд, носећи кнезу Милошу лепу јабуку |
Изасланици су седели подаље у присенку, а у близини за столом седео је само председник Ипсилант |
тављам на расположење целу моју војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће време скупити |
љења.{S} Жалим несретну судбину српску, а не њега.</p> <p>Милош га присече:</p> <p>— Несретну с |
вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, |
аву, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсецао по две тр |
.{S} На растанку жена га пољуби у руку, а он јој рече само:</p> <p>— Пази децу, ја ћу се јавити |
или да много штошта ради на своју руку, а да би ваљало да почешће припита и друге народне првак |
н Србију и помогне да ослободимо Грчку, а већ после што ће видети вајде од свога вођства... то |
љемо ти да се не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљио.“</p> <p>Паше су о |
{S} Јунак си да удараш секиром по челу, а ниси јунак да примиш ушник међу очи!{S} Ха, ха, ха!.. |
с људима, јако обазрив у сваком послу, а уз то необично храбар и одважан, што се Карађорђу нај |
еома звучно изводити своју јасну песму, а глас му се вио као танка жица прекаљена челика, по че |
едао час на једну, час на другу страну, а овда онда усне су му грчевито дрхтале, као да нешто з |
ође бар до Раковице да се туна састану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на разговор.</p> <p>С та |
дари и по други пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се чу израз незадовољења и гунђања.{S} Ни дру |
журили да нам повише и појаче помогну, а кад дође да се преговара с Турцима и да се углављује |
одсечене главе.{S} Једном руком једну, а другом другу, он их диже високо над главом и показа и |
м добро моје!{S} Ти оде Богу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни побро.{S} Обојица |
веда, цела му је кућица на расположењу, а ту је и дечко да га услужи.{S} Другоме од вас, који ћ |
о.{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не б |
и да би добро било да когод викне Анту, а да јаве и другим војводама о доласку његовом, ако се |
па ту, у један собичак, притворе Анту, а они се одмах разделе и сваки предузе улогу која му је |
Крага одмах скочи да сам потражи Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи кога од осталих војвод |
тога прво њега и посла, да склони Анту, а њему је одмах и наменио главну улогу у овој ствари.{S |
сандук.{S} Ја не мислим више о животу, а имао би само једну жељу, да поштено и као човек умрем |
ери сваки листак на горостасном храсту, а ситније гранчице његове повише се нагло на једну стра |
Мртва тишина опет завлада на губилишту, а у даљини чуло се само нејасно комешање и шуштање гоми |
е рекао жени да никога не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни долазити.</p> <p>После је траж |
стражарили су и на самом уласку у кућу, а крај њих је био још и један пети, коме се морао прија |
рече један.</p> <p>— Знадем их обојицу, а особито Сима.{S} Кад се бејаше оно и Милош похасио, С |
е смем тога човека узети на своју душу, а ти буљубашо Марко, ето те, па како знаш!...</p> <p>У |
још не бејаху сишле с усана Драгићевих, а из даљине зачуше се тешки стражарски кораци и звека т |
набаци пуно оних кора и већих и мањих, а одозго овде онде опет посеја лишћем, те је изгледало |
ала као заточеника.</p> <p>Кад ја уђох, а била је управо поноћ, затекох га где седи погнут, лак |
народ теби.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш толики народ на расположењу, па би било јазук |
а на време подухивао је хладан северац, а снег се неколико пута навртао, али је на скоро опет п |
а.{S} У средини је јахао невољни певач, а око њега склопили се мргодни, зловољни пратиоци.{S} Љ |
другога предусретају.{S} Ти мене гађаш, а погађаш Србију.</p> <p>Герман се умеша. — Није то осв |
од си кога имао, као да на свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса и стрепим као од живе в |
<p>— Пиј, господару, ти ништа не пијеш, а ова је ракија тако добра, болан њоме да се лечи — реч |
Хоћеш да се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си наумио с Карађорђем?{S} То не иде! |
мо ми добри, све је како најбоље хоћеш, а полумесец опет све ниже и ниже обара рогове, турска с |
мало даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече Наум.</p> <p>Драги |
не знају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а они причају како су видели сто медведа.{S} Пре неколи |
у указати.{S} Твоје је да дјело свршиш, а за све друго наша је брига и одговорност и пред Богом |
па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, |
је учињено.</p> <p>То је тражио Милош, а у овој прилици ни везир није могао желети ништа друго |
ким инструментима, грмну султанов марш, а из хиљаде грла одјекну: — „Чокјаша падиша“! (живео па |
роливеном крвљу — рече Карађорђевица... а мало после додаде:</p> <p>— А најзад, нећеш ни ти ићи |
Остави Науме, све је у божијој руци... а пазићемо и сами...</p> <p>Међутим, изишав у мрак, Вуј |
0 дуката. (Други тврде да је било 4.000 а не 10.000).{S} Кад се доцније, полазећи с руским мајо |
ан сахат може одрубити преко 100 глава; а друго, она вам тако брзо одсече главу, да то управо и |
се није смео више појављивати у селима; а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте.{ |
..</p> <p>Тако је говорила стара Вишња; а Милош је осећао да му свака та реч као растопљен чели |
не могу ништа, па с тога и седим овде; а сутра да се крене когод од вас ја бих му био први дру |
p>Хоћеш да бежиш, да утекнеш: страх те; а кад је требало проливати туђу крв онда те није било с |
{S} Већ од три четири године није тамо; а од тога доба све се променило, па и људи постали друк |
лентије потписао се први на томе писму; а после неколико месеци и сам је пао од убилачке руке М |
преко пустих снежних пољана гружанских; а кроз тај урлик бурин и нечујно је одјекивао уздах јед |
ма, па црвена јапунџета, <pb n="145" /> а коњи привезани за плот.{S} Многи људи носе перчине; в |
и што да поручи породици, <pb n="26" /> а нека се и Богу помоли.{S} Јазук је да крштено створењ |
писано без његова знања. <pb n="179" /> А да је на писму мур, такав изговор не би му помогао и |
>— Ја крив!{S} И то ти знаш, Марко?!{S} А зашто ли сам то крив?</p> <p>— Зашто си крив!{S} Знаш |
оре.</p> <p>— Ја угарак под стреху?!{S} А, „којекуде“, по души вас, под чију стреху?!...</p> <p |
зашао.</p> <p>— Куда бих у ово доба!{S} А шта говоре Турци?</p> <p>— Не могадох остати до краја |
ђе кад је Скопљакова чорда сијевала!{S} А јесте, рзуси, кукали са Скопљака, е већ грђих јада од |
!{S} Добио си заповест од господара!{S} А кога ја служим и по чијој заповести ја радим!{S} Јама |
крупни проседи Турчин.</p> <p>— Јад!{S} А да, што ме друго може и сретати у ови наш црни земан? |
одаде:</p> <p>— Гурам ватру у народ!{S} А Милош не гура!...{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже |
осле, Боже прости, ни бог не поможе!{S} А после, мислим и то, како је он пре Русе за свашта слу |
> <p>— Боли те прогонство из Србије!{S} А мене мислиш, <pb n="159" /> то не боли!{S} Срце ми је |
мље српске!</p> <p>Србије нема више!{S} А где је Мишар, где је Лозница, где су Иванковци, где ј |
Па најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је до зебње — рече она — |
ето дођох!...{S} Хајд баш, јави им!{S} А они су, ваљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се од скор |
а додаде:</p> <p>— Дакле, трећи дан!{S} А ја бих се заклео да нема ни 2—3 сахата како сам овде! |
би и мене и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} А отуд из Србије гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо |
е.{S} И ти мене питаш што сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао, но тек треба да ти каз |
акве је лепе зечиће он мени доносио!{S} А једаред донео ми из Букуље велику срну!...</p> <p>— А |
<p>— Тешко!{S} Јакако, да је тешко!{S} А он, чиниш 'волико, био седети у својој земљи!{S} Зар |
<pb n="108" /> мора да му је тешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати!</p> <p>Милош план |
ави пред Драгићем.</p> <p>— Ене дер!{S} А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко м |
присече:</p> <p>— Несретну судбину!{S} А што духовниче, несретну судбину!{S} Зар је несретна с |
прикрио у велику кацу).{S} Не бежиш!{S} А како си радио требало би да бежиш сто дана хода, да б |
уђу крв онда те није било страх!.. .{S} А?...{S} Бојиш се за своју главу, мила ти! је ли?...{S} |
ивао.</p> <p>— Да спасавам главу?!..{S} А што ће ми, пси је појели!{S} Да видим како ће се онај |
<p>— Еј шта усних, децо, за бога!...{S} А кума Вујице још нема!{S} Шта ли то учини човек до сад |
ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде није ништа!{S} Овде нису ни лептири тако леп |
и мој Милан пао као његова жртва?...{S} А она звер, Младен, хтеде ме везати и назва ме усред ск |
е за своју главу, мила ти! је ли?...{S} А зар оним људима што си их ти побио, зар <hi>њему</hi> |
зглављену сиротињу.{S} Памтиш ли?...{S} А, јабогме да памтиш онај страшни и крвави тренутак на |
..{S} Он?...{S} Драгић Горуновић?...{S} А где је он и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућо |
апући ћу се ја како год од везира...{S} А онда зна шта би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га |
о ухо за моје име никад чути неће...{S} А можда би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигу |
х људи да га потраже и код других...{S} А, шта велите?{S} Где мислите да може бити, ако није ко |
знају под именом <hi>баба Јане</hi>.{S} А колико је тек година прошло док је добила ту почасну |
{S} Не сме ни он против воље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни ти господару дошао о својој глави |
пустити га, а још опасније убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдегод склони док се ствар не би |
ове вечери бејаху искупили око њега.{S} А ту су били готово сви угледнији представници српске е |
на ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварати очи; није ни он дете.{S} Ка |
цивилизације, целога рода људскога.{S} А сад се претворила у дивљачку пустињу из које куља сам |
га ми кнеже, не познајем ни једнога.{S} А нисам их ни загледао!...{S} Ти си их боље видео.</p> |
а да крене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо |
човек кад га снађе нека голема беда.{S} А није му ни било лако.{S} И ако је имао око себе све с |
соби.</p> <p>— О Ђурђеву-дне, деда.{S} А пре знаш где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу |
а, и у његово име влада и заповједа.{S} А у чије име заповједа ваш Милош?{S} Он је прости слуга |
подаром до 1813. лета тогоже народа.{S} А у овом, наведен интригама непријатеља српских, уклони |
ена, па сплетени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је онда био друкчије обучен, није као сад, и о |
вица — казна треба да буде све тежа.{S} А кад се неко казни чак смрћу — онда та казна треба да |
ти људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{ |
не би мучио страх од тих састанака.{S} А што не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно рад |
ће народ, па ће нам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треба упљескати, јер ево и они |
на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод прогледа очима и доб |
разговори никад нису имали сведока.{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју су |
сле изађе отворено са својим жељама.{S} А да би му везир оставио потпуно слободне и одрешене ру |
емљи, па ће бити добро и нама свима.{S} А гле сад шта ради кума Милош!{S} Дочепао се власти, па |
ица.{S} Вила га је девет годин дана.{S} А десете поче да развија!...“</p> <p>„Је си ли чула за |
штао да може бити и каква задоцњења.{S} А можда и Карађорђе неће тако брзо долазити; свакако ак |
еће, неће он газити у така безакоња.{S} А неће му то дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће |
срцу носити, док угледа бела света.{S} А колико тек мука и неге после треба док се од нејака ц |
онако, као оно пре 5—6 дана Цукића.{S} А после, мртвој глави лека нема!</p> <p>— Па где су упр |
није озбиљно узимао ове речи његове.{S} А и шта су могле ту речи вредити, кад је свак прозирао |
а претили, он се опет отимао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви позивају, па чак и кума Милош, |
и.{S} И мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гуштера не нагазите на |
удаљи Карађорђа што даље од Србије.{S} А гле сад!{S} Наједаред, он га је звао к себи!</p> <p>У |
руги.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српска ханџара, погинућете, што наш |
ту не буде какве пометње и погрешке.{S} А кад се тако једном учини зло, онда га после нико више |
није овако као овде, све само поље.{S} А код наше куће увек пуно, пуно људи; све с пушкама, с |
к не види балканске народе слободне.{S} А ако би издао браћу своју или ма у чему изневерио ове |
ром у чело.{S} Мртва уста не говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</p> <pb n="1 |
, те би после пала његова крв на те.{S} А не би имао ни згодна изговора, зашто си га убио, шта |
кве вајде, мањ да се добро изгрдите.{S} А ја мислим да се ми нисмо овде састали да се грдимо.</ |
S} Али Руси, Руси — они га одмамише.{S} А боље да су га убили — рече Павле испрекидано, и као д |
еће бити ништа, како ми Герман пише.{S} А Црни, црн му образ био, као и што је, место да се скл |
ће време скупити још 50 тисућа људи.{S} А сад је прилика да посведочиш каква си слуга царска, ј |
о њега (Милоша) има свакојаких људи.{S} А после, ко зна шта и њему може наједаред лупити у глав |
век тамо има по Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их и овде који би га једва дочекали.{S} Док |
мало кравио и постајао све топлији.{S} А предмет разговора био је увек исти, све то, те то: жу |
а тројицу, који су ти најпоузданији.{S} А најпосле ни то ти не треба.{S} Ако већ немаш човека, |
оменило, па и људи постали друкчији.{S} А што је најризичније, браца Ђорђе је тако жудан Србије |
аџбину <pb n="45" /> своју крв лили.{S} А да ћеш их дочекати секирама и ушницима, то ти верујем |
тежи Турској но хришћанској страни.{S} А што он, у првом реду, гледа наше српске интересе, ја |
{S} Ето видиш, како сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бивало после таквих неср |
6" /> остати.{S} Не треба очајавати.{S} А и у Србији мора ускоро духнути други ветар.{S} Имате |
, ствар би некако требало свршавати.{S} А како да је свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и п |
ртвама стечено, ваљало је и очувати.{S} А чува ли то Милош?{S} Тешко нама поред овака његова чу |
Наум га није хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда онда и проговорила по која реч, она се оп |
оштенија ни милости не може ти бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на |
бе, и друге и цео мртвачки род свој.{S} А мртваци су сложни; они иду један за другим и гину јед |
о!...{S} Тако се ваља...{S} Жао јој.{S} А мене одвела пред икону, па смо се молили Богу.</p> <p |
е сам бројала као из књиге да читам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није |
о као што сам до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, |
одар Вујица, да се с њим разговорим.{S} А после ћемо све ласно.{S} А неће ни теби бити криво.</ |
први то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, поумих да се разговорим о томе са |
ма се тужни певач за навек растајао.{S} А на крају свакога одељка, песма је, као с неком ирониј |
дрвена кашика, коју сам сам издељао.{S} А питаш ме откуда ово?{S} Али не питај мене, питај оне |
и још и боље, само да сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа и тегоба, па се вијем као црв под |
се људски изгрдимо, ако хоћеш право.{S} А наши заједнички послови и разговори остали су још пре |
на сенку стати, а камо ли што друго.{S} А после, господар Ђорђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ће |
b n="247" /> <p>— Онда ја идем тамо.{S} А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?< |
зговорим.{S} А после ћемо све ласно.{S} А неће ни теби бити криво.</p> <p>И ако се прибојавао д |
к нађе шта му треба за његово добро.{S} А и ја бих настао код ових Турака, навалио бих да не за |
да тако после остану до у саму смрт.{S} А да је било каква видовита ока, оно би јамачно могло п |
и није никакво право, то је дужност.{S} А друго, то се никад не даје, то се узима.{S} Ко је дао |
њега самог велика, те понуди и бабу.{S} А њих ево овде — чује се сито како лупа!</p> <p>Све ово |
опасности из близа у очи загледају.{S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И камо лепе среће наш |
од рускога двора и за то јој верују.{S} А тако прима ту ствар не само прост свет, но и људи озб |
м отвориш уста, она ти је на језику.{S} А откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} |
е ватре, која је буктала на огњишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши прегледају.</p> <p>Но пут |
ем руку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је мени дао то право, да ја спасавам ове људе и да |
буде отишао коме другом од војвода?{S} А?{S} Добро би било да ја пошљем кога од мојих људи да |
икну старац, што је мало пре говорио. — А шта ће кнезу Сими помоћи твоје друштво?{S} Зар није б |
а сузним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам се прибојавао.{S} Какви ми јади нису долазили |
</p> <p>Драгић се подругљиво насмеја: — А теби Милошу, баш прирасла сиротиња за срце; чим отвор |
, а затим после кратка ћутања додаде: — А ја тога писма и немам.{S} Било је али се изгубило.{S} |
— но после подужа ћутања опет додаде: — А и Турци ће јамачно много зацењивати — ко зна шта би о |
но показивати прстом на њега — Милоша — а ко зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да |
извршити, то би значило убити Милоша — а ко би ту одговорност смео узети на се и пред Богом и |
зору слободно можеш спавати безбрижно — а дотле доћи ћу и ја.</p> <p>Изашав на улицу, Карађорђе |
уци још једном.</p> <pb n="311" /> <p>— А ти?{S} Ти и не окуси — примети Вујица.</p> <p>— Ја не |
емо и непомично.</p> <pb n="43" /> <p>— А дође ли Драгићу, дође — рече књаз први.</p> <p>— Дођо |
одмах у клици.</p> <pb n="225" /> <p>— А шта сам тек ја имао да савлађујем!{S} Дуговечно робов |
ју се, замерају!</p> <pb n="98" /> <p>— А као шта ми највише замерају? — рече кнез нестрпљиво.< |
!{S} Али да убијеш биће много!</p> <p>— А шта да чиним ја господару, ако због њега остане каква |
з ове коже у другу не могу!...</p> <p>— А шта да чинимо ми несретници? — продужи чича Иван.</p> |
о ми из Букуље велику срну!...</p> <p>— А где је Топола, браца Лексо, и је ли далеко — пита дев |
гурајући да што пре потонем...</p> <p>— А ти богме, господару, био мировати.{S} Много је мучице |
г и плаче: „слатка кућо моја“.</p> <p>— А што љуби праг, браца Лексо? — пита радознало девојче; |
ну, које је мало час навијала.</p> <p>— А што, најо!{S} Да се нећете кудгод селити?{S} Мој Анта |
бити судија твојим пословима.</p> <p>— А што оче духовниче? — рече Милош омекшавајући глас.</p |
p> <p>— Ишчупао би га прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле везане?</p> <p>— Онда би одгризао |
омка да остави ствар до сутра.</p> <p>— А што да је остављам и одлажем до сутра?{S} Нећу га ост |
с доња краја каване и устаде.</p> <p>— А, пјан био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама? |
у тај мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А што, болан, бјежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, |
>Петар слеже раменима ћутећки.</p> <p>— А ко му је издао ту заповест?{S} Милошенда?!</p> <p>Пет |
подуже су обојица тако ћутали.</p> <p>— А, шта велиш, попо? — рече Милош најзад.</p> <p>— По Бо |
и за који дан биће посјечени.</p> <p>— А који су, дина ти? — упита седи сусед с десна.</p> <p> |
могло колико толико прозрети.</p> <p>— А ја сам опет мислио да пођем с друге стране, да као ту |
гачи своје крупне ватрене очи.</p> <p>— А што, ћеро, ако бога знаш?</p> <pb n="204" /> <p>— Бог |
ори ја бих одсекао себи језик.</p> <p>— А ако не би имао при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би г |
право Милошу да му се предам.</p> <p>— А он ће ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у |
је ту стајао непомичан и нем.</p> <p>— А теби ено у оној бошчи што ти је за потребу.{S} Однеће |
кујући се при том левим брком.</p> <p>— А што ћеш нас мирити!{S} Кад ми у мојој невољи не может |
шенда?!</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— А шта ти на то велиш, Перо?</p> <p>— Уби ме, господару! |
е ништа — рече Карађорђе живо.</p> <p>— А зар би сад била та прилика? — упита Добрњац радознало |
пред везира и да га замолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од Милоша? — упита домаћин подругљив |
увај!{S} Сто пута би пре умро.</p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих н |
ђевица... а мало после додаде:</p> <p>— А најзад, нећеш ни ти ићи онако тек насумце, но ћеш отв |
ј нози.{S} После опет застаде:</p> <p>— А да не буде отишао коме другом од војвода?{S} А?{S} До |
мо.</p> <p>Добрњац га пресече:</p> <p>— А ја, бога ми, немам с Црним Ђорђем никаква друга посла |
кад се за то дозна и рашчује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; ко вас држи? — упита Карађорђе д |
е је здрав; њему је добро, он не мари!“ А што ја по читаве дане реч не проговорим; што ми се по |
и „старога лукавог шумадиског хајдука.“ А у том вајкању — старцу није ни на ум падало да су она |
</p> <pb n="123" /> <p>— Један заповеда а стотину и хиљаде слушај.{S} Зар сам ја то измислио?{S |
ли представници свију балканских народа а по највише је било Грка.{S} Председник скупу био је ч |
и раде под притиском друштвених прилика а тек ређи појединци врше прописе ове изреке свесно, с |
гледао у ватру која се поступно гасила а мисли му бејаху отишле у далеку, далеку прошлост.{S} |
ље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, па још како знаде |
е са склопљеним рукама моли победоносна а кивна војничка заповедника — њега — кнеза Милоша глав |
и није прошло ни <pb n="138" /> по часа а Турци су већ били сви повезани (двојица су погинули). |
о и на десетак речи.</p> <p>Милош ућута а и духовник је ћутао замишљен.{S} Најзад отац Мелентиј |
ад се опремише и изађоше — Симић напред а Крага за њим.</p> <p>Кад се јавише, Карађорђе устаде |
и се откудгод указати какав зрачак наде а они по читав месец дана неће да приме наше посланике, |
е говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</p> <pb n="182" /> <p>— Јазук!{S} Девет |
ареди му да пробере најпоузданије момке а повешће и Николу Новаковића.{S} И сам да се спреми за |
..</p> <p>...{S}Педесет година проћи ће а њина тешка стопала још неће моћи да разгази и утре тр |
Арбанија, све бирани јунаци, све лавови а не људи, и ми смо с двапут мањом силом смрвили и разв |
ад су сви већ по неколико пута говорили а сваки своје погледе изнео, Карађорђе је могао направи |
о, тако и сад остаје; ти одговараш мени а народ теби.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш толи |
, све је на глас плакала; спрема ствари а све нариче.{S} Тако целу ту ноћ нисмо спавали, и у зо |
и Драгић превари и издаде!{S} Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао помислити кнез Сима.{ |
сваке године до пролећа стоји под водом а тек ретко по некад, сува је још с рана пролећа.{S} Се |
штио и на махове нестрпљиво махао руком а два пута проговори љутито:</p> <p>— Није вала!{S} По |
ад неваљамо!{S} И сад ми да се уклонимо а они да заседну и да агују онако на готовом!...</p> <p |
гледао, па ме онда запита пола зачуђено а пола чисто прекорно:</p> <p>— За бога, Јело, како бар |
љутоме Куршиду, онда је Милош био добар а сад, кад се нешто закопитило, сад су сви они мудраци |
медеревској нахији он, Вујица, господар а Турци се у његове послове не мешају.</p> <p>Тако је г |
гостију.</p> <p>Сви седе скрштених ногу а пред сваким, сем наргила, стоји још и филџан с црном |
ђем.{S} Вујица није писмо давао из руку а изговарао се да га је негде изгубио.{S} То га је дове |
о, Милош је мутно и као кроз неку маглу а из огромне даљине, осећао то, да он Карађорђа мора уб |
еш се сутра склонити на Драгићевом трлу а ја ћу наредити што је нужно и све ће бити добро и сре |
а Марко је држао једну руку на јатагану а другу на пиштољу.</p> <p>Слаба и немирна светлост од |
водио засебну, одвојену чету, кад мању а кад већу, с којом се провлачио између турске војске, |
ака, извуче и две плећке, једну прасећу а другу јагњећу, па све то поређа по широкој дасци, кој |
арађорђе; још једном је прекорео Вујицу а затим пређоше на присан пријатељски разговор.</p> <p> |
ник буде Србин <pb n="72" /> Коџа Милош а не Турчин стари Суљага, који је и пре био доглавник в |
’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир — рече Србин и пође.</p> <p>— Како мор |
ли Србијом, Врљо се одметнуо у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и Новопазарском округу још и п |
чиње падати у несвест и таму!...</p> <p>А они страшни и ужасни гласови све јаче и јаче одјекују |
ли:{S} То јауче несретни Никола.</p> <p>А кроз тиху поноћ плачно и тужно одјекивала је лудачка |
свој замућени и укочени поглед.</p> <p>А они усијани челични шиљци, од разних искиданих мисли, |
иштоља разнели би груди Петрове.</p> <p>А то се најлакше могло десити у оваком узбуђењу и распо |
сад, и он је увек носио пиштоље.</p> <p>А — што нисмо ми сад у Тополи, браца Лексо? — пита даље |
е руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — само у другом правцу.</p> <p>Мил |
укова или пуцањ очајнога Клефте.</p> <p>А лепе цветне долине некада благословене Јеладе, стоје |
е таква погибија више не понови.</p> <p>А да се таква несрећа избегне, смишљен је сад био други |
их су се двоје дакле разумевали.</p> <p>А Марашлија је збиља о томе мислио, како ће од Милошева |
је онако како се у писму говори.</p> <p>А у том писму поново се тврдило, како народ Карађорђа ј |
но с оно мојих људи што их имам.</p> <p>А има ли који од угледних војвода с Карађорђем? — питао |
изашиљати своје агенте у Србију.</p> <p>А ако би Руски двор истински што планирао и спремао, Ми |
то се чини с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Павле Сретеновић (Лисовић) узвикнуо је љутито</p> <p> |
н човек у целом свету...“</p> <p>„...{S}А најпосле, зар се то мора казивати целом свету!{S} Зби |
III, Махмуд I, Осман III, Мустафа III, Абдул-Хамид I, Селим III, Мустафа IV, били су султани ч |
ало однети кудгод брзо и поуздано какав абер.{S} Станимир је знао целу Србију унакрст и преким |
корашњих вести отуда?{S} Кад сте добили абер из Србије последњи пут?{S} У Хотину се чуло да је |
случај — питао је Милош.</p> <p>— Прати абер одмах мени амо, па ћу ти ја одговорити, шта ваља ч |
за све.{S} Но како је у петак увече тај абер дошао доцне, остало је да се изврши сутра.</p> </d |
к не посвршавам неке послове и разашљем абер људима, да знају да сам стигао.</p> <p>Кмет се кол |
јер је још одмах, у први сумрак, добио абер да му долази један од најпоузданијих гласоноша њег |
а то време, док ми један другоме шаљемо аброве и поруке, Ђорђе упадне у народ, узбуни светину и |
ен, овај је човечуљак изгледао као нека авет, као мртвац који је сав буђав овога тренутка из гр |
мрак, како кроз пусту пољану, као црна авет лута једна чудна људска прилика на добром коњу, ал |
а смрт већ је била пружила своју ледену аветињску руку за јуначку главу вождову.</p> <p>Као што |
ала необична живост.{S} По сокацима, по авлијама свет је врио.{S} На више места гореле су пред |
p>Особито је било живо у једној великој авлији у сред села, где се кроз густ, млад шљивак видео |
ним крововима од ћерамиде.</p> <p>У тој авлији гореле су ватре на три четири места, а око њих в |
<p>— Овде је дућан, а кућа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуда — рече старац и гурну ма |
е:{S} Не знам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p> |
оворе.{S} Најпосле, мали смо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде |
војица што вели да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао је свој дућанић баш на калимегданском углу |
буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, |
S} Мој Анта рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.</p> <p |
ама, па никако да је погоде — окрете се Ага-Џон Турцима до себе, а затим се опет обрати Србину |
што много казиват.{S} Исто је како рече Ага-Џоне.{S} Доћерали су два бунтовника, и за који дан |
наде он за себе, само не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га прекиде.</p> <p>— Добро је, хвала |
53" /> <p>Турци прво почеше распитивати Ага-Џона, каква су то двојица што вели да су синоћ догн |
е био нико други до наш ранији познаник Ага-Џон, скромни дућанџија, чије је дућанче било ту на |
везиру да их посече.{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи |
нтикрст везиров, мој побратим, Хаџи-Али-ага (повереник београдског везира), у два маха говорио |
“...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од тога доба то ми не излази из |
он.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског тамничара, и он ће ваљда з |
<p>— Близу догоните — рече Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још праву погодили.{S} Јесу били виђе |
} Велика кава на Зереку, великог дахије Аганлије, препуна је дима и гостију.{S} Више од 40 пари |
н, који је седео с десна до Бекрен-Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчин сркну два три пут убрзо расхла |
а и Аустрија сматрале би га као рускога агента, а Русија није имала интереса да на њу падају са |
могли тако лако потајно изашиљати своје агенте у Србију.</p> <p>А ако би Руски двор истински шт |
и су се у Србији појављивали као његови агенти, њему се најзад јави <pb n="181" /> мисао: како |
ко узаврео.{S} Били су се појавили неки агенти, који по народу муте, просипљу разна обећања и п |
е и Влашке лете у Србију курири и тајни агенти, који подбадају народ у Србији и распирују неред |
оје сензале и калаузе, ови им служе као агенти и шире по народу горње гласове, јер њима свет ка |
<p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упита он.</p> <p>Милош мало као ућутн |
ми да се уклонимо а они да заседну и да агују онако на готовом!...</p> <p>— Не мислим ја то, го |
Изродиће се нова покољења, настаће нови адети, нестаће много штошта од данашњице, а настаће мно |
е једним снажним ударцем смрви тиранска аждаја турска.{S} Борбу треба водити на живот и смрт, а |
ној од других сеоских кућа у атару села Азање, седео је крај ватре омален скукуљен старац.</p> |
чним писменима, већ неком другом тајном азбуком, којом се хетерија нарочито служила, да скрије |
ћене Европе.</p> <p>Непросвећени синови азиских пустара, у простоти својој, мислили су да ће пр |
а поклонише коме макар излизан грош!{S} Аја!{S} Лане однеше читаве сеисане.{S} Срце ме је болел |
о нешто предомисли, те додаде:</p> <p>— Аја, вели, није добро ни тако.{S} У Русији би се то ува |
итаве војске издржавали о своме харчу и ајлуку?{S} Гдје су на далеко чувени безистени и пазари |
обовима свију бољих и отреситијих Срба, ако се не нађе паметнијих људи да томе злу што скорије |
ора, већ од себе сама, од образа свога, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и издаје своје и п |
и може бити истинске среће код једнога, ако је код другога зло и несрећа.{S} И добро и зло њино |
је с тога, што ти не мирујеш, и Русија, ако истински жели добра оној земљици, требала би да вас |
господару, замолио неколико тренутака, ако би имао што поручити чељади на дому.</p> <p>Цукић с |
Милош онака као узгред.</p> <p>— Вала, ако немате друга преча посла, и ако вам је толико стало |
ретским осмехом на лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко |
голема реткост.{S} Друга би ствар била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку пљошту, која сва |
еровати, да би руска влада њега обишла, ако има каквих планова и намера по овој ствари.</p> <p> |
ожно и његову главу амо да пратиш нама, ако си рад да останеш у господству и поверенију које од |
човек, који рукује народним пословима, ако је код њега одмах све на друму што и на уму.</p> <p |
говори и споразуме с њим — Милошем, па, ако не може бити, онда да протуримо господара Ђорђа, не |
исто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не свршим одмах, но Црни узме |
безглављен народ на миру.{S} На против, ако би био у земљи они би од народа презали; зазирали б |
, упалиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се најмање што успротивимо.</p> <p>— Дотури ми једа |
не може, нити ћеш се ти наносити главе, ако по несрећи њине одлете.{S} То ти јављамо и то ти се |
, немојте то од мене искати, кум ми је, ако бога знате!</p> <p>Лисовић се испречи на њега: — Па |
>— Ама, што си се смрзао, чика Стојане, ако бога знаш?{S} Остави то сито, дај га овамо мени, па |
а даде жени времена да што и она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и нетремице |
пчелом рукује, па да те никад не дирне, ако ћеш је у недрима носити...{S} Ја сам се некад много |
ехотице <pb n="122" /> сазнавао у себи, ако можда и не би то признао кад би му ко тражио такво |
за у очи загледају.{S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И камо лепе среће наше, да се није ово |
живо.</p> <p>— Ти су интереси једнаки, ако се истински разуму.{S} Сам за се ни један балкански |
до јуче били моји послушници...{S} Али, ако, ако, то ми је благодарност што сам пре 5—6 година |
ким и пред царским људима.</p> <p>„Али, ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, који с |
пови грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гон |
и да Бог да слепи и неми светом ходили, ако те не смакнемо пре, но што на њиним гробовима трава |
Милош код Турака изговори да су утекли, ако се с те стране што боји да ће га Турци што кривити |
а морам пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако амо дође.</p> <p>Милош је већ јасно видео куда Мара |
доглавницима и рече да се нађу на мети, ако би му ускоро опет што затребали, а сам оде да наред |
та велите?{S} Где мислите да може бити, ако није код оца митрополита?</p> <p>— Ја мислим да је |
<pb n="166" /> немојте се ништа чудити, ако ме једнога дана нагнате да и ја учиним оно што нева |
ј кући и заједно с кућом, жива спржити, ако се ма где пожали.</p> <p>Врљо позна да сељак оћутку |
рло добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какво радознало око откуда и вребало“...</p> |
ћеш милом отечеству највише користити, ако се сам што пре обесиш, шаљемо ти овде својеручно по |
, а рачунао је да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Карађорђа.{S} Дружећи се са српским емиг |
можемо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што знаш.</p> <p>— Што ја знам, то је: оштра секира |
е, да и мени самом буде ометен одлазак, ако не би још под стражом био враћен натраг у Петроград |
им помогну чим могну, новцем и оружјем, ако не могу људима!</p> <p>Али што је ствар постојала о |
— везиру.</p> <p>— Али шта ја да чиним, ако Црни једног дана ненадно бане у Србију, а честити в |
е и другим војводама о доласку његовом, ако се који ту треви.{S} Крага одмах скочи да сам потра |
Ђорђем треба поступати као с хајдуком, ако се без знања царева амо врати.{S} Али сада светли в |
ујица? — пресече га Милош.</p> <p>— Он, ако бог да, господару, добро вели! ...</p> <p>И ту сад |
е био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за длаку мрднем и ако оком трепнем.{S} Стока се |
рбин, већ клањао и турску веру веровао, ако те мојом рођеном руком као пиле не закољем, само ак |
ма устаде.</p> <pb n="80" /> <p>— Рајо, ако хоћете, можете се помолити Богу по своме закону.{S} |
че били моји послушници...{S} Али, ако, ако, то ми је благодарност што сам пре 5—6 година спаса |
им је да се граде невешти.{S} Али ако, ако!...</p> <p>Карађорђе дубоко уздахну, седе и зарони |
егово необуздано властољубље.{S} Овако, ако удари у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; м |
не буну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане на пут.</p> <p>Чувши таке глас |
туђини.{S} Јес, да се људски изгрдимо, ако хоћеш право.{S} А наши заједнички послови и разгово |
и промашити.</p> <p>— Па шта да чинимо, ако не заспи, — обрецну се Никола.</p> <pb n="292" /> < |
оћи до Паланке или до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од себе, онда нека дође бар д |
омишља шта ће рећи.</p> <p>— Море попо, ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцим |
мња <pb n="288" /> — све ће бити добро, ако бог да, али одрешита одговора од Милоша не каза му. |
аву Милошеву.{S} Хоће ли то бити добро, ако се когод нађе да овако исто понуди и даде главу Мил |
упне ватрене очи.</p> <p>— А што, ћеро, ако бога знаш?</p> <pb n="204" /> <p>— Бога ми, најо, с |
а и то вам је допуштено.{S} Свршите то, ако хоћете, па ћемо поћи.</p> <p>Дошао је био тренутак |
а шта би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помог |
бо, хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ва |
да доврши.</p> <p>— Тешко овоме народу, ако је још и Милош носилац његових мисли и надежда.{S} |
иштољ и повика:</p> <p>— Не, господару, ако Бога знаш!{S} Ако је он махнит, немој ти прљати то |
дија, и као млеко бео талир, господару, ако ти почем није криво — рече незнани особењак.</p> <p |
!</p> <p>— А шта да чиним ја господару, ако због њега остане каква твоја заповест неизвршена?{S |
и, како би одмах могли потећи у потеру, ако се јави потреба зато.{S} Тако размештене, кабадахиј |
/p> <p>Он понуди путнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе ватре, која је |
помози раздрешити.{S} Говорисмо отоич, ако је са знањем царева, онда као да ваља тако пустити |
ога убијеш и да ми његову главу предаш, ако ниси рад да твоју однесем у Београд.{S} С тога одма |
да и он не тера ствар на силу и инат... ако би он то могао!..{S} Ама, мучна работа, бога ми, зн |
су да ће их силом узети, <pb n="191" /> ако их Срби не хтедну добровољно дати.{S} Међутим, Срби |
во да ми се силом отима, <pb n="114" /> ако би народ нагињао више мојој страни и желео да овако |
и му власт да свима суди и заповеда!{S} Ако ће Милош вршити све што београдски везир заиште, он |
али двоје; нека их догнају и двеста!{S} Ако полећу, наше главе полећу!{S} Шта то вас боли!{S} О |
нка.{S} Опрости те!{S} И бог прашта!{S} Ако буде живота и повратка, трудићу се да поправим!...< |
а хлеб продајемо њине женске наките!{S} Ако нас је ко клео, баш нас је уклео — рече Крага тужно |
мисли.</p> <p>— Прођи се зла, ћеро!{S} Ако је за вајду, несрећа смо доста претурили преко глав |
> <p>— Не, господару, ако Бога знаш!{S} Ако је он махнит, немој ти прљати то светло оружје, на |
Јеси ли спреман?</p> <p>— Јесам,...{S} Ако не могнем секиром, ја ћу поиздаље пушком, убићемо и |
суђено; таква је била воља божија...{S} Ако штедим ја њега, неће штедити он мене.{S} Он мене за |
десет!...{S} Опасали су целу кућу...{S} Ако затреба, упалиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако |
ји.{S} А најпосле ни то ти не треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био поуздан да сам уради, |
која истиче из висока положаја њина.{S} Ако у Милоша неће бити више милости и праштања, но код |
нити питање код самога двора руског.{S} Ако не би и казали одлучно, опет би се по њиним одговор |
не кука, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш наћи <pb n="55" /> те хајдуке и смутљив |
до краја.{S} Остао је Баћа да чује.{S} Ако раније сврше свратиће и он амо.</p> <p>— Па шта мис |
језика, као да је од товара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, мораћу понова ићи везиру да га |
ћу сам с људима које нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође добро, за месец дана сви ће ови доју |
ве две године мало отргли и отресли.{S} Ако би то војске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у |
бе да му је да заповеда и господари.{S} Ако покуша какво зло, с тога ће га покушати — рече Кара |
мо, што је мени тешко у то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он |
а другим људима, па ће после видети.{S} Ако могне с Милошем да се споразуме, добро; не могне ли |
ака му једна с његове не сме валити.{S} Ако ли је пак Карађорђе дошао хајдучки, онда с њим као |
вако, а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметније, од добра нико |
мало да се проходам по свежој ноћи.{S} Ако залутам кудгод подаље, могу свратити и код Чолак-Ан |
p> <p>— Слушај ти што ја теби кажем.{S} Ако ишта може спасти ову двојицу, то је страх Милошев.< |
и као човек хоћу поштено и да умрем.{S} Ако сте ми пријатељи немојте од мене тражити да се у ов |
>— Да манемо ово што је до сад било.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га слободно узимам на |
авом.</p> <p>Тако је текла та ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло другчије, то Герман да изв |
у омести све и покварити целу ствар.{S} Ако одавде срећно одемо, ствар је већ у пола добијена — |
кључити с Турском што повољнији мир.{S} Ако би прилике захтевале, они би могли и засебно прегов |
стране, и да нам не засипље за врат.{S} Ако су сад други заборавили, ти још добро памтиш, у как |
м падишаху и да одржиш мир у народу.{S} Ако немаш поуздања у своје људе, ја ти стављам на распо |
рим црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} Ако пристанем вели, моје заслуге биће ми признате и кол |
исао: „Али шта ће онда бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он убити мене?{S} Или тр |
{S} Што се против мене нико не жали?{S} Ако на тебе вичу, господару, то је с тога, што ти не ми |
друкчије чинити но што сам ја чинио?{S} Ако се хоће право да говори, ово што је било морало је |
у граде?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако се нађе међу нами махнитих глава, које пристају да |
</p> <p>— А што, болан, бјежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећу те дирати ни питати.< |
дао, свршавао. „Шта си чекао? — веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар немаш чекати ништа |
а вест о Ђорђу.</p> <pb n="192" /> <p>— Ако долази са знањем царева, сретно му било и добро нам |
лиш, као овако:</p> <pb n="116" /> <p>— Ако видимо да има какве сигурне добити, ми ћемо пристат |
мо жалосним одмахивањем главе.</p> <p>— Ако је дошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се т |
ло после Вујица и Павле уђоше.</p> <p>— Ако бог да, добро, господару; ти заповеди шта треба, а |
ропаст.{S} Тако нећемо сејати.</p> <p>— Ако сам те добро разумео, попо, ти од прилике велиш, ка |
урци изговарали вртећи главом.</p> <p>— Ако је кнез Милош тако учинио, онда је јамачно тако и т |
и и рече јасно, али потресено.</p> <p>— Ако је Карађорђе дошао амо са знањем и одобрењем руског |
Милош — викну домаћин срдито.</p> <p>— Ако је Милош није ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он с |
орђевица још више спусти глас.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију и без питања су |
оговори ништа.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ако буде паметан да за власт ништа и не помиње у почетк |
мисли.{S} После додаде кивно:</p> <p>— Ако ће!...{S} Право има Милошенда!...{S} Овако ће он св |
то мисли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је до зебње — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко |
вљам на расположење целу моју војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће време скупити јо |
колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод прогледа очима и добиј |
не види балканске народе слободне.{S} А ако би издао браћу своју или ма у чему изневерио ове ле |
као што сам до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а |
и ја бих одсекао себи језик.</p> <p>— А ако не би имао при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би га |
ашиљати своје агенте у Србију.</p> <p>А ако би Руски двор истински што планирао и спремао, Мило |
код Чолак-Анте на преноћиште.{S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. митрополит ништа не брине |
сад, кад је био и млађи и невештији, да ако умедне и сада, кад је већ глава обелила — рече Кара |
су војевали против султана, па тек онда ако се могнемо вратити — рече Јела, домаћица Чолак Анте |
да ћути, да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољим пријатељем по штогод о томе проговори |
ти ћеро, султана и врага!{S} Тешко нама ако би ми морали чекати док султану и царевима падне на |
и ни додати.{S} Ето слободно народа, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда |
ли да сачекају даљи развој догађаја, па ако Вујица не убије Карађорђа, онда да ударе они и да у |
ви да слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> <p |
питка како о тој ствари мисли везир, па ако би он био вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да |
За ноћ можемо прегрувати до на Саву, па ако се не може друкчије, макар го препливај, само изнес |
а доказати не можете ништа.</p> <p>— Па ако не могнемо ништа доказати, онда на руском двору нећ |
ту част и да дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак.</p> <p>Карађорђе се захвали митроп |
требало Милош само да рекне:</p> <p>„Па ако је до новаца стало, светли везире, народ ће то плат |
Он је прости слуга везирова.{S} Сјутра ако хоће море му главу укинути, ка’ и орозу (петлу), па |
И кад је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као што се говори, з |
Али како ће се друкчије.{S} Дед, кажите ако знате што боље, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} |
зује изрека „циљ оправдава средство“, и ако за њу нису никад чули, нити су кад о њој премишљали |
ђе наиђе на кмета Стојадина, који га, и ако је био прерушен, одмах познаде.{S} У осталом пред њ |
ну наредбу да чува међе од Карађорђа, и ако овај гдегод упадне тајно у земљу, Милош или да доне |
9" /> да ћу с њим истрајати до краја, и ако дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јун |
— Вала, ако немате друга преча посла, и ако вам је толико стало да будете његови пандури, довед |
да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је била испуњена толиким слутњама и свакојаким стра |
ети да немају нужде обилазити Милоша, и ако што озбиљно мисле, с њим то могу боље извести но ма |
та хоће.</p> <p>— Ја чекам моје људе, и ако се не варам ви сте то — рече старац чисто српски, и |
зе, које су онако у сну обилно текле, и ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</p> <p>Мил |
ињари крај друма, и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбарлија седморицу |
ла кнез Милошева постеља.</p> <p>Али, и ако је поноћ већ била превалила, ова постеља још је бил |
Александру, тек десетак.</p> <p>Али, и ако је био мали, Александру се живо била урезала у паме |
амти сваку реч коју ћеш вечерас чути, и ако ја не будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога п |
и здрав умакао у планину с друштвом, и ако је међу Турцима било и чувених убојица, нарочито дв |
, и ако је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жива на колац набили да су га ухватили. |
pb n="120" /> вече био врло забринут, и ако му је решење кнезова било сасвим по вољи.</p> <p>— |
ти се он онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жив |
ја га слободно узимам на своју душу, и ако смо криви пред Богом, нека моја душа у паклу испашт |
и грозније, но што се у писму писало; и ако је Милош познавао Вујицу, као покорна <pb n="274" / |
е тражи Карађорђеву главу или његову; и ако су Лисовићу, који носи то писмо, издате биле усмене |
га човека?{S} Ја њему да судим!...{S} И ако му судим, имам ли права да га осудим?...{S} И ако г |
им, имам ли права да га осудим?...{S} И ако га осудим, имам ли права да ту пресуду извршим?...{ |
ли права да ту пресуду извршим?...{S} И ако за све то имам право, имам ли право да то чиним сам |
се многим показале сузе на очима.{S} И ако им је све ово било и пре тога познато, нити су од Ј |
свију страна зачуше се одобравања.{S} И ако Турци обично не исказују своју радост и допадање ви |
ствари извести београдског везира.{S} И ако је већ падала ноћ, он заиска своје недељно рухо и у |
по самој нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је у добром друштву умео и да се развесели, да се н |
пророчански смисао само он разуме.{S} И ако је код Турака обичај да мирно говоре и онда кад су |
ичко дело, како су се сад сложили.{S} И ако се ова прилика упусти, онда је свему крај; онда бог |
с матером из Тополе морао бежати.{S} И ако је од тога доба већ прошло преко три године, он се |
вазда готов главу своју положити.{S} И ако је велики падишах икада имао верна роба и поуздана |
а су се побринули и за тај случај.{S} И ако се веровало Карађорђу, поред њега је био намештен п |
а беда.{S} А није му ни било лако.{S} И ако је имао око себе све саме покорне слуге и послушник |
е кретао полагано, стопу по стопу.{S} И ако су два реда јаничара опасивала осуђенике, светина с |
заједнички трпимо и гинемо.</p> <p>— И ако знам да од мртве главе ником није вајде, опет мени |
клоњени; будите као у својој кући, па и ако је дом сиротан, богато је срце и може се наћи све ш |
о је у рукама грчких закупника.{S} Па и ако је порта одавно уништила чак и саму сенку влашко-мо |
— Уклони се ти, Драгићу; спава он сад и ако су му очи отворене.{S} Него склони се ти мало даље |
и да подмире његове неизмерне издатке и ако је он те приходе и прибирао и трошио без икакве ств |
одговарао за резултат потере.{S} Али и ако је потера била веома оштра и трајала пуна три дана, |
веру веровао, ако ти за длаку мрднем и ако оком трепнем.{S} Стока се везана коље, а јунак слоб |
ша умири, с тога му је све повлађивао и ако, у истини, није све онако мислио.</p> <p>Док је Мил |
ије или доцније прокљувити.</p> <p>Но и ако свет тако махом узима ту ствар, он, Милош, <pb n="1 |
умесила домаћица Стојадинова.{S} Јер и ако се крило, за долазак Карађорђев већ се бејаше рашчу |
д се последњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомилом оружаних момака и говорио овако |
одством, па им и памет појела.</p> <p>И ако је у другим приликама био вољан, да старим војводам |
и упропасти, он хоће да убије.</p> <p>И ако се усиљавао да прикрије љутину, на Милошу се видело |
да се ради и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био начисто шта му ваља чинити, кнез Милош п |
и да се на време и плод убере.</p> <p>И ако је на прво писмо Милошево оћутао, неверујући му, Ка |
{S} А неће ни теби бити криво.</p> <p>И ако се прибојавао да не страда од кнеза Милоша и његови |
ши једно грешно и крваво дело.</p> <p>И ако је Вујици било написано писмо, које тражи Карађорђе |
ти не може ти бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на се примам сваки г |
ско одело.</p> <p>— Е, вала, чоче, кажи ако што више знадеш — рече стари Турчин, који је седео |
а је и сам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он ће му послати у Паланку свога поуз |
ечеру, само може бити мало доцније; али ако се сувише забави, г. митрополит нека га не чека.</p |
дније им је да се граде невешти.{S} Али ако, ако!...</p> <p>Карађорђе дубоко уздахну, седе и за |
е рођене хатове пошљем насусрет.{S} Али ако долази кришом и без питања, онда је он подмукли хај |
јицу, то је страх Милошев.</p> <p>— Али ако све то не помогне?</p> <p>— Онда ћемо убити Милоша! |
говорити, шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако за то време, док ми један другоме шаљемо аброве и п |
нули, и видимо се као божјаци, захвални ако им ко удели мрвице, које падају с туђе господске тр |
и оцењивао факт за фактом, шта ће бити ако учини овако, а шта може наступити ако поступи онако |
и ако учини овако, а шта може наступити ако поступи онако.{S} Милош најпосле реши, да позове дв |
еома се рано указује на обзорју.{S} Тек ако је минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ поче |
, а то је овај голи живот!</p> <p>— Тек ако постигнем успех, моћи ћу да докажем да се нисам гра |
ништа не говори о његовом доласку, сем ако би се намерио на каква особито добра и поуздана при |
е мало поћутао он додаде блажије: — Мањ ако га нешто цареви силом натуре!{S} Али и онда не знам |
заклињем се, ћутаћу, како не бих ћутао ако је ствар таква већ!{S} Но казуј један пут шта је!</ |
ађорђе неће тако брзо долазити; свакако ако је што међу царевима углављено и за то, јавиће се и |
у каквој прилици побунити се неће, само ако рахатлук имао буде“.</p> <p>Даље, у писму од истога |
рођеном руком као пиле не закољем, само ако се усудиш да што чиниш против ове наредбе господаре |
нада се да то Русија неће допустити, но ако би се ипак тако што десило, он, Милош, скида са себ |
Карађорђу није више потезана.</p> <p>Но ако је за овај мах напомена Врљова о домамљивању Карађо |
се спасавали махом голе душе.{S} Једино ако је који имао што готовине у новцу, то се једино у о |
ти; како ће ми дати читаву једну војску ако затреба; како ће казнити Турке што нису одржали пог |
е, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не |
ују у безброј разноликих облика.</p> <p>Ако је истина, да су изреку „циљ оправдава средство“, и |
пусти?{S} Његов је рачун један.</p> <p>Ако буде напредка, он ће доцније прихватити и Руси ће р |
главе ја, но Милош.{S} Он ми поручује: „ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, погуби ову двоји |
“.{S} Он прво одговори: <pb n="186" /> „Ако нема таке пушке, има руке!{S} Прати поуздана човека |
азвалина по којој ће од сад само гује и акрепи трчати!...{S} Еј мени до бога, шта се учини!{S} |
Како ми је данас било кад чух господара Аксентија!{S} Каже, Милош нас зове бојаги на договор, д |
.{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно полане бејаху стисли Турци са с |
м пословима народним.{S} Ту је био кнез Аксентије Миладиновић из Чибутковице, Прота Смиљанић, Х |
у голему војску.{S} Што онда није дошао Аксентије да понуди свој савет, већ се крије у мишије р |
<p>— Узели се нешто у разговор с кнезом Аксентијем, о господару Ђорђу, па све до сад — рече он |
вати само док они једанпут сврше с оним актихристом Наполеоном, па после, од свега тога не би н |
Марашлија и њему заповедао да то учини, ал’ он, бојаги, није могао и није хтео грешити душе.{S} |
рци изабрали за вођу!{S} Чули да звони, ал’ не знају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а они причај |
, да опет домами одбегле тице певачице, ала ни те дажде, ни ти снези, <pb n="70" /> ни те буре, |
ад хоћеш да се светиш?{S} Благо Србији, ала ће пропевати, кад њени први синови, чак и у туђини |
куда је човек за живота пролазио!...{S} Ала би то лепо било, кад би доиста било живота и после |
а синоћ догнаше и ову двојицу.</p> <p>— Алах шућур (богу хвала), све је како Алах хоће!{S} Враг |
р и раји и Турцима...</p> <p>— Да не да Алах! — чу се с неколико страна из густога дима, који ј |
>— Алах шућур (богу хвала), све је како Алах хоће!{S} Враг је био преластио и ову земљу и ови н |
а Беч машали руком, а данас благодаримо Алаху што нам и Биоград уздржа.{S} Хеј, сабљо турска, г |
/p> <p>Тако је млађи синчић Карађорђев, Александар, причао своје детињске успомене својој друга |
десетак.</p> <p>Али, и ако је био мали, Александру се живо била урезала у памети она кобна ноћ, |
могло је бити око 14 година, а млађем, Александру, тек десетак.</p> <p>Али, и ако је био мали, |
још у Србији.{S} Од мушкараца старијем, Алекси, могло је бити око 14 година, а млађем, Александ |
водили сјајне свите све у суху злату и алему, да се са султанскијем барабарити могу; који су ч |
као јарчеве. „Слободно је бар молити“, али за кога Милош рекне да је крив не смеш ни молити.{S |
ко га несретник проси у милосрдна неба, али небеса су затворена.{S} Она не чују његове јауке, о |
/p> <p>Тако је трајало до у глухо доба, али тако није дочекана зора.</p> <p>Могло је бити сахат |
еби ово говорим.{S} Ти си женска глава, али ти ово знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је |
во прочитаћеш Вујици и показаћеш му га, али га давати нећеш.{S} Само ће се овде на крају потпис |
к Анта је нукао Ђорђа да ноћи код њега, али митрополит рече да ће га задржати код себе.{S} Ђорђ |
епо дао.{S} Истина то је твоја заслуга, али ту има много и народне муке и запињања.{S} За тебе |
88" /> — све ће бити добро, ако бог да, али одрешита одговора од Милоша не каза му.{S} Рече сам |
не прецењујем снагу балканских народа, али ја је и не омаловажавам.{S} Ја сам будио из петвеко |
ум је био кадар да погине за Карађорђа, али је исто тако био готов и да га убије у свако доба, |
очисте да што пре изађу пред Карађорђа, али се на обојици опажало да су узбуђени и сметени.{S} |
било је људи који су мрзили Карађорђа, али је било и таких који су га високо ценили и поштовал |
<pb n="111" /> <p>Тако је терана шала, али о својим пословима он је најволео да ћути, да мисли |
удне и страшне речи.{S} Она је жмурила, али њене затворене очи као да су прозирале у далеке дог |
а.{S} Истина, кнез Милош је данас сила, али опет је он мали да може Карађорђу и на сенку стати, |
хоће.</p> <p>Она још не бејаше свршила, али је Милош пресече.</p> <p>— Ама зар то рекла она дрт |
и додаде:</p> <p>— Других сведока нема, али пред Богом те признајем и примам од сад за сина сво |
околини, састајао се и с неким људима, али је понајвише времена провео у разговору с Наумом и |
е овакав разговор између два побратима, али без икаква успеха.{S} На све представке Гитарићеве, |
је давала неку помоћ српским бегунцима, али за огромну већину та је помоћ била веома незнатна, |
вијати, мора по невољи угађати Турцима, али он њих не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли. |
прве.</p> <p>Истина и ту се чула песма, али је та песма била више налик на болно јадање крвавог |
снагом Србија се држала пуних 9 година, али та је снага најзад била исцрпена.{S} Оружана Србија |
ио човек средња раста и средњих година, али веома отмена и јуначка изгледа.{S} Особито му је ок |
икола изгуби равнотежу и посрте с коња, али му десна нога остаде закучена у узенгији.{S} Тако о |
ударим у строгост, која јесте свирепа, али бар и лечи зло у корену.{S} Јес, за издају непријат |
био је родом Грк, по имену Наум Крпара, али је знао добро српски, јер се много бавио по јужним |
ево.{S} Истина, и оно је било без мура, али уз њега је ишло писмо господара Вујице, кнеза смеде |
и мудар.{S} С тога није ни ударио мура, али ти господару Ђорђе, не треба ништа да сумњаш — тако |
ио од ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је по турском кроју лепо изведена и укусно ишарана. |
{S} Желео бих живота, желео бих успеха, али само толико да покајем ранију погрешку и да осигура |
ко Поповић био је управо из Аџибеговца, али је под његовом нуријом било и село Радовање, где се |
а се истреби цела издајникова породица, али то је после и нагнало целу фамилију да пазе један н |
изашао на скелу.</p> <p>— Јесу тројица, али дадоше ми знак да ће их само двоје прећи амо.</p> < |
и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет... опет!... — Око њега (Милоша) има свакојаких |
— Зар већ одлазиш? — хтеде рећи Вујица, али му језик запе и он само укочено погледа Гитарића па |
мешају.</p> <p>Тако је говорио Вујица, али ово хвалисање и слобођење није могло замазати очи К |
он се и пре почешће налазио око Милоша, али сад је остао сасвим стално.{S} Но то није било одма |
ноћ лутала је једна жива човечија душа, али душа болна и претоварена тешким греховима без опрош |
е некада дремао страшни сребрњак његов, али је малаксало опет морала клонути доле.</p> <p>Карађ |
ом.{S} Овда онда погледали су око себе, али њини погледи су сретали само туђа, непозната лица, |
е једва за сто корака удаљен од колибе, али је била мала низбрдица.{S} У који мах Наум пође пот |
вно да се заузима за окривљене кнезове, али ноћу, из мрака, могло би бити нападаја и покушаја д |
S} Видело се да је хтео да саслуша све, али сам своје мисли није казивао никоме.</p> <p>И кад с |
} При појави Милошевој везир не устаде, али стари Турци пођипаше и остадоше на ногама докле вез |
Карађорђе климну главом у знак потврде, али не рече ништа.{S} Тек што је прилично поћутао он до |
це.</p> <p>— Слободно ме гледај, кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ клањао и турску вер |
нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се понови оно шуштање из кукуруза, |
вор с Врљом.{S} Говорили су још подуже, али о другим, ближим стварима; реч о Карађорђу није виш |
ди?!{S} Све их је он побио!{S} Кнез је, али његов пут којим се попео до те висине засут је људс |
чобанин.</p> <p>— Другом можда и није, али теби је сад лако.{S} Не дај само да ти други отме о |
е, неће ли опазити ко то тако узвикује, али у бурној вреви, у огромној гомили, која сабијена, и |
ђе се двоумио.{S} Поверовао је донекле, али само у пола.</p> <p>Но за првим дошло је убрзо друг |
!... — викао је Драгић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момцима изгура напоље.</p> <pb n="46" |
да тамо наше чека неко смиље и ковиље, али неће бити баш ни то, да је тако страшно, како они г |
о ти је то?</p> <p>У томе загледа боље, али Марка не могаде видети, јер он одступи за два три к |
ебане, оружја и свакојаке војне спреме, али је зебња да Турци што не нањуше.{S} С тога треба по |
ду он први требао да зна штогод о томе, али је допуштао да може бити и каква задоцњења.{S} А мо |
ре и дању и ноћу шушњаре на све стране, али ми знамо стазе и богазе и провешћемо те да ти длака |
у, да је и сам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он ће му послати у Паланку свога |
{S} Сви они траже да их Србија помогне, али не у свом, но у њиховом интересу — рече Герман живо |
ти.{S} Јес, моје су казне биле страшне, али оне су једине биле кадре да од распуштених народних |
Сви ови људи вајкају се на своје стање, али нико од њих није намеран да кида с њим и да напушта |
дних, кошчаних руку своје мртве матере, али се није могао отети.</p> <p>Међутим, кивни гласови, |
је.</p> <p>Мрак је.{S} Он једва назире, али ипак види да је доста дубоко ископао.</p> <p>„Тело |
по вољи.</p> <p>— Јес, они тако говоре, али да Црни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче |
рбе и колебања.{S} Ствар је крио за се, али на основу тих позива, већ се почео спремати за пола |
у своју спаваћу собу, и рахатлисао се, али још се није спремао да легне.{S} На против, ходао ј |
Панто, господара Ђорђа.{S} Прерушио се, али ја га опет познадох.{S} У два маха хтедох да му се |
наоружан, што но реч од главе до пете, али је све то покривала огромна, бела сукнена кабаница |
ромакла и отишла доле.{S} Милош посрте, али се ухвати за грану и опет не паде.</p> <pb n="129" |
радознало је загледао непознате госте, али их у сумраку није могао добро распознати у лицу.{S} |
ека се чуло како страховито бура дакће, али док би ударио длан о длан, урлик олујине одјекну ја |
их крадимице.{S} Сад су очи биле сухе, али срце му је плакало грозним, крвавим сузама.{S} У од |
вао куће, истребио сам читаве породице, али сам дотерао дотле, да је шака Срба, шака јучерашњих |
ени и Красис нису их пратили узастопце, али су се једнако налазили у њиној близини, час их прет |
p> <p>Милош је с њима провео цело вече, али за све то време памет му је била на другој страни, |
ишљам.</p> <p>Милош не рече ништа више, али се по њему видело да га је ово вајкање Павлово дирн |
везире, да народ нема откуд; платио би, али нема!</p> <p>— Има, има синко!{S} Народ увек има.{S |
> <p>„Тело је огромно, мисли он у себи, али опет ће стати овде у ову шупљину између две кладе.< |
гар, он у два три скока прилети колиби, али тако пажљиво и нечујно да ни један листак не шушну |
чега прихватио.{S} За Србијом жуде сви, али немају начина да се врате, и тако чекају.</p> <pb n |
p>У првој забуни није знао шта да чини, али лупање се понови и Милош опсова лупача веома ружно. |
ветина се за тренутак разгрне и уклони, али одмах затим, као оно бурни таласи, опет набуја са с |
ртве.</p> <p>Но Драгић га мало охрабри, али поп за дуго није могао да се разбере и јасно да схв |
ћала да легне, да се и сам мало одмори, али он никако не хтеде.</p> <p>Тек је било три сахата п |
их година, да се чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост.{S} Друга би ствар била, ако б |
а се као хајдук убије гдегод се ухвати, али је све то предупредио и на добро окренуо он, Милош. |
.{S} Ми нећемо ни сметати, ни помагати, али ћемо увек чувати ово што имамо.{S} Нашим људима и с |
ај мах од Русије не могу ничему надати, али се немају чега ни бојати од ње, Карађорђе је хтео д |
ђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде бежати, али га она дочепа за руку и стеже га као железним клешт |
што ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему се само тако слутило, тако му се причињавало, |
Надао се, даће се тргнути и освестити, али они су ове године потерали још и црње.{S} Помоћи им |
а мирна крајина.</p> <p>— Лако је рећи, али много је теже извршити — примети Милош.</p> <p>Врљо |
S} Драгић, истина, није кренут те ноћи, али је, одмах сутра дан рано у јутру под јаком стражом |
кума свога.</p> <p>Вујица чу ове речи, али им смисао још није добро схватио.{S} У глави му се |
тражи олакшање обремењеној души својој, али све што срета, дочекује <pb n="306" /> га прекором |
аве Милошу за његов — Ђорђев — долазак, али Ђорђе је то одбио.{S} Истина, Милош га је сам звао |
с Турцима, Врљо је пристао уз устанак, али је вазда водио засебну, одвојену чету, кад мању а к |
цима, изаћи ће на глас као добар јунак, али и као великодушан човек, што уз јунаштво тако лепо |
упропашћењу.{S} Везир је добар човјек, али њега је сам шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику |
а прилегне, онако обучен, на миндерлук, али тек што би свео очи, из сна су га трзала страшна пр |
<p>— Где су баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворени у казамет више барутане, баш |
> <p>— Ја не умем све по реду да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми говори да Милош не рад |
му ја желим.{S} У љутини свашта рекнем, али зар ја не умем расудити, како је њему јадном у туђе |
готов.{S} Ја од Милоша ништа не тражим, али је срамота да он за мном шаље људе, који ће ме чак |
подару, можда је и лудо што ја говорим, али мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти |
а, где и да те примим и царски угостим, али куда ћу после ја, кад се за то дозна и рашчује?</p> |
ебелом храстовом <pb n="295" /> даском, али он се трудио да по дисању распозна спава ли Карађор |
p> <p>Милош се слагао у томе с везиром, али опет напомену како је свет, свет.{S} Прости људи ла |
глед у почетку је био пламенит и киван, али се поступно све више блажио и смекшавао.{S} Најзад, |
ише зазирао.</p> <p>Још је остао један, али најопаснији — Црни Ђорђе — он сам главом.</p> <p>Јо |
штогод може.{S} Из торбе се зачу јасан, али издробљен звук, као оно што звече паре, потврдо сте |
Разговор је још с почетка био срдачан, али опет некако службен и затегнут.{S} Но сад се мало п |
n="259" /> <p>И Вујица је био замишљен, али после кратка ћутања он се преломи на једно:</p> <p> |
{S} Избор, истина, још није био свршен, али је било већ све спремљено и мисао је потпуно сазрел |
енуо, како је он пореклом доиста Србин, али у овој светој борби, он неће знати за уске народнос |
ола Новаковић био је пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше узео кнез Милош у своју слу |
Новаковић, кога је Карађорђе познавао, али ни за њега ни за остале није знао да су у служби ко |
а сам и хтео, ја сам нешто и покушавао, али ту се испречише остале војводе па не дадоше ока отв |
препона.{S} Несретник је тужно јаукао, али његов болни јаук није нико чуо.{S} Ни једне душе ни |
а онако како ју је Добрњац представљао, али није била ни онако незначајна, како је то износио Ђ |
Врљо се наплатио како је најбоље знао, али Чимбарлију ојади тако да више није ваљао ни богу ни |
ве последње сузе...</p> <p>Језик испао, али још се грчи, увлачи и опет се плази; у два маха неш |
а.{S} Он сад више није хукао и уздисао, али зато су његове суре очи сијале као жива жеравица.</ |
.</p> <p>Тако се спровод лагано кретао, али пут им није био далек.{S} Сто до двеста корака и ве |
два маха излазио сам, те их пресретао, али увек, сетим се и твоје претње и заповести, па спуст |
верац, а снег се неколико пута навртао, али је на скоро опет престајао.{S} Најзад, пред подне, |
{S} Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, али неће да ради!{S} Зинула им хала за господством, па |
и питати.</p> <p>— Није ми ништа криво, али нисам дошао у каву да водим таке разговоре.{S} Најп |
вам ја направио!{S} Нисам много живео, али не бих мој живот трампио за хиљаде других.{S} Насек |
S} Казивао је и оно што је синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S} Знао је толико да су с |
рпску страну.{S} Превоз је свршен брзо, али су се на банатској страни дуго задржали, јер један |
ће?{S} Герман ми је много ствари јавио, али за тај главни пункт, опет нема ништа јасно.{S} То т |
братиме, велим, лако би ја и то учинио, али дај ми пушку која бије одавде у Русију“.{S} Он прво |
авити.</p> <p>— Ви то боље знате, најо, али бога ми, мени је све нешто хладно око срца; све ми |
ца.</p> <p>— Да се курталисавамо, Вујо, али како ћемо!{S} Да неће бити што зазорно!?</p> <p>— К |
уз горостасни грм.</p> <p>Не иде лако, али пењање ипак одмиче.{S} Карађорђе се већ успужао уз |
е.</p> <p>Осуђеници су корачали полако, али чврстим поузданим кораком.{S} Овда онда погледали с |
ор сами међу се.{S} Говорили су полако, али, како сви остали ћуте док један говори, у кави је в |
ље и нагињаћеш да бежиш далеко, далеко, али јој нећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад |
ти један.{S} Бранио си докле се могло, али одолела сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш ти јед |
на трло и да понесе што треба за опело, али да о томе ником ништа не говори.</p> <p>Дете се брз |
цније примирило, Врљо се вратио у село, али плуг и мотика нису му ишли од руке.{S} Понајчешће с |
p>Крв шикну и попрска далеко у наоколо, али на велико чуђење присутних великаша, глава није бил |
p> <p>Отац Мелентије одговори снуждено, али разговетно и одсечено.</p> <pb n="109" /> <p>— Мало |
махну главом на ово хвалисање Вујичино, али умирен није био.</p> <p>Већ се ухвати мрак; момци н |
изабрати.{S} Истина, гласање је тајно, али он ће казати своје мишљење јавно и отворено.{S} Он |
загледа му се добро у очи и рече јасно, али потресено.</p> <p>— Ако је Карађорђе дошао амо са з |
што?</p> <p>— Не рече ми ништа одсечно, али по његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још |
и Герман запрепашћено. — То је страшно, али онда дајте да се као људи разговоримо, од онаква ра |
ме сад беде!{S} Али знаду и они све то, али они неће сад да знаду то.{S} Згодније им је да се г |
ала.{S} Најзад, кнез је говорио срдито, али спуштеним обичним гласом.</p> <p>— Ја богме!{S} Њим |
ргаћ је говорио кратко, скоро набусито, али свака његова реч палила је као живи пламен, што се |
родужи.{S} Глас му је био јасан, једар, али пун неке туге.</p> <p>— Највећа клетва пала је на м |
укић дочекати киван и спреман за отпор, али како се изненадише кад оџаклију нађоше мирну и праз |
ио је већ стар човек, претурио педесет, али је још био крепак и држећ, нарочито је био познат к |
се врати у свој конак већ доцно у ноћ, али његова главна мисао ипак је била једнако тамо доле |
о грчком, влашком и бугарском братству, али сви ти народи гледају прво своје <hi>рођене</hi> ин |
бра</hi>, они би нас помогли чиме могу, али нас не би везивали да се морамо увек држати с њима, |
т Карађорђеву изнети као своју заслугу, али пред народом српским с тим се није смело излазити.{ |
су ова двојица догнати?</p> <p>— Знаду, али овде ти их сад и нема много, свега нас тројица.{S} |
могло видети, како ови људи изгледају, али, судећи по говору и држању, Марко мора да је био ја |
није ту, мало час је изашао у чаршију, али ту су чика Крага и чика Стојан (Симић).</p> <p>Дете |
ђа и веома се обрадује његовом доласку, али кад му Вујица каза како стоји ствар, да Карађорђе м |
ва као што је, она као да сама склизну, али у исти мах глава Драгићева одскочи и откотрља се за |
Ето ту одмах у селу има толику родбину, али нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету. |
ца у то доба стално је живела у Хотину, али овда онда стара Карађорђевица одлазила је у Кишињев |
на чудна људска прилика на добром коњу, али на коњу који је већ малаксао блудећи без циља и одр |
дознало.</p> <p>— Казаћу ти, господару, али те прво заклињем живим богом и св. Јованом да тајну |
је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу господару, али кад ме не послуша, да убијем!</p> <p>— Да бијеш мож |
уди који су данас на врло ружном гласу, али у оцени чије дуге и бурне прошлости непристрасна по |
и у Београду чинили су све да их спасу, али су сви покушаји остали без успеха.{S} Марашлија је |
послеђених рана на левом одсеченом уху, али подсмех и руга надживели су га и памтили много годи |
можда нису ни имали зле намере у срцу, али су се повели за надом да ће оно бити боље што они с |
</p> <p>Скрушен, кнез Сима ништа не чу, али Драгић разговетно познаде, да је то одјек од бурне, |
о је као да би хтела нешто рећи Милошу, али не може да почне.{S} Међутим, он је у два маха баца |
замуцну, као да га нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи. — Али како да одеш?{S} У |
ће тражити главе првих синова српских, али Милош зато и јесте књаз да му их неда.{S} Везир дан |
дару, можда и заслужујем да ме изружиш, али ја не могу да оћутим и не могу да сакријем, да ме с |
на вечеру, само може бити мало доцније; али ако се сувише забави, г. митрополит нека га не чека |
друга!{S} Могли би се заједно уклонити; али овако, он да погине, а ја да се спасем, боже сачува |
јање и да буде милостивна души његовој; али је васељена глуха и нема, она се не одзива јадима њ |
да га потражим.{S} Он је дошао послом; али не верујем да је куда излазио.{S} Јамачно је још ко |
д тога доба Ђорђе се нешто мало смирио; али опет памет му је једнако у Србији.{S} И пре, кад су |
оворили.{S} Ово је у истини било овако; али опет зато, то нису били никакви разлози, јер ја не |
а.</p> <p>— Па ето живи смо, господару; али јадан је ово живот.{S} Сад смо постали бурмуџије; г |
S} Нешто је можда истина <pb n="162" /> али никако не може бити, да је све тако како ви престав |
к има право да га убије. <pb n="174" /> Али тако исто и он тражи апсолутну покорност и слушање |
ми је тај рахатлук који раја ужива!{S} Али нека, везир је па му се тако може!...{S} Али пара ј |
с онима разговорим што ме сад беде!{S} Али знаду и они све то, али они неће сад да знаду то.{S |
ањ ако га нешто цареви силом натуре!{S} Али и онда не знам како би прошао од народа!{S} Не зна |
да нећемо — тако ми се нешто слути!{S} Али како било да било, памти и кажи коме устреба то: „Ђ |
заборављао је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао страшне промене, да је све п |
— Оно и мени је свашта падало на ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварат |
аменима.</p> <p>— Бог га свети знао!{S} Али, шта мислити?{S} Па ја <pb n="256" /> велим добро.{ |
завиде, Богу хвала, имају и на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине замерке баш к |
— Молите Бога да не да силу ђаурину!{S} Али ваша молитва доцне стиже.{S} Сила је већ прешла у ђ |
да убијем!</p> <p>— Да бијеш можеш!{S} Али да убијеш биће много!</p> <p>— А шта да чиним ја го |
а пусти на молбу и наваљивање људи).{S} Али нећеш, Штрбо, куд си наумио, не! — Окрете се Милош |
иш ушник међу очи!{S} Ха, ха, ха!...{S} Али чекај!{S} Ослободићеш се!{S} Ево њих, иду, они ће т |
ека, везир је па му се тако може!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе |
е позавидити многе царске војске!...{S} Али што ја теби ово говорим.{S} Ти си женска глава, али |
а.</p> <p>— Права турска замисао!...{S} Али нека га, котило му његово!{S} Што није остао овде у |
и сад неке обмане с његове стране...{S} Али, ипак, ипак!..{S} Он није требао пред њим да се изл |
сан, који се никад неће остварити...{S} Али ја не мислим тако.{S} Ја не прецењујем снагу балкан |
год дочепају господства и власти...{S} Али нећете куда сте наумили!{S} Ви сте у вашу тековину |
и су до јуче били моји послушници...{S} Али, ако, ако, то ми је благодарност што сам пре 5—6 го |
— рече Крага тужно, и убриса очи...{S} Али и не маримо што се сиротује; на неки довлет нисмо н |
а негдашњу славу и величину своју...{S} Али баш у тим тегобним приликама ја сам научио и то, да |
ако да се Карађорђе <hi>уклони</hi>.{S} Али сви су они знали прави смисао те речи.</p> <p>Но ко |
наћи ће се нешто, што ће ме омести“.{S} Али се онда јављала друга мисао: „Али шта ће онда бити |
Драгић је мислио да Карађорђе спава.{S} Али он погледа боље и виде где Карађорђе лежи са отворе |
е опажао да се нешто плете око њега.{S} Али још те исте вечери стиже човек од Вујице.{S} Он дон |
дио кога од момака?</p> <p>— Никога.{S} Али ја познајем Крџалију (пса), а он је старешина свима |
духовника и као рођенога брата мога.{S} Али пре но што ти и једну прословим о томе, хоћу да ми |
; и он је хтјео трагом онога Црнога.{S} Али као мудар човјек брзо је видео да на ону руку не ид |
ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али нису за то криви ови слепци овде, већ они матори ду |
је до зебње — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко велим неће кума Милош теби баш то спремати. |
у најдаље крајеве пространа видика.{S} Али, баш у том тренутку Карађорђе угледа на далеком обз |
ласно бактати се око тог несрећника.{S} Али како ће се друкчије.{S} Дед, кажите ако знате што б |
само да се откупи од овога хајдука.{S} Али се нема више откуд; оголео је до голе душе!</p> <p> |
Дај боже, најо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни |
о, док се не би сјединиле са Србима.{S} Али чим би се очистиле дунавске обале од Турака и обе в |
ко како је био намештен и кнез Сима.{S} Али Драгић уграби још један тренутак.{S} Онако везаних |
Није се могао одржати ни месец дана.{S} Али за тебе је друго; теби он може истински бити опасан |
че.</p> <p>— Зна!{S} Да боме да зна.{S} Али зар је ту запело само до знања и незнања?{S} Зна и |
дала некаква побожна свечана тишина.{S} Али ко би боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину |
а пошљем пред њега два моја пандура.{S} Али овде је невоља — опасно је пустити га, а још опасни |
и да су им варнице сипале из копита.{S} Али и то је мало помогло.{S} Светина се за тренутак раз |
бејаше ућутао, као да га и он слуша.{S} Али, кад песма славујева поступно изумре, кос опет пуст |
ињевски генерал губернатор Стољетов.{S} Али што ли ће он код скромнога српскога емигранта Чолак |
укчије, ја не бих умакао руке у крв.{S} Али овако не видим друга изласка!... — рече Милош.</p> |
и друге, ја увек казним и сама себе.{S} Али оне крваве ране на срцу моме људске очи не виде и љ |
Тако би можда текле ствари доцније.{S} Али сад за почетак, за Грчку је било од неоцењене корис |
обравања разлегаше се на све стране.{S} Али у ову веселу грају и нечујно су се мешали и звуци п |
ве остале, пале у интересу отаџбине.{S} Али шта да рекнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам на |
да је игде било и најмање крзотине.{S} Али сабља је била исправна и на џелатовом лицу указа се |
е била голема моћ и големо поверење.{S} Али само по ту цену могла се добити сложна помоћ ратобо |
лично одговарао за резултат потере.{S} Али и ако је потера била веома оштра и трајала пуна три |
е кнез с њима имати важне разговоре.{S} Али, пре но што се почну заједнички онако у скупу свето |
} И то је било решено онако у опште.{S} Али гласови о доласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а |
о је сад као момак код кнеза Вујице.{S} Али и њега, Станимира, кнез је почешће употребљавао, ос |
лако, држећи се главне широке улице.{S} Али тек што бејаше минула крајње куће, из побочна сокач |
како одозго сија јасно топло сунце.{S} Али од времена на време небом промакне по који црн обла |
ажемо, како нам је где боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју корист и волели су да ми и |
обући, кад му стоји мачка на глави.{S} Али чим смо скинули Русију, ти си видео шта је било с Ђ |
ћ би се ваљао у својој рођеној крви.{S} Али та су времена била и прошла.{S} Сад се и Карађорђе |
други и како би требало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј Милош — викну домаћин срдито.</p> |
од своје куће — то знају бог и људи.{S} Али волим и овде у туђини остати свој, но отићи у Србиј |
ни би њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи као људи!{S} Сваки има нешто друго у глави.{S} |
Наум.</p> <p>Драгић се полако удали.{S} Али још он не бејаше замакао за колибу, кад се Карађорђ |
емам ништа, и мени они нису сметали.{S} Али ето, Милош их не трпи.</p> <p>И тако судба двојице |
ани помоћници као што су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку потпору њи |
вођу, и већ сте и заклетву положили.{S} Али по нашој памети, то је само грчко лукавство.{S} Хоћ |
ренутку да пристанемо уз друге и ми.{S} Али, зар не може настати да цареви с нама и пробу граде |
с мирно боравили, у својој отаџбини.{S} Али сила није могла учинити ништа више.{S} Својом рођен |
би му мило што се он толико узбуни.{S} Али опет се тешио да је то можда само големо изненађење |
скоро дана, кад се о томе не говори.{S} Али о повратку он и не мисли, док не би одовуд цар штог |
а има, све три ће за инат жртвовати.{S} Али нека се нађе човек јуначка срца и чиста карактера, |
нао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од три четири године није тамо; а од |
и ја с Турцима друкчије разговарати.{S} Али шта да се ради, кад се све силом не може?{S} Добро |
, ако се без знања царева амо врати.{S} Али сада светли везир другачије мисли, воља је његова, |
е једино у оној брзини могло понети.{S} Али новца је мало било код српских војвода, за то их и |
="309" /> би могао сам што зарадити.{S} Али баш и да пође по каквој заради, нико га не би смео |
ме месту ја то нисам смео допустити.{S} Али на мене се сад диже повика што је везир бунтовнике |
убио Карађорђа по његовој заповести.{S} Али јавно пред народом он то никад није признавао.</p> |
је девојче подигравајући од радости.{S} Али видећи да људи још стоје забезекнути, она прискочи |
Згодније им је да се граде невешти.{S} Али ако, ако!...</p> <p>Карађорђе дубоко уздахну, седе |
сту масу народа која ће за њим поћи.{S} Али он гледа пред собом најодабраније синове Јеладе, сп |
јевали, били се и збиља били јунаци.{S} Али кад је несрећне 1813. све то пало и пропало, они из |
, на које се може ударити жив човек.{S} Али ја сам гледала, како то чини са Србима туђа вера, д |
дошао сам; допратио га је један Грк.{S} Али чим се дозна за њега, само док се рашчује по народу |
ожеш убити, чим наиђе у наш пашалук.{S} Али овде има друга мука.{S} Карађорђе је оштетио многе |
да штогод с њима погодим и углавим.{S} Али то баш оно и јесте што се Русима није допадало.{S} |
упитају.{S} То је све што ја радим.{S} Али у страха су велике очи.{S} Ви одмах видите завере и |
и стражари назваше буљубашом Марком.{S} Али није се имао кад много чудити, Марко га изазва на с |
принцип, и да их оправдају начелом.{S} Али много пре њих, људи су вршили таква иста дела, наго |
ио отишао сам, по одласку Вујичином.{S} Али сад се Вујица опет враћао и већ одмах по првом чове |
мало час овде на његове очи одигран.{S} Али он је добрим и меким срцем својим накнађивао оно, ш |
да му се с груди скинуо тежак камен.{S} Али то није било све што је притискивало душу његову.{S |
х посече.{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник гр |
и би ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али овде се зна, да су они каваљери руског ордена и да |
зили на ум.{S} Свачега сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и господар!... — додаде Анта.</p> <p> |
о и офукати оно што је други стекао.{S} Али за те готоване спремљен је ушник и готованлук ће се |
нак, па да отпочне свој крвав посао.{S} Али тај се знак не појави.{S} На против, на губилиште с |
ош је све више омекшавао и попуштао.{S} Али је још дуго тврдио пазар презајући да му Марашлија |
ја бих имао коме испричати све ово.{S} Али данас су времена тешка и опасна, човек мора презати |
, које сам којекад нехотице починио.{S} Али шта да радим!{S} Човек сам и грешио сам.{S} Увредио |
а.{S} Каје се он сада шта је учинио.{S} Али доцне!</p> <p>— Баш истина, господару, мора да му ј |
д је био спреман и листом би скочио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да |
нао и то га је сазнање љуто тиштало.{S} Али јадању није сад било места, и он је стегао срце и т |
и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али послушај једанпут сад и ти нас!{S} Немој ићи Милошу |
ополи, и све би данас другчије било.{S} Али шта да чинимо!{S} Дођоше онда људи, навалише на Ђор |
не, те би му се име до века славило.{S} Али Руси, Руси — они га одмамише.{S} А боље да су га уб |
би се већ вајкао што се тако десило.{S} Али последње речи Милошеве биле су тако грубе, да отац |
тиском оно је стајало као окамењено.{S} Али на једаред из тога заноса трже га снажно дрмусање.{ |
а!{S} Ни ја нисам то тражио намерно.{S} Али видим, да другога пута нема! — примети Вујица.</p> |
аква обична, каква моја лична ствар.{S} Али ово се тиче целе земље; тиче се рада и напора целог |
невезан за какву материјалну ствар.{S} Али се слободно може рећи да су од најдавнијих времена |
ну за пуну трпезу, и даде им пример.{S} Али после једног-два часа, видећи да ни јело ни разгово |
ега морао зазирати београдски везир.{S} Али знајући, да ће Милош у свом рођеном интересу отвори |
м да га викне и да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га дирати и обадва пута полако |
своје рођене хатове пошљем насусрет.{S} Али ако долази кришом и без питања, онда је он подмукли |
>— Поручивао сам Герману у Букурешт.{S} Али нисам се смео ни њему поверити да му све кажем, но |
а би у први мах свога засебног вођу.{S} Али чим би се ступило у додир са српском војском, Ђорђе |
из ових ноката и пребегли у Србију.{S} Али тамо би дигли на нас хајку као на бесне вукове — ре |
да се једном опет повратим у Србију.{S} Али то ће бити само онда кад могнем отићи тамо онако ка |
ељу који их очекује у оближњем селу.{S} Али формалност око пасоша опет се морала извршити.{S} П |
кушао да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљадама уздигнутих песница маше се против њега, а |
{S} Ризика мора бити у сваком послу.{S} Али кад човек нешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим |
в устанак, Грци су се обраћали њему.{S} Али он је брзо дошао до неких успеха, па даље није хтео |
о станка ни помена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде и црноме ђаволу Ђорђију дође крај.{S} Стуц |
доласку као он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за Карађорђа.{S} Турци с |
њега посеку или га набију на колац.{S} Али кад ни потера не може ништа да учини, кад се хајдуц |
е.</p> <p>Тако је сад говорио Милош.{S} Али људи су га погледали испод очију и нико није озбиљн |
сто нас нукали да се сами наравнамо:{S} Али ми онда дигли главе па од Руса нигде да се одвојимо |
м издељао.{S} А питаш ме откуда ово?{S} Али не питај мене, питај оне горе на ћутуку.{S} Штогод |
подмеће ногу — рече Карађорђе хладно, — али Милош наопако и несретно ради. <pb n="161" /> У очи |
а гушу, али се брзо отресе и продужи. — Али како да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о |
а.</p> <p>Тада Милош понови гласније: — Али ја рекох, светли везире, да народ нема откуд; плати |
S} Кум је као брат, као и рођени отац — али и рођени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој |
ак ни мирна, везана човека!...</p> <p>— Али мрцварите!{S} И ја сам се мога века сит насекао тур |
двојицу, то је страх Милошев.</p> <p>— Али ако све то не помогне?</p> <p>— Онда ћемо убити Мил |
тогод ми је зло, од њих ми је.</p> <p>— Али за бога, побратиме, па што не даш књазу Милошу то н |
а нестане тамо негде у Русији.</p> <p>— Али, зар би то тако олако прошло?{S} Зар би Русија допу |
олно.</p> <p>Добрњац прихвати.</p> <p>— Али све је то било и прошло.{S} Ти си отишао и и поврат |
а одговорити, шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако за то време, док ми један другоме шаљемо аброве |
се Србији признаје првенство.</p> <p>— Али то, што је с тешком муком и големим жртвама стечено |
то, јавиће се и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја да чиним, ако Црни једног дана ненадно бане |
смакну косу с чела и настави:</p> <p>— Али и томе ће доћи крај.{S} Овако не може дуго <pb n="2 |
јаше.</p> <p>Напољу је била лепа, топла али као пакао црна ноћ, јер небо беху застрли густи теш |
самртничке укочености и лице доби строг али жив и симпатичан израз.</p> <p>Како је много говори |
ко ми неће веровати и рећи ће: „хтео је али није могао“.{S} Ето, зато чинићу све што могу, да д |
: — А ја тога писма и немам.{S} Било је али се изгубило.{S} Ја бих га сад можда...</p> <p>Гитар |
S} Човек без срца!{S} То се често рекне али, у истини, мало је таких људи.{S} Ја сам прек и љут |
емљорадњом и кочијашењем, стоји у малом али лепом врту, скромна дрвена кућица, налик на куће по |
е, где од памтивека живи сада заробљено али бујно и јуначко племе грчко, које са сузним очима в |
лако, хвата га за рукав и вели му мирно али сасвим разговетно:</p> <p>„Ти си убилац!{S} Гле как |
и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор али достижан! — одговори Добрњац живо и плаховито.</p> |
, која су по соби расипала жуту, прљаву али доста јаку светлост.</p> <p>Било је тек два сата но |
пех, те су ту замисао сматрали као лепу али празну жељу!</p> <pb n="239" /> <p>Од свију присутн |
да извиди како стоји ствар код Марашли-Али-паше, везира београдског, и Милош се тога ради каст |
је био изаслао београдски везир Марашли-Али-паша, кад му допадоше први гласи о Цукићевој и кнез |
ни антикрст везиров, мој побратим, Хаџи-Али-ага (повереник београдског везира), у два маха гово |
</p> <p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упита он.</p> <p>Милош мало као у |
амо“...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од тога доба то ми не излаз |
ико ништа не чује.</p> <pb n="50" /> <p>Али, она ево доврши своју чудну игру; звучно дахире одј |
која се ево буди.</p> <pb n="16" /> <p>Али ову слатку вечерњу топлину наједаред поквари нека ч |
вање Карађорђево.</p> <pb n="178" /> <p>Али наједаред у држању Милошевом наступила је изненадна |
м и оружјем, ако не могу људима!</p> <p>Али што је ствар постојала озбиљнија, Руси су бивали св |
о, као и покрет Хаџи Проданов...</p> <p>Али, у том опасном тренутку, јавља се он, Мелентије, ск |
биле у далеку, незнану даљину...</p> <p>Али и у тој заносној даљини она је налазила само оно шт |
ли везире, народ ће то платити“.</p> <p>Али Милош се бејаше узјогунио и баш ове речи, које је М |
еђу мене и њега, или ја или он“.</p> <p>Али мисао је гонила мисао, и после примирења опет су на |
љати о чакшире и крити иза леђа.</p> <p>Али она га ухвати за руку, повуче је чудном снагом и ди |
гов говор био од силног утицаја.</p> <p>Али он сврши говор онако у опште, па пређе на Јеладу, н |
о је била кнез Милошева постеља.</p> <p>Али, и ако је поноћ већ била превалила, ова постеља још |
писму није било Милошева печата.</p> <p>Али с друге стране, како да се не верује кад то писмо д |
се овако веселе гласе од Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше у тој мисли, кад у оџаклију бану Нико |
тана зрака давно угасле слободе.</p> <p>Али спремајући се за нов устанак, Грчка није заборавила |
ро од страха, потрча пред Турке.</p> <p>Али Турци не учинише селу никаква квара ни зијана.{S} О |
ази с неба или се диже са земље.</p> <p>Али тај облачак наједаред поче нагло расти и ширити се. |
па га тако оставе док не издане.</p> <p>Али и Турци су правили неку разлику при извршивању смрт |
о да упусти Карађорђа да умакне.</p> <p>Али од свега тога сад није могло бити ни једно и Вујица |
би му ко тражио такво признање.</p> <p>Али то, ма и мутно унутрашње сазнање, будило је у њему |
еч до утехе, за реч — опроштење.</p> <p>Али опроштења нема.</p> <p>Шест је година како га несре |
к двоумити о томе и устезати се.</p> <p>Али после оваке одсудности, враћали су се понова тренут |
у качкету да га покрије и улови.</p> <p>Али, ах! тек што је мали ловац набацио на цвет качкету |
су га високо ценили и поштовали.</p> <p>Али ни један од њих није сад говорио оно што <pb n="264 |
и су му грчки родољуби поверили.</p> <p>Али сем тога задатка, Наума је само срце вукло да се на |
коси за тренутак целој васељени.</p> <p>Али наскоро наступи тренутак малодушности, сазнања ништ |
о Цукићевој и кнез Симиној буни.</p> <p>Али кнез Милош <hi>није дао Турцима</hi> да се мешају у |
арао се Милош да сам себе умири.</p> <p>Али у исти мах, он је осећао као да га неко чисто вуче |
, мрак се полако поче разбијати.</p> <p>Али сутрадан, по нестанку Карађорђа, у Кишињеву је било |
а му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њега тих речи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и о |
млађем, Александру, тек десетак.</p> <p>Али, и ако је био мали, Александру се живо била урезала |
устави бар још за који тренутак.</p> <p>Али стари хајдук само шкргутну зубима, махну главом и с |
грађанским гуњићем или јелеком.</p> <p>Али нису војводе српске, Карађорђева доба, личиле <pb n |
пазити како је сад врло узбуђен.</p> <p>Али видећи, да сви скупљени говоре онако, како је њему |
ебелу грану, на којој је стајао.</p> <p>Али горостасни храст у тај мах би ишчупан из корена и К |
била да је Цукић некуда утекао.</p> <p>Али кад?...{S} Куда?...{S} Крочи ближе.{S} Крај оџака л |
му је Карађорђе био добро дошао.</p> <p>Али с друге стране, Карађорђе је био за Милоша стална и |
нагони турску војску у бегство.</p> <p>Али кад је победа свршена, кад Турци безобзирце беже и |
и не хтео ући у његово друштво.</p> <p>Али, ма како било, на нешто се сад требало решити, пошт |
умукне и опет не овлада мртвило.</p> <p>Али ти дани бујне вреве и живота били су за београдске |
а ти Бога, — прошапута он болно.</p> <p>Али његов израз казивао је више но његове речи.{S} У по |
сваки гледао своју личну корист.</p> <p>Али на овом састанку покренуто је први пут питање, које |
би могла указати никакву помоћ.</p> <p>Али емигранти су се уздали поглавито у се и у сопствену |
жу и село утоне у таму и тишину.</p> <p>Али тако није изгледало сад у Трбушници, маленом сеоцет |
амиле, чупкајући мршаву травицу.</p> <p>Али од времена на време ово пусто поље наједаред оживи, |
како сад да га <hi>уклониш!</hi></p> <p>Али услужни доглавници одмах су дизали грају, просипају |
крв братску и родитељску!“</p> <p>...{S}Али, усред те радости, усред најлепших нада, на једном |
“.{S} Али се онда јављала друга мисао: „Али шта ће онда бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, |
чудни храст“, мисли Карађорђе у себи — „али како ће тек онда дивотно изгледати, кад на врху заб |
м руским и пред царским људима.</p> <p>„Али, ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, к |
, да чисто не да у се гледати.“</p> <p>„Али како да се попнем и како да га наместим на овакој с |
мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, ама он <pb n="59" /> је за нас био мања невоља од Милош |
аву погодили.{S} Јесу били виђени људи, ама су злице.{S} Имали су дослух с Црнијем Ђорђијем, и |
Турцима!{S} То је лако рећи и осудити, ама да видим какви би ми морали бити сами, да смо нешто |
p>— Духовниче, да те нешто право питам, ама право да ми кажеш — поче кнез Милош.</p> <p>— Госпо |
:</p> <p>— Ама шта, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати |
силу и инат... ако би он то могао!..{S} Ама, мучна работа, бога ми, знаш ти њега како је прек: |
је; на неки довлет нисмо ни научили.{S} Ама ме сама душа боли што овде овако чамуњамо и пропада |
Србију...</p> <p>Духовник га пресече: — Ама који Црни?{S} Је ли господар Ђорђе? — запита он зач |
Близу догоните — рече Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још праву погодили.{S} Јесу били виђени људ |
један глас.</p> <p>— Он Црни!</p> <p>— Ама зар писао?{S} Каде?...{S} Очију ти, господару, шта |
исутни обратише пажњу на њега.</p> <p>— Ама што је, хоџа Изедине, што си, болан чоче, тако карл |
и господар!... — додаде Анта.</p> <p>— Ама ја, болан ја!{S} Он је свима нама био господар; он |
свршила, али је Милош пресече.</p> <p>— Ама зар то рекла она дртина!...{S} Зар...</p> <p>Но кне |
уком — примети му један сељак.</p> <p>— Ама истина, Драгићу, каква је теби голема невоља да жив |
<p>Милош се бејаше узневерио.</p> <p>— Ама шта је, море!{S} Говори једном шта је!...</p> <p>— |
и његов побрат капетан Драгић.</p> <p>— Ама шта рече, чоче? — примети стари Турчин, а с више ст |
учиним ову несрећу и лудорију.</p> <p>— Ама, коју Ђорђе, брате? — рекнем му ја, жалећи га, јер |
ратити у Крагујевац господару.</p> <p>— Ама среће ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то |
кад не бих одржао задану реч.</p> <p>— Ама, зар задана реч према Милошу?{S} Зар да сверујеш ве |
ко сито из руку и додаде живо:</p> <p>— Ама, што си се смрзао, чика Стојане, ако бога знаш?{S} |
дружини.{S} Сад продужи кивно:</p> <p>— Ама шта, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и |
пробио, прокашља се и рече:</p> <p>— На аманет ми је казано, па на аманет и ја теби казујем.{S} |
</p> <p>— На аманет ми је казано, па на аманет и ја теби казујем.{S} Црни се спрема да се амо в |
јчад и сва ова сиротиња, коју је Бог на аманет нама старешинама предао.{S} Него, куме Вујица, д |
да ми у највећем поверењу, и на божији аманет то кажу и да ме позову да се за то спремим и да |
а обмана.{S} С тога предај деци нашој у аманет да знају и упамте: проклет био ко Русима веровао |
.{S} Они су један другом слали поруке и аманете; Вујица је Црнога зивкао, па је право да сад он |
ебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја т |
Груже.</p> <p>Доле је стајао страховити амбис у коме је Гружа хучала, а горе над реком у хладно |
, здроби, прште, а кроз маглу из дубока амбиса изви се само подуже самртничко стењање и болно и |
осуђеника убијају при спавању.{S} Права американска њежност!</p> <p>Но у почетку овога века, за |
аво и не осетите.“</p> <pb n="74" /> <p>Американци хитају сад да претеку и Французе.{S} Као чув |
а српска.</p> <p>— Одлази ми одавде, ти Амиџа; немој ми бар ти стајати на муку!...{S} Зар ово м |
му гођ може бити опасан, тога уклања, а амишан је за новце и сабраће огромно богатство.{S} С ти |
р човјек, али њега је сам шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику несрећу.{S} Њему треба пара, |
као с хајдуком, ако се без знања царева амо врати.{S} Али сада светли везир другачије мисли, во |
ш.</p> <p>— Онда је најбоље домамити га амо, па га овде убити — рече Врљо.</p> <p>— Што га дома |
огао наћи господара Вујицу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p> < |
тако, то је најбоље.{S} Домами ти њега амо“...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мој поб |
у.{S} Напротив, она се брижљиво чува да амо на овим странама не поремети мир, а нарочито да чим |
амо се да ли да дозовемо опет Црнога да амо дође — рече Милош онака као узгред.</p> <p>— Вала, |
му онда од моје стране кажи, да је вожд амо дошао по заповести рускога двора и да му је план да |
итница Новаковић, и куд баш њега доведе амо?{S} Изазива ме, лола, да учиним с њим што не треба. |
„Не знам да ли си ти испратио ове људе амо у Петробург и научио их да овако ружно говоре о мен |
Јес, господару, „вожд“ је ту, и мене је амо пратио господар Вујица да ти све то јавим.</p> <p>— |
е и Русије, то су махом праћеници, које амо шаљу бивше српске војводе и народне старешине, које |
дим!{S} Јамачно по својој глави, или ме амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи п |
главом, Црни Ђорђе, спрема се да упадне амо ненадно, и да опет упали целу земљу.{S} Мени је пра |
ећи.</p> <p>— Море попо, ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцима, но да се биј |
а теби казујем.{S} Црни се спрема да се амо врати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Србију... |
е сакрије од оружја, па га онда пустите амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђе човек повисока |
Русији није сад до тога да се заплеће и амо на истоку.{S} Напротив, она се брижљиво чува да амо |
општи покрет, те би га могли пренети и амо преко Дунава на српску рају.</p> <p>Везир махну гла |
варати тамо простодушне људе, па чак и амо царски двор.“</p> <p>Пошто је писмо прочитано, прис |
ратовању, о доласку руских царских људи амо у народ, и како ће ти људи донети голема, небројена |
посјећи.{S} Бојсе, синоћ су их догнали амо у тврђу!</p> <p>— Па тешто!{S} Догнали двоје; нека |
ивио и учинио да ми не дате мира чак ни амо у туђој земљи, као да је мени мало мојих јада, но ј |
е Милош.</p> <p>— Прати абер одмах мени амо, па ћу ти ја одговорити, шта ваља чинити.</p> <p>— |
и Ђорђе помишља да се опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова дође.</p> <p>— Како |
се нешто ломим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ће доћи онда, кад је нама можда најгоре и ка |
орђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазити амо, док се не би што наредило и нашао се неки начин за |
родом.“</p> <p>„Већ њега треба намамити амо.{S} Треба га дозвати да погине кад хтедне побунити |
пски народ.{S} Није мене страх од смрти амо довео, већ су ме Руси домамили, уверавајући ме да ћ |
адоше ми знак да ће их само двоје прећи амо.</p> <p>— Онда седите па веслајте, идите ти и Стева |
еће, то не сме да буде!...{S} Перо, дај амо твоје оружје рече Цукић, рапавим, испрекиданим глас |
да он за мном шаље људе, који ће ме чак амо по Русији пањкати и срамотити.{S} Ето ти, војводо П |
{S} Боље да сам врат сломио, но што сам амо дошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у својој зем |
де ми овде трпимо и хајте заједно с њим амо у Србију.{S} Цео народ дочекаће вас као озебао сунц |
>— Знао сам ја то чим сам овако потеран амо...{S} Само сам рачунао, да ће то свршити онај троре |
чује.{S} Ако раније сврше свратиће и он амо.</p> <p>— Па шта мислиш сад, хоћемо ли спасавати кн |
и рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се |
м погинуо на тој висини, но сам побегао амо да опет будем нико и ништа.{S} Зар није било по сто |
ресено.</p> <p>— Ако је Карађорђе дошао амо са знањем и одобрењем рускога двора, онда му поручи |
необичном брзином стаде се ваљати право амо, где се налазио Карађорђе.</p> <p>Изненађен, он зас |
ај сад, да Ђорђе није никако ни долазио амо, но да се склонио, гдегод у околини Србије!{S} Сад |
рам пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако амо дође.</p> <p>Милош је већ јасно видео куда Марашлиј |
уђени и сметени.{S} Окретали су се тамо амо и по 2—3 пута узимали једну исту ствар и опет је ос |
ноћ провео је у несаници, ходајући тамо амо по пространој оџаклији.</p> <p>Неколико пута покуша |
е јако сневесели.{S} Дуго је ходао тамо амо по соби и ћутао.{S} Овда онда завртео би главом и д |
бар десетак пута, ходајући немирно тамо амо.</p> <p>Најзад у мркли сумрак ето ти већ једном и В |
е њежности ништа се није знало, особито амо на овим нашим странама, у нашем лепом Београду.</p> |
учали у Паланци, па после, ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас |
и да се ту конакује.{S} Цукић је познат амо по овим крајевима и има туда доста пријатеља.{S} Св |
свршиш брзо и неодложно и његову главу амо да пратиш нама, ако си рад да останеш у господству |
— одговори Штитарац.</p> <p>— Нека уђу амо.</p> <p>— Шта мислите вас двојица? — упита Милош ка |
њаз Милош и сва пратња његова стигли су амо на конак тек доцне у вече.{S} Међутим провели су це |
добре људе, онда не знам ко би отишао у анатемњаке.{S} Истина, где упљачка оволике паре?</p> <p |
неумесно трзање.</p> <p>— Откуда ноћас, анатемњаче?</p> <p>— Из лова, господару, но молим ти се |
ћурчиски занат.{S} Стојан Симић и Петар Андрејевић, „Крага“ — градили су и продавали бурмут.{S} |
.{S} Он је ишао поред Ђорђа и као његов анђео хранитељ и као његов анђео смрти.</p> <p>По раниј |
и као његов анђео хранитељ и као његов анђео смрти.</p> <p>По ранијем договору, Карађорђе је и |
пет поврате.{S} Бар таке је гласове он, Анта, слушао ово последње доба од људи што су долазили |
наменио главну улогу у овој ствари.{S} Анта није требао да чује шта се спрема и да зна шта се |
</p> <p>Ту се мало посаветују и реше да Анта одмах оде у Београд Милошу.</p> <p>— Иди господару |
иво; хватао је сваку реч његову.{S} Кад Анта сврши Милош прихвати живо.</p> <p>— Па тако, тако! |
подару, добро вели! ...</p> <p>И ту сад Анта каза кнезу целу поруку Вујичину.</p> <p>Милош га ј |
и ко ће као бог и господар!... — додаде Анта.</p> <p>— Ама ја, болан ја!{S} Он је свима нама би |
о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта умео казати, он нагло изађе из оџаклије.{S} Анти р |
ита у Паланку.</p> <p>Тога дана у подне Анта је већ био у Паланци. <pb n="260" /> Вујица га одм |
дару!{S} До неба ти хвала за то! — рече Анта са сузним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам |
/p> <p>— Овде је вожд господару! — рече Анта.</p> <p>Милош пребледе као крпа и ухвати се за огњ |
, да Карађорђе много преза од Милоша, и Анта се забрину и био је готов све да чини, само да се |
нама.</p> <p>Тако је намештао Милош, и Анта је пливао у радости, надајући се да је сад сва бри |
вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, друкчије казује.{S} Он вели |
!{S} Да се нећете кудгод селити?{S} Мој Анта рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се |
оро остадоше само домаћин, Ђорђе, Чолак Анта и Симић.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћи код |
ин, Ђорђе, Чолак Анта и Симић.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћи код њега, али митрополит ре |
Па куда би у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, друкчије казује.{S} Он вели, да нама не |
први друг — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта је говорио да је у Србији све узаврело.{S} Народ ј |
ту на разговор.</p> <p>С таком поруком Анта полети у Београд и изађе пред Милоша.{S} Погодио ј |
излазио кудгод овако рано — рече Чолак-Анта.</p> <pb n="247" /> <p>— Онда ја идем тамо.{S} А д |
поврате у Србију.</p> <p>Домаћин Чолак-Анта био је изашао у чаршију неким послом, кад је стига |
јим се пре устанка бавио.{S} Тако Чолак-Анта, настанио се у Кишињеву и радио је ту свој ћурчиск |
одајући: — здраво војводо!</p> <p>Чолак-Анта одговори:</p> <p>— Здравље желајем ваше високоблаг |
подранио! — рече Стољетов.</p> <p>Чолак-Анта бејаше се прилично збунио.</p> <p>— Вожд!...{S} Хв |
n="263" /> <p>— Вуци се унутра!</p> <p>Анта се пренерази и хтеде нешто рећи.</p> <p>— Унутра с |
не сручим ово у те пасје груди!</p> <p>Анта виде шта је.{S} Он слеже раменима и уђе у мрачни п |
е сазвао ради некога саветовања.</p> <p>Анта је с нестрпљењем очекивао да се људи разиђу, па чи |
е што треба; очекни ти — па оде.</p> <p>Анта је чекао и у мислима радовао се како ће овеселити |
јица каже да је дошао Карађорђе.</p> <p>Анта је лично волео Карађорђа и веома се обрадује његов |
огњиште од оџаклије да не падне.</p> <p>Анта је зорно гледао Милоша и не би му мило што се он т |
обасјано лице, у мах се натушти.</p> <p>Анта је објашњавао:</p> <p>— Синоћ смо сви били овде.{S |
ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?</p> <p>Анта се захвали, рекав да има још нешто мало да нареди |
емо вратити — рече Јела, домаћица Чолак Анте.</p> <p>— Море прођи се ти ћеро, султана и врага!{ |
јводама био је завршен.</p> <p>Од Чолак Анте, Карађорђе је отишао српском митрополиту на вечеру |
код скромнога српскога емигранта Чолак-Анте!?</p> <p>Старац уђе у кућу шалећи се с Чолак-Антом |
Јамачно је отишао да конакује код Чолак-Анте или код кога другога од угледнијих емиграната српс |
а није требало тражити овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму, који из Кишињев |
удгод подаље, могу свратити и код Чолак-Анте на преноћиште.{S} С тога ако ја и не дођем, нека с |
а, намештајући копчу на својој дугачкој антерији, коју је одозго носила као вистан.</p> <p>Кара |
{S} На грудима је носио шарену гајтанли антерију, одозго чохан јелек, па чохано ћурче, а доле п |
казати, он нагло изађе из оџаклије.{S} Анти рече само то толико:</p> <p>— Сад ћу ја наредити с |
још не умем то све ни да кажем, како то Анти причају људи што дођу из Србије.{S} Не знам ти ја |
и показујући руком на тај ћумез, викну Анти:</p> <pb n="263" /> <p>— Вуци се унутра!</p> <p>Ан |
о и да <hi>однесе</hi> поруку секретару Анти Протићу да одмах незадржано похита у Паланку.</p> |
дангуби — рече кнез Милош журно.</p> <p>Анти се разведри, видећи ову предусретљивост кнежеву.</ |
ца, код тебе је негде склоњен онај црни Антикрист.{S} Него имаш поруку и строгу заповест од гос |
ек то ће бити најзгодније.{S} Онај црни антикрст везиров, мој побратим, Хаџи-Али-ага (повереник |
ли Чолак Антиној кући, и осниска собица Антина брзо се напуни.</p> <p>Чак дође и момак од српск |
ко да га одведе <pb n="232" /> до Чолак-Антине куће, а после се може вратити.{S} Науму додаде:< |
, прибојавам за Бата-Ђоку! — рече Чолак Антиница, намештајући копчу на својој дугачкој антерији |
рађорђев долазак, сви су похитали Чолак Антиној кући, и осниска собица Антина брзо се напуни.</ |
успомене својој другарици, ћерки Чолак-Антиној, код које бејаше дошао у госте да се заједнички |
p>Тек се бејаше расвануло, а пред Чолак-Антину кућу стадоше господска кола, запрегнута с два кр |
.</p> <p>— Црни ту!{S} Чух ли ја добро, Анто?</p> <p>— Јес, господару, „вожд“ је ту, и мене је |
one unit="subSection" /> <p>Растав се с Антом, Милош је одмах био позвао Николу, наредио му да |
<p>Старац уђе у кућу шалећи се с Чолак-Антом, с којим се лично познавао, кога је волео са њего |
ни знала, но долазе тако људи код мога Антонија, па сам тако чула да се међу се разговарају.{S |
па ће нам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треба упљескати, јер ево и они нешто с њи |
одмах био позвао Николу, наредио му да Анту затвори, па је с места скупио око себе пријатеље, |
њих 18, водећи са собом као заробљеника Анту Протића, упуте се Паланци, где су имали да сачекај |
вима — рече ђенерал шалећи се и потапка Анту по плећима, додајући: — здраво војводо!</p> <p>Чол |
вић, момак Милошев.{S} Он се испречи на Анту, гурну нека побочна вратаоца, што су кроз подугача |
говести да би добро било да когод викне Анту, а да јаве и другим војводама о доласку његовом, а |
енице, па ту, у један собичак, притворе Анту, а они се одмах разделе и сваки предузе улогу која |
ви.{S} Крага одмах скочи да сам потражи Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи кога од осталих |
ан, с тога прво њега и посла, да склони Анту, а њему је одмах и наменио главну улогу у овој ств |
<p>Милош је још два три пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што м |
ате Руси с Турцима, они би у првом реду апеловали на Карађорђа и њега би истакли као вођу, који |
ди људској, други гледају у њима велике апостоле морала и душевне чистоте људске.</p> <p>Циљ оп |
t="subSection" /> <p>Било је у половини априла 1817. године.{S} Петроград је у то доба био као |
дна и успешна прва корака зависи све... апсолутно све!...</p> <p>Услед тога суморна и натуштена |
<pb n="174" /> Али тако исто и он тражи апсолутну покорност и слушање без поговора; његова реч |
40 дана доцније 13. јула на летњег св. Аранђела.</note> <note xml:id="SRP18933_N6">Ово је писм |
head> <p>Била је поноћ у очи летњег св. Аранђела (пада 13. јула).{S} Насред кцаревенаолибе горе |
7, а падао је у суботу у очи летњег св. Аранђела.</p> <p>Тога дана Карађорђе је рано устао.{S} |
е на режњеве исећи.</p> <p>— Јао, Свети Аранђеле, зар си нам на данашњи благ дан ово донео — пр |
не смете овако изаћи пред деду.{S} Као Арапи сте црни од тога бумута!{S} И не знам како се то |
м оком пазила, да разни српски, грчки и арбанаски емигранти, којих је тада било у Русији, не ба |
одолу, према мени је стајала скоро цела Арбанија, све бирани јунаци, све лавови а не људи, и ми |
, с обичним зеленокорим ножем и везеном арбијом.{S} Крај њега на постељи лежала је крива турска |
Аустрију, и отуда, после једногодишњега ареста преселисја в Русију, где с возможноју почестију |
аткад прекида кликтање тица грабљивица, арлукање гладних вукова или пуцањ очајнога Клефте.</p> |
о тумач у разговору с Грцима, Турцима и Арнаутима.{S} Наум је био кадар да погине за Карађорђа, |
ори ништа, већ опет промоли главу испод арњева и дуго је разгледао целу околину.</p> <p>— Нема |
шће прелазио у обичан ход.</p> <p>Испод арњева, овда онда, промаљала се глава средовечна, црном |
а ништа — рече он кад се опет врати под арњеве.{S} Бојим се да тога човека није што омело.</p> |
указа се обична руска тројка, покривена арњевима, које беше попао дебео слој прашине.{S} Уморни |
ри ватрена мркова и покривена платненим арњевима.{S} Карађорђевица брзо отвори вратницу и кола |
у Земун, а оданде у манастир Фенек, где архимандриту Мелентију Никшићу, да на оставу 10.000 дук |
ле равни, до расејаних острва по грчком Архипелагу, и дуж целе беломорске обале малоазиске, где |
ин хан до камене ћуприје, и одмах посла арџију да му викне Станимира Батавељића.</p> <p>Тај Ста |
не прилике.{S} Патос је био застрт прво асурама, па онда красним босанским, као кожа сабијеним |
леко одвојеној од других сеоских кућа у атару села Азање, седео је крај ватре омален скукуљен с |
p>У први мах Карађорђе се био склонио у атару села Радовања.{S} У то доба сва та околина била ј |
е на тихом Дунаву, па да одјекне чак до атинске голе равни, до расејаних острва по грчком Архип |
p>— Шта, несрећниче.{S} Ти побио бегове Атлачиће?{S} Јао, живи те Бог посекао, ко ће сад џевапа |
Чим би се појавио у Србији, и Турска и Аустрија сматрале би га као рускога агента, а Русија ни |
а колац набили да су га ухватили.{S} Но Аустријанци су га држали као <pb n="212" /> заточеника. |
ду.</p> <p>„Кад знадну да си ти преко у Аустрији, оставиће <pb n="219" /> обезглављен народ на |
вском крају, што је остало од окупације аустријске, стоји опало, порушено, зарасло у ђубре и ко |
владалац српски, но да живим као пандур аустријски или руски!{S} Ах, Јело, Јело, ах жено моја!{ |
о за другим изаслао три курира, да јаве аустријским властима о бегству Карађорђевом и да их зам |
ве вароши порушили и попалили.</p> <p>О аустријској двадесетогодишњој окупацији Србије причала |
ригама непријатеља српских, уклонисја у Аустрију, и отуда, после једногодишњега ареста преселис |
ло, па било да Карађорђа врати натраг у Аустрију или да га кришом протури до у Црну Гору, где б |
а сасвим убила.{S} Тек кад смо прешли у Аустрију, он се почео брзо опорављати.{S} У Србији, за |
неочекивано напустио земљу, и прешао у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све угледније војводе |
и.{S} Да му је било слободно и да су га аустриске власти хтеле пустити, би ти се он онда вратио |
ани, кад су Ћуприлићеви топови запалили аустриске барутне магацине и читаве крајеве вароши пору |
кету да га покрије и улови.</p> <p>Али, ах! тек што је мали ловац набацио на цвет качкету и поб |
устријски или руски!{S} Ах, Јело, Јело, ах жено моја!{S} Како тебе бог не умудри кад сам ја од |
вим као пандур аустријски или руски!{S} Ах, Јело, Јело, ах жено моја!{S} Како тебе бог не умудр |
то њихово надање не остане напразно!{S} Ах, само да ми је то постићи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе |
оћио?{S} Онда је он јамачно избегао.{S} Ах, како да се ја тога раније не сетим!{S} Њега није тр |
гао је од човека чуда учинити.</p> <p>— Ах, Петре, Петре!{S} Ти си ми крив за све ово, понављао |
би зацвокоташе као у грозници.</p> <p>— Ах, булу ти твоју! — цикну Драгић, стрељајући очима бле |
лтана турских.{S} Ахмед II, Мустава II, Ахмед III, Махмуд I, Осман III, Мустафа III, Абдул-Хами |
давину десет разних султана турских.{S} Ахмед II, Мустава II, Ахмед III, Махмуд I, Осман III, М |
ана, а одвео га је тамо Стојан Пауновић—Аџибеговац.{S} Изгледа да се Карађорђе прибојавао да га |
.{S} Поп Вучко Поповић био је управо из Аџибеговца, али је под његовом нуријом било и село Радо |
скупоценим ћилимима и богато извезеним ашама и кадифли ћебетима, по којима се ређало много сва |
Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског тамничара, и он ће ва |
.</p> <p>— Близу догоните — рече Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још праву погодили.{S} Јесу били |
Турчин, који је седео с десна до Бекрен-Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчин сркну два три пут убрзо р |
продавали бурмут.{S} Други су отворили ашчинице и трговали пићем.</p> <p>Истина, Русија је дав |
а и питања ради сад кад је њин гост.{S} Ба, није прилика!...{S} Него, како би било господару, д |
аћу Србе, да их Турчин на мукама умори, баба Јана је осећала с тога тешки терет на души, тврдо |
ито:</p> <p>— Затрокујеш ми ту као нека баба!{S} Како мислиш!{S} Шта имам још ту да мислим?{S} |
а је много и много памтила.</p> <p>Сама баба Јана, често је узвикивала: — „Дуго, дуго, ох како |
одвоји!“.</p> <pb n="66" /> <p>И доиста баба Јана одавно живи и много, много памти!{S} Она је к |
ћи скоро полу мртву.</p> <p>Код куће је баба Јана дуго лежала онесвешћена.</p> <p>Док је била у |
ек након 50 пуних година.</p> <p>Док је баба Јана тако у заносу, са затвореним очима, читала у |
ац јаничара.</p> <p>Одавно, одавно живи баба Јана!{S} Много су и много виделе оне њене мале, су |
ут удовица...{S} Да, дуго и одавно живи баба Јана.{S} Страшно је рећи: ова нејака старица носил |
ош изговара...</p> <p>После оваких речи баба би затресла главом строго и срдито, а после би опе |
прошло док је добила ту почасну титулу баба Јана, она је много и много памтила.</p> <p>Сама ба |
ш.{S} По души вас, гори сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и сенке своје.{S} И ти мене питаш шт |
само, како је сви знају под именом <hi>баба Јане</hi>.{S} А колико је тек година прошло док је |
си на сред улице пала као свећа.</p> <p>Баба Јана, била је позната у целом Београду, знали су ј |
испаштају са њинога тешка греха.</p> <p>Баба је застајкивала на махова и тада би подуже немо ћу |
и говори да Милош не ради добро.</p> <p>Баба се куцну прстима по својим сухим, коштуњавим, праз |
зима на душу прве људе у народу.</p> <p>Баба Јана пажљиво је слушала све ове разговоре и ценила |
едно сливају.</p> <p>— То су они — реће бабе Вишња.{S} Јес, то су они, осветници мртваца, они п |
, да чиме ли ће се онда свршити!</p> <p>Баби седа глава жалосно клону.{S} У сиротињској одаји н |
трављене су слушале ова чудна прорицања бабина.</p> <p>Кад се доцније прибрала и повратила, кад |
е, а наш момак Сима изчупа нам длака од бабина белца, па повежемо лептирове за длаке, а длаке з |
ешто мрачно и крваво, јер су бледе усне бабине шапутале чудне и страшне речи.{S} Она је жмурила |
е у мојим очима крив.</p> <p>На једаред бабино лице силно се натушти и помрачи, као да се некак |
кукала ти мајка, боље да си се удавио у бабино мочило, но што си то дочекао, да ти слугерање Ми |
добро вече! и упита: — је ли ти, душо, бабо код куће?</p> <p>Тек сад познаде га девојче, брже |
па сплетени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је онда био друкчије обучен, није као сад, и он је |
ептири тако лепи, а после, овде нема ни бабових белаца па ни наш момак Сима није овде!{S} Какве |
била за њега самог велика, те понуди и бабу.{S} А њих ево овде — чује се сито како лупа!</p> < |
е неразумљива за људе, несвикнуте да се баве изразима, који бележе појам невезан за какву матер |
ешине, које су одовуд избегле, и сад се баве тамо по Русији, где имају помоћ и издржавање од ру |
хом сиротнији становници града, који се баве земљорадњом и кочијашењем, стоји у малом али лепом |
клону.{S} Навршило се 20 година како се бави тим крвавим занатом и још му се никад није десило |
ула од куће рано и око разних болесника бавила се све до пред ноћ.{S} Тога дана у целом Београд |
Од народних људи, у Београду су се тада бавили само они, који су ту били по каквом послу народн |
ције у Русији, сем Добрњца који се тада бавио у Петрограду, и који се у осталом већ истакао као |
је обичне послове, којим се пре устанка бавио.{S} Тако Чолак-Анта, настанио се у Кишињеву и рад |
ајдук епирски, но који се од 2—3 године бавио у Влашкој и Молдавији, где је за тада била усредс |
. године.{S} Већ од три недеље Милош се бавио у Крагујевцу, расправљајући многе важне народне п |
али је знао добро српски, јер се много бавио по јужним крајевима Русије, где је тада било дост |
путника.</p> <p>Међутим, за време свога бављења у скровитој сељачкој кућици, Карађорђе се бејаш |
де, провирују зелени османлуци, брснати бадеми, и у опште благородно воће, једини украс турског |
би било, да молимо неке и неке виђеније базрђане (трговце), да узмемо и Турке и Грке и Јермене |
Драгића затекоше где надељава обруч на баквицу за воду, а једно од његове деце, мушкарчић, од |
/p> <p>— Море, болан, Раџо, какви је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће полијећ |
га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати се око тог несрећника.{S} Али како ће се друкчи |
рајске башче, што су се могле мерити са Бакчи-сарајем кримскијех канова?{S} Гдје су осиони и пр |
ебу.{S} Однећеш је у Београд везиру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Но прво се постарај те ово укопај |
одобравање.{S} Но играчица пође да купи бакшиш, и у великој кави опет овлада мртва тишина.{S} Н |
јатељи (јер су од обојице добијали лепе бакшише), <pb n="201" /> пут је био изравнат унапред и |
о ће бити до послетка.{S} Сад је узалуд балавити.</p> <p>Милошев је глас дрхтао.{S} Духовник по |
стекла јој је љубав и уважење код свију Балканаца, па чак и код самих Турака.{S} На њу су досад |
перије.</p> <p>Друго, то је била једина балканска земља, која је имала читаву војску спремних, |
уздан.{S} Милош хвата поједине родољубе балканске и предаје их Турцима, да их уморе страшним му |
{S} У опште, он је требао да поведе све балканске народе у заједнички бој, за заједничку слобод |
ђења и громовитим гласом поздравити све балканске народе, да се братски искупе под заставу слоб |
ину.{S} Он је удахнуо дух слободе у све балканске народе; он ће бити најдостојнији да то велико |
у, који би требао да крене Србе и друге балканске народе.</p> <p>Да сутра упадне у Србију, прем |
роклета робовања које притискује народе балканске.</p> <p>Ђорђе прими сабљу с големом благодарн |
граду нису радо гледали немирно кретање балканске емиграције, <pb n="176" /> и с тога су јој пр |
ше је неће метути у ножницу док не види балканске народе слободне.{S} А ако би издао браћу свој |
ао да би ово сад био згодан тренутак да балкански народи сами, на свој ризик, расчисте своје ра |
рство на Балкану.{S} Нека бог да, да се балкански народи колико толико ослободе и својим очима |
у одавно разумели сви истински родољуби балкански, и штогод раде они раде, заједнички — рече Ђо |
да докучи шта смерају поједини родољуби балкански, који су избегли у Влашку и Русију, па то каз |
ут да стане на чело тога покрета, а сви балкански родољуби и мање војводе били су готови да при |
у оваке прилике какве су сад, да се сви балкански народи сложе на једно опште заједничко дело, |
истински разуму.{S} Сам за се ни један балкански народ не може створити ништа трајно ни поузда |
d="SRP18933_C7"> <head>VII</head> <head>БАЛКАНСКИ ВОЈВОДА</head> <p>Одавно поистија спремана ве |
било је питање о савезу Грка с осталим балканским народима и државама.</p> <p>Мудре вође народ |
етроград је у то доба био као нека ћаба балканских родољуба.{S} Сломив Наполеонову силу, Русија |
ну.{S} С тога су родољуби разних народа балканских и трчали у Петроград, надајући <pb n="153" / |
и несретно ради. <pb n="161" /> У очима балканских народа, Србија је до сад важила као гнездо с |
ло речи тако живо нацртао жалосно стање балканских народа, да се многим показале сузе на очима. |
Људи слаба срца не верују у препорођај балканских народа и чини им се, да је слобода Балканско |
и!</p> <p>Ето, зато ја верујем у васкрс балканских народа и у обнову пређашње славе и сјаја њин |
мислим тако.{S} Ја не прецењујем снагу балканских народа, али ја је и не омаловажавам.{S} Ја с |
нду имала стати сва оружана снага свију балканских народа.{S} Он би био као неки војни диктатор |
у из кога се имала родити слобода свију балканских народа.</p> <pb n="282" /> <milestone unit=" |
анти били крупна чињеница у очима свију балканских родољуба, с тога су сви они и били у живом д |
станичку војску.</p> <p>Најзад од свију балканских земаља, Србија је била једина која је у то д |
и.</p> <p>То су били представници свију балканских народа а по највише је било Грка.{S} Председ |
такне као војсковођа и заповедник свију балканских народа, као њин политички поглавица и неогра |
о интересовало шта се ради и код других балканских народа.{S} Особито су симпатисали Грцима, ко |
је Србија у очима Грка, а и свих других балканских родољуба, имала највећи значај и од њеног уч |
ена судбина везана је са судбом осталих балканских народа и земаља.{S} Да је Милош паметан, па |
оглавито у се и у сопствену снагу самих балканских народа.{S} Довољно је било да их Руси не оме |
<pb n="281" /> карактерне одлике наших балканских народа...{S} Ево, узми само наше Србе.{S} То |
за се, а робство за своју домовину?{S} Балканско је тропоље узаврело.{S} Сад или никад, прилик |
народносне међе и успех ма кога народа балканског — биће му исто тако драг као и успех његове |
родољуб клања, као на круну слободоумља балканског, који се сви с њоме подједнако поносе и смат |
летом они би захватили читав јужни крај балканског тропоља.{S} Ослањајући се доцније на ове зна |
ло устанка; смело треба развити заставу балканског ослобођења и громовитим гласом поздравити св |
у Карађорђа за општега вођу, за војводу балканског, под чију би команду дошла сва оружана снага |
p> <p>Тако је Карађорђе изабран за вођу балканског, под чију је команду имала стати сва оружана |
ских народа и чини им се, да је слобода Балканскога тропоља празан сан, који се никад неће оств |
} То се знало и по сељачким колебама на Балкану.{S} С тога су родољуби разних народа балканских |
устати и друге хришћанске поглавице на Балкану.{S} Него вожд је рад да се разговори и споразум |
гов, да не би што замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе сад и погледао на Добрњца он |
ања признају првенсто и поглаварство на Балкану.{S} Нека бог да, да се балкански народи колико |
нтересовати Русију за народни покрет на Балкану, и изазвати је да узме народну ствар под своје |
препоручивали да мирује и да не мути по Балкану, пошто им Русија у тим приликама не би могла ук |
ми да се дигне и дочепа десном руком за балчак сабље, која му је лежала преко крила, и извуче ј |
аш у ово тихо, свечано вечерње доба, на банатској страни указа се црна гомилица од неколико људ |
{S} Превоз је свршен брзо, али су се на банатској страни дуго задржали, јер један од ове двојиц |
о разговарао насамо с оним што остаде у Банату.</p> <p>Кад су прешли на српску страну, мрак се |
ред губилиштем.</p> <p>Наједаред турска банда, са својим танким инструментима, грмну султанов м |
да чиним, ако Црни једног дана ненадно бане у Србију, а честити везир ништа ми не јави, како д |
.</p> <p>За случај да Карађорђе ненадно бане у Србију, решено је, да овде присутни прваци неће |
к он бејаше у тој мисли, кад у оџаклију бану Никола Новаковић, момак Милошев.{S} Он се испречи |
авити триста јада.{S} Он ће доћи тајно; бануће изненада; може собом повести још и повећу чету б |
је као да ударац није био особито јак, бар није изгледало да је џелат много запињао.{S} Он сам |
у себи: — „Хвала богу, лепо је заспао, бар ће се сад пред зору одморити“ — и бојећи се да га н |
мљи, међу својом браћом, кости оставио, бар би ми душа била мирна.{S} Каје се он сада шта је уч |
јим да ми не преотму господство.{S} Но, бар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне кнезо |
само за себе, и да је ником не издајеш, бар за неко време.</p> <p>Милош се бејаше узневерио.</p |
ја ка’ тако рачунам у својој простоти; бар ја бих тако с њим радио.</p> <p>На овоме се пресека |
иће му лакше када ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај |
Сад смо готови, сад је свршено све.{S} Бар ћеш знати, кад те је побратим ракијом почастио...</ |
адовао би се да се они опет поврате.{S} Бар таке је гласове он, Анта, слушао ово последње доба |
исменог, који ће побележити све ово.{S} Бар толико да нас свет и у гробу невине не проклиње.</p |
ству Карађорђевом и да их замоле, да га бар оне зауставе — све је то било доцкан.{S} Карађорђе |
ољ, колико да не мрем без замене!{S} Да бар убијем тога пса, да не упропашћује друге људе.</p> |
е и нека наређује, а ми смо показали да бар умемо бити добри послушници.{S} Истина, не би ми би |
чи; видело се, да и он не спава, или да бар не спава тврдо.</p> <p>Само се Вујица беше притајио |
другљиво.</p> <p>— Па слободно је ваљда бар молити.</p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда за то жи |
ао кајиш, сабљу која је до сада одсекла бар <hi>50</hi> глава.{S} Загледао ју је редом, почињућ |
.{S} Али кад човек нешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим ризиком може добити.{S} Мени се чин |
не нападне ноћу, па је желео да Вујица бар до свога повратка не зна његово право преноћиште.{S |
ир не би пуштао од себе, онда нека дође бар до Раковице да се туна састану, а господар Ђорђе до |
толико забави?“ — поновио је Карађорђе бар десетак пута, ходајући немирно тамо амо.</p> <p>Нај |
о живе одерао као јарчеве. „Слободно је бар молити“, али за кога Милош рекне да је крив не смеш |
} Зар није боље спасти главу па доцније бар осветити кнеза Симу, кад му се сад не може ништа по |
ој невољи не можете помоћи, оставите ме бар на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша н |
ко Марка, преклињући их наизменце да се бар за тренутак умере и стишају.</p> <p>Но ни једна стр |
ни каква поуздања сами у се, и да ли се бар код когагод од њих јавља мисао да би ово сад био зг |
да.</p> <p>— Прекоравао је мене, што се бар ја не нађох паметна да га зауставим од бегства, кад |
Црни Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљивао овај народ у нову крај |
е дошао на згодну нову замисао, која би бар за неко време могла окрпити његову вечно подерану к |
ало се преклињање, да се Марко заустави бар још за који тренутак.</p> <p>Али стари хајдук само |
много, свега нас тројица.{S} Да смо сви бар, па онако заједнички да изађемо пред везира и да га |
ио на досади, а онај туркешања у Србији бар би једном дануо душом!...{S} Јест, свију треба да н |
емља, хоће ли с јавнути небеса, хоће ли бар бура ова бити толико милосрдна да изусти ону велику |
рим у строгост, која јесте свирепа, али бар и лечи зло у корену.{S} Јес, за издају непријатељу |
>— Одлази ми одавде, ти Амиџа; немој ми бар ти стајати на муку!...{S} Зар ово марвинче заслужуј |
веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар немаш чекати ништа ни од кога, па што ниси наређива |
то видиш, како сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бивало после таквих несрећа!{ |
, и ако ја не будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога писменог, који ће побележити све ово. |
и драго!</p> <p>— Хоће ли крвник чекати бар док се раздани?</p> <p>— Једва сам, господару, замо |
ору какав даду Руси свакако ће се знати бар то: раде ли бивше српске старешине сами на своју ру |
прекорно:</p> <p>— За бога, Јело, како бар тебе бог не умудри, да ми не даднеш да учиним ову н |
И слободно могу рећи, да би до сад било бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, да то све није |
им Ђорђем никаква друга посла, но да му бар искрешем једном у очи све оно што ми се накупило на |
овде у Русији нашли миран кутак, где су бар безбрижни за главу и за породицу своју — ни један н |
лугу и нареди да спреме коње, да изјашу бар до Раковице.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
ако ћеш ме што боље огулити.“...</p> <p>Бар тако је Марашлија разумевао те погледе Милошеве.{S} |
а о чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p>Бар Милош је тако разумевао те погледе, па је од времен |
цом, испод које се бејаше отегла велика бара крви.{S} Мало даље стајало је нешто увијено у пове |
некад је требало тражити ко може самном барабар косити...{S} Дајдер, Драгићу, да видим могу ли. |
и Миленка одјури из земље, за коју смо барабар с њим крв своју проливали.{S} Боли то, мој Ђоко |
ху злату и алему, да се са султанскијем барабарити могу; који су читаве војске издржавали о сво |
р и твој кнежић Милош једно исто, те их барабариш?{S} Наш свијетли везир сједи овђе мјеште цара |
S} Многобројне српске војводе, четници, барјактари, и у опште војне старешине били су диван офи |
бити пуна земља и кнежева и великаша и барона, па се опет сви то слажу и помажу и живе људи пр |
аке закучимо за лађице, па их пустимо у бару код наше чешме.{S} Лептирови лете и вуку лађице, а |
и прво су били затворени у казамет више барутане, баш на савијутку где се из горњега града сила |
у Ћуприлићеви топови запалили аустриске барутне магацине и читаве крајеве вароши порушили и поп |
<p>— Бога ми, најо, све нешто презам да Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ја т |
p>— Ја се, бога ми, најо, прибојавам за Бата-Ђоку! — рече Чолак Антиница, намештајући копчу на |
ви господар у земљи, као што је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне против тога, он одм |
пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учинио с другима!</p> < |
дмах посла арџију да му викне Станимира Батавељића.</p> <p>Тај Станимир био је већ стар човек, |
који би био поуздан да сам уради, онда батали, не дирај ништа!{S} Ја ћу све свршити сам са мој |
о не споречкам с најом, те од тога доба баталим све.{S} Сад има три, четири па и пет година, ка |
влук, ја би сам себи гркљан ишчупао.{S} Баталите ме, дакле, немојте тражити од мене оно што бит |
од старост завлачити не могу, нити могу батином терати људе који к мени дођу да ме виде и за зд |
дугом пушком, коју је држао у руци као батину, он је носио преко десна рамена, пребачену на ле |
Не могадох остати до краја.{S} Остао је Баћа да чује.{S} Ако раније сврше свратиће и он амо.</p |
е амо врати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Србију...</p> <p>Духовник га пресече: — Ама кој |
што види одавде.{S} Он смера да ненадно бахне у Србију.{S} Јесте ли чули оно његово, како ће он |
о и како га служи здравље.{S} Наједаред бахну ненадно с питањем:</p> <p>— Богати, снајо, сећа л |
ежите, разилазите се, док није откудгод бахнула каква Милошева разбојничка чета, а ја одох да с |
запенушено, у свирепој срџби, до небеса баца узбуркане вале своје, тако су се целе те мучне ноћ |
из мирна дома свога, распојас и босоног баца се на рамена своме добром коњу, који вазда чека сп |
орачи кад бацају семе у земљу.{S} Човек баца семе у земљу и нада се да ће му оно донети богата |
ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају семе у земљу.{S} Човек баца семе у земљу и нада |
и народи разапињали на крст, спаљивали, бацали живе људе да их дивљи зверови растргну, у опште, |
ње.{S} Само име „Карађорђе“ по некад је бацало у дрхтавицу Милоша.{S} У дугим годинама мучне бо |
јем упуству и наговору?{S} Тако убиство бацало би сенку на Русију, и то се не би допустило.{S} |
ћи ове људе како гомилом празних речи и бацањем кривице на другога — заклањају своју рођену сла |
да почне.{S} Међутим, он је у два маха бацао на њу крадимичне погледе испод ока.{S} Сад застад |
гранти, којих је тада било у Русији, не баце какву варницу у потрулелу Турску државну зграду, в |
разбаци бурјан па и њему одсече главу, баци је у једну зобницу и предаде је другом момку.</p> |
е, да падну три махните главе, но да се баци на ризик толики народ.{S} Хајд, ето реци да си ти |
Везиров заступник маши се руком у џеп и баци пред џелата шаку сребрних пара.{S} Услужни сејизи |
ицо, ево овако се секу главе“!{S} Затим баци сабљу пред џелата и штуче у гомилу.</p> <milestone |
Ђорђе, као што се говори, зуцка, па он баци ватру у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њ |
/p> <p>„Кнез Сима, Цукић и њина дружина бацили су били ватру у народ, и да је нисам срећом онак |
т.{S} Друга би ствар била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку пљошту, која сваке године до |
два три пута, домаши испражњену торбу, бацну главу унутра, завеза је одозго и добро притеже па |
рискочило и одрешило Симићу бошчу, коју бацну у страну и њега повуче за рукав и посу му одмах д |
жним поклопцем, стајала је испражњена и бачена у крај.{S} Застава, Карађорђево свечано војводск |
, скромни калуђер!...</p> <p>Он дохвати бачени војнички добош, веша га о врат, добује, прибира |
струко и хиљадоструко накнадити у земљу бачено семе.{S} Истина, може бити и тако рђавих година, |
решише да неће пристајати уз Карађорђа, баш и да дође.</p> <p>Тога истога дана, кад се то десил |
Него, Драгићу, да истресемо једну сад, баш ми паде на ум да узмем мало меда, па памти колико ћ |
о души га, ко слага!</p> <p>— Којекуде, баш поган свет!{S} Само седи па измишља!{S} Куд им сад |
рано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа познати! — мислио ј |
јводу Молера, а на душу га макао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} После је, веле, пратио св |
но:</p> <p>— Полако, по Богу побратиме, баш ми та лупа ланаца кроз мозак дере.</p> <p>— Неће ва |
били затворени у казамет више барутане, баш на савијутку где се из горњега града силази у доњи, |
јдаље крајеве пространа видика.{S} Али, баш у том тренутку Карађорђе угледа на далеком обзорју |
није их било лако отворити ни разбити, баш кад се и сила употреби.</p> <p>Штитарац одмах наред |
тео ништа чути за Грке.</p> <p>Међутим, баш ти нови успеси Срба пробудили су код Грка и нову на |
е женске наките!{S} Ако нас је ко клео, баш нас је уклео — рече Крага тужно, и убриса очи...{S} |
се подругљиво насмеја: — А теби Милошу, баш прирасла сиротиња за срце; чим отвориш уста, она ти |
ње и погађање с Турцима, док он, Милош, баш на против, брижљиво је избегавао сваки сукоб и чини |
обрадовати, кад чују да си ти дошао!{S} Баш јутрос су говорили, па чика Стојан вели, да ти овог |
а шта је учинио.{S} Али доцне!</p> <p>— Баш истина, господару, мора да му је веома тешко.{S} Ту |
ком стекао кроз толике године.</p> <p>— Баш бих радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?< |
и Крага? — упита он седајући.</p> <p>— Баш сад сеју бурмут, деда.{S} И ја сам им до сад помага |
нећемо моћи ништа велико да учинимо, а баш да се што и почне свршиће се с неуспехом.</p> <p>Ву |
нда говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад призори ја бих одсекао себи језик.</p> <p>— А а |
рњац, кад се од њега и његовога друштва баш нарочито крило, пошто се знало да су кивни на Карађ |
за навек смркнути.</p> <p>— Није ваљда баш тако призорило.</p> <pb n="63" /> <p>— Богме јесте, |
мен лака облачка, који се полако лелуја баш на оном рубу где се небо ослонило на земљу, те се н |
тала на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква буна и неред у Турској.< |
служила, да скрије тајну својих писама баш и онда кад би у случају била ухваћена.{S} Тако исто |
је 9 година био господар ове земље, па баш да је он од истине црни Циганин!{S} Што да у другом |
ћ се наслони руком на оџак.</p> <p>— Па баш да се мре Перо — рече он не дижући главе, како се б |
о, но да га овде премлатим.</p> <p>— Па баш зато га и остави нека од другога нађе, а какав је, |
<pb n="257" /> напротив, кад је Вујица баш о томе запиткивао, Карађорђе му је одговорио тако, |
ако страшно, како они говоре.{S} Најзад баш нека би било и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља |
вора слушао све заповести његове, а сад баш он као да се нешто предомишља и вајка!...</p> <p>— |
p> <p>— По богу господару, што дође сад баш у ову ватру?</p> <p>Карађорђе одмах плану:</p> <p>— |
ла сам му да сте овде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се згледате?{S} Мислите, ја се ша |
урга.</p> <p>— Е, ето дођох!...{S} Хајд баш, јави им!{S} А они су, ваљда, овде у кући?{S} Јамач |
код тебе ова скитница Новаковић, и куд баш њега доведе амо?{S} Изазива ме, лола, да учиним с њ |
мачно знаш, ћеро, да је мој јадни Ђорђе баш некако пред ту несрећу, кад ће настати пропаст, био |
вај прелазак на Јованово трло свршен је баш онога истог дана кад се Лисовић из Београда кренуо |
аст срмом извезен јатаган.{S} Стајао је баш на оном месту, где је лежао Карађорђе, тако, да је |
и не узимај на ум и примај њине замерке баш као да ти долазе од рођенога брата, ја ли од најбољ |
Смедерево и одмах нађе Вујицу, који се баш тада спремао да крене за Паланку.{S} Лисовић га зов |
, као да је од товара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, мораћу понова ићи везиру да га о томе |
метнији да управља овом земљом, те неће баш спасти на лудога Циган Ђорђа!</p> <p>Милош је узбуђ |
лошу у његовом данашњем тешком стању, и баш да сте ти и Добрњац најбољи пријатељи, он би морао |
дно, ја на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у последњем тренутку наћи ће |
ављене ове речи, бејаше устао да пође и баш у тај мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А што, болан |
</p> <p>Али Милош се бејаше узјогунио и баш ове речи, које је Марашлија тако жудно очекивао, са |
подарем, тек он ми је први то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, поумих да се |
а му је ово најтежи тренутак у животу и баш сад он је био некако добар, благ и разговоран.</p> |
другог мишљења.{S} Он је налазио да би баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да је Кар |
Али опет ко велим неће кума Милош теби баш то спремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а после |
гдашњу славу и величину своју...{S} Али баш у тим тегобним приликама ја сам научио и то, да вис |
9" /> би могао сам што зарадити.{S} Али баш и да пође по каквој заради, нико га не би смео узет |
ура, живео“ и најдубље му се теменисали баш они, који су пре неколико дана на њега највише вика |
чека неко смиље и ковиље, али неће бити баш ни то, да је тако страшно, како они говоре.{S} Најз |
у.{S} Јамачно је и сада тамо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га потражим.{S} Он је дошао п |
се правдао.{S} Момке је повео са собом баш с тога што хоће да Карађорђе буде обезбеђен, а што |
ад живље није стало пред Милоша као ово баш сад, кад сакупљени народни прваци ево решише да нећ |
и изађе пред Милоша.{S} Погодио је био баш у тренутку, кад су код Милоша биле и многе друге ст |
и сам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он ће му послати у Паланку свога поуздани |
да чујем шта би ми он рекао, те некако баш не могадох.{S} Не хтеде реч да ми се превали преко |
Друго је што мене боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби тако несретни, да код нас вечито мора бити |
чију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам господар наредио?{S} Ја се све бојим, да т |
год с њима погодим и углавим.{S} Али то баш оно и јесте што се Русима није допадало.{S} Они ник |
слетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати у просјаке!{S |
а црни као угљари, Крага и Стојан Симић баш су довршивали повећу партију бурмута, кад у собу ус |
огнати.{S} Ага-Џон имао је свој дућанић баш на калимегданском углу, куда се пролази за тврђаву |
крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и криви!{S} Па кривом се и даје милост; праштањем к |
су управо заробљеници?</p> <p>— Где су баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворени |
иза саме ивице пространа видика.</p> <p>Баш у тај мах на кишињевском друму указа се обична руск |
весела цвркута ври цела околина.</p> <p>Баш у ово тихо, свечано вечерње доба, на банатској стра |
опљен ћутао је немо и непомично.</p> <p>Баш у тај мах споља се проби до у тамницу неки буран не |
џара, погинућете, што наша песма вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша см |
као да није ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа п |
мној кућици, иза које се пружала велика башта, седеле су у једном собичку две женске и нешто се |
иски кућерци, тесне криве улице, високи баштенски зидови, иза којих једва овде онде, провирују |
ећ био мрак.</p> <pb n="213" /> <p>Пред баштенском вратницом стајала је руска тројка, запрегнут |
ити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред баштенску капију.{S} Чек’ да видим!...</p> <p>И она жур |
ица брзо отвори вратницу и кола уђоше у башту.{S} Из њих изађоше два човека, један средња раста |
турски теферичи?{S} Гдје су оне рајске башче, што су се могле мерити са Бакчи-сарајем кримскиј |
, нико га не би смео узети; од њега сви бегају као од чуме.{S} Нико га не би смео примити у сво |
.</p> <p>— Шта, несрећниче.{S} Ти побио бегове Атлачиће?{S} Јао, живи те Бог посекао, ко ће сад |
од тебе хајдуци тако господаре, да први бегови турски нису ни главом сигурни?...</p> <p>— Не, п |
ја не нађох паметна да га зауставим од бегства, кад је већ он био пометен од болести, па најед |
— Ћаја пашу — и нагони турску војску у бегство.</p> <p>Али кад је победа свршена, кад Турци бе |
d="SRP18933_C11"> <head>XI</head> <head>БЕГСТВО И ПОТЕРА</head> <p>Друг, с којим је Карађорђе п |
курира, да јаве аустријским властима о бегству Карађорђевом и да их замоле, да га бар оне заус |
рски пише руском цару и умоли да српске бегунце, нарочито Карађорђа, тргне дубље у Русију и да |
(порт) као нарочито обележје за српске бегунце.{S} Ово је овако наређено по заповести из Петро |
е било у толико теже, што су готово сви бегунци били фамилијарни људи, те је сваки био повео и |
народном оделу.</p> <p>У почетку српски бегунци носили су своје обично одело, како им се затекл |
на, Русија је давала неку помоћ српским бегунцима, али за огромну већину та је помоћ била веома |
као, као човек кад га снађе нека голема беда.{S} А није му ни било лако.{S} И ако је имао око с |
ацију српску“, и да је заклони од нових беда, удаљавањем пређашњих старешина српских.</p> <p>То |
је да се с онима разговорим што ме сад беде!{S} Али знаду и они све то, али они неће сад да зн |
о молим те.{S} То је говор тек онако од беде.{S} Ми прво морамо гледати да ову двојицу спасемо |
а је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима по угледу, памети и речито |
ачисто види до кога је кривица, а да не беде после мене права и здрава.</p> <p>Управо је доврша |
сам се силне турадије, најахао турских бедевија, наносио <pb n="89" /> руха и оружја, напио се |
ла је натакнута на колац и истакнута на бедем београдски одакле се згодно могла видети и из твр |
днесу је у Београд и на коцу истакну на бедем, а кога жива ухвате њега посеку или га набију на |
је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?!{S} Турска, бели, није, но ваша!...</p> <p>— Га |
м понекад са људима који отуд долазе, и бедите ме да ја одовуд подбадам народ тамошњи да се бун |
ну други за друго струку и повукоше.{S} Бедни кнез Сима пови се напред, а услед тога тегљења вр |
n="46" /> <p>— Море, торњај се одавде, бедо, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те убио — реч |
о ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да он Карађорђа не жал |
„Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме нико, нико не в |
удара буђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде бежати, али га она дочепа за руку и стеже га као железн |
ј.{S} Разбијена српска војска почела је бежати.{S} Шанац на Љубићу већ је био напуштен, још нек |
од боље и паметније, од добра нико неће бежати.{S} Је’л тако?</p> <p>Духовник опет одобри, и на |
а ноћ, кад је с матером из Тополе морао бежати.{S} И ако је од тога доба већ прошло преко три г |
} Оружана Србија пала је, и ти си морао бежати.{S} У том очајном времену јавио се Милош.{S} На |
има зауставити читаву војску турску.{S} Беже и толики други виђени људи и јунаци, па не може би |
је победа свршена, кад Турци безобзирце беже и мисле само о спасењу безумних глава својих, онда |
и пустим пољанама, бежи од себе самога, бежи од грехова својих.{S} У даљини тражи олакшање обре |
смушен и безуман јури пустим пољанама, бежи од себе самога, бежи од грехова својих.{S} У даљин |
он у глухо доба скаче из топле постеље, бежи из мирна дома свога, распојас и босоног баца се на |
, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, но у тај мах |
, који вазда чека спреман и оправан.{S} Бежи од људи у пусте пољане и целу боговетну ноћ, као с |
ни страх и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се понови оно ш |
ата самртни страх и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се пон |
у га напустили, његова најближа родбина бежи од њега, и не дотурају му ни најнужније потребе за |
уче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се сакријеш, хоћеш да утекн |
ај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од кога ли бежи?{S} Да није учинио какво зло?{S} Не!{S} Не ваља тр |
прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бежи или гини!...{S} Но можда се и он сад, у туђини, на |
то пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, но у т |
и се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од кога ли бежи?{S} Да није учинио какво зло?{ |
право хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од људи који ме се овда онда сете и то врло изред |
и неће!{S} Немојте се узалуд мучити!{S} Бежите, разилазите се, док није откудгод бахнула каква |
о требало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се никад не долази...</p> <p>Драг |
а, од образа свога, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и издаје своје и проклетства ове сирот |
бежиш!{S} А како си радио требало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се никад |
и престрављен из постеље и нагињаћеш да бежиш далеко, далеко, али јој нећеш утећи.{S} Она ће те |
као железним клештима.</p> <p>Хоћеш да бежиш, да утекнеш: страх те; а кад је требало проливати |
пријатеља прикрио у велику кацу).{S} Не бежиш!{S} А како си радио требало би да бежиш сто дана |
пље, да је вилице стоје обнажене, голе, без меса, а од ње целе заудара буђа и трулеш.</p> <p>Ми |
{S} Бог је свемогућан, па, Боже прости, без људи, народа, ни бог не био бог, нити би могао бого |
се цео тај посао брзо и паметно изврши, без ларме и узбуне, која би могла узрујати свет?...</p> |
ризик, расчисте своје рачуне с Турском, без мешања и утицања страних држава.</p> <p>И доиста, о |
се за боља времена, но погинути у лудо, без славе за себе и без користи за земљу?</p> <p>Тако с |
ком селу обично влада глуха, мркла ноћ, без јава и светлости.{S} До тога доба људи поспе, ватре |
па гони душмане.{S} Гинути се мора.{S} Без меса не може да прође ни једна свадба, а камо ли да |
ек што је прилично поћутао он додаде: — без царскога допуштења не би ми дали никуд маћи одавде. |
ој отоични говор он рече даље:</p> <p>— Без срца!{S} Човек без срца!{S} То се често рекне али, |
кој униформи, окићен многим орденима, а без једне ноге.{S} Чим се старац помоли, сакупљени свет |
ок је још био овде, у својој кући, а да без њинога знања и питања ради сад кад је њин гост.{S} |
некаква чудна прилика, налик на човека без главе.{S} Та прилика маше на њега рукама, као да би |
ва о домамљивању Карађорђевом, и остала без даљих последица, Милош је доцније о тој ствари чест |
азати да та дуга размишљања нису остала без неких резултата.</p> <p>Међутим, Врљо је од тога до |
ша болна и претоварена тешким греховима без опроштаја.</p> <p>Помамна ветрина страховито је зви |
даније људе.{S} Особито је до сад Павле без поговора слушао све заповести његове, а сад баш он |
ту, све ће њему поврвети, и то се после без јада не може зауставити.{S} С тога треба хитати и б |
, што нема негде у свету какве царевине без газде, па да се ту сви понамештају за кнезове и вој |
он тражи апсолутну покорност и слушање без поговора; његова реч мора бити светиња и заповест, |
чинити и најстрожије му заповедио да се без главе Црнога Ђорђа нипошто не враћа.</p> <p>Поред с |
треба поступати као с хајдуком, ако се без знања царева амо врати.{S} Али сада светли везир др |
иром у чело!...{S} Да паднем без освете без замене по вољи једне крштене туркуше, једне улизице |
само туђа, непозната лица, равнодушна и без и једнога знака саучешћа.</p> <p>При изласку из твр |
но погинути у лудо, без славе за себе и без користи за земљу?</p> <p>Тако сам му говорила и нек |
же зауставити.{S} С тога треба хитати и без одлагања свршавати што је потребно.</p> <p>У остало |
ем насусрет.{S} Али ако долази кришом и без питања, онда је он подмукли хајдук и глава му је уц |
м.</p> <p>Вујица лежаше још непомичан и без јава, као што смо га оно у поноћи видели.</p> <p>На |
то је Србија стекла да јој добровољно и без натурања признају првенсто и поглаварство на Балкан |
о бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију и без питања султанова, па опет пушку за крај, ка што смо |
једном нађу у туђини без гроша у џепу и без икаква иметка, они исти људи, који су око десетак г |
акав разговор између два побратима, али без икаква успеха.{S} На све представке Гитарићеве, Вуј |
одаба осигура народу нека права, остали без успеха, и како сад и он сам увиђа да нема другога н |
да их спасу, али су сви покушаји остали без успеха.{S} Марашлија је био неумитан.{S} На све мол |
о десити, да се од једном нађу у туђини без гроша у џепу и без икаква иметка, они исти људи, ко |
рбије да не бих могао ништа предузимати без њих.{S} Користили су се мојом забуном, у којој сам |
сви напори његови опет би морали остати без успеха, кад би он био упућен само на се и на своју |
тај големи грех неће и не може оставити без тешке казне.</p> <p>Занета тим мислима, старица се |
слободу, хетеристе нису могле оставити без пажње српске емигранте, међу којима је било толико |
ли на коњу који је већ малаксао блудећи без циља и одређене намере час на једну, час на другу с |
о је страшан грех.{S} Ово не може проћи без неке тешке казне божије па ма ко да га је учинио.</ |
рече даље:</p> <p>— Без срца!{S} Човек без срца!{S} То се често рекне али, у истини, мало је т |
ји, један човек, опет не може ништа сам без друштва и народа.{S} Бог је свемогућан, па, Боже пр |
о крмка секиром у чело!...{S} Да паднем без освете без замене по вољи једне крштене туркуше, је |
тури ми један пиштољ, колико да не мрем без замене!{S} Да бар убијем тога пса, да не упропашћуј |
на вратима. <pb n="60" /> Врата се брзо без шкрипе отворише и човек устрча уз степенице.</p> <p |
ко је он те приходе и прибирао и трошио без икакве стварне контроле.{S} Дубока кеса Милошева и |
исмо Милошево.{S} Истина, и оно је било без мура, али уз њега је ишло писмо господара Вујице, к |
ти.{S} Могао би рећи да је писмо писано без његова знања. <pb n="179" /> А да је на писму мур, |
веровати, да би се сад одважио на нешто без њина знања.</p> <p>— Јес, јес!{S} То право велиш.{S |
е примао, и тако Карађорђе оде у Русију без дуката, а Мелентије остаде као врло богат човек. „П |
аповедник даде знак да се Драгићу одмах без оклевања одруби глава.</p> <p>Сподбише га џелати и |
и.</p> <p>— Неће, неће он газити у така безакоња.{S} А неће му то дати ни људи који буду око ње |
ела из густа шљивика.</p> <p>— Овде сте безбедни и склоњени; будите као у својој кући, па и ако |
" /> да друмови и поља српска опет буду безбедни и сигурни, да не мора стрепити за главу и част |
о и све ће бити добро и срећно.{S} Буди безбрижан, одмори се ноћас и лака ти ноћ!</p> <p>На тим |
у Русији нашли миран кутак, где су бар безбрижни за главу и за породицу своју — ни један није |
{S} До пред зору слободно можеш спавати безбрижно — а дотле доћи ћу и ја.</p> <p>Изашав на улиц |
дости својој и здрављу својем, и певаће безбрижну песму невиности, и имаће мирну савест говорећ |
Примењена у практици она се појављују у безброј разноликих облика.</p> <p>Ако је истина, да су |
ота, што је на њему бејаху исписале оне безбројне ситне и крупне боре!...</p> <p>Ову старицу зн |
за се шапуће.{S} Његово сухо, смежурано безбројним борама избраздано лице било је веома осетљив |
ћ, човек решен на свашто и кнезу Милошу безгранично одан.</p> <p>Пред полазак Милош је Лисовића |
у и ајлуку?{S} Гдје су на далеко чувени безистени и пазари биоградски, у које се стицала најљеп |
грао му је самртнички осмех, пун бола и безнадежна очаја.</p> <p>Старац је гледао у ватру која |
Тада он скочи, збаци кабаницу са себе и безобзирце утече из колибе.</p> <p>У тај мах чуше се дв |
<p>Али кад је победа свршена, кад Турци безобзирце беже и мисле само о спасењу безумних глава с |
што не треба.{S} Два три пут ме је тако безобразно погледао, чисто као да ми нешто прети!</p> < |
ар управо долазио је у тој храбрости до безочне дрскости.{S} Једном је у Ваљеву, само с пет дру |
љане и целу боговетну ноћ, као смушен и безуман јури пустим пољанама, бежи од себе самога, бежи |
е уздам у неку потпору њину, то би било безумље, које би се у најбољем случају могло свршити ти |
отуда, јер раја ваљда не би била толико безумна да се за њима поводи и да се буни, чиме би покв |
безобзирце беже и мисле само о спасењу безумних глава својих, онда се смерни служитељ олтара, |
о има; немојте се после вајкати: „е, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто нећу после да с |
е после вајкати: „е, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто нећу после да се изговарате да |
то дозна и рашчује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; ко вас држи? — упита Карађорђе даље.</p> <p |
ава старица око које, с десна и с лева, бејаху приселе две млађе жене.</p> <p>— Како ти је сад, |
, лепа ватра.{S} Мало даље, крај ватре, бејаху са стране одорине, а у средини набијен дебео сло |
олибе, а распирише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и Вујица.</p> <p>— Да што повечерамо, госп |
била превалила, а њих двојица још се не бејаху сложили шта управо да раде.{S} Најзад ће рећи Ка |
ејаше почео хватати сутон, а оне још не бејаху ужегле жижак.</p> <p>— Сређујем га овде, а ко зн |
ти свршено.</p> <p>Последње речи још не бејаху сишле с усана Драгићевих, а из даљине зачуше се |
дри кнез Аксентије, онда кад оно полане бејаху стисли Турци са свију страна, кад Марашлија беја |
још подуже; купио је полако мрве што се бејаху расуле по његовом крилу и сабираше их све у леву |
ивоту.</p> <p>Тројка и њена лупа већ се бејаху изгубили у сумрачној даљини, односећи собом Ђорђ |
српском митрополиту на вечеру, и ту се бејаху искупили и остали угледнији чланови српске кишињ |
и радиле — навијале су неко платно — те бејаху селе да се одморе, па тако мало помало ушле у ра |
а непомично као какав кип, а њене мисли бејаху се некуд изгубиле у далеку, незнану даљину...</p |
међу Карађорђа и људи што се ове вечери бејаху искупили око њега.{S} А ту су били готово сви уг |
е књаз Милош викао и праскао, док момци бејаху спопали Драгића да га извуку напоље.</p> <p>— Ве |
на слушала шта говоре неки људи што тек бејаху стигли из Србије, а мени се чисто кожа најежи.{S |
ивијим људима, и неколико пријатеља већ бејаху потегли да га виде.{S} Међу осталима био је ту и |
атру која се поступно гасила а мисли му бејаху отишле у далеку, далеку прошлост.{S} Сећао се не |
прича препаћена живота, што је на њему бејаху исписале оне безбројне ситне и крупне боре!...</ |
изгледао црн као земља, а црте на лицу бејаху му се некако развукле и искривиле тако, да је це |
е као мрцина!</p> <p>Говорећи то, Петар бејаша оберучке обухватио Марка и гуркајући га тако пол |
то је био везан ту у близини до колибе, бејаше довршио свој оброк, па се спустио и легао крај г |
се лане (1816. год.), о Ђурђеву - дне, бејаше искупила у Београду, да посвршава неке народске |
p>Човек, на кога су управљене ове речи, бејаше устао да пође и баш у тај мах плаћао је кавеџији |
е, у прочељу, у крај ногу Карађорђевих, бејаше се пружио Наум, наслоњен на пањ, он је више седе |
етим, како је страшно онда изгледао.{S} Бејаше се толико променио и тако порђао, да сам га ја ј |
рлема, и једва је кукавац жив остао.{S} Бејаше му опала сва коса, био је мало и наглув, а и јез |
ох да му се јавим, па се опет тргох.{S} Бејаше ми некако зазорно, као велим, кад се он крије и |
ово човек.</p> <pb n="252" /> <p>Чим га бејаше загледао, кнезу паде на ум Карађорђе.{S} Овако ј |
а; спусти се на малу столичицу и као да бејаше замишљен.</p> <p>Наум захвали старцу, и рече да |
ли Турци са свију страна, кад Марашлија бејаше пао на Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води п |
ре (Стеван Велики) и у почетку 19. века бејаше се већ угасио и последњи зрачак њен.</p> <p>Од т |
ло и утура га међу кладе.{S} Једна рука бејаше се испречила и не могаше згодно стати.{S} Он ско |
полако, изведе га напоље.</p> <p>Никола бејаше изашао пред њима.{S} Петар се опет врати унутра, |
рагић овако гласно јадиковао, кнез Сима бејаше стискао главу међу шаке и тако поклопљен ћутао ј |
но било зашло, а после жарка летња дана бејаше се спустило тихо свеже вече.{S} Сви предмети изг |
здрхтао.{S} Спомен на ова тешка времена бејаше и њу саму дубоко потресао.{S} Причајући како је |
нио! — рече Стољетов.</p> <p>Чолак-Анта бејаше се прилично збунио.</p> <p>— Вожд!...{S} Хвала Б |
у Вел.{S} Плани код гробља, куда Вујица бејаше изашао по поруци Карађорђевој.{S} Састанак је би |
чи Карађорђу да не види, како се Вујица бејаше <hi>грдно</hi> променио од кад се последњи пут в |
с кнезовима.</p> <p>На ове речи Вујица бејаше занемио и узев писмо у руке, он је још дуго блен |
рађорђе је лежао испружен, а украј себе бејаше метуо велику храстову даску, која га је заклањал |
упути право оном скровитом кућерку, где бејаше синоћ оставио свога друга.</p> <p>Неопажено, он |
мак од српског митрополита, који такође бејаше чуо за долазак Карађорђев, па га је молио, да му |
роје — примети кнез Максим, који такође бејаше изашао на скелу.</p> <p>— Јесу тројица, али дадо |
т морала клонути доле.</p> <p>Карађорђе бејаше грчевито стискао зубе и после Добрњчевог говора, |
рече Добрњац одрешито.</p> <p>Карађорђе бејаше позеленио.{S} Он није био свикнут да слуша оваке |
јала је велика тепсија гибанице, што је бејаше умесила домаћица Стојадинова.{S} Јер и ако се кр |
ага велику пљоску са шљивовицом, што је бејаше са собом донео.</p> <pb n="290" /> <p>Карађорђе |
ругарици, ћерки Чолак-Антиној, код које бејаше дошао у госте да се заједнички играју.</p> <p>Ка |
стојала тешко замишљена, а обадве шаке бејаше задела за појас.{S} Тројка се полако губила у ју |
пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше узео кнез Милош у своју службу, јер га је познав |
а Карађорђе је рано устао.{S} Још се не бејаше ни расвануло, а он изађе до на извор са својим в |
рагић се полако удали.{S} Али још он не бејаше замакао за колибу, кад се Карађорђе трже и скочи |
глави и што он хоће.</p> <p>Она још не бејаше свршила, али је Милош пресече.</p> <p>— Ама зар |
планина...</p> <p>Чолакантиница још не бејаше довршила последњу реч, кад се са сокака зачу нек |
ад народ тако хоће.</p> <p>Милош још не бејаше свршио, Врљо га нагло пресече.</p> <p>— Шта зна |
хвала Богу, само је сан.</p> <p>Још не бејаше добро изустио последње речи, када се наједаред ж |
м их обојицу, а особито Сима.{S} Кад се бејаше оно и Милош похасио, Симо му је био десна рука.{ |
скровитој сељачкој кућици, Карађорђе се бејаше прерушио тако, да га је тешко било познати.</p> |
лежао покривен кабаницом, испод које се бејаше отегла велика бара крви.{S} Мало даље стајало је |
{S} После обилне и дуге вечере, кнез се бејаше повукао у своју спаваћу собу, и рахатлисао се, а |
<p>Тако сам му говорила и некако ми се бејаше одрешио језик, те сам бројала као из књиге да чи |
у Кишињеву је било трке.</p> <p>Тек се бејаше расвануло, а пред Чолак-Антину кућу стадоше госп |
јако је зачудило кнеза Максима, и он се бејаше живо заинтересовао да дозна који ли је ово човек |
арајући се да их обије.</p> <p>Петар се бејаше мало склонио на страну.{S} И добро је то учинио. |
Драгић је ово изговорио гласно; свет се бејаше утишао и његове речи на далеко се чуше.</p> <p>У |
се крило, за долазак Карађорђев већ се бејаше рашчуло међу поверљивијим људима, и неколико при |
има и Драгић.</p> <p>Стојећи, Драгић се бејаше загледао у онај светли зрачак, што је тако чудно |
/p> <p>Било је позно у ноћ.{S} Милош се бејаше повукао у оџаклију да се ту насамо, поред огњишт |
дуга путовања по народу, кнез Милош се бејаше вратио својој кући у Црнуће, да се одмори, да се |
род ће то платити“.</p> <p>Али Милош се бејаше узјогунио и баш ове речи, које је Марашлија тако |
јеш, бар за неко време.</p> <p>Милош се бејаше узневерио.</p> <p>— Ама шта је, море!{S} Говори |
дебелих кошуља, што му, по поруци, дете бејаше донело из села.{S} Поп је очитао самртничке моли |
е пекло уз лепу жеравицу.{S} Те јагањце бејаше заклао Драгић за душу изгинулима.</p> <p>Ту су с |
ише рукавом очи, јер га дебео млаз крви бејаше запљуснуо право у лице.{S} Цукић је лежао покрив |
села.</p> <p>Једном приликом Чимбарлији бејаше понестало пара, а он насред друма сретне сељака |
воме крају, мудри Ђорђе Маврогени, који бејаше нарочито одређен да спроведе и испрати Карађорђа |
а за један тренутак замуче.{S} Глас јој бејаше ослабио и уздрхтао.{S} Спомен на ова тешка време |
ћи ово неколико речи.{S} Један га момак бејаше ударио шаком преко зуба, па је сав био обливен к |
.{S} Изгледало је као да га за тренутак бејаше украо сан.{S} Карађорђевица устаде полако и на п |
S} Седеле су у мраку, јер се напољу тек бејаше почео хватати сутон, а оне још не бејаху ужегле |
пунише ваздух.</p> <p>Везиров заступник бејаше се заитересовао за вештога главосечу; желео је д |
во имаш и право.</p> <p>Овим разговором бејаше изазван код Милоша нов ред мисли, у које се по н |
селе гласе од Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше у тој мисли, кад у оџаклију бану Никола Новакови |
ао какве ће гласе Вујица донети, јер он бејаше узео на се да провиди може ли што бити од устанк |
риге, оне нежне речи, све то сад поново бејаше оживело у души ове верне жене, која је цео век с |
же.{S} Чисто подскочи са земље.{S} Неко бејаше изненадно лупио на прозорски капак, и ова лупа н |
оџаклији, где се огањ на камину одавно бејаше угасио.</p> <p>Петар застаде.{S} У овом сумраку |
="276" /> <p>Вујица је ћутао, замишљено бејаше оборио главу и дуго је гледао у патос.</p> <p>— |
седе, проређене косе, што се самовољно бејаше одвојио и пао старици по набраном, избразданом ч |
се главне широке улице.{S} Али тек што бејаше минула крајње куће, из побочна сокачића с десна |
тишину.</p> <p>Док је славуј певао, кос бејаше ућутао, као да га и он слуша.{S} Али, кад песма |
им ударцем одруби главу жртви, која већ бејаше сва обливена у крви.{S} Пошто је то извршио, ова |
равно три часа по поноћи, и зора се већ бејаше почела беласати на далеком истоку.</p> <mileston |
етњи дан био је на измаку; сунце се већ бејаше давно смирило, а на далеком равном обзорју још ј |
S} Он сави руке око Милоша, који се већ бејаше машио за пиштољ и повика:</p> <p>— Не, господару |
су прешли на српску страну, мрак се већ бејаше у велико ухватио.{S} Кнез Максим радознало је за |
бљало као чегртаљка, весело девојче већ бејаше прискочило и одрешило Симићу бошчу, коју бацну у |
обична пратња стоји пред њим.{S} Драгић бејаше привукао оба трупа до ископана гроба и ту их нам |
ко њега метут је Карађорђе, коме Драгић бејаше навукао једну од својих дебелих кошуља, што му, |
изабран за заједничког вођу, Карађорђу бејаше засела у главу само једна једина мисао, која га |
их бркова, наслоњен на дугу пушку, коју бејаше чврсто стегао у руку.{S} Седео је ћутећки, оборе |
опет враћао и већ одмах по првом човеку бејаше поручио Карађорђу да се понова врати на Драгићев |
је он других помлатио!</p> <p>Кроз Врљу бејаше преговорила стара освета.{S} Он је имао рођена б |
колиби се нађоше скоро сви момци што их бејаше довео Вујица.{S} Једни су стајали и укочено блен |
у отаву, што је брижљиви кочијаш за њих бејаше накосио.</p> <p>У кући Ђорђе нађе будна и спремн |
из народа, што <pb n="180" /> их Милош бејаше сазвао да се договоре о многим народним пословим |
е знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског тамничара, и о |
е трећи.</p> <p>— Близу догоните — рече Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још праву погодили.{S} Је |
стари Турчин, који је седео с десна до Бекрен-Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчин сркну два три пут |
"137" /> Чимбарлија.{S} То је био прави Бекри-муја, опасан зулумћар, и ружан развратник, коме и |
пете, али је све то покривала огромна, бела сукнена кабаница какву обично носе румунски сељаци |
, но га ваља на срцу носити, док угледа бела света.{S} А колико тек мука и неге после треба док |
Ваљеву, само с пет друга, напао у сред бела дана на велику турску каву браће Бирагића, ту разо |
по камен, а једнога дана дођоше људи из бела света, <pb n="207" /> привикаше пусти, пусти, оста |
аћин кивно.</p> <p>— Море прођи се тога белаја и не говори то, Милошева погибија неће спасти ов |
о с Црним?</p> <p>— Да се курталисавамо белаја, господару — рече Вујица.</p> <p>— Да се куртали |
по поноћи, и зора се већ бејаше почела беласати на далеком истоку.</p> <milestone unit="subSec |
та по поноћи, а исток се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе је дотле почешће провиривао кроз про |
ако лепи, а после, овде нема ни бабових белаца па ни наш момак Сима није овде!{S} Какве је лепе |
усне, богато извезене зарфове од жуте и беле тенећке или од саме срме.</p> <p>Насред каване на |
<note xml:id="SRP18933_N2">Турске паше бележе своје господство и чин коњским репом (тугом), ко |
е, несвикнуте да се баве изразима, који бележе појам невезан за какву материјалну ствар.{S} Али |
да из Француске.{S} Све то Карађорђе је бележио овим карактерним речима: „Цар козачи Французе“. |
м што пише нешто казивао.{S} Овај би то бележио, а кад цело писмо буде готово, прочитао би га к |
ћ трећи дан зија на бедему?!{S} Турска, бели, није, но ваша!...</p> <p>— Гађају је, болан, наша |
кожом и главом вашу обест.{S} Е нећемо, бели, више тако, господару Павле.</p> <pb n="30" /> <p> |
и се за врата да изађе.</p> <p>— То му, бели, није нико заповједао.{S} Што ће свијетлом везиру |
и смутљивце, што буне народ, ја ћу их, бели, наћи... попријетио је свијетли везир.{S} Што је д |
ладу травицу, да још мало погледам овај бели свет! — рече Цукић момцима, који га скидоше с коња |
и дуго непостицана, беше већ покривена белим пухором.</p> <p>Вујица лежаше још непомичан и без |
повисоко подбријаше вратове тако да се белио скоро сав потиљак.</p> <p>Док су помоћници џелатс |
ead>ЦРНЕ СЛУТЊЕ</head> <p>Било је у очи белих поклада 1817. године.{S} У руском градићу Хотину, |
.{S} Тражио је да му одговорим црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} Ако пристанем вели, моје зас |
} С тога ми ето није до чекања.{S} Црно-бело, ствар би некако требало свршавати.{S} А како да ј |
{S} На огромној просторији од Црнога до Белога Мора било би доста мегдана, где би се могло задо |
су му две сребрне јабучице од пиштоља и белокораст срмом извезен јатаган.{S} Стајао је баш на о |
ваковић, а десном руком маши се за свој белокори јатаган.</p> <p>Видећи зло очима, Драгић се ук |
арио — рече неки седи Турчин с дугачком белом брадом, који је стајао ту иза Драгића, и коме пад |
и некакво мало црно стакленце, повезано белом кожицом и чврсто запушено.{S} Јако је мирисало и |
острва по грчком Архипелагу, и дуж целе беломорске обале малоазиске, где од памтивека живи сада |
ш момак Сима изчупа нам длака од бабина белца, па повежемо лептирове за длаке, а длаке закучимо |
сурову душу, то никад више не излази на бео дан.</p> <p>Једном приликом, после једне крваве сеч |
ат, мека рушпа и махмудија, и као млеко бео талир, господару, ако ти почем није криво — рече не |
type="titlepage"> <p>Штампа „Планета“, Београд, Ускочка улица број 10.</p> </div> <!-- Предгов |
одне кренули за Паланку, а одатле ће за Београд, носећи кнезу Милошу лепу јабуку — главу Карађо |
бунтовних кнезова већ је био на путу за Београд.</p> <p>Из даљине још се чула песма веселих Тур |
кад је везир Ћуприловић отео од Немаца Београд, и причала је страхобе какве су претрпели Беогр |
у Београду!</p> <p>— Какав везир, какав Београд!{S} Сад овога часа ваља њему одрубити главу.{S} |
кога Београда.</p> <p>Дакле наш поносни Београд, био је тада обичан источњачки турски град, са |
_C3"> <head>III</head> <head>ШТА ГОВОРИ БЕОГРАД</head> <p>8. је март 1817. године.{S} Велика ка |
ту ствар овако:{S} Карађорђе оставивши Београд и Србију 21.{S} септ. 1813. год. пређе у Земун, |
..</p> <p>Ову старицу знао је скоро цео Београд.{S} Више је од тридесет година само, како је св |
његова друга, који је био шњим дошао, у Београд мени послаше, које се ето са согласијем честито |
своме путу, Милош је свуда говорио да у Београд одлази по позиву тамошњих српских трговаца, кој |
еђутим, Цукићева глава била је стигла у Београд, и већ од два дана зијала је натакнута на колац |
вође била је чудне судбине.{S} Донета у Београд и предата Милошу, она је одатле отишла као драг |
а му је био главни смер.</p> <p>Дошав у Београд, одмах другог дана Милош је био већ код везира. |
о посаветују и реше да Анта одмах оде у Београд Милошу.</p> <p>— Иди господару Милошу у Београд |
ка убију њему одсеку главу, однесу је у Београд и на коцу истакну на бедем, а кога жива ухвате |
и што ти је за потребу.{S} Однећеш је у Београд везиру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Но прво се пос |
г, и Милош се тога ради кастиле крене у Београд.</p> <p>То је било у почетку маја 1817. године. |
и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац госпо |
S} Милош је дакле уверавао, да одлази у Београд да тражи начина како би изравнао ове опасне зав |
р.</p> <p>С таком поруком Анта полети у Београд и изађе пред Милоша.{S} Погодио је био баш у тр |
твоје рођене, онда ћемо твоју понети у Београд.</p> <p>Вујица подиже очи и погледа Лисовића у |
предаш, ако ниси рад да твоју однесем у Београд.{S} С тога одмах овде да ми кажеш шта си наумио |
ано у јутру под јаком стражом одаслан у Београд везиру, коме је, дан пре, био упућен и <pb n="4 |
му.{S} Рече само толико, да је послао у Београд поуздана човека но да се још није вратио, те да |
му и грају, говорећи да ће тако право у Београд.</p> <p>Ови Турци, враћали су се из Крагујевца. |
дсећи главу, или ће те послати везиру у Београд, да он то сврши!...</p> <p>— Тешто!...{S} Из ов |
Милошу.</p> <p>— Иди господару Милошу у Београд, закуни га да ником живом не казује што ћеш му |
едговором Душана С. Николајевића</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>1928.</p> </div> <pb n="2" /> <div type |
благородно воће, једини украс турскога Београда.</p> <p>Дакле наш поносни Београд, био је тада |
уха склањало <pb n="77" /> се подаље од Београда, где су живели сви већи достојници турски у Ср |
е.</p> <p>Тога истога дана у сумрак, из Београда је отишло смедеревским друмом 12 коњаника, на |
иља Вујичини момци. (Лисовић који је из Београда повео за Смедерево ове момке, с једним се момк |
нову ватру, особито кад Муја загуди из Београда топовима.{S} Овај свет, што још једнако куне К |
баш онога истог дана кад се Лисовић из Београда кренуо за Смедерево, с крвавим писмом за Вујиц |
ти дани бујне вреве и живота били су за београдске Србе уједно и дани страха и туге, јер они су |
јер од њега Турци прво и траже рачун, а београдски везир одмах га почне гледати попреко, сумњич |
а, а нарочито је од њега морао зазирати београдски везир.{S} Али знајући, да ће Милош у свом ро |
натакнута на колац и истакнута на бедем београдски одакле се згодно могла видети и из тврђаве и |
се из Крагујевца.{S} Њих је био изаслао београдски везир Марашли-Али-паша, кад му допадоше први |
аповеда!{S} Ако ће Милош вршити све што београдски везир заиште, онда у чему је он бољи од обич |
ваљало је да што дуже остане као везир београдски, а ту је опет лежала на Милошу обвеза да по |
тоји ствар код Марашли-Али-паше, везира београдског, и Милош се тога ради кастиле крене у Беогр |
а.{S} Тај савет чуо је од самога везира београдског и од тога доба, та га је мисао пратила и да |
скора надао да ће моћи лепим да сузбије београдског везира, да се не меша у народске послове, в |
голем раскошник.{S} Сви огромни приходи београдског пашалука нису стизали да подмире његове неи |
похита да одмах о целој ствари извести београдског везира.{S} И ако је већ падала ноћ, он заис |
, мој побратим, Хаџи-Али-ага (повереник београдског везира), у два маха говорио ми је о томе ка |
дало сад у Трбушници, маленом сеоцету у београдској Колубари.{S} Ту је владала необична живост. |
ана како ова два сужња капљу у казамету београдском и изгледају своју судбу из руку везирових.{ |
сам похвата немирне кнезове и преда их београдском везиру, те их овај побије.</p> <p>Он, Милош |
на је одатле отишла као драгоцен пешкеш београдском везиру Марашлији — који је пошље у Цариград |
е све до пред ноћ.{S} Тога дана у целом Београду, по свима домовима српским, а и по многим турс |
> <p>Баба Јана, била је позната у целом Београду, знали су је и у околини на далеко као видариц |
о на овим нашим странама, у нашем лепом Београду.</p> <p>Данашња српска краљев. престоница имал |
вде?{S} Карађорђе овде?!{S} Где овде, у Београду?</p> <p>— Не, светли везире, већ у смедеревско |
у пуној власти.{S} Од народних људи, у Београду су се тада бавили само они, који су ту били по |
и се начинио паша, и гори си од онога у Београду...{S} Сакупио си око себе читаву тевабију скит |
ској.</p> <p>Српски живаљ био је тада у Београду још нејак и тек је бојажљиво почињао дизати гл |
д.), о Ђурђеву - дне, бејаше искупила у Београду, да посвршава неке народске послове, и одатле |
, га мислиш, што боље чека код везира у Београду!</p> <p>— Какав везир, какав Београд!{S} Сад о |
из руку везирових.{S} Њини пријатељи у Београду чинили су све да их спасу, али су сви покушаји |
ад га оно о малом Божићу на скупштини у Београду Младен хтеде сурнисати због онога ухваћенога п |
ми је о томе кад сам последњи пут био у Београду код везира.{S} Не знам, да ли је то из његове |
о свршити онај трорепи царски измећар у Београду (везир), а не овај куси крштени Турчин овде у |
причала је страхобе какве су претрпели Београђани, кад су Ћуприлићеви топови запалили аустриск |
, а он би им у Цариграду израдио царске берате, да буду независни кнезови.{S} Ова подмукла радњ |
136" /> дана дочујем да су опет дошли у бербу.{S} Котило ти турско твоје, помислим ја, нећеш га |
ткину!{S} Дакле добро је, и за сиротињу берићетно само онда кад се Милош буни!{S} Само он уме д |
почнем ја да га тешим. — Ниси се ти од беса уклонио, нити си отишао из земље ти један.{S} Бран |
уде не из велике нужде и невоље, већ од беса и ината.{S} Причали су од уста до уста како сам ја |
ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја бих сад био последња кукавица кад не би |
свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса и стрепим као од живе ватре, да се међу Турцима шт |
доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле.</p> <p>Вујица је ћутао и |
> <p>Избачен напоље, Штитарац рикну као бесан вук, и с дивљим урликом нападе на закључана врата |
оји махом долазе отуда с тих страна, из Бесарабије, Влашке и Молдавије, те проносе кроз нахије |
највише у градовима Кишињеву и Хотину у Бесарабији.{S} Ту је тада било толико Срба, да се у пон |
{S} Тројка је јурила преко непрегледних бесарабских равница, а два путника опет се удубише у чи |
и ниже обара рогове, турска сила све је бесилнија, а Турству су скути све краћи и краћи!{S} Гдј |
си око себе читаву тевабију скитница и бескућника, нахранио их и одео новцем откинутим од сиро |
нута, да за вечна времена извојује себи бесмртно и видно место у повесници српској.{S} Разбијен |
} На Љубићу, отац Мелентије заслужио је бесмртност, и доста му је било непуних 10 минута, да за |
} Али тамо би дигли на нас хајку као на бесне вукове — рече Крага и уздахну дубоко.</p> <p>И Ка |
ази!{S} Одлази! — привика Цукић и стаде бесно ударати ногом о земљу.</p> <p>Вичући „напоље“, „н |
узе нападати, оптуживати и уједати као бесно псето!...{S} Запињу им за очи Милошево богатство |
сретни Никола Новаковић опет је на коњу бесомучно јурио кроз пусте снежне равнице и молио за ми |
акао, и да је сад већ свака даља потера бесплодна.</p> <p>Стољетов је у очајању чупао своје сед |
оумни властољупци на тргу живота тако у бесцење продају.{S} Милош мајке цвеља, и тешко ономе ко |
колима, испрегне му волове и прода их у бесцење неким турским трговцима.{S} Уз то још отме чове |
а; може собом повести још и повећу чету бећара и скитница, којих увек тамо има по Влашкој и Мол |
топла али као пакао црна ноћ, јер небо беху застрли густи тешки облаци.</p> <p>Из те мркле ноћ |
је је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, а данас благодаримо Алаху што нам и Б |
су скути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, а д |
либи догоревала је, и дуго непостицана, беше већ покривена белим пухором.</p> <p>Вујица лежаше |
ољуби га.{S} Затим обриса зној, који га беше пробио, прокашља се и рече:</p> <p>— На аманет ми |
ечаном тренутку, у целој природи као да беше овладала некаква побожна свечана тишина.{S} Али ко |
ичара и 5—6 чиновника везирових, којима беше поверено да изврше ово погублење.{S} Сам везир ниј |
жеравице, а грозничава унутрашња ватра беше му јако раширила обе зенице.{S} Цело лице било је |
р не спава тврдо.</p> <p>Само се Вујица беше притајио и лежао је као мртав; чак му се ни дисање |
руска тројка, покривена арњевима, које беше попао дебео слој прашине.{S} Уморни коњи касали су |
дрвеној, троножној столици, преко које беше пребачено меко персиско шилте, седео је човек сред |
сумрак, а Вујице <pb n="287" /> још не беше.{S} То није слутило на добро. — „Шта учини до сад |
ака је већ била ископана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо из Аџибеговца, |
два још сјајна ока, у којима као да се беше прикупио сав заостали живот који се већ отима да у |
Перо — рече он не дижући главе, како се беше наслонио на руку.</p> <p>— Петар просузи.</p> <p>— |
уклонити огромну гомилу светине, што се беше накупила пред градском капијом.</p> <p>Кад осуђени |
ма ружно.{S} Познаде по лупању ко је, и беше му веома криво што да се тако тргно, а ни за што.< |
мало не спаде с ниска миндера, на који беше прилегао.</p> <p>И Милош се трже из буновна, тешка |
а биле и многе друге старешине, које он беше сазвао ради некога саветовања.</p> <p>Анта је с не |
њетеној домовини.</p> <p>У то доба тамо беше стигла и једна српска „депутација“.{S} Ту су били |
ла дуго, побратиме — одговори човек што беше устао.</p> <p>Наста подуже ћутање.</p> <p>Ова два |
помагао му је у томе.{S} Драгићу нешто беше поднадуло лево око, тако, да се готово сасвим затв |
ло три сахата по поноћи, а исток се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе је дотле почешће провирив |
> <p>Вичући „напоље“, „напоље!“ — Цукић беше насрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пола изву |
чео разређивати.{S} Негде дубоко у лугу беше се пробудио неки стари кос, те поче веома звучно и |
ОСЛЕДЊИ ДАН И ПОСЛЕДЊА ВЕЧЕРА</head> <p>Беше освануо 12. јули 1817, а падао је у суботу у очи л |
а су га аустриске власти хтеле пустити, би ти се он онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо |
лонити као рођени брат што би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи господара Вујицу и довести га |
, а стар је и немоћан да <pb n="309" /> би могао сам што зарадити.{S} Али баш и да пође по какв |
ику и да кажеш све што си кад згрешио — би ли богати испричао шта си радио?“</p> <p>— Боже сачу |
исам узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и један откос могао истерати, а некад је требал |
говара...</p> <p>После оваких речи баба би затресла главом строго и срдито, а после би опет нас |
знало да су кивни на Карађорђа и једва би дочекали да га оптуже пред Русима.</p> <p>Бојао се д |
дође.{S} Одерали би га као јарца, жива би га на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог |
а неколико дана, и Србија и Срби понова би пали у голему немилост код султана.{S} Зар сам смео |
рвом реду апеловали на Карађорђа и њега би истакли као вођу, који би требао да крене Србе и дру |
ати, али то је голема реткост.{S} Друга би ствар била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку п |
урска и да тргујем с правима народа, да би за себе што извукао.{S} Хтео бих да <pb n="107" /> и |
ак тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити похаране паре — реч |
о покоран цару, те не може веровати, да би руска влада њега обишла, ако има каквих планова и на |
уче и убијају.{S} Тешко је веровати, да би се сад одважио на нешто без њина знања.</p> <p>— Јес |
тога доба.{S} И слободно могу рећи, да би до сад било бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, |
ајемчио све што је хтео.{S} Наравно, да би везир одржао своја обећања, ваљало је да што дуже ос |
е, Милош нас зове бојаги на договор, да би пред светом изгледало као да и нас остале кнезове по |
и, и чуваће се као највећа тајна.{S} Да би био још поузданији да се нигде неће реч изрећи, Мило |
ободно ти је да убијаш појединце.{S} Да би избавио од греха и пакла душу човекову, дозвољено је |
к и о могућој смрти Карађорђевој.{S} Да би колико, толико забашурио свој отоични говор он рече |
иш и рђавим, неваљалим средством.{S} Да би спасао тисуће, слободно ти је да убијаш појединце.{S |
е.</p> <p>Циљ оправдава средство.{S} Да би достигао добро, слободно ти је да се послужиш и рђав |
ево, ову је кућу Карађорђе ископао!“ Да би показали како сам ја био крвожедна звер и убијао људ |
а много штошта ради на своју руку, а да би ваљало да почешће припита и друге народне прваке.{S} |
зађе отворено са својим жељама.{S} А да би му везир оставио потпуно слободне и одрешене руке пр |
и узвици подсмеха или изјава осећаја да би осуђенике ваљало поштедити и оставити их да живе!</p |
"291" /> <p>Никола се маче, а Вујица да би разбио сваку сумњу Карађорђеву рече, како ће и он са |
!...{S} Јест, свију треба да нестане да би Милошенда могао пашовати.{S} Брига је њему за Србију |
еви били су тешки.{S} Мелентије рече да би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао искрено и |
е дошао говор Германов, који тврђаше да би он морао знати кад би било каквога покрета у том пра |
с њим у ближе односе и познанста, и да би га што боље задобили, донекле су га упознали са свој |
о, тврдећи да су то душмани српски и да би највећу услугу учинили земљи да изаберу најдубљи вир |
рилично задржао, Карађорђе наговести да би добро било да когод викне Анту, а да јаве и другим в |
едају на нас као на душмане, и веруј да би нас плотунима дочекали да тамо одемо.{S} То је, што |
учај не могу одговарати, а ја мислим да би ту најбоље било, да у таквој прилици сам честити вез |
едва чека, и како га је толико жељан да би га од блата градио.{S} Казаће му и то, како се с Тур |
зиру.</p> <p>Марашлија се саглашавао да би по реду он први требао да зна штогод о томе, али је |
Та прилика маше на њега рукама, као да би му хтела рећи: „Стој, причекај!“</p> <p>Милоша прола |
шареним <pb n="144" /> криоцима, као да би хтео рећи: „Циц, дете! хитрији сам ја од тебе“.</p> |
, он је поносно гледао око себе, као да би хтео рећи:</p> <p>— Погледајте ме, ја сам онај што о |
..</p> <p>Карађорђе махну руком, као да би хтео пресећи даље сумње Наумове, па додаде само: — О |
ом, и обриса је.{S} Изгледало је као да би хтела нешто рећи Милошу, али не може да почне.{S} Ме |
е бар код когагод од њих јавља мисао да би ово сад био згодан тренутак да балкански народи сами |
вим другог мишљења.{S} Он је налазио да би баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да је |
склонили и утекли.{S} Њима се чинило да би им било лакше да смо и ми остали, па да заједнички т |
азове Турску.{S} С тога је вероватно да би Русија остала на миру и не би се ни у што мешала баш |
p>— За бога, најо, зар истина мислиш да би се сад могли вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој |
а поправити.“</p> <p>— Зар ти мислиш да би то помогло?</p> <p>— То је још једино што може помоћ |
у почетку маја 1817. године.</p> <p>Да би прикрио прави повод овоме своме путу, Милош је свуда |
, да убиство убиством покају...{S} Тада би и он сам могао пасти од подмукле убилачке руке.</p> |
и на добро окренуо он, Милош.{S} И тада би он показивао везирову наредбу о убиству и хвалисао б |
p>Баба је застајкивала на махова и тада би подуже немо ћутала.{S} Она је упирала поглед некуд у |
ења.</p> <p>Овда онда, застао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео да проз |
моје име никад чути неће...{S} А можда би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигурније.{S |
требао сам поштено да погинем.{S} Онда би у Србији био један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво им |
о потпустио другога кога.</p> <p>— Онда би, преко поверљивих људи, ваљало учинити питање код са |
д би ти руке биле везане?</p> <p>— Онда би одгризао језик зубима.</p> <p>И Врљо је био збиља ка |
да би се сад могли вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, друкчије |
ка неће бити!{S} За такав нитковлук, ја би сам себи гркљан ишчупао.{S} Баталите ме, дакле, немо |
ти си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи неваљалац кад бих од тебе што више траж |
се жив на жеравици печем.{S} Марашлија би грунуо с војском у народ, попалио би села, покупио р |
рбија уреди као вазална кнежевина, која би Турској плаћала данак, а иначе у земљи управљало би |
аметно изврши, без ларме и узбуне, која би могла узрујати свет?...</p> <p>Дуго су се мучили и с |
а је дошао на згодну нову замисао, која би бар за неко време могла окрпити његову вечно подеран |
рашчује, те да крену на ме потеру, која би досадила и мени и овоме народу.</p> <p>Вујица се пра |
за којом овако по ноћи блуди, реч која би исцелила болну душу његову, реч — милост и опроштај. |
но, како они говоре.{S} Најзад баш нека би било и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе |
је човек за живота пролазио!...{S} Ала би то лепо било, кад би доиста било живота и после смрт |
тински жели добра оној земљици, требала би да вас кудгод склони — и тебе и неке твоје — и да ва |
друге покрајине.{S} Свака од њих имала би у први мах свога засебног вођу.{S} Али чим би се сту |
нов устанак.</p> <p>У исти мах планула би буна и у подунавским кнежевинама Влашкој и Молдавији |
сломије и нагрне на ове стране, кренула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све околне покрајине, о |
е дошле у додир, врховна команда прешла би на Ђорђа.</p> <p>Тако је исто било удешено и за друг |
направи каку таку погодбу, турска сабља би још и данас севала по Шумадији, браћа Руси за цело н |
д тешко смучи.{S} Снага је издаде и она би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше добри љу |
рада и напора целога једног колена, па би била и штета и грехота да ове ствари остану непознат |
био зарекао да му се освети кад тад, па би јамачно то и учинио, да Карађорђев одлазак из Србије |
и тамошње прилике, а знао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од три четири г |
и непомичан, стајао ту дуго и дуго, па би се онда, на прстима, најзад удалио одатле, да се пос |
а Ђорђе може и одбити његову понуду, па би онда изашло, да је Милош казао све што зна и намерав |
је ваљало у то коло увући и Србију, па би план био остварен.{S} Међутим, док се заједнички рад |
амо да се ти једном вратиш у Србију, па би после све друго било лако, рече Симић.</p> <p>Карађо |
ти имаш толики народ на расположењу, па би било јазук и грехота, да се ти још њега прибојаваш.< |
турску, сузбио би је ти, господару, па би данас мирно боравили, у својој отаџбини.{S} Али сила |
ето реци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије чинити но што сам ја |
да ни Милош ништа није бољи од њих, па би они могли сваки у своме крају заповедати независно.{ |
као да <pb n="71" /> нешто чује.{S} Па би онда на једаред њене обамрле усне опет почеле мрдати |
земља, кад је дотерају у шкрипац, сутра би нас Турци прегазили, што но реч, као Влах питу.{S} Ш |
гласа.{S} Да је то обичан човек, доста би било да пошљем пред њега два моја пандура.{S} Али ов |
ио?“</p> <p>— Боже сачувај!{S} Сто пута би пре умро.</p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе на м |
ица на самртном часу!{S} Помислите, шта би могао мислити кнез Сима у тренутку кад <pb n="40" /> |
иже.</p> <p>„За састанке ја незнам, шта би ви управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од |
о повратку Карађорђевом, као и то, шта би на случај да се Карађорђе доиста врати.</p> <p>Савет |
године.</p> <p>— Баш бих радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ја ра |
дметао по сјају и љепоти својој.{S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богати дв |
нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао з |
ш.</p> <p>Врљо се насмеја.</p> <p>— Шта би ту, бојаги, било тешко!{S} Колико сутра, ја бих мога |
е се чак чудити и сама гора и трава шта би од његове бујне главе, коју су поштедиле толике сабљ |
уквариш, да штогод не погрешиш, за шта би изгубио милост падишину.{S} Јер велим ти и опет, вољ |
како год од везира...{S} А онда зна шта би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива од |
е јамачно много зацењивати — ко зна шта би они тражили.{S} Зато најбоље, ено им Црнога Ђорђа, п |
, кад му се чинило да решава питање шта би чинио с Карађорђем, у ствари, он се бочио с давно до |
у се чинило да он сад решава питање шта би учинио с Црним Ђорђем, да се овај нешто збиља поврат |
ад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је до зебње — рече она — зебем и |
к се с људима састане и поразговори шта би и како би ваљало предузети, па после може и Милошу ј |
ро; не могне ли, он ће онда гледати шта би се друго могло.</p> <p>Карађорђе се мучио.{S} Познав |
е га, па не само да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта б |
м о томе са самим везиром, да чујем шта би ми он рекао, те некако баш не могадох.{S} Не хтеде р |
Хтео бих да <pb n="107" /> их видим шта би они радили да су овде на моме месту.{S} Да ми је Душ |
где би се за времена склонио.{S} Вујица би чак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Мил |
{S} Мило би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радовала, да видим овај измуче |
ни земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме могло какво добро огријати?{S} Виђесте ли <pb n=" |
и опет би морали остати без успеха, кад би он био упућен само на се и на своју снагу, и на прос |
ћете да пропустите најбоље прилике, кад би се могла упалити цела турска царевина и ослободити ц |
о народним пословима.{S} Шта више, кад би се по кадгод ја сама силом умешала, он би ми обично |
адовао Карађорђевом доласку као он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за К |
ролазио!...{S} Ала би то лепо било, кад би доиста било живота и после смрти!</p> <p>Враћајући с |
е налазио да би баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да је Карађорђе дошао.{S} Он то м |
одина био је он господар народа!{S} Кад би се какогод могло друкчије, ја не бих умакао руке у к |
г њега цела та омраза међу вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет повратио власт, ти |
рака, одређених да гоне хајдуке.{S} Кад би се појавило много хајдука, те би убиства и отмице уч |
за ову двојицу даће још и више.{S} Кад би било откуда пустих пара, па да ми понудимо више, но |
а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, говорио је брзо и кратко, а глас му је б |
— Ишчупао би га прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле везане?</p> <p>— Онда би одгризао језик |
а на читав сахат хода.{S} Овда онда кад би на друму за тренутак замукло клопарање кола и јаукањ |
рије тајну својих писама баш и онда кад би у случају била ухваћена.{S} Тако исто и имена прозва |
по Шумадији доста закопаних пара и кад би га притегли, он би имао откуд да плати.{S} Ето, с то |
, који тврђаше да би он морао знати кад би било каквога покрета у том правцу, као што Добрњац м |
>— Верујем ти!{S} Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати старе војвод |
себи, ако можда и не би то признао кад би му ко тражио такво признање.</p> <p>Али то, ма и мут |
н можда што више ишчупати за се, но кад би у сваком случају везивали судбу Грчке са судбом Срби |
е прекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљнули таласи какве страховите реке од самог мрака |
клонио, гдегод у околини Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у Тополи, и све би данас другчије |
м зинуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се опет вратили, опет би упалили ватру у народу, сам |
о је у сну зубима и овда онда по штогод би промрмљао, као да сања некакав тежак, непријатан сан |
> <p>— Да се има, богдице, откуд, народ би радо дао, светли везире, само да се откупи од овога |
иле би по селима и дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко мајчино.“</p> <p>— Тако су ми говори |
ше, да се није оволико оклевало!{S} Куд би био наш крај сад, да Ђорђе није никако ни долазио ам |
р да су они тамо у Србији друкчији, све би нама одовуд било лако.{S} Ишчупали би се како било и |
ења било би ти после лук и вода.{S} Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао д |
д би ми већ одавно били у Тополи, и све би данас другчије било.{S} Али шта да чинимо!{S} Дођоше |
Белога Мора било би доста мегдана, где би се могло задовољити и његово необуздано властољубље. |
падне...{S} Како има згодних места, где би се могла сакрити лешина, па да јој никад ни врана ко |
и по колиби као да је очима тражио, где би то писмо могло бити.</p> <p>Вујица је остајао при св |
е само замка да их намами у Србију, где би их после убрзо појела помрчина, као што је било и с |
српске тргну кудгод дубље у Русију, где би надзор над њима био лакши и откуда не би могли тако |
а га кришом протури до у Црну Гору, где би се за времена склонио.{S} Вујица би чак пристао да и |
што и пре три године.{S} Мислим, слађе би им било његову главу на колцу набити, но да им Мухам |
упило у додир са српском војском, Ђорђе би и над тим покрајинским војскама постајао врховни вож |
асположењу какво је у народу, Карађорђе би нашао пуно присталица који би за њим потегли, да пон |
ударити права српска сила, а најрадије би нападао на позадња одељења, која гоне захиру и храну |
потпору њину, то би било безумље, које би се у најбољем случају могло свршити тиме, да и мени |
у Србији, и Турска и Аустрија сматрале би га као рускога агента, а Русија није имала интереса |
>И Грчка и све околне покрајине, остале би тада с мало турске војске.{S} Грчки устаници тиме би |
дочекали.{S} Док би Турци стигли могле би планути читаве нахије; могло би се учинити чудо!{S} |
ду зенути. — Турске потернице крстариле би по селима и дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко |
атресла главом строго и срдито, а после би опет наставила.</p> <p>...{S}Веле, крив је био Цукић |
а боље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава поклонити крвавом Милошу, нека их сви |
арод.</p> <p>По његовом мишљењу најбоље би било, да се те бивше старешине српске тргну кудгод д |
о турске војске.{S} Грчки устаници тиме би се користили.{S} Једним страшним налетом они би захв |
да се за њима поводи и да се буни, чиме би покварила сав свој садашњи рахатлук.</p> <p>Милош се |
знају.{S} Јер да је ма што решено, коме би се то пре јавило но честитом везиру.</p> <p>Марашлиј |
ди.{S} Да га ко види како трчи, свакоме би морало пасти у очи и свак би се питао што ли овај тр |
једне мисли народне, убијајући њега, не би ли била убијена и та мисао народна...</p> <p>Домаћин |
гову тековину!{S} Да није било њега, не би било ни њих данас.{S} Готовом детету лако је бити от |
„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа познати! — мислио је Милош у себи: „Сад |
мо бити добри послушници.{S} Истина, не би ми било право да ми се силом отима, <pb n="114" /> а |
јица, ти господару и господар Ђорђе, не би могли бити заједно у својој отаџбини, па да јој обој |
ти, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му могао то учинити.{S} Ја сам кнез Сими задао моју |
се Драгић, мој Турчине, смрти бојао, не би он сам добровољно дошао у шаке крвавоме Милошу.{S} Ј |
о забрањивао, њих би сам свет побио, не би их ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не сме |
Милоша.{S} Да се пола дома срушило, не би се толико препао.</p> <p>У првој забуни није знао шт |
га не бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помогле ни његове кабадахије, ни стражари, ни ник |
сумње, заповест је од господара.{S} Не би ни Марко то смео узети тек онако на своју одговорнос |
га смео креснути Карађорђу у очи.{S} Не би он довршио ни прве речи своје, а страшан сребрњак Ка |
о они скроје и испланирају.</p> <p>— Не би ја марио да су они сами дошли на ту луду мисао, да с |
е канцеларије, као што је био ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, појешће и ову двоји |
би после пала његова крв на те.{S} А не би имао ни згодна изговора, зашто си га убио, шта ти је |
и да пође по каквој заради, нико га не би смео узети; од њега сви бегају као од чуме.{S} Нико |
а сви бегају као од чуме.{S} Нико га не би смео примити у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето ту |
Наполеоном, па после, од свега тога не би ништа.{S} Доцније они одоше, одоше чак у Париз, осло |
р, и праћен је сваки корак његов, да не би што замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе |
уге није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с друге које стране — наваљивао је Вујица.</p> |
та?{S} Зар је ова земња тако мала да не би могла обојици дати све што вам треба?{S} Зар би вама |
не зебе много отуда, јер раја ваљда не би била толико безумна да се за њима поводи и да се бун |
и надзор над њима био лакши и откуда не би могли тако лако потајно изашиљати своје агенте у Срб |
b n="88" /> <p>Да га је гуја упечила не би се Драгић жустрије окренуо.{S} Разрогаченим, закрвав |
ану, пошто им Русија у тим приликама не би могла указати никакву помоћ.</p> <p>Али емигранти су |
д кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, но долазе тако људи код мога Анто |
он додаде: — без царскога допуштења не би ми дали никуд маћи одавде.</p> <p>На понуду Карађорђ |
Море, Мелентије да има сто глава, па не би платио све што га је којекаквих несрећа он починио.{ |
није сачекао и припитао и друге, па не би испало наопако!“ Чак им није право ни онда кад учини |
има још леђа од Карађорђевих удараца не би вас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци |
то се не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш — |
учини та несрећа, која се више никад не би могла повратити?{S} Ко би смео узети на се толику од |
е ствар не би развидела, он то никад не би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што ме |
дгод дубље у унутрашњост Русије, где не би могао долазити у додир са Србима и разним изасланици |
рши.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен да те не би ж |
намера по овој ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у будуће дешавале такве неприлике, он, Мил |
аљда, ни он сам долазити амо, док се не би што наредило и нашао се неки начин за његов повратак |
румунском војском независно, док се не би сјединиле са Србима.{S} Али чим би се очистиле дунав |
као нешто застиде.</p> <p>— Како се не би сећао, брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад с |
о бацало би сенку на Русију, и то се не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; нашли би т |
гао трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљио.“</p> <p>Паше су обично добро разумевали ову п |
122" /> сазнавао у себи, ако можда и не би то признао кад би му ко тражио такво признање.</p> < |
вакога часа може планути нова буна и не би дали народу зенути. — Турске потернице крстариле би |
/p> <p>Анта је зорно гледао Милоша и не би му мило што се он толико узбуни.{S} Али опет се теши |
их, што Карађорђу одмах паде у очи и не би му право.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти оволики |
оватно да би Русија остала на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква бу |
ко дрско дело, на које се нико други не би смео одважити.{S} Кнез Милош га је употребљавао за п |
S} Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га јед |
рши своја спремања, како је догађаји не би претекли и изненадили.</p> <p>Једно од најкрупнијих |
погинуо то не могу и не смем, док ми не би изреком заповедио светли везир.</p> <p>Марашлија је |
ве главе ником није вајде, опет мени не би ни на ум падало да остављам Србију, да се ту не нађе |
ни што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би скресао кубурлију у прса, колико би ме сагледо?...{S |
азда био што и отац рођени; ни он ти не би могао више добра желети.{S} Раја мора имати каквог с |
бунио у читавих 5—6 нахија.{S} Турци не би мени веровали да нисам за то ништа знао, па да им се |
повалити ни једна длака с главе, док не би што скривио пред царем и пред ћитапом.{S} Дабогме, д |
S} Али о повратку он и не мисли, док не би одовуд цар штогод наредио.</p> <p>— Ја, тако је, так |
његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле.</p> <p>Вујица је ћу |
рчина.{S} Но то опет не значи, да он не би радо потпустио другога кога.</p> <p>— Онда би, преко |
е зна шта је рат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљивао овај народ у нову крајину.</p> < |
зад болно.</p> <p>После је покушавао не би ли на којигод начин могао отклонити крваво недело, п |
о неким послом.{S} Позван, њега дуго не би.{S} Стиже тек око заранака, и сав се следи кад виде, |
мени самом буде ометен одлазак, ако не би још под стражом био враћен натраг у Петроград.“</p> |
тање код самога двора руског.{S} Ако не би и казали одлучно, опет би се по њиним одговорима мог |
х одсекао себи језик.</p> <p>— А ако не би имао при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би га прстима |
рити од Русије, пошто му Руси никако не би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руско |
мислио ништа зло.{S} Нико се толико не би радовао Карађорђевом доласку као он, кад би било по |
и румунски је знао тако, да га нико не би могао распознати да није рођени Влах.</p> <p>По расп |
штедити он мене.{S} Он мене за цело не би пожалио...{S} Та он није жалио свога рођена оца.</p> |
вала по Шумадији, браћа Руси за цело не би потекли да их заклоне.{S} Мене опет држе овде као ка |
д.{S} Они овде виде шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени са стран |
на ум.{S} Но после рачунам, да он то не би смео сам.{S} Особито, док је још тамо у Русији.{S} Ј |
је вајде вајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља спасавати главу, па тамо после гледа |
ухвати и гдегод склони док се ствар не би развидела, он то никад не би дао, нити би на то прис |
ли до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од себе, онда нека дође бар до Раковице да се |
А да је на писму мур, такав изговор не би му помогао и то би му писмо могло главу појести.{S} |
дбијам и да се од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих састанака.{S} А што не помислите |
ни би нас помогли чиме могу, али нас не би везивали да се морамо увек држати с њима, већ би нас |
збиљнији то прихватају; све рачунају не би ваљда они то смели чинити сами на своју руку, кад се |
вис леву обрву, кад му се каква реч не би допадала.{S} У целом разговору Милош ни један пут ни |
ен слободан и разголићен, како кајиш не би сметао удару сабље.{S} Кајиш се напред продужавао у |
да сам и то први пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учинио |
Зворнику скупљена многа војска.{S} Мене би окривили да сам се удружио с бунтовницима, а пали би |
S} Кад би се појавило много хајдука, те би убиства и отмице учестале, Турци су подизали сав нар |
то може дочути с друге које стране, те би одмах помислио да је Карађорђе дошао да њега обори и |
у земљи да с браћом јуначки погине, те би му се име до века славило.{S} Али Руси, Руси — они г |
се гдегод не понове побуне и нереди, те би опет имали изговор да глобе и кољу сиротињу.{S} С то |
је сметао какво је зло хтео учинити, те би сви повикали да га уби из страха да ти не преотме го |
S} Уловили би човека кога си послао, те би после пала његова крв на те.{S} А не би имао ни згод |
и они не умешају у тај општи покрет, те би га могли пренети и амо преко Дунава на српску рају.< |
А што не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражите?</p> <p>„Шт |
и ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије чинити но што сам ја чинио?{S} Ако |
лако рећи и осудити, ама да видим какви би ми морали бити сами, да смо нешто на Милошевом месту |
господство.{S} Пакосни завидљивци, сви би хтели да буду књажеви и господари!{S} Штета, што нем |
д су сви они мудраци и паметници, и сви би хтели да су на Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш |
, вели, није добро ни тако.{S} У Русији би се то уватило.{S} Уловили би човека кога си послао, |
не треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био поуздан да сам уради, онда батали, не дирај ништ |
га мање стати, но и најмањи неред, који би се могао изродити због Ђорђева доласка.</p> <p>Тада |
све стране савезнике и помоћнике, који би олакшали борбу грчкога народа за слободу, хетеристе |
оји неће мрава згазити и зликовци, који би заклали човека као пиле; мудраца, који природном пам |
ађорђа и њега би истакли као вођу, који би требао да крене Србе и друге балканске народе.</p> < |
на није било у целој Србији човека који би и половину од овога смео креснути Карађорђу у очи.{S |
Карађорђе би нашао пуно присталица који би за њим потегли, да поново окушају ратну срећу.</p> < |
Молдавији.{S} А имало би их и овде који би га једва дочекали.{S} Док би Турци стигли могле би п |
арађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нема избора, нема изласка, ја |
од момака бити најзгоднији?...{S} Да ли би то могли свршити Јова и Дамњан?</p> <p>Буљубаша Пета |
е ћутање.{S} Јела само упита мужа да ли би хтео лећи, јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну гл |
окривљују.{S} И кад је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као шт |
е ваша рођена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели цареви из света, а не знате шта хоћете ви сами |
а да се опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова дође.</p> <p>— Како да не мисли!{S |
а сам се удружио с бунтовницима, а пали би под сумњу и сви други угледни људи.{S} Све ово што с |
е би нама одовуд било лако.{S} Ишчупали би се како било из ових ноката и пребегли у Србију.{S} |
гово, а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га као јарца, жива би га на колац набили, чим би им |
емљи они би од народа презали; зазирали би да свакога часа може планути нова буна и не би дали |
ти главом.{S} Да смо ми успели, плаћали би главом други, пропали смо, право је да платимо ми.{S |
ухваћен, ствар би била друга!{S} Могли би се заједно уклонити; али овако, он да погине, а ја д |
ропадамо као робље незаробљено, а могли би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима, само д |
ршуми синџирлије из два пиштоља разнели би груди Петрове.</p> <p>А то се најлакше могло десити |
оји дође жеље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе одбијам и да се од њих крије |
књазу.{S} Он би тада или одобравао или би приметио:</p> <p>— Чиниш 'волико, ниси му све рекао. |
} У Русији би се то уватило.{S} Уловили би човека кога си послао, те би после пала његова крв н |
њега ускочили, браниоци шанца изгинули би; ту би можда и он, Милош, погинуо, и цео покрет сврш |
о.{S} Да си тица не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш — примети Милош.</p> < |
ја отпочео.{S} За тај случај, пријатељи би имали да наговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на си |
има стало до <hi>нашега добра</hi>, они би нас помогли чиме могу, али нас не би везивали да се |
>Да се сутра зарате Руси с Турцима, они би у првом реду апеловали на Карађорђа и њега би истакл |
за господара Милоша, и да што буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи као људи! |
и мир.{S} Ако би прилике захтевале, они би могли и засебно преговарати с Турском, и на тај <pb |
е на ове знатне добитке у земљишту, они би онда могли закључити с Турском што повољнији мир.{S} |
у.{S} На против, ако би био у земљи они би од народа презали; зазирали би да свакога часа може |
ристили.{S} Једним страшним налетом они би захватили читав јужни крај балканског тропоља.{S} Ос |
ратио, он би ти опет повратио власт, ти би дошао међу људе и опет стао на стару ногу.</p> <p>— |
з људи, народа, ни бог не био бог, нити би могао боговати, нити би имао ко славити свето име ње |
е био бог, нити би могао боговати, нити би имао ко славити свето име његово!</p> <pb n="97" /> |
развидела, он то никад не би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Д |
ога само за њима нити би ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али овде се зна, да су они каваљери |
вет утекли.{S} С тога само за њима нити би ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али овде се зна, |
е нисам срећом онако брзо утулио, Турци би испали у народ и било би грдне несреће.{S} Док сам ј |
апуштен, још неколико тренутака и Турци би можда у њега ускочили, браниоци шанца изгинули би; т |
и оном што пише нешто казивао.{S} Овај би то бележио, а кад цело писмо буде готово, прочитао б |
послушну, дисциплиновану војску, чијој би дисциплини могле позавидити многе царске војске!...{ |
је он жив нећете омастити брка.{S} Свак би сад умео доћи на готово и офукати оно што је други с |
и, свакоме би морало пасти у очи и свак би се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од ко |
ка, па пошто би разгледала околину, тек би је нестало под заклоном.</p> <p>Међутим друм, који ј |
итише вратове. <pb n="84" /> После, док би ударио длан о длан, потсекоше им косу остраг и повис |
овде који би га једва дочекали.{S} Док би Турци стигли могле би планути читаве нахије; могло б |
уло како страховито бура дакће, али док би ударио длан о длан, урлик олујине одјекну јасно ту у |
јарца, жива би га на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод п |
трао као руски човек и најамник.{S} Чим би се појавио у Србији, и Турска и Аустрија сматрале би |
е не би сјединиле са Србима.{S} Али чим би се очистиле дунавске обале од Турака и обе војске до |
рви мах свога засебног вођу.{S} Али чим би се ступило у додир са српском војском, Ђорђе би и на |
а, он би се мени прво обратио и са мном би споразум градио!“ — Тако ће мислити Милош и друге ни |
више!?{S} Народ је био спреман и листом би скочио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Си |
аједнички удесимо рад против Турака, он би се мени прво обратио и са мном би споразум градио!“ |
се по кадгод ја сама силом умешала, он би ми обично рекао: „Гледај своје наћве и не мешај се у |
закопаних пара и кад би га притегли, он би имао откуд да плати.{S} Ето, с тога морам пазити да |
сте ти и Добрњац најбољи пријатељи, он би морао овако исто радити против тебе, кад ти квариш о |
вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет повратио власт, ти би дошао међу људе и опет |
Да је Милош мислио развлачити ствар, он би ове људе послао преко народне канцеларије, као што ј |
Љубић, био би још три пута крвавији; он би за Турке постао страховито место крви и ужаса, како |
на снага свију балканских народа.{S} Он би био као неки војни диктатор и располагао би неограни |
уде готово, прочитао би га књазу.{S} Он би тада или одобравао или би приметио:</p> <p>— Чиниш ' |
разумевао шта управо хоће Милош.{S} Он би радо изун од везира, да по потреби може убити Карађо |
.{S} Само да слушају њега, везира, а он би им у Цариграду израдио царске берате, да буду незави |
но и жалосно као онда.{S} Увек дотле он би обично само издао наредбе шта да се ради, а никад се |
воде, што су избегле из земље и радовао би се да се они опет поврате.{S} Бар таке је гласове он |
ио као неки војни диктатор и располагао би неограничено у свима чисто војним стварима.</p> <p>Т |
аси, да ли случајно или хотимице, могао би само Петар рећи.</p> <p>— Није ништа господару!{S} Ј |
би се још могао и одговорити.{S} Могао би рећи да је писмо писано без његова знања. <pb n="179 |
омандант био сам Ипсиланти, и заповедао би румунском војском независно, док се не би сјединиле |
јаче букне.{S} По читаве минуте гледао би овај човек у ту сјајну палацку па се онда наједаред |
крупно у памети.{S} Овда онда, погледао би испод очију на Милоша, који је стајао ту пред њим ск |
.{S} Ја не мислим више о животу, а имао би само једну жељу, да поштено и као човек умрем.{S} Ов |
е он једнако био тамо у Србији.{S} Знао би тамошње прилике, а знао би и људе, па би се умео чув |
ији.{S} Знао би тамошње прилике, а знао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ о |
имао при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би га прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле везане?</ |
у душу трзале.</p> <p>По каткад заиграо би му на уснама заметак некаква чудна осмеха, у коме се |
сад, моја је мука и тековина.{S} Морао би бити крајња будала, да сад ово другом остављам и да |
о везирову наредбу о убиству и хвалисао би се, како га је стало и много труда и много пара да т |
а кад цело писмо буде готово, прочитао би га књазу.{S} Он би тада или одобравао или би примети |
кога узбуђења.</p> <p>Овда онда, застао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, као да је хт |
Јест, он тражи милост и опроштај и радо би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p |
о по соби и ћутао.{S} Овда онда завртео би главом и дубоко уздахнуо.{S} Најзад стаде пред Милош |
срећна случаја да Ћаја паша погине, цео би покрет био угушен одмах у клици.</p> <pb n="225" /> |
њега — Милоша.</p> <p>Крвави Љубић, био би још три пута крвавији; он би за Турке постао страхов |
силом да сузбије најезду турску, сузбио би је ти, господару, па би данас мирно боравили, у свој |
ја би грунуо с војском у народ, попалио би села, покупио робље и учинио триста јада, особито ка |
томе не помињи; да чује префект обесио би и мене и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} А отуд из Србиј |
тли везире, да народ нема откуд; платио би, али нема!</p> <p>— Има, има синко!{S} Народ увек им |
<p>Карађорђе је махом ћутао.{S} Изустио би по коју реч само онда, кад је требало да кога изазов |
он, Милош, погинуо, и цео покрет свршио би се исто онако несретно, као и покрет Хаџи Проданов.. |
више никад не би могла повратити?{S} Ко би смео узети на се толику одговорност?{S} Зар није бил |
шити, то би значило убити Милоша — а ко би ту одговорност смео узети на се и пред Богом и пред |
е својом рођеном руком убити свакога ко би се усудио да му одрече послушност.</p> <p>У опасним |
{S} Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао да пита кнезове, што не држе зада |
каква побожна свечана тишина.{S} Али ко би боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тихо, |
ти бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао у анатемњаке.{S} Истина, где упљачка оволике |
подару, замолио неколико тренутака, ако би имао што поручити чељади на дому.</p> <p>Цукић се на |
ким осмехом на лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би |
ма реткост.{S} Друга би ствар била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку пљошту, која сваке г |
лављен народ на миру.{S} На против, ако би био у земљи они би од народа презали; зазирали би да |
де жени времена да што и она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и нетремице глед |
авницима и рече да се нађу на мети, ако би му ускоро опет што затребали, а сам оде да нареди да |
добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какво радознало око откуда и вребало“...</p> <p>У |
<p>Он понуди путнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе ватре, која је букт |
он не тера ствар на силу и инат... ако би он то могао!..{S} Ама, мучна работа, бога ми, знаш т |
а ми се силом отима, <pb n="114" /> ако би народ нагињао више мојој страни и желео да овако ост |
ве године мало отргли и отресли.{S} Ако би то војске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Срб |
.</p> <p>Тако је текла та ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло другчије, то Герман да извести |
ити с Турском што повољнији мир.{S} Ако би прилике захтевале, они би могли и засебно преговарат |
иди балканске народе слободне.{S} А ако би издао браћу своју или ма у чему изневерио ове лепе н |
ати своје агенте у Србију.</p> <p>А ако би Руски двор истински што планирао и спремао, Милош мо |
ћути, да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољим пријатељем по штогод о томе проговорио и |
еро, султана и врага!{S} Тешко нама ако би ми морали чекати док султану и царевима падне на ум |
а како о тој ствари мисли везир, па ако би он био вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да се |
ако је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жива на колац набили да су га ухватили.{S} |
та не говори о његовом доласку, сем ако би се намерио на каква особито добра и поуздана пријате |
се да то Русија неће допустити, но ако би се ипак тако што десило, он, Милош, скида са себе св |
зму.{S} Не дај боже таке несреће, овако би се још могао и одговорити.{S} Могао би рећи да је пи |
а расположење код људи од утицаја, како би се унапред могао спремити за сваки случај.</p> <p>Да |
, како народ Карађорђа једва чека, како би га сад од блата градио и како ће све листом скочити, |
, и да га усади горе на врх вршка, како би се могао видети из највеће даљине и сијати до на кра |
ђу на путу између Плане и Паланке, како би један другоме што брже могли дотурати потребне вести |
, у колико устанак буде опширнији, како би турска војничка снага била поцепана, те да не могне |
, куда су им били и коњи доведени, како би одмах могли потећи у потеру, ако се јави потреба зат |
вета, и лукави је Турчин планирао, како би из свега тога он опет извукао што веће користи за се |
оје се по најчешће мешала помисао, како би то згодно било да Карађорђа нешто збиља нестане тамо |
.{S} Ба, није прилика!...{S} Него, како би било господару, да кога пратиш одавде да ту ствар из |
кају Турци, а они то једва чекају, како би опет нашли изговора да јурну у народ као вуци међу ј |
тогод добро.{S} Онда се домишљају, како би то добро могло бити још и боље, само да сам њих пита |
најзад јави <pb n="181" /> мисао: како би било, да сам домами Карађорђа у Србију и ту да сврши |
дај о томе да се посаветујемо.{S} Како би било, да молимо неке и неке виђеније базрђане (тргов |
а одлази у Београд да тражи начина како би изравнао ове опасне заваде.{S} У ствари видели смо ш |
како је све ровито и неутврђено, и како би Турци управо и волели, да се поремети ово што је сад |
има састане и поразговори шта би и како би ваљало предузети, па после може и Милошу јавити.</p> |
Ти рачунаш како су радили други и како би требало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј Милош — |
илом натуре!{S} Али и онда не знам како би прошао од народа!{S} Не зна народ за велике политике |
о, што се оваке ствари не решавају како би то човек по срцу желео, већ како по памети мора бити |
нашалих. „Е мој побратиме, велим, лако би ја и то учинио, али дај ми пушку која бије одавде у |
Србије и подунавских кнежевина.{S} Тако би можда текле ствари доцније.{S} Али сад за почетак, з |
е!{S} Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао помислити кнез Сима.{S} Па зар с том мишљу да |
не би скресао кубурлију у прса, колико би ме сагледо?...{S} Зар би он помишљао колико сам добр |
S} Не бежиш!{S} А како си радио требало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се |
лаћала данак, а иначе у земљи управљало би се по својој вољи, како народ хоће...</p> <p>— Па ни |
има по Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их и овде који би га једва дочекали.{S} Док би Турци |
е свијају око своје породице.{S} Морало би се десити нешто особито, па да их из тога стања ишчу |
о војске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију трипут толико пошто је у Нишу, у Видину |
ству и наговору?{S} Тако убиство бацало би сенку на Русију, и то се не би допустило.{S} Да си т |
љене кнезове, али ноћу, из мрака, могло би бити нападаја и покушаја да Цукића отму.{S} С тога ј |
и могле би планути читаве нахије; могло би се учинити чудо!{S} Него ја се нешто ломим.{S} Кад ћ |
тити.{S} Ето ти, војводо Петре, за цело би могао имати друга поштенија посла, а да ме не оптужу |
рпљало за ове две последње године, било би слишћено за неколико дана, и Србија и Срби понова би |
е дотужало; једино што би желео: — било би ми мило да видим ону јадну земљу да се једном смири, |
и то и било — од свију ових решења било би ти после лук и вода.{S} Све би онда окренуло за Црни |
росторији од Црнога до Белога Мора било би доста мегдана, где би се могло задовољити и његово н |
утулио, Турци би испали у народ и било би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на овоме месту ја |
урнебесу.{S} Па ипак оштро око опазило би и кроз овај згуснут мрак, како кроз пусту пољану, ка |
горе врху.{S} Његово оштро око опазило би да је игде било и најмање крзотине.{S} Али сабља је |
и хотимице и нехотице наносили.{S} Мило би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света |
Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име учинило би више за народни васкрс и његову слободу, но што ћу и |
ава Турака у мирним српским селима само би узбунила народ, а то би ишло бунтовницима на руку.</ |
ноката и пребегли у Србију.{S} Али тамо би дигли на нас хајку као на бесне вукове — рече Крага |
S} А да је било каква видовита ока, оно би јамачно могло прозрети и то, како је тајанствена рук |
ла војсковођу као што је Ђорђе, јамачно би и они устали на оружје“. — рекао је Ипсиланти једном |
дсецао по две три узастопце.{S} Јамачно би и у окршају тражио да ти непријатељ прво пружи главу |
памтили много година доцније.{S} Обично би се рекло за неупутна и обесна човека:</p> <p>„Море, |
и мања; она старија у разговору обично би јој рекла „ћеро.“ Тек су биле оставиле посао, који с |
коме другом од војвода?{S} А?{S} Добро би било да ја пошљем кога од мојих људи да га потраже и |
после <pb n="64" /> ваља и извршити, то би значило убити Милоша — а ко би ту одговорност смео у |
сад да се уздам у неку потпору њину, то би било безумље, које би се у најбољем случају могло св |
и понудимо више, но што даје Милош — то би можда једино помогло.</p> <p>— Није ваљда дотле доте |
ким селима само би узбунила народ, а то би ишло бунтовницима на руку.</p> <pb n="17" /> <p>И кн |
душу Србинову!{S} Њега убити!{S} Па то би било црње злочинство, но убиство младога цара Уроша. |
ур, такав изговор не би му помогао и то би му писмо могло главу појести.{S} Милош је обазрив и |
о као и обично.{S} Не видећи ништа, што би изгледало сумњиво, Науму би чисто криво, што је ноћа |
>„Да није дошао да о моме злу ради, што би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да з |
свет.{S} Сад се није вајде вајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља спасавати главу, п |
авала да не дође у сукоб с Турском, што би јој у тим приликама било веома незгодно па и опасно. |
и како им остаје још много и много, што би имали једно другом да кажу.{S} Два набрекла <pb n="2 |
а сам лично доћи и упасти у Србију, што би изазвало грдан метеж и неред.{S} Он, Милош, нада се |
га после нико више не исправи...{S} Што би господар мењао своју намеру?{S} Мени рекао једно, а |
лош, а није да га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, но кажу, болан, сјекиром му главу |
е грађевине, ни једног дома, ничега што би потсећало на сувремене европске градове.{S} Оно мало |
онако обучен, на миндерлук, али тек што би свео очи, из сна су га трзала страшна привиђења и ма |
има и да их само једном смлави, као што би то и било — од свију ових решења било би ти после лу |
стизао пешке кад се куда пошље, но што би могао стићи најбољи коњаник.{S} С тога је Вујица сад |
ожда и сувише добро разуме, више но што би и требало — мислио је Марашлија, не скидајући поглед |
и сам осећао да се изрекао више но што би требало.</p> <p>— Тешко сваком послу, господару, где |
ега сит; све ми је дотужало; једино што би желео: — било би ми мило да видим ону јадну земљу да |
и он ће ме склонити као рођени брат што би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи господара Вујицу |
га тако не обележи пред Турцима, зашто би се у незгодном случају могло и главом платити.</p> < |
се упустио с Турцима у трговину, пошто би му продали да он постане господар у Србији, као оно |
редовечна, црномањаста човека, па пошто би разгледала околину, тек би је нестало под заклоном.< |
е, већ је рекао само онако узгред пошто би желео да се Вујица опет врати у своје првашње стање, |
је, а страшан сребрњак Карађорђев сенуо би, и смели нападач већ би се ваљао у својој рођеној кр |
тишина.{S} Али ко би боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тихо, скоро нечујно носи нек |
међу својом браћом, кости оставио, бар би ми душа била мирна.{S} Каје се он сада шта је учинио |
а досади, а онај туркешања у Србији бар би једном дануо душом!...{S} Јест, свију треба да неста |
ми.{S} Да кнез Сима није ухваћен, ствар би била друга!{S} Могли би се заједно уклонити; али ова |
ето није до чекања.{S} Црно-бело, ствар би некако требало свршавати.{S} А како да је свршим не |
дањем уђу у покрет, а већ доцније ствар би се обелоданила сама по себи.</p> <p>То је била она и |
тамо негде у Русији.</p> <p>— Али, зар би то тако олако прошло?{S} Зар би Русија допустила да |
тири године, од кад они утекоше!{S} Зар би њему, бојаги, с тога задрхтала рука, што сам овоме н |
у прса, колико би ме сагледо?...{S} Зар би он помишљао колико сам добра ја учинио овој земљи са |
Ко му смета, треба да га уклони.{S} Зар би они са мном друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, ш |
обојици дати све што вам треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овде заједно, па да не мора н |
ли, зар би то тако олако прошло?{S} Зар би Русија допустила да у њој погине један Карађорђе, а |
а — рече Карађорђе живо.</p> <p>— А зар би сад била та прилика? — упита Добрњац радознало.</p> |
везира и да га замолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од Милоша? — упита домаћин подругљиво.</p> |
Ђорђију што догоди што не треба.{S} Цар би тражио хесапа за његову главу од мене, а ја, синко М |
ваљда бар молити.</p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда за то живе одерао као јарчеве. „Слободно ј |
власт.{S} Сад би се опет вратили, опет би упалили ватру у народу, само да се они како год доче |
ог.{S} Ако не би и казали одлучно, опет би се по њиним одговорима могло колико толико прозрети. |
лавом, Милош прихвати:</p> <p>— Па опет би ми могао направити триста јада.{S} Он ће доћи тајно; |
ођења.</p> <p>Но сви напори његови опет би морали остати без успеха, кад би он био упућен само |
почеле мрдати, а њен слабачки глас опет би се чуо.</p> <p>...{S}Извикали су га да је први, не д |
ли да се морамо увек држати с њима, већ би нас пустили да се према приликама помажемо, како нам |
арађорђев сенуо би, и смели нападач већ би се ваљао у својој рођеној крви.{S} Али та су времена |
, као од најгоре Туркуше.</p> <p>Драгић би и даље говорио да га Милош не пресече, он цикну као |
а вођу, за војводу балканског, под чију би команду дошла сва оружана снага и српска и грчка и р |
нећу имати кад да учиним ништа, по чему би се видело зашто сам се повратио у Србију, па ће ми п |
ништа, што би изгледало сумњиво, Науму би чисто криво, што је ноћас толико страховао, кад ето |
а да помогне да се све ово ослободи, ту би онда било места за све.{S} На огромној просторији од |
скочили, браниоци шанца изгинули би; ту би можда и он, Милош, погинуо, и цео покрет свршио би с |
кнежевинама Влашкој и Молдавији.{S} Ту би месни командант био сам Ипсиланти, и заповедао би ру |
мак; хитар је, а и слободан, на тројицу би ударио.</p> <p>Карађорђе одмахну главом на ово хвали |
.</p> <p>Али горостасни храст у тај мах би ишчупан из корена и Карађорђе осети само, како и њег |
о, и да ја нисам строго забрањивао, њих би сам свет побио, не би их ни пустио да оду живи везир |
а; да си успео; да си одржао своје, још би се могло рећи, да је онако морало бити, да су оне гл |
љутини и страху за свој положај, Милош би био кадар да учини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе са |
илош расте из дана у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђ |
ка више измицала напред, ова сретања су бивала све чешћа, а међутим, при сваком сусрету из кола |
о је ствар постојала озбиљнија, Руси су бивали све строжији.{S} Сад је већ било дошло дотле да |
Турцима да их похватају.{S} Тефтиши су бивали обично после ратова, кад многи од страха утекну |
вори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бивало после таквих несрећа!{S} Сваку такву казну ја по |
вао и говорио.</p> <p>У вече на против, бивао је махом одлучан и на све решен.{S} Ко много хоће |
едаред поче нагло расти и ширити се.{S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрили |
ош теби баш то спремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> <p>Наста крат |
ало расположење Милошево.{S} Тако је он бивао према приликама, час дрзак и необуздан час опет с |
p> <p>И што већа опасност, он је обично бивао све набуситији и краћи у разговору.{S} Сад је бил |
бију.</p> <p>Но последњих дана почео је бивати јако нестрпељив.{S} Тешко га је мучило што се Ву |
о много забави и Карађорђу је то почело бивати сумњиво с тога увече, кад се мрак већ био добро |
ду начаток ко избавленију у 1804. лету; бившаго по том, верховним вождем и господаром до 1813. |
нијих кнезова, преклињао руски двор, да бивше српске старешине и војводе уклони што даље од срп |
м кострешењу турском највише дају хране бивше српске старешине, које шаљу у Србију бунтовна пис |
издржавање од руске владе.</p> <p>На те бивше народне старешине овде је велика повика и проклет |
говом мишљењу најбоље би било, да се те бивше старешине српске тргну кудгод дубље у Русију, где |
уси свакако ће се знати бар то: раде ли бивше српске старешине сами на своју руку или по руском |
е, то су махом праћеници, које амо шаљу бивше српске војводе и народне старешине, које су одову |
могаде сакрити, да га је такав говор о бившем господару српском дубоко ожалостио.{S} На његово |
ве неприлике, он, Милош, моли да се над бившим старешинама српским води строжији надзор и да им |
ош уграби ову прилику да наведе говор о бившим српским старешинама и да искаже своју зебњу, как |
загушује мокри натрули задах што отуда бије.</p> <p>Мрак је.{S} Он једва назире, али ипак види |
и ја и то учинио, али дај ми пушку која бије одавде у Русију“.{S} Он прво одговори: <pb n="186" |
доћи да се погађа са Турцима, но да се бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај случај?{S} Е |
море што се у мрклој, непрегледној ноћи бије и ломи о тврде камене обале, и све запенушено, у с |
и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове лепе среће да Црног Ђорђа сти |
то све иде преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту нас понајчешће остављају саме, нити су се ик |
вцима?{S} Где су такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског криворепог ду |
тели да то све иде преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту нас понајчешће остављају саме, нити |
д ме не послуша, да убијем!</p> <p>— Да бијеш можеш!{S} Али да убијеш биће много!</p> <p>— А шт |
улице пала као свећа.</p> <p>Баба Јана, била је позната у целом Београду, знали су је и у околи |
а као заточеника.</p> <p>Кад ја уђох, а била је управо поноћ, затекох га где седи погнут, лакто |
ло много богато оружје.</p> <p>Ова соба била је у опште богато намештена за оно доба и за оне п |
њем да Карађорђа убије.</p> <p>Та борба била је дуга и упорна.{S} Тек што заћутка узнемирену са |
> кнез Сима.{S} Међутим, Цукићева глава била је стигла у Београд, и већ од два дана зијала је н |
ди му да је носи напред.{S} Друга глава била је дата другом дечку да је понесе.</p> <p>Тако две |
ије дуго трајао.{S} Прва реч ђенералова била је: где је Карађорђе?</p> <p>Митрополит одговори: |
пширнији, како би турска војничка снага била поцепана, те да не могне сва гурнути на Грчку.{S} |
аду; на ону исту Јеладу, која је некада била сунце целокупне цивилизације, целога рода људскога |
о у Влашкој и Молдавији, где је за тада била усредсређена главна радња хетерије.</p> <p>Красис |
, „На Пескох“, где је српска депутација била приватно одсела.</p> <p>Сем изасланика из Србије т |
/p> <p>И тако судба двојице заробљеника била је решена.{S} Нико им више није могао помоћи, њине |
што је код њега и у редовним приликама била реткост.</p> <pb n="255" /> <p>Но ово је уједно би |
великим предњим ободом.{S} На качкетама била је црвена повезица (порт) као нарочито обележје за |
ина и ту се чула песма, али је та песма била више налик на болно јадање крвавог и несрећног срц |
вавог и несрећног срца.{S} Ова је песма била српска, а српска је била и пратња која је спроводи |
заповедају.</p> <p>Садржина овога писма била је тако чудна, да Карађорђе у почетку никако није |
опада.</p> <p>Цела калемегданска пољана била је притиснута шареном сабијеном гомилом, где је би |
Он је овуд могао жарити док је царевна била запетљана у друге важније послове.{S} Ко ти се мож |
сно и достојанствено.</p> <p>Друга жена била је много млађа и мања; она старија у разговору оби |
ојој рођеној крви.{S} Али та су времена била и прошла.{S} Сад се и Карађорђе морао свикавати да |
о кобно трло Драгићево, коме је судбина била наменила да ускоро постане крвава позорница једног |
а Радовања.{S} У то доба сва та околина била је обрасла горостасном старом шумом, а тек овде он |
е уредно ни издавала.{S} Тако је већина била упућена на своју личну зараду.</p> <p>То је било у |
спечено лице; како је дугачка и страшна била она прича препаћена живота, што је на њему бејаху |
главнију ствар от које је највећа сумња била совершилисмо.{S} Карађорђеву главу чрез везира пре |
и из Русије.</p> <p>Друга голема сметња била је држање кнеза Милоша у Србији.{S} Он је водио чи |
резултат потере.{S} Али и ако је потера била веома оштра и трајала пуна три дана, резултат је б |
хватајући све ивицом, докле му је коса била подбријана.{S} Тако удешена замка добро је стезала |
испод Старога Здања.</p> <p>Та је кућа била скоро грађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а |
ицама, с којима је Карађорђева породица била у љубави и пријатељству, те су се с тога чешће пох |
спесима <pb n="151" /> и цела њина душа била је пуна тих нада, планова и смишљања.{S} Међутим, |
м браћом, кости оставио, бар би ми душа била мирна.{S} Каје се он сада шта је учинио.{S} Али до |
од православне Русије, на чији је позив била устала, сви ударци још моћне Турске били су на њу |
пуних 9 година, али та је снага најзад била исцрпена.{S} Оружана Србија пала је, и ти си морао |
е Карађорђе живо.</p> <p>— А зар би сад била та прилика? — упита Добрњац радознало.</p> <p>Ђорђ |
} То је стидно за Србију, која је досад била дивна заточница слободе, а сада Милош од ње гради |
лобођење и вера у васкрс српске слободе била је још жива и чврста у души и срцу српске емиграци |
од трупа његова.{S} Глава великога вође била је чудне судбине.{S} Донета у Београд и предата Ми |
знак је, да му је тако суђено; таква је била воља божија...{S} Ако штедим ја њега, неће штедити |
азре.{S} Она у тим тренутцима као да је била обдарена неком пророчком снагом.{S} У несвезаним р |
народни, његова кућа у Црнућу, вазда је била пуна гостију и страна света.{S} Војвода руднички п |
ругима.</p> <pb n="85" /> <p>Пресуда је била кратка и читање се брзо сврши.{S} Тада војна музик |
д од свију балканских земаља, Србија је била једина која је у то доба имала неку своју полунеза |
су управљени на једну пољаницу, која је била одређена за губилиште <pb n="82" /> и на коју је в |
дотле само на кончићу држала и која је била укљештена међу кладе, сад наједаред откинула, пром |
} Ова је песма била српска, а српска је била и пратња која је спроводила овога чуднога певача.< |
ило и најмање крзотине.{S} Али сабља је била исправна и на џелатовом лицу указа се израз задово |
и лупом бубња и таламбаса.{S} Песма је била турска.</p> <p>Наскоро затим указа се крагујевачки |
знаменитој грађевини Пиринчани, она је била већ по други пут удовица...{S} Да, дуго и одавно ж |
жи руку.{S} Гитарић узе ту руку, она је била хладна.{S} Он то одмах опази:</p> <p>— Ради част — |
ађорђе као изгнаник настанио, а Сара је била удата још у Србији.{S} Од мушкараца старијем, Алек |
ете разговор на друго.</p> <p>Вечера је била брзо готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум јели су ха |
годније продавати бурмут.{S} Но кућа је била за њега самог велика, те понуди и бабу.{S} А њих е |
нејасну грају.{S} Она је расла; сад је била налик на тисућу људских гласова који се у једно сл |
, господару, као нико наш.{S} Гдегод је била која цркавица све се појело.{S} Што је било мало б |
за сто корака удаљен од колибе, али је била мала низбрдица.{S} У који мах Наум пође потоку, из |
изрију.{S} Хајд сад!</p> <p>У бошчи је била одсечена глава Цукићева.</p> </div> <pb n="35" /> |
у ноћ, али његова главна мисао ипак је била једнако тамо доле на оним странама, где је у то до |
дуго лежала онесвешћена.</p> <p>Док је била у заносу, неприступна за спољне утиске, душа ове с |
ш се саже, отвори одозго крпу, којом је била застрта торба, захвати новац онако у шаку као што |
реницама и лепим ћилимима.{S} Одозго је била набацана читава хрпа јастука, великих и малих.{S} |
реко молдавске границе.</p> <p>Друго је била огромна људа, Сулиот Красис, дугогодишњи хајдук еп |
и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је била испуњена толиким слутњама и свакојаким страховањем |
ју, сем богатих дарова од Милоша, то је била још и нова згода да пред диваном у Стамболу потврд |
ма турске империје.</p> <p>Друго, то је била једина балканска земља, која је имала читаву војск |
о у памети и ноћу о њој сањао.{S} То је била мисао како да пређе у Србију, и како у Србији да п |
хрпа јастука, великих и малих.{S} То је била кнез Милошева постеља.</p> <p>Али, и ако је поноћ |
е Карађорђе све живље и живље — и то је била за народ читава ратничка школа.{S} Па опет какву ј |
је их Турцима.{S} За Милоша, опет то је била врло подесна прилика да посведочи своју оданост пр |
Ђорђева или његова глава!</p> <p>То је била општа лозинка.</p> <p>Сви су били сложни у томе и |
и спрема са знањем царева.</p> <p>То је била политика Карађорђева.{S} Таким представљањем он је |
ат са своја два помоћника.</p> <p>То је била огромна људа с грдном проседом брадом, која му је |
има чисто војним стварима.</p> <p>То је била голема моћ и големо поверење.{S} Али само по ту це |
обелоданила сама по себи.</p> <p>То је била она иста политика, као оно што су у почетку устанк |
зад је разви и узе читати.</p> <p>То је била као нека пресуда противу кнеза Симе и Драгића.{S} |
о тај посао пословати даље.{S} Ствар је била одлучена и сад је ваљало приступити њеном извршењу |
авају његове заповести.</p> <p>Ствар је била од голема значаја и кривена је као највећа тајна.{ |
ни и на што да се реши.</p> <p>Ствар је била у овоме: — Пошто је узалуд покушавао да одбије Кар |
римицао се и страшна крвава смрт већ је била пружила своју ледену аветињску руку за јуначку гла |
ilestone unit="subSection" /> <p>Већ је била поноћ.{S} После обилне и дуге вечере, кнез се беја |
е ни дисање не чујаше.</p> <p>Напољу је била лепа, топла али као пакао црна ноћ, јер небо беху |
о вече, али за све то време памет му је била на другој страни, јер је још одмах, у први сумрак, |
ркова, а избријане браде.{S} На њему је била чохана, везена долама и у опште чохано чаршилиско |
ница краљевине Србије 1817. год. још је била права турска варош, ни једне улице, ни једне јавне |
већ била превалила, ова постеља још је била празна.{S} Удесно од постеље, ближе ватри, на мало |
си их ти побио, зар <hi>њему</hi> није била мила његова глава?{S} Па опет си је ти одсекао.{S} |
о чуђење присутних великаша, глава није била одрубљена.{S} Шта више, врат није био ни до полови |
стуца змији главу док се још змија није била откравила!...</p> <p>— С колико је људи дошао тај |
стишају.</p> <p>Но ни једна страна није била вољна за смирење.{S} Што их је Петар већма утишава |
ако ју је Добрњац представљао, али није била ни онако незначајна, како је то износио Ђорђе.{S} |
ити, да српским војводама та мисао није била нова, њу су сад шириле грчке хетеристе и о њој су |
код Милоша ова унутрашња борба још није била свршена, но је и даље трајало колебање, то је он б |
о једак.{S} Борба у њему самом још није била потпуно свршена.{S} Час се одлучивао на ту ствар с |
аки предузе улогу која му је још раније била намењена.</p> <pb n="275" /> <p>Четворица су била |
у.{S} Кад стаде онде, где је од прилике била глава, испод ногу му се нешто измаче.{S} Изгледало |
а.{S} Сва пажња велике северне царевине била је у то доба обрнута западној Европи, с тога у Пет |
<p>Кад је Милош стигао у тврђаву већ се била у велико ухватила ноћ.{S} Упаљене машале осветљава |
ацији Србије причала је, као да је јуче била.{S} Кад је ударен темељ знаменитој грађевини Пирин |
словенска земља.{S} Она је колико јуче била ратна савезница Русије.{S} Русија и данас води вел |
да и напора целога једног колена, па би била и штета и грехота да ове ствари остану непознате и |
зебе много отуда, јер раја ваљда не би била толико безумна да се за њима поводи и да се буни, |
{S} Да кнез Сима није ухваћен, ствар би била друга!{S} Могли би се заједно уклонити; али овако, |
мисли народне, убијајући њега, не би ли била убијена и та мисао народна...</p> <p>Домаћин плану |
ин разговор те вечери.</p> <p>Сутра дан била су важна саветовања у дому Милошевом.{S} Сакупљени |
ено зверао у наоколо и прва му је мисао била да је Цукић некуда утекао.</p> <p>Али кад?...{S} К |
, и ако је био мали, Александру се живо била урезала у памети она кобна ноћ, кад је с матером и |
град.{S} Одрата и напуњена, она је дуго била изложена на углед цариградске светине.{S} Под њом |
крају 17. века, она је ево већ у велико била закорачила у век деветнајести.{S} Она је имала рет |
у му није могао видети, јер је незгодно била заклоњена дебелом храстовом <pb n="295" /> даском, |
ска — рече Карађорђевица (јер је она то била), а дубок тежак уздах оте јој се из снажних груди. |
one unit="subSection" /> <p>Чудна је то била слика, коју је представљала тадашња српска емиграц |
ква моћна господара.</p> <p>Тужна је то била песма, што се кроз вечерњи сутон разлегала као пос |
ум падало да су она два човека нарочито била подметнута да пронесу <pb n="249" /> глас о одласк |
то је голема реткост.{S} Друга би ствар била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку пљошту, ко |
мало што није планула буна, која је већ била спремљена и раширена у шест нахија.</p> <p>Од кад |
збацујући земљу лопатом.{S} Рака је већ била ископана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко Поповић |
аваљивао је Вујица.</p> <p>Поноћ је већ била превалила, а њих двојица још се не бејаху сложили |
звршења своје заветне жеље, која се већ била дубоко улегла и у душу и у срце његово.{S} Та се ж |
то, како је тајанствена рука смрти већ била ударила свој кобни жиг уништења на обадва ова поно |
постеља.</p> <p>Али, и ако је поноћ већ била превалила, ова постеља још је била празна.{S} Удес |
цима, али за огромну већину та је помоћ била веома незнатна, а после није се уредно ни издавала |
ојих писама баш и онда кад би у случају била ухваћена.{S} Тако исто и имена прозвана по списку |
особине учиниле су те је хетерија Науму била поверила велеважни задатак — да буде као нека њена |
ногим народним пословима.{S} Времена су била бурна, мутна, нестална, па се сваки час могло деси |
паде на закључана врата.{S} Но врата су била од дебелих растових дасака, и није их било лако от |
ена.</p> <pb n="275" /> <p>Четворица су била изаслана да се нађу на путу између Плане и Паланке |
огло и главом платити.</p> <p>Милошу су била веома по вољи овака решења, особито кад му је дозв |
ко исто и имена прозвана по списку нису била права имена учесника овога збора, већ је сваки има |
с весовима на глави.{S} Старија од њих била је жена крупна стаса, маркираних црта на лицу и ош |
вропских земаља и народа.{S} Његова реч била је тада пресудна и свемоћна.{S} То се знало и по с |
<head>II</head> <head>ПРЕДАЈА</head> <p>Била је близу поноћ.{S} У то доба у српском селу обично |
>XV</head> <head>КРВАВО ЈУТРО</head> <p>Била је поноћ у очи летњег св. Аранђела (пада 13. јула) |
немилосрдно цепала и раздирала.</p> <p>Била је мркла ноћ и све је било пусто у овом страшном н |
е своје, тако су се целе те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји Милошеви, стиснути у тесн |
оња, Цукић није могао стати на ноге.{S} Биле су му утрнуле и одумрле од стеге у оковима.</p> <p |
p>По врлетним планинама, које су некада биле свете горе, пуне опеваних и прослављених богова и |
ња.</p> <p>Кнежевина Влашка и Молдавија биле су тада, истина, просте турске покрајине.{S} Влашк |
оније по влашким и молдавским градовима биле су и многобројне и имућне.{S} С тога је и хетерија |
о околним стајама.</p> <p>На више места биле су постављене страже, нарочито на главној капији и |
е био баш у тренутку, кад су код Милоша биле и многе друге старешине, које он беше сазвао ради |
овца и друге ситније ствари из те торбе биле су придигнуте.{S} Сам Карађорђе, свучен до гола те |
о десило.{S} Али последње речи Милошеве биле су тако грубе, да отац Мелентије не могаде сакрити |
живо разговарале.</p> <p>Обадве женске биле су у српској народној ношњи, с весовима на глави.{ |
и га прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле везане?</p> <p>— Онда би одгризао језик зубима.</p |
другоме макнути.{S} Јес, моје су казне биле страшне, али оне су једине биле кадре да од распуш |
у казне биле страшне, али оне су једине биле кадре да од распуштених народних гомила направе ур |
су Лисовићу, који носи то писмо, издате биле усмене наредбе још страшније и грозније, но што се |
и да види што боље.{S} Све околне куће биле су пуне, начичкане света, по прозорима, по капијам |
ну и убриса их крадимице.{S} Сад су очи биле сухе, али срце му је плакало грозним, крвавим суза |
у наместише да седне.</p> <p>Руке су му биле везане и добро утегнуте остраг.{S} Пред њим је ста |
леба! — рече Симић жалосно, а очи су му биле пуне суза.</p> <pb n="235" /> <p>— Пропали смо ти, |
Пашкова.{S} Опширне просторије једва су биле осветљене с две олајне лампе, намештене на два кра |
о је потребно.</p> <p>У осталом, сад су биле настале оне прилике, о којима је Милош још раније |
је кћери и два млађа сина.{S} Женске су биле удате и то Стаменка у Хотину, где се Карађорђе као |
повелико срце, на <pb n="34" /> коме су биле остављене за два три прста и обадве главне жиле шт |
вору обично би јој рекла „ћеро.“ Тек су биле оставиле посао, који су дотле заједнички радиле — |
а, немој се никуд кретати.</p> <p>То су биле његове последње речи у дугом поверљивом пријатељск |
ead> <head>ПОСЛЕ ДЕСЕТ ГОДИНА</head> <p>Биле је бурна урнебесна ион. једна од оних страшних ноћ |
"75" /> вешали.{S} Спрам паша и везира, били су тако учтиви и пажљиви, да су им обично сами сла |
нешто може извојевати, они су војевали, били се и збиља били јунаци.{S} Али кад је несрећне 181 |
, Абдул-Хамид I, Селим III, Мустафа IV, били су султани чије је ступање на престо и силазак с п |
од зимус био је нешто јако узаврео.{S} Били су се појавили неки агенти, који по народу муте, п |
и Драгић по јунаштву и смелој одлуци — били су у оно доба врло опасни противници Милошу, и он |
е.{S} Причају ми људи, који су код њега били, како је пред њима плакао и говорио: огреших се, в |
д немила до недрага.{S} Зар смо ми онда били непријатељи српски!...{S} Ја, господару, онда ти н |
та подуже ћутање.</p> <p>Ова два човека били су кнез Сима и Драгић.</p> <p>Стојећи, Драгић се б |
евати, они су војевали, били се и збиља били јунаци.{S} Али кад је несрећне 1813. све то пало и |
адци, који су некада до Стамбола и Шама били чувени са јунаштва, са богатства и господства свој |
рата Зафирагића, што су својим зулумима били досадили целој околини.</p> <p>У Пожези био се раш |
ељ Карађорђев.{S} Предмет тих разговора били су српски послови и ново стање у Србији.</p> <p>Ка |
/p> <p>Али ти дани бујне вреве и живота били су за београдске Србе уједно и дани страха и туге, |
ростасном старом шумом, а тек овде онде били су омањи пропланци, где су насељена села и раскрче |
а сви балкански родољуби и мање војводе били су готови да признаду његову врховну војводску вла |
ила устала, сви ударци још моћне Турске били су на њу прикупљени, и она је под њима на скоро па |
, барјактари, и у опште војне старешине били су диван официрски кадар за нову устаничку војску. |
на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи купци његови.{S} Први закупац био <pb n |
ми поуздани помоћници као што су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку п |
да дође до отвореног бунта, коме су се били истакли на чело неки кнезови.</p> <pb n="105" /> < |
то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуче били моји послушници...{S} Али, ако, ако, то ми је благ |
алканских родољуба, с тога су сви они и били у живом додиру и међусобном мешању.{S} Нарочито су |
је могло бити.</p> <p>Разлози Милошеви били су тешки.{S} Мелентије рече да би и сам тако морао |
а је објашњавао:</p> <p>— Синоћ смо сви били овде.{S} Седели смо подуже.{S} После смо отишли до |
творише пут осуђеницима.{S} Сви погледи били су управљени на једну пољаницу, која је била одређ |
аоколо осветљивала.</p> <p>Сви ови људи били су оружани, а по изгледу срдити, кивни, грдно замо |
о томе разговоре.{S} Одговори Вујичини били су неодређени.</p> <p>Разгаљивао је Карађорђа да с |
суствују овоме погубљењу.{S} Сви су они били у свечаном руху, с равнодушним изразом на лицу, ка |
туђину.{S} Измамише ме, трипут проклети били — рече Карађорђе болно.</p> <p>Добрњац прихвати.</ |
илике чиниле су, те су српски емигранти били крупна чињеница у очима свију балканских родољуба, |
о много говора, пошто су сви изасланици били сложни у главном питању, кад треба кренути устанак |
вих шест нахија, у којима су бунтовници били упалили ватру.</p> <p>Овај пут, ови дочеци, ови са |
толико теже, што су готово сви бегунци били фамилијарни људи, те је сваки био повео и своју по |
едној кући на крају Паланке, куда су им били и коњи доведени, како би одмах могли потећи у поте |
и дочеци, ови састанци Милоша с народом били су за њега нов триумф, нова слава, и он је и ову п |
сподство.{S} Но, бар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне кнезове сам народ похватао, |
рекрштеним ногама.{S} Дуварови су махом били застрти скупоценим ћилимима и богато извезеним аша |
бични посетиоци и гости.{S} То су махом били први и главни пријатељи кнежеви; угледне старешине |
зове, кад су се лањске године исто тако били умешали у што не треба.{S} Надао се, даће се тргну |
д стотину живих боја.{S} Свуда унаоколо били су меки миндери, а овде онде по угловима креветски |
урђеву-дне, деда.{S} А пре знаш где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу чика Стојан због ду |
ао, кад сам се после пробудио, а ми смо били негде далеко, далеко.</p> <p>Тако је млађи синчић |
околини Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у Тополи, и све би данас другчије било.{S} Али шта |
добра шумадијска шљивовица и добро вино били су у вече награда овој замореној војсци књажевој.< |
је ову ствар говорио другима, па ма то били и најприснији пријатељи.{S} Но после се сети, да т |
вели).</p> <pb n="81" /> <p>Да ли су то били узвици подсмеха или изјава осећаја да би осуђенике |
морала одахнути.</p> <p>— Страшни су то били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више |
ољним знацима и држању своме, већ су то били прави Цинцинати и по величини душе и срца свога.</ |
у оним мутним и крвавим временима често били зли и крвави.</p> </div> <pb n="143" /> <div type= |
наоружани људи.</p> <p>Унаоколо за плот били су повезани многи спремни коњи, а неки су били сме |
и <pb n="138" /> по часа а Турци су већ били сви повезани (двојица су погинули).{S} С осталим В |
у сеновите лугове јасеничке, који су му били тако познати и тако мили.{S} Он је ишчекивао какве |
уми радовањској своје трло.{S} Ту су му били свињци, а имао је ту и свој кованлук!...{S} Ето, т |
необичне, огромне висине.{S} Обојица су били огрнути у црне огртаче.{S} Обадве жене приђоше им |
То је била општа лозинка.</p> <p>Сви су били сложни у томе и сад је остајало само да Милош наре |
а они мисле о тој ствари.</p> <p>Сви су били потресени, кад чуше да је Карађорђе дошао и сваки |
ишла већ лакше.{S} Преко људи, који су били и Милошу и Марашлији добри пријатељи (јер су од об |
повезани многи спремни коњи, а неки су били смештени и по околним стајама.</p> <p>На више мест |
ез Сима, Цукић и њина дружина бацили су били ватру у народ, и да је нисам срећом онако брзо уту |
углу, као неки споменик.{S} Прозори су били подлепљени хартијом — пенџерлијом, <pb n="121" /> |
раду, па после у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао код сви |
чека — то неће ни један.</p> <p>„Док су били у Србији; док је трајала борба, у коју су једном п |
баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворени у казамет више барутане, баш на савијутк |
има, оружани од главе до пете.{S} То су били најпоузданији момци Милошеви, а водио их је Лисови |
су сви говорили на један мах.{S} То су били кнезова и други угледни људи из народа, што <pb n= |
њега врло добро познавали.</p> <p>То су били представници свију балканских народа а по највише |
падиша)!{S} Спровод застаде.{S} Већ су били стигли на тужно место крвава губилишта.</p> <p>Јањ |
далек.{S} Сто до двеста корака и већ су били пред губилиштем.</p> <p>Наједаред турска банда, са |
а и једна српска „депутација“.{S} Ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић Герм |
ри бејаху искупили око њега.{S} А ту су били готово сви угледнији представници српске емиграциј |
.</p> <p>Сем изасланика из Србије ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић-Герм |
ама нијесте још праву погодили.{S} Јесу били виђени људи, ама су злице.{S} Имали су дослух с Цр |
тини било овако; али опет зато, то нису били никакви разлози, јер ја не бих остао у земљи да се |
ез српски.{S} Одношаји у земљи још нису били уређени, с <pb n="94" /> тога се у његовом дому и |
су се тада бавили само они, који су ту били по каквом послу народном, као кнезови народне канц |
са свију страна опкољавала густа шума, било је искупљено десетак сељака, који су се нешто живо |
и.</p> <p>Једно од најкрупнијих питања, било је питање о савезу Грка с осталим балканским народ |
а накрпљало за ове две последње године, било би слишћено за неколико дана, и Србија и Срби поно |
се насмеја.</p> <p>— Шта би ту, бојаги, било тешко!{S} Колико сутра, ја бих могао отићи за њим |
у.{S} С тога је, ради сваке сигурности, било боље преноћити у хану.</p> <pb n="19" /> <p>Пратио |
е се трже и чисто скочи.{S} Трже сахат; било је један и по час по поноћи.{S} Он нешто прогунђа. |
а додаде: — А ја тога писма и немам.{S} Било је али се изгубило.{S} Ја бих га сад можда...</p> |
им, крене се и Карађорђе с Красисом.{S} Било је равно три часа по поноћи, и зора се већ бејаше |
е сада богату накнаду у јелу и пићу.{S} Било се већ превечерало, само су још пуне буклије ишле |
ми је дотужало; једино што би желео: — било би ми мило да видим ону јадну земљу да се једном с |
што могу, да дођем до успеха!</p> <p>— Било је доба, кад се и мени отимало срце за славом, за |
ло забринут, и ако му је решење кнезова било сасвим по вољи.</p> <p>— Јес, они тако говоре, али |
ми се нешто слути!{S} Али како било да било, памти и кажи коме устреба то: „Ђорђе одлази у Срб |
по јужним крајевима Русије, где је тада било доста Срба.{S} Од кад се приближио Карађорђу, Наум |
евица одлазила је у Кишињев где је тада било понајвише Срба, махом војвода и другова Карађорђев |
ву и Хотину у Бесарабији.{S} Ту је тада било толико Срба, да се у понеким улицама чуо само српс |
ки и арбанаски емигранти, којих је тада било у Русији, не баце какву варницу у потрулелу Турску |
огне да се све ово ослободи, ту би онда било места за све.{S} На огромној просторији од Црнога |
дати све што вам треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овде заједно, па да не мора ни један |
б с Турском, што би јој у тим приликама било веома незгодно па и опасно.{S} С тога је будним ок |
реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али послушај једанпут сад и ти нас!{S} Немој и |
анину с друштвом, и ако је међу Турцима било и чувених убојица, нарочито два брата Зафирагића, |
су се познали, између Карађорђа и Наума било се утврдило неко особито зближење.{S} Изгледало је |
што би то и било — од свију ових решења било би ти после лук и вода.{S} Све би онда окренуло за |
начин могао отклонити крваво недело, па било да Карађорђа врати натраг у Аустрију или да га кри |
... — Сутра до подне мора се свршити па било како било.</p> <p>— Добро, не брини.{S} Иди ти сад |
ној просторији од Црнога до Белога Мора било би доста мегдана, где би се могло задовољити и њег |
.{S} Ала би то лепо било, кад би доиста било живота и после смрти!</p> <p>Враћајући се с рада, |
о је он избегао из земље, много што шта било променило, ипак Ђорђе је знао куда му ваља проћи и |
амо за своју душу.{S} Но њему је најзад било све једно.</p> <p>Попуштања је било с обадве стран |
ње љуто тиштало.{S} Али јадању није сад било места, и он је стегао срце и трпео; трпео и ћутао. |
и.</p> <p>— Да манемо ово што је до сад било.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га слободно |
.{S} И слободно могу рећи, да би до сад било бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, да то све |
о у Србији друкчији, све би нама одовуд било лако.{S} Ишчупали би се како било из ових ноката и |
да донесе тазе воде.</p> <p>Кад је све било спремљено, Петар полако откључа врата и опрезно уђ |
повест да се тамо кренемо.{S} То је све било по наредби рускога цара.{S} Од тога доба Ђорђе се |
га и то имати.</p> <p>Пошто је тако све било спремљено и отправљено, Милош похита да одмах о це |
натраг у Србију, и ако је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жива на колац набили да |
Његово оштро око опазило би да је игде било и најмање крзотине.{S} Али сабља је била исправна |
после остану до у саму смрт.{S} А да је било каква видовита ока, оно би јамачно могло прозрети |
ставу 10.000 дуката. (Други тврде да је било 4.000 а не 10.000).{S} Кад се доцније, полазећи с |
да то светина нагађа, а у истини да је било сасвим другачије.</p> <p>— Дај боже, најо, то бих |
а.{S} Јављамо ти ово да не рекнеш да је било силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо јавил |
диже красан парк калемегдански, тада је било пуста, разривена пољана, пуна камења, цигаља и дру |
пажње српске емигранте, међу којима је било толико великих војсковођа, који су на делу показал |
али разнобојни колутићи, међу којима је било највише црвених, и ти колутићи играју, сијају се, |
азана <pb n="37" /> бола.{S} На њима је било нешто што те подсећа на рањену зверку, коју су дуг |
зад било све једно.</p> <p>Попуштања је било с обадве стране, па ипак на том првом састанку опе |
смо скинули Русију, ти си видео шта је било с Ђорђем.{S} Није се могао одржати ни месец дана.{ |
буситији и краћи у разговору.{S} Сад је било све другчије; видело се да му је ово најтежи трену |
зрак као гуја присојкиња.</p> <p>Сад је било све у реду и готово, џелат је очекивао само да му |
крај потока, где се умивао...{S} Све је било свршено.{S} Велики Карађорђе, моћни геније који је |
глога, за који је био везан.{S} Све је било као и обично.{S} Не видећи ништа, што би изгледало |
е и обазре се свуд у наоколо.{S} Све је било тихо и мирно.{S} После туробне и облачне ноћи на д |
астио и ову земљу и ови народ! — Све је било пошло ђавољијем трагом, и девет пунијех година тур |
рала.</p> <p>Била је мркла ноћ и све је било пусто у овом страшном ноћном урнебесу.{S} Па ипак |
ћали тада у Влашкој и Молдавији, где је било много грчких родољуба, који су ту створили снажно |
снута шареном сабијеном гомилом, где је било људи свакојаких вера, свију доба и узраста, сваког |
утврдили и уговорили.</p> <p>Најтеже је било то, што се на Карађорђа није смело напасти јавно.{ |
н је сам дошао, наметнуо се, а после је било добро...{S} Па колико је људи тек он побио!...{S} |
лико груваш?</p> <p>У истини, лупање је било обично, шта више тихо.{S} Но Милош је хтео чак и п |
постајао врховни вожд.</p> <p>Питање је било како ће на све то гледати Русија.{S} Сва пажња вел |
свију балканских народа а по највише је било Грка.{S} Председник скупу био је чувени грчки хете |
ом пушком украј себе.</p> <p>Ханџији је било наређено, да ништа не казује кога има у одаји, и д |
е људи који су мрзили Карађорђа, али је било и таких који су га високо ценили и поштовали.</p> |
ор, истина, још није био свршен, али је било већ све спремљено и мисао је потпуно сазрела, да с |
, кнез Милош је молбеницом, на којој је било потписано дванаест најважнијих кнезова, преклињао |
, али он никако не хтеде.</p> <p>Тек је било три сахата по поноћи, а исток се већ беше почео бе |
оју су једном прегли и загазили; док је било наде да се нешто може извојевати, они су војевали, |
творени душманин турски, и лакше нам је било од њега се бранити.{S} Милош је подмукао; на његов |
окусили.{S} При поласку незгодно нам је било да што спремимо, а после уз пут још незгодније да |
, и који су јадни учинили све што им је било у снази — да спасу земљу...</p> <p>— Да су друге п |
ко је гласило писмо Милошево.{S} Чим је било готово, он позва к себи Павла Сретеновића — Лисови |
угљиво напрћи уста.</p> <p>— Вождово је било и прошло.{S} Он је своје проиграо.{S} Његово је ум |
рман да извести горе где треба, како је било у истини.</p> <p>Што се тиче оних смутљиваца, што |
же и бојем га нагна да каже све како је било по реду па се онда пусти у потеру за Чимбарлијом.{ |
кли су је на све стране.</p> <p>Тако је било и данас.{S} Позвана на разне стране болесницима, о |
стина да је све пропало?</p> <p>Тако је било и тада.</p> <p>— Прекоравао је мене, што се бар ја |
се није могао сам скинути.{S} Чудно је било ово његово последње јахање.</p> <p>Јахао је окован |
своје проседе мустаће.{S} Промењено је било и одело, а пасош му је гласио на име бугарског трг |
самих балканских народа.{S} Довољно је било да их Руси не ометају у њином подузећу и да им пом |
уго писмо Милошево.{S} Истина, и оно је било без мура, али уз њега је ишло писмо господара Вуји |
скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било решено онако у опште.{S} Али гласови о доласку Ђор |
и кастиле крене у Београд.</p> <p>То је било у почетку маја 1817. године.</p> <p>Да би прикрио |
ена на своју личну зараду.</p> <p>То је било у толико теже, што су готово сви бегунци били фами |
д кућом велике ватре.</p> <p>Особито је било живо у једној великој авлији у сред села, где се к |
која цркавица све се појело.{S} Што је било мало бољих хаљина и то се испродавало.{S} Већ смо |
иво почињао дизати главу.{S} Све што је било слободноумнија и одважнија духа склањало <pb n="77 |
мучице.{S} Не уздишем ја за оним што је било и прошло, и што се никад више повратити не може.{S |
после убрзо појела помрчина, као што је било и с толиким другим угледним људима.{S} С <pb n="24 |
кају!{S} Он мисли ово је сад као што је било пре за његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би |
Ако се хоће право да говори, ово што је било морало је тако бити, и ово је најбоље што је могло |
о он није ноћио код мене...{S} Синоћ је било подуже...</p> <p>Ђенерал га пресече:</p> <p>— Шта? |
н, по нестанку Карађорђа, у Кишињеву је било трке.</p> <p>Тек се бејаше расвануло, а пред Чолак |
ије.{S} Али сад за почетак, за Грчку је било од неоцењене користи да су с њом подунавске земље, |
у не учини штогод сам себи.{S} Да му је било слободно и да су га аустриске власти хтеле пустити |
е заслужио је бесмртност, и доста му је било непуних 10 минута, да за вечна времена извојује се |
себе, а у таким околностима лако му је било наћи свагда по пет шест оружаних скитница, које је |
полагао на њино решење, но главно му је било да испита расположење код људи од утицаја, како би |
очео мало по мало поправљати, а њему је било као год оно човеку који се буди из дубока сна.{S} |
сабља одсећи две српске главе.{S} Ту је било стараца од стотину лета и деце, која тек почињу са |
и у њега да поскачу.</p> <p>Паштрмцу је било главно да Милоша умири, с тога му је све повлађива |
урском имену и турском дину (вера) није било станка ни помена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде |
p>— Окован јесте, а везан није.{S} Није било нужда да га везујем.</p> <p>— Нема ништа од оружја |
мања невоља од Милоша.{S} Код њега није било два лица, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је б |
лоцкају још његову тековину!{S} Да није било њега, не би било ни њих данас.{S} Готовом детету л |
тнијем тренутку разбежали.{S} И да није било срећна случаја да Ћаја паша погине, цео би покрет |
е разговоре.{S} У пређашња времена није било у целој Србији човека који би и половину од овога |
требало проливати туђу крв онда те није било страх!.. .{S} А?...{S} Бојиш се за своју главу, ми |
ук није нико чуо.{S} Ни једне душе није било да чује његова запомагања и да се на њега сажали.{ |
све тумачио.{S} У осталом, овде и није било много говора, пошто су сви изасланици били сложни |
е и оно што је синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ у сумра |
руди скинуо тежак камен.{S} Али то није било све што је притискивало душу његову.{S} Мало после |
д је остао сасвим стално.{S} Но то није било одмах.{S} За једно пет-шест недеља, Врљо се био ук |
да опет будем нико и ништа.{S} Зар није било по стотину пута боље, племенитије и мудрије да умр |
и на се толику одговорност?{S} Зар није било боље, да падну три махните главе, но да се баци на |
је само пристао на готово, кад већ није било другог излаза.</p> <p>Хућући и уздишући, Милош се |
врђивала та околност, што на писму није било Милошева печата.</p> <p>Али с друге стране, како д |
Карађорђа моћно заносио — код њих није било“...</p> <p>И Карађорђе је то одмах познао.{S} Слуш |
рао једно јагње.{S} Друго је још раније било спремљено и већ се пекло уз лепу жеравицу.{S} Те ј |
уто је први пут питање, које је доцније било од голема значаја за целу новију повесницу српску. |
били у Тополи, и све би данас другчије било.{S} Али шта да чинимо!{S} Дођоше онда људи, навали |
о отргли и отресли.{S} Ако би то војске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију трипут то |
кад чути неће...{S} А можда би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигурније.{S} Тада већ н |
дговарати, а ја мислим да би ту најбоље било, да у таквој прилици сам честити везир води и бриг |
ебало решити, пошто је од свега најгоре било остајати и даље у неизвесности.</p> <p>Пошто је пр |
у народу одговараш ми ти, и како је пре било, тако и сад остаје; ти одговараш мени а народ теби |
јако раширила обе зенице.{S} Цело лице било је тако омршавило и променило се, да ја у мало што |
урано безбројним борама избраздано лице било је веома осетљиво и покретно; сваки осећај на њему |
Џон, скромни дућанџија, чије је дућанче било ту на углу према Калемегдану, човек кога смо већ ј |
сахата пропада и опада све што је наше било и нашијем се назвало.{S} Гдје је пријешња турска с |
рали још и црње.{S} Помоћи им није више било и они су ове године платили главом.</p> <p>Тако је |
брзо утулио, Турци би испали у народ и било би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на овоме мест |
важан човек.</p> <p>У ствари тако је и било.{S} У Трбушницу је дошао на конак Милош Обреновић, |
а се ради.{S} С тога је Милошево прво и било да њега склони.</p> <milestone unit="subSection" / |
се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — само у другом правцу.</p> <p>Милош је још два тр |
их само једном смлави, као што би то и било — од свију ових решења било би ти после лук и вода |
како они говоре.{S} Најзад баш нека би било и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и д |
имаш толики народ на расположењу, па би било јазук и грехота, да се ти још њега прибојаваш.</p> |
аса.{S} Да је то обичан човек, доста би било да пошљем пред њега два моја пандура.{S} Али овде |
ега што се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао за о |
вао Карађорђевом доласку као он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за Кара |
ову двојицу даће још и више.{S} Кад би било откуда пустих пара, па да ми понудимо више, но што |
оји тврђаше да би он морао знати кад би било каквога покрета у том правцу, као што Добрњац мисл |
оље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава поклонити крвавом Милошу, нека их свих с |
д.</p> <p>По његовом мишљењу најбоље би било, да се те бивше старешине српске тргну кудгод дубљ |
у тековину!{S} Да није било њега, не би било ни њих данас.{S} Готовом детету лако је бити отац, |
ивљују.{S} И кад је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као што с |
а се опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова дође.</p> <p>— Како да не мисли!{S} О |
} Ба, није прилика!...{S} Него, како би било господару, да кога пратиш одавде да ту ствар извид |
јзад јави <pb n="181" /> мисао: како би било, да сам домами Карађорђа у Србију и ту да сврши с |
ј о томе да се посаветујемо.{S} Како би било, да молимо неке и неке виђеније базрђане (трговце) |
ме другом од војвода?{S} А?{S} Добро би било да ја пошљем кога од мојих људи да га потраже и ко |
да се уздам у неку потпору њину, то би било безумље, које би се у најбољем случају могло сврши |
шу Србинову!{S} Њега убити!{S} Па то би било црње злочинство, но убиство младога цара Уроша.{S} |
ну руком и изађе напоље.{S} Доле у кави било је још Срба, но они су ћутали.{S} Турци продужише |
и добри послушници.{S} Истина, не би ми било право да ми се силом отима, <pb n="114" /> ако би |
мице и нехотице наносили.{S} Мило би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радов |
ка мирна површина, као да није ништа ни било.{S} Тек после неколико дана, кад је из Србије допр |
а оде све ово моје као да није никад ни било.{S} Но ја морам с њим овако као што сам до сад с о |
снађе нека голема беда.{S} А није му ни било лако.{S} И ако је имао око себе све саме покорне с |
о седети у својој земљи!{S} Зар је мени било ласно кад сви утекоше, а ја остадох овде скоро сам |
Тако су ми говорили.{S} Ово је у истини било овако; али опет зато, то нису били никакви разлози |
урско мешање и утицање у народне ствари било сузбијано и потискивано влашћу народнога вође (Мил |
о и крваво дело.</p> <p>И ако је Вујици било написано писмо, које тражи Карађорђеву главу или њ |
це коњске.{S} Мора бити да је у зобници било нешто што је врло тешко, јер је људа левом руком п |
ли и утекли.{S} Њима се чинило да би им било лакше да смо и ми остали, па да заједнички трпимо |
пре три године.{S} Мислим, слађе би им било његову главу на колцу набити, но да им Мухамед сад |
уду.</p> <p>Међу доглавницима Милошевим било је људи који су мрзили Карађорђа, али је било и та |
Аџибеговца, али је под његовом нуријом било и село Радовање, где се он тога дана и налазио нек |
и обурваног тела.</p> <p>Лице старчево било је тужно и мрачно, око танких запечених усана игра |
е сузе на очима.{S} И ако им је све ово било и пре тога познато, нити су од Јоргаћа чули ишта н |
двоумљење губи и оно што је већ готово било у рукама.{S} Смелост и успех често су две разне ре |
вратиш у Србију, па би после све друго било лако, рече Симић.</p> <p>Карађорђе климну главом у |
и у његово друштво.</p> <p>Али, ма како било, на нешто се сад требало решити, пошто је од свега |
довуд било лако.{S} Ишчупали би се како било из ових ноката и пребегли у Србију.{S} Али тамо би |
о — тако ми се нешто слути!{S} Али како било да било, памти и кажи коме устреба то: „Ђорђе одла |
а до подне мора се свршити па било како било.</p> <p>— Добро, не брини.{S} Иди ти сад, а за даљ |
За Бога милога, нано, што ти је то тако било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред улице пала |
и јуначка изгледа.{S} Особито му је око било сјајно и оштро.{S} Нарочито кад се у говору одушев |
е лежи са отвореним очима и то лево око било је отворено сасвим, а десно само у пола.{S} Но те |
се бејаше прерушио тако, да га је тешко било познати.</p> <p>Своју прогрушену косу Карађорђе је |
ак.{S} У таквим приликама врло је тешко било измаћи из Русије.</p> <p>Друга голема сметња била |
зини могло понети.{S} Али новца је мало било код српских војвода, за то их и видимо где одмах п |
казује на обзорју.{S} Тек ако је минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ почео разређивати. |
м бране своју имовину.{S} Тако је дошло било до запетих односа, који су се сваки час могли изро |
У ДОМОВИНИ</head> <p>Сунце је већ давно било зашло, а после жарка летња дана бејаше се спустило |
чешће мешала помисао, како би то згодно било да Карађорђа нешто збиља нестане тамо негде у Руси |
а живота пролазио!...{S} Ала би то лепо било, кад би доиста било живота и после смрти!</p> <p>В |
адржао, Карађорђе наговести да би добро било да когод викне Анту, а да јаве и другим војводама |
оле, да га бар оне зауставе — све је то било доцкан.{S} Карађорђе се већ био дочепао српске оба |
обрњац прихвати.</p> <p>— Али све је то било и прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти више нем |
stone unit="subSection" /> <p>Све је то било у тренутку.{S} У први мах нико није знао ко је тај |
<p>— Не, по Богу, господару!{S} Није то било овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији убија |
како народ хоће...</p> <p>— Па није то било само једанпут!{S} За ових девет крвавих година Тур |
мишљења.{S} Он је налазио да би баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да је Карађорђе |
проштаца.{S} И то <pb n="280" /> је ето било то кобно трло Драгићево, коме је судбина била наме |
прешла би на Ђорђа.</p> <p>Тако је исто било удешено и за друге покрајине.{S} Свака од њих имал |
ана неће да приме наше посланике, макар било и на десетак речи.</p> <p>Милош ућута а и духовник |
за што да послуша.{S} Како ми је данас било кад чух господара Аксентија!{S} Каже, Милош нас зо |
не ради чега је дошао, а Милошу је опет било незгодно да о ствари овако важној и тугаљивој гово |
и су бивали све строжији.{S} Сад је већ било дошло дотле да су емигранти све своје покрете мора |
ше Драгићевом трлу.</p> <p>Сунце је већ било на заранцима кад тамо стигоше.{S} Драгића затекоше |
</p> <pb n="170" /> <p>На томе састанку било је двајестак људи, махом непознати Карађорђу, но к |
Милош.{S} У зачетку и он је, наопако му било, био забраздио далеко; и он је хтјео трагом онога |
Ако долази са знањем царева, сретно му било и добро нам дошао!{S} Нека јави само када ће, па д |
строга погледа.{S} У целом њеном држању било је нешто поносно и достојанствено.</p> <p>Друга же |
ио, груб изглед.{S} Тако исто и у гласу било је нечега рапавог и суровог, што ти чисто уши пара |
а од дебелих растових дасака, и није их било лако отворити ни разбити, баш кад се и сила употре |
умунској сељачкој кућици, где је за њих било спремно нарочито подземно склониште.{S} Међутим, К |
и углед.</p> <p>Пре свега, свима је још било живо у памети, да је то земља, која је колико јуче |
у Србији и где је турско госпоство још било у пуној власти.{S} Од народних људи, у Београду су |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је већ у велико одјутрило.{S} Међу Милошевим и Вуј |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је пред Ђурђев дан 1817. године.{S} Већ од три нед |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је рано у пролеће 1817. године.{S} После дуга путо |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је у половини априла 1817. године.{S} Петроград је |
ad>X</head> <head>ЦРНЕ СЛУТЊЕ</head> <p>Било је у очи белих поклада 1817. године.{S} У руском г |
ead>I</head> <head>ГРЕШНА НОЋ</head> <p>Било је то у почетку Марта 1817. године.{S} Зима протут |
и су му стизали са свију страна.</p> <p>Било је позно у ноћ.{S} Милош се бејаше повукао у оџакл |
спроводила овога чуднога певача.</p> <p>Било их је на броју десетак душа.{S} У средини је јахао |
су раји много дали и попустили.</p> <p>Било је и оштрих говора, а пало је и доста опорих речи. |
прљаву али доста јаку светлост.</p> <p>Било је тек два сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} |
жив остао.{S} Бејаше му опала сва коса, био је мало и наглув, а и језиком је запињао.{S} Та га |
аредаба, који је, поред Марка Штитарца, био управо оличење удараца кнежевих, удараца, који су у |
рада.</p> <p>Дакле наш поносни Београд, био је тада обичан источњачки турски град, са свима кар |
лан у Београд везиру, коме је, дан пре, био упућен и <pb n="48" /> кнез Сима.{S} Међутим, Цукић |
када је заједно с Миленком Стојковићем, био протеран из Србије, што нису хтели пристати на неке |
Наумом и сутрадан, лицем на Петровдан, био је већ у Пожаревцу.</p> <pb n="253" /> <p>Карађорђе |
<p>Друг, с којим је Карађорђе путовао, био је родом Грк, по имену Наум Крпара, али је знао доб |
о, да је тешко!{S} А он, чиниш 'волико, био седети у својој земљи!{S} Зар је мени било ласно ка |
{S} У зачетку и он је, наопако му било, био забраздио далеко; и он је хтјео трагом онога Црнога |
ред ту несрећу, кад ће настати пропаст, био пао у тешку бољку, спопала га терлема, и једва је к |
ред њега — Милоша.</p> <p>Крвави Љубић, био би још три пута крвавији; он би за Турке постао стр |
" /> <p>На одаји где је затворен Цукић, био је само један прозор и то мали, четвртаст, преграђе |
онем...</p> <p>— А ти богме, господару, био мировати.{S} Много је мучице видео Милош док је мал |
место крви и ужаса, како је он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах није поред њега десио |
9" /> сам слушче Фазлибашино у Паланци; био сам пусти горски хајдук, и од мене, тако малена и н |
боду, но што ћу икад учинити ја жив.{S} Био сам прост чобанин.{S} Био <pb n="209" /> сам слушче |
— Не бих рекао да је Милош страшљив.{S} Био је у толиким бојевима.</p> <p>— Слушај ти што ја те |
ти ја жив.{S} Био сам прост чобанин.{S} Био <pb n="209" /> сам слушче Фазлибашино у Паланци; би |
p> <p>Митрополит одговори: да је „вожд“ био остао да ноћи ту код њега, но да је око два часа по |
1817. године.{S} Петроград је у то доба био као нека ћаба балканских родољуба.{S} Сломив Наполе |
/> из Старога Влаха, који је у то доба био скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам био веома в |
> <p>Од свију присутних једино је Крага био одушевљен да се борба опет отвори и да се срећа пон |
ужа благ брдски повијарац, који је тада био обрастао густом горостасном храстовом шумом.</p> <p |
ца му је играла, и то је код њега вазда био знак преке срџбе.</p> <p>— Никада! — понови он посл |
риметни подваљак, што је код њега вазда био знак великога узбуђења.</p> <p>Овда онда, застао би |
<p>— Ти знаш синко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не би могао више добра |
и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је онда био друкчије обучен, није као сад, и он је увек носио п |
дару!{S} Није то било овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији убијам.{S} Прешао сам, зајед |
ђе ископао!“ Да би показали како сам ја био крвожедна звер и убијао људе не из велике нужде и н |
омбу са шест хиљада дуката, коју сам ја био склонио, и послао му људе да му покажу где има зако |
проћи још и горе, јер му је Чимбарлија био запретио да ће га заједно с његовом чељади, у његов |
х двојица.{S} Разговор је још с почетка био срдачан, али опет некако службен и затегнут.{S} Но |
имали.{S} Најзад, велики број спахилука био је у рукама грчких закупника.{S} Па и ако је порта |
Карађорђе, и његов разговор с војводама био је завршен.</p> <p>Од Чолак Анте, Карађорђе је отиш |
ела.</p> <p>И ако је у другим приликама био вољан, да старим војводама призна њине муке и заслу |
Он је страховито изгледао.{S} По рукама био је сав изгрижен, по лицу грдно изгребен, по чему се |
— Ама ја, болан ја!{S} Он је свима нама био господар; он је близу десет година заповедао целом |
ху потегли да га виде.{S} Међу осталима био је ту и Риста Парезан и још неки.</p> <p>Ту се руча |
дубље у Русију, где би надзор над њима био лакши и откуда не би могли тако лако потајно изашиљ |
х могао рећи о човеку, који је 9 година био господар ове земље, па баш да је он од истине црни |
уђи људи, туђи обичаји!{S} Девет година био овде господар земље, па сад ништа.{S} Ко ти тамо ње |
n="182" /> <p>— Јазук!{S} Девет година био је он господар народа!{S} Кад би се какогод могло д |
ну.</p> <p>Но општи резултат саветовања био је ипак веома повољан за Милоша.{S} Решено је, да с |
јао све топлији.{S} А предмет разговора био је увек исти, све то, те то: жудња за Србијом и жељ |
ате у Србију.</p> <p>Домаћин Чолак-Анта био је изашао у чаршију неким послом, кад је стигао Кар |
кованлук!...{S} Ето, то је место Вујица био изабрао за склониште Карађорђу и после њина прва са |
јаше ударио шаком преко зуба, па је сав био обливен крвљу.{S} Међутим књаз Милош је у највећој |
d>СРБИН И ТУРЧИН</head> <p>План Милошев био је добро срачуњен и већ је почео сазревати.{S} Ваља |
мом углу данашњега парка калемегданског био је рашчишћен и поравњен круг, спремљен за губилиште |
е таква несрећа избегне, смишљен је сад био други и друкчији план.{S} Покрет је требао да пође |
оме стиже и други ударац.{S} Ово је сад био ударац сечивицом.{S} Жртва потмуло простења и сасуљ |
огагод од њих јавља мисао да би ово сад био згодан тренутак да балкански народи сами, на свој р |
.{S} Јуначка је беса дата, и ја бих сад био последња кукавица кад не бих одржао задану реч.</p> |
неповољно за Милоша, он је већ унапред био решен, да их не верма.{S} У толико му је сад милије |
аву независности народне.{S} Црни Ђорђе био је за хетеристе грчке управо легендарни јунак, који |
ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у целом Српству!{S} И шта учиних сад!... рече он |
} Причајући како је у то доба Карађорђе био дубоко поражен и очајан, она је и сама у својој душ |
е и њега да доказује, како је Карађорђе био неумитљив, непомирљив душманин турски, који никада |
ста што-шта учине, и ту му је Карађорђе био добро дошао.</p> <p>Али с друге стране, Карађорђе ј |
адио свињце за своје свиње, а мало ниже био му је и кованлук, као што смо већ напомињали.</p> < |
ко се веровало Карађорђу, поред њега је био намештен поуздан човек, који ће га свуда пратити.{S |
ћи по говору и држању, Марко мора да је био јако срдит.</p> <p>Кад Петар спомену како не може у |
тали слегнуше раменима: — Види се да је био срдит кад је писао — принети Вујица.</p> <p>— Море |
вар, он, Милош, <pb n="106" /> вазда је био покоран цару, те не може веровати, да би руска влад |
слуге за се.{S} У осталом, Марашлија је био човек такве природе, који мало мари за крваве свеча |
шаји остали без успеха.{S} Марашлија је био неумитан.{S} На све молбе он је упорно одговарао:</ |
сточњачки сјај и богатство Марашлија је био голем раскошник.{S} Сви огромни приходи београдског |
и 5—6 Милошевих момака, међу којима је био и онај Никола Новаковић, кога је Карађорђе познавао |
ле Лисовић, с три момка, међу којима је био и Никола Новаковић, упутио се право Смедереву да од |
икој и моћној дружини.</p> <p>Крпара је био човек врло умешан у опхођењу с људима, јако обазрив |
знаш!</p> <pb n="259" /> <p>И Вујица је био замишљен, али после кратка ћутања он се преломи на |
м деси се овај призор.</p> <p>Вујица је био довео са собом два своја и 5—6 Милошевих момака, ме |
— поседаше за трпезу.</p> <p>Вујица је био донео са собом лепу погачу, коју је Карађорђе врло |
и, по изгледу, до 40 година.{S} Лица је био округла и као мало прићоса, а поглед му је био жив |
штени Турчин овде у шуми...{S} Такав је био и његов план у почетку...{S} Што ли га сад овако из |
рати да купи, да плати.</p> <p>Такав је био план Марашлијин.</p> <p>— Воља је и заповест је све |
талим тамошњим мештанима.</p> <p>Жив је био саобраћај између српских емиграната <pb n="149" /> |
т наставила.</p> <p>...{S}Веле, крив је био Цукић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и |
ала), све је како Алах хоће!{S} Враг је био преластио и ову земљу и ови народ! — Све је било по |
се умео чувати и сачувати досад, кад је био и млађи и невештији, да ако умедне и сада, кад је в |
p> <p>— Па шта хоћеш више!?{S} Народ је био спреман и листом би скочио.{S} Али, шта да се чини, |
гледа да се извуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно полане бејах |
атише се опет натраг пред одају, где је био затворен Цукић.</p> <p>— Да ли да будим све момке? |
лицем на св. Павла, код пивнице где је био склоњен Карађорђе, спреман је повелик ручак.{S} На |
општи покрет, и <pb n="164" /> Ђорђе је био истакнут да стане на чело тога покрета, а сви балка |
дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руском заштитом, примао је новчану помоћ од Рус |
предато.</p> <p>У своме говору Ђорђе је био кратак и сух, готово бих рекао набусит.{S} Но зато |
га дана у петак, 11. јула, Карађорђе је био срдит и зловољан и одмах с јутра посла поуздана чов |
После овога страшнога сна, Карађорђе је био потресен и зловољан.{S} Већ се хватао сумрак, а Вуј |
/p> <p>Али с друге стране, Карађорђе је био за Милоша стална и голема опасност, особито у случа |
ло, пило и разговарало.{S} Карађорђе је био особито расположен.{S} Причао је неке догађаје из р |
и.</p> <p>Целога тога дана Карађорђе је био добро расположен.{S} На путу за Драгићево трло он ј |
> <p>Своју прогрушену косу Карађорђе је био овранио, а тако исто и своје проседе мустаће.{S} Пр |
р за своје приходе.</p> <p>Карађорђе је био мрзак и опасан Турцима, а нарочито је од њега морао |
ећи, и имаће право.</p> <p>Карађорђе је био узбуђен, глас му је дрхтао; речи су му на махове гр |
на трлу код Јована Буковичког, коме је био отишао сам, по одласку Вујичином.{S} Али сад се Вуј |
51" /> <p>— Кажу, болан, Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, |
му јошт с једном његова друга, који је био шњим дошао, у Београд мени послаше, које се ето са |
збуњен и сметен; ни овај човек, који је био пре 5—6 дана, ни дај боже.</p> <p>Међутим Карађорђа |
спустио и легао крај глога, за који је био везан.{S} Све је било као и обично.{S} Не видећи ни |
ве насута земља, а на бресту уз који је био овај гроб, Драгић уреже ножем мали крстић, који се |
састанак у Петрограду, састанак који је био одсудан по цео његов остали живот.</p> <pb n="170" |
но наслони на дрвени пањ.{S} Положај је био згодан.{S} Џелат узе своју криву дамаскињу оберучке |
ледније војводе његове.</p> <p>Тежак је био растанак.{S} Остављали су домове и огњишта своја, о |
изведена и укусно ишарана.{S} Улазак је био споља, водио је кроз дугачак, узан ходник, а лево и |
по поруци Карађорђевој.{S} Састанак је био прилично хладан.{S} Пошто се поздравише, Вујица ће |
јући Цукића право у очи.{S} Тренутак је био критичан.{S} Требало је да Цукић само најлак повуче |
им сав новац који су погубили или им је био опљачкан, оставио им коње, а за њине хареме чак је |
Грцима, Турцима и Арнаутима.{S} Наум је био кадар да погине за Карађорђа, али је исто тако био |
Ђорђе ту нађе још два човека — један је био сувоњав, сед старац, отмена изгледа и мудрих живих |
ик је пажљиво слушао Милоша.{S} План је био умесан и практичан.{S} По одговору какав даду Руси |
закуп спахијска села.</p> <p>Герман је био Милошев заступник у Букурешту и одржавао је живе ве |
лер, и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био усред народне скупштине, која се лане (1816. год.), |
да казује шта мисли.{S} Донекле, он је био већ по самој нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је |
највише требало трчати и радити, он је био чисто као узет.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Ка |
овој близини.{S} Као јунак човек, он је био жудан боја и мегдана, а рачунао је да ће их понајбр |
и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је био отворени душманин турски, и лакше нам је било од ње |
јтежи тренутак у животу и баш сад он је био некако добар, благ и разговоран.</p> <p>— Јело, о ж |
о хоћете, па ћемо поћи.</p> <p>Дошао је био тренутак смрти, и сужници га нису хтели развлачити. |
мо што вас морам из каца вадити (ово је био подсмех кнезу Сими, кога су пре 2—3 дана ухватили у |
Лежао је згучен потрбушке, и одозго је био покривен кабаницом.{S} Марко застаде за тренутак, к |
град и изађе пред Милоша.{S} Погодио је био баш у тренутку, кад су код Милоша биле и многе друг |
екали да им се дваред понавља.{S} Ко је био тугаљив око врата, обично је гледао да што пре куд |
е на кмета Стојадина, који га, и ако је био прерушен, одмах познаде.{S} У осталом пред њим се К |
ндру, тек десетак.</p> <p>Али, и ако је био мали, Александру се живо била урезала у памети она |
хтедоше га наместити исто онако како је био намештен и кнез Сима.{S} Али Драгић уграби још једа |
илошу се мало разведри лице.{S} Врљо је био дрзак и опасан хајдук, чувен на целом југозападном |
никад нису имали сведока.{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју сурову душу, |
одгризао језик зубима.</p> <p>И Врљо је био збиља кадар да то и учини, такав је он био човек.</ |
ага <pb n="137" /> Чимбарлија.{S} То је био прави Бекри-муја, опасан зулумћар, и ружан развратн |
а маса.{S} Марко загледа боље.{S} То је био Цукић.{S} Лежао је згучен потрбушке, и одозго је би |
аноса трже га снажно дрмусање.{S} То је био џелат, који га тресаше својом крвавом снажном руком |
поште.{S} Сви су га познавали.{S} То је био кишињевски генерал губернатор Стољетов.{S} Али што |
век, који ће га свуда пратити.{S} То је био Наум, који му је служио уједно и као тумач у разгов |
а и горњи део тела није видео.{S} То је био верни Наум. <pb n="299" /> Никола приђе разбаци бур |
изгледа и мудрих живих очију.{S} То је био један од главнијих повереника хетерије на овоме кра |
човек чије се лице није видело. — То је био Вујица.</p> <p>Доле, у прочељу, у крај ногу Карађор |
богатим сребрним корицама.</p> <p>То је био главом књаз Милош Обреновић.</p> <p>Кнез је седео з |
адве жене приђоше им руци.</p> <p>То је био Карађорђе још с једним другом.</p> <p>Он упита има |
воје место уступи Јоргаћу.</p> <p>То је био човек средња раста и средњих година, али веома отме |
раћен натраг у Петроград.“</p> <p>То је био закључак до кога је дошао Карађорђе, и његов разгов |
је још био крепак и држећ, нарочито је био познат као изврстан ходац.{S} За младости Станимир |
ало се проведрено јутро.{S} Коњ, што је био везан ту у близини до колибе, бејаше довршио свој о |
— принети Вујица.</p> <p>— Море што је био срдит, то није ништа.{S} Друго се нешто види одавде |
о преко народне канцеларије, као што је био ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, појеш |
рстан ходац.{S} За младости Станимир је био хајдук.{S} Пре устанка, неко време хајдуковао је за |
овако како теби дрхће.</p> <p>Призор је био ужасан и сви су збуњено погледали на губилиште.</p> |
аци на томе крају.{S} И иначе Красис је био обучен као сељак, а и румунски је знао тако, да га |
главна радња хетерије.</p> <p>Красис је био наоружан, што но реч од главе до пете, али је све т |
оно доба и за оне прилике.{S} Патос је био застрт прво асурама, па онда красним босанским, као |
ра и трајала пуна три дана, резултат је био никакав.{S} Карађорђа је нестало, као да је у земљу |
ледње време, услед ових смутња, свет је био узаврео у читавих шест нахија и мало је фалило, па |
ли лепе бакшише), <pb n="201" /> пут је био изравнат унапред и све је ишло глатко.{S} После кра |
о.{S} Један од бунтовних кнезова већ је био на путу за Београд.</p> <p>Из даљине још се чула пе |
ада га сељаци случајно нађоше, и већ је био почео заударати.</p> <p>Тако је свршио Вујица Вулић |
ла је бежати.{S} Шанац на Љубићу већ је био напуштен, још неколико тренутака и Турци би можда у |
едну велику трокраку границу, Драгић је био наслонио неколико врљика и проштаца.{S} И то <pb n= |
и растадоше.{S} Сахат доцније Драгић је био већ пред Милошевим вратима.</p> <milestone unit="su |
сретали, Карађорђев поглед у почетку је био пламенит и киван, али се поступно све више блажио и |
аваде.{S} У ствари видели смо шта му је био главни смер.</p> <p>Дошав у Београд, одмах другог д |
угла и као мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, говорио је брзо |
вицу и грдно се испекла.{S} Језик му је био на пола пресечен, одгризао га је у мукама својим ро |
бејаше оно и Милош похасио, Симо му је био десна рука.{S} Каква му невоља, да му он сад главу |
</p> <p>Говорио је подуже и говор му је био жив и пун полета.{S} Завршујући га он рече:</p> <p> |
окашља се и опет продужи.{S} Глас му је био јасан, једар, али пун неке туге.</p> <p>— Највећа к |
говорио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p> <p>Оделом овај човек је потсе |
е до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а духовник и кн |
крупнијим пословима народним.{S} Ту је био кнез Аксентије Миладиновић из Чибутковице, Прота См |
осећа глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и Наум — поседаше за трпезу.</p> <p>Вујица је био д |
враћали су се из Крагујевца.{S} Њих је био изаслао београдски везир Марашли-Али-паша, кад му д |
и на самом уласку у кућу, а крај њих је био још и један пети, коме се морао пријавити сваки кој |
ничи власт војводску.</p> <p>Добрњац је био крупан, плав човек, расположен и врло речит.{S} Про |
ilestone unit="subSection" /> <p>Још је био сумрак, кад се Карађорђе крете са својим другом.{S} |
в у Београд, одмах другог дана Милош је био већ код везира.{S} Марашлија га је дочекао љубазно |
прекорима.{S} Два дана доцније Милош је био по други пут код везира и сад је ствар ишла већ лак |
мислио је кнез у себи.</p> <p>Пасош је био у реду и путници се незадржано кренуше даље.{S} Пош |
ј списак, као и све друге хартије, није био исписан обичним писменима, већ неком другом тајном |
шљотина.{S} То Ђорђев обичај никад није био да друге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли |
спровод лагано кретао, али пут им није био далек.{S} Сто до двеста корака и већ су били пред г |
ово хвалисање Вујичино, али умирен није био.</p> <p>Већ се ухвати мрак; момци наложише велику в |
>Карађорђе бејаше позеленио.{S} Он није био свикнут да слуша оваке дрске разговоре.{S} У пређаш |
сретна Турчина брзо нађоше.{S} То није био нико други до наш ранији познаник Ага-Џон, скромни |
била одрубљена.{S} Шта више, врат није био ни до половине пресечен!</p> <p>Џелат пребледе и уз |
<p>Обојица заћуташе.</p> <p>Милошу није био обичај да казује шта мисли.{S} Донекле, он је био в |
.</p> <p>Изгледао је као да ударац није био особито јак, бар није изгледало да је џелат много з |
носио Ђорђе.{S} Избор, истина, још није био свршен, али је било већ све спремљено и мисао је по |
адима нико не зна лека, и да Милош није био паметан да сам с Турцима направи каку таку погодбу, |
ом Карађорђу, с којим до сад Милош није био ни у каквим односима.</p> <p>Милош се јако двоумио, |
тици често неопходне.{S} Отац Мелентије био је меког срца и спрам самих Турака, који су толико |
ата, кога је Карађорђе због неке пљачке био убио својом рођеном руком, и Врљо <pb n="141" /> се |
дно ме гледај, кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ клањао и турску веру веровао, ако те |
на добро, господару!</p> <p>— Перо, не био ти харам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је до |
} А онда зна шта би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива одрао као јарца...{S} Не |
а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за длаку м |
оже прости, без људи, народа, ни бог не био бог, нити би могао боговати, нити би имао ко славит |
аких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове лепе |
дер!{S} А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо каквом цепаницом? — упита |
је.{S} У ствари пак, Милош је то питање био решио давно и давно, много пре тога, и у дну његове |
аправи господар у земљи, као што је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне против тога, он |
а не Турчин стари Суљага, који је и пре био доглавник везиров и вршио тај посао!{S} Нека га пра |
рођеном руком, и Врљо <pb n="141" /> се био зарекао да му се освети кад тад, па би јамачно то и |
у борбу.</p> <p>У први мах Карађорђе се био склонио у атару села Радовања.{S} У то доба сва та |
што му је осудио брата на смрт, који се био одметнуо и чинио разна недела.{S} Милош је знао да |
тогодишњој борби за ослобођење, Наум се био упознао са свима великим ратним успесима српским, з |
{S} У дугим годинама мучне борбе, он се био свикао, да гледа у Карађорђу оно, што је у истини и |
врло речит.{S} Прогнан из Србије, он се био настанио у Русији, где је од руске владе добио 300 |
х.{S} За једно пет-шест недеља, Врљо се био уклонио и повукао у своје село док се види да ли ће |
Он је рано легао и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и старца Србина, домаћина кућ |
ћа била скоро грађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је по турс |
десило, Милош је у <pb n="120" /> вече био врло забринут, и ако му је решење кнезова било сасв |
то масло онога Црнога пса, црн му образ био, као и што је, они су ти што не дају овој сиротињи |
ми Герман пише.{S} А Црни, црн му образ био, као и што је, место да се склони и ћути, још он, о |
најчешће се налазио око кнеза Милоша, и био је вазда готов да изврши свако дрско дело, на које |
тање, ја не бих марио сутра нека дође и био бих готов ја да му начиним конак, гдегод хоће и пож |
леда у Карађорђу оно, што је у истини и био — јунака и родољуба.{S} Па пошто је и сам имао од о |
вом и малом својим останеш као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност нашу указ |
снијим приликама он је остајао хладан и био је увек један исти.</p> <p>И што већа опасност, он |
го преза од Милоша, и Анта се забрину и био је готов све да чини, само да се Карађорђе заклони |
и чуваће се као највећа тајна.{S} Да би био још поузданији да се нигде неће реч изрећи, Милош п |
си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи неваљалац кад бих од тебе што више тражио. |
да се није оволико оклевало!{S} Куд би био наш крај сад, да Ђорђе није никако ни долазио амо, |
треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био поуздан да сам уради, онда батали, не дирај ништа!{ |
снага свију балканских народа.{S} Он би био као неки војни диктатор и располагао би неограничен |
љен народ на миру.{S} На против, ако би био у земљи они би од народа презали; зазирали би да св |
тини и страху за свој положај, Милош би био кадар да учини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам ј |
ом.</p> <p>Још поодавно Милош је у себи био решио да се и њега отараси, исто онако, као што је |
ну обилно текле, и ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</p> <p>Милош скочи и протрља ша |
олико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског тамнича |
досадили целој околини.</p> <p>У Пожези био се рашчуо на далеко неки Суљага <pb n="137" /> Чимб |
поштено да погинем.{S} Онда би у Србији био један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име учинило би |
д могли сметати.</p> <p>Као најопаснији био је Петар Молер, и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је |
унци били фамилијарни људи, те је сваки био повео и своју породицу.{S} Настањивали су се највиш |
е кренути на борбу.{S} Престо букурешки био је кроз дуг историски период у рукама грчких родољу |
оружје!...{S} Ти си био човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи неваљалац |
починио.{S} У осталом, ја њега нисам ни био ни убио.{S} Убили га хајдуци за паре.</p> <p>Наста |
33_N1">За време Турака у свакој кнежини био је по један Турчин буљубаша и с њим по неколико пан |
S} Па опет си је ти одсекао.{S} Онда си био јунак!{S} Јунак си да удараш секиром по челу, а нис |
не Перо, узми твоје оружје!...{S} Ти си био човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би би |
олики народ.{S} Хајд, ето реци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије |
ебе бог не умудри кад сам ја од болести био пропао и изгубио се...</p> <p>— Јамачно знаш, ћеро |
</p> <p>Огромна мисао, којој је зачетак био тако скроман и у таму завијен!</p> <milestone unit= |
држаљу од секире.</p> <p>Овај је човек био Карађорђу тако близу, да му је разговетно чуо дисањ |
<p>Оружан од главе до пете, овај човек био је сурова, дивљачна изгледа.{S} Оно веће око изглед |
х судио једног човека.</p> <p>Тај човек био је тада и већи и славнији, и заслужнији, и јуначниј |
е воде.</p> <pb n="297" /> <p>Тај поток био је једва за сто корака удаљен од колибе, али је бил |
европској Турској.</p> <p>Српски живаљ био је тада у Београду још нејак и тек је бојажљиво поч |
скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам био веома важан прелаз за сав тај крај и туда се водила |
х се који су ме узели оптуживати да сам био преко мере строг и суров; да сам убијао људе, палио |
али, и у зору смо се кренули.{S} Ја сам био заспао, кад сам се после пробудио, а ми смо били не |
ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један |
ни малишан. — Ти само три, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хватао по читав |
и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био начисто шта му ваља чинити, кнез Милош позва своје |
ке.</p> <p>У то доба Карађорђе је и сам био у Петрограду, <pb n="154" /> куда је нарочито био п |
односима с хетеријом.{S} Наум је и сам био члан хетерије и нарочито је код српских емиграната |
истили су се мојом забуном, у којој сам био после тешке болести, и невољом у којој се налазила |
ћи и доћи до власти и славе; да сам сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S} Рачунао с |
<p>— У какав црни Кишињев, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо се мало сељакали за ово две три г |
етен одлазак, ако не би још под стражом био враћен натраг у Петроград.“</p> <p>То је био закључ |
Смедерево ове момке, с једним се момком био склонио ту у близини не долазећи Драгићевом трлу, и |
све даље и даље.</p> <p>Жарки летњи дан био је на измаку; сунце се већ бејаше давно смирило, а |
краја каване и устаде.</p> <p>— А, пјан био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама?{S} Испа |
ло у то коло увући и Србију, па би план био остварен.{S} Међутим, док се заједнички радило на з |
о у горњем делу каване.{S} Млади Турчин био је увијен у читав облак дима, кроз који је једва пр |
ким угодностима, на које се овај Турчин био свикао још из младости своје.</p> <p>Осуђеници су к |
збиља кадар да то и учини, такав је он био човек.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Појав |
зу паде на ум Карађорђе.{S} Овако је он био висок.{S} За чудо, овако је некако и ходио.{S} Прав |
но је и даље трајало колебање, то је он био веома осетљив на све што се тицало тога питања.{S} |
жив разговор.</p> <p>Вујица — јер је он био овај напуштени старац љуто се жалио на своју худу с |
шеве, у толико, и још више, на то се он био свикао у школи практична живота, коју он учи ево ве |
би морали остати без успеха, кад би он био упућен само на се и на своју снагу, и на просту мас |
о тој ствари мисли везир, па ако би он био вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да се преда, |
га зауставим од бегства, кад је већ он био пометен од болести, па наједаред плану и срдито се |
ом засузило.</p> <p>Важан државни посао био је свршен и присутни представници власти почеше се |
књиге да читам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није говорио овако благо и |
знаш где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу чика Стојан због дућанића, да му је згодније п |
ишта друго, с тога је њин споразум брзо био готов.</p> <p>Још су се подуже разговарали, па се о |
о.</p> <p>Сан што га је Карађорђе уснио био је страшан:{S} Пукла широка недогледна пољана, отво |
е не бих толико бојала да је он једнако био тамо у Србији.{S} Знао би тамошње прилике, а знао б |
тада (после Карађорђеве пропасти) тако био застрашен да се управо није смео ни жалити на зулум |
а погине за Карађорђа, али је исто тако био готов и да га убије у свако доба, кад то захту вели |
p>— Шта је то, сине Перо?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић узнемирено. |
и за се.</p> <p>Карађорђе је у неколико био и згодно средство за Милоша, јер је њиме згодно мог |
драсла дечка српска.{S} Овај први дечко био је потоњи наш Илија Милосављевић-Коларац, чије име |
едне крваве сече, у којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом у кнез Милоше |
рбији.</p> <p>Како се Карађорђе недавно био вратио из Петрограда, <pb n="238" /> сви су жудно р |
лове у Србији.</p> <p>Добрњац је одавно био у завади с Карађорђем, још од 1811. године, када је |
</p> <pb n="255" /> <p>Но ово је уједно био и последњи Ђорђев весео и ведар ручак у друштву нек |
ко је ту бити паметан.{S} До јуче је то био господар!{S} Па, чиниш волико, како сад да га <hi>у |
{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић узнемирено.</p> <p>Петар одговори ту |
ограду, <pb n="154" /> куда је нарочито био позван од руских власти.{S} Дознав за ову српску де |
га ваља узети за вођу.</p> <p>Овај скуп био је у подземној одаји огромне палате кнеза Пашкова.{ |
анимира Батавељића.</p> <p>Тај Станимир био је већ стар човек, претурио педесет, али је још био |
аћа чули ишта ново, опет је његов говор био од силног утицаја.</p> <p>Али он сврши говор онако |
о сваку реч.</p> <p>Први му је разговор био то, да је упита шта она мисли о позиву кума Милошев |
, он проговори опет, а његов танки глас био је сав храпав, промукао и неједнак.</p> <p>— Јес, ј |
Ђорђија, ама он <pb n="59" /> је за нас био мања невоља од Милоша.{S} Код њега није било два ли |
е пореметити.{S} Сам народ још од зимус био је нешто јако узаврео.{S} Били су се појавили неки |
шој у аманет да знају и упамте: проклет био ко Русима веровао.{S} Од њих можеш рачунати само на |
ако је мислио Карађорђе.{S} Вујица опет био је сасвим другог мишљења.{S} Он је налазио да би ба |
чаја да Ћаја паша погине, цео би покрет био угушен одмах у клици.</p> <pb n="225" /> <p>— А шта |
ј и Молдавији.{S} Ту би месни командант био сам Ипсиланти, и заповедао би румунском војском нез |
који се дуго познавао.{S} Овај је брест био удаљен од колибе једва за 100 корака.</p> <p>После |
ворио ми је о томе кад сам последњи пут био у Београду код везира.{S} Не знам, да ли је то из њ |
у.</p> <p>Тога дана у подне Анта је већ био у Паланци. <pb n="260" /> Вујица га одмах узме на с |
а њом и Чолакантиница.{S} Напољу је већ био мрак.</p> <pb n="213" /> <p>Пред баштенском вратниц |
мало, и једног по једног, Милош је већ био уклонио све главније супарнике, који су му до сад м |
је то било доцкан.{S} Карађорђе се већ био дочепао српске обале.</p> </div> <pb n="250" /> <di |
и сумњиво с тога увече, кад се мрак већ био добро ухватио, он пређе на боравиште неком Јовану Б |
Пустиће глас да је Карађорђе давно већ био осуђен и уцењен, да је издата чак и писмена бурунти |
ц, па оде.</p> <p>Овај Никола Новаковић био је пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше у |
попа још не беше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо из Аџибеговца, али је под његовом нуријом |
азио се повећи пропланак, где је Драгић био поградио свињце за своје свиње, а мало ниже био му |
са мојим Николом.</p> <p>Никола Шатрић био је момак Марков, који га је ноћас допратио.{S} У ње |
</p> <p>Међутим друм, који је у почетку био пуст, све је више оживљавао.{S} Сретали су се путни |
утра да се крене когод од вас ја бих му био први друг — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта је гов |
јвише је било Грка.{S} Председник скупу био је чувени грчки хетериста Ипсиланти.</p> <p>Између |
} У овом сумраку на његовом оштром лицу био је исписан страх, бол и тешка душевна трзавица, кад |
/> <p>Растав се с Антом, Милош је одмах био позвао Николу, наредио му да Анту затвори, па је с |
о убиство младога цара Уроша.{S} Ја бих био нови издајник, нова невера, нов Бранковић!...</p> < |
најсигурније.{S} Тада већ никоме не бих био на досади, а онај туркешања у Србији бар би једном |
у најбољи купци његови.{S} Први закупац био <pb n="150" /> је чувени цариградски Фанариота Мавр |
ситнице из свога детињства, кад је још био слуга код Фазлибаше из Паланке.</p> <p>Силазећи так |
тар човек, претурио педесет, али је још био крепак и држећ, нарочито је био познат као изврстан |
То право велиш.{S} Слушао их док је још био овде, у својој кући, а да без њинога знања и питања |
е!{S} Зора се већ помаљала, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, он је ходао |
ентијем.{S} Само што је пред њима Милош био ћутљивији и скривенији но пред својим попом.{S} Упр |
па отићи љутоме Куршиду, онда је Милош био добар а сад, кад се нешто закопитило, сад су сви он |
доровић-Герман, људи које је кнез Милош био послао да му сврше неке послове у Петрограду, а пог |
се Турцима гдегод му падну шака.</p> <p>Био је лудо храбар управо долазио је у тој храбрости до |
лутну пјесму своју.{S} За сретна земана Биоград се са Стамболом надметао по сјају и љепоти свој |
ве краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, а данас благод |
ом, а данас благодаримо Алаху што нам и Биоград уздржа.{S} Хеј, сабљо турска, грдно ли си се ис |
гдје ли наш пријашњи рахатлук?{S} Усред Биограда наше богомоље стоје опале и порушене и са пауч |
када ће ови исти Милош седећки примати биоградске паше и везире и шамарима их изгонити из свој |
парама биће он још три пут опаснији.{S} Биоградски везири биће његови плаћеници, и памтите моју |
{S} Гдје су данас богати двори и сјајни биоградски турски теферичи?{S} Гдје су оне рајске башче |
су на далеко чувени безистени и пазари биоградски, у које се стицала најљепша и најскупоценија |
ва?{S} Гдје су осиони и пребогати Турци Биоградци, који су некада до Стамбола и Шама били чувен |
могло бити ни једно и Вујица је имао да бира само између Карађорђеве пропасти и своје рођене.</ |
дирати; остави му највише чинове, нека бира... најпосле споразумите се и заповедајте заједничк |
д бела дана на велику турску каву браће Бирагића, ту разоружао и повезао преко 15 турака, одузе |
аљда како једнако поручује и распитује, бирајући згоду за повратак — примети Милош.</p> <p>Мило |
ени је стајала скоро цела Арбанија, све бирани јунаци, све лавови а не људи, и ми смо с двапут |
леву малу преграду у десном бисагу, па бисаг закључај — рече Марко слузи.</p> <p>После се окре |
гладан — рече Вујица, вадећи из кожних бисага велику пљоску са шљивовицом, што је бејаше са со |
?{S} Опери добро оно срце, да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву м |
, мети га у леву малу преграду у десном бисагу, па бисаг закључај — рече Марко слузи.</p> <p>По |
едном границом после и преноћио.</p> <p>Бистром оку Карађорђевом нису могли измаћи злочиначки п |
абадава зуцало о новој буни!{S} Не море бит’, да нијесу и они ту замочили своје прсте — домишља |
е није хтео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да он то нешто сам кува, кад тако неће ништа да ка |
Још један напор и он ће <pb n="285" /> бити на врху и горостасни злаћани крст засијаће с вршка |
с јавнути небеса, хоће ли бар бура ова бити толико милосрдна да изусти ону велику, ону свету р |
у мирном царском рајом, те ће им с тога бити главе одрубљене и истакнуте на углед, за страх дру |
а јављала друга мисао: „Али шта ће онда бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он убит |
гобројним оружаним гомилама, ко ће онда бити крив.{S} Ја за тај случај не могу одговарати, а ја |
огом излазио, како ће опасност тек онда бити највећа, кад Милош разбере да се Ђорђе крије од ње |
говори што те питам, који ће од момака бити најзгоднији?...{S} Да ли би то могли свршити Јова |
Милош послао везиру и који ће ово дана бити посечени.{S} Људи су махом жалили што је дотле дош |
ик на костретне зобнице коњске.{S} Мора бити да је у зобници било нешто што је врло тешко, јер |
итељу светова и покољења!{S} Каква мора бити тајанствена и недокучљива промисао твоја, кад си д |
ску.{S} Марашлија је одмах знао да мора бити штогод важно кад Милош долази тако у недоба, и зап |
се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у сваком послу.{S} Али кад човек нешто ризикује, в |
по срцу желео, већ како по памети мора бити — речи Милош, старајући се да прикрије своју срџбу |
га тако остало, тако је свуд, тако мора бити и код нас.{S} Ко је паметнији, онај и заповеда.{S} |
и да не знаш и немаш, кад то писмо мора бити код тебе.{S} Оно ти је негде сакривено, склоњено, |
тве.{S} Једном сам се зарекао и то мора бити.{S} Хтели смо дићи буну, нисмо могли и сад треба т |
и тако несретни, да код нас вечито мора бити завере, гложења и претеривања, чим се мало неки ус |
и слушање без поговора; његова реч мора бити светиња и заповест, и он у напред каже, да ће свој |
преживим, Боже ме сачувај!{S} То никад бити неће!{S} Немојте се узалуд мучити!{S} Бежите, рази |
осподару!{S} Уздам се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра |
ти у земљу бачено семе.{S} Истина, може бити и тако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, |
} А, шта велите?{S} Где мислите да може бити, ако није код оца митрополита?</p> <p>— Ја мислим |
штогод о томе, али је допуштао да може бити и каква задоцњења.{S} А можда и Карађорђе неће так |
другом свету, и код других народа може бити пуна земља и кнежева и великаша и барона, па се оп |
ве опасности за њега.{S} Ко му гођ може бити опасан, тога уклања, а амишан је за новце и сабраћ |
како сте вас двојица отпочели, не може бити никакве вајде, мањ да се добро изгрдите.{S} А ја м |
и вртио главом. — Ништа од тога не може бити! — рече он мрачно — Везир ће ти одговорити, као он |
други виђени људи и јунаци, па не може бити никакве срамоте ни за тебе што си се уклонио.{S} Ш |
е послове, већ увиђа да од мира не може бити ништа.{S} Марашлија подбада једнога по једнога кне |
зуму и договоре шта може, а шта не може бити, ту онда <pb n="258" /> Милош нема куд и мора прис |
дне муке и запињања.{S} За тебе не може бити зазорно да то признаш и да рекнеш народу срдачно х |
ошћу, тврдо убеђен да другачије не може бити, и да је то управо од бога суђено.{S} У таким трен |
ети да овакав рад и овако стање не може бити корисно по народ, по мир, напредак, рад и трговину |
разуме с њим — Милошем, па, ако не може бити, онда да протуримо господара Ђорђа, нека се склони |
стина <pb n="162" /> али никако не може бити, да је све тако како ви престављате.{S} Милош се у |
и једне о томе говорити.{S} Што не може бити, не може.{S} Ја сам човек и не могу имати две вере |
ити ништа трајно ни поуздано, нити може бити истинске среће код једнога, ако је код другога зло |
да ће свакако доћи на вечеру, само може бити мало доцније; али ако се сувише забави, г. митропо |
Па шта је то, јадан!...{S} Шта то може бити? — рече Милош радознало.</p> <p>— Казаћу ти, госпо |
укне осветничка пушка!...{S} И зар може бити среће и благослова где се тако ради.</p> <p>Оцу Ме |
ари блатом посред лица.{S} Или зар може бити гора и стиднија ударца, но кад ми дошаптавате да м |
е крв.</p> <p>Видећи да у тренутку може бити меса, Петар обиште и око Цукића и око Марка, прекл |
ни њих данас.{S} Готовом детету лако је бити отац, брајане мој — рече Цукић живо.</p> <p>— Кара |
Од мушкараца старијем, Алекси, могло је бити око 14 година, а млађем, Александру, тек десетак.< |
ако није дочекана зора.</p> <p>Могло је бити сахат по поноћи, кад се наједаред из даљине зачу к |
става и окрушасте снаге.{S} Могло му је бити, по изгледу, до 40 година.{S} Лица је био округла |
даред лупити у главу.{S} С тога ће боље бити да с тим јављањем причека, док он (Карађорђе) разв |
.{S} Чак су ми и то износили да ће тиме бити учињена велика олакшица народу.</p> <p>„Кад знадну |
јевтине туђе главе.{S} Ни његова не сме бити ни нама скупа.</p> <p>— Ти опет забраздио!{S} И њи |
у прихватимо и склонимо.{S} Њему не сме бити ружно међу нама.</p> <p>Тако је намештао Милош, и |
, е већ грђих јада од његовијех не море бити!</p> <p>Средовечан човек седећи на шилтету у дну к |
то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, како т |
о против Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести светлог цара, крене на Турк |
а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по овој изреци раде под притиском |
чуо — прихвати везир.</p> <p>— Онда ће бити да и цареви о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма |
чунао сам: нека буде добро земљи, па ће бити добро и нама свима.{S} А гле сад шта ради кума Мил |
мерио и оцењивао факт за фактом, шта ће бити ако учини овако, а шта може наступити ако поступи |
вам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{S} Чудно пита |
ништа не сумња <pb n="288" /> — све ће бити добро, ако бог да, али одрешита одговора од Милоша |
ра стићи и сам господар Вујица и све ће бити добро.</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је те вечер |
ртни час примакао се; још мало и све ће бити свршено“ — севну Драгићу кроз главу.</p> <p>У тај |
а ја ћу наредити што је нужно и све ће бити добро и срећно.{S} Буди безбрижан, одмори се ноћас |
х слободе у све балканске народе; он ће бити најдостојнији да то велико дело доведе до сретнога |
Ја!{S} Онда је требало мислити како ће бити до послетка.{S} Сад је узалуд балавити.</p> <p>Мил |
оворио се на народ и Милоша.{S} Тако ће бити и сад.{S} У истини пак, Милош њему плаћа за свако |
нити су кад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по ов |
ом опет повратим у Србију.{S} Али то ће бити само онда кад могнем отићи тамо онако како ми прил |
или ђаво — пресече га Милош — тек то ће бити најзгодније.{S} Онај црни антикрст везиров, мој по |
Милоша.</p> <p>— Да вас измиримо то ће бити најбоље! — рече Добрњац, као у шали, осмејкујући с |
p> <p>„Није вајде оклевати...{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас...{S} Мени је поверено |
ти ни људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србији ј |
ољубље.{S} Овако, ако удари у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обојица изгубит |
савамо, Вујо, али како ћемо!{S} Да неће бити што зазорно!?</p> <p>— Како ћемо? — Секиром у чело |
дсечна одговора.{S} Но и ту као да неће бити ништа, како ми Герман пише.{S} А Црни, црн му обра |
боже сачувај, то никад ни до века неће бити!{S} За такав нитковлук, ја би сам себи гркљан ишчу |
ока положаја њина.{S} Ако у Милоша неће бити више милости и праштања, но код обичних људи, онда |
оје, а доћи ће нов свет, чије руке неће бити крваве, и на чијој се одећи неће познавати попрска |
наше чека неко смиље и ковиље, али неће бити баш ни то, да је тако страшно, како они говоре.{S} |
но око срца; све ми се слути да то неће бити на добро и све се бојим да то нису навлаш тако уде |
ђе дошао да дигне буну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане на пут.</p> <p> |
тава половина једнога столећа, још неће бити кадре да утру траг страшноме злочину, да сперу крв |
Пса ваља убити!</p> <p>— Па то ће му и бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код везира у Бео |
д, моја је мука и тековина.{S} Морао би бити крајња будала, да сад ово другом остављам и да гле |
е кнезове, али ноћу, из мрака, могло би бити нападаја и покушаја да Цукића отму.{S} С тога је, |
после ћемо све ласно.{S} А неће ни теби бити криво.</p> <p>И ако се прибојавао да не страда од |
е незаробљено, а могли би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима, само да је некога начин |
нас је петак.{S} Рачунам да ћу у Србији бити у идућу среду најдаље.{S} До прве, до друге недеље |
идео, а тврдо се уздам да неће другчији бити ни твоји Грци, потомци славних јунака јелинских, к |
за тебе је друго; теби он може истински бити опасан.{S} И ја не бих марио да ти дам изун да га |
судити, ама да видим какви би ми морали бити сами, да смо нешто на Милошевом месту.{S} Да је Ср |
господару и господар Ђорђе, не би могли бити заједно у својој отаџбини, па да јој обојица будет |
еже раменима — мучно је, господару мени бити судија твојим пословима.</p> <p>— А што оче духовн |
највише крепи у нади да ће њини напори бити благословени успехом.</p> <p>Даље је напоменуо, ка |
квога опроштенија ни милости не може ти бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја сло |
жљива човека, опет он у души није могао бити миран и целу ту ноћ провео је у несаници, ходајући |
е она, и опет ослушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред баштенску капи |
и иде.</p> <p>— Јес, само што није лако бити народу чобанин.</p> <p>— Другом можда и није, али |
говори, ово што је било морало је тако бити, и ово је најбоље што је могло бити.</p> <p>Разлоз |
ош би се могло рећи, да је онако морало бити, да су оне главе и Молерова и владичина и све оста |
штву с девојчицом, којој је једва могло бити шест година, надао се за једним шареним лептиром, |
ако бити, и ово је најбоље што је могло бити.</p> <p>Разлози Милошеви били су тешки.{S} Меленти |
/p> <p>Али од свега тога сад није могло бити ни једно и Вујица је имао да бира само између Кара |
је очима тражио, где би то писмо могло бити.</p> <p>Вујица је остајао при свом првашњем тврђењ |
да се домишљају, како би то добро могло бити још и боље, само да сам њих питао.{S} А кад дође к |
аређује, а ми смо показали да бар умемо бити добри послушници.{S} Истина, не би ми било право д |
цу, али су се повели за надом да ће оно бити боље што они скроје и испланирају.</p> <p>— Не би |
ко бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо, само се ја бојим, да му |
је још ни слутило, да ће једног дана то бити страшни уништилац јаничара.</p> <p>Одавно, одавно |
ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему се само тако слутило, тако му се причиња |
ао што су колац и ченгели, и да ће и то бити доста добро мучење, кад жива човека ударе на колац |
а тражити главу Милошеву.{S} Хоће ли то бити добро, ако се когод нађе да овако исто понуди и да |
ејаше узео на се да провиди може ли што бити од устанка и како је народ расположен за нову борб |
дакле, немојте тражити од мене оно што бити не може.{S} Ја сам као човек поштено живео, и као |
ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свршено.</p> <p>Последње речи још не бејаху сишле |
ра крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то што ћете скапати у м |
це. „Вожд“ је утекао, и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, или ја да г |
вајкао:</p> <p>— Море људи, тешко је ту бити паметан.{S} До јуче је то био господар!{S} Па, чин |
пску војску, спасава шанац и даје целој битци други исход, уз припомоћ српскога нишанџије Васе |
што их има под сунцем...{S} У страшној битци на Суводолу, према мени је стајала скоро цела Арб |
не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсецао по две три узастопце |
а сам и ја нешто зато, па ја све велим, биће да то светина нагађа, а у истини да је било сасвим |
едам и да с кнез Симом заједно мрем.{S} Биће му лакше када ме види крај себе.{S} Бар ће знати, |
еђе и успех ма кога народа балканског — биће му исто тако драг као и успех његове рођене браће |
ће огромно богатство.{S} С тијем парама биће он још три пут опаснији.{S} Биоградски везири биће |
ћу.{S} Ако пристанем вели, моје заслуге биће ми признате и колико сам сада виђен и прослављен, |
а месец дана сви ће ови дојурити тамо и биће ми поуздани помоћници као што су и пре били.{S} Ал |
три пут опаснији.{S} Биоградски везири биће његови плаћеници, и памтите моју реч, Турци браћо, |
е.</p> <p>— Свега их је двојица, мислим биће доста да узмем средњи чамац? — рече Јован.</p> <p> |
ћерали су два бунтовника, и за који дан биће посјечени.</p> <p>— А који су, дина ти? — упита се |
/p> <p>Душа, срце, осећаји, мисли, цело биће његово, све га је вукло у Србију.{S} И он је дању |
..{S} Небо ће проплакати, и самоме Богу биће тешко и жао са овога страховита злочина...</p> <p> |
> <p>— Да бијеш можеш!{S} Али да убијеш биће много!</p> <p>— А шта да чиним ја господару, ако з |
Ко зна, какве прилике могу настати!{S} Бићемо ту, па како буде најбоље, онако ћемо и чинити.{S |
Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш куда изашао.</p> <p>— Куда бих у ово доба!{S} А ш |
виђен и прослављен, још десет пута више бићу кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, |
рогачене, светле, влажне, још живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, да ј |
е с Карађорђем. — Толико се само зна да бих пред царем ја морао одговарати, да се Ђорђију што д |
бојао бићеш куда изашао.</p> <p>— Куда бих у ово доба!{S} А шта говоре Турци?</p> <p>— Не мога |
бојаги, било тешко!{S} Колико сутра, ја бих могао отићи за њим у Русију, као год што сам са ови |
мљу...</p> <p>— Да су друге прилике, ја бих имао коме испричати све ово.{S} Али данас су времен |
рио.{S} Да сам хтео веровати Милошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ет |
још одмах у почетку, још 1807. год. ја бих добио од Турака повластицу да се Србија уреди као в |
>— Не умеш да ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три ухватила — срди |
о, но убиство младога цара Уроша.{S} Ја бих био нови издајник, нова невера, нов Бранковић!...</ |
и од ове две-три године на овоме.{S} Ја бих хулио донекле своје рођено дело, кад бих осуђивао о |
емам.{S} Било је али се изгубило.{S} Ја бих га сад можда...</p> <p>Гитарић га пресече:</p> <p>— |
ма сумњиво ово врдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао да се овде нешто плете...</p> <p>Карађорђе ма |
средњи чамац? — рече Јован.</p> <p>— Ја бих рекао да их је троје — примети кнез Максим, који та |
аде:</p> <p>— Дакле, трећи дан!{S} А ја бих се заклео да нема ни 2—3 сахата како сам овде!</p> |
е први пут указала згода зато.{S} Та ја бих још одмах у почетку, још 1807. год. ја бих добио од |
о с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја бих сад био последња кукавица кад не бих одржао задану |
шта му треба за његово добро.{S} А и ја бих настао код ових Турака, навалио бих да не зацењују |
ио бих докле могу, а баш кад призори ја бих одсекао себи језик.</p> <p>— А ако не би имао при р |
тако рачунам у својој простоти; бар ја бих тако с њим радио.</p> <p>На овоме се пресекао овај |
де; а сутра да се крене когод од вас ја бих му био први друг — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта |
ништа одсечно, али по његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свршено.</p> |
очима видим, да ову победу дочекам, па бих онога тренутка задовољно склопио очи и рекао бих да |
радио да си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ја радио?{S} Спремио бих га лепо као ономад на ноћ |
их хулио донекле своје рођено дело, кад бих осуђивао ово што је до сад учињено, зашто ту има ма |
син и ја би био последњи неваљалац кад бих од тебе што више тражио...{S} На, узми!... — и пруж |
на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у последњем тренутку наћи ће се нешто |
власти и славе; да сам сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S} Рачунао сам: нека буде |
вуку напоље.</p> <p>— Верујем ти!{S} Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек до |
јер се боје за своју главу.</p> <p>— Не бих рекао да је Милош страшљив.{S} Био је у толиким бој |
што ухвате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни онда говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад |
ровати Милошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету, а |
а чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помогле ни њего |
ц — али и рођени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој прилици штедити...{S} За обојицу не |
тога су и мене измамили из Србије да не бих могао ништа предузимати без њих.{S} Користили су се |
удрио, господару.{S} Ја се тога јада не бих сетио да живим сто година...</p> <p>— Сад, бог или |
Кад би се какогод могло друкчије, ја не бих умакао руке у крв.{S} Али овако не видим друга изла |
.{S} Да је на моју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека дође и био бих готов ја да му начи |
н може истински бити опасан.{S} И ја не бих марио да ти дам изун да га слободно можеш убити, чи |
то нису били никакви разлози, јер ја не бих остао у земљи да се од Турака кријем, већ или да по |
ја бих сад био последња кукавица кад не бих одржао задану реч.</p> <p>— Ама, зар задана реч пре |
је најсигурније.{S} Тада већ никоме не бих био на досади, а онај туркешања у Србији бар би јед |
му кума Ђока заповеда, ја речи једне не бих рекао, нека опет он узме власт у руке и нека наређу |
вица прихвати:</p> <p>— Оно ни ја се не бих толико бојала да је он једнако био тамо у Србији.{S |
направио!{S} Нисам много живео, али не бих мој живот трампио за хиљаде других.{S} Насекао сам |
>— Е, ето, заклињем се, ћутаћу, како не бих ћутао ако је ствар таква већ!{S} Но казуј један пут |
твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао рећи о човеку, који је 9 година био господар |
знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не бих саветовао.{S} Ти добро знаш шта је Милош учинио с М |
етле, влажне, још живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, да још виде и у |
тренутка задовољно склопио очи и рекао бих да умирем као најсрећнији човек на свету.</p> <p>Ка |
— Могу господару рече он најзад — имао бих, богу хвала, где и да те примим и царски угостим, а |
овору Ђорђе је био кратак и сух, готово бих рекао набусит.{S} Но зато је опет из сваке његове р |
власти ради.{S} Желео бих живота, желео бих успеха, али само толико да покајем ранију погрешку |
сле да ја одлазим власти ради.{S} Желео бих живота, желео бих успеха, али само толико да покаје |
месту.{S} Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с Турцима друкчије разговарати.{S} Али шта да |
ода, да би за себе што извукао.{S} Хтео бих да <pb n="107" /> их видим шта би они радили да су |
, ја не бих марио сутра нека дође и био бих готов ја да му начиним конак, гдегод хоће и пожели. |
ја бих настао код ових Турака, навалио бих да не зацењују много и да одсеку сви укупно, па да |
?</p> <p>— Шта бих ја радио?{S} Спремио бих га лепо као ономад на ноћ ове Турке, па мирна краји |
> <p>— Не бих ни онда говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад призори ја бих одсекао себи ј |
х човек односи са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква обична, каква моја личн |
другачије.</p> <p>— Дај боже, најо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја јо |
стекао кроз толике године.</p> <p>— Баш бих радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?</p> |
ћао је кавеџији.</p> <p>— А што, болан, бјежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећу те ди |
ивоту и баш сад он је био некако добар, благ и разговоран.</p> <p>— Јело, о жено!{S} Што ме пра |
Крушчица, од које се даље на југ пружа благ брдски повијарац, који је тада био обрастао густом |
о су крај њене постеље клечале; некакав благ, срдачан израз разли се по њеном смежураном лицу и |
— кнеза Милоша главом, моли га да буде благ и добродушан према турској нејачи, према њиним жен |
, Свети Аранђеле, зар си нам на данашњи благ дан ово донео — прошапута Драгић, па замуче пред р |
ном даху радосне поздраве првим зракама блага јутрења сунца.</p> <p>Шарена бубамара, већ изишла |
ако ће ти људи донети голема, небројена блага, и довести учене официре, и донети много оружја д |
сно клону.{S} У сиротињској одаји наста блага тишина, коју није прекидао ни најмањи гласак.</p> |
и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутарње росе, и од плодне бујне дажде, и од људи |
!..</p> <p>Попа је духовник, а иначе је благе нарави.{S} Он по срцу своме никад не може да одоб |
и убојни осветник, опет повраћа да буде благи заштитник душа, те са склопљеним рукама моли побе |
Драгић се три пут прекрсти — О, не дај благи Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто пута д |
шнијом, дотле модерни народи хоће да су благи и с оним, кога убијају, кога уклањају из друштва |
је себи, што да се излети у љутини пред благим духовником, и што да му помиње чак и о могућој с |
уски цар на њих једном погледати својим благим оком и наћи пута и начина да се опет поврате у С |
p> <p>— И ти сад хоћеш да се светиш?{S} Благо Србији, ала ће пропевати, кад њени први синови, ч |
у је Марко страховито грдио, а Петар се благо извињавао и молио свога друга да се не срди.</p> |
је подуже трајало.{S} Везир је говорио благо, а Милош је све више омекшавао и попуштао.{S} Али |
{S} Никад он са мном није говорио овако благо и дружевно и жалосно као онда.{S} Увек дотле он б |
нају да их код њега не чека го нож, већ благо, човечно поступање; буле ће га благосиљати за се |
ирао и спремао, Милош моли, да му се то благовремено нагласи, и он ће већ умети да спреми и изв |
S} Јуче се за Беч машали руком, а данас благодаримо Алаху што нам и Биоград уздржа.{S} Хеј, саб |
{S} За садашњи рахатлук поглавито треба благодарити њему, Милошу, и свијетлом везиру који Милош |
слободно погледа очима, да одахне и да благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем стекли и извојев |
ослушници...{S} Али, ако, ако, то ми је благодарност што сам пре 5—6 година спасао кума Милоша, |
ске.</p> <p>Ђорђе прими сабљу с големом благодарношћу (јасно се познавало да га је то јако обра |
лава дивотан је проналазак; то је права благодет за човечанство.{S} Пре свега она ради веома бр |
ро, јасно, преливено сунчаним зрацима и благом животворном поплавом његовом.</p> <p>„Није вајде |
кнезови с кнезом Милошем на челу, моле „благонаклоно двор руски да милостивим оком погледа на м |
ушча за овдашња обстојитељства да сљеде благополучно.{S} Судбина божија довела је овде к нама о |
ожд!...{S} Хвала Богу... здрав је, ваше благородије.{S} Но он није ноћио код мене...{S} Синоћ ј |
ни османлуци, брснати бадеми, и у опште благородно воће, једини украс турскога Београда.</p> <p |
ја Милосављевић-Коларац, чије име данас благосиљају тисуће уста српских.{S} Какав удес!</p> </d |
ећ благо, човечно поступање; буле ће га благосиљати за се и за нејач своју, а међу Турцима, иза |
ка пушка!...{S} И зар може бити среће и благослова где се тако ради.</p> <p>Оцу Мелентију завод |
фте.</p> <p>А лепе цветне долине некада благословене Јеладе, стоје сада спржене, голе и прашљив |
ише крепи у нади да ће њини напори бити благословени успехом.</p> <p>Даље је напоменуо, како је |
покриваће земљу; после ће опет долазити благословено пролеће да отопи снегове, да раскрави леде |
ао.{S} Најзад, у њему засија нека чудна благост и сетна душевна доброта, а онај нежни израз чуд |
н га опоменуо како <pb n="113" /> ће му благост, коју сад покаже, доцније много помагати; Турци |
ји читава гронтуљица жижака расипала је благу светлост по раскошној, источњачки сјајно украшено |
ет, богаташа, који не знају броја своме благу и сиротана, који по три дана залогаја не окушају; |
дана душом и срцем, у пуном материнском блаженству, посматра на грудима свога божанског младенц |
</p> <p>Пошто је мало поћутао он додаде блажије: — Мањ ако га нешто цареви силом натуре!{S} Али |
к је Милош овако праскао, а Паштрмац га блажио, момци јавише да су Драгићу, по кнежевој заповес |
менит и киван, али се поступно све више блажио и смекшавао.{S} Најзад, у њему засија нека чудна |
, и како га је толико жељан да би га од блата градио.{S} Казаће му и то, како се с Турцима више |
Карађорђа једва чека, како би га сад од блата градио и како ће све листом скочити, чим се Карађ |
даје бури да их она развеје; он клече у блато и блатом покрива главу своју, па тако понижен и с |
и да их она развеје; он клече у блато и блатом покрива главу своју, па тако понижен и с блатом |
{S} Удари ме неко од вас, и то ме удари блатом посред лица.{S} Или зар може бити гора и стидниј |
окрива главу своју, па тако понижен и с блатом сравњен цвили и преклиње за једну једину милост |
вучно да одјекну цела тамница.{S} Други блед човек, што још сеђаше на слами, затвори на то уши |
ога!</p> <p>Џелат, који је дотле стајао блед и збуњен, сад се наједаред зацрвени као паприка, и |
а с Милоша, који је изгледао нешто мало блед и болешљив због великих напора и брига, које је по |
ламе, на којој су у казамету седела два бледа, изнурена човека.{S} Један од њих чисто се трже о |
твоју! — цикну Драгић, стрељајући очима бледа и малаксала џелата. — Што дрхћеш курво, што се тр |
на господска изгледа, дуге седе браде и бледа измучена лица.{S} Остали су га немо гледали.{S} Н |
ела у њој нешто мрачно и крваво, јер су бледе усне бабине шапутале чудне и страшне речи.{S} Она |
<p>Док је Марко овако говорио, Цукић је бледио и зеленио у лицу, док на послетку не поцрни као |
То је доиста мало оживи.{S} Са мртвачки бледих, смежураних образа њених нестаде оне самртничке |
о Вујица.{S} Једни су стајали и укочено бленули, док су други по колиби шњурали и претресали св |
мио и узев писмо у руке, он је још дуго бленуо незнајући шта управо да почне.{S} Најзад хукну и |
овај красни, злаћани крст који се тако блешти, да чисто не да у се гледати.“</p> <p>„Али како |
ш је била празна.{S} Удесно од постеље, ближе ватри, на малој дрвеној, троножној столици, преко |
едао у онај урнебес што се примицао све ближе и ближе.</p> <p>Призор је постајао све страшнији |
то — рече старац чисто српски, и приђе ближе <pb n="231" /> Ђорђу и Науму.{S} С којим еспапом |
ну.{S} Два спољна стражара примакоше се ближе, да виде хоће ли незнани путници проћи или ће се |
нај урнебес што се примицао све ближе и ближе.</p> <p>Призор је постајао све страшнији и ужасни |
/p> <p>Али кад?...{S} Куда?...{S} Крочи ближе.{S} Крај оџака лежала је на поду некаква црна нер |
b n="83" /> и гурало да се примакне што ближе, да се попење што више и да види што боље.{S} Све |
м Карађорђу.{S} Тада су ступили с њим у ближе односе и познанста, и да би га што боље задобили, |
} Говорили су још подуже, али о другим, ближим стварима; реч о Карађорђу није више потезана.</p |
ама, ваља да газе и да тој опасности из близа у очи загледају.{S} А и ко ће други, ако они неће |
о врви широким равним друмом.</p> <p>Но близина каква повећа града опажала се и иначе, већ се ч |
нађе крај Карађорђа и да буде у његовој близини.{S} Као јунак човек, он је био жудан боја и мег |
олујине одјекну јасно ту у непосредној близини и неустрашиви Карађорђе осети како му срце заиг |
пце, али су се једнако налазили у њиној близини, час их претичући, а час остајући иза њих, како |
ђаву.</p> <p>Док се све ово дешавало, у близини губилишта стојао је један симпатичан, сиромашки |
ланици су седели подаље у присенку, а у близини за столом седео је само председник Ипсиланти и |
шумне гомиле, која се таласа ту негде у близини тврђаве.</p> <p>„Светина, гомила, гунгула — то |
о некако није потекао сам, да се нађе у близини, и да он лично контролише тачно извршење издати |
немилосрдно гонили, и која и сад чује у близини страховити лавеж паса од чега је страва подузим |
даде и она би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше добри људи, који је прихватише и доне |
а су ова поља овако пуста?{S} Ето, ту у близини има кућа, станова, обора, па како то да се ни о |
но јутро.{S} Коњ, што је био везан ту у близини до колибе, бејаше довршио свој оброк, па се спу |
ке, с једним се момком био склонио ту у близини не долазећи Драгићевом трлу, и не излазећи пред |
S} Час је то топот коња, повезаних ту у близини, час усамљен крик какве тице, коју је у недоба |
д земљом лебде.</p> <pb n="294" /> <p>У близини колибе чује се како један коњ слатко вруска сен |
чланови српске кишињевске колоније.{S} Близу до после поноћи остали су ту сви заједно, па се п |
оје прсте — домишљао се трећи.</p> <p>— Близу догоните — рече Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још |
</head> <head>ПРЕДАЈА</head> <p>Била је близу поноћ.{S} У то доба у српском селу обично влада г |
S} Он је свима нама био господар; он је близу десет година заповедао целом овом земљом, па је н |
некога познаника његова, где су провели близу до пола ноћи и овде је Карађорђе и преноћио с Нау |
/p> <p>Овај је човек био Карађорђу тако близу, да му је разговетно чуо дисање.{S} Главу му није |
ни она је налазила само оно што је тако блиско и тако драго души њеној, она је и тамо видела св |
отера губернатора Стољетова тумарала по блиској и далекој околини, обигравајући све друмове и р |
љати то светло оружје, на коме се досад блистала само дика и слава српска.</p> <p>— Одлази ми о |
м, као кожа сабијеним ћилимима, који су блистали у сјају од стотину живих боја.{S} Свуда унаоко |
коњу, али на коњу који је већ малаксао блудећи без циља и одређене намере час на једну, час на |
годинама тражи, за којом овако по ноћи блуди, реч која би исцелила болну душу његову, реч — ми |
а.</p> <p>На две ватре горим због њега, бог га живи посекао — рече Милош срдито после подужа ћу |
а будем момак Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нема избора, н |
Кишињев.</p> <p>— У какав црни Кишињев, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо се мало сељакали за о |
ио да живим сто година...</p> <p>— Сад, бог или ђаво — пресече га Милош — тек то ће бити најзго |
и душмани отуда из Русије.{S} Они, они, Бог их посекао!{S} Утекли као курве и ђидије, а оставил |
е.</p> <p>— Како се не би сећао, брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад се о томе не говор |
је ствар праведна, наше је дело свето, бог је с нама, и ми ћемо победити — узвикну Карађорђе и |
пољуби нашу лепу и слатку српску земљу, бог зна дали ћемо је кадгод још видети!...{S} Па је пла |
, бедо, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те убио — рече Паштрмац срдито избацујући Драгића.< |
може ништа сам без друштва и народа.{S} Бог је свемогућан, па, Боже прости, без људи, народа, н |
„Ово смо с Ђорђем стекли и извојевали — бог да га прости!“ — Ето, то је једино, то је све што ј |
</p> <p>Вујица слеже раменима.</p> <p>— Бог га свети знао!{S} Али, шта мислити?{S} Па ја <pb n= |
уплео, те се не торњаш одавде.</p> <p>— Бог с тобом брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мисл |
иче, где покраде оволике паре?</p> <p>— Бог добре људе никад не заборавља — рече Врљо с подругљ |
ни.{S} И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов покушај сретно испао.{S} Што сад |
да крене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо, |
м у чело.{S} Мртва уста не говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</p> <pb n="182 |
не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао за ову ватру што су |
е и да јој се нађете на невољи, кад, да Бог сачува, до невоље дође.{S} Шта?{S} Зар је ова земња |
е лепе наде које се на њега полажу — да бог да му ова његова рођена сабља главу одсекла — закле |
и ово пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и неми светом ходили, ако те не смакнемо п |
тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог тај големи грех неће и не може оставити без тешке к |
ћи; морам умочити руке у крв, па што да бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је као брат, као и рођ |
рилика упусти, онда је свему крај; онда бог да прости сва надања наша.{S} Усамљени ми нећемо мо |
нсто и поглаварство на Балкану.{S} Нека бог да, да се балкански народи колико толико ослободе и |
аспиткује језик само, а памет је отишла бог свети му знаде куда.</p> <p>Тако смо остали скоро д |
вори и да се срећа поново окуша, па шта бог да.</p> <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога и седи |
Јело, Јело, ах жено моја!{S} Како тебе бог не умудри кад сам ја од болести био пропао и изгуби |
:</p> <p>— За бога, Јело, како бар тебе бог не умудри, да ми не даднеш да учиним ову несрећу и |
во проговори Вујица.</p> <p>— Сам те је бог умудрио, господару.{S} Ја се тога јада не бих сетио |
а и одојчад и сва ова сиротиња, коју је Бог на аманет нама старешинама предао.{S} Него, куме Ву |
у мрачној тамници, а мисли су му лутале бог зна куда по далекој прошлости.</p> <p>На једаред он |
побио бегове Атлачиће?{S} Јао, живи те Бог посекао, ко ће сад џевапа дати Цариграду?{S} Знаш л |
м и тебе и Миленка.{S} Опрости те!{S} И бог прашта!{S} Ако буде живота и повратка, трудићу се д |
> <p>— Јело, жено моја!{S} Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва ј |
анка ни помена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде и црноме ђаволу Ђорђију дође крај.{S} Стуцаше |
>— Истински ти велим, господару, дао ми Бог — понови Врља не мењајући израза на лицу.</p> <pb n |
, па, Боже прости, без људи, народа, ни бог не био бог, нити би могао боговати, нити би имао ко |
а у Сибир, па му после, Боже прости, ни бог не поможе!{S} А после, мислим и то, како је он пре |
</p> <pb n="135" /> <p>— Па шта, дао ти Бог овако заједно са зобницом?!{S} Какав ли је то мутав |
вали за те.{S} Као велимо, да хоће дати бог само да се ти једном вратиш у Србију, па би после с |
, само ово не могу.{S} Боже прости, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му могао то учинити. |
т и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез |
ло цело велико дело наше и како нам сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и онако сретно разби |
ни су то били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — рече она мало после. |
Свачега сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и господар!... — додаде Анта.</p> <p>— Ама ја, бола |
прости, без људи, народа, ни бог не био бог, нити би могао боговати, нити би имао ко славити св |
а? — пресече га Милош.</p> <p>— Он, ако бог да, господару, добро вели! ...</p> <p>И ту сад Анта |
<pb n="288" /> — све ће бити добро, ако бог да, али одрешита одговора од Милоша не каза му.{S} |
хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше ш |
ам с људима које нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође добро, за месец дана сви ће ови дојурити |
осле Вујица и Павле уђоше.</p> <p>— Ако бог да, добро, господару; ти заповеди шта треба, а ми ћ |
вица још више спусти глас.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију и без питања султан |
ац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод прогледа очима и добије вл |
рђе ово дана да крене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај |
но што је синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ у сумрак, по |
а ћеш некад и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор али достижан! — одговори Добрњац живо и пла |
Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава не говори.</p> <p>С тим мислима |
ије никад као код своје куће — то знају бог и људи.{S} Али волим и овде у туђини остати свој, н |
мо пустити нека окуша срећу, па како му Бог да.{S} Ми нећемо ни сметати, ни помагати, али ћемо |
ије да глођемо, па сад мисле учинили су бог зна шта за Србију.{S} Са мном је дакле учињена једн |
а би у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, друкчије казује.{S} Он вели, да нама нема тамо |
> <p>Добрњац га пресече:</p> <p>— А ја, бога ми, немам с Црним Ђорђем никаква друга посла, но д |
би он то могао!..{S} Ама, мучна работа, бога ми, знаш ти њега како је прек: реч две, па за пишт |
!</p> <p>Вујица га је разбијао. — Није, бога ми, господару, то се теби тек онако учинило.{S} Ни |
неупутна и обесна човека:</p> <p>„Море, бога ми ће и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимб |
то, а теби могу казати.</p> <p>— Ја се, бога ми, најо, прибојавам за Бата-Ђоку! — рече Чолак Ан |
о још горе није хтео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да он то нешто сам кува, кад тако неће ни |
осле додаде врдајући:</p> <p>— Не знам, бога ми кнеже, не познајем ни једнога.{S} А нисам их ни |
ком, и кад му Турци потраже моју главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, |
Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} Маре ти они за наро |
око Божића однеше опет грдан новац.{S} Бога ми сам оплакао, гледајући како се ужичке кобилице |
махао је главом и у два пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и право, готово имаш и право.</p> < |
} Чек’дер — рече она, и опет ослушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред |
ако бога знаш?</p> <pb n="204" /> <p>— Бога ми, најо, све нешто презам да Бата-Ђоки не досаде |
паша учтуглија. (од три репа).</p> <p>— Бога ти, господару, верујеш ли ти у то што говориш — уп |
слободно је ваљда бар молити.</p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда за то живе одерао као јарчеве |
Врља, после оних његових речи.</p> <p>— Бога ми, Врљо, паметан си човек и ова ти није ни мало л |
а добро у очи онога дугајлију.</p> <p>— Бога ми, господар Ђорђе!{S} Он и нико други! — мислио ј |
з Максим ће рећи латову Панти:</p> <p>— Бога ти, Панто, кога ми ово превезесмо?</p> <p>Панта је |
сада радим и кабулиш ли ти то?</p> <p>— Бога ми, господару, има много што не ваља, а да ти ја с |
> <p>— Па шта си могао чинити друго, за бога, Ђорђе? — рекнем му ја.</p> <p>— Шта сам могао?{S} |
чуђењем:</p> <p>— Па откуда све то, за бога, побратиме?</p> <p>Вујица продужи:</p> <p>— ...{S} |
скочи.</p> <p>— Еј шта усних, децо, за бога!...{S} А кума Вујице још нема!{S} Шта ли то учини |
те јој се из снажних груди.</p> <p>— За бога, најо, зар истина мислиш да би се сад могли вратит |
аде у очи и не би му право.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти оволики људи и цела тевабија!?{S} |
с десна прозбори шапућући:</p> <p>— За Бога милога, нано, што ти је то тако било на једанпут?{ |
ђено а пола чисто прекорно:</p> <p>— За бога, Јело, како бар тебе бог не умудри, да ми не дадне |
и је зло, од њих ми је.</p> <p>— Али за бога, побратиме, па што не даш књазу Милошу то некакво |
ека Науме! — рече Ђорђе.</p> <p>— Их за бога, господару!{S} Зар још овде да се чами!{S} Мене ве |
хукну и једва простења.</p> <p>— Ух за бога, људи, немојте то од мене искати, кум ми је, ако б |
аповеда међу њима.{S} Инаџије су до зла бога и за инат, што но реч, потурчиће се и три главе да |
{S} Зар сам ја то измислио?{S} То је од Бога тако остало, тако је свуд, тако мора бити и код на |
чије не може бити, и да је то управо од бога суђено.{S} У таким тренутцима, он се чисто чудио к |
огинућете, што наша песма вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити |
S} Шта ли то учини човек до сад, за име бога великога — рече Карађорђе невесело.</p> <p>Сан што |
даде:</p> <pb n="203" /> <p>— Ја, у име бога, мислим да се ми опет вратимо у Србију, да опет за |
опет нигде и ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго уздам.</p> <p>Ту Карађорђевица још више с |
не.{S} Сад опет понови:</p> <p>— Молите Бога да не да силу ђаурину!{S} Али ваша молитва доцне с |
и.</p> <p>— Ви то боље знате, најо, али бога ми, мени је све нешто хладно око срца; све ми се с |
се и рече узбуђено:</p> <p>— Живога ми бога и овога ми печата, верујем!</p> <p>— То је онда ст |
асније сумње.</p> <p>— Стани, живога ти Бога, — прошапута он болно.</p> <p>Али његов израз кази |
.{S} И једина милост, за коју још молим бога то је, да ми подари толико живота да ово својим оч |
ко себе, па се после не бојим никога до бога — рече Карађорђе тако исто одлучно и поуздано.{S} |
гује и акрепи трчати!...{S} Еј мени до бога, шта се учини!{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе |
мојте то од мене искати, кум ми је, ако бога знате!</p> <p>Лисовић се испречи на њега: — Па доб |
ма, што си се смрзао, чика Стојане, ако бога знаш?{S} Остави то сито, дај га овамо мени, па оди |
ватрене очи.</p> <p>— А што, ћеро, ако бога знаш?</p> <pb n="204" /> <p>— Бога ми, најо, све н |
љ и повика:</p> <p>— Не, господару, ако Бога знаш!{S} Ако је он махнит, немој ти прљати то свет |
говориш!{S} Па болан капетане, Милош то бога и моли, да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ |
едно:</p> <p>— Господару!{S} Уздам се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} |
тавити кости у туђој земљи и уздам се у бога да се једном опет повратим у Србију.{S} Али то ће |
та падало на ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварати очи; није ни он де |
ац, да још једном прођем оним стазама и богазама куда сам, јадна, некад пролазила!{S} О слатка |
аре на све стране, али ми знамо стазе и богазе и провешћемо те да ти длака једна не вали.{S} Сп |
без дуката, а Мелентије остаде као врло богат човек. „Поменик”.</note> <note xml:id="SRP18933_N |
е у земљу и нада се да ће му оно донети богата плода, који ће стоструко и хиљадоструко накнадит |
која тек почињу сазнавати за овај свет, богаташа, који не знају броја своме благу и сиротана, к |
даред бахну ненадно с питањем:</p> <p>— Богати, снајо, сећа ли се Србије и помиње ли што о повр |
одаван је у Цариграду на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи купци његови.{S} |
да кажеш све што си кад згрешио — би ли богати испричао шта си радио?“</p> <p>— Боже сачувај!{S |
уд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богати двори и сјајни биоградски турски теферичи?{S} Гд |
е, кроз читав век, ређали су се на њему богати Грци.</p> <p>С господарем престола долазили су и |
вајестак спахија на добрим коњима и под богатим сјајним оружјем, јахало је напред да просецају |
постељи лежала је крива турска сабља, с богатим сребрним корицама.</p> <p>То је био главом књаз |
ади и позлати.</p> <p>За Марашлију, сем богатих дарова од Милоша, то је била још и нова згода д |
рном кавом, по негде углављен у укусне, богато извезене зарфове од жуте и беле тенећке или од с |
у својој кући, па и ако је дом сиротан, богато је срце и може се наћи све што затреба добрим љу |
енога народа грчког поднео на дар лепу, богато искићену дамаску сабљу, са жељом да Ђорђе њом је |
оружје.</p> <p>Ова соба била је у опште богато намештена за оно доба и за оне прилике.{S} Патос |
ахом били застрти скупоценим ћилимима и богато извезеним ашама и кадифли ћебетима, по којима се |
, кроз који је једва просијавало његово богато господско одело.</p> <p>— Е, вала, чоче, кажи ак |
ваћу собу, где је о дувару висило много богато оружје.</p> <p>Ова соба била је у опште богато н |
наследнога кнеза српског, а Милош да то богато награди и позлати.</p> <p>За Марашлију, сем бога |
м црвеним турбаном на глави, а одевен у богато извезено рухо од танке, као крв црвене чохе.{S} |
а војску, пленио их и вазда се враћао с богатом пљачком.</p> <p>Кад се доцније примирило, Врљо |
јала су на вратима четири кршна момка у богатом оделу, наоружани од главе до пете, с дугим пушк |
бола и Шама били чувени са јунаштва, са богатства и господства својега; који су за собом водили |
су.</p> <p>Свикнут на источњачки сјај и богатство Марашлија је био голем раскошник.{S} Сви огро |
псето!...{S} Запињу им за очи Милошево богатство и господство.{S} Пакосни завидљивци, сви би х |
а амишан је за новце и сабраће огромно богатство.{S} С тијем парама биће он још три пут опасни |
напора, књажева пратња тражила је сада богату накнаду у јелу и пићу.{S} Било се већ превечерал |
уде Милош одговори:</p> <p>— Да се има, богдице, откуд, народ би радо дао, светли везире, само |
n="205" /> ми мало прогледамо очима.{S} Богме ће мој Ђорђе ово дана да крене у Србију, па како |
тако призорило.</p> <pb n="63" /> <p>— Богме јесте, те још како призорило.{S} Већ то, што су з |
одмори, да се погости с пријатељима, а богме, и да се поверљиво разговоре о многим народним по |
и спуштеним обичним гласом.</p> <p>— Ја богме!{S} Њима ништа не ваља што Милош уради.{S} Кад је |
уђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Турчина.</p> <pb n="52 |
ући да што пре потонем...</p> <p>— А ти богме, господару, био мировати.{S} Много је мучице виде |
а ти хоћеш угарак па под стреху!{S} То богме нико не да — рече Добрњац одрешито.</p> <p>Карађо |
арочите справе за то, као што је чинила богобојажљива инквизиција просвећене Европе.</p> <p>Неп |
вете горе, пуне опеваних и прослављених богова и божица јелинских, влада сад нема пустош, коју |
арода, ни бог не био бог, нити би могао боговати, нити би имао ко славити свето име његово!</p> |
.{S} Бежи од људи у пусте пољане и целу боговетну ноћ, као смушен и безуман јури пустим пољанам |
атом:</p> <p>— Његов сам хлебац јео!{S} Богом те братимим изађи само за један тренутак, само за |
ту одговорност смео узети на се и пред Богом и пред народом!...</p> <p>— Није ту у питању једн |
руго наша је брига и одговорност и пред Богом и пред народом.“</p> <p>Тако је гласило писмо Мил |
е одговарам више за ову сиротињу и пред Богом и пред људима, па вала, како вам год драго, и нек |
мам на своју душу, и ако смо криви пред Богом, нека моја душа у паклу испашта за све.{S} Да ман |
</p> <p>— Других сведока нема, али пред Богом те признајем и примам од сад за сина свога.</p> < |
мам сваки грех зато, и одговорност пред Богом примам на се и на потомке своје, зашто се овде ра |
к наше поздравље.{S} Кунемо ти се живим Богом, и мученичким гробовима њиним, <pb n="62" /> и кр |
ва или твоја; и на то ти се кунем живим Богом и светим Јованом и <pb n="268" /> кумством нашим, |
, господару, али те прво заклињем живим богом и св. Јованом да тајну чуваш само за себе, и да ј |
гласоноша Милошев.{S} Он се клео живим богом да му је писмо предао својом руком сам кнез Милош |
на поља своја; да опет пропоју порушене богомоље српске; да се из шума и гудура поврате одбегли |
ијашњи рахатлук?{S} Усред Биограда наше богомоље стоје опале и порушене и са паучљивих мунарета |
селих песама наших; зар опет да замукну богомоље српске и да изумру звуци црквених звона, која |
во.</p> <p>— Карађорђе је подигао дивну богомољу, намамио у њу што више света, па је онда обесв |
коме се мешао и стапао у једно — осмех Богородице која, предана душом и срцем, у пуном материн |
<p>— Завиде!{S} Па тешто, нека завиде, Богу хвала, имају и на чему!{S} Али ти то и не узимај н |
гу господару рече он најзад — имао бих, богу хвала, где и да те примим и царски угостим, али ку |
ин га прекиде.</p> <p>— Добро је, хвала Богу, и нама.{S} Шта нам вали!</p> <p>— Е право велиш!{ |
и се три пута и полако прошапута: хвала Богу, само је сан.</p> <p>Још не бејаше добро изустио п |
ично збунио.</p> <p>— Вожд!...{S} Хвала Богу... здрав је, ваше благородије.{S} Но он није ноћио |
од најбоља пријатеља народна.{S} Хвала Богу на његову дару, он је нама до сад лепо дао.{S} Ист |
заклопљене, он помисли у себи: — „Хвала богу, лепо је заспао, бар ће се сад пред зору одморити“ |
гом побро, збогом добро моје!{S} Ти оде Богу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни по |
воме...{S} Небо ће проплакати, и самоме Богу биће тешко и жао са овога страховита злочина...</p |
онако, како то обично чине људи кад се богу моле.{S} Ђорђе проговори:</p> <p>— Боли те прогонс |
b n="101" /> одговарам и дајем рачуна и Богу и људима — јер сам уверен да сам радио за добро на |
учи породици, <pb n="26" /> а нека се и Богу помоли.{S} Јазук је да крштено створење умире као |
веравати никоме другом до једино теби и богу.{S} Памти сваку реч коју ћеш вечерас чути, и ако ј |
ене одвела пред икону, па смо се молили Богу.</p> <p>- И ја сам се молио Богу.{S} После ми наја |
арлију ојади тако да више није ваљао ни богу ни људима.</p> <p>Одсекао му обадва уха, а за тим |
>— Рајо, ако хоћете, можете се помолити Богу по своме закону.{S} То је милост везирова и то вам |
чисто разведри.</p> <p>— Е хвала јаком богу, кад сте под господар Вујицом, онда се ништа не бр |
молили Богу.</p> <p>- И ја сам се молио Богу.{S} После ми наја рекла да пољубим земљу; вели, по |
му одеш на ноге, као поручен!{S} Не, по Богу капетане!{S} Ми смо тебе доста слушали!{S} Ево и с |
у ни главом сигурни?...</p> <p>— Не, по Богу, господару!{S} Није то било овде; нисам ни ја био |
<p>Гитарић га пресече:</p> <p>— Не, по богу, побратиме, стари смо људи, немој грешити душе и г |
мака за то најзгоднији?</p> <p>— Не, по богу брат Марко, ја сам добио заповест од господара да |
ту десила у владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер да си — рече Карађорђевица чисто стресајући се |
овек данас на нешто нагазио!{S} Хеј, по Богу, капетан Драгићу, је си ли ти при себи, кад тако г |
.</p> <p>— Није ваљда дотле дотерао, по Богу!{S} До сад су кнезови давали откуп везирима, да сп |
рече чисто очајно:</p> <p>— Полако, по Богу побратиме, баш ми та лупа ланаца кроз мозак дере.< |
попо? — рече Милош најзад.</p> <p>— По Богу, господару, да ли то Црни Ђорђе ради са знањем цар |
поздравише, Вујица ће рећи:</p> <p>— По богу господару, што дође сад баш у ову ватру?</p> <p>Ка |
шта радиш.{S} За ово две године, шућур богу, добро си поступио, доста си се учврстио те и наро |
аше и ову двојицу.</p> <p>— Алах шућур (богу хвала), све је како Алах хоће!{S} Враг је био прел |
иде како се гложимо и један другоме очи бодемо.</p> <p>— „Шака људи, још им турска сабља виси з |
а сузним очима већ тако дуго погледа на божански Олимп, кад ли ће на њему опет једном синути ос |
м блаженству, посматра на грудима свога божанског младенца, и осмех сатане — преласника, који г |
тва и народа.{S} Бог је свемогућан, па, Боже прости, без људи, народа, ни бог не био бог, нити |
а, шикну они њега у Сибир, па му после, Боже прости, ни бог не поможе!{S} А после, мислим и то, |
о пређоше на други.</p> <p>— Шта ли ће, боже, чинити Турци, кад чују за <pb n="217" /> твој дол |
овако, он да погине, а ја да се спасем, боже сачувај, то никад ни до века неће бити!{S} За така |
је кнез Сима.{S} Па ја то да преживим, Боже ме сачувај!{S} То никад бити неће!{S} Немојте се у |
ио шабачког владику Мелентија.{S} Кажу, боже сачувај, да је несретни Марко том приликом убио и |
с друго послушати, само ово не могу.{S} Боже прости, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му |
е бојим! — рече Ђорђе немарно.</p> <p>— Боже, истина, чим се ти појавиш у Шумадији ратовање ће |
а, и као да сам себи одговара:</p> <p>— Боже мој!{S} Да ли је истина што људи говоре, да душа п |
ко Драгић коси Карађорђе рече:</p> <p>— Боже мој, од кад нисам узео косу у руке!{S} Не знам да |
богати испричао шта си радио?“</p> <p>— Боже сачувај!{S} Сто пута би пре умро.</p> <p>— А да те |
ћ се три пут прекрсти — О, не дај благи Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто пута да умре |
кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе |
је било сасвим другачије.</p> <p>— Дај боже, најо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити |
ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош |
!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Боже!... — Драгић се три пут прекрсти — О, не дај благи |
ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже таке несреће, овако би се још могао и одговорити.{ |
човек, који је био пре 5—6 дана, ни дај боже.</p> <p>Међутим Карађорђа је највише пекло да чује |
чисто као узет.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Кад се после почео мало по мало поправљати, а |
телим огњиштима, слатка ћеро моја!{S} О боже, испуни ми само ову једну жељу, па не марим макар |
племенитог и јуначког народа!</p> <p>О боже!{S} О велики створитељу светова и покољења!{S} Как |
ту спавао, отпрате чак далеко на извор, божем да донесе тазе воде.</p> <p>Кад је све било спрем |
а му је тако суђено; таква је била воља божија...{S} Ако штедим ја њега, неће штедити он мене.{ |
љства да сљеде благополучно.{S} Судбина божија довела је овде к нама опет убитеља рода сербскаг |
Ово не може проћи без неке тешке казне божије па ма ко да га је учинио.</p> <p>Покојнике су са |
намо за таванском гредицом — све је ово божије па ваше, располажите као у својој рођеној кући — |
о људе, да ми у највећем поверењу, и на божији аманет то кажу и да ме позову да се за то спреми |
а додаде само: — Остави Науме, све је у божијој руци... а пазићемо и сами...</p> <p>Међутим, из |
то се надао, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спа |
пустим већ наперену пушку.{S} Зимус око Божића однеше опет грдан новац.{S} Бога ми сам оплакао, |
спасао кума Милоша, кад га оно о малом Божићу на скупштини у Београду Младен хтеде сурнисати з |
ните с њим то, што се чини с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Павле Сретеновић (Лисовић) узвикнуо ј |
, пуне опеваних и прослављених богова и божица јелинских, влада сад нема пустош, коју тек катка |
с овако грдно посрнули, и видимо се као божјаци, захвални ако им ко удели мрвице, које падају с |
воја.</p> <p>И тако, као страшни пример божје казне, овај тешки грешник 6 пуних година ево живи |
о Мајевице и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, господару!</p> <p>Милошу се мало |
оведе све балканске народе у заједнички бој, за заједничку слободу.</p> <milestone unit="subSec |
<p>Та је кућа била скоро грађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвета, ал |
ни.{S} Као јунак човек, он је био жудан боја и мегдана, а рачунао је да ће их понајбрже наћи, а |
илиму, на коме се прелива стотина живих боја, седе три Турчина у високим зеленим турбанима и ду |
ји су блистали у сјају од стотину живих боја.{S} Свуда унаоколо били су меки миндери, а овде он |
и онда окренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао да пита кнезове, што не држе задату реч!.. |
са мном друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, што боље спремају?...</p> <p>— Јес, јес, зар ми |
несретнике опањкао код везира, што се, бојаги, бојим да ми не преотму господство.{S} Но, бар в |
а измишља!{S} Куд им сад то паде на ум, бојаги, мене Грци изабрали за вођу!{S} Чули да звони, а |
а и њему заповедао да то учини, ал’ он, бојаги, није могао и није хтео грешити душе.{S} Пред Ту |
чисто плану: — Ја кварим!{S} Шта ја то, бојаги, кварим?{S} Ко се међутим више од мене радовао, |
не, од кад они утекоше!{S} Зар би њему, бојаги, с тога задрхтала рука, што сам овоме народу до |
<p>Врљо се насмеја.</p> <p>— Шта би ту, бојаги, било тешко!{S} Колико сутра, ја бих могао отићи |
рестано су му држали некакву стражу.{S} Бојаги, то су му поставили из неке почасти, а у истини |
дара Аксентија!{S} Каже, Милош нас зове бојаги на договор, да би пред светом изгледало као да и |
ло за руком, он се сад претвара како је бојаги променио мишљење и како су му сад војводе доброд |
баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то шт |
ханом и потражише да пију.{S} Искали су бојаги воде, а примали су и цевчили вино, понајвише рак |
ао Вујицу, као покорна <pb n="274" /> и бојажљива човека, опет он у души није могао бити миран |
о је тада у Београду још нејак и тек је бојажљиво почињао дизати главу.{S} Све што је било слоб |
у Фенеку.{S} Јадни, јадни мој Ђорђе.{S} Бојала сам се да човек из памети не изађе.{S} Два дана |
ђе сто година живети.{S} Најгоре сам се бојала да у оном очајању не учини штогод сам себи.{S} Д |
ти:</p> <p>— Оно ни ја се не бих толико бојала да је он једнако био тамо у Србији.{S} Знао би т |
а убили сами људи из народа, који су се бојали да ће их опет посвадити с царем у Стамболу, па о |
до у село, но Драгић одби ту понуду.{S} Бојао се ухватиће их Милошеве страже.</p> <p>— Не идем |
шта га тишти.{S} Док се с једне стране бојао да га историја не осуди као кукавицу и страшљивца |
и узнемирену савест.</p> <p>Највише се бојао, неће се извршити ствар онако како треба и Карађо |
нису долазили на ум.{S} Свачега сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и господар!... — додаде Ант |
се код Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш куда изашао.</p> <p>— Куда бих у ово доба!{ |
е овај починио за 2—3 последње године и бојао се да му се повери.{S} С друге стране опет, Вујиц |
та!{S} Да се Драгић, мој Турчине, смрти бојао, не би он сам добровољно дошао у шаке крвавоме Ми |
другим својим противницима, те се свак бојао да рекне добру реч за Карађорђа.{S} Кад су Н. Ичк |
а и прате му сваки корак, па се јамачно бојао да мене гдегод не ухвате и да ми писмо не узму.{S |
чекали да га оптуже пред Русима.</p> <p>Бојао се да се није изрекао ко од Грка, који није позна |
н, а што се Турака тиче он се нема чега бојати, јер је у смедеревској нахији он, Вујица, господ |
гу ничему надати, али се немају чега ни бојати од ње, Карађорђе је хтео да види како ће то утиц |
старац.</p> <p>Ситна раста, веома црне боје, а грдно мршав и спечен, овај је човечуљак изгледа |
> <p>И две жене притајаше се, као да се боје, да и својим дисањем не узнемире ову слабачку стар |
а кукавичлука свога.{S} Убијају, јер се боје за своју главу.</p> <p>— Не бих рекао да је Милош |
је Милош страшљив.{S} Био је у толиким бојевима.</p> <p>— Слушај ти што ја теби кажем.{S} Ако |
обом јаку војничку пратњу, па затвором, бојем и глобама нагони кметове и угледније људе да прок |
ак никако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све како је било по реду па се о |
кука, а он му не хтедне ништа казивати, бојећи се да ко не докаже Турцима како се жалио, те ће |
ад и погледао на Добрњца онако сумњиво, бојећи се да га овај не куша, па да још боље накити сво |
, бар ће се сад пред зору одморити“ — и бојећи се да га не пробуди, Наум полако изађе напоље.</ |
едостојан тога поверења.{S} Милош се не боји ни сад неке обмане с његове стране...{S} Али, ипак |
о он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за Карађорђа.{S} Турци су се ујазб |
уго у глави.{S} Није то, веле, но он се боји да му они не преотму славу и господство.</p> <p>— |
шинама и да искаже своју зебњу, како се боји да се и они не умешају у тај општи покрет, те би г |
ри да су утекли, ако се с те стране што боји да ће га Турци што кривити како да упусти Карађорђ |
ике опањкао код везира, што се, бојаги, бојим да ми не преотму господство.{S} Но, бар ви што ст |
к, гдегод хоће и пожели.{S} Мисле неки, бојим се ја преотеће ми власт.{S} Празно зановетање!{S} |
ече он кад се опет врати под арњеве.{S} Бојим се да тога човека није што омело.</p> <p>Међутим, |
ану, рече: — Само појака, побратиме.{S} Бојим се да ти што не шкоди како је одавна ниси пио.</p |
, Врљо примети:</p> <pb n="140" /> <p>— Бојим се да ме ко није опазио; имаш неке људе на конаку |
о имам да ти кажем важну једну ствар, а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.</p |
ти.</p> <p>— Дај боже, најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу |
ара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ја се све бојим, да ће он Карађорђу главу појести.</p> <p>— Море, |
тако сам господар наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке.{S} А кад |
клони на ове речи везирове.</p> <p>— Не бојим се ја Ђорђеве јачине, већ се бојим његовога гласа |
браних другова око себе, па се после не бојим никога до бога — рече Карађорђе тако исто одлучно |
и к мени.{S} Турака се ја ни најмање не бојим! — рече Ђорђе немарно.</p> <p>— Боже, истина, чим |
слути да то неће бити на добро и све се бојим да то нису навлаш тако удесили.</p> <p>Карађорђев |
узе ходати по соби.</p> <p>— Најгоре се бојим — говорио је он даље — погинућу убрзо, а нећу има |
лошу, колико тек да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе побегао.</p> <p>— Па јес, ви |
ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, појешће и ову двојицу помрчина исто онако, као о |
— Не бојим се ја Ђорђеве јачине, већ се бојим његовога гласа.{S} Да је то обичан човек, доста б |
души вас, гори сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и сенке своје.{S} И ти мене питаш што сам дош |
нда те није било страх!.. .{S} А?...{S} Бојиш се за своју главу, мила ти! је ли?...{S} А зар он |
ти.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на се примам сваки грех зато, и одго |
и величине српске, као соко прелетао с бојишта на бојиште, с голим ножем улетао у гомиле непри |
српске, као соко прелетао с бојишта на бојиште, с голим ножем улетао у гомиле непријатељске и |
ли су домове и огњишта своја, остављали бојна поља, на којима су толико пута брали победничке л |
Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, па га, болан, посјекао в |
S} Ово дана опет ће двојицу посјећи.{S} Бојсе, синоћ су их догнали амо у тврђу!</p> <p>— Па теш |
ине, што си, болан чоче, тако карли?{S} Бојсе, јад ти неки пао на срце? — рече му онај крупни п |
та то учини?</p> <pb n="261" /> <p>— Не бојте се ништа, господару, није никаква зла намера, но |
им страхопоштовањем на оседеле, у љутом боју опробане ратнике српске, и нарочито су тражили вез |
међу турске војске, ударао је с леђа, с бокова, нападао је ноћу, збуњивао је и заваравао да не |
говом оштром лицу био је исписан страх, бол и тешка душевна трзавица, кад савест човекову разди |
рвавим убицем и тражећи његову смрт.{S} Бол у грудима достиже сад такав ступањ, да несрећник по |
е га гњечити и чупати.</p> <p>Неодољиви бол обузе Милоша и он је осећао како му од тога љутога |
о се не усуђиваше да прекине овај свети бол једнога родољубивога срца.</p> <p>Јоргаћ је завршио |
ни јада и нека неисказана <pb n="37" /> бола.{S} На њима је било нешто што те подсећа на рањену |
а и он је осећао како му од тога љутога бола мркне свест и како почиње падати у несвест и таму! |
ом, ведром лицу појавише се јасни знаци бола и тешке жалости.</p> <p>— Шта, жао ти га! — рече М |
усана играо му је самртнички осмех, пун бола и безнадежна очаја.</p> <p>Старац је гледао у ватр |
, бојсе Чукић (Цукић) му је име, па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посје |
дар!... — додаде Анта.</p> <p>— Ама ја, болан ја!{S} Он је свима нама био господар; он је близу |
а не пијеш, а ова је ракија тако добра, болан њоме да се лечи — рече Вујица пружајући Карађорђу |
ртном часу покажем као кукавица.{S} Та, болан људи — Драгић рашири обадве руке и страшним ватре |
еним погледом стрељао је око себе — та, болан људи и браћо моја, помислите, шта ви од мени траж |
S} Сад продужи кивно:</p> <p>— Ама шта, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има в |
душманина српска!{S} Куда ће вам душа, болан!{S} И ко је онда пријатељ Србији кад од мене град |
, није, но ваша!...</p> <p>— Гађају је, болан, наша дјеца бусеницама, па никако да је погоде — |
на другоме крају седео.</p> <p>— Море, болан, Раџо, какви је то баксуз ударио у вас рају, те в |
{S} Није ријеч о жаљењу, но да познате, болан, да Турци нијесу онако зли, како сте се ви, динсу |
у старих војвода и кнезова.{S} Он поби, болан, толике људе, а сад му сметамо чак и ми овде.{S} |
скрсу туцате црвена јајца.{S} Не да ви, болан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мојега ћепен |
<p>— Ама што је, хоџа Изедине, што си, болан чоче, тако карли?{S} Бојсе, јад ти неки пао на ср |
у и ја се у то не мешам.</p> <p>— Како, болан, нијесу твоја посла, а да чија је оно глава што в |
мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А што, болан, бјежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећ |
дну каве.</p> <pb n="51" /> <p>— Кажу, болан, Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чук |
о ка’ што би приличило иксану, но кажу, болан, сјекиром му главу одрубио, исто ка’ и сваком крм |
ли ти при себи, кад тако говориш!{S} Па болан капетане, Милош то бога и моли, да му још ти падн |
енице мало да повратим душу!{S} Знаш ли болан, да је нисам окусио већ од толико недеља.</p> <p> |
грудима је осећао да га нешто истински боле, нарочито испод леве сисе, где је срце.{S} Сети се |
не однеше читаве сеисане.{S} Срце ме је болело.{S} У два маха излазио сам, те их пресретао, али |
утрос кренула од куће рано и око разних болесника бавила се све до пред ноћ.{S} Тога дана у цел |
ило и данас.{S} Позвана на разне стране болесницима, она се јутрос кренула од куће рано и око р |
љо, да те нешто сковитли тешка претешка болест, па да ти се рекне, како нема друге помоћи, но д |
} Како тебе бог не умудри кад сам ја од болести био пропао и изгубио се...</p> <p>— Јамачно зна |
д бегства, кад је већ он био пометен од болести, па наједаред плану и срдито се продера:</p> <p |
ом забуном, у којој сам био после тешке болести, и невољом у којој се налазила земља.{S} Кад су |
на далеко као видарицу, која од многих болести боље лечи но икакав доктор.{S} С тога старица н |
оша, који је изгледао нешто мало блед и болешљив због великих напора и брига, које је поднео у |
езиком је запињао.{S} Та га је несретна болештина сасвим убила.{S} Тек кад смо прешли у Аустриј |
своју проливали.{S} Боли то, мој Ђоко, боли, ја како!</p> <p>Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго |
о барабар с њим крв своју проливали.{S} Боли то, мој Ђоко, боли, ја како!</p> <p>Ђорђе се загле |
богу моле.{S} Ђорђе проговори:</p> <p>— Боли те прогонство из Србије!{S} А мене мислиш, <pb n=" |
ета по чистом зраку, јер се жалио да га боли глава, па се од тога доба није више ни враћао.{S} |
т нисмо ни научили.{S} Ама ме сама душа боли што овде овако чамуњамо и пропадамо као робље неза |
{S} А мене мислиш, <pb n="159" /> то не боли!{S} Срце ми је црње од угљена.{S} Ништа ме тако не |
јавити ништа — рече Карађорђе.{S} Мене боли глава и изаћи ћу мало да се проходам по свежој ноћ |
повратити не може.{S} Друго је што мене боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби тако несретни, да код |
и не могу да сакријем, да ме само срце боли кад чујем таке речи, као мало час она твоја „луди |
олећу, наше главе полећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци почесте тако жалити за наши |
а је једна жива човечија душа, али душа болна и претоварена тешким греховима без опроштаја.</p> |
pb n="224" /> здрав, а у истини мени је болна и преболна сама душа, на срцу моме стоји огромна, |
ан, она је и сама у својој души осећала болни одјек тога очаја.{S} Речи јој саме почеше запињат |
S} Несретник је тужно јаукао, али његов болни јаук није нико чуо.{S} Ни једне душе није било да |
нечујно су се мешали и звуци притајених болних уздаха, и много српско око ту је кришом засузило |
е.</p> <p>Осакаћени несретни кнез Сима, болно је стењао и грчевито се трзао.{S} При сваком покр |
сма, али је та песма била више налик на болно јадање крвавог и несрећног срца.{S} Ова је песма |
иних и од себе и од њега! — рече најзад болно.</p> <p>После је покушавао не би ли на којигод на |
тарост опет идем у хајдуке — рече Ђорђе болно и јетко.</p> <p>— Па ово се онако као прети — реч |
, трипут проклети били — рече Карађорђе болно.</p> <p>Добрњац прихвати.</p> <p>— Али све је то |
зви се само подуже самртничко стењање и болно испрекидано јецање у самртничком ропцу.</p> <p>Св |
— Стани, живога ти Бога, — прошапута он болно.</p> <p>Али његов израз казивао је више но његове |
, у стиснутим уснама, које су се некако болно укосиле, у подигнутој руци, у премрлом даху оглед |
ако по ноћи блуди, реч која би исцелила болну душу његову, реч — милост и опроштај.</p> <p>Јест |
ујало за то неколико часова кроз његову болну главу!</p> <pb n="126" /> <p>Као оно бурно, страх |
у жалосно вртели главом, признавајући с болом, да су збиља настала већ последња времена.</p> <p |
рве има других; врховни књез има друга, боља посла.</p> <p>— Поносите се — рече Драгић подругљи |
онити се испред силе и приштедити се за боља времена, но погинути у лудо, без славе за себе и б |
0" /> <p>— Еј, Цукићу, кукала ти мајка, боље да си се удавио у бабино мочило, но што си то доче |
о преко 15 турака, одузео им сав новац, боље одело и оружје, па жив и здрав умакао у планину с |
ту торбу па чувај ово као очи у глави; боље пази на ову но на твоју рођену главу — рече Никола |
орио: огреших се, веле, о тај народ!{S} Боље да сам врат сломио, но што сам амо дошао.{S} Камо |
{S} Та боље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава поклонити крвавом Милошу, нека и |
Перо?</p> <p>— Уби ме, господару!...{S} Боље да ме нема, но што сам ово доживео!</p> <p>Цукић з |
Али Руси, Руси — они га одмамише.{S} А боље да су га убили — рече Павле испрекидано, и као да |
меш да ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три ухватила — срди се мала |
нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније послужим цару!“ Уз то је опрезан као ста |
ожама — рече старац јасно, и наже се да боље загледа двојицу незнаних путника.</p> <p>— Он је.{ |
.{S} Ко ти је то?</p> <p>У томе загледа боље, али Марка не могаде видети, јер он одступи за два |
рна неразговетна маса.{S} Марко загледа боље.{S} То је био Цукић.{S} Лежао је згучен потрбушке, |
његова мајка давно умрла.{S} Он погледа боље ону жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола к |
о да Карађорђе спава.{S} Али он погледа боље и виде где Карађорђе лежи са отвореним очима и то |
мудрио.</p> <p>— Не умеш да ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три ух |
ља народним пословима ко год хоће и зна боље.“</p> <p>Пошто им се овако управо пожалио, Милош ј |
е дај благи Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава |
ништа.{S} Зар није било по стотину пута боље, племенитије и мудрије да умрем као владалац српск |
е и они рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметније, од добра нико неће бежати.{S} Је’л та |
ема приликама помажемо, како нам је где боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју корист и в |
и у суседним државама, па то Милош брже боље јавља у Стамбол.{S} Милош троши големе суме да док |
миру и срећи целога народа овога, па је боље да погине један Карађорђе но да гину невина деца и |
свршено.{S} Па <pb n="208" /> зар није боље уклонити се испред силе и приштедити се за боља вр |
Сими помоћи твоје друштво?{S} Зар није боље спасти главу па доцније бар осветити кнеза Симу, к |
наједаред лупити у главу.{S} С тога ће боље бити да с тим јављањем причека, док он (Карађорђе) |
речуо, те одговори журно:</p> <p>— Па и боље је да плати, свакојако то ће га мање стати, но и н |
а сам сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S} Рачунао сам: нека буде добро земљи, па |
љају, како би то добро могло бити још и боље, само да сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа и |
ва побожна свечана тишина.{S} Али ко би боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тихо, ско |
но?!{S} Ето, тако ти је сад с нама, или боље да рекнем са мном.{S} Девет година дизао, градио, |
узу у друштво.{S} Или да смо с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин план и према томе удеш |
ли су се повели за надом да ће оно бити боље што они скроје и испланирају.</p> <p>— Не би ја ма |
ко као видарицу, која од многих болести боље лечи но икакав доктор.{S} С тога старица никад ниј |
мачно тако и требало да буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља |
о су се којекад десиле, и Милош је умео боље но ико да се нашали, да човека задене и да изазове |
С тога је, ради сваке сигурности, било боље преноћити у хану.</p> <pb n="19" /> <p>Пратиоци по |
се толику одговорност?{S} Зар није било боље, да падну три махните главе, но да се баци на ризи |
си, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског криворепог духовника?</p> <p>— Побих |
ко ни везана зауставити.</p> <p>— Ви то боље знате, најо, али бога ми, мени је све нешто хладно |
кчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, што боље спремају?...</p> <p>— Јес, јес, зар ми они што бољ |
то ће му и бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код везира у Београду!</p> <p>— Какав везир, |
лиже односе и познанста, и да би га што боље задобили, донекле су га упознали са својом спремом |
да служи мене, но да ми помогне да што боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, |
ђорђа, нарочито му је олакшавало да што боље испуни задатак који су му грчки родољуби поверили. |
море од људи таласало и тискало да што боље види, упирући зорни поглед на губилиште, заповедни |
ш главу: кројиш планове како ћеш ме што боље огулити.“...</p> <p>Бар тако је Марашлија разумева |
друкчије.{S} Дед, кажите ако знате што боље, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам н |
же, да се попење што више и да види што боље.{S} Све околне куће биле су пуне, начичкане света, |
у?...</p> <p>— Јес, јес, зар ми они што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би скресао кубурлију у |
>— Ја сам мислио да ће то честити везир боље знати од мене.</p> <p>— Ја ништа не знам, нити сам |
и ако што озбиљно мисле, с њим то могу боље извести но ма с ким другим.</p> <p>— Мене пањкају |
А нисам их ни загледао!...{S} Ти си их боље видео.</p> <p>— Превезесмо ти ми, мој Панто, госпо |
бојећи се да га овај не куша, па да још боље накити своју тужбу против њега код рускога двора.< |
ме никад чути неће...{S} А можда би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигурније.{S} Тада |
љење јавно и отворено.{S} Он не познаје бољега, он гласа за најдостојнијега — он даје свој глас |
, пунећи им уши, да ни Милош ништа није бољи од њих, па би они могли сваки у своме крају запове |
, но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> <p>Павле и опет |
градски везир заиште, онда у чему је он бољи од обична послушника везирова, и да ли је онда вре |
је!...{S} Ти си био човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи неваљалац кад |
ра Ђорђа, нека се склони у Црну Гору до бољих прилика.{S} Зато нека господар Милош узме изун од |
вица све се појело.{S} Што је било мало бољих хаљина и то се испродавало.{S} Већ смо догнали да |
величина дићи ће се на гробовима свију бољих и отреситијих Срба, ако се не нађе паметнијих људ |
кад ће настати пропаст, био пао у тешку бољку, спопала га терлема, и једва је кукавац жив остао |
ли му ја одмах поручио где ће ископати бомбу са шест хиљада дуката, коју сам ја био склонио, и |
p>Милош га пресече.</p> <p>— Зна!{S} Да боме да зна.{S} Али зар је ту запело само до знања и не |
арађорђе за живота градио и где и данас борави прах његов.</p> <p>Но ту је само прах од трупа њ |
би је ти, господару, па би данас мирно боравили, у својој отаџбини.{S} Али сила није могла учи |
илош пише кнезовима, што су у Цариграду боравили као српска депутација, да измоле разна права з |
доле на оним странама, где је у то доба боравио Карађорђе, и где је ускоро имало да се изврши ј |
а „да у њих завири,“ Карађорђе с Наумом боравио је скривен у једној румунској сељачкој кућици, |
плела опасна мрежа, Карађорђе је мирно боравио дане, склоњен у сеновите лугове јасеничке, који |
Кад је кроз глуху зимску поноћ у мирна боравишта тихога села српскога допирао страшан мученичк |
давно је утекло и сакрило се у сигурна боравишта.</p> <p>И људи и животиње потражили су склони |
мрак већ био добро ухватио, он пређе на боравиште неком Јовану Буковичком, који је имао своје т |
два.{S} После му падне на ум да промени боравиште.{S} Вујица се нешто много забави и Карађорђу |
н да кида с њим и да напушта своје ново боравиште, где се настанио с породицом.{S} Сваки од њих |
о.</p> <pb n="308" /> <p>На смежураном, борама дубоко испараном лицу сијала су се само два жива |
облак душевни сави по оним избразданим борама његовим,</p> <p>— Ја не умем све по реду да каже |
е.{S} Његово сухо, смежурано безбројним борама избраздано лице било је веома осетљиво и покретн |
вој рад ставља под јавну контролу свију бораца и учасника и проглашује да и последњи ратник има |
читаву војску спремних, ратовању вичних бораца, васпитаних у практичној школи Карађорђева девет |
ово дирнуло, и да је још врло једак.{S} Борба у њему самом још није била потпуно свршена.{S} Ча |
p>„Док су били у Србији; док је трајала борба, у коју су једном прегли и загазили; док је било |
> <p>Тада се у Милошу поново отпочињала борба, која је трајала целе те ноћи.{S} Шта је мучних м |
/p> <p>Но како код Милоша ова унутрашња борба још није била свршена, но је и даље трајало колеб |
о слободе, и њена јуначка деветогодишња борба стекла јој је љубав и уважење код свију Балканаца |
м решењем да Карађорђа убије.</p> <p>Та борба била је дуга и упорна.{S} Тек што заћутка узнемир |
ољиву крепку вољу, да се понова отпочне борба и покају старе погрешке — тога унутрашњег нагона, |
них једино је Крага био одушевљен да се борба опет отвори и да се срећа поново окуша, па шта бо |
де су толика поља крваве <pb n="211" /> борбе и мегдана; где су толике победе; где су толике жр |
ђорђа и он им је поверовао после кратке борбе и колебања.{S} Ствар је крио за се, али на основу |
вела детињство у славним данима јуначке борбе, ваља сада понова да повију врат и да се укошкају |
авицу Милоша.{S} У дугим годинама мучне борбе, он се био свикао, да гледа у Карађорђу оно, што |
ивали у домовини за време деветогодишње борбе и успеха својих.{S} Нада на ослобођење и вера у в |
сиља и злочина срушила велику творевину борбе и слободе, на којој су пуних девет година радили |
прекидно мисао о новом покрету, о новој борби, о новим победама, слави и успесима <pb n="151" / |
која је цео век свој провела у најтежој борби с најтежим неприликама у животу.</p> <p>Тројка и |
еру, где се повела реч о деветогодишњој борби српској противу Турака. „Да је Грчка имала војско |
значајне улоге у славној десетогодишњој борби за ослобођење, Наум се био упознао са свима велик |
ореклом доиста Србин, али у овој светој борби, он неће знати за уске народносне међе и успех ма |
е војводе наше.</p> <p>Велики ратници у борби и јуначком окршају, они су се претварали у вредне |
дарцем смрви тиранска аждаја турска.{S} Борбу треба водити на живот и смрт, а вођство треба пре |
е довољно је јак, да их може кренути на борбу.{S} Престо букурешки био је кроз дуг историски пе |
ога покрета т. ј. да она прва и отпочне борбу.</p> <p>На учешће Србије, Грци су веома много пол |
тешком душевном бунилу, он тада замеће борбу с целом природом, он се свађа с буром, он се преп |
савезнике и помоћнике, који би олакшали борбу грчкога народа за слободу, хетеристе нису могле о |
а их из тога стања ишчупа и опет рине у борбу.</p> <p>„Ове унутрашње ватре, која сажиже и душу |
унале су правилно, да ће Грци угазити у борбу са све већим изгледима на успех, у колико устанак |
навске земље, и то да оне ступе за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Русији и Румунији поја |
Милоша у Србији.{S} Он је водио читаву борбу противу присталица Карађорђевих, и многе је побио |
анка и како је народ расположен за нову борбу.</p> <p>У први мах Карађорђе се био склонио у ата |
ко јуче издржала 9 пуних година неравну борбу с много надмоћнијим војскама турске империје.</p> |
више имао воље да поново гази у опасну борбу и ризике и понова да ставља на коцку и себе и сву |
у исписале оне безбројне ситне и крупне боре!...</p> <p>Ову старицу знао је скоро цео Београд.{ |
као да се Ђорђе нешто двоуми, као да се бори и ломи.{S} Најзад се реши и проговори.</p> <p>— Мо |
чином Карађорђевом.{S} Осећаји дужности борили су се с осећајима самољубља и славољубља, и на м |
<p>Међутим, док се Милош овако душевно борио, изаслана чета кабадахија вршила је строго издате |
о да се у самртним мукама дуго и очајно борио.{S} Десна нога у копрцању пала је у жеравицу и гр |
д с десна.</p> <p>— Кнез Сима из Велика Борка, и његов побрат капетан Драгић.</p> <p>— Ама шта |
риворепог духовника?</p> <p>— Побих оне босанске кучиће, што огулише пола нахије.{S} Две године |
ио застрт прво асурама, па онда красним босанским, као кожа сабијеним ћилимима, који су блистал |
одметнуо у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и Новопазарском округу још и пре тога) и светио с |
убијам.{S} Прешао сам, заједно с њима у Босну, па их допратио чак до Мајевице и ту им попио за |
год што сам са овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао га усред рођене куће његове.{S} Доста ј |
е, бежи из мирна дома свога, распојас и босоног баца се на рамена своме добром коњу, који вазда |
би чинио с Карађорђем, у ствари, он се бочио с давно донетим решењем да Карађорђа убије.</p> < |
а њим у Русију, као год што сам са овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао га усред рођене куће |
чађалих врата.</p> <p>Запасани дугачким бошчама и обојица црни као угљари, Крага и Стојан Симић |
и тебе да полијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах де |
мичан и нем.</p> <p>— А теби ено у оној бошчи што ти је за потребу.{S} Однећеш је у Београд вез |
свиње не изрију.{S} Хајд сад!</p> <p>У бошчи је била одсечена глава Цукићева.</p> </div> <pb n |
јало је нешто увијено у повелику шарену бошчу!{S} Још даље, на троножној столичици, стајала је |
већ бејаше прискочило и одрешило Симићу бошчу, коју бацну у страну и њега повуче за рукав и пос |
римицали.{S} Сад застадоше.{S} Захрђала брава шкрипну, тамничка врата широм се отворише.</p> <p |
а ко говори.{S} Његова глатко избријана брада на махове је поигравала, и когод је познавао Мило |
ојанствена господска изгледа, дуге седе браде и бледа измучена лица.{S} Остали су га немо гледа |
та, просед, крупних бркова, а избријане браде.{S} На њему је била чохана, везена долама и у опш |
а што сам на скупштину дошао необријане браде, од жалости за братом Миланом.</p> <pb n="123" /> |
је била огромна људа с грдном проседом брадом, која му је стизала скоро до појаса.</p> <p>Круп |
рече неки седи Турчин с дугачком белом брадом, који је стајао ту иза Драгића, и коме паде веом |
тац Мелентије поглади своју густу, дугу браду, погледа у Милоша и рече:</p> <p>— Овде је у напр |
с.{S} Готовом детету лако је бити отац, брајане мој — рече Цукић живо.</p> <p>— Карађорђе је по |
ли бојна поља, на којима су толико пута брали победничке лаврове, остављали су све што су звали |
мцима и показивали готовост, да оружјем бране своју имовину.{S} Тако је дошло било до запетих о |
орђа и преломише га.{S} Брани се јадан, брани, па најпосле попусти.{S} Сећам се оне црне ноћи у |
и, навалише на Ђорђа и преломише га.{S} Брани се јадан, брани, па најпосле попусти.{S} Сећам се |
никад нисам мислио чинити.{S} И мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећи н |
руке.</p> <p>...— Место да се правда и брани, он узе нападати, оптуживати и уједати као бесно |
о, нити си отишао из земље ти један.{S} Бранио си докле се могло, али одолела сила, па шта ћеш |
уних година са шаком јунака шумадијских бранио своју лепу домовину.{S} Он је удахнуо дух слобод |
да легла је у гроб заједно са последњим браниоцем својим, јуначким Стеваном Кантакузеном, прозв |
утака и Турци би можда у њега ускочили, браниоци шанца изгинули би; ту би можда и он, Милош, по |
турски, и лакше нам је било од њега се бранити.{S} Милош је подмукао; на његовијем устима је п |
те ме оптуживати, а ја ћу се правдати и бранити.{S} Види се, колико знате, куда сте и како сте |
<p>— Јело, о жено!{S} Што ме правдаш и браниш, кад ме одбранити не можеш, и кад за ме оправдањ |
бих био нови издајник, нова невера, нов Бранковић!...</p> <p>И грозничава језа пролазила је Мил |
, вели, пасти проклетство, као на новог Бранковића, који је род <pb n="102" /> свој душманину и |
Данас казним једног брата — сутра други брат понавља ту исту погрешку.{S} Шта ми је онда остаја |
ој човек и он ће ме склонити као рођени брат што би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи господар |
бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је као брат, као и рођени отац — али и рођени отац да је, ни њ |
му више не говори као господар, већ као брат и пријатељ.</p> <p>— Попо мој, ти најбоље знаш кол |
за то најзгоднији?</p> <p>— Не, по богу брат Марко, ја сам добио заповест од господара да га пр |
ма било и чувених убојица, нарочито два брата Зафирагића, што су својим зулумима били досадили |
амерке баш као да ти долазе од рођенога брата, ја ли од најбоља пријатеља народна.{S} Хвала Бог |
то запитам као духовника и као рођенога брата мога.{S} Али пре но што ти и једну прословим о то |
рила стара освета.{S} Он је имао рођена брата, кога је Карађорђе због неке пљачке био убио свој |
глава мога најбољег друга, и најмилијег брата!{S} Да се Драгић, мој Турчине, смрти бојао, не би |
путем и трагом.{S} Данас казним једног брата — сутра други брат понавља ту исту погрешку.{S} Ш |
гов је „попа“ — човек, који га воле као брата рођена, и који му се до сад нашао у најтежим и на |
је Никола имао пизму, што му је осудио брата на смрт, који се био одметнуо и чинио разна недел |
у и лудорију.</p> <p>— Ама, коју Ђорђе, брате? — рекнем му ја, жалећи га, јер чисто видим како |
старом шљивовицом.</p> <p>— Остави ме, брате, није ми до ракије, сваки ми гутљај ево овде заст |
ије ни крио.</p> <p>— Можеш ли ти мене, брате, гдегод прикрити за који дан, док не посвршавам н |
оје позиције?</p> <p>— Па шта да чиниш, брате? — почнем ја да га тешим. — Ниси се ти од беса ук |
не торњаш одавде.</p> <p>— Бог с тобом брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и конаков |
<p>— Његов сам хлебац јео!{S} Богом те братимим изађи само за један тренутак, само за часак!{S |
застиде.</p> <p>— Како се не би сећао, брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад се о томе н |
у дошао необријане браде, од жалости за братом Миланом.</p> <pb n="123" /> <p>— Један заповеда |
да је најпосле у тами и незнању одруби братска секира“.{S} То је казивао и слутио онај горњи н |
поздравити све балканске народе, да се братски искупе под заставу слободе.{S} Наша је ствар пр |
p> <p>— И ово је тек почетак!{S} Кад се братским главама почиње, да чиме ли ће се онда свршити! |
а нисам умочио прсте своје у невину крв братску и родитељску!“</p> <p>...{S}Али, усред те радос |
говорити о грчком, влашком и бугарском братству, али сви ти народи гледају прво своје <hi>рође |
абља би још и данас севала по Шумадији, браћа Руси за цело не би потекли да их заклоне.{S} Мене |
отворити.</p> <p>— Да су Руси истинска браћа, да је њима стало до <hi>нашега добра</hi>, они б |
арод једва дочекати, па заједнички, као браћа, да раде и заповедају.</p> <p>Садржина овога писм |
„Грађи за историју Краљевине Србије“ од браће Петровића, под датумом 3 јуни 1817 што је свакако |
сто тако драг као и успех његове рођене браће Срба.</p> <p>Најзад, споменуо је и то, да он свој |
траха служе Турцима против своје рођене браће.{S} На сваком кораку неверство, издаја, шпијуниса |
у сред бела дана на велику турску каву браће Бирагића, ту разоружао и повезао преко 15 турака, |
осети неко олакшање.</p> <p>— Говорите, браћо, сад што ко има; немојте се после вајкати: „е, да |
стрељао је око себе — та, болан људи и браћо моја, помислите, шта ви од мени тражите!{S} Да бу |
ви плаћеници, и памтите моју реч, Турци браћо, доћи ће времена када ће ови исти Милош седећки п |
p>— Ујутру ћемо имати разговор с другом браћом што су овде.{S} Хесапим да нас двојица говоримо |
еће, да сам у својој земљи, међу својом браћом, кости оставио, бар би ми душа била мирна.{S} Ка |
во!{S} Што није остао овде у земљи да с браћом јуначки погине, те би му се име до века славило. |
нске народе слободне.{S} А ако би издао браћу своју или ма у чему изневерио ове лепе наде које |
а се Милош тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог тај големи грех неће и не може оставити |
ош сам хвата и шаље везиру своју рођену браћу Србе, да их Турчин на мукама умори, баба Јана је |
лику срну!...</p> <p>— А где је Топола, браца Лексо, и је ли далеко — пита девојчица радознало. |
а кућо моја“.</p> <p>— А што љуби праг, браца Лексо? — пита радознало девојче;</p> <p>— Љуби та |
али друкчији.{S} А што је најризичније, браца Ђорђе је тако жудан Србије, да му све сад изгледа |
.</p> <p>А — што нисмо ми сад у Тополи, браца Лексо? — пита даље девојче.</p> <p>— Е, што нисмо |
од тебе“.</p> <p>— Што га ниси ухватио, браца Лексо — срдито га коре мала другарица, готова ско |
е у соби.{S} Ево изађите да га видите — брбљало <pb n="234" /> је девојче подигравајући од радо |
Него дед овамо!...</p> <p>Док је овако брбљало као чегртаљка, весело девојче већ бејаше приско |
коскоке Криве Ријеке, која искаче испод брда и отима се да што пре сиђе у мирне далеке равни... |
Паланке.</p> <p>Силазећи тако низ један брдељак, Карађорђе се заустави и показа Науму руком ка |
места од цариградског друма, уздиже се брдо Крушчица, од које се даље на југ пружа благ брдски |
е бројати редом све оне косе и шумовите брдске главице, што су на далеком обзорју опасивале чит |
чица, од које се даље на југ пружа благ брдски повијарац, који је тада био обрастао густом горо |
да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево врата.{S} Сеци, курвин |
у зубима и рече:</p> <p>— Шта си се, ти бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш одавде.</p> <p> |
плаче, он му подвикну;</p> <p>— Куш, ти бре; умукни туна, па да ниси никоме о томе ни речи зуцн |
лободан дочекује смртни ударац.{S} Сеци бре, мухамеда ти твога!</p> <p>Џелат, који је дотле ста |
ушници), кнез Милош га упита:</p> <p>— „Бре, Врљо, да те нешто сковитли тешка претешка болест, |
.</p> <p>Тмуша стиже и са силином, која брегове ваља, мрак и ветруштина налетеше на горостасни |
н као да мили и силази полако с околних брежуљака на којима се црне шумарци густих, младих гаје |
а зеленим мирисним уресима поново окити брежуљке и долине, да опет домами одбегле тице певачице |
стић, који се дуго познавао.{S} Овај је брест био удаљен од колибе једва за 100 корака.</p> <p> |
онда одозго на мртве насута земља, а на бресту уз који је био овај гроб, Драгић уреже ножем мал |
уће?</p> <p>Тек сад познаде га девојче, брже припаде руци <pb n="233" /> и рече да отац није ту |
воме успеху, који је постигао и лакше и брже но што се надао, Милош је видео прст и вољу божију |
не и Паланке, како би један другоме што брже могли дотурати потребне вести, а њих шесторо налаз |
и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се понови оно шуштање из |
е ради у суседним државама, па то Милош брже боље јавља у Стамбол.{S} Милош троши големе суме д |
, и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем.</p> <p>Го |
оћи.{S} Знам ја те кукавице што су тако брзе на кидање туђих глава.{S} Они су свирепи са голема |
о готовине у новцу, то се једино у оној брзини могло понети.{S} Али новца је мало било код српс |
муша наједаред крете напред и необичном брзином стаде се ваљати право амо, где се налазио Карађ |
ај на њему се изражавао и <pb n="56" /> брзо и јасно.{S} Разговетно се могло познати како облак |
азговор на друго.</p> <p>Вечера је била брзо готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум јели су халапљи |
овечанство.{S} Пре свега она ради веома брзо, и за један сахат може одрубити преко 100 глава; а |
и опет овлада мртва тишина.{S} Но њу на брзо прекиде средовечан, просед Турчин, који преко целе |
к Антиној кући, и осниска собица Антина брзо се напуни.</p> <p>Чак дође и момак од српског митр |
ат оде од уста до уста и сретна Турчина брзо нађоше.{S} То није био нико други до наш ранији по |
и дизала се сивкаста магла коју је бура брзо разгонила.{S} У најбешњем трку коњ скочи и нестаде |
на платненим арњевима.{S} Карађорђевица брзо отвори вратницу и кола уђоше у башту.{S} Из њих из |
огу...{S} То никако не могу рече Вујица брзо, а затим после кратка ћутања додаде: — А ја тога п |
о, особито кад је требало однети кудгод брзо и поуздано какав абер.{S} Станимир је знао целу Ср |
Грци су се обраћали њему.{S} Али он је брзо дошао до неких успеха, па даље није хтео ништа чут |
атрен.{S} Кад би проговорио, говорио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p> < |
олут на вратима. <pb n="60" /> Врата се брзо без шкрипе отворише и човек устрча уз степенице.</ |
слабачку стару душу.</p> <p>Старица се брзо повраћала.{S} Сад је већ могла сама дићи руке, изв |
> <p>Пресуда је била кратка и читање се брзо сврши.{S} Тада војна музика опет засвира прво марш |
е ником ништа не говори.</p> <p>Дете се брзо врати и Драгић одмах поче копати раку, а синчић му |
у се из груди отме дубок уздах, који се брзо изгуби у глухој ноћи, па је опет све немо и мукло. |
, као да га нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи. — Али како да одеш?{S} У џепу ни |
едним потиском избаци их тако напоље, и брзо залупи врата за њима.</p> <p>Избачен напоље, Штита |
Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљнул |
исто као зачуђен, па онда додаде живо и брзо: — Коју другу до ову, ову исту!{S} Шта ћу ја овде? |
нствене гласове, који се лако примају и брзо шире.{S} Ту се прича о скором ратовању, о доласку |
во не може да се сакрије од Турака, они брзо сазнаду и опазе да у народу има некаква комешања, |
место крвава губилишта.</p> <p>Јањичари брзо разгураше гомилу и отворише пут осуђеницима.{S} Св |
руга изласка, а ствар је требало вршити брзо, да што Турци не осете.</p> <p>Но сад је настајало |
е утврдо уздам да ћу целу ствар свршити брзо и поуздано с оно мојих људи што их имам.</p> <p>А |
страве и тешке злослутице.{S} Но облак брзо мине, и опет је све ведро, јасно, преливено сунчан |
м онога Црнога.{S} Али као мудар човјек брзо је видео да на ону руку не иде више, и он окрете д |
ети ништа друго, с тога је њин споразум брзо био готов.</p> <p>Још су се подуже разговарали, па |
е на српску страну.{S} Превоз је свршен брзо, али су се на банатској страни дуго задржали, јер |
тавио свога друга.</p> <p>Неопажено, он брзо стиже тамо, а још с вратница <pb n="244" /> пресре |
и: — Ја не питам свет но тебе — рече он брзо и прилично осорно.</p> <p>Мелентије се притаја и с |
} Ко да води надзор да се цео тај посао брзо и паметно изврши, без ларме и узбуне, која би могл |
кад смо прешли у Аустрију, он се почео брзо опорављати.{S} У Србији, за све оно време, кад је |
тру у народ, и да је нисам срећом онако брзо утулио, Турци би испали у народ и било би грдне не |
цњења.{S} А можда и Карађорђе неће тако брзо долазити; свакако ако је што међу царевима углавље |
преко 100 глава; а друго, она вам тако брзо одсече главу, да то управо и не осетите.“</p> <pb |
ишта више давати.</p> <p>Старцу су тако брзо навирале речи на уста, да су га чисто гушиле, и он |
{S} Рекао је само, да се послови морају брзо отаљавати и да он не може сваки час зивкати скупшт |
зато дође згодно време.</p> <p>Добрњац брзо прихвати:</p> <p>— „Згодно време!“ — Кад дође згод |
ас да Карађорђа уклониш и с њиме свршиш брзо и неодложно и његову главу амо да пратиш нама, ако |
па ће одмах и сам митрополиту.</p> <p>У брзом трку сјајна кола ђенералова одјурише митрополиту |
азити.</p> <p>После је тражио, да им на брзу руку штогод спреми за вечеру.</p> <p>— Мртви смо г |
тане да би Милошенда могао пашовати.{S} Брига је њему за Србију; он ће сутра продати сва права |
ао у радости, надајући се да је сад сва брига збринута и све како ваља уређено, кад је само кне |
ога то право имаш.{S} Турској је девета брига за њега.{S} Он је овуд могао жарити док је царевн |
брини.{S} Иди ти сад, а за даље моја је брига.</p> <p>На томе се растадоше.{S} Вујица се врати |
да дјело свршиш, а за све друго наша је брига и одговорност и пред Богом и пред народом.“</p> < |
о блед и болешљив због великих напора и брига, које је поднео у последње доба.</p> <p>— Ти знаш |
азговори, сва она страховања; оне тешке бриге, оне нежне речи, све то сад поново бејаше оживело |
великим плановима у Европи, и његове су бриге поглавито на то упућене да доврши дело које је за |
у, и јетко се потсмехну Петру с његовом бригом о души.</p> <p>— Врата ми одмах отварај, свршићу |
таквој прилици сам честити везир води и бригу и одговорност зато.</p> <pb n="193" /> <p>На ове |
, да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{ |
Милошем погађају и удешавају.{S} Да не бриде њима још леђа од Карађорђевих удараца не би вас н |
ош те ноћи отпутовао за Паланку.</p> <p>Брижан и замишљен јахао је те ноћи Вујица за Паланку, п |
сласт јели неку миришљаву отаву, што је брижљиви кочијаш за њих бејаше накосио.</p> <p>У кући Ђ |
Турцима, док он, Милош, баш на против, брижљиво је избегавао сваки сукоб и чини све што може, |
ће и амо на истоку.{S} Напротив, она се брижљиво чува да амо на овим странама не поремети мир, |
у распозна спава ли Карађорђе или не, и брижљиво је ослушкивао сваки дах, сваки и најмањи шум, |
кола се појављивала средовечна глава и брижљиво је загледала све с којима се њена тројка сретн |
о доба имала пуне шаке посла у Европи и брижљиво избегавала да не дође у сукоб с Турском, што б |
ар, којој су се одали.</p> <p>Карађорђе брижно махну главом и рече: — Све што је — за сад је ов |
леда страшно.</p> <p>Верни Наум почешће брижно погледа у Карађорђа, тада му се из груди отме ду |
исини, која се под само небо извила!“ — брине се као Карађорђе.</p> <p>Ђорђе гледа у ведре небе |
рђу, да је све добро!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра стићи и сам господар Вујица и све ћ |
е дођем, нека се г. митрополит ништа не брине.</p> <p>Говорећи то, Карађорђе спусти момку у шак |
да се о миру и тишини у народу ништа не брине.{S} Он, кнез Милош, одговара за мир и ред, и он ћ |
у ствар у своје руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — само у другом прав |
ађорђу главу појести.</p> <p>— Море, не бринем се ја за господара Ђорђа.{S} Истина, кнез Милош |
цу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Јутрос смо Господар |
и па било како било.</p> <p>— Добро, не брини.{S} Иди ти сад, а за даље моја је брига.</p> <p>Н |
под господар Вујицом, онда се ништа не брини.{S} Господар Вујица је мој човек и он ће ме склон |
да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на Драгићевом трлу а |
јава.{S} Присуство Врљино још је већма брисало те сумрачне утиске и Милош је навлаш говорио, г |
панице луча букте крај оџака.{S} Никола брише рукавом очи, јер га дебео млаз крви бејаше запљус |
’ти лакше, нано? — понови жена с десна, бришући старици зној с чела, и уклањајући један прамича |
— Поносите се — рече Драгић подругљиво, бришући рукавом крв, која му је лопила из повређене гор |
а мука, и док је он жив нећете омастити брка.{S} Свак би сад умео доћи на готово и офукати оно |
је висок човек, дугих образа и великих бркова, наслоњен на дугу пушку, коју бејаше чврсто стег |
а човек повисока раста, просед, крупних бркова, а избријане браде.{S} На њему је била чохана, в |
оја шарена крила, стриже дугачким црним брковима, и као да ослушкује хоће ли га и овде узнемира |
љен поглед, а свака длака и на коси и у брковима, усправи му се.{S} Он је изгледао ужасан.</p> |
ао у шали, осмејкујући се при том левим брком.</p> <p>— А што ћеш нас мирити!{S} Кад ми у мојој |
с њим, као оно кад море прогута утонула бродара, сарани га у своје неизмерне дубине, а горе опе |
ју није прошао, ни једне реке коју није бродио или на којој <pb n="18" /> се није заустављао да |
тампа „Планета“, Београд, Ускочка улица број 10.</p> </div> <!-- Предговор --> </front> <body> |
лужбе Грци заузимали.{S} Најзад, велики број спахилука био је у рукама грчких закупника.{S} Па |
постали савезници и другови.{S} Велики број грчких хетериста радио је у Молдавској, Русији и В |
и за овај свет, богаташа, који не знају броја своме благу и сиротана, који по три дана залогаја |
како ми се бејаше одрешио језик, те сам бројала као из књиге да читам.{S} А он је опет за чудо |
лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао у анатем |
ском ослобођењу.</p> <p>И Карађорђе узе бројати редом све оне косе и шумовите брдске главице, ш |
нека ми не потпраћа своје шпијуне да ми броје сваки залогај који поједем.{S} Пут је широк, а ви |
га земана.{S} Знам све, као да на прсте бројим, шта се десило од тога доба.{S} И слободно могу |
у дворова, па ништа и ништа!{S} Ми овде бројимо на сахате, хоће ли се откудгод указати какав зр |
онда заједно крену Плани.{S} Остали, на броју њих 18, водећи са собом као заробљеника Анту Прот |
га чуднога певача.</p> <p>Било их је на броју десетак душа.{S} У средини је јахао невољни певач |
е присутне, да се увери да ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и све друге хартије, није био |
ом читав буљук Турака, њих двајестак на броју, сви на добрим коњима, а до зуба наоружани.{S} Ми |
овде онде, провирују зелени османлуци, брснати бадеми, и у опште благородно воће, једини украс |
е ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као да из неке дубине одјекује стотину звучних |
токе, кроз вечерњи сутон чуло се велико брујање црквених звона.</p> <p>Карађорђе скиде шубару и |
е и иначе, већ се чуло оно неразговетно брујање, онај шумни дах великога града, који се често о |
ан, чаробан шум.</p> <p>Од куда то тихо брујање?{S} Народна песма вели: да се може чути „како т |
звуци црквених звона, која су складним брујањем својим са свију страна призивали на молитву по |
и, учиниће од мене триста чуда и триста брука — мислио је он и кушао да кудгод шмугне у ону гом |
кама блага јутрења сунца.</p> <p>Шарена бубамара, већ изишла из свога незнаног зимњег склоништа |
та песма, праћена свирком зурла и лупом бубња и таламбаса.{S} Песма је била турска.</p> <p>Наск |
ажније послове.{S} Ко ти се може сећати буве у обући, кад му стоји мачка на глави.{S} Али чим с |
ло и одело, а пасош му је гласио на име бугарског трговца Јордана, који путује са својим момком |
у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугарској, Маћедонији, Епиру и Тесалији.</p> <p>Међутим |
Лепо је то говорити о грчком, влашком и бугарском братству, али сви ти народи гледају прво свој |
<p>Одма пошље дете у село да му донесе будак и узгред да замоли попа Вучка, да неизоставно дођ |
ука и тековина.{S} Морао би бити крајња будала, да сад ово другом остављам и да гледам мирно, к |
!{S} Није то било овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији убијам.{S} Прешао сам, заједно с |
ој сиротињи душом дахнути; они су и ове будале подболи и навукли их, да сада својим лудим главу |
арко се срдито обрецну:</p> <p>— Муч не будали!{S} Добио си заповест од господара!{S} А кога ја |
е га је вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз т |
му била поверила велеважни задатак — да буде као нека њена (хетерина) контрола над српским вођо |
то год је већа кривица — казна треба да буде све тежа.{S} А кад се неко казни чак смрћу — онда |
шав до уверења да смртна казна треба да буде мучење, Турци се нису много мучили како ће постићи |
хоћу да казним, онда та казна треба да буде тешка и осетна.{S} С тога, што год је већа кривица |
азни чак смрћу — онда та казна треба да буде право мучење.{S} Као што видите — и свирепост има |
има, с тога и рад за будућност треба да буде споразуман, сложан и заједнички.{S} То су одавно р |
њега — кнеза Милоша главом, моли га да буде благ и добродушан према турској нејачи, према њини |
грозни убојни осветник, опет повраћа да буде благи заштитник душа, те са склопљеним рукама моли |
{S} Не, не!...{S} То неће, то не сме да буде!...{S} Перо, дај амо твоје оружје рече Цукић, рапа |
чује преклињања његова; ни она неће да буде толико милосрдна да се одазове цвилењу његову и да |
це вукло да се нађе крај Карађорђа и да буде у његовој близини.{S} Као јунак човек, он је био ж |
опрости, да прими његово покајање и да буде милостивна души његовој; али је васељена глуха и н |
чисто и сам добијао духа и храбрости да буде одсудан и решен.</p> <p>Пошто су се разговорили и |
у и врати их натраг, а везиру поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини у народу ништа не |
где се сретну отимаће се о власт, ко да буде старији и ко да заповеда међу њима.{S} Инаџије су |
инио, онда је јамачно тако и требало да буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ва |
остатке и празнине, па је то требало да буде и сад.</p> <p>Ходајући по застртој одаји, с рукама |
а да нема ништа; и опет да јадна Србија буде само робиња турска; и опет да српско јунаштво ништ |
клевати...{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас...{S} Мени је поверено ово велико и свето |
ише и боље желети.{S} Рачунао сам: нека буде добро земљи, па ће бити добро и нама свима.{S} А г |
а натпева свога супарника и да му песма буде и звучнија и лепша од његове.{S} После њега опет о |
та треба.{S} Стражарима споља и изнутра буде издата наредба, да никога не пуштају и да ћуте, па |
ако ће он сам доћи, да поведе народ кад буде сматрао да је време за устанак.{S} То је као нека |
собом баш с тога што хоће да Карађорђе буде обезбеђен, а што се Турака тиче он се нема чега бо |
пам другоме оно што ми је у руци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће веровати и рећи ће: „хтео |
S} После опет застаде:</p> <p>— А да не буде отишао коме другом од војвода?{S} А?{S} Добро би б |
и.{S} Само спремите све што треба да не буде пометње и чекања кад ја дођем.</p> <p>На томе се р |
р наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке.{S} А кад се тако једном |
ћ ето вас па како наредите онако нека и буде.</p> <p>Тако је сад говорио Милош.{S} Али људи су |
о год решите и хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру и скинути са себе |
ако ће се свршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе муке и многа |
им изгледима на успех, у колико устанак буде опширнији, како би турска војничка снага била поце |
едило запињати толико, да тај послушник буде Србин <pb n="72" /> Коџа Милош а не Турчин стари С |
ају могло свршити тиме, да и мени самом буде ометен одлазак, ако не би још под стражом био враћ |
обунити се неће, само ако рахатлук имао буде“.</p> <p>Даље, у писму од истога дана, упућеном Ми |
{S} Опрости те!{S} И бог прашта!{S} Ако буде живота и повратка, трудићу се да поправим!...</p> |
ори ништа.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ако буде паметан да за власт ништа и не помиње у почетку, н |
на расположење целу моју војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће време скупити још 50 |
ти?{S} Његов је рачун један.</p> <p>Ако буде напредка, он ће доцније прихватити и Руси ће рећи: |
ике могу настати!{S} Бићемо ту, па како буде најбоље, онако ћемо и чинити.{S} Једино што засад |
S} Овај би то бележио, а кад цело писмо буде готово, прочитао би га књазу.{S} Он би тада или од |
ругога но за господара Милоша, и да што буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи |
треба само на време да му јави, кад што буде смерао против Турака, а он је ту, и вазда ће бити |
много полагало на то, да у општи покрет буде увучена и Србија.{S} Управо од ње се тражило да се |
у упутио, поручив Драгићу да му у свему буде на руци.</p> <pb n="277" /> <p>Сутра дан Драгић је |
њих двоје прекину међу собом, да Милош буде дужан предати Марашлији колико се погоде, а Марашл |
омислите, шта ви од мени тражите!{S} Да будем лажљив и варалица на самртном часу!{S} Помислите, |
ла да ти покажем крваве руке твоје и да будем сведок против тебе.</p> <p>Збиља, Милош се тек та |
а навучем на се кабадахијско одело и да будем момак Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би |
ни сами не верујете?!...</p> <p>„Кад ја будем мислио да Србија треба да устаје, нећу ја тада др |
ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не свршим одмах, но Црни узме маха, онд |
реч коју ћеш вечерас чути, и ако ја не будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога писменог, к |
тој висини, но сам побегао амо да опет будем нико и ништа.{S} Зар није било по стотину пута бо |
ити.{S} Мени се чини, да ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају семе у земљу.{S} Човек |
Карађорђе мирно. — Само припази сад кад будемо улазили у Кишињев да познамо човека који нас чек |
знате шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да будете слободан народ, да имате своју државу, своје упр |
еча посла, и ако вам је толико стало да будете његови пандури, доведите га слободно.</p> <p>Мил |
но у својој отаџбини, па да јој обојица будете од вајде, да јој обојица послужите и да јој се н |
складне турске музике бурно одјекивали, будећи у срцима давнашње успомене: из магловите, изблед |
од својих људи, и мени је милије да то будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што |
нужно и све ће бити добро и срећно.{S} Буди безбрижан, одмори се ноћас и лака ти ноћ!</p> <p>Н |
њему је било као год оно човеку који се буди из дубока сна.{S} На махове заборављао је где је и |
И песма право вели.{S} Кад се у пролеће буди, природа има свој дах.{S} И ово тихо жуборење, кој |
коју је задахнуло пролеће и која се ево буди.</p> <pb n="16" /> <p>Али ову слатку вечерњу топли |
епу, летњу зору на уранку њеном.</p> <p>Будила се цела природа; ноћна тишина и изумрлост поступ |
p>Али то, ма и мутно унутрашње сазнање, будило је у њему тешке сумње и оне душевне трзавице, шт |
е био затворен Цукић.</p> <p>— Да ли да будим све момке? — упита Петар.</p> <p>— Што ће ти?{S} |
p> <p>— Како прође од паса?{S} Је си ли будио кога од момака?</p> <p>— Никога.{S} Али ја познај |
али ја је и не омаловажавам.{S} Ја сам будио из петвековног ропског сна моје Србе и добро знам |
</p> <p>— Овде сте безбедни и склоњени; будите као у својој кући, па и ако је дом сиротан, бога |
, где су се деца већ почела мешкољити и будити се.</p> </div> <pb n="227" /> <div type="chapter |
ејаше накосио.</p> <p>У кући Ђорђе нађе будна и спремна Наума.{S} Он је рано легао и до пола но |
се освестила толико, да је опет могла и будна говорити, старица је узбуђено шапутала вртећи гла |
еома незгодно па и опасно.{S} С тога је будним оком пазила, да разни српски, грчки и арбанаски |
м у Цариграду израдио царске берате, да буду независни кнезови.{S} Ова подмукла радња Марашлији |
{S} Пакосни завидљивци, сви би хтели да буду књажеви и господари!{S} Штета, што нема негде у св |
сан — да у његовој големој царевини сви буду срећни и задовољни и да уживају сваки рахатлук, ко |
коња.{S} А неће му то дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{ |
, а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметније, од добра нико неће |
="223" /> да друмови и поља српска опет буду безбедни и сигурни, да не мора стрепити за главу и |
над Наполеоном и коме је циљ да се за у будуће Европа обезведи од револуционарних испада из Фра |
ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у будуће дешавале такве неприлике, он, Милош, моли да се |
ад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по овој изреци |
ће им подједнако свима, с тога и рад за будућност треба да буде споразуман, сложан и заједнички |
с хетеријом кројили најлепше планове за будућност, српски емигранти гајили су непрекидно мисао |
дио за добро народа — но да погледамо у будућност и да те ту нешто запитам као духовника и као |
а указује некуда тамо далеко, на далеку будућност, или као да пише по празном простору неке тај |
а ове старице као да се винула у далеку будућност и назрела у њој нешто мрачно и крваво, јер су |
затвореним очима, читала у књизи далеке будућности, оне две <pb n="69" /> жене крај ње, — њене |
губио у далеке мисли и у прошлости и у будућности, а Наум га није хтео трзати и ометати.{S} А |
е, голе, без меса, а од ње целе заудара буђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде бежати, али га она до |
о као нека авет, као мртвац који је сав буђав овога тренутка из гробнице устао.</p> <pb n="308" |
већ зенуло пролеће.{S} Кукурек огласио буђење природе, а нежна љубичица у подножју столетна хр |
правке тврђаве.{S} С рана пролећа ту је бујао густ коров, који се на великим летњим припекама с |
вене кућерке!...{S} Нигде ширине и жива бујна јавна живота — свуда сниски кућерци, тесне криве |
ти и сама гора и трава шта би од његове бујне главе, коју су поштедиле толике сабље непријатељс |
а, и од благе јутарње росе, и од плодне бујне дажде, и од људи који га овако пометена с чуђењем |
т не овлада мртвило.</p> <p>Али ти дани бујне вреве и живота били су за београдске Србе уједно |
.</p> <p>Та је судбина чекала сад и три бујне главе тројице угледних првака српских — Цукићеву, |
де од памтивека живи сада заробљено али бујно и јуначко племе грчко, које са сузним очима већ т |
господару.</p> <p>Цукић скочи.{S} Тешке букагије одјекнуше на његовим ногама.</p> <p>— Он је на |
окован.</p> <p>На ногама је имао тешке букагије, ударене пошто је узјахао на коња.{S} Те букаг |
ка да Драгића одмах вуку, и да му ударе букагије на ноге и на руке.</p> <p>...— Место да се пра |
д коња, те се није могао скинути док се букагије не откључају.{S} Кључ од тих окова носио је ст |
ударене пошто је узјахао на коња.{S} Те букагије заковале су му ноге испод коња, те се није мог |
Драгићу, по кнежевој заповести, ударили букагије на ноге, а лисице на руке, па су питали шта им |
ло се већ превечерало, само су још пуне буклије ишле од гомилице до гомилице, које су се окупља |
јивала према пламену, кадгод ватра јаче букне.{S} По читаве минуте гледао би овај човек у ту сј |
у државну зграду, вазда готову да одмах букне.{S} Услед тога је и над Карађорђем вођен строг на |
су је Цукић и остали спремали, но да је букнула и народ се побунио у читавих 5—6 нахија.{S} Тур |
Особито, од кад је у Србији 1815. опет букнуо народни покрет и синула каква таква нада за повр |
Карађорђе је заноћио на трлу код Јована Буковичког, коме је био отишао сам, по одласку Вујичино |
тио, он пређе на боравиште неком Јовану Буковичком, који је имао своје трло код воде Доћана, а |
се мало одморе крај лепе ватре, која је буктала на огњишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши пр |
ији призор.{S} Крај огњишта, на коме је буктала лепа ватра, седела је на скромној постељи, зава |
сно осветљена, две велике цепанице луча букте крај оџака.{S} Никола брише рукавом очи, јер га д |
мени доносио!{S} А једаред донео ми из Букуље велику срну!...</p> <p>— А где је Топола, браца |
да их може кренути на борбу.{S} Престо букурешки био је кроз дуг историски период у рукама грч |
зрачак њен.</p> <p>Од тога доба престо букурешки продаван је у Цариграду на „ко да више“ и бог |
ке што нису одржали погодбу, утврђену у букурешком миру; како ће Србија опет пропевати само док |
n="103" /> <p>— Поручивао сам Герману у Букурешт.{S} Али нисам се смео ни њему поверити да му с |
p> <p>Герман је био Милошев заступник у Букурешту и одржавао је живе везе између Милоша и руско |
намењено Герману, српском заступнику у Букурешту, кад у кућу уђе један од људи књажевих.</p> < |
Михаилу Герману, српском пуномоћнику у Букурешту, између осталога кнез Милош вели:</p> <p>„Овд |
а го нож, већ благо, човечно поступање; буле ће га благосиљати за се и за нејач своју, а међу Т |
ацвокоташе као у грозници.</p> <p>— Ах, булу ти твоју! — цикну Драгић, стрељајући очима бледа и |
ћ једном и Вујице.{S} Он дође с читавом булументом, с великом гомилом оружаних људи и момака св |
дару.</p> <p>— Ама среће ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам господар на |
ј посао?</p> <p>— Па како ти то мислиш, буљубаша Марко?</p> <p>— Шта како мислим?!</p> <p>— Как |
лако кашљуцање и по какав тежак уздах; буљубаша Петар шкрипао је у сну зубима и овда онда по ш |
ханом и почеше се купити око Цукића.{S} Буљубаша Петар даде миг момцима да уведу Цукића у хан, |
.</p> <p>Петар одговори тужно.</p> <p>— Буљубаша Марко, господару!</p> <p>— Који црни Марко?!{S |
у свакој кнежини био је по један Турчин буљубаша и с њим по неколико пандура Срба и Турака, одр |
дебелим дрвеним коленикама.{S} Но Петар буљубаша опет нареди, да се то прозорче изнутра закује |
то могли свршити Јова и Дамњан?</p> <p>Буљубаша Петар Лазаревић још се двоумио и ћутао је зами |
дмах овај глас, и први дошану другоме: „Буљубаша Марко“!</p> <p>Одмах пробуде Петра.{S} Он се в |
м тога човека узети на своју душу, а ти буљубашо Марко, ето те, па како знаш!...</p> <p>У мраку |
човека, што га његови стражари назваше буљубашом Марком.{S} Али није се имао кад много чудити, |
тим указа се крагујевачким друмом читав буљук Турака, њих двајестак на броју, сви на добрим коњ |
ред деду.{S} Као Арапи сте црни од тога бумута!{S} И не знам како се то увек упрљате по образу? |
о мешала баш нешто и да плане сад каква буна и неред у Турској.</p> <p>Наглашавајући нарочито, |
ли би да свакога часа може планути нова буна и не би дали народу зенути. — Турске потернице крс |
почетку марта, у мало што није планула буна, која је већ била спремљена и раширена у шест нахи |
илош буни!{S} Само он уме да погоди кад буна није од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од < |
и за се, неговали су наду да прво плане буна на Дунаву, и тек онда, кад се главна турска сила с |
в устанак.</p> <p>У исти мах планула би буна и у подунавским кнежевинама Влашкој и Молдавији.{S |
лема опасност, особито у случају каквих буна, нереда и ратова.</p> <pb n="195" /> <p>Да се сутр |
Ја сам правдао.{S} Велим, немирни људи, буне народ, а Турци не знају за другога но за господара |
иште за распиривање духа слободе и духа буне и устанка за свето дело грчкога народнога ослобође |
десетци, пропали и неисплаћени у време буне пре две године (1815).</p> <p>Милош је с њима пров |
било бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, да то све није утулио и прегазио Коџа Милош.{S} З |
е се од речи прелази на дело.{S} Пламен буне требао је да плане на тихом Дунаву, па да одјекне |
b n="55" /> те хајдуке и смутљивце, што буне народ, ја ћу их, бели, наћи... попријетио је свије |
о!{S} Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} Буни се Хаџи-Продан пре њега — неваља!{S} Милош ту буну |
то пристао.{S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Да узмем на се одговорност, да се после рекне |
ипљу разна обећања и подбадају га да се буни.{S} Ту недавно, у почетку марта, у мало што није п |
ко безумна да се за њима поводи и да се буни, чиме би покварила сав свој садашњи рахатлук.</p> |
ја одовуд подбадам народ тамошњи да се буни и на оружје диже.</p> <p>„За састанке ја незнам, ш |
ађе.{S} Није се забадава зуцало о новој буни!{S} Не море бит’, да нијесу и они ту замочили свој |
е први гласи о Цукићевој и кнез Симиној буни.</p> <p>Али кнез Милош <hi>није дао Турцима</hi> д |
ротињу берићетно само онда кад се Милош буни!{S} Само он уме да погоди кад буна није од штете н |
која се до сад тако често и тако упорно бунила, а сад ево сама хвата бунтовне војводе своје и п |
утехе.</p> <p>Помаман у тешком душевном бунилу, он тада замеће борбу с целом природом, он се св |
ш ту буну угушује заједно с Турцима.{S} Бунимо се ми после њега — опет неваља, и ево где мени з |
д!{S} А Милош не гура!...{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} Буни се Хаџ |
еше прилегао.</p> <p>И Милош се трже из буновна, тешка сна, сав окупан у зној и сузе, које су о |
до мало час трзала.</p> <p>Овај крвави, буновни сан учинио је на њега тако тежак утисак, да се |
прилика, где је покушаван чак и отворен бунт против Милоша.</p> <p>Из свију ових разлога, Милош |
о како су њих двојица покушали да дигну бунт међу мирном царском рајом, те ће им с тога бити гл |
то ће им и појест главе.{S} Кројили су бунт да потекар упале цео вилајет.{S} Свијетлом везиру |
мало је фалило, па да дође до отвореног бунта, коме су се били истакли на чело неки кнезови.</p |
шиљак, избије по која непокорна, оштра, бунтовна замисао.</p> <p>Смрвљен и телесно и душевно, М |
ше српске старешине, које шаљу у Србију бунтовна писма и подбадају народ на буну и немире.{S} С |
вије, те проносе кроз нахије свакојаке, бунтовне и тајанствене гласове, који се лако примају и |
ако упорно бунила, а сад ево сама хвата бунтовне војводе своје и предаје их Турцима.{S} За Мило |
ар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне кнезове сам народ похватао, и да ја нисам стро |
ара за мир и ред, и он ће сам похватати бунтовне вође, и опремити их честитом везиру, само нека |
како рече Ага-Џоне.{S} Доћерали су два бунтовника, и за који дан биће посјечени.</p> <p>— А ко |
е и угледније људе да прокажу хајдуке и бунтовнике, као и њине јатаке и присталице, да помажу Т |
на мене се сад диже повика што је везир бунтовнике побио.{S} Има их <pb n="117" /> који ми иза |
ни не војују против султана, већ против бунтовних јаничара.</p> <p>У даљем разговору Вујица је |
ез је своје обећање одржао.{S} Један од бунтовних кнезова већ је био на путу за Београд.</p> <p |
} Од њега (Милоша) тражили су или главе бунтовних кнезова, или његову.{S} Кад народ то виде пре |
од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош послао везиру да их посече |
пропутује свих шест нахија, у којима су бунтовници били упалили ватру.</p> <p>Овај пут, ови доч |
вим друкчије је поступано с неверничким бунтовницима.{S} Њима су обично одсецали главе, па их с |
ма само би узбунила народ, а то би ишло бунтовницима на руку.</p> <pb n="17" /> <p>И кнез је св |
S} Мене би окривили да сам се удружио с бунтовницима, а пали би под сумњу и сви други угледни љ |
а умири и одржи у реду једну непокорну, бунтовну покрајину, која се до сад тако често и тако уп |
уду мисао, да сад у најгоре доба муте и бунтују народ.{S} Они овде виде шта је, па им то не би |
ију бунтовна писма и подбадају народ на буну и немире.{S} С тога сав народ и кнезови с кнезом М |
донети много оружја да се народ диже на буну...</p> <p>Ови страни људи нађу овде по кога лакове |
м на то, да је Карађорђе дошао да дигне буну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не |
рекао и то мора бити.{S} Хтели смо дићи буну, нисмо могли и сад треба то платити главом.{S} Да |
дите завере и презате, сад ћу ја подићи буну у Србији.{S} То је најбољи доказ како и сами мало |
а њих што не посумњају о спреми за нову буну, па да их све од реда исеку, побију и поробе.{S} Т |
и-Продан пре њега — неваља!{S} Милош ту буну угушује заједно с Турцима.{S} Бунимо се ми после њ |
ј ноћи дизала се сивкаста магла коју је бура брзо разгонила.{S} У најбешњем трку коњ скочи и не |
p> <p>Из далека се чуло како страховито бура дакће, али док би ударио длан о длан, урлик олујин |
, хоће ли с јавнути небеса, хоће ли бар бура ова бити толико милосрдна да изусти ону велику, он |
ај мах споља се проби до у тамницу неки буран нејасан жагор.</p> <p>Скрушен, кнез Сима ништа не |
ну светлаци, знак да негде у даљини има буре, која се можда полако примиче.{S} Милош се чуди, о |
дажде, ни ти снези, <pb n="70" /> ни те буре, ни све те и велике и многоструке промене, које за |
иваће тих поветарац, тутњаће страховите буре, низаће се редом годишња доба, падаће студени снез |
даљини.{S} У исти мах осети се јак дах буре, од чега затрепери сваки листак на горостасном хра |
; он ишчупава праменове косе своје даје бури да их она развеје; он клече у блато и блатом покри |
них пољана гружанских; а кроз тај урлик бурин и нечујно је одјекивао уздах једних сломљених гру |
ум. <pb n="299" /> Никола приђе разбаци бурјан па и њему одсече главу, баци је у једну зобницу |
е друго мртво тело, покривено насеченим бурјаном тако, да му се глава и горњи део тела није вид |
јевић, „Крага“ — градили су и продавали бурмут.{S} Други су отворили ашчинице и трговали пићем. |
г дућанића, да му је згодније продавати бурмут.{S} Но кућа је била за њега самог велика, те пон |
постали бурмуџије; градимо и продајемо бурмут, да заслужимо парче хлеба! — рече Симић жалосно, |
пита он седајући.</p> <p>— Баш сад сеју бурмут, деда.{S} И ја сам им до сад помагала.{S} Да их |
Симић баш су довршивали повећу партију бурмута, кад у собу ускочи лаконого девојче и зајапурен |
езекнути, она прискочи Стојану, трже му бурмутско сито из руку и додаде живо:</p> <p>— Ама, што |
јадан је ово живот.{S} Сад смо постали бурмуџије; градимо и продајемо бурмут, да заслужимо пар |
народним пословима.{S} Времена су била бурна, мутна, нестална, па се сваки час могло десити шт |
ad>ПОСЛЕ ДЕСЕТ ГОДИНА</head> <p>Биле је бурна урнебесна ион. једна од оних страшних ноћи, када |
ечи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутарње росе, и |
ћ разговетно познаде, да је то одјек од бурне, шумне гомиле, која се таласа ту негде у близини |
смиловало.</p> <pb n="307" /> <p>Једне бурне фебруарске ноћи несретни Никола Новаковић опет је |
lestone unit="subSection" /> <p>Те исте бурне и урнебесне ноћи у једној удаљеној и усамљеној ко |
поље наједаред оживи, напуни се света и бурне хуке и вреве, те по читав дан изгледа као какав о |
о ружном гласу, али у оцени чије дуге и бурне прошлости непристрасна повесница још није потпуно |
исоко над главом и показа их гомили.{S} Бурни узвици радости и одобравања разлегаше се на све с |
чно вршило на Калимегдану.</p> <p>Такав бурни и тужни дан освануо је 9 марта 1817. год. Још од |
ајближим губилишту, па се за часак, као бурни таласи, разлише по целој огромној гомили и радосн |
грне и уклони, али одмах затим, као оно бурни таласи, опет набуја са свију страна и опет се скл |
/p> <p>Сви присутни поздравили су га са бурним живео.</p> <p>Тако је Карађорђе изабран за вођу |
скуп је поздравио новога изабраног вођу бурним усклицима.{S} Карађорђе је устао да се захвали н |
мо су танки звуци складне турске музике бурно одјекивали, будећи у срцима давнашње успомене: из |
ну главу!</p> <pb n="126" /> <p>Као оно бурно, страховитом ветрином шибано море што се у мрклој |
е ли опазити ко то тако узвикује, али у бурној вреви, у огромној гомили, која сабијена, изгледа |
е борбу с целом природом, он се свађа с буром, он се препире с хучним ветровима, он дрско враћа |
омљених груди, које су нарочито тражиле буру и урнебес да њихном хуком и грмљавом стишају своју |
грмљавом стишају своју рођену унутрашњу буру, која их је немилосрдно цепала и раздирала.</p> <p |
ен и уцењен, да је издата чак и писмена бурунтија о томе, да се као хајдук убије гдегод се ухва |
.</p> <p>— Гађају је, болан, наша дјеца бусеницама, па никако да је погоде — окрете се Ага-Џон |
ађорђе се није могао дуго држати за том бусијом.</p> <p>Душа, срце, осећаји, мисли, цело биће њ |
после једногодишњега ареста преселисја в Русију, где с возможноју почестију од правителства пр |
звесно из какова узрока избеже отуда, и в Србију возвратисја и овде од турскога правителства ус |
во.{S} Хоће мудре главе грчке да за њих ваде кестење из ватре српске „кондрокефале“.{S} Видели |
одару, знам да си гладан — рече Вујица, вадећи из кожних бисага велику пљоску са шљивовицом, шт |
сте јунаци; само што вас морам из каца вадити (ово је био подсмех кнезу Сими, кога су пре 2—3 |
на данашњем скупу имају да сврше веома важан посао — да изберу вођу, који ће у своје руке узет |
ту на Раму, пошто је онда Рам био веома важан прелаз за сав тај крај и туда се водила велика тр |
изгледало да је ту пао на конак некакав важан човек.</p> <p>У ствари тако је и било.{S} У Трбуш |
рпско око ту је кришом засузило.</p> <p>Важан државни посао био је свршен и присутни представни |
има балканских народа, Србија је до сад важила као гнездо слободе, и њена јуначка деветогодишња |
о који историски догађај са кога је она важна и вредна спомена.</p> <p>Говорио је подуже и гово |
вор те вечери.</p> <p>Сутра дан била су важна саветовања у дому Милошевом.{S} Сакупљени прваци |
ше насамо, разговор се отпоче.</p> <p>— Важне вести, светли везире.{S} Карађорђе је овде. — реч |
бавио у Крагујевцу, расправљајући многе важне народне послове, који су му стизали са свију стра |
се мора ценити да ће кнез с њима имати важне разговоре.{S} Али, пре но што се почну заједнички |
и док је царевна била запетљана у друге важније послове.{S} Ко ти се може сећати буве у обући, |
је с њим, састаје ли се често с руским важним људима, и да ли се што спремају, и шта ли хоће?{ |
шлија је одмах знао да мора бити штогод важно кад Милош долази тако у недоба, и заповеди одмах |
је опет било незгодно да о ствари овако важној и тугаљивој говори пред другима.{S} То је наскор |
никаква зла намера, но имам да ти кажем важну једну ствар, а бојим се, јер знаш како се вели, д |
урака повластицу да се Србија уреди као вазална кнежевина, која би Турској плаћала данак, а ина |
ницу у потрулелу Турску државну зграду, вазда готову да одмах букне.{S} Услед тога је и над Кар |
као вођ народни, његова кућа у Црнућу, вазда је била пуна гостију и страна света.{S} Војвода р |
има ту ствар, он, Милош, <pb n="106" /> вазда је био покоран цару, те не може веровати, да би р |
Јабучица му је играла, и то је код њега вазда био знак преке срџбе.</p> <p>— Никада! — понови о |
тек приметни подваљак, што је код њега вазда био знак великога узбуђења.</p> <p>Овда онда, зас |
а.</p> <p>— Ти знаш синко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не би могао више |
S} То је највећа милост, за коју сам ја вазда готов главу своју положити.{S} И ако је велики па |
и заповест је светлога падишаха — да је вазда победоносан — да у његовој големој царевини сви б |
има, Врљо је пристао уз устанак, али је вазда водио засебну, одвојену чету, кад мању а кад већу |
е се налазио око кнеза Милоша, и био је вазда готов да изврши свако дрско дело, на које се нико |
уде смерао против Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести светлог цара, крен |
е захиру и храну за војску, пленио их и вазда се враћао с богатом пљачком.</p> <p>Кад се доцниј |
ца се на рамена своме добром коњу, који вазда чека спреман и оправан.{S} Бежи од људи у пусте п |
Код њега није било два лица, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је био отворени душманин турс |
рпску и девет пуних година високо држао вазда победоносну заставу независности народне.{S} Црни |
оче кнез Милош.</p> <p>— Господару, као вазда и до сада.</p> <p>— Ваља ли ми духовниче, ово ова |
Јадно је то оправдање!{S} Турски везир вазда ће тражити главе првих синова српских, али Милош |
охитај, похитај ти Никола!{S} Шта радиш ваздан?{S} Опери добро оно срце, да не крвави бисаге, п |
досна граја, узвици и пљескање испунише ваздух.</p> <p>Везиров заступник бејаше се заитересовао |
потресе је, два три пут махну њоме кроз ваздух тако снажно и окретно, да љута дамаскиња чисто п |
ина нагрну са свију страна да их види и ваздух се напуни вике и жагора.{S} Неколико гласова доч |
р од дуванска дима, правио је колуте по ваздуху, као да указује некуда тамо далеко, на далеку б |
е снажно изману, нешто се диже и сену у ваздуху; чу се туп, нејасан, мокар ударац; нешто шкргут |
во велиш!{S} Та ти Цариграда вриједи, и ваистину ништа вам не вали, само што вам Милош једном п |
не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други свет не кабули.</p> <p>Милош се намршт |
ово је управо празан разговор.{S} Која вајда Ђорђу од мога допуштања да се врати.{S} Није он о |
ј отаџбини, па да јој обојица будете од вајде, да јој обојица послужите и да јој се нађете на н |
бљено, а могли би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима, само да је некога начина да се |
да погоди кад буна није од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</hi> паметнији.{ |
двојица отпочели, не може бити никакве вајде, мањ да се добро изгрдите.{S} А ја мислим да се м |
/p> <p>— Говори Перо!{S} Од ћутања није вајде ни мени ни теби.</p> <p>Добио је несретну заповес |
p> <p>Сељаци већ видеше да Драгића није вајде више молити.</p> <p>— Па добро, шта си сад науман |
авле и Вујица.</p> <p>Дакле ту сад није вајде оћуткивати.{S} Кад се с људима мора радити, онда |
људе и престравио свет.{S} Сад се није вајде вајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља |
И ако знам да од мртве главе ником није вајде, опет мени не би ни на ум падало да остављам Срби |
отворном поплавом његовом.</p> <p>„Није вајде оклевати...{S} Што ће бити јесенас, нека буде веч |
бодимо Грчку, а већ после што ће видети вајде од свога вођства... то нека се порадује!</p> <p>Д |
сечено.</p> <pb n="109" /> <p>— Мало му вајде, господару, од мога жаљења.{S} Жалим несретну суд |
држе задату реч!...{S} Није, дакле, ту вајде уздати се у њино обећање, већ ја треба да сам на |
> <p>— Прођи се зла, ћеро!{S} Ако је за вајду, несрећа смо доста претурили преко главе, па је в |
ји изгледати ти, па је опет све у твоју вајду — рече Петар заједљиво.</p> <p>Карађорђе је дуго |
сад баш он као да се нешто предомишља и вајка!...</p> <p>— Шта, а ти га жалиш? — рече Милош јет |
огу рећи са сигурношћу — људи негодују, вајкају се, замерају!</p> <pb n="98" /> <p>— А као шта |
и овакав закључак:</p> <p>„Сви ови људи вајкају се на своје стање, али нико од њих није намеран |
ема кума Вујице! — рече у два маха, као вајкајући се, а после приседе на траву, између великих |
свему томе, Симић и Крага плакали су и вајкали се за жалосно стање у које су сад сви од реда з |
ише, али се по њему видело да га је ово вајкање Павлово дирнуло, и да је још врло једак.{S} Бор |
га лукавог шумадиског хајдука.“ А у том вајкању — старцу није ни на ум падало да су она два чов |
ви нагињу за оштре мере, Милош се чисто вајкао:</p> <p>— Море људи, тешко је ту бити паметан.{S |
обудио срџбу код Милоша и у себи се већ вајкао што се тако десило.{S} Али последње речи Милошев |
и престравио свет.{S} Сад се није вајде вајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља спаса |
браћо, сад што ко има; немојте се после вајкати: „е, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто |
а седне.{S} Духовник се спусти и узе се вајкати што се до сад задржао.</p> <p>— Узели се нешто |
сам добровољно дошао у руке.{S} Јазук, вајни војводо!... — викао је Драгић, и хтеде и даље, ал |
а ти слугерање Милошендине читају оваке вакеле! — узвикну Цукић и горко се насмеја.{S} После до |
ти турско твоје, помислим ја, нећеш га, вала, ти жњети усред зиме, кад нико не жање, и решим се |
ово богато господско одело.</p> <p>— Е, вала, чоче, кажи ако што више знадеш — рече стари Турчи |
утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако и оно што и пре три годи |
ари?</p> <p>— Није те нико ударио...{S} Вала те није нико ударио — рече неки седи Турчин с дуга |
— рече Милош онака као узгред.</p> <p>— Вала, ако немате друга преча посла, и ако вам је толико |
, а сад прво то треба гледати.</p> <p>— Вала, да ми је видети да полети његова глава, па тешто, |
рече кнез и гурну торбу ногом.</p> <p>— Вала, све жут дукат, мека рушпа и махмудија, и као млек |
вим шеретским осмехом на лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не з |
сиротињу и пред Богом и пред људима, па вала, како вам год драго, и нека управља народним посло |
а вина, наљубио лепих туркињица, па сад вала сеците; имате...</p> <p>Драгић не доврши.{S} Његов |
ва пута проговори љутито:</p> <p>— Није вала!{S} По души га, ко слага!</p> <p>— Којекуде, баш п |
а ланаца кроз мозак дере.</p> <p>— Неће вала дуго, побратиме — одговори човек што беше устао.</ |
вирепој срџби, до небеса баца узбуркане вале своје, тако су се целе те мучне ноћи, биле и ломил |
зе и провешћемо те да ти длака једна не вали.{S} Спаси главу па онда иди сам лично у Русију гос |
играда вриједи, и ваистину ништа вам не вали, само што вам Милош једном по једном туца главе ка |
обро је, хвала Богу, и нама.{S} Шта нам вали!</p> <p>— Е право велиш!{S} Та ти Цариграда вријед |
главе ни длака му једна с његове не сме валити.{S} Ако ли је пак Карађорђе дошао хајдучки, онда |
славу имена српског; помињао је како од валовите Дрине и Новога Пазара па да Пореча и тиха Дуна |
<p>— Кад је таква заповест господарева, ваља јој се покоравати — рече он сад гласно.</p> <p>— М |
било и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и да тој опасности из близа у очи загледај |
тињство у славним данима јуначке борбе, ваља сада понова да повију врат и да се укошкају у стра |
послу.{S} Али кад човек нешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим ризиком може добити.{S} Мени с |
.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава |
све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме нико, нико не види.“ И |
себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме нико, нико |
..{S} Нема ништа!...{S} Дошао је земан, ваља <pb n="29" /> да се мре!...{S} На, сине Перо, узми |
претњом.{S} Претњу после <pb n="64" /> ваља и извршити, то би значило убити Милоша — а ко би т |
> <p>— Види се да не умеш око пчела.{S} Ваља знати како се пчелом рукује, па да те никад не дир |
ислиш!{S} Шта имам још ту да мислим?{S} Ваља ући у собу па зликовца секиром у чело!{S} Треба пр |
осподару, као вазда и до сада.</p> <p>— Ваља ли ми духовниче, ово овако како сада радим и кабул |
и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир |
утници одбише понуду.{S} Нису уморни, а ваља им још вечерас стићи пријатељу који их очекује у о |
н се не изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу носити, док угледа бела света.{S} А колико |
итању, кад треба кренути устанак и кога ваља узети за вођу.</p> <p>Овај скуп био је у подземној |
ч, ако је са знањем царева, онда као да ваља тако пустити нек иде, па у згодном тренутку да при |
м за милост онога, пред чијим се ногама ваља крвава глава мога најбољег друга, и најмилијег бра |
ад се с људима мора радити, онда с њима ваља довршити започети разговор, пошло то глатко или ра |
везир, какав Београд!{S} Сад овога часа ваља њему одрубити главу.{S} Ко ти је од момака за то н |
је поведен из Крагујевца.</p> <p>— Пса ваља убити!</p> <p>— Па то ће му и бити!{S} Зар, га мис |
он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, па још како з |
х мени амо, па ћу ти ја одговорити, шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако за то време, док ми један |
ике онда, према приликама, и видећу шта ваља чинити“ — старао се Милош да сам себе умири.</p> < |
е Милош у себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме |
>Тмуша стиже и са силином, која брегове ваља, мрак и ветруштина налетеше на горостасни храст, н |
Да није учинио какво зло?{S} Не!{S} Не ваља трчати, и он умери кораке и пође лагано.</p> <p>Од |
е и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, па још како знаде он за себ |
ом.</p> <p>— Ја богме!{S} Њима ништа не ваља што Милош уради.{S} Кад је ствар свршена, онда су |
оли живота, Милош је научио да никад не ваља казивати све што мислиш и све што знаш.{S} Као год |
обесним Турцима.{S} Зло ради Милош и не ваља што ради.{S} Правдају га, да је везир тражио те гл |
га-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир — рече Србин |
, но у тај мах долази му на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како трчи, свакоме |
олотрб и с празном пушком, тако исто не ваља ни човек, који рукује народним пословима, ако је к |
ислиш и све што знаш.{S} Као год што не ваља војник, који испуца све метке, па после иде голотр |
>— Бога ми, господару, има много што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други с |
је и најпаметнији један човек, опет не ваља, кад све ради о својој памети и никога другога нећ |
ојче;</p> <p>— Љуби тако!...{S} Тако се ваља...{S} Жао јој.{S} А мене одвела пред икону, па смо |
ам увиђа да нема другога начина, већ се ваља поново дизати на оружје и оружјем очистити Србију |
сакупљене прваке да сами већају, шта им ваља чинити, да се свет мало смири од оних подбадања, ш |
, а лисице на руке, па су питали шта им ваља даље чинити.</p> <p>Паштрмац је очима давао знак м |
ворили и обавестили о новцу и шта с њим ваља чинити, Врљо примети:</p> <pb n="140" /> <p>— Боји |
шао хајдучки, онда с њим као с хајдуком ваља и поступити.{S} За случај тај, Милошу, ја те опоми |
/p> <pb n="129" /> <p>Пошто је све како ваља угазио, он насу одозго још трула лишћа, набаци пун |
да је сад сва брига збринута и све како ваља уређено, кад је само кнез Милош примио ту ствар у |
иним ли опет штогод, па не испадне како ваља, онда вичу: „Што је хитао? што није сачекао и прип |
долазак.{S} Тек они ће се помамити како ваља.{S} Ја мислим, они ће кренути за тобом потере одма |
/> <p>— Е, е!...{S} Онда је таман како ваља.{S} Него, да ти нас сад гдегод склониш док не дође |
в Марко или Никола, кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мени одозго?</p> <p>— Господар се н |
:</p> <p>— Нема пешкеша, мој кнеже, већ ваља сам запети и подупрети својом рођеном грбачом!{S} |
ти, што би овако и што не би онако, већ ваља спасавати главу, па тамо после гледати шта се може |
о променило, ипак Ђорђе је знао куда му ваља проћи и где може свратити.</p> <p>Дошав у Пожарева |
</p> <p>И ако је сам био начисто шта му ваља чинити, кнез Милош позва своје доглавнике да чује |
потанко шта му и <pb n="269" /> како му ваља чинити и најстрожије му заповедио да се без главе |
ниш.{S} Него ту нема друге помоћи; њему ваља вратити онаком истом мером каквом он позајмљује.{S |
— Шта ради, спава ли?</p> <p>— Не знам, ваљада спава.{S} Уморан је с пута.</p> <p>— Је ли окова |
д, кад видиш свећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада глув да толико груваш?</p> <p>У истини, лупање ј |
дође жеље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе одбијам и да се од њих кријем, |
По томе пољу играла су се турска деца, ваљала се гомила лених турских паса, а овде онде шврљал |
љину између неба и земље и урнебесом се ваљала као један једини грдобни мрачни талас, плавећи с |
авно, да би везир одржао своја обећања, ваљало је да што дуже остане као везир београдски, а ту |
p> <p>— Онда би, преко поверљивих људи, ваљало учинити питање код самога двора руског.{S} Ако н |
тешком муком и големим жртвама стечено, ваљало је и очувати.{S} А чува ли то Милош?{S} Тешко на |
и да Карађорђа дочека.{S} У првом реду, ваљало је да извиди како стоји ствар код Марашли-Али-па |
изласку из тврђаве, спровод застаде.{S} Ваљало је уклонити огромну гомилу светине, што се беше |
о срачуњен и већ је почео сазревати.{S} Ваљало се дакле спремати да се на време и плод убере.</ |
рпским с тим се није смело излазити.{S} Ваљало је дакле целу ствар извести потајно, а то је ишл |
д је ваљало приступити њеном извршењу — ваљало је позвати Ђорђа.</p> <p>Да га зове преко људи, |
ватре, која је буктала на огњишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши прегледају.</p> <p>Но путни |
ражити овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму, који из Кишињева води преко рум |
а Мораву и с Мораве на Дрину.{S} Кад је ваљало метути главу у торбу, па отићи љутоме Куршиду, о |
, јер они су наступали само онда кад је ваљало каквога Србина казнити и одсећи му главу, што се |
аље.{S} Ствар је била одлучена и сад је ваљало приступити њеном извршењу — ваљало је позвати Ђо |
ма река, широко тихо Дунаво, ћутећки је ваљало на ниже огромне водене масе своје, а његова прос |
је познавао Добрњца, а свакако ствар је ваљало забашурити, и Карађорђе је то и покушао.{S} У то |
и то им је осигуравало успех.{S} Још је ваљало у то коло увући и Србију, па би план био остваре |
меха или изјава осећаја да би осуђенике ваљало поштедити и оставити их да живе!</p> <p>Драгић д |
ного штошта ради на своју руку, а да би ваљало да почешће припита и друге народне прваке.{S} Он |
састане и поразговори шта би и како би ваљало предузети, па после може и Милошу јавити.</p> <p |
pb n="171" /> <p>После ових формалности ваљало је прећи на главну ствар.{S} Ипсиланти објави да |
иколу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу господару, али кад м |
али Чимбарлију ојади тако да више није ваљао ни богу ни људима.</p> <p>Одсекао му обадва уха, |
ђев сенуо би, и смели нападач већ би се ваљао у својој рођеној крви.{S} Али та су времена била |
ете напред и необичном брзином стаде се ваљати право амо, где се налазио Карађорђе.</p> <p>Изне |
целом граду.{S} Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у самом камену и нема нигд |
!...{S} Хајд баш, јави им!{S} А они су, ваљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се од скора овде дос |
Сви ти разговори свршавали су се надом: ваљда ће и свемоћни руски цар на њих једном погледати с |
ојаги, ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то што ћете скапати у меку душеку, у својој ро |
емишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по овој изреци раде под п |
ако ја дуго живим!.{S} Ова јадна душа — ваљда за какве тешке грехе моје — спекла се у телу па н |
, како он не зебе много отуда, јер раја ваљда не би била толико безумна да се за њима поводи и |
ћин подругљиво.</p> <p>— Па слободно је ваљда бар молити.</p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда за |
зласка!... — рече Милош.</p> <p>— То је ваљда његова судбина!{S} Ни ја нисам то тражио намерно. |
а може за навек смркнути.</p> <p>— Није ваљда баш тако призорило.</p> <pb n="63" /> <p>— Богме |
би можда једино помогло.</p> <p>— Није ваљда дотле дотерао, по Богу!{S} До сад су кнезови дава |
аћин срдито.</p> <p>— Ако је Милош није ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он стрепио!...</p> <p> |
ма и добије власт у своје руке, онда ће ваљда имати ко други паметнији да управља овом земљом, |
ђи помоћник градског тамничара, и он ће ваљда знати што више да каже.</p> <p>Сви Турци упреше п |
сподару, да то зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазити амо, док се не би што наредил |
љнији то прихватају; све рачунају не би ваљда они то смели чинити сами на своју руку, кад се зн |
мљивати кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда како једнако поручује и распитује, бирајући згоду |
и да никога не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни долазити.</p> <p>После је тражио, да им н |
ије да то будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што се прибојаваш Црнога то право |
сти до безочне дрскости.{S} Једном је у Ваљеву, само с пет друга, напао у сред бела дана на вел |
окрећите ви ствар како хоћете, другога вам спаса нема но да се уради онако како ја велим.{S} П |
ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим |
ам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добр |
па како год решите и хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру и скинути с |
а!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> <p>Старцу су тако брзо навир |
одрубити преко 100 глава; а друго, она вам тако брзо одсече главу, да то управо и не осетите.“ |
ти Цариграда вриједи, и ваистину ништа вам не вали, само што вам Милош једном по једном туца г |
двором као душманина српска!{S} Куда ће вам душа, болан!{S} И ко је онда пријатељ Србији кад од |
днако се обзирете лево и десно да ли ће вам когод све то донети на пешкеш! — рече Карађорђе пре |
а кнез Милош вели овако:</p> <p>„Јавити вам се не пропушча за овдашња обстојитељства да сљеде б |
ију, диже веђе и рече:</p> <p>— Не имам вам што много казиват.{S} Исто је како рече Ага-Џоне.{S |
тикава.{S} Читаво једно гробље само сам вам ја направио!{S} Нисам много живео, али не бих мој ж |
— Ама шта, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> <p> |
а Краго!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад |
ла, ако немате друга преча посла, и ако вам је толико стало да будете његови пандури, доведите |
пред Богом и пред људима, па вала, како вам год драго, и нека управља народним пословима ко год |
е закону.{S} То је милост везирова и то вам је допуштено.{S} Свршите то, ако хоћете, па ћемо по |
ала да не би могла обојици дати све што вам треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овде заједн |
и ваистину ништа вам не вали, само што вам Милош једном по једном туца главе ка’ оно што ви ђа |
} Дед, кажите ако знате што боље, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо д |
, пада ли вама штогод у очи; чини ли се вама сумњиво ово врдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао да |
нас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не поги |
ојици дати све што вам треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овде заједно, па да не мора ни ј |
не већ мука ухвати.{S} Па онда, пада ли вама штогод у очи; чини ли се вама сумњиво ово врдакање |
да је све због њега цела та омраза међу вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет повра |
Србије нема више!{S} Зар једна страшна, вампирска ноћ насиља и злочина срушила велику творевину |
оз вечерњи сутон разлегала као последњи вапај препукла срца.</p> <p>Незнани певач тужио је у пе |
говори, она оптужује, она виче; од њена вапаја ти нећеш имати мира ни станка; она ће те с ужасо |
и од мени тражите!{S} Да будем лажљив и варалица на самртном часу!{S} Помислите, шта би могао м |
p> <p>— Ја чекам моје људе, и ако се не варам ви сте то — рече старац чисто српски, и приђе бли |
ао што сам и научио.{S} Немојте, дакле, варати тамо простодушне људе, па чак и амо царски двор. |
де је Лозница, где су Иванковци, где је Варварин, где је Суводол, где је Нишор, где су толика п |
као жртва једне мрачне гомиле ненаситих варварских грабљивица!</p> <p>Србије нема више!{S} Слоб |
ом децом својом; одатле се диже смрад и варварство, јер ту влада лењи дремљиви Турчин, а турски |
вљачку пустињу из које куља само мрак и варварство.</p> <p>По врлетним планинама, које су некад |
донесе му по један хлеб и по котарчицу варива — то је све...{S} Сузе га загушише и старац покр |
у се срдили и тако подигравали да су им варнице сипале из копита.{S} Али и то је мало помогло.{ |
их је тада било у Русији, не баце какву варницу у потрулелу Турску државну зграду, вазда готову |
ије 1817. год. још је била права турска варош, ни једне улице, ни једне јавне грађевине, ни јед |
ојављивати у селима; а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте.{S} После 5—6 месеци |
риске барутне магацине и читаве крајеве вароши порушили и попалили.</p> <p>О аустријској двадес |
е згодно могла видети и из тврђаве и из вароши.</p> <p>Пошто се тако ослободио три своја опасна |
је ваљда бар молити.</p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда за то живе одерао као јарчеве. „Слобод |
људе одбијам и да се од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих састанака.{S} А што не пом |
носе између Ђорђа и Милоша.</p> <p>— Да вас измиримо то ће бити најбоље! — рече Добрњац, као у |
то сито, дај га овамо мени, па одите да вас отресем од прашине и да се мало умијете, не смете о |
год склони — и тебе и неке твоје — и да вас склоне кудгод где српско ухо никад за вас чути не м |
жели добра оној земљици, требала би да вас кудгод склони — и тебе и неке твоје — и да вас скло |
доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?</p> <p>Анта се захвали, рекав да има још н |
с склоне кудгод где српско ухо никад за вас чути не може!</p> <p>Карађорђе је морао употребљава |
то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скривио и |
, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слуш |
тавите ме на миру — то је све што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, господару, не тражи |
едим овде; а сутра да се крене когод од вас ја бих му био први друг — говорио је он.</p> <p>Чол |
ли, ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, који се сада тамо налазите, онда је то и и |
је и дечко да га услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у град, стојим ја на расположењу, кад |
на конаку ће остати овде само један од вас.{S} Он нека заповеда, цела му је кућица на располож |
p> <p>— Јесте море!{S} Удари ме неко од вас, и то ме удари блатом посред лица.{S} Или зар може |
ај глас. — Збиља велите „вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда је он јамачно избегао.{S} Ах, како д |
<p>И Карађорђе уздахну дубоко. — И код вас исти јади.{S} Ја сам мислио само мене море те црне |
<p>— Нека уђу амо.</p> <p>— Шта мислите вас двојица? — упита Милош кад мало после Вујица и Павл |
говоримо, од онаква разговора, како сте вас двојица отпочели, не може бити никакве вајде, мањ д |
њим амо у Србију.{S} Цео народ дочекаће вас као озебао сунце.</p> <p>Драгић жалосно климну глав |
евешти.{S} По селима су ваши људи; неће вас издати, а склоните се мало и у планину око стоке, д |
још леђа од Карађорђевих удараца не би вас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци кр |
под стреху?!{S} А, „којекуде“, по души вас, под чију стреху?!...</p> <pb n="157" /> <p>— Под М |
е мешање и сметање.{S} Па деде, по души вас, дајте ми макар и један једини доказ, зато да се ја |
ицкао нокте.</p> <p>— Којекуде, по души вас, па шта хоћете ви од мене? — викну он узбуђено. — У |
Зар ме и ти тако пресреташ.{S} По души вас, гори сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и сенке св |
ле да ми се и то товари на душу.{S} Ево вас, па како год решите и хоћете, онако нека вам и буде |
ује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; ко вас држи? — упита Карађорђе даље.</p> <p>— Држи нас гос |
ко полећу, наше главе полећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци почесте тако жалити за |
изговарате да сам ја наваљивао, већ ето вас па како наредите онако нека и буде.</p> <p>Тако је |
p> <p>— Па јес, ви сте јунаци; само што вас морам из каца вадити (ово је био подсмех кнезу Сими |
и поваде.</p> <pb n="110" /> <p>— Зашто вас двојица, ти господару и господар Ђорђе, не би могли |
олан, Раџо, какви је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће полијећу но приђе кад ј |
</p> <p>— Не тако, газда Иво!{S} Све ћу вас друго послушати, само ово не могу.{S} Боже прости, |
и исход, уз припомоћ српскога нишанџије Васе из Кнића, који у том истом тренутку срећно погађа |
да буде милостивна души његовој; али је васељена глуха и нема, она се не одзива јадима његовим. |
ни шаљу.{S} Он пркоси за тренутак целој васељени.</p> <p>Али наскоро наступи тренутак малодушно |
ући косе своје.{S} Он цвили и моли целу васељену да му опрости, да прими његово покајање и да б |
је мртво име учинило би више за народни васкрс и његову слободу, но што ћу икад учинити ја жив. |
својих.{S} Нада на ослобођење и вера у васкрс српске слободе била је још жива и чврста у души |
вет диви!</p> <p>Ето, зато ја верујем у васкрс балканских народа и у обнову пређашње славе и сј |
ане; ја који сам некада тврдо веровао у васкрс пропале царевине српске!...{S} Не, не!{S} Ја сам |
да види како почиње рудети дан српског васкрса.{S} Рођена под владом Сулејмана II, она је надж |
каквим је тешкоћама скопчано политичко васкрснуће једнога народа, који је изгубио скоро и само |
туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не да ви, болан, главе |
ојску спремних, ратовању вичних бораца, васпитаних у практичној школи Карађорђева деветогодишња |
се мало и у планину око стоке, док ова ватра не прође.</p> <p>Неки од сељака понудише да га ис |
пирали.</p> <p>У средини горела је мала ватра, тако да је једва на два три корака унаоколо осве |
врата овде онде сија из кућа разбуктана ватра.</p> <p>Тројка се кретала полако, држећи се главн |
угљена жеравице, а грозничава унутрашња ватра беше му јако раширила обе зенице.{S} Цело лице би |
<p>На сред куће горела је велика, лепа ватра.{S} Мало даље, крај ватре, бејаху са стране одори |
} Крај огњишта, на коме је буктала лепа ватра, седела је на скромној постељи, заваљена на висок |
S} Насред кцаревенаолибе горела је лепа ватра.{S} Около видела су се три човека.{S} Наслоњен на |
ја је одсјајивала према пламену, кадгод ватра јаче букне.{S} По читаве минуте гледао би овај чо |
остадох овде скоро сам да горим на сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда је требало мислити како ће бит |
се предмети у јутарњем расвитку.</p> <p>Ватра у колиби догоревала је, и дуго непостицана, беше |
светлости.{S} До тога доба људи поспе, ватре се погасе, чак и пси полежу и село утоне у таму и |
народ се комеша; кнез Милош гори на две ватре и нико не зна шта ће донети сутрашњи дан.</p> <p> |
а нема! — примети Вујица.</p> <p>На две ватре горим због њега, бог га живи посекао — рече Милош |
сад није до беса и стрепим као од живе ватре, да се међу Турцима што не рашчује, те да крену н |
Мало подаље од њих гореле су две велике ватре, а према њима Вујица је драо једно јагње.{S} Друг |
више места гореле су пред кућом велике ватре.</p> <p>Особито је било живо у једној великој авл |
не.</p> <p>Лево од њега, с друге стране ватре, покривен кабаницом по глави, лежао је човек чије |
пет рине у борбу.</p> <p>„Ове унутрашње ватре, која сажиже и душу и тело, која неда ни мирна сн |
ако би ради да се мало одморе крај лепе ватре, која је буктала на огњишту.{S} А ваљало је да им |
е главе грчке да за њих ваде кестење из ватре српске „кондрокефале“.{S} Видели како ти погибе з |
велика, лепа ватра.{S} Мало даље, крај ватре, бејаху са стране одорине, а у средини набијен де |
кућа у атару села Азање, седео је крај ватре омален скукуљен старац.</p> <p>Ситна раста, веома |
и га да седне.</p> <p>Наместише се крај ватре и међу њима се одмах отпоче жив разговор.</p> <p> |
ћерамиде.</p> <p>У тој авлији гореле су ватре на три четири места, а око њих видели су се многи |
мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, говорио је брзо и кратко, |
јала је руска тројка, запрегнута са три ватрена мркова и покривена платненим арњевима.{S} Карађ |
<p>Карађорђевица разрогачи своје крупне ватрене очи.</p> <p>— А што, ћеро, ако бога знаш?</p> < |
— Драгић рашири обадве руке и страшним ватреним погледом стрељао је око себе — та, болан људи |
ед Турчин смежурана лица, а веома живих ватрених очију.{S} Док су остали разговарали, он је нем |
ила празна.{S} Удесно од постеље, ближе ватри, на малој дрвеној, троножној столици, преко које |
још био на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, он је ходао из угла у угао, и у глави му је бруј |
кад је чуо тако огромну суму и у првој ватри рече, да се то не може од голога народа истерати |
е момци какву штету, особито пазите, да ватром шуму не запалите.</p> <pb n="291" /> <p>Никола с |
ја седморицу са собом.</p> <p>Побију се ватром из пушака, и није прошло ни <pb n="138" /> по ча |
је лежао и почешће се машао да постакне ватру.</p> <p>Карађорђе се често мешкољио и чешће отвар |
опушта да преко својих изасланика уносе ватру у народ.</p> <p>По његовом мишљењу најбоље би бил |
ма, Цукић и њина дружина бацили су били ватру у народ, и да је нисам срећом онако брзо утулио, |
Сад би се опет вратили, опет би упалили ватру у народу, само да се они како год дочепају господ |
ја, у којима су бунтовници били упалили ватру.</p> <p>Овај пут, ови дочеци, ови састанци Милоша |
е, као што се говори, зуцка, па он баци ватру у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њим по |
асмеја.{S} После додаде:</p> <p>— Гурам ватру у народ!{S} А Милош не гура!...{S} Он се није бун |
опет вратимо у Србију, да опет заложимо ватру на нашим опустелим огњиштима, слатка ћеро моја!{S |
в!{S} Знаш и ти зашто си.{S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се ова јадна сиротиња мало смирил |
ахнитих глава, које пристају да улете у ватру, што, на прилику, руски цар то да не пусти?{S} Ње |
p>Тако је Ђорђе све више и више падао у ватру и најпосле узвикну пун негодовања:</p> <p>— Јазук |
адежна очаја.</p> <p>Старац је гледао у ватру која се поступно гасила а мисли му бејаху отишле |
црв под кором?{S} Почесмо и улазисмо у ватру, па после трчи за царевима по целој Европи и обиј |
сачува, нисам за времена дознао за ову ватру што су је Цукић и остали спремали, но да је букну |
богу господару, што дође сад баш у ову ватру?</p> <p>Карађорђе одмах плану:</p> <p>— Ене сад!. |
гомила, народ неће лако улетити у нову ватру, особито кад Муја загуди из Београда топовима.{S} |
ћ се ухвати мрак; момци наложише велику ватру мало подаље од колибе, а распирише огањ и у колиб |
и заповједа.{S} А у чије име заповједа ваш Милош?{S} Он је прости слуга везирова.{S} Сјутра ак |
, динсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Турчина.< |
>— Кажу, болан, Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, па га, бо |
укић) му је име, па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би п |
ога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то што ћете с |
p> <p>— Спомињете вољу царева, а где је ваша рођена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели цареви и |
лите Бога да не да силу ђаурину!{S} Али ваша молитва доцне стиже.{S} Сила је већ прешла у ђаурс |
а на бедему?!{S} Турска, бели, није, но ваша!...</p> <p>— Гађају је, болан, наша дјеца бусеница |
p>— Вожд!...{S} Хвала Богу... здрав је, ваше благородије.{S} Но он није ноћио код мене...{S} Си |
утра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српска ханџара, погин |
ванском гредицом — све је ово божије па ваше, располажите као у својој рођеној кући — рече кмет |
Карађорђево прође и умре!{S} Мислиш од ваше су се силе Турци преплашили, те се сад с Милошем п |
Анта одговори:</p> <p>— Здравље желајем ваше високоблагородије!</p> <p>— Како је „вожд“?{S} Је |
заповједао.{S} Што ће свијетлом везиру ваше крмеће главе?{S} Но оне Милошу кваре ракам (рачун) |
едном туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не да ви, болан, |
боже, најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу!...</p> < |
ините се свему невешти.{S} По селима су ваши људи; неће вас издати, а склоните се мало и у план |
, пјан био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама?{S} Испало око које за њима заплакало!{S} |
зујем!{S} Пре не могу да се одбраним од ваших писама и зивкања, а сад се причуђате што сам доша |
или, а фукара нека плаћа кожом и главом вашу обест.{S} Е нећемо, бели, више тако, господару Пав |
ли нећете куда сте наумили!{S} Ви сте у вашу тековину гурнули угарак и спалили је.{S} Ово је Ми |
је уједно био и последњи Ђорђев весео и ведар ручак у друштву неколико истинских пријатеља, кој |
Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутарње росе, и од плодне бујне |
ње, које овако мило лебди сутону мирне, ведре и топле мартовске ноћи — то је равномерно дисање |
се као Карађорђе.</p> <p>Ђорђе гледа у ведре небесне висине и види како одозго сија јасно топл |
много, јер је осећао како га тај говор ведри и разгаљује.</p> <p>— Говори море — климну главом |
е.{S} Но облак брзо мине, и опет је све ведро, јасно, преливено сунчаним зрацима и благом живот |
око ожалостио.{S} На његовом отвореном, ведром лицу појавише се јасни знаци бола и тешке жалост |
ила, погледа унаоколо испод очију, диже веђе и рече:</p> <p>— Не имам вам што много казиват.{S} |
Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све како је било по реду |
а ти непријатељ прво пружи главу, да је вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго да |
еш да одсечеш ни једну главу, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком |
кован и везан?</p> <p>— Окован јесте, а везан није.{S} Није било нужда да га везујем.</p> <p>— |
оран је с пута.</p> <p>— Је ли окован и везан?</p> <p>— Окован јесте, а везан није.{S} Није бил |
стио и легао крај глога, за који је био везан.{S} Све је било као и обично.{S} Не видећи ништа, |
се проведрено јутро.{S} Коњ, што је био везан ту у близини до колибе, бејаше довршио свој оброк |
ђе, не умете љуцки посећи чак ни мирна, везана човека!...</p> <p>— Али мрцварите!{S} И ја сам с |
сама не може сад ништа.{S} Њена судбина везана је са судбом осталих балканских народа и земаља. |
мрднем и ако оком трепнем.{S} Стока се везана коље, а јунак слободан дочекује смртни ударац.{S |
па чак и кума Милош, не може га нико ни везана зауставити.</p> <p>— Ви то боље знате, најо, али |
о не сечеш јуначки, кукавицо, кад сечеш везана човека!{S} Та ја сам одсекао 80 глава турских, п |
прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле везане?</p> <p>— Онда би одгризао језик зубима.</p> <p> |
естише да седне.</p> <p>Руке су му биле везане и добро утегнуте остраг.{S} Пред њим је стајао с |
више не види она мила места, за која су везане толике драге успомене, где је остао по један ком |
гић уграби још један тренутак.{S} Онако везаних руку, он пљуну главна џелата право у лице и вик |
тва?...{S} А она звер, Младен, хтеде ме везати и назва ме усред скупштине, рутавим „псом“, само |
рли тај трупац, па му онда и ноге добро везаше.{S} Тада му један од помоћника џелатових намаче |
аступник у Букурешту и одржавао је живе везе између Милоша и рускога двора, а нарочито између М |
ребити да свој углед уздигне и да своје везе с народом учврсти.</p> <p>Па како се успеху свак к |
рчке хетеристе почеле су хватати с њоме везе и познанства.</p> <p>Кад је доцније Милош у Србији |
е ратнике српске, и нарочито су тражили везе и додира с њима.{S} Особито је „вожд“ уживао љубав |
ијане браде.{S} На њему је била чохана, везена долама и у опште чохано чаршилиско рухо из онога |
но ћурче, а доле плаве чохане чакшире с везеним пачалуцима.{S} Опасивао се великим свиленим пас |
ребрњака, с обичним зеленокорим ножем и везеном арбијом.{S} Крај њега на постељи лежала је крив |
} Тако удешена замка добро је стезала и везивала главу, и опет је врат остављен слободан и разг |
би нас помогли чиме могу, али нас не би везивали да се морамо увек држати с њима, већ би нас пу |
упати за се, но кад би у сваком случају везивали судбу Грчке са судбом Србије и подунавских кне |
рахатлук који раја ужива!{S} Али нека, везир је па му се тако може!...{S} Али пара ја не дам в |
лош зато и јесте књаз да му их неда.{S} Везир данас тражи од Милоша туђе главе, а сутра ће од д |
и колико се муке види док се добије.{S} Везир је простране руке, он оберучке расипа, па мисли д |
епом (тугом), које носе за калпаком.{S} Везир је обично учтуглија, што значи паша од три репа.{ |
лоша и везира још је подуже трајало.{S} Везир је говорио благо, а Милош је све више омекшавао и |
и ће довршити на нашему упропашћењу.{S} Везир је добар човјек, али њега је сам шејтан (ђаво) ам |
д тога не може бити! — рече он мрачно — Везир ће ти одговорити, као оно што је одговорио кад <p |
езиру у року од године и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу писмену наредбу да чува међе од Ка |
Паланке или до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од себе, онда нека дође бар до Раков |
опремити их честитом везиру, само нека везир не пушта Турке у народ.{S} Појава Турака у мирним |
зној из ње цедиш.{S} Какав паша, какав везир, ти си се начинио већи господар од њих.{S} Од теб |
а код везира у Београду!</p> <p>— Какав везир, какав Београд!{S} Сад овога часа ваља њему одруб |
не ваља што ради.{S} Правдају га, да је везир тражио те главе.{S} Јадно је то оправдање!{S} Тур |
{S} Она је као кроз сан памтила, кад је везир Ћуприловић отео од Немаца Београд, и причала је с |
хајдуку — рече Марашлија.</p> <p>Док је везир овако говорио, Милош је сумњиво вртео главом.</p> |
} Али на мене се сад диже повика што је везир бунтовнике побио.{S} Има их <pb n="117" /> који м |
ма па, између осталога, и о томе што је везир тражио да се спахијама накнаде њини десетци, проп |
рци пођипаше и остадоше на ногама докле везир и Милошу не даде знак да седне.</p> <p>После обич |
ешто од овога и то ублажено, па ипак се везир намршти и рече зловољно, да он ту не тражи ништа |
мчио све што је хтео.{S} Наравно, да би везир одржао своја обећања, ваљало је да што дуже остан |
заћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати у просјаке!{S} Што су |
Турци прво и траже рачун, а београдски везир одмах га почне гледати попреко, сумњичати и уцењи |
то је од њега морао зазирати београдски везир.{S} Али знајући, да ће Милош у свом рођеном интер |
јевца.{S} Њих је био изаслао београдски везир Марашли-Али-паша, кад му допадоше први гласи о Цу |
Ако ће Милош вршити све што београдски везир заиште, онда у чему је он бољи од обична послушни |
ве.{S} Јадно је то оправдање!{S} Турски везир вазда ће тражити главе првих синова српских, али |
ебао да испитка како о тој ствари мисли везир, па ако би он био вољан да смакне Карађорђа, онда |
ња царева амо врати.{S} Али сада светли везир другачије мисли, воља је његова, може је мењати к |
ћу онако слушати.{S} Мало час је светли везир рекао да с Ђорђем треба поступати као с хајдуком, |
не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир — рече Србин и пође.</p> <p>— Како море, како?{S} |
, док ми не би изреком заповедио светли везир.</p> <p>Марашлија је прилично познавао Милоша и д |
Зар су код тебе, ђаурска рђо, свијетли везир и твој кнежић Милош једно исто, те их барабариш?{ |
х, бели, наћи... попријетио је свијетли везир.{S} Што је друго и могао чињети Милош, но послати |
исто, те их барабариш?{S} Наш свијетли везир сједи овђе мјеште цара, нека му је слава, и у њег |
То је тражио Милош, а у овој прилици ни везир није могао желети ништа друго, с тога је њин спор |
нам, нити сам што о томе чуо — прихвати везир.</p> <p>— Онда ће бити да и цареви о томе ништа н |
г дана ненадно бане у Србију, а честити везир ништа ми не јави, како да се владам за тај случај |
е било, да у таквој прилици сам честити везир води и бригу и одговорност зато.</p> <pb n="193" |
/p> <p>— Ја сам мислио да ће то честити везир боље знати од мене.</p> <p>— Ја ништа не знам, ни |
кад Милош уђе.{S} При појави Милошевој везир не устаде, али стари Турци пођипаше и остадоше на |
оверено да изврше ово погублење.{S} Сам везир није хтео излазити ни присуствовати овој сечи.{S} |
ећања, ваљало је да што дуже остане као везир београдски, а ту је опет лежала на Милошу обвеза |
н данас даје туђе, па се изговори да то везир тражи, као што се данас Милош изговара...</p> <p> |
илош је измећар свијетла везира.{S} Што везир заповједа, Милош мора да пољуби па да учини, уиса |
поче овако:</p> <p>— Добар Милош, добар везир, добри ђаури, добри Турци, сви смо ми добри, све |
сече теби, господару, Милош главу, већ везир тражи твоју јал’ његову.</p> <p>— Па Милошу јевти |
творено са својим жељама.{S} А да би му везир оставио потпуно слободне и одрешене руке према Ка |
како Милош расте из дана у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на |
онај трорепи царски измећар у Београду (везир), а не овај куси крштени Турчин овде у шуми...{S} |
на парића више добити нећеш!“...</p> <p>Везир ућута да чује шта ли ће Милош рећи.{S} Међутим Ми |
за дуго су срдачно разговарали.</p> <p>Везир је распитивао како је у народу, па уз реч упита и |
амо преко Дунава на српску рају.</p> <p>Везир махну главом и рече, како он не зебе много отуда, |
ати независно.{S} Само да слушају њега, везира, а он би им у Цариграду израдио царске берате, д |
како стоји ствар код Марашли-Али-паше, везира београдског, и Милош се тога ради кастиле крене |
а свагда.{S} Тај савет чуо је од самога везира београдског и од тога доба, та га је мисао прати |
одговори доста опоро, како су у светла везира велике очи, па му се само тако чини, а нека дође |
шта учини.{S} Милош је измећар свијетла везира.{S} Што везир заповједа, Милош мора да пољуби па |
о проматрао, какав ће утисак учинити на везира ова вест о Ђорђу.</p> <pb n="192" /> <p>— Ако до |
да ће моћи лепим да сузбије београдског везира, да се не меша у народске послове, већ увиђа да |
дмах о целој ствари извести београдског везира.{S} И ако је већ падала ноћ, он заиска своје нед |
им, Хаџи-Али-ага (повереник београдског везира), у два маха говорио ми је о томе кад сам послед |
аше, које се ето са согласијем честитог везира шиљу обе одеране у Цариград“...<ref target="#SRP |
ар, па онако заједнички да изађемо пред везира и да га замолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од |
побојао, испапући ћу се ја како год од везира...{S} А онда зна шта би га чекало!...{S} Не био |
} Зато нека господар Милош узме изун од везира да може доћи до Паланке или до Пожаревца.{S} Но, |
право хоће Милош.{S} Он би радо изун од везира, да по потреби може убити Карађорђа.{S} Јави ли |
t="subSection" /> <p>Милош је изашао од везира задовољан.{S} У колико се могао ослонити на реч |
и!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код везира у Београду!</p> <p>— Какав везир, какав Београд! |
и да сам ја оне несретнике опањкао код везира, што се, бојаги, бојим да ми не преотму господст |
а доцније Милош је био по други пут код везира и сад је ствар ишла већ лакше.{S} Преко људи, ко |
одмах другог дана Милош је био већ код везира.{S} Марашлија га је дочекао љубазно и расположен |
кад сам последњи пут био у Београду код везира.{S} Не знам, да ли је то из његове главе или је |
совершилисмо.{S} Карађорђеву главу чрез везира превисоком Девлету шаљем, и со тим засвједочавам |
у <pb n="75" /> вешали.{S} Спрам паша и везира, били су тако учтиви и пажљиви, да су им обично |
у водио.{S} Ова последња хвала Милоша и везира као да нарочито дирну старца.{S} Он чисто подско |
у.</p> <p>Овако кошкање између Милоша и везира још је подуже трајало.{S} Везир је говорио благо |
, што ми онда хвалишете Милоша и што ли везира?{S} Каква смо добра и рахатлука од њих дочекали? |
а свога писара посла да унапред извести везира о свом доласку.{S} Марашлија је одмах знао да мо |
ене па да иду сви у град да моле за њих везира.</p> <p>Домаћим је невернички вртио главом. — Ни |
Милош седећки примати биоградске паше и везире и шамарима их изгонити из својег конака.</p> <mi |
е овде, у Београду?</p> <p>— Не, светли везире, већ у смедеревској нахији.{S} Отуда је он и род |
угу свога, то га има сад у мени, светли везире, и ја се могу само радовати, што имам нову једну |
се отпоче.</p> <p>— Важне вести, светли везире.{S} Карађорђе је овде. — рече Милош.</p> <p>Мара |
гдице, откуд, народ би радо дао, светли везире, само да се откупи од овога хајдука.{S} Али се н |
> <p>„Па ако је до новаца стало, светли везире, народ ће то платити“.</p> <p>Али Милош се бејаш |
понови гласније: — Али ја рекох, светли везире, да народ нема откуд; платио би, али нема!</p> < |
<p>Тако су пролазили правоверне паше и везири.{S} Сасвим друкчије је поступано с неверничким б |
он још три пут опаснији.{S} Биоградски везири биће његови плаћеници, и памтите моју реч, Турци |
Богу!{S} До сад су кнезови давали откуп везирима, да спасу главе заробљених Срба, а не да их за |
тавници власти почеше се разилазити.{S} Везиров заступник маши се руком у џеп и баци пред џелат |
од три репа.{S} Остале паше као ћехаја везиров и други имају по један или два репа.</note> <no |
ари Суљага, који је и пре био доглавник везиров и вршио тај посао!{S} Нека га правдају како хоћ |
бити најзгодније.{S} Онај црни антикрст везиров, мој побратим, Хаџи-Али-ага (повереник београдс |
и да се тако то лако и зарађује.</p> <p>Везиров ћурчибаша, који је служио као тумач, није смео |
вици и пљескање испунише ваздух.</p> <p>Везиров заступник бејаше се заитересовао за вештога гла |
иром и рече:</p> <p>— Царска је воља, а везирова заповест!{S} Како ви наредите за ту ствар, ја |
овједа ваш Милош?{S} Он је прости слуга везирова.{S} Сјутра ако хоће море му главу укинути, ка’ |
би.{S} То сам чуо од једнога повереника везирова, који је и Милошев велики пријатељ.</p> <p>Овд |
у чему је он бољи од обична послушника везирова, и да ли је онда вредило запињати толико, да т |
и Богу по своме закону.{S} То је милост везирова и то вам је допуштено.{S} Свршите то, ако хоће |
рских паса, а овде онде шврљале су туда везирове грбате камиле, чупкајући мршаву травицу.</p> < |
обвеза да по могућству помаже те намере везирове.</p> <p>У мислима о свему томе, Милош се врати |
аш.</p> <p>Милош се поклони на ове речи везирове.</p> <p>— Не бојим се ја Ђорђеве јачине, већ с |
т отклони, и да очува Карађорђа у пркос везирове писмене наредбе за убиство.</p> <p>Све то прел |
ло даље од њега, у полукругу стојали су везирови великодостојници, одређени да присуствују овом |
ок темен; после тако исто темениса пред везировим заступником; најзад диже хартију, коју је држ |
ила их је чета јаничара и 5—6 чиновника везирових, којима беше поверено да изврше ово погублење |
радском и изгледају своју судбу из руку везирових.{S} Њини пријатељи у Београду чинили су све д |
ати, да је Карађорђе погинуо по наредби везировој и показаће изун, како је Марашлија и њему зап |
а за одсечене главе, кад он све ради по везировој заповести — рече човек хватајући се за врата |
уо он, Милош.{S} И тада би он показивао везирову наредбу о убиству и хвалисао би се, како га је |
обе шаке на прса Милош се поклони пред везиром и рече:</p> <p>— Царска је воља, а везирова зап |
поумих да се разговорим о томе са самим везиром, да чујем шта би ми он рекао, те некако баш не |
хатлук.</p> <p>Милош се слагао у томе с везиром, али опет напомену како је свет, свет.{S} Прост |
е Милош још раније имао реч и погодбу с везиром, и Милош се сад на то позивао, да се тај спораз |
сва права српског народа само да добије везирски турбан и да постане паша учтуглија. (од три ре |
пошљем ја одмах мога Димитрија (писара) везиру да <pb n="262" /> узме изун за излазак, па да се |
а углављено и за то, јавиће се и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја да чиним, ако Црни једног д |
стави у Крагујевцу и врати их натраг, а везиру поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини у |
је за потребу.{S} Однећеш је у Београд везиру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Но прво се постарај те |
тру под јаком стражом одаслан у Београд везиру, коме је, дан пре, био упућен и <pb n="48" /> кн |
избегли у Влашку и Русију, па то казује везиру и јавља на Порту, да виде Турци како им је он ве |
ави, и како кнез Милош сам хвата и шаље везиру своју рођену браћу Србе, да их Турчин на мукама |
т побио, не би их ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не смета пакосницима, да мене окри |
ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у Београд, да он то сврши!...</p> <p>— Тешто!... |
ч, није смео све ово овако ни преводити везиру.{S} Рече му само нешто од овога и то ублажено, п |
илош ће на рачун оштете Турака положити везиру у року од године и по 600 кеса, а везир ће дати |
се баш решимо на то, мораћу понова ићи везиру да га о томе известим, да ми се после што не нак |
ка вам и буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру и скинути са себе сваку одговорност, а да скинем |
обио заповест од господара да га предам везиру у град, и речено ми је да његову главу замењује |
немирне кнезове и преда их београдском везиру, те их овај побије.</p> <p>Он, Милош, једном је |
отишла као драгоцен пешкеш београдском везиру Марашлији — који је пошље у Цариград.{S} Одрата |
прозбори:</p> <p>— Голема хвала светлом везиру на великој части и големом поверењу, које ми се |
потекар упале цео вилајет.{S} Свијетлом везиру докаже се за то, те он призове Милоша и затражи |
је нико заповједао.{S} Што ће свијетлом везиру ваше крмеће главе?{S} Но оне Милошу кваре ракам |
а благодарити њему, Милошу, и свијетлом везиру који Милоша чува и њиме се мудро послужује.{S} Н |
о, коме би се то пре јавило но честитом везиру.</p> <p>Марашлија се саглашавао да би по реду он |
и бунтовне вође, и опремити их честитом везиру, само нека везир не пушта Турке у народ.{S} Поја |
се рећи:</p> <p>„Знамо да си ти предао везиру да посече ова два човека.{S} Ти једини можеш их |
еки бунтовници, и да их је Милош послао везиру да их посече.{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али |
заробљеника, које је кнез Милош послао везиру и који ће ово дана бити посечени.{S} Људи су мах |
<p>Почев тако, Милош је редом испричао везиру све најглавније о Карађорђу, нарочито је ударио |
то, што су заробљеници спроведени право везиру, слути на зло.{S} Да је Милош мислио развлачити |
м мешању.{S} Нарочито су Грци ступали у везу са српском емиграцијом и старали се, да Карађорђа |
а везан није.{S} Није било нужда да га везујем.</p> <p>— Нема ништа од оружја код себе?</p> <p |
му подругљиво:</p> <p>— Што ме петљаш и везујеш, курво и ђидио.{S} Не можеш да одсечеш ни једну |
помагачима да оставе Драгића, да га не везују, а сам дохвати сабљу, одскочи корак назад, изман |
ком обзорју опасивале читав један круг, везујући за сваку по који историски догађај са кога је |
ва глава!“</l> <p>Горак подсмех судбини веје из овога подругљивог напева.</p> <p>„Чувен човек, |
риота Маврокордати, а после, кроз читав век, ређали су се на њему богати Грци.</p> <p>С господа |
вело у души ове верне жене, која је цео век свој провела у најтежој борби с најтежим неприликам |
а је ево већ у велико била закорачила у век деветнајести.{S} Она је имала ретку судбину да види |
ридесет година!{S} Рођена при крају 17. века, она је ево већ у велико била закорачила у век дев |
ел Маре (Стеван Велики) и у почетку 19. века бејаше се већ угасио и последњи зрачак њен.</p> <p |
сачувао.{S} Шта више, од почетка овога века, он је још и ојачао, јер су Грци покушали да се ја |
нска њежност!</p> <p>Но у почетку овога века, за те њежности ништа се није знало, особито амо н |
<p>— Али мрцварите!{S} И ја сам се мога века сит насекао турских тикава.{S} Читаво једно гробље |
е имала ретку судбину да види три разна века.{S} Да живи у 17, 18. и 19. столећу, да надживи на |
аћом јуначки погине, те би му се име до века славило.{S} Али Руси, Руси — они га одмамише.{S} А |
се спасем, боже сачувај, то никад ни до века неће бити!{S} За такав нитковлук, ја би сам себи г |
вским, а кумом својим.{S} Нашли су се у Вел.{S} Плани код гробља, куда Вујица бејаше изашао по |
баш он главом — сам Милош!{S} После је, веле, пратио свога момка Марка Штитарца, те је ноћу на |
отив тога, он одмах убија.{S} Побио је, веле, толике људе, и то не тек онако неке ситне људе, в |
пред њима плакао и говорио: огреших се, веле, о тај народ!{S} Боље да сам врат сломио, но што с |
или војводу Молера, а на душу га макао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} После је, веле, пра |
ки има нешто друго у глави.{S} Није то, веле, но он се боји да му они не преотму славу и господ |
е заповедао, свршавао. „Шта си чекао? — веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар немаш чекат |
на срцу моме људске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не мари!“ А шт |
еце идем мрачан као мркла ноћ, зато они веле: „така му је нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Ј |
ти то и понудили да ти замажу очи, као веле, нека крене он Србију и помогне да ослободимо Грчк |
Циљ оправдава средство. — За ову изреку веле, да су је створиле језуите, људи који су данас на |
а после би опет наставила.</p> <p>...{S}Веле, крив је био Цукић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} |
е су те је хетерија Науму била поверила велеважни задатак — да буде као нека њена (хетерина) ко |
то предомисли, те додаде:</p> <p>— Аја, вели, није добро ни тако.{S} У Русији би се то уватило. |
ће учинити што је наумио, и на мене ће, вели, пасти проклетство, као на новог Бранковића, који |
} После ми наја рекла да пољубим земљу; вели, пољуби сине слатки, ево овде си се родио, чедо мо |
аде ми ни реч изустити.</p> <p>— Ћут! — вели — о томе не помињи; да чује префект обесио би и ме |
ека окована у ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош послао |
народ, па у том писму, између осталога вели и ово: </p> <p>„Ето сад најглавнију ствар от које |
куда то тихо брујање?{S} Народна песма вели: да се може чути „како трава расте.“ И песма право |
ска ханџара, погинућете, што наша песма вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, |
S} Каде?...{S} Очију ти, господару, шта вели?</p> <p>— Милош викну Љубицу.{S} Мало после она до |
ица да ти све то јавим.</p> <p>— Па шта вели господар Вујица? — пресече га Милош.</p> <p>— Он, |
дну ствар, а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то, јадан! |
у кратку земану пофата хајдуке, или ће вели, он сам изаћ у народ на „<hi>тефтиш</hi>“<ref targ |
рдака и на то не одговара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо знаћеш све!“ Изговара се како су |
му прилази полако, хвата га за рукав и вели му мирно али сасвим разговетно:</p> <p>„Ти си убил |
азговор, он ми је Николу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу г |
е и устаде.</p> <p>— А, пјан био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама?{S} Испало око које |
ело, хоћу ли или нећу.{S} Ако пристанем вели, моје заслуге биће ми признате и колико сам сада в |
Баш јутрос су говорили, па чика Стојан вели, да ти овога лета нећеш ни долазити из Петробурга. |
приграби по коју нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније послужим цару!“ Уз то ј |
Анта), бога ми, друкчије казује.{S} Он вели, да нама нема тамо повратка докле год цареви штого |
ао!{S} Казала сам му да сте овде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се згледате?{S} Мислит |
чути „како трава расте.“ И песма право вели.{S} Кад се у пролеће буди, природа има свој дах.{S |
> <p>— Он, ако бог да, господару, добро вели! ...</p> <p>И ту сад Анта каза кнезу целу поруку В |
живо.</p> <p>— Па тако, тако!{S} Добро вели господар Вујица.{S} Тако и да чиним како је он нар |
ивати Ага-Џона, каква су то двојица што вели да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао је свој дућан |
о да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се сакр |
у Букурешту, између осталога кнез Милош вели:</p> <p>„Овдашња обстајателства за сад су добра, с |
није после ових првих писама кнез Милош вели овако:</p> <p>„Јавити вам се не пропушча за овдашњ |
сад ништа.{S} Ко ти тамо њега верма.{S} Велика Русија, царевина, толики књажеви, великаши, госп |
Д</head> <p>8. је март 1817. године.{S} Велика кава на Зереку, великог дахије Аганлије, препуна |
иби шњурали и претресали сваки угао.{S} Велика торба Карађорђева, с кожним поклопцем, стајала ј |
ране младости, полако расла и сазревала велика мисао о свесрпском ослобођењу.</p> <p>И Карађорђ |
у скромној кућици, иза које се пружала велика башта, седеле су у једном собичку две женске и н |
кабаницом, испод које се бејаше отегла велика бара крви.{S} Мало даље стајало је нешто увијено |
прелаз за сав тај крај и туда се водила велика трговина.</p> <p>Момак Јован изађе на скелу и да |
ВОДА</head> <p>Одавно поистија спремана велика грчка побуна залазила је у нову мену и примицала |
и и то износили да ће тиме бити учињена велика олакшица народу.</p> <p>„Кад знадну да си ти пре |
урмут.{S} Но кућа је била за њега самог велика, те понуди и бабу.{S} А њих ево овде — чује се с |
аље, на троножној столичици, стајала је велика зелена каленица, пуна воде, а у њој је лежало не |
, а крај огњишта, на прпору, стојала је велика тепсија гибанице, што је бејаше умесила домаћица |
<pb n="41" /> <p>На сред куће горела је велика, лепа ватра.{S} Мало даље, крај ватре, бејаху са |
p>На те бивше народне старешине овде је велика повика и проклетство, њих народ куне, што су га |
ди сусед с десна.</p> <p>— Кнез Сима из Велика Борка, и његов побрат капетан Драгић.</p> <p>— А |
скомадаће младо тело племенита Србина и велика владаоца, а зао дух српски из таме ће се подругљ |
авезница Русије.{S} Русија и данас води велика рачуна о Србији, и стара се свакојако да очува и |
ређало много сваковрсно оружје.</p> <p>Велика земљана пећ прошарана зеленим грнићима, дизала с |
народа може бити пуна земља и кнежева и великаша и барона, па се опет сви то слажу и помажу и ж |
наоколо, али на велико чуђење присутних великаша, глава није била одрубљена.{S} Шта више, врат |
елика Русија, царевина, толики књажеви, великаши, господа; он прост и сиромашан — њега нико и н |
зи приведоше коње, гомила се раздвоји и великаши окретоше у тврђаву.</p> <p>Док се све ово деша |
ромашан — њега нико и не види међу оним великашима.{S} Мора да му је тешко!</p> <p>Милош се нам |
аде с ногу, обијајући целе зиме прагове великашке по Петробургу, па опет нигде и ништа.{S} Но ј |
ни за плот.{S} Многи људи носе перчине; велике перчине, као код жена, па сплетени и пуштени низ |
разлику при извршивању смртне казне.{S} Велике зликовце обично су <pb n="75" /> вешали.{S} Спра |
би прошао од народа!{S} Не зна народ за велике политике, већ ко њега једном превари и упропасти |
у природи људској, други гледају у њима велике апостоле морала и душевне чистоте људске.</p> <p |
на све то гледати Русија.{S} Сва пажња велике северне царевине била је у то доба обрнута запад |
ри доста опоро, како су у светла везира велике очи, па му се само тако чини, а нека дође да сам |
p>Оџаклија је опет јасно осветљена, две велике цепанице луча букте крај оџака.{S} Никола брише |
ну.{S} Мало подаље од њих гореле су две велике ватре, а према њима Вујица је драо једно јагње.{ |
артовске ноћи — то је равномерно дисање велике и величанствене природе, коју је задахнуло проле |
био крвожедна звер и убијао људе не из велике нужде и невоље, већ од беса и ината.{S} Причали |
, <pb n="70" /> ни те буре, ни све те и велике и многоструке промене, које за собом носи читава |
pb n="228" /> све људима који су играли велике и значајне улоге у славној десетогодишњој борби |
.{S} На више места гореле су пред кућом велике ватре.</p> <p>Особито је било живо у једној вели |
рочито на главној капији и унаоколо око велике куће.{S} На самом уласку у кућу стојала су на вр |
у Русији тргну што дубље у унутрашњост велике руске царевине и да им се забрани мешање у народ |
је све што ја радим.{S} Али у страха су велике очи.{S} Ви одмах видите завере и презате, сад ћу |
жавне службе Грци заузимали.{S} Најзад, велики број спахилука био је у рукама грчких закупника. |
му сад постали савезници и другови.{S} Велики број грчких хетериста радио је у Молдавској, Рус |
се умивао...{S} Све је било свршено.{S} Велики Карађорђе, моћни геније који је из петовечна сна |
еш ли се?...</p> <p>Духовник се маши за велики, лепо изрезани и у сребро оковани дрвени крст, к |
повереника везирова, који је и Милошев велики пријатељ.</p> <p>Овде за ову двојицу даће још и |
готов главу своју положити.{S} И ако је велики падишах икада имао верна роба и поуздана и преда |
љем потомству на углед и пошту, како је велики Цинцинат у време рата облачио свој ратнички окло |
и имао; само су по неке прве војводе и велики кнезови сачували своје народно рухо.</p> <p>Женс |
бијати врата.{S} Уз то донесоше одмах и велики железни кавени тучак, којим се кава туца, те и њ |
ју је Карађорђе врло миловао.{S} Извади велики заструг млада сира и изредна кајмака, извуче и д |
лоњен на десно раме, Карађорђе као држи велики, у врх њега висок златан крст, саливен од самог |
истити Србију од Турака.{S} Па како тај велики и свети посао нико не може повести тако успешно |
еном, прозваним Стеван Чел Маре (Стеван Велики) и у почетку 19. века бејаше се већ угасио и пос |
и јуначког народа!</p> <p>О боже!{S} О велики створитељу светова и покољења!{S} Каква мора бит |
у сваки дан хиљаде — и он је за то само велики војвода, понос Француске и славан човек у целом |
да га убије у свако доба, кад то захту велики интереси хетерије.{S} Таква му је наредба и изда |
обођења чиниле све војводе наше.</p> <p>Велики ратници у борби и јуначком окршају, они су се пр |
слобођење, Наум се био упознао са свима великим ратним успесима српским, знао је места где се ш |
лећа ту је бујао густ коров, који се на великим летњим припекама спари и сасуши, те цело поље и |
ре с везеним пачалуцима.{S} Опасивао се великим свиленим пасом, преко кога су долазили широки с |
нада.{S} Цар је и сувише заузет својим великим плановима у Европи, и његове су бриге поглавито |
коро до појаса.</p> <p>Крупан у лицу, с великим закрвављеним очима, с огромним црвеним турбаном |
некоме прети.{S} Његов сухи кажипрст с великим добро очуваним ноктом, пожутелим као ћилибар од |
о је била набацана читава хрпа јастука, великих и малих.{S} То је била кнез Милошева постеља.</ |
згледао нешто мало блед и болешљив због великих напора и брига, које је поднео у последње доба. |
у, седео је висок човек, дугих образа и великих бркова, наслоњен на дугу пушку, коју бејаше чвр |
е емигранте, међу којима је било толико великих војсковођа, који су на делу показали да умеју п |
е су у овим расположеним гомилицама око великих огњева.{S} Неки су одлазили и долазили, неки су |
це до гомилице, које су се окупљале око великих разбуктаних огњева, наложених да разгоне сутон |
ћи се, а после приседе на траву, између великих растових жила и наслони се на <pb n="283" /> ши |
ост, а он њима да ће живети и умрети за велико скупоцено дело народно које је с поверењем њему |
икну и попрска далеко у наоколо, али на велико чуђење присутних великаша, глава није била одруб |
њина.{S} Само треба јуначки прегнути на велико дело устанка; смело треба развити заставу балкан |
наша.{S} Усамљени ми нећемо моћи ништа велико да учинимо, а баш да се што и почне свршиће се с |
укање стоке, кроз вечерњи сутон чуло се велико брујање црквених звона.</p> <p>Карађорђе скиде ш |
ноћас допратио.{S} У њега је Марко имао велико поуздање.{S} Обично је говорио:</p> <p>— Мени за |
буде вечерас...{S} Мени је поверено ово велико и свето дело, и ја га морам извршити.{S} Чекати |
о ову ствар и хвалио се, како је учинио велико добро народу.</p> <p>Кнез Милош је у Врљи нашао |
оја, кад си допустио да цело једно тако велико и тако свето дело падне као жртва једне мрачне г |
ети се како је онда о концу висило цело велико дело наше и како нам сам Бог поможе, те укаписмо |
народе; он ће бити најдостојнији да то велико дело доведе до сретнога и успешнога свршетка.</p |
је Милош стигао у тврђаву већ се била у велико ухватила ноћ.{S} Упаљене машале осветљавале су х |
на српску страну, мрак се већ бејаше у велико ухватио.{S} Кнез Максим радознало је загледао не |
e unit="subSection" /> <p>Било је већ у велико одјутрило.{S} Међу Милошевим и Вујичиним момцима |
на при крају 17. века, она је ево већ у велико била закорачила у век деветнајести.{S} Она је им |
1817. године.{S} Велика кава на Зереку, великог дахије Аганлије, препуна је дима и гостију.{S} |
орђијем, и од њега су књиге примали.{S} Великога шејтана носили су они под клобуком, за то ће и |
је само прах од трупа његова.{S} Глава великога вође била је чудне судбине.{S} Донета у Београ |
а ли то учини човек до сад, за име бога великога — рече Карађорђе невесело.</p> <p>Сан што га ј |
ђева и да се он обележи као убица овога великога <pb n="266" /> човека.{S} Пред Портом и Турцим |
ро први ненадан глас о погибији једнога великога човека и великога Србина, мрак се полако поче |
дишину.{S} Јер велим ти и опет, воља је великога падише да свак ужива овај царски рахатлук у ње |
ас о погибији једнога великога човека и великога Србина, мрак се полако поче разбијати.</p> <p> |
одваљак, што је код њега вазда био знак великога узбуђења.</p> <p>Овда онда, застао би и тада б |
но неразговетно брујање, онај шумни дах великога града, који се често опажа на читав сахат хода |
д њега, у полукругу стојали су везирови великодостојници, одређени да присуствују овоме погубље |
и ће на глас као добар јунак, али и као великодушан човек, што уз јунаштво тако лепо пристаје.{ |
{S} Карађорђе је устао да се захвали на великој части и поверењу, и одмах ту спремљено је и све |
/p> <p>— Голема хвала светлом везиру на великој части и големом поверењу, које ми се указује, к |
шно, што му је јако дизало углед у овој великој и моћној дружини.</p> <p>Крпара је био човек вр |
е.</p> <p>Особито је било живо у једној великој авлији у сред села, где се кроз густ, млад шљив |
о те нађох; задржао сам се код Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш куда изашао.</p> <p |
S} Но играчица пође да купи бакшиш, и у великој кави опет овлада мртва тишина.{S} Но њу на брзо |
све престаде, све умуче, све изумре и у великој кави наста тајац, као да у њој није живе душе.< |
ану, човек кога смо већ једном видели у великој кави, где се са Србима препире о књазу Милошу.< |
> <p>Док су се оваки разговори водили у великој турској кави, онај Србин што изађе из те каване |
прилику да посведочим колико сам веран великом <pb n="272" /> султану нашем.{S} Но што се тиче |
о у разговору с Наумом и у премишљању о великом делу које је стајало пред њима, и ради кога су |
ице.{S} Он дође с читавом булументом, с великом гомилом оружаних људи и момака својих, што Кара |
да ће свом душом и свом снагом служити великоме делу ослобођења.</p> <p>Но сви напори његови о |
— рече Вујица, вадећи из кожних бисага велику пљоску са шљивовицом, што је бејаше са собом дон |
вампирска ноћ насиља и злочина срушила велику творевину борбе и слободе, на којој су пуних дев |
с пет друга, напао у сред бела дана на велику турску каву браће Бирагића, ту разоружао и повез |
оносио!{S} А једаред донео ми из Букуље велику срну!...</p> <p>— А где је Топола, браца Лексо, |
> <p>Већ се ухвати мрак; момци наложише велику ватру мало подаље од колибе, а распирише огањ и |
.{S} Петар се опет врати унутра, носећи велику цепаницу упаљена луча, коју одмах пободе на сред |
жао испружен, а украј себе бејаше метуо велику храстову даску, која га је заклањала са стране.< |
а, где се код неких пријатеља прикрио у велику кацу).{S} Не бежиш!{S} А како си радио требало б |
мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Велику Плану на конак.</p> <pb n="254" /> <p>— Е, е!... |
мена, пребачену на леву страну, некакву велику торбуљачу, налик на костретне зобнице коњске.{S} |
ман за напад, Марко одмах убаци у одају велику гужву упаљена сена.</p> <p>Пламен осветли оџакли |
узвикну Карађорђе и високо подиже своју велику јагњећу шубару.</p> <p>Тако је Карађорђе последњ |
орећи то, Карађорђе спусти момку у шаку велику рубљу Катарине II, рече лаку ноћ и нестаде га у |
смо већ напомињали.</p> <p>Ту на једну велику трокраку границу, Драгић је био наслонио неколик |
ни су у њему <pb n="175" /> познали ону велику јуначку душу, која не познаје криве и прљаве ста |
ова бити толико милосрдна да изусти ону велику, ону свету реч, за којом он гине, коју годинама |
је сам шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику несрећу.{S} Њему треба пара, много пара, он држи |
ш — те се ја нашалих. „Е мој побратиме, велим, лако би ја и то учинио, али дај ми пушку која би |
и, шта мислити?{S} Па ја <pb n="256" /> велим добро.{S} Не сме ни он против воље царева.{S} А ј |
сад ову тројицу.{S} Ја сам правдао.{S} Велим, немирни људи, буне народ, а Турци не знају за др |
ли ми: „Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу господару, али кад ме не послуша, да убијем |
спаса нема но да се уради онако како ја велим.{S} Прво, да се Милошу озбиљно запрети, а после о |
би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{S} Њима, ти |
— Начула сам и ја нешто зато, па ја све велим, биће да то светина нагађа, а у истини да је било |
тив њега код рускога двора.</p> <p>— Не велим ни ја сад — рече Ђорђе опрезно — већ говорим онак |
урцима, али он њих не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он не може никога волети.{S} |
ачка оволике паре?</p> <p>— Истински ти велим, господару, дао ми Бог — понови Врља не мењајући |
ио сам ти више пута, синовче, и опет ти велим: за ред у народу одговараш ми ти, и како је пре б |
тргох.{S} Бејаше ми некако зазорно, као велим, кад се он крије и неће да се каже, није ред ни ј |
— рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко велим неће кума Милош теби баш то спремати.{S} Он је и |
а ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, којекуде, како знаш!</p> <pb n="2 |
шта би изгубио милост падишину.{S} Јер велим ти и опет, воља је великога падише да свак ужива |
{S} Но ми смо се радовали за те.{S} Као велимо, да хоће дати бог само да се ти једном вратиш у |
<p>— Онда ја идем тамо.{S} А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?</p> <p>Анта с |
ов чисто пребледе на овај глас. — Збиља велите „вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда је он јамачно |
да га потраже и код других...{S} А, шта велите?{S} Где мислите да може бити, ако није код оца м |
ато је опет из сваке његове речи вирила величанствена јуначка збиља, која свакоме улива поуздањ |
ноћи — то је равномерно дисање велике и величанствене природе, коју је задахнуло пролеће и која |
ао, таким ће и даље ићи; његова слава и величина дићи ће се на гробовима свију бољих и отресити |
{S} Више од 40 пари јеменија, свакојаке величине и каквоће, стоје поређане пред миндером, што с |
прошлост.{S} Сећао се негдашњег сјаја и величине своје, а то је чинило те му је садашња невоља |
о зрело доба, када је, у данима славе и величине српске, као соко прелетао с бојишта на бојиште |
ме, већ су то били прави Цинцинати и по величини душе и срца свога.</p> <p>Зато се и могло деси |
знао је њихову цену и приклањао се пред величином Карађорђевом.{S} Осећаји дужности борили су с |
на негдашњу државу, на негдашњу славу и величину своју...{S} Али баш у тим тегобним приликама ј |
су обојица тако ћутали.</p> <p>— А, шта велиш, попо? — рече Милош најзад.</p> <p>— По Богу, гос |
лазом између две куће.</p> <p>— Овде је велиш — рече Ђорђе, кад уђоше унутра.{S} Старац потврди |
м те добро разумео, попо, ти од прилике велиш, као овако:</p> <pb n="116" /> <p>— Ако видимо да |
нама.{S} Шта нам вали!</p> <p>— Е право велиш!{S} Та ти Цариграда вриједи, и ваистину ништа вам |
а знања.</p> <p>— Јес, јес!{S} То право велиш.{S} Слушао их док је још био овде, у својој кући, |
Петар је ћутао.</p> <p>— А шта ти на то велиш, Перо?</p> <p>— Уби ме, господару!...{S} Боље да |
који су синоћ стигли у Паланку, Вујица вељаше, да је дознао да је кнез Милош повољно примио ве |
ен скукуљен старац.</p> <p>Ситна раста, веома црне боје, а грдно мршав и спечен, овај је човечу |
н као овца сед Турчин смежурана лица, а веома живих ватрених очију.{S} Док су остали разговарал |
p>Повисок, вижљаст момак, црне масти, а веома оштра погледа, стајао је споља, наслоњен на колиб |
ица пио, Гитарић га је гледао испод ока веома пажљиво.</p> <p>— Е, на здравље ти побратиме.{S} |
тат потере.{S} Али и ако је потера била веома оштра и трајала пуна три дана, резултат је био ни |
али за огромну већину та је помоћ била веома незнатна, а после није се уредно ни издавала.{S} |
и главом платити.</p> <p>Милошу су била веома по вољи овака решења, особито кад му је дозвољено |
лупање се понови и Милош опсова лупача веома ружно.{S} Познаде по лупању ко је, и беше му веом |
и је стајао ту иза Драгића, и коме паде веома чудно што човек говори оно што није.</p> <p>— Јес |
јна дружина) грчких родољуба нашла овде веома плодно земљиште.</p> <p>Тражећи на све стране сав |
а је као највећа тајна.{S} Карађорђа је веома изненадило, откуда је за то могао дочути Добрњац, |
вори нешто својски и од срца или кад је веома љут.</note> <note xml:id="SRP18933_N5">Обадва ова |
збројним борама избраздано лице било је веома осетљиво и покретно; сваки осећај на њему се изра |
>— Баш истина, господару, мора да му је веома тешко.{S} Туђа земља, туђи људи, туђи обичаји!{S} |
у опште успех целе ствари.{S} С тога се веома много полагало на то, да у општи покрет буде увуч |
/p> <p>Кад му казах да је недеља, он се веома зачуди и после кратка ћутања додаде:</p> <p>— Дак |
“!</p> <p>Одмах пробуде Петра.{S} Он се веома зачуди, кад виде у ово доба овога човека, што га |
н, добро одевен сељак.</p> <p>Старац се веома зачуди овом похођењу.{S} Та њега нико ни дању не |
еше се пробудио неки стари кос, те поче веома звучно изводити своју јасну песму, а глас му се в |
ави да на данашњем скупу имају да сврше веома важан посао — да изберу вођу, који ће у своје рук |
</p> <p>Анта је лично волео Карађорђа и веома се обрадује његовом доласку, али кад му Вујица ка |
т за човечанство.{S} Пре свега она ради веома брзо, и за један сахат може одрубити преко 100 гл |
најдавнијих времена и најпростији људи веома често вршили ово, што казује изрека „циљ оправдав |
овек средња раста и средњих година, али веома отмена и јуначка изгледа.{S} Особито му је око би |
о општи резултат саветовања био је ипак веома повољан за Милоша.{S} Решено је, да се зборски пи |
ети су ноћи кратке, а дугачки летњи дан веома се рано указује на обзорју.{S} Тек ако је минуло |
билно текле, и ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</p> <p>Милош скочи и протрља шакама |
еџија ту на Раму, пошто је онда Рам био веома важан прелаз за сав тај крај и туда се водила вел |
е и даље трајало колебање, то је он био веома осетљив на све што се тицало тога питања.{S} Ту г |
урском, што би јој у тим приликама било веома незгодно па и опасно.{S} С тога је будним оком па |
.{S} Познаде по лупању ко је, и беше му веома криво што да се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— |
борбу.</p> <p>На учешће Србије, Грци су веома много полагали и с тога, што је Србија словенска |
господару, за садашњицу и моја је тврда вера да се за сада не може учинити ништа паметније, но |
ам гледала, како то чини са Србима туђа вера, душманин, Турчин.{S} Ви ћете доживети нешто жалос |
но дође право к мени, и тврда је турска вера, док је на мени главе ни длака му једна с његове н |
успеха својих.{S} Нада на ослобођење и вера у васкрс српске слободе била је још жива и чврста |
ом гомилом, где је било људи свакојаких вера, свију доба и узраста, свакога стања и положаја и |
ех година турском имену и турском дину (вера) није било станка ни помена у овоме вилајету.{S} А |
једну прилику да посведочим колико сам веран великом <pb n="272" /> султану нашем.{S} Но што с |
а на Порту, да виде Турци како им је он веран и поуздан.{S} Милош хвата поједине родољубе балка |
тај, Милошу, ја те опомињем да останеш веран нашем светлом падишаху и да одржиш мир у народу.{ |
же.{S} Ја сам човек и не могу имати две вере, две речи и две заклетве.{S} Једном сам се зарекао |
земље, па сад ништа.{S} Ко ти тамо њега верма.{S} Велика Русија, царевина, толики књажеви, вели |
, он је већ унапред био решен, да их не верма.{S} У толико му је сад милије, што је све свршено |
и, који на први поглед као да никога не вермају, поћи ће за јуначким и достојним вођом као поко |
од Карађорђевих удараца не би вас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци крваво још |
е моја рука кратка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да му д |
ђорђе крете са својим другом.{S} Његова верна жена стајала је на вратници и гледала у мрак за к |
у своју службу, јер га је познавао као верна и послушна.{S} На Карађорђа је Никола имао пизму, |
.{S} И ако је велики падишах икада имао верна роба и поуздана и предана слугу свога, то га има |
то сад поново бејаше оживело у души ове верне жене, која је цео век свој провела у најтежој бор |
е се на први поглед могло познати да су верне слуге каква моћна господара.</p> <p>Тужна је то б |
ламен осветли оџаклију, а Марко и његов верни слуга Никола упадоше унутра с напереним пиштољима |
истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни побро.{S} Обојица ћемо изаћи пред онога што све в |
горњи део тела није видео.{S} То је био верни Наум. <pb n="299" /> Никола приђе разбаци бурјан |
лузатворено око изгледа страшно.</p> <p>Верни Наум почешће брижно погледа у Карађорђа, тада му |
ласт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније послужим цару!“ Уз то је опрезан као стари лиса |
ануло, а он изађе до на извор са својим верним Наумом, да се ту онако шакаиле испљускају хладно |
ош коме и да у тај посао увуче још кога верног човека који ће му помоћи.{S} Тако су позвани Пав |
роду.</p> <p>Кнез Милош је у Врљи нашао верног слугу и свирепо тачнога извршиоца својих наредаб |
и заклетва.{S} Они да се закуну њему на верност и послушност, а он њима да ће живети и умрети з |
тоборне Србије.</p> <p>И Грци су доиста веровали Ђорђу.{S} Они су у њему <pb n="175" /> познали |
читавих 5—6 нахија.{S} Турци не би мени веровали да нисам за то ништа знао, па да им се жив на |
побринули и за тај случај.{S} И ако се веровало Карађорђу, поред њега је био намештен поуздан |
му се сад десило.{S} Суревњиви Турчин, веровао је да је то неко небесно предсказање, да његова |
о, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове бед |
за њима нити би ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али овде се зна, да су они каваљери руског |
а знају и упамте: проклет био ко Русима веровао.{S} Од њих можеш рачунати само на оно, што имаш |
{S} Само што скоро ни један од њих није веровао у успех, те су ту замисао сматрали као лепу али |
поље.</p> <p>— Верујем ти!{S} Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати |
светлије дане; ја који сам некада тврдо веровао у васкрс пропале царевине српске!...{S} Не, не! |
сине, а не био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за длаку мрднем и ако оком трепнем.{S} |
био ја Србин, већ клањао и турску веру веровао, ако те мојом рођеном руком као пиле не закољем |
> вазда је био покоран цару, те не може веровати, да би руска влада њега обишла, ако има каквих |
да га Турци муче и убијају.{S} Тешко је веровати, да би се сад одважио на нешто без њина знања. |
уци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће веровати и рећи ће: „хтео је али није могао“.{S} Ето, з |
азати, онда на руском двору неће нам ни веровати.{S} То је опет твоја добит — рече Добрњац подр |
промена.{S} Карађорђе чисто није могао веровати, кад је слушао прво писмо Милошево, у коме се |
да Карађорђе у почетку никако није хтео веровати да је то збиља Милошево писмо.</p> <p>У тој су |
а сам моју теби поверио.{S} Да сам хтео веровати Милошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе траж |
Русије.{S} Само, што је мени тешко у то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с Турци |
чимгод не изазове Турску.{S} С тога је вероватно да би Русија остала на миру и не би се ни у ш |
часним крстом, и очним видом, и српском вером твојом, да никад нигде и никоме нећеш ни једне ка |
рвин сине, а не био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за длаку мрднем и ако оком трепнем |
ј, не био ја Србин, већ клањао и турску веру веровао, ако те мојом рођеном руком као пиле не за |
остало све просто!...{S} На ту јуначку веру ево ти мога оружја!</p> <p>Цукић журно јурну напре |
ља, која свакоме улива поуздање и свету веру у победу праведне ствари, коју ће он заступати.{S} |
на реч према Милошу?{S} Зар да сверујеш веру у корист онога проклетника? — цикну старац, што је |
уд.{S} Гледају на нас као на душмане, и веруј да би нас плотунима дочекали да тамо одемо.{S} То |
су заваркивања, у која нико не треба да верује.</p> <p>— Нека ме не куне српски народ.{S} Није |
арађорђа да прими човека кога шаљу и да верује „писму пријатеља“, јер је оно од њега, и све је |
и му подмакну по штогод, те се гради да верује. <pb n="104" /> Те домаће људе ови страни употре |
p> <p>Али с друге стране, како да се не верује кад то писмо доноси најпоузданији гласоноша Мило |
гласове, јер њима свет као домаћим више верује, и лакше се за њима поводи.</p> <p>Због тога у н |
<p>— Живога ми бога и овога ми печата, верујем!</p> <p>— То је онда страшно — прихвати Герман |
и Драгића да га извуку напоље.</p> <p>— Верујем ти!{S} Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш л |
ина, цео свет диви!</p> <p>Ето, зато ја верујем у васкрс балканских народа и у обнову пређашње |
а?</p> <p>— Ја мислим да је тамо.{S} Не верујем да је излазио кудгод овако рано — рече Чолак-Ан |
{S} Он је дубоко загазио с Турцима и не верујем да може више назад.{S} Њега Марашлија зове свој |
потражим.{S} Он је дошао послом; али не верујем да је куда излазио.{S} Јамачно је још код његов |
их дочекати секирама и ушницима, то ти верујем.{S} Ти си то и научио.{S} Лане си појео главу М |
жете онда говорити оно у шта ни сами не верујете?!...</p> <p>„Кад ја будем мислио да Србија тре |
S} То је најбољи доказ како и сами мало верујете да је Милош створио штогод стално и трајно.{S} |
три репа).</p> <p>— Бога ти, господару, верујеш ли ти у то што говориш — упита Герман живо.</p> |
стаје опште неповерење према Србима, не верују њему, не верују нашим властима, не верују кнезов |
нашим властима, не верују кнезовима, не верују народу, не верују никоме.{S} Узме их страх и сум |
рују њему, не верују нашим властима, не верују кнезовима, не верују народу, не верују никоме.{S |
верују кнезовима, не верују народу, не верују никоме.{S} Узме их страх и сумња да се против њи |
верење према Србима, не верују њему, не верују нашим властима, не верују кнезовима, не верују н |
ледњи плод његов.{S} Људи слаба срца не верују у препорођај балканских народа и чини им се, да |
не познају, или шерети, који и сами не верују у оно што причају.{S} Турци су <pb n="160" /> св |
" /> људи полажу на ме сву наду своју и верују да сав успех од мене зависи.{S} Да ми је да то њ |
је порука од рускога двора и за то јој верују.{S} А тако прима ту ствар не само прост свет, но |
бавленију у 1804. лету; бившаго по том, верховним вождем и господаром до 1813. лета тогоже наро |
доба.{S} На глави је имао висок, црвен вес, с кратком, плавом кићанком, која се у круг ширила. |
љају на свежем вечерњем зраку и од њина весела цвркута ври цела околина.</p> <p>Баш у ово тихо, |
Вујицу и Карађорђа, кад им донесе овако веселе гласе од Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше у тој |
ст, с којима је плакао и певао, тужио и веселио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима ра |
рад.</p> <p>Из даљине још се чула песма веселих Турака, кад у Рогачу уђе друга једна гомила коњ |
убраве, које су се до јуче разлегале од веселих песама наших; зар опет да замукну богомоље српс |
<p>Док је овако брбљало као чегртаљка, весело девојче већ бејаше прискочило и одрешило Симићу |
мартовске ноћи.</p> <p>Живи разговори, весело ћеретање, занимљиве приче вриле су у овим распол |
ако површином млаке воде, праћкајући се весело.{S} На најмањи шушањ оне штукну у водене дубине, |
ло после опет избију на површину чило и весело, те се од њих вода зацрни.</p> <p>Јата птица, шт |
„ево га!“ шарени лептир већ је прнуо и весело летуши даље кроз свежи зрак, измањујући радосно |
њим.{S} Сећао се детињства, када је као весело чобанче са свилоруним стадом својим проводио сре |
де? — питао је Стољетов журно, а његово весело обасјано лице, у мах се натушти.</p> <p>Анта је |
спремали да легну.</p> <p>Док се овако весело грајало у селу, сасвим друкчије изгледало је у с |
азлегаше се на све стране.{S} Али у ову веселу грају и нечујно су се мешали и звуци притајених |
ес ја нисам човек; мене срце не вуче за весељем, за радошћу, за срећом!...</p> <p>Карађорђе зас |
>Но ово је уједно био и последњи Ђорђев весео и ведар ручак у друштву неколико истинских пријат |
воје прећи амо.</p> <p>— Онда седите па веслајте, идите ти и Стеван — нареди кнез Максим.</p> < |
кућа.{S} Само су морали одмах поскидати весове, а место тога добили су неке качкете, с повелики |
ске биле су у српској народној ношњи, с весовима на глави.{S} Старија од њих била је жена крупн |
, какав ће утисак учинити на везира ова вест о Ђорђу.</p> <pb n="192" /> <p>— Ако долази са зна |
дознао да је кнез Милош повољно примио вест о Карађорђевом доласку, да је и сам рад да се с њи |
азмештене, кабадахије су очекивале даље вести и новости из Плане.</p> <p>Међутим, Лисовић стиже |
ругоме што брже могли дотурати потребне вести, а њих шесторо налазили су се склоњени у једној к |
амо, разговор се отпоче.</p> <p>— Важне вести, светли везире.{S} Карађорђе је овде. — рече Мило |
уги ветар.{S} Имате ли каквих скорашњих вести отуда?{S} Кад сте добили абер из Србије последњи |
опет престајао.{S} Најзад, пред подне, ветар се сасвим утиша, а после подне око два часа, слаб |
А и у Србији мора ускоро духнути други ветар.{S} Имате ли каквих скорашњих вести отуда?{S} Кад |
греховима без опроштаја.</p> <p>Помамна ветрина страховито је звиждала своју самртничку песму п |
="126" /> <p>Као оно бурно, страховитом ветрином шибано море што се у мрклој, непрегледној ноћи |
е свађа с буром, он се препире с хучним ветровима, он дрско враћа земљи и небесима натраг прокл |
и са силином, која брегове ваља, мрак и ветруштина налетеше на горостасни храст, на чијем се вр |
е крио за се, али на основу тих позива, већ се почео спремати за полазак у Србију.{S} Милош је |
раста, у загрљају његових снажних жила, већ помаља своју плаву главицу, шиљући у мирисном даху |
је, није био исписан обичним писменима, већ неком другом тајном азбуком, којом се хетерија наро |
зивали да се морамо увек држати с њима, већ би нас пустили да се према приликама помажемо, како |
ворили да они не војују против султана, већ против бунтовних јаничара.</p> <p>У даљем разговору |
и он сам увиђа да нема другога начина, већ се ваља поново дизати на оружје и оружјем очистити |
јутрења сунца.</p> <p>Шарена бубамара, већ изишла из свога незнаног зимњег склоништа и виђам ј |
била права имена учесника овога збора, већ је сваки имао своје нарочито измишљено име.{S} Ђорђ |
и јунаштва —</p> <p>— Не од мога зора, већ од себе сама, од образа свога, ако га још имаш, да |
ма.</p> <p>Карађорђе не одговори ништа, већ опет промоли главу испод арњева и дуго је разгледао |
ле није знао да су у служби код Милоша, већ је мислио да су збиља Вујичини момци. (Лисовић који |
вољно, да он ту не тражи ништа за себе, већ мора да заштићује правоверне, које су Срби оштетили |
зира, да се не меша у народске послове, већ увиђа да од мира не може бити ништа.{S} Марашлија п |
и.{S} Није он од мене ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако |
} Али нису за то криви ови слепци овде, већ они матори душмани отуда из Русије.{S} Они, они, Бо |
уде, и то не тек онако неке ситне људе, већ најбоље војводе.{S} Тако кажу, да је он дао Турцима |
даде:</p> <p>— Нема пешкеша, мој кнеже, већ ваља сам запети и подупрети својом рођеном грбачом! |
да!{S} Не зна народ за велике политике, већ ко њега једном превари и упропасти, он хоће да убиј |
у најдаље.{S} До прве, до друге недеље, већ ћеш чути гласе из Србије.{S} Док ти ја не пратим чо |
бијао људе не из велике нужде и невоље, већ од беса и ината.{S} Причали су од уста до уста како |
само по спољним знацима и држању своме, већ су то били прави Цинцинати и по величини душе и срц |
/p> <p>— Не бојим се ја Ђорђеве јачине, већ се бојим његовога гласа.{S} Да је то обичан човек, |
кле, ту вајде уздати се у њино обећање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} |
у Београду?</p> <p>— Не, светли везире, већ у смедеревској нахији.{S} Отуда је он и родом; тамо |
требало тражити овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму, који из Кишињева води |
каква повећа града опажала се и иначе, већ се чуло оно неразговетно брујање, онај шумни дах ве |
као да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само онако узгред пошто би желео да се Вуј |
итању једна српска глава мање или више, већ Милош се сада јавља као представник и носилац једне |
ад знају да их код њега не чека го нож, већ благо, човечно поступање; буле ће га благосиљати за |
овољно.</p> <p>— Није питање хоћемо ли, већ можемо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што знаш |
д говорио оно што <pb n="264" /> мисли, већ је сваки удешавао како ће се кнезу Милошу допасти.{ |
на одсеченом врату избију нови младари, већ кад се једном скотрља глава, онда је све свршено.{S |
сти, ни с тога колико тек да се говори, већ што је требало тај посао пословати даље.{S} Ствар ј |
а устаје, нећу ја тада друге подбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу први напред, као што сам и до |
— Цукић беше насрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пола извучен јатаган, и мало је требало, |
х речи.{S} По заповести губернаторовој, већ су одјуриле хитре козачке извиднице да гоне Карађор |
х остао у земљи да се од Турака кријем, већ или да погинем или да штогод с њима погодим и углав |
кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ клањао и турску веру веровао, ако те мојом рођеном |
е да се изговарате да сам ја наваљивао, већ ето вас па како наредите онако нека и буде.</p> <p> |
{S} Није мене страх од смрти амо довео, већ су ме Руси домамили, уверавајући ме да ћу тиме учин |
ешавају како би то човек по срцу желео, већ како по памети мора бити — речи Милош, старајући се |
ајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља спасавати главу, па тамо после гледати шта се |
, и кад му више не говори као господар, већ као брат и пријатељ.</p> <p>— Попо мој, ти најбоље |
е дошао Аксентије да понуди свој савет, већ се крије у мишије рупе и хвата побратимство с турск |
— Не сече теби, господару, Милош главу, већ везир тражи твоју јал’ његову.</p> <p>— Па Милошу ј |
.{S} Сабља није погодила по првом резу, већ мало више, те је тако <pb n="86" /> само направила |
па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од три четири године није тамо; а од тога доба све |
(живео падиша)!{S} Спровод застаде.{S} Већ су били стигли на тужно место крвава губилишта.</p> |
ило је пред Ђурђев дан 1817. године.{S} Већ од три недеље Милош се бавио у Крагујевцу, расправљ |
арађорђе је био потресен и зловољан.{S} Већ се хватао сумрак, а Вујице <pb n="287" /> још не бе |
ло бољих хаљина и то се испродавало.{S} Већ смо догнали да са жена скидамо и за хлеб продајемо |
Богме јесте, те још како призорило.{S} Већ то, што су заробљеници спроведени право везиру, слу |
велим ни ја сад — рече Ђорђе опрезно — већ говорим онако у опште.{S} Кад једном зато дође згод |
89" /> <p>Но кад се Драгић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му приђе, шкргутну зубима и реч |
ити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе муке и многа ће капа остати |
е, да с већим поуздањем уђу у покрет, а већ доцније ствар би се обелоданила сама по себи.</p> < |
.{S} Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али н |
Србију и помогне да ослободимо Грчку, а већ после што ће видети вајде од свога вођства... то не |
морао бежати.{S} И ако је од тога доба већ прошло преко три године, он се још јасно сећао свиј |
у, како не бих ћутао ако је ствар таква већ!{S} Но казуј један пут шта је!</p> <p>— Овде је вож |
е одржао.{S} Један од бунтовних кнезова већ је био на путу за Београд.</p> <p>Из даљине још се |
е убију.{S} То је најсигурније.{S} Тада већ никоме не бих био на досади, а онај туркешања у Срб |
једним ударцем одруби главу жртви, која већ бејаше сва обливена у крви.{S} Пошто је то извршио, |
није што омело.</p> <p>Међутим, тројка већ стиже у град; крајње раштркане куће по румунској ма |
изнавајући с болом, да су збиља настала већ последња времена.</p> <p>Старчић је жустро погледао |
енитој грађевини Пиринчани, она је била већ по други пут удовица...{S} Да, дуго и одавно живи б |
руги пут код везира и сад је ствар ишла већ лакше.{S} Преко људи, који су били и Милошу и Мараш |
верљивијим људима, и неколико пријатеља већ бејаху потегли да га виде.{S} Међу осталима био је |
преласника, који гледа у својим канџама већ уловљену и упропашћену невину душу, и ужива у пакле |
ентије и многи други.{S} По овим људима већ се мора ценити да ће кнез с њима имати важне разгов |
начко племе грчко, које са сузним очима већ тако дуго погледа на божански Олимп, кад ли ће на њ |
ама у животу.</p> <p>Тројка и њена лупа већ се бејаху изгубили у сумрачној даљини, односећи соб |
бриса и врати се у кућу, где су се деца већ почела мешкољити и будити се.</p> </div> <pb n="227 |
и научили.{S} Кума Милош и кума Вујица већ нам досадише позивима...{S} Но немој се ти гдегод и |
ше не шаље своје извиднице, кад је тица већ умакла из кавеза.</p> <p>Међутим, петога дана после |
р и ако се крило, за долазак Карађорђев већ се бејаше рашчуло међу поверљивијим људима, и некол |
ли, а он је само пристао на готово, кад већ није било другог излаза.</p> <p>Хућући и уздишући, |
мисли, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даља потера бесплодна.</p> <p>Стољетов је у о |
} А јесте, рзуси, кукали са Скопљака, е већ грђих јада од његовијех не море бити!</p> <p>Средов |
аду Кишињеву, у удаљеном предграђу, где већ настају поља и ливаде и где су настањени махом сиро |
нама пређе у Немачку, куда је Карађорђе већ прешао, Милош је мутно и као кроз неку маглу а из о |
, у мало што није планула буна, која је већ била спремљена и раширена у шест нахија.</p> <p>Од |
ао избацујући земљу лопатом.{S} Рака је већ била ископана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко Поп |
ли ваша молитва доцне стиже.{S} Сила је већ прешла у ђаурске руке.{S} Зар ви не видите како Мил |
ланку.</p> <p>Тога дана у подне Анта је већ био у Паланци. <pb n="260" /> Вујица га одмах узме |
етна да га зауставим од бегства, кад је већ он био пометен од болести, па наједаред плану и срд |
невештији, да ако умедне и сада, кад је већ глава обелила — рече Карађорђевица одлучно.</p> <p> |
<p>Старица се брзо повраћала.{S} Сад је већ могла сама дићи руке, извући их и метнути одозго по |
Руси су бивали све строжији.{S} Сад је већ било дошло дотле да су емигранти све своје покрете |
ad> <head>У ДОМОВИНИ</head> <p>Сунце је већ давно било зашло, а после жарка летња дана бејаше с |
сиђоше Драгићевом трлу.</p> <p>Сунце је већ било на заранцима кад тамо стигоше.{S} Драгића зате |
ика на добром коњу, али на коњу који је већ малаксао блудећи без циља и одређене намере час на |
, а Карађорђе се упути кући, у којој је већ горела свећа и закуца на затворена врата.{S} Из кућ |
та, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> <p>Старцу |
вај побије.</p> <p>Он, Милош, једном је већ спасавао исте кнезове, кад су се лањске године исто |
ешења испала неповољно за Милоша, он је већ унапред био решен, да их не верма.{S} У толико му ј |
најопаснији био је Петар Молер, и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био усред народне скупштине, |
и сутрадан, лицем на Петровдан, био је већ у Пожаревцу.</p> <pb n="253" /> <p>Карађорђе је, ка |
Батавељића.</p> <p>Тај Станимир био је већ стар човек, претурио педесет, али је још био крепак |
извести београдског везира.{S} И ако је већ падала ноћ, он заиска своје недељно рухо и узе се с |
lestone unit="subSection" /> <p>Било је већ у велико одјутрило.{S} Међу Милошевим и Вујичиним м |
Је ли се одморио од пута?{S} Јамачно је већ устао?...{S} Истина ја сам мало сувише подранио! — |
n="188" /> двоумљење губи и оно што је већ готово било у рукама.{S} Смелост и успех често су д |
р.{S} Ако одавде срећно одемо, ствар је већ у пола добијена — тврдио је Карађорђе.</p> <p>— Онд |
— наваљивао је Вујица.</p> <p>Поноћ је већ била превалила, а њих двојица још се не бејаху слож |
за губилиште <pb n="82" /> и на коју је већ стајао турски џелат са своја два помоћника.</p> <p> |
ђе за њом и Чолакантиница.{S} Напољу је већ био мрак.</p> <pb n="213" /> <p>Пред баштенском вра |
дебло и дочепао се грана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на грану, он се пење све више и в |
да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрсио конце; кнез Симу уловио, сад уздише још само |
о по мало, и једног по једног, Милош је већ био уклонио све главније супарнике, који су му до с |
о ухвати, ако амо дође.</p> <p>Милош је већ јасно видео куда Марашлија нишани.{S} Сад је требал |
ру!{S} Зар још овде да се чами!{S} Мене већ мука ухвати.{S} Па онда, пада ли вама штогод у очи; |
отутњала, дани почели дужати, из даљине већ зенуло пролеће.{S} Кукурек огласио буђење природе, |
ко извршења своје заветне жеље, која се већ била дубоко улегла и у душу и у срце његово.{S} Та |
о су причали о Цукићевој глави, која се већ ево неколико дана суши на коцу турскоме <pb n="68" |
једнога срца и једне лобање!{S} Зора се већ помаљала, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозн |
је равно три часа по поноћи, и зора се већ бејаше почела беласати на далеком истоку.</p> <mile |
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад се већ добро ухватио сумрак, Карађорђе устаде да пође.{S} |
али пењање ипак одмиче.{S} Карађорђе се већ успужао уз горостасно дебло и дочепао се грана.{S} |
све је то било доцкан.{S} Карађорђе се већ био дочепао српске обале.</p> </div> <pb n="250" /> |
е и одвојиле од старога стабла, које се већ почело претварати у прладину.</p> <p>„Овде, међу ов |
ки летњи дан био је на измаку; сунце се већ бејаше давно смирило, а на далеком равном обзорју ј |
Велики) и у почетку 19. века бејаше се већ угасио и последњи зрачак њен.</p> <p>Од тога доба п |
е пробудио срџбу код Милоша и у себи се већ вајкао што се тако десило.{S} Али последње речи Мил |
ац.{S} Он сави руке око Милоша, који се већ бејаше машио за пиштољ и повика:</p> <p>— Не, госпо |
еше прикупио сав заостали живот који се већ отима да утече из овог трошног и обурваног тела.</p |
м турска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће на |
д ока.</p> <p>После пола ноћи, гости се већ јако проредише и наскоро остадоше само домаћин, Ђор |
Кад су прешли на српску страну, мрак се већ бејаше у велико ухватио.{S} Кнез Максим радознало ј |
минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ почео разређивати.{S} Негде дубоко у лугу беше се п |
е било три сахата по поноћи, а исток се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе је дотле почешће пров |
све иде са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз привратак домова наших |
њима сад се све више кравио.{S} Како се већ хватао сутон, Вујица позва Карађорђа да сврате ту н |
огату накнаду у јелу и пићу.{S} Било се већ превечерало, само су још пуне буклије ишле од гомил |
о!{S} Него ја се нешто ломим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ће доћи онда, кад је нама можд |
човека.{S} Пред Портом и Турцима он ће већ смрт Карађорђеву изнети као своју заслугу, али пред |
му се то благовремено нагласи, и он ће већ умети да спреми и изведе све што треба.</p> <p>Најз |
о брбљало као чегртаљка, весело девојче већ бејаше прискочило и одрешило Симићу бошчу, коју бац |
догоревала је, и дуго непостицана, беше већ покривена белим пухором.</p> <p>Вујица лежаше још н |
ићева глава била је стигла у Београд, и већ од два дана зијала је натакнута на колац и истакнут |
на грану, он се пење све више и више, и већ је доспео до последњих горњих огранака.{S} Још једа |
дана, када га сељаци случајно нађоше, и већ је био почео заударати.</p> <p>Тако је свршио Вујиц |
брали су <hi>те</hi> недавно за вођу, и већ сте и заклетву положили.{S} Али по нашој памети, то |
је био далек.{S} Сто до двеста корака и већ су били пред губилиштем.</p> <p>Наједаред турска ба |
ли им, ја скидам одговорност са себе и већ ни зашто не могу одговарати, јер ће немирни људи по |
<p>План Милошев био је добро срачуњен и већ је почео сазревати.{S} Ваљало се дакле спремати да |
ном.{S} Али сад се Вујица опет враћао и већ одмах по првом човеку бејаше поручио Карађорђу да с |
је из петовечна сна пробудио заспало и већ обамрло племе српско; јунак, пред којим је задрхтао |
S} Друго је још раније било спремљено и већ се пекло уз лепу жеравицу.{S} Те јагањце бејаше зак |
где народ почиње мало повраћати душу и већ им зинуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се опет |
ени поручивати друго нешто, кад је теби већ рекао једно.{S} Немој лудовати, но говори што те пи |
ије казивао никоме.</p> <p>И кад су сви већ по неколико пута говорили а сваки своје погледе изн |
ајње раштркане куће по румунској махали већ су настајале; и лево и десно у сумраку се лепо виде |
, гдегод у околини Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у Тополи, и све би данас другчије било. |
мо.</p> <p>Најзад у мркли сумрак ето ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с читавом булументом, с |
ти и то, како је тајанствена рука смрти већ била ударила свој кобни жиг уништења на обадва ова |
ума.{S} Он је рано легао и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и старца Србина, домаћ |
ашни грех да не учиним...</p> <p>Сељаци већ видеше да Драгића није вајде више молити.</p> <p>— |
свему томе, Милош се врати у свој конак већ доцно у ноћ, али његова главна мисао ипак је била ј |
ивати сумњиво с тога увече, кад се мрак већ био добро ухватио, он пређе на боравиште неком Јова |
чем за се, не идем ја тамо да што узмем већ да дам још једино добро што ми је остало, а то је о |
ошуље немам на себи.{S} Ову једну носим већ три месеца; скоро ће се на мени распасти.{S} Цело м |
и твоје претње и заповести, па спустим већ наперену пушку.{S} Зимус око Божића однеше опет грд |
бавио у Петрограду, и који се у осталом већ истакао као јаван противник и непријатељ Карађорђев |
.{S}Хиљадама руку маша се за њега, и он већ осећа како га тресу, трзају, кидају и разносе у ком |
убима.</p> <p>У таком стању он је лежао већ пуна два дана, када га сељаци случајно нађоше, и ве |
} Рођена при крају 17. века, она је ево већ у велико била закорачила у век деветнајести.{S} Она |
школи практична живота, коју он учи ево већ од 10—12 година, прво уз свога полубрата војводу ру |
казује шта мисли.{S} Донекле, он је био већ по самој нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је у до |
стадоше.{S} Сахат доцније Драгић је био већ пред Милошевим вратима.</p> <milestone unit="subSec |
Београд, одмах другог дана Милош је био већ код везира.{S} Марашлија га је дочекао љубазно и ра |
мало и уз гусле свирао, што није чинио већ од толико година.</p> <p>Међутим, дан греха примица |
у!{S} Знаш ли болан, да је нисам окусио већ од толико недеља.</p> <p>Гитарић му пружи тиквицу п |
S} А најпосле ни то ти не треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био поуздан да сам уради, онд |
стина, још није био свршен, али је било већ све спремљено и мисао је потпуно сазрела, да се Кар |
а вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жива на колац н |
углу према Калемегдану, човек кога смо већ једном видели у великој кави, где се са Србима преп |
ниже био му је и кованлук, као што смо већ напомињали.</p> <p>Ту на једну велику трокраку гран |
.{S} Пустиће глас да је Карађорђе давно већ био осуђен и уцењен, да је издата чак и писмена бур |
твоја посла, а да чија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?!{S} Турска, бели, није, н |
p> <p>— Збогом, побратиме.</p> <p>— Зар већ одлазиш? — хтеде рећи Вујица, али му језик запе и о |
/p> <p>Није се имало куд ни камо, Петар већ виде да мора зажмурети.{S} Нема сумње, заповест је |
носно узвикнуо: „ево га!“ шарени лептир већ је прнуо и весело летуши даље кроз свежи зрак, изма |
греха примицао се и страшна крвава смрт већ је била пружила своју ледену аветињску руку за јуна |
ева постеља.</p> <p>Али, и ако је поноћ већ била превалила, ова постеља још је била празна.{S} |
/head> <p>Кад је Милош стигао у тврђаву већ се била у велико ухватила ноћ.{S} Упаљене машале ос |
ја пашу, и онако сретно разбисмо његову већ победоносну војску. <hi>Чиниш ’волико</hi><ref targ |
најдаље за 3-4 дана.{S} Међутим, освану већ и петак, 11. јули, а од Вујице ни трага ни јава.</p |
асе има Милош с доњег Дунава, одакле су већ почеле допирати неразговетне слутње о влашком покре |
ло ни <pb n="138" /> по часа а Турци су већ били сви повезани (двојица су погинули).{S} С остал |
ка почела је бежати.{S} Шанац на Љубићу већ је био напуштен, још неколико тренутака и Турци би |
кога ћошка, а уз привратак домова наших већ стоји наслоњена просјачка палица с којом ћемо у сви |
ак Карађорђев сенуо би, и смели нападач већ би се ваљао у својој рођеној крви.{S} Али та су вре |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ је била поноћ.{S} После обилне и дуге вечере, кнез |
е Вујичино, али умирен није био.</p> <p>Већ се ухвати мрак; момци наложише велику ватру мало по |
подарство и власт над народом.“</p> <p>„Већ њега треба намамити амо.{S} Треба га дозвати да пог |
е тешка и осетна.{S} С тога, што год је већа кривица — казна треба да буде све тежа.{S} А кад с |
и био је увек један исти.</p> <p>И што већа опасност, он је обично бивао све набуситији и краћ |
лош је оставио сакупљене прваке да сами већају, шта им ваља чинити, да се свет мало смири од он |
, чупав човек, коме једно око изгледаше веће од другога.</p> <pb n="134" /> <p>Оружан од главе |
био је сурова, дивљачна изгледа.{S} Оно веће око изгледало је некако укочено, страшно и појачав |
ко би из свега тога он опет извукао што веће користи за се.</p> <p>Карађорђе је у неколико био |
у од посла, трговци не смеју да улазе у веће куповине, многи се испод руке потајно почињу оружа |
сад је више народа, а узима и три пута већи приход са скела и ђумрука.</p> <p>Милош на то одго |
агло расти и ширити се.{S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и зе |
чних људи, онда што су га учинили да је већи од свију, и дали му власт да свима суди и заповеда |
човека.</p> <p>Тај човек био је тада и већи и славнији, и заслужнији, и јуначнији од њега.{S} |
сти и ширити се.{S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, ка |
е подаље од Београда, где су живели сви већи достојници турски у Србији и где је турско госпост |
кав паша, какав везир, ти си се начинио већи господар од њих.{S} Од тебе и твојих зулумчара сир |
илно, да ће Грци угазити у борбу са све већим изгледима на успех, у колико устанак буде опширни |
ањем он је хтео ослободити духове, да с већим поуздањем уђу у покрет, а већ доцније ствар би се |
није се уредно ни издавала.{S} Тако је већина била упућена на своју личну зараду.</p> <p>То је |
помоћ српским бегунцима, али за огромну већину та је помоћ била веома незнатна, а после није се |
настане врење и комешање, тада који од већих старешина турских излази сам у народ на тефтиш т. |
ош трула лишћа, набаци пуно оних кора и већих и мањих, а одозго овде онде опет посеја лишћем, т |
х је Петар већма утишавао они су се све већма распаљивали и свака његова помирљива реч изазивал |
н није јава.{S} Присуство Врљино још је већма брисало те сумрачне утиске и Милош је навлаш гово |
астајале, и што је више говорио, све се већма срдио.</p> <p>— Коме сам ја овде на путу?{S} Коме |
ла вољна за смирење.{S} Што их је Петар већма утишавао они су се све већма распаљивали и свака |
засебну, одвојену чету, кад мању а кад већу, с којом се провлачио између турске војске, ударао |
се то десило, Милош је у <pb n="120" /> вече био врло забринут, и ако му је решење кнезова било |
етња дана бејаше се спустило тихо свеже вече.{S} Сви предмети изгледали су као да се одмарају и |
15).</p> <p>Милош је с њима провео цело вече, али за све то време памет му је била на другој ст |
зната човека.{S} Карађорђе назва: добро вече! и упита: — је ли ти, душо, бабо код куће?</p> <p> |
ровели прво у раду, па после у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се о |
говори.</p> <p>С тим мислима Милош је у вече отишао у своју спаваћу собу, где је о дувару висил |
гова стигли су амо на конак тек доцне у вече.{S} Међутим провели су цео дан на коњима, јурећи п |
дијска шљивовица и добро вино били су у вече награда овој замореној војсци књажевој.</p> <p>Пос |
планирао, наређивао и говорио.</p> <p>У вече на против, бивао је махом одлучан и на све решен.{ |
сасвим затворило.</p> <p>Назвав „добар вечер“, Карађорђе се заустави пред Драгићем.</p> <p>— Е |
IV</head> <head>ПОСЛЕДЊИ ДАН И ПОСЛЕДЊА ВЕЧЕРА</head> <p>Беше освануо 12. јули 1817, а падао је |
шту и сасу их тамо све.</p> <p>Пошто се вечера тако довршила, Вујица изађе напоље у мрак, да јо |
е, где мање.{S} С тога Милош још рано с вечера понука госте да седну за пуну трпезу, и даде им |
орђе и окрете разговор на друго.</p> <p>Вечера је била брзо готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум |
поглед.</p> <p>Док су њих тројица тако вечерали у колиби, Никола Новаковић дође и наслони се с |
ти...{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас...{S} Мени је поверено ово велико и свето дело, |
је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак.</p> <p>Карађо |
н оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Велику Плану на конак.</p> <pb n="254" /> <p> |
еби и богу.{S} Памти сваку реч коју ћеш вечерас чути, и ако ја не будем жив, постарај се ти бар |
е понуду.{S} Нису уморни, а ваља им још вечерас стићи пријатељу који их очекује у оближњем селу |
ћ је била поноћ.{S} После обилне и дуге вечере, кнез се бејаше повукао у своју спаваћу собу, и |
в друг Наум јели су халапљиво.{S} После вечере Наум је <pb n="214" /> одмах легао, а Ђорђе је о |
в Ненадовић, који се такође ту нашао на вечери.</p> <p>— У туђини није никад као код своје куће |
овор између Карађорђа и људи што се ове вечери бејаху искупили око њега.{S} А ту су били готово |
.</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је те вечери чак нешто мало и уз гусле свирао, што није чинио |
и поуздана пријатеља.{S} На томе се те вечери растану.</p> <p>Сутрадан, лицем на св. Павла, ко |
се, у главноме, свршио њин разговор те вечери.</p> <p>Сутра дан била су важна саветовања у дом |
ујичиној ту су требали да се састану те вечери.</p> <p>Целога тога дана Карађорђе је био добро |
Рама у Србију, Карађорђе је још те исте вечери кренуо даље са својим пратиоцем Наумом и сутрада |
ешто плете око њега.{S} Али још те исте вечери стиже човек од Вујице.{S} Он донесе поруку Карађ |
вога сапутника.{S} Ово сигурно звони на вечерње, сутра је света недеља.{S} Крпара скиде капу, п |
околина.</p> <p>Баш у ово тихо, свечано вечерње доба, на банатској страни указа се црна гомилиц |
вне препеке, сад се искупљају на свежем вечерњем зраку и од њина весела цвркута ври цела околин |
ло клопарање кола и јаукање стоке, кроз вечерњи сутон чуло се велико брујање црквених звона.</p |
<p>Тужна је то била песма, што се кроз вечерњи сутон разлегала као последњи вапај препукла срц |
гледали су као да се одмарају и одишу у вечерњој тишини, после дуготрајње загушљиве јаре.{S} Го |
ди.</p> <pb n="16" /> <p>Али ову слатку вечерњу топлину наједаред поквари нека чудна и, за мирн |
ио, да им на брзу руку штогод спреми за вечеру.</p> <p>— Мртви смо гладни, цео дан нисмо залога |
трополиту и обећа да ће свакако доћи на вечеру, само може бити мало доцније; али ако се сувише |
а му укаже ту част и да дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак.</p> <p>Карађорђе се захв |
ађорђе је отишао српском митрополиту на вечеру, и ту се бејаху искупили и остали угледнији члан |
Изађоше на чаршију.{S} На лепом летњем вечеру многи свет седео је пред ониским дућанима; деца |
ре неколико недеља кнез Ипсиланти давао вечеру, где се повела реч о деветогодишњој борби српско |
о покрио густ сплетен павитњак, чује се вечито шуштање лакоскоке Криве Ријеке, која искаче испо |
о баш ми Срби тако несретни, да код нас вечито мора бити завере, гложења и претеривања, чим се |
ш стењу под „игом“ турским, и како су у вечитој опасности, да Турци на њих што не посумњају о с |
ста му је било непуних 10 минута, да за вечна времена извојује себи бесмртно и видно место у по |
бар за неко време могла окрпити његову вечно подерану кесу.</p> <p>Свикнут на источњачки сјај |
, што их одсечена глава каза простору и вечности.</p> <p>Џелат прискочи и дочепа обадве одсечен |
p> <p>Он дохвати бачени војнички добош, веша га о врат, добује, прибира разбеглу српску војску, |
Велике зликовце обично су <pb n="75" /> вешали.{S} Спрам паша и везира, били су тако учтиви и п |
небесно предсказање, да његова снажна и вешта рука, овај пут тако невешто и несретно удара.{S} |
ет.{S} Прости људи лако се дају завести вештим обећањима, а кад се једном заглибе онда газе даљ |
го остало, него да прибегне лукавству и вештини.{S} И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао |
з пратњу те чудне свирке, коју допуњује вешто ударање дахира, што као перце игра у рукама раздр |
из руку, док је овај збуњено гледао, он вешто измахну и једним ударцем одруби главу жртви, која |
ворности.</p> <p>Говорећи о томе, Милош вешто, онако као узгред, пусти и то, како је нешто начу |
ров заступник бејаше се заитересовао за вештога главосечу; желео је да га обдари те упита, ко ј |
упалите вилајет, а кад дође до густога, ви ћете онда у Немачку, као што сте и научили, а фукара |
у шаке крвавоме Милошу.{S} Јадни Турци, ви сами стрепите од смрти, па мислите и Драгић је такав |
Љубица прекиде сад њега.</p> <p>— Ето, ви’ш какав си ти!</p> <p>— Какав сам!{S} Што какав сам! |
м испред тебе побегао.</p> <p>— Па јес, ви сте јунаци; само што вас морам из каца вадити (ово ј |
а и ви стати пред њега да се парничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се правдати и бранити.{S |
и...{S} Али нећете куда сте наумили!{S} Ви сте у вашу тековину гурнули угарак и спалили је.{S} |
радила, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви не умете да се чувате, хватате се гаравим рукама по |
адим.{S} Али у страха су велике очи.{S} Ви одмах видите завере и презате, сад ћу ја подићи буну |
дини доказ, зато да се ја што мешам.{S} Ви само вичете, а доказати не можете ништа.</p> <p>— Па |
Србима туђа вера, душманин, Турчин.{S} Ви ћете доживети нешто жалосније и мучније — гледаћете, |
га нико ни везана зауставити.</p> <p>— Ви то боље знате, најо, али бога ми, мени је све нешто |
тиња мало смирила и прогледала очима, а ви хоћете опет да упалите вилајет, а кад дође до густог |
алогај који поједем.{S} Пут је широк, а ви можете рахат проћи да о мене не запињете.{S} Нећете |
исам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бо |
{S} И мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гуштера не нагазите на г |
м Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не да ви, болан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мојега ћ |
<p>— Децо, децо, чудна ли ћете времена ви доживети!{S} Ја сам претурила преко главе времена мр |
болан људи и браћо моја, помислите, шта ви од мени тражите!{S} Да будем лажљив и варалица на са |
чисте бошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и |
од у јуначком окршају, но дочеках да ме ви овде мрцварите, јер какве сте рђе, не умете љуцки по |
адали.{S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Турчина.</p> <pb n="52" /> < |
да Турци нијесу онако зли, како сте се ви, динсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек и |
акви је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће полијећу но приђе кад је Скопљакова |
кну Новаковићу — Никола, припази дер те ви ноћас на коње; отиди те обиђи да не направе момци ка |
>— Којекуде, по души вас, па шта хоћете ви од мене? — викну он узбуђено. — У мишију рупу, ја се |
цареви из света, а не знате шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да будете слободан народ, да имате с |
тлука од њих дочекали?{S} Зар не видите ви кудер ово гура и нашто ће напослетку изаћи?{S} Видит |
е крив не смеш ни молити.{S} И окрећите ви ствар како хоћете, другога вам спаса нема но да се у |
ри.</p> <p>— Чујте ме људи!{S} Гледајте ви свога посла, а оставите мене на миру.{S} Кажите и по |
скочио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете у народ, а Милош доз |
се, ово и приличи јунацима као што сте ви, који ударају по педесет на једнога и који оружани к |
и рашчује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; ко вас држи? — упита Карађорђе даље.</p> <p>— Држи |
ј сиротињи.</p> <p>— Милош уредио!{S} И ви се надате неком добру од овога крпежа, што га је Мил |
, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парничимо; ви ћете ме оптужива |
е негде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.</p> <p>— У какав црни Кишињев, |
ја идем тамо.{S} А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?</p> <p>Анта се захвали |
.</p> <p>„За састанке ја незнам, шта би ви управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од љу |
што га је Милош спетљао!{S} И тога ради ви хоћете да пропустите најбоље прилике, кад би се могл |
старе војводе да се врате.{S} Знате ли ви овде што о томе?</p> <p>— Ми смо чули, господару, да |
нашто ће напослетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати |
ни су подуже ћутали.</p> <p>— Видите ли ви што из овог писма — рече Милош најзад.</p> <p>Остали |
не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражите?</p> <p>„Што се т |
— Ја чекам моје људе, и ако се не варам ви сте то — рече старац чисто српски, и приђе ближе <pb |
а слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> <p>Пав |
а је воља, а везирова заповест!{S} Како ви наредите за ту ствар, ја ћу онако слушати.{S} Мало ч |
икако не може бити, да је све тако како ви престављате.{S} Милош се удвара Турцима!{S} То је ла |
pb n="51" /> <p>— Кажу, болан, Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је |
олећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци почесте тако жалити за нашим главама! — рече С |
е се ви, динсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Ту |
једном по једном туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не да |
да ми не преотму господство.{S} Но, бар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне кнезове с |
ла је већ прешла у ђаурске руке.{S} Зар ви не видите како Милош расте из дана у дан, док наш ве |
е ово, Туро, Србо, хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи |
као да је мени мало мојих јада, но још ви отуд похитали да ми ране позлеђујете, и да ме за сам |
е у далеке догађаје, које ни најбуднији вид не може да назре.{S} Она у тим тренутцима као да је |
, знали су је и у околини на далеко као видарицу, која од многих болести боље лечи но икакав до |
лико пријатеља већ бејаху потегли да га виде.{S} Међу осталима био је ту и Риста Парезан и још |
спољна стражара примакоше се ближе, да виде хоће ли незнани путници проћи или ће се пред ханом |
а то казује везиру и јавља на Порту, да виде Турци како им је он веран и поуздан.{S} Милош хват |
} И Карађорђе и Наум промолише главе да виде шта је.{S} Видећи непозната човека пред коњима, он |
с једнаким интересом и примамом жуде да виде, како ће оштро гвожђе засећи у меко месо, прерубит |
ручим ово у те пасје груди!</p> <p>Анта виде шта је.{S} Он слеже раменима и уђе у мрачни прегра |
обуде Петра.{S} Он се веома зачуди, кад виде у ово доба овога човека, што га његови стражари на |
pb n="156" /> овде у царском двору, кад виде како се гложимо и један другоме очи бодемо.</p> <p |
же тек око заранака, и сав се следи кад виде, каква наобична пратња стоји пред њим.{S} Драгић б |
доба муте и бунтују народ.{S} Они овде виде шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но |
у то разгради колибу, јер још по издаље виде да неке даске леже оборене.{S} Завирујући око тога |
ином терати људе који к мени дођу да ме виде и за здравље упитају.{S} То је све што ја радим.{S |
ђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се чињаше као да још седи с њим у одаји |
крваве ране на срцу моме људске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не |
рађорђе спава.{S} Али он погледа боље и виде где Карађорђе лежи са отвореним очима и то лево ок |
Наума, који све више залазаше у дољу и виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива.</p> <p>У |
но умрла.{S} Он погледа боље ону жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола кост, да су јој о |
рапаво запињала у гуши.</p> <p>Духовник виде да је и нехотице пробудио срџбу код Милоша и у себ |
их кнезова, или његову.{S} Кад народ то виде препадне се од Турака, сам похвата немирне кнезове |
који су се искрено радовали што га опет виде у својој средини.</p> <p>Тога дана под ноћ, Карађо |
<p>Није се имало куд ни камо, Петар већ виде да мора зажмурети.{S} Нема сумње, заповест је од г |
заклео, да ове очи још гледају, да још виде и у њима као да заблисташе две сузе, две последње |
е на коље набијених мученика српских, и видела сам најтежа мучења, на које се може ударити жив |
ониску кућицу, која се с улице није ни видела из густа шљивика.</p> <p>— Овде сте безбедни и с |
енаолибе горела је лепа ватра.{S} Около видела су се три човека.{S} Наслоњен на границу уз коју |
и тако драго души њеној, она је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили они |
уму руком ка Паланци.{S} Одатле се лепо видела сва она околина, где се зачео први српски устана |
вно живи баба Јана!{S} Много су и много виделе оне њене мале, суре очи, што сад онако упорно гл |
Но те отворене очи нису гледале и нису виделе.{S} Оне су личиле на прозор који је изнутра зама |
тење из ватре српске „кондрокефале“.{S} Видели како ти погибе за власт, па су ти то и понудили |
е, а оставили ову сиротињу саму, па сад видели где народ почиње мало повраћати душу и већ им зи |
тај човек, јер га управо нису добро ни видели.{S} Једва су по одећи приметили толико, да је то |
изравнао ове опасне заваде.{S} У ствари видели смо шта му је био главни смер.</p> <p>Дошав у Бе |
и без јава, као што смо га оно у поноћи видели.</p> <p>Наум полако устаде, протегли се и видећи |
Калемегдану, човек кога смо већ једном видели у великој кави, где се са Србима препире о књазу |
побио.{S} Самога Карађорђа, као што смо видели, оптуживао је пред Русијом и молио да га уклоне |
као његов стални момак.{S} Као што смо видели раније, он се и пре почешће налазио око Милоша, |
начку главу вождову.</p> <p>Као што смо видели, дакле, 11. јула, у петак, Карађорђе је заноћио |
има, као што су они што смо их мало час видели у његовим немим монолозима, а она се с нова проб |
и.{S} Шушнуо миш, а они причају како су видели сто медведа.{S} Пре неколико недеља кнез Ипсилан |
су ватре на три четири места, а око њих видели су се многи наоружани људи.</p> <p>Унаоколо за п |
разговору.{S} Сад је било све другчије; видело се да му је ово најтежи тренутак у животу и баш |
се често мешкољио и чешће отварао очи; видело се, да и он не спава, или да бар не спава тврдо. |
ло да кога изазове да каже шта жели.{S} Видело се да је хтео да саслуша све, али сам своје мисл |
глави, лежао је човек чије се лице није видело. — То је био Вујица.</p> <p>Доле, у прочељу, у к |
мати кад да учиним ништа, по чему би се видело зашто сам се повратио у Србију, па ће ми после т |
орила, он је запиткивао даље — јасно се видело да му то ништа не треба и да све то распиткује ј |
у Србију.{S} Из његова говора јасно се видело шта га тишти.{S} Док се с једне стране бојао да |
иљавао да прикрије љутину, на Милошу се видело да је љуто гњеван.{S} Јабучица му је играла, и т |
све то спусти на кубе.{S} По тој спреми видело се да кнез Милош некога очекује.</p> <p>Кнегиња |
ајале; и лево и десно у сумраку се лепо видело како кроз отворена врата овде онде сија из кућа |
илош не рече ништа више, али се по њему видело да га је ово вајкање Павлово дирнуло, и да је јо |
асно да схвати шта се ту све десило.{S} Видео је само некакав ужас од кога му се душа грозила.{ |
и и лане измолио онога пса, па је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде је Милош мисл |
с прекрштеним ногама на ћепенку, он је видео свакога ко уђе и изађе из тврђаве.{S} Казивао је |
Црнога.{S} Али као мудар човјек брзо је видео да на ону руку не иде више, и он окрете другу.{S} |
лакше и брже но што се надао, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог та |
о, да му се глава и горњи део тела није видео.{S} То је био верни Наум. <pb n="299" /> Никола п |
сам их ни загледао!...{S} Ти си их боље видео.</p> <p>— Превезесмо ти ми, мој Панто, господара |
тави пред опалом вратницом, иза које се видео густ воћњак.{S} Утерају кола унутра, где их преср |
одару, био мировати.{S} Много је мучице видео Милош док је мало умирио и средио онај народ у Ср |
и.{S} Али чим смо скинули Русију, ти си видео шта је било с Ђорђем.{S} Није се могао одржати ни |
ред села, где се кроз густ, млад шљивак видео висок шиљаст кућни кров од шиндре, а около пуно м |
у неизмерну несрећу српску, ја који сам видео лепше и светлије дане; ја који сам некада тврдо в |
тако, да је кроз разређене талпе јасно видео један део Карађорђевог тела и то појас и груди.{S |
ако амо дође.</p> <p>Милош је већ јасно видео куда Марашлија нишани.{S} Сад је требало Милош са |
.</p> <p>Тако је Карађорђе последњи пут видео и тако се последњи пут растао с оним повесничким |
но</hi> променио од кад се последњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомилом оружаних м |
рђаве.{S} Казивао је и оно што је синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S} Знао је толико |
м на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, а тврдо се уздам да неће другчији бити ни твоји |
ву.{S} С друге стране, Руси ће из овога видети да немају нужде обилазити Милоша, и ако што озби |
им очима прогледају, па ћеш ти тек тада видети како то много значи што се Србији признаје првен |
бедем београдски одакле се згодно могла видети и из тврђаве и из вароши.</p> <p>Пошто се тако о |
томе загледа боље, али Марка не могаде видети, јер он одступи за два три корака назад и стаде |
треба гледати.</p> <p>— Вала, да ми је видети да полети његова глава, па тешто, макар и они гл |
састане и са другим људима, па ће после видети.{S} Ако могне с Милошем да се споразуме, добро; |
ође да сам купи дације по народу, па ће видети како је сељачки грош скуп и колико се муке види |
да ослободимо Грчку, а већ после што ће видети вајде од свога вођства... то нека се порадује!</ |
напред знао да од тих новаца Турци неће видети ни парића, и да Марашлија све то угађа само за с |
бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва је прилика да нећемо — тако ми се нешто |
етно чуо дисање.{S} Главу му није могао видети, јер је незгодно била заклоњена дебелом храстово |
ади горе на врх вршка, како би се могао видети из највеће даљине и сијати до на крај недогледна |
о знаш!...</p> <p>У мраку није се могло видети, како ови људи изгледају, али, судећи по говору |
јарко сунашце, ми се никад више нећемо видети.{S} Овај твој слабачки <pb n="79" /> зрачак изгл |
а се нисам грабио за власт, јер ће свет видети како добровољно уступам другоме оно што ми је у |
а напомене војвода, да ће се сутра опет видети, он је одговарао одобравајући.</p> <p>Кад се и п |
земљу, бог зна дали ћемо је кадгод још видети!...{S} Па је плакала, плакала, све је на глас пл |
м пример.{S} Али после једног-два часа, видећи да ни јело ни разговор не иде, гости се узеше ра |
з Милош журно.</p> <p>Анти се разведри, видећи ову предусретљивост кнежеву.</p> <p>— Хвали ти, |
утисак, да се сад осећао чисто срећан, видећи што тај сан није јава.{S} Присуство Врљино још ј |
Наум промолише главе да виде шта је.{S} Видећи непозната човека пред коњима, они га обојица ско |
зан.{S} Све је било као и обично.{S} Не видећи ништа, што би изгледало сумњиво, Науму би чисто |
<p>Но у тај мах колиби дотрча Никола, и видећи Драгића где плаче, он му подвикну;</p> <p>— Куш, |
но се прекрсти.{S} Обазре се око себе и видећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му стоје лепо за |
p> <p>Наум полако устаде, протегли се и видећи да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је би |
евојче подигравајући од радости.{S} Али видећи да људи још стоје забезекнути, она прискочи Стој |
га викне и да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га дирати и обадва пута полако се п |
ти како је сад врло узбуђен.</p> <p>Али видећи, да сви скупљени говоре онако, како је њему најм |
и сами окушају своју ратну срећу.{S} Но видећи да код Милоша не могу учинити ништа, они су се о |
се сви изговоре.</p> <pb n="265" /> <p>Видећи да сви нагињу за оштре мере, Милош се чисто вајк |
сад се причуђате што сам дошао!</p> <p>Видећи Карађорђа љута, Вујица се узе правдати.{S} Он ни |
ебало, па да ту одмах легне крв.</p> <p>Видећи да у тренутку може бити меса, Петар обиште и око |
молио свога друга да се не срди.</p> <p>Видећи их тако догнате до самих врата, Цукић <pb n="32" |
аши се за свој белокори јатаган.</p> <p>Видећи зло очима, Драгић се уклони с дететом и оде мало |
ану те прилике онда, према приликама, и видећу шта ваља чинити“ — старао се Милош да сам себе у |
грех да не учиним...</p> <p>Сељаци већ видеше да Драгића није вајде више молити.</p> <p>— Па д |
окреће и далеко за собом, кроз сумрак, види како друмом трчи за њим некаква чудна прилика, нал |
вати, а ја ћу се правдати и бранити.{S} Види се, колико знате, куда сте и како сте пошли.</p> < |
зад.</p> <p>Остали слегнуше раменима: — Види се да је био срдит кад је писао — принети Вујица.< |
ме пчела ујела — рече Драгић.</p> <p>— Види се да не умеш око пчела.{S} Ваља знати како се пче |
откључа врата и опрезно уђе унутра, да види да ли спава заробљеник.</p> <p>Кад се Петар указа |
очи да сам потражи Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи кога од осталих војвода.</p> <p>Чим с |
најмрачније доба српскога робовања и да види како почиње рудети дан српског васкрса.{S} Рођена |
е што ближе, да се попење што више и да види што боље.{S} Све околне куће биле су пуне, начичка |
а ни бојати од ње, Карађорђе је хтео да види како ће то утицати на војводе; имају ли они каква |
има и дрветима — и све се то отимало да види како ће турска сабља одсећи две српске главе.{S} Т |
јести.{S} Она је имала ретку судбину да види три разна века.{S} Да живи у 17, 18. и 19. столећу |
чело.{S} Мртва уста не говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</p> <pb n="182" /> |
} Обојица ћемо изаћи пред онога што све види и све зна, и обојица ћемо тужити крвавога Милоша, |
о је сељачки грош скуп и колико се муке види док се добије.{S} Везир је простране руке, он обер |
од људи таласало и тискало да што боље види, упирући зорни поглед на губилиште, заповедник ове |
зредка, те по који дође жеље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе одбијам и да |
заједно мрем.{S} Биће му лакше када ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао |
није могло замазати очи Карађорђу да не види, како се Вујица бејаше <hi>грдно</hi> променио од |
у дивну играчицу; сем ње нико ништа не види и нико ништа не чује.</p> <pb n="50" /> <p>Али, он |
> <p>— Полако, Лексо, сагни се да те не види — учи шипарчића његова другарица у игри, док се он |
астане, да све остави, да никад више не види она мила места, за која су везане толике драге усп |
; он прост и сиромашан — њега нико и не види међу оним великашима.{S} Мора да му је тешко!</p> |
ад више је неће метути у ножницу док не види балканске народе слободне.{S} А ако би издао браћу |
е уклонити што пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу по |
есеце пред вратима царевим, њих нико не види, њих нико не чује, њиним јадима нико не зна лека, |
к и распалио чибук тако, да се скоро не види из дима.</p> <p>Она, Јела, седи на малој столичици |
о уклонио и повукао у своје село док се види да ли ће се што о њему зуцкати за побијене Турке.{ |
е да се превезу, Јоване.{S} Изађидер те види — рече момку кнез Максим <pb n="251" /> из Старога |
<p>Ђорђе гледа у ведре небесне висине и види како одозго сија јасно топло сунце.{S} Али од врем |
p>Мрак је.{S} Он једва назире, али ипак види да је доста дубоко ископао.</p> <p>„Тело је огромн |
како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како трчи, свакоме би морало пасти у очи и свак би |
та му ја поручујем, да се после начисто види до кога је кривица, а да не беде после мене права |
куд у даљну даљину у којој као да нешто види и откуда као да <pb n="71" /> нешто чује.{S} Па би |
срдит, то није ништа.{S} Друго се нешто види одавде.{S} Он смера да ненадно бахне у Србију.{S} |
с потражи у овој гробници нашој, да нас види и да нам рекне последње збогом.{S} Кад твоји топли |
оказујући му да му није право што га ту види.</p> <pb n="289" /> <p>Но кад се Драгић не уклони, |
е, светина нагрну са свију страна да их види и ваздух се напуни вике и жагора.{S} Неколико глас |
љен труп клонути као мртва маса.</p> <p>Види се да и смрт има неке примамљивости и да проливање |
рво се указа на далеком крају источнога видика као нека сива замаглица.{S} С почетка то је изгл |
сјај допре у најдаље крајеве пространа видика.{S} Али, баш у том тренутку Карађорђе угледа на |
егде, чак тамо иза саме ивице пространа видика.</p> <p>Баш у тај мах на кишињевском друму указа |
а би ми се и с онога света радовала, да видим овај измучени народ да једном дахне душом, да диг |
арабар косити...{S} Дајдер, Драгићу, да видим могу ли.</p> <p>И после је скоро цео дан тај ту к |
..{S} А што ће ми, пси је појели!{S} Да видим како ће се онај ерски пас налокати крви таквог ди |
адоше пред баштенску капију.{S} Чек’ да видим!...</p> <p>И она журно истрча пред кућу.{S} Изађе |
а!{S} То је лако рећи и осудити, ама да видим какви би ми морали бити сами, да смо нешто на Мил |
здраво и на миру дочепам Рудника, и да видим само 50 одабраних другова око себе, па се после н |
Селевца, па сам дошао да те обиђем и да видим шта радиш.</p> <p>Старац устаде, а колена су му д |
дино што би желео: — било би ми мило да видим ону јадну земљу да се једном смири, да преболе ду |
ћемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох да видим коње.</p> <p>После по часа Карађорђе и Наум отпут |
мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета само, |
одари толико живота да ово својим очима видим, да ову победу дочекам, па бих онога тренутка зад |
то доживим, да ја све то рођеним очима видим, да ја жив дочекам сву ову неизмерну несрећу неср |
требао да погинем те да својим очима не видим ово страшно ново Косово српско!...</p> <p>О, што |
бих умакао руке у крв.{S} Али овако не видим друга изласка!... — рече Милош.</p> <p>— То је ва |
} Ни ја нисам то тражио намерно.{S} Али видим, да другога пута нема! — примети Вујица.</p> <p>Н |
х онде очи склопила, само да још једном видим моју Тополу, да сиђем у мој Крћевац, да још једно |
е? — рекнем му ја, жалећи га, јер чисто видим како се човек просто искида и никако не може сам |
вукао.{S} Хтео бих да <pb n="107" /> их видим шта би они радили да су овде на моме месту.{S} Да |
пим да нас двојица говоримо овако, а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год бољ |
а, те смо данас овако грдно посрнули, и видимо се као божјаци, захвални ако им ко удели мрвице, |
ло било код српских војвода, за то их и видимо где одмах по преласку у Русију сиротују, муче се |
као овако:</p> <pb n="116" /> <p>— Ако видимо да има какве сигурне добити, ми ћемо пристати уз |
Србију трипут толико пошто је у Нишу, у Видину и Зворнику скупљена многа војска.{S} Мене би окр |
во гура и нашто ће напослетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош |
но, присутни су подуже ћутали.</p> <p>— Видите ли ви што из овог писма — рече Милош најзад.</p> |
во га овде у соби.{S} Ево изађите да га видите — брбљало <pb n="234" /> је девојче подигравајућ |
још он, он нешто виче и јада се.{S} Да видите само какво ми је писмо писао.</p> <p>— Ко? — упи |
већ прешла у ђаурске руке.{S} Зар ви не видите како Милош расте из дана у дан, док наш везир би |
и рахатлука од њих дочекали?{S} Зар не видите ви кудер ово гура и нашто ће напослетку изаћи?{S |
треба да буде право мучење.{S} Као што видите — и свирепост има своју логику.</p> <p>Дошав до |
Али у страха су велике очи.{S} Ви одмах видите завере и презате, сад ћу ја подићи буну у Србији |
ој нека сркне још мало те вруће ракије, видиш како је то поврати — рече жена с лева.</p> <p>Пру |
" /> <p>— Море, торњај се одавде, бедо, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те убио — рече Пашт |
ета.{S} Завршујући га он рече:</p> <p>— Видиш, Науме, овде је никло прво семе српског ослобођењ |
...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде није ништа!{S} |
те ружим, што лупаш толико као луд, кад видиш свећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада глув да толико |
а су на Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} Маре ти они |
и је ту код мене штогод скривио.{S} Ето видиш, како сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми |
вечна времена извојује себи бесмртно и видно место у повесници српској.{S} Разбијена српска во |
у до у саму смрт.{S} А да је било каква видовита ока, оно би јамачно могло прозрети и то, како |
да ми се закунеш часним крстом, и очним видом, и српском вером твојом, да никад нигде и никоме |
крвљу овом којом ти ово пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и неми светом ходили, ак |
ужани.{S} Мирно село Рогача није одавна виђало ове црне госте, и страх обузе сва срца.{S} Сеоск |
ла из свога незнаног зимњег склоништа и виђам је сваки дан како некуда журно хита уз танану ста |
луге биће ми признате и колико сам сада виђен и прослављен, још десет пута више бићу кад то учи |
ђење и двоумица.</p> <pb n="54" /> <p>— Виђени људи и друштво Милошево! — рече један.</p> <p>— |
у војску турску.{S} Беже и толики други виђени људи и јунаци, па не може бити никакве срамоте н |
ијесте још праву погодили.{S} Јесу били виђени људи, ама су злице.{S} Имали су дослух с Црнијем |
{S} Како би било, да молимо неке и неке виђеније базрђане (трговце), да узмемо и Турке и Грке и |
ег би ме могло какво добро огријати?{S} Виђесте ли <pb n="57" /> како, не од годишта до годишта |
е је сад све то.{S} Виђите домове наше, виђите хареме наше, загледајте харове наше, наше ризниц |
рпезе?...{S} Ја, гдје је сад све то.{S} Виђите домове наше, виђите хареме наше, загледајте харо |
ивала је оваку прилику:</p> <p>Повисок, вижљаст момак, црне масти, а веома оштра погледа, стаја |
} А кад дође каква прпа и тегоба, па се вијем као црв под кором и не знам на коју ћу страну, он |
поврте десно у прву тесну улицу.</p> <p>Вијугајући из једне криве улице у другу, тројка с нашим |
ји су пре неколико дана на њега највише викали и кривили га за најтеже злочине.</p> </div> <pb |
ња, то и на овом путу Милошу су највише викали „ура, живео“ и најдубље му се теменисали баш они |
једне декине (минуте), знаш ли ти то! — викао је кнез.{S} После се окрете момку: — Коње спремај |
о у руке.{S} Јазук, вајни војводо!... — викао је Драгић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момц |
разрачунам, млеко их српско разгубало — викао је књаз Милош.</p> <p>— И ја сам слушао да их под |
еђутим књаз Милош је у највећој јарости викао.</p> <p>— Вуците ми испред очију тога пса, да не |
авом плаћати.</p> <p>Тако је књаз Милош викао и праскао, док момци бејаху спопали Драгића да га |
ју страна да их види и ваздух се напуни вике и жагора.{S} Неколико гласова дочекаше осуђенике у |
а маха долазио до њега, с намером да га викне и да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде |
рђе наговести да би добро било да когод викне Анту, а да јаве и другим војводама о доласку њего |
ене ћуприје, и одмах посла арџију да му викне Станимира Батавељића.</p> <p>Тај Станимир био је |
} И ја сам им до сад помагала.{S} Да их викнем?{S} Како ће се обрадовати, кад чују да си ти дош |
м му да сте овде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се згледате?{S} Мислите, ја се шалим?{ |
обичак и показујући руком на тај ћумез, викну Анти:</p> <pb n="263" /> <p>— Вуци се унутра!</p> |
ш плану и пресече га.</p> <p>— Никад! — викну он потресеним гласом.— Он је све своје прокоцкао! |
нешто рећи.</p> <p>— Унутра се вуци! — викну Никола хватајући се за пиштољ — да ти сад не сруч |
<p>— Какав сам!{S} Што какав сам!... — викну кнез да сва одаја одјекну.{S} Но кнегиња обиште о |
о души вас, па шта хоћете ви од мене? — викну он узбуђено. — У мишију рупу, ја се сад под старо |
да не груне унутра.</p> <p>— Зови га — викну тада Цукић.</p> <p>— Је ли море, Марко, шта сам ј |
е ради.{S} Али ово је Милош, еј Милош — викну домаћин срдито.</p> <p>— Ако је Милош није ваљда |
рвављено гледао у колибу.</p> <p>Вујица викну Новаковићу — Никола, припази дер те ви ноћас на к |
, он пљуну главна џелата право у лице и викну му подругљиво:</p> <p>— Што ме петљаш и везујеш, |
и пун јарости шкргутну кивно зубима, он викну својим помагачима да оставе Драгића, да га не вез |
у, и учини што те молимо.</p> <p>Драгић викну срдито и одсечно: — Ништа ме немојте више молити, |
ти, господару, шта вели?</p> <p>— Милош викну Љубицу.{S} Мало после она донесе повећи кожни јан |
те главу од огледала и оде даље.</p> <p>Викну Лисовића и нареди му да пробере најпоузданије мом |
ати и кукати.{S} И он је заиста викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако се праћ |
лас стењати и кукати.{S} И он је заиста викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако |
чно не исказују своју радост и допадање виком и пљескањем, овде су гласно и са свију страна изј |
е с ужасом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи скакати престрављен из по |
</p> <p>„Вила гњездо тица ластавица.{S} Вила га је девет годин дана.{S} А десете поче да развиј |
во, чега ћу се до гроба сећати:</p> <p>„Вила гњездо тица ластавица.{S} Вила га је девет годин д |
дала очима, а ви хоћете опет да упалите вилајет, а кад дође до густога, ви ћете онда у Немачку, |
ибијом, он из Трбушнице крене даље кроз вилајет, науман да пропутује свих шест нахија, у којима |
S} Кројили су бунт да потекар упале цео вилајет.{S} Свијетлом везиру докаже се за то, те он при |
о Турцима</hi> да се мешају у унутрашње вилајетске послове.{S} Он ове Турке заустави у Крагујев |
ера) није било станка ни помена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде и црноме ђаволу Ђорђију дође |
{S} Сећаш ли се, како смо се оно полане вили као црв под кором?{S} Почесмо и улазисмо у ватру, |
} Сад се на једаред чисто трже, доња му вилица заигра, а зуби зацвокоташе као у грозници.</p> < |
е гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје обнажене, голе, без меса, а од ње целе зау |
в, која му је лопила из повређене горње вилице — поносите се, ово и приличи јунацима као што ст |
89" /> руха и оружја, напио се руменога вина, наљубио лепих туркињица, па сад вала сеците; имат |
цама.</p> <p>— Ево, господару, овде има вина, овде је опет ракија, а ено и натеге онамо за тава |
су бојаги воде, а примали су и цевчили вино, понајвише ракију.{S} Кад су се добро поднапили и |
нци, добра шумадијска шљивовица и добро вино били су у вече награда овој замореној војсци књаже |
<p>Кнегиња Љубица уђе и унесе гостару с вином и две чаше.{S} Мало после унесе ибрик с кавом и д |
ољне утиске, душа ове старице као да се винула у далеку будућност и назрела у њој нешто мрачно |
зводити своју јасну песму, а глас му се вио као танка жица прекаљена челика, по чему се и позна |
слугу учинили земљи да изаберу најдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да поскачу.</p> <p>Паш |
S} Но зато је опет из сваке његове речи вирила величанствена јуначка збиља, која свакоме улива |
ен по глави кабаницом, испод које су му вириле само оковане ноге.</p> <p>За Петром уђоше на прс |
је седео, паде полеђушке и диже ноге у вис.</p> <p>— Тако!{S} Сад је све у реду — рече Гитарић |
руку, повуче је чудном снагом и диже у вис.</p> <p>— Што кријеш?{S} Зар се то може сакрити!{S} |
с главом окренутом доле, са задњицом у вис, из које му је стрчао запрцан огромни волујски рог. |
авао тај говор, или се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му се каква реч не би допадала.{S} |
але коре.{S} Лишће се нагушено дизало у вис.{S} Милош зађе и потапка га одозго ногама, ситнећи |
b n="31" /> што се данас око њега купе, висе још о Карађорђевом пикљу.{S} Сви они глоцкају још |
мо ми с ова два роба овде, којима главе висе о концу и којима још сутра може за навек смркнути. |
p> <p>— „Шака људи, још им турска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не љ |
о у своју спаваћу собу, где је о дувару висило много богато оружје.</p> <p>Ова соба била је у о |
ску.{S} Подсети се како је онда о концу висило цело велико дело наше и како нам сам Бог поможе, |
тиш у морске дубине, да прнеш у небеске висине, да одеш на крај света, она ће те стићи и наћи.. |
средња раста, а други необичне, огромне висине.{S} Обојица су били огрнути у црне огртаче.{S} О |
рђе.</p> <p>Ђорђе гледа у ведре небесне висине и види како одозго сија јасно топло сунце.{S} Ал |
је, али његов пут којим се попео до те висине засут је људским костима.{S} Таким је путем он п |
е се подругљиво и злурадо кикотати, а с висине чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеубиств |
зручи га опет натраг, сипајући одозго с висине комад за комадом.</p> <p>— Црни несретниче, где |
и српски.{S} Зашто нисам погинуо на тој висини, но сам побегао амо да опет будем нико и ништа.{ |
ко да га наместим на овакој страховитој висини, која се под само небо извила!“ — брине се као К |
ле једне земље.{S} Народ ме је дигао на висину на којој су седели стари цареви и краљеви српски |
сребро оковани дрвени крст, који му је висио о врату, подиже га према себи, прекрсти се и пољу |
, Карађорђе као држи велики, у врх њега висок златан крст, саливен од самог жеженог злата.{S} О |
уће, из побочна сокачића с десна испаде висок космат, просед човек и упути се право пред коње и |
тихо и нечујно отворише.{S} У одају уђе висок, просед, достојанствен калуђер, коме кнегиња одма |
ини ових људи, на трулом пању, седео је висок човек, дугих образа и великих бркова, наслоњен на |
зове из онога доба.{S} На глави је имао висок, црвен вес, с кратком, плавом кићанком, која се у |
ла, где се кроз густ, млад шљивак видео висок шиљаст кућни кров од шиндре, а около пуно малих з |
аде на ум Карађорђе.{S} Овако је он био висок.{S} За чудо, овако је некако и ходио.{S} Прави „в |
ра у рукама раздрагане играчице, млада, висока женска изводи тешку и заморну игру, при којој др |
рђе је дужност и обавеза која истиче из висока положаја њина.{S} Ако у Милоша неће бити више ми |
ако облак за облаком наилази и силази с висока чела старчева, према обрту разговора који се ту |
вуда сниски кућерци, тесне криве улице, високи баштенски зидови, иза којих једва овде онде, про |
веде митрополиту и да отвори врата пред високим гостом.</p> <p>Састанак војника и духовника ниј |
капијама, по крововима и димњацима, по високим дрвљаницима и дрветима — и све се то отимало да |
стотина живих боја, седе три Турчина у високим зеленим турбанима и дувају у неке дугачке тршча |
рађорђа, али је било и таких који су га високо ценили и поштовали.</p> <p>Али ни један од њих н |
гобним приликама ја сам научио и то, да високо ценим одличне особине и дивне <pb n="281" /> кар |
ела је на скромној постељи, заваљена на високо узглавље од јастука, стара кукуљава старица око |
рлу слободу српску и девет пуних година високо држао вазда победоносну заставу независности нар |
руком једну, а другом другу, он их диже високо над главом и показа их гомили.{S} Бурни узвици р |
ми ћемо победити — узвикну Карађорђе и високо подиже своју велику јагњећу шубару.</p> <p>Тако |
ли пашо!{S} Ми знамо све твоје врлине и високо ценимо твоје одличне способности.{S} Према томе, |
преклиње падајући ничице и црну земљу и високо, недомашно небо коме се обраћа, чупајући косе св |
одговори:</p> <p>— Здравље желајем ваше високоблагородије!</p> <p>— Како је „вожд“?{S} Је ли се |
кој антерији, коју је одозго носила као вистан.</p> <p>Карађорђевица разрогачи своје крупне ват |
ицом као оно ластавица кад рашири своја вита крила.{S} Јелена је стојала тешко замишљена, а оба |
ово вребало искочи из своје заседе.{S} Витак и окретан као тигар, он у два три скока прилети к |
криву дамаскињу, оштру као љута гуја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада одсекла бар <hi> |
изгорети; она говори, она оптужује, она виче; од њена вапаја ти нећеш имати мира ни станка; она |
ама узе га молити да се не љути и да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} Најзад, кнез је говори |
крви претвориће се у по један глас који виче и који те јавно оптужује; свака капља ова претвори |
о да се склони и ћути, још он, он нешто виче и јада се.{S} Да видите само какво ми је писмо пис |
бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, ама он <pb n="59" /> је за нас |
илош створио штогод стално и трајно.{S} Вичете на моје мешање и сметање.{S} Па деде, по души ва |
аз, зато да се ја што мешам.{S} Ви само вичете, а доказати не можете ништа.</p> <p>— Па ако не |
имала читаву војску спремних, ратовању вичних бораца, васпитаних у практичној школи Карађорђев |
против њега, а хиљадама рапавих гласова вичу: доле с убицом, убите га, растргните га.“</p> <p>. |
т штогод, па не испадне како ваља, онда вичу: „Што је хитао? што није сачекао и припитао и друг |
ротив мене нико не жали?{S} Ако на тебе вичу, господару, то је с тога, што ти не мирујеш, и Рус |
аде бесно ударати ногом о земљу.</p> <p>Вичући „напоље“, „напоље!“ — Цукић беше насрнуо на Марк |
ме, или ме можда и сувише добро разуме, више но што би и требало — мислио је Марашлија, не скид |
и главом вашу обест.{S} Е нећемо, бели, више тако, господару Павле.</p> <pb n="30" /> <p>— Еј, |
подару, не тражимо ништа <pb n="165" /> више.{S} Остави и ти на миру Милоша и Србију, па се теб |
у старицу знао је скоро цео Београд.{S} Више је од тридесет година само, како је сви знају под |
Аганлије, препуна је дима и гостију.{S} Више од 40 пари јеменија, свакојаке величине и каквоће, |
упита он после кратког ћутања.</p> <p>— Више их је од десет!...{S} Опасали су целу кућу...{S} А |
умунских међа и да заварају ђенерала да више не шаље своје извиднице, кад је тица већ умакла из |
решки продаван је у Цариграду на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи купци њег |
боље знао, али Чимбарлију ојади тако да више није ваљао ни богу ни људима.</p> <p>Одсекао му об |
је сад удешавала, да се таква погибија више не понови.</p> <p>А да се таква несрећа избегне, с |
ситне и крупне стоке.{S} Што је тројка више измицала напред, ова сретања су бивала све чешћа, |
ту се чула песма, али је та песма била више налик на болно јадање крвавог и несрећног срца.{S} |
ли могуће, је ли истина да Србије нема више!{S} Зар једна страшна, вампирска ноћ насиља и злоч |
рварских грабљивица!</p> <p>Србије нема више!{S} Слободна Шумадија опет је робиња турска!{S} Чи |
сретне земље српске!</p> <p>Србије нема више!{S} А где је Мишар, где је Лозница, где су Иванков |
откупи од овога хајдука.{S} Али се нема више откуд; оголео је до голе душе!</p> <p>Но Марашлија |
о.{S} Казаће му и то, како се с Турцима више не може мировати и ту, најдаље овога лета, тиква м |
кацима, по авлијама свет је врио.{S} На више места гореле су пред кућом велике ватре.</p> <p>Ос |
као да се нешто омишља, и после сави на више и нестаде га у мраку.</p> <p>После четврт часа он |
мештени и по околним стајама.</p> <p>На више места биле су постављене страже, нарочито на главн |
сада виђен и прослављен, још десет пута више бићу кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, као п |
а добро није чуо ове Милошеве речи, шта више, учини се као да их је пречуо, те одговори журно:< |
<p>У истини, лупање је било обично, шта више тихо.{S} Но Милош је хтео чак и пред самим собом д |
е, особито о народним пословима.{S} Шта више, кад би се по кадгод ја сама силом умешала, он би |
каша, глава није била одрубљена.{S} Шта више, врат није био ни до половине пресечен!</p> <p>Џел |
нку опет се нису могли погодити.{S} Шта више, растадоше се готово срдито.{S} Марашлија је тражи |
њи утицај грчки опет се сачувао.{S} Шта више, од почетка овога века, он је још и ојачао, јер су |
предомишљам.</p> <p>Милош не рече ништа више, али се по њему видело да га је ово вајкање Павлов |
и.{S} Али сила није могла учинити ништа више.{S} Својом рођеном снагом Србија се држала пуних 9 |
дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> <p>Старцу су тако брзо навирале речи н |
лепе речи, мој Марашу, пребијена парића више добити нећеш!“...</p> <p>Везир ућута да чује шта л |
зим и бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва је прилика да нећемо — тако ми се н |
свима растане, да све остави, да никад више не види она мила места, за која су везане толике д |
обом Ђорђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се чињаше као да још седи с њим |
моје драго, јарко сунашце, ми се никад више нећемо видети.{S} Овај твој слабачки <pb n="79" /> |
им што је било и прошло, и што се никад више повратити не може.{S} Друго је што мене боли.{S} З |
се њоме, да кад је једном извуче никад више је неће метути у ножницу док не види балканске нар |
он закопа у своју сурову душу, то никад више не излази на бео дан.</p> <p>Једном приликом, посл |
кује као каква, страшна мора.{S} Он сад више није хукао и уздисао, али зато су његове суре очи |
м, и со тим засвједочавамо да наш народ више ни у каквој прилици побунити се неће, само ако рах |
је све своје прокоцкао!{S} Он нема куд више овамо!...</p> <p>Пошто је мало поћутао он додаде б |
ма и тираније.</p> <p>Тако је Ђорђе све више и више падао у ватру и најпосле узвикну пун негодо |
авкала та мисао.{S} Доцније, она је све више расла.{S} Најзад, она се тихо сталожила у дубини њ |
Везир је говорио благо, а Милош је све више омекшавао и попуштао.{S} Али је још дуго тврдио па |
ше.{S} С гране на грану, он се пење све више и више, и већ је доспео до последњих горњих ограна |
, налик на удаљену грмљаву, која се све више примиче.{S} Милош с премрлим срцем узе ослушкивати |
мало онај први лед међу њима сад се све више кравио.{S} Како се већ хватао сутон, Вујица позва |
тим, прилике у Турској мутиле су се све више и више и хетерија је хитала да доврши своја спрема |
ре (Цариградско предграђе), па су и све више државне службе Грци заузимали.{S} Најзад, велики б |
апред и зорно је гледао Наума, који све више залазаше у дољу и виде га, кад приђе потоку и чучн |
о пламенит и киван, али се поступно све више блажио и смекшавао.{S} Најзад, у њему засија нека |
и.</p> <p>Најзад Цукић као да не могаде више издржати овај поглед.{S} Његове руке малаксаше и к |
а пиће, а умор се осећао код свију, где више, где мање.{S} С тога Милош још рано с вечера понук |
јек брзо је видео да на ону руку не иде више, и он окрете другу.{S} Четврта је година од онога |
Сељаци већ видеше да Драгића није вајде више молити.</p> <p>— Па добро, шта си сад науман? — уп |
загазио с Турцима и не верујем да може више назад.{S} Њега Марашлија зове својим посинком, и к |
ево писмо.</p> <p>У тој сумњи још га је више утврђивала та околност, што на писму није било Мил |
етар.</p> <p>— Што ће ти?{S} Само да је више галаме!{S} Узми само два тројицу, који су ти најпо |
по старим харачким списковима, а сад је више народа, а узима и три пута већи приход са скела и |
рум, који је у почетку био пуст, све је више оживљавао.{S} Сретали су се путници, радници, воза |
се пружио Наум, наслоњен на пањ, он је више седео но што је лежао и почешће се машао да постак |
олно.</p> <p>Али његов израз казивао је више но његове речи.{S} У погледу, у стиснутим уснама, |
на махове грчевито застајале, и што је више говорио, све се већма срдио.</p> <p>— Коме сам ја |
о их је да се сами саветују, а он их је више слушао.{S} Само у почетку изложио им је ради чега |
га боли глава, па се од тога доба није више ни враћао.{S} Јамачно је отишао да конакује код Чо |
потерали још и црње.{S} Помоћи им није више било и они су ове године платили главом.</p> <p>Та |
аву и за породицу своју — ни један није више имао воље да поново гази у опасну борбу и ризике и |
, ближим стварима; реч о Карађорђу није више потезана.</p> <p>Но ако је за овај мах напомена Вр |
ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — рече она мало после.{S} Кад је онда оста |
мље, а наша хладна мртва тела никада се више неће на њима огрејати.{S} Хеј животе, животе.</p> |
пустити да се учини та несрећа, која се више никад не би могла повратити?{S} Ко би смео узети н |
у сад два света, и то два света који се више чак и не разуму.</p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао |
душа Карађорђева <pb n="242" /> још се више наоблачила, најежила и чисто се повукла у себе сам |
ну срдито и одсечно: — Ништа ме немојте више молити, нити ми и једне о томе говорити.{S} Што не |
тна судбина с тога, што овај народ неће више да зна за <hi>пангалозе</hi>, који су га једном та |
да је моја рука кратка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да |
рђа и митрополита нестаде из друштва, и више од пола часа остали су заједно у побочној соби, гд |
слободно народа, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја речи једне не |
раније.</p> <p>Тако је Ђорђе све више и више падао у ватру и најпосле узвикну пун негодовања:</ |
С гране на грану, он се пење све више и више, и већ је доспео до последњих горњих огранака.{S} |
илике у Турској мутиле су се све више и више и хетерија је хитала да доврши своја спремања, как |
амно двориште, мрак се склопио за њим и више се није знало ништа, где је и шта је с њим, као он |
а, изгледаше као какво чудо од хиљаду и више глава, ништа се разговетно није могло разабрати.</ |
.</p> <p>Овде за ову двојицу даће још и више.{S} Кад би било откуда пустих пара, па да ми понуд |
. Ђорђе.{S} И моје мртво име учинило би више за народни васкрс и његову слободу, но што ћу икад |
ту у питању једна српска глава мање или више, већ Милош се сада јавља као представник и носилац |
прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти више нема.{S} Твоје место заузео је Милош.{S} С грдном |
ош одмах ућута.</p> <p>— Говорио сам ти више пута, синовче, и опет ти велим: за ред у народу од |
ко ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по овој изреци раде под притиском друшт |
оложаја њина.{S} Ако у Милоша неће бити више милости и праштања, но код обичних људи, онда што |
се тако може!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе речи, мој Марашу, п |
ем и овај народ с душе, да не одговарам више за ову сиротињу и пред Богом и пред људима, па вал |
заробљеника била је решена.{S} Нико им више није могао помоћи, њине главе сутра ће пасти под у |
мету у мртвачки сандук.{S} Ја не мислим више о животу, а имао би само једну жељу, да поштено и |
ја то, бојаги, кварим?{S} Ко се међутим више од мене радовао, кад је Милошу испала згода да пон |
орње гласове, јер њима свет као домаћим више верује, и лакше се за њима поводи.</p> <p>Због тог |
шу милији Турчин од хришћанина, и да он више тежи Турској но хришћанској страни.{S} А што он, у |
што и отац рођени; ни он ти не би могао више добра желети.{S} Раја мора имати каквог старешину |
лаве; да сам сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S} Рачунао сам: нека буде добро зем |
рџбу, јер је и сам осећао да се изрекао више но што би требало.</p> <p>— Тешко сваком послу, го |
ма, <pb n="114" /> ако би народ нагињао више мојој страни и желео да овако остане, како сам ја |
осле те несреће Чимбарлија се није смео више појављивати у селима; а ретко је кад и у варош сме |
ко једном учини зло, онда га после нико више не исправи...{S} Што би господар мењао своју намер |
ородице исхране.</p> <p>Ко је имао мало више пара, узимао је под закуп спахиска села, плаћао сп |
а није погодила по првом резу, већ мало више, те је тако <pb n="86" /> само направила две дубок |
о откуда пустих пара, па да ми понудимо више, но што даје Милош — то би можда једино помогло.</ |
и на тај <pb n="169" /> начин можда што више ишчупати за се, но кад би у сваком случају везивал |
последњи неваљалац кад бих од тебе што више тражио...{S} На, узми!... — и пружајући Петру пишт |
се примакне што ближе, да се попење што више и да види што боље.{S} Све околне куће биле су пун |
ског тамничара, и он ће ваљда знати што више да каже.</p> <p>Сви Турци упреше погледе на млада, |
о.</p> <p>— Е, вала, чоче, кажи ако што више знадеш — рече стари Турчин, који је седео с десна |
одигао дивну богомољу, намамио у њу што више света, па је онда обесветио, пљунуо на олтар, па з |
рече, чоче? — примети стари Турчин, а с више страна чу се чуђење и двоумица.</p> <pb n="54" /> |
ица је изговорила чвршће, одсудније и с више поуздања.</p> <p>— Море, мени само да је да се здр |
м, али прво су били затворени у казамет више барутане, баш на савијутку где се из горњега града |
аже Карађорђа, што се до сад показало у више прилика, где је покушаван чак и отворен бунт проти |
срдачно расположен према њему, и кад му више не говори као господар, већ као брат и пријатељ.</ |
е духовниково одобровољи кнеза и још му више одреши језик.</p> <p>— Попо — рече кнез Милош срда |
разлика између њих и њега...{S} То нису више његови другови, његови ратни помоћници, људи који |
че он подругљиво.</p> <p>— Па шта хоћеш више!?{S} Народ је био спреман и листом би скочио.{S} А |
ар Вујица доћи.</p> <p>То Карађорђа још више забрину.{S} Он је опажао да се нешто плете око њег |
руго уздам.</p> <p>Ту Карађорђевица још више спусти глас.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у |
о.{S} При сваком покрету ране су се још више отварале и крв је у млазевимо струјала.</p> <p>Док |
з саме нарави Милошеве, у толико, и још више, на то се он био свикао у школи практична живота, |
розирао шта је у души Милошевој.</p> <p>Више од сахата водио се разговор шта и како да се чини. |
куруза, и пред њега излази његова мајка Вишња.</p> <p>Она му прилази полако, хвата га за рукав |
грех!...</p> <p>Тако је говорила стара Вишња; а Милош је осећао да му свака та реч као растопљ |
сливају.</p> <p>— То су они — реће бабе Вишња.{S} Јес, то су они, осветници мртваца, они побије |
и послушност цару.{S} Он само о својој вјерности говори, и кад гођ приграби по коју нову власт |
прослављених богова и божица јелинских, влада сад нема пустош, коју тек каткад прекида кликтање |
цару, те не може веровати, да би руска влада њега обишла, ако има каквих планова и намера по о |
цара, нека му је слава, и у његово име влада и заповједа.{S} А у чије име заповједа ваш Милош? |
е далеке равни...</p> <p>Свуда унаоколо влада мртва тишина, и човека чисто подилази језа од ове |
ноћ.{S} У то доба у српском селу обично влада глуха, мркла ноћ, без јава и светлости.{S} До тог |
атле се диже смрад и варварство, јер ту влада лењи дремљиви Турчин, а турски смрад удавио је је |
да се прилагоде потребама круте турске владавине.</p> <p>Градско поље, где се сада подиже крас |
д владом Сулејмана II, она је надживела владавину десет разних султана турских.{S} Ахмед II, Му |
рестола она преживела и ево је доживела владавину Махмуда II, о коме се тада није још ни слутил |
ш није потпуно сложна.{S} Управо о њима владају два потпуно супротна мишљења, јер док их једни |
остали ћуте док један говори, у кави је владала мртва тишина, те се свачији разговор чуо јасно |
к Николи.</p> <p>За тренутак у одаји је владала мртва тишина.{S} Нејасан сумрак од запаљене гуж |
еоцету у београдској Колубари.{S} Ту је владала необична живост.{S} По сокацима, по авлијама св |
ако мало занима.</p> <p>На губилишту је владала мртва тишина, само су танки звуци складне турск |
оље, племенитије и мудрије да умрем као владалац српски, но да живим као пандур аустријски или |
тити везир ништа ми не јави, како да се владам за тај случај — питао је Милош.</p> <p>— Прати а |
.{S} Међу Милошевим и Вујичиним момцима владао је жагор и живо кретање.{S} Седлали су коње и сп |
ће младо тело племенита Србина и велика владаоца, а зао дух српски из таме ће се подругљиво и з |
и тако да оснује нову династију српских владара.</p> <p>Огромна мисао, којој је зачетак био так |
био настанио у Русији, где је од руске владе добио 300 дуката годишње пензије, и од то доба ту |
, где имају помоћ и издржавање од руске владе.</p> <p>На те бивше народне старешине овде је вел |
урме.{S} Он је прво окушао да код руске владе оцрни војводе; да их окриви за ровења по Србији и |
и.</p> <p>Свршио је и Мелентије Никшић, владика шабачки и то опет лане (1816.), наскоро за Моле |
Турцима, и у писму тражили смрт његову, владика Мелентије потписао се први на томе писму; а пос |
епа...{S} Камо ти Петра Молера, камо ти владике Мелентија Никшића, камо толико других угледних |
ка два шипарчића, што су се ту десила у владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер да си — рече Карађо |
, да не причају ништа о крвавом убиству владике Никшића, пашће сад на твоју главу.{S} Како ћеш |
стане господар у Србији, као оно што су владике у Црној Гори.{S} Море, Мелентије да има сто гла |
о знаш шта је Милош учинио с Молером, с владиком, с Цукићем и с толико другим.{S} Он је дубоко |
, а поби толике људе.{S} Уби Молера, па владику Мелентија, па сад ову тројицу.{S} Ја сам правда |
рца, те је ноћу на легалу убио шабачког владику Мелентија.{S} Кажу, боже сачувај, да је несретн |
научио.{S} Лане си појео главу Молеру и владици Мелентију, ономад Цукићеву, а сад ћеш наше, па |
рало бити, да су оне главе и Молерова и владичина и све остале, пале у интересу отаџбине.{S} Ал |
дети дан српског васкрса.{S} Рођена под владом Сулејмана II, она је надживела владавину десет р |
ла страшна.{S} Очи разрогачене, светле, влажне, још живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове |
мету испод Сахат-куле, и паде на гомилу влажне сламе, на којој су у казамету седела два бледа, |
а распаљена погледа као да прелете лак, влажни облачић, потом настави живо:</p> <p>— Јес, кажња |
д рече:</p> <p>— Ако буде паметан да за власт ништа и не помиње у почетку, но да помогне да зај |
дрокефале“.{S} Видели како ти погибе за власт, па су ти то и понудили да ти замажу очи, као вел |
и душу и већ им зинуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се опет вратили, опет би упалили ватру |
оћи ћу да докажем да се нисам грабио за власт, јер ће свет видети како добровољно уступам друго |
ај народ кадгод прогледа очима и добије власт у своје руке, онда ће ваљда имати ко други паметн |
и једне не бих рекао, нека опет он узме власт у руке и нека наређује, а ми смо показали да бар |
страха да ти не преотме господарство и власт над народом.“</p> <p>„Већ њега треба намамити амо |
{S} Мисле неки, бојим се ја преотеће ми власт.{S} Празно зановетање!{S} Што је коме суђено, нит |
ена Миловановића, у намери, да ограничи власт војводску.</p> <p>Добрњац је био крупан, плав чов |
} Два Србина где се сретну отимаће се о власт, ко да буде старији и ко да заповеда међу њима.{S |
S} Кажу, тек је две године како је узео власт у руке, а поби толике људе.{S} Уби Молера, па вла |
то писмо вратио, он би ти опет повратио власт, ти би дошао међу људе и опет стао на стару ногу. |
говори, и кад гођ приграби по коју нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније послуж |
ви да признаду његову врховну војводску власт, да пођу за њим и да испуњавају његове заповести. |
учинили да је већи од свију, и дали му власт да свима суди и заповеда!{S} Ако ће Милош вршити |
у је било слободно и да су га аустриске власти хтеле пустити, би ти се он онда вратио натраг у |
е — за сад је овде у Русији.{S} Овдашње власти могу омести све и покварити целу ствар.{S} Ако о |
сад шта ради кума Милош!{S} Дочепао се власти, па да му је да нестане свију старих војвода и к |
а се они како год дочепају господства и власти...{S} Али нећете куда сте наумили!{S} Ви сте у в |
кит душевни, а код оних што су у сили и власти милосрђе је дужност и обавеза која истиче из вис |
о био је свршен и присутни представници власти почеше се разилазити.{S} Везиров заступник маши |
де је турско госпоство још било у пуној власти.{S} Од народних људи, у Београду су се тада бави |
м с тога, што многи мисле да ја одлазим власти ради.{S} Желео бих живота, желео бих успеха, али |
на то што ће се други уздићи и доћи до власти и славе; да сам сам био тамо, не бих могао више |
Карађорђе замишљено.</p> <p>— Па ето му власти, немој му дирати; остави му највише чинове, нека |
> куда је нарочито био позван од руских власти.{S} Дознав за ову српску депутацију, он је сам п |
изаслао три курира, да јаве аустријским властима о бегству Карађорђевом и да их замоле, да га б |
Србима, не верују њему, не верују нашим властима, не верују кнезовима, не верују народу, не вер |
е!</p> <p>Наста кратко ћутање.</p> <p>— Властољубив је преко сваке мере; погибе да му је да зап |
се могло задовољити и његово необуздано властољубље.{S} Овако, ако удари у зло, неће бити добро |
цен живот човечији, који после лакоумни властољупци на тргу живота тако у бесцење продају.{S} М |
о не би могао распознати да није рођени Влах.</p> <p>По распореду Маврогени и Наум имали су да |
би нас Турци прегазили, што но реч, као Влах питу.{S} Што краљеви за нас данас знају и што Турц |
у кнез Максим <pb n="251" /> из Старога Влаха, који је у то доба био скелеџија ту на Раму, пошт |
бима и рече:</p> <p>— Шта си се, ти бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш одавде.</p> <p>— Бо |
{S} Док је Грчка преко света од Русије, Влашка и Молдавија <pb n="168" /> управо су под руком, |
да, истина, просте турске покрајине.{S} Влашка слобода легла је у гроб заједно са последњим бра |
народнога ослобођења.</p> <p>Кнежевина Влашка и Молдавија биле су тада, истина, просте турске |
лазе отуда с тих страна, из Бесарабије, Влашке и Молдавије, те проносе кроз нахије свакојаке, б |
тљиваца, што долазе са стране, отуда од Влашке и Русије, то су махом праћеници, које амо шаљу б |
ји план.{S} Покрет је требао да пође од Влашке и Молдавије.{S} Оне су православне земље као и Г |
о џара и подбада; сваки час из Русије и Влашке лете у Србију курири и тајни агенти, који подбад |
представнике и оба румунска господара, влашки и молдавски.{S} У скупу се говорило махом грчки. |
ј и Молдавији.</p> <p>Грчке колоније по влашким и молдавским градовима биле су и многобројне и |
има из Србије, с грчким хетеристима и с влашким родољубима, који су у друштву с хетеријом кроји |
порта одавно уништила чак и саму сенку влашко-молдавске независности, и направила од њих прост |
ула би буна и у подунавским кнежевинама Влашкој и Молдавији.{S} Ту би месни командант био сам И |
териста радио је у Молдавској, Русији и Влашкој да припреме земљиште за устанак.{S} Радили су у |
ћара и скитница, којих увек тамо има по Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их и овде који би га |
тога кретања живо су се осећали тада у Влашкој и Молдавији, где је било много грчких родољуба, |
но на то, да устанак у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугарск |
мало по мало хватали све дубљи корен у Влашкој и Молдавији.</p> <p>Грчке колоније по влашким и |
ирски, но који се од 2—3 године бавио у Влашкој и Молдавији, где је за тада била усредсређена г |
грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, влашком и бугарском братству, али сви ти народи гледају |
ћ почеле допирати неразговетне слутње о влашком покрету и о ровењу које тамо врши грчка хетериј |
и родољуби балкански, који су избегли у Влашку и Русију, па то казује везиру и јавља на Порту, |
и отимало срце за славом, за именом, за влашћу.{S} Сад сам свега сит; све ми је дотужало; једин |
атак у Србију не протумачи као жудња за влашћу и насилнички покушај да преотме Милошу господств |
амо себе, а погинуо је за господством и влашћу.{S} Продаће сто српских права само да се господс |
дне ствари било сузбијано и потискивано влашћу народнога вође (Милоша). <pb n="152" /> Све то ч |
вију ових решења било би ти после лук и вода.{S} Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, б |
на површину чило и весело, те се од њих вода зацрни.</p> <p>Јата птица, што су преко дан дремал |
p> <p>„Жали те се и тужите ме што се ја воде састајем понекад са људима који отуд долазе, и бед |
стајала је велика зелена каленица, пуна воде, а у њој је лежало некакво повелико срце, на <pb n |
прста и обадве главне жиле што из срца воде.</p> <p>— Похитај, похитај ти Никола!{S} Шта радиш |
Буковичком, који је имао своје трло код воде Доћана, а одвео га је тамо Стојан Пауновић—Аџибего |
к далеко на извор, божем да донесе тазе воде.</p> <p>Кад је све било спремљено, Петар полако от |
асама пливале су полако површином млаке воде, праћкајући се весело.{S} На најмањи шушањ оне шту |
да се умије и да захвати хладне јутрење воде.</p> <pb n="297" /> <p>Тај поток био је једва за с |
нас не долази сваке године.{S} Много ће воде протећи Савом и Дунавом док се опет стеку оваке пр |
потражише да пију.{S} Искали су бојаги воде, а примали су и цевчили вино, понајвише ракију.{S} |
бог издаје једнога члана, онда они сами воде један над другим најстрожију контролу и не даду је |
где је себе Топола; чак тамо преко три воде.{S} Па тамо је шума, није овако као овде, све само |
о!{S} Е, мој момче!{S} Много ће протећи воде Савом и Дунавом док Карађорђево прође и умре!{S} М |
краљеви за нас данас знају и што Турци воде нека рачуна о нама, то од прве до последње све је |
ни ока склопио, ни што у уста узео сем воде, нити је речи једне проговорио.{S} Треће ноћи уђем |
наво, ћутећки је ваљало на ниже огромне водене масе своје, а његова пространа, као стакло глатк |
есело.{S} На најмањи шушањ оне штукну у водене дубине, нестане их наједаред као каквом чаролијо |
рену Плани.{S} Остали, на броју њих 18, водећи са собом као заробљеника Анту Протића, упуте се |
тири јањичара појавише се на губилишту, водећи под руку кнеза Симу и Драгића.</p> <p>Мртва тиши |
аљало чекати на друму, који из Кишињева води преко румунске границе. „Вожд“ је утекао, и сад ће |
не одметне и он с Карађорђем?{S} Ко да води надзор да се цео тај посао брзо и паметно изврши, |
о на Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води по једну голему војску.{S} Што онда није дошао Акс |
ли да се над бившим старешинама српским води строжији надзор и да им се не допушта да преко сво |
, да у таквој прилици сам честити везир води и бригу и одговорност зато.</p> <pb n="193" /> <p> |
тна савезница Русије.{S} Русија и данас води велика рачуна о Србији, и стара се свакојако да оч |
еонову силу, Русија, на челу коалиције, водила је прву реч у Европи и руски цар држао је управо |
важан прелаз за сав тај крај и туда се водила велика трговина.</p> <p>Момак Јован изађе на ске |
аоца, што су кроз подугачак узан ходник водила у некакав мрачан, тесан собичак и показујући рук |
ection" /> <p>Док су се оваки разговори водили у великој турској кави, онај Србин што изађе из |
и господства својега; који су за собом водили сјајне свите све у суху злату и алему, да се са |
ништа криво, али нисам дошао у каву да водим таке разговоре.{S} Најпосле, мали смо и ја и ти, |
право, да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то п |
укусно ишарана.{S} Улазак је био споља, водио је кроз дугачак, узан ходник, а лево и десно пови |
су били најпоузданији момци Милошеви, а водио их је Лисовић, човек решен на свашто и кнезу Мило |
рљо је пристао уз устанак, али је вазда водио засебну, одвојену чету, кад мању а кад већу, с ко |
у души Милошевој.</p> <p>Више од сахата водио се разговор шта и како да се чини.{S} Реч „да се |
по пет шест оружаних скитница, које је водио са собом и који су га пратили скоро свуда, а по н |
држање кнеза Милоша у Србији.{S} Он је водио читаву борбу противу присталица Карађорђевих, и м |
ubSection" /> <p>Док се овакав разговор водио између ова два политичара, у другој српској кући, |
кадар испунити.</p> <p>Овакав разговор водио се још неколико тренутака.</p> <p>Најзад, Петар и |
да отвори врата, јер сав овај разговор водио се кроз прозор.</p> <p>Унутра у собу уђе крупан, |
one unit="subSection" /> <p>Читав сахат водио се овакав разговор између два побратима, али без |
рчева, према обрту разговора који се ту водио.{S} Ова последња хвала Милоша и везира као да нар |
тиранска аждаја турска.{S} Борбу треба водити на живот и смрт, а вођство треба предати у једну |
едати у једну челичну руку, која ће све водити и свима заповедати.{S} Такога војсковођу треба с |
ега града силази у доњи, поред лековите водице.{S} То је грозан казамет, можда најстрашнији у ц |
која сваке године до пролећа стоји под водом а тек ретко по некад, сува је још с рана пролећа. |
се ту онако шакаиле испљускају хладном водом и да је се наште срца сити напију.</p> <p>После с |
алик на шум који долази од каква далека водопада.</p> <p>Цела калемегданска пољана била је прит |
{S} Цело ми је покућанство она тиква за воду, оно крње лонче и дрвена кашика, коју сам сам изде |
текоше где надељава обруч на баквицу за воду, а једно од његове деце, мушкарчић, од својих десе |
њин политички поглавица и неограничени вођ целе њине оружане снаге.{S} Спреман је општи покрет |
е послове, а особито кад се истакао као вођ народни, његова кућа у Црнућу, вазда је била пуна г |
умунску махалу.{S} Пред њом је ишао као вођ онај исти старац што је пресрете, док се најзад не |
"36" /> 2—3 последње године истакао као вођа народни и који је сад јавно носио титулу и потписи |
ви.{S} Он побеже у ђаурску Московију, а вође оста Коџа Милош.{S} У зачетку и он је, наопако му |
прах од трупа његова.{S} Глава великога вође била је чудне судбине.{S} Донета у Београд и преда |
узбијано и потискивано влашћу народнога вође (Милоша). <pb n="152" /> Све то чинило је, те је С |
писало:</p> <p>„Глава чувеног хајдучког вође српског, прозватог Карађорђе“.</p> <p>На надгробно |
р и ред, и он ће сам похватати бунтовне вође, и опремити их честитом везиру, само нека везир не |
нским народима и државама.</p> <p>Мудре вође народне грчке ствари рачунале су правилно, да ће Г |
укне.{S} Услед тога је и над Карађорђем вођен строг надзор, и праћен је сваки корак његов, да н |
ојим, и рођеним ће главама заклањати да вођи не повали ни длака на глави...</p> <p>Ја ово не го |
ка њена (хетерина) контрола над српским вођом, и да је тачно извештава о свима радњама његовим. |
ермају, поћи ће за јуначким и достојним вођом као покорни јагањци за чобанином својим, и рођени |
већ после што ће видети вајде од свога вођства... то нека се порадује!</p> <p>Док је Добрњац о |
} Борбу треба водити на живот и смрт, а вођство треба предати у једну челичну руку, која ће све |
ила мисао о избору Карађорђа за општега вођу, за војводу балканског, под чију би команду дошла |
де на ум, бојаги, мене Грци изабрали за вођу!{S} Чули да звони, ал’ не знају у којој цркви.{S} |
ба кренути устанак и кога ваља узети за вођу.</p> <p>Овај скуп био је у подземној одаји огромне |
ео.</p> <p>Тако је Карађорђе изабран за вођу балканског, под чију је команду имала стати сва ор |
исти изабрали су <hi>те</hi> недавно за вођу, и већ сте и заклетву положили.{S} Али по нашој па |
ead> <p>Пошто је изабран за заједничког вођу, Карађорђу бејаше засела у главу само једна једина |
љен, скуп је поздравио новога изабраног вођу бурним усклицима.{S} Карађорђе је устао да се захв |
њих имала би у први мах свога засебног вођу.{S} Али чим би се ступило у додир са српском војск |
вали на Карађорђа и њега би истакли као вођу, који би требао да крене Србе и друге балканске на |
да сврше веома важан посао — да изберу вођу, који ће у своје руке узети целокупну војну управу |
нта бејаше се прилично збунио.</p> <p>— Вожд!...{S} Хвала Богу... здрав је, ваше благородије.{S |
, па му онда од моје стране кажи, да је вожд амо дошао по заповести рускога двора и да му је пл |
азуј један пут шта је!</p> <p>— Овде је вожд господару! — рече Анта.</p> <p>Милош пребледе као |
од <hi>Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни Вожд не зна шта овој земљи треба, само то зна Милош Теш |
о се овуда поговара да пређашњи врховни вожд намерава сам лично доћи и упасти у Србију, што би |
покрајинским војскама постајао врховни вожд.</p> <p>Питање је било како ће на све то гледати Р |
ришћанске поглавице на Балкану.{S} Него вожд је рад да се разговори и споразуме с њим — Милошем |
добро, Анто?</p> <p>— Јес, господару, „вожд“ је ту, и мене је амо пратио господар Вујица да ти |
Кишињева води преко румунске границе. „Вожд“ је утекао, и сад ће у питању бити само то, ко је |
> <p>Ђенерал га пресече:</p> <p>— Шта? „Вожд“ није спавао овде?{S} Па где је преноћио?!{S} Где |
то утврђивало Стољетова у мисли, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даља потера бесплод |
рђе?</p> <p>Митрополит одговори: да је „вожд“ био остао да ноћи ту код њега, но да је око два ч |
ше високоблагородије!</p> <p>— Како је „вожд“?{S} Је ли се одморио од пута?{S} Јамачно је већ у |
ли везе и додира с њима.{S} Особито је „вожд“ уживао љубав и пошту Грка, и највеће личности сма |
пребледе на овај глас. — Збиља велите „вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда је он јамачно избегао |
удо, овако је некако и ходио.{S} Прави „вожд“ — мислио је Максим у себи.</p> <p>Он понуди путни |
ам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један једи |
време и сам остати туна, да се нађе уз вожда.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док су Ка |
но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни Вожд не зна шта овој зе |
рађорђа!{S} Зар Карађорђа убити, њега, „вожда“, Србина, пред којим су први пут, после Косова, Т |
ах су дизали грају, просипајући против „вожда“ свакојаке повике па и саме псовке.</p> <p>Тада с |
а Милоша и његових људи, што је примио „вожда,“ кмет Стојадин ипак се преломи и одведе Ђорђа и |
у 1804. лету; бившаго по том, верховним вождем и господаром до 1813. лета тогоже народа.{S} А у |
а о нама, то од прве до последње све је Вождова тековина и заслуга.{S} Његово јунаштво, његова |
Цукић подругљиво напрћи уста.</p> <p>— Вождово је било и прошло.{S} Он је своје проиграо.{S} Њ |
га Милош не узме на око као пријатеља „вождовог“, и да га тако не обележи пред Турцима, зашто |
ледену аветињску руку за јуначку главу вождову.</p> <p>Као што смо видели, дакле, 11. јула, у |
врбео врат, јер кад се састао војвода с вождом својим, онда јамачно целе ноћи није ни о чему др |
вао.{S} Сретали су се путници, радници, возари, посленици пешке и на коњу; деца са стоком, гоми |
какова узрока избеже отуда, и в Србију возвратисја и овде од турскога правителства усеченијем |
шњега ареста преселисја в Русију, где с возможноју почестију од правителства примљен; но неизве |
је била пуна гостију и страна света.{S} Војвода руднички постао је полако кнез српски.{S} Однош |
за Милоша да чува ред и мир у земљи.{S} Војвода Добрњац рад је да помогне кнезу Милошу у његово |
зио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на све одговорила, он је запитки |
<p>— А да не буде отишао коме другом од војвода?{S} А?{S} Добро би било да ја пошљем кога од мо |
сле опет натраг у Хотин.{S} На напомене војвода, да ће се сутра опет видети, он је одговарао од |
а већ свако ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али нису за то криви ови слепци овде, већ о |
пахилуке Миленко, Петар Добрњац и други Војвода Лука Лазаревић (поп Лука) држао је тако под зак |
дан хиљаде — и он је за то само велики војвода, понос Француске и славан човек у целом свету.. |
3_C7"> <head>VII</head> <head>БАЛКАНСКИ ВОЈВОДА</head> <p>Одавно поистија спремана велика грчка |
где је тада било понајвише Срба, махом војвода и другова Карађорђевих, који су заједно с њим и |
рке јако сврбео врат, јер кад се састао војвода с вождом својим, онда јамачно целе ноћи није ни |
.{S} У име српског народа и у име свију војвода у Србији, кнез Милош је молбеницом, на којој је |
.{S} Али новца је мало било код српских војвода, за то их и видимо где одмах по преласку у Руси |
де да види хоће ли наћи кога од осталих војвода.</p> <p>Чим су чули за Карађорђев долазак, сви |
имам.</p> <p>А има ли који од угледних војвода с Карађорђем? — питао је Марашлија.</p> <p>Мило |
ти, па да му је да нестане свију старих војвода и кнезова.{S} Он поби, болан, толике људе, а са |
баш нека би било и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и да тој опасности из близа у о |
да когод викне Анту, а да јаве и другим војводама о доласку његовом, ако се који ту треви.{S} К |
ста, одмах се могло опазити, да српским војводама та мисао није била нова, њу су сад шириле грч |
сио најповерљивија писма разним српским војводама у Румунији и Русији.</p> <p>Тај човек имао је |
у другим приликама био вољан, да старим војводама призна њине муке и заслуге, сад <pb n="47" /> |
је дошао Карађорђе, и његов разговор с војводама био је завршен.</p> <p>Од Чолак Анте, Карађор |
е је хтео да види како ће то утицати на војводе; имају ли они каква поуздања сами у се, и да ли |
ојаги променио мишљење и како су му сад војводе добродошле.{S} То је само замка да их намами у |
е ко могао и имао; само су по неке прве војводе и велики кнезови сачували своје народно рухо.</ |
нат, то су у доба ослобођења чиниле све војводе наше.</p> <p>Велики ратници у борби и јуначком |
, с њим и за њим нагрну и све угледније војводе његове.</p> <p>Тежак је био растанак.{S} Остављ |
догађаје у Шумадији прваци и угледније војводе, које је љуће но друге тиштала садашња потиштен |
} Узалуд прота Ненадовић и друге српске војводе трче за царем по целој Европи; узалуд џоњају по |
годишња ратовања.{S} Многобројне српске војводе, четници, барјактари, и у опште војне старешине |
а он сад друкчије гледа на старе српске војводе, што су избегле из земље и радовао би се да се |
аду, а поглавито да израде да се српске војводе у Русији тргну што дубље у унутрашњост велике р |
м праћеници, које амо шаљу бивше српске војводе и народне старешине, које су одовуд избегле, и |
етеристе и о њој су премишљале и српске војводе.{S} Само што скоро ни један од њих није веровао |
p> <p>Карађорђе је распитивао за остале војводе што су живели у Кишињеву или у околини по мушиј |
и покушавао, али ту се испречише остале војводе па не дадоше ока отворити.</p> <p>— Да су Руси |
тек онако неке ситне људе, већ најбоље војводе.{S} Тако кажу, да је он дао Турцима те су удави |
о бунила, а сад ево сама хвата бунтовне војводе своје и предаје их Турцима.{S} За Милоша, опет |
окрета, а сви балкански родољуби и мање војводе били су готови да признаду његову врховну војво |
ће се учинити на неки начин да се старе војводе могу слободно вратити у Србију на своја огништа |
> <p>— Мене пањкају у Русији наше старе војводе, да сам ја кулиза турска и да тргујем с правима |
да ћеш лепо и као човек дочекати старе војводе и заслужне мужеве и трудбенике, који су за отаџ |
Милош писао нека писма и позивао старе војводе да се врате.{S} Знате ли ви овде што о томе?</p |
а да се ту сви понамештају за кнезове и војводе.{S} Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ свак |
руски двор, да бивше српске старешине и војводе уклони што даље од српских међа.{S} Нарочито да |
је прво окушао да код руске владе оцрни војводе; да их окриви за ровења по Србији и изради да и |
ић му је казивао што је знао.{S} Све су војводе махом ту у Кишињеву.{S} Раде ко се чега прихват |
други су друго, а ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народни; они су они, а ја |
им гуњићем или јелеком.</p> <p>Али нису војводе српске, Карађорђева доба, личиле <pb n="147" /> |
рђе је дуго разговарао; запиткивао је о војводи, како му иде посао и како га служи здравље.{S} |
је што је јевтинија, но што си ти крив, војводо!</p> <p>— Ја крив!{S} И то ти знаш, Марко?!{S} |
Русији пањкати и срамотити.{S} Ето ти, војводо Петре, за цело би могао имати друга поштенија п |
обровољно дошао у руке.{S} Јазук, вајни војводо!... — викао је Драгић, и хтеде и даље, али га П |
пка Анту по плећима, додајући: — здраво војводо!</p> <p>Чолак-Анта одговори:</p> <p>— Здравље ж |
у крај.{S} Застава, Карађорђево свечано војводско одело, његова одличја, нешто новца и друге си |
ловановића, у намери, да ограничи власт војводску.</p> <p>Добрњац је био крупан, плав човек, ра |
ли су готови да признаду његову врховну војводску власт, да пођу за њим и да испуњавају његове |
о избору Карађорђа за општега вођу, за војводу балканског, под чију би команду дошла сва оружа |
по мушијама.{S} Нарочито је разбирао за војводу Луку Лазаревића, Ненадовића, Илију Чарапића и д |
д 10—12 година, прво уз свога полубрата војводу рудничког Милана Обреновића, а после и сам за с |
ажу, да је он дао Турцима те су удавили војводу Молера, а на душу га макао, веле, баш он главом |
аде да се нешто може извојевати, они су војевали, били се и збиља били јунаци.{S} Али кад је не |
, да се нашим људима као опрости што су војевали против султана, па тек онда ако се могнемо вра |
не за њиве и ливаде.</p> <p>Неки Драгић Војкић имао је ту у шуми радовањској своје трло.{S} Ту |
p> <p>У опасним ратним временима строга војна дисциплина једини је спас од многих штетних случа |
кратка и читање се брзо сврши.{S} Тада војна музика опет засвира прво марш Султанов, па онда н |
ого навучене џебане, оружја и свакојаке војне спреме, али је зебња да Турци што не нањуше.{S} С |
војводе, четници, барјактари, и у опште војне старешине били су диван официрски кадар за нову у |
алканских народа.{S} Он би био као неки војни диктатор и располагао би неограничено у свима чис |
и све што знаш.{S} Као год што не ваља војник, који испуца све метке, па после иде голотрб и с |
та пред високим гостом.</p> <p>Састанак војника и духовника није дуго трајао.{S} Прва реч ђенер |
ја који сам својом рођеном руком убијао војника, кад за корак одступи са своје позиције?</p> <p |
асполагао би неограничено у свима чисто војним стварима.</p> <p>То је била голема моћ и големо |
устанак буде опширнији, како би турска војничка снага била поцепана, те да не могне сва гурнут |
опљеним рукама моли победоносна а кивна војничка заповедника — њега — кнеза Милоша главом, моли |
ни калуђер!...</p> <p>Он дохвати бачени војнички добош, веша га о врат, добује, прибира разбегл |
— Десет година ратовања јако је уздигло војнички дух народни — продужавао је Карађорђе све живљ |
од на тефтиш т. ј. поведе са собом јаку војничку пратњу, па затвором, бојем и глобама нагони км |
у, који ће у своје руке узети целокупну војну управу у народном покрету, који је на прагу и кој |
ишу, у Видину и Зворнику скупљена многа војска.{S} Мене би окривили да сам се удружио с бунтовн |
кад ми се ставља на расположење толика војска царска.{S} То је највећа милост, за коју сам ја |
повесници српској.{S} Разбијена српска војска почела је бежати.{S} Шанац на Љубићу већ је био |
одина неравну борбу с много надмоћнијим војскама турске империје.</p> <p>Друго, то је била једи |
ојском, Ђорђе би и над тим покрајинским војскама постајао врховни вожд.</p> <p>Питање је било к |
ећно погађа и убија турског заповедника војске — Ћаја пашу — и нагони турску војску у бегство.< |
очистиле дунавске обале од Турака и обе војске дошле у додир, врховна команда прешла би на Ђорђ |
нскијем барабарити могу; који су читаве војске издржавали о своме харчу и ајлуку?{S} Гдје су на |
исциплини могле позавидити многе царске војске!...{S} Али што ја теби ово говорим.{S} Ти си жен |
султану нашем.{S} Но што се тиче турске војске, она ми неће требати, и ја се утврдо уздам да ћу |
покрајине, остале би тада с мало турске војске.{S} Грчки устаници тиме би се користили.{S} Једн |
ећу, с којом се провлачио између турске војске, ударао је с леђа, с бокова, нападао је ноћу, зб |
ири пута јаче војске султанове, најбоље војске што их има под сунцем...{S} У страшној битци на |
јала са сигурношћу три четири пута јаче војске султанове, најбоље војске што их има под сунцем. |
ине мало отргли и отресли.{S} Ако би то војске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију тр |
но сазрела, да се Карађорђе истакне као војсковођа и заповедник свију балканских народа, као њи |
нте, међу којима је било толико великих војсковођа, који су на делу показали да умеју побеђиват |
ве водити и свима заповедати.{S} Такога војсковођу треба сад овде изабрати.{S} Истина, гласање |
ској противу Турака. „Да је Грчка имала војсковођу као што је Ђорђе, јамачно би и они устали на |
сам Ипсиланти, и заповедао би румунском војском независно, док се не би сјединиле са Србима.{S} |
ли чим би се ступило у додир са српском војском, Ђорђе би и над тим покрајинским војскама поста |
еравици печем.{S} Марашлија би грунуо с војском у народ, попалио би села, покупио робље и учини |
ња одељења, која гоне захиру и храну за војску, пленио их и вазда се враћао с богатом пљачком.< |
двапут мањом силом смрвили и развејали војску као оно кад неодољива холуја дохвати и разнесе с |
а балканска земља, која је имала читаву војску спремних, ратовању вичних бораца, васпитаних у п |
један твојим грудима зауставити читаву војску турску.{S} Беже и толики други виђени људи и јун |
ја ти стављам на расположење целу моју војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће време |
о врат, добује, прибира разбеглу српску војску, спасава шанац и даје целој битци други исход, у |
ка војске — Ћаја пашу — и нагони турску војску у бегство.</p> <p>Али кад је победа свршена, кад |
диван официрски кадар за нову устаничку војску.</p> <p>Најзад од свију балканских земаља, Србиј |
на Дрину, и сваки води по једну голему војску.{S} Што онда није дошао Аксентије да понуди свој |
аправе уредну, послушну, дисциплиновану војску, чијој би дисциплини могле позавидити многе царс |
у вратити; како ће ми дати читаву једну војску ако затреба; како ће казнити Турке што нису одрж |
и да охрабриш и прикупиш нашу разбијену војску.{S} Подсети се како је онда о концу висило цело |
сретно разбисмо његову већ победоносну војску. <hi>Чиниш ’волико</hi><ref target="#SRP18933_N4 |
о били су у вече награда овој замореној војсци књажевој.</p> <p>После тешких дневних напора, књ |
узимао убојни мач и стављао се на чело војсци, да порази непријатеља, да послужи домовини, да |
у устанка 1804. год. говорили да они не војују против султана, већ против бунтовних јаничара.</ |
ентије његов је „попа“ — човек, који га воле као брата рођена, и који му се до сад нашао у најт |
е.</p> <p>— Дај боже, најо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не умем |
и неутврђено, и како би Турци управо и волели, да се поремети ово што је сад, јер им се све чи |
S} Али Руси гледају прво своју корист и волели су да ми и пропаднемо само да не одемо Шваби или |
том, с којим се лично познавао, кога је волео са његове простодушне искрености, а који га сад, |
овања, зачињена људском крвљу.{S} Он је волео миран, мекушан, раскошан живот, харемска посела и |
е дошао Карађорђе.</p> <p>Анта је лично волео Карађорђа и веома се обрадује његовом доласку, ал |
ни ја да их воли.{S} Он не може никога волети.{S} Његово је срце тако пакосно, себично, грабљи |
по причању и казивању других, научио да воли и поштује Србију; да жуди за њом и да је сматра ка |
о невољи угађати Турцима, али он њих не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он не може |
тако пакосно, себично, грабљиво!{S} Он воли само себе, а погинуо је за господством и влашћу.{S |
не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он не може никога волети.{S} Његово је срце та |
о јуче је то био господар!{S} Па, чиниш волико, како сад да га <hi>уклониш!</hi></p> <p>Али усл |
S} Јакако, да је тешко!{S} А он, чиниш 'волико, био седети у својој земљи!{S} Зар је мени било |
102" /> свој душманину издао.{S} Чиниш 'волико, попо, тако та ствар стоји, па ми реци сад, шта |
бравао или би приметио:</p> <p>— Чиниш 'волико, ниси му све рекао.{S} Кажи ти њему све да зна, |
гову већ победоносну војску. <hi>Чиниш ’волико</hi><ref target="#SRP18933_N4" />, мој попо, пре |
воје куће — то знају бог и људи.{S} Али волим и овде у туђини остати свој, но отићи у Србију, п |
ума сретне сељака с колима, испрегне му волове и прода их у бесцење неким турским трговцима.{S} |
с, из које му је стрчао запрцан огромни волујски рог.</p> <p>После те несреће Чимбарлија се ниј |
Али сада светли везир другачије мисли, воља је његова, може је мењати како хоће.</p> <p>Марашл |
илост падишину.{S} Јер велим ти и опет, воља је великога падише да свак ужива овај царски рахат |
>Такав је био план Марашлијин.</p> <p>— Воља је и заповест је светлога падишаха — да је вазда п |
је, да му је тако суђено; таква је била воља божија...{S} Ако штедим ја њега, неће штедити он м |
ви цар поклонио.{S} Његова је пресветла воља да ни последњем просијаку, који се назвао царски п |
ињете вољу царева, а где је ваша рођена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели цареви из света, а н |
пред везиром и рече:</p> <p>— Царска је воља, а везирова заповест!{S} Како ви наредите за ту ст |
</p> <p>И ако је у другим приликама био вољан, да старим војводама призна њине муке и заслуге, |
ој ствари мисли везир, па ако би он био вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да се преда, а о |
/> велим добро.{S} Не сме ни он против воље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни ти господару доша |
евоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се да је Милошу |
ородицу своју — ни један није више имао воље да поново гази у опасну борбу и ризике и понова да |
но народа, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја речи једне не бих рек |
е прећутао да се то не ради са знањем и вољи рускога двора; <pb n="257" /> напротив, кад је Вуј |
ак остављајући коња да корача по својој вољи, час му опет наједаред <pb n="305" /> прикупи дизг |
иначе у земљи управљало би се по својој вољи, како народ хоће...</p> <p>— Па није то било само |
платити.</p> <p>Милошу су била веома по вољи овака решења, особито кад му је дозвољено да он пи |
.{S} Да паднем без освете без замене по вољи једне крштене туркуше, једне улизице турске!...{S} |
ако му је решење кнезова било сасвим по вољи.</p> <p>— Јес, они тако говоре, али да Црни нешто |
о би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да заједнички удесимо рад против Турака, о |
но онако <pb n="119" /> како је њему по вољи, зашта је главна заслуга припадала оцу Мелентију.< |
ју.</p> <p>Но ни једна страна није била вољна за смирење.{S} Што их је Петар већма утишавао они |
ао да се трже, рече.</p> <p>— Спомињете вољу царева, а где је ваша рођена воља?{S} Разбирате шт |
но што се надао, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да г |
пред њима, није хтео сад истицати своју вољу и своју заповест.</p> <p>Напротив, све је угађао т |
из туђе руке очекује.{S} Да је на моју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека дође и био би |
ао, једну тежњу, једну неодољиву крепку вољу, да се понова отпочне борба и покају старе погрешк |
и, брснати бадеми, и у опште благородно воће, једини украс турскога Београда.</p> <p>Дакле наш |
палом вратницом, иза које се видео густ воћњак.{S} Утерају кола унутра, где их пресрете дечко, |
(богу хвала), све је како Алах хоће!{S} Враг је био преластио и ову земљу и ови народ! — Све је |
> <p>— Море прођи се ти ћеро, султана и врага!{S} Тешко нама ако би ми морали чекати док султан |
огла сакрити лешина, па да јој никад ни врана кости не нађе!“...</p> <p>И Милошу се учини, као |
на одјекну звучна и складна песма; јато врана пролете над колибом, шуштећи својим гаравим крили |
глава није била одрубљена.{S} Шта више, врат није био ни до половине пресечен!</p> <p>Џелат пре |
а Милоша, и да што буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи као људи!{S} Сваки и |
подар се насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да |
са сваке стране, и да нам не засипље за врат.{S} Ако су сад други заборавили, ти још добро памт |
да томе злу што скорије стану ногом за врат.</p> <pb n="65" /> <milestone unit="subSection" /> |
ам, то је: оштра секира па Милошенду за врат ушником.{S} Кад он секиром убија друге, право је д |
ио у Србију, па ће ми после товарити на врат и оно што ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се |
ма пови се напред, а услед тога тегљења врат му се таман згодно наслони на дрвени пањ.{S} Полож |
је стезала и везивала главу, и опет је врат остављен слободан и разголићен, како кајиш не би с |
х се, веле, о тај народ!{S} Боље да сам врат сломио, но што сам амо дошао.{S} Камо моје лепе ср |
охвати бачени војнички добош, веша га о врат, добује, прибира разбеглу српску војску, спасава ш |
нђања.{S} Ни други ударац није пресекао врат.{S} Сабља није погодила по првом резу, већ мало ви |
<p>— Ноћас мора да је Турке јако сврбео врат, јер кад се састао војвода с вождом својим, онда ј |
начке борбе, ваља сада понова да повију врат и да се укошкају у страховити ропски јарам турски! |
дно прежалити не могу.{S} Што не сломих врат, кад сам први пут крочио да оставим Србију и да ту |
један тренутак, само за часак!{S} Ево, врата нека стоје ошкринута.{S} Да проговорим само реч д |
железни колут на вратима. <pb n="60" /> Врата се брзо без шкрипе отворише и човек устрча уз сте |
Петру с његовом бригом о души.</p> <p>— Врата ми одмах отварај, свршићу ја и сам шта треба!{S} |
заповести — рече човек хватајући се за врата да изађе.</p> <p>— То му, бели, није нико заповје |
ше.{S} Захрђала брава шкрипну, тамничка врата широм се отворише.</p> <p>— Ту су! — рече Драгић |
и с дивљим урликом нападе на закључана врата.{S} Но врата су била од дебелих растових дасака, |
прскоше, још један напор и разглављена врата с треском одскочише унутра.</p> <p>Спреман за нап |
већ горела свећа и закуца на затворена врата.{S} Из куће испаде омалено црнпурасто девојче од |
мраку се лепо видело како кроз отворена врата овде онде сија из кућа разбуктана ватра.</p> <p>Т |
одмах нареди жени да закључа сва спољна врата.{S} Затим је Карађорђе рекао жени да никога не пу |
<p>Кнегиња је још говорила кад се собња врата тихо и нечујно отворише.{S} У одају уђе висок, пр |
ам с кнезом Милошем, он устаде, закључа врата и мету кључ у џеп.</p> <p>Престрављен, Милош упит |
ве било спремљено, Петар полако откључа врата и опрезно уђе унутра, да види да ли спава заробље |
едала још трипут гора.</p> <p>Наједаред врата на колиби ненадно се отворише и унутра упаде пови |
то изађе из те каване, прво застаде код врата, као да се нешто омишља, и после сави на више и н |
p> <p>Ушав у собу, он прислони пушку уз врата, затим смаче торбу и пусти је да тресне о патос ш |
д је све у реду — рече Гитарић и залупи врата на колиби.</p> <p>Два дана доцније нађоше сељаци |
ом избаци их тако напоље, и брзо залупи врата за њима.</p> <p>Избачен напоље, Штитарац рикну ка |
се једва назирало.{S} Новаковић прилупи врата, намаче резу и удари катанац, па оде.</p> <p>Овај |
воре — рече кнез Милош и пође да отвори врата, јер сав овај разговор водио се кроз прозор.</p> |
ед да га поведе митрополиту и да отвори врата пред високим гостом.</p> <p>Састанак војника и ду |
њиме, као ћускијом, почеше изглављивати врата.</p> <p>Најзад није заборављена ни секира.{S} Сна |
етворица на руке и њоме стадоше обијати врата.{S} Уз то донесоше одмах и велики железни кавени |
три корака назад и стаде у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајн |
— Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, но пас |
е се, узе нешто што је стајало споља до врата, и кријући га иза леђа, полако и опрезно се стаде |
се тако, Петар и Марко најзад дођоше до врата препирући се живо, при чему је Марко страховито г |
запињао.{S} Он само превуче сабљу преко врата, управо, онако крива као што је, она као да сама |
варед понавља.{S} Ко је био тугаљив око врата, обично је гледао да што пре куд год стругне.</p> |
рликом нападе на закључана врата.{S} Но врата су била од дебелих растових дасака, и није их бил |
тараси, исто онако, као што је скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било решено онако у опште |
ажним ударцима сам Штитарац ударао је у врата то сечивицом то ушником, старајући се да их обије |
ошло је добро по сахата у овоме обијању врата.{S} Најзад и она попустише.{S} Под силним ударцим |
е нестаде иза ониских, старих почађалих врата.</p> <p>Запасани дугачким бошчама и обојица црни |
</p> <p>Видећи их тако догнате до самих врата, Цукић <pb n="32" /> наједаред ненадно гурну шака |
се испречи на Анту, гурну нека побочна вратаоца, што су кроз подугачак узан ходник водила у не |
и где га год стигну, под стражом да га врате.{S} Свака извидница имала је нарочитог командира, |
бијом жуде сви, али немају начина да се врате, и тако чекају.</p> <pb n="237" /> <p>Разговарају |
ека писма и позивао старе војводе да се врате.{S} Знате ли ви овде што о томе?</p> <p>— Ми смо |
наште срца сити напију.</p> <p>После се врате трлу Јовановом, ту су се мало прихватили и дуго с |
Србијом и жеља да се што пре опет тамо врате.</p> <p>Карађорђе је распитивао за остале војводе |
у бејаше поручио Карађорђу да се понова врати на Драгићево трло, па ту да га чека, јер су ту ск |
ити крваво недело, па било да Карађорђа врати натраг у Аустрију или да га кришом протури до у Ц |
шта би на случај да се Карађорђе доиста врати.</p> <p>Саветовања су дуго трајала.{S} Отац Мелен |
на Црни Ђорђе помишља да се опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова дође.</p> <p>— |
ак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени:</p> <p>— Време је, треба да се кре |
рстима изађе напоље, па се мало доцније врати с лончетом добре црне каве.{S} Ђорђе диже главу и |
оја вајда Ђорђу од мога допуштања да се врати.{S} Није он од мене ни утекао одавде, већ од Мује |
ешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати!</p> <p>Милош плану и пресече га.</p> <p>— Никад! |
то начуо да је Црни Ђорђе намеран да се врати понова у Србију.</p> <p>Милош је испод ока пажљив |
му пише и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како га народ једва чека, |
> <p>На томе се растадоше.{S} Вујица се врати у колибу Карађорђу, а Никола штуче у мрак.</p> </ |
о.</p> <p>— Ја ћу и сам наћи пут, ти се врати.{S} Само спремите све што треба да не буде пометњ |
...</p> <p>Поузданик оде и преко ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стигле неке кабадахије |
>На томе се растадоше.</p> <p>Старац се врати, а Карађорђе се упути кући, у којој је већ горела |
/p> <p>У мислима о свему томе, Милош се врати у свој конак већ доцно у ноћ, али његова главна м |
јој застадоше сузе.{S} Она их обриса и врати се у кућу, где су се деца већ почела мешкољити и |
S} Он ове Турке заустави у Крагујевцу и врати их натраг, а везиру поручи да буде сербез, и да с |
ом ништа не говори.</p> <p>Дете се брзо врати и Драгић одмах поче копати раку, а синчић му је п |
с хајдуком, ако се без знања царева амо врати.{S} Али сада светли везир другачије мисли, воља ј |
би казујем.{S} Црни се спрема да се амо врати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Србију...</p> |
узгред пошто би желео да се Вујица опет врати у своје првашње стање, а чуо је да му само то про |
> <p>— Нема ништа — рече он кад се опет врати под арњеве.{S} Бојим се да тога човека није што о |
јаше изашао пред њима.{S} Петар се опет врати унутра, носећи велику цепаницу упаљена луча, коју |
је он почео наваљивати на Вујицу, да му врати оно писмо што му је писао и у коме му је наредио |
Занета тим мислима, старица се пред ноћ вратила дому своме, кад јој се на једаред тешко смучи.{ |
абљиво срце за власт.{S} Сад би се опет вратили, опет би упалили ватру у народу, само да се они |
кога пуштао к себи, а на <pb n="206" /> вратима непрестано су му држали некакву стражу.{S} Боја |
аробљеник.</p> <p>Кад се Петар указа на вратима, са зубљом луча у руци, корачајући опрезно, као |
оји га с дубоким клањањем предусрете на вратима и с питањем: — Је ли дома његова светлост? — на |
ари три пут звекиром у железни колут на вратима. <pb n="60" /> Врата се брзо без шкрипе отвориш |
S} На самом уласку у кућу стојала су на вратима четири кршна момка у богатом оделу, наоружани о |
а други да обилази око куће.</p> <p>На вратима тако исто поставе два стражара.{S} Сем тога Пет |
пи; узалуд џоњају по читаве месеце пред вратима царевим, њих нико не види, њих нико не чује, њи |
p>После четврт часа он се заустави пред вратима нове двокатне дрвене куће, према данашњој Сабор |
зе запиткивати:{S} Ко је ту напољу пред вратима, је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога |
оцније Драгић је био већ пред Милошевим вратима.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="41" |
>— Ја, у име бога, мислим да се ми опет вратимо у Србију, да опет заложимо ватру на нашим опуст |
тада побеђеним Турцима оставио оружје, вратио им сав новац који су погубили или им је био опља |
власти хтеле пустити, би ти се он онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ све било проп |
оград поуздана човека но да се још није вратио, те да га очекује сваки час преко Паланке.{S} Ме |
p> <p>Кад се доцније примирило, Врљо се вратио у село, али плуг и мотика нису му ишли од руке.{ |
утовања по народу, кнез Милош се бејаше вратио својој кући у Црнуће, да се одмори, да се погост |
е и обележе.{S} Несретни отац, кукајући вратио се кући, а случај га намери на Врља.{S} Народ је |
и.</p> <p>Како се Карађорђе недавно био вратио из Петрограда, <pb n="238" /> сви су жудно распи |
омраза међу вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет повратио власт, ти би дошао међу |
S} Него ту нема друге помоћи; њему ваља вратити онаком истом мером каквом он позајмљује.{S} Њем |
рди.{S} Ђорђе му рече да се он сад може вратити.{S} На старчево питање да ли да дође доцније, Ђ |
> до Чолак-Антине куће, а после се може вратити.{S} Науму додаде:</p> <p>— Ти се одмори ту.{S} |
ао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити најдаље за 3-4 дана.{S} Међутим, освану већ и п |
о, зар истина мислиш да би се сад могли вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта |
авом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац господару.</p> <p>— Ама среће ти и |
тив султана, па тек онда ако се могнемо вратити — рече Јела, домаћица Чолак Анте.</p> <p>— Море |
начин да се старе војводе могу слободно вратити у Србију на своја огништа.</p> <p>Ђорђе је отво |
ао из уста, како ће ме у најкраћем року вратити; како ће ми дати читаву једну војску ако затреб |
, да хоће дати бог само да се ти једном вратиш у Србију, па би после све друго било лако, рече |
p>Пошто су се око тога мало прокошкали, вратише се опет на првашњи разговор, на односе између Ђ |
е поверљиво разговарали.{S} Кад се опет вратише у друштво, на митрополиту се могло опазити да ј |
чу се опет набусити Марков глас.</p> <p>Вратише се опет натраг пред одају, где је био затворен |
>Неопажено, он брзо стиже тамо, а још с вратница <pb n="244" /> пресрете га оно исто момче, кој |
гом.{S} Његова верна жена стајала је на вратници и гледала у мрак за колима.{S} Лака тројка лет |
.</p> <pb n="213" /> <p>Пред баштенском вратницом стајала је руска тројка, запрегнута са три ва |
, док се најзад не заустави пред опалом вратницом, иза које се видео густ воћњак.{S} Утерају ко |
арњевима.{S} Карађорђевица брзо отвори вратницу и кола уђоше у башту.{S} Из њих изађоше два чо |
ше им косу остраг и повисоко подбријаше вратове тако да се белио скоро сав потиљак.</p> <p>Док |
p>Прво им раскопчаше одећу и одголитише вратове. <pb n="84" /> После, док би ударио длан о длан |
ом говорено <pb n="246" /> до о турским вратовима — рече ђенерал шалећи се и потапка Анту по пл |
„Шака људи, још им турска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p |
зману и снажан ударац паде по повијеном врату кнежевом!...</p> <p>Крв шикну и попрска далеко у |
зману и сабља се спусти по разголићеном врату Драгићевом.</p> <p>Изгледао је као да ударац није |
е на пролеће подмлади и да на одсеченом врату избију нови младари, већ кад се једном скотрља гл |
оковани дрвени крст, који му је висио о врату, подиже га према себи, прекрсти се и пољуби га и |
да се без главе Црнога Ђорђа нипошто не враћа.</p> <p>Поред савета и строгих наредаба Лисовић ј |
, пошто му Руси никако не би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руском заштитом, пр |
се препире с хучним ветровима, он дрско враћа земљи и небесима натраг проклетство које му они ш |
оиста било живота и после смрти!</p> <p>Враћајући се с рада, неки сељаци застадоше пред ханом и |
деца са стоком, гомиле жена, које су се враћале с рада и читави чопори ситне и крупне стоке.{S} |
се.</p> <p>Али после оваке одсудности, враћали су се понова тренутци двоумице.{S} Милош је тад |
тако право у Београд.</p> <p>Ови Турци, враћали су се из Крагујевца.{S} Њих је био изаслао беог |
и врзао цео говор Карађорђев.</p> <p>— Враћам се у Србију и није ми друкчије, но као оно мртва |
никад није ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у Србију, да што тражим, да поново што течем за |
и храну за војску, пленио их и вазда се враћао с богатом пљачком.</p> <p>Кад се доцније примири |
ека убојна оружја престала, Цинцинат се враћао дому своме, лаћао се плуга и као мирни земљорадн |
глава, па се од тога доба није више ни враћао.{S} Јамачно је отишао да конакује код Чолак-Анте |
ку Вујичином.{S} Али сад се Вујица опет враћао и већ одмах по првом човеку бејаше поручио Карађ |
одлазак, ако не би још под стражом био враћен натраг у Петроград.“</p> <p>То је био закључак д |
} Што рекао покојни Ћурћија, није човек врбовина па да се на пролеће подмлади и да на одсеченом |
у, у које се и стицао сав овај свет што врви широким равним друмом.</p> <p>Но близина каква пов |
. год. Још од ранога јутра гомиле света врвиле су тесним улицама с Дорћола и Зерека, са Саве и |
испао.{S} Што сад он мора да увија и да врда пред Турцима, то је невоља и ради се из нужде, а н |
како је то код Руса јевтино.{S} Ко мало врда, шикну они њега у Сибир, па му после, Боже прости, |
та је оклевао с одговором; после додаде врдајући:</p> <p>— Не знам, бога ми кнеже, не познајем |
о сам га, поручивао му, и он све некако врдака и на то не одговара; све одгађа и вели: „кад дођ |
огод у очи; чини ли се вама сумњиво ово врдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао да се овде нешто пле |
ецну се Никола.</p> <pb n="292" /> <p>— Вребај добро, мора заспати, макар пред зору.{S} Пази да |
ако би ме какво радознало око откуда и вребало“...</p> <p>Усред мрачна шумска густиша, где се |
да се умива.</p> <p>У том тренутку, ово вребало искочи из своје заседе.{S} Витак и окретан као |
тренутака опет поврати.{S} Очевидно је вребао нешто...</p> <p>Тако је трајало до пред зору.{S} |
са секиром, што је ноћас онако пажљиво вребао код колибе.{S} Он се сав наже напред и зорно је |
и нека чудна и, за мирно село необична, врева.</p> <p>Прво се чуше два три пуцња узастопце, она |
влада мртвило.</p> <p>Али ти дани бујне вреве и живота били су за београдске Србе уједно и дани |
д оживи, напуни се света и бурне хуке и вреве, те по читав дан изгледа као какав огроман лонац, |
азити ко то тако узвикује, али у бурној вреви, у огромној гомили, која сабијена, изгледаше као |
се теби тек онако учинило.{S} Никола је вредан и поуздан момак; хитар је, а и слободан, на трој |
ро што говорим.{S} Овде свака реч главе вреди...{S} Пиши Вујици!{S} Овако му пиши:</p> <p>„Куме |
на послушника везирова, и да ли је онда вредило запињати толико, да тај послушник буде Србин <p |
ечи његове.{S} А и шта су могле ту речи вредити, кад је свак прозирао шта је у души Милошевој.< |
сториски догађај са кога је она важна и вредна спомена.</p> <p>Говорио је подуже и говор му је |
уначком окршају, они су се претварали у вредне, штедљиве трудбенике, кадгод се на међама Србије |
у, његово поштење, његов образ и његова вредност, капитал су од којег и ми данас живимо.{S} Мил |
а, који га је тако изазивачки нападао и вређао.</p> <p>У два маха снажна рука Карађорђева и нех |
>Драгић не доврши.{S} Његов дрски говор вређао је Турке и заповедник даде знак да се Драгићу од |
пи снегове, да раскрави ледену кору, да врелим љубавним дахом загреје земљу и измами из ње хиља |
мао?{S} Што си се ућутао?{S} Говори!{S} Време пролази.</p> <p>Петар слеже раменима.</p> <p>— О, |
д се отуд врати, он рече жени:</p> <p>— Време је, треба да се крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ј |
о његов крвави убица, Никола, и неко га време посматрао.{S} Затим приклече, исука јатаган и одр |
ост отмених путника.</p> <p>Међутим, за време свога бављења у скровитој сељачкој кућици, Карађо |
очастима, које су уживали у домовини за време деветогодишње борбе и успеха својих.{S} Нада на о |
="notes"> <note xml:id="SRP18933_N1">За време Турака у свакој кнежини био је по један Турчин бу |
је туробан и намрштен.{S} Од времена на време подухивао је хладан северац, а снег се неколико п |
зумевао те погледе, па је од времена на време и он погледао Марашлију, а ти његови погледи опет |
јасно топло сунце.{S} Али од времена на време небом промакне по који црн облак, који за тренута |
ршаву травицу.</p> <p>Али од времена на време ово пусто поље наједаред оживи, напуни се света и |
и.{S} Ваљало се дакле спремати да се на време и плод убере.</p> <p>И ако је на прво писмо Милош |
вао Русима, да руски двор треба само на време да му јави, кад што буде смерао против Турака, а |
штета што није похитано да се ствар на време пресече, онда је крив Милош, што није наређивао, |
</hi> Карађорђа?</p> <p>Милош је за све време мало говорио.{S} Понајвише је пуштао да други каж |
да поведе народ кад буде сматрао да је време за устанак.{S} То је као нека претња.{S} И он ће |
смо доста претурили преко главе, па је време да и <pb n="205" /> ми мало прогледамо очима.{S} |
гинули.{S} Испричаће му како у последње време кроз народ почешће муте некакви сумњиви страни љу |
овољи и охрабри.</p> <p>Тако у последње време, услед ових смутња, свет је био узаврео у читавих |
ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће време скупити још 50 тисућа људи.{S} А сад је прилика д |
мир је био хајдук.{S} Пре устанка, неко време хајдуковао је заједно с Главашем, но после се пре |
, и да је ником не издајеш, бар за неко време.</p> <p>Милош се бејаше узневерио.</p> <p>— Ама ш |
годну нову замисао, која би бар за неко време могла окрпити његову вечно подерану кесу.</p> <p> |
ио је пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше узео кнез Милош у своју службу, јер га је |
ледњи гости разиђоше, Карађорђе је неко време остао наслоњен на миндерлук, са шакама на лицу та |
очека, њини се погледи сусретоше и неко време гледали су се немо и непомично.</p> <pb n="43" /> |
што раније затвори хан.</p> <p>Још неко време светлуцао је огањ у хану и овда, онда чуо се испр |
дгод се на међама Србије ма и за кратко време стишавала убојна звека оружја, те су српски ратни |
<p>— „Згодно време!“ — Кад дође згодно време па и Руси скоче, онда јамачно не може ни Милош са |
у опште.{S} Кад једном зато дође згодно време.</p> <p>Добрњац брзо прихвати:</p> <p>— „Згодно в |
Добрњац брзо прихвати:</p> <p>— „Згодно време!“ — Кад дође згодно време па и Руси скоче, онда ј |
рзо опорављати.{S} У Србији, за све оно време, кад је највише требало трчати и радити, он је би |
, па онда устаде, прохода мало, и за то време два три пут је загледао у сахат.</p> <p>— Што ли |
шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако за то време, док ми један другоме шаљемо аброве и поруке, Ђор |
с њима провео цело вече, али за све то време памет му је била на другој страни, јер је још одм |
ешкао Карађорђа, а рече му како ће зато време и сам остати туна, да се нађе уз вожда.</p> <mile |
е њини десетци, пропали и неисплаћени у време буне пре две године (1815).</p> <p>Милош је с њим |
глед и пошту, како је велики Цинцинат у време рата облачио свој ратнички оклоп, узимао убојни м |
зговоре о многим народним пословима.{S} Времена су била бурна, мутна, нестална, па се сваки час |
е памте Турци крваво још из Карађорђева времена што је кадра да учини ова земља, кад је дотерај |
ом протури до у Црну Гору, где би се за времена склонио.{S} Вујица би чак пристао да и он сам с |
напали кришом, и да ти нисмо јавили за времена док се ствар још могла поправити.“</p> <p>— Зар |
би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао за ову ватру што су је Цукић и остали сп |
абио и уздрхтао.{S} Спомен на ова тешка времена бејаше и њу саму дубоко потресао.{S} Причајући |
се испред силе и приштедити се за боља времена, но погинути у лудо, без славе за себе и без ко |
је било непуних 10 минута, да за вечна времена извојује себи бесмртно и видно место у повесниц |
болом, да су збиља настала већ последња времена.</p> <p>Старчић је жустро погледао по оним раст |
ша оваке дрске разговоре.{S} У пређашња времена није било у целој Србији човека који би и полов |
не освануо је туробан и намрштен.{S} Од времена на време подухивао је хладан северац, а снег се |
је тако разумевао те погледе, па је од времена на време и он погледао Марашлију, а ти његови п |
дозго сија јасно топло сунце.{S} Али од времена на време небом промакне по који црн облак, који |
чупкајући мршаву травицу.</p> <p>Али од времена на време ово пусто поље наједаред оживи, напуни |
живети!{S} Ја сам претурила преко главе времена мрачна и ужасна за Србе; ја сам гледала редове |
тно:</p> <p>— Децо, децо, чудна ли ћете времена ви доживети!{S} Ја сам претурила преко главе вр |
памтите моју реч, Турци браћо, доћи ће времена када ће ови исти Милош седећки примати биоградс |
о се и с неким људима, али је понајвише времена провео у разговору с Наумом и у премишљању о ве |
о да је хтео да одахне или да даде жени времена да што и она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Н |
ок се све то удеси и Карађорђе ће имати времена да се састане и са другим људима, па ће после в |
љао у својој рођеној крви.{S} Али та су времена била и прошла.{S} Сад се и Карађорђе морао свик |
коме испричати све ово.{S} Али данас су времена тешка и опасна, човек мора презати и од сенке с |
слободно може рећи да су од најдавнијих времена и најпростији људи веома често вршили ово, што |
дараца, који су у оним мутним и крвавим временима често били зли и крвави.</p> </div> <pb n="14 |
ече послушност.</p> <p>У опасним ратним временима строга војна дисциплина једини је спас од мно |
и ти си морао бежати.{S} У том очајном времену јавио се Милош.{S} На српску снагу он није мога |
кад се хајдуци осиле и у народу настане врење и комешање, тада који од већих старешина турских |
вака капља ова претвориће се у по један врео камен, и то ће те камење затрпати.{S} Тешко, тешко |
јом памећу стекао.{S} Око тога се сад и врзао цео говор Карађорђев.</p> <p>— Враћам се у Србију |
рије од других.{S} И то се све око мене врзе.“</p> <p>Таквом расположењу Карађорђевом помагало |
ажљиво, а по глави му се све непрестано врзло:</p> <p>„Овај човек има нешто на души што га мучи |
а као какав огроман лонац, у коме кипи, ври и пресипа се, док сутра дан опет све не умукне и оп |
вечерњем зраку и од њина весела цвркута ври цела околина.</p> <p>Баш у ово тихо, свечано вечерњ |
<p>— Е право велиш!{S} Та ти Цариграда вриједи, и ваистину ништа вам не вали, само што вам Мил |
овори, весело ћеретање, занимљиве приче вриле су у овим расположеним гомилицама око великих огњ |
ст.{S} По сокацима, по авлијама свет је врио.{S} На више места гореле су пред кућом велике ватр |
куља само мрак и варварство.</p> <p>По врлетним планинама, које су некада биле свете горе, пун |
<p>„Светли пашо!{S} Ми знамо све твоје врлине и високо ценимо твоје одличне способности.{S} Пр |
{S} Па пошто је и сам имао од обадве те врлине, знао је њихову цену и приклањао се пред величин |
ости, ни праштања, ни милосрђа — све те врлине једино и постоје за оне који погреше и скриве.{S |
ву и смелој одлуци — били су у оно доба врло опасни противници Милошу, и он није ни мало претер |
ом непознати Карађорђу, но који су њега врло добро познавали.</p> <p>То су били представници св |
Турцима.{S} За Милоша, опет то је била врло подесна прилика да посведочи своју оданост према с |
ваки његов корак.{S} У таквим приликама врло је тешко било измаћи из Русије.</p> <p>Друга голем |
створиле језуите, људи који су данас на врло ружном гласу, али у оцени чије дуге и бурне прошло |
лоша, лако је могао опазити како је сад врло узбуђен.</p> <p>Али видећи, да сви скупљени говоре |
ко ћемо доћи до пасоша?{S} На то се сад врло строго пази, особито у пограничним местима.</p> <p |
са собом лепу погачу, коју је Карађорђе врло миловао.{S} Извади велики заструг млада сира и изр |
умрак, а он у себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какв |
бити да је у зобници било нешто што је врло тешко, јер је људа левом руком подржавао и подизао |
је био крупан, плав човек, расположен и врло речит.{S} Прогнан из Србије, он се био настанио у |
ној дружини.</p> <p>Крпара је био човек врло умешан у опхођењу с људима, јако обазрив у сваком |
сију без дуката, а Мелентије остаде као врло богат човек. „Поменик”.</note> <note xml:id="SRP18 |
ило, Милош је у <pb n="120" /> вече био врло забринут, и ако му је решење кнезова било сасвим п |
од људи који ме се овда онда сете и то врло изредка, те по који дође жеље ради да ме види.{S} |
во вајкање Павлово дирнуло, и да је још врло једак.{S} Борба у њему самом још није била потпуно |
азгаљење у овој ненадној појави хајдука Врља, који га је на мах отргао од личних и горких мисли |
и вратио се кући, а случај га намери на Врља.{S} Народ је тада (после Карађорђеве пропасти) так |
и велим, господару, дао ми Бог — понови Врља не мењајући израза на лицу.</p> <pb n="135" /> <p> |
рошло на миру, књаз Милош разбере преко Врља, колико је које село платило откупљујући се од они |
е ходао, стаде сад и чудно се загледа у Врља, после оних његових речи.</p> <p>— Бога ми, Врљо, |
ilestone unit="subSection" /> <p>Појава Врље разгалила је и разведрила кнеза Милоша.{S} Гледају |
ко добро народу.</p> <p>Кнез Милош је у Врљи нашао верног слугу и свирепо тачнога извршиоца сво |
раницу, Драгић је био наслонио неколико врљика и проштаца.{S} И то <pb n="280" /> је ето било т |
ећи што тај сан није јава.{S} Присуство Врљино још је већма брисало те сумрачне утиске и Милош |
ило одмах.{S} За једно пет-шест недеља, Врљо се био уклонио и повукао у своје село док се види |
>Кад се кнез Милош закрајини с Турцима, Врљо је пристао уз устанак, али је вазда водио засебну, |
е шта је.{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све како је |
елима од којих је отет.</p> <p>Доцније, Врљо је радо причао ову ствар и хвалио се, како је учин |
и), кнез Милош га упита:</p> <p>— „Бре, Врљо, да те нешто сковитли тешка претешка болест, па да |
ле оних његових речи.</p> <p>— Бога ми, Врљо, паметан си човек и ова ти није ни мало луда.</p> |
естили о новцу и шта с њим ваља чинити, Врљо примети:</p> <pb n="140" /> <p>— Бојим се да ме ко |
ла без неких резултата.</p> <p>Међутим, Врљо је од тога доба остао код кнеза Милоша као његов с |
ропасти Турци понова завладали Србијом, Врљо се одметнуо у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и |
оће.</p> <p>Милош још не бејаше свршио, Врљо га нагло пресече.</p> <p>— Шта зна народ!{S} Народ |
ачком.</p> <p>Кад се доцније примирило, Врљо се вратио у село, али плуг и мотика нису му ишли о |
ије смео ни жалити на зулуме турске.{S} Врљо узме питати сељака што кука, а он му не хтедне ниш |
/p> <p>Милошу се мало разведри лице.{S} Врљо је био дрзак и опасан хајдук, чувен на целом југоз |
азговори никад нису имали сведока.{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју суро |
о откупљујући се од оних Турака које је Врљо побио.{S} Пошто је тај рачун ухваћен, један део уп |
рај друма, и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбарлија седморицу са соб |
ог добре људе никад не заборавља — рече Врљо с подругљивим шеретским осмехом на лицу.</p> <p>— |
омамити га амо, па га овде убити — рече Врљо.</p> <p>— Што га домамљивати кад ће он доћи и сам. |
пљачке био убио својом рођеном руком, и Врљо <pb n="141" /> се био зарекао да му се освети кад |
Онда би одгризао језик зубима.</p> <p>И Врљо је био збиља кадар да то и учини, такав је он био |
тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити похаране паре — рече М |
ргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита он скидајући ћерћиво.</p> <p>— Ја главом, |
сле једне крваве сече, у којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом у кнез М |
ани (двојица су погинули).{S} С осталим Врљо се наплатио како је најбоље знао, али Чимбарлију о |
а спржити, ако се ма где пожали.</p> <p>Врљо позна да сељак оћуткује, с тога, што су му Турци з |
е теже извршити — примети Милош.</p> <p>Врљо се насмеја.</p> <p>— Шта би ту, бојаги, било тешко |
</p> <p>Милоша чисто жацну ова примедба Врљова.</p> <p>— Шта да се ради кад народ тако хоће.</p |
.</p> <p>Но ако је за овај мах напомена Врљова о домамљивању Карађорђевом, и остала без даљих п |
<p>Милошу се особито допадоше ове речи Врљове, неколико пута махао је главом и у два пута поно |
<p>На овоме се пресекао овај разговор с Врљом.{S} Говорили су још подуже, али о другим, ближим |
оста је он других помлатио!</p> <p>Кроз Врљу бејаше преговорила стара освета.{S} Он је имао рођ |
— климну главом Милош, упирући поглед у Врљу, који је још једнако ћутао.</p> <p>— Побих оне псе |
, спреман је повелик ручак.{S} На ражњу вртела су се два јагњета, а крај огњишта, на прпору, ст |
на чу се одобравање, а многи су жалосно вртели главом, признавајући с болом, да су збиља настал |
— рече Павле.</p> <p>Вујица је ћутао и вртео главом, Милош прихвати:</p> <p>— Па опет би ми мо |
е везир овако говорио, Милош је сумњиво вртео главом.</p> <p>— Ја сам мислио да ће то честити в |
а свагда сврши.</p> <p>Милош је одречно вртео главом.</p> <p>— Осиротео је народ и нема откуд — |
говорити, старица је узбуђено шапутала вртећи главом сетно:</p> <p>— Децо, децо, чудна ли ћете |
огих страна.{S} Ово су Турци изговарали вртећи главом.</p> <p>— Ако је кнез Милош тако учинио, |
их везира.</p> <p>Домаћим је невернички вртио главом. — Ништа од тога не може бити! — рече он м |
и кочијашењем, стоји у малом али лепом врту, скромна дрвена кућица, налик на куће по српским с |
ни колибе чује се како један коњ слатко вруска сено и на махове дубоко уздахне, па се опет чује |
боко уздахне, па се опет чује једнолико врускање.</p> <p>Карађорђе као да нешто сања.{S} Овда о |
> <p>— Подај јој нека сркне још мало те вруће ракије, видиш како је то поврати — рече жена с ле |
на колибу.{S} У левој руци држао је за врх од држаље осредњу секире, а иза силаја стрчале су м |
а горостасни грм, и да га усади горе на врх вршка, како би се могао видети из највеће даљине и |
есно раме, Карађорђе као држи велики, у врх њега висок златан крст, саливен од самог жеженог зл |
ане дижу лепи, зелени кукурузи, скоро у врх човека.{S} Овај сумрак још једнако траје, само је с |
е од Турака и обе војске дошле у додир, врховна команда прешла би на Ђорђа.</p> <p>Тако је исто |
и.{S} За премлаћивање марве има других; врховни књез има друга, боља посла.</p> <p>— Поносите с |
то, како се овуда поговара да пређашњи врховни вожд намерава сам лично доћи и упасти у Србију, |
над тим покрајинским војскама постајао врховни вожд.</p> <p>Питање је било како ће на све то г |
ад јавно носио титулу и потписивао се: „Врховни Сербие Књаз.“</p> <p>И књаз Милош и сва пратња |
јводе били су готови да признаду његову врховну војводску власт, да пођу за њим и да испуњавају |
о ће тек онда дивотно изгледати, кад на врху заблиста овај красни, злаћани крст који се тако бл |
ан напор и он ће <pb n="285" /> бити на врху и горостасни злаћани крст засијаће с вршка голема |
и човек устрча уз степенице.</p> <p>На врху га дочека човек повисока раста, просед, крупних бр |
редом, почињући од петице па идући горе врху.{S} Његово оштро око опазило би да је игде било и |
летеше на горостасни храст, на чијем се врху Ђорђе налазио.{S} Дебеле гране моћнога храста жало |
топло разговарају.</p> <p>Ђорђе засео у врху на миндерлук и распалио чибук тако, да се скоро не |
но хита уз танану стаблику на, чијем су врху набубрели једри пупољци.</p> <p>У Рогачи смо под К |
друштвених прилика а тек ређи појединци врше прописе ове изреке свесно, с планом и после чистих |
о влашком покрету и о ровењу које тамо врши грчка хетерија.</p> <p>Милош уграби ову прилику да |
душевно борио, изаслана чета кабадахија вршила је строго издате јој наредбе.{S} Павле Лисовић, |
ном животу то исто начело многи и многи вршили куд и камо пре језуита.</p> <p>Језуите су осетил |
времена и најпростији људи веома често вршили ово, што казује изрека „циљ оправдава средство“, |
начелом.{S} Али много пре њих, људи су вршили таква иста дела, нагоњени потребама практичнога |
азнити и одсећи му главу, што се обично вршило на Калимегдану.</p> <p>Такав бурни и тужни дан о |
, који је и пре био доглавник везиров и вршио тај посао!{S} Нека га правдају како хоће — он је |
ло од онога како се тај друштвени посао вршио у старо доба.</p> <p>Док су стари народи разапиња |
а су емигранти све своје покрете морали вршити у највећој тајности.</p> </div> <pb n="177" /> < |
нема друга изласка, а ствар је требало вршити брзо, да што Турци не осете.</p> <p>Но сад је на |
одару; ти заповеди шта треба, а ми ћемо вршити — рече Павле.</p> <p>— Шта мислиш ти Вујо, шта ћ |
свима суди и заповеда!{S} Ако ће Милош вршити све што београдски везир заиште, онда у чему је |
ху и горостасни злаћани крст засијаће с вршка голема храста, да његов сјај допре у најдаље крај |
ростасни грм, и да га усади горе на врх вршка, како би се могао видети из највеће даљине и сија |
е Карађорђу и после њина прва састанка, Вујица га је ту упутио, поручив Драгићу да му у свему б |
.</p> <p>Пошто се вечера тако довршила, Вујица изађе напоље у мрак, да још изда момцима последњ |
ам дошао!</p> <p>Видећи Карађорђа љута, Вујица се узе правдати.{S} Он није мислио ништа зло.{S} |
спеха.{S} На све представке Гитарићеве, Вујица је одговарао једно те једно: немам и немам.</p> |
рилично хладан.{S} Пошто се поздравише, Вујица ће рећи:</p> <p>— По богу господару, што дође са |
сами...</p> <p>Међутим, изишав у мрак, Вујица се упути дубље у шуму и иза једне липе стаде с Н |
о, испошћен дуготрајном мршавом храном, Вујица је жудно погледао на ово јестиво и кад му Гитари |
ојати, јер је у смедеревској нахији он, Вујица, господар а Турци се у његове послове не мешају. |
ше кравио.{S} Како се већ хватао сутон, Вујица позва Карађорђа да сврате ту на једно трло неког |
д Милоша.</p> <p>— Вујица га је примио, Вујица нека за њега и одговара — рече Милош онако као у |
а му се повери.{S} С друге стране опет, Вујица је с разлогом излазио, како ће опасност тек онда |
х људи, који су синоћ стигли у Паланку, Вујица вељаше, да је дознао да је кнез Милош повољно пр |
су један другом слали поруке и аманете; Вујица је Црнога зивкао, па је право да сад он с њим и |
та је већ био у Паланци. <pb n="260" /> Вујица га одмах узме на страну, изађу испред коњушнице |
асци, која им је служила као трпеза.{S} Вујица је ужурбано све ово спремао, а Карађорђе га је с |
ти.</p> <p>Тако је мислио Карађорђе.{S} Вујица опет био је сасвим другог мишљења.{S} Он је нала |
му падне на ум да промени боравиште.{S} Вујица се нешто много забави и Карађорђу је то почело б |
брига.</p> <p>На томе се растадоше.{S} Вујица се врати у колибу Карађорђу, а Никола штуче у мр |
наредио шта да изврши с Карађорђем.{S} Вујица није писмо давао из руку а изговарао се да га је |
Гору, где би се за времена склонио.{S} Вујица би чак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека |
>— Тако и да се чини — прихватише сви — Вујица је с Црним и онако шуровао.{S} Они су један друг |
мисао опет је дошла од Милоша.</p> <p>— Вујица га је примио, Вујица нека за њега и одговара — р |
/p> <pb n="291" /> <p>Никола се маче, а Вујица да би разбио сваку сумњу Карађорђеву рече, како |
орђе је остао да ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи отпутовао за Паланку.</p> <p>Бриж |
а когод не нападне ноћу, па је желео да Вујица бар до свога повратка не зна његово право преноћ |
су се у Вел.{S} Плани код гробља, куда Вујица бејаше изашао по поруци Карађорђевој.{S} Састана |
ореле су две велике ватре, а према њима Вујица је драо једно јагње.{S} Друго је још раније било |
ћас и лака ти ноћ!</p> <p>На тим речима Вујица и Ђорђе растали су се после прва њина састанка.{ |
оји буду око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србији јунака и чест |
што смо и научили.{S} Кума Милош и кума Вујица већ нам досадише позивима...{S} Но немој се ти г |
бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу!...</p> <p>— Језик пресекла! — р |
<p>— Како то мислиш, господару? — упита Вујица.</p> <p>Милош као да се двоумио.{S} Најзад рече: |
ту у колиби заједно с њима.</p> <p>Кад Вујица и Наум устадоше од совре, Карађорђе оста још под |
гао стићи најбољи коњаник.{S} С тога је Вујица сад њега тражио и посла га да иде у Смедерево и |
ојим пријатељима Милош није крио, да је Вујица убио Карађорђа по његовој заповести.{S} Али јавн |
, Карађорђе му је одговорио тако, да је Вујица утврдо мислио како се све ово ради и спрема са з |
двора; <pb n="257" /> напротив, кад је Вујица баш о томе запиткивао, Карађорђе му је одговорио |
ицу и повуче из ње добро.</p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић га је гледао испод ока веома пажљив |
аз шикну и прели кабаницу, под којом је Вујица ћутао непомичан.{S} Тада он скочи, збаци кабаниц |
очуо с друге које стране — наваљивао је Вујица.</p> <p>Поноћ је већ била превалила, а њих двоји |
да се још који дан причека.{S} Тако је Вујица тешкао Карађорђа, а рече му како ће зато време и |
с двојица? — упита Милош кад мало после Вујица и Павле уђоше.</p> <p>— Ако бог да, добро, госпо |
нама старешинама предао.{S} Него, куме Вујица, да совршиш све исправно каконо ти се овде строг |
вјерство и издају рода.{S} И тако, куме Вујица, добро разуми и знај:{S} Карађорђева глава или т |
Најзад ће рећи Карађорђе.</p> <p>— Куме Вујица!{S} Једна је глава, и ја сам моју теби поверио.{ |
Вујици!{S} Овако му пиши:</p> <p>„Куме Вујица!{S} Са согласијем свих дванајест кнезова закључи |
само онако узгред пошто би желео да се Вујица опет врати у своје првашње стање, а чуо је да му |
ам, по одласку Вујичином.{S} Али сад се Вујица опет враћао и већ одмах по првом човеку бејаше п |
азати очи Карађорђу да не види, како се Вујица бејаше <hi>грдно</hi> променио од кад се последњ |
и да бар не спава тврдо.</p> <p>Само се Вујица беше притајио и лежао је као мртав; чак му се ни |
естрпељив.{S} Тешко га је мучило што се Вујица толико забави, и како до сад нема никаква гласа |
мили.{S} Он је ишчекивао какве ће гласе Вујица донети, јер он бејаше узео на се да провиди може |
и у колиби.</p> <p>— Какве гласе донесе Вујица, господару, и хоћемо ли се скоро кретати одавде? |
вна ниси пио.</p> <p>— Неће, неће, рече Вујица — она ће ми душу повратити... — и говорећи то, о |
ако добра, болан њоме да се лечи — рече Вујица пружајући Карађорђу пљоску са старом шљивовицом. |
мо, господару, знам да си гладан — рече Вујица, вадећи из кожних бисага велику пљоску са шљивов |
курталисавамо белаја, господару — рече Вујица.</p> <p>— Да се курталисавамо, Вујо, али како ће |
у, не могу...{S} То никако не могу рече Вујица брзо, а затим после кратка ћутања додаде: — А ја |
је писмо писао.</p> <p>— Ко? — упиташе Вујица и Павле у један глас.</p> <p>— Он Црни!</p> <p>— |
ише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и Вујица.</p> <p>— Да што повечерамо, господару, знам да |
t="subSection" /> <p>Док су Карађорђе и Вујица овако разговарали, склоњени у колиби, мало подаљ |
е му помоћи.{S} Тако су позвани Павле и Вујица.</p> <p>Дакле ту сад није вајде оћуткивати.{S} К |
овем сам!</p> <pb n="185" /> <p>Павле и Вујица, згледаше се и за дуго остадоше неми и зачуђени. |
је стране, а наскоро затим да му пише и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће |
да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет... опет!... — Око њега (Милоша) има св |
ега тога сад није могло бити ни једно и Вујица је имао да бира само између Карађорђеве пропасти |
Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, но долаз |
уде, како знаш!</p> <pb n="259" /> <p>И Вујица је био замишљен, али после кратка ћутања он се п |
постепено прибирали.{S} Прво проговори Вујица.</p> <p>— Сам те је бог умудрио, господару.{S} Ј |
највише пекло да чује какве гласе носи Вујица од Милоша; да ли му је јавио за његов долазак и |
видим, да другога пута нема! — примети Вујица.</p> <p>На две ватре горим због њега, бог га жив |
> <p>— А ти?{S} Ти и не окуси — примети Вујица.</p> <p>— Ја нећу ни окушати.{S} Ја сам ово теби |
да је био срдит кад је писао — принети Вујица.</p> <p>— Море што је био срдит, то није ништа.{ |
</p> <p>— Зар већ одлазиш? — хтеде рећи Вујица, али му језик запе и он само укочено погледа Гит |
> <p>Брижан и замишљен јахао је те ноћи Вујица за Паланку, пошто се растао с Карађорђем.{S} Цел |
оразуму с кнезовима.</p> <p>На ове речи Вујица бејаше занемио и узев писмо у руке, он је још ду |
о својој глави.</p> <p>После ових речи Вујица се загледа у Карађорђа, очекујући шта ће рећи на |
оше скоро сви момци што их бејаше довео Вујица.{S} Једни су стајали и укочено бленули, док су д |
к чије се лице није видело. — То је био Вујица.</p> <p>Доле, у прочељу, у крај ногу Карађорђеви |
слове не мешају.</p> <p>Тако је говорио Вујица, али ово хвалисање и слобођење није могло замаза |
почео заударати.</p> <p>Тако је свршио Вујица Вулићевић.</p> <p> <hi>КРАЈ</hi>.</p> </div> </b |
а сачекају даљи развој догађаја, па ако Вујица не убије Карађорђа, онда да ударе они и да убију |
и свој кованлук!...{S} Ето, то је место Вујица био изабрао за склониште Карађорђу и после њина |
ом, онда се ништа не брини.{S} Господар Вујица је мој човек и он ће ме склонити као рођени брат |
сад гдегод склониш док не дође господар Вујица, да се с њим разговорим.{S} А после ћемо све лас |
а донесе каву.</p> <p>— Где је господар Вујица и Павлић (Павле Сретеновић-Лисовић) — упита Мило |
е утврдо очекује да ће сутра и господар Вујица доћи.</p> <p>То Карађорђа још више забрину.{S} О |
то јавим.</p> <p>— Па шта вели господар Вујица? — пресече га Милош.</p> <p>— Он, ако бог да, го |
— Па тако, тако!{S} Добро вели господар Вујица.{S} Тако и да чиним како је он наредио.{S} Него |
рине и да ће сутра стићи и сам господар Вујица и све ће бити добро.</p> <p>То Ђорђа тако овесел |
д“ је ту, и мене је амо пратио господар Вујица да ти све то јавим.</p> <p>— Па шта вели господа |
је Ђорђе.</p> <p>— Јутрос смо Господар Вујица и ја заједно ручали у Паланци, па после, ја се к |
ађорђе даље.</p> <p>— Држи нас господар Вујица.</p> <p>Карађорђе се чисто разведри.</p> <p>— Е |
се обрадује његовом доласку, али кад му Вујица каза како стоји ствар, да Карађорђе много преза |
у испред коњушнице до Јасенице, и ту му Вујица каже да је дошао Карађорђе.</p> <p>Анта је лично |
исмо, рече му овако:</p> <p>— Господару Вујица, код тебе је негде склоњен онај црни Антикрист.{ |
вних јаничара.</p> <p>У даљем разговору Вујица је наваљивао да одмах јаве Милошу за његов — Ђор |
а — рече Милош забринуто.</p> <p>Док су Вујица и Милош овако говорили, Павле је ћутао и гледао |
едбе господареве.</p> <pb n="276" /> <p>Вујица је ћутао, замишљено бејаше оборио главу и дуго ј |
ао, чисто као да ми нешто прети!</p> <p>Вујица га је разбијао. — Није, бога ми, господару, то с |
етак година почастио кума свога.</p> <p>Вујица чу ове речи, али им смисао још није добро схвати |
нда ћемо твоју понети у Београд.</p> <p>Вујица подиже очи и погледа Лисовића у лице.</p> <p>— С |
а мој долазак? — рече Карађорђе.</p> <p>Вујица слеже раменима.</p> <p>— Бог га свети знао!{S} А |
ни бесан пас пошао — рече Павле.</p> <p>Вујица је ћутао и вртео главом, Милош прихвати:</p> <p> |
жио, где би то писмо могло бити.</p> <p>Вујица је остајао при свом првашњем тврђењу да писма не |
о.{S} Него дед нагни још једном.</p> <p>Вујица наже тикву добро и по други пут.</p> <p>— Тако! |
еше већ покривена белим пухором.</p> <p>Вујица лежаше још непомичан и без јава, као што смо га |
и почне свршиће се с неуспехом.</p> <p>Вујица је одобравао говор Ђорђев и мало по мало онај пр |
ма се одмах отпоче жив разговор.</p> <p>Вујица — јер је он био овај напуштени старац љуто се жа |
ред колибом деси се овај призор.</p> <p>Вујица је био довео са собом два своја и 5—6 Милошевих |
иља закрвављено гледао у колибу.</p> <p>Вујица викну Новаковићу — Никола, припази дер те ви ноћ |
досадила и мени и овоме народу.</p> <p>Вујица се правдао.{S} Момке је повео са собом баш с тог |
био и Наум — поседаше за трпезу.</p> <p>Вујица је био донео са собом лепу погачу, коју је Карађ |
куда све то, за бога, побратиме?</p> <p>Вујица продужи:</p> <p>— ...{S} Ето ни кошуље немам на |
и зловољан.{S} Већ се хватао сумрак, а Вујице <pb n="287" /> још не беше.{S} То није слутило н |
миров служио је сад као момак код кнеза Вујице.{S} Али и њега, Станимира, кнез је почешће употр |
шта усних, децо, за бога!...{S} А кума Вујице још нема!{S} Шта ли то учини човек до сад, за им |
о у сахат.</p> <p>— Што ли то нема кума Вујице! — рече у два маха, као вајкајући се, а после пр |
ра, али уз њега је ишло писмо господара Вујице, кнеза смедеревског, који у писму моли Карађорђа |
ви остали.</p> <p>— Тако и јесте.{S} Од Вујице треба тражити или да пошље главу онога црнога пс |
тим, освану већ и петак, 11. јули, а од Вујице ни трага ни јава.</p> <pb n="278" /> <p>Тога дан |
} Али још те исте вечери стиже човек од Вујице.{S} Он донесе поруку Карађорђу, да је све добро! |
јзад у мркли сумрак ето ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с читавом булументом, с великом гоми |
них момака и говорио овако слободно, на Вујици се познавало да је нешто јако збуњен и сметен; н |
изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже Вујици; хоће ли се ствар крити од њега или да му се све |
о грешно и крваво дело.</p> <p>И ако је Вујици било написано писмо, које тражи Карађорђеву глав |
да му у перо каже какво писмо да напише Вујици.</p> <p>Писар Димитрије седео је прекрштених ног |
</p> <p>— Ово ћеш, колико ноћас, однети Вујици — рече Милош. — Спремај момке као што сам ти рек |
} Овде свака реч главе вреди...{S} Пиши Вујици!{S} Овако му пиши:</p> <p>„Куме Вујица!{S} Са со |
пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта умео казати, |
> <p>Ту у разговору Карађорђе је открио Вујици цео план и намеру свога доласка, само је прећута |
утио се право Смедереву да однесе писмо Вујици и да му преда усмене Милошеве поруке, па да онда |
одмах кренути.{S} Писмо ово прочитаћеш Вујици и показаћеш му га, али га давати нећеш.{S} Само |
га дана под ноћ, Карађорђе се састао са Вујицом Вулићевићем, кнезом смедеревским, а кумом своји |
хвала јаком богу, кад сте под господар Вујицом, онда се ништа не брини.{S} Господар Вујица је |
ворио.</p> <p>Милош га погледа мрко.{S} Вујицу и Павла он је сматрао као своје најверније и нај |
ренуо за Смедерево, с крвавим писмом за Вујицу (7.{S} Јула).</p> <p>Ту је Карађорђе провео три |
ланке, те да разабере чује ли се што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?...</p> <p>Поуздани |
.</p> <p>Тада је он почео наваљивати на Вујицу, да му врати оно писмо што му је писао и у коме |
его, би ли ти мени могао наћи господара Вујицу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — п |
Лисовић стиже у Смедерево и одмах нађе Вујицу, који се баш тада спремао да крене за Паланку.{S |
мислима радовао се како ће овеселити и Вујицу и Карађорђа, кад им донесе овако веселе гласе од |
рађорђа, онда да ударе они и да убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку они сви одјашу у |
ам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треба упљескати, јер ево и они нешто с њим шуруј |
труг сира и тиквицу шљивовице па понуди Вујицу да се прихвати.</p> <p>Изгладнео, испошћен дугот |
.</p> <p>Два дана доцније нађоше сељаци Вујицу мртвог у колиби.{S} Он је страховито изгледао.{S |
у писму писало; и ако је Милош познавао Вујицу, као покорна <pb n="274" /> и бојажљива човека, |
се и Карађорђе; још једном је прекорео Вујицу а затим пређоше на присан пријатељски разговор.< |
>Овај Никола Новаковић био је пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше узео кнез Милош у |
и код Милоша, већ је мислио да су збиља Вујичини момци. (Лисовић који је из Београда повео за С |
ану да се о томе разговоре.{S} Одговори Вујичини били су неодређени.</p> <p>Разгаљивао је Карађ |
у велико одјутрило.{S} Међу Милошевим и Вујичиним момцима владао је жагор и живо кретање.{S} Се |
Карађорђевом помагало је и само држање Вујичиних момака, чији је шапат допирао до Ђорђа и с чи |
и; чини ли се вама сумњиво ово врдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао да се овде нешто плете...</p> |
рађорђе одмахну главом на ово хвалисање Вујичино, али умирен није био.</p> <p>Већ се ухвати мра |
Наумом.{S} Драгић му се надао по поруци Вујичиној и лепо га дочека.{S} Гледећи како Драгић коси |
су се за Драгићево трло, јер по поруци Вујичиној ту су требали да се састану те вечери.</p> <p |
ког, коме је био отишао сам, по одласку Вујичином.{S} Али сад се Вујица опет враћао и већ одмах |
<p>И ту сад Анта каза кнезу целу поруку Вујичину.</p> <p>Милош га је слушао пажљиво; хватао је |
е Вујица.</p> <p>— Да се курталисавамо, Вујо, али како ћемо!{S} Да неће бити што зазорно!?</p> |
ти — рече Павле.</p> <p>— Шта мислиш ти Вујо, шта ћемо с Црним?</p> <p>— Да се курталисавамо бе |
збачен напоље, Штитарац рикну као бесан вук, и с дивљим урликом нападе на закључана врата.{S} Н |
урвина и ограда, преко клада и пањева и вукао га је преко свакојаких препона.{S} Несретник је т |
арица никад није имала станка ни мира — вукли су је на све стране.</p> <p>Тако је било и данас. |
p>Док је Драгић ово говорио момци су га вукли, и он је једва могао испрекидано рећи ово неколик |
аји, мисли, цело биће његово, све га је вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе мислио, а |
ли сем тога задатка, Наума је само срце вукло да се нађе крај Карађорђа и да буде у његовој бли |
ктање тица грабљивица, арлукање гладних вукова или пуцањ очајнога Клефте.</p> <p>А лепе цветне |
тамо би дигли на нас хајку као на бесне вукове — рече Крага и уздахну дубоко.</p> <p>И Карађорђ |
да је вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево |
дну главу, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсецао по |
ару код наше чешме.{S} Лептирови лете и вуку лађице, а оне за њима плове, тако лепо плове... па |
кну као гуја и привика да Драгића одмах вуку, и да му ударе букагије на ноге и на руке.</p> <p> |
ва је теби голема невоља да жив ускачеш вуку у чељусти?{S} Зар ће Милош пожалити данас твоју гл |
заударати.</p> <p>Тако је свршио Вујица Вулићевић.</p> <p> <hi>КРАЈ</hi>.</p> </div> </body> <b |
под ноћ, Карађорђе се састао са Вујицом Вулићевићем, кнезом смедеревским, а кумом својим.{S} На |
S} Из Ђорђа је куљао дим, као из каквог вулкана.{S} Наједаред он скочи с миндера и узе живо ход |
ез, викну Анти:</p> <pb n="263" /> <p>— Вуци се унутра!</p> <p>Анта се пренерази и хтеде нешто |
ла; ја ту мислим и конаковати.</p> <p>— Вуци се одатле с тим твојим кучетом, да не спљискам за |
и хтеде нешто рећи.</p> <p>— Унутра се вуци! — викну Никола хватајући се за пиштољ — да ти сад |
пет нашли изговора да јурну у народ као вуци међу јагањце.{S} С друге стране опет следи ме зебњ |
ш је у највећој јарости викао.</p> <p>— Вуците ми испред очију тога пса, да не поганим руке о њ |
арав!“ Јес ја нисам човек; мене срце не вуче за весељем, за радошћу, за срећом!...</p> <p>Карађ |
мах, он је осећао као да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш |
му донесе будак и узгред да замоли попа Вучка, да неизоставно дође на трло и да понесе што треб |
ла ископана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо из Аџибеговца, али је под њ |
мало доцније; али ако се сувише забави, г. митрополит нека га не чека.</p> <p>Два пуна сахата т |
на ступаљ.</p> <p>Момак одговори да је г. митрополит тек устао, и протисну се крај ђенерала на |
митрополитом.{S} Слуга га извести да је г. митрополит у соби и да је наредио да му се јави кад |
е.{S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. митрополит ништа не брине.</p> <p>Говорећи то, Карађ |
и!</p> <p>— Па то ће му и бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код везира у Београду!</p> <p> |
све што срета, дочекује <pb n="306" /> га прекором и клетвама.{S} Ни откуда ни једнога гласка, |
>„Већ њега треба намамити амо.{S} Треба га дозвати да погине кад хтедне побунити народ, па ће с |
ти да се не љути и да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} Најзад, кнез је говорио срдито, али с |
је с господином митрополитом.{S} Слуга га извести да је г. митрополит у соби и да је наредио д |
рачној даљини, односећи собом Ђорђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се чиња |
својим помагачима да оставе Драгића, да га не везују, а сам дохвати сабљу, одскочи корак назад, |
а Црни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче за собом, да се дохвати негде с Турцима и да |
бегству Карађорђевом и да их замоле, да га бар оне зауставе — све је то било доцкан.{S} Карађор |
служи домовини, да уздигне њено име, да га учини славним и страшним, а кад се рат свршио, кад ј |
ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај је човек данас на |
Само ће се овде на крају потписати, да га је прочитао и да знаде шта му се у писму наређује.</ |
да отац Мелентије не могаде сакрити, да га је такав говор о бившем господару српском дубоко ожа |
да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{S} Њима, тим људима, |
го склони се ти мало даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече На |
веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима по угледу, па |
гу пушку.</p> <p>— Па шта је тражио, да га тако пустите к мени?</p> <p>— Питао је за те, господ |
ао сељак, а и румунски је знао тако, да га нико не би могао распознати да није рођени Влах.</p> |
, Карађорђе се бејаше прерушио тако, да га је тешко било познати.</p> <p>Своју прогрушену косу |
на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како трчи, свакоме би морало пасти у очи и с |
се двоумио.{S} Најзад рече:</p> <p>— Да га дозовем сам!</p> <pb n="185" /> <p>Павле и Вујица, з |
ај и заповеда.{S} Ко му смета, треба да га уклони.{S} Зар би они са мном друкчије?{S} И зар ми |
...{S} И ако му судим, имам ли права да га осудим?...{S} И ако га осудим, имам ли права да ту п |
до сад ја очувао душу и заклонио га да га Турци сасвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам преза |
те, а везан није.{S} Није било нужда да га везујем.</p> <p>— Нема ништа од оружја код себе?</p> |
ко је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем.</p> <p>Говорећи то, ђенерал хитно поздрави |
је и неће да се каже, није ред ни ја да га изазивам силом.</p> <p>Све се ово десило 28. јуна 18 |
Па шта да чиниш, брате? — почнем ја да га тешим. — Ниси се ти од беса уклонио, нити си отишао |
ко се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава не говор |
охлади, па после твојим шеретлуцима да га измолиш, као што си и лане измолио онога пса, па је |
мене, што се бар ја не нађох паметна да га зауставим од бегства, кад је већ он био пометен од б |
аву укинути, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не упита шта учини.{S} Милош је измећар свијетл |
, ја сам добио заповест од господара да га предам везиру у град, и речено ми је да његову главу |
За самога Молера платио му је 6 кеса да га погуби.{S} То сам чуо од једнога повереника везирова |
ао, док момци бејаху спопали Драгића да га извуку напоље.</p> <p>— Верујем ти!{S} Не бих ти вер |
оручује да ће доћи и припрема Милоша да га пријатељски дочека.</p> <p>— Шта да се чини? — ово п |
о с Ђорђем стекли и извојевали — бог да га прости!“ — Ето, то је једино, то је све што ја желим |
подар!{S} Па, чиниш волико, како сад да га <hi>уклониш!</hi></p> <p>Али услужни доглавници одма |
, и протисну се крај ђенерала напред да га поведе митрополиту и да отвори врата пред високим го |
Србије отишао, и оставио овај народ да га Турци муче и убијају.{S} Тешко је веровати, да би се |
совао за вештога главосечу; желео је да га обдари те упита, ко је и шта је тај човек.{S} Шапат |
лан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, но кажу, |
на Добрњца онако сумњиво, бојећи се да га овај не куша, па да још боље накити своју тужбу прот |
ад пред зору одморити“ — и бојећи се да га не пробуди, Наум полако изађе напоље.</p> <p>Пред ко |
е писмо давао из руку а изговарао се да га је негде изгубио.{S} То га је довело у опреку с кнез |
човека но да се још није вратио, те да га очекује сваки час преко Паланке.{S} Међутим приватно |
} Ево га овде у соби.{S} Ево изађите да га видите — брбљало <pb n="234" /> је девојче подиграва |
рође.</p> <p>Неки од сељака понудише да га испрате до у село, но Драгић одби ту понуду.{S} Боја |
е на око као пријатеља „вождовог“, и да га тако не обележи пред Турцима, зашто би се у незгодно |
наскоро затим да му пише и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како га н |
дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади горе на врх вршка, како би се могао видети из |
заједнички да изађемо пред везира и да га замолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од Милоша? — у |
ађорђа, али је исто тако био готов и да га убије у свако доба, кад то захту велики интереси хет |
срдна да се одазове цвилењу његову и да га прими у мрачна наручја своја.</p> <p>И тако, као стр |
било да ја пошљем кога од мојих људи да га потраже и код других...{S} А, шта велите?{S} Где мис |
вни на Карађорђа и једва би дочекали да га оптуже пред Русима.</p> <p>Бојао се да се није изрек |
зло хтео учинити, те би сви повикали да га уби из страха да ти не преотме господарство и власт |
еколико пријатеља већ бејаху потегли да га виде.{S} Међу осталима био је ту и Риста Парезан и ј |
арађорђа врати натраг у Аустрију или да га кришом протури до у Црну Гору, где би се за времена |
ирајте“ — неће после ни једно ланути да га јашем.</p> <p>— Несретник, несретник!{S} Он разуме ч |
мо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га потражим.{S} Он је дошао послом; али не верујем да ј |
гог, кријући све то од других: — Сам да га тужим, сам да му судим, сам да одобравам ту пресуду, |
ђа, и где га год стигну, под стражом да га врате.{S} Свака извидница имала је нарочитог команди |
два маха долазио до њега, с намером да га викне и да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хт |
{S} И ја не бих марио да ти дам изун да га слободно можеш убити, чим наиђе у наш пашалук.{S} Ал |
} Изгледа да се Карађорђе прибојавао да га когод не нападне ноћу, па је желео да Вујица бар до |
пред Милошем, јер се свак побојавао да га Милош не узме на око као пријатеља „вождовог“, и да |
ишти.{S} Док се с једне стране бојао да га историја не осуди као кукавицу и страшљивца, који је |
{S} Он чисто подскочи с миндера, као да га нешто упечи и пун нестрпљења, узе махати десном руко |
родбину, али нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још једино живи од милости |
славуј певао, кос бејаше ућутао, као да га и он слуша.{S} Али, кад песма славујева поступно изу |
ње стоји разбацано и нагомилано, као да га је нека свемоћна рука у нереду просипала лево и десн |
да се оде.</p> <p>Крага замуцну, као да га нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи. — |
ете Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати се око т |
о је тако ћутао.{S} Изгледало је као да га за тренутак бејаше украо сан.{S} Карађорђевица устад |
ам.</p> <p>Тада се Гитарић учини као да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само онако |
<p>Али у исти мах, он је осећао као да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не |
сан или јава.{S} У грудима је осећао да га нешто истински боле, нарочито испод леве сисе, где ј |
ашује да и последњи ратник има право да га убије. <pb n="174" /> Али тако исто и он тражи апсол |
рошета по чистом зраку, јер се жалио да га боли глава, па се од тога доба није више ни враћао.{ |
и, оптуживао је пред Русијом и молио да га уклоне кудгод дубље у унутрашњост царевине.{S} Герма |
уше.</p> <p>Драгић би и даље говорио да га Милош не пресече, он цикну као гуја и привика да Дра |
без неке тешке казне божије па ма ко да га је учинио.</p> <p>Покојнике су саранили. — Одоздо је |
апољу пред вратима, је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на |
/p> <p>„Али како да се попнем и како да га наместим на овакој страховитој висини, која се под с |
да пође.{S} Старцу рече само толико да га одведе <pb n="232" /> до Чолак-Антине куће, а после |
ћица на расположењу, а ту је и дечко да га услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у град, стој |
ом благодарношћу (јасно се познавало да га је то јако обрадовало).{S} Пошто ју је прво загледао |
че ништа више, али се по њему видело да га је ово вајкање Павлово дирнуло, и да је још врло јед |
ово марвинче заслужује што друго, но да га овде премлатим.</p> <p>— Па баш зато га и остави нек |
S} Слађе му се напити српске крви но да га медом нахраниш.{S} Него ту нема друге помоћи; њему в |
— он неће.{S} Молио сам царски двор да га тргну кудгод дубље у Русију, па још немам одсечна од |
крст, само зна толико, да му је дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади горе на врх в |
елом овом земљом, па је наша дужност да га сад по могућству прихватимо и склонимо.{S} Њему не с |
о домамио човека и спремио му заседу да га убије; и то њега — кума свога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Ш |
ад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће конаковати.{S} Карађорђе упита |
ије, но као оно мртвацу кога окупају да га мету у мртвачки сандук.{S} Ја не мислим више о живот |
тај свој план.</p> <p>Писаће Герману да га обавести о последњим догађајима у народу и да му каж |
шимо на то, мораћу понова ићи везиру да га о томе известим, да ми се после што не накачи због т |
онова врати на Драгићево трло, па ту да га чека, јер су ту склонитији и за разговор и за састан |
иру, држећи у руци спремљену качкету да га покрије и улови.</p> <p>Али, ах! тек што је мали лов |
лази тако у недоба, и заповеди одмах да га свечано приме, са свима <hi>парадама</hi> обичним за |
и опростити!...</p> <pb n="88" /> <p>Да га је гуја упечила не би се Драгић жустрије окренуо.{S} |
њу — ваљало је позвати Ђорђа.</p> <p>Да га зове преко људи, знао је да Ђорђе то неће поверовати |
ању он је лежао већ пуна два дана, када га сељаци случајно нађоше, и већ је био почео заударати |
е, стоји пред тим дивним храстом, гледа га како је поносан и горостасан и чуди се његовој лепот |
S} А кад се тако једном учини зло, онда га после нико више не исправи...{S} Што би господар мењ |
Народ је као и свака друга стока, куда га чобанин поведе он онамо и иде.</p> <p>— Јес, само шт |
133" /> срце, те се чисто стресе и језа га прође и овако на јави.{S} Он се прекрсти, прекрсти с |
о.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га слободно узимам на своју душу, и ако смо криви пред |
украо му преко 10 хиљада дуката.{S} Ја га пратио у Цариград, да гледа народне послове, а он се |
поверено ово велико и свето дело, и ја га морам извршити.{S} Чекати немам кога!{S} С тога да п |
господара Ђорђа.{S} Прерушио се, али ја га опет познадох.{S} У два маха хтедох да му се јавим, |
лош је био већ код везира.{S} Марашлија га је дочекао љубазно и расположено.{S} Понудио га је д |
таре жене, неке далеке куме своје, која га обиђе једаред у десетак дана, донесе му по један хле |
а у главу само једна једина мисао, која га је пратила и дан и ноћ, коју је дању на стотине начи |
ејаше метуо велику храстову даску, која га је заклањала са стране.</p> <p>Лево од њега, с друге |
на мати, она која га на срцу носи; која га девет месеци храни крвљу својом, која после точи из |
мајка!{S} Јес, несретна мати, она која га на срцу носи; која га девет месеци храни крвљу својо |
вник везиров и вршио тај посао!{S} Нека га правдају како хоће — он је у мојим очима крив.</p> < |
има руке!{S} Прати поуздана човека нека га тамо уцмека, па крај.“ Но после се као нешто предоми |
он ће тако и учинити.</p> <p>— Па нека га, нек дође.{S} Таман га Турци и чекају!{S} Он мисли о |
>— Права турска замисао!...{S} Али нека га, котило му његово!{S} Што није остао овде у земљи да |
ко се сувише забави, г. митрополит нека га не чека.</p> <p>Два пуна сахата трајао је разговор и |
о дизало у вис.{S} Милош зађе и потапка га одозго ногама, ситнећи све стопу уз стопу.{S} Кад ст |
пропаст, био пао у тешку бољку, спопала га терлема, и једва је кукавац жив остао.{S} Бејаше му |
<p>„Вила гњездо тица ластавица.{S} Вила га је девет годин дана.{S} А десете поче да развија!... |
тога је Вујица сад њега тражио и посла га да иде у Смедерево и да <hi>однесе</hi> поруку секре |
о до сванућа.</p> <p>Неколико пута жена га је подсећала да легне, да се и сам мало одмори, али |
Наум отпутовали су.{S} На растанку жена га пољуби у руку, а он јој рече само:</p> <p>— Пази дец |
Карађорђу да ослобађа Шумадију?{S} Она га није звала и молила; он је сам дошао, наметнуо се, а |
акшире и крити иза леђа.</p> <p>Али она га ухвати за руку, повуче је чудном снагом и диже у вис |
> <p>Кнез је говорио срдито.{S} Кнегиња га је слушала пажљиво.{S} Кад он за тренутак застаде, о |
да гдегод што не сакрије од оружја, па га онда пустите амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђ |
ац, или га обесе ченгелима за ребра, па га тако оставе док не издане.</p> <p>Али и Турци су пра |
ђе бејаше чуо за долазак Карађорђев, па га је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас на в |
е паметно купио од њега све планове, па га онда одбио и не хтео ући у његово друштво.</p> <p>Ал |
енац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и п |
куне, што су га са Турцима завадили, па га напустили и у свет утекли.{S} С тога само за њима ни |
рче памука, натопљена зечијим лојем, па га два три пута превуче преко сабље.{S} После је стиште |
, што је хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и оставе на миру.</p> <p>Споља поставе |
p>— Онда је најбоље домамити га амо, па га овде убити — рече Врљо.</p> <p>— Што га домамљивати |
као оштро жељезо заби у груди и дочепа га за само <pb n="133" /> срце, те се чисто стресе и је |
И он дохвати мртво, крваво тело и утура га међу кладе.{S} Једна рука бејаше се испречила и не м |
а везира београдског и од тога доба, та га је мисао пратила и дању и ноћу као рођена сенка њего |
и наглув, а и језиком је запињао.{S} Та га је несретна болештина сасвим убила.{S} Тек кад смо п |
оставили из неке почасти, а у истини та га је стража чувала као заточеника.</p> <p>Кад ја уђох, |
ња.</p> <p>Она му прилази полако, хвата га за рукав и вели му мирно али сасвим разговетно:</p> |
ојим еспапом радите ове године? — упита га Карађорђе.</p> <p>— Тргујемо лисичијим кожама — рече |
>— Па добро, шта си сад науман? — упита га чича Ива његов сељак из Ропочева.</p> <p>— Одох прав |
S} Из његова говора јасно се видело шта га тишти.{S} Док се с једне стране бојао да га историја |
орђу и после њина прва састанка, Вујица га је ту упутио, поручив Драгићу да му у свему буде на |
ећ био у Паланци. <pb n="260" /> Вујица га одмах узме на страну, изађу испред коњушнице до Јасе |
пет је дошла од Милоша.</p> <p>— Вујица га је примио, Вујица нека за њега и одговара — рече Мил |
то као да ми нешто прети!</p> <p>Вујица га је разбијао. — Није, бога ми, господару, то се теби |
>Он дохвати бачени војнички добош, веша га о врат, добује, прибира разбеглу српску војску, спас |
p> <p>На две ватре горим због њега, бог га живи посекао — рече Милош срдито после подужа ћутања |
<p>Вујица слеже раменима.</p> <p>— Бог га свети знао!{S} Али, шта мислити?{S} Па ја <pb n="256 |
p> <p>Још пре 3—4 године, још онда, кад га је оно Јаков на Забрежју наговарао да и он с осталим |
пре 5—6 година спасао кума Милоша, кад га оно о малом Божићу на скупштини у Београду Младен хт |
он се опет отимао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви позивају, па чак и кума Милош, не може га |
ткује и да није требао ни долазити, кад га нико није ни звао.{S} Кнез Милош опази ово мигање и |
м мислио чинити.{S} И мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гуштера |
p>Милош је једнако хукао, као човек кад га снађе нека голема беда.{S} А није му ни било лако.{S |
угледнијих момака Милошевих.</p> <p>Кад га скинуше с коња, Цукић није могао стати на ноге.{S} Б |
вако, кад му се Ђорђе сам јави и позове га, да се споразуму и договоре шта може, а шта не може |
, осећаји, мисли, цело биће његово, све га је вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе мисл |
ађорђе извади златан дукат руски и даде га Стојадину да набави што треба за јело.{S} Још му пре |
, бабо код куће?</p> <p>Тек сад познаде га девојче, брже припаде руци <pb n="233" /> и рече да |
ко невешто и несретно удара.{S} Спопаде га нека дрхтавица и он није могао даље.</p> <p>Осакаћен |
омишља, и после сави на више и нестаде га у мраку.</p> <p>После четврт часа он се заустави пре |
S} У најбешњем трку коњ скочи и нестаде га у оној магли.</p> <p>У истом тренутку чу се доле нек |
љу Катарине II, рече лаку ноћ и нестаде га у ноћном сумраку.</p> <p>Корачајући крупним корацима |
ш у себи — јес, овде ћу га сакрити, где га нико никад наћи не може, где ни сунчев зрак не може |
миг момцима да уведу Цукића у хан, где га склонише у једну мрачну одају.</p> <pb n="20" /> <p> |
е те га ископа и премести у Тополу, где га сахрани, у породичној гробници у цркви коју је Карађ |
ачке извиднице да гоне Карађорђа, и где га год стигну, под стражом да га врате.{S} Свака извидн |
арка и гуркајући га тако полако, изведе га напоље.</p> <p>Никола бејаше изашао пред њима.{S} Пе |
нуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га дирати и обадва пута полако се повуче.</p> <p>Наједа |
а, који све више залазаше у дољу и виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива.</p> <p>У том |
пусти у потеру за Чимбарлијом.{S} Нађе га пијана с дружином у једној механи кровињари крај дру |
— упита Добрњац радознало.</p> <p>Ђорђе га погледа подозриво, а кроз главу му пролете: да ли ов |
е ужурбано све ово спремао, а Карађорђе га је са стране гледао пажљиво, а по глави му се све не |
жати, али га она дочепа за руку и стеже га као железним клештима.</p> <p>Хоћеш да бежиш, да уте |
крст, који му је висио о врату, подиже га према себи, прекрсти се и пољуби га и рече јасно: „з |
позивају, па чак и кума Милош, не може га нико ни везана зауставити.</p> <p>— Ви то боље знате |
.{S} Али на једаред из тога заноса трже га снажно дрмусање.{S} То је био џелат, који га тресаше |
ште око њега и са склопљеним рукама узе га молити да се не љути и да не виче.{S} Једва га је ут |
ртији.{S} Младо голобрадо калуђерче узе га читати, док су скупљени радознало слушали около.</p> |
котарчицу варива — то је све...{S} Сузе га загушише и старац покри лице рукама.</p> <p>Гитарић |
44" /> пресрете га оно исто момче, које га је и синоћ дочекало.</p> <p>— Све је спремно — рече |
<pb n="305" /> прикупи дизгине и џарне га мамузама тако да јадно живинче у помами јури као муњ |
е човеку дванајестогодишњег синчића, те га са својим харамијама скотски оскрнаве и обележе.{S} |
две године, родбина Карађорђева дође те га ископа и премести у Тополу, где га сахрани, у породи |
још с вратница <pb n="244" /> пресрете га оно исто момче, које га је и синоћ дочекало.</p> <p> |
авих гласова вичу: доле с убицом, убите га, растргните га.“</p> <p>...{S}Хиљадама руку маша се |
тало да будете његови пандури, доведите га слободно.</p> <p>Милоша чисто жацну ова примедба Врљ |
чу: доле с убицом, убите га, растргните га.“</p> <p>...{S}Хиљадама руку маша се за њега, и он в |
те га! — рече кнез полако — прегледајте га добро, и припазите да гдегод што не сакрије од оружј |
теби да се преда.</p> <p>— Разоружајте га! — рече кнез полако — прегледајте га добро, и припаз |
ари.{S} Ако покуша какво зло, с тога ће га покушати — рече Карађорђе замишљено.</p> <p>— Па ето |
да иде да се одмори; обећавао је да ће га он заменити, и Милош се збиља наскоро поздрави с гос |
оћи код њега, али митрополит рече да ће га задржати код себе.{S} Ђорђе се жалио да има јаку гла |
екли, ако се с те стране што боји да ће га Турци што кривити како да упусти Карађорђа да умакне |
јер му је Чимбарлија био запретио да ће га заједно с његовом чељади, у његовој рођеној кући и з |
Милош и позива да дође у Србију, где ће га народ једва дочекати, па заједнички, као браћа, да р |
, већ благо, човечно поступање; буле ће га благосиљати за се и за нејач своју, а међу Турцима, |
је био намештен поуздан човек, који ће га свуда пратити.{S} То је био Наум, који му је служио |
Па и боље је да плати, свакојако то ће га мање стати, но и најмањи неред, који би се могао изр |
, зна за њега цела земља, а ето нестаће га, па не само да људи неће знати шта би с њим, но ће с |
Па шта вели господар Вујица? — пресече га Милош.</p> <p>— Он, ако бог да, господару, добро вел |
..</p> <p>— Сад, бог или ђаво — пресече га Милош — тек то ће бити најзгодније.{S} Онај црни ант |
p>— Под Милошеву, под народну — пресече га Добрњац живо. — То данас и деца у Србији знају, да с |
се врати!</p> <p>Милош плану и пресече га.</p> <p>— Никад! — викну он потресеним гласом.— Он ј |
рестрављено, крваво срце његово, и поче га гњечити и чупати.</p> <p>Неодољиви бол обузе Милоша |
оклевања одруби глава.</p> <p>Сподбише га џелати и хтедоше га наместити исто онако како је био |
ују, но они обојица уграбише и пољубише га у руку.</p> <p>— Јесте ли живи, јадни! — упита их Ђо |
нда људи, навалише на Ђорђа и преломише га.{S} Брани се јадан, брани, па најпосле попусти.{S} С |
ивио.{S} Сиротињски плач и сузе уфатише га и убише, и главу му јошт с једном његова друга, који |
који га скидоше с коња.</p> <p>Спустише га.{S} Он се притаји, изгледало је као да нешто ослушку |
ва.</p> <p>Сподбише га џелати и хтедоше га наместити исто онако како је био намештен и кнез Сим |
а у кућу уђе човек повисока раста, књаз га дочека, њини се погледи сусретоше и неко време гледа |
ђе.{S} Одерали би га као јарца, жива би га на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да |
њим у ближе односе и познанста, и да би га што боље задобили, донекле су га упознали са својом |
а чека, и како га је толико жељан да би га од блата градио.{S} Казаће му и то, како се с Турцим |
о год од везира...{S} А онда зна шта би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива одрао |
Шумадији доста закопаних пара и кад би га притегли, он би имао откуд да плати.{S} Ето, с тога |
Србији, и Турска и Аустрија сматрале би га као рускога агента, а Русија није имала интереса да |
ни не умешају у тај општи покрет, те би га могли пренети и амо преко Дунава на српску рају.</p> |
давији.{S} А имало би их и овде који би га једва дочекали.{S} Док би Турци стигли могле би план |
о, а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га као јарца, жива би га на колац набили, чим би им пао |
ао при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би га прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле везане?</p> |
кад цело писмо буде готово, прочитао би га књазу.{S} Он би тада или одобравао или би приметио:< |
је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жива на колац набили да су га ухватили.{S} Но |
ако народ Карађорђа једва чека, како би га сад од блата градио и како ће све листом скочити, чи |
иже га према себи, прекрсти се и пољуби га и рече јасно: „заклињем се“.</p> <p>Милош се и сам п |
сам прекрсти, маши се за крст и пољуби га.{S} Затим обриса зној, који га беше пробио, прокашља |
срце, да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву малу преграду у десном |
старац помоли, сакупљени свет поздрави га с пуно дирљиве поште.{S} Сви су га познавали.{S} То |
аше и да не груне унутра.</p> <p>— Зови га — викну тада Цукић.</p> <p>— Је ли море, Марко, шта |
, побратиме — рече он Гитарићу и понуди га да седне.</p> <p>Наместише се крај ватре и међу њима |
е отпоздрави ћирицу митрополитова, који га с дубоким клањањем предусрете на вратима и с питањем |
овој ненадној појави хајдука Врља, који га је на мах отргао од личних и горких мисли и привиђењ |
ј бели свет! — рече Цукић момцима, који га скидоше с коња.</p> <p>Спустише га.{S} Он се притаји |
арађорђе наиђе на кмета Стојадина, који га, и ако је био прерушен, одмах познаде.{S} У осталом |
е плане и да не кидише на Добрњца, који га је тако изазивачки нападао и вређао.</p> <p>У два ма |
Никола Шатрић био је момак Марков, који га је ноћас допратио.{S} У њега је Марко имао велико по |
и пољуби га.{S} Затим обриса зној, који га беше пробио, прокашља се и рече:</p> <p>— На аманет |
Мелентије његов је „попа“ — човек, који га воле као брата рођена, и који му се до сад нашао у н |
ажно дрмусање.{S} То је био џелат, који га тресаше својом крвавом снажном руком.{S} И на једаре |
а његове простодушне искрености, а који га сад, прилично збуњен и изненађен, пресрете на кућњем |
онда, Карађорђе још има пријатеља који га као свеца обожавају.{S} Они ће проклињати убилца; он |
и од плодне бујне дажде, и од људи који га овако пометена с чуђењем срећу и од животиња које не |
им брковима, и као да ослушкује хоће ли га и овде узнемиравати његов мали гонитељ.</p> <p>— Пол |
био и његов план у почетку...{S} Што ли га сад овако измени?{S} Јамачно се ђидија побојао, испа |
рочитаћеш Вујици и показаћеш му га, али га давати нећеш.{S} Само ће се овде на крају потписати, |
— викао је Драгић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момцима изгура напоље.</p> <pb n="46" /> |
трулеш.</p> <p>Милош хтеде бежати, али га она дочепа за руку и стеже га као железним клештима. |
Новаковић био је пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше узео кнез Милош у своју службу, |
ње, кад жива човека ударе на колац, или га обесе ченгелима за ребра, па га тако оставе док не и |
о кога простијег кнеза народног, па или га обрлате те им истински поверује, или му подмакну по |
дем, а кога жива ухвате њега посеку или га набију на колац.{S} Али кад ни потера не може ништа |
ја њега нисам ни био ни убио.{S} Убили га хајдуци за паре.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Мило |
о дана на њега највише викали и кривили га за најтеже злочине.</p> </div> <pb n="49" /> <div ty |
ника — њега — кнеза Милоша главом, моли га да буде благ и добродушан према турској нејачи, прем |
је Николу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу господару, али к |
ад море прогута утонула бродара, сарани га у своје неизмерне дубине, а горе опет остане глатка |
идећи непозната човека пред коњима, они га обојица скоро у један мах упиташе шта хоће.</p> <p>— |
о века славило.{S} Али Руси, Руси — они га одмамише.{S} А боље да су га убили — рече Павле испр |
Иди господару Милошу у Београд, закуни га да ником живом не казује што ћеш му рећи, па му онда |
не би имао ни згодна изговора, зашто си га убио, шта ти је сметао какво је зло хтео учинити, те |
едомишља и вајка!...</p> <p>— Шта, а ти га жалиш? — рече Милош јетко, а доња му усна заигра.</p |
а и тешке жалости.</p> <p>— Шта, жао ти га! — рече Милош јетко и подругљиво.</p> <p>Отац Мелент |
ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем Николу кад год ме не п |
е кренути и народ на устанак, и нагнати га да се одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака с |
ге, па нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву малу преграду у десном бисагу, па бисаг закљу |
Србину и јунаку могло допасти и занети га.</p> <p>Тако се неговањем тих односа, мало по мало д |
сно је пустити га, а још опасније убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдегод склони док се ства |
илош.</p> <p>— Онда је најбоље домамити га амо, па га овде убити — рече Врљо.</p> <p>— Што га д |
Али овде је невоља — опасно је пустити га, а још опасније убити га.{S} А мирно да се ухвати и |
и могао наћи господара Вујицу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p |
не и да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га дирати и обадва пута полако се повуче.< |
ју Ђорђе, брате? — рекнем му ја, жалећи га, јер чисто видим како се човек просто искида и никак |
одјекују и ломе се око њега, називајући га крвавим убицем и тражећи његову смрт.{S} Бол у груди |
ша оберучке обухватио Марка и гуркајући га тако полако, изведе га напоље.</p> <p>Никола бејаше |
то је стајало споља до врата, и кријући га иза леђа, полако и опрезно се стаде приближавати при |
је био жив и пун полета.{S} Завршујући га он рече:</p> <p>— Видиш, Науме, овде је никло прво с |
> <p>Паштрмац га је ублаживао, салећући га са сваке стране.{S} Спомену му како су Драгић и оста |
>Дошао је био тренутак смрти, и сужници га нису хтели развлачити.{S} Освртоше се по тамници.{S} |
да најстрашнији у целом граду.{S} Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у самом |
ао што се обично захвата жито, и изручи га опет натраг, сипајући одозго с висине комад за комад |
љутито:</p> <p>— Није вала!{S} По души га, ко слага!</p> <p>— Којекуде, баш поган свет!{S} Сам |
, ако бога знаш?{S} Остави то сито, дај га овамо мени, па одите да вас отресем од прашине и да |
отац, кукајући вратио се кући, а случај га намери на Врља.{S} Народ је тада (после Карађорђеве |
с њом бахне у Србију...</p> <p>Духовник га пресече: — Ама који Црни?{S} Је ли господар Ђорђе? — |
Синоћ је било подуже...</p> <p>Ђенерал га пресече:</p> <p>— Шта? „Вожд“ није спавао овде?{S} П |
е толико променио и тако порђао, да сам га ја једва познала.{S} До мога доласка Ђорђе није нико |
да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Бо |
у оде глава док оком тренеш.{S} Кад сам га <pb n="24" /> узимао за момка, имао сам с господарем |
не јавља?</p> <p>— Ништа!{S} Питао сам га, поручивао му, и он све некако врдака и на то не одг |
је свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и поручивао му да се смири — он неће.{S} Молио сам ц |
ако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све како је било по реду па се онда пу |
бејаху ужегле жижак.</p> <p>— Сређујем га овде, а ко зна где ћу га откати — рече старија жена |
</p> <p>Одсекао му обадва уха, а за тим га опремио тако несретно, да је у Пожегу ушао го голцат |
је ово човек.</p> <pb n="252" /> <p>Чим га бејаше загледао, кнезу паде на ум Карађорђе.{S} Овак |
сто се обрадова кад чу реч „попо“ којом га је кнез Милош обично звао кад је истински и срдачно |
ли и у прошлости и у будућности, а Наум га није хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда онда и |
кидано рећи ово неколико речи.{S} Један га момак бејаше ударио шаком преко зуба, па је сав био |
/p> <p>— Па нека га, нек дође.{S} Таман га Турци и чекају!{S} Он мисли ово је сад као што је би |
амо не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га прекиде.</p> <p>— Добро је, хвала Богу, и нама.{S} Ш |
јуче је и он стрепио!...</p> <p>Домаћин га пресече.</p> <p>— Шта није Турчин!{S} Три пута је го |
Србије.{S} А гле сад!{S} Наједаред, он га је звао к себи!</p> <p>У писму се говорило како су с |
естиво и кад му Гитарић пружи парче, он га прихвати оберучке.</p> <p>Јео је халапљиво, а очи су |
то гледао и тек кад човек проговори, он га познаде ко је.</p> <p>— Ја сам побратиме, рече гост, |
„попа.“ Он га је разгалио и ублажио; он га опоменуо како <pb n="113" /> ће му благост, коју сад |
оред њега десио његов кротки „попа.“ Он га је разгалио и ублажио; он га опоменуо како <pb n="11 |
кучена у узенгији.{S} Тако обешена, коњ га пренесе преко урвина и ограда, преко клада и пањева |
ик му је био на пола пресечен, одгризао га је у мукама својим рођеним зубима.</p> <p>У таком ст |
и ограда, преко клада и пањева и вукао га је преко свакојаких препона.{S} Несретник је тужно ј |
овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао га усред рођене куће његове.{S} Доста је он других помл |
<p>Марашлија погледа Милоша и посматрао га је дуго и пажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај озбиља не р |
ја се шалим?{S} Није, очију ми!{S} Ево га овде у соби.{S} Ево изађите да га видите — брбљало < |
вде!{S} Деда...{S} Деда Ђока!...{S} Ево га у соби!...{S} Сад је дошао!{S} Казала сам му да сте |
} А где је он и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, сам је!</p> <p>— Сам!? — књаз се не |
ет качкету и победоносно узвикнуо: „ево га!“ шарени лептир већ је прнуо и весело летуши даље кр |
но.{S} Марко га дочепа за раме и сурово га продрмуса:</p> <p>— Хеј, момче!{S} Да ниси задремао? |
p> <p>Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго га је гледао нетремице.</p> <p>Док је Карађорђе тако не |
мао своје трло код воде Доћана, а одвео га је тамо Стојан Пауновић—Аџибеговац.{S} Изгледа да се |
чекао љубазно и расположено.{S} Понудио га је да седне наспрам њега и за дуго су срдачно разгов |
народу до сад ја очувао душу и заклонио га да га Турци сасвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам |
га.{S} Карађорђе је дошао сам; допратио га је један Грк.{S} Али чим се дозна за њега, само док |
ац.</p> <p>Кнез скочи. — Он туна!{S} Ко га ухвати?{S} Ко га доведе?</p> <p>— Дође сам!...{S} Ка |
кочи. — Он туна!{S} Ко га ухвати?{S} Ко га доведе?</p> <p>— Дође сам!...{S} Каже, хоће да се пр |
један Карађорђе, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и наговору?{S} Тако убиств |
већ од себе сама, од образа свога, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и издаје своје и прокл |
до Паланке или до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од себе, онда нека дође бар до Ра |
а би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помогле н |
имам ли права да га осудим?...{S} И ако га осудим, имам ли права да ту пресуду извршим?...{S} И |
ло поћутао он додаде блажије: — Мањ ако га нешто цареви силом натуре!{S} Али и онда не знам как |
озиви Милошеви и његова уверавања, како га народ чека раширених руку, нашли су приправно земљиш |
аредбу о убиству и хвалисао би се, како га је стало и много труда и много пара да ту опасност о |
етремице.{S} Отац Мелентије осети, како га од тога погледа прође језа.</p> <p>— Духовниче, мени |
оштења нема.</p> <p>Шест је година како га несретник проси у милосрдна неба, али небеса су затв |
ку маша се за њега, и он већ осећа како га тресу, трзају, кидају и разносе у комаде.{S} Једна л |
ће му како га народ једва чека, и како га је толико жељан да би га од блата градио.{S} Казаће |
је о војводи, како му иде посао и како га служи здравље.{S} Наједаред бахну ненадно с питањем: |
ек кад се нађе насамо, Милош осети како га Карађорђев долазак у Србију притискује као каква, ст |
двоумице.{S} Милош је тада осећао како га ненадно спопада самртни страх, при самој помисли на |
о, говорио је много, јер је осећао како га тај говор ведри и разгаљује.</p> <p>— Говори море — |
ти одломке кора, а уз то је осетио како га загушује мокри натрули задах што отуда бије.</p> <p> |
а се врати у Србију.{S} Рећи ће му како га народ једва чека, и како га је толико жељан да би га |
ајао његов крвави убица, Никола, и неко га време посматрао.{S} Затим приклече, исука јатаган и |
ли баш и да пође по каквој заради, нико га не би смео узети; од њега сви бегају као од чуме.{S} |
од њега сви бегају као од чуме.{S} Нико га не би смео примити у свој дом, ни под свој кров.{S} |
мах у селу има толику родбину, али нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још ј |
ли није се имао кад много чудити, Марко га изазва на страну, и међу њима се отпоче овакав разго |
двоумио и ћутао је замишљено.{S} Марко га дочепа за раме и сурово га продрмуса:</p> <p>— Хеј, |
рођену главу — рече Никола момку и мрко га погледа.</p> <p>Пред колибом лежало је друго мртво т |
чео је бивати јако нестрпељив.{S} Тешко га је мучило што се Вујица толико забави, и како до сад |
је.{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све како је било |
/p> <p>Милош још не бејаше свршио, Врљо га нагло пресече.</p> <p>— Шта зна народ!{S} Народ је к |
ла, и сваки гледа да се извуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно п |
што је одговорио кад <pb n="61" /> смо га лане молили за Молера.{S} Изговорио се на народ и Ми |
д себе?</p> <p>— Нема!{S} Претресли смо га, кад је поведен из Крагујевца.</p> <p>— Пса ваља уби |
е још непомичан и без јава, као што смо га оно у поноћи видели.</p> <p>Наум полако устаде, прот |
} Он се не изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу носити, док угледа бела света.{S} А кол |
у, кога је хтео још раније погубити, но га пусти на молбу и наваљивање људи).{S} Али нећеш, Штр |
вор:</p> <p>— Где је онај?</p> <p>— Ено га тамо у оџаклији.</p> <p>— Шта ради, спава ли?</p> <p |
ашлијина огорчила је Милоша, а прилично га је и уплашила.{S} С тога он сад друкчије гледа на ст |
му се надао по поруци Вујичиној и лепо га дочека.{S} Гледећи како Драгић коси Карађорђе рече:< |
ба и поуздана и предана слугу свога, то га има сад у мени, светли везире, и ја се могу само рад |
успешно и срећно као он, Карађорђе, то га Милош и позива да дође у Србију, где ће га народ јед |
е, као што је решен и он — Ђорђе.{S} То га највише крепи у нади да ће њини напори бити благосло |
оварао се да га је негде изгубио.{S} То га је довело у опреку с кнезом Милошем и то га је после |
е довело у опреку с кнезом Милошем и то га је после и главе стало.</p> </div> <pb n="304" /> <d |
</p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао и то га је сазнање љуто тиштало.{S} Али јадању није сад било |
га овде премлатим.</p> <p>— Па баш зато га и остави нека од другога нађе, а какав је, неће то д |
о га ниси ухватио, браца Лексо — срдито га коре мала другарица, готова скоро да се заплаче, што |
надате неком добру од овога крпежа, што га је Милош спетљао!{S} И тога ради ви хоћете да пропус |
, кад виде у ово доба овога човека, што га његови стражари назваше буљубашом Марком.{S} Али ниј |
! хитрији сам ја од тебе“.</p> <p>— Што га ниси ухватио, браца Лексо — срдито га коре мала друг |
га овде убити — рече Врљо.</p> <p>— Што га домамљивати кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда ка |
е ли се упустити ово мало рахатлука што га сад имамо и што се <pb n="99" /> тако тешко и крваво |
има сто глава, па не би платио све што га је којекаквих несрећа он починио.{S} У осталом, ја њ |
види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, но у тај мах долази му на ум, како |
S} И он је заиста викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало |
свима радњама његовим.{S} Поверење што га је Крпара уживао код самога Карађорђа, нарочито му ј |
јатеља, који су се искрено радовали што га опет виде у својој средини.</p> <p>Тога дана под ноћ |
p> <p>„Овај човек има нешто на души што га мучи што крије од других.{S} И то се све око мене вр |
рече Карађорђе невесело.</p> <p>Сан што га је Карађорђе уснио био је страшан:{S} Пукла широка н |
ића, показујући му да му није право што га ту види.</p> <pb n="289" /> <p>Но кад се Драгић не у |
Карађорђа не жали и чисто се чудио што га Милош толико напада.</p> <pb n="189" /> <p>Пошто се |
оџака.{S} Никола брише рукавом очи, јер га дебео млаз крви бејаше запљуснуо право у лице.{S} Цу |
мах нико није знао ко је тај човек, јер га управо нису добро ни видели.{S} Једва су по одећи пр |
аше узео кнез Милош у своју службу, јер га је познавао као верна и послушна.{S} На Карађорђа је |
бало тражити овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму, који из Кишињева води пре |
спремао да крене за Паланку.{S} Лисовић га зовне насамо у собу, па држећи у руци Милошево писмо |
запушено.{S} Јако је мирисало и Лисовић га, и нехотице, пренесе носу.</p> <p>— Не, несрећниче, |
да две нагрђене жртве.</p> <p>Но Драгић га мало охрабри, али поп за дуго није могао да се разбе |
уда се никад не долази...</p> <p>Драгић га пресече: — јамачно од твога зора и јунаштва —</p> <p |
и!... — и пружајући Петру пиштоље Цукић га загрли и пољуби и додаде:</p> <p>— Других сведока не |
обро.</p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић га је гледао испод ока веома пажљиво.</p> <p>— Е, на зд |
} Ја бих га сад можда...</p> <p>Гитарић га пресече:</p> <p>— Не, по богу, побратиме, стари смо |
уте, просипљу разна обећања и подбадају га да се буни.{S} Ту недавно, у почетку марта, у мало ш |
и Милош и не ваља што ради.{S} Правдају га, да је везир тражио те главе.{S} Јадно је то оправда |
мо ово прочитаћеш Вујици и показаћеш му га, али га давати нећеш.{S} Само ће се овде на крају по |
ажна опозиција, између осталога, почињу га окривљавати и за убиство Карађорђево.</p> <p>Тада је |
тако брзо навирале речи на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао застајати да о |
ле лако и протурити и поверовати, да су га убили сами људи из народа, који су се бојали да ће и |
Руси — они га одмамише.{S} А боље да су га убили — рече Павле испрекидано, и као да је сам за с |
себи.{S} Да му је било слободно и да су га аустриске власти хтеле пустити, би ти се он онда вра |
би га Турци жива на колац набили да су га ухватили.{S} Но Аустријанци су га држали као <pb n=" |
лук, али тек што би свео очи, из сна су га трзала страшна привиђења и магловите крваве слике, ш |
о с Карађорђем.{S} Целог пута мориле су га свакојаке слутње и двоумице.{S} У Паланку је стигао |
да би га што боље задобили, донекле су га упознали са својом спремом и плановима, износећи, на |
удбину.{S} Сви су га заборавили, сви су га напустили, његова најближа родбина бежи од њега, и н |
рави га с пуно дирљиве поште.{S} Сви су га познавали.{S} То је био кишињевски генерал губернато |
жалио на своју худу судбину.{S} Сви су га заборавили, сви су га напустили, његова најближа род |
ко је сад говорио Милош.{S} Али људи су га погледали испод очију и нико није озбиљно узимао ове |
е да зна за <hi>пангалозе</hi>, који су га једном тако <hi>лолски</hi> преварили и упропастили! |
ве, и одатле је предат Турцима, који су га у тврђави удавили.</p> <p>Свршио је и Мелентије Никш |
тница, које је водио са собом и који су га пратили скоро свуда, а по најчешће кад излази у окол |
Карађорђа, али је било и таких који су га високо ценили и поштовали.</p> <p>Али ни један од њи |
пет би се чуо.</p> <p>...{S}Извикали су га да је први, не да им он сече главе, но да их заклони |
аде и бледа измучена лица.{S} Остали су га немо гледали.{S} Нико се не усуђиваше да прекине ова |
ом уху, али подсмех и руга надживели су га и памтили много година доцније.{S} Обично би се рекл |
ђено.</p> <p>Сви присутни поздравили су га са бурним живео.</p> <p>Тако је Карађорђе изабран за |
> <p>Док је Драгић ово говорио момци су га вукли, и он је једва могао испрекидано рећи ово неко |
да су га ухватили.{S} Но Аустријанци су га држали као <pb n="212" /> заточеника.{S} Нису му дал |
чних и горких мисли и привиђења, што су га до мало час трзала.</p> <p>Овај крвави, буновни сан |
а и проклетство, њих народ куне, што су га са Турцима завадили, па га напустили и у свет утекли |
штања, но код обичних људи, онда што су га учинили да је већи од свију, и дали му власт да свим |
на све што се тицало тога питања.{S} Ту га је најмања ситница могла дирнути, једна једина незна |
а доња му усна заигра.</p> <p>— Шта ћу га жалити?{S} Пас му главу појео!{S} Како <pb n="187" / |
аде — мисли Милош у себи — јес, овде ћу га сакрити, где га нико никад наћи не може, где ни сунч |
<p>— Сређујем га овде, а ко зна где ћу га откати — рече старија жена о платну, које је мало ча |
ора да мре!...{S} Ја или он!{S} Позваћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му је тако суђено; та |
је остављам и одлажем до сутра?{S} Нећу га остављати ни једне декине (минуте), знаш ли ти то! — |
век устрча уз степенице.</p> <p>На врху га дочека човек повисока раста, просед, крупних бркова, |
те су удавили војводу Молера, а на душу га макао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} После је, |
ој механи кровињари крај друма, и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбар |
и траже рачун, а београдски везир одмах га почне гледати попреко, сумњичати и уцењивати.{S} Мно |
и од своје сенке зазирао.</p> <p>Страх га је обично спопадао у јутру, кад се трезвен и с одмор |
е умеш да ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три ухватила — срди се м |
.{S} Било је али се изгубило.{S} Ја бих га сад можда...</p> <p>Гитарић га пресече:</p> <p>— Не, |
> <p>— Шта бих ја радио?{S} Спремио бих га лепо као ономад на ноћ ове Турке, па мирна крајина.< |
а уђох, а била је управо поноћ, затекох га где седи погнут, лактовима одупро о колена, а главу |
>Док је Милош овако праскао, а Паштрмац га блажио, момци јавише да су Драгићу, по кнежевој запо |
ке и необуздане нападе.</p> <p>Паштрмац га је ублаживао, салећући га са сваке стране.{S} Спомен |
де састали да се грдимо.</p> <p>Добрњац га пресече:</p> <p>— А ја, бога ми, немам с Црним Ђорђе |
ило ти турско твоје, помислим ја, нећеш га, вала, ти жњети усред зиме, кад нико не жање, и реши |
и опет се окрете Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно ба |
Милошево писмо.</p> <p>У тој сумњи још га је више утврђивала та околност, што на писму није би |
али Ђорђе је то одбио.{S} Истина, Милош га је сам звао да дође и он му је исто тако кум као и В |
у кнез Милошевој коњушници), кнез Милош га упита:</p> <p>— „Бре, Врљо, да те нешто сковитли теш |
руги не би смео одважити.{S} Кнез Милош га је употребљавао за поверљиве, опасне задатке, кад је |
судбину српску, а не њега.</p> <p>Милош га присече:</p> <p>— Несретну судбину!{S} А што духовни |
о да је сам за се говорио.</p> <p>Милош га погледа мрко.{S} Вујицу и Павла он је сматрао као св |
овај народ у нову крајину.</p> <p>Милош га пресече.</p> <p>— Зна!{S} Да боме да зна.{S} Али зар |
незу целу поруку Вујичину.</p> <p>Милош га је слушао пажљиво; хватао је сваку реч његову.{S} Ка |
урска, бели, није, но ваша!...</p> <p>— Гађају је, болан, наша дјеца бусеницама, па никако да ј |
један другога предусретају.{S} Ти мене гађаш, а погађаш Србију.</p> <p>Герман се умеша. — Није |
чи с пања као опарен.</p> <p>— Не тако, газда Иво!{S} Све ћу вас друго послушати, само ово не м |
о нема негде у свету какве царевине без газде, па да се ту сви понамештају за кнезове и војводе |
онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и да тој опасности из близа у очи загледају.{S} А |
обећањима, а кад се једном заглибе онда газе даље из страха од одговорности.</p> <p>Говорећи о |
ад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гуштера не нагазите на гују присојкињу.{S} Не |
ни један није више имао воље да поново гази у опасну борбу и ризике и понова да ставља на коцк |
жива неко трећи.</p> <p>— Неће, неће он газити у така безакоња.{S} А неће му то дати ни људи ко |
а којима се црне шумарци густих, младих гајева.{S} Дан се свршава, а ноћ настаје, и у овом свеч |
сеоским распутицама, гудурама и густим гајевима и шибљацима, тако да су на конак пали и гладни |
планове за будућност, српски емигранти гајили су непрекидно мисао о новом покрету, о новој бор |
мо ти да се не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљио.“</p> <p>Паше су оби |
одољубиви посао што пре сврши.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам излагао трошку, а гајт |
сами слали у писму из Цариграда свилен гајтан, што је значило:</p> <p>„Светли пашо!{S} Ми знам |
г ширила.{S} На грудима је носио шарену гајтанли антерију, одозго чохан јелек, па чохано ћурче, |
о није умео, наравно, свршавао је сам с гајтаном, а после је „уз опште саучешће“, сахрањиван с |
</p> <p>— Што ће ти?{S} Само да је више галаме!{S} Узми само два тројицу, који су ти најпоуздан |
ина ево живи у лудилу своме, непрестано гањан страшним привиђењима крвава злочина свога.</p> <p |
S} Ви не умете да се чувате, хватате се гаравим рукама по образу, а и знојите се.{S} Него дед о |
ана пролете над колибом, шуштећи својим гаравим крилима и гракћући у гомили; мрак секну и у нао |
арац је гледао у ватру која се поступно гасила а мисли му бејаху отишле у далеку, далеку прошло |
Карађорђе, свучен до гола тела — само у гаћама, лежао је на сред колибе крај огњишта, а на груд |
елат узе последњи пут да загледа хладно гвожђе, које ће се за који тренутак загрејати у топлој |
и примамом жуде да виде, како ће оштро гвожђе засећи у меко месо, прерубити кост и рскавицу; и |
, у тако званом предграђу, „На Пескох“, где је српска депутација била приватно одсела.</p> <p>С |
аћи ту у једно село у околини Кишињева, где има да сврши неке рачуне с једним пријатељем, па ће |
на једно трло некога познаника његова, где су провели близу до пола ноћи и овде је Карађорђе и |
и сваки гледа да се извуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно полан |
ло <pb n="77" /> се подаље од Београда, где су живели сви већи достојници турски у Србији и где |
што се до сад показало у више прилика, где је покушаван чак и отворен бунт против Милоша.</p> |
бише Наума, онде на месту, крај потока, где се умивао...{S} Све је било свршено.{S} Велики Кара |
рече он најзад — имао бих, богу хвала, где и да те примим и царски угостим, али куда ћу после |
во у једној великој авлији у сред села, где се кроз густ, млад шљивак видео висок шиљаст кућни |
о те не знало, како ће пропиштати села, где се убиство догодило, а шта ли тек да одговорим ја к |
пре 2—3 дана ухватили у селу Ђелијама, где се код неких пријатеља прикрио у велику кацу).{S} Н |
ила једнако тамо доле на оним странама, где је у то доба боравио Карађорђе, и где је ускоро има |
а се својим првим покушајима и опитима, где се од речи прелази на дело.{S} Пламен буне требао ј |
пут растао с оним повесничким местима, где је први пут зачеђена горостасна замисао о српском о |
а до Белога Мора било би доста мегдана, где би се могло задовољити и његово необуздано властољу |
Одатле се лепо видела сва она околина, где се зачео први српски устанак и овде је Карађорђу, ј |
врати у механу некога Живка Лужичанина, где се одморе и доручкују.{S} Одатле крену Морави да се |
м ко би отишао у анатемњаке.{S} Истина, где упљачка оволике паре?</p> <p>— Истински ти велим, г |
ео густ воћњак.{S} Утерају кола унутра, где их пресрете дечко, који прихвати коње, а старац пов |
не падне...{S} Како има згодних места, где би се могла сакрити лешина, па да јој никад ни вран |
и округла, од јастука удешена седишта, где се лепо даје седети с прекрштеним ногама.{S} Дуваро |
опио за њим и више се није знало ништа, где је и шта је с њим, као оно кад море прогута утонула |
ише!{S} А где је Мишар, где је Лозница, где су Иванковци, где је Варварин, где је Суводол, где |
вљачкој коси, у подножју Малога Штурца, где стоје као џинови огромни хиљадугодишњи храстови, гд |
...</p> <p>Усред мрачна шумска густиша, где се права и <pb n="128" /> оборена стабла, повијене |
одсецали главе, па их слали у Цариград, где су пред царским Сарајем истицане на углед фанатичке |
све стопу уз стопу.{S} Кад стаде онде, где је од прилике била глава, испод ногу му се нешто из |
т година тамо у Србији, остали су онде, где господар Ђорђе, усред славе и силе своје, немаде ни |
е једном упитати Наум, шта мисли Ђорђе, где је за сад највећа опасност за ствар, којој су се од |
акрити, где га нико никад наћи не може, где ни сунчев зрак не може до њега допрети.“</p> <p>Он |
много бавио по јужним крајевима Русије, где је тада било доста Срба.{S} Од кад се приближио Кар |
веду кудгод дубље у унутрашњост Русије, где не би могао долазити у додир са Србима и разним иза |
и дуж целе беломорске обале малоазиске, где од памтивека живи сада заробљено али бујно и јуначк |
турске владавине.</p> <p>Градско поље, где се сада подиже красан парк калемегдански, тада је б |
а која су везане толике драге успомене, где је остао по један комадић његовога живота и по једн |
д његовом нуријом било и село Радовање, где се он тога дана и налазио неким послом.{S} Позван, |
стински боле, нарочито испод леве сисе, где је срце.{S} Сети се оне страшне ледене руке, што се |
њим и да напушта своје ново боравиште, где се настанио с породицом.{S} Сваки од њих латио се к |
и поравњен круг, спремљен за губилиште, где ће се тога дана извршити погубљење кнеза Симе и њег |
д за комадом.</p> <p>— Црни несретниче, где покраде оволике паре?</p> <p>— Бог добре људе никад |
, а умор се осећао код свију, где више, где мање.{S} С тога Милош још рано с вечера понука гост |
од колибе, а распирише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и Вујица.</p> <p>— Да што повечерамо, |
часа остали су заједно у побочној соби, где су се поверљиво разговарали.{S} Кад се опет вратише |
а смо већ једном видели у великој кави, где се са Србима препире о књазу Милошу.</p> <p>Кад се |
џинови огромни хиљадугодишњи храстови, где изломљено стење стоји разбацано и нагомилано, као д |
се осећали тада у Влашкој и Молдавији, где је било много грчких родољуба, који су ту створили |
2—3 године бавио у Влашкој и Молдавији, где је за тада била усредсређена главна радња хетерије. |
два је разгонила густи мрак у оџаклији, где се огањ на камину одавно бејаше угасио.</p> <p>Пета |
избегле, и сад се баве тамо по Русији, где имају помоћ и издржавање од руске владе.</p> <p>На |
из Србије, он се био настанио у Русији, где је од руске владе добио 300 дуката годишње пензије, |
Милош у себи — јес, овде ћу га сакрити, где га нико никад наћи не може, где ни сунчев зрак не м |
то их је имала с њим ове последње ноћи, где су пуна четири часа разговарали непрестано, а на св |
ишар, где је Лозница, где су Иванковци, где је Варварин, где је Суводол, где је Нишор, где су т |
вен у једној румунској сељачкој кућици, где је за њих било спремно нарочито подземно склониште. |
бљеника Анту Протића, упуте се Паланци, где су имали да сачекају даљи развој догађаја, па ако В |
тек овде онде били су омањи пропланци, где су насељена села и раскрчене утрине за њиве и ливад |
усте шуме, налазио се повећи пропланак, где је Драгић био поградио свињце за своје свиње, а мал |
41" /> овде у Русији нашли миран кутак, где су бар безбрижни за главу и за породицу своју — ни |
еђе у Земун, а оданде у манастир Фенек, где архимандриту Мелентију Никшићу, да на оставу 10.000 |
ковци, где је Варварин, где је Суводол, где је Нишор, где су толика поља крваве <pb n="211" /> |
е притиснута шареном сабијеном гомилом, где је било људи свакојаких вера, свију доба и узраста, |
ад иде равницом, иде засејаном пољаном, где се и с једне и с друге стране дижу лепи, зелени кук |
Ђорђе је отишао у другу собу са женом, где су остали скоро до сванућа.</p> <p>Неколико пута же |
а, надао се за једним шареним лептиром, где му не да нигде стати.{S} Огромни лептир полети пет- |
даде миг момцима да уведу Цукића у хан, где га склонише у једну мрачну одају.</p> <pb n="20" /> |
ица, где су Иванковци, где је Варварин, где је Суводол, где је Нишор, где су толика поља крваве |
едати по колиби као да је очима тражио, где би то писмо могло бити.</p> <p>Вујица је остајао пр |
чном брзином стаде се ваљати право амо, где се налазио Карађорђе.</p> <p>Изненађен, он застаде |
ати крвав фишек и писмо крвљу написано, где ће му се рећи:</p> <p>„Знамо да си ти предао везиру |
<p>Србије нема више!{S} А где је Мишар, где је Лозница, где су Иванковци, где је Варварин, где |
Варварин, где је Суводол, где је Нишор, где су толика поља крваве <pb n="211" /> борбе и мегдан |
је у вече отишао у своју спаваћу собу, где је о дувару висило много богато оружје.</p> <p>Ова |
м граду Кишињеву, у удаљеном предграђу, где већ настају поља и ливаде и где су настањени махом |
> <p>Вратише се опет натраг пред одају, где је био затворен Цукић.</p> <p>— Да ли да будим све |
то га Милош и позива да дође у Србију, где ће га народ једва дочекати, па заједнички, као браћ |
То је само замка да их намами у Србију, где би их после убрзо појела помрчина, као што је било |
устити породице, па тумарнути у Србију, где се не зна шта их чека — то неће ни један.</p> <p>„Д |
ни за пиће, а умор се осећао код свију, где више, где мање.{S} С тога Милош још рано с вечера п |
ногодишњега ареста преселисја в Русију, где с возможноју почестију од правителства примљен; но |
ине српске тргну кудгод дубље у Русију, где би надзор над њима био лакши и откуда не би могли т |
ама упути право оном скровитом кућерку, где бејаше синоћ оставио свога друга.</p> <p>Неопажено, |
дође те га ископа и премести у Тополу, где га сахрани, у породичној гробници у цркви коју је К |
и кроз њу и дошао до Дунава према Раму, где је имао да се превезе у Србију.</p> <p>Узалуд је ср |
против коловођа.</p> <p>У једном дому, где је живела једна даљна рођака кнеза Симе, потанко су |
лони с дететом и оде мало дубље у шуму, где је ту под једном границом после и преноћио.</p> <p> |
е су биле удате и то Стаменка у Хотину, где се Карађорђе као изгнаник настанио, а Сара је била |
/p> <p>— Тешко сваком послу, господару, где се срце ништа не пита — рече Мелентије тужно.</p> < |
ико недеља кнез Ипсиланти давао вечеру, где се повела реч о деветогодишњој борби српској против |
ли да га кришом протури до у Црну Гору, где би се за времена склонио.{S} Вујица би чак пристао |
ати људе.</p> <p>Да не говоримо о рату, где је убијање на гомилу дотерало до правога савршенств |
д неколико људи и упути се ономе месту, где се заустављала скела што превози између Рама са срп |
атаган.{S} Стајао је баш на оном месту, где је лежао Карађорђе, тако, да је кроз разређене талп |
зе.{S} Она их обриса и врати се у кућу, где су се деца већ почела мешкољити и будити се.</p> </ |
е да разабере чује ли се што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?...</p> <p>Поузданик оде и |
трајао.{S} Прва реч ђенералова била је: где је Карађорђе?</p> <p>Митрополит одговори: да је „во |
ве; где је толика проливена крв српска; где су толики дивни јунаци наши?...{S} Зар све то неста |
крваве <pb n="211" /> борбе и мегдана; где су толике победе; где су толике жртве; где је толик |
су толике победе; где су толике жртве; где је толика проливена крв српска; где су толики дивни |
борбе и мегдана; где су толике победе; где су толике жртве; где је толика проливена крв српска |
их казују један другоме. <pb n="218" /> Где тога нема — ту их човек односи са собом у гроб.{S} |
:</p> <p>— Овде?{S} Карађорђе овде?!{S} Где овде, у Београду?</p> <p>— Не, светли везире, већ у |
спавао овде?{S} Па где је преноћио?!{S} Где је он сад? — Зар није овде? — питао је Стољетов жур |
заповеда господар, а ја моме Николи.{S} Где господар оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он |
} Какви су то пси с толиким новцима?{S} Где су такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо б |
же и код других...{S} А, шта велите?{S} Где мислите да може бити, ако није код оца митрополита? |
Штитарац уђе, да донесе каву.</p> <p>— Где је господар Вујица и Павлић (Павле Сретеновић-Лисов |
ка.{S} Сад застаде и упита је:</p> <p>— Где је духовник?</p> <p>— Ту је, напољу, сад ће — одгов |
има се отпоче овакав разговор:</p> <p>— Где је онај?</p> <p>— Ено га тамо у оџаклији.</p> <p>— |
Па где су управо заробљеници?</p> <p>— Где су баш сад у овај мах не знам, али прво су били зат |
рече.</p> <p>— Спомињете вољу царева, а где је ваша рођена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели ц |
.{S} Где господар оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мора запети и рукама и ногама и зу |
е српске!</p> <p>Србије нема више!{S} А где је Мишар, где је Лозница, где су Иванковци, где је |
{S} Он?...{S} Драгић Горуновић?...{S} А где је он и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, |
ми из Букуље велику срну!...</p> <p>— А где је Топола, браца Лексо, и је ли далеко — пита девој |
.{S} И зар може бити среће и благослова где се тако ради.</p> <p>Оцу Мелентију заводнише очи.{S |
ђох, а била је управо поноћ, затекох га где седи погнут, лактовима одупро о колена, а главу зар |
с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S |
аједно с кућом, жива спржити, ако се ма где пожали.</p> <p>Врљо позна да сељак оћуткује, с тога |
јој нећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске дубине, да прне |
ратовање ће опет планути, а нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај |
ак.</p> <p>— Сређујем га овде, а ко зна где ћу га откати — рече старија жена о платну, које је |
бе.{S} То је чудан народ!{S} Два Србина где се сретну отимаће се о власт, ко да буде старији и |
p>— Шта? „Вожд“ није спавао овде?{S} Па где је преноћио?!{S} Где је он сад? — Зар није овде? — |
ле, мртвој глави лека нема!</p> <p>— Па где су управо заробљеници?</p> <p>— Где су баш сад у ов |
ратним успесима српским, знао је места где се што догодило, знао је од прилике како је шта тек |
колиби дотрча Никола, и видећи Драгића где плаче, он му подвикну;</p> <p>— Куш, ти бре; умукни |
ара Карађорђевица одлазила је у Кишињев где је тада било понајвише Срба, махом војвода и другов |
е и неке твоје — и да вас склоне кудгод где српско ухо никад за вас чути не може!</p> <p>Карађо |
ђе спава.{S} Али он погледа боље и виде где Карађорђе лежи са отвореним очима и то лево око бил |
углу, куда се пролази за тврђаву (онде где је сад гостионица „Српски Краљ“) и седећи ту с прек |
е према приликама помажемо, како нам је где боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју корист |
дубока сна.{S} На махове заборављао је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао ст |
уло другчије, то Герман да извести горе где треба, како је било у истини.</p> <p>Што се тиче он |
то је опрезан као стари лисац, оњушиће где гођ има какве опасности за њега.{S} Ко му гођ може |
традан, лицем на св. Павла, код пивнице где је био склоњен Карађорђе, спреман је повелик ручак. |
а кад тамо стигоше.{S} Драгића затекоше где надељава обруч на баквицу за воду, а једно од његов |
козачке извиднице да гоне Карађорђа, и где га год стигну, под стражом да га врате.{S} Свака из |
, где је у то доба боравио Карађорђе, и где је ускоро имало да се изврши једно грешно и крваво |
слутило на добро. — „Шта учини до сад и где ли се толико забави?“ — поновио је Карађорђе бар де |
дграђу, где већ настају поља и ливаде и где су настањени махом сиротнији становници града, који |
и сви већи достојници турски у Србији и где је турско госпоство још било у пуној власти.{S} Од |
ипак Ђорђе је знао куда му ваља проћи и где може свратити.</p> <p>Дошав у Пожаревац изјутра, он |
ви коју је Карађорђе за живота градио и где и данас борави прах његов.</p> <p>Но ту је само пра |
речи.</p> <p>Но ко ће да пође и како и где да изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже Вујици; |
ну одају.</p> <pb n="20" /> <p>На одаји где је затворен Цукић, био је само један прозор и то ма |
тавили ову сиротињу саму, па сад видели где народ почиње мало повраћати душу и већ им зинуло гр |
о поиздаље, да разабере и да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се често с рус |
Синџир-џамије и окупљао се на пољаници где је сад Реалка и гостионица „Српски Краљ“.</p> <pb n |
о се ми после њега — опет неваља, и ево где мени за то хоће главу да откину!{S} Дакле добро је, |
умћаре.{S} Нисам ли му ја одмах поручио где ће ископати бомбу са шест хиљада дуката, коју сам ј |
код српских војвода, за то их и видимо где одмах по преласку у Русију сиротују, муче се и лаћа |
еш главу под џелатову секиру?...{S} Ето где је Немачка!{S} За ноћ можемо прегрувати до на Саву, |
ехотице се дизала и машала за оно место где је некада дремао страшни сребрњак његов, али је мал |
утра и понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће конаковати.{S} Карађорђе упита шта је с господин |
који се полако лелуја баш на оном рубу где се небо ослонило на земљу, те се није могло лако ра |
склонио, и послао му људе да му покажу где има закопана оружја и два топа, да све то утроши на |
еднак.</p> <p>— Јес, јес, да ме отерају где српско ухо за моје име никад чути неће...{S} А можд |
казамет више барутане, баш на савијутку где се из горњега града силази у доњи, поред лековите в |
се постарај те ово укопај, затрпајте ту где год у потоку.{S} Само дубоко да свиње не изрију.{S} |
S} Жао ми је само једно, што не погибох где год у јуначком окршају, но дочеках да ме ви овде мр |
<p>— О Ђурђеву-дне, деда.{S} А пре знаш где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу чика Стојан |
нало.</p> <p>— Е, дете моје, да ти знаш где је себе Топола — одговори Лекса, поносан, што он зн |
а другарица ни појма нема. — Да ти знаш где је себе Топола; чак тамо преко три воде.{S} Па тамо |
p>— Море, торњај се одавде, бедо, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те убио — рече Паштрмац с |
крио.</p> <p>— Можеш ли ти мене, брате, гдегод прикрити за који дан, док не посвршавам неке пос |
и био бих готов ја да му начиним конак, гдегод хоће и пожели.{S} Мисле неки, бојим се ја преоте |
икако ни долазио амо, но да се склонио, гдегод у околини Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у |
али смо ти, господару, као нико наш.{S} Гдегод је била која цркавица све се појело.{S} Што је б |
— прегледајте га добро, и припазите да гдегод што не сакрије од оружја, па га онда пустите амо |
угу још и пре тога) и светио се Турцима гдегод му падну шака.</p> <p>Био је лудо храбар управо |
таман како ваља.{S} Него, да ти нас сад гдегод склониш док не дође господар Вујица, да се с њим |
урунтија о томе, да се као хајдук убије гдегод се ухвати, али је све то предупредио и на добро |
ваки корак, па се јамачно бојао да мене гдегод не ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже |
еди ме зебња да народ не следује, да се гдегод не понове побуне и нереди, те би опет имали изго |
ије убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдегод склони док се ствар не би развидела, он то никад |
досадише позивима...{S} Но немој се ти гдегод изрећи што зато, а теби могу казати.</p> <p>— Ја |
оже јурнути као стршљенови и премлатити гдегод и Црнога и његове људе.{S} Нећу после да ми се и |
у да чува међе од Карађорђа, и ако овај гдегод упадне тајно у земљу, Милош или да донесе његову |
ди и цела тевабија!?{S} Та ти си кренуо гдегод си кога имао, као да на свадбу идеш, а знаш да м |
дају с туђе господске трпезе?...{S} Ја, гдје је сад све то.{S} Виђите домове наше, виђите харем |
ија роба из три дијела свијета?{S} Јес, гдје је наш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно |
Турству су скути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали ру |
о је наше било и нашијем се назвало.{S} Гдје је пријешња турска сила, турски сјај и турско госп |
са Бакчи-сарајем кримскијех канова?{S} Гдје су осиони и пребогати Турци Биоградци, који су нек |
и сјајни биоградски турски теферичи?{S} Гдје су оне рајске башче, што су се могле мерити са Бак |
може и сретати у ови наш црни земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме могло какво добро огри |
{S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богати двори и сјајни биоградски турски т |
е издржавали о своме харчу и ајлуку?{S} Гдје су на далеко чувени безистени и пазари биоградски, |
ила, турски сјај и турско господство, и гдје ли наш пријашњи рахатлук?{S} Усред Биограда наше б |
ути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, а данас б |
у га познавали.{S} То је био кишињевски генерал губернатор Стољетов.{S} Али што ли ће он код ск |
о томе, да све <pb n="93" /> те појаве генералишу, изједначе и подведу под један закон.</p> <p |
познавао.{S} Из кола изађе сед човек у генералској униформи, окићен многим орденима, а без јед |
ило свршено.{S} Велики Карађорђе, моћни геније који је из петовечна сна пробудио заспало и већ |
што је и лепа Јелада.</p> <p>Но њин је географски положај друкчији.{S} Док је Грчка преко свет |
овакав запис: <foreign>„Овде леже кости Георгија Петровича, подавшаго српскому народу начаток к |
кудгод дубље у унутрашњост царевине.{S} Герман и Петар Добрњац ишли су у Петроград с нарочитим |
а ли се што спремају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је много ствари јавио, али за тај главни пунк |
верујеш ли ти у то што говориш — упита Герман живо.</p> <pb n="158" /> <p>Карађорђе подиже сво |
не у свом, но у њиховом интересу — рече Герман живо.</p> <p>— Ти су интереси једнаки, ако се ис |
Но и ту као да неће бити ништа, како ми Герман пише.{S} А Црни, црн му образ био, као и што је, |
</p> <p>— То је онда страшно — прихвати Герман запрепашћено. — То је страшно, али онда дајте да |
мучимо у Србији да направимо — примети Герман тихо, нижући реч по реч.</p> <p>Карађорђе чисто |
о би се тамо у Русији чуло другчије, то Герман да извести горе где треба, како је било у истини |
р Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић Герман, као главни заступници кнеза Милоша, који се обр |
р Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић-Герман, људи које је кнез Милош био послао да му сврше |
мајући под закуп спахијска села.</p> <p>Герман је био Милошев заступник у Букурешту и одржавао |
Ти мене гађаш, а погађаш Србију.</p> <p>Герман се умеша. — Није то освета, господару.{S} Голема |
усмено, кнез Милош је поверљиво, преко Германа, поручивао Русима, да руски двор треба само на |
шао.{S} У томе згодно му је дошао говор Германов, који тврђаше да би он морао знати кад би било |
ли извести тај свој план.</p> <p>Писаће Герману да га обавести о последњим догађајима у народу |
?</p> <pb n="103" /> <p>— Поручивао сам Герману у Букурешт.{S} Али нисам се смео ни њему повери |
довршавано једно овако писмо, намењено Герману, српском заступнику у Букурешту, кад у кућу уђе |
писму од истога дана, упућеном Михаилу Герману, српском пуномоћнику у Букурешту, између остало |
а, на прпору, стојала је велика тепсија гибанице, што је бејаше умесила домаћица Стојадинова.{S |
.{S} Они су изумели машину прозвану <hi>гиљотина</hi>, која једним ударцем одсеца главу, као да |
ону велику, ону свету реч, за којом он гине, коју годинама тражи, за којом овако по ноћи блуди |
ако ме и Драгић превари и издаде!{S} Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао помислити кнез |
и ми остали, па да заједнички трпимо и гинемо.</p> <p>— И ако знам да од мртве главе ником ниј |
две, па за пиштољ, и онда или бежи или гини!...{S} Но можда се и он сад, у туђини, намучио и о |
је боље да погине један Карађорђе но да гину невина деца и одојчад и сва ова сиротиња, коју је |
ци су сложни; они иду један за другим и гину један за другога.{S} Ето и ја, ја сам мајка твоја, |
је убица.{S} По заповести Наполеоновој гину сваки дан хиљаде — и он је за то само велики војво |
рбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} Гинути се мора.{S} Без меса не може да прође ни једна с |
ићи на њеном облом, као прекаљени челик гипком телу, па онда на мах све престаде, све умуче, св |
> <p>— Ја сам побратиме, рече гост, ја, Гитарић, твој побратим из Селевца, па сам дошао да те о |
ари.</p> <p>Прешав на обичне разговоре, Гитарић се маши торбе, те извади из ње погачу, заструг |
из ње добро.</p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић га је гледао испод ока веома пажљиво.</p> <p>— |
им ракијом почастио...</p> <p>Рекав то, Гитарић устаде и рече јасно:</p> <p>— Збогом, побратиме |
итарића па му мало после пружи руку.{S} Гитарић узе ту руку, она је била хладна.{S} Он то одмах |
те једно: немам и немам.</p> <p>Тада се Гитарић учини као да га се та ствар ништа и не тиче, ве |
о и по други пут.</p> <p>— Тако! — рече Гитарић.{S} Сад смо готови, сад је свршено све.{S} Бар |
<p>— Тако!{S} Сад је све у реду — рече Гитарић и залупи врата на колиби.</p> <p>Два дана доцни |
у земљу закопано... — <pb n="310" /> и Гитарић узе разгледати по колиби као да је очима тражио |
жудно погледао на ово јестиво и кад му Гитарић пружи парче, он га прихвати оберучке.</p> <p>Је |
убило.{S} Ја бих га сад можда...</p> <p>Гитарић га пресече:</p> <p>— Не, по богу, побратиме, ст |
сам окусио већ од толико недеља.</p> <p>Гитарић му пружи тиквицу па окренув главу мало у страну |
шише и старац покри лице рукама.</p> <p>Гитарић је показивао као да слуша старца с пажњом.{S} С |
му језик запе и он само укочено погледа Гитарића па му мало после пружи руку.{S} Гитарић узе ту |
мале тиквици што стајаше ту крај колена Гитарићева.</p> <p>— Дајдер, побратиме, те мученице мал |
без икаква успеха.{S} На све представке Гитарићеве, Вујица је одговарао једно те једно: немам и |
колена су му дрхтала.{S} Приђе ћутећки Гитарићу и пружи му обадве руке.</p> <p>— Добро ми доша |
p>— Добро ми дошао, побратиме — рече он Гитарићу и понуди га да седне.</p> <p>Наместише се крај |
ли на велико чуђење присутних великаша, глава није била одрубљена.{S} Шта више, врат није био н |
за један сахат може одрубити преко 100 глава; а друго, она вам тако брзо одсече главу, да то у |
везана човека!{S} Та ја сам одсекао 80 глава турских, па никад ми није рука задрхтала овако ка |
која је до сада одсекла бар <hi>50</hi> глава.{S} Загледао ју је редом, почињући од петице па и |
>Но ту је само прах од трупа његова.{S} Глава великога вође била је чудне судбине.{S} Донета у |
онога, пред чијим се ногама ваља крвава глава мога најбољег друга, и најмилијег брата!{S} Да се |
ца, добро разуми и знај:{S} Карађорђева глава или твоја; и на то ти се кунем живим Богом и свет |
"48" /> кнез Сима.{S} Међутим, Цукићева глава била је стигла у Београд, и већ од два дана зијал |
лати хајдуке.{S} Прво је дошла Цукићева глава, а синоћ догнаше и ову двојицу.</p> <p>— Алах шућ |
ора и трава</l> <l>Куд се деде Цукићева глава!“</l> <p>Горак подсмех судбини веје из овога подр |
зар <hi>њему</hi> није била мила његова глава?{S} Па опет си је ти одсекао.{S} Онда си био јуна |
га: — Па добро, кнеже; кад ти је његова глава скупља од твоје рођене, онда ћемо твоју понети у |
и сврши.</p> <p>Или Ђорђева или његова глава!</p> <p>То је била општа лозинка.</p> <p>Сви су б |
Вала, да ми је видети да полети његова глава, па тешто, макар и они главом платили.</p> <p>— Н |
а уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава не говори.</p> <p>С тим мислима Милош је у вече о |
заповеди му да је носи напред.{S} Друга глава била је дата другом дечку да је понесе.</p> <p>Та |
ли ће се онда свршити!</p> <p>Баби седа глава жалосно клону.{S} У сиротињској одаји наста блага |
то ја теби ово говорим.{S} Ти си женска глава, али ти ово знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да |
</p> <p>— Није ту у питању једна српска глава мање или више, већ Милош се сада јавља као предст |
Кад стаде онде, где је од прилике била глава, испод ногу му се нешто измаче.{S} Изгледало је, |
нови младари, већ кад се једном скотрља глава, онда је све свршено.{S} Па <pb n="208" /> зар ни |
што им је по тужби Милошевој одсјечена глава.{S} Ово дана опет ће двојицу посјећи.{S} Бојсе, с |
јд сад!</p> <p>У бошчи је била одсечена глава Цукићева.</p> </div> <pb n="35" /> <div type="cha |
ако ће куљнути крв, како ће се одсечена глава откотрљати, и обезглављен труп клонути као мртва |
умљиве, загонетне речи, што их одсечена глава каза простору и вечности.</p> <p>Џелат прискочи и |
књазу Милошу.</p> <p>Кад се кнез Симина глава котрљну, Драгићу потекоше сузе.</p> <p>— Збогом п |
срету из кола се појављивала средовечна глава и брижљиво је загледала све с којима се њена трој |
RP18933_C4"> <head>IV</head> <head>СЕЧА ГЛАВА</head> <p>Свет се у свачему усавршава, па и у том |
и рукама и ногама и зубима, јер му оде глава док оком тренеш.{S} Кад сам га <pb n="24" /> узим |
љу.</p> <p>Овако у овом положају ова је глава изгледала страшна.{S} Очи разрогачене, светле, вл |
орђе.</p> <p>— Куме Вујица!{S} Једна је глава, и ја сам моју теби поверио.{S} Да сам хтео веров |
<p>„Господо, ова моја справа за сечење глава дивотан је проналазак; то је права благодет за чо |
ешто измаче.{S} Изгледало је, као да се глава, која се дотле само на кончићу држала и која је б |
p>Испод арњева, овда онда, промаљала се глава средовечна, црномањаста човека, па пошто би разгл |
ивено насеченим бурјаном тако, да му се глава и горњи део тела није видео.{S} То је био верни Н |
гледаше као какво чудо од хиљаду и више глава, ништа се разговетно није могло разабрати.</p> <p |
ивали је.{S} Као приде, уз њу је ишла и глава Наумова.</p> <p>Хучна тевабија оде; гомила оружан |
ез питања, онда је он подмукли хајдук и глава му је уцењена као и сваком другом хајдуку — рече |
да се Драгићу одмах без оклевања одруби глава.</p> <p>Сподбише га џелати и хтедоше га наместити |
о чистом зраку, јер се жалио да га боли глава, па се од тога доба није више ни враћао.{S} Јамач |
ти ништа — рече Карађорђе.{S} Мене боли глава и изаћи ћу мало да се проходам по свежој ноћи.{S} |
н, нијесу твоја посла, а да чија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?!{S} Турска, бел |
ној Гори.{S} Море, Мелентије да има сто глава, па не би платио све што га је којекаквих несрећа |
сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава поклонити крвавом Милошу, нека их свих сто поједе |
штији, да ако умедне и сада, кад је већ глава обелила — рече Карађорђевица одлучно.</p> <p>Чола |
ак.</p> <pb n="90" /> <p>У том котрљању глава паде и стаде онако, како обично стоји на раменима |
она као да сама склизну, али у исти мах глава Драгићева одскочи и откотрља се за читав корак.</ |
кавице што су тако брзе на кидање туђих глава.{S} Они су свирепи са голема кукавичлука свога.{S |
це беже и мисле само о спасењу безумних глава својих, онда се смерни служитељ олтара, који је з |
тамо?{S} Ако се нађе међу нами махнитих глава, које пристају да улете у ватру, што, на прилику, |
светине.{S} Под њом је писало:</p> <p>„Глава чувеног хајдучког вође српског, прозватог Карађор |
гањци за чобанином својим, и рођеним ће главама заклањати да вођи не повали ни длака на глави.. |
ово је тек почетак!{S} Кад се братским главама почиње, да чиме ли ће се онда свршити!</p> <p>Б |
о ви Турци почесте тако жалити за нашим главама! — рече Србин с доња краја каване и устаде.</p> |
нка, неко време хајдуковао је заједно с Главашем, но после се преда, смири, ожени и изроди децу |
уцате црвена јајца.{S} Не да ви, болан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мојега ћепенка глед |
Милошенда!...{S} Овако ће он свима нама главе појести, кад нисмо ми умели!... <pb n="27" /> Осу |
шта ћемо ми с ова два роба овде, којима главе висе о концу и којима још сутра може за навек смр |
амо што вам Милош једном по једном туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвен |
дотерали два човека окована у ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници, и да их |
оњаника, на добрим хатовима, оружани од главе до пете.{S} То су били најпоузданији момци Милоше |
шна момка у богатом оделу, наоружани од главе до пете, с дугим пушкама у руци, стражарили су и |
ругога.</p> <pb n="134" /> <p>Оружан од главе до пете, овај човек био је сурова, дивљачна изгле |
p>Красис је био наоружан, што но реч од главе до пете, али је све то покривала огромна, бела су |
лупи, удали се, носећи собом две крваве главе, а у пустој шуми остаде Драгић са својим десетого |
зира.{S} Не знам, да ли је то из његове главе или је имао какав разговор са својим господарем, |
гинемо.</p> <p>— И ако знам да од мртве главе ником није вајде, опет мени не би ни на ум падало |
да.{S} Везир данас тражи од Милоша туђе главе, а сутра ће од другога тражити главу Милошеву.{S} |
он позајмљује.{S} Њему су јевтине туђе главе.{S} Ни његова не сме бити ни нама скупа.</p> <p>— |
удима.</p> <p>„Али, ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, који се сада тамо налазите |
како ће турска сабља одсећи две српске главе.{S} Ту је било стараца од стотину лета и деце, ко |
е из мрака изнићи злочини и с крунисане главе спашће сјајна круна и разбојнички ножеви искомада |
да је понесе.</p> <p>Тако две одрубљене главе двојице јунака српских носила су у наручју два ма |
ао у руку.{S} Седео је ћутећки, оборене главе, и на сва наваљивања свога друштва одговарао је с |
ој одаји, с рукама на леђима, а оборене главе, Марашлија је учио нешто крупно у памети.{S} Овда |
Па што онда кривите Милоша за одсечене главе, кад он све ради по везировој заповести — рече чо |
Џелат прискочи и дочепа обадве одсечене главе.{S} Једном руком једну, а другом другу, он их диж |
S} Нико им више није могао помоћи, њине главе сутра ће пасти под ударцима сабље џелатске.</p> < |
ама гора и трава шта би од његове бујне главе, коју су поштедиле толике сабље непријатељске, да |
<p>Та је судбина чекала сад и три бујне главе тројице угледних првака српских — Цукићеву, која |
ећи, да је онако морало бити, да су оне главе и Молерова и владичина и све остале, пале у интер |
је само грчко лукавство.{S} Хоће мудре главе грчке да за њих ваде кестење из ватре српске „кон |
.{S} Правдају га, да је везир тражио те главе.{S} Јадно је то оправдање!{S} Турски везир вазда |
ар није било боље, да падну три махните главе, но да се баци на ризик толики народ.{S} Хајд, ет |
човек је изгледао страшан.{S} Уздигнуте главе, наслоњен на своју огромну голу сабљу џелатску, о |
Милош узе ходати.{S} Корачао је погнуте главе и дубоко замишљен, а овда онда играо му је глатко |
{S} Што ће свијетлом везиру ваше крмеће главе?{S} Но оне Милошу кваре ракам (рачун), те их он ј |
кали су га да је први, не да им он сече главе, но да их заклони и одговори пред силним и обесни |
х догнају и двеста!{S} Ако полећу, наше главе полећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци |
ави их.{S} И Карађорђе и Наум промолише главе да виде шта је.{S} Видећи непозната човека пред к |
аква чудна прилика, налик на човека без главе.{S} Та прилика маше на њега рукама, као да би му |
ти и најстрожије му заповедио да се без главе Црнога Ђорђа нипошто не враћа.</p> <p>Поред савет |
, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета само, што се оваке ствари не решавају к |
м.{S} И од тога доба то ми не излази из главе — рече Милош и обриса зној с чела.</p> <p>— Права |
насмеја и уз непрекидно махање и руке и главе он поче овако:</p> <p>— Добар Милош, добар везир, |
еку с кнезом Милошем и то га је после и главе стало.</p> </div> <pb n="304" /> <div type="chapt |
унтовницима.{S} Њима су обично одсецали главе, па их слали у Цариград, где су пред царским Сара |
се сами наравнамо:{S} Али ми онда дигли главе па од Руса нигде да се одвојимо.</p> <pb n="220" |
род.{S} Од њега (Милоша) тражили су или главе бунтовних кнезова, или његову.{S} Кад народ то ви |
и тврда је турска вера, док је на мени главе ни длака му једна с његове не сме валити.{S} Ако |
за инат, што но реч, потурчиће се и три главе да има, све три ће за инат жртвовати.{S} Али нека |
ном царском рајом, те ће им с тога бити главе одрубљене и истакнуте на углед, за страх другима. |
вдање!{S} Турски везир вазда ће тражити главе првих синова српских, али Милош зато и јесте књаз |
ати те не може, нити ћеш се ти наносити главе, ако по несрећи њине одлете.{S} То ти јављамо и т |
едном свршити, или ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ј |
баш да се мре Перо — рече он не дижући главе, како се беше наслонио на руку.</p> <p>— Петар пр |
Погледајте ме, ја сам онај што одсецам главе и казним у име султаново.</p> <p>Мало даље од њег |
ест издата је тебе истога усјекованијем главе каштиговати за невјерство и издају рода.{S} И так |
вде од турскога правителства усеченијем главе живота лишисја, месеца јулија 1817. године.“</for |
одговарао је само жалосним одмахивањем главе.</p> <p>— Ако је дошло да се мре, онда да мремо с |
рао:</p> <pb n="76" /> <p>— Не сечем им главе ја, но Милош.{S} Он ми поручује: „ако хоћеш да од |
, ха!</p> <p>— Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Д |
ви доживети!{S} Ја сам претурила преко главе времена мрачна и ужасна за Србе; ја сам гледала р |
рете на пети, још се једном преви преко главе додирујући скоро земљу, још једном задрхташе сви |
ајду, несрећа смо доста претурили преко главе, па је време да и <pb n="205" /> ми мало прогледа |
д тога доба па до данас претурило преко главе и од Турака и од својих.{S} Па кад све то тако ле |
аник, не може повалити ни једна длака с главе, док не би што скривио пред царем и пред ћитапом. |
, јер ово је његова сабља што нам данас главе сече.</p> <p>Драгић је ово изговорио гласно; свет |
они под клобуком, за то ће им и појест главе.{S} Кројили су бунт да потекар упале цео вилајет. |
хтео рећи: „кукавицо, ево овако се секу главе“!{S} Затим баци сабљу пред џелата и штуче у гомил |
кнезови давали откуп везирима, да спасу главе заробљених Срба, а не да их за ту плату Турчин по |
зи добро што говорим.{S} Овде свака реч главе вреди...{S} Пиши Вујици!{S} Овако му пиши:</p> <p |
и због мржње на Милоша, хоћеш да дођеш главе и оној једној сиротињи.</p> <p>— Милош уредио!{S} |
угледније кнезове из онога доба.{S} На глави је имао висок, црвен вес, с кратком, плавом кићан |
заклањати да вођи не повали ни длака на глави...</p> <p>Ја ово не говорим на памет.{S} Ја сам м |
ати буве у обући, кад му стоји мачка на глави.{S} Али чим смо скинули Русију, ти си видео шта ј |
у српској народној ношњи, с весовима на глави.{S} Старија од њих била је жена крупна стаса, мар |
м очима, с огромним црвеним турбаном на глави, а одевен у богато извезено рухо од танке, као кр |
за Симе, потанко су причали о Цукићевој глави, која се већ ево неколико дана суши на коцу турск |
пре 5—6 дана Цукића.{S} А после, мртвој глави лека нема!</p> <p>— Па где су управо заробљеници? |
д припитује, а после опет ради о својој глави и што он хоће.</p> <p>Она још не бејаше свршила, |
ам, ниси ни ти господару дошао о својој глави.</p> <p>После ових речи Вујица се загледа у Карађ |
тву, или је то преломио онако по својој глави?</p> <p>— Не знам, — одруби Милош. — Ето, то је о |
аповести ја радим!{S} Јамачно по својој глави, или ме амо послао мој деда из гроба, да се у глу |
ажили то и нашли; махнитали су у својој глави, па сад нека сами хладе своје подбијене табане.{S |
Слушајући како данас свој своме ради о глави, и како кнез Милош сам хвата и шаље везиру своју |
ђе га је са стране гледао пажљиво, а по глави му се све непрестано врзло:</p> <p>„Овај човек им |
уге стране ватре, покривен кабаницом по глави, лежао је човек чије се лице није видело. — То је |
а поду крај угашена камина, покривен по глави кабаницом, испод које су му вириле само оковане н |
им смисао још није добро схватио.{S} У глави му се мутило.{S} Наједаред он се претури с мале т |
Карађорђу какво зло.{S} С тим мислима у глави он се упути оближњем поточићу, да се умије и да з |
ватри, он је ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као да из неке дубине одјекује стот |
>— Држ, ту торбу па чувај ово као очи у глави; боље пази на ову но на твоју рођену главу — рече |
ди као људи!{S} Сваки има нешто друго у глави.{S} Није то, веле, но он се боји да му они не пре |
једним ударцем одсеца главу, као да је главица купуса.{S} Сам њен творац, хвалећи свој пронала |
ти редом све оне косе и шумовите брдске главице, што су на далеком обзорју опасивале читав једа |
их снажних жила, већ помаља своју плаву главицу, шиљући у мирисном даху радосне поздраве првим |
свој конак већ доцно у ноћ, али његова главна мисао ипак је била једнако тамо доле на оним стр |
авији, где је за тада била усредсређена главна радња хетерије.</p> <p>Красис је био наоружан, ш |
"119" /> како је њему по вољи, зашта је главна заслуга припадала оцу Мелентију.</p> <p>Мало по |
лане буна на Дунаву, и тек онда, кад се главна турска сила сломије и нагрне на ове стране, крен |
енутак.{S} Онако везаних руку, он пљуну главна џелата право у лице и викну му подругљиво:</p> < |
иле остављене за два три прста и обадве главне жиле што из срца воде.</p> <p>— Похитај, похитај |
ила по која реч, она се опет тицала оне главне замисли, која је сад обузимала сву душу наших пу |
<p>Тројка се кретала полако, држећи се главне широке улице.{S} Али тек што бејаше минула крајњ |
латски овако спремали саме страдалнике, главни џелат узе последњи пут да загледа хладно гвожђе, |
оци и гости.{S} То су махом били први и главни пријатељи кнежеви; угледне старешине, с којима с |
ан ми је много ствари јавио, али за тај главни пункт, опет нема ништа јасно.{S} То толико, што |
Добрњац и Михајло Тодоровић Герман, као главни заступници кнеза Милоша, који се обраћао руском |
е.{S} У ствари видели смо шта му је био главни смер.</p> <p>Дошав у Београд, одмах другог дана |
по једног, Милош је већ био уклонио све главније супарнике, који су му до сад могли сметати.</p |
ића, Ненадовића, Илију Чарапића и друге главније људе из Србије.{S} Распитивао је шта ли они ми |
дрих живих очију.{S} То је био један од главнијих повереника хетерије на овоме крају, мудри Ђор |
ко десетак година стајали на челу свију главних послова државних; који су имали под својом упра |
ега да поскачу.</p> <p>Паштрмцу је било главно да Милоша умири, с тога му је све повлађивао и а |
није толико полагао на њино решење, но главно му је било да испита расположење код људи од ути |
биле су постављене страже, нарочито на главној капији и унаоколо око велике куће.{S} На самом |
, пошто су сви изасланици били сложни у главном питању, кад треба кренути устанак и кога ваља у |
p>Духовник опет одобри, и на томе се, у главноме, свршио њин разговор те вечери.</p> <p>Сутра д |
сле ових формалности ваљало је прећи на главну ствар.{S} Ипсиланти објави да на данашњем скупу |
склони Анту, а њему је одмах и наменио главну улогу у овој ствари.{S} Анта није требао да чује |
узеше разилазити.{S} Милош се жалио на главобољу; отац Мелентије навика на њега да иде да се о |
код себе.{S} Ђорђе се жалио да има јаку главобољу и мучно да ће тренути целе ноћи.</p> <p>На ра |
<pb n="87" /> пред њим, климну на њега главом као да је хтео рећи: „кукавицо, ево овако се сек |
јстрожије препоручује и заповеда, те да главом и малом својим останеш као што си и био, а ја и |
упита он скидајући ћерћиво.</p> <p>— Ја главом, господару!</p> <p>— По матери те ружим, што луп |
> <p>После оваких речи баба би затресла главом строго и срдито, а после би опет наставила.</p> |
ничка заповедника — њега — кнеза Милоша главом, моли га да буде благ и добродушан према турској |
а тек што је подигнуто малко крова над главом, а ти хоћеш угарак па под стреху!{S} То богме ни |
орили ово мало народне надстрешнице над главом, и тако да кажем, заклонили се да нас турски киј |
, а другом другу, он их диже високо над главом и показа их гомили.{S} Бурни узвици радости и од |
S} Раја мора имати каквог старешину над главом од својих људи, и мени је милије да то будеш ти, |
ове речи Врљове, неколико пута махао је главом и у два пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и пр |
не спремљен је ушник и готованлук ће се главом плаћати.</p> <p>Тако је књаз Милош викао и праск |
и научили, а фукара нека плаћа кожом и главом вашу обест.{S} Е нећемо, бели, више тако, господ |
зашто би се у незгодном случају могло и главом платити.</p> <p>Милошу су била веома по вољи ова |
главом.{S} Да смо ми успели, плаћали би главом други, пропали смо, право је да платимо ми.{S} Д |
о соби и ћутао.{S} Овда онда завртео би главом и дубоко уздахнуо.{S} Најзад стаде пред Милоша, |
остављаш оно, ради чега су толики људи главом платили...{S} Крв она два невина детета, што их |
е одобравање, а многи су жалосно вртели главом, признавајући с болом, да су збиља настала већ п |
е више било и они су ове године платили главом.</p> <p>Тако је текла та ствар.{S} Ако би се там |
осподаре, да први бегови турски нису ни главом сигурни?...</p> <p>— Не, по Богу, господару!{S} |
ети његова глава, па тешто, макар и они главом платили.</p> <p>— Немој тако молим те.{S} То је |
уну, нисмо могли и сад треба то платити главом.{S} Да смо ми успели, плаћали би главом други, п |
ти, старица је узбуђено шапутала вртећи главом сетно:</p> <p>— Децо, децо, чудна ли ћете времен |
рана.{S} Ово су Турци изговарали вртећи главом.</p> <p>— Ако је кнез Милош тако учинио, онда је |
, али најопаснији — Црни Ђорђе — он сам главом.</p> <p>Још поодавно Милош је у себи био решио д |
енутку кад <pb n="40" /> се над његовом главом завитла крвава џелатска секира! „Ето, како ме и |
ез Милош настави живо:</p> <p>— Јес, он главом, Црни Ђорђе, спрема се да упадне амо ненадно, и |
олера, а на душу га макао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} После је, веле, пратио свога мом |
е Павле.</p> <p>Вујица је ћутао и вртео главом, Милош прихвати:</p> <p>— Па опет би ми могао на |
р овако говорио, Милош је сумњиво вртео главом.</p> <p>— Ја сам мислио да ће то честити везир б |
да сврши.</p> <p>Милош је одречно вртео главом.</p> <p>— Осиротео је народ и нема откуд — рече |
тим сребрним корицама.</p> <p>То је био главом књаз Милош Обреновић.</p> <p>Кнез је седео замиш |
ира.</p> <p>Домаћим је невернички вртио главом. — Ништа од тога не може бити! — рече он мрачно |
замишљен с лактовима упртим о колена, с главом наслоњеном међу шаке.{S} Мало подаље од њега, се |
жегу ушао го голцат, привезан за коња с главом окренутом доле, са задњицом у вис, из које му је |
емлатити пса и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Кра |
азгаљује.</p> <p>— Говори море — климну главом Милош, упирући поглед у Врљу, који је још једнак |
</p> <pb n="229" /> <p>Карађорђе климну главом одобравајући,</p> <p>— Но како ћемо доћи до пасо |
ко, рече Симић.</p> <p>Карађорђе климну главом у знак потврде, али не рече ништа.{S} Тек што је |
бао сунце.</p> <p>Драгић жалосно климну главом — као што нас је и сад дочекао — рече он подругљ |
тари хајдук само шкргутну зубима, махну главом и стиште руком јабучицу од пиштоља, као да је хт |
се одали.</p> <p>Карађорђе брижно махну главом и рече: — Све што је — за сад је овде у Русији.{ |
нава на српску рају.</p> <p>Везир махну главом и рече, како он не зебе много отуда, јер раја ва |
јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну главом и процеди кроз зубе: какво легање ноћас!</p> <p> |
ицу би ударио.</p> <p>Карађорђе одмахну главом на ово хвалисање Вујичино, али умирен није био.< |
, торњај се одавде, бедо, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те убио — рече Паштрмац срдито из |
исмо предао својом руком сам кнез Милош главом, као што му је својом руком и новац избројао што |
упник бејаше се заитересовао за вештога главосечу; желео је да га обдари те упита, ко је и шта |
изу, да му је разговетно чуо дисање.{S} Главу му није могао видети, јер је незгодно била заклоњ |
град, носећи кнезу Милошу лепу јабуку — главу Карађорђеву, на коју су из његова конака тако <pb |
ди погнут, лактовима одупро о колена, а главу заронио у шаке.{S} Кад ме опази, диже главу и дуг |
веје; он клече у блато и блатом покрива главу своју, па тако понижен и с блатом сравњен цвили и |
омитују у очима Турака, па се побоје за главу и гурну у планину.</note> <note xml:id="SRP18933_ |
ли миран кутак, где су бар безбрижни за главу и за породицу своју — ни један није више имао вољ |
бедни и сигурни, да не мора стрепити за главу и част своју ко се год мало макне од дома свога; |
ешена замка добро је стезала и везивала главу, и опет је врат остављен слободан и разголићен, к |
— да бог да му ова његова рођена сабља главу одсекла — закле се Ђорђе узбуђено.</p> <p>Сви при |
н од помоћника џелатових намаче каиш на главу, удешен као замка, која је спред обухватала грло |
и горко стекло, мећући по стотину пута главу на коцку.</p> <p>Разговарајући се овако сам са со |
љотина</hi>, која једним ударцем одсеца главу, као да је главица купуса.{S} Сам њен творац, хва |
ору клону на креветац у углу, и затурив главу на јастуке, упре у таванске шашовце свој замућени |
већа милост, за коју сам ја вазда готов главу своју положити.{S} И ако је велики падишах икада |
<p>Гитарић му пружи тиквицу па окренув главу мало у страну, рече: — Само појака, побратиме.{S} |
рука.{S} Каква му невоља, да му он сад главу сијече? — примети други.</p> <p>— Није на ино, но |
когод нађе да овако исто понуди и даде главу Милошеву, како он данас даје туђе, па се изговори |
овек седећи на шилтету у дну каве, диже главу, слеже раменима и рече:{S} Не знам ти ја ништа од |
28" /> <p>Цукић се наједаред трже, диже главу, коју је дотле држао поклопљену на руци и упре у |
у заронио у шаке.{S} Кад ме опази, диже главу и дуго ме гледао непомично и ћутећки.{S} Очи су м |
главу.</p> <p>У тај мах кнез Сима диже главу и упита промуклим гласом:</p> <p>— Јутрос си нешт |
лончетом добре црне каве.{S} Ђорђе диже главу и погледа је.</p> <pb n="226" /> <p>— Много си го |
оставити их да живе!</p> <p>Драгић диже главу и разгледао је, неће ли опазити ко то тако узвику |
гледати шта се може.</p> <p>Драгић диже главу и оштро погледа пријатеља, који је на њега толико |
S} Од Вујице треба тражити или да пошље главу онога црнога пса, или да идем ја да донесем његов |
и народ да једном дахне душом, да дигне главу, да прибере разгнану поробљену чељад своју; да ог |
оме треба, као гуји присојкињи, што пре главу размрскати!</p> <p>Док је Марко овако говорио, Цу |
кажено.{S} Милош шкрипну зубима, окрете главу од огледала и оде даље.</p> <p>Викну Лисовића и н |
лим очима заблисташе сузе.{S} Он окрете главу на страну и убриса их крадимице.{S} Сад су очи би |
сунцем — рођена деца скочиће и одрубиће главу остарелом родитељу своме...{S} Небо ће проплакати |
опет неваља, и ево где мени за то хоће главу да откину!{S} Дакле добро је, и за сиротињу берић |
хоће овако мучки и нечовешки да ми сече главу ноћу у планини? — упита Цукић Штитарца, кад овај |
лава; а друго, она вам тако брзо одсече главу, да то управо и не осетите.“</p> <pb n="74" /> <p |
а приђе разбаци бурјан па и њему одсече главу, баци је у једну зобницу и предаде је другом момк |
> <p>Ђорђе га погледа подозриво, а кроз главу му пролете: да ли овај мене куша, па да ме после |
ило је сад, у један мах, Марашлији кроз главу, а схватио је добро и то, како Милошеви животни и |
е ће бити свршено“ — севну Драгићу кроз главу.</p> <p>У тај мах кнез Сима диже главу и упита пр |
ињски плач и сузе уфатише га и убише, и главу му јошт с једном његова друга, који је био шњим д |
.</p> <p>Овда онда, застао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео да прозре |
Затим приклече, исука јатаган и одруби главу Карађорђу, па је онда дочепа за чуперке, отресну |
н вешто измахну и једним ударцем одруби главу жртви, која већ бејаше сва обливена у крви.{S} По |
шају тражио да ти непријатељ прво пружи главу, да је вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а |
укићу, ка’ и што ће, што не стуца змији главу док се још змија није била откравила!...</p> <p>— |
рђе не одговори ништа, већ опет промоли главу испод арњева и дуго је разгледао целу околину.</p |
уро, Србо, хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред |
Карађорђе дубоко уздахну, седе и зарони главу међу шаке.{S} Дуго је тако ћутао.{S} Изгледало је |
те да ти длака једна не вали.{S} Спаси главу па онда иди сам лично у Русију господару Ђорђу, и |
укчије, макар го препливај, само изнеси главу.{S} Истина, Милошеве потере и дању и ноћу шушњаре |
, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} Гинут |
о и што не би онако, већ ваља спасавати главу, па тамо после гледати шта се може.</p> <p>Драгић |
нејак и тек је бојажљиво почињао дизати главу.{S} Све што је било слободноумнија и одважнија ду |
д!{S} Сад овога часа ваља њему одрубити главу.{S} Ко ти је од момака за то најзгоднији?</p> <p> |
кост и рскавицу; исећи жиле и раставити главу од трупине; како ће куљнути крв, како ће се одсеч |
ђе главе, а сутра ће од другога тражити главу Милошеву.{S} Хоће ли то бити добро, ако се когод |
твоје друштво?{S} Зар није боље спасти главу па доцније бар осветити кнеза Симу, кад му се сад |
руке малаксаше и клонуше.{S} Он спусти главу и очајно махну њоме.</p> <p>— Не!...{S} Нема ништ |
ораве на Дрину.{S} Кад је ваљало метути главу у торбу, па отићи љутоме Куршиду, онда је Милош б |
предам.</p> <p>— А он ће ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у Београд, да он то свр |
ебама практичнога живота, и не лупајући главу о томе, да све <pb n="93" /> те појаве генералишу |
толико наваљивао.</p> <p>— Да спасавам главу?!..{S} А што ће ми, пси је појели!{S} Да видим ка |
а ли овај погађа о чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p>Бар Милош је тако разумевао те погледе, |
атим, па макар ми после ти твојом руком главу одсекао...</p> <p>— Шта, несрећниче.{S} Ти побио |
у.</p> <p>На махове књаз Милош је дизао главу и оном што пише нешто казивао.{S} Овај би то беле |
сно јадиковао, кнез Сима бејаше стискао главу међу шаке и тако поклопљен ћутао је немо и непоми |
{S} Ти си то и научио.{S} Лане си појео главу Молеру и владици Мелентију, ономад Цукићеву, а са |
ујица је ћутао, замишљено бејаше оборио главу и дуго је гледао у патос.</p> <p>— Их мени несрећ |
не би му помогао и то би му писмо могло главу појести.{S} Милош је обазрив и мудар.{S} С тога н |
дничког вођу, Карађорђу бејаше засела у главу само једна једина мисао, која га је пратила и дан |
зна шта и њему може наједаред лупити у главу.{S} С тога ће боље бити да с тим јављањем причека |
) узвикнуо је љутито</p> <p>— Каменом у главу треба стуцати ту змију, јер је то зверка, побунић |
којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом у кнез Милошевој коњушници), кне |
авао готово сва места у Србији и знао у главу све угледније људе у сваком крају.{S} Премда се з |
сумња била совершилисмо.{S} Карађорђеву главу чрез везира превисоком Девлету шаљем, и со тим за |
написано писмо, које тражи Карађорђеву главу или његову; и ако су Лисовићу, који носи то писмо |
везиру у град, и речено ми је да његову главу замењује моја.</p> <p>Марко се срдито обрецну:</p |
реба.{S} Цар би тражио хесапа за његову главу од мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С тога о |
ће се сав тај урнебес сручити на његову главу.</p> <p>...„Убиће ме, разчеречити, растргнути, уч |
јно у земљу, Милош или да донесе његову главу или ће својом одговарати.</p> </div> <pb n="202" |
с њиме свршиш брзо и неодложно и његову главу амо да пратиш нама, ако си рад да останеш у госпо |
Милоша, да Црнога убијеш и да ми његову главу предаш, ако ниси рад да твоју однесем у Београд.{ |
ине.{S} Мислим, слађе би им било његову главу на колцу набити, но да им Мухамед сад из гроба ус |
ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу!...</p> <p>— Језик пресекла! — рече јој Карађорђе |
{S} Ја се све бојим, да ће он Карађорђу главу појести.</p> <p>— Море, не бринем се ја за господ |
свога.{S} Убијају, јер се боје за своју главу.</p> <p>— Не бих рекао да је Милош страшљив.{S} Б |
трах!.. .{S} А?...{S} Бојиш се за своју главу, мила ти! је ли?...{S} А зар оним људима што си и |
тву владике Никшића, пашће сад на твоју главу.{S} Како ћеш одговарати за њу, када на страшном с |
и?{S} Зар ће Милош пожалити данас твоју главу, кад је ономад појео Цукићеву?{S} Јеси ли ти здра |
м посинком, и кад му Турци потраже моју главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико велим |
м прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове лепе среће да Црног Ђор |
теру, па кога хајдука убију њему одсеку главу, однесу је у Београд и на коцу истакну на бедем, |
своју ледену аветињску руку за јуначку главу вождову.</p> <p>Као што смо видели, дакле, 11. ју |
га везирова.{S} Сјутра ако хоће море му главу укинути, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не уп |
ло!{S} Треба премлатити пса и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срце |
љало каквога Србина казнити и одсећи му главу, што се обично вршило на Калимегдану.</p> <p>Така |
ило иксану, но кажу, болан, сјекиром му главу одрубио, исто ка’ и сваком крмку.</p> <p>— Јазук, |
а.</p> <p>— Шта ћу га жалити?{S} Пас му главу појео!{S} Како <pb n="187" /> је радио онако ће и |
ђидио.{S} Не можеш да одсечеш ни једну главу, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у би |
ви; боље пази на ову но на твоју рођену главу — рече Никола момку и мрко га погледа.</p> <p>Пре |
на једаред он му упрти крваву одрубљену главу Драгићеву и заповеди му да је носи напред.{S} Дру |
за то неколико часова кроз његову болну главу!</p> <pb n="126" /> <p>Као оно бурно, страховитом |
ри пута, домаши испражњену торбу, бацну главу унутра, завеза је одозго и добро притеже па је пр |
b n="196" /> <p>„Знам чиме сад разбијаш главу: кројиш планове како ћеш ме што боље огулити.“... |
а идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш главу под џелатову секиру?...{S} Ето где је Немачка!{S} |
/p> <p>— Не сече теби, господару, Милош главу, већ везир тражи твоју јал’ његову.</p> <p>— Па М |
боли и навукли их, да сада својим лудим главурдама плаћају несретне злочине своје; њих, да је м |
0" /> <p>Карађорђе рече како и не осећа глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и Наум — поседаше |
а што повечерамо, господару, знам да си гладан — рече Вујица, вадећи из кожних бисага велику пљ |
и шибљацима, тако да су на конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао да |
је да свраћамо у крчме, те тако цео дан гладни!</p> <p>С Чолокантицом Карађорђе је дуго разгова |
од спреми за вечеру.</p> <p>— Мртви смо гладни, цео дан нисмо залогаја једног окусили.{S} При п |
кида кликтање тица грабљивица, арлукање гладних вукова или пуцањ очајнога Клефте.</p> <p>А лепе |
право.</p> <p>Карађорђе је био узбуђен, глас му је дрхтао; речи су му на махове грчевито застај |
ла подметнута да пронесу <pb n="249" /> глас о одласку Карађорђевом преко румунских међа и да з |
ађорђевица за један тренутак замуче.{S} Глас јој бејаше ослабио и уздрхтао.{S} Спомен на ова те |
ло после прокашља се и опет продужи.{S} Глас му је био јасан, једар, али пун неке туге.</p> <p> |
ч, или пусти по какав загушљив узвик, а глас му је храпав и промукао.{S} Почешће он се тргне, р |
проговорио, говорио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p> <p>Оделом овај чов |
орђу, па све до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а ду |
ма звучно изводити своју јасну песму, а глас му се вио као танка жица прекаљена челика, по чему |
..{S} Па је плакала, плакала, све је на глас плакала; спрема ствари а све нариче.{S} Тако целу |
ејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас као добар јунак, али и као великодушан човек, што |
сад такав ступањ, да несрећник поче на глас стењати и кукати.{S} И он је заиста викнуо, викнуо |
како то да се ни откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од људи ни од стоке.</p> <p>Наједаред, |
— Мичи се! — чу се опет набусити Марков глас.</p> <p>Вратише се опет натраг пред одају, где је |
д је узалуд балавити.</p> <p>Милошев је глас дрхтао.{S} Духовник познаде да се он почиње љутити |
се онда и ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да је Карађорђе давно већ био осуђен и уцењен, да |
тишао, он проговори опет, а његов танки глас био је сав храпав, промукао и неједнак.</p> <p>— Ј |
усне опет почеле мрдати, а њен слабачки глас опет би се чуо.</p> <p>...{S}Извикали су га да је |
атим пошто је мало поћутала, она спусти глас и додаде:</p> <pb n="203" /> <p>— Ја, у име бога, |
/p> <p>Ту Карађорђевица још више спусти глас.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију |
че духовниче? — рече Милош омекшавајући глас.</p> <p>— За то господару, што сам ја калуђер, а т |
</p> <p>Стољетов чисто пребледе на овај глас. — Збиља велите „вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда |
а?</p> <p>Стражари познадоше одмах овај глас, и први дошану другоме: „Буљубаша Марко“!</p> <p>О |
2—3 звучна трилера, као да огледа свој глас, па се онда наједаред просу читав поток од песме, |
гласа за најдостојнијега — он даје свој глас за Црнога Ђорђа, јунака од кога је Стамбол дрхтао, |
на, кад је из Србије допро први ненадан глас о погибији једнога великога човека и великога Срби |
капља ове крви претвориће се у по један глас који виче и који те јавно оптужује; свака капља ов |
>— Ко? — упиташе Вујица и Павле у један глас.</p> <p>— Он Црни!</p> <p>— Ама зар писао?{S} Каде |
лико забави, и како до сад нема никаква гласа од њега, а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да |
а Ђорђеве јачине, већ се бојим његовога гласа.{S} Да је то обичан човек, доста би било да пошље |
и отворено.{S} Он не познаје бољега, он гласа за најдостојнијега — он даје свој глас за Црнога |
а тишина, коју није прекидао ни најмањи гласак.</p> </div> <pb n="73" /> <div type="chapter" xm |
ођу треба сад овде изабрати.{S} Истина, гласање је тајно, али он ће казати своје мишљење јавно |
м.{S} Одмах <pb n="173" /> је предузето гласање и убрзо је свршено.{S} Кад су гласови пребројан |
е у народу, па уз реч упита и то, какве гласе има Милош с доњег Дунава, одакле су већ почеле до |
ум осташе сами у колиби.</p> <p>— Какве гласе донесе Вујица, господару, и хоћемо ли се скоро кр |
арађорђа је највише пекло да чује какве гласе носи Вујица од Милоша; да ли му је јавио за његов |
дмах не стане на пут.</p> <p>Чувши таке гласе, Марашлија се јако сневесели.{S} Дуго је ходао та |
и Карађорђа, кад им донесе овако веселе гласе од Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше у тој мисли, |
тако мили.{S} Он је ишчекивао какве ће гласе Вујица донети, јер он бејаше узео на се да провид |
До прве, до друге недеље, већ ћеш чути гласе из Србије.{S} Док ти ја не пратим човека, немој с |
Марашли-Али-паша, кад му допадоше први гласи о Цукићевој и кнез Симиној буни.</p> <p>Али кнез |
д Богом и пред народом.“</p> <p>Тако је гласило писмо Милошево.{S} Чим је било готово, он позва |
ромењено је било и одело, а пасош му је гласио на име бугарског трговца Јордана, који путује са |
ром и клетвама.{S} Ни откуда ни једнога гласка, ни једне речи од милости, од проштаја и утехе.< |
рђева доласка.</p> <p>Тада Милош понови гласније: — Али ја рекох, светли везире, да народ нема |
а, ваља јој се покоравати — рече он сад гласно.</p> <p>— Мичи се! — чу се опет набусити Марков |
наскоро у полуосветљеној дворани чу се гласно јецање.</p> <p>То је плакао један старац достоја |
ве сече.</p> <p>Драгић је ово изговорио гласно; свет се бејаше утишао и његове речи на далеко с |
оте, животе.</p> <p>Док је Драгић овако гласно јадиковао, кнез Сима бејаше стискао главу међу ш |
ини чу се чобанско звоно; далеко у селу гласно је лајао некакав пас; још мало и из даљине прво |
т и допадање виком и пљескањем, овде су гласно и са свију страна изјављивали своје одобравање.{ |
то једнако долазе из Русије, од пуштања гласова о повратку Карађорђевом, као и то, шта би на сл |
предњој соби чула се граја од двајестак гласова, који су сви говорили на један мах.{S} То су би |
ух се напуни вике и жагора.{S} Неколико гласова дочекаше осуђенике узвицима „Чок јаша!“ (живели |
маше се против њега, а хиљадама рапавих гласова вичу: доле с убицом, убите га, растргните га.“< |
ла; сад је била налик на тисућу људских гласова који се у једно сливају.</p> <p>— То су они — р |
да се они опет поврате.{S} Бар таке је гласове он, Анта, слушао ово последње доба од људи што |
свакога доброг Србина да сузбија оваке гласове и смутње, а особито он, кнез, принуђен је да ош |
ахије свакојаке, бунтовне и тајанствене гласове, који се лако примају и брзо шире.{S} Ту се при |
служе као агенти и шире по народу горње гласове, јер њима свет као домаћим више верује, и лакше |
то је било решено онако у опште.{S} Али гласови о доласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а сад |
није могао отети.</p> <p>Међутим, кивни гласови, узбуркана граја и повика пуна срџбе и узмућене |
таму!...</p> <p>А они страшни и ужасни гласови све јаче и јаче одјекују и ломе се око њега, на |
о гласање и убрзо је свршено.{S} Кад су гласови пребројани нашло се да је Карађорђе изабран јед |
неко шенлучи, па се онда разлеже танка, гласовита песма, праћена свирком зурла и лупом бубња и |
орђу, нарочито је ударио <pb n="271" /> гласом на то, да је Карађорђе дошао да дигне буну, и да |
Јесте ли живи, јадни! — упита их Ђорђе гласом пуним саучешћа.</p> <p>— Па ето живи смо, господ |
кнез Сима диже главу и упита промуклим гласом:</p> <p>— Јутрос си нешто подуже говорио с тамни |
ружје рече Цукић, рапавим, испрекиданим гласом, гушећи се управо од срџбе.</p> <p>Петар извади |
.</p> <p>— Никад! — викну он потресеним гласом.— Он је све своје прокоцкао!{S} Он нема куд више |
е говорио срдито, али спуштеним обичним гласом.</p> <p>— Ја богме!{S} Њима ништа не ваља што Ми |
таву балканског ослобођења и громовитим гласом поздравити све балканске народе, да се братски и |
ника, упита стражара рапавим, набуситим гласом, је су ли они момци господареви, и је ли Петар с |
<p>Поузданик оде и преко ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стигле неке кабадахије Милошеве |
шта да сумњаш — тако је говорио Милошев гласоноша.</p> <p>Карађорђе се двоумио.{S} Поверовао је |
ерује кад то писмо доноси најпоузданији гласоноша Милошев.{S} Он се клео живим богом да му је п |
ер да му долази један од најпоузданијих гласоноша његових; човек који је од Милоша носио најпов |
уите, људи који су данас на врло ружном гласу, али у оцени чије дуге и бурне прошлости непристр |
ај немио, груб изглед.{S} Тако исто и у гласу било је нечега рапавог и суровог, што ти чисто уш |
је неизмерне дубине, а горе опет остане глатка мирна површина, као да није ништа ни било.{S} Те |
е своје, а његова пространа, као стакло глатка површина, искривила се овде онде, као да каква н |
гог, слушао је шта ко говори.{S} Његова глатко избријана брада на махове је поигравала, и когод |
убоко замишљен, а овда онда играо му је глатко избријан, тек приметни подваљак, што је код њега |
т је био изравнат унапред и све је ишло глатко.{S} После кратког објашњења пазар је прекинут.{S |
ља довршити започети разговор, пошло то глатко или рапаво.{S} Тако је мислио Милош у себи и опе |
им разговетно:</p> <p>„Ти си убилац!{S} Гле како су ти руке крваве!“</p> <p>Он диже обадве руке |
љи, па ће бити добро и нама свима.{S} А гле сад шта ради кума Милош!{S} Дочепао се власти, па д |
даљи Карађорђа што даље од Србије.{S} А гле сад!{S} Наједаред, он га је звао к себи!</p> <p>У п |
рађорђе, стоји пред тим дивним храстом, гледа га како је поносан и горостасан и чуди се његовој |
ској страни.{S} А што он, у првом реду, гледа наше српске интересе, ја му то пре рачунам у засл |
дуката.{S} Ја га пратио у Цариград, да гледа народне послове, а он се упустио с Турцима у трго |
инама мучне борбе, он се био свикао, да гледа у Карађорђу оно, што је у истини и био — јунака и |
— брине се као Карађорђе.</p> <p>Ђорђе гледа у ведре небесне висине и види како одозго сија ја |
е и уплашила.{S} С тога он сад друкчије гледа на старе српске војводе, што су избегле из земље |
енца, и осмех сатане — преласника, који гледа у својим канџама већ уловљену и упропашћену невин |
имају своја преча домаћа посла, и сваки гледа да се извуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кн |
у народа која ће за њим поћи.{S} Али он гледа пред собом најодабраније синове Јеладе, спремне д |
пошто сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начинили од тога! — рече Ђорђе, стара |
а Лисовића у лице.</p> <p>— Слободно ме гледај, кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ клањ |
силом умешала, он би ми обично рекао: „Гледај своје наћве и не мешај се у што ти није ред!“ У |
д проговори.</p> <p>— Чујте ме људи!{S} Гледајте ви свога посла, а оставите мене на миру.{S} Ка |
оре.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас као на душмане, и веруј да би нас плотун |
тако лепо плове... па све жене стану па гледају и смеју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да |
зло и неваљало у природи људској, други гледају у њима велике апостоле морала и душевне чистоте |
и бугарском братству, али сви ти народи гледају прво своје <hi>рођене</hi> интересе.{S} Сви они |
ко нам је где боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју корист и волели су да ми и пропаднем |
не мале, суре очи, што сад онако упорно гледају у јасну жеравицу на огњишту.</p> <p>— Је л’ти л |
х рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, да још виде и у њима као да заблисташе две суз |
о.{S} Тако остадоше неколико тренутака, гледајући један другом право у очи.</p> <p>Најзад Цукић |
во мрака и тмине“ — мисли Ђорђе у себи, гледајући ону страхоту пред собом.</p> <p>Међутим, стра |
ет грдан новац.{S} Бога ми сам оплакао, гледајући како се ужичке кобилице повијају под теретом |
p> <p>— Креши, господару! — рече Петар, гледајући Цукића право у очи.{S} Тренутак је био критич |
галила је и разведрила кнеза Милоша.{S} Гледајући овога дрског, одлучног човека, који никад ни |
а рећи.{S} Но она је ћутала и нетремице гледала у њега, а он је онда продужавао:</p> <p>— Од ка |
ова верна жена стајала је на вратници и гледала у мрак за колима.{S} Лака тројка летела је равн |
времена мрачна и ужасна за Србе; ја сам гледала редове на коље набијених мученика српских, и ви |
е може ударити жив човек.{S} Али ја сам гледала, како то чини са Србима туђа вера, душманин, Ту |
; њене мале, упале, суре очи укочено су гледале у жеравицу.</p> <p>— Подај јој нека сркне још м |
само у пола.{S} Но те отворене очи нису гледале и нису виделе.{S} Оне су личиле на прозор који |
ати Турке.</p> <p>Млади родољуби грчки, гледали су управо с неким страхопоштовањем на оседеле, |
к и код самих Турака.{S} На њу су досад гледали као на зубљу слободе, као на дивни узор, пред к |
њини се погледи сусретоше и неко време гледали су се немо и непомично.</p> <pb n="43" /> <p>— |
ј Европи, с тога у Петрограду нису радо гледали немирно кретање балканске емиграције, <pb n="17 |
еда измучена лица.{S} Остали су га немо гледали.{S} Нико се не усуђиваше да прекине овај свети |
су долазили из Србије.</p> <p>Други су гледали на ствар сасвим друкчије.{S} Све то што се сад |
будала, да сад ово другом остављам и да гледам мирно, како ће ми дићи испред носа све што се кр |
он показујући прстом гушу — не могу да гледам очима онога пса, што се онде испречио; он ружно |
кроз рупу између прислоњених дасака.{S} Гледао је зорно у колибу за један тренутак.{S} Затим на |
{S} Шта сам их ја само с мојега ћепенка гледао, што им је по тужби Милошевој одсјечена глава.{S |
<p>Он застаде мало и за један трен ока гледао је Карађорђа.{S} Затим се обазре, грчевито дочеп |
Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго га је гледао нетремице.</p> <p>Док је Карађорђе тако немо гле |
/p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић га је гледао испод ока веома пажљиво.</p> <p>— Е, на здравље |
ђен, он застаде у пењању и с чуђењем је гледао у онај урнебес што се примицао све ближе и ближе |
замишљено бејаше оборио главу и дуго је гледао у патос.</p> <p>— Их мени несрећнику, шта учиних |
бе.{S} Он се сав наже напред и зорно је гледао Наума, који све више залазаше у дољу и виде га, |
Ко је био тугаљив око врата, обично је гледао да што пре куд год стругне.</p> <p>Ко то није ум |
ла и безнадежна очаја.</p> <p>Старац је гледао у ватру која се поступно гасила а мисли му бејах |
.{S} Кад ме опази, диже главу и дуго ме гледао непомично и ћутећки.{S} Очи су му сијале из сумр |
во спремао, а Карађорђе га је са стране гледао пажљиво, а по глави му се све непрестано врзло:< |
д ватра јаче букне.{S} По читаве минуте гледао би овај човек у ту сјајну палацку па се онда нај |
вало, Драгић је стојао иза кнеза Симе и гледао укочено и пренаражен овај мрски призор.{S} Сад с |
</p> <p>Ђорђе је ћутао, грицкао нокте и гледао у земљу.{S} После наједаред као да се трже, рече |
Милош овако говорили, Павле је ћутао и гледао у земљу.{S} Сад подиже очи.</p> <p>— Је ли то пр |
и и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао да накнади што је преко дана претрпео.</p> <p>Пе |
постигнутим резултатом, у коме је сваки гледао своју личну корист.</p> <p>Али на овом састанку |
и на народне потребе.</p> <p>— Ја нисам гледао на то што ће се други уздићи и доћи до власти и |
стаде и окрете се мени; опет ме је дуго гледао, па ме онда запита пола зачуђено а пола чисто пр |
ече ми он, пошто ме је прво дуго и дуго гледао.{S} После ме упита које је доба и који је управо |
мице.</p> <p>Док је Карађорђе тако немо гледао у Добрњца, овај је почешће дизао очи, и њини су |
а Новаковића, који је збиља закрвављено гледао у колибу.</p> <p>Вујица викну Новаковићу — Никол |
трже сабљу из руку, док је овај збуњено гледао, он вешто измахну и једним ударцем одруби главу |
клије да не падне.</p> <p>Анта је зорно гледао Милоша и не би му мило што се он толико узбуни.{ |
омну голу сабљу џелатску, он је поносно гледао око себе, као да би хтео рећи:</p> <p>— Погледај |
небесној ноћи.{S} С тога је забезекнуто гледао и тек кад човек проговори, он га познаде ко је.< |
војицу од погибије, а сад прво то треба гледати.</p> <p>— Вала, да ми је видети да полети његов |
оразуме, добро; не могне ли, он ће онда гледати шта би се друго могло.</p> <p>Карађорђе се мучи |
већ ваља спасавати главу, па тамо после гледати шта се може.</p> <p>Драгић диже главу и оштро п |
ачун, а београдски везир одмах га почне гледати попреко, сумњичати и уцењивати.{S} Много и муке |
оји се тако блешти, да чисто не да у се гледати.“</p> <p>„Али како да се попнем и како да га на |
ор тек онако од беде.{S} Ми прво морамо гледати да ову двојицу спасемо и дај о томе да се посав |
/p> <p>Питање је било како ће на све то гледати Русија.{S} Сва пажња велике северне царевине би |
те доживети нешто жалосније и мучније — гледаћете, како Србин Србина мучки убија, како један др |
о поруци Вујичиној и лепо га дочека.{S} Гледећи како Драгић коси Карађорђе рече:</p> <p>— Боже |
ева не треба ништа полагати.</p> <p>Ово гледиште нарочито је заступао Јаков Ненадовић, који се |
у војничку пратњу, па затвором, бојем и глобама нагони кметове и угледније људе да прокажу хајд |
е и нереди, те би опет имали изговор да глобе и кољу сиротињу.{S} С тога ми ето није до чекања. |
свој оброк, па се спустио и легао крај глога, за који је био везан.{S} Све је било као и обичн |
n="221" /> Дали нам ово мало пензије да глођемо, па сад мисле учинили су бог зна шта за Србију. |
ни, да код нас вечито мора бити завере, гложења и претеривања, чим се мало неки успех постигне |
овде у царском двору, кад виде како се гложимо и један другоме очи бодемо.</p> <p>— „Шака људи |
се још о Карађорђевом пикљу.{S} Сви они глоцкају још његову тековину!{S} Да није било њега, не |
видиш свећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада глув да толико груваш?</p> <p>У истини, лупање је било |
} У то доба у српском селу обично влада глуха, мркла ноћ, без јава и светлости.{S} До тога доба |
илостивна души његовој; али је васељена глуха и нема, она се не одзива јадима његовим.</p> <p>Т |
рбију, у по дана смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и преврнути кости |
а се део.{S} Изашао је од митрополита у глухо доба, сишао у тамно двориште, мрак се склопио за |
е амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи пребијам <pb n="22" /> по овим гудурама |
ега нико ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, па још по овакој урнебесној ноћи.{S} С тога |
одласка из Кишињева, Карађорђе и Наум у глухо доба ноћи изађу из свога скровита склоништа и у н |
сазнањем страховитога греха свога, он у глухо доба скаче из топле постеље, бежи из мирна дома с |
кла тишина.</p> <p>Тако је трајало до у глухо доба, али тако није дочекана зора.</p> <p>Могло ј |
сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи скакати престрављен из постеље и нагиња |
отме дубок уздах, који се брзо изгуби у глухој ноћи, па је опет све немо и мукло.</p> <p>Док се |
а је знала околина цела.{S} Кад је кроз глуху зимску поноћ у мирна боравишта тихога села српско |
е, коју је у недоба штогод расплашило с гнезда; час је опет неко неразговетно шуморење, као да |
птирова и ројева пчела, које се јамачно гнезде ту у дупљама моћнога храста.</p> <p>Он, Карађорђ |
урци и Јевреји, прилепили као ластавице гнездо, своје жалосне, трошне дрвене кућерке!...{S} Ниг |
ких народа, Србија је до сад важила као гнездо слободе, и њена јуначка деветогодишња борба стек |
ипао најстрашније погрде, а у наступима гњева могао је од човека чуда учинити.</p> <p>— Ах, Пет |
љутину, на Милошу се видело да је љуто гњеван.{S} Јабучица му је играла, и то је код њега вазд |
и ми крив за све ово, понављао је Марко гњевно.</p> <p>Прошло је добро по сахата у овоме обијањ |
ега ћу се до гроба сећати:</p> <p>„Вила гњездо тица ластавица.{S} Вила га је девет годин дана.{ |
трављено, крваво срце његово, и поче га гњечити и чупати.</p> <p>Неодољиви бол обузе Милоша и о |
омашног залогаја, па с тим кабадахијама гњечиш ову сиротињу те крвав зној из ње цедиш.{S} Какав |
авати, кад знају да их код њега не чека го нож, већ благо, човечно поступање; буле ће га благос |
емио тако несретно, да је у Пожегу ушао го голцат, привезан за коња с главом окренутом доле, са |
Саву, па ако се не може друкчије, макар го препливај, само изнеси главу.{S} Истина, Милошеве по |
нтије не могаде сакрити, да га је такав говор о бившем господару српском дубоко ожалостио.{S} Н |
случајности и изненађења.</p> <p>Ђорђев говор дочекан је с одобравањем.{S} Затим му је Ипсилант |
д Јоргаћа чули ишта ново, опет је његов говор био од силног утицаја.</p> <p>Али он сврши говор |
и забринутим лицима, код којих је његов говор збиља изазвао сетно расположење.{S} Сад опет прих |
> <p>Милош уграби ову прилику да наведе говор о бившим српским старешинама и да искаже своју зе |
</p> <p>— Немој тако молим те.{S} То је говор тек онако од беде.{S} Ми прво морамо гледати да о |
оју је кнез Милош често употребљавао уз говор, особито кад говори нешто својски и од срца или к |
дна спомена.</p> <p>Говорио је подуже и говор му је био жив и пун полета.{S} Завршујући га он р |
да се у понеким улицама чуо само српски говор, а у чаршији, на сваком кораку, сретао си „српске |
/p> <p>Драгић не доврши.{S} Његов дрски говор вређао је Турке и заповедник даде знак да се Драг |
и колико, толико забашурио свој отоични говор он рече даље:</p> <p>— Без срца!{S} Човек без срц |
од силног утицаја.</p> <p>Али он сврши говор онако у опште, па пређе на Јеладу, на робињу Јела |
рио је много, јер је осећао како га тај говор ведри и разгаљује.</p> <p>— Говори море — климну |
у шта мисле, а он је само одобравао тај говор, или се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му с |
ога срца.</p> <p>Јоргаћ је завршио свој говор питањем: смеду ли синови Јеладе још оклевати, још |
њ у хану и овда, онда чуо се испрекидан говор, па онда све умуче и потону у густи мрак.</p> <p> |
с неуспехом.</p> <p>Вујица је одобравао говор Ђорђев и мало по мало онај први лед међу њима сад |
и покушао.{S} У томе згодно му је дошао говор Германов, који тврђаше да би он морао знати кад б |
стекао.{S} Око тога се сад и врзао цео говор Карађорђев.</p> <p>— Враћам се у Србију и није ми |
о своме повратку у Србију.{S} Из његова говора јасно се видело шта га тишти.{S} Док се с једне |
виђао ову разлику између Марашлина прва говора и овога што говори сад, па је решио да и он удар |
рчевито стискао зубе и после Добрњчевог говора, дуго је ћутао.{S} Кад се тако мало утишао, он п |
о.{S} У осталом, овде и није било много говора, пошто су сви изасланици били сложни у главном п |
ли и попустили.</p> <p>Било је и оштрих говора, а пало је и доста опорих речи.{S} Милошу су зам |
</p> <p>— Куда бих у ово доба!{S} А шта говоре Турци?</p> <p>— Не могадох остати до краја.{S} О |
сам тако пре двајестак дана слушала шта говоре неки људи што тек бејаху стигли из Србије, а мен |
емо? — Секиром у чело.{S} Мртва уста не говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</ |
— Боже мој!{S} Да ли је истина што људи говоре, да душа после смрти за четрдесет дана обилази с |
ђен.</p> <p>Али видећи, да сви скупљени говоре онако, како је њему најмилије, Милош мало по мал |
баш ни то, да је тако страшно, како они говоре.{S} Најзад баш нека би било и онако, Ђорђу и прв |
, несретник!{S} Он разуме чак шта и пси говоре — рече кнез Милош и пође да отвори врата, јер са |
сасвим по вољи.</p> <p>— Јес, они тако говоре, али да Црни нешто груне, да узбуни народ, да га |
у Петробург и научио их да овако ружно говоре о мени, и да ме овако душмански пањкају пред дво |
{S} И ако је код Турака обичај да мирно говоре и онда кад су у највећем узбуђењу, старац се сад |
оворило сасвим друкчије но што је досад говорено.{S} Досад је Милош напрезао све силе да удаљи |
јамачно целе ноћи није ни о чему другом говорено <pb n="246" /> до о турским вратовима — рече ђ |
pb n="68" /> у тврђави.{S} Том приликом говорено је и о двојици заробљеника, које је кнез Милош |
дморили кретоше даље, уз песму и грају, говорећи да ће тако право у Београд.</p> <p>Ови Турци, |
ујица — она ће ми душу повратити... — и говорећи то, он диже тиквицу и повуче из ње добро.</p> |
у песму невиности, и имаће мирну савест говорећи: „Ја нигда нисам умочио прсте своје у невину к |
штено створење умире као мрцина!</p> <p>Говорећи то, Петар бејаша оберучке обухватио Марка и гу |
се г. митрополит ништа не брине.</p> <p>Говорећи то, Карађорђе спусти момку у шаку велику рубљу |
даље из страха од одговорности.</p> <p>Говорећи о томе, Милош вешто, онако као узгред, пусти и |
да утекне, или ја да га стигнем.</p> <p>Говорећи то, ђенерал хитно поздрави митрополита <pb n=" |
зневерио.</p> <p>— Ама шта је, море!{S} Говори једном шта је!...</p> <p>— Закун ми се, господар |
ниси задремао?{S} Што си се ућутао?{S} Говори!{S} Време пролази.</p> <p>Петар слеже раменима.< |
а тај говор ведри и разгаљује.</p> <p>— Говори море — климну главом Милош, упирући поглед у Врљ |
оће он?</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— Говори Перо!{S} Од ћутања није вајде ни мени ни теби.</ |
о сам ја чинио?{S} Ако се хоће право да говори, ово што је било морало је тако бити, и ово је н |
, од ње ће ти обадве руке изгорети; она говори, она оптужује, она виче; од њена вапаја ти нећеш |
RP18933_C3"> <head>III</head> <head>ШТА ГОВОРИ БЕОГРАД</head> <p>8. је март 1817. године.{S} Ве |
есто употребљавао уз говор, особито кад говори нешто својски и од срца или кад је веома љут.</n |
, а посла што Бог да.{S} Мртва глава не говори.</p> <p>С тим мислима Милош је у вече отишао у с |
јело.{S} Још му препоручи, да ништа не говори о његовом доласку, сем ако би се намерио на какв |
за опело, али да о томе ником ништа не говори.</p> <p>Дете се брзо врати и Драгић одмах поче к |
и!{S} Нема скоро дана, кад се о томе не говори.{S} Али о повратку он и не мисли, док не би одов |
расположен према њему, и кад му више не говори као господар, већ као брат и пријатељ.</p> <p>— |
/p> <p>— Море прођи се тога белаја и не говори то, Милошева погибија неће спасти ову двојицу од |
о од обести, ни с тога колико тек да се говори, већ што је требало тај посао пословати даље.{S} |
што истина груне Црни Ђорђе, као што се говори, зуцка, па он баци ватру у народ.{S} Ја знам да |
кажем, али ја овде осећам и ево овде ми говори да Милош не ради добро.</p> <p>Баба се куцну прс |
ош је у себи мислио:</p> <p>„И ово мени говори онај исти Марашлија, који је ономад обесио једно |
ост цару.{S} Он само о својој вјерности говори, и кад гођ приграби по коју нову власт у шаке, о |
но да о ствари овако важној и тугаљивој говори пред другима.{S} То је наскоро и Марашлија увиде |
гића, и коме паде веома чудно што човек говори оно што није.</p> <p>— Јесте море!{S} Удари ме н |
ко, али, како сви остали ћуте док један говори, у кави је владала мртва тишина, те се свачији р |
ас једног, час другог, слушао је шта ко говори.{S} Његова глатко избријана брада на махове је п |
већ рекао једно.{S} Немој лудовати, но говори што те питам, који ће од момака бити најзгоднији |
змеђу Марашлина прва говора и овога што говори сад, па је решио да и он удари у дубар, и присло |
од скривио.{S} Ето видиш, како сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бивало после |
од њега, и све је онако како се у писму говори.</p> <p>А у том писму поново се тврдило, како на |
ех, какав тешки грех!...</p> <p>Тако је говорила стара Вишња; а Милош је осећао да му свака та |
ез користи за земљу?</p> <p>Тако сам му говорила и некако ми се бејаше одрешио језик, те сам бр |
во!</p> <pb n="97" /> <p>Кнегиња је још говорила кад се собња врата тихо и нечујно отворише.{S} |
оно што су у почетку устанка 1804. год. говорили да они не војују против султана, већ против бу |
рци продужише разговор сами међу се.{S} Говорили су полако, али, како сви остали ћуте док један |
е се пресекао овај разговор с Врљом.{S} Говорили су још подуже, али о другим, ближим стварима; |
p> <p>И кад су сви већ по неколико пута говорили а сваки своје погледе изнео, Карађорђе је мога |
аве породице.{S} Прстом су показивали и говорили: „ево, ову је кућу Карађорђе ископао!“ Да би п |
граја од двајестак гласова, који су сви говорили на један мах.{S} То су били кнезова и други уг |
тао млеко мајчино.“</p> <p>— Тако су ми говорили.{S} Ово је у истини било овако; али опет зато, |
уто.</p> <p>Док су Вујица и Милош овако говорили, Павле је ћутао и гледао у земљу.{S} Сад подиж |
миран, ћутљив, а ови погледи као да су говорили:</p> <p>„Да ли овај погађа о чему ли ја сад лу |
ију, а ти његови погледи опет као да су говорили:</p> <pb n="196" /> <p>„Знам чиме сад разбијаш |
д чују да си ти дошао!{S} Баш јутрос су говорили, па чика Стојан вели, да ти овога лета нећеш н |
омовима српским, а и по многим турским, говорило се по највише о скорошњој узрујаности у народу |
ушао прво писмо Милошево, у коме се сад говорило сасвим друкчије но што је досад говорено.{S} Д |
отиву кнеза Симе и Драгића.{S} У њој се говорило како су њих двојица покушали да дигну бунт међ |
х поздрава и обичнога увода, у писму се говорило овако:</p> <p>— „Не знам да ли си ти испратио |
он га је звао к себи!</p> <p>У писму се говорило како су сви покушаји Милошеви, да с Турцима пу |
дара, влашки и молдавски.{S} У скупу се говорило махом грчки.{S} Карађорђе није разумевао тај ј |
симпатичан израз.</p> <p>Како је много говорило ово суво, спечено лице; како је дугачка и стра |
ј ме, господару, можда је и лудо што ја говорим, али мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја ви |
<p>— Можда није ред да о овим стварима говорим с тобом, са женом.{S} Оваке ствари људи обично |
и ни длака на глави...</p> <p>Ја ово не говорим на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, а |
арске војске!...{S} Али што ја теби ово говорим.{S} Ти си женска глава, али ти ово знаш тако ис |
:</p> <p>— Пиши, море, и пази добро што говорим.{S} Овде свака реч главе вреди...{S} Пиши Вујиц |
им ни ја сад — рече Ђорђе опрезно — већ говорим онако у опште.{S} Кад једном зато дође згодно в |
што су овде.{S} Хесапим да нас двојица говоримо овако, а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако б |
ако ће лакше убијати људе.</p> <p>Да не говоримо о рату, где је убијање на гомилу дотерало до п |
рачне утиске и Милош је навлаш говорио, говорио је много, јер је осећао како га тај говор ведри |
био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, говорио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и гром |
когод од вас ја бих му био први друг — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта је говорио да је у Срб |
ти по соби.</p> <p>— Најгоре се бојим — говорио је он даље — погинућу убрзо, а нећу имати кад д |
невољник, који од Милоша проси милост — говорио је Јаков.</p> <p>Карађорђе је махом ћутао.{S} И |
е, на што и Милош одмах ућута.</p> <p>— Говорио сам ти више пута, синовче, и опет ти велим: за |
ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни онда говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад призори ја |
повод овоме своме путу, Милош је свуда говорио да у Београд одлази по позиву тамошњих српских |
та рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.</p> <p>— У кака |
вереник београдског везира), у два маха говорио ми је о томе кад сам последњи пут био у Београд |
е онако нека и буде.</p> <p>Тако је сад говорио Милош.{S} Али људи су га погледали испод очију |
ли.</p> <p>Али ни један од њих није сад говорио оно што <pb n="264" /> мисли, већ је сваки удеш |
гласом:</p> <p>— Јутрос си нешто подуже говорио с тамничарем.{S} Шта ти рече?{S} Има ли што?</p |
г — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта је говорио да је у Србији све узаврело.{S} Народ је незадо |
} Мало после он опет узе реч.{S} Сад је говорио о своме повратку у Србију.{S} Из његова говора |
> <p>На растанку с гостима Карађорђе је говорио да <pb n="243" /> ће, као сутра дан, изаћи ту у |
Једва га је утишала.{S} Најзад, кнез је говорио срдито, али спуштеним обичним гласом.</p> <p>— |
у — ето ту је њима мука!</p> <p>Кнез је говорио срдито.{S} Кнегиња га је слушала пажљиво.{S} Ка |
омами ти њега амо“...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од тога доба т |
оменуо реч „убије“ или „убиство“, он је говорио само о томе, како да се Карађорђе <hi>уклони</h |
уго трајала.{S} Отац Мелентије много је говорио и ревно је заштићавао оне погледе које је синоћ |
рђе, не треба ништа да сумњаш — тако је говорио Милошев гласоноша.</p> <p>Карађорђе се двоумио. |
егове послове не мешају.</p> <p>Тако је говорио Вујица, али ово хвалисање и слобођење није могл |
арко имао велико поуздање.{S} Обично је говорио:</p> <p>— Мени заповеда господар, а ја моме Ник |
зира још је подуже трајало.{S} Везир је говорио благо, а Милош је све више омекшавао и попуштао |
два црна жива угљена.</p> <p>Јоргаћ је говорио кратко, скоро набусито, али свака његова реч па |
адгод заповедите.</p> <p>Карађорђе није говорио ништа; спусти се на малу столичицу и као да беј |
чудо био мек.{S} Никад он са мном није говорио овако благо и дружевно и жалосно као онда.{S} У |
ајгоре Туркуше.</p> <p>Драгић би и даље говорио да га Милош не пресече, он цикну као гуја и при |
етника? — цикну старац, што је мало пре говорио. — А шта ће кнезу Сими помоћи твоје друштво?{S} |
авле испрекидано, и као да је сам за се говорио.</p> <p>Милош га погледа мрко.{S} Вујицу и Павл |
ахове грчевито застајале, и што је више говорио, све се већма срдио.</p> <p>— Коме сам ја овде |
ко је дошао с гомилом оружаних момака и говорио овако слободно, на Вујици се познавало да је не |
синоћ доцне у ноћ планирао, наређивао и говорио.</p> <p>У вече на против, бивао је махом одлуча |
д њега били, како је пред њима плакао и говорио: огреших се, веле, о тај народ!{S} Боље да сам |
да је.</p> <pb n="226" /> <p>— Много си говорио, па ти се и грло осушило Узми попиј каву, разга |
ви људска крв.</p> <p>Док је Драгић ово говорио момци су га вукли, и он је једва могао испрекид |
се порадује!</p> <p>Док је Добрњац ово говорио, Карађорђе се мрштио и на махове нестрпљиво мах |
у размрскати!</p> <p>Док је Марко овако говорио, Цукић је бледио и зеленио у лицу, док на после |
че Марашлија.</p> <p>Док је везир овако говорио, Милош је сумњиво вртео главом.</p> <p>— Ја сам |
орђа?</p> <p>Милош је за све време мало говорио.{S} Понајвише је пуштао да други кажу шта мисле |
своја огништа.</p> <p>Ђорђе је отворено говорио, да се он за сад од Руса, ничему не нада.{S} Ца |
лош се сад чисто кајао што је ову ствар говорио другима, па ма то били и најприснији пријатељи. |
вилизацију.</p> <p>У томе духу и правцу говорио је Јоргаћ, а свака његова реч, као оштар дворез |
ло те сумрачне утиске и Милош је навлаш говорио, говорио је много, јер је осећао како га тај го |
ој истој ствари, о којој је синоћ Милош говорио насамо с оцем Мелентијем.{S} Само што је пред њ |
а је она важна и вредна спомена.</p> <p>Говорио је подуже и говор му је био жив и пун полета.{S |
ту је чвор, који помози раздрешити.{S} Говорисмо отоич, ако је са знањем царева, онда као да в |
о по мало осети неко олакшање.</p> <p>— Говорите, браћо, сад што ко има; немојте се после вајка |
то најбоље знаш.{S} Па како можете онда говорити оно у шта ни сами не верујете?!...</p> <p>„Кад |
естила толико, да је опет могла и будна говорити, старица је узбуђено шапутала вртећи главом се |
> <p>О овоме кораку неће се ником ништа говорити, и чуваће се као највећа тајна.{S} Да би био ј |
јте више молити, нити ми и једне о томе говорити.{S} Што не може бити, не може.{S} Ја сам човек |
е, стари смо људи, немој грешити душе и говорити да не знаш и немаш, кад то писмо мора бити код |
унам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, влашком и бугарском братству, али св |
Драгићу, је си ли ти при себи, кад тако говориш!{S} Па болан капетане, Милош то бога и моли, да |
а ти, господару, верујеш ли ти у то што говориш — упита Герман живо.</p> <pb n="158" /> <p>Кара |
поверењем њему предато.</p> <p>У своме говору Ђорђе је био кратак и сух, готово бих рекао набу |
е рече ми ништа одсечно, али по његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свр |
како ови људи изгледају, али, судећи по говору и држању, Марко мора да је био јако срдит.</p> < |
ло сјајно и оштро.{S} Нарочито кад се у говору одушеви и занесе, његова два сјајна ока сијала с |
p> <p>Карађорђе је на махове застајао у говору, као да је хтео да одахне или да даде жени време |
ја и дижем руку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је мени дао то право, да ја спасавам ове |
вши Београд и Србију 21.{S} септ. 1813. год. пређе у Земун, а оданде у манастир Фенек, где архи |
као оно што су у почетку устанка 1804. год. говорили да они не војују против султана, већ прот |
народне скупштине, која се лане (1816. год.), о Ђурђеву - дне, бејаше искупила у Београду, да |
а ја бих још одмах у почетку, још 1807. год. ја бих добио од Турака повластицу да се Србија уре |
ни и тужни дан освануо је 9 марта 1817. год. Још од ранога јутра гомиле света врвиле су тесним |
нашња престоница краљевине Србије 1817. год. још је била права турска варош, ни једне улице, ни |
рестоница имала је тада (у почетку 1817 год.) два господара — старога господара Турчина, чије ј |
е извиднице да гоне Карађорђа, и где га год стигну, под стражом да га врате.{S} Свака извидница |
а је гутала небо и земљу, јер докле она год доспе, свега је нестајало све се у њој губило.</p> |
{S} И ја имам изун да убијем Николу кад год ме не послуша.</p> <p>Никола је знао, да Марко ову |
врата, обично је гледао да што пре куд год стругне.</p> <p>Ко то није умео, наравно, свршавао |
остарај те ово укопај, затрпајте ту где год у потоку.{S} Само дубоко да свиње не изрију.{S} Хај |
ао ми је само једно, што не погибох где год у јуначком окршају, но дочеках да ме ви овде мрцвар |
вели, да нама нема тамо повратка докле год цареви штогод за нас не нареде, да се нашим људима |
ра стрепити за главу и част своју ко се год мало макне од дома свога; једном речи, да народ јед |
Богом и пред људима, па вала, како вам год драго, и нека управља народним пословима ко год хоћ |
ја бих могао отићи за њим у Русију, као год што сам са овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао |
и све што мислиш и све што знаш.{S} Као год што не ваља војник, који испуца све метке, па после |
по мало поправљати, а њему је било као год оно човеку који се буди из дубока сна.{S} На махове |
о, и нека управља народним пословима ко год хоће и зна боље.“</p> <p>Пошто им се овако управо п |
ђидија побојао, испапући ћу се ја како год од везира...{S} А онда зна шта би га чекало!...{S} |
то товари на душу.{S} Ево вас, па како год решите и хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу он |
или ватру у народу, само да се они како год дочепају господства и власти...{S} Али нећете куда |
да буде тешка и осетна.{S} С тога, што год је већа кривица — казна треба да буде све тежа.{S} |
сутра ће продати и земљу и народ и што год хоћеш за један реп турски.<ref target="#SRP18933_N2 |
та ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметније, од добра нико неће бежати.{S} Је’ |
тална, па се сваки час могло десити што год што ће све пореметити.{S} Сам народ још од зимус би |
здо тица ластавица.{S} Вила га је девет годин дана.{S} А десете поче да развија!...“</p> <p>„Је |
а, џелат чисто клону.{S} Навршило се 20 година како се бави тим крвавим занатом и још му се ник |
{S} Могло му је бити, по изгледу, до 40 година.{S} Лица је био округла и као мало прићоса, а по |
на живота, коју он учи ево већ од 10—12 година, прво уз свога полубрата војводу рудничког Милан |
старијем, Алекси, могло је бити око 14 година, а млађем, Александру, тек десетак.</p> <p>Али, |
лено црнпурасто девојче од својих 13—14 година, које се трже кад угледа непозната човека.{S} Ка |
, то ми је благодарност што сам пре 5—6 година спасао кума Милоша, кад га оно о малом Божићу на |
о што ми се накупило на души за ово 5—6 година лутања по туђини.{S} Јес, да се људски изгрдимо, |
о не бих могао рећи о човеку, који је 9 година био господар ове земље, па баш да је он од истин |
рођеном снагом Србија се држала пуних 9 година, али та је снага најзад била исцрпена.{S} Оружан |
ке до лаката одсецају.</p> <p>...{S}Ова година носи у својим недрима један страшан злочин.{S} Н |
а народа истерати ни за хиљаду и двеста година.</p> <p>Марашлија се љутну на то и пребаци Милош |
унака јелинских, којима се, кроз хиљаде година, цео свет диви!</p> <p>Ето, зато ја верујем у ва |
више, и он окрете другу.{S} Четврта је година од онога земана.{S} Знам све, као да на прсте бр |
> <p>Али опроштења нема.</p> <p>Шест је година како га несретник проси у милосрдна неба, али не |
т — рече он. — Тако си и ти пре десетак година почастио кума свога.</p> <p>Вујица чу ове речи, |
тка, они исти људи, који су око десетак година стајали на челу свију главних послова државних; |
гове деце, мушкарчић, од својих десетак година, помагао му је у томе.{S} Драгићу нешто беше под |
ису.</p> <p>Шипарчић, од својих десетак година, у друштву с девојчицом, којој је једва могло би |
<hi>баба Јане</hi>.{S} А колико је тек година прошло док је добила ту почасну титулу баба Јана |
и руга надживели су га и памтили много година доцније.{S} Обично би се рекло за неупутна и обе |
мо куд ће и твоја, кад оно пре неколико година истера мене <pb n="155" /> и Миленка из Србије, |
ле свирао, што није чинио већ од толико година.</p> <p>Међутим, дан греха примицао се и страшна |
в и при чистој памети, мој ће Ђорђе сто година живети.{S} Најгоре сам се бојала да у оном очаја |
се тога јада не бих сетио да живим сто година...</p> <p>— Сад, бог или ђаво — пресече га Милош |
емља, туђи људи, туђи обичаји!{S} Девет година био овде господар земље, па сад ништа.{S} Ко ти |
/p> <pb n="182" /> <p>— Јазук!{S} Девет година био је он господар народа!{S} Кад би се какогод |
а, или боље да рекнем са мном.{S} Девет година дизао, градио, прибирао камен по камен, а једног |
орбе и слободе, на којој су пуних девет година радили најбољи, најхрабрији и најплеменитији син |
им све.{S} Сад има три, четири па и пет година, како нисам окусио меда.{S} Него, Драгићу, да ис |
ти и разнесе стог сламе.</p> <p>— Десет година ратовања јако је уздигло војнички дух народни — |
16"> <head>XVI</head> <head>ПОСЛЕ ДЕСЕТ ГОДИНА</head> <p>Биле је бурна урнебесна ион. једна од |
ма нама био господар; он је близу десет година заповедао целом овом земљом, па је наша дужност |
аховита злочина...</p> <p>...{S}Педесет година проћи ће а њина тешка стопала још неће моћи да р |
оро цео Београд.{S} Више је од тридесет година само, како је сви знају под именом <hi>баба Јане |
има огроман терет од преко сто тридесет година!{S} Рођена при крају 17. века, она је ево већ у |
ко сам их друкчије слушао пре четрдесет година! — Еј, младости, младости!</p> <p>После опет поћ |
лови и разговори остали су још пре шест година тамо у Србији, остали су онде, где господар Ђорђ |
ојчицом, којој је једва могло бити шест година, надао се за једним шареним лептиром, где му не |
пошло ђавољијем трагом, и девет пунијех година турском имену и турском дину (вера) није било ст |
само једанпут!{S} За ових девет крвавих година Турци су неколико пута давали прилике и чисто на |
еме.{S} Истина, може бити и тако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, али то је голема р |
је, који су се збили тек након 50 пуних година.</p> <p>Док је баба Јана тако у заносу, са затво |
божје казне, овај тешки грешник 6 пуних година ево живи у лудилу своме, непрестано гањан страшн |
а, која је колико јуче издржала 9 пуних година неравну борбу с много надмоћнијим војскама турск |
рци задрхтали; њега који је девет пуних година прослављао име српско; њега који је из мртвила п |
е Стамбол дрхтао, и који је девет пуних година са шаком јунака шумадијских бранио своју лепу до |
уо обамрлу слободу српску и девет пуних година високо држао вазда победоносну заставу независно |
аг овоме злочину.{S} Кроз педесет пуних година падаће плаха дажда, сијаће топло сунце, подухива |
>То је био човек средња раста и средњих година, али веома отмена и јуначка изгледа.{S} Особито |
е бацало у дрхтавицу Милоша.{S} У дугим годинама мучне борбе, он се био свикао, да гледа у Кара |
никад није признавао.</p> <p>У доцнијим годинама око 1825 — па на даље, кад се против кнеза Мил |
, ону свету реч, за којом он гине, коју годинама тражи, за којом овако по ноћи блуди, реч која |
био у завади с Карађорђем, још од 1811. године, када је заједно с Миленком Стојковићем, био про |
де дуката.</p> <p>Кад је несретне 1813. године, Карађорђе наједаред онако ненадно и неочекивано |
о због одласка из Србије несретне 1813. године.{S} Турци су притисли земљу, цео народ није мога |
српска емиграција, после несретне 1813. године, грчке хетеристе почеле су хватати с њоме везе и |
d> <p>Било је у очи белих поклада 1817. године.{S} У руском градићу Хотину, у скромној кућици, |
</p> <p>То је било у почетку маја 1817. године.</p> <p>Да би прикрио прави повод овоме своме пу |
аве живота лишисја, месеца јулија 1817. године.“</foreign></p> <milestone unit="subSection" /> |
" /> <p>Било је у половини априла 1817. године.{S} Петроград је у то доба био као нека ћаба бал |
/p> <p>Све се ово десило 28. јуна 1817. године у очи Петровдана.</p> <milestone unit="subSectio |
ad> <p>Било је то у почетку Марта 1817. године.{S} Зима протутњала, дани почели дужати, из даљи |
ion" /> <p>Било је рано у пролеће 1817. године.{S} После дуга путовања по народу, кнез Милош се |
on" /> <p>Било је пред Ђурђев дан 1817. године.{S} Већ од три недеље Милош се бавио у Крагујевц |
друга Драгића.</p> <p>9.{S} Март 1817. године освануо је туробан и намрштен.{S} Од времена на |
ВОРИ БЕОГРАД</head> <p>8. је март 1817. године.{S} Велика кава на Зереку, великог дахије Аганли |
дишњи хајдук епирски, но који се од 2—3 године бавио у Влашкој и Молдавији, где је за тада била |
ђорђе мора погинути.</p> <p>Још пре 3—4 године, још онда, кад га је оно Јаков на Забрежју нагов |
о је да се то покупи у народу у року од године дана.</p> <p>Милош је чисто подскочио кад је чуо |
оштете Турака положити везиру у року од године и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу писмену на |
кучиће, што огулише пола нахије.{S} Две године како саставља сиротиња пару на пару, да се откуп |
рдити на све нас, што смо се за ове две године мало отргли и отресли.{S} Ако би то војске било |
ва оволика убиства!{S} Кажу, тек је две године како је узео власт у руке, а поби толике људе.{S |
е једва за 100 корака.</p> <p>После две године, родбина Карађорђева дође те га ископа и премест |
пали и неисплаћени у време буне пре две године (1815).</p> <p>Милош је с њима провео цело вече, |
рај очи и пази шта радиш.{S} За ово две године, шућур богу, добро си поступио, доста си се учвр |
и Науму.{S} С којим еспапом радите ове године? — упита га Карађорђе.</p> <p>— Тргујемо лисичиј |
} Помоћи им није више било и они су ове године платили главом.</p> <p>Тако је текла та ствар.{S |
се тргнути и освестити, али они су ове године потерали још и црње.{S} Помоћи им није више било |
семе, рецимо у таку пљошту, која сваке године до пролећа стоји под водом а тек ретко по некад, |
ом!{S} Ово што је данас не долази сваке године.{S} Много ће воде протећи Савом и Дунавом док се |
уди и претурили преко својих руку сваке године хиљаде и хиљаде дуката.</p> <p>Кад је несретне 1 |
својом рођеном муком стекао кроз толике године.</p> <p>— Баш бих радо чуо, шта би ти радио да с |
спасавао исте кнезове, кад су се лањске године исто тако били умешали у што не треба.{S} Надао |
ји се за ово <pb n="36" /> 2—3 последње године истакао као вођа народни и који је сад јавно нос |
се шта је овај починио за 2—3 последње године и бојао се да му се повери.{S} С друге стране оп |
ке и јада накрпљало за ове две последње године, било би слишћено за неколико дана, и Србија и С |
крају.{S} Премда се за четири последње године, од како је он избегао из земље, много што шта б |
ати.{S} Али овако!{S} Већ од три четири године није тамо; а од тога доба све се променило, па и |
чинио овој земљи само за ове три четири године, од кад они утекоше!{S} Зар би њему, бојаги, с т |
Зар смо се мало сељакали за ово две три године — рече старија жена, чисто прекорно, а затим пош |
/> данас горе пишти, но што је пре три године пиштала од <hi>Скопљака</hi>.{S} Од тебе морају |
ас мисли исто онако и оно што и пре три године.{S} Мислим, слађе би им било његову главу на кол |
ко је од тога доба већ прошло преко три године, он се још јасно сећао свију оних утисака.</p> < |
а није право што се ради од ове две-три године на овоме.{S} Ја бих хулио донекле своје рођено д |
ашни дане!{S} О ужасни часе, о несретна годино српска!...{S} И ко то мене прокле страховитом кл |
так у „Малим Новинама“ за 1892. и 1893. годину</p> </div> <pb n="3" /> <div type="titlepage"> < |
утњаће страховите буре, низаће се редом годишња доба, падаће студени снези, изумираће цела прир |
где је од руске владе добио 300 дуката годишње пензије, и од то доба ту је живео, узимајући по |
S} Виђесте ли <pb n="57" /> како, не од годишта до годишта, но од сахата до сахата пропада и оп |
ли <pb n="57" /> како, не од годишта до годишта, но од сахата до сахата пропада и опада све што |
н само о својој вјерности говори, и кад гођ приграби по коју нову власт у шаке, он вели: „Ово ј |
је опрезан као стари лисац, оњушиће где гођ има какве опасности за њега.{S} Ко му гођ може бити |
о, болан, бјежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећу те дирати ни питати.</p> <p>— Није |
ђ има какве опасности за њега.{S} Ко му гођ може бити опасан, тога уклања, а амишан је за новце |
тај дан провели прво у раду, па после у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а |
такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског криворепог духовника?</p> <p>— |
жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје обна |
придигнуте.{S} Сам Карађорђе, свучен до гола тела — само у гаћама, лежао је на сред колибе крај |
{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а н |
очи шупље, да је вилице стоје обнажене, голе, без меса, а од ње целе заудара буђа и трулеш.</p> |
лагословене Јеладе, стоје сада спржене, голе и прашљиве.{S} Ту се чује <pb n="172" /> само цвиљ |
ом Дунаву, па да одјекне чак до атинске голе равни, до расејаних острва по грчком Архипелагу, и |
о остати.{S} Људи су се спасавали махом голе душе.{S} Једино ако је који имао што готовине у но |
S} Али се нема више откуд; оголео је до голе душе!</p> <p>Но Марашлија се учини као да добро ни |
њачки сјај и богатство Марашлија је био голем раскошник.{S} Сви огромни приходи београдског паш |
ни, после дуготрајње загушљиве јаре.{S} Голема река, широко тихо Дунаво, ћутећки је ваљало на н |
умеша. — Није то освета, господару.{S} Голема нужда гони кнеза Милоша да чува ред и мир у земљ |
се дубоко поклони и прозбори:</p> <p>— Голема хвала светлом везиру на великој части и големом |
шко било измаћи из Русије.</p> <p>Друга голема сметња била је држање кнеза Милоша у Србији.{S} |
нако хукао, као човек кад га снађе нека голема беда.{S} А није му ни било лако.{S} И ако је има |
оростасни злаћани крст засијаће с вршка голема храста, да његов сјај допре у најдаље крајеве пр |
исто војним стварима.</p> <p>То је била голема моћ и големо поверење.{S} Али само по ту цену мо |
идање туђих глава.{S} Они су свирепи са голема кукавичлука свога.{S} Убијају, јер се боје за св |
гове заповести.</p> <p>Ствар је била од голема значаја и кривена је као највећа тајна.{S} Карађ |
рви пут питање, које је доцније било од голема значаја за целу новију повесницу српску.{S} Ту ј |
да се чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост.{S} Друга би ствар била, ако би човек ба |
не, Карађорђе је био за Милоша стална и голема опасност, особито у случају каквих буна, нереда |
<p>— Ама истина, Драгићу, каква је теби голема невоља да жив ускачеш вуку у чељусти?{S} Зар ће |
и амо у народ, и како ће ти људи донети голема, небројена блага, и довести учене официре, и дон |
ћи, да би до сад било бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, да то све није утулио и прегазио |
а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте.{S} После 5—6 месеци умре од послеђених |
>, мој попо, пређи сад у памети све оне големе муке и тегобе наше, што се од тога доба па до да |
крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе муке и многа ће капа остати пуста — примети Кара |
</p> <p>Томе су стајале на путу многе и големе сметње.{S} На првом месту та се ствар морала кри |
же боље јавља у Стамбол.{S} Милош троши големе суме да докучи шта смерају поједини родољуби бал |
решио о своју рођену браћу и да Бог тај големи грех неће и не може оставити без тешке казне.</p |
p> <p>— Али то, што је с тешком муком и големим жртвама стечено, ваљало је и очувати.{S} А чува |
тварима.</p> <p>То је била голема моћ и големо поверење.{S} Али само по ту цену могла се добити |
/p> <p>Карађорђе је морао употребљавати големо напрезање да се уздржи да не плане и да не кидиш |
} Али опет се тешио да је то можда само големо изненађење.{S} У томе се Милош поврати.</p> <p>— |
је спасао царевину од једнога опасног и големог <pb n="194" />непријатеља...{S} Догоди ли се па |
да је вазда победоносан — да у његовој големој царевини сви буду срећни и задовољни и да ужива |
ектрицитет и на убијање осуђеника.{S} У големој жељи да кривац што мање страда при извршењу каз |
хвала светлом везиру на великој части и големом поверењу, које ми се указује, кад ми се ставља |
е балканске.</p> <p>Ђорђе прими сабљу с големом благодарношћу (јасно се познавало да га је то ј |
дана, и Србија и Срби понова би пали у голему немилост код султана.{S} Зар сам смео ја узети н |
Куршид на Дрину, и сваки води по једну голему војску.{S} Што онда није дошао Аксентије да пону |
но добро што ми је остало, а то је овај голи живот!</p> <p>— Тек ако постигнем успех, моћи ћу д |
о соко прелетао с бојишта на бојиште, с голим ножем улетао у гомиле непријатељске и разгонио их |
ога и који оружани кидисавају на човека голих шака, који им је сам добровољно дошао у руке.{S} |
адно живинче у помами јури као муња низ голо поље.{S} После наједаред коњ се зауставља, а јахач |
на дебелој плавкастој хартији.{S} Младо голобрадо калуђерче узе га читати, док су скупљени радо |
у првој ватри рече, да се то не може од голога народа истерати ни за хиљаду и двеста година.</p |
ик, који испуца све метке, па после иде голотрб и с празном пушком, тако исто не ваља ни човек, |
игнуте главе, наслоњен на своју огромну голу сабљу џелатску, он је поносно гледао око себе, као |
о је доцније као младо момче, слушајући голуба како гуче, из његове песме научио шта је љубав и |
о тако несретно, да је у Пожегу ушао го голцат, привезан за коња с главом окренутом доле, са за |
где у близини тврђаве.</p> <p>„Светина, гомила, гунгула — то се јамачно нас ради скупља; самртн |
пара.{S} Услужни сејизи приведоше коње, гомила се раздвоји и великаши окретоше у тврђаву.</p> < |
д незнани човек нестаде у оној гунгули, гомила поче мало по мало долазити к себи.{S} Изрази пох |
њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, народ неће лако улетити у нову ватру, особито к |
ава Наумова.</p> <p>Хучна тевабија оде; гомила оружаних људи, с коњима, под оружјем, у жагору и |
еш овде код Руса, као да ми је мало ова гомила шпијуна што сад за мном каса кудгод макнем и не |
их Турака, кад у Рогачу уђе друга једна гомила коњаника, у многоме друкчија од оне прве.</p> <p |
ољу играла су се турска деца, ваљала се гомила лених турских паса, а овде онде шврљале су туда |
е биле кадре да од распуштених народних гомила направе уредну, послушну, дисциплиновану војску, |
етину и окружи се многобројним оружаним гомилама, ко ће онда бити крив.{S} Ја за тај случај не |
рема самим побеђеним Турцима, које су у гомилама доводили пред њега — Милоша.</p> <p>Крвави Љуб |
леници пешке и на коњу; деца са стоком, гомиле жена, које су се враћале с рада и читави чопори |
9 марта 1817. год. Још од ранога јутра гомиле света врвиле су тесним улицама с Дорћола и Зерек |
а земљу, они ће наћи место нас само две гомиле свеже мокре земље, а наша хладна мртва тела ника |
познаде, да је то одјек од бурне, шумне гомиле, која се таласа ту негде у близини тврђаве.</p> |
свето дело падне као жртва једне мрачне гомиле ненаситих варварских грабљивица!</p> <p>Србије н |
чуло се само нејасно комешање и шуштање гомиле, налик на шум који долази од каква далека водопа |
ишта на бојиште, с голим ножем улетао у гомиле непријатељске и разгонио их као кобац нејаке тић |
бурни таласи, разлише по целој огромној гомили и радосна граја, узвици и пљескање испунише вазд |
звикује, али у бурној вреви, у огромној гомили, која сабијена, изгледаше као какво чудо од хиља |
а губилиште.</p> <p>У тај мах, остраг у гомили наста комешање.{S} Некакав човек прогура се кроз |
избледеле прошлости.</p> <p>Наједаред у гомили наста метеж и колебање; четири јањичара појавише |
ахереној страћари, што се готово губи у гомили осталих кућерака сиромашног краја у Савамали, де |
ећи својим гаравим крилима и гракћући у гомили; мрак секну и у наоколо забеласаше се предмети у |
н их диже високо над главом и показа их гомили.{S} Бурни узвици радости и одобравања разлегаше |
доба, на банатској страни указа се црна гомилица од неколико људи и упути се ономе месту, где с |
љиве приче вриле су у овим расположеним гомилицама око великих огњева.{S} Неки су одлазили и до |
је пред ониским дућанима; деца су се у гомилицама играла по улици.{S} Старац и Ђорђе ишли су л |
ерало, само су још пуне буклије ишле од гомилице до гомилице, које су се окупљале око великих р |
су још пуне буклије ишле од гомилице до гомилице, које су се окупљале око великих разбуктаних о |
су ћилими и сиџадета, на којима седе у гомилици по 7—8 и по десетак постаријих гостију.</p> <p |
Он дође с читавом булументом, с великом гомилом оружаних људи и момака својих, што Карађорђу од |
на била је притиснута шареном сабијеном гомилом, где је било људи свакојаких вера, свију доба и |
дмах познао.{S} Слушајући ове људе како гомилом празних речи и бацањем кривице на другога — зак |
ут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомилом оружаних момака и говорио овако слободно, на Ву |
на казамету испод Сахат-куле, и паде на гомилу влажне сламе, на којој су у казамету седела два |
а не говоримо о рату, где је убијање на гомилу дотерало до правога савршенства — само убијање к |
билишта.</p> <p>Јањичари брзо разгураше гомилу и отворише пут осуђеницима.{S} Сви погледи били |
Затим баци сабљу пред џелата и штуче у гомилу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Све је т |
застаде.{S} Ваљало је уклонити огромну гомилу светине, што се беше накупила пред градском капи |
ио је он и кушао да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљадама уздигнутих песница маше се прот |
су одјуриле хитре козачке извиднице да гоне Карађорђа, и где га год стигну, под стражом да га |
ико пандура Срба и Турака, одређених да гоне хајдуке.{S} Кад би се појавило много хајдука, те б |
ије би нападао на позадња одељења, која гоне захиру и храну за војску, пленио их и вазда се вра |
оклињао тренутак кад му је поверено, да гони „старога лукавог шумадиског хајдука.“ А у том вајк |
е то освета, господару.{S} Голема нужда гони кнеза Милоша да чува ред и мир у земљи.{S} Војвода |
, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} Гинути се мора.{S} Без меса не може да |
чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуче били моји послушници...{ |
особито он, кнез, принуђен је да оштро гони таке људе, јер од њега Турци прво и траже рачун, а |
га, или ја или он“.</p> <p>Али мисао је гонила мисао, и после примирења опет су наваљивале сумњ |
зверку, коју су дуго и дуго немилосрдно гонили, и која и сад чује у близини страховити лавеж па |
ће ли га и овде узнемиравати његов мали гонитељ.</p> <p>— Полако, Лексо, сагни се да те не види |
азите на гују присојкињу.{S} Немојте ме гонити да под старост опет идем у хајдуке — рече Ђорђе |
та би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би од његове бујне главе, коју су пошт |
ове драстичне речи:</p> <l>„Чудиће се и гора и трава</l> <l>Куд се деде Цукићева глава!“</l> <p |
латом посред лица.{S} Или зар може бити гора и стиднија ударца, но кад ми дошаптавате да молим |
ашња невоља његова изгледала још трипут гора.</p> <p>Наједаред врата на колиби ненадно се отвор |
је њему јадном у туђем свету, и како је горак хлебац, који се из туђе руке очекује.{S} Да је на |
<l>Куд се деде Цукићева глава!“</l> <p>Горак подсмех судбини веје из овога подругљивог напева. |
е српско; јунак, пред којим је задрхтао горди Стамбол, погибе мучки и крвнички убијен на спавањ |
е пружа дуж сва четири каванска зида, а горе на миндеру седи око 50 људи и ћутећки срчу своје н |
аховити амбис у коме је Гружа хучала, а горе над реком у хладној зимској ноћи дизала се сивкаст |
, сарани га у своје неизмерне дубине, а горе опет остане глатка мирна површина, као да није ниш |
у рушењу и посртању, све иде са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз пр |
кочи као опарен, па удари корачати доле горе по одаји.{S} Наједаред стаде и окрете се мени; опе |
ешто замисли и неколико пута крочи доле горе по кући — Сам! а је ли оружан? — упита кнез даље.< |
да ово?{S} Али не питај мене, питај оне горе на ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од њих ми је.</p> |
им планинама, које су некада биле свете горе, пуне опеваних и прослављених богова и божица јели |
, писмо се може ухватити, па још црње и горе.{S} Најзад се Милош решио, да ту ствар повери још |
он!{S} А отуд из Србије гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас |
урцима како се жалио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбарлија био запретио да ће га заједн |
дигне на горостасни грм, и да га усади горе на врх вршка, како би се могао видети из највеће д |
ији чуло другчије, то Герман да извести горе где треба, како је било у истини.</p> <p>Што се ти |
у је редом, почињући од петице па идући горе врху.{S} Његово оштро око опазило би да је игде би |
зулумчара сиротиња <pb n="44" /> данас горе пишти, но што је пре три године пиштала од <hi>Ско |
да ми завијено у писму каже, па то још горе није хтео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да он т |
но отићи у Србију, па служити и слушати горег од себе!{S} Не желим ни ја оставити кости у туђој |
ада 13. јула).{S} Насред кцаревенаолибе горела је лепа ватра.{S} Около видела су се три човека. |
ction" /> <pb n="41" /> <p>На сред куће горела је велика, лепа ватра.{S} Мало даље, крај ватре, |
међу собом препирали.</p> <p>У средини горела је мала ватра, тако да је једва на два три корак |
Карађорђе се упути кући, у којој је већ горела свећа и закуца на затворена врата.{S} Из куће ис |
авлијама свет је врио.{S} На више места гореле су пред кућом велике ватре.</p> <p>Особито је би |
вовима од ћерамиде.</p> <p>У тој авлији гореле су ватре на три четири места, а око њих видели с |
и се да се крену.{S} Мало подаље од њих гореле су две велике ватре, а према њима Вујица је драо |
ме и ти тако пресреташ.{S} По души вас, гори сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и сенке своје.{ |
p> <p>— Шта није Турчин!{S} Три пута је гори од најопаснија Турчина!{S} Слађе му се напити српс |
урке, а овамо сам си се начинио паша, и гори си од онога у Београду...{S} Сакупио си око себе ч |
за турским харачлијама.{S} Твоји момци гори су од најгорих јаничара.{S} Кудгод они прођу за њи |
Србији, као оно што су владике у Црној Гори.{S} Море, Мелентије да има сто глава, па не би пла |
ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Турчина.</p> <pb n="52" /> <p>Човек, на к |
од куће презати сваки час, као зверка у гори, да откудгод не пукне осветничка пушка!...{S} И за |
рвопролиће; народ се комеша; кнез Милош гори на две ватре и нико не зна шта ће донети сутрашњи |
утекоше, а ја остадох овде скоро сам да горим на сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда је требало мислит |
! — примети Вујица.</p> <p>На две ватре горим због њега, бог га живи посекао — рече Милош срдит |
Карађорђе морао свикавати да гута многе горке прекоре.</p> <p>— Ја угарак под стреху?!{S} А, „к |
и по туђем свету, да не мора један лити горке сузе у леденој туђини, а други код куће презати с |
а, који га је на мах отргао од личних и горких мисли и привиђења, што су га до мало час трзала. |
ми дићи испред носа све што се крваво и горко стекло, мећући по стотину пута главу на коцку.</p |
читају оваке вакеле! — узвикну Цукић и горко се насмеја.{S} После додаде:</p> <p>— Гурам ватру |
вом крв, која му је лопила из повређене горње вилице — поносите се, ово и приличи јунацима као |
ви им служе као агенти и шире по народу горње гласове, јер њима свет као домаћим више верује, и |
ше барутане, баш на савијутку где се из горњега града силази у доњи, поред лековите водице.{S} |
ична Турчина, који је замишљено седео у горњем делу каване.{S} Млади Турчин био је увијен у чит |
ена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је по турском кроју лепо изв |
и десно повијале су двоје степенице за горњи спрат.</p> <p>Човек дође пред кућу, стаде, ослушн |
сеченим бурјаном тако, да му се глава и горњи део тела није видео.{S} То је био верни Наум. <pb |
секира“.{S} То је казивао и слутио онај горњи напев, а мрачна сумња наскоро је постала црно дел |
Милош рећи.{S} Међутим Милош се трже из горњих мисли.{S} Он је јасно увиђао ову разлику између |
ше и више, и већ је доспео до последњих горњих огранака.{S} Још један напор и он ће <pb n="285" |
ним храстом, гледа га како је поносан и горостасан и чуди се његовој лепоти.</p> <pb n="284" /> |
ичким местима, где је први пут зачеђена горостасна замисао о српском ослобођењу из кога се имал |
зна толико, да му је дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади горе на врх вршка, како б |
ове ваља, мрак и ветруштина налетеше на горостасни храст, на чијем се врху Ђорђе налазио.{S} Де |
равља све тешкоће и почиње се пењати уз горостасни грм.</p> <p>Не иде лако, али пењање ипак одм |
р и он ће <pb n="285" /> бити на врху и горостасни злаћани крст засијаће с вршка голема храста, |
у грану, на којој је стајао.</p> <p>Али горостасни храст у тај мах би ишчупан из корена и Карађ |
<p>Усред те пољане стоји огромно дрво с горостасним гранама, што су се под небо извиле, а свуда |
одмиче.{S} Карађорђе се већ успужао уз горостасно дебло и дочепао се грана.{S} Сад му је већ л |
то доба сва та околина била је обрасла горостасном старом шумом, а тек овде онде били су омањи |
буре, од чега затрепери сваки листак на горостасном храсту, а ситније гранчице његове повише се |
јарац, који је тада био обрастао густом горостасном храстовом шумом.</p> <p>На југозападној кос |
че Фазлибашино у Паланци; био сам пусти горски хајдук, и од мене, тако малена и незнатна, срећа |
господара Ђорђа, нека се склони у Црну Гору до бољих прилика.{S} Зато нека господар Милош узме |
рију или да га кришом протури до у Црну Гору, где би се за времена склонио.{S} Вујица би чак пр |
оће да се преда!...{S} Он?...{S} Драгић Горуновић?...{S} А где је он и с киме је?</p> <p>— Ево |
ја, царевина, толики књажеви, великаши, господа; он прост и сиромашан — њега нико и не види међ |
ер је у смедеревској нахији он, Вујица, господар а Турци се у његове послове не мешају.</p> <p> |
стати, а камо ли што друго.{S} А после, господар Ђорђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с о |
очи онога дугајлију.</p> <p>— Бога ми, господар Ђорђе!{S} Он и нико други! — мислио је кнез у |
смо отишли до господина митрополита.{S} Господар Ђорђе је тамо остао и на конаку.{S} Јамачно је |
дар Вујицом, онда се ништа не брини.{S} Господар Вујица је мој човек и он ће ме склонити као ро |
ља, или ћеш ти по мени одозго?</p> <p>— Господар се насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти д |
е бар до Раковице да се туна састану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на разговор.</p> <p>С тако |
ично је говорио:</p> <p>— Мени заповеда господар, а ја моме Николи.{S} Где господар оком, ту ја |
рну Гору до бољих прилика.{S} Зато нека господар Милош узме изун од везира да може доћи до Пала |
е чудити.{S} Турци су почели сумњати на господар Милоша и прате му сваки корак, па се јамачно б |
p> <p>— Е хвала јаком богу, кад сте под господар Вујицом, онда се ништа не брини.{S} Господар В |
туђи обичаји!{S} Девет година био овде господар земље, па сад ништа.{S} Ко ти тамо њега верма. |
дина тамо у Србији, остали су онде, где господар Ђорђе, усред славе и силе своје, немаде никакв |
веда господар, а ја моме Николи.{S} Где господар оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мор |
а ти нас сад гдегод склониш док не дође господар Вујица, да се с њим разговорим.{S} А после ћем |
љ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али нису за то криви ови слепци |
ац уђе, да донесе каву.</p> <p>— Где је господар Вујица и Павлић (Павле Сретеновић-Лисовић) — у |
тако и ради, и мало по мало он постаје господар и раји и Турцима...</p> <p>— Да не да Алах! — |
вину, пошто би му продали да он постане господар у Србији, као оно што су владике у Црној Гори. |
ве и да се утврдо очекује да ће сутра и господар Вујица доћи.</p> <p>То Карађорђа још више забр |
га сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и господар!... — додаде Анта.</p> <p>— Ама ја, болан ја!{ |
подару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја послујем књигом, а ти сабљом.</p> <p>Милош |
<p>— Зашто вас двојица, ти господару и господар Ђорђе, не би могли бити заједно у својој отаџб |
после нико више не исправи...{S} Што би господар мењао своју намеру?{S} Мени рекао једно, а сад |
инуо да заповеда и да се он сам направи господар у земљи, као што је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу |
рђа и прошапута — за остало како нареди господар!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се |
к га пресече: — Ама који Црни?{S} Је ли господар Ђорђе? — запита он зачуђено и чисто пренеражен |
а ти све то јавим.</p> <p>— Па шта вели господар Вујица? — пресече га Милош.</p> <p>— Он, ако б |
.</p> <p>— Па тако, тако!{S} Добро вели господар Вујица.{S} Тако и да чиним како је он наредио. |
оду, и он ће сутра постати неограничени господар и заповедник овоме немирном и непокорном народ |
аша, какав везир, ти си се начинио већи господар од њих.{S} Од тебе и твојих зулумчара сиротиња |
ишта не брине и да ће сутра стићи и сам господар Вујица и све ће бити добро.</p> <p>То Ђорђа та |
баша Марко, да ли ти је то баш тако сам господар наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде как |
> <p>— Јазук!{S} Девет година био је он господар народа!{S} Кад би се какогод могло друкчије, ј |
м отићи тамо онако како ми приличи, као господар, а не као невољник, који од Милоша проси милос |
према њему, и кад му више не говори као господар, већ као брат и пријатељ.</p> <p>— Попо мој, т |
а ја, болан ја!{S} Он је свима нама био господар; он је близу десет година заповедао целом овом |
гао рећи о човеку, који је 9 година био господар ове земље, па баш да је он од истине црни Цига |
е ту бити паметан.{S} До јуче је то био господар!{S} Па, чиниш волико, како сад да га <hi>уклон |
ару, „вожд“ је ту, и мене је амо пратио господар Вујица да ти све то јавим.</p> <p>— Па шта вел |
? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Јутрос смо Господар Вујица и ја заједно ручали у Паланци, па после |
упита Карађорђе даље.</p> <p>— Држи нас господар Вујица.</p> <p>Карађорђе се чисто разведри.</p |
.</p> <p>— Превезесмо ти ми, мој Панто, господара Ђорђа.{S} Прерушио се, али ја га опет познадо |
имала је тада (у почетку 1817 год.) два господара — старога господара Турчина, чије је господст |
етку 1817 год.) два господара — старога господара Турчина, чије је господство изумирало, и млад |
ести.</p> <p>— Море, не бринем се ја за господара Ђорђа.{S} Истина, кнез Милош је данас сила, а |
ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ја се све бојим, да |
арод, а Турци не знају за другога но за господара Милоша, и да што буде, они би њега за врат, п |
имали своје представнике и оба румунска господара, влашки и молдавски.{S} У скупу се говорило м |
о познати да су верне слуге каква моћна господара.</p> <p>Тужна је то била песма, што се кроз в |
ажмурети.{S} Нема сумње, заповест је од господара.{S} Не би ни Марко то смео узети тек онако на |
Муч не будали!{S} Добио си заповест од господара!{S} А кога ја служим и по чијој заповести ја |
гу брат Марко, ја сам добио заповест од господара да га предам везиру у град, и речено ми је да |
} Него имаш поруку и строгу заповест од господара Милоша, да Црнога убијеш и да ми његову главу |
о би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи господара Вујицу и довести га амо, а за даље да се не б |
па, ако не може бити, онда да протуримо господара Ђорђа, нека се склони у Црну Гору до бољих пр |
ило без мура, али уз њега је ишло писмо господара Вујице, кнеза смедеревског, који у писму моли |
незнатна, срећа и јунаштво начинили су господара целе једне земље.{S} Народ ме је дигао на вис |
атељи румунскога народа, и од пређашњих господара, они су му сад постали савезници и другови.{S |
слуша.{S} Како ми је данас било кад чух господара Аксентија!{S} Каже, Милош нас зове бојаги на |
<p>— Па шта?{S} Ти сад хоћеш да узимаш господара на одговор, како сме мењати своју намеру, и п |
ну и упитају: зар код тебе хајдуци тако господаре, да први бегови турски нису ни главом сигурни |
у себи.</p> <p>— Кад је таква заповест господарева, ваља јој се покоравати — рече он сад гласн |
усудиш да што чиниш против ове наредбе господареве.</p> <pb n="276" /> <p>Вујица је ћутао, зам |
м, набуситим гласом, је су ли они момци господареви, и је ли Петар с њима?</p> <p>Стражари позн |
, а ево ти те прво прочитај и ово писмо господарево, које је написано у споразуму с кнезовима.< |
ве или је имао какав разговор са својим господарем, тек он ми је први то поменуо и баш је наваљ |
b n="24" /> узимао за момка, имао сам с господарем овакав разговор, он ми је Николу и препоручи |
али су се на њему богати Грци.</p> <p>С господарем престола долазили су и многи други Грци који |
аке мере; погибе да му је да заповеда и господари.{S} Ако покуша какво зло, с тога ће га покуша |
идљивци, сви би хтели да буду књажеви и господари!{S} Штета, што нема негде у свету какве царев |
и он после кратка ћутања — Док су Турци господари не сме се чути овде ни име његово, а камо ли |
ету; бившаго по том, верховним вождем и господаром до 1813. лета тогоже народа.{S} А у овом, на |
ли да га уби из страха да ти не преотме господарство и власт над народом.“</p> <p>„Већ њега тре |
ло, и младога — Србина, чија је снага и господарство тек почело јачати и снажити се.</p> <p>Као |
да ноћас, анатемњаче?</p> <p>— Из лова, господару, но молим ти се отвори, одвалише ми рамена ов |
уме! — рече Ђорђе.</p> <p>— Их за бога, господару!{S} Зар још овде да се чами!{S} Мене већ мука |
сече га Милош.</p> <p>— Он, ако бог да, господару, добро вели! ...</p> <p>И ту сад Анта каза кн |
онда били непријатељи српски!...{S} Ја, господару, онда ти ниси ни слутио да ћеш некад и сам по |
м?</p> <p>— Да се курталисавамо белаја, господару — рече Вујица.</p> <p>— Да се курталисавамо, |
нио.{S} Али доцне!</p> <p>— Баш истина, господару, мора да му је веома тешко.{S} Туђа земља, ту |
> <p>Герман се умеша. — Није то освета, господару.{S} Голема нужда гони кнеза Милоша да чува ре |
<pb n="261" /> <p>— Не бојте се ништа, господару, није никаква зла намера, но имам да ти кажем |
би.</p> <p>— Какве гласе донесе Вујица, господару, и хоћемо ли се скоро кретати одавде? — упита |
адном народу.{S} Зато се љутим на тебе, господару, што подбадаш одовуд, и због мржње на Милоша, |
од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, господару, не тражимо ништа <pb n="165" /> више.{S} Ост |
</p> <pb n="109" /> <p>— Мало му вајде, господару, од мога жаљења.{S} Жалим несретну судбину ср |
ни Милош сам мировати, него питање је, господару, за садашњицу и моја је тврда вера да се за с |
— упита кнез даље.</p> <p>— Оружан је, господару; носи и дугу пушку.</p> <p>— Па шта је тражио |
се притаја и слеже раменима — мучно је, господару мени бити судија твојим пословима.</p> <p>— А |
— упита он расположено.</p> <p>— Није, господару, но сам нешто загледао око трмака, па ме пчел |
ти на то велиш, Перо?</p> <p>— Уби ме, господару!...{S} Боље да ме нема, но што сам ово доживе |
цу Мелентију заводнише очи.{S} Псуј ме, господару, можда је и лудо што ја говорим, али мени то |
што пре потонем...</p> <p>— А ти богме, господару, био мировати.{S} Много је мучице видео Милош |
машио за пиштољ и повика:</p> <p>— Не, господару, ако Бога знаш!{S} Ако је он махнит, немој ти |
једном шта је!...</p> <p>— Закун ми се, господару, да ћеш ћутати!</p> <p>— Е, ето, заклињем се, |
једнако ћутао.</p> <p>— Побих оне псе, господару!</p> <p>— Које псе, несретниче?{S} Какви су т |
устите к мени?</p> <p>— Питао је за те, господару, и рече толико, да је рад теби да се преда.</ |
од ње данас ради!</p> <p>— Претерујете, господару!{S} Нешто је можда истина <pb n="162" /> али |
на позив Петров.</p> <p>— Не сече теби, господару, Милош главу, већ везир тражи твоју јал’ њего |
Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упита он.</p> <p>Милош мало као ућутну.</p |
овде што о томе?</p> <p>— Ми смо чули, господару, да је Милош тебе позивао и кажу да је теби п |
Вујица га је разбијао. — Није, бога ми, господару, то се теби тек онако учинило.{S} Никола је в |
м и кабулиш ли ти то?</p> <p>— Бога ми, господару, има много што не ваља, а да ти ја сам и кабу |
глија. (од три репа).</p> <p>— Бога ти, господару, верујеш ли ти у то што говориш — упита Герма |
узбије најезду турску, сузбио би је ти, господару, па би данас мирно боравили, у својој отаџбин |
усретљивост кнежеву.</p> <p>— Хвали ти, господару!{S} До неба ти хвала за то! — рече Анта са су |
/p> <pb n="235" /> <p>— Пропали смо ти, господару, као нико наш.{S} Гдегод је била која цркавиц |
Ама зар писао?{S} Каде?...{S} Очију ти, господару, шта вели?</p> <p>— Милош викну Љубицу.{S} Ма |
че Милош радознало.</p> <p>— Казаћу ти, господару, али те прво заклињем живим богом и св. Јован |
а обарачама од пиштоља!</p> <p>— Креши, господару! — рече Петар, гледајући Цукића право у очи.{ |
ине дође!...{S} Ето, слободно ме карај, господару, можда и заслужујем да ме изружиш, али ја не |
оља на гредице од колибе.</p> <p>— Пиј, господару, ти ништа не пијеш, а ова је ракија тако добр |
друге људе.</p> <p>— Ево ти мој пиштољ, господару, па њиме прво уби мене, а после што ти драго! |
рачно и прекорно.</p> <p>— Душа ће нам, господару, таман онамо куд ће и твоја, кад оно пре неко |
бар док се раздани?</p> <p>— Једва сам, господару, замолио неколико тренутака, ако би имао што |
олике паре?</p> <p>— Истински ти велим, господару, дао ми Бог — понови Врља не мењајући израза |
сад из гроба устане.</p> <p>— Хесапим, господару, да то зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он |
скидајући ћерћиво.</p> <p>— Ја главом, господару!</p> <p>— По матери те ружим, што лупаш толик |
!{S} Је ли Марко Штитарац?</p> <p>— Он, господару.</p> <p>Цукић скочи.{S} Тешке букагије одјекн |
о.</p> <p>— Па јамачно си и сам слушао, господару!...{S} Ова оволика убиства!{S} Кажу, тек је д |
у право да ми кажеш!</p> <p>— Па право, господару! — рече духовник с очевидном забуном. — Толик |
рум, у сеоским пивницама.</p> <p>— Ево, господару, овде има вина, овде је опет ракија, а ено и |
ружи их Цукићу са речима:</p> <p>— Ево, господару, моји пиштољи, а твој севап; уби мене првога |
Вујица.</p> <p>— Сам те је бог умудрио, господару.{S} Ја се тога јада не бих сетио да живим сто |
шу обест.{S} Е нећемо, бели, више тако, господару Павле.</p> <pb n="30" /> <p>— Еј, Цукићу, кук |
дговори тужно.</p> <p>— Буљубаша Марко, господару!</p> <p>— Који црни Марко?!{S} Је ли Марко Шт |
е и Вујица.</p> <p>— Да што повечерамо, господару, знам да си гладан — рече Вујица, вадећи из к |
ним саучешћа.</p> <p>— Па ето живи смо, господару; али јадан је ово живот.{S} Сад смо постали б |
авле уђоше.</p> <p>— Ако бог да, добро, господару; ти заповеди шта треба, а ми ћемо вршити — ре |
ло овамо дошао!</p> <p>— Није на добро, господару!</p> <p>— Перо, не био ти харам мој хлеб, кој |
о за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, господару!</p> <p>Милошу се мало разведри лице.{S} Врљо |
а готовом!...</p> <p>— Не мислим ја то, господару.{S} Ти то добро знаш да ја нисам од оних који |
шпа и махмудија, и као млеко бео талир, господару, ако ти почем није криво — рече незнани особе |
S} Чух ли ја добро, Анто?</p> <p>— Јес, господару, „вожд“ је ту, и мене је амо пратио господар |
еби.</p> <p>Добио је несретну заповест, господару.</p> <p>— Какву заповест?{S} Да ме убије?...< |
лавом сигурни?...</p> <p>— Не, по Богу, господару!{S} Није то било овде; нисам ни ја био будала |
— рече Милош најзад.</p> <p>— По Богу, господару, да ли то Црни Ђорђе ради са знањем царева и |
није опазио; имаш неке људе на конаку, господару?</p> <p>Милош му каза какви су гости, па му н |
и требало.</p> <p>— Тешко сваком послу, господару, где се срце ништа не пита — рече Мелентије т |
) — упита Милош.</p> <p>— Ту су напољу, господару — одговори Штитарац.</p> <p>— Нека уђу амо.</ |
мене нико не жали?{S} Ако на тебе вичу, господару, то је с тога, што ти не мирујеш, и Русија, а |
дође — рече књаз први.</p> <p>— Дођох, господару Милошу, колико тек да не рекнеш, да те се бој |
јица згледали.</p> <p>— Како то мислиш, господару? — упита Вујица.</p> <p>Милош као да се двоум |
ћу уђе један од људи књажевих.</p> <p>— Господару, овде је Драгић — јави он.</p> <p>— Који Драг |
да ми кажеш — поче кнез Милош.</p> <p>— Господару, као вазда и до сада.</p> <p>— Ваља ли ми дух |
озлило те упита Наума шапатом:</p> <p>— Господару као да није добро?{S} Да му се није што смучи |
Милошево писмо, рече му овако:</p> <p>— Господару Вујица, код тебе је негде склоњен онај црни А |
ћутања он се преломи на једно:</p> <p>— Господару!{S} Уздам се у бога, да ће све бити добро, а |
биће много!</p> <p>— А шта да чиним ја господару, ако због њега остане каква твоја заповест не |
би само Петар рећи.</p> <p>— Није ништа господару!{S} Ја сам овде имао нешто — рече Петар збуње |
један пут шта је!</p> <p>— Овде је вожд господару! — рече Анта.</p> <p>Милош пребледе као крпа |
дмах оде у Београд Милошу.</p> <p>— Иди господару Милошу у Београд, закуни га да ником живом не |
b n="110" /> <p>— Зашто вас двојица, ти господару и господар Ђорђе, не би могли бити заједно у |
.{S} С тога није ни ударио мура, али ти господару Ђорђе, не треба ништа да сумњаш — тако је гов |
оље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни ти господару дошао о својој глави.</p> <p>После ових речи |
сакрити, да га је такав говор о бившем господару српском дубоко ожалостио.{S} На његовом отвор |
нешто у разговор с кнезом Аксентијем, о господару Ђорђу, па све до сад — рече он смерно, а глас |
он почиње љутити.</p> <p>— Све је тако господару!{S} Но ја само то кажем, <pb n="108" /> мора |
није прилика!...{S} Него, како би било господару, да кога пратиш одавде да ту ствар извиди?</p |
Милош омекшавајући глас.</p> <p>— За то господару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја |
авише, Вујица ће рећи:</p> <p>— По богу господару, што дође сад баш у ову ватру?</p> <p>Карађор |
стигао.</p> <p>Кмет се колебао: — Могу господару рече он најзад — имао бих, богу хвала, где и |
си главу па онда иди сам лично у Русију господару Ђорђу, испричај му какве јаде ми овде трпимо |
га, ваљан је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу господару, али кад ме не послуша, да убијем!</p> <p>— Д |
ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац господару.</p> <p>— Ама среће ти и очију ти, буљубаша М |
дели смо подуже.{S} После смо отишли до господина митрополита.{S} Господар Ђорђе је тамо остао |
конаковати.{S} Карађорђе упита шта је с господином митрополитом.{S} Слуга га извести да је г. м |
олуционарних патриота рекао је:</p> <p>„Господо, ова моја справа за сечење глава дивотан је про |
о је плакао један старац достојанствена господска изгледа, дуге седе браде и бледа измучена лиц |
ануло, а пред Чолак-Антину кућу стадоше господска кола, запрегнута с два красна зеленка, које ј |
им ко удели мрвице, које падају с туђе господске трпезе?...{S} Ја, гдје је сад све то.{S} Виђи |
који је једва просијавало његово богато господско одело.</p> <p>— Е, вала, чоче, кажи ако што в |
S} Продаће сто српских права само да се господства дочепа...{S} Камо ти Петра Молера, камо ти в |
били чувени са јунаштва, са богатства и господства својега; који су за собом водили сјајне свит |
, страшним полумесецом, знамењем силе и господства турског!{S} О страшни дане!{S} О ужасни часе |
ароду, само да се они како год дочепају господства и власти...{S} Али нећете куда сте наумили!{ |
ра — старога господара Турчина, чије је господство изумирало, и младога — Србина, чија је снага |
="SRP18933_N2">Турске паше бележе своје господство и чин коњским репом (тугом), које носе за ка |
} Запињу им за очи Милошево богатство и господство.{S} Пакосни завидљивци, сви би хтели да буду |
он се боји да му они не преотму славу и господство.</p> <p>— Па јес, јес!{S} И не дам да ми пре |
јешња турска сила, турски сјај и турско господство, и гдје ли наш пријашњи рахатлук?{S} Усред Б |
што се, бојаги, бојим да ми не преотму господство.{S} Но, бар ви што сте са мном били, знате д |
и насилнички покушај да преотме Милошу господство, које је овај својим јунаштвом и својом паме |
али неће да ради!{S} Зинула им хала за господством, па им и памет појела.</p> <p>И ако је у др |
!{S} Он воли само себе, а погинуо је за господством и влашћу.{S} Продаће сто српских права само |
да пратиш нама, ако си рад да останеш у господству и поверенију које од мене и од народа имаш.{ |
тојници турски у Србији и где је турско госпоство још било у пуној власти.{S} Од народних људи, |
ко је.</p> <p>— Ја сам побратиме, рече гост, ја, Гитарић, твој побратим из Селевца, па сам дош |
нога знања и питања ради сад кад је њин гост.{S} Ба, није прилика!...{S} Него, како би било гос |
ка мени, пошто сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начинили од тога! — рече Ђорђ |
а.</p> <p>Тако је наваљивао домаћин, но гост никако није пристајао да се почиње претњом.{S} Пре |
д Турчин, који преко целе каване, упита госта, који је чак на другоме крају седео.</p> <p>— Мор |
ародна...</p> <p>Домаћин плану, пресече госта и не даде му да доврши.</p> <p>— Тешко овоме наро |
шљен.</p> <p>Кнегиња Љубица уђе и унесе гостару с вином и две чаше.{S} Мало после унесе ибрик с |
} С тога Милош још рано с вечера понука госте да седну за пуну трпезу, и даде им пример.{S} Али |
ко, који прихвати коње, а старац поведе госте у скромну, ониску кућицу, која се с улице није ни |
село Рогача није одавна виђало ове црне госте, и страх обузе сва срца.{S} Сеоски кнез, обамро о |
упре разрогачене очи у ове немиле ноћне госте и упита зачуђено:</p> <p>— Шта је Перо!?...{S} Шт |
Максим радознало је загледао непознате госте, али их у сумраку није могао добро распознати у л |
им људима — рече старац усрдно, уводећи госте у кућу.</p> <p>Мало затим он додаде: — колико зна |
с тога чешће походили и једни другима у госте долазили.</p> <pb n="146" /> <p>Карађорђе је тада |
Чолак-Антиној, код које бејаше дошао у госте да се заједнички играју.</p> <p>Карађорђева пород |
, видећи да ни јело ни разговор не иде, гости се узеше разилазити.{S} Милош се жалио на главобо |
ешће испод ока.</p> <p>После пола ноћи, гости се већ јако проредише и наскоро остадоше само дом |
и у дом кнежев, нису обични посетиоци и гости.{S} То су махом били први и главни пријатељи кнеж |
одобравајући.</p> <p>Кад се и последњи гости разиђоше, Карађорђе је неко време остао наслоњен |
осподару?</p> <p>Милош му каза какви су гости, па му напомену и ради чега су дошли.</p> <p>— До |
егова кућа у Црнућу, вазда је била пуна гостију и страна света.{S} Војвода руднички постао је п |
иког дахије Аганлије, препуна је дима и гостију.{S} Више од 40 пари јеменија, свакојаке величин |
гомилици по 7—8 и по десетак постаријих гостију.</p> <p>Сви седе скрштених ногу а пред сваким, |
ти, и Милош се збиља наскоро поздрави с гостима и оде у своју спаваћу одају.</p> <p>Ушав унутра |
тренути целе ноћи.</p> <p>На растанку с гостима Карађорђе је говорио да <pb n="243" /> ће, као |
се пролази за тврђаву (онде где је сад гостионица „Српски Краљ“) и седећи ту с прекрштеним ног |
пљао се на пољаници где је сад Реалка и гостионица „Српски Краљ“.</p> <pb n="78" /> <p>Ту на са |
рополиту и да отвори врата пред високим гостом.</p> <p>Састанак војника и духовника није дуго т |
итни родољубиви посао што пре сврши.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам излагао трошку, |
је највећа милост, за коју сам ја вазда готов главу своју положити.{S} И ако је велики падишах |
алазио око кнеза Милоша, и био је вазда готов да изврши свако дрско дело, на које се нико други |
авите ме бар на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа не тражим, али је срамота |
а од Милоша, и Анта се забрину и био је готов све да чини, само да се Карађорђе заклони од опас |
тив Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести светлог цара, крене на Турке.</p |
е, целу досадашњицу — за њу сам ја увек готов да <pb n="101" /> одговарам и дајем рачуна и Богу |
друго, с тога је њин споразум брзо био готов.</p> <p>Још су се подуже разговарали, па се онда |
гине за Карађорђа, али је исто тако био готов и да га убије у свако доба, кад то захту велики и |
не бих марио сутра нека дође и био бих готов ја да му начиним конак, гдегод хоће и пожели.{S} |
Лексо — срдито га коре мала другарица, готова скоро да се заплаче, што их је шарени лептирак о |
ор на друго.</p> <p>Вечера је била брзо готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум јели су халапљиво.{S |
и оно што је други стекао.{S} Али за те готоване спремљен је ушник и готованлук ће се главом пл |
Али за те готоване спремљен је ушник и готованлук ће се главом плаћати.</p> <p>Тако је књаз Ми |
ци су се ујазбили, презају од свачега и готови су на крвопролиће; народ се комеша; кнез Милош г |
> <p>— Тако! — рече Гитарић.{S} Сад смо готови, сад је свршено све.{S} Бар ћеш знати, кад те је |
лкански родољуби и мање војводе били су готови да признаду његову врховну војводску власт, да п |
ле душе.{S} Једино ако је који имао што готовине у новцу, то се једино у оној брзини могло поне |
е окренеш, пуно страшљиваца и издајица, готових да од страха служе Турцима против своје рођене |
понови:{S} Бога ми, можда имаш и право, готово имаш и право.</p> <p>Овим разговором бејаше изаз |
своме говору Ђорђе је био кратак и сух, готово бих рекао набусит.{S} Но зато је опет из сваке њ |
стити брка.{S} Свак би сад умео доћи на готово и офукати оно што је други стекао.{S} Али за те |
руги прекинули, а он је само пристао на готово, кад већ није било другог излаза.</p> <p>Хућући |
! — мислио је Милош у себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што |
ај би то бележио, а кад цело писмо буде готово, прочитао би га књазу.{S} Он би тада или одобрав |
то беше поднадуло лево око, тако, да се готово сасвим затворило.</p> <p>Назвав „добар вечер“, К |
гли погодити.{S} Шта више, растадоше се готово срдито.{S} Марашлија је тражио хиљаду и двеста к |
ћи, у једној нахереној страћари, што се готово губи у гомили осталих кућерака сиромашног краја |
ојкиња.</p> <p>Сад је било све у реду и готово, џелат је очекивао само да му се даде знак, па д |
јаху искупили око њега.{S} А ту су били готово сви угледнији представници српске емиграције у Р |
>Карађорђе је, као ретко који, познавао готово сва места у Србији и знао у главу све угледније |
гласило писмо Милошево.{S} Чим је било готово, он позва к себи Павла Сретеновића — Лисовића — |
188" /> двоумљење губи и оно што је већ готово било у рукама.{S} Смелост и успех често су две р |
/p> <p>То је било у толико теже, што су готово сви бегунци били фамилијарни људи, те је сваки б |
било њега, не би било ни њих данас.{S} Готовом детету лако је бити отац, брајане мој — рече Цу |
мо а они да заседну и да агују онако на готовом!...</p> <p>— Не мислим ја то, господару.{S} Ти |
окружили оружаним момцима и показивали готовост, да оружјем бране своју имовину.{S} Тако је до |
потрулелу Турску државну зграду, вазда готову да одмах букне.{S} Услед тога је и над Карађорђе |
м успех, моћи ћу да докажем да се нисам грабио за власт, јер ће свет видети како добровољно уст |
, коју тек каткад прекида кликтање тица грабљивица, арлукање гладних вукова или пуцањ очајнога |
едне мрачне гомиле ненаситих варварских грабљивица!</p> <p>Србије нема више!{S} Слободна Шумади |
} Његово је срце тако пакосно, себично, грабљиво!{S} Он воли само себе, а погинуо је за господс |
иње мало повраћати душу и већ им зинуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се опет вратили, опет |
д, био је тада обичан источњачки турски град, са свима карактерним цртама турских градова, какв |
ело.</p> <p>Међутим, тројка већ стиже у град; крајње раштркане куће по румунској махали већ су |
Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за њих везира.</p> <p>Домаћим је неверничк |
лужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у град, стојим ја на расположењу, кадгод заповедите.</p> |
звона — рече он.{S} Још мало па ћемо у град, а онога човека још нема.</p> <p>Карађорђе не одго |
вест од господара да га предам везиру у град, и речено ми је да његову главу замењује моја.</p> |
ане, баш на савијутку где се из горњега града силази у доњи, поред лековите водице.{S} То је гр |
оветно брујање, онај шумни дах великога града, који се често опажа на читав сахат хода.{S} Овда |
друмом.</p> <p>Но близина каква повећа града опажала се и иначе, већ се чуло оно неразговетно |
су настањени махом сиротнији становници града, који се баве земљорадњом и кочијашењем, стоји у |
ад да знаду то.{S} Згодније им је да се граде невешти.{S} Али ако, ако!...</p> <p>Карађорђе дуб |
е може настати да цареви с нама и пробу граде?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако се нађе међу |
а не разуме, или се само <pb n="198" /> гради да ме не разуме, или ме можда и сувише добро разу |
а заточница слободе, а сада Милош од ње гради прљаву слушкињу турског деспотизма и тираније.</p |
ерује, или му подмакну по штогод, те се гради да верује. <pb n="104" /> Те домаће људе ови стра |
јан Симић и Петар Андрејевић, „Крага“ — градили су и продавали бурмут.{S} Други су отворили ашч |
во живот.{S} Сад смо постали бурмуџије; градимо и продајемо бурмут, да заслужимо парче хлеба! — |
пским селима.</p> <p>Почетак је маја, и градина је сва у цвету и мирису.</p> <p>Шипарчић, од св |
рекнем са мном.{S} Девет година дизао, градио, прибирао камен по камен, а једнога дана дођоше |
ко га је толико жељан да би га од блата градио.{S} Казаће му и то, како се с Турцима више не мо |
рђа једва чека, како би га сад од блата градио и како ће све листом скочити, чим се Карађорђе п |
ици у цркви коју је Карађорђе за живота градио и где и данас борави прах његов.</p> <p>Но ту је |
мени прво обратио и са мном би споразум градио!“ — Тако ће мислити Милош и друге није, но да му |
ко је онда пријатељ Србији кад од мене градите непријатеља! — рече Карађорђе мрачно и прекорно |
белих поклада 1817. године.{S} У руском градићу Хотину, у скромној кућици, иза које се пружала |
ад, са свима карактерним цртама турских градова, какви су и данас многи у европској Турској.</p |
што би потсећало на сувремене европске градове.{S} Оно мало лепших, зиданих зграда, у дунавско |
да сме.{S} Смелост често осваја земље и градове, а страшљиво <pb n="188" /> двоумљење губи и он |
>Грчке колоније по влашким и молдавским градовима биле су и многобројне и имућне.{S} С тога је |
ородицу.{S} Настањивали су се највише у градовима Кишињеву и Хотину у Бесарабији.{S} Ту је тада |
говетно није могло разабрати.</p> <p>Од градске капије па до губилишта, спровод се кретао полаг |
отребама круте турске владавине.</p> <p>Градско поље, где се сада подиже красан парк калемегдан |
био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског тамничара, и он ће ваљда знати што више да каж |
милу светине, што се беше накупила пред градском капијом.</p> <p>Кад осуђеници изађоше из тврђа |
У ТУЂИНИ</head> <p>У пограничном руском граду Кишињеву, у удаљеном предграђу, где већ настају п |
зан казамет, можда најстрашнији у целом граду.{S} Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је |
ви ратници претворили су се сад у мирне грађане, који се свијају око своје породице.{S} Морало |
рије и други неки.{S} Иначе, као стални грађани ту су могли опстати само људи мекши, мирнији и |
крваво ратничко руво, заменити скромним грађанским гуњићем или јелеком.</p> <p>Али нису војводе |
а варош, ни једне улице, ни једне јавне грађевине, ни једног дома, ничега што би потсећало на с |
била.{S} Кад је ударен темељ знаменитој грађевини Пиринчани, она је била већ по други пут удови |
ога Здања.</p> <p>Та је кућа била скоро грађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом |
3_N5">Обадва ова писма напечатана су у „Грађи за историју Краљевине Србије“ од браће Петровића, |
p> <p>Но у тај мах зачу се нека потмула граја, нека <pb n="131" /> гунгула, налик на удаљену гр |
p> <p>Међутим, кивни гласови, узбуркана граја и повика пуна срџбе и узмућене пакосне освете, ка |
лише по целој огромној гомили и радосна граја, узвици и пљескање испунише ваздух.</p> <p>Везиро |
мало поодмори, а у предњој соби чула се граја од двајестак гласова, који су сви говорили на јед |
ли да легну.</p> <p>Док се овако весело грајало у селу, сасвим друкчије изгледало је у сеоској |
мало одморили кретоше даље, уз песму и грају, говорећи да ће тако право у Београд.</p> <p>Ови |
>Али услужни доглавници одмах су дизали грају, просипајући против „вожда“ свакојаке повике па и |
е се на све стране.{S} Али у ову веселу грају и нечујно су се мешали и звуци притајених болних |
мрлим срцем узе ослушкивати ову нејасну грају.{S} Она је расла; сад је била налик на тисућу људ |
либом, шуштећи својим гаравим крилима и гракћући у гомили; мрак секну и у наоколо забеласаше се |
спужао уз горостасно дебло и дочепао се грана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на грану, он |
пољане стоји огромно дрво с горостасним гранама, што су се под небо извиле, а свуда по гранама |
, што су се под небо извиле, а свуда по гранама пуно тица, шарених лептирова и ројева пчела, ко |
чијем се врху Ђорђе налазио.{S} Дебеле гране моћнога храста жалосно зајаукаше и поодкидане, ка |
<pb n="128" /> оборена стабла, повијене гране и сухи поломљени огранци, скркли у непролазан спл |
се грана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на грану, он се пење све више и више, и већ је до |
еде и испрати Карађорђа преко молдавске границе.</p> <p>Друго је била огромна људа, Сулиот Крас |
у, који из Кишињева води преко румунске границе. „Вожд“ је утекао, и сад ће у питању бити само |
за Ђорђа угодан прелазак преко румунске границе.</p> <p>Трећега дана потера је ухватила два под |
ажен и неузнемирен издро преко румунске границе, дочепао се Ћесарије, пројурио и кроз њу и доша |
ричању, у незнању претурили Ђорђа преко границе.{S} Њин опис човека кога су превели и показивањ |
а и у највећој журби похитају румунској граници.{S} Маврогени и Красис нису их пратили узастопц |
мало дубље у шуму, где је ту под једном границом после и преноћио.</p> <p>Бистром оку Карађорђе |
видела су се три човека.{S} Наслоњен на границу уз коју је саграђена колиба, Карађорђе је лежао |
али.</p> <p>Ту на једну велику трокраку границу, Драгић је био наслонио неколико врљика и прошт |
доле.{S} Милош посрте, али се ухвати за грану и опет не паде.</p> <pb n="129" /> <p>Пошто је св |
.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на грану, он се пење све више и више, и већ је доспео до п |
о држао, и оберучке се дочепа за дебелу грану, на којој је стајао.</p> <p>Али горостасни храст |
листак на горостасном храсту, а ситније гранчице његове повише се нагло на једну страну.</p> <p |
јски коњ у пролазу обрстио једну липову гранчицу!{S} И то ми је тај рахатлук који раја ужива!{S |
а, а овде онде шврљале су туда везирове грбате камиле, чупкајући мршаву травицу.</p> <p>Али од |
а сам запети и подупрети својом рођеном грбачом!{S} Ово што је данас не долази сваке године.{S} |
{S} Сила те опкорачила, па сад или пови грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти г |
доћи и упасти у Србију, што би изазвало грдан метеж и неред.{S} Он, Милош, нада се да то Русија |
пушку.{S} Зимус око Божића однеше опет грдан новац.{S} Бога ми сам оплакао, гледајући како се |
н тада плаче крвавим сузама; он ноктима грди лице своје; он ишчупава праменове косе своје даје |
ислим да се ми нисмо овде састали да се грдимо.</p> <p>Добрњац га пресече:</p> <p>— А ја, бога |
и се живо, при чему је Марко страховито грдио, а Петар се благо извињавао и молио свога друга д |
изме; насрћу на људе и њихов мал и чине грдне штете и незгоде, са којих народ много страда и шт |
улио, Турци би испали у народ и било би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на овоме месту ја то |
и Биоград уздржа.{S} Хеј, сабљо турска, грдно ли си се иступила, кад не мореш данас једнијем ма |
су оружани, а по изгледу срдити, кивни, грдно заморени, пуни јада и нека неисказана <pb n="37" |
</p> <p>Ситна раста, веома црне боје, а грдно мршав и спечен, овај је човечуљак изгледао као не |
колибе он угледа мртво, обезглављено и грдно унакажено човечије тело, све умрљано крвљу.{S} Он |
на нога у копрцању пала је у жеравицу и грдно се испекла.{S} Језик му је био на пола пресечен, |
ш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно посрнули, и видимо се као божјаци, захвални ако и |
птуживати да су по твојој наредби онако грдно осакаћена!...{S} Не, не!{S} Ти не смеш застајати, |
По рукама био је сав изгрижен, по лицу грдно изгребен, по чему се познавало да се у самртним м |
у да не види, како се Вујица бејаше <hi>грдно</hi> променио од кад се последњи пут видео с њим. |
а.{S} Твоје место заузео је Милош.{S} С грдном муком увео је мало реда у земљи и колико толико |
ћника.</p> <p>То је била огромна људа с грдном проседом брадом, која му је стизала скоро до пој |
и урнебесом се ваљала као један једини грдобни мрачни талас, плавећи свет грозовитом тмином и |
јесте, рзуси, кукали са Скопљака, е већ грђих јада од његовијех не море бити!</p> <p>Средовечан |
ла Новаковић дође и наслони се споља на гредице од колибе.</p> <p>— Пиј, господару, ти ништа не |
кија, а ено и натеге онамо за таванском гредицом — све је ово божије па ваше, располажите као у |
рац одмах нареди да споља донесу дебелу греду, коју узеше четворица на руке и њоме стадоше обиј |
ија ни милости не може ти бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на се пр |
се у земљи и моје труле кости.{S} Какав грех, какав тешки грех!...</p> <p>Тако је говорила стар |
и бојиш, ја слободно на се примам сваки грех зато, и одговорност пред Богом примам на се и на п |
труле кости.{S} Какав грех, какав тешки грех!...</p> <p>Тако је говорила стара Вишња; а Милош ј |
своју рођену браћу и да Бог тај големи грех неће и не може оставити без тешке казне.</p> <p>За |
а их свих сто поједе, само овај страшни грех да не учиним...</p> <p>Сељаци већ видеше да Драгић |
!{S} С Карађорђем!...{S} Ово је страшан грех.{S} Ово не може проћи без неке тешке казне божије |
се, ја му то пре рачунам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, влашком и бугарс |
p>Тада, обремењен сазнањем страховитога греха свога, он у глухо доба скаче из топле постеље, бе |
а синови њини испаштају са њинога тешка греха.</p> <p>Баба је застајкивала на махова и тада би |
немо ово што је до сад било.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га слободно узимам на своју д |
а убијаш појединце.{S} Да би избавио од греха и пакла душу човекову, дозвољено је да мучиш па и |
ћ од толико година.</p> <p>Међутим, дан греха примицао се и страшна крвава смрт већ је била пру |
} Ова јадна душа — ваљда за какве тешке грехе моје — спекла се у телу па никако од њега да се о |
пољанама, бежи од себе самога, бежи од грехова својих.{S} У даљини тражи олакшање обремењеној |
ша, али душа болна и претоварена тешким греховима без опроштаја.</p> <p>Помамна ветрина страхов |
ну, невином крвљу преливену и претешким грехом обремењену душу.</p> <milestone unit="subSection |
ога једног колена, па би била и штета и грехота да ове ствари остану непознате и да после народ |
<p>— Јазук, јазук за Србију!{S} Стид и грехота шта се од ње данас ради!</p> <p>— Претерујете, |
и се сада тамо налазите, онда је то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.</p |
арод на расположењу, па би било јазук и грехота, да се ти још њега прибојаваш.</p> <p>Милош се |
ио.{S} Али шта да радим!{S} Човек сам и грешио сам.{S} Увредио сам и тебе и Миленка.{S} Опрости |
богу, побратиме, стари смо људи, немој грешити душе и говорити да не знаш и немаш, кад то писм |
ал’ он, бојаги, није могао и није хтео грешити душе.{S} Пред Турцима опет, хвалисаће се како ј |
су се небеса сурвала, или као да се ова грешна земља преко пола цепа и дроби, така страшна ломњ |
:id="SRP18933_C1"> <head>I</head> <head>ГРЕШНА НОЋ</head> <p>Било је то у почетку Марта 1817. г |
рв убијена родитеља и да скину клетву с грешне деце, која су преступничку руку дигла на оца сво |
страшни пример божје казне, овај тешки грешник 6 пуних година ево живи у лудилу своме, непрест |
гробовима потрешће се и преврнути кости грешних синова, оптерећених оцеубиством, јер ће знати д |
висине чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеубиство!“ Тада ће мрак обузети Србију, у по д |
где је ускоро имало да се изврши једно грешно и крваво дело.</p> <p>И ако је Вујици било напис |
шевне трзавице, што их ми обично зовемо грижа савести.</p> <p>У њему се порађала сумња:{S} Имам |
н.{S} Ђорђе је седео мрачан и задубљен, грицкајући нокте и погледајући почешће испод ока.</p> < |
последње питање.</p> <p>Ђорђе је ћутао, грицкао нокте и гледао у земљу.{S} После наједаред као |
дљиво.</p> <p>Карађорђе је дуго ћутао и грицкао нокте.{S} Најзад проговори.</p> <p>— Чујте ме љ |
Руса пањка.</p> <p>Карађорђе је срдито грицкао нокте.</p> <p>— Којекуде, по души вас, па шта х |
ојим је Карађорђе путовао, био је родом Грк, по имену Наум Крпара, али је знао добро српски, је |
орђе је дошао сам; допратио га је један Грк.{S} Али чим се дозна за њега, само док се рашчује п |
ја ћу поиздаље пушком, убићемо и овога Грка с њим.</p> <p>— Несигурно је пушком.{S} Снажан је, |
Све то чинило је, те је Србија у очима Грка, а и свих других балканских родољуба, имала највећ |
p> <p>Бојао се да се није изрекао ко од Грка, који није познавао Добрњца, а свакако ствар је ва |
аш ти нови успеси Срба пробудили су код Грка и нову наду и нову жудњу да што пре и сами окушају |
балканских народа а по највише је било Грка.{S} Председник скупу био је чувени грчки хетериста |
упнијих питања, било је питање о савезу Грка с осталим балканским народима и државама.</p> <p>М |
Особито је „вожд“ уживао љубав и пошту Грка, и највеће личности сматрале су за особиту част да |
успеха, па даље није хтео ништа чути за Грке.</p> <p>Међутим, баш ти нови успеси Срба пробудили |
базрђане (трговце), да узмемо и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за њих вези |
!{S} За такав нитковлук, ја би сам себи гркљан ишчупао.{S} Баталите ме, дакле, немојте тражити |
нтима, грмну султанов марш, а из хиљаде грла одјекну: — „Чокјаша падиша“! (живео падиша)!{S} Сп |
, као да је на живом човеку, који је до грла закопан у земљу.</p> <p>Овако у овом положају ова |
И он је заиста викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не |
шен као замка, која је спред обухватала грло и остраг ишла испод ушију па около преко потиока, |
6" /> <p>— Много си говорио, па ти се и грло осушило Узми попиј каву, разгалиће те — рече она н |
аја.{S} Речи јој саме почеше запињати у грлу и она је морала одахнути.</p> <p>— Страшни су то б |
осећале су као да им је нешто засело у грлу, док Карађорђевица, као старија, опет прва не прог |
да му је дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади горе на врх вршка, како би се могао |
ешкоће и почиње се пењати уз горостасни грм.</p> <p>Не иде лако, али пењање ипак одмиче.{S} Кар |
а, отворена са свију страна, а у њој ни грма ни трна, само свуд набујала лепа зелена трава.</p> |
ражиле буру и урнебес да њихном хуком и грмљавом стишају своју рођену унутрашњу буру, која их ј |
pb n="131" /> гунгула, налик на удаљену грмљаву, која се све више примиче.{S} Милош с премрлим |
банда, са својим танким инструментима, грмну султанов марш, а из хиљаде грла одјекну: — „Чокја |
<p>Велика земљана пећ прошарана зеленим грнићима, дизала се у једном углу, као неки споменик.{S |
земља, а на бресту уз који је био овај гроб, Драгић уреже ножем мали крстић, који се дуго позн |
ли сведока.{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју сурову душу, то никад више |
покрајине.{S} Влашка слобода легла је у гроб заједно са последњим браниоцем својим, јуначким Ст |
га нема — ту их човек односи са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква обична, к |
ћ бејаше привукао оба трупа до ископана гроба и ту их наместио едан до другог.</p> <p>— Несретн |
ој глави, или ме амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи пребијам <pb n="22" /> п |
а колцу набити, но да им Мухамед сад из гроба устане.</p> <p>— Хесапим, господару, да то зна и |
ре.{S} Тада изговори ово, чега ћу се до гроба сећати:</p> <p>„Вила гњездо тица ластавица.{S} Ви |
јим.{S} Нашли су се у Вел.{S} Плани код гробља, куда Вујица бејаше изашао по поруци Карађорђево |
насекао турских тикава.{S} Читаво једно гробље само сам вам ја направио!{S} Нисам много живео, |
постати оцеви и оцеви ће сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов свет, чије руке неће бити |
вац који је сав буђав овога тренутка из гробнице устао.</p> <pb n="308" /> <p>На смежураном, бо |
а је навлаш дошао да нас потражи у овој гробници нашој, да нас види и да нам рекне последње збо |
у Тополу, где га сахрани, у породичној гробници у цркви коју је Карађорђе за живота градио и г |
; његова слава и величина дићи ће се на гробовима свију бољих и отреситијих Срба, ако се не нађ |
Кунемо ти се живим Богом, и мученичким гробовима њиним, <pb n="62" /> и крвљу овом којом ти ов |
ако те не смакнемо пре, но што на њиним гробовима трава никне.{S} Сав Стамбол да те чува, учува |
смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и преврнути кости грешних синова, |
све ово.{S} Бар толико да нас свет и у гробу невине не проклиње.</p> <p>После ових речи Карађо |
у доњи, поред лековите водице.{S} То је грозан казамет, можда најстрашнији у целом граду.{S} Ту |
је само некакав ужас од кога му се душа грозила.{S} Кад се мало повратио он ће рећи:</p> <p>— С |
итељ олтара, који је за тренутак постао грозни убојни осветник, опет повраћа да буде благи зашт |
..{S} Крв она два невина детета, што их грозни Штитарац као јагањце покла, да не причају ништа |
ате биле усмене наредбе још страшније и грозније, но што се у писму писало; и ако је Милош позн |
у очи биле сухе, али срце му је плакало грозним, крвавим сузама.{S} У одаји завлада мртва тишин |
вилица заигра, а зуби зацвокоташе као у грозници.</p> <p>— Ах, булу ти твоју! — цикну Драгић, с |
о два жива раздувана угљена жеравице, а грозничава унутрашња ватра беше му јако раширила обе зе |
нова невера, нов Бранковић!...</p> <p>И грозничава језа пролазила је Милоша целим телом; он је |
ње издатих заповести.</p> <p>Мучен тако грозничавим мислима, Милош једва дочека да се укаже зор |
ла, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, он је ходао из угла у угао, и у глав |
ете је појмило, да се овде десило нешто грозно и страховито.{S} Под тим утиском оно је стајало |
nit="subSection" /> <p>Мало после овога грознога призора, пред колибом се заустави Драгић, чуде |
дини грдобни мрачни талас, плавећи свет грозовитом тмином и потресајући земљу из најдубљих дуби |
брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p> <p>Оделом овај човек је потсећао на оџако |
развити заставу балканског ослобођења и громовитим гласом поздравити све балканске народе, да с |
ји Милош прође, а унутра у одаји читава гронтуљица жижака расипала је благу светлост по раскошн |
шино служио у Паланци, и у два три маха грохотом се насмеја, што је код њега и у редовним прили |
по народу, па ће видети како је сељачки грош скуп и колико се муке види док се добије.{S} Везир |
њих, па да поклонише коме макар излизан грош!{S} Аја!{S} Лане однеше читаве сеисане.{S} Срце ме |
сити, да се од једном нађу у туђини без гроша у џепу и без икаква иметка, они исти људи, који с |
одужи. — Али како да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поменути.{S} Пре неки д |
но, страшно и појачавало је овај немио, груб изглед.{S} Тако исто и у гласу било је нечега рапа |
Али последње речи Милошеве биле су тако грубе, да отац Мелентије не могаде сакрити, да га је та |
даји?{S} Нисам ја ваљада глув да толико груваш?</p> <p>У истини, лупање је било обично, шта виш |
коњ се зауставља, а јахач тада раскопча груди, обнажује пред олујом срце своје, после се обраћа |
ољ — да ти сад не сручим ово у те пасје груди!</p> <p>Анта виде шта је.{S} Он слеже раменима и |
на рука, као оштро жељезо, проби у саме груди његове, ноктима дочепа престрављено, крваво срце |
ижно погледа у Карађорђа, тада му се из груди отме дубок уздах, који се брзо изгуби у глухој но |
храни крвљу својом, која после точи из груди својих најплеменитији сок под сунцем, свештени на |
едан део Карађорђевог тела и то појас и груди.{S} Нарочито му је чешће падала у очи једна сребр |
ми синџирлије из два пиштоља разнели би груди Петрове.</p> <p>А то се најлакше могло десити у о |
од силна узбуђења.</p> <p>Петар раздрљи груди и стаде пред Цукића.</p> <p>Цукић је стајао пред |
Карађорђе чисто одахну, као да му се с груди скинуо тежак камен.{S} Али то није било све што ј |
не руке, што се као оштро жељезо заби у груди и дочепа га за само <pb n="133" /> срце, те се чи |
и из све снаге лупи Карађорђа ушником у груди...</p> <p>Ђорђе промукло рикну, као рањен лав, по |
уте руке, с напереним пиштољима Петру у груди, а прсти су му грчевито дрхтали на обарачама од п |
јно је одјекивао уздах једних сломљених груди, које су нарочито тражиле буру и урнебес да њихно |
дубок тежак уздах оте јој се из снажних груди.</p> <p>— За бога, најо, зар истина мислиш да би |
кићанком, која се у круг ширила.{S} На грудима је носио шарену гајтанли антерију, одозго чохан |
ао је на сред колибе крај огњишта, а на грудима му је зјапила огромна, проломљена рана с црним, |
ном материнском блаженству, посматра на грудима свога божанског младенца, и осмех сатане — прел |
ћеш ти сад?{S} Не можеш ти један твојим грудима зауставити читаву војску турску.{S} Беже и толи |
ма по својим сухим, коштуњавим, празним грудима које чудно одјекнуше.</p> <p>— Скуп је човек!{S |
ерити, је ли ово још сан или јава.{S} У грудима је осећао да га нешто истински боле, нарочито и |
и Карађорђе осети како му срце заигра у грудима.</p> <p>Као да су се небеса сурвала, или као да |
убицем и тражећи његову смрт.{S} Бол у грудима достиже сад такав ступањ, да несрећник поче на |
ле је стајао страховити амбис у коме је Гружа хучала, а горе над реком у хладној зимској ноћи д |
ничку песму преко пустих снежних пољана гружанских; а кроз тај урлик бурин и нечујно је одјекив |
ако јурећи, коњ долете до на обалу реке Груже.</p> <p>Доле је стајао страховити амбис у коме је |
, шта ли би било сутра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као што се говори, зуцка, па он баци |
осумња, што се оволико задржаше и да не груне унутра.</p> <p>— Зови га — викну тада Цукић.</p> |
а ће рећи.</p> <p>— Море попо, ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцима, но да |
треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не свршим о |
Јес, они тако говоре, али да Црни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче за собом, да се до |
м и да Црнога дочекам, па да заједнички грунемо на Турке.{S} Тражио је да му одговорим црно или |
жив на жеравици печем.{S} Марашлија би грунуо с војском у народ, попалио би села, покупио робљ |
отпочне борбу.</p> <p>На учешће Србије, Грци су веома много полагали и с тога, што је Србија сл |
цније Милош у Србији повео нов устанак, Грци су се обраћали њему.{S} Али он је брзо дошао до не |
грађе), па су и све више државне службе Грци заузимали.{S} Најзад, велики број спахилука био је |
Куд им сад то паде на ум, бојаги, мене Грци изабрали за вођу!{S} Чули да звони, ал’ не знају у |
рчке ствари рачунале су правилно, да ће Грци угазити у борбу са све већим изгледима на успех, у |
сложна помоћ ратоборне Србије.</p> <p>И Грци су доиста веровали Ђорђу.{S} Они су у њему <pb n=" |
арем престола долазили су и многи други Грци који су заузимали поједине спахилуке и мало по мал |
се уздам да неће другчији бити ни твоји Грци, потомци славних јунака јелинских, којима се, кроз |
је у Цариграду на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи купци његови.{S} Први за |
читав век, ређали су се на њему богати Грци.</p> <p>С господарем престола долазили су и многи |
иру и међусобном мешању.{S} Нарочито су Грци ступали у везу са српском емиграцијом и старали се |
овога века, он је још и ојачао, јер су Грци покушали да се јаве као пријатељи румунскога народ |
нских народа.{S} Особито су симпатисали Грцима, код којих се тада осећало живо кретање, јер је |
служио уједно и као тумач у разговору с Грцима, Турцима и Арнаутима.{S} Наум је био кадар да по |
ледао је Карађорђа.{S} Затим се обазре, грчевито дочепа секиру, мало се раскорачи, измахну и из |
да се повратио из каква заноса, и тада грчевито стисне у шаки држаљу од секире.</p> <p>Овај је |
глас му је дрхтао; речи су му на махове грчевито застајале, и што је више говорио, све се већма |
а клонути доле.</p> <p>Карађорђе бејаше грчевито стискао зубе и после Добрњчевог говора, дуго ј |
и несретни кнез Сима, болно је стењао и грчевито се трзао.{S} При сваком покрету ране су се још |
на другу страну, а овда онда усне су му грчевито дрхтале, као да нешто за се шапуће.{S} Његово |
пиштољима Петру у груди, а прсти су му грчевито дрхтали на обарачама од пиштоља!</p> <p>— Креш |
сузе...</p> <p>Језик испао, али још се грчи, увлачи и опет се плази; у два маха нешто проблебе |
p> <p>Али спремајући се за нов устанак, Грчка није заборавила крваву лекцију из последње побуне |
а осећало живо кретање, јер је хетерија грчка развијала свој рад у највећем јеку.</p> <p>Таласи |
ead> <p>Одавно поистија спремана велика грчка побуна залазила је у нову мену и примицала се сво |
ој борби српској противу Турака. „Да је Грчка имала војсковођу као што је Ђорђе, јамачно би и о |
географски положај друкчији.{S} Док је Грчка преко света од Русије, Влашка и Молдавија <pb n=" |
анду дошла сва оружана снага и српска и грчка и румунска.{S} У опште, он је требао да поведе св |
и нагрне на ове стране, кренула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све околне покрајине, остале би |
вије.{S} Оне су православне земље као и Грчка и имају исте интересе с њом, јер су и оне исто та |
стране, кренула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све околне покрајине, остале би тада с мало тур |
ашком покрету и о ровењу које тамо врши грчка хетерија.</p> <p>Милош уграби ову прилику да наве |
миграција, после несретне 1813. године, грчке хетеристе почеле су хватати с њоме везе и познанс |
мо грчко лукавство.{S} Хоће мудре главе грчке да за њих ваде кестење из ватре српске „кондрокеф |
мисао није била нова, њу су сад шириле грчке хетеристе и о њој су премишљале и српске војводе. |
а и државама.</p> <p>Мудре вође народне грчке ствари рачунале су правилно, да ће Грци угазити у |
одне.{S} Црни Ђорђе био је за хетеристе грчке управо легендарни јунак, који је заносио сва срца |
кад би у сваком случају везивали судбу Грчке са судбом Србије и подунавских кнежевина.{S} Тако |
бљи корен у Влашкој и Молдавији.</p> <p>Грчке колоније по влашким и молдавским градовима биле с |
само председник Ипсиланти и неки млад, грчки родољуб, који му је служио као секретар.</p> <p>П |
је будним оком пазила, да разни српски, грчки и арбанаски емигранти, којих је тада било у Русиј |
чком покрету у целој европској турској, грчки родољуби, у потаји за се, неговали су наду да прв |
њу наслонити и спасти.</p> <p>Међутим, грчки утицај у ове две подунавске земље довољно је јак, |
остале би тада с мало турске војске.{S} Грчки устаници тиме би се користили.{S} Једним страшним |
побеђивати Турке.</p> <p>Млади родољуби грчки, гледали су управо с неким страхопоштовањем на ос |
Грка.{S} Председник скупу био је чувени грчки хетериста Ипсиланти.</p> <p>Између осталих, ту су |
росте турске покрајине, пређашњи утицај грчки опет се сачувао.{S} Шта више, од почетка овога ве |
молдавски.{S} У скупу се говорило махом грчки.{S} Карађорђе није разумевао тај језик, но уз њег |
n="163" /> <p>— Па јес!{S} Како чујемо грчки хетеристи изабрали су <hi>те</hi> недавно за вођу |
о да што боље испуни задатак који су му грчки родољуби поверили.</p> <p>Али сем тога задатка, Н |
иру и мешању с пријатељима из Србије, с грчким хетеристима и с влашким родољубима, који су у др |
S} С тога је и хетерија (тајна дружина) грчких родољуба нашла овде веома плодно земљиште.</p> < |
о је кроз дуг историски период у рукама грчких родољуба из Фанаре (Цариградско предграђе), па с |
, велики број спахилука био је у рукама грчких закупника.{S} Па и ако је порта одавно уништила |
али савезници и другови.{S} Велики број грчких хетериста радио је у Молдавској, Русији и Влашко |
Влашкој и Молдавији, где је било много грчких родољуба, који су ту створили снажно средиште за |
ада заробљено али бујно и јуначко племе грчко, које са сузним очима већ тако дуго погледа на бо |
или.{S} Али по нашој памети, то је само грчко лукавство.{S} Хоће мудре главе грчке да за њих ва |
ојих другова и у име заробљенога народа грчког поднео на дар лепу, богато искићену дамаску сабљ |
оде и духа буне и устанка за свето дело грчкога народнога ослобођења.</p> <p>Кнежевина Влашка и |
ике и помоћнике, који би олакшали борбу грчкога народа за слободу, хетеристе нису могле оставит |
у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугарској, Маћедонији, Епиру |
угу но у грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, влашком и бугарском братству, али сви ти народи |
нске голе равни, до расејаних острва по грчком Архипелагу, и дуж целе беломорске обале малоазис |
вари доцније.{S} Али сад за почетак, за Грчку је било од неоцењене користи да су с њом подунавс |
поцепана, те да не могне сва гурнути на Грчку.{S} С тога је много полагано на то, да устанак у |
крене он Србију и помогне да ослободимо Грчку, а већ после што ће видети вајде од свога вођства |
ци, налик на испреплетане јауке који се губе у даљини.{S} У исти мах осети се јак дах буре, од |
навали.{S} То је био кишињевски генерал губернатор Стољетов.{S} Али што ли ће он код скромнога |
<p>Узалуд је срдити кишињевски ђенерал губернатор, једно за другим изаслао три курира, да јаве |
e unit="subSection" /> <p>Док је потера губернатора Стољетова тумарала по блиској и далекој око |
ачају ђенералових речи.{S} По заповести губернаторовој, већ су одјуриле хитре козачке извиднице |
е, а страшљиво <pb n="188" /> двоумљење губи и оно што је већ готово било у рукама.{S} Смелост |
едној нахереној страћари, што се готово губи у гомили осталих кућерака сиромашног краја у Савам |
ше задела за појас.{S} Тројка се полако губила у јутрењем сумраку и њена зврка чула се све слаб |
ећ су били стигли на тужно место крвава губилишта.</p> <p>Јањичари брзо разгураше гомилу и отво |
> <p>Док се све ово дешавало, у близини губилишта стојао је један симпатичан, сиромашки обучен |
забрати.</p> <p>Од градске капије па до губилишта, спровод се кретао полагано, стопу по стопу.{ |
едну пољаницу, која је била одређена за губилиште <pb n="82" /> и на коју је већ стајао турски |
рашчишћен и поравњен круг, спремљен за губилиште, где ће се тога дана извршити погубљење кнеза |
тај се знак не појави.{S} На против, на губилиште ступи млад, стасит Турчин, држећи у руци нека |
што боље види, упирући зорни поглед на губилиште, заповедник ове крваве свечаности даде знак р |
ио ужасан и сви су збуњено погледали на губилиште.</p> <p>У тај мах, остраг у гомили наста коме |
век прогура се кроз светину и искочи на губилиште.{S} Он никог не упита, никоме се не обрати, п |
Сто до двеста корака и већ су били пред губилиштем.</p> <p>Наједаред турска банда, са својим та |
ћа.</p> <p>Мртва тишина опет завлада на губилишту, а у даљини чуло се само нејасно комешање и ш |
олебање; четири јањичара појавише се на губилишту, водећи под руку кнеза Симу и Драгића.</p> <p |
ави која их тако мало занима.</p> <p>На губилишту је владала мртва тишина, само су танки звуци |
е се прво у предњим редовима, најближим губилишту, па се за часак, као бурни таласи, разлише по |
доспе, свега је нестајало све се у њој губило.</p> <p>Сад се зачу и страховито шуштање, из ког |
на одсјај каква огромна пожара, који се губио тамо негде, чак тамо иза саме ивице пространа вид |
махом су ћутали.{S} Карађорђе се чешће губио у далеке мисли и у прошлости и у будућности, а На |
“</p> <p>— Тако он!{S} А отуд из Србије гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S |
рушене богомоље српске; да се из шума и гудура поврате одбегли калуђери и учитељи српски; <pb n |
које за часак може искочити из мрачних гудура.</p> <p>Милош је ту.{S} Он стоји сам усред ове м |
коњима, јурећи по сеоским распутицама, гудурама и густим гајевима и шибљацима, тако да су на к |
оба ноћи пребијам <pb n="22" /> по овим гудурама и планинама!...{S} Но како рекох, ко ти је од |
ћ се праћну и изврте полеђушке, упаљена гужва сена догоре; у мрачној одаји чуло се само храпаво |
а тишина.{S} Нејасан сумрак од запаљене гужве сена постајао је све гушћи.{S} У томе сутону Нико |
напад, Марко одмах убаци у одају велику гужву упаљена сена.</p> <p>Пламен осветли оџаклију, а М |
S} Све мисли сабиле се у једну сплетену гужву, из које тек овда онда, као усијан челични шиљак, |
широку, криву дамаскињу, оштру као љута гуја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада одсекла |
стити!...</p> <pb n="88" /> <p>Да га је гуја упечила не би се Драгић жустрије окренуо.{S} Разро |
ута дамаскиња чисто писну кроз зрак као гуја присојкиња.</p> <p>Сад је било све у реду и готово |
ио да га Милош не пресече, он цикну као гуја и привика да Драгића одмах вуку, и да му ударе бук |
рашна развалина по којој ће од сад само гује и акрепи трчати!...{S} Еј мени до бога, шта се учи |
ија, душманин, поганац, коме треба, као гуји присојкињи, што пре главу размрскати!</p> <p>Док ј |
те, да газећи на гуштера не нагазите на гују присојкињу.{S} Немојте ме гонити да под старост оп |
изини тврђаве.</p> <p>„Светина, гомила, гунгула — то се јамачно нас ради скупља; самртни час пр |
нека потмула граја, нека <pb n="131" /> гунгула, налик на удаљену грмљаву, која се све више при |
<p>Тек кад незнани човек нестаде у оној гунгули, гомила поче мало по мало долазити к себи.{S} И |
.{S} Народ је незадовољан овим стањем и гунђа на Милоша.{S} Сам Милош, који се до скора надао д |
у, а наоколо се чу израз незадовољења и гунђања.{S} Ни други ударац није пресекао врат.{S} Сабљ |
а црна коњаника, увијена у дугачке црне гуњеве.{S} Коњаници су ишли право к хану.{S} Два спољна |
иру, <pb n="25" /> покривену остраг под гуњем, а Марко је држао једну руку на јатагану а другу |
ичко руво, заменити скромним грађанским гуњићем или јелеком.</p> <p>Али нису војводе српске, Ка |
о Ђорђев обичај никад није био да друге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, ку |
<p>— Гурам ватру у народ!{S} А Милош не гура!...{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже и Турке и с |
дочекали?{S} Зар не видите ви кудер ово гура и нашто ће напослетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће |
а тада њега извлачио, а он ме сада црче гурајући да што пре потонем...</p> <p>— А ти богме, гос |
све се то сада тискало <pb n="83" /> и гурало да се примакне што ближе, да се попење што више |
о се насмеја.{S} После додаде:</p> <p>— Гурам ватру у народ!{S} А Милош не гура!...{S} Он се ни |
ашто си крив!{S} Знаш и ти зашто си.{S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се ова јадна сиротиња |
Петар бејаша оберучке обухватио Марка и гуркајући га тако полако, изведе га напоље.</p> <p>Нико |
све љућу раздраженост и заваду.</p> <p>Гуркајући се тако, Петар и Марко најзад дођоше до врата |
омак Милошев.{S} Он се испречи на Анту, гурну нека побочна вратаоца, што су кроз подугачак узан |
Шта ти је то, несретниче? — рече кнез и гурну торбу ногом.</p> <p>— Вала, све жут дукат, мека р |
у очима Турака, па се побоје за главу и гурну у планину.</note> <note xml:id="SRP18933_N2">Турс |
{S} Ми ћемо обићи овуда — рече старац и гурну мали капиџик, па проведе Ђорђа тесним пролазом из |
, Цукић <pb n="32" /> наједаред ненадно гурну шакама обојицу; једним потиском избаци их тако на |
сте наумили!{S} Ви сте у вашу тековину гурнули угарак и спалили је.{S} Ово је Милошева мука, и |
снага била поцепана, те да не могне сва гурнути на Грчку.{S} С тога је много полагано на то, да |
ели да је те вечери чак нешто мало и уз гусле свирао, што није чинио већ од толико година.</p> |
великој авлији у сред села, где се кроз густ, млад шљивак видео висок шиљаст кућни кров од шинд |
тврђаве.{S} С рана пролећа ту је бујао густ коров, који се на великим летњим припекама спари и |
ред опалом вратницом, иза које се видео густ воћњак.{S} Утерају кола унутра, где их пресрете де |
рачној провалији, коју је одозго покрио густ сплетен павитњак, чује се вечито шуштање лакоскоке |
узи, коју је са свију страна опкољавала густа шума, било је искупљено десетак сељака, који су с |
ћицу, која се с улице није ни видела из густа шљивика.</p> <p>— Овде сте безбедни и склоњени; б |
угозападној коси Крушчице, управо усред густе шуме, налазио се повећи пропланак, где је Драгић |
какве страховите реке од самог мрака и густе, збијене таме.{S} И сва та тмуша наједаред крете |
Ћутао је и сркао каву, полако пуштајући густе димове.{S} Кад доврши каву и лулу он скочи:</p> < |
> <pb n="216" /> <p>Карађорђе је пуштао густе димове и позадуго не проговори ништа.{S} Најзад р |
рна светлост од лучи једва је разгонила густи мрак у оџаклији, где се огањ на камину одавно беј |
о пакао црна ноћ, јер небо беху застрли густи тешки облаци.</p> <p>Из те мркле ноћи допире до у |
дан говор, па онда све умуче и потону у густи мрак.</p> <p>Стражари су стајали као црне, непоми |
рећи по сеоским распутицама, гудурама и густим гајевима и шибљацима, тако да су на конак пали и |
Јата птица, што су преко дан дремале по густим зеленим дубравама, скривене од дневне препеке, с |
.</p> <p>Читави ројеви ситних рибица, у густим масама пливале су полако површином млаке воде, п |
них брежуљака на којима се црне шумарци густих, младих гајева.{S} Дан се свршава, а ноћ настаје |
ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, народ неће лако улетити у нову ватру, о |
вребало“...</p> <p>Усред мрачна шумска густиша, где се права и <pb n="128" /> оборена стабла, |
аде се кроз дебеле железне пречаге, што густо укрштају малено прозорче на казамету испод Сахат- |
е да Алах! — чу се с неколико страна из густога дима, који је пунио каву.</p> <p>Чичине очи сен |
опет да упалите вилајет, а кад дође до густога, ви ћете онда у Немачку, као што сте и научили, |
ки повијарац, који је тада био обрастао густом горостасном храстовом шумом.</p> <p>На југозапад |
{S} Најзад отац Мелентије поглади своју густу, дугу браду, погледа у Милоша и рече:</p> <p>— Ов |
} Сад се и Карађорђе морао свикавати да гута многе горке прекоре.</p> <p>— Ја угарак под стреху |
и ужаснији.{S} Она црна тмуша као да је гутала небо и земљу, јер докле она год доспе, свега је |
а.</p> <p>Пружише јој и старица прогута гутљај два.{S} То је доиста мало оживи.{S} Са мртвачки |
ме, брате, није ми до ракије, сваки ми гутљај ево овде застаје — рече он показујући прстом гуш |
крупан стар Турчин, допијајући последњи гутљај своје каве.</p> <p>У другом углу, седео је омале |
као младо момче, слушајући голуба како гуче, из његове песме научио шта је љубав и како се прв |
че Цукић, рапавим, испрекиданим гласом, гушећи се управо од срџбе.</p> <p>Петар извади обадва с |
отварале, а реч му је рапаво запињала у гуши.</p> <p>Духовник виде да је и нехотице пробудио ср |
о навирале речи на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао застајати да одахне.{S} |
зе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гуштера не нагазите на гују присојкињу.{S} Немојте ме г |
од запаљене гужве сена постајао је све гушћи.{S} У томе сутону Никола задену пиштоље за појас, |
мрак још једнако траје, само је сад још гушћи.{S} У природи је тишина, а овде онде, на далеком |
Крага замуцну, као да га нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи. — Али како да одеш? |
вде застаје — рече он показујући прстом гушу — не могу да гледам очима онога пса, што се онде и |
еке и неке виђеније базрђане (трговце), да узмемо и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град |
а зуцало о новој буни!{S} Не море бит’, да нијесу и они ту замочили своје прсте — домишљао се т |
ма споља и изнутра буде издата наредба, да никога не пуштају и да ћуте, па ма шта изнутра чули. |
и веселио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима растане, да све остави, да никад више не |
и, или ме амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи пребијам <pb n="22" /> по овим |
рабији.{S} Ту је тада било толико Срба, да се у понеким улицама чуо само српски говор, а у чарш |
не крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да заједнички удесимо рад против Турака, он би се мени |
, кад му се Ђорђе сам јави и позове га, да се споразуму и договоре шта може, а шта не може бити |
лош и не ваља што ради.{S} Правдају га, да је везир тражио те главе.{S} Јадно је то оправдање!{ |
/p> <p>— Господару!{S} Уздам се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш |
зато они веле: „така му је нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Јес ја нисам човек; мене срце н |
оглаварство на Балкану.{S} Нека бог да, да се балкански народи колико толико ослободе и својим |
ље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе одбијам и да се од њих кријем, да вас н |
натраг у Хотин.{S} На напомене војвода, да ће се сутра опет видети, он је одговарао одобравајућ |
а турска и да тргујем с правима народа, да би за себе што извукао.{S} Хтео бих да <pb n="107" / |
ацртао жалосно стање балканских народа, да се многим показале сузе на очима.{S} И ако им је све |
адио требало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се никад не долази...</p> <p>Д |
, пријатељи би имали да наговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат... ако би он то мо |
сумрачној даљини, односећи собом Ђорђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се ч |
ош не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао за ову ватру што |
а собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква обична, каква моја лична ствар.{S} Али |
риграду боравили као српска депутација, да измоле разна права за кнеза и за народ, па у том пис |
воју; да огради порушена огњишта своја, да засеје и обради напуштена и запарложена поља своја; |
се будак и узгред да замоли попа Вучка, да неизоставно дође на трло и да понесе што треба за оп |
д прво то треба гледати.</p> <p>— Вала, да ми је видети да полети његова глава, па тешто, макар |
ођеној крви.{S} Стога је сад удешавала, да се таква погибија више не понови.</p> <p>А да се так |
душа би ми се и с онога света радовала, да видим овај измучени народ да једном дахне душом, да |
ковина.{S} Морао би бити крајња будала, да сад ово другом остављам и да гледам мирно, како ће м |
е то било овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији убијам.{S} Прешао сам, заједно с њима у |
е спремљено и мисао је потпуно сазрела, да се Карађорђе истакне као војсковођа и заповедник сви |
свој, да трошењем свога рођенога тела, да згоревањем своје рођене снаге оснажи њега и ојача ње |
ом, којом се хетерија нарочито служила, да скрије тајну својих писама баш и онда кад би у случа |
пасно.{S} С тога је будним оком пазила, да разни српски, грчки и арбанаски емигранти, којих је |
о их грозни Штитарац као јагањце покла, да не причају ништа о крвавом убиству владике Никшића, |
ш њега доведе амо?{S} Изазива ме, лола, да учиним с њим што не треба.{S} Два три пут ме је тако |
е он поуздан, с тога прво њега и посла, да склони Анту, а њему је одмах и наменио главну улогу |
на чело војсци, да порази непријатеља, да послужи домовини, да уздигне њено име, да га учини с |
је био десна рука.{S} Каква му невоља, да му он сад главу сијече? — примети други.</p> <p>— Ни |
ам неке послове и разашљем абер људима, да знају да сам стигао.</p> <p>Кмет се колебао: — Могу |
о сад су кнезови давали откуп везирима, да спасу главе заробљених Срба, а не да их за ту плату |
рљиво, преко Германа, поручивао Русима, да руски двор треба само на време да му јави, кад што б |
иру.{S} Па то све не смета пакосницима, да мене окривљују.{S} И кад је тако сад, шта ли би било |
одољубе балканске и предаје их Турцима, да их уморе страшним мукама.{S} То је стидно за Србију, |
да народ једном слободно погледа очима, да одахне и да благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем с |
адржина овога писма била је тако чудна, да Карађорђе у почетку никако није хтео веровати да је |
ога тешки терет на души, тврдо уверена, да се Милош тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог |
омак Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нема избора, нема излас |
ти би њима веровао.{S} Али овде се зна, да су они каваљери руског ордена и да примају од Русије |
но моја!{S} Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва је прилика да не |
ати прстом на њега — Милоша — а ко зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да убиство уб |
Истина, може бити и тако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост.{ |
азноликих облика.</p> <p>Ако је истина, да су изреку „циљ оправдава средство“, и измислиле језу |
у како ће зато време и сам остати туна, да се нађе уз вожда.</p> <milestone unit="subSection" / |
ажу где има закопана оружја и два топа, да све то утроши на народне потребе.</p> <p>— Ја нисам |
ћи лепим да сузбије београдског везира, да се не меша у народске послове, већ увиђа да од мира |
ће Милош.{S} Он би радо изун од везира, да по потреби може убити Карађорђа.{S} Јави ли се доцни |
ор, једно за другим изаслао три курира, да јаве аустријским властима о бегству Карађорђевом и д |
ако откључа врата и опрезно уђе унутра, да види да ли спава заробљеник.</p> <p>Кад се Петар ука |
ни да здробе земљу и да сурвају небеса, да све претворе у пустош и развалину.</p> <p>У тој стра |
без замене!{S} Да бар убијем тога пса, да не упропашћује друге људе.</p> <p>— Ево ти мој пишто |
> <p>— Вуците ми испред очију тога пса, да не поганим руке о њега —</p> <p>У тај мах упаде у ку |
ада ти се чини да је настао смак света, да су се удружили и узбунили сви елементи природни, сло |
асположењу, па би било јазук и грехота, да се ти још њега прибојаваш.</p> <p>Милош се поклони н |
ни крст засијаће с вршка голема храста, да његов сјај допре у најдаље крајеве пространа видика. |
рцу су тако брзо навирале речи на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао застајат |
, и доста му је било непуних 10 минута, да за вечна времена извојује себи бесмртно и видно мест |
ти.</p> <p>— Да су Руси истинска браћа, да је њима стало до <hi>нашега добра</hi>, они би нас п |
два дочекати, па заједнички, као браћа, да раде и заповедају.</p> <p>Садржина овога писма била |
ну својим помагачима да оставе Драгића, да га не везују, а сам дохвати сабљу, одскочи корак наз |
зео био кућу чика Стојан због дућанића, да му је згодније продавати бурмут.{S} Но кућа је била |
гих наредаба Лисовић је добио и новаца, да се и тим послужи, у колико му устреба.</p> <p>На рас |
арешинама предао.{S} Него, куме Вујица, да совршиш све исправно каконо ти се овде строго и најс |
од склониш док не дође господар Вујица, да се с њим разговорим.{S} А после ћемо све ласно.{S} А |
измами из ње хиљадама плодних кличица, да зеленим мирисним уресима поново окити брежуљке и дол |
и строгу заповест од господара Милоша, да Црнога убијеш и да ми његову главу предаш, ако ниси |
еки споразум између Марашлије и Милоша, да Марашлија помогне у Цариграду Милошев захтев да доби |
хоћу господару, али кад ме не послуша, да убијем!</p> <p>— Да бијеш можеш!{S} Али да убијеш би |
ад појео Цукићеву?{S} Јеси ли ти здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш главу под џела |
ас дрзак и необуздан час опет страшљив, да је и од своје сенке зазирао.</p> <p>Страх га је обич |
надзор, и праћен је сваки корак његов, да не би што замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је |
жите и да јој се нађете на невољи, кад, да Бог сачува, до невоље дође.{S} Шта?{S} Зар је ова зе |
ада дуката.{S} Ја га пратио у Цариград, да гледа народне послове, а он се упустио с Турцима у т |
ву, или ће те послати везиру у Београд, да он то сврши!...</p> <p>— Тешто!...{S} Из ове коже у |
о оклевало!{S} Куд би био наш крај сад, да Ђорђе није никако ни долазио амо, но да се склонио, |
опет стеку оваке прилике какве су сад, да се сви балкански народи сложе на једно опште заједни |
ва осећао да је опет дошао на њега ред, да он први поведе коло, да он први коракне, и да од њег |
и да Црни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче за собом, да се дохвати негде с Турцима и |
ми.{S} Хоћете да будете слободан народ, да имате своју државу, своје управљаче, а једнако се об |
еју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} |
о ко има; немојте се после вајкати: „е, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто нећу после д |
и шаље везиру своју рођену браћу Србе, да их Турчин на мукама умори, баба Јана је осећала с то |
ледње речи Милошеве биле су тако грубе, да отац Мелентије не могаде сакрити, да га је такав гов |
благословено пролеће да отопи снегове, да раскрави ледену кору, да врелим љубавним дахом загре |
стављањем он је хтео ослободити духове, да с већим поуздањем уђу у покрет, а већ доцније ствар |
а не чу, али Драгић разговетно познаде, да је то одјек од бурне, шумне гомиле, која се таласа т |
лити?{S} Мој Анта рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.< |
кле год цареви штогод за нас не нареде, да се нашим људима као опрости што су војевали против с |
о чак тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити похаране паре — |
ини, па да јој обојица будете од вајде, да јој обојица послужите и да јој се нађете на невољи, |
не пањкају у Русији наше старе војводе, да сам ја кулиза турска и да тргујем с правима народа, |
гласом поздравити све балканске народе, да се братски искупе под заставу слободе.{S} Наша је ст |
али целу земљу.{S} Мени је пратио људе, да ми у највећем поверењу, и на божији аманет то кажу и |
јући узбуђено по соби.{S} Штитарац уђе, да донесе каву.</p> <p>— Где је господар Вујица и Павли |
светиња и заповест, и он у напред каже, да ће својом рођеном руком убити свакога ко би се усуди |
Два спољна стражара примакоше се ближе, да виде хоће ли незнани путници проћи или ће се пред ха |
" /> и гурало да се примакне што ближе, да се попење што више и да види што боље.{S} Све околне |
е се и како ће се свршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе муке |
егавао сваки сукоб и чини све што може, да се с Турцима на леп и споразуман начин насуде.</p> < |
Позваћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му је тако суђено; таква је била воља божија...{S} А |
да улази у ову преписку.{S} Рачунао је, да Ђорђе може и одбити његову понуду, па би онда изашло |
ђорђе ненадно бане у Србију, решено је, да овде присутни прваци неће уз њега пристајати.</p> <p |
веома повољан за Милоша.{S} Решено је, да се зборски пише руском цару и умоли да српске бегунц |
а милост, за коју још молим бога то је, да ми подари толико живота да ово својим очима видим, д |
није, браца Ђорђе је тако жудан Србије, да му све сад изгледа лако, само да се још једанпут доч |
две жене притајаше се, као да се боје, да и својим дисањем не узнемире ову слабачку стару душу |
јчица радознало.</p> <p>— Е, дете моје, да ти знаш где је себе Топола — одговори Лекса, поносан |
пет следи ме зебња да народ не следује, да се гдегод не понове побуне и нереди, те би опет имал |
у поштедиле толике сабље непријатељске, да је најпосле у тами и незнању одруби братска секира“. |
д и ти нас!{S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади тиранско срце.{S} Послушај нас, капет |
равдава средство. — За ову изреку веле, да су је створиле језуите, људи који су данас на врло р |
е две јуначке душе и одмах се загрлиле, да тако после остану до у саму смрт.{S} А да је било ка |
мо ти ово да не рекнеш да је било силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо јавили за времен |
о бегству Карађорђевом и да их замоле, да га бар оне зауставе — све је то било доцкан.{S} Кара |
онда, на прстима, најзад удалио одатле, да се после неколико тренутака опет поврати.{S} Очевидн |
читаве породице, али сам дотерао дотле, да је шака Срба, шака јучерашњих робова разбијала са си |
жем, но сам тражио, онако као поиздаље, да разабере и да ме извести где је сад Црни, ко је с њи |
ику одговорност?{S} Зар није било боље, да падну три махните главе, но да се баци на ризик толи |
но теме гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје обнажене, голе, без меса, а од ње це |
пред царем и пред ћитапом.{S} Дабогме, да ту није лако угодити шта ће се с Карађорђем. — Толик |
послужи домовини, да уздигне њено име, да га учини славним и страшним, а кад се рат свршио, ка |
у најбољем случају могло свршити тиме, да и мени самом буде ометен одлазак, ако не би још под |
, пољуби је у сечивици и закле се њоме, да кад је једном извуче никад више је неће метути у нож |
издата чак и писмена бурунтија о томе, да се као хајдук убије гдегод се ухвати, али је све то |
никад нису дали ни да се помене о томе, да ми можемо што сами за се удешавати с Турцима.{S} Они |
ога живота, и не лупајући главу о томе, да све <pb n="93" /> те појаве генералишу, изједначе и |
ам опет мислио да пођем с друге стране, да као тужим Црнога код Руса — рече кнез.</p> <p>Милош |
ево дошло доба, да се са свима растане, да све остави, да никад више не види она мила места, за |
ико пута жена га је подсећала да легне, да се и сам мало одмори, али он никако не хтеде.</p> <p |
кад се наједаред сећао страшне промене, да је све прошло, да је све пропало — он је онда добија |
кад.{S} Да се спустиш у морске дубине, да прнеш у небеске висине, да одеш на крај света, она ћ |
уресима поново окити брежуљке и долине, да опет домами одбегле тице певачице, ала ни те дажде, |
рске дубине, да прнеш у небеске висине, да одеш на крај света, она ће те стићи и наћи...{S} Теш |
Најпосле, мали смо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Мило |
ан табак и прозва по њему све присутне, да се увери да ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и |
бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, да то све није утулио и прегазио Коџа Милош.{S} За сада |
и тако говоре, али да Црни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче за собом, да се дохвати н |
о је да је то неко небесно предсказање, да његова снажна и вешта рука, овај пут тако невешто и |
у премрлом даху огледало се преклињање, да се Марко заустави бар још за који тренутак.</p> <p>А |
так!{S} Кад се братским главама почиње, да чиме ли ће се онда свршити!</p> <p>Баби седа глава ж |
избуди послугу и нареди да спреме коње, да изјашу бар до Раковице.</p> <milestone unit="subSect |
у: зар код тебе хајдуци тако господаре, да први бегови турски нису ни главом сигурни?...</p> <p |
ласније: — Али ја рекох, светли везире, да народ нема откуд; платио би, али нема!</p> <p>— Има, |
трајати до краја, и ако дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и |
ој!{S} Да ли је истина што људи говоре, да душа после смрти за четрдесет дана обилази сва она м |
ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге |
је до беса и стрепим као од живе ватре, да се међу Турцима што не рашчује, те да крену на ме по |
зу са српском емиграцијом и старали се, да Карађорђа спријатеље са својим тежњама и намерама.</ |
порођај балканских народа и чини им се, да је слобода Балканскога тропоља празан сан, који се н |
ред зиме, кад нико не жање, и решим се, да их помлатим, па макар ми после ти твојом руком главу |
ешкољио и чешће отварао очи; видело се, да и он не спава, или да бар не спава тврдо.</p> <p>Сам |
било је тако омршавило и променило се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово ни |
и им у Цариграду израдио царске берате, да буду независни кнезови.{S} Ова подмукла радња Марашл |
раве момци какву штету, особито пазите, да ватром шуму не запалите.</p> <pb n="291" /> <p>Никол |
овог преосвештенства.</p> <p>— Мислите, да је тамо!{S} Онда идем и ја право к њему — рече стара |
и кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гуштера не нагазите на гују присојкињу.{S} |
сам амо дошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у својој земљи, међу својом браћом, кости остави |
е чисто очајно: — Камо моје лепе среће, да сам ја још раније увидео ово што сад знам, па да сам |
се бејаше вратио својој кући у Црнуће, да се одмори, да се погости с пријатељима, а богме, и д |
Још онда кад је трчао да заузме Ужице, да се нађе макар једно једино место још слободно и у ру |
овнике, као и њине јатаке и присталице, да помажу Турцима да их похватају.{S} Тефтиши су бивали |
радиш ваздан?{S} Опери добро оно срце, да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мет |
тако огромну суму и у првој ватри рече, да се то не може од голога народа истерати ни за хиљаду |
ра још бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да он Карађорђа не жали и чисто се чудио што га Милош т |
ише у жив разговор.</p> <p>— Духовниче, да те нешто право питам, ама право да ми кажеш — поче к |
синоћ стигли у Паланку, Вујица вељаше, да је дознао да је кнез Милош повољно примио вест о Кар |
ко они неће.{S} И камо лепе среће наше, да се није оволико оклевало!{S} Куд би био наш крај сад |
рност, а да скинем и овај народ с душе, да не одговарам више за ову сиротињу и пред Богом и пре |
и и првака народних, па и то крв и нож, да се искољу међу собом и да један другом очи поваде.</ |
ш и друге није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с друге које стране — наваљивао је Вујиц |
да се са свима растане, да све остави, да никад више не види она мила места, за која су везане |
говорило како су сви покушаји Милошеви, да с Турцима путем погодаба осигура народу нека права, |
везира, били су тако учтиви и пажљиви, да су им обично сами слали у писму из Цариграда свилен |
кама.{S} Но Петар буљубаша опет нареди, да се то прозорче изнутра закује даскама.{S} Цукићу дад |
S} Мртва уста не говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</p> <pb n="182" /> <p>— |
у рећи, па му онда од моје стране кажи, да је вожд амо дошао по заповести рускога двора и да му |
мртни страх и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се понови он |
и само људи мекши, мирнији и погоднији, да се прилагоде потребама круте турске владавине.</p> < |
досад, кад је био и млађи и невештији, да ако умедне и сада, кад је већ глава обелила — рече К |
Милош је умео боље но ико да се нашали, да човека задене и да изазове општи смех.</p> <pb n="11 |
пуно присталица који би за њим потегли, да поново окушају ратну срећу.</p> <p>Чим су нешто мало |
вар, а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то, јадан!...{S} |
утрос су говорили, па чика Стојан вели, да ти овога лета нећеш ни долазити из Петробурга.</p> < |
, бога ми, друкчије казује.{S} Он вели, да нама нема тамо повратка докле год цареви штогод за н |
рђено, и како би Турци управо и волели, да се поремети ово што је сад, јер им се све чини, да с |
добром друштву умео и да се развесели, да се нашали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке ра |
ји.</p> <p>Сад су Турци понова тражили, да им се ти дућани поврате и претили су да ће их силом |
о себе пријатеље, који су се ту десили, да их упита шта да се ради и како да се почне.</p> <p>И |
а болан капетане, Милош то бога и моли, да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрсио конце |
ски што планирао и спремао, Милош моли, да му се то благовремено нагласи, и он ће већ умети да |
све је то утврђивало Стољетова у мисли, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даља потера |
да видим какви би ми морали бити сами, да смо нешто на Милошевом месту.{S} Да је Србија имала |
орази непријатеља, да послужи домовини, да уздигне њено име, да га учини славним и страшним, а |
ети ово што је сад, јер им се све чини, да су раји много дали и попустили.</p> <p>Било је и ошт |
м ризиком може добити.{S} Мени се чини, да ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају семе |
е коју реч, с тога се Ипсиланти уклони, да своје место уступи Јоргаћу.</p> <p>То је био човек с |
ља српска опет буду безбедни и сигурни, да не мора стрепити за главу и част своју ко се год мал |
Зашто да смо баш ми Срби тако несретни, да код нас вечито мора бити завере, гложења и претерива |
Карађорђу, Милош ће то морати да купи, да плати.</p> <p>Такав је био план Марашлијин.</p> <p>— |
ога, Јело, како бар тебе бог не умудри, да ми не даднеш да учиним ову несрећу и лудорију.</p> < |
савету Младена Миловановића, у намери, да ограничи власт војводску.</p> <p>Добрњац је био круп |
дим ону јадну земљу да се једном смири, да преболе дубоке ране, које су јој и пријатељи и непри |
ао је Марашлија.</p> <p>Милош одговори, да нема за сад никога.{S} Карађорђе је дошао сам; допра |
е презати сваки час, као зверка у гори, да откудгод не пукне осветничка пушка!...{S} И зар може |
тио својој кући у Црнуће, да се одмори, да се погости с пријатељима, а богме, и да се поверљиво |
ата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајно или хотимице, могао би само Петар рећи.< |
мљу, те се није могло лако разликовати, да ли облак силази с неба или се диже са земље.</p> <p> |
био покоран цару, те не може веровати, да би руска влада њега обишла, ако има каквих планова и |
и муче и убијају.{S} Тешко је веровати, да би се сад одважио на нешто без њина знања.</p> <p>— |
се после лако и протурити и поверовати, да су га убили сами људи из народа, који су се бојали д |
ци су то омирисали и узели се спремати, да испадну у народ.{S} Од њега (Милоша) тражили су или |
ада ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај је човек данас |
о, Милош ће се пред народом одговарати, да је Карађорђе погинуо по наредби везировој и показаће |
да бих пред царем ја морао одговарати, да се Ђорђију што догоди што не треба.{S} Цар би тражио |
тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, да ли је крив Марко или Никола, кад се не учини што ваљ |
{S} Само ће се овде на крају потписати, да га је прочитао и да знаде шта му се у писму наређује |
свега, свима је још било живо у памети, да је то земља, која је колико јуче издржала 9 пуних го |
им.{S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, да то народ неће ништа омести, он ће учинити што је нау |
риснији пријатељи.{S} Но после се сети, да то није учинио од обести, ни с тога колико тек да се |
<pb n="162" /> али никако не може бити, да је све тако како ви престављате.{S} Милош се удвара |
се могло рећи, да је онако морало бити, да су оне главе и Молерова и владичина и све остале, па |
p> <p>И доиста, одмах се могло опазити, да српским војводама та мисао није била нова, њу су сад |
аке да сами већају, шта им ваља чинити, да се свет мало смири од оних подбадања, што једнако до |
е, да отац Мелентије не могаде сакрити, да га је такав говор о бившем господару српском дубоко |
а свога.</p> <p>Зато се и могло десити, да се од једном нађу у туђини без гроша у џепу и без ик |
турским, и како су у вечитој опасности, да Турци на њих што не посумњају о спреми за нову буну, |
или и моли целу васељену да му опрости, да прими његово покајање и да буде милостивна души њего |
војим пословима он је најволео да ћути, да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољим пријате |
асни, злаћани крст који се тако блешти, да чисто не да у се гледати.“</p> <p>„Али како да се по |
је сад врло узбуђен.</p> <p>Али видећи, да сви скупљени говоре онако, како је њему најмилије, М |
мислиле језуите, слободно се може рећи, да су у практичном животу то исто начело многи и многи |
си одржао своје, још би се могло рећи, да је онако морало бити, да су оне главе и Молерова и в |
од тога доба.{S} И слободно могу рећи, да би до сад било бар 3—4 истинске, големе и опасне бун |
и чули оно његово, како ће он сам доћи, да поведе народ кад буде сматрао да је време за устанак |
ирати београдски везир.{S} Али знајући, да ће Милош у свом рођеном интересу отворити четворе оч |
убојни мач и стављао се на чело војсци, да порази непријатеља, да послужи домовини, да уздигне |
оро на Турчина.{S} Но то опет не значи, да он не би радо потпустио другога кога.</p> <p>— Онда |
мало макне од дома свога; једном речи, да народ једном слободно погледа очима, да одахне и да |
што треба за јело.{S} Још му препоручи, да ништа не говори о његовом доласку, сем ако би се нам |
поступи онако.{S} Милош најпосле реши, да позове два најбоља своја пријатеља и да њих припита |
еднога по једнога кнеза, пунећи им уши, да ни Милош ништа није бољи од њих, па би они могли сва |
адику Мелентија.{S} Кажу, боже сачувај, да је несретни Марко том приликом убио и нека два шипар |
ко мајчино, да њиме захрани пород свој, да трошењем свога рођенога тела, да згоревањем своје ро |
о да нас потражи у овој гробници нашој, да нас види и да нам рекне последње збогом.{S} Кад твој |
ве две подунавске земље довољно је јак, да их може кренути на борбу.{S} Престо букурешки био је |
" />непријатеља...{S} Догоди ли се пак, да Карађорђе дође у Србију са знањем царева, те му не с |
о довршила, Вујица изађе напоље у мрак, да још изда момцима последње наредбе, а Карађорђе и Нау |
ан учинио је на њега тако тежак утисак, да се сад осећао чисто срећан, видећи што тај сан није |
то тако било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред улице пала као свећа.</p> <p>Баба Јана, б |
ишта јасно.{S} То толико, што сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Турчина.{S} Но то опет не |
био у Београду код везира.{S} Не знам, да ли је то из његове главе или је имао какав разговор |
ни долазило на ум.{S} Но после рачунам, да он то не би смео сам.{S} Особито, док је још тамо у |
се кајао, што некако није потекао сам, да се нађе у близини, и да он лично контролише тачно из |
ва питање шта би учинио с Црним Ђорђем, да се овај нешто збиља поврати у Србију, као што поручу |
аке људе одбијам и да се од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих састанака.{S} А што не |
е могу да оћутим и не могу да сакријем, да ме само срце боли кад чујем таке речи, као мало час |
и њему све да зна, шта му ја поручујем, да се после начисто види до кога је кривица, а да не бе |
аховитом клетвом, да ја све то доживим, да ја све то рођеним очима видим, да ја жив дочекам сву |
олико живота да ово својим очима видим, да ову победу дочекам, па бих онога тренутка задовољно |
ивим, да ја све то рођеним очима видим, да ја жив дочекам сву ову неизмерну несрећу несретне зе |
нисам то тражио намерно.{S} Али видим, да другога пута нема! — примети Вујица.</p> <p>На две в |
а се не враћам у Србију, да што тражим, да поново што течем за се, не идем ја тамо да што узмем |
<p>— Дај боже, најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу! |
ђа од њега стрепим.{S} Ја се све бојим, да ће он Карађорђу главу појести.</p> <p>— Море, не бри |
м господар наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке.{S} А кад се так |
ли да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{S} Њима, тим људим |
замислио, попо?</p> <p>— Нешто мислим, да ли истина Црни Ђорђе помишља да се опет кадгод врати |
онова ићи везиру да га о томе известим, да ми се после што не накачи због тога — рече Милош заб |
да узбуни народ, да га повуче за собом, да се дохвати негде с Турцима и да их само једном смлав |
дотле да њих двоје прекину међу собом, да Милош буде дужан предати Марашлији колико се погоде, |
ко то мене прокле страховитом клетвом, да ја све то доживим, да ја све то рођеним очима видим, |
тане их наједаред као каквом чаролијом, да мало после опет избију на површину чило и весело, те |
и очним видом, и српском вером твојом, да никад нигде и никоме нећеш ни једне казати од свега |
но вртели главом, признавајући с болом, да су збиља настала већ последња времена.</p> <p>Старчи |
ђе до на извор са својим верним Наумом, да се ту онако шакаиле испљускају хладном водом и да је |
се разговорим о томе са самим везиром, да чујем шта би ми он рекао, те некако баш не могадох.{ |
аник оде и преко ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стигле неке кабадахије Милошеве и да се |
Него склони се ти мало даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече |
>— Вуци се одатле с тим твојим кучетом, да не спљискам за душу и теби и њему сад овога часа, — |
ј измучени народ да једном дахне душом, да дигне главу, да прибере разгнану поробљену чељад сво |
са, како је он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах није поред њега десио његов кротки „поп |
продужи кивно:</p> <p>— Ама шта, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништ |
е ријеч о жаљењу, но да познате, болан, да Турци нијесу онако зли, како сте се ви, динсузи, сву |
ало да повратим душу!{S} Знаш ли болан, да је нисам окусио већ од толико недеља.</p> <p>Гитарић |
>И ако је у другим приликама био вољан, да старим војводама призна њине муке и заслуге, сад <pb |
арађорђе давно већ био осуђен и уцењен, да је издата чак и писмена бурунтија о томе, да се као |
за Милоша, он је већ унапред био решен, да их не верма.{S} У толико му је сад милије, што је св |
Бол у грудима достиже сад такав ступањ, да несрећник поче на глас стењати и кукати.{S} И он је |
вави сукоб.{S} Милош је дакле уверавао, да одлази у Београд да тражи начина како би изравнао ов |
везиром, и Милош се сад на то позивао, да се тај споразум испуни, и да му руке остану слободне |
ејаше се толико променио и тако порђао, да сам га ја једва познала.{S} До мога доласка Ђорђе ни |
ти!{S} Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати старе војводе и заслуж |
у бабино мочило, но што си то дочекао, да ти слугерање Милошендине читају оваке вакеле! — узви |
годинама мучне борбе, он се био свикао, да гледа у Карађорђу оно, што је у истини и био — јунак |
д ме не послуша.</p> <p>Никола је знао, да Марко ову своју претњу у шали може у збиљи извршити, |
ако потеран амо...{S} Само сам рачунао, да ће то свршити онај трорепи царски измећар у Београду |
да су они сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре доба муте и бунтују народ.{S} Они овде |
ју ће он заступати.{S} Ђорђе је обећао, да ће свом душом и свом снагом служити великоме делу ос |
— С гога?{S} А ко је мени дао то право, да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити |
е се после вајкати: „е, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто нећу после да се изговарате |
се уради онако како ја велим.{S} Прво, да се Милошу озбиљно запрети, а после овде се може чини |
..{S} Онда је таман како ваља.{S} Него, да ти нас сад гдегод склониш док не дође господар Вујиц |
ош живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, да још виде и у њима као да заб |
, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима по угледу, |
зласка, а ствар је требало вршити брзо, да што Турци не осете.</p> <p>Но сад је настајало питањ |
дугу пушку.</p> <p>— Па шта је тражио, да га тако пустите к мени?</p> <p>— Питао је за те, гос |
ће ни долазити.</p> <p>После је тражио, да им на брзу руку штогод спреми за вечеру.</p> <p>— Мр |
за долазак Карађорђев, па га је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас на вечеру па ако |
односима.</p> <p>Милош се јако двоумио, да ли у опште да улази у ову преписку.{S} Рачунао је, д |
ети кад тад, па би јамачно то и учинио, да Карађорђев одлазак из Србије није освету спречио.</p |
ред својим пријатељима Милош није крио, да је Вујица убио Карађорђа по његовој заповести.{S} Ал |
ишта.</p> <p>Ђорђе је отворено говорио, да се он за сад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и су |
црње и горе.{S} Најзад се Милош решио, да ту ствар повери још коме и да у тај посао увуче још |
се намршти.</p> <p>— Тешко!{S} Јакако, да је тешко!{S} А он, чиниш 'волико, био седети у својо |
ом месту, где је лежао Карађорђе, тако, да је кроз разређене талпе јасно видео један део Карађо |
ћу нешто беше поднадуло лево око, тако, да се готово сасвим затворило.</p> <p>Назвав „добар веч |
му се некако развукле и искривиле тако, да је цело лице изгледало поремећено и онакажено.{S} Ми |
ац.{S} Симу примакоше и наместише тако, да ногама загрли тај трупац, па му онда и ноге добро ве |
рху на миндерлук и распалио чибук тако, да се скоро не види из дима.</p> <p>Она, Јела, седи на |
ело, покривено насеченим бурјаном тако, да му се глава и горњи део тела није видео.{S} То је би |
н као сељак, а и румунски је знао тако, да га нико не би могао распознати да није рођени Влах.< |
ткивао, Карађорђе му је одговорио тако, да је Вујица утврдо мислио како се све ово ради и спрем |
ици, Карађорђе се бејаше прерушио тако, да га је тешко било познати.</p> <p>Своју прогрушену ко |
чић је ово изговорио кивно, јетко тако, да сви присутни обратише пажњу на њега.</p> <p>— Ама шт |
пред њим се направи поширак отвор тако, да је Карађорђе лежао управо према њему.</p> <p>Он заст |
н на миндерлук, са шакама на лицу тако, да је изгледао као да спава.{S} Митрополит је у два мах |
а и повратила, кад се освестила толико, да је опет могла и будна говорити, старица је узбуђено |
и ко му даде тај крст, само зна толико, да му је дат да га дигне на горостасни грм, и да га уса |
тао је за те, господару, и рече толико, да је рад теби да се преда.</p> <p>— Разоружајте га! — |
{S} Једва су по одећи приметили толико, да је то неки Турчин.</p> <p>Тек кад незнани човек нест |
да ли је онда вредило запињати толико, да тај послушник буде Србин <pb n="72" /> Коџа Милош а |
Милоша не каза му.{S} Рече само толико, да је послао у Београд поуздана човека но да се још ниј |
последње доба.</p> <p>— Ти знаш синко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не б |
ма среће ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам господар наредио?{S} Ја се |
о тако слутило, тако му се причињавало, да он једног <pb n="124" /> дана мора уклонити Карађорђ |
у се морали увалити у какво крупно зло, да их ово снађе.{S} Није се забадава зуцало о новој бун |
ти неће...{S} А можда би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигурније.{S} Тада већ никоме |
ати, а ја мислим да би ту најбоље било, да у таквој прилици сам честити везир води и бригу и од |
<p>По његовом мишљењу најбоље би било, да се те бивше старешине српске тргну кудгод дубље у Ру |
ави <pb n="181" /> мисао: како би било, да сам домами Карађорђа у Србију и ту да сврши с њим је |
ме да се посаветујемо.{S} Како би било, да молимо неке и неке виђеније базрђане (трговце), да у |
ки <pb n="91" /> ум, и дете је појмило, да се овде десило нешто грозно и страховито.{S} Под тим |
II, о коме се тада није још ни слутило, да ће једног дана то бити страшни уништилац јаничара.</ |
ао на њега ред, да он први поведе коло, да он први коракне, и да од његова одсудна и успешна пр |
дбити његову понуду, па би онда изашло, да је Милош казао све што зна и намерава, а Ђорђе памет |
ећао страшне промене, да је све прошло, да је све пропало — он је онда добијао дрхтавицу и с уж |
ез Милош га упита:</p> <p>— „Бре, Врљо, да те нешто сковитли тешка претешка болест, па да ти се |
е није много правдао.{S} Рекао је само, да се послови морају брзо отаљавати и да он не може сва |
и смо се радовали за те.{S} Као велимо, да хоће дати бог само да се ти једном вратиш у Србију, |
давно стоји јасно и несумњиво записано, да Карађорђе мора погинути.</p> <p>Још пре 3—4 године, |
и зајемчио све што је хтео.{S} Наравно, да би везир одржао своја обећања, ваљало је да што дуже |
себе.</p> <p>Ханџији је било наређено, да ништа не казује кога има у одаји, и да што раније за |
проклињао тренутак кад му је поверено, да гони „старога лукавог шумадиског хајдука.“ А у том в |
ни напитак човечанства — млеко мајчино, да њиме захрани пород свој, да трошењем свога рођенога |
инем!...{S} Да ме убију мучки, потајно, да ме убију као крмка секиром у чело!...{S} Да паднем б |
одне грчке ствари рачунале су правилно, да ће Грци угазити у борбу са све већим изгледима на ус |
ипак се везир намршти и рече зловољно, да он ту не тражи ништа за себе, већ мора да заштићује |
њоме кроз ваздух тако снажно и окретно, да љута дамаскиња чисто писну кроз зрак као гуја присој |
уха, а за тим га опремио тако несретно, да је у Пожегу ушао го голцат, привезан за коња с главо |
ица Чолакантиници — јамачно знаш, ћеро, да је мој јадни Ђорђе баш некако пред ту несрећу, кад ћ |
је ударио <pb n="271" /> гласом на то, да је Карађорђе дошао да дигне буну, и да му то неће би |
} С тога се веома много полагало на то, да у општи покрет буде увучена и Србија.{S} Управо од њ |
чку.{S} С тога је много полагано на то, да устанак у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у Грчк |
Срба.</p> <p>Најзад, споменуо је и то, да он свој рад ставља под јавну контролу свију бораца и |
7" /> који ми иза леђа шапућу чак и то, да је све ово моје масло, и да сам ја оне несретнике оп |
тегобним приликама ја сам научио и то, да високо ценим одличне особине и дивне <pb n="281" /> |
миље и ковиље, али неће бити баш ни то, да је тако страшно, како они говоре.{S} Најзад баш нека |
у маглу а из огромне даљине, осећао то, да он Карађорђа мора убити.{S} Он није могао да прибере |
реч.</p> <p>Први му је разговор био то, да је упита шта она мисли о позиву кума Милошевом из Ср |
и ви управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од људи који ме се овда онда сете и то врло |
о доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниска миндера, на који беше прилег |
е у оковима.</p> <p>— Спустите ме децо, да седнем мало на ову меку младу травицу, да још мало п |
ли кад му Вујица каза како стоји ствар, да Карађорђе много преза од Милоша, и Анта се забрину и |
важнијих кнезова, преклињао руски двор, да бивше српске старешине и војводе уклони што даље од |
Каже, Милош нас зове бојаги на договор, да би пред светом изгледало као да и нас остале кнезове |
промукао и неједнак.</p> <p>— Јес, јес, да ме отерају где српско ухо за моје име никад чути нећ |
во 5—6 година лутања по туђини.{S} Јес, да се људски изгрдимо, ако хоћеш право.{S} А наши зајед |
са наших огњишта отера нас у туђ свет, да се пребијамо од немила до недрага.{S} Зар смо ми онд |
ласиће се, чуће се и разумеће цео свет, да је он намерно домамио човека и спремио му заседу да |
ризнаду његову врховну војводску власт, да пођу за њим и да испуњавају његове заповести.</p> <p |
оружаним момцима и показивали готовост, да оружјем бране своју имовину.{S} Тако је дошло било д |
кроз сумрак да је њено теме гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје обнажене, голе, |
не буни!{S} Да узмем на се одговорност, да се после рекне како је Ђорђе од моје руке погинуо то |
бурмуџије; градимо и продајемо бурмут, да заслужимо парче хлеба! — рече Симић жалосно, а очи с |
ита.</p> <p>Језуите су осетиле потребу, да неке друштвене појаве и поступке подведу под принцип |
да једном дахне душом, да дигне главу, да прибере разгнану поробљену чељад своју; да огради по |
друго, она вам тако брзо одсече главу, да то управо и не осетите.“</p> <pb n="74" /> <p>Америк |
ажио да ти непријатељ прво пружи главу, да је вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одоз |
гао“.{S} Ето, зато чинићу све што могу, да дођем до успеха!</p> <p>— Било је доба, кад се и мен |
ђеву - дне, бејаше искупила у Београду, да посвршава неке народске послове, и одатле је предат |
Вујице.{S} Он донесе поруку Карађорђу, да је све добро!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра |
уде, већ најбоље војводе.{S} Тако кажу, да је он дао Турцима те су удавили војводу Молера, а на |
Овај је човек био Карађорђу тако близу, да му је разговетно чуо дисање.{S} Главу му није могао |
ао је шта ли они мисле, чему се надају, да ли помишљају на повратак у Србију и на какав начин.< |
бих се заклео, да ове очи још гледају, да још виде и у њима као да заблисташе две сузе, две по |
живо. — То данас и деца у Србији знају, да се одовуд једнако џара и подбада; сваки час из Русиј |
би ни на ум падало да остављам Србију, да се ту не нађе Руса, који су ме одмах узели саветоват |
ум падало.{S} Ја се не враћам у Србију, да што тражим, да поново што течем за се, не идем ја та |
мислим да се ми опет вратимо у Србију, да опет заложимо ватру на нашим опустелим огњиштима, сл |
имао је сад да изврши нарочиту мисију, да прими писма која ће однети самом Карађорђу, с којим |
се међу се разговарају.{S} Тако казују, да је Милош погинуо да заповеда и да се он сам направи |
љно примио вест о Карађорђевом доласку, да је и сам рад да се с њим састане, али ако баш не мог |
, само да још једном видим моју Тополу, да сиђем у мој Крћевац, да још једном прођем оним стаза |
ше о животу, а имао би само једну жељу, да поштено и као човек умрем.{S} Ово ти казујем с тога, |
га је издаде и она би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше добри људи, који је прихватиш |
дну тежњу, једну неодољиву крепку вољу, да се понова отпочне борба и покају старе погрешке — то |
мишљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не |
сјајне свите све у суху злату и алему, да се са султанскијем барабарити могу; који су читаве в |
и кадре да утру траг страшноме злочину, да сперу крв убијена родитеља и да скину клетву с грешн |
ака.</p> <p>Најзад, Петар изјави зебњу, да Штитарац што не посумња, што се оволико задржаше и д |
је!...</p> <p>— Закун ми се, господару, да ћеш ћутати!</p> <p>— Е, ето, заклињем се, ћутаћу, ка |
томе?</p> <p>— Ми смо чули, господару, да је Милош тебе позивао и кажу да је теби писао.{S} Ми |
ба устане.</p> <p>— Хесапим, господару, да то зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазит |
ош најзад.</p> <p>— По Богу, господару, да ли то Црни Ђорђе ради са знањем царева и по њином уп |
ка!...{S} Него, како би било господару, да кога пратиш одавде да ту ствар извиди?</p> <pb n="10 |
не како саставља сиротиња пару на пару, да се откупи од њих, па да поклонише коме макар излизан |
отопи снегове, да раскрави ледену кору, да врелим љубавним дахом загреје земљу и измами из ње х |
е.{S} Ова честа сретања, показивала су, да се наши путници примичу <pb n="230" /> каквом повеће |
не мора ни један лутати по туђем свету, да не мора један лити горке сузе у леденој туђини, а др |
се когод од њих не одважи и на освету, да убиство убиством покају...{S} Тада би и он сам могао |
, па то казује везиру и јавља на Порту, да виде Турци како им је он веран и поуздан.{S} Милош х |
ка.{S} Да живи у 17, 18. и 19. столећу, да надживи најмрачније доба српскога робовања и да види |
ко нисам окусио меда.{S} Него, Драгићу, да истресемо једну сад, баш ми паде на ум да узмем мало |
м барабар косити...{S} Дајдер, Драгићу, да видим могу ли.</p> <p>И после је скоро цео дан тај т |
у глави он се упути оближњем поточићу, да се умије и да захвати хладне јутрење воде.</p> <pb n |
ек, где архимандриту Мелентију Никшићу, да на оставу 10.000 дуката. (Други тврде да је било 4.0 |
па је пружи момку до себе са заповешћу, да је понесе за њим.</p> <p>— Држ, ту торбу па чувај ов |
седнем мало на ову меку младу травицу, да још мало погледам овај бели свет! — рече Цукић момци |
>Тада је он почео наваљивати на Вујицу, да му врати оно писмо што му је писао и у коме му је на |
и су и ове будале подболи и навукли их, да сада својим лудим главурдама плаћају несретне злочин |
ма плаћају несретне злочине своје; њих, да је мени добити у шаке, с њима да се ја разрачунам, м |
и стадоше, а стражари изађоше пред њих, да их упитају ко су и шта желе.</p> <pb n="21" /> <p>Је |
им моју Тополу, да сиђем у мој Крћевац, да још једном прођем оним стазама и богазама куда сам, |
сама, од образа свога, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и издаје своје и проклетства ове си |
подару Милошу, колико тек да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе побегао.</p> <p>— П |
а да се кренете!{S} Мислиш да развучеш, да одужиш док се ствар не охлади, па после твојим шерет |
лезним клештима.</p> <p>Хоћеш да бежиш, да утекнеш: страх те; а кад је требало проливати туђу к |
97" /> Само сад пази да што не уквариш, да штогод не погрешиш, за шта би изгубио милост падишин |
а се стави на чело целога покрета т. ј. да она прва и отпочне борбу.</p> <p>На учешће Србије, Г |
еда подозриво, а кроз главу му пролете: да ли овај мене куша, па да ме после изда Русима?</p> < |
то тихо брујање?{S} Народна песма вели: да се може чути „како трава расте.“ И песма право вели. |
Карађорђе?</p> <p>Митрополит одговори: да је „вожд“ био остао да ноћи ту код њега, но да је ок |
љутну на то и пребаци Милошу тврдичлук: да он предаје порез по старим харачким списковима, а са |
Карађорђеве...{S} Да си терао до краја; да си успео; да си одржао своје, још би се могло рећи, |
ади напуштена и запарложена поља своја; да опет пропоју порушене богомоље српске; да се из шума |
чује какве гласе носи Вујица од Милоша; да ли му је јавио за његов долазак и шта ли је Милош од |
ти да сам био преко мере строг и суров; да сам убијао људе, палио и раскопавао домове, истребљи |
други уздићи и доћи до власти и славе; да сам сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S |
кушао да код руске владе оцрни војводе; да их окриви за ровења по Србији и изради да их прогнај |
опет пропоју порушене богомоље српске; да се из шума и гудура поврате одбегли калуђери и учите |
p> <p>— Ћут! — вели — о томе не помињи; да чује префект обесио би и мене и тебе.“</p> <p>— Тако |
.{S} Да си терао до краја; да си успео; да си одржао своје, још би се могло рећи, да је онако м |
ругих, научио да воли и поштује Србију; да жуди за њом и да је сматра као другу домовину своју. |
прибере разгнану поробљену чељад своју; да огради порушена огњишта своја, да засеје и обради на |
луђери и учитељи српски; <pb n="223" /> да друмови и поља српска опет буду безбедни и сигурни, |
ћу страну, онда њих нема <pb n="96" /> да понуде своје савете; онда сви они имају своја преча |
.{S} Дошао је земан, ваља <pb n="29" /> да се мре!...{S} На, сине Перо, узми твоје оружје!...{S |
и задао моју поштену реч, <pb n="39" /> да ћу с њим истрајати до краја, и ако дође да се мре, д |
ли кнез Милош <hi>није дао Турцима</hi> да се мешају у унутрашње вилајетске послове.{S} Он ове |
пролази језа: „Да није <hi>он</hi>!{S} Да није устао, повампирио се и сад трчи за мном?“ Од са |
> <p>Милош га пресече.</p> <p>— Зна!{S} Да боме да зна.{S} Али зар је ту запело само до знања и |
најбољег друга, и најмилијег брата!{S} Да се Драгић, мој Турчине, смрти бојао, не би он сам до |
И не дам да ми преотму.{S} Него шта!{S} Да пустим да ми калуђер отпаше кнежевску сабљу, као што |
народне послове као за лањски снег!{S} Да је њима да су сви кнезови и на моме месту — ето ту ј |
иштољ, колико да не мрем без замене!{S} Да бар убијем тога пса, да не упропашћује друге људе.</ |
, помислите, шта ви од мени тражите!{S} Да будем лажљив и варалица на самртном часу!{S} Помисли |
о га продрмуса:</p> <p>— Хеј, момче!{S} Да ниси задремао?{S} Што си се ућутао?{S} Говори!{S} Вр |
е би вас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци крваво још из Карађорђева времена што |
у?!..{S} А што ће ми, пси је појели!{S} Да видим како ће се онај ерски пас налокати крви таквог |
ао.{S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Да узмем на се одговорност, да се после рекне како је Ђ |
ам себи одговара:</p> <p>— Боже мој!{S} Да ли је истина што људи говоре, да душа после смрти за |
ме злу ради, што би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да заједнички удесимо рад п |
час навијала.</p> <p>— А што, најо!{S} Да се нећете кудгод селити?{S} Мој Анта рече ми ту пре |
курталисавамо, Вујо, али како ћемо!{S} Да неће бити што зазорно!?</p> <p>— Како ћемо? — Секиро |
е поруку Карађорђу, да је све добро!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра стићи и сам господар |
ви они глоцкају још његову тековину!{S} Да није било њега, не би било ни њих данас.{S} Готовом |
едао ужасан.</p> <p>— Да погинем!...{S} Да ме убију мучки, потајно, да ме убију као крмка секир |
е убију као крмка секиром у чело!...{S} Да паднем без освете без замене по вољи једне крштене т |
ји ће од момака бити најзгоднији?...{S} Да ли би то могли свршити Јова и Дамњан?</p> <p>Буљубаш |
је била већ по други пут удовица...{S} Да, дуго и одавно живи баба Јана.{S} Страшно је рећи: о |
презати од саме сенке Карађорђеве...{S} Да си терао до краја; да си успео; да си одржао своје, |
ово знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима разговорим што ме сад беде!{S} А |
етку судбину да види три разна века.{S} Да живи у 17, 18. и 19. столећу, да надживи најмрачније |
еда.{S} И ја сам им до сад помагала.{S} Да их викнем?{S} Како ће се обрадовати, кад чују да си |
осталих балканских народа и земаља.{S} Да је Милош паметан, па да помогне да се све ово ослобо |
рити, и чуваће се као највећа тајна.{S} Да би био још поузданији да се нигде неће реч изрећи, М |
јачине, већ се бојим његовога гласа.{S} Да је то обичан човек, доста би било да пошљем пред њег |
{S} Ево, врата нека стоје ошкринута.{S} Да проговорим само реч две с њим!{S} Можда ће имати што |
сад и нема много, свега нас тројица.{S} Да смо сви бар, па онако заједнички да изађемо пред вез |
и ова лупа необично пресече Милоша.{S} Да се пола дома срушило, не би се толико препао.</p> <p |
{S} Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске дубине, да прнеш у небеске висин |
ка моја душа у паклу испашта за све.{S} Да манемо дакле, целу досадашњицу — за њу сам ја увек г |
лебац, који се из туђе руке очекује.{S} Да је на моју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека |
ајбоље је да не мислим о свему томе.{S} Да оставим, па кад настану те прилике онда, према прили |
ти, још он, он нешто виче и јада се.{S} Да видите само какво ми је писмо писао.</p> <p>— Ко? — |
слободно ти је да убијаш појединце.{S} Да би избавио од греха и пакла душу човекову, дозвољено |
ом очајању не учини штогод сам себи.{S} Да му је било слободно и да су га аустриске власти хтел |
му на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како трчи, свакоме би морало пасти у очи |
пропали смо, право је да платимо ми.{S} Да кнез Сима није ухваћен, ствар би била друга!{S} Могл |
верују да сав успех од мене зависи.{S} Да ми је да то њихово надање не остане напразно!{S} Ах, |
знао је да Ђорђе то неће поверовати.{S} Да му пише, писмо се може ухватити, па још црње и горе. |
чак и о могућој смрти Карађорђевој.{S} Да би колико, толико забашурио свој отоични говор он ре |
могли и сад треба то платити главом.{S} Да смо ми успели, плаћали би главом други, пропали смо, |
лужиш и рђавим, неваљалим средством.{S} Да би спасао тисуће, слободно ти је да убијаш појединце |
дске.</p> <p>Циљ оправдава средство.{S} Да би достигао добро, слободно ти је да се послужиш и р |
е глава, и ја сам моју теби поверио.{S} Да сам хтео веровати Милошу, ја бих њему отишао, а не б |
роведени право везиру, слути на зло.{S} Да је Милош мислио развлачити ствар, он би ове људе пос |
на Русију, и то се не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да |
сад с Милошем погађају и удешавају.{S} Да не бриде њима још леђа од Карађорђевих удараца не би |
они радили да су овде на моме месту.{S} Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с Турцима друкчиј |
ми, да смо нешто на Милошевом месту.{S} Да је Србија имала снаге, силом да сузбије најезду турс |
а твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не бих саветовао.{S} Ти доб |
S} Јамачно бежи!{S} Од кога ли бежи?{S} Да није учинио какво зло?{S} Не!{S} Не ваља трчати, и о |
повери?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да се не одметне и он с Карађорђем?{S} Ко да води надзо |
А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо каквом цепаницом? — упита он распо |
p> <p>— Господару као да није добро?{S} Да му се није што смучило од онога меда? — упита он.</p |
господару.</p> <p>— Какву заповест?{S} Да ме убије?...</p> <p>Петар слеже раменима ћутећки.</p |
његова мала другарица ни појма нема. — Да ти знаш где је себе Топола; чак тамо преко три воде. |
ља је и заповест је светлога падишаха — да је вазда победоносан — да у његовој големој царевини |
ни учинили све што им је било у снази — да спасу земљу...</p> <p>— Да су друге прилике, ја бих |
де шубару и усрдно се трипут прекрсти — да л’ ти чујеш јеку звона? — упита он свога сапутника.{ |
Науму била поверила велеважни задатак — да буде као нека њена (хетерина) контрола над српским в |
— викну Никола хватајући се за пиштољ — да ти сад не сручим ово у те пасје груди!</p> <p>Анта в |
га падишаха — да је вазда победоносан — да у његовој големој царевини сви буду срећни и задовољ |
купу имају да сврше веома важан посао — да изберу вођу, који ће у своје руке узети целокупну во |
ове лепе наде које се на њега полажу — да бог да му ова његова рођена сабља главу одсекла — за |
кад ме не послуша, да убијем!</p> <p>— Да бијеш можеш!{S} Али да убијеш биће много!</p> <p>— А |
е господар и раји и Турцима...</p> <p>— Да не да Алах! — чу се с неколико страна из густога дим |
ло у снази — да спасу земљу...</p> <p>— Да су друге прилике, ја бих имао коме испричати све ово |
лаја, господару — рече Вујица.</p> <p>— Да се курталисавамо, Вујо, али како ћемо!{S} Да неће би |
би, где бејаху Ђорђе и Вујица.</p> <p>— Да што повечерамо, господару, знам да си гладан — рече |
односе између Ђорђа и Милоша.</p> <p>— Да вас измиримо то ће бити најбоље! — рече Добрњац, као |
застаде, па онда опет продужи.</p> <p>— Да манемо ово што је до сад било.{S} Ако има греха за о |
оде па не дадоше ока отворити.</p> <p>— Да су Руси истинска браћа, да је њима стало до <hi>наше |
се.{S} Он је изгледао ужасан.</p> <p>— Да погинем!...{S} Да ме убију мучки, потајно, да ме уби |
и је на њега толико наваљивао.</p> <p>— Да спасавам главу?!..{S} А што ће ми, пси је појели!{S} |
ју, где је био затворен Цукић.</p> <p>— Да ли да будим све момке? — упита Петар.</p> <p>— Што ћ |
да се двоумио.{S} Најзад рече:</p> <p>— Да га дозовем сам!</p> <pb n="185" /> <p>Павле и Вујица |
екиване понуде Милош одговори:</p> <p>— Да се има, богдице, откуд, народ би радо дао, светли ве |
лиш ти Вујо, шта ћемо с Црним?</p> <p>— Да се курталисавамо белаја, господару — рече Вујица.</p |
стадоше пред баштенску капију.{S} Чек’ да видим!...</p> <p>И она журно истрча пред кућу.{S} Из |
ноћ, зато они веле: „така му је нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Јес ја нисам човек; мене ср |
: „ево, ову је кућу Карађорђе ископао!“ Да би показали како сам ја био крвожедна звер и убијао |
би могао имати друга поштенија посла, а да ме не оптужујеш овде код Руса, као да ми је мало ова |
<p>— Како, болан, нијесу твоја посла, а да чија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?! |
ми, господару, има много што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други свет не к |
осле начисто види до кога је кривица, а да не беде после мене права и здрава.</p> <p>Управо је |
тила да у њој погине један Карађорђе, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и наго |
х док је још био овде, у својој кући, а да без њинога знања и питања ради сад кад је њин гост.{ |
есапим да нас двојица говоримо овако, а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год |
и скинути са себе сваку одговорност, а да скинем и овај народ с душе, да не одговарам више за |
и да много штошта ради на своју руку, а да би ваљало да почешће припита и друге народне прваке. |
да би добро било да когод викне Анту, а да јаве и другим војводама о доласку његовом, ако се ко |
ћеш да се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си наумио с Карађорђем?{S} То не иде!{S |
сано без његова знања. <pb n="179" /> А да је на писму мур, такав изговор не би му помогао и то |
упни проседи Турчин.</p> <p>— Јад!{S} А да, што ме друго може и сретати у ови наш црни земан?{S |
е изађе отворено са својим жељама.{S} А да би му везир оставио потпуно слободне и одрешене руке |
бину <pb n="45" /> своју крв лили.{S} А да ћеш их дочекати секирама и ушницима, то ти верујем.{ |
тако после остану до у саму смрт.{S} А да је било каква видовита ока, оно би јамачно могло про |
ај!{S} Сто пута би пре умро.</p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни |
нози.{S} После опет застаде:</p> <p>— А да не буде отишао коме другом од војвода?{S} А?{S} Добр |
таква погибија више не понови.</p> <p>А да се таква несрећа избегне, смишљен је сад био други и |
онај и заповеда.{S} Ко му смета, треба да га уклони.{S} Зар би они са мном друкчије?{S} И зар |
он рече жени:</p> <p>— Време је, треба да се крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох да видим |
уздати се у њино обећање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако |
<p>„Кад ја будем мислио да Србија треба да устаје, нећу ја тада друге подбадати, већ ћу сам доћ |
, што год је већа кривица — казна треба да буде све тежа.{S} А кад се неко казни чак смрћу — он |
>Дошав до уверења да смртна казна треба да буде мучење, Турци се нису много мучили како ће пост |
ога хоћу да казним, онда та казна треба да буде тешка и осетна.{S} С тога, што год је већа крив |
о казни чак смрћу — онда та казна треба да буде право мучење.{S} Као што видите — и свирепост и |
на су заваркивања, у која нико не треба да верује.</p> <p>— Нека ме не куне српски народ.{S} Ни |
га, неће ли он убити мене?{S} Или треба да навучем на се кабадахијско одело и да будем момак Ка |
е знаш зашто сам ја дошао, но тек треба да ти казујем!{S} Пре не могу да се одбраним од ваших п |
е врати.{S} Само спремите све што треба да не буде пометње и чекања кад ја дођем.</p> <p>На том |
ту спремљено је и све остало што треба да се положи заклетва.{S} Они да се закуну њему на верн |
свима, с тога и рад за будућност треба да буде споразуман, сложан и заједнички.{S} То су одавн |
ом дануо душом!...{S} Јест, свију треба да нестане да би Милошенда могао пашовати.{S} Брига је |
добити.{S} Мени се чини, да ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају семе у земљу.{S} Чов |
им!...{S} И ако му судим, имам ли права да га осудим?...{S} И ако га осудим, имам ли права да т |
м?...{S} И ако га осудим, имам ли права да ту пресуду извршим?...{S} И ако за све то имам право |
као он, Карађорђе, то га Милош и позива да дође у Србију, где ће га народ једва дочекати, па за |
данима јуначке борбе, ваља сада понова да повију врат и да се укошкају у страховити ропски јар |
о гази у опасну борбу и ризике и понова да ставља на коцку и себе и сву породицу своју.</p> <p> |
е не пропушча за овдашња обстојитељства да сљеде благополучно.{S} Судбина божија довела је овде |
току.{S} Напротив, она се брижљиво чува да амо на овим странама не поремети мир, а нарочито да |
га је Вујица сад њега тражио и посла га да иде у Смедерево и да <hi>однесе</hi> поруку секретар |
обратиме — рече он Гитарићу и понуди га да седне.</p> <p>Наместише се крај ватре и међу њима се |
а — њега — кнеза Милоша главом, моли га да буде благ и добродушан према турској нејачи, према њ |
и господару Милошу у Београд, закуни га да ником живом не казује што ћеш му рећи, па му онда од |
ренути и народ на устанак, и нагнати га да се одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ј |
оду до сад ја очувао душу и заклонио га да га Турци сасвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам пр |
, просипљу разна обећања и подбадају га да се буни.{S} Ту недавно, у почетку марта, у мало што |
би се чуо.</p> <p>...{S}Извикали су га да је први, не да им он сече главе, но да их заклони и |
лавобољу; отац Мелентије навика на њега да иде да се одмори; обећавао је да ће га он заменити, |
у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се прав |
је — спекла се у телу па никако од њега да се одвоји!“.</p> <pb n="66" /> <p>И доиста баба Јана |
цима прави упоређење између себе и њега да доказује, како је Карађорђе био неумитљив, непомирљи |
јдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да поскачу.</p> <p>Паштрмцу је било главно да Милоша ум |
} Сад опет понови:</p> <p>— Молите Бога да не да силу ђаурину!{S} Али ваша молитва доцне стиже. |
и кости у туђој земљи и уздам се у бога да се једном опет повратим у Србију.{S} Али то ће бити |
{S} Од кнезова сада не осећам никаквога да што на страну тегли.{S} Сви су са мном у једном сагл |
варамо се да ли да дозовемо опет Црнога да амо дође — рече Милош онака као узгред.</p> <p>— Вал |
убило се, изгинуло и опет од свега тога да нема ништа; и опет да јадна Србија буде само робиња |
посла у Европи, Русији није сад до тога да се заплеће и амо на истоку.{S} Напротив, она се бриж |
вршити.{S} Чекати немам кога!{S} С тога да почнем“ — тако мисли Ђорђе у себи и у јуначком прегн |
се благо извињавао и молио свога друга да се не срди.</p> <p>Видећи их тако догнате до самих в |
своја преча домаћа посла, и сваки гледа да се извуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Акс |
Стојан Пауновић—Аџибеговац.{S} Изгледа да се Карађорђе прибојавао да га когод не нападне ноћу, |
мо мисли, и да ли има каквихгод изгледа да ће се учинити на неки начин да се старе војводе могу |
јесте, а везан није.{S} Није било нужда да га везујем.</p> <p>— Нема ништа од оружја код себе?< |
па ако Вујица не убије Карађорђа, онда да ударе они и да убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав |
.</p> <p>— Ако је дошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођеном ру |
м — Милошем, па, ако не може бити, онда да протуримо господара Ђорђа, нека се склони у Црну Гор |
од Милоша, то је била још и нова згода да пред диваном у Стамболу потврди како је његова управ |
ене радовао, кад је Милошу испала згода да поново устане на зулумћаре.{S} Нисам ли му ја одмах |
и без успеха, и како сад и он сам увиђа да нема другога начина, већ се ваља поново дизати на ор |
е не меша у народске послове, већ увиђа да од мира не може бити ништа.{S} Марашлија подбада јед |
а и Симић.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћи код њега, али митрополит рече да ће га задржати |
ећ хватао сутон, Вујица позва Карађорђа да сврате ту на једно трло некога познаника његова, где |
дређени.</p> <p>Разгаљивао је Карађорђа да се ништа не сумња <pb n="288" /> — све ће бити добро |
едеревског, који у писму моли Карађорђа да прими човека кога шаљу и да верује „писму пријатеља“ |
ци што кривити како да упусти Карађорђа да умакне.</p> <p>Али од свега тога сад није могло бити |
подуже ћутање.{S} Јела само упита мужа да ли би хтео лећи, јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе одма |
и, а ту је опет лежала на Милошу обвеза да по могућству помаже те намере везирове.</p> <p>У мис |
е патње никога не дирају, а српска суза да никога не може ражалити!...</p> <p>И зашто сам ја мо |
уклонити; али овако, он да погине, а ја да се спасем, боже сачувај, то никад ни до века неће би |
се и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја да чиним, ако Црни једног дана ненадно бане у Србију, а |
арио сутра нека дође и био бих готов ја да му начиним конак, гдегод хоће и пожели.{S} Мисле нек |
о, ко је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем.</p> <p>Говорећи то, ђенерал хитно поздра |
крије и неће да се каже, није ред ни ја да га изазивам силом.</p> <p>Све се ово десило 28. јуна |
он њих не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он не може никога волети.{S} Његово је с |
рекнеш слути на зло.{S} Не мислим ни ја да тамо наше чека неко смиље и ковиље, али неће бити ба |
главу онога црнога пса, или да идем ја да донесем његову рођену — рекао је срдито Лисовић.</p> |
p>— Па шта да чиниш, брате? — почнем ја да га тешим. — Ниси се ти од беса уклонио, нити си отиш |
били узвици подсмеха или изјава осећаја да би осуђенике ваљало поштедити и оставити их да живе! |
ежали.{S} И да није било срећна случаја да Ћаја паша погине, цео би покрет био угушен одмах у к |
рака, могло би бити нападаја и покушаја да Цукића отму.{S} С тога је, ради сваке сигурности, би |
ти учене официре, и донети много оружја да се народ диже на буну...</p> <p>Ови страни људи нађу |
греше.{S} Кад знају да ће цела фамилија да страда због издаје једнога члана, онда они сами воде |
м тренутку страшне.{S} Драгић се побоја да није Карађорђу што позлило те упита Наума шапатом:</ |
н и одмах с јутра посла поуздана човека да оде до Паланке, те да разабере чује ли се што за Вуј |
грозничавим мислима, Милош једва дочека да се укаже зора, те одмах избуди послугу и нареди да с |
не пресече, он цикну као гуја и привика да Драгића одмах вуку, и да му ударе букагије на ноге и |
а, опет то је била врло подесна прилика да посведочи своју оданост према султану и своју тврду |
се икад више видети.{S} Сва је прилика да нећемо — тако ми се нешто слути!{S} Али како било да |
још 50 тисућа људи.{S} А сад је прилика да посведочиш каква си слуга царска, је си ли прави син |
војводе добродошле.{S} То је само замка да их намами у Србију, где би их после убрзо појела пом |
ло мислио, само је хтео потсетити момка да остави ствар до сутра.</p> <p>— А што да је остављам |
ку: — Коње спремајте, па овога тренутка да се кренете!{S} Мислиш да развучеш, да одужиш док се |
..</p> <p>О, што се не нађе српска рука да ме убије, кад сам први пут поумио да учиним овај нес |
ке посла у Европи и брижљиво избегавала да не дође у сукоб с Турском, што би јој у тим приликам |
година живети.{S} Најгоре сам се бојала да у оном очајању не учини штогод сам себи.{S} Да му је |
<p>— Оно ни ја се не бих толико бојала да је он једнако био тамо у Србији.{S} Знао би тамошње |
.{S} Шта?{S} Зар је ова земња тако мала да не би могла обојици дати све што вам треба?{S} Зар б |
о румунских међа и да заварају ђенерала да више не шаље своје извиднице, кад је тица већ умакла |
се све више и више и хетерија је хитала да доврши своја спремања, како је догађаји не би претек |
> <p>Неколико пута жена га је подсећала да легне, да се и сам мало одмори, али он никако не хте |
верао у наоколо и прва му је мисао била да је Цукић некуда утекао.</p> <p>Али кад?...{S} Куда?. |
рагићево, коме је судбина била наменила да ускоро постане крвава позорница једнога тешког злочи |
илосрдне пустошне ноћи, која је претила да до зоре поруши све с чиме се сукоби.</p> <p>Па опет |
лако прошло?{S} Зар би Русија допустила да у њој погине један Карађорђе, а да се не истрага ко |
м се молио Богу.{S} После ми наја рекла да пољубим земљу; вели, пољуби сине слатки, ево овде си |
а добит, мој Перо, што је Србија стекла да јој добровољно и без натурања признају првенсто и по |
и узе се спремати, а свога писара посла да унапред извести везира о свом доласку.{S} Марашлија |
уди код мога Антонија, па сам тако чула да се међу се разговарају.{S} Тако казују, да је Милош |
твоја, па опет сам се одазвала и дошла да ти покажем крваве руке твоје и да будем сведок проти |
и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и да тој опасности из близа у очи загледају.{S} |
А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава не го |
све то, те то: жудња за Србијом и жеља да се што пре опет тамо врате.</p> <p>Карађорђе је расп |
р поклонио.{S} Његова је пресветла воља да ни последњем просијаку, који се назвао царски подани |
а, Драгићу, каква је теби голема невоља да жив ускачеш вуку у чељусти?{S} Зар ће Милош пожалити |
мислим, да ли истина Црни Ђорђе помишља да се опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он пон |
ко страховао, кад ето нико и не помишља да учини Карађорђу какво зло.{S} С тим мислима у глави |
цима!{S} То је лако рећи и осудити, ама да видим какви би ми морали бити сами, да смо нешто на |
ет и ја теби казујем.{S} Црни се спрема да се амо врати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Срб |
једно село у околини Кишињева, где има да сврши неке рачуне с једним пријатељем, па ће после о |
слове као за лањски снег!{S} Да је њима да су сви кнезови и на моме месту — ето ту је њима мука |
њему на верност и послушност, а он њима да ће живети и умрети за велико скупоцено дело народно |
; њих, да је мени добити у шаке, с њима да се ја разрачунам, млеко их српско разгубало — викао |
ујаности у народу, о Милошевим напорима да ту узрујаност стиша, и о мерама, које је он предузео |
ио сав заостали живот који се већ отима да утече из овог трошног и обурваног тела.</p> <p>Лице |
ића.{S} Буљубаша Петар даде миг момцима да уведу Цукића у хан, где га склонише у једну мрачну о |
Марашлија увидео, те даде знак Турцима да изађу, а осташе само Милош и његов тумач.</p> <p>Чим |
јатаке и присталице, да помажу Турцима да их похватају.{S} Тефтиши су бивали обично после рато |
не охлади, па после твојим шеретлуцима да га измолиш, као што си и лане измолио онога пса, па |
ивно зубима, он викну својим помагачима да оставе Драгића, да га не везују, а сам дохвати сабљу |
ићево трло он је често заустављао Наума да му покаже дивну околину, која је при самом погледу д |
м плану, по коме је он имао једног дана да постане наследни кнез српски, и тако да оснује нову |
о очима.{S} Богме ће мој Ђорђе ово дана да крене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дати те |
="275" /> <p>Четворица су била изаслана да се нађу на путу између Плане и Паланке, како би једа |
напоље, светина нагрну са свију страна да их види и ваздух се напуни вике и жагора.{S} Неколик |
еде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све како је било по реду па се онда пусти у пот |
а; ни она неће да буде толико милосрдна да се одазове цвилењу његову и да га прими у мрачна нар |
е ли бар бура ова бити толико милосрдна да изусти ону велику, ону свету реч, за којом он гине, |
хтео да одахне или да даде жени времена да што и она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је |
е то удеси и Карађорђе ће имати времена да се састане и са другим људима, па ће после видети.{S |
о је било пре за његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле.</p |
, не треба давати за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у сваком послу.{S} А |
и чинити сами на своју руку, кад се зна да ће се то раније или доцније прокљувити.</p> <p>Но и |
е се с Карађорђем. — Толико се само зна да бих пред царем ја морао одговарати, да се Ђорђију шт |
ако се ма где пожали.</p> <p>Врљо позна да сељак оћуткује, с тога, што су му Турци запретили да |
С тога је дужност свакога доброг Србина да сузбија оваке гласове и смутње, а особито он, кнез, |
<p>Нема!{S} Је ли могуће, је ли истина да Србије нема више!{S} Зар једна страшна, вампирска но |
цу и с ужасом је питао:{S} Је ли истина да је све прошло?{S} Је ли истина да је све пропало?</p |
стина да је све прошло?{S} Је ли истина да је све пропало?</p> <p>Тако је било и тада.</p> <p>— |
еби и другима, само да је некога начина да се оде.</p> <p>Крага замуцну, као да га нешто стеже |
својим благим оком и наћи пута и начина да се опет поврате у Србију.</p> <p>Домаћин Чолак-Анта |
ерови растргну, у опште, тражили начина да учине убиство тежим, а казну страшнијом, дотле модер |
За Србијом жуде сви, али немају начина да се врате, и тако чекају.</p> <pb n="237" /> <p>Разго |
ер раја ваљда не би била толико безумна да се за њима поводи и да се буни, чиме би покварила са |
је мене, што се бар ја не нађох паметна да га зауставим од бегства, кад је већ он био пометен о |
.{S} Која вајда Ђорђу од мога допуштања да се врати.{S} Није он од мене ни утекао одавде, већ о |
руге стране његову је душу мучила зебња да се његов повратак у Србију не протумачи као жудња за |
и свакојаке војне спреме, али је зебња да Турци што не нањуше.{S} С тога треба похитати да се |
.{S} С друге стране опет следи ме зебња да народ не следује, да се гдегод не понове побуне и не |
а своју логику.</p> <p>Дошав до уверења да смртна казна треба да буде мучење, Турци се нису мно |
верују никоме.{S} Узме их страх и сумња да се против њих нешто у потаји спрема, и онда се прозл |
ноћник час иде у корак остављајући коња да корача по својој вољи, час му опет наједаред <pb n=" |
главу укинути, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не упита шта учини.{S} Милош је измећар свиј |
ста, где би се могла сакрити лешина, па да јој никад ни врана кости не нађе!“...</p> <p>И Милош |
;</p> <p>— Куш, ти бре; умукни туна, па да ниси никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све |
.{S} Кад би било откуда пустих пара, па да ми понудимо више, но што даје Милош — то би можда је |
мњиво, бојећи се да га овај не куша, па да још боље накити своју тужбу против њега код рускога |
ву му пролете: да ли овај мене куша, па да ме после изда Русима?</p> <p>Русија је у то доба има |
де у свету какве царевине без газде, па да се ту сви понамештају за кнезове и војводе.{S} Тек ш |
S} Ваља знати како се пчелом рукује, па да те никад не дирне, ако ћеш је у недрима носити...{S} |
да му преда усмене Милошеве поруке, па да онда заједно крену Плани.{S} Остали, на броју њих 18 |
ам дошао!{S} Нека јави само када ће, па да му ја своје рођене хатове пошљем насусрет.{S} Али ак |
би им било лакше да смо и ми остали, па да заједнички трпимо и гинемо.</p> <p>— И ако знам да о |
огли бити заједно у својој отаџбини, па да јој обојица будете од вајде, да јој обојица послужит |
оликим новцима?{S} Где су такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског крив |
зар се то не може све лепо сакрити, па да никад никоме ни на ум не падне...{S} Како има згодни |
ину случајности које се могу десити, па да ствар омету, и на махове чисто се кајао, што некако |
ди кума Милош!{S} Дочепао се власти, па да му је да нестане свију старих војвода и кнезова.{S} |
<pb n="262" /> узме изун за излазак, па да се ствар одмах свршава и да се не дангуби — рече кне |
је очекивао само да му се даде знак, па да отпочне свој крвав посао.{S} Али тај се знак не поја |
е за то спремим и да Црнога дочекам, па да заједнички грунемо на Турке.{S} Тражио је да му одго |
још раније увидео ово што сад знам, па да сам се с Турцима погађао одмах, кад ми се први пут у |
да и земаља.{S} Да је Милош паметан, па да помогне да се све ово ослободи, ту би онда било мест |
веровали да нисам за то ништа знао, па да им се жив на жеравици печем.{S} Марашлија би грунуо |
извучен јатаган, и мало је требало, па да ту одмах легне крв.</p> <p>Видећи да у тренутку може |
итавих шест нахија и мало је фалило, па да дође до отвореног бунта, коме су се били истакли на |
вама било тесно да сте овде заједно, па да не мора ни један лутати по туђем свету, да не мора ј |
цењују много и да одсеку сви укупно, па да се то једанпут за свагда сврши.</p> <p>Милош је одре |
} Морало би се десити нешто особито, па да их из тога стања ишчупа и опет рине у борбу.</p> <p> |
ешто сковитли тешка претешка болест, па да ти се рекне, како нема друге помоћи, но да се испове |
требао је да плане на тихом Дунаву, па да одјекне чак до атинске голе равни, до расејаних остр |
не посумњају о спреми за нову буну, па да их све од реда исеку, побију и поробе.{S} Том костре |
а пару на пару, да се откупи од њих, па да поклонише коме макар излизан грош!{S} Аја!{S} Лане о |
покојни Ћурћија, није човек врбовина па да се на пролеће подмлади и да на одсеченом врату избиј |
ко од валовите Дрине и Новога Пазара па да Пореча и тиха Дунава нема ни једнога повећег места, |
, да узмемо и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за њих везира.</p> <p>Домаћим |
езир заповједа, Милош мора да пољуби па да учини, уисало му јал’ не уисало!</p> <p>— Па што онд |
ад, додаће и то, како се овуда поговара да пређашњи врховни вожд намерава сам лично доћи и упас |
рко, ја сам добио заповест од господара да га предам везиру у град, и речено ми је да његову гл |
га је стало и много труда и много пара да ту опасност отклони, и да очува Карађорђа у пркос ве |
сле Лисовића, Милош позове свога писара да му у перо каже какво писмо да напише Вујици.</p> <p> |
још из Карађорђева времена што је кадра да учини ова земља, кад је дотерају у шкрипац, сутра би |
дару, за садашњицу и моја је тврда вера да се за сада не може учинити ништа паметније, но што М |
Друго се нешто види одавде.{S} Он смера да ненадно бахне у Србију.{S} Јесте ли чули оно његово, |
нека господар Милош узме изун од везира да може доћи до Паланке или до Пожаревца.{S} Но, ако га |
у, Карађорђе је имао после овога избора да пређе у Србију и ту да покрене нов устанак.</p> <p>У |
два чекају, како би опет нашли изговора да јурну у народ као вуци међу јагањце.{S} С друге стра |
е!</p> <p>— Баш истина, господару, мора да му је веома тешко.{S} Туђа земља, туђи људи, туђи об |
о ја само то кажем, <pb n="108" /> мора да му је тешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати |
и не види међу оним великашима.{S} Мора да му је тешко!</p> <p>Милош се намршти.</p> <p>— Тешко |
што буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи као људи!{S} Сваки има нешто друго |
цу нема места на овом свету; један мора да се уклони — један мора да мре!...{S} Ја или он!{S} П |
у; један мора да се уклони — један мора да мре!...{S} Ја или он!{S} Позваћу га дакле!{S} Дође л |
окушај сретно испао.{S} Што сад он мора да увија и да врда пред Турцима, то је невоља и ради се |
, судећи по говору и држању, Марко мора да је био јако срдит.</p> <p>Кад Петар спомену како не |
те на кућњем прагу.</p> <p>— Ноћас мора да је Турке јако сврбео врат, јер кад се састао војвода |
он ту не тражи ништа за себе, већ мора да заштићује правоверне, које су Срби оштетили.</p> <p> |
ира.{S} Што везир заповједа, Милош мора да пољуби па да учини, уисало му јал’ не уисало!</p> <p |
ништа, па с тога и седим овде; а сутра да се крене когод од вас ја бих му био први друг — гово |
S} За самога Молера платио му је 6 кеса да га погуби.{S} То сам чуо од једнога повереника везир |
га агента, а Русија није имала интереса да на њу падају сад таке сумње.{S} С тога је Карађорђе |
ести — рече човек хватајући се за врата да изађе.</p> <p>— То му, бели, није нико заповједао.{S |
ло спремљено и отправљено, Милош похита да одмах о целој ствари извести београдског везира.{S} |
бога то је, да ми подари толико живота да ово својим очима видим, да ову победу дочекам, па би |
Милоша ништа не тражим, али је срамота да он за мном шаље људе, који ће ме чак амо по Русији п |
ог колена, па би била и штета и грехота да ове ствари остану непознате и да после народ проклињ |
Свега их је двојица, мислим биће доста да узмем средњи чамац? — рече Јован.</p> <p>— Ја бих ре |
она два човека нарочито била подметнута да пронесу <pb n="249" /> глас о одласку Карађорђевом п |
Молим ти се!{S} Та боље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава поклонити крвавом М |
ше добити нећеш!“...</p> <p>Везир ућута да чује шта ли ће Милош рећи.{S} Међутим Милош се трже |
спреман и листом би скочио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете |
о питање она се прилично узмучи.{S} Шта да му каже?{S} Па најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А |
о и где да изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже Вујици; хоће ли се ствар крити од њега или д |
жацну ова примедба Врљова.</p> <p>— Шта да се ради кад народ тако хоће.</p> <p>Милош још не беј |
да га пријатељски дочека.</p> <p>— Шта да се чини? — ово питање никад живље није стало пред Ми |
а — примети Карађорђевица.</p> <p>— Шта да чиним, кад другога пута нема!{S} Сила те опкорачила, |
ли да убијеш биће много!</p> <p>— А шта да чиним ја господару, ако због њега остане каква твоја |
коже у другу не могу!...</p> <p>— А шта да чинимо ми несретници? — продужи чича Иван.</p> <p>— |
урцима, но да се бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, који по |
е, а можеш и промашити.</p> <p>— Па шта да чинимо, ако не заспи, — обрецну се Никола.</p> <pb n |
тупи са своје позиције?</p> <p>— Па шта да чиниш, брате? — почнем ја да га тешим. — Ниси се ти |
ља своја пријатеља и да њих припита шта да учини и на што да се реши.</p> <p>Ствар је била у ов |
, који су се ту десили, да их упита шта да се ради и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био |
тле он би обично само издао наредбе шта да се ради, а никад се није упуштао да се са мном савет |
е, пале у интересу отаџбине.{S} Али шта да рекнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам напушташ и |
урцима друкчије разговарати.{S} Али шта да се ради, кад се све силом не може?{S} Добро је те на |
ам којекад нехотице починио.{S} Али шта да радим!{S} Човек сам и грешио сам.{S} Увредио сам и т |
све би данас другчије било.{S} Али шта да чинимо!{S} Дођоше онда људи, навалише на Ђорђа и пре |
арађорђа.{S} Кад су Н. Ичка упитали шта да чине с Карађорђем, кажу да је он рекао:</p> <p>„Чини |
> <p>— О, јада мојих!{S} Ја не знам шта да чиним овде. <pb n="23" /> Ја не смем тога човека узе |
ао.</p> <p>У првој забуни није знао шта да чини, али лупање се понови и Милош опсова лупача вео |
му је писао и у коме му је наредио шта да изврши с Карађорђем.{S} Вујица није писмо давао из р |
али ти господару Ђорђе, не треба ништа да сумњаш — тако је говорио Милошев гласоноша.</p> <p>К |
лац.{S} Али кад ни потера не може ништа да учини, кад се хајдуци осиле и у народу настане врење |
то нешто сам кува, кад тако неће ништа да каже.</p> <p>— Не знам!{S} То је и мени долазило на |
и строжији надзор и да им се не допушта да преко својих изасланика уносе ватру у народ.</p> <p> |
гадох остати до краја.{S} Остао је Баћа да чује.{S} Ако раније сврше свратиће и он амо.</p> <p> |
ао грозни убојни осветник, опет повраћа да буде благи заштитник душа, те са склопљеним рукама м |
о, а он оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Велику Плану на конак.</p> <pb n="254" |
арађорђе се захвали митрополиту и обећа да ће свакако доћи на вечеру, само може бити мало доцни |
аскао, док момци бејаху спопали Драгића да га извуку напоље.</p> <p>— Верујем ти!{S} Не бих ти |
ина свога.</p> <p>Петар је молио Цукића да то не чини.{S} Он није достојан тога.{S} Син према о |
тања. — С једне стране умирем од страха да што не прокопкају Турци, а они то једва чекају, како |
те би сви повикали да га уби из страха да ти не преотме господарство и власт над народом.“</p> |
n="291" /> <p>Никола се маче, а Вујица да би разбио сваку сумњу Карађорђеву рече, како ће и он |
у, и мене је амо пратио господар Вујица да ти све то јавим.</p> <p>— Па шта вели господар Вујиц |
дару.{S} Голема нужда гони кнеза Милоша да чува ред и мир у земљи.{S} Војвода Добрњац рад је да |
м поручује да ће доћи и припрема Милоша да га пријатељски дочека.</p> <p>— Шта да се чини? — ов |
треба пара, много пара, он држи Милоша да му то даје, и кад му то даде, онда море чинити што х |
ђевом повратку.{S} То ће нагнати Милоша да најпосле изађе отворено са својим жељама.{S} А да би |
повезем?</p> <p>Анта се захвали, рекав да има још нешто мало да нареди чељади код куће, па ће |
рипази сад кад будемо улазили у Кишињев да познамо човека који нас чека.</p> <p>На томе је разг |
лија помогне у Цариграду Милошев захтев да добије право наследнога кнеза српског, а Милош да то |
око кнеза Милоша, и био је вазда готов да изврши свако дрско дело, на које се нико други не би |
рака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести светлог цара, крене на Турке.</p> <p>У |
у досадашњицу — за њу сам ја увек готов да <pb n="101" /> одговарам и дајем рачуна и Богу и људ |
свећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада глув да толико груваш?</p> <p>У истини, лупање је било обичн |
смо с Ђорђем стекли и извојевали — бог да га прости!“ — Ето, то је једино, то је све што ја же |
пе наде које се на њега полажу — да бог да му ова његова рођена сабља главу одсекла — закле се |
о пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и неми светом ходили, ако те не смакнемо пре, |
ка упусти, онда је свему крај; онда бог да прости сва надања наша.{S} Усамљени ми нећемо моћи н |
и поглаварство на Балкану.{S} Нека бог да, да се балкански народи колико толико ослободе и сво |
и да се срећа поново окуша, па шта бог да.</p> <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога и седим ов |
пресече га Милош.</p> <p>— Он, ако бог да, господару, добро вели! ...</p> <p>И ту сад Анта каз |
n="288" /> — све ће бити добро, ако бог да, али одрешита одговора од Милоша не каза му.{S} Рече |
{S} Сеците данас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше шије. |
људима које нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође добро, за месец дана сви ће ови дојурити там |
Вујица и Павле уђоше.</p> <p>— Ако бог да, добро, господару; ти заповеди шта треба, а ми ћемо |
још више спусти глас.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију и без питања султанова, |
абили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод прогледа очима и добије власт |
ово дана да крене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај бож |
ји, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава не говори.</p> <p>С тим мислима Мило |
устити нека окуша срећу, па како му Бог да.{S} Ми нећемо ни сметати, ни помагати, али ћемо увек |
даље — погинућу убрзо, а нећу имати кад да учиним ништа, по чему би се видело зашто сам се повр |
главице на Балкану.{S} Него вожд је рад да се разговори и споразуме с њим — Милошем, па, ако не |
ву главу амо да пратиш нама, ако си рад да останеш у господству и поверенију које од мене и од |
да ми његову главу предаш, ако ниси рад да твоју однесем у Београд.{S} С тога одмах овде да ми |
о Карађорђевом доласку, да је и сам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он ће му пос |
е и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за њих везира.</p> <p>Домаћим је невернички врт |
је дакле уверавао, да одлази у Београд да тражи начина како би изравнао ове опасне заваде.{S} |
и Русији.</p> <p>Тај човек имао је сад да изврши нарочиту мисију, да прими писма која ће однет |
ли знаду и они све то, али они неће сад да знаду то.{S} Згодније им је да се граде невешти.{S} |
пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку потпору њину, то би било безумље, ко |
ћници као што су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку потпору њину, то б |
господар!{S} Па, чиниш волико, како сад да га <hi>уклониш!</hi></p> <p>Али услужни доглавници о |
<pb n="74" /> <p>Американци хитају сад да претеку и Французе.{S} Као чувени електричари, они к |
ши и проговори.</p> <p>— Можда није ред да о овим стварима говорим с тобом, са женом.{S} Оваке |
дете у село да му донесе будак и узгред да замоли попа Вучка, да неизоставно дође на трло и да |
тао, и протисну се крај ђенерала напред да га поведе митрополиту и да отвори врата пред високим |
гатим сјајним оружјем, јахало је напред да просецају пут, кроз сабијене редове радознале светин |
радовала, да видим овај измучени народ да једном дахне душом, да дигне главу, да прибере разгн |
из Србије отишао, и оставио овај народ да га Турци муче и убијају.{S} Тешко је веровати, да би |
а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да му дајеш одговора и џевапа“.{S} Шта могу ја ту сад п |
и кад би га притегли, он би имао откуд да плати.{S} Ето, с тога морам пазити да се Ђорђе лепо |
p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убришите.. |
Властољубив је преко сваке мере; погибе да му је да заповеда и господари.{S} Ако покуша какво з |
.{S} И Карађорђе и Наум промолише главе да виде шта је.{S} Видећи непозната човека пред коњима, |
т, што но реч, потурчиће се и три главе да има, све три ће за инат жртвовати.{S} Али нека се на |
мо онда, кад је требало да кога изазове да каже шта жели.{S} Видело се да је хтео да саслуша св |
а, и Анта се забрину и био је готов све да чини, само да се Карађорђе заклони од опасности.</p> |
ниси му све рекао.{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ја поручујем, да се после начисто види д |
Њини пријатељи у Београду чинили су све да их спасу, али су сви покушаји остали без успеха.{S} |
ешио језик, те сам бројала као из књиге да читам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} Никад он |
ном прегли и загазили; док је било наде да се нешто може извојевати, они су војевали, били се и |
шев је глас дрхтао.{S} Духовник познаде да се он почиње љутити.</p> <p>— Све је тако господару! |
ове у Петрограду, а поглавито да израде да се српске војводе у Русији тргну што дубље у унутраш |
</p> <p>Кад се јавише, Карађорђе устаде да се с њима поздрави.{S} Пружи им руку да се рукују, н |
добро ухватио сумрак, Карађорђе устаде да пође.{S} Старцу рече само толико да га одведе <pb n= |
и било господару, да кога пратиш одавде да ту ствар извиди?</p> <pb n="103" /> <p>— Поручивао с |
однесем у Београд.{S} С тога одмах овде да ми кажеш шта си наумио чинити, а ево ти те прво проч |
Их за бога, господару!{S} Зар још овде да се чами!{S} Мене већ мука ухвати.{S} Па онда, пада л |
и.</p> <p>Но ко ће да пође и како и где да изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже Вујици; хоће |
:</p> <p>„Море, бога ми ће и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимбарлија.“</p> <p>Кад се к |
ли ми онда дигли главе па од Руса нигде да се одвојимо.</p> <pb n="220" /> <p>Карађорђе дубоко |
у; отац Мелентије навика на њега да иде да се одмори; обећавао је да ће га он заменити, и Милош |
разгради колибу, јер још по издаље виде да неке даске леже оборене.{S} Завирујући око тога, он |
о запињала у гуши.</p> <p>Духовник виде да је и нехотице пробудио срџбу код Милоша и у себи се |
је се имало куд ни камо, Петар већ виде да мора зажмурети.{S} Нема сумње, заповест је од господ |
све то тако лепо промислиш, онда хајде да се разговоримо озбиљно и пријатељски о једном послу. |
му ускоро опет што затребали, а сам оде да нареди даље што треба.</p> <milestone unit="subSecti |
скочи да сам потражи Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи кога од осталих војвода.</p> <p>Чи |
исао нека писма и позивао старе војводе да се врате.{S} Знате ли ви овде што о томе?</p> <p>— М |
а на оставу 10.000 дуката. (Други тврде да је било 4.000 а не 10.000).{S} Кад се доцније, полаз |
у, с једнаким интересом и примамом жуде да виде, како ће оштро гвожђе засећи у меко месо, преру |
ли на крст, спаљивали, бацали живе људе да их дивљи зверови растргну, у опште, тражили начина д |
глобама нагони кметове и угледније људе да прокажу хајдуке и бунтовнике, као и њине јатаке и пр |
ш се на то чинио невешт, пуштајући људе да се сви изговоре.</p> <pb n="265" /> <p>Видећи да сви |
ју сам ја био склонио, и послао му људе да му покажу где има закопана оружја и два топа, да све |
на звера.{S} Ем те убијају, ем се труде да ти не учине ништа непријатно.{S} Убијање по свима пр |
оће ли то бити добро, ако се когод нађе да овако исто понуди и даде главу Милошеву, како он дан |
и, па му се само тако чини, а нека дође да сам купи дације по народу, па ће видети како је сеља |
нам повише и појаче помогну, а кад дође да се преговара с Турцима и да се углављује мир, онда м |
ћу с њим истрајати до краја, и ако дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка је б |
и своје одобравање.{S} Но играчица пође да купи бакшиш, и у великој кави опет овлада мртва тиши |
а и пси говоре — рече кнез Милош и пође да отвори врата, јер сав овај разговор водио се кроз пр |
ушнице до Јасенице, и ту му Вујица каже да је дошао Карађорђе.</p> <p>Анта је лично волео Карађ |
>рођене</hi> интересе.{S} Сви они траже да их Србија помогне, али не у свом, но у њиховом интер |
{S} Гинути се мора.{S} Без меса не може да прође ни једна свадба, а камо ли да се ослободи цела |
рави.{S} Он по срцу своме никад не може да одобри и да се сложи с оштрим мерама које су политиц |
огађаје, које ни најбуднији вид не може да назре.{S} Она у тим тренутцима као да је била обдаре |
би хтела нешто рећи Милошу, али не може да почне.{S} Међутим, он је у два маха бацао на њу крад |
и нешто очекује.</p> <p>Све ово не може да се сакрије од Турака, они брзо сазнаду и опазе да у |
и мртваца, они побијени, они што долазе да освете и себе, и друге и цео мртвачки род свој.{S} А |
ије од Турака, они брзо сазнаду и опазе да у народу има некаква комешања, те се и сами усплахир |
љубазно и расположено.{S} Понудио га је да седне наспрам њега и за дуго су срдачно разговарали. |
оуздања.</p> <p>— Море, мени само да је да се здраво и на миру дочепам Рудника, и да видим само |
узаврело.{S} Сад или никад, прилика је да се једним снажним ударцем смрви тиранска аждаја турс |
отров.{S} Пет капљица од њега доста је да убију најјача човека.{S} Ово ти дајем нека ти се и т |
мир у земљи.{S} Војвода Добрњац рад је да помогне кнезу Милошу у његовом данашњем тешком стању |
признателност нашу указати.{S} Твоје је да дјело свршиш, а за све друго наша је брига и одговор |
е одговори журно:</p> <p>— Па и боље је да плати, свакојако то ће га мање стати, но и најмањи н |
ни, час други.</p> <p>„...{S}Најбоље је да не мислим о свему томе.{S} Да оставим, па кад настан |
тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима разговорим што ме сад беде!{S} Али знаду |
а сав успех од мене зависи.{S} Да ми је да то њихово надање не остане напразно!{S} Ах, само да |
га предам везиру у град, и речено ми је да његову главу замењује моја.</p> <p>Марко се срдито о |
еју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде није ништа! |
{S} Да би спасао тисуће, слободно ти је да убијаш појединце.{S} Да би избавио од греха и пакла |
S} Да би достигао добро, слободно ти је да се послужиш и рђавим, неваљалим средством.{S} Да би |
ародни покрет на Балкану, и изазвати је да узме народну ствар под своје окриље и заштиту.</p> < |
уз врата, затим смаче торбу и пусти је да тресне о патос штогод може.{S} Из торбе се зачу јаса |
/> а нека се и Богу помоли.{S} Јазук је да крштено створење умире као мрцина!</p> <p>Говорећи т |
неће сад да знаду то.{S} Згодније им је да се граде невешти.{S} Али ако, ако!...</p> <p>Карађор |
смутње, а особито он, кнез, принуђен је да оштро гони таке људе, јер од њега Турци прво и траже |
елази на дело.{S} Пламен буне требао је да плане на тихом Дунаву, па да одјекне чак до атинске |
а њега да иде да се одмори; обећавао је да ће га он заменити, и Милош се збиља наскоро поздрави |
лији.</p> <p>Неколико пута покушавао је да прилегне, онако обучен, на миндерлук, али тек што би |
десило.{S} Суревњиви Турчин, веровао је да је то неко небесно предсказање, да његова снажна и в |
видео прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти |
ио хиљаду и двеста кеса, и пристајао је да се то покупи у народу у року од године дана.</p> <p> |
.</p> <p>Да га зове преко људи, знао је да Ђорђе то неће поверовати.{S} Да му пише, писмо се мо |
ни присуствовати овој сечи.{S} Знао је да у овоме нема славе ни за кога, па се није хтео ни ис |
био жудан боја и мегдана, а рачунао је да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Карађорђа.{S} Д |
S} Кад он секиром убија друге, право је да од секире и сам погине — рече домаћин кивно.</p> <p> |
би главом други, пропали смо, право је да платимо ми.{S} Да кнез Сима није ухваћен, ствар би б |
оју нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније послужим цару!“ Уз то је опрезан као |
поводом родољуб Ђорђе Јоргаћ, желео је да каже коју реч, с тога се Ипсиланти уклони, да своје |
ересовао за вештога главосечу; желео је да га обдари те упита, ко је и шта је тај човек.{S} Шап |
једнички грунемо на Турке.{S} Тражио је да му одговорим црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} Ако |
Тренутак је био критичан.{S} Требало је да Цукић само најлак повуче за обараче и куршуми синџир |
и везир одржао своја обећања, ваљало је да што дуже остане као везир београдски, а ту је опет л |
орђа дочека.{S} У првом реду, ваљало је да извиди како стоји ствар код Марашли-Али-паше, везира |
а је буктала на огњишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши прегледају.</p> <p>Но путници одбише |
к увече тај абер дошао доцне, остало је да се изврши сутра.</p> </div> <pb n="279" /> <div type |
еха и пакла душу човекову, дозвољено је да мучиш па и да убијаш тело човеково.{S} То су теориск |
и.{S} Једино што засад могу рећи, то је да ово што се има, не треба давати за оно, што се не зн |
т врати у своје првашње стање, а чуо је да му само то проклето писмо највише квари.</p> <p>Преш |
илош!{S} Дочепао се власти, па да му је да нестане свију старих војвода и кнезова.{S} Он поби, |
ив је преко сваке мере; погибе да му је да заповеда и господари.{S} Ако покуша какво зло, с тог |
својим попом.{S} Управо, оставио их је да се сами саветују, а он их је више слушао.{S} Само у |
{S} С тога су и мене измамили из Србије да не бих могао ништа предузимати без њих.{S} Користили |
pb n="221" /> Дали нам ово мало пензије да глођемо, па сад мисле учинили су бог зна шта за Срби |
главом од својих људи, и мени је милије да то будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S |
крпа и ухвати се за огњиште од оџаклије да не падне.</p> <p>Анта је зорно гледао Милоша и не би |
болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, но каж |
спремимо, а после уз пут још незгодније да свраћамо у крчме, те тако цео дан гладни!</p> <p>С Ч |
тотину пута боље, племенитије и мудрије да умрем као владалац српски, но да живим као пандур ау |
ладике у Црној Гори.{S} Море, Мелентије да има сто глава, па не би платио све што га је којекак |
ојску.{S} Што онда није дошао Аксентије да понуди свој савет, већ се крије у мишије рупе и хват |
ао моје момке чак у друге далеке нахије да тамо побију рођаке каква човека, који је ту код мене |
адахије Милошеве и да се утврдо очекује да ће сутра и господар Вујица доћи.</p> <p>То Карађорђа |
од стоке.</p> <p>Наједаред, Милош чује да у кукурузу нешто шушти.{S} Он се окреће и далеко за |
ћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрема Милоша да га пријатељски дочека.< |
лу свију бораца и учасника и проглашује да и последњи ратник има право да га убије. <pb n="174" |
алио, Милош је оставио сакупљене прваке да сами већају, шта им ваља чинити, да се свет мало сми |
нити, кнез Милош позва своје доглавнике да чује шта они мисле о тој ствари.</p> <p>Сви су били |
Максим у себи.</p> <p>Он понуди путнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе |
Карађорђа могао је дакле нагнати Турке да Милошу доста што-шта учине, и ту му је Карађорђе био |
ко лукавство.{S} Хоће мудре главе грчке да за њих ваде кестење из ватре српске „кондрокефале“.{ |
авијале су неко платно — те бејаху селе да се одморе, па тако мало помало ушле у разговор.{S} С |
но.{S} Досад је Милош напрезао све силе да удаљи Карађорђа што даље од Србије.{S} А гле сад!{S} |
Ово ти казујем с тога, што многи мисле да ја одлазим власти ради.{S} Желео бих живота, желео б |
д и Црнога и његове људе.{S} Нећу после да ми се и то товари на душу.{S} Ево вас, па како год р |
, да бејасмо оно.“ Тако исто нећу после да се изговарате да сам ја наваљивао, већ ето вас па ка |
м.</p> <p>Најзад су ствари довели дотле да њих двоје прекину међу собом, да Милош буде дужан пр |
трожији.{S} Сад је већ било дошло дотле да су емигранти све своје покрете морали вршити у најве |
дара Вујицу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Јутрос смо |
<p>— Еј, Цукићу, кукала ти мајка, боље да си се удавио у бабино мочило, но што си то дочекао, |
огреших се, веле, о тај народ!{S} Боље да сам врат сломио, но што сам амо дошао.{S} Камо моје |
</p> <p>— Уби ме, господару!...{S} Боље да ме нема, но што сам ово доживео!</p> <p>Цукић за тре |
Руси, Руси — они га одмамише.{S} А боље да су га убили — рече Павле испрекидано, и као да је са |
и срећи целога народа овога, па је боље да погине један Карађорђе но да гину невина деца и одој |
S} Ето, тако ти је сад с нама, или боље да рекнем са мном.{S} Девет година дизао, градио, приби |
друштво.{S} Или да смо с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин план и према томе удешавали |
цу своју — ни један није више имао воље да поново гази у опасну борбу и ризике и понова да став |
рода, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја речи једне не бих рекао, н |
са људима који отуд долазе, и бедите ме да ја одовуд подбадам народ тамошњи да се буни и на ору |
већ су ме Руси домамили, уверавајући ме да ћу тиме учинити добро за саму земљу.</p> <p>После ов |
иротињу.{S} Памтиш ли?...{S} А, јабогме да памтиш онај страшни и крвави тренутак на Љубићу кад |
сима, да руски двор треба само на време да му јави, кад што буде смерао против Турака, а он је |
оста претурили преко главе, па је време да и <pb n="205" /> ми мало прогледамо очима.{S} Богме |
у отаџбине.{S} Али шта да рекнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам напушташ и остављаш оно, ра |
ош га пресече.</p> <p>— Зна!{S} Да боме да зна.{S} Али зар је ту запело само до знања и незнања |
а ова је ракија тако добра, болан њоме да се лечи — рече Вујица пружајући Карађорђу пљоску са |
ати да ову двојицу спасемо и дај о томе да се посаветујемо.{S} Како би било, да молимо неке и н |
...{S} Не, не!...{S} То неће, то не сме да буде!...{S} Перо, дај амо твоје оружје рече Цукић, р |
онда кад се Милош буни!{S} Само он уме да погоди кад буна није од штете но од вајде!{S} Он је |
а у Стамбол.{S} Милош троши големе суме да докучи шта смерају поједини родољуби балкански, који |
<p>...{S}Извикали су га да је први, не да им он сече главе, но да их заклони и одговори пред с |
ашем Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не да ви, болан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мојег |
а, да спасу главе заробљених Срба, а не да их за ту плату Турчин посече.</p> <p>— Није!{S} Теби |
ошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођеном руком — примети му је |
ади.{S} Њега треба, дакле, помоћи, а не да му се подмеће нога, као што се одовуд ради — рече До |
и кивно:</p> <p>— Ама шта, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више |
одар и раји и Турцима...</p> <p>— Да не да Алах! — чу се с неколико страна из густога дима, кој |
опет понови:</p> <p>— Молите Бога да не да силу ђаурину!{S} Али ваша молитва доцне стиже.{S} Си |
што сад за мном каса кудгод макнем и не да ми ока отворити.{S} Прођите ме се и оставите ме на м |
арак па под стреху!{S} То богме нико не да — рече Добрњац одрешито.</p> <p>Карађорђе бејаше поз |
и крст који се тако блешти, да чисто не да у се гледати.“</p> <p>„Али како да се попнем и како |
е за једним шареним лептиром, где му не да нигде стати.{S} Огромни лептир полети пет-шест корак |
шом!...{S} Јест, свију треба да нестане да би Милошенда могао пашовати.{S} Брига је њему за Срб |
.{S} Да је Милош паметан, па да помогне да се све ово ослободи, ту би онда било места за све.{S |
та и не помиње у почетку, но да помогне да заједнички ослободимо земљу!</p> <p>— Србија сама не |
ао веле, нека крене он Србију и помогне да ослободимо Грчку, а већ после што ће видети вајде од |
узимам да служи мене, но да ми помогне да што боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда раз |
његове су бриге поглавито на то упућене да доврши дело које је започето победама над Наполеоном |
је бар молити“, али за кога Милош рекне да је крив не смеш ни молити.{S} И окрећите ви ствар ка |
ом најодабраније синове Јеладе, спремне да за свето дело слободе исто онако принесу на жртвеник |
илошу нека ми не потпраћа своје шпијуне да ми броје сваки залогај који поједем.{S} Пут је широк |
је морао употребљавати големо напрезање да се уздржи да не плане и да не кидише на Добрњца, кој |
сад може вратити.{S} На старчево питање да ли да дође доцније, Ђорђе одговори да није потребно. |
е страшне, али оне су једине биле кадре да од распуштених народних гомила направе уредну, послу |
на једнога столећа, још неће бити кадре да утру траг страшноме злочину, да сперу крв убијена ро |
ек онда бити највећа, кад Милош разбере да се Ђорђе крије од њега.</p> <p>„Да није дошао да о м |
едало, као да стражаре око њега и мотре да им куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Драгић са |
у Петроград, надајући <pb n="153" /> се да тамо нађу заштите и потпоре својој угњетеној домовин |
ан метеж и неред.{S} Он, Милош, нада се да то Русија неће допустити, но ако би се ипак тако што |
у.{S} Човек баца семе у земљу и нада се да ће му оно донети богата плода, који ће стоструко и х |
— Јес, он главом, Црни Ђорђе, спрема се да упадне амо ненадно, и да опет упали целу земљу.{S} М |
јеке, која искаче испод брда и отима се да што пре сиђе у мирне далеке равни...</p> <p>Свуда ун |
Вујица донети, јер он бејаше узео на се да провиди може ли што бити од устанка и како је народ |
м кожама — рече старац јасно, и наже се да боље загледа двојицу незнаних путника.</p> <p>— Он ј |
што су избегле из земље и радовао би се да се они опет поврате.{S} Бар таке је гласове он, Анта |
<p>Остали слегнуше раменима: — Види се да је био срдит кад је писао — принети Вујица.</p> <p>— |
а ујела — рече Драгић.</p> <p>— Види се да не умеш око пчела.{S} Ваља знати како се пчелом руку |
клонути као мртва маса.</p> <p>Види се да и смрт има неке примамљивости и да проливање људске |
етање.{S} Седлали су коње и спремали се да се крену.{S} Мало подаље од њих гореле су две велике |
ана у ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош послао везиру д |
д главом, и тако да кажем, заклонили се да нас турски кијамет не шиба са сваке стране, и да нам |
нитељ.</p> <p>— Полако, Лексо, сагни се да те не види — учи шипарчића његова другарица у игри, |
ље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се да је Милошу милији Турчин од хришћанина, и да он више |
му не хтедне ништа казивати, бојећи се да ко не докаже Турцима како се жалио, те ће проћи још |
дао на Добрњца онако сумњиво, бојећи се да га овај не куша, па да још боље накити своју тужбу п |
е сад пред зору одморити“ — и бојећи се да га не пробуди, Наум полако изађе напоље.</p> <p>Пред |
и Анта је пливао у радости, надајући се да је сад сва брига збринута и све како ваља уређено, к |
или од тога! — рече Ђорђе, старајући се да прикрије своје узбуђење.</p> <p>У истини ствар није |
а то сечивицом то ушником, старајући се да их обије.</p> <p>Петар се бејаше мало склонио на стр |
ти мора бити — речи Милош, старајући се да прикрије своју срџбу, јер је и сам осећао да се изре |
адни, јадни мој Ђорђе.{S} Бојала сам се да човек из памети не изађе.{S} Два дана и две ноћи тад |
д се опет врати под арњеве.{S} Бојим се да тога човека није што омело.</p> <p>Међутим, тројка в |
: — Само појака, побратиме.{S} Бојим се да ти што не шкоди како је одавна ниси пио.</p> <p>— Не |
имети:</p> <pb n="140" /> <p>— Бојим се да ме ко није опазио; имаш неке људе на конаку, господа |
чинио за 2—3 последње године и бојао се да му се повери.{S} С друге стране опет, Вујица је с ра |
га оптуже пред Русима.</p> <p>Бојао се да се није изрекао ко од Грка, који није познавао Добрњ |
није писмо давао из руку а изговарао се да га је негде изгубио.{S} То га је довело у опреку с к |
{S} Сад је било све другчије; видело се да му је ово најтежи тренутак у животу и баш сад он је |
изазове да каже шта жели.{S} Видело се да је хтео да саслуша све, али сам своје мисли није каз |
сти на кубе.{S} По тој спреми видело се да кнез Милош некога очекује.</p> <p>Кнегиња је улазила |
.{S} Кад су гласови пребројани нашло се да је Карађорђе изабран једногласно.</p> <p>Кад је овај |
и чега су дошли.</p> <p>— Договарамо се да ли да дозовемо опет Црнога да амо дође — рече Милош |
оге Турке и многи се жале и спремају се да траже накнаде за своја отета имања.{S} У њином је ин |
апереним пиштољима.</p> <p>Надали су се да ће их Цукић дочекати киван и спреман за отпор, али к |
Ако буде живота и повратка, трудићу се да поправим!...</p> <p>У Карађорђевим упалим, светлим о |
о неколико последњих дана!{S} Хвалиш се да си одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се начини |
најстрожије препоручује и заповеда, те да главом и малом својим останеш као што си и био, а ја |
турска војничка снага била поцепана, те да не могне сва гурнути на Грчку.{S} С тога је много по |
, да се међу Турцима што не рашчује, те да крену на ме потеру, која би досадила и мени и овоме |
а поуздана човека да оде до Паланке, те да разабере чује ли се што за Вујицу, где је тај човек |
ном и <pb n="268" /> кумством нашим, те да знаш да никаквога опроштенија ни милости не може ти |
ана човека но да се још није вратио, те да га очекује сваки час преко Паланке.{S} Међутим прива |
Не, не!{S} Ја сам требао да погинем те да својим очима не видим ово страшно ново Косово српско |
ми знамо стазе и богазе и провешћемо те да ти длака једна не вали.{S} Спаси главу па онда иди с |
стиднија ударца, но кад ми дошаптавате да молим за милост онога, пред чијим се ногама ваља крв |
шта чудити, ако ме једнога дана нагнате да и ја учиним оно што неваља и што никад нисам мислио |
Но, бар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне кнезове сам народ похватао, и да ја ниса |
“ Тако исто нећу после да се изговарате да сам ја наваљивао, већ ето вас па како наредите онако |
најбољи доказ како и сами мало верујете да је Милош створио штогод стално и трајно.{S} Вичете н |
ја опет нисам тако црна.{S} Ви не умете да се чувате, хватате се гаравим рукама по образу, а и |
не знате шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да будете слободан народ, да имате своју државу, своје |
Милош спетљао!{S} И тога ради ви хоћете да пропустите најбоље прилике, кад би се могла упалити |
ви то сито, дај га овамо мени, па одите да вас отресем од прашине и да се мало умијете, не смет |
!{S} Ево га овде у соби.{S} Ево изађите да га видите — брбљало <pb n="234" /> је девојче подигр |
ако — прегледајте га добро, и припазите да гдегод што не сакрије од оружја, па га онда пустите |
гих...{S} А, шта велите?{S} Где мислите да може бити, ако није код оца митрополита?</p> <p>— Ја |
ашћено. — То је страшно, али онда дајте да се као људи разговоримо, од онаква разговора, како с |
<p>Симић и Крага хитали су да се очисте да што пре изађу пред Карађорђа, али се на обојици опаж |
га Милош још рано с вечера понука госте да седну за пуну трпезу, и даде им пример.{S} Али после |
-Антиној, код које бејаше дошао у госте да се заједнички играју.</p> <p>Карађорђева породица у |
оста је неразумљива за људе, несвикнуте да се баве изразима, који бележе појам невезан за какву |
<p>Милош се јако двоумио, да ли у опште да улази у ову преписку.{S} Рачунао је, да Ђорђе може и |
и прави смисао те речи.</p> <p>Но ко ће да пође и како и где да изврши смишљено дело?{S} Шта да |
е ће опет долазити благословено пролеће да отопи снегове, да раскрави ледену кору, да врелим љу |
чак наде а они по читав месец дана неће да приме наше посланике, макар било и на десетак речи.< |
да чује преклињања његова; ни она неће да буде толико милосрдна да се одазове цвилењу његову и |
орно, као велим, кад се он крије и неће да се каже, није ред ни ја да га изазивам силом.</p> <p |
ђаво шта је право, мој Штрбо, али неће да ради!{S} Зинула им хала за господством, па им и паме |
примају његово кајање.{S} Ни смрт неће да чује преклињања његова; ни она неће да буде толико м |
ву бије, па опет камо његове лепе среће да Црног Ђорђа стигне само оно, што му ја желим.{S} У љ |
ца.</p> <p>...{S}И тај нови свет почеће да живи новим животом и радоваће се младости својој и з |
и ја нешто зато, па ја све велим, биће да то светина нагађа, а у истини да је било сасвим друг |
де?</p> <p>— Дође сам!...{S} Каже, хоће да се преда.</p> <p>— Шта?...{S} Хоће да се преда!...{S |
е да се преда.</p> <p>— Шта?...{S} Хоће да се преда!...{S} Он?...{S} Драгић Горуновић?...{S} А |
у страшнијом, дотле модерни народи хоће да су благи и с оним, кога убијају, кога уклањају из др |
не.</p> <p>— Ово су неки људи који хоће да се превезу, Јоване.{S} Изађидер те види — рече момку |
коме се морао пријавити сваки који хоће да уђе у кућу.{S} По свему је изгледало да је ту пао на |
ега једном превари и упропасти, он хоће да убије.</p> <p>И ако се усиљавао да прикрије љутину, |
о крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али нису за то криви ови с |
е је повео са собом баш с тога што хоће да Карађорђе буде обезбеђен, а што се Турака тиче он се |
<p>— Па Милошу јевтинија моја и њу хоће да пошље.</p> <p>— Није што је јевтинија, но што си ти |
од себе, онда нека дође бар до Раковице да се туна састану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на р |
већ су одјуриле хитре козачке извиднице да гоне Карађорђа, и где га год стигну, под стражом да |
ћа и око Марка, преклињући их наизменце да се бар за тренутак умере и стишају.</p> <p>Но ни јед |
а има ли кога у кући и кад му жена рече да нема никога сем деце, он се упути тамо, уђе са своји |
лошеви били су тешки.{S} Мелентије рече да би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао искрен |
љен.</p> <p>Наум захвали старцу, и рече да ће он ту остати; после му показа очима на Карађорђа |
брже припаде руци <pb n="233" /> и рече да отац није ту, мало час је изашао у чаршију, али ту с |
е растаде са својим доглавницима и рече да се нађу на мети, ако би му ускоро опет што затребали |
а да ноћи код њега, али митрополит рече да ће га задржати код себе.{S} Ђорђе се жалио да има ја |
ра.{S} Старац потврди.{S} Ђорђе му рече да се он сад може вратити.{S} На старчево питање да ли |
а је девет годин дана.{S} А десете поче да развија!...“</p> <p>„Је си ли чула за ову песму, жен |
а немо гледали.{S} Нико се не усуђиваше да прекине овај свети бол једнога родољубивога срца.</p |
у је дошао говор Германов, који тврђаше да би он морао знати кад би било каквога покрета у том |
а не учиним...</p> <p>Сељаци већ видеше да Драгића није вајде више молити.</p> <p>— Па добро, ш |
ти.</p> <p>Ту се мало посаветују и реше да Анта одмах оде у Београд Милошу.</p> <p>— Иди господ |
удбина с тога, што овај народ неће више да зна за <hi>пангалозе</hi>, који су га једном тако <h |
тамничара, и он ће ваљда знати што више да каже.</p> <p>Сви Турци упреше погледе на млада, личн |
као, а Паштрмац га блажио, момци јавише да су Драгићу, по кнежевој заповести, ударили букагије |
елим ти и опет, воља је великога падише да свак ужива овај царски рахатлук у његовој огромној ц |
е прође.</p> <p>Неки од сељака понудише да га испрате до у село, но Драгић одби ту понуду.{S} Б |
се зауставише пред механом и потражише да пију.{S} Искали су бојаги воде, а примали су и цевчи |
а се превезу.{S} Они махањем одговорише да хоће.</p> <p>— Свега их је двојица, мислим биће дост |
свој посао.</p> <p>Кнеза Симу наместише да седне.</p> <p>Руке су му биле везане и добро утегнут |
кад сакупљени народни прваци ево решише да неће пристајати уз Карађорђа, баш и да дође.</p> <p> |
.{S} Њима се чинило да би им било лакше да смо и ми остали, па да заједнички трпимо и гинемо.</ |
знутра закује даскама.{S} Цукићу дадоше да једе и пије, што је хтео и што се у хану нашло, па г |
</p> <p>Сви су били потресени, кад чуше да је Карађорђе дошао и сваки се утркивао да каже своју |
ва српских, али Милош зато и јесте књаз да му их неда.{S} Везир данас тражи од Милоша туђе глав |
сам!{S} Што какав сам!... — викну кнез да сва одаја одјекну.{S} Но кнегиња обиште око њега и с |
узме на око као пријатеља „вождовог“, и да га тако не обележи пред Турцима, зашто би се у незго |
еда на многострадалну нацију српску“, и да је заклони од нових беда, удаљавањем пређашњих старе |
н бољи од обична послушника везирова, и да ли је онда вредило запињати толико, да тај послушник |
лу фамилију да пазе један на другога, и да један другоме не даду да погреше.{S} Кад знају да ће |
кад си знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш презати од саме сенке Карађорђеве...{S} Да си те |
чује, њиним јадима нико не зна лека, и да Милош није био паметан да сам с Турцима направи каку |
се здраво и на миру дочепам Рудника, и да видим само 50 одабраних другова око себе, па се посл |
е ли се често с руским важним људима, и да ли се што спремају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је м |
е Милошу милији Турчин од хришћанина, и да он више тежи Турској но хришћанској страни.{S} А што |
или с њим у ближе односе и познанста, и да би га што боље задобили, донекле су га упознали са с |
х новаца Турци неће видети ни парића, и да Марашлија све то угађа само за своју душу.{S} Но њем |
а наскоро затим да му пише и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како г |
ју за другога но за господара Милоша, и да што буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} А |
дружина бацили су били ватру у народ, и да је нисам срећом онако брзо утулио, Турци би испали у |
Јованом да тајну чуваш само за себе, и да је ником не издајеш, бар за неко време.</p> <p>Милош |
да се погости с пријатељима, а богме, и да се поверљиво разговоре о многим народним пословима.{ |
рски кијамет не шиба са сваке стране, и да нам не засипље за врат.{S} Ако су сад други заборави |
први поведе коло, да он први коракне, и да од његова одсудна и успешна прва корака зависи све.. |
мају ли они каква поуздања сами у се, и да ли се бар код когагод од њих јавља мисао да би ово с |
отуд похитали да ми ране позлеђујете, и да ме за само срце уједате.</p> <p>„Жали те се и тужите |
траг, а везиру поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини у народу ништа не брине.{S} Он, к |
да ништа не казује кога има у одаји, и да што раније затвори хан.</p> <p>Још неко време светлу |
е справе, као што су колац и ченгели, и да ће и то бити доста добро мучење, кад жива човека уда |
жудно распитивали шта се тамо мисли, и да ли има каквихгод изгледа да ће се учинити на неки на |
учио их да овако ружно говоре о мени, и да ме овако душмански пањкају пред двором руским и пред |
је потекао сам, да се нађе у близини, и да он лично контролише тачно извршење издатих заповести |
и много пара да ту опасност отклони, и да очува Карађорђа у пркос везирове писмене наредбе за |
о позивао, да се тај споразум испуни, и да му руке остану слободне према Карађорђу.{S} Он јамчи |
рдо убеђен да другачије не може бити, и да је то управо од бога суђено.{S} У таким тренутцима, |
ете, а вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош послао везиру да их посече.{S} Толико је |
м ти ово пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и неми светом ходили, ако те не смакнем |
хетерина) контрола над српским вођом, и да је тачно извештава о свима радњама његовим.{S} Повер |
е било силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо јавили за времена док се ствар још могла по |
је дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади горе на врх вршка, како би се могао видети |
ољетова у мисли, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даља потера бесплодна.</p> <p>Стоље |
бунтовне кнезове сам народ похватао, и да ја нисам строго забрањивао, њих би сам свет побио, н |
у чак и то, да је све ово моје масло, и да сам ја оне несретнике опањкао код везира, што се, бо |
да га је ово вајкање Павлово дирнуло, и да је још врло једак.{S} Борба у њему самом још није би |
рђе, спрема се да упадне амо ненадно, и да опет упали целу земљу.{S} Мени је пратио људе, да ми |
ојаве и поступке подведу под принцип, и да их оправдају начелом.{S} Али много пре њих, људи су |
гуја и привика да Драгића одмах вуку, и да му ударе букагије на ноге и на руке.</p> <p>...— Мес |
да је Карађорђе дошао да дигне буну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане н |
најнесретнијем тренутку разбежали.{S} И да није било срећна случаја да Ћаја паша погине, цео би |
кудгод склони — и тебе и неке твоје — и да вас склоне кудгод где српско ухо никад за вас чути н |
сно се видело да му то ништа не треба и да све то распиткује језик само, а памет је отишла бог |
излазак, па да се ствар одмах свршава и да се не дангуби — рече кнез Милош журно.</p> <p>Анти с |
ародом, на њега падне крв Карађорђева и да се он обележи као убица овога великога <pb n="266" / |
а одбије Карађорђа од српских послова и да угуши и ућутка људе, који су се у Србији појављивали |
зују, да је Милош погинуо да заповеда и да се он сам направи господар у земљи, као што је пре б |
ску Карађорђевом преко румунских међа и да заварају ђенерала да више не шаље своје извиднице, к |
срце вукло да се нађе крај Карађорђа и да буде у његовој близини.{S} Као јунак човек, он је би |
но испао.{S} Што сад он мора да увија и да врда пред Турцима, то је невоља и ради се из нужде, |
о се труди да натпева свога супарника и да му песма буде и звучнија и лепша од његове.{S} После |
таре војводе, да сам ја кулиза турска и да тргујем с правима народа, да би за себе што извукао. |
да позове два најбоља своја пријатеља и да њих припита шта да учини и на што да се реши.</p> <p |
лочину, да сперу крв убијена родитеља и да скину клетву с грешне деце, која су преступничку рук |
де говор о бившим српским старешинама и да искаже своју зебњу, како се боји да се и они не умеш |
нта није требао да чује шта се спрема и да зна шта се ради.{S} С тога је Милошево прво и било д |
а кад дође да се преговара с Турцима и да се углављује мир, онда ми у запећак, а целу ствар пр |
собом, да се дохвати негде с Турцима и да их само једном смлави, као што би то и било — од сви |
зна, да су они каваљери руског ордена и да примају од Русије пензију.{S} По томе штогод они пор |
ви најмрачније доба српскога робовања и да види како почиње рудети дан српског васкрса.{S} Рође |
е није било да чује његова запомагања и да се на њега сажали.{S} Тако јурећи, коњ долете до на |
шу човекову, дозвољено је да мучиш па и да убијаш тело човеково.{S} То су теориска начела.{S} П |
ако заједнички да изађемо пред везира и да га замолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од Милоша? |
амо дошао по заповести рускога двора и да му је план да поново дигне народ на Турке, а за њим |
Карађорђа, али је исто тако био готов и да га убије у свако доба, кад то захту велики интереси |
у је тешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати!</p> <p>Милош плану и пресече га.</p> <p>— |
ланку стигле неке кабадахије Милошеве и да се утврдо очекује да ће сутра и господар Вујица доћи |
он најзад — имао бих, богу хвала, где и да те примим и царски угостим, али куда ћу после ја, ка |
дао то право, да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је да |
Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и да тој опасности из близа у очи загледају.{S} А и ко ће |
упути оближњем поточићу, да се умије и да захвати хладне јутрење воде.</p> <pb n="297" /> <p>Т |
дошла да ти покажем крваве руке твоје и да будем сведок против тебе.</p> <p>Збиља, Милош се тек |
чима давао знак момку да не запиткује и да није требао ни долазити, кад га нико није ни звао.{S |
с тога су јој препоручивали да мирује и да не мути по Балкану, пошто им Русија у тим приликама |
и ли ти здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш главу под џелатову секиру?...{S} Ето гд |
; зар опет да замукну богомоље српске и да изумру звуци црквених звона, која су складним брујањ |
, и нагнати га да се одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ја ни најмање не бојим! — |
ош решио, да ту ствар повери још коме и да у тај посао увуче још кога верног човека који ће му |
мо напрезање да се уздржи да не плане и да не кидише на Добрњца, који га је тако изазивачки нап |
одно употребити да свој углед уздигне и да своје везе с народом учврсти.</p> <p>Па како се успе |
но ико да се нашали, да човека задене и да изазове општи смех.</p> <pb n="111" /> <p>Тако је те |
е у унутрашњост велике руске царевине и да им се забрани мешање у народне послове у Србији.</p> |
је све добро!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра стићи и сам господар Вујица и све ће бити д |
и, па одите да вас отресем од прашине и да се мало умијете, не смете овако изаћи пред деду.{S} |
олазио до њега, с намером да га викне и да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га дира |
ном слободно погледа очима, да одахне и да благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем стекли и изво |
му опрости, да прими његово покајање и да буде милостивна души његовој; али је васељена глуха |
ажио, онако као поиздаље, да разабере и да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли |
амачно бојао да мене гдегод не ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже таке несреће, овако |
рехота да ове ствари остану непознате и да после народ проклиње оне који нису ни за шта криви, |
те од вајде, да јој обојица послужите и да јој се нађете на невољи, кад, да Бог сачува, до нево |
о не посумња, што се оволико задржаше и да не груне унутра.</p> <p>— Зови га — викну тада Цукић |
акне што ближе, да се попење што више и да види што боље.{S} Све околне куће биле су пуне, начи |
га извести да је г. митрополит у соби и да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе — пробуди |
врбовина па да се на пролеће подмлади и да на одсеченом врату избију нови младари, већ кад се ј |
жи у овој гробници нашој, да нас види и да нам рекне последње збогом.{S} Кад твоји топли зраци |
а толико безумна да се за њима поводи и да се буни, чиме би покварила сав свој садашњи рахатлук |
ицао, тврдећи да су то душмани српски и да би највећу услугу учинили земљи да изаберу најдубљи |
царевини сви буду срећни и задовољни и да уживају сваки рахатлук, који им је милостиви цар пок |
не убије Карађорђа, онда да ударе они и да убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку они с |
по срцу своме никад не може да одобри и да се сложи с оштрим мерама које су политици често неоп |
о да је Карађорђе дошао да њега обори и да против њега ради, кад се ето крије и није хтео одмах |
био одушевљен да се борба опет отвори и да се срећа поново окуша, па шта бог да.</p> <p>— Ја са |
, да се послови морају брзо отаљавати и да он не може сваки час зивкати скупштину.</p> <p>Но оп |
и се да и смрт има неке примамљивости и да проливање људске крви изазива некакво чудно дражење |
им рукама узе га молити да се не љути и да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} Најзад, кнез је |
раво Смедереву да однесе писмо Вујици и да му преда усмене Милошеве поруке, па да онда заједно |
бојничка чета, а ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно мрем.{S} Биће му лакше када ме |
ли би ваљада, да ја таке људе одбијам и да се од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих са |
ња будала, да сад ово другом остављам и да гледам мирно, како ће ми дићи испред носа све што се |
сећао сам и напуштен.</p> <p>„Да идем и да окушам срећу сам с људима које нађем у Србији.{S} Ак |
из Селевца, па сам дошао да те обиђем и да видим шта радиш.</p> <p>Старац устаде, а колена су м |
лико тек да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе побегао.</p> <p>— Па јес, ви сте јун |
жу и да ме позову да се за то спремим и да Црнога дочекам, па да заједнички грунемо на Турке.{S |
ховну војводску власт, да пођу за њим и да испуњавају његове заповести.</p> <p>Ствар је била од |
ико од њих није намеран да кида с њим и да напушта своје ново боравиште, где се настанио с поро |
то крв и нож, да се искољу међу собом и да један другом очи поваде.</p> <pb n="110" /> <p>— Заш |
јским властима о бегству Карађорђевом и да их замоле, да га бар оне зауставе — све је то било д |
нако шакаиле испљускају хладном водом и да је се наште срца сити напију.</p> <p>После се врате |
воли и поштује Србију; да жуди за њом и да је сматра као другу домовину своју.</p> <p>Међутим, |
прво пружи главу, да је вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха |
народа само да добије везирски турбан и да постане паша учтуглија. (од три репа).</p> <p>— Бога |
на крају потписати, да га је прочитао и да знаде шта му се у писму наређује.</p> <p>Тога истога |
тражио и посла га да иде у Смедерево и да <hi>однесе</hi> поруку секретару Анти Протићу да одм |
е решен.{S} Ко много хоће, мора много и да сме.{S} Смелост често осваја земље и градове, а стра |
ака, навалио бих да не зацењују много и да одсеку сви укупно, па да се то једанпут за свагда св |
ив.{S} И ако је у добром друштву умео и да се развесели, да се нашали, и слатко да ћерета, у те |
} Добро вели господар Вујица.{S} Тако и да чиним како је он наредио.{S} Него да пошљем ја одмах |
екао је срдито Лисовић.</p> <p>— Тако и да се чини — прихватише сви — Вујица је с Црним и онако |
/p> <p>Свикнут да тако мисли, па тако и да ради, Милош се срдио сам на се, што је овај пут прек |
а да навучем на се кабадахијско одело и да будем момак Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли |
па Вучка, да неизоставно дође на трло и да понесе што треба за опело, али да о томе ником ништа |
д сам себи.{S} Да му је било слободно и да су га аустриске власти хтеле пустити, би ти се он он |
штено живео, и као човек хоћу поштено и да умрем.{S} Ако сте ми пријатељи немојте од мене тражи |
и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква буна и неред у Турској.</p> <p>Нагла |
решинама српским води строжији надзор и да им се не допушта да преко својих изасланика уносе ва |
орбе, ваља сада понова да повију врат и да се укошкају у страховити ропски јарам турски!...</p> |
, па га је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак.</p> < |
народа — но да погледамо у будућност и да те ту нешто запитам као духовника и као рођенога бра |
илосрдна да се одазове цвилењу његову и да га прими у мрачна наручја своја.</p> <p>И тако, као |
вести о последњим догађајима у народу и да му каже како се то десило те су неки кнезови недавно |
поверењу, и на божији аманет то кажу и да ме позову да се за то спремим и да Црнога дочекам, п |
издата наредба, да никога не пуштају и да ћуте, па ма шта изнутра чули.{S} Ханџиска момка који |
сам први пут крочио да оставим Србију и да тумарнем у туђину.{S} Измамише ме, трипут проклети б |
очито Карађорђа, тргне дубље у Русију и да им забрани мешање у српске послове.</p> <p>За случај |
помоћи, но да се исповедиш духовнику и да кажеш све што си кад згрешио — би ли богати испричао |
ћао као да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да с |
амо толико да покајем ранију погрешку и да осигурам успех послу кога се лаћам.{S} Толико <pb n= |
и Карађорђа да прими човека кога шаљу и да верује „писму пријатеља“, јер је оно од њега, и све |
енти природни, сложни да здробе земљу и да сурвају небеса, да све претворе у пустош и развалину |
вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да се преда, а они да не прљају руке његовом крвљу.</p> |
ад ми да се уклонимо а они да заседну и да агују онако на готовом!...</p> <p>— Не мислим ја то, |
ерала напред да га поведе митрополиту и да отвори врата пред високим гостом.</p> <p>Састанак во |
ош тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог тај големи грех неће и не може оставити без тешк |
а их Руси не ометају у њином подузећу и да им помогну чим могну, новцем и оружјем, ако не могу |
останеш веран нашем светлом падишаху и да одржиш мир у народу.{S} Ако немаш поуздања у своје љ |
да неће пристајати уз Карађорђа, баш и да дође.</p> <p>Тога истога дана, кад се то десило, Мил |
кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа познати! — мислио је Мило |
би могао сам што зарадити.{S} Али баш и да пође по каквој заради, нико га не би смео узети; од |
а није ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа познати |
уди се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде ни |
бе не може бити зазорно да то признаш и да рекнеш народу срдачно хвала.{S} Јер нека је и највећ |
од господара Милоша, да Црнога убијеш и да ми његову главу предаш, ако ниси рад да твоју однесе |
ски жели добра оној земљици, требала би да вас кудгод склони — и тебе и неке твоје — и да вас с |
и они би од народа презали; зазирали би да свакога часа може планути нова буна и не би дали нар |
Не бежиш!{S} А како си радио требало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се ник |
ре врху.{S} Његово оштро око опазило би да је игде било и најмање крзотине.{S} Али сабља је бил |
просто искида и никако не може сам себи да опрости, што је нешто учинио, а није учинио ништа до |
осподару, и рече толико, да је рад теби да се преда.</p> <p>— Разоружајте га! — рече кнез полак |
м ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи |
то ће напослетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати у п |
p>Кад се сврши прозив, Ипсиланти објави да су сви на скупу.</p> <pb n="171" /> <p>После ових фо |
ћи на главну ствар.{S} Ипсиланти објави да на данашњем скупу имају да сврше веома важан посао — |
оре и доручкују.{S} Одатле крену Морави да се превезу на скели код Орашја.</p> <p>Ту Карађорђе |
етлост.</p> <p>— Знаду ли други кнезови да су ова двојица догнати?</p> <p>— Знаду, али овде ти |
родољуби и мање војводе били су готови да признаду његову врховну војводску власт, да пођу за |
да чува стражу код прозорчета, а други да обилази око куће.</p> <p>На вратима тако исто постав |
— Ђорђе.{S} То га највише крепи у нади да ће њини напори бити благословени успехом.</p> <p>Даљ |
врло изредка, те по који дође жеље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе одбијам |
нуди путнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе ватре, која је буктала на о |
азуме, или се само <pb n="198" /> гради да ме не разуме, или ме можда и сувише добро разуме, ви |
или му подмакну по штогод, те се гради да верује. <pb n="104" /> Те домаће људе ови страни упо |
их окриви за ровења по Србији и изради да их прогнају кудгод у дубину Русије.{S} Кад му то ниј |
ите...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и Крага хитали су да се оч |
к се хватао и старешина спровода нареди да се ту конакује.{S} Цукић је познат амо по овим краје |
зора, те одмах избуди послугу и нареди да спреме коње, да изјашу бар до Раковице.</p> <milesto |
употреби.</p> <p>Штитарац одмах нареди да споља донесу дебелу греду, коју узеше четворица на р |
уча врата и опрезно уђе унутра, да види да ли спава заробљеник.</p> <p>Кад се Петар указа на вр |
онио и повукао у своје село док се види да ли ће се што о њему зуцкати за побијене Турке.{S} Ка |
к је.{S} Он једва назире, али ипак види да је доста дубоко ископао.</p> <p>„Тело је огромно, ми |
i>Скопљака</hi>.{S} Од тебе морају људи да крију своје жене и кћери, као од најгоре Туркуше.</p |
их Срба, ако се не нађе паметнијих људи да томе злу што скорије стану ногом за врат.</p> <pb n= |
би било да ја пошљем кога од мојих људи да га потраже и код других...{S} А, шта велите?{S} Где |
тражио да угледа онога који му то нуди да клекне и моли за милост!</p> <p>— Море, Турци, ко ме |
ога се лако дало познати, како се труди да натпева свога супарника и да му песма буде и звучниј |
дер те ви ноћас на коње; отиди те обиђи да не направе момци какву штету, особито пазите, да ват |
е за то, те он призове Милоша и затражи да му у кратку земану пофата хајдуке, или ће вели, он с |
ребљавати големо напрезање да се уздржи да не плане и да не кидише на Добрњца, који га је тако |
.{S} Он не тражи ништа за се; он одлази да посвети роду још једино добро које има — живот свој. |
мора заспати, макар пред зору.{S} Пази да се не пометеш... — Сутра до подне мора се свршити па |
ва човека. <pb n="197" /> Само сад пази да што не уквариш, да штогод не погрешиш, за шта би изг |
како да пређе у Србију, и како у Србији да покрене ствар с успехом.</p> <p>Томе су стајале на п |
ариш оно, што се ми сви мучимо у Србији да направимо — примети Герман тихо, нижући реч по реч.< |
већа тајна.{S} Да би био још поузданији да се нигде неће реч изрећи, Милош позва духовника који |
рекох, ко ти је од момака најпоузданији да изврши тај посао?</p> <p>— Па како ти то мислиш, буљ |
канске народе; он ће бити најдостојнији да то велико дело доведе до сретнога и успешнога свршет |
онда ће ваљда имати ко други паметнији да управља овом земљом, те неће баш спасти на лудога Ци |
глави.{S} Није то, веле, но он се боји да му они не преотму славу и господство.</p> <p>— Па је |
а и да искаже своју зебњу, како се боји да се и они не умешају у тај општи покрет, те би га мог |
су утекли, ако се с те стране што боји да ће га Турци што кривити како да упусти Карађорђа да |
на челу, моле „благонаклоно двор руски да милостивим оком погледа на многострадалну нацију срп |
{S} Да смо сви бар, па онако заједнички да изађемо пред везира и да га замолимо.</p> <p>— А зар |
а путу, те хоће овако мучки и нечовешки да ми сече главу ноћу у планини? — упита Цукић Штитарца |
е је био затворен Цукић.</p> <p>— Да ли да будим све момке? — упита Петар.</p> <p>— Што ће ти?{ |
же вратити.{S} На старчево питање да ли да дође доцније, Ђорђе одговори да није потребно.</p> < |
су дошли.</p> <p>— Договарамо се да ли да дозовемо опет Црнога да амо дође — рече Милош онака |
А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?</p> <p>Анта се захвали, рекав да има јо |
на супротној обали, питајући их хоће ли да се превезу.{S} Они махањем одговорише да хоће.</p> < |
оже да прође ни једна свадба, а камо ли да се ослободи цела једна поробљена земља — рече Карађо |
се тебе нико неће ни сећати, а камо ли да те код Руса пањка.</p> <p>Карађорђе је срдито грицка |
е се чути овде ни име његово, а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га као јарца, жива би га на |
ољи.</p> <p>— Јес, они тако говоре, али да Црни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче за с |
рло и да понесе што треба за опело, али да о томе ником ништа не говори.</p> <p>Дете се брзо вр |
убијем!</p> <p>— Да бијеш можеш!{S} Али да убијеш биће много!</p> <p>— А шта да чиним ја господ |
, јер по поруци Вујичиној ту су требали да се састану те вечери.</p> <p>Целога тога дана Карађо |
махове су се срдили и тако подигравали да су им варнице сипале из копита.{S} Али и то је мало |
могли чиме могу, али нас не би везивали да се морамо увек држати с њима, већ би нас пустили да |
="176" /> и с тога су јој препоручивали да мирује и да не мути по Балкану, пошто им Русија у ти |
—6 нахија.{S} Турци не би мени веровали да нисам за то ништа знао, па да им се жив на жеравици |
Русије, пошто му Руси никако не би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руском заштит |
Турцима у трговину, пошто би му продали да он постане господар у Србији, као оно што су владике |
руке и нека наређује, а ми смо показали да бар умемо бити добри послушници.{S} Истина, не би ми |
их војсковођа, који су на делу показали да умеју побеђивати Турке.</p> <p>Млади родољуби грчки, |
иходи београдског пашалука нису стизали да подмире његове неизмерне издатке и ако је он те прих |
сами људи из народа, који су се бојали да ће их опет посвадити с царем у Стамболу, па он као ш |
ову поруку из Цариграда, и нису чекали да им се дваред понавља.{S} Ко је био тугаљив око врата |
е, и веруј да би нас плотунима дочекали да тамо одемо.{S} То је, што ме најгоре коље.{S} Јер да |
кивни на Карађорђа и једва би дочекали да га оптуже пред Русима.</p> <p>Бојао се да се није из |
је зло хтео учинити, те би сви повикали да га уби из страха да ти не преотме господарство и вла |
пута давали прилике и чисто нас нукали да се сами наравнамо:{S} Али ми онда дигли главе па од |
илош је данас сила, али опет је он мали да може Карађорђу и на сенку стати, а камо ли што друго |
су прегледали оружје, неки се спремали да легну.</p> <p>Док се овако весело грајало у селу, са |
о.{S} За тај случај, пријатељи би имали да наговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат |
Протића, упуте се Паланци, где су имали да сачекају даљи развој догађаја, па ако Вујица не убиј |
изати од Ђорђа и Красиса, који су имали да крену за њима.{S} Тако је и учињено.{S} После кратка |
и то се испродавало.{S} Већ смо догнали да са жена скидамо и за хлеб продајемо њине женске наки |
ало мојих јада, но још ви отуд похитали да ми ране позлеђујете, и да ме за само срце уједате.</ |
А ја мислим да се ми нисмо овде састали да се грдимо.</p> <p>Добрњац га пресече:</p> <p>— А ја, |
бећи и одселити се, и они што су остали да подносе најстрашније муке проклели су нас прваке што |
е говорило како су њих двојица покушали да дигну бунт међу мирном царском рајом, те ће им с тог |
н је још и ојачао, јер су Грци покушали да се јаве као пријатељи румунскога народа, и од пређаш |
и неколико пријатеља већ бејаху потегли да га виде.{S} Међу осталима био је ту и Риста Парезан |
стаде.</p> <p>— А, пјан био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама?{S} Испало око које за њ |
Ага-Џона, каква су то двојица што вели да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао је свој дућанић ба |
ити добро.</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је те вечери чак нешто мало и уз гусле свирао, што н |
значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино због |
во.{S} Пакосни завидљивци, сви би хтели да буду књажеви и господари!{S} Штета, што нема негде у |
они мудраци и паметници, и сви би хтели да су на Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти |
ешавати с Турцима.{S} Они су увек хтели да то све иде преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту н |
о очи; видело се, да и он не спава, или да бар не спава тврдо.</p> <p>Само се Вујица беше прита |
ли да пошље главу онога црнога пса, или да идем ја да донесем његову рођену — рекао је срдито Л |
мо Шваби или Французу у друштво.{S} Или да смо с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин план |
ици; хоће ли се ствар крити од њега или да му се све повери?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да |
у говору, као да је хтео да одахне или да даде жени времена да што и она рекне, ако би што хте |
и јесте.{S} Од Вујице треба тражити или да пошље главу онога црнога пса, или да идем ја да доне |
д Турака кријем, већ или да погинем или да штогод с њима погодим и углавим.{S} Али то баш оно и |
у земљи да се од Турака кријем, већ или да погинем или да штогод с њима погодим и углавим.{S} А |
а Карађорђа врати натраг у Аустрију или да га кришом протури до у Црну Гору, где би се за време |
гдегод упадне тајно у земљу, Милош или да донесе његову главу или ће својом одговарати.</p> </ |
и ако би га Турци жива на колац набили да су га ухватили.{S} Но Аустријанци су га држали као < |
пљена многа војска.{S} Мене би окривили да сам се удружио с бунтовницима, а пали би под сумњу и |
b n="107" /> их видим шта би они радили да су овде на моме месту.{S} Да ми је Душанова сила, ум |
погибе за власт, па су ти то и понудили да ти замажу очи, као веле, нека крене он Србију и помо |
њих српских трговаца, који су се жалили да им Турци отимају читав један ред дућана на Стамбол к |
од обичних људи, онда што су га учинили да је већи од свију, и дали му власт да свима суди и за |
е чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете у народ, а Милош дознао, јурнуо са својим ка |
оста опорих речи.{S} Милошу су замерили да много штошта ради на своју руку, а да би ваљало да п |
у у почетку устанка 1804. год. говорили да они не војују против султана, већ против бунтовних ј |
ју саме, нити су се икад особито журили да нам повише и појаче помогну, а кад дође да се прегов |
им из земље.{S} Чак су ми и то износили да ће тиме бити учињена велика олакшица народу.</p> <p> |
кује, с тога, што су му Турци запретили да се не жали, па стаде наваљивати да му каже шта је.{S |
увек држати с њима, већ би нас пустили да се према приликама помажемо, како нам је где боље и |
адији, браћа Руси за цело не би потекли да их заклоне.{S} Мене опет држе овде као каква роба, п |
шавале такве неприлике, он, Милош, моли да се над бившим старешинама српским води строжији надз |
да се зборски пише руском цару и умоли да српске бегунце, нарочито Карађорђа, тргне дубље у Ру |
ране руке, он оберучке расипа, па мисли да се тако то лако и зарађује.</p> <p>Везиров ћурчибаша |
ги, мене Грци изабрали за вођу!{S} Чули да звони, ал’ не знају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а |
на убијање осуђеника.{S} У големој жељи да кривац што мање страда при извршењу казне, дошли су |
ки и да би највећу услугу учинили земљи да изаберу најдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да |
његово!{S} Што није остао овде у земљи да с браћом јуначки погине, те би му се име до века сла |
ви разлози, јер ја не бих остао у земљи да се од Турака кријем, већ или да погинем или да штого |
ме народу, ми сад неваљамо!{S} И сад ми да се уклонимо а они да заседну и да агују онако на гот |
ђе промукло рикну, као рањен лав, појми да се дигне и дочепа десном руком за балчак сабље, која |
бити тако.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, како то Анти причају људи што дођу из Србије. |
ије допадало.{S} Они никад нису дали ни да се помене о томе, да ми можемо што сами за се удешав |
рђевих удараца не би вас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци крваво још из Карађор |
су везирови великодостојници, одређени да присуствују овоме погубљењу.{S} Сви су они били у св |
ругом у крајњу собу и одмах нареди жени да закључа сва спољна врата.{S} Затим је Карађорђе река |
врата.{S} Затим је Карађорђе рекао жени да никога не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни дол |
особности.{S} Према томе, тврдо уверени да ћеш милом отечеству највише користити, ако се сам шт |
узбунили сви елементи природни, сложни да здробе земљу и да сурвају небеса, да све претворе у |
, биће да то светина нагађа, а у истини да је било сасвим другачије.</p> <p>— Дај боже, најо, т |
језа.</p> <p>— Духовниче, мени се чини да ти ја разговетно рекох: право те питам и хоћу право |
од оних страшних ноћи, када ти се чини да је настао смак света, да су се удружили и узбунили с |
мир у народу, а с Карађорђем што учини да је учињено.</p> <p>То је тражио Милош, а у овој прил |
што треба да се положи заклетва.{S} Они да се закуну њему на верност и послушност, а он њима да |
рађорђа, онда њему и да се преда, а они да не прљају руке његовом крвљу.</p> </div> <pb n="190" |
аљамо!{S} И сад ми да се уклонимо а они да заседну и да агују онако на готовом!...</p> <p>— Не |
ме да ја одовуд подбадам народ тамошњи да се буни и на оружје диже.</p> <p>„За састанке ја нез |
се спреми за полазак, а о целој ствари да ћути као заливен.</p> <p>После Лисовића, Милош позов |
розва по њему све присутне, да се увери да ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и све друге х |
али ја овде осећам и ево овде ми говори да Милош не ради добро.</p> <p>Баба се куцну прстима по |
е да ли да дође доцније, Ђорђе одговори да није потребно.</p> <p>— Ја ћу и сам наћи пут, ти се |
ступња на ступаљ.</p> <p>Момак одговори да је г. митрополит тек устао, и протисну се крај ђенер |
ентија свој новац, духовник му одговори да никакав новац није примао, и тако Карађорђе оде у Ру |
е, па нека се Милош код Турака изговори да су утекли, ако се с те стране што боји да ће га Турц |
како он данас даје туђе, па се изговори да то везир тражи, као што се данас Милош изговара...</ |
ишчупава праменове косе своје даје бури да их она развеје; он клече у блато и блатом покрива гл |
екао.{S} Онда си био јунак!{S} Јунак си да удараш секиром по челу, а ниси јунак да примиш ушник |
то пре сврши.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен да т |
.{S} Сад се и Карађорђе морао свикавати да гута многе горке прекоре.</p> <p>— Ја угарак под стр |
треба намамити амо.{S} Треба га дозвати да погине кад хтедне побунити народ, па ће се после лак |
разјапљене ране, и стану те оптуживати да су по твојој наредби онако грдно осакаћена!...{S} Не |
нашло их се који су ме узели оптуживати да сам био преко мере строг и суров; да сам убијао људе |
тили да се не жали, па стаде наваљивати да му каже шта је.{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо г |
разбијени добош, и узе у њега добовати да охрабриш и прикупиш нашу разбијену војску.{S} Подсет |
рђе у почетку никако није хтео веровати да је то збиља Милошево писмо.</p> <p>У тој сумњи још г |
Руса, који су ме одмах узели саветовати да се уклоним из земље.{S} Чак су ми и то износили да ћ |
дима и свакоме ко нас слуша нећемо дати да се меша у његове послове, а он сам с оним, што пође |
нако од беде.{S} Ми прво морамо гледати да ову двојицу спасемо и дај о томе да се посаветујемо. |
/> дуго мислио, а догађаји ће показати да та дуга размишљања нису остала без неких резултата.< |
шиле, и он је на махове морао застајати да одахне.{S} Сад опет понови:</p> <p>— Молите Бога да |
сазревати.{S} Ваљало се дакле спремати да се на време и плод убере.</p> <p>И ако је на прво пи |
за то сазнао, па се и он почео спремати да Карађорђа дочека.{S} У првом реду, ваљало је да изви |
, оптерећених оцеубиством, јер ће знати да синови њини испаштају са њинога тешка греха.</p> <p> |
сплахири, те се на свакоме може познати да је нешто узнемирен, забринут и нешто очекује.</p> <p |
одговарати, јер ће немирни људи познати да је моја рука кратка, и нико ме неће више вермати, а |
ани, те се на први поглед могло познати да су верне слуге каква моћна господара.</p> <p>Тужна ј |
тако, да га нико не би могао распознати да није рођени Влах.</p> <p>По распореду Маврогени и На |
својим, и рођеним ће главама заклањати да вођи не повали ни длака на глави...</p> <p>Ја ово не |
Карађорђе.</p> <p>— Онда ћемо ми морати да путујемо кришом, па чак и под туђим именом — примети |
уке према Карађорђу, Милош ће то морати да купи, да плати.</p> <p>Такав је био план Марашлијин. |
што не нањуше.{S} С тога треба похитати да се ствар што пре крене, док се Турци још не надају, |
друге и ми.{S} Али, зар не може настати да цареви с нама и пробу граде?{S} Зар их ми скупо кошт |
"258" /> Милош нема куд и мора пристати да се састану и разговоре.{S} Док се све то удеси и Кар |
ни за кога, па се није хтео ни истицати да у томе тражи какве заслуге за се.{S} У осталом, Мара |
С друге стране, Руси ће из овога видети да немају нужде обилазити Милоша, и ако што озбиљно мис |
гледати.</p> <p>— Вала, да ми је видети да полети његова глава, па тешто, макар и они главом пл |
трада и штетује.</p> <p>Лако је увидети да овакав рад и овако стање не може бити корисно по нар |
ију ових разлога, Милош је морао желети да Карађорђа једном нестане, јер се само тако могао осл |
>Он диже обадве руке и с ужасом примети да су му збиља крваве.{S} И нехотице, он их узе трљати |
благовремено нагласи, и он ће већ умети да спреми и изведе све што треба.</p> <p>Најзад, додаће |
нико ништа, Милош ће се онда и ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да је Карађорђе давно већ био |
е.</p> <p>Збиља, Милош се тек тада сети да је његова мајка давно умрла.{S} Он погледа боље ону |
јунака и честитих људи, који неће хтети да прљају свој образ мучки проливеном крвљу — рече Кара |
е хтео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да он то нешто сам кува, кад тако неће ништа да каже.</ |
костретне зобнице коњске.{S} Мора бити да је у зобници било нешто што је врло тешко, јер је љу |
лупити у главу.{S} С тога ће боље бити да с тим јављањем причека, док он (Карађорђе) развиди м |
— прихвати везир.</p> <p>— Онда ће бити да и цареви о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма што |
је и ову прилику умео згодно употребити да свој углед уздигне и да своје везе с народом учврсти |
ме ни за њега; ми ћемо обојица изгубити да добије и ужива неко трећи.</p> <p>— Неће, неће он га |
те ми пријатељи немојте од мене тражити да се у овом тешком самртном часу покажем као кукавица. |
д да плати.{S} Ето, с тога морам пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако амо дође.</p> <p>Милош је |
руштво, на митрополиту се могло опазити да је ћутљив и замишљен.{S} Ђорђе је седео мрачан и зад |
га и са склопљеним рукама узе га молити да се не љути и да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} |
и.{S} По овим људима већ се мора ценити да ће кнез с њима имати важне разговоре.{S} Али, пре но |
а гују присојкињу.{S} Немојте ме гонити да под старост опет идем у хајдуке — рече Ђорђе болно и |
.{S} Али нисам се смео ни њему поверити да му све кажем, но сам тражио, онако као поиздаље, да |
смо људи, немој грешити душе и говорити да не знаш и немаш, кад то писмо мора бити код тебе.{S} |
узети на душу толику сиротињу и пустити да се учини та несрећа, која се више никад не би могла |
дином митрополитом.{S} Слуга га извести да је г. митрополит у соби и да је наредио да му се јав |
е прилично задржао, Карађорђе наговести да би добро било да когод викне Анту, а да јаве и други |
, за Грчку је било од неоцењене користи да су с њом подунавске земље, и то да оне ступе за њу у |
је чисто и сам добијао духа и храбрости да буде одсудан и решен.</p> <p>Пошто су се разговорили |
нешто хладно око срца; све ми се слути да то неће бити на добро и све се бојим да то нису навл |
е дирајте“ — неће после ни једно ланути да га јашем.</p> <p>— Несретник, несретник!{S} Он разум |
хвата самртни страх и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се |
р.{S} Али после једног-два часа, видећи да ни јело ни разговор не иде, гости се узеше разилазит |
рекрсти.{S} Обазре се око себе и видећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му стоје лепо заклопљен |
аум полако устаде, протегли се и видећи да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је била испу |
подигравајући од радости.{S} Али видећи да људи још стоје забезекнути, она прискочи Стојану, тр |
окушају своју ратну срећу.{S} Но видећи да код Милоша не могу учинити ништа, они су се окренули |
изговоре.</p> <pb n="265" /> <p>Видећи да сви нагињу за оштре мере, Милош се чисто вајкао:</p> |
па да ту одмах легне крв.</p> <p>Видећи да у тренутку може бити меса, Петар обиште и око Цукића |
љутит, Милош им је све порицао, тврдећи да су то душмани српски и да би највећу услугу учинили |
лну ствар.{S} Али се слободно може рећи да су од најдавнијих времена и најпростији људи веома ч |
ош могао и одговорити.{S} Могао би рећи да је писмо писано без његова знања. <pb n="179" /> А д |
ретоше даље, уз песму и грају, говорећи да ће тако право у Београд.</p> <p>Ови Турци, враћали с |
игање и испречи се на Паштрмца, претећи да ће и с њим овако учинити као и с Драгићем.{S} Паштрм |
попо, ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцима, но да се бије с њима.{S} Па шт |
и ће а њина тешка стопала још неће моћи да разгази и утре траг овоме злочину.{S} Кроз педесет п |
тамо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га потражим.{S} Он је дошао послом; али не верујем д |
} Пут је широк, а ви можете рахат проћи да о мене не запињете.{S} Нећете ли то, онда <pb n="166 |
Али је још дуго тврдио пазар презајући да му Марашлија не запне с огромном уценом.</p> <p>Најз |
га извлачио, а он ме сада црче гурајући да што пре потонем...</p> <p>— А ти богме, господару, б |
а ризик толики народ.{S} Хајд, ето реци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао |
у, да је вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— |
м?{S} Од света, од људи!{S} Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија.{S} А |
м рођеном интересу отворити четворе очи да се Карађорђе не увуче у Србију, Марашлија је налазио |
извршити, и с тога је добро отварао очи да тачно изврши сваку његову заповест.</p> <p>Марко сад |
се који ту треви.{S} Крага одмах скочи да сам потражи Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи к |
евцу и врати их натраг, а везиру поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини у народу ништа |
н разуме.{S} И ако је код Турака обичај да мирно говоре и онда кад су у највећем узбуђењу, стар |
заћуташе.</p> <p>Милошу није био обичај да казује шта мисли.{S} Донекле, он је био већ по самој |
шање у српске послове.</p> <p>За случај да Карађорђе ненадно бане у Србију, решено је, да овде |
арађорђевом, као и то, шта би на случај да се Карађорђе доиста врати.</p> <p>Саветовања су дуго |
ао жудња за влашћу и насилнички покушај да преотме Милошу господство, које је овај својим јунаш |
радио је у Молдавској, Русији и Влашкој да припреме земљиште за устанак.{S} Радили су у друштву |
од пиштоља, као да је хтео рећи: „немој да од тебе почнем!“</p> <p>У тај мах Цукић наједаред ск |
Гледају на нас као на душмане, и веруј да би нас плотунима дочекали да тамо одемо.{S} То је, ш |
на далеком обзорју сену светлаци, знак да негде у даљини има буре, која се можда полако примич |
огама докле везир и Милошу не даде знак да седне.</p> <p>После обичних поздрава и питања о здра |
вређао је Турке и заповедник даде знак да се Драгићу одмах без оклевања одруби глава.</p> <p>С |
> <p>— Јесу тројица, али дадоше ми знак да ће их само двоје прећи амо.</p> <p>— Онда седите па |
да удараш секиром по челу, а ниси јунак да примиш ушник међу очи!{S} Ха, ха, ха!...{S} Али чека |
огледа боље ону жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола кост, да су јој очи шупље, да је в |
мисао да би ово сад био згодан тренутак да балкански народи сами, на свој ризик, расчисте своје |
, где се убиство догодило, а шта ли тек да одговорим ја кад ме притегну и упитају: зар код тебе |
Ипсиланти једном пријатељу, колико тек да поласка мени, пошто сам се и ја ту десио као гост, а |
p>— Дођох, господару Милошу, колико тек да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе побег |
учинио од обести, ни с тога колико тек да се говори, већ што је требало тај посао пословати да |
луђер, коме кнегиња одмах понуди јастук да седне.{S} Духовник се спусти и узе се вајкати што се |
м гробовима трава никне.{S} Сав Стамбол да те чува, учувати те не може, нити ћеш се ти наносити |
о победама над Наполеоном и коме је циљ да се за у будуће Европа обезведи од револуционарних ис |
ство.</p> <p>— Па јес, јес!{S} И не дам да ми преотму.{S} Него шта!{S} Да пустим да ми калуђер |
је Србе на делу видео, а тврдо се уздам да неће другчији бити ни твоји Грци, потомци славних ју |
а ми неће требати, и ја се утврдо уздам да ћу целу ствар свршити брзо и поуздано с оно мојих љу |
/> <p>— Бога ми, најо, све нешто презам да Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ј |
одару, није никаква зла намера, но имам да ти кажем важну једну ствар, а бојим се, јер знаш как |
повест неизвршена?{S} Ја њега не узимам да служи мене, но да ми помогне да што боље ја услужим |
<p>— Да што повечерамо, господару, знам да си гладан — рече Вујица, вадећи из кожних бисага вел |
побратиме.{S} Ракија је добра.{S} Знам да ћеш заспати од ње као обајен.{S} Него де повуци још |
а, па он баци ватру у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да г |
кад нисам узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и један откос могао истерати, а некад је |
му се говорило овако:</p> <p>— „Не знам да ли си ти испратио ове људе амо у Петробург и научио |
ки трпимо и гинемо.</p> <p>— И ако знам да од мртве главе ником није вајде, опет мени не би ни |
т свој...{S} Данас је петак.{S} Рачунам да ћу у Србији бити у идућу среду најдаље.{S} До прве, |
— Сам да га тужим, сам да му судим, сам да одобравам ту пресуду, сам да је извршујем, и то тајн |
ве то од других: — Сам да га тужим, сам да му судим, сам да одобравам ту пресуду, сам да је изв |
судим, сам да одобравам ту пресуду, сам да је извршујем, и то тајно, кришом од целога света!{S} |
другог, кријући све то од других: — Сам да га тужим, сам да му судим, сам да одобравам ту пресу |
гову заповест.</p> <p>Марко сад узе сам да нареди шта треба.{S} Стражарима споља и изнутра буде |
а повешће и Николу Новаковића.{S} И сам да се спреми за полазак, а о целој ствари да ћути као з |
ви утекоше, а ја остадох овде скоро сам да горим на сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда је требало мис |
кад се ето крије и није хтео одмах сам да јави за свој долазак.{S} Тада, у љутини и страху за |
сам ја овде на путу?{S} Коме ја сметам да се против мене чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко м |
ако постигнем успех, моћи ћу да докажем да се нисам грабио за власт, јер ће свет видети како до |
вао, отпрате чак далеко на извор, божем да донесе тазе воде.</p> <p>Кад је све било спремљено, |
ме карај, господару, можда и заслужујем да ме изружиш, али ја не могу да оћутим и не могу да са |
p>— Ја мислим да је тамо.{S} Не верујем да је излазио кудгод овако рано — рече Чолак-Анта.</p> |
е дубоко загазио с Турцима и не верујем да може више назад.{S} Њега Марашлија зове својим посин |
.{S} Он је дошао послом; али не верујем да је куда излазио.{S} Јамачно је још код његовог преос |
то некакво несрећно писмо?{S} Ја чујем да је све због њега цела та омраза међу вама.{S} Кад би |
ре дваестак <pb n="136" /> дана дочујем да су опет дошли у бербу.{S} Котило ти турско твоје, по |
ри, он се бочио с давно донетим решењем да Карађорђа убије.</p> <p>Та борба била је дуга и упор |
} За случај тај, Милошу, ја те опомињем да останеш веран нашем светлом падишаху и да одржиш мир |
ће после видети.{S} Ако могне с Милошем да се споразуме, добро; не могне ли, он ће онда гледати |
о иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета само, што се |
ањкао код везира, што се, бојаги, бојим да ми не преотму господство.{S} Но, бар ви што сте са м |
да то неће бити на добро и све се бојим да то нису навлаш тако удесили.</p> <p>Карађорђевица уз |
n="203" /> <p>— Ја, у име бога, мислим да се ми опет вратимо у Србију, да опет заложимо ватру |
и само док чују за твој долазак, мислим да ће сви листом за тобом кренути.</p> <p>Ове последње |
што нисмо!{S} Не даду нам.{S} Ја мислим да су сад тамо у Тополи Турци, наја тако каже!{S} Како |
код оца митрополита?</p> <p>— Ја мислим да је тамо.{S} Не верујем да је излазио кудгод овако ра |
случај не могу одговарати, а ја мислим да би ту најбоље било, да у таквој прилици сам честити |
ањ да се добро изгрдите.{S} А ја мислим да се ми нисмо овде састали да се грдимо.</p> <p>Добрња |
пак, ипак!..{S} Он није требао пред њим да се излеће!..</p> <p>Попа је духовник, а иначе је бла |
с другом браћом што су овде.{S} Хесапим да нас двојица говоримо овако, а да видимо шта ће и они |
који се до скора надао да ће моћи лепим да сузбије београдског везира, да се не меша у народске |
Милош са своје стране, а наскоро затим да му пише и Вујица, и да га позову да се врати у Србиј |
а ми преотму.{S} Него шта!{S} Да пустим да ми калуђер отпаше кнежевску сабљу, као што је онога |
Но Милош је хтео чак и пред самим собом да забашури своје неумесно трзање.</p> <p>— Откуда ноћа |
ј се одавде, бедо, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те убио — рече Паштрмац срдито избацујућ |
ноша Милошев.{S} Он се клео живим богом да му је писмо предао својом руком сам кнез Милош главо |
ного и много, што би имали једно другом да кажу.{S} Два набрекла <pb n="215" /> срца изливала с |
амере у срцу, али су се повели за надом да ће оно бити боље што они скроје и испланирају.</p> < |
ђорђа, и где га год стигну, под стражом да га врате.{S} Свака извидница имала је нарочитог кома |
шли су у Петроград с нарочитим задатком да код рускога двора израде то удаљавање Карађорђево.</ |
к ове крваве свечаности даде знак руком да се посао отпочне.</p> <p>Јањичари предадоше заробљен |
сту.{S} Да је Србија имала снаге, силом да сузбије најезду турску, сузбио би је ти, господару, |
богато искићену дамаску сабљу, са жељом да Ђорђе њом једном за свагда пресече ланце проклета ро |
а читав сахат, а завршила се споразумом да прво писмо Карађорђу напише сам Милош са своје стран |
прво заклињем живим богом и св. Јованом да тајну чуваш само за себе, и да је ником не издајеш, |
е у два маха долазио до њега, с намером да га викне и да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не |
пила, кад не мореш данас једнијем махом да прерубиш ни ову паучину, што се зове шумадиски ђаурл |
истресемо једну сад, баш ми паде на ум да узмем мало меда, па памти колико ће ти та кошница да |
кати док султану и царевима падне на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, о |
остао дан два.{S} После му падне на ум да промени боравиште.{S} Вујица се нешто много забави и |
p> <p>Споља поставе два стражара, један да чува стражу код прозорчета, а други да обилази око к |
о већ немаш човека, који би био поуздан да сам уради, онда батали, не дирај ништа!{S} Ја ћу све |
ји износи се као редак пример, достојан да се преда и најдаљем потомству на углед и пошту, како |
заповести рускога двора и да му је план да поново дигне народ на Турке, а за њим ће одмах устат |
д једва чека, и како га је толико жељан да би га од блата градио.{S} Казаће му и то, како се с |
ари мисли везир, па ако би он био вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да се преда, а они да |
тамо у Русији чуло другчије, то Герман да извести горе где треба, како је било у истини.</p> < |
бушнице крене даље кроз вилајет, науман да пропутује свих шест нахија, у којима су бунтовници б |
је нешто начуо да је Црни Ђорђе намеран да се врати понова у Србију.</p> <p>Милош је испод ока |
оје стање, али нико од њих није намеран да кида с њим и да напушта своје ново боравиште, где се |
Најзад рече:</p> <p>— Ако буде паметан да за власт ништа и не помиње у почетку, но да помогне |
е зна лека, и да Милош није био паметан да сам с Турцима направи каку таку погодбу, турска сабљ |
е потребе за живот, а стар је и немоћан да <pb n="309" /> би могао сам што зарадити.{S} Али баш |
вар с највећом одсудношћу, тврдо убеђен да другачије не може бити, и да је то управо од бога су |
Маврогени, који бејаше нарочито одређен да спроведе и испрати Карађорђа преко молдавске границе |
сам излагао трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљио.“</p> <p>Паше су обично добро разумев |
присутних једино је Крага био одушевљен да се борба опет отвори и да се срећа поново окуша, па |
рачуна и Богу и људима — јер сам уверен да сам радио за добро народа — но да погледамо у будућн |
арађорђеве пропасти) тако био застрашен да се управо није смео ни жалити на зулуме турске.{S} В |
изгледа да ће се учинити на неки начин да се старе војводе могу слободно вратити у Србију на с |
и би се заједно уклонити; али овако, он да погине, а ја да се спасем, боже сачувај, то никад ни |
питању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем.</p> <p>Говорећи то, ђе |
ан.{S} И ја не бих марио да ти дам изун да га слободно можеш убити, чим наиђе у наш пашалук.{S} |
ржи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем Николу кад год ме не послуша.</p> <p>Никола ј |
почели, не може бити никакве вајде, мањ да се добро изгрдите.{S} А ја мислим да се ми нисмо овд |
ка и румунска.{S} У опште, он је требао да поведе све балканске народе у заједнички бој, за зај |
ги и друкчији план.{S} Покрет је требао да пође од Влашке и Молдавије.{S} Оне су православне зе |
јне.{S} По том договору Милош је требао да испитка како о тој ствари мисли везир, па ако би он |
логу у овој ствари.{S} Анта није требао да чује шта се спрема и да зна шта се ради.{S} С тога ј |
ега би истакли као вођу, који би требао да крене Србе и друге балканске народе.</p> <p>Да сутра |
саглашавао да би по реду он први требао да зна штогод о томе, али је допуштао да може бити и ка |
српске!...{S} Не, не!{S} Ја сам требао да погинем те да својим очима не видим ово страшно ново |
.{S} Изгледа да се Карађорђе прибојавао да га когод не нападне ноћу, па је желео да Вујица бар |
бити криво.</p> <p>И ако се прибојавао да не страда од кнеза Милоша и његових људи, што је при |
аха пред Милошем, јер се свак побојавао да га Милош не узме на око као пријатеља „вождовог“, и |
хоће да убије.</p> <p>И ако се усиљавао да прикрије љутину, на Милошу се видело да је љуто гњев |
ападао је ноћу, збуњивао је и заваравао да не зна откуда ће ударити права српска сила, а најрад |
везиру.</p> <p>Марашлија се саглашавао да би по реду он први требао да зна штогод о томе, али |
ла у овоме: — Пошто је узалуд покушавао да одбије Карађорђа од српских послова и да угуши и ућу |
одбио.{S} Истина, Милош га је сам звао да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет |
о <pb n="180" /> их Милош бејаше сазвао да се договоре о многим народним пословима па, између о |
за издају непријатељу ја сам наређивао да се истреби цела издајникова породица, али то је посл |
.</p> <p>Анта је с нестрпљењем очекивао да се људи разиђу, па чим остаде сам с кнезом Милошем, |
је Карађорђе дошао и сваки се утркивао да каже своју осуду.</p> <p>Међу доглавницима Милошевим |
p>У даљем разговору Вујица је наваљивао да одмах јаве Милошу за његов — Ђорђев — долазак, али Ђ |
сима, и он се бејаше живо заинтересовао да дозна који ли је ово човек.</p> <pb n="252" /> <p>Чи |
Карађорђа мора убити.{S} Он није могао да прибере јасно у памети ни зашто ће, ни када ће, ни к |
ало охрабри, али поп за дуго није могао да се разбере и јасно да схвати шта се ту све десило.{S |
а.{S} Сам Милош, који се до скора надао да ће моћи лепим да сузбије београдског везира, да се н |
ао и с Драгићем.{S} Паштрмац се правдао да није ништа зло мислио, само је хтео потсетити момка |
зун, како је Марашлија и њему заповедао да то учини, ал’ он, бојаги, није могао и није хтео гре |
био тугаљив око врата, обично је гледао да што пре куд год стругне.</p> <p>Ко то није умео, нар |
ни и уморни, с тога је сад сваки гледао да накнади што је преко дана претрпео.</p> <p>Печени мл |
ђорђа још више забрину.{S} Он је опажао да се нешто плете око њега.{S} Али још те исте вечери с |
о први пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учинио с другима |
домаћин, но гост никако није пристајао да се почиње претњом.{S} Претњу после <pb n="64" /> ваљ |
а тишти.{S} Док се с једне стране бојао да га историја не осуди као кукавицу и страшљивца, који |
м својим противницима, те се свак бојао да рекне добру реч за Карађорђа.{S} Кад су Н. Ичка упит |
ате му сваки корак, па се јамачно бојао да мене гдегод не ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не д |
реч да ми се превали преко језика, као да је од товара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, мор |
рађорђевица махну руком преко чела, као да је хтела одагнати неке суморне и црне мисли.</p> <p> |
и стиште руком јабучицу од пиштоља, као да је хтео рећи: „немој да од тебе почнем!“</p> <p>У та |
{S} Та прилика маше на њега рукама, као да би му хтела рећи: „Стој, причекај!“</p> <p>Милоша пр |
им шареним <pb n="144" /> криоцима, као да би хтео рећи: „Циц, дете! хитрији сам ја од тебе“.</ |
опет остане глатка мирна површина, као да није ништа ни било.{S} Тек после неколико дана, кад |
ца.{S} Он чисто подскочи с миндера, као да га нешто упечи и пун нестрпљења, узе махати десном р |
} Он прво пусти 2—3 звучна трилера, као да огледа свој глас, па се онда наједаред просу читав п |
а да ме не оптужујеш овде код Руса, као да ми је мало ова гомила шпијуна што сад за мном каса к |
те каване, прво застаде код врата, као да се нешто омишља, и после сави на више и нестаде га у |
шакама лице и жмирну неколико пута, као да се хтео уверити, је ли ово још сан или јава.{S} У гр |
ку родбину, али нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још једино живи од милос |
ску, он је поносно гледао око себе, као да би хтео рећи:</p> <p>— Погледајте ме, ја сам онај шт |
одина од онога земана.{S} Знам све, као да на прсте бројим, шта се десило од тога доба.{S} И сл |
а површина, искривила се овде онде, као да каква невидовна рука на махове просипа читав рој сја |
да би главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео да прозре у мрачну утробу црне земље, и тамо |
дишњој окупацији Србије причала је, као да је јуче била.{S} Кад је ударен темељ знаменитој грађ |
гледа у духовника.{S} Изгледало је, као да се предомишља шта ће рећи.</p> <p>— Море попо, ако Ц |
особито зближење.{S} Изгледало је, као да су се среле и познале две јуначке душе и одмах се за |
у се нешто измаче.{S} Изгледало је, као да се глава, која се дотле само на кончићу држала и кој |
а онда усне су му грчевито дрхтале, као да нешто за се шапуће.{S} Његово сухо, смежурано безбро |
гледало, као да провирује из земље, као да је на живом човеку, који је до грла закопан у земљу. |
је опет неко неразговетно шуморење, као да негде у даљини жубори какав неуморни поток, или као |
ем.</p> <p>И две жене притајаше се, као да се боје, да и својим дисањем не узнемире ову слабачк |
а се онда наједаред тргне и стресе, као да се повратио из каква заноса, и тада грчевито стисне |
дате мира чак ни амо у туђој земљи, као да је мени мало мојих јада, но још ви отуд похитали да |
ло је као да се Ђорђе нешто двоуми, као да се бори и ломи.{S} Најзад се реши и проговори.</p> < |
нађе!“...</p> <p>И Милошу се учини, као да се на једаред нађе на пустој и дивљачкој коси, у под |
но лице силно се натушти и помрачи, као да се некакав тежак облак душевни сави по оним избразда |
естрпљења, узе махати десном руком, као да некоме прети.{S} Његов сухи кажипрст с великим добро |
те...</p> <p>Карађорђе махну руком, као да би хтео пресећи даље сумње Наумове, па додаде само: |
и овда онда по штогод би промрмљао, као да сања некакав тежак, непријатан сан.{S} Иначе, свуд ј |
а ти си кренуо гдегод си кога имао, као да на свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса и ст |
је славуј певао, кос бејаше ућутао, као да га и он слуша.{S} Али, кад песма славујева поступно |
стоји на раменима, те је изгледало, као да провирује из земље, као да је на живом човеку, који |
Карађорђев.{S} Чисто је изгледало, као да стражаре око њега и мотре да им куд не мрдне.</p> <p |
сле опет поћута, опет је изгледало, као да нешто ослушкује.{S} За тим рече замишљено, као да са |
о никакав.{S} Карађорђа је нестало, као да је у земљу пропао.</p> <milestone unit="subSection" |
стење стоји разбацано и нагомилано, као да га је нека свемоћна рука у нереду просипала лево и д |
слушкује.{S} За тим рече замишљено, као да сам себе пита, и као да сам себи одговара:</p> <p>— |
, која једним ударцем одсеца главу, као да је главица купуса.{S} Сам њен творац, хвалећи свој п |
разговора, Карађорђе чисто одахну, као да му се с груди скинуо тежак камен.{S} Али то није бил |
на да се оде.</p> <p>Крага замуцну, као да га нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи |
рђе је на махове застајао у говору, као да је хтео да одахне или да даде жени времена да што и |
дима, правио је колуте по ваздуху, као да указује некуда тамо далеко, на далеку будућност, или |
уху, с равнодушним изразом на лицу, као да присуствују каквој досадној позоришној представи кој |
зумре и у великој кави наста тајац, као да у њој није живе душе.</p> <p>— Чокјаша! (живела) — р |
окрете Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати се ок |
из Србије гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас као на душма |
абачки <pb n="79" /> зрачак изгледа као да је навлаш дошао да нас потражи у овој гробници нашој |
аде, преко његова распаљена погледа као да прелете лак, влажни облачић, потом настави живо:</p> |
тоич, ако је са знањем царева, онда као да ваља тако пустити нек иде, па у згодном тренутку да |
у којој као да нешто види и откуда као да <pb n="71" /> нешто чује.{S} Па би онда на једаред њ |
жива, два још сјајна ока, у којима као да се беше прикупио сав заостали живот који се већ отим |
и још гледају, да још виде и у њима као да заблисташе две сузе, две последње сузе...</p> <p>Јез |
е да назре.{S} Она у тим тренутцима као да је била обдарена неком пророчком снагом.{S} У несвез |
управо, онако крива као што је, она као да сама склизну, али у исти мах глава Драгићева одскочи |
Ова последња хвала Милоша и везира као да нарочито дирну старца.{S} Он чисто подскочи с миндер |
тогод они поруче отуда, свет сматра као да је порука од рускога двора и за то јој верују.{S} А |
шнији и ужаснији.{S} Она црна тмуша као да је гутала небо и земљу, јер докле она год доспе, све |
ови исти људи, који на први поглед као да никога не вермају, поћи ће за јуначким и достојним в |
гледао у земљу.{S} После наједаред као да се трже, рече.</p> <p>— Спомињете вољу царева, а где |
еднолико врускање.</p> <p>Карађорђе као да нешто сања.{S} Овда онда, он промрмља по какву нераз |
рату Драгићевом.</p> <p>Изгледао је као да ударац није био особито јак, бар није изгледало да ј |
га.{S} Он се притаји, изгледало је као да нешто ослушкује.{S} За тим додаде:</p> <p>— Чујете л |
већом, и обриса је.{S} Изгледало је као да би хтела нешто рећи Милошу, али не може да почне.{S} |
д њим на столичици.{S} Изгледало је као да се Ђорђе нешто двоуми, као да се бори и ломи.{S} Нај |
Дуго је тако ћутао.{S} Изгледало је као да га за тренутак бејаше украо сан.{S} Карађорђевица ус |
ни узме маха, онда оде све ово моје као да није никад ни било.{S} Но ја морам с њим овако као ш |
е Милошеве речи, шта више, учини се као да их је пречуо, те одговори журно:</p> <p>— Па и боље |
за спољне утиске, душа ове старице као да се винула у далеку будућност и назрела у њој нешто м |
ад више не виде, а Јелени се чињаше као да још седи с њим у одаји и још топло разговарају.</p> |
, стриже дугачким црним брковима, и као да ослушкује хоће ли га и овде узнемиравати његов мали |
замишљено, као да сам себе пита, и као да сам себи одговара:</p> <p>— Боже мој!{S} Да ли је ис |
лиш га!{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати се око тог несрећника.{S} Али |
а убили — рече Павле испрекидано, и као да је сам за се говорио.</p> <p>Милош га погледа мрко.{ |
ишта; спусти се на малу столичицу и као да бејаше замишљен.</p> <p>Наум захвали старцу, и рече |
и Гитарић узе разгледати по колиби као да је очима тражио, где би то писмо могло бити.</p> <p> |
роман, миран, ћутљив, а ови погледи као да су говорили:</p> <p>„Да ли овај погађа о чему ли ја |
свечаном тренутку, у целој природи као да беше овладала некаква побожна свечана тишина.{S} Али |
<p>Као да су се небеса сурвала, или као да се ова грешна земља преко пола цепа и дроби, така ст |
ни жубори какав неуморни поток, или као да се кроз мрак плашљиво дошаптавају духови, што над зе |
мо далеко, на далеку будућност, или као да пише по празном простору неке тајанствене знаке, чиј |
душе!</p> <p>Но Марашлија се учини као да добро није чуо ове Милошеве речи, шта више, учини се |
немам.</p> <p>Тада се Гитарић учини као да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само он |
је жмурила, али њене затворене очи као да су прозирале у далеке догађаје, које ни најбуднији в |
д ове пустошне усамљености, у којој као да се крије некакво притајено чудовиште, које за часак |
поглед некуд у даљну даљину у којој као да нешто види и откуда као да <pb n="71" /> нешто чује. |
о доживео!</p> <p>Цукић за тренутак као да потону у мрачне и тешке мисли.{S} После додаде кивно |
/> пред њим, климну на њега главом као да је хтео рећи: „кукавицо, ево овако се секу главе“!{S |
све заповести његове, а сад баш он као да се нешто предомишља и вајка!...</p> <p>— Шта, а ти г |
их уморних, угаслих зрака.{S} Сутон као да мили и силази полако с околних брежуљака на којима с |
рукама.</p> <p>Гитарић је показивао као да слуша старца с пажњом.{S} Сад рече као с чуђењем:</p |
шакама на лицу тако, да је изгледао као да спава.{S} Митрополит је у два маха долазио до њега, |
/p> <p>Али у исти мах, он је осећао као да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, |
опет посеја лишћем, те је изгледало као да није ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, ба |
оговор, да би пред светом изгледало као да и нас остале кнезове по штогод припитује, а после оп |
гла у угао, и у глави му је брујало као да из неке дубине одјекује стотину звучних звона.{S} Св |
је тако безобразно погледао, чисто као да ми нешто прети!</p> <p>Вујица га је разбијао. — Није |
Марашлију, а ти његови погледи опет као да су говорили:</p> <pb n="196" /> <p>„Знам чиме сад ра |
ом право у очи.</p> <p>Најзад Цукић као да не могаде више издржати овај поглед.{S} Његове руке |
х дубок утисак.{S} Но они у почетку као да нису разумели сав значај њин.{S} Тек су се постепено |
црна непомична маса оживе; кроз њу као да шину моћна електрична струја; у једном снажном покре |
а Наума шапатом:</p> <p>— Господару као да није добро?{S} Да му се није што смучило од онога ме |
о ћутање.{S} Обадве жене осећале су као да им је нешто засело у грлу, док Карађорђевица, као ст |
вече.{S} Сви предмети изгледали су као да се одмарају и одишу у вечерњој тишини, после дуготра |
немам одсечна одговора.{S} Но и ту као да неће бити ништа, како ми Герман пише.{S} А Црни, црн |
мај на ум и примај њине замерке баш као да ти долазе од рођенога брата, ја ли од најбоља пријат |
одару? — упита Вујица.</p> <p>Милош као да се двоумио.{S} Најзад рече:</p> <p>— Да га дозовем с |
ко му срце заигра у грудима.</p> <p>Као да су се небеса сурвала, или као да се ова грешна земља |
али по његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свршено.</p> <p>Последње ре |
а, а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити најдаље за 3-4 дана.{S} Међутим, осван |
шати.{S} Мало час је светли везир рекао да с Ђорђем треба поступати као с хајдуком, ако се без |
ово врдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао да се овде нешто плете...</p> <p>Карађорђе махну руком, |
ац? — рече Јован.</p> <p>— Ја бих рекао да их је троје — примети кнез Максим, који такође бејаш |
е за своју главу.</p> <p>— Не бих рекао да је Милош страшљив.{S} Био је у толиким бојевима.</p> |
м, и Врљо <pb n="141" /> се био зарекао да му се освети кад тад, па би јамачно то и учинио, да |
одуже ћутање.</p> <p>Марашлија је чекао да Милош сам помене ради чега је дошао, а Милошу је опе |
ман, људи које је кнез Милош био послао да му сврше неке послове у Петрограду, а поглавито да и |
рка Штитарца, кога је кнез Милош послао да Никшића убије.</p> <p>Сад су свршили и кнез Сима, Па |
којој <pb n="18" /> се није заустављао да напоји добра коња свога; спомињао је пријатеље и доб |
х нађе Вујицу, који се баш тада спремао да крене за Паланку.{S} Лисовић га зовне насамо у собу, |
рахатлисао се, али још се није спремао да легне.{S} На против, ходао је по соби крупним кораци |
ло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао да пита кнезове, што не држе задату реч!...{S} Није, да |
b n="225" /> <p>— А шта сам тек ја имао да савлађујем!{S} Дуговечно робовање убило у народу и п |
је могло бити ни једно и Вујица је имао да бира само између Карађорђеве пропасти и своје рођене |
дошао до Дунава према Раму, где је имао да се превезе у Србију.</p> <p>Узалуд је срдити кишињев |
су му отуда претили, он се опет отимао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви позивају, па чак и к |
о, Милош је <pb n="200" /> унапред знао да од тих новаца Турци неће видети ни парића, и да Мара |
и чинио разна недела.{S} Милош је знао да му је он поуздан, с тога прво њега и посла, да склон |
, али ни за њега ни за остале није знао да су у служби код Милоша, већ је мислио да су збиља Ву |
си онда побио толике људе, кад си знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш презати од саме сенке |
вом доласку.{S} Марашлија је одмах знао да мора бити штогод важно кад Милош долази тако у недоб |
у Паланку, Вујица вељаше, да је дознао да је кнез Милош повољно примио вест о Карађорђевом дол |
д га је оно Јаков на Забрежју наговарао да и он с осталим старешинама пређе у Немачку, куда је |
доћи, да поведе народ кад буде сматрао да је време за устанак.{S} То је као нека претња.{S} И |
и се бар код когагод од њих јавља мисао да би ово сад био згодан тренутак да балкански народи с |
и извршењу казне, дошли су чак на мисао да осуђеника убијају при спавању.{S} Права американска |
емена склонио.{S} Вујица би чак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака и |
ва њина састанка.{S} Карађорђе је остао да ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи отпутов |
ополит одговори: да је „вожд“ био остао да ноћи ту код њега, но да је око два часа по поноћи из |
бурним усклицима.{S} Карађорђе је устао да се захвали на великој части и поверењу, и одмах ту с |
ога су управљене ове речи, бејаше устао да пође и баш у тај мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А |
намеру свога доласка, само је прећутао да се то не ради са знањем и вољи рускога двора; <pb n= |
ме мало говорио.{S} Понајвише је пуштао да други кажу шта мисле, а он је само одобравао тај гов |
о да зна штогод о томе, али је допуштао да може бити и каква задоцњења.{S} А можда и Карађорђе |
шта да се ради, а никад се није упуштао да се са мном саветује, особито о народним пословима.{S |
очетку устанка, он је сад понова осећао да је опет дошао на њега ред, да он први поведе коло, д |
ош сан или јава.{S} У грудима је осећао да га нешто истински боле, нарочито испод леве сисе, гд |
говорила стара Вишња; а Милош је осећао да му свака та реч као растопљен челик капље на само ср |
"132" /> свију страна и Милош је осећао да ће се сав тај урнебес сручити на његову главу.</p> < |
икрије своју срџбу, јер је и сам осећао да се изрекао више но што би требало.</p> <p>— Тешко св |
ати на јесен. (Драгић је доцније причао да му је дала 15 ока меда).</p> <p>Драгић се радосно од |
ити Карађорђа.{S} Још онда кад је трчао да заузме Ужице, да се нађе макар једно једино место јо |
но да је око два часа по поноћи изашао да се мало прошета по чистом зраку, јер се жалио да га |
едео но што је лежао и почешће се машао да постакне ватру.</p> <p>Карађорђе се често мешкољио и |
ст и опроштај и радо би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њега ти |
је више ни враћао.{S} Јамачно је отишао да конакује код Чолак-Анте или код кога другога од угле |
/> гласом на то, да је Карађорђе дошао да дигне буну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се |
би одмах помислио да је Карађорђе дошао да њега обори и да против њега ради, кад се ето крије и |
ђе крије од њега.</p> <p>„Да није дошао да о моме злу ради, што би се од мене крио!{S} Да је до |
твој побратим из Селевца, па сам дошао да те обиђем и да видим шта радиш.</p> <p>Старац устаде |
> зрачак изгледа као да је навлаш дошао да нас потражи у овој гробници нашој, да нас види и да |
а и триста брука — мислио је он и кушао да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљадама уздигнут |
ицалице и ујдурме.{S} Он је прво окушао да код руске владе оцрни војводе; да их окриви за ровењ |
је књаз Милош.</p> <p>— И ја сам слушао да их подбадују они из Русије.{S} Само, што је мени теш |
се порађала сумња:{S} Имам ли ја право да судим тога човека?{S} Ја њему да судим!...{S} И ако |
иче, да те нешто право питам, ама право да ми кажеш — поче кнез Милош.</p> <p>— Господару, као |
оглашује да и последњи ратник има право да га убије. <pb n="174" /> Али тако исто и он тражи ап |
во семе српског ослобођења, па је право да овде дозре и последњи плод његов.{S} Људи слаба срца |
е; Вујица је Црнога зивкао, па је право да сад он с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева или његова |
што сам ја чинио?{S} Ако се хоће право да говори, ово што је било морало је тако бити, и ово ј |
ако за све то имам право, имам ли право да то чиним сам, не питајући никог другог, кријући све |
лушници.{S} Истина, не би ми било право да ми се силом отима, <pb n="114" /> ако би народ нагињ |
етно рекох: право те питам и хоћу право да ми кажеш!</p> <p>— Па право, господару! — рече духов |
ица још се не бејаху сложили шта управо да раде.{S} Најзад ће рећи Карађорђе.</p> <p>— Куме Вуј |
је још дуго бленуо незнајући шта управо да почне.{S} Најзад хукну и једва простења.</p> <p>— Ух |
е и капетана Драгића.{S} Јављамо ти ово да не рекнеш да је било силе, да смо те напали кришом, |
муку имао Милош, кад је покушао поново да подигне народ.{S} Изашли на Љубић, па се у најнесрет |
јдаље овога лета, тиква мора пући, него да се за тај случај нађе у земљи приправан, а сви ће с |
ати.{S} Па шта му је друго остало, него да прибегне лукавству и вештини.{S} И он је, сиромах, т |
и да чиним како је он наредио.{S} Него да пошљем ја одмах мога Димитрија (писара) везиру да <p |
м и да даш двојици да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, жено гола, |
.{S} Али као мудар човјек брзо је видео да на ону руку не иде више, и он окрете другу.{S} Четвр |
лош примио ту ствар у своје руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — само у |
а га когод не нападне ноћу, па је желео да Вујица бар до свога повратка не зна његово право пре |
онако у скупу световати, кнез је желео да се на само разговара с неким од њих.</p> <milestone |
народ нагињао више мојој страни и желео да овако остане, како сам ја отпочео.{S} За тај случај, |
рекао само онако узгред пошто би желео да се Вујица опет врати у своје првашње стање, а чуо је |
Дакле, трећи дан!{S} А ја бих се заклео да нема ни 2—3 сахата како сам овде!</p> <p>После ме уз |
, али о својим пословима он је најволео да ћути, да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољи |
pb n="273" /> праведна, јер је ево умео да умири и одржи у реду једну непокорну, бунтовну покра |
каже шта жели.{S} Видело се да је хтео да саслуша све, али сам своје мисли није казивао никоме |
оборио још ниже и ниже, као да је хтео да прозре у мрачну утробу црне земље, и тамо да нађе ре |
ахове застајао у говору, као да је хтео да одахне или да даде жени времена да што и она рекне, |
чега ни бојати од ње, Карађорђе је хтео да види како ће то утицати на војводе; имају ли они как |
апасти јавно.{S} Милош никако није хтео да јавно, пред народом, на њега падне крв Карађорђева и |
ина.{S} То Ђорђев обичај никад није био да друге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја |
а за њине хареме чак је и кола набавио да се лакше иселе из Чачка.</p> <p>Свега тога сећао се |
<p>— Баш бих радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ја радио?{S} Спре |
ваља чинити и најстрожије му заповедио да се без главе Црнога Ђорђа нипошто не враћа.</p> <p>П |
је г. митрополит у соби и да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе — пробуди.</p> <p>— Нем |
<pb n="295" /> даском, али он се трудио да по дисању распозна спава ли Карађорђе или не, и бриж |
о им је ради чега их је управо потрудио да до њега дођу:</p> <p>„Кнез Сима, Цукић и њина дружин |
ном руком убити свакога ко би се усудио да му одрече послушност.</p> <p>У опасним ратним времен |
акрвављеним очима он је зверао и тражио да угледа онога који му то нуди да клекне и моли за мил |
осталога, и о томе што је везир тражио да се спахијама накнаде њини десетци, пропали и неиспла |
топце.{S} Јамачно би и у окршају тражио да ти непријатељ прво пружи главу, да је вежеш кајишом |
не увуче у Србију, Марашлија је налазио да се може показати равнодушан према Карађорђевом повра |
сасвим другог мишљења.{S} Он је налазио да би баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да |
га задржати код себе.{S} Ђорђе се жалио да има јаку главобољу и мучно да ће тренути целе ноћи.< |
о прошета по чистом зраку, јер се жалио да га боли глава, па се од тога доба није више ни враћа |
дели, оптуживао је пред Русијом и молио да га уклоне кудгод дубље у унутрашњост царевине.{S} Ге |
а су у служби код Милоша, већ је мислио да су збиља Вујичини момци. (Лисовић који је из Београд |
tion" /> <p>У први мах Драгић је мислио да Карађорђе спава.{S} Али он погледа боље и виде где К |
во вртео главом.</p> <p>— Ја сам мислио да ће то честити везир боље знати од мене.</p> <p>— Ја |
рујете?!...</p> <p>„Кад ја будем мислио да Србија треба да устаје, нећу ја тада друге подбадати |
прозрети.</p> <p>— А ја сам опет мислио да пођем с друге стране, да као тужим Црнога код Руса — |
друге које стране, те би одмах помислио да је Карађорђе дошао да њега обори и да против њега ра |
ка да ме убије, кад сам први пут поумио да учиним овај несретни корак.</p> <p>Карађорђевица за |
p> <p>„Шта сам ја теби скривио и учинио да ми не дате мира чак ни амо у туђој земљи, као да је |
и испланирају.</p> <p>— Не би ја марио да су они сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре |
ински бити опасан.{S} И ја не бих марио да ти дам изун да га слободно можеш убити, чим наиђе у |
воме своме путу, Милош је свуда говорио да у Београд одлази по позиву тамошњих српских трговаца |
ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.</p> <p>— У какав црни К |
рио је он.</p> <p>Чолак Анта је говорио да је у Србији све узаврело.{S} Народ је незадовољан ов |
растанку с гостима Карађорђе је говорио да <pb n="243" /> ће, као сутра дан, изаћи ту у једно с |
уркуше.</p> <p>Драгић би и даље говорио да га Милош не пресече, он цикну као гуја и привика да |
горе, јер му је Чимбарлија био запретио да ће га заједно с његовом чељади, у његовој рођеној ку |
подару.{S} Ја се тога јада не бих сетио да живим сто година...</p> <p>— Сад, бог или ђаво — пре |
х би сам свет побио, не би их ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не смета пакосницима, |
кучљива промисао твоја, кад си допустио да цело једно тако велико и тако свето дело падне као ж |
} Ја, господару, онда ти ниси ни слутио да ћеш некад и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор ал |
не сломих врат, кад сам први пут крочио да оставим Србију и да тумарнем у туђину.{S} Измамише м |
о, по причању и казивању других, научио да воли и поштује Србију; да жуди за њом и да је сматра |
ј суровој школи живота, Милош је научио да никад не ваља казивати све што мислиш и све што знаш |
ора и овога што говори сад, па је решио да и он удари у дубар, и прислонив обе шаке на прса Мил |
>Још поодавно Милош је у себи био решио да се и њега отараси, исто онако, као што је скинуо с в |
он толико узбуни.{S} Али опет се тешио да је то можда само големо изненађење.{S} У томе се Мил |
на где се сретну отимаће се о власт, ко да буде старији и ко да заповеда међу њима.{S} Инаџије |
се не одметне и он с Карађорђем?{S} Ко да води надзор да се цео тај посао брзо и паметно изврш |
ћи без неке тешке казне божије па ма ко да га је учинио.</p> <p>Покојнике су саранили. — Одоздо |
аће се о власт, ко да буде старији и ко да заповеда међу њима.{S} Инаџије су до зла бога и за и |
у напољу пред вратима, је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му |
укурешки продаван је у Цариграду на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи купци |
ут, зар је ово моје место?{S} Зар овако да завршим ја који сам својом рођеном руком убијао војн |
а рачуна о Србији, и стара се свакојако да очува и учврсти свој уплив у њој.{S} С тога је и нај |
иство“, он је говорио само о томе, како да се Карађорђе <hi>уклони</hi>.{S} Али сви су они знал |
печата.</p> <p>Али с друге стране, како да се не верује кад то писмо доноси најпоузданији гласо |
а честити везир ништа ми не јави, како да се владам за тај случај — питао је Милош.</p> <p>— П |
Онда је он јамачно избегао.{S} Ах, како да се ја тога раније не сетим!{S} Њега није требало тра |
и било да он понова дође.</p> <p>— Како да не мисли!{S} Он ни о чему другом и не мисли до о том |
би некако требало свршавати.{S} А како да је свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и поручива |
од сахата водио се разговор шта и како да се чини.{S} Реч „да се убије“ почешће се чула, но Ми |
сили, да их упита шта да се ради и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био начисто шта му ваљ |
.“</p> <p>„Али како да се попнем и како да га наместим на овакој страховитој висини, која се по |
p>Но сад је настајало питање: ко и како да <hi>уклони</hi> Карађорђа?</p> <p>Милош је за све вр |
ли се брзо отресе и продужи. — Али како да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни п |
о не да у се гледати.“</p> <p>„Али како да се попнем и како да га наместим на овакој страховито |
то боји да ће га Турци што кривити како да упусти Карађорђа да умакне.</p> <p>Али од свега тога |
у о њој сањао.{S} То је била мисао како да пређе у Србију, и како у Србији да покрене ствар с у |
болан, наша дјеца бусеницама, па никако да је погоде — окрете се Ага-Џон Турцима до себе, а зат |
ама и густим гајевима и шибљацима, тако да су на конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога ј |
<p>У средини горела је мала ватра, тако да је једва на два три корака унаоколо осветљивала.</p> |
рикупи дизгине и џарне га мамузама тако да јадно живинче у помами јури као муња низ голо поље.{ |
траг и повисоко подбријаше вратове тако да се белио скоро сав потиљак.</p> <p>Док су помоћници |
да постане наследни кнез српски, и тако да оснује нову династију српских владара.</p> <p>Огромн |
народне надстрешнице над главом, и тако да кажем, заклонили се да нас турски кијамет не шиба са |
најбоље знао, али Чимбарлију ојади тако да више није ваљао ни богу ни људима.</p> <p>Одсекао му |
ст.</p> <p>Напротив, све је угађао тако да изгледа како су целу ову ствар други прекинули, а он |
кад десиле, и Милош је умео боље но ико да се нашали, да човека задене и да изазове општи смех. |
S} Усамљени ми нећемо моћи ништа велико да учинимо, а баш да се што и почне свршиће се с неуспе |
/p> <p>— Дотури ми један пиштољ, колико да не мрем без замене!{S} Да бар убијем тога пса, да не |
ије било бог зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ у сумрак, под јаком стражом, Милошеви момци |
аде да пође.{S} Старцу рече само толико да га одведе <pb n="232" /> до Чолак-Антине куће, а пос |
вота, желео бих успеха, али само толико да покајем ранију погрешку и да осигурам успех послу ко |
ји ће побележити све ово.{S} Бар толико да нас свет и у гробу невине не проклиње.</p> <p>После |
јте ту где год у потоку.{S} Само дубоко да свиње не изрију.{S} Хајд сад!</p> <p>У бошчи је била |
да се развесели, да се нашали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке разговоре он никад није м |
кућица на расположењу, а ту је и дечко да га услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у град, с |
и по коју реч само онда, кад је требало да кога изазове да каже шта жели.{S} Видело се да је хт |
учинио, онда је јамачно тако и требало да буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта |
како су радили други и како би требало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј Милош — викну домаћ |
недостатке и празнине, па је то требало да буде и сад.</p> <p>Ходајући по застртој одаји, с рук |
овако слободно, на Вујици се познавало да је нешто јако збуњен и сметен; ни овај човек, који ј |
лемом благодарношћу (јасно се познавало да га је то јако обрадовало).{S} Пошто ју је прво загле |
цу грдно изгребен, по чему се познавало да се у самртним мукама дуго и очајно борио.{S} Десна н |
рекаљена челика, по чему се и познавало да је старунац.</p> <p>Мало затим, па на песму косова о |
га Карађорђа, нарочито му је олакшавало да што боље испуни задатак који су му грчки родољуби по |
м вајкању — старцу није ни на ум падало да су она два човека нарочито била подметнута да пронес |
вајде, опет мени не би ни на ум падало да остављам Србију, да се ту не нађе Руса, који су ме о |
да уђе у кућу.{S} По свему је изгледало да је ту пао на конак некакав важан човек.</p> <p>У ств |
ије био особито јак, бар није изгледало да је џелат много запињао.{S} Он само превуче сабљу пре |
ед Карађорђа, али се на обојици опажало да су узбуђени и сметени.{S} Окретали су се тамо амо и |
се ово море од људи таласало и тискало да што боље види, упирући зорни поглед на губилиште, за |
ошта ради на своју руку, а да би ваљало да почешће припита и друге народне прваке.{S} Он се ниј |
p>— Дајдер, побратиме, те мученице мало да повратим душу!{S} Знаш ли болан, да је нисам окусио |
је дијете, оставите ме само овако мало да одахнем.</p> <p>И две жене притајаше се, као да се б |
се захвали, рекав да има још нешто мало да нареди чељади код куће, па ће одмах и сам митрополит |
рђе.{S} Мене боли глава и изаћи ћу мало да се проходам по свежој ноћи.{S} Ако залутам кудгод по |
оравио Карађорђе, и где је ускоро имало да се изврши једно грешно и крваво дело.</p> <p>И ако ј |
ницима и дрветима — и све се то отимало да види како ће турска сабља одсећи две српске главе.{S |
штва баш нарочито крило, пошто се знало да су кивни на Карађорђа и једва би дочекали да га опту |
то сада тискало <pb n="83" /> и гурало да се примакне што ближе, да се попење што више и да ви |
преча посла, и ако вам је толико стало да будете његови пандури, доведите га слободно.</p> <p> |
он је запиткивао даље — јасно се видело да му то ништа не треба и да све то распиткује језик са |
да прикрије љутину, на Милошу се видело да је љуто гњеван.{S} Јабучица му је играла, и то је ко |
рече ништа више, али се по њему видело да га је ово вајкање Павлово дирнуло, и да је још врло |
ва трупа.</p> <p>Одма пошље дете у село да му донесе будак и узгред да замоли попа Вучка, да не |
могао отклонити крваво недело, па било да Карађорђа врати натраг у Аустрију или да га кришом п |
ли.{S} При поласку незгодно нам је било да што спремимо, а после уз пут још незгодније да свраћ |
х балканских народа.{S} Довољно је било да их Руси не ометају у њином подузећу и да им помогну |
ао на њино решење, но главно му је било да испита расположење код људи од утицаја, како би се у |
је нико чуо.{S} Ни једне душе није било да чује његова запомагања и да се на њега сажали.{S} Та |
ради.{S} С тога је Милошево прво и било да њега склони.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
S} Да је то обичан човек, доста би било да пошљем пред њега два моја пандура.{S} Али овде је не |
то се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао за ову ва |
опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова дође.</p> <p>— Како да не мисли!{S} Он ни |
угом од војвода?{S} А?{S} Добро би било да ја пошљем кога од мојих људи да га потраже и код дру |
ако ми се нешто слути!{S} Али како било да било, памти и кажи коме устреба то: „Ђорђе одлази у |
мешала помисао, како би то згодно било да Карађорђа нешто збиља нестане тамо негде у Русији.</ |
о, Карађорђе наговести да би добро било да когод викне Анту, а да јаве и другим војводама о дол |
на и Србија.{S} Управо од ње се тражило да се стави на чело целога покрета т. ј. да она прва и |
једино што би желео: — било би ми мило да видим ону јадну земљу да се једном смири, да преболе |
се склонили и утекли.{S} Њима се чинило да би им било лакше да смо и ми остали, па да заједничк |
у себи, и у овај мах, кад му се чинило да решава питање шта би чинио с Карађорђем, у ствари, о |
се овако сам са собом, Милошу се чинило да он сад решава питање шта би учинио с Црним Ђорђем, д |
било опасно, кад би се од Милоша крило да је Карађорђе дошао.{S} Он то може дочути с друге кој |
> <p>Међутим Карађорђа је највише пекло да чује какве гласе носи Вујица од Милоша; да ли му је |
тога задатка, Наума је само срце вукло да се нађе крај Карађорђа и да буде у његовој близини.{ |
рбије последњи пут?{S} У Хотину се чуло да је Милош писао нека писма и позивао старе војводе да |
дмахивањем главе.</p> <p>— Ако је дошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам с |
ћи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожа |
гинуо на тој висини, но сам побегао амо да опет будем нико и ништа.{S} Зар није било по стотину |
шиш брзо и неодложно и његову главу амо да пратиш нама, ако си рад да останеш у господству и по |
Девлету шаљем, и со тим засвједочавамо да наш народ више ни у каквој прилици побунити се неће, |
исано, где ће му се рећи:</p> <p>„Знамо да си ти предао везиру да посече ова два човека.{S} Ти |
лаћају се и најобичнијих послова, само да што зараде и своје породице исхране.</p> <p>Ко је им |
рим макар одмах онде очи склопила, само да још једном видим моју Тополу, да сиђем у мој Крћевац |
ји бити од вајде и себи и другима, само да је некога начина да се оде.</p> <p>Крага замуцну, ка |
би то добро могло бити још и боље, само да сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа и тегоба, па |
народ би радо дао, светли везире, само да се откупи од овога хајдука.{S} Али се нема више отку |
абрину и био је готов све да чини, само да се Карађорђе заклони од опасности.</p> <p>Ту се мало |
рбије, да му све сад изгледа лако, само да се још једанпут дочепа њених планина...</p> <p>Чолак |
и, опет би упалили ватру у народу, само да се они како год дочепају господства и власти...{S} А |
надање не остане напразно!{S} Ах, само да ми је то постићи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе ходати п |
оме крају заповедати независно.{S} Само да слушају њега, везира, а он би им у Цариграду израдио |
пита Петар.</p> <p>— Што ће ти?{S} Само да је више галаме!{S} Узми само два тројицу, који су ти |
ашћу.{S} Продаће сто српских права само да се господства дочепа...{S} Камо ти Петра Молера, кам |
а продати сва права српског народа само да добије везирски турбан и да постане паша учтуглија. |
е.{S} Као велимо, да хоће дати бог само да се ти једном вратиш у Србију, па би после све друго |
ела земља, а ето нестаће га, па не само да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и |
више поуздања.</p> <p>— Море, мени само да је да се здраво и на миру дочепам Рудника, и да види |
е, али теби је сад лако.{S} Не дај само да ти други отме оно, што си сам својом рођеном муком с |
у реду и готово, џелат је очекивао само да му се даде знак, па да отпочне свој крвав посао.{S} |
ли сложни у томе и сад је остајало само да Милош нареди што је потребно за извршење.</p> <p>Мил |
ист и волели су да ми и пропаднемо само да не одемо Шваби или Французу у друштво.{S} Или да смо |
ја нишани.{S} Сад је требало Милош само да рекне:</p> <p>„Па ако је до новаца стало, светли вез |
поново што течем за се, не идем ја тамо да што узмем већ да дам још једино добро што ми је оста |
озре у мрачну утробу црне земље, и тамо да нађе решење чудним загонеткама, које су му душу трза |
и смо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли |
ако:</p> <pb n="116" /> <p>— Ако видимо да има какве сигурне добити, ми ћемо пристати уз Црног. |
га писара да му у перо каже какво писмо да напише Вујици.</p> <p>Писар Димитрије седео је прекр |
вожд“ био остао да ноћи ту код њега, но да је око два часа по поноћи изашао да се мало прошета |
с Црним Ђорђем никаква друга посла, но да му бар искрешем једном у очи све оно што ми се накуп |
е, немаде никаква друга преча посла, но да мене и Миленка одјури из земље, за коју смо барабар |
еће он доћи да се погађа са Турцима, но да се бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај случај |
ло боље, да падну три махните главе, но да се баци на ризик толики народ.{S} Хајд, ето реци да |
да је први, не да им он сече главе, но да их заклони и одговори пред силним и обесним Турцима. |
Тако ће мислити Милош и друге није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с друге које стране |
{S} Ја њега не узимам да служи мене, но да ми помогне да што боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш |
а вам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од д |
удрије да умрем као владалац српски, но да живим као пандур аустријски или руски!{S} Ах, Јело, |
у што су је Цукић и остали спремали, но да је букнула и народ се побунио у читавих 5—6 нахија.{ |
м било његову главу на колцу набити, но да им Мухамед сад из гроба устане.</p> <p>— Хесапим, го |
ти се рекне, како нема друге помоћи, но да се исповедиш духовнику и да кажеш све што си кад згр |
ају крајева није остало ништа друго, но да се још који дан причека.{S} Тако је Вујица тешкао Ка |
ар ово марвинче заслужује што друго, но да га овде премлатим.</p> <p>— Па баш зато га и остави |
да Ђорђе није никако ни долазио амо, но да се склонио, гдегод у околини Србије!{S} Сад би ми ве |
де су такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског криворепог духовника?</p |
а власт ништа и не помиње у почетку, но да помогне да заједнички ослободимо земљу!</p> <p>— Срб |
а заплакало!{S} Није ријеч о жаљењу, но да познате, болан, да Турци нијесу онако зли, како сте |
верен да сам радио за добро народа — но да погледамо у будућност и да те ту нешто запитам као д |
је послао у Београд поуздана човека но да се још није вратио, те да га очекује сваки час преко |
како хоћете, другога вам спаса нема но да се уради онако како ја велим.{S} Прво, да се Милошу |
па је боље да погине један Карађорђе но да гину невина деца и одојчад и сва ова сиротиња, коју |
а!{S} Слађе му се напити српске крви но да га медом нахраниш.{S} Него ту нема друге помоћи; њем |
ку.{S} Шта ми је онда остајало друго но да ударим у строгост, која јесте свирепа, али бар и леч |
од, па се учини штета што није похитано да се ствар на време пресече, онда је крив Милош, што н |
, истина, преплашен и нико не сме јавно да се заузима за окривљене кнезове, али ноћу, из мрака, |
поскачу.</p> <p>Паштрмцу је било главно да Милоша умири, с тога му је све повлађивао и ако, у и |
е дошао, а Милошу је опет било незгодно да о ствари овако важној и тугаљивој говори пред другим |
ака решења, особито кад му је дозвољено да он пише у Русију у име кнезова.</p> <p>У осталом, ка |
новника везирових, којима беше поверено да изврше ово погублење.{S} Сам везир није хтео излазит |
огао?{S} Могао сам и требао сам поштено да погинем.{S} Онда би у Србији био један нов Св. Ђорђе |
лети колиби, али тако пажљиво и нечујно да ни један листак не шушну под његовим ногама.</p> <p> |
га, а још опасније убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдегод склони док се ствар не би развиде |
пињања.{S} За тебе не може бити зазорно да то признаш и да рекнеш народу срдачно хвала.{S} Јер |
а дуго није могао да се разбере и јасно да схвати шта се ту све десило.{S} Видео је само некака |
аче, а једнако се обзирете лево и десно да ли ће вам когод све то донети на пешкеш! — рече Кара |
то вам треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овде заједно, па да не мора ни један лутати по т |
изазове Турску.{S} С тога је вероватно да би Русија остала на миру и не би се ни у што мешала |
{S} Ланци на њему зазвонише тако звучно да одјекну цела тамница.{S} Други блед човек, што још с |
се жалио да има јаку главобољу и мучно да ће тренути целе ноћи.</p> <p>На растанку с гостима К |
најо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, |
то га коре мала другарица, готова скоро да се заплаче, што их је шарени лептирак опет обоје над |
бина, као што је кнез Сима.{S} Па ја то да преживим, Боже ме сачувај!{S} То никад бити неће!{S} |
љу, да сам га и ја издао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Боже!... — Драгић се три пут пр |
ако примиче.{S} Милош се чуди, откуд то да су ова поља овако пуста?{S} Ето, ту у близини има ку |
исти да су с њом подунавске земље, и то да оне ступе за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Р |
оји ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, народ неће лако улетити у нову ватру |
ни има кућа, станова, обора, па како то да се ни откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од људ |
у ватру, што, на прилику, руски цар то да не пусти?{S} Његов је рачун један.</p> <p>Ако буде н |
јте ми макар и један једини доказ, зато да се ја што мешам.{S} Ви само вичете, а доказати не мо |
неке послове у Петрограду, а поглавито да израде да се српске војводе у Русији тргну што дубље |
и што даље од српских међа.{S} Нарочито да Карађорђа спроведу кудгод дубље у унутрашњост Русије |
им странама не поремети мир, а нарочито да чимгод не изазове Турску.{S} С тога је вероватно да |
, црн му образ био, као и што је, место да се склони и ћути, још он, он нешто виче и јада се.{S |
је на ноге и на руке.</p> <p>...— Место да се правда и брани, он узе нападати, оптуживати и ује |
гледалом на зиду.{S} Погледа се и чисто да себе не позна.{S} У образу је изгледао црн као земља |
е сада Милош, и пребацивао је себи, што да се излети у љутини пред благим духовником, и што да |
да је он од истине црни Циганин!{S} Што да у другом свету, и код других народа може бити пуна з |
а остави ствар до сутра.</p> <p>— А што да је остављам и одлажем до сутра?{S} Нећу га остављати |
памети и никога другога неће ни за што да послуша.{S} Како ми је данас било кад чух господара |
и да њих припита шта да учини и на што да се реши.</p> <p>Ствар је била у овоме: — Пошто је уз |
омоћи; морам умочити руке у крв, па што да бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је као брат, као и |
у љутини пред благим духовником, и што да му помиње чак и о могућој смрти Карађорђевој.{S} Да |
мо реч две с њим!{S} Можда ће имати што да поручи породици, <pb n="26" /> а нека се и Богу помо |
лупању ко је, и беше му веома криво што да се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљ |
же.{S} Друго је што мене боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби тако несретни, да код нас вечито мор |
ју.{S} Тако казују, да је Милош погинуо да заповеда и да се он сам направи господар у земљи, ка |
узгред, пусти и то, како је нешто начуо да је Црни Ђорђе намеран да се врати понова у Србију.</ |
Али кад човек нешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим ризиком може добити.{S} Мени се чини, д |
ако ја не будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога писменог, који ће побележити све ово.{S} |
убима.</p> <p>И Врљо је био збиља кадар да то и учини, такав је он био човек.</p> <milestone un |
рцима и Арнаутима.{S} Наум је био кадар да погине за Карађорђа, али је исто тако био готов и да |
аху за свој положај, Милош би био кадар да учини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам јави и позо |
ма, зар задана реч према Милошу?{S} Зар да сверујеш веру у корист онога проклетника? — цикну ст |
је још одмах, у први сумрак, добио абер да му долази један од најпоузданијих гласоноша његових; |
.{S} То је, што ме најгоре коље.{S} Јер да су они тамо у Србији друкчији, све би нама одовуд би |
и цареви о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма што решено, коме би се то пре јавило но честит |
а у владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер да си — рече Карађорђевица чисто стресајући се. — Начул |
ири — он неће.{S} Молио сам царски двор да га тргну кудгод дубље у Русију, па још немам одсечна |
буне и нереди, те би опет имали изговор да глобе и кољу сиротињу.{S} С тога ми ето није до чека |
и он с Карађорђем?{S} Ко да води надзор да се цео тај посао брзо и паметно изврши, без ларме и |
нда и ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да је Карађорђе давно већ био осуђен и уцењен, да је из |
дванајест кнезова закључили смо ови час да Карађорђа уклониш и с њиме свршиш брзо и неодложно и |
које су нарочито тражиле буру и урнебес да њихном хуком и грмљавом стишају своју рођену унутраш |
тај крст, само зна толико, да му је дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади горе на вр |
а.{S} С тога предај деци нашој у аманет да знају и упамте: проклет био ко Русима веровао.{S} Од |
кну песме слободних кћери српских; опет да оглуве поља и дубраве, које су се до јуче разлегале |
ла и прогледала очима, а ви хоћете опет да упалите вилајет, а кад дође до густога, ви ћете онда |
Србија буде само робиња турска; и опет да српско јунаштво ништа не помаже; и опет да српске па |
пет од свега тога да нема ништа; и опет да јадна Србија буде само робиња турска; и опет да српс |
српско јунаштво ништа не помаже; и опет да српске патње никога не дирају, а српска суза да нико |
егале од веселих песама наших; зар опет да замукну богомоље српске и да изумру звуци црквених з |
ву побожне хришћане српске.{S} Зар опет да потамни сјајност крста хришћанског и зар опет крст д |
ропски јарам турски!...</p> <p>Зар опет да умукну песме слободних кћери српских; опет да оглуве |
е им и појест главе.{S} Кројили су бунт да потекар упале цео вилајет.{S} Свијетлом везиру докаж |
не могу.{S} Боже прости, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му могао то учинити.{S} Ја сам |
ли да је већи од свију, и дали му власт да свима суди и заповеда!{S} Ако ће Милош вршити све шт |
ће личности сматрале су за особиту част да учине лично познанство с Црним Ђорђем, с јунаком кој |
ођоше из Русије људи, трошак и заповест да се тамо кренемо.{S} То је све било по наредби руског |
о целом овом земљом, па је наша дужност да га сад по могућству прихватимо и склонимо.{S} Њему н |
јност крста хришћанског и зар опет крст да се поклони и падне пред остророгим, шиљатим, страшни |
и <pb n="164" /> Ђорђе је био истакнут да стане на чело тога покрета, а сви балкански родољуби |
ејаше позеленио.{S} Он није био свикнут да слуша оваке дрске разговоре.{S} У пређашња времена н |
е на друму што и на уму.</p> <p>Свикнут да тако мисли, па тако и да ради, Милош се срдио сам на |
адалнике, главни џелат узе последњи пут да загледа хладно гвожђе, које ће се за који тренутак з |
за се, не идем ја тамо да што узмем већ да дам још једино добро што ми је остало, а то је овај |
а везир ће дати Милошу писмену наредбу да чува међе од Карађорђа, и ако овај гдегод упадне тај |
а левом руком подржавао и подизао торбу да олакша рамену.</p> <p>Ушав у собу, он прислони пушку |
ми ништа криво, али нисам дошао у каву да водим таке разговоре.{S} Најпосле, мали смо и ја и т |
неваља, и ево где мени за то хоће главу да откину!{S} Дакле добро је, и за сиротињу берићетно с |
ла Новаковић, упутио се право Смедереву да однесе писмо Вујици и да му преда усмене Милошеве по |
тим да му пише и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како га народ једва |
на божији аманет то кажу и да ме позову да се за то спремим и да Црнога дочекам, па да заједнич |
елу Турску државну зграду, вазда готову да одмах букне.{S} Услед тога је и над Карађорђем вођен |
д у земљи, а то му је давало нову снагу да што живље настане око извршења своје заветне жеље, к |
ече он показујући прстом гушу — не могу да гледам очима онога пса, што се онде испречио; он руж |
аслужујем да ме изружиш, али ја не могу да оћутим и не могу да сакријем, да ме само срце боли к |
тек треба да ти казујем!{S} Пре не могу да се одбраним од ваших писама и зивкања, а сад се прич |
жиш, али ја не могу да оћутим и не могу да сакријем, да ме само срце боли кад чујем таке речи, |
на другога, и да један другоме не даду да погреше.{S} Кад знају да ће цела фамилија да страда |
ољуби, у потаји за се, неговали су наду да прво плане буна на Дунаву, и тек онда, кад се главна |
еговим,</p> <p>— Ја не умем све по реду да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми говори да Ми |
ерно домамио човека и спремио му заседу да га убије; и то њега — кума свога!{S} Црнога Ђорђа!{S |
за њега, само док се рашчује по народу да је Црни ту, све ће њему поврвети, и то се после без |
гу батином терати људе који к мени дођу да ме виде и за здравље упитају.{S} То је све што ја ра |
, кад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће конаковати.{S} Карађорђе упи |
ођење није могло замазати очи Карађорђу да не види, како се Вујица бејаше <hi>грдно</hi> промен |
се узима.{S} Ко је дао право Карађорђу да ослобађа Шумадију?{S} Она га није звала и молила; он |
о првом човеку бејаше поручио Карађорђу да се понова врати на Драгићево трло, па ту да га чека, |
упитали шта да чине с Карађорђем, кажу да је он рекао:</p> <p>„Чините с њим то, што се чини с |
подару, да је Милош тебе позивао и кажу да је теби писао.{S} Ми овде то толико што смо чули, а |
ако Милошеви животни интереси захтевају да Карађорђа једном нестане са света, и лукави је Турчи |
ланти објави да на данашњем скупу имају да сврше веома важан посао — да изберу вођу, који ће у |
ослове и разашљем абер људима, да знају да сам стигао.</p> <p>Кмет се колебао: — Могу господару |
рци ће му се лакше предавати, кад знају да их код њега не чека го нож, већ благо, човечно посту |
ругоме не даду да погреше.{S} Кад знају да ће цела фамилија да страда због издаје једнога члана |
укчије, но као оно мртвацу кога окупају да га мету у мртвачки сандук.{S} Ја не мислим више о жи |
међу нами махнитих глава, које пристају да улете у ватру, што, на прилику, руски цар то да не п |
.{S} Као чувени електричари, они кушају да примене електрицитет и на убијање осуђеника.{S} У го |
се отпађују од посла, трговци не смеју да улазе у веће куповине, многи се испод руке потајно п |
коме устреба то: „Ђорђе одлази у Србију да учини своју последњу дужност као Србин.{S} Он не тра |
али то је после и нагнало целу фамилију да пазе један на другога, и да један другоме не даду да |
.{S} Милош се бејаше повукао у оџаклију да се ту насамо, поред огњишта мало поодмори, а у предњ |
ко их роди!{S} Мичи ми се испред очију да те зубима не закољем, погани једна!{S} Одлази!{S} Од |
до камене ћуприје, и одмах посла арџију да му викне Станимира Батавељића.</p> <p>Тај Станимир б |
ди полажу на ме сву наду своју и верују да сав успех од мене зависи.{S} Да ми је да то њихово н |
нем?{S} Како ће се обрадовати, кад чују да си ти дошао!{S} Баш јутрос су говорили, па чика Стој |
терија.</p> <p>Милош уграби ову прилику да наведе говор о бившим српским старешинама и да искаж |
о радовати, што имам нову једну прилику да посведочим колико сам веран великом <pb n="272" /> с |
S} Карађорђе му је давао згодну прилику да пред Турцима прави упоређење између себе и њега да д |
> <p>Паштрмац је очима давао знак момку да не запиткује и да није требао ни долазити, кад га ни |
пустити нек иде, па у згодном тренутку да пристанемо уз друге и ми.{S} Али, зар не може настат |
ност према султану и своју тврду одлуку да одржава ред у земљи, а то му је давало нову снагу да |
да се с њима поздрави.{S} Пружи им руку да се рукују, но они обојица уграбише и пољубише га у р |
} Друга глава била је дата другом дечку да је понесе.</p> <p>Тако две одрубљене главе двојице ј |
ило би ми мило да видим ону јадну земљу да се једном смири, да преболе дубоке ране, које су јој |
ислити кнез Сима.{S} Па зар с том мишљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја издао!. |
маћин плану, пресече госта и не даде му да доврши.</p> <p>— Тешко овоме народу, ако је још и Ми |
одрубљену главу Драгићеву и заповеди му да је носи напред.{S} Друга глава била је дата другом д |
даље.</p> <p>Викну Лисовића и нареди му да пробере најпоузданије момке а повешће и Николу Новак |
погледао мрко на Драгића, показујући му да му није право што га ту види.</p> <pb n="289" /> <p> |
и!...{S} Сад је дошао!{S} Казала сам му да сте овде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се |
но иде из уста у уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у писму каже, па то још горе није хтео.< |
ни сам.{S} Молио сам га и поручивао му да се смири — он неће.{S} Молио сам царски двор да га т |
је одмах био позвао Николу, наредио му да Анту затвори, па је с места скупио око себе пријатељ |
право да судим тога човека?{S} Ја њему да судим!...{S} И ако му судим, имам ли права да га осу |
ти тај свој план.</p> <p>Писаће Герману да га обавести о последњим догађајима у народу и да му |
p> <p>Њих се двојица уклонише на страну да се о томе разговоре.{S} Одговори Вујичини били су не |
ика олакшица народу.</p> <p>„Кад знадну да си ти преко у Аустрији, оставиће <pb n="219" /> обез |
своје.{S} Он цвили и моли целу васељену да му опрости, да прими његово покајање и да буде милос |
тнајести.{S} Она је имала ретку судбину да види три разна века.{S} Да живи у 17, 18. и 19. стол |
златан дукат руски и даде га Стојадину да набави што треба за јело.{S} Још му препоручи, да ни |
дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — рече она мало после.{S} Кад је онд |
ољу и виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива.</p> <p>У том тренутку, ово вребало искочи |
ли су код Грка и нову наду и нову жудњу да што пре и сами окушају своју ратну срећу.{S} Но виде |
ца је остајао при свом првашњем тврђењу да писма нема.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ч |
је и научио, утећи, а оставити сиротињу да цвили и пропада...{S} Тако, тако, то је најбоље.{S} |
би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш — примети Милош.</p> <p>— Онда је најбоље |
теновића — Лисовића — и заповеди писару да му писмо прочита.</p> <p>— Ово ћеш, колико ноћас, од |
ја одмах мога Димитрија (писара) везиру да <pb n="262" /> узме изун за излазак, па да се ствар |
решимо на то, мораћу понова ићи везиру да га о томе известим, да ми се после што не накачи збо |
и:</p> <p>„Знамо да си ти предао везиру да посече ова два човека.{S} Ти једини можеш их и спаст |
товници, и да их је Милош послао везиру да их посече.{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у ка |
>По распореду Маврогени и Наум имали су да иду напред тако, како ће за једно пола сахата свуда |
еди сам.</p> <p>Симић и Крага хитали су да се очисте да што пре изађу пред Карађорђа, али се на |
и гледају прво своју корист и волели су да ми и пропаднемо само да не одемо Шваби или Французу |
пустара, у простоти својој, мислили су да ће правди доста добро послужити и тако просте справе |
да им се ти дућани поврате и претили су да ће их силом узети, <pb n="191" /> ако их Срби не хте |
оја отета имања.{S} У њином је интересу да Карађорђе не погине.{S} Он има овуд по Шумадији дост |
е понова врати на Драгићево трло, па ту да га чека, јер су ту склонитији и за разговор и за сас |
, да сам домами Карађорђа у Србију и ту да сврши с њим једном за свагда.{S} Тај савет чуо је од |
сле овога избора да пређе у Србију и ту да покрене нов устанак.</p> <p>У исти мах планула би бу |
аба!{S} Како мислиш!{S} Шта имам још ту да мислим?{S} Ваља ући у собу па зликовца секиром у чел |
ептиру, држећи у руци спремљену качкету да га покрије и улови.</p> <p>Али, ах! тек што је мали |
рема да се амо врати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Србију...</p> <p>Духовник га пресече: |
> <p>— Тек ако постигнем успех, моћи ћу да докажем да се нисам грабио за власт, јер ће свет вид |
Вујица га је ту упутио, поручив Драгићу да му у свему буде на руци.</p> <pb n="277" /> <p>Сутра |
несе</hi> поруку секретару Анти Протићу да одмах незадржано похита у Паланку.</p> <p>Тога дана |
о што ти и једну прословим о томе, хоћу да ми се закунеш часним крстом, и очним видом, и српско |
зимали ствар просто.{S} Кад некога хоћу да казним, онда та казна треба да буде тешка и осетна.{ |
ра и тиквицу шљивовице па понуди Вујицу да се прихвати.</p> <p>Изгладнео, испошћен дуготрајном |
веде Карађорђа у собу и даде му столицу да седне.</p> <p>— Шта раде Стојан и Крага? — упита он |
год. ја бих добио од Турака повластицу да се Србија уреди као вазална кнежевина, која би Турск |
из Ропочева.</p> <p>— Одох право Милошу да му се предам.</p> <p>— А он ће ти или одсећи главу, |
е управо дан данас.</p> <p>Кад му казах да је недеља, он се веома зачуди и после кратка ћутања |
где год у јуначком окршају, но дочеках да ме ви овде мрцварите, јер какве сте рђе, не умете љу |
долази тако у недоба, и заповеди одмах да га свечано приме, са свима <hi>парадама</hi> обичним |
и њега повуче за рукав и посу му одмах да се умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти чика К |
свих сто поједе, само овај страшни грех да не учиним...</p> <p>Сељаци већ видеше да Драгића ниј |
>Ту под сводом Сахат-куле зауставише их да им скину окове.{S} После их увезаше дебелим конопцим |
суђенике ваљало поштедити и оставити их да живе!</p> <p>Драгић диже главу и разгледао је, неће |
ио ове људе амо у Петробург и научио их да овако ружно говоре о мени, и да ме овако душмански п |
нутка задовољно склопио очи и рекао бих да умирем као најсрећнији човек на свету.</p> <p>Карађо |
да би за себе што извукао.{S} Хтео бих да <pb n="107" /> их видим шта би они радили да су овде |
бих настао код ових Турака, навалио бих да не зацењују много и да одсеку сви укупно, па да се т |
ш, пуно страшљиваца и издајица, готових да од страха служе Турцима против своје рођене браће.{S |
ваљивао.{S} А ја у два три маха, поумих да се разговорим о томе са самим везиром, да чујем шта |
колико пандура Срба и Турака, одређених да гоне хајдуке.{S} Кад би се појавило много хајдука, т |
о великих разбуктаних огњева, наложених да разгоне сутон ове хладне мартовске ноћи.</p> <p>Живи |
га опет познадох.{S} У два маха хтедох да му се јавим, па се опет тргох.{S} Бејаше ми некако з |
крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох да видим коње.</p> <p>После по часа Карађорђе и Наум от |
ва Милошева разбојничка чета, а ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно мрем.{S} Биће му |
, као и рођени отац — али и рођени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој прилици штедити.. |
некако баш не могадох.{S} Не хтеде реч да ми се превали преко језика, као да је од товара тежи |
емо моћи ништа велико да учинимо, а баш да се што и почне свршиће се с неуспехом.</p> <p>Вујица |
9 година био господар ове земље, па баш да је он од истине црни Циганин!{S} Што да у другом све |
наслони руком на оџак.</p> <p>— Па баш да се мре Перо — рече он не дижући главе, како се беше |
у његовом данашњем тешком стању, и баш да сте ти и Добрњац најбољи пријатељи, он би морао овак |
ога имао, као да на свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса и стрепим као од живе ватре, д |
b n="268" /> кумством нашим, те да знаш да никаквога опроштенија ни милости не може ти бити.{S} |
м ја то, господару.{S} Ти то добро знаш да ја нисам од оних којима ништа није право што се ради |
ш и везујеш, курво и ђидио.{S} Не можеш да одсечеш ни једну главу, док је не вежу кајишима и не |
опет обоје надмудрио.</p> <p>— Не умеш да ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухватила — ја |
бар тебе бог не умудри, да ми не даднеш да учиним ову несрећу и лудорију.</p> <p>— Ама, коју Ђо |
Драгића.{S} Јављамо ти ово да не рекнеш да је било силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо |
додаде:</p> <pb n="95" /> <p>— Шта ћеш да ћеш с овим људима, молим те, послушај и ти коју њину |
кати престрављен из постеље и нагињаћеш да бежиш далеко, далеко, али јој нећеш утећи.{S} Она ће |
ш одовуд, и због мржње на Милоша, хоћеш да дођеш главе и оној једној сиротињи.</p> <p>— Милош у |
уда ћеш?{S} Хоћеш да се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си наумио с Карађорђем?{S |
„Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си |
мехну:</p> <p>— Па шта?{S} Ти сад хоћеш да узимаш господара на одговор, како сме мењати своју н |
во и плаховито.</p> <p>— И ти сад хоћеш да се светиш?{S} Благо Србији, ала ће пропевати, кад ње |
крви, па је после миран.{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, као поручен!{S} Не, по Богу капетан |
но Милош.{S} Он ми поручује: „ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, погуби ову двојицу.{S} Опр |
га као железним клештима.</p> <p>Хоћеш да бежиш, да утекнеш: страх те; а кад је требало пролив |
као пиле не закољем, само ако се усудиш да што чиниш против ове наредбе господареве.</p> <pb n= |
овога тренутка да се кренете!{S} Мислиш да развучеш, да одужиш док се ствар не охлади, па после |
> <p>— За бога, најо, зар истина мислиш да би се сад могли вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} М |
огла поправити.“</p> <p>— Зар ти мислиш да би то помогло?</p> <p>— То је још једино што може по |
Шта како мислим?!</p> <p>— Како мислиш да се тај човек погуби?</p> <p>Марко се осече набусито: |
о, сад уздише још само за тобом.{S} Још да се напије твоје крви, па је после миран.{S} И ти хоћ |
та Наум кад осташе насамо.</p> <p>— Још да се чека Науме! — рече Ђорђе.</p> <p>— Их за бога, го |
право наследнога кнеза српског, а Милош да то богато награди и позлати.</p> <p>За Марашлију, се |
дећу шта ваља чинити“ — старао се Милош да сам себе умири.</p> <p>Али у исти мах, он је осећао |
к јаша!“ (живели).</p> <pb n="81" /> <p>Да ли су то били узвици подсмеха или изјава осећаја да |
нереда и ратова.</p> <pb n="195" /> <p>Да се сутра зарате Руси с Турцима, они би у првом реду |
ти и опростити!...</p> <pb n="88" /> <p>Да га је гуја упечила не би се Драгић жустрије окренуо. |
ршењу — ваљало је позвати Ђорђа.</p> <p>Да га зове преко људи, знао је да Ђорђе то неће поверов |
е Србе и друге балканске народе.</p> <p>Да сутра упадне у Србију, према расположењу какво је у |
томе како ће лакше убијати људе.</p> <p>Да не говоримо о рату, где је убијање на гомилу дотерал |
ило у почетку маја 1817. године.</p> <p>Да би прикрио прави повод овоме своме путу, Милош је св |
планова и намера по овој ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у будуће дешавале такве неприлике |
могао спремити за сваки случај.</p> <p>Да су ова решења испала неповољно за Милоша, он је већ |
та који се више чак и не разуму.</p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао и то га је сазнање љуто тишт |
годишњој борби српској противу Турака. „Да је Грчка имала војсковођу као што је Ђорђе, јамачно |
причекај!“</p> <p>Милоша пролази језа: „Да није <hi>он</hi>!{S} Да није устао, повампирио се и |
це и заустављајући свака путничка кола „да у њих завири,“ Карађорђе с Наумом боравио је скривен |
разговор шта и како да се чини.{S} Реч „да се убије“ почешће се чула, но Милош се на то чинио н |
бере да се Ђорђе крије од њега.</p> <p>„Да није дошао да о моме злу ради, што би се од мене кри |
е некако осећао сам и напуштен.</p> <p>„Да идем и да окушам срећу сам с људима које нађем у Срб |
посматрао га је дуго и пажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај озбиља не разуме, или се само <pb n="198" |
ови погледи као да су говорили:</p> <p>„Да ли овај погађа о чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p |
о скривио пред царем и пред ћитапом.{S} Дабогме, да ту није лако угодити шта ће се с Карађорђем |
рговали пићем.</p> <p>Истина, Русија је давала неку помоћ српским бегунцима, али за огромну већ |
т крвавих година Турци су неколико пута давали прилике и чисто нас нукали да се сами наравнамо: |
дотерао, по Богу!{S} До сад су кнезови давали откуп везирима, да спасу главе заробљених Срба, |
луку да одржава ред у земљи, а то му је давало нову снагу да што живље настане око извршења сво |
а даље чинити.</p> <p>Паштрмац је очима давао знак момку да не запиткује и да није требао ни до |
и и уцењивати Турке.{S} Карађорђе му је давао згодну прилику да пред Турцима прави упоређење из |
.{S} Пре неколико недеља кнез Ипсиланти давао вечеру, где се повела реч о деветогодишњој борби |
врши с Карађорђем.{S} Вујица није писмо давао из руку а изговарао се да га је негде изгубио.{S} |
рећи, то је да ово што се има, не треба давати за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика м |
итаћеш Вујици и показаћеш му га, али га давати нећеш.{S} Само ће се овде на крају потписати, да |
вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> <p>Старцу су тако брзо навирале речи на уст |
рска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће нам ре |
а је под њима на скоро пала и подлегла, давећи се у својој рођеној крви.{S} Стога је сад удешав |
узике бурно одјекивали, будећи у срцима давнашње успомене: из магловите, избледеле прошлости.</ |
њему опет једном синути освештана зрака давно угасле слободе.</p> <p>Али спремајући се за нов у |
лош се тек тада сети да је његова мајка давно умрла.{S} Он погледа боље ону жену и виде кроз су |
а нађе.{S} Пустиће глас да је Карађорђе давно већ био осуђен и уцењен, да је издата чак и писме |
н био је на измаку; сунце се већ бејаше давно смирило, а на далеком равном обзорју још је трепт |
к, Милош је то питање био решио давно и давно, много пре тога, и у дну његове душе одавно стоји |
</p> <p>У тој страховитој ноћи све живо давно је утекло и сакрило се у сигурна боравишта.</p> < |
твари пак, Милош је то питање био решио давно и давно, много пре тога, и у дну његове душе одав |
о с Карађорђем, у ствари, он се бочио с давно донетим решењем да Карађорђа убије.</p> <p>Та бор |
<head>У ДОМОВИНИ</head> <p>Сунце је већ давно било зашло, а после жарка летња дана бејаше се сп |
говору, као да је хтео да одахне или да даде жени времена да што и она рекне, ако би што хтела |
ни помена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде и црноме ђаволу Ђорђију дође крај.{S} Стуцаше се и |
(члан полиције) а он се накостреши, не даде ми ни реч изустити.</p> <p>— Ћут! — вели — о томе |
p> <p>Домаћин плану, пресече госта и не даде му да доврши.</p> <p>— Тешко овоме народу, ако је |
адоше на ногама докле везир и Милошу не даде знак да седне.</p> <p>После обичних поздрава и пит |
готово, џелат је очекивао само да му се даде знак, па да отпочне свој крвав посао.{S} Али тај с |
S} То је наскоро и Марашлија увидео, те даде знак Турцима да изађу, а осташе само Милош и његов |
понука госте да седну за пуну трпезу, и даде им пример.{S} Али после једног-два часа, видећи да |
ко се когод нађе да овако исто понуди и даде главу Милошеву, како он данас даје туђе, па се изг |
а Карађорђе извади златан дукат руски и даде га Стојадину да набави што треба за јело.{S} Још м |
воумици.{S} Затим махну руком одлучно и даде знак Николи.</p> <p>За тренутак у одаји је владала |
).</p> <p>Дете уведе Карађорђа у собу и даде му столицу да седне.</p> <p>— Шта раде Стојан и Кр |
на.</p> <p>Момак Јован изађе на скелу и даде знак непознатим људима на супротној обали, питајућ |
лиште, заповедник ове крваве свечаности даде знак руком да се посао отпочне.</p> <p>Јањичари пр |
рски говор вређао је Турке и заповедник даде знак да се Драгићу одмах без оклевања одруби глава |
држи Милоша да му то даје, и кад му то даде, онда море чинити што хоће.{S} Лукави Милош тако и |
се купити око Цукића.{S} Буљубаша Петар даде миг момцима да уведу Цукића у хан, где га склонише |
г злата.{S} Он не зна откуда му и ко му даде тај крст, само зна толико, да му је дат да га дигн |
, како бар тебе бог не умудри, да ми не даднеш да учиним ову несрећу и лудорију.</p> <p>— Ама, |
ли ту се испречише остале војводе па не дадоше ока отворити.</p> <p>— Да су Руси истинска браћа |
ао на скелу.</p> <p>— Јесу тројица, али дадоше ми знак да ће их само двоје прећи амо.</p> <p>— |
зорче изнутра закује даскама.{S} Цукићу дадоше да једе и пије, што је хтео и што се у хану нашл |
месан и практичан.{S} По одговору какав даду Руси свакако ће се знати бар то: раде ли бивше срп |
е девојче.</p> <p>— Е, што нисмо!{S} Не даду нам.{S} Ја мислим да су сад тамо у Тополи Турци, н |
да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поменути.{S} Пре неки дан наговестим неш |
један на другога, и да један другоме не даду да погреше.{S} Кад знају да ће цела фамилија да ст |
ан над другим најстрожију контролу и не даду један другоме макнути.{S} Јес, моје су казне биле |
Кроз педесет пуних година падаће плаха дажда, сијаће топло сунце, подухиваће тих поветарац, ту |
д благе јутарње росе, и од плодне бујне дажде, и од људи који га овако пометена с чуђењем срећу |
домами одбегле тице певачице, ала ни те дажде, ни ти снези, <pb n="70" /> ни те буре, ни све те |
То неће, то не сме да буде!...{S} Перо, дај амо твоје оружје рече Цукић, рапавим, испрекиданим |
јане, ако бога знаш?{S} Остави то сито, дај га овамо мени, па одите да вас отресем од прашине и |
рај, кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ дотле поднеће се го |
и да је било сасвим другачије.</p> <p>— Дај боже, најо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће |
бог ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Ми |
здао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Боже!... — Драгић се три пут прекрсти — О, не дај б |
.. — Драгић се три пут прекрсти — О, не дај благи Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто пу |
жда и није, али теби је сад лако.{S} Не дај само да ти други отме оно, што си сам својом рођено |
не ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже таке несреће, овако би се још могао и одговори |
морамо гледати да ову двојицу спасемо и дај о томе да се посаветујемо.{S} Како би било, да моли |
име, велим, лако би ја и то учинио, али дај ми пушку која бије одавде у Русију“.{S} Он прво одг |
вај човек, који је био пре 5—6 дана, ни дај боже.</p> <p>Међутим Карађорђа је највише пекло да |
био чисто као узет.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Кад се после почео мало по мало поправљати |
ити ко може самном барабар косити...{S} Дајдер, Драгићу, да видим могу ли.</p> <p>И после је ск |
аше ту крај колена Гитарићева.</p> <p>— Дајдер, побратиме, те мученице мало да повратим душу!{S |
ова пензија што је добијају из Русије, даје свакоме какав такав начин живота.{S} Оставити сад |
своје; он ишчупава праменове косе своје даје бури да их она развеје; он клече у блато и блатом |
је дужност.{S} А друго, то се никад не даје, то се узима.{S} Ко је дао право Карађорђу да осло |
Нека су баш и криви!{S} Па кривом се и даје милост; праштањем кривцу и твори се дело милосрђа. |
разбеглу српску војску, спасава шанац и даје целој битци други исход, уз припомоћ српскога ниша |
ољега, он гласа за најдостојнијега — он даје свој глас за Црнога Ђорђа, јунака од кога је Стамб |
од јастука удешена седишта, где се лепо даје седети с прекрштеним ногама.{S} Дуварови су махом |
ра, много пара, он држи Милоша да му то даје, и кад му то даде, онда море чинити што хоће.{S} Л |
их пара, па да ми понудимо више, но што даје Милош — то би можда једино помогло.</p> <p>— Није |
ди и даде главу Милошеву, како он данас даје туђе, па се изговори да то везир тражи, као што се |
век готов да <pb n="101" /> одговарам и дајем рачуна и Богу и људима — јер сам уверен да сам ра |
а је да убију најјача човека.{S} Ово ти дајем нека ти се и то нађе; за сваки случај није згорег |
ћеш тада морати сам изаћи у народ да му дајеш одговора и џевапа“.{S} Шта могу ја ту сад помоћи. |
ање и сметање.{S} Па деде, по души вас, дајте ми макар и један једини доказ, зато да се ја што |
запрепашћено. — То је страшно, али онда дајте да се као људи разговоримо, од онаква разговора, |
у у неке дугачке тршчане свирајке, које дају танке, развучене тужне звуке.</p> <p>Уз пратњу те |
о каква роба, прате ми сваки корак и не дају ми никуд маћи. <pb n="221" /> Дали нам ово мало пе |
е једино и изгубити.{S} На леп начин не дају они никоме ништа — рече Карађорђе живо.</p> <p>— А |
раз био, као и што је, они су ти што не дају овој сиротињи душом дахнути; они су и ове будале п |
о је свет, свет.{S} Прости људи лако се дају завести вештим обећањима, а кад се једном заглибе |
робе.{S} Том кострешењу турском највише дају хране бивше српске старешине, које шаљу у Србију б |
није, но што Милош ради.{S} Њега треба, дакле, помоћи, а не да му се подмеће нога, као што се о |
ве, што не држе задату реч!...{S} Није, дакле, ту вајде уздати се у њино обећање, већ ја треба |
ам себи гркљан ишчупао.{S} Баталите ме, дакле, немојте тражити од мене оно што бити не може.{S} |
ио, и као што сам и научио.{S} Немојте, дакле, варати тамо простодушне људе, па чак и амо царск |
ера по овој ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у будуће дешавале такве неприлике, он, Милош, |
аву вождову.</p> <p>Као што смо видели, дакле, 11. јула, у петак, Карађорђе је заноћио на трлу |
где мени за то хоће главу да откину!{S} Дакле добро је, и за сиротињу берићетно само онда кад с |
и после кратка ћутања додаде:</p> <p>— Дакле, трећи дан!{S} А ја бих се заклео да нема ни 2—3 |
да мре!...{S} Ја или он!{S} Позваћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му је тако суђено; таква |
су бог зна шта за Србију.{S} Са мном је дакле учињена једна неправда и једна обмана.{S} С тога |
уде.</p> <p>Страх од Карађорђа могао је дакле нагнати Турке да Милошу доста што-шта учине, и ту |
им се није смело излазити.{S} Ваљало је дакле целу ствар извести потајно, а то је ишло тешко.</ |
ли изродити у крвави сукоб.{S} Милош је дакле уверавао, да одлази у Београд да тражи начина как |
те погледе Милошеве.{S} Њих су се двоје дакле разумевали.</p> <p>А Марашлија је збиља о томе ми |
и већ је почео сазревати.{S} Ваљало се дакле спремати да се на време и плод убере.</p> <p>И ак |
ша у паклу испашта за све.{S} Да манемо дакле, целу досадашњицу — за њу сам ја увек готов да <p |
једини украс турскога Београда.</p> <p>Дакле наш поносни Београд, био је тада обичан источњачк |
Тако су позвани Павле и Вујица.</p> <p>Дакле ту сад није вајде оћуткивати.{S} Кад се с људима |
>Из далека се чуло како страховито бура дакће, али док би ударио длан о длан, урлик олујине одј |
сен. (Драгић је доцније причао да му је дала 15 ока меда).</p> <p>Драгић се радосно одазове тој |
овод лагано кретао, али пут им није био далек.{S} Сто до двеста корака и већ су били пред губил |
миле, налик на шум који долази од каква далека водопада.</p> <p>Цела калемегданска пољана била |
ћи земљу из најдубљих дубина.</p> <p>Из далека се чуло како страховито бура дакће, али док би у |
сам ја одашиљао моје момке чак у друге далеке нахије да тамо побију рођаке каква човека, који |
живи од милости једне старе жене, неке далеке куме своје, која га обиђе једаред у десетак дана |
брда и отима се да што пре сиђе у мирне далеке равни...</p> <p>Свуда унаоколо влада мртва тишин |
су, са затвореним очима, читала у књизи далеке будућности, оне две <pb n="69" /> жене крај ње, |
ене затворене очи као да су прозирале у далеке догађаје, које ни најбуднији вид не може да назр |
у ћутали.{S} Карађорђе се чешће губио у далеке мисли и у прошлости и у будућности, а Наум га ни |
ћи последње збогом од свију тих милих и далеких места и пријатеља, с којима се тужни певач за н |
и у једној удаљеној и усамљеној колиби, далеко одвојеној од других сеоских кућа у атару села Аз |
е пробудио, а ми смо били негде далеко, далеко.</p> <p>Тако је млађи синчић Карађорђев, Алексан |
рис, расу по зеленом лугу и оде далеко, далеко кроз свечану јутарњу тишину.</p> <p>Док је славу |
из постеље и нагињаћеш да бежиш далеко, далеко, али јој нећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где |
S} Негде у даљини чу се чобанско звоно; далеко у селу гласно је лајао некакав пас; још мало и и |
ву лекцију из последње побуне своје.{S} Далеко одвојена од православне Русије, на чији је позив |
кнежевом!...</p> <p>Крв шикну и попрска далеко у наоколо, али на велико чуђење присутних велика |
ом Београду, знали су је и у околини на далеко као видарицу, која од многих болести боље лечи н |
свет се бејаше утишао и његове речи на далеко се чуше.</p> <p>У тај мах неко остраг прошапута |
олини.</p> <p>У Пожези био се рашчуо на далеко неки Суљага <pb n="137" /> Чимбарлија.{S} То је |
и о своме харчу и ајлуку?{S} Гдје су на далеко чувени безистени и пазари биоградски, у које се |
се после пробудио, а ми смо били негде далеко, далеко.</p> <p>Тако је млађи синчић Карађорђев, |
е као мирис, расу по зеленом лугу и оде далеко, далеко кроз свечану јутарњу тишину.</p> <p>Док |
то друго.{S} А после, господар Ђорђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с ова два роба овде, |
кукурузу нешто шушти.{S} Он се окреће и далеко за собом, кроз сумрак, види како друмом трчи за |
— А где је Топола, браца Лексо, и је ли далеко — пита девојчица радознало.</p> <p>— Е, дете мој |
ка момка који је ту спавао, отпрате чак далеко на извор, божем да донесе тазе воде.</p> <p>Кад |
и он је, наопако му било, био забраздио далеко; и он је хтјео трагом онога Црнога.{S} Али као м |
по ваздуху, као да указује некуда тамо далеко, на далеку будућност, или као да пише по празном |
трављен из постеље и нагињаћеш да бежиш далеко, далеко, али јој нећеш утећи.{S} Она ће те стићи |
рнатора Стољетова тумарала по блиској и далекој околини, обигравајући све друмове и раскрснице |
и, а мисли су му лутале бог зна куда по далекој прошлости.</p> <p>На једаред онај зрачак поблед |
S} У природи је тишина, а овде онде, на далеком обзорју сену светлаци, знак да негде у даљини и |
сунце се већ бејаше давно смирило, а на далеком равном обзорју још је трептало силно руменило, |
баш у том тренутку Карађорђе угледа на далеком обзорју нешто мрачно и страшно.</p> <milestone |
nit="subSection" /> <p>Прво се указа на далеком крају источнога видика као нека сива замаглица. |
ајем!{S} Сунце тек што се смирило, и на далеком западу трепти још само последњи румени одсјај њ |
и зора се већ бејаше почела беласати на далеком истоку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
рно.{S} После туробне и облачне ноћи на далеком истоку указивало се проведрено јутро.{S} Коњ, ш |
се и шумовите брдске главице, што су на далеком обзорју опасивале читав један круг, везујући за |
сила а мисли му бејаху отишле у далеку, далеку прошлост.{S} Сећао се негдашњег сјаја и величине |
, као да указује некуда тамо далеко, на далеку будућност, или као да пише по празном простору н |
ке, душа ове старице као да се винула у далеку будућност и назрела у њој нешто мрачно и крваво, |
а њене мисли бејаху се некуд изгубиле у далеку, незнану даљину...</p> <p>Али и у тој заносној д |
тупно гасила а мисли му бејаху отишле у далеку, далеку прошлост.{S} Сећао се негдашњег сјаја и |
и не дају ми никуд маћи. <pb n="221" /> Дали нам ово мало пензије да глођемо, па сад мисле учин |
ашу лепу и слатку српску земљу, бог зна дали ћемо је кадгод још видети!...{S} Па је плакала, пл |
то су га учинили да је већи од свију, и дали му власт да свима суди и заповеда!{S} Ако ће Милош |
ога часа може планути нова буна и не би дали народу зенути. — Турске потернице крстариле би по |
и од Русије, пошто му Руси никако не би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руском з |
даде: — без царскога допуштења не би ми дали никуд маћи одавде.</p> <p>На понуду Карађорђеву по |
д, јер им се све чини, да су раји много дали и попустили.</p> <p>Било је и оштрих говора, а пал |
о <pb n="212" /> заточеника.{S} Нису му дали никуд маћи, све док не дођоше из Русије људи, трош |
Русима није допадало.{S} Они никад нису дали ни да се помене о томе, да ми можемо што сами за с |
и своје јасно звиждање, из кога се лако дало познати, како се труди да натпева свога супарника |
је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даља потера бесплодна.</p> <p>Стољетов је у очајању чуп |
>— Добро, не брини.{S} Иди ти сад, а за даље моја је брига.</p> <p>На томе се растадоше.{S} Вуј |
господара Вујицу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Јутрос |
исице на руке, па су питали шта им ваља даље чинити.</p> <p>Паштрмац је очима давао знак момку |
<p>У доцнијим годинама око 1825 — па на даље, кад се против кнеза Милоша почела јављати снажна |
ли он је брзо дошао до неких успеха, па даље није хтео ништа чути за Грке.</p> <p>Међутим, баш |
мо ми сад у Тополи, браца Лексо? — пита даље девојче.</p> <p>— Е, што нисмо!{S} Не даду нам.{S} |
је ствари, и тупана, који незнају ништа даље од носа.</p> <p>Па ипак сви ови људи, тако разноли |
акојаких мисли.{S} Тако се путовало све даље и даље.</p> <p>Жарки летњи дан био је на измаку; с |
зубима, окрете главу од огледала и оде даље.</p> <p>Викну Лисовића и нареди му да пробере најп |
асте ви; ко вас држи? — упита Карађорђе даље.</p> <p>— Држи нас господар Вујица.</p> <p>Карађор |
њима, а кад се једном заглибе онда газе даље из страха од одговорности.</p> <p>Говорећи о томе, |
ако размештене, кабадахије су очекивале даље вести и новости из Плане.</p> <p>Међутим, Лисовић |
њином погибијом, он из Трбушнице крене даље кроз вилајет, науман да пропутује свих шест нахија |
ма, уздиже се брдо Крушчица, од које се даље на југ пружа благ брдски повијарац, који је тада б |
ко забашурио свој отоични говор он рече даље:</p> <p>— Без срца!{S} Човек без срца!{S} То се че |
поднапили и коње мало одморили кретоше даље, уз песму и грају, говорећи да ће тако право у Бео |
у реду и путници се незадржано кренуше даље.{S} Пошто они одоше, кнез Максим ће рећи латову Па |
ући — Сам! а је ли оружан? — упита кнез даље.</p> <p>— Оружан је, господару; носи и дугу пушку. |
ојводо!... — викао је Драгић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момцима изгура напоље.</p> <pb |
ња борба још није била свршена, но је и даље трајало колебање, то је он био веома осетљив на св |
х мисли.{S} Тако се путовало све даље и даље.</p> <p>Жарки летњи дан био је на измаку; сунце се |
{S} Таким је путем он пошао, таким ће и даље ићи; његова слава и величина дићи ће се на гробови |
од најгоре Туркуше.</p> <p>Драгић би и даље говорио да га Милош не пресече, он цикну као гуја |
што је од свега најгоре било остајати и даље у неизвесности.</p> <p>Пошто је прво сам дуго хода |
опет што затребали, а сам оде да нареди даље што треба.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
већ што је требало тај посао пословати даље.{S} Ствар је била одлучена и сад је ваљало приступ |
рђе махну руком, као да би хтео пресећи даље сумње Наумове, па додаде само: — Остави Науме, све |
ени лептир већ је прнуо и весело летуши даље кроз свежи зрак, измањујући радосно својим шареним |
> <p>— Најгоре се бојим — говорио је он даље — погинућу убрзо, а нећу имати кад да учиним ништа |
му на све одговорила, он је запиткивао даље — јасно се видело да му то ништа не треба и да све |
опаде га нека дрхтавица и он није могао даље.</p> <p>Осакаћени несретни кнез Сима, болно је сте |
е горела је велика, лепа ватра.{S} Мало даље, крај ватре, бејаху са стране одорине, а у средини |
бејаше отегла велика бара крви.{S} Мало даље стајало је нешто увијено у повелику шарену бошчу!{ |
очи отворене.{S} Него склони се ти мало даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде |
е и казним у име султаново.</p> <p>Мало даље од њега, у полукругу стојали су везирови великодос |
апрезао све силе да удаљи Карађорђа што даље од Србије.{S} А гле сад!{S} Наједаред, он га је зв |
е српске старешине и војводе уклони што даље од српских међа.{S} Нарочито да Карађорђа спроведу |
Карађорђе је још те исте вечери кренуо даље са својим пратиоцем Наумом и сутрадан, лицем на Пе |
увијено у повелику шарену бошчу!{S} Још даље, на троножној столичици, стајала је велика зелена |
е, само ако рахатлук имао буде“.</p> <p>Даље, у писму од истога дана, упућеном Михаилу Герману, |
кочити, чим се Карађорђе појави.</p> <p>Даље се у писму казивало, како се народ у Србији одавно |
апори бити благословени успехом.</p> <p>Даље је напоменуо, како је он пореклом доиста Србин, ал |
већ против бунтовних јаничара.</p> <p>У даљем разговору Вујица је наваљивао да одмах јаве Милош |
те се Паланци, где су имали да сачекају даљи развој догађаја, па ако Вујица не убије Карађорђа, |
утно и као кроз неку маглу а из огромне даљине, осећао то, да он Карађорђа мора убити.{S} Он ни |
шка, како би се могао видети из највеће даљине и сијати до на крај недогледна обзорја.</p> <p>„ |
Зима протутњала, дани почели дужати, из даљине већ зенуло пролеће.{S} Кукурек огласио буђење пр |
е бејаху сишле с усана Драгићевих, а из даљине зачуше се тешки стражарски кораци и звека тамнич |
ти сахат по поноћи, кад се наједаред из даљине зачу коњски топот, а из мрака наскоро се указаше |
сно је лајао некакав пас; још мало и из даљине прво дође некакав неразговетан шум, после се чу |
тим додаде:</p> <p>— Чујете ли како из даљине лепо одјекују чобанске меденице?{S} Како сам их |
ећ је био на путу за Београд.</p> <p>Из даљине још се чула песма веселих Турака, кад у Рогачу у |
у даљину...</p> <p>Али и у тој заносној даљини она је налазила само оно што је тако блиско и та |
лупа већ се бејаху изгубили у сумрачној даљини, односећи собом Ђорђа, да га ни жена ни деца ник |
бе самога, бежи од грехова својих.{S} У даљини тражи олакшање обремењеној души својој, али све |
а тишина опет завлада на губилишту, а у даљини чуло се само нејасно комешање и шуштање гомиле, |
ик на испреплетане јауке који се губе у даљини.{S} У исти мах осети се јак дах буре, од чега за |
ности <pb n="296" /> и шуму.{S} Негде у даљини чу се чобанско звоно; далеко у селу гласно је ла |
обзорју сену светлаци, знак да негде у даљини има буре, која се можда полако примиче.{S} Милош |
о неразговетно шуморење, као да негде у даљини жубори какав неуморни поток, или као да се кроз |
аху се некуд изгубиле у далеку, незнану даљину...</p> <p>Али и у тој заносној даљини она је нал |
{S} Она је упирала поглед некуд у даљну даљину у којој као да нешто види и откуда као да <pb n= |
домамљивању Карађорђевом, и остала без даљих последица, Милош је доцније о тој ствари често и |
> <p>У једном дому, где је живела једна даљна рођака кнеза Симе, потанко су причали о Цукићевој |
утала.{S} Она је упирала поглед некуд у даљну даљину у којој као да нешто види и откуда као да |
се, не идем ја тамо да што узмем већ да дам још једино добро што ми је остало, а то је овај гол |
а му се тако може!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе речи, мој Мараш |
сподство.</p> <p>— Па јес, јес!{S} И не дам да ми преотму.{S} Него шта!{S} Да пустим да ми калу |
бити опасан.{S} И ја не бих марио да ти дам изун да га слободно можеш убити, чим наиђе у наш па |
з ваздух тако снажно и окретно, да љута дамаскиња чисто писну кроз зрак као гуја присојкиња.</p |
ој.{S} Он диже према себи широку, криву дамаскињу, оштру као љута гуја, а витку као кајиш, сабљ |
је био згодан.{S} Џелат узе своју криву дамаскињу оберучке хитро изману и снажан ударац паде по |
ког поднео на дар лепу, богато искићену дамаску сабљу, са жељом да Ђорђе њом једном за свагда п |
...{S} Да ли би то могли свршити Јова и Дамњан?</p> <p>Буљубаша Петар Лазаревић још се двоумио |
ажом одаслан у Београд везиру, коме је, дан пре, био упућен и <pb n="48" /> кнез Сима.{S} Међут |
о већ од толико година.</p> <p>Међутим, дан греха примицао се и страшна крвава смрт већ је била |
црне шумарци густих, младих гајева.{S} Дан се свршава, а ноћ настаје, и у овом свечаном тренут |
коме кипи, ври и пресипа се, док сутра дан опет све не умукне и опет не овлада мртвило.</p> <p |
говорио да <pb n="243" /> ће, као сутра дан, изаћи ту у једно село у околини Кишињева, где има |
ије кренут те ноћи, али је, одмах сутра дан рано у јутру под јаком стражом одаслан у Београд ве |
де на руци.</p> <pb n="277" /> <p>Сутра дан Драгић је косио у својој ливади, кад Карађорђе дође |
ио њин разговор те вечери.</p> <p>Сутра дан била су важна саветовања у дому Милошевом.{S} Сакуп |
света и бурне хуке и вреве, те по читав дан изгледа као какав огроман лонац, у коме кипи, ври и |
="subSection" /> <p>Било је пред Ђурђев дан 1817. године.{S} Већ од три недеље Милош се бавио у |
ти Аранђеле, зар си нам на данашњи благ дан ово донео — прошапута Драгић, па замуче пред разјар |
атка залогаја, ни слободна даха; која и дан и ноћ поджиже само једну мисао, једну тежњу, једну |
една једина мисао, која га је пратила и дан и ноћ, коју је дању на стотине начина превртао у па |
} Доћерали су два бунтовника, и за који дан биће посјечени.</p> <p>— А који су, дина ти? — упит |
ти мене, брате, гдегод прикрити за који дан, док не посвршавам неке послове и разашљем абер људ |
е остало ништа друго, но да се још који дан причека.{S} Тако је Вујица тешкао Карађорђа, а рече |
наног зимњег склоништа и виђам је сваки дан како некуда журно хита уз танану стаблику на, чијем |
.{S} За мене је лако.{S} Ја пијем сваки дан.{S} Ово је само теби намењено.{S} Него дед нагни јо |
S} По заповести Наполеоновој гину сваки дан хиљаде — и он је за то само велики војвода, понос Ф |
не даду о томе ни поменути.{S} Пре неки дан наговестим нешто нашем полициском приставу (члан по |
Калимегдану.</p> <p>Такав бурни и тужни дан освануо је 9 марта 1817. год. Још од ранога јутра г |
3_C14"> <head>XIV</head> <head>ПОСЛЕДЊИ ДАН И ПОСЛЕДЊА ВЕЧЕРА</head> <p>Беше освануо 12. јули 1 |
ало све даље и даље.</p> <p>Жарки летњи дан био је на измаку; сунце се већ бејаше давно смирило |
S} Лети су ноћи кратке, а дугачки летњи дан веома се рано указује на обзорју.{S} Тек ако је мин |
ре и нико не зна шта ће донети сутрашњи дан.</p> <p>Мало по мало утиша се и Карађорђе; још једн |
а робовања и да види како почиње рудети дан српског васкрса.{S} Рођена под владом Сулејмана II, |
ка ћутања додаде:</p> <p>— Дакле, трећи дан!{S} А ја бих се заклео да нема ни 2—3 сахата како с |
а, а да чија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?!{S} Турска, бели, није, но ваша!... |
илош уђе у ову собу.{S} Како су цео тај дан провели прво у раду, па после у гозби, у вече нити |
тишли на Драгићево трло.{S} Ту је остао дан два.{S} После му падне на ум да промени боравиште.{ |
ме упита које је доба и који је управо дан данас.</p> <p>Кад му казах да је недеља, он се веом |
ву душу, то никад више не излази на бео дан.</p> <p>Једном приликом, после једне крваве сече, у |
вечеру.</p> <p>— Мртви смо гладни, цео дан нисмо залогаја једног окусили.{S} При поласку незго |
одније да свраћамо у крчме, те тако цео дан гладни!</p> <p>С Чолокантицом Карађорђе је дуго раз |
им могу ли.</p> <p>И после је скоро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њим превртао пластове. |
доцне у вече.{S} Међутим провели су цео дан на коњима, јурећи по сеоским распутицама, гудурама |
зацрни.</p> <p>Јата птица, што су преко дан дремале по густим зеленим дубравама, скривене од дн |
ана у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, ама он |
ви не видите како Милош расте из дана у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{ |
ати о ономе што се догодило на пуних 40 дана доцније 13. јула на летњег св. Аранђела.</note> <n |
био подсмех кнезу Сими, кога су пре 2—3 дана ухватили у селу Ђелијама, где се код неких пријате |
и рекао да ће се вратити најдаље за 3-4 дана.{S} Међутим, освану већ и петак, 11. јули, а од Ву |
.{S} Ако би то војске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију трипут толико пошто је у Ни |
гласа од њега, а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити најдаље за 3-4 дана.{S} М |
тен; ни овај човек, који је био пре 5—6 дана, ни дај боже.</p> <p>Међутим Карађорђа је највише |
цу помрчина исто онако, као оно пре 5—6 дана Цукића.{S} А после, мртвој глави лека нема!</p> <p |
оја је пала од српске руке, још пре 7—8 дана и кнез Симину и Драгићеву, које ће турски џелат су |
ричињавало, да он једног <pb n="124" /> дана мора уклонити Карађорђа.{S} Још онда кад је трчао |
и злата.{S} Пре дваестак <pb n="136" /> дана дочујем да су опет дошли у бербу.{S} Котило ти тур |
и растали с узајамним прекорима.{S} Два дана доцније Милош је био по други пут код везира и сад |
се да човек из памети не изађе.{S} Два дана и две ноћи тада нити је легао, ни ока склопио, ни |
>У таком стању он је лежао већ пуна два дана, када га сељаци случајно нађоше, и већ је био поче |
била је стигла у Београд, и већ од два дана зијала је натакнута на колац и истакнута на бедем |
ић и залупи врата на колиби.</p> <p>Два дана доцније нађоше сељаци Вујицу мртвог у колиби.{S} О |
преко румунске границе.</p> <p>Трећега дана потера је ухватила два подозрива човека, који су, |
дио, прибирао камен по камен, а једнога дана дођоше људи из бела света, <pb n="207" /> привикаш |
немојте се ништа чудити, ако ме једнога дана нагнате да и ја учиним оно што неваља и што никад |
ника бавила се све до пред ноћ.{S} Тога дана у целом Београду, по свима домовима српским, а и п |
е састану те вечери.</p> <p>Целога тога дана Карађорђе је био добро расположен.{S} На путу за Д |
, спремљен за губилиште, где ће се тога дана извршити погубљење кнеза Симе и његовога друга Дра |
ом било и село Радовање, где се он тога дана и налазио неким послом.{S} Позван, њега дуго не би |
ага ни јава.</p> <pb n="278" /> <p>Тога дана у петак, 11. јула, Карађорђе је био срдит и зловољ |
у очи летњег св. Аранђела.</p> <p>Тога дана Карађорђе је рано устао.{S} Још се не бејаше ни ра |
опет виде у својој средини.</p> <p>Тога дана под ноћ, Карађорђе се састао са Вујицом Вулићевиће |
езадржано похита у Паланку.</p> <p>Тога дана у подне Анта је већ био у Паланци. <pb n="260" /> |
макла из кавеза.</p> <p>Међутим, петога дана после одласка из Кишињева, Карађорђе и Наум у глух |
орђа, баш и да дође.</p> <p>Тога истога дана, кад се то десило, Милош је у <pb n="120" /> вече |
се у писму наређује.</p> <p>Тога истога дана у сумрак, из Београда је отишло смедеревским друмо |
о буде“.</p> <p>Даље, у писму од истога дана, упућеном Михаилу Герману, српском пуномоћнику у Б |
ву, само с пет друга, напао у сред бела дана на велику турску каву браће Бирагића, ту разоружао |
ћ давно било зашло, а после жарка летња дана бејаше се спустило тихо свеже вече.{S} Сви предмет |
их он моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутарње росе, и од плодне бујне дажде, |
р.</p> <p>Дошав у Београд, одмах другог дана Милош је био већ код везира.{S} Марашлија га је до |
тада није још ни слутило, да ће једног дана то бити страшни уништилац јаничара.</p> <p>Одавно, |
>— Али шта ја да чиним, ако Црни једног дана ненадно бане у Србију, а честити везир ништа ми не |
ојеном плану, по коме је он имао једног дана да постане наследни кнез српски, и тако да оснује |
Јованово трло свршен је баш онога истог дана кад се Лисовић из Београда кренуо за Смедерево, с |
турски џелат сутра смаћи.</p> <p>Три је дана како ова два сужња капљу у казамету београдском и |
проговорим; што ми се по читаве недеље дана чело не разведри, што по читаве месеце идем мрачан |
се то покупи у народу у року од године дана.</p> <p>Милош је чисто подскочио кад је чуо тако о |
те из дана у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, |
S} Зар ви не видите како Милош расте из дана у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањи и |
p> <p>Ту је Карађорђе провео три четири дана.{S} Излазио је по околини, састајао се и с неким љ |
ера била веома оштра и трајала пуна три дана, резултат је био никакав.{S} Карађорђа је нестало, |
оја своме благу и сиротана, који по три дана залогаја не окушају; људи мека срца, који неће мра |
рима?{S} Кад је требало, Милош је у три дана по два пута летео са Дрине на Мораву и с Мораве на |
своје, која га обиђе једаред у десетак дана, донесе му по један хлеб и по котарчицу варива — т |
саном кнезовима у Цариград на двајестак дана доцније после ових првих писама кнез Милош вели ов |
и казују.{S} Кад сам тако пре двајестак дана слушала шта говоре неки људи што тек бејаху стигли |
ца ластавица.{S} Вила га је девет годин дана.{S} А десете поче да развија!...“</p> <p>„Је си ли |
тужби Милошевој одсјечена глава.{S} Ово дана опет ће двојицу посјећи.{S} Бојсе, синоћ су их дог |
ледамо очима.{S} Богме ће мој Ђорђе ово дана да крене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дат |
кнез Милош послао везиру и који ће ово дана бити посечени.{S} Људи су махом жалили што је дотл |
ад сваки гледао да накнади што је преко дана претрпео.</p> <p>Печени млади јаганци, добра шумад |
ње године, било би слишћено за неколико дана, и Србија и Срби понова би пали у голему немилост |
је ништа ни било.{S} Тек после неколико дана, кад је из Србије допро први ненадан глас о погиби |
еменисали баш они, који су пре неколико дана на њега највише викали и кривили га за најтеже зло |
који је у смедеревској нахији неколико дана у тајности живио.{S} Сиротињски плач и сузе уфатиш |
кићевој глави, која се већ ево неколико дана суши на коцу турскоме <pb n="68" /> у тврђави.{S} |
тво!“ Тада ће мрак обузети Србију, у по дана смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовима п |
ећао, брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад се о томе не говори.{S} Али о повратку он и н |
А како си радио требало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се никад не долази. |
оворе, да душа после смрти за четрдесет дана обилази сва она места, куда је човек за живота про |
шлија, пред чијим су конаком пре недељу дана тојагама на мртво име испребијали три српска кириџ |
ребијали само за ово неколико последњих дана!{S} Хвалиш се да си одагнао и стукнуо Турке, а ова |
у и дошли у Србију.</p> <p>Но последњих дана почео је бивати јако нестрпељив.{S} Тешко га је му |
.{S} Ако бог да те пође добро, за месец дана сви ће ови дојурити тамо и биће ми поуздани помоћн |
какав зрачак наде а они по читав месец дана неће да приме наше посланике, макар било и на десе |
рђем.{S} Није се могао одржати ни месец дана.{S} Али за тебе је друго; теби он може истински би |
ална кнежевина, која би Турској плаћала данак, а иначе у земљи управљало би се по својој вољи, |
ога савршенства — само убијање криваца, данас је куд и камо одмакло од онога како се тај друштв |
твојих зулумчара сиротиња <pb n="44" /> данас горе пишти, но што је пре три године пиштала од < |
едино добро које има — живот свој...{S} Данас је петак.{S} Рачунам да ћу у Србији бити у идућу |
их десет пошло истим путем и трагом.{S} Данас казним једног брата — сутра други брат понавља ту |
град?{S} Јуче се за Беч машали руком, а данас благодаримо Алаху што нам и Биоград уздржа.{S} Хе |
еће ни за што да послуша.{S} Како ми је данас било кад чух господара Аксентија!{S} Каже, Милош |
и својом рођеном грбачом!{S} Ово што је данас не долази сваке године.{S} Много ће воде протећи |
сподара Ђорђа.{S} Истина, кнез Милош је данас сила, али опет је он мали да може Карађорђу и на |
аш Илија Милосављевић-Коларац, чије име данас благосиљају тисуће уста српских.{S} Какав удес!</ |
Србију!{S} Стид и грехота шта се од ње данас ради!</p> <p>— Претерујете, господару!{S} Нешто ј |
о.{S} Милош, и сви <pb n="31" /> што се данас око њега купе, висе још о Карађорђевом пикљу.{S} |
изговори да то везир тражи, као што се данас Милош изговара...</p> <p>После оваких речи баба б |
Србо је ово, Туро, Србо, хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други.{S |
вака његова чувања.{S} Србија шпијунише данас шта се ради у суседним државама, па то Милош брже |
одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако и оно што и пре три године.{S} М |
ила ратна савезница Русије.{S} Русија и данас води велика рачуна о Србији, и стара се свакојако |
у је Карађорђе за живота градио и где и данас борави прах његов.</p> <p>Но ту је само прах од т |
је на све стране.</p> <p>Тако је било и данас.{S} Позвана на разне стране болесницима, она се ј |
рним цртама турских градова, какви су и данас многи у европској Турској.</p> <p>Српски живаљ би |
аку таку погодбу, турска сабља би још и данас севала по Шумадији, браћа Руси за цело не би поте |
рску, сузбио би је ти, господару, па би данас мирно боравили, у својој отаџбини.{S} Али сила ни |
и ми већ одавно били у Тополи, и све би данас другчије било.{S} Али шта да чинимо!{S} Дођоше он |
бих имао коме испричати све ово.{S} Али данас су времена тешка и опасна, човек мора презати и о |
ашњице, а настаће многе новине, које ми данас и не слутимо; деца ће постати мужеви; младеж ће о |
гова вредност, капитал су од којег и ми данас живимо.{S} Милош једе из хамбара који је Карађорђ |
уку у чељусти?{S} Зар ће Милош пожалити данас твоју главу, кад је ономад појео Цукићеву?{S} Јес |
м и ја издао.</p> <p>— Е, овај је човек данас на нешто нагазио!{S} Хеј, по Богу, капетан Драгић |
Милоша, јер ово је његова сабља што нам данас главе сече.</p> <p>Драгић је ово изговорио гласно |
упита које је доба и који је управо дан данас.</p> <p>Кад му казах да је недеља, он се веома за |
о понуди и даде главу Милошеву, како он данас даје туђе, па се изговори да то везир тражи, као |
тегобе наше, што се од тога доба па до данас претурило преко главе и од Турака и од својих.{S} |
ила их на свој начин.{S} Слушајући како данас свој своме ради о глави, и како кнез Милош сам хв |
, гдје је наш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно посрнули, и видимо се као божјаци, за |
народну — пресече га Добрњац живо. — То данас и деца у Србији знају, да се одовуд једнако џара |
то и јесте књаз да му их неда.{S} Везир данас тражи од Милоша туђе главе, а сутра ће од другога |
ч, као Влах питу.{S} Што краљеви за нас данас знају и што Турци воде нека рачуна о нама, то од |
би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богати двори и сјајни биоградски турски теферичи? |
да су је створиле језуите, људи који су данас на врло ружном гласу, али у оцени чије дуге и бур |
S} Да није било њега, не би било ни њих данас.{S} Готовом детету лако је бити отац, брајане мој |
, грдно ли си се иступила, кад не мореш данас једнијем махом да прерубиш ни ову паучину, што се |
овору ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свршено.</p> <p>Последње речи још не бејаху |
сти под ударцима сабље џелатске.</p> <p>Данашња престоница краљевине Србије 1817. год. још је б |
транама, у нашем лепом Београду.</p> <p>Данашња српска краљев. престоница имала је тада (у поче |
.</p> <pb n="78" /> <p>Ту на самом углу данашњега парка калемегданског био је рашчишћен и порав |
главну ствар.{S} Ипсиланти објави да на данашњем скупу имају да сврше веома важан посао — да из |
ад је да помогне кнезу Милошу у његовом данашњем тешком стању, и баш да сте ти и Добрњац најбољ |
<p>— Јао, Свети Аранђеле, зар си нам на данашњи благ дан ово донео — прошапута Драгић, па замуч |
аће нови адети, нестаће много штошта од данашњице, а настаће многе новине, које ми данас и не с |
ратима нове двокатне дрвене куће, према данашњој Саборној Цркви у правцу испод Старога Здања.</ |
па да се ствар одмах свршава и да се не дангуби — рече кнез Милош журно.</p> <p>Анти се разведр |
добро, он не мари!“ А што ја по читаве дане реч не проговорим; што ми се по читаве недеље дана |
ску, ја који сам видео лепше и светлије дане; ја који сам некада тврдо веровао у васкрс пропале |
вилоруним стадом својим проводио сретне дане по зеленим мирисним дубравама српским; како је доц |
силе и господства турског!{S} О страшни дане!{S} О ужасни часе, о несретна годино српска!...{S} |
пасна мрежа, Карађорђе је мирно боравио дане, склоњен у сеновите лугове јасеничке, који су му б |
Марта 1817. године.{S} Зима протутњала, дани почели дужати, из даљине већ зенуло пролеће.{S} Ку |
ота били су за београдске Србе уједно и дани страха и туге, јер они су наступали само онда кад |
а одахнути.</p> <p>— Страшни су то били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више повр |
и опет не овлада мртвило.</p> <p>Али ти дани бујне вреве и живота били су за београдске Србе уј |
у слободи и провела детињство у славним данима јуначке борбе, ваља сада понова да повију врат и |
опевао је мушко зрело доба, када је, у данима славе и величине српске, као соко прелетао с бој |
а онај туркешања у Србији бар би једном дануо душом!...{S} Јест, свију треба да нестане да би М |
ијом, <pb n="121" /> с тога је ова соба дању изгледала мрачна.{S} Сад у ноћ осветљавана је са д |
о, све га је вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} |
која га је пратила и дан и ноћ, коју је дању на стотине начина превртао у памети и ноћу о њој с |
од тога доба, та га је мисао пратила и дању и ноћу као рођена сенка његова.</p> <p>— Нема друг |
рске потернице крстариле би по селима и дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко мајчино.“</p> < |
еси главу.{S} Истина, Милошеве потере и дању и ноћу шушњаре на све стране, али ми знамо стазе и |
ачуди овом похођењу.{S} Та њега нико ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, па још по овако |
<p>— Ама шта, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> |
а лицу.</p> <pb n="135" /> <p>— Па шта, дао ти Бог овако заједно са зобницом?!{S} Какав ли је т |
</p> <p>— Истински ти велим, господару, дао ми Бог — понови Врља не мењајући израза на лицу.</p |
И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов покушај сретно испао.{S} Што сад он мор |
ригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{S} Чудно питање.{S} Пре свега то и није н |
се никад не даје, то се узима.{S} Ко је дао право Карађорђу да ослобађа Шумадију?{S} Она га ниј |
ој буни.</p> <p>Али кнез Милош <hi>није дао Турцима</hi> да се мешају у унутрашње вилајетске по |
трашни су то били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — рече она мало по |
твар не би развидела, он то никад не би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што мене |
га!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је мени дао то право, да ја спасавам ове људе и да ја водим бри |
најбоље војводе.{S} Тако кажу, да је он дао Турцима те су удавили војводу Молера, а на душу га |
а се има, богдице, откуд, народ би радо дао, светли везире, само да се откупи од овога хајдука. |
на његову дару, он је нама до сад лепо дао.{S} Истина то је твоја заслуга, али ту има много и |
име заробљенога народа грчког поднео на дар лепу, богато искићену дамаску сабљу, са жељом да Ђо |
злати.</p> <p>За Марашлију, сем богатих дарова од Милоша, то је била још и нова згода да пред д |
јатеља народна.{S} Хвала Богу на његову дару, он је нама до сад лепо дао.{S} Истина то је твоја |
S} Но врата су била од дебелих растових дасака, и није их било лако отворити ни разбити, баш ка |
но провири кроз рупу између прислоњених дасака.{S} Гледао је зорно у колибу за један тренутак.{ |
ареди, да се то прозорче изнутра закује даскама.{S} Цукићу дадоше да једе и пије, што је хтео и |
и она попустише.{S} Под силним ударцима даске прскоше, још један напор и разглављена врата с тр |
колибу, јер још по издаље виде да неке даске леже оборене.{S} Завирујући око тога, он уђе унут |
лоњена дебелом храстовом <pb n="295" /> даском, али он се трудио да по дисању распозна спава ли |
украј себе бејаше метуо велику храстову даску, која га је заклањала са стране.</p> <p>Лево од њ |
секиру у крај себе, оберучке узе једну даску и уклони је на страну.{S} Сад уклони и другу и пр |
гу јагњећу, па све то поређа по широкој дасци, која им је служила као трпеза.{S} Вујица је ужур |
аде тај крст, само зна толико, да му је дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади горе н |
руком и новац избројао што му је на пут дат.</p> <p>— Што нема печата, не треба се чудити.{S} Т |
ети напоредо с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја бих сад био последња кукавица кад не бих одр |
је носи напред.{S} Друга глава била је дата другом дечку да је понесе.</p> <p>Тако две одрубље |
а сам ја теби скривио и учинио да ми не дате мира чак ни амо у туђој земљи, као да је мени мало |
, живи те Бог посекао, ко ће сад џевапа дати Цариграду?{S} Знаш ли, добро те не знало, како ће |
меда, па памти колико ће ти та кошница дати на јесен. (Драгић је доцније причао да му је дала |
е у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо, само се |
оку од године и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу писмену наредбу да чува међе од Карађорђа, |
радовали за те.{S} Као велимо, да хоће дати бог само да се ти једном вратиш у Србију, па би по |
ме у најкраћем року вратити; како ће ми дати читаву једну војску ако затреба; како ће казнити Т |
земња тако мала да не би могла обојици дати све што вам треба?{S} Зар би вама било тесно да ст |
ци потраже моју главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, којекуд |
им људима и свакоме ко нас слуша нећемо дати да се меша у његове послове, а он сам с оним, што |
91" /> ако их Срби не хтедну добровољно дати.{S} Међутим, Срби су се окружили оружаним момцима |
газити у така безакоња.{S} А неће му то дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и кума В |
SRP18933_N6">Ово је писмо у истој књизи датитаро 26. јуна 1817. што је свакако такође погрешно. |
аљевине Србије“ од браће Петровића, под датумом 3 јуни 1817 што је свакако погрешно, јер 3. јун |
ли умешали у што не треба.{S} Надао се, даће се тргнути и освестити, али они су ове године поте |
ки пријатељ.</p> <p>Овде за ову двојицу даће још и више.{S} Кад би било откуда пустих пара, па |
или не, и брижљиво је ослушкивао сваки дах, сваки и најмањи шум, што је долазио из колибе.</p> |
ло оно неразговетно брујање, онај шумни дах великога града, који се често опажа на читав сахат |
Кад се у пролеће буди, природа има свој дах.{S} И ово тихо жуборење, које овако мило лебди суто |
бе у даљини.{S} У исти мах осети се јак дах буре, од чега затрепери сваки листак на горостасном |
на сна, ни слатка залогаја, ни слободна даха; која и дан и ноћ поджиже само једну мисао, једну |
дине.{S} Велика кава на Зереку, великог дахије Аганлије, препуна је дима и гостију.{S} Више од |
дне свирке, коју допуњује вешто ударање дахира, што као перце игра у рукама раздрагане играчице |
она ево доврши своју чудну игру; звучно дахире одјекну још једанпут, заносна играчица још се је |
да видим овај измучени народ да једном дахне душом, да дигне главу, да прибере разгнану поробљ |
и су ти што не дају овој сиротињи душом дахнути; они су и ове будале подболи и навукли их, да с |
аскрави ледену кору, да врелим љубавним дахом загреје земљу и измами из ње хиљадама плодних кли |
укосиле, у подигнутој руци, у премрлом даху огледало се преклињање, да се Марко заустави бар ј |
своју плаву главицу, шиљући у мирисном даху радосне поздраве првим зракама блага јутрења сунца |
само тако чини, а нека дође да сам купи дације по народу, па ће видети како је сељачки грош ску |
о пружи главу, да је вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха, х |
<p>— Али за бога, побратиме, па што не даш књазу Милошу то некакво несрећно писмо?{S} Ја чујем |
ица имала је тада (у почетку 1817 год.) два господара — старога господара Турчина, чије је госп |
араном лицу сијала су се само два жива, два још сјајна ока, у којима као да се беше прикупио са |
оју снажну, извежбану руку, потресе је, два три пут махну њоме кроз ваздух тако снажно и окретн |
амо наше Србе.{S} То је чудан народ!{S} Два Србина где се сретну отимаће се о власт, ко да буде |
лола, да учиним с њим што не треба.{S} Два три пут ме је тако безобразно погледао, чисто као д |
е они растали с узајамним прекорима.{S} Два дана доцније Милош је био по други пут код везира и |
сам се да човек из памети не изађе.{S} Два дана и две ноћи тада нити је легао, ни ока склопио, |
ш се напред продужавао у две струке.{S} Два снажна помоћника џелатова дочепаше, један за једну |
, што би имали једно другом да кажу.{S} Два набрекла <pb n="215" /> срца изливала су се једно п |
е.{S} Коњаници су ишли право к хану.{S} Два спољна стражара примакоше се ближе, да виде хоће ли |
еко непрегледних бесарабских равница, а два путника опет се удубише у читаве облаке свакојаких |
ио и на махове нестрпљиво махао руком а два пута проговори љутито:</p> <p>— Није вала!{S} По ду |
јекну песма славујева; и тако су се ова два шумска певача у зеленом лугу дуго натпевала, поздра |
мо да си ти предао везиру да посече ова два човека.{S} Ти једини можеш их и спасти.{S} Не хтедн |
утра смаћи.</p> <p>Три је дана како ова два сужња капљу у казамету београдском и изгледају свој |
далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с ова два роба овде, којима главе висе о концу и којима још с |
Док се овакав разговор водио између ова два политичара, у другој српској кући, у једној нахерен |
</p> <p>Наста подуже ћутање.</p> <p>Ова два човека били су кнез Сима и Драгић.</p> <p>Стојећи, |
ад се у говору одушеви и занесе, његова два сјајна ока сијала су као два црна жива угљена.</p> |
памука, натопљена зечијим лојем, па га два три пута превуче преко сабље.{S} После је стиште у |
овек, доста би било да пошљем пред њега два моја пандура.{S} Али овде је невоља — опасно је пус |
p>У тај мах чуше се две пушке.{S} Друга два момка <pb n="298" /> убише Наума, онде на месту, кр |
<pb n="34" /> коме су биле остављене за два три прста и обадве главне жиле што из срца воде.</p |
рка не могаде видети, јер он одступи за два три корака назад и стаде у сенку, крај врата, а у т |
оју је већ стајао турски џелат са своја два помоћника.</p> <p>То је била огромна људа с грдном |
несретни Марко том приликом убио и нека два шипарчића, што су се ту десила у владике.</p> <p>— |
не сламе, на којој су у казамету седела два бледа, изнурена човека.{S} Један од њих чисто се тр |
</p> <p>Трећега дана потера је ухватила два подозрива човека, који су, по њиховом рођеном прича |
се пред дућанићем, пред којим су расла два огромна јаблана.</p> <p>— Овде је дућан, а кућа је |
рела је мала ватра, тако да је једва на два три корака унаоколо осветљивала.</p> <p>Сви ови људ |
етљене с две олајне лампе, намештене на два краја дугачкога стола, који је заузимао средину ода |
олики људи главом платили...{S} Крв она два невина детета, што их грозни Штитарац као јагањце п |
да на страшном суду изведу преда те она два мученичка детета, па ти <pb n="127" /> она покажу с |
— старцу није ни на ум падало да су она два човека нарочито била подметнута да пронесу <pb n="2 |
> <p>У таком стању он је лежао већ пуна два дана, када га сељаци случајно нађоше, и већ је био |
мрачна.{S} Сад у ноћ осветљавана је са два жишка, која су по соби расипала жуту, прљаву али до |
једнаке наде и уздања.{S} Не, то су сад два света, и то два света који се више чак и не разуму. |
лава била је стигла у Београд, и већ од два дана зијала је натакнута на колац и истакнута на бе |
и оставе на миру.</p> <p>Споља поставе два стражара, један да чува стражу код прозорчета, а др |
ће.</p> <p>На вратима тако исто поставе два стражара.{S} Сем тога Петар простре своје ћебе и ле |
нако.{S} Милош најпосле реши, да позове два најбоља своја пријатеља и да њих припита шта да учи |
Драгић са својим синчићем.{S} Никола је два три пут погледао мрко на Драгића, показујући му да |
а је онда дочепа за чуперке, отресну је два три пута, домаши испражњену торбу, бацну главу унут |
нда устаде, прохода мало, и за то време два три пут је загледао у сахат.</p> <p>— Што ли то нем |
им.</p> <p>Требао је читав сахат док се два незнана путника превезоше на српску страну.{S} Прев |
повелик ручак.{S} На ражњу вртела су се два јагњета, а крај огњишта, на прпору, стојала је вели |
ки топот, а из мрака наскоро се указаше два црна коњаника, увијена у дугачке црне гуњеве.{S} Ко |
и кола уђоше у башту.{S} Из њих изађоше два човека, један средња раста, а други необичне, огром |
ло необична, врева.</p> <p>Прво се чуше два три пуцња узастопце, онако као кад неко шенлучи, па |
вуче за обараче и куршуми синџирлије из два пиштоља разнели би груди Петрове.</p> <p>А то се на |
да му покажу где има закопана оружја и два топа, да све то утроши на народне потребе.</p> <p>— |
ађорђе је тада имао две старије кћери и два млађа сина.{S} Женске су биле удате и то Стаменка у |
ше.{S} Мало после унесе ибрик с кавом и два филџана, па све то спусти на кубе.{S} По тој спреми |
ђене српске руке, по заповести и угодби два рођена кума своја.</p> <milestone unit="subSection" |
јаком стражом, Милошеви момци дотерали два човека окована у ланце од главе до пете, а вели се |
хаја везиров и други имају по један или два репа.</note> <note xml:id="SRP18933_N3">Историја пр |
<p>Пружише јој и старица прогута гутљај два.{S} То је доиста мало оживи.{S} Са мртвачки бледих, |
доста јаку светлост.</p> <p>Било је тек два сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како су цео |
ор.</p> <p>Вујица је био довео са собом два своја и 5—6 Милошевих момака, међу којима је био и |
е.{S} Од оружја сада је имао за појасом два сребрњака, с обичним зеленокорим ножем и везеном ар |
и на Драгићево трло.{S} Ту је остао дан два.{S} После му падне на ум да промени боравиште.{S} В |
ћки.{S} Очи су му сијале из сумрака као два жива раздувана угљена жеравице, а грозничава унутра |
се, његова два сјајна ока сијала су као два црна жива угљена.</p> <p>Јоргаћ је говорио кратко, |
остао да ноћи ту код њега, но да је око два часа по поноћи изашао да се мало прошета по чистом |
етар се сасвим утиша, а после подне око два часа, слабуњаво зимско сунце проби се кроз облаке и |
невоља од Милоша.{S} Код њега није било два лица, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је био от |
дубоко испараном лицу сијала су се само два жива, два још сјајна ока, у којима као да се беше п |
S} Само да је више галаме!{S} Узми само два тројицу, који су ти најпоузданији.{S} А најпосле ни |
Кад је требало, Милош је у три дана по два пута летео са Дрине на Мораву и с Мораве на Дрину.{ |
здања.{S} Не, то су сад два света, и то два света који се више чак и не разуму.</p> <p>Да, Кара |
урцима било и чувених убојица, нарочито два брата Зафирагића, што су својим зулумима били досад |
ћу стадоше господска кола, запрегнута с два красна зеленка, које је цео Кишињев познавао.{S} Из |
ћ са својим десетогодишњим синчићем и с два обезглављена крвава трупа.</p> <p>Одма пошље дете у |
и-ага (повереник београдског везира), у два маха говорио ми је о томе кад сам последњи пут био |
још се грчи, увлачи и опет се плази; у два маха нешто проблебета, рече нешто — две последње не |
аве сеисане.{S} Срце ме је болело.{S} У два маха излазио сам, те их пресретао, али увек, сетим |
рушио се, али ја га опет познадох.{S} У два маха хтедох да му се јавим, па се опет тргох.{S} Бе |
о поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, поумих да се разговорим о томе са самим в |
ово дебло.{S} Тако наслоњен Карађорђе у два три маха зену, па се онда притаја.</p> <milestone u |
и не може да почне.{S} Међутим, он је у два маха бацао на њу крадимичне погледе испод ока.{S} С |
гледао као да спава.{S} Митрополит је у два маха долазио до њега, с намером да га викне и да му |
чиначки погледи Новаковићеви, који се у два три маха ћушкао око Карађорђа позвецкујући оружјем. |
>— Што ли то нема кума Вујице! — рече у два маха, као вајкајући се, а после приседе на траву, и |
шче Фаразлибашино служио у Паланци, и у два три маха грохотом се насмеја, што је код њега и у р |
љове, неколико пута махао је главом и у два пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и право, готово |
еде.{S} Витак и окретан као тигар, он у два три скока прилети колиби, али тако пажљиво и нечујн |
о изазивачки нападао и вређао.</p> <p>У два маха снажна рука Карађорђева и нехотице се дизала и |
в сахат водио се овакав разговор између два побратима, али без икаква успеха.{S} На све предста |
отпуно сложна.{S} Управо о њима владају два потпуно супротна мишљења, јер док их једни сматрају |
јице јунака српских носила су у наручју два малена неодрасла дечка српска.{S} Овај први дечко б |
рен-Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчин сркну два три пут убрзо расхлађени дим из наргила, погледа ун |
о је како рече Ага-Џоне.{S} Доћерали су два бунтовника, и за који дан биће посјечени.</p> <p>— |
о полагано, стопу по стопу.{S} И ако су два реда јаничара опасивала осуђенике, светина се опет |
украшеној дворани.{S} Марашлија, са још два стара Турчина, пушио је седећки наргиле кад Милош у |
рбина, домаћина куће, Ђорђе ту нађе још два човека — један је био сувоњав, сед старац, отмена и |
мо у другом правцу.</p> <p>Милош је још два три пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и |
, и даде им пример.{S} Али после једног-два часа, видећи да ни јело ни разговор не иде, гости с |
, г. митрополит нека га не чека.</p> <p>Два пуна сахата трајао је разговор између Карађорђа и љ |
итарић и залупи врата на колиби.</p> <p>Два дана доцније нађоше сељаци Вујицу мртвог у колиби.{ |
рушили и попалили.</p> <p>О аустријској двадесетогодишњој окупацији Србије причала је, као да ј |
јају под теретом сребра и злата.{S} Пре дваестак <pb n="136" /> дана дочујем да су опет дошли у |
овод се једва силом пробијао напред.{S} Двајестак спахија на добрим коњима и под богатим сјајни |
пасму, писаном кнезовима у Цариград на двајестак дана доцније после ових првих писама кнез Мил |
мори, а у предњој соби чула се граја од двајестак гласова, који су сви говорили на један мах.{S |
n="170" /> <p>На томе састанку било је двајестак људи, махом непознати Карађорђу, но који су њ |
како то они казују.{S} Кад сам тако пре двајестак дана слушала шта говоре неки људи што тек беј |
јевачким друмом читав буљук Турака, њих двајестак на броју, сви на добрим коњима, а до зуба нао |
молбеницом, на којој је било потписано дванаест најважнијих кнезова, преклињао руски двор, да |
<p>„Куме Вујица!{S} Са согласијем свих дванајест кнезова закључили смо ови час да Карађорђа ук |
ким трговцима.{S} Уз то још отме човеку дванајестогодишњег синчића, те га са својим харамијама |
унаци, све лавови а не људи, и ми смо с двапут мањом силом смрвили и развејали војску као оно к |
ку из Цариграда, и нису чекали да им се дваред понавља.{S} Ко је био тугаљив око врата, обично |
/> <p>Оџаклија је опет јасно осветљена, две велике цепанице луча букте крај оџака.{S} Никола бр |
де и у њима као да заблисташе две сузе, две последње сузе...</p> <p>Језик испао, али још се грч |
Ја сам човек и не могу имати две вере, две речи и две заклетве.{S} Једном сам се зарекао и то |
ске кучиће, што огулише пола нахије.{S} Две године како саставља сиротиња пару на пару, да се о |
два маха нешто проблебета, рече нешто — две последње неразумљиве, загонетне речи, што их одсече |
промуца поп и стуче натраг, кад угледа две нагрђене жртве.</p> <p>Но Драгић га мало охрабри, а |
те је тако <pb n="86" /> само направила две дубоке, крваве ране, које су зјапиле једна крај дру |
ће; народ се комеша; кнез Милош гори на две ватре и нико не зна шта ће донети сутрашњи дан.</p> |
пута нема! — примети Вујица.</p> <p>На две ватре горим због њега, бог га живи посекао — рече М |
и срдити на све нас, што смо се за ове две године мало отргли и отресли.{S} Ако би то војске б |
е с толико муке и јада накрпљало за ове две последње године, било би слишћено за неколико дана, |
има ништа није право што се ради од ове две-три године на овоме.{S} Ја бих хулио донекле своје |
сти.</p> <p>Међутим, грчки утицај у ове две подунавске земље довољно је јак, да их може кренути |
рати у прладину.</p> <p>„Овде, међу ове две кладе — мисли Милош у себи — јес, овде ћу га сакрит |
S} Ова оволика убиства!{S} Кажу, тек је две године како је узео власт у руке, а поби толике људ |
ранци, скркли у непролазан сплет, стоје две огромне, труле кладурине, засуте старим сухим лишће |
ледало је, као да су се среле и познале две јуначке душе и одмах се загрлиле, да тако после ост |
које, с десна и с лева, бејаху приселе две млађе жене.</p> <p>— Како ти је сад, нано? — упита |
олибе једва за 100 корака.</p> <p>После две године, родбина Карађорђева дође те га ископа и пре |
, читала у књизи далеке будућности, оне две <pb n="69" /> жене крај ње, — њене кћери — престрав |
пропали и неисплаћени у време буне пре две године (1815).</p> <p>Милош је с њима провео цело в |
ече из колибе.</p> <p>У тај мах чуше се две пушке.{S} Друга два момка <pb n="298" /> убише Наум |
да још виде и у њима као да заблисташе две сузе, две последње сузе...</p> <p>Језик испао, али |
човек из памети не изађе.{S} Два дана и две ноћи тада нити је легао, ни ока склопио, ни што у у |
млада сира и изредна кајмака, извуче и две плећке, једну прасећу а другу јагњећу, па све то по |
ек и не могу имати две вере, две речи и две заклетве.{S} Једном сам се зарекао и то мора бити.{ |
ња Љубица уђе и унесе гостару с вином и две чаше.{S} Мало после унесе ибрик с кавом и два филџа |
ме само овако мало да одахнем.</p> <p>И две жене притајаше се, као да се боје, да и својим диса |
е може.{S} Ја сам човек и не могу имати две вере, две речи и две заклетве.{S} Једном сам се зар |
ало да види како ће турска сабља одсећи две српске главе.{S} Ту је било стараца од стотину лета |
у жагору и лупи, удали се, носећи собом две крваве главе, а у пустој шуми остаде Драгић са свој |
pb n="146" /> <p>Карађорђе је тада имао две старије кћери и два млађа сина.{S} Женске су биле у |
отварај очи и пази шта радиш.{S} За ово две године, шућур богу, добро си поступио, доста си се |
еро!{S} Зар смо се мало сељакали за ово две три године — рече старија жена, чисто прекорно, а з |
другом дечку да је понесе.</p> <p>Тако две одрубљене главе двојице јунака српских носила су у |
ђу на земљу, они ће наћи место нас само две гомиле свеже мокре земље, а наша хладна мртва тела |
у битци, на јуначком мегдану одсецао по две три узастопце.{S} Јамачно би и у окршају тражио да |
не просторије једва су биле осветљене с две олајне лампе, намештене на два краја дугачкога стол |
сабље.{S} Кајиш се напред продужавао у две струке.{S} Два снажна помоћника џелатова дочепаше, |
па проведе Ђорђа тесним пролазом између две куће.</p> <p>— Овде је велиш — рече Ђорђе, кад уђош |
опет ће стати овде у ову шупљину између две кладе.</p> <p>И он дохвати мртво, крваво тело и уту |
елика башта, седеле су у једном собичку две женске и нешто се живо разговарале.</p> <p>Обадве ж |
едњу секире, а иза силаја стрчале су му две сребрне јабучице од пиштоља и белокораст срмом изве |
крену.{S} Мало подаље од њих гореле су две велике ватре, а према њима Вујица је драо једно јаг |
о у рукама.{S} Смелост и успех често су две разне речи за једну исту ствар.</p> <p>Но како код |
бога ми, знаш ти њега како је прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бежи или гини!...{S} Но м |
је ошкринута.{S} Да проговорим само реч две с њим!{S} Можда ће имати што да поручи породици, <p |
д голога народа истерати ни за хиљаду и двеста година.</p> <p>Марашлија се љутну на то и пребац |
срдито.{S} Марашлија је тражио хиљаду и двеста кеса, и пристајао је да се то покупи у народу у |
то!{S} Догнали двоје; нека их догнају и двеста!{S} Ако полећу, наше главе полећу!{S} Шта то вас |
о, али пут им није био далек.{S} Сто до двеста корака и већ су били пред губилиштем.</p> <p>Нај |
id="SRP18933_C5"> <head>V </head> <head>ДВОБОЈ</head> <p>Циљ оправдава средство. — За ову изрек |
мевао те погледе Милошеве.{S} Њих су се двоје дакле разумевали.</p> <p>А Марашлија је збиља о т |
у тврђу!</p> <p>— Па тешто!{S} Догнали двоје; нека их догнају и двеста!{S} Ако полећу, наше гл |
ојица, али дадоше ми знак да ће их само двоје прећи амо.</p> <p>— Онда седите па веслајте, идит |
узан ходник, а лево и десно повијале су двоје степенице за горњи спрат.</p> <p>Човек дође пред |
<p>Најзад су ствари довели дотле да њих двоје прекину међу собом, да Милош буде дужан предати М |
> <p>— Знаду ли други кнезови да су ова двојица догнати?</p> <p>— Знаду, али овде ти их сад и н |
дговорише да хоће.</p> <p>— Свега их је двојица, мислим биће доста да узмем средњи чамац? — реч |
одмах.</p> <p>Милош ућута, а она су се двојица згледали.</p> <p>— Како то мислиш, господару? — |
та ли је Милош одговорио.</p> <p>Њих се двојица уклонише на страну да се о томе разговоре.{S} О |
очеше распитивати Ага-Џона, каква су то двојица што вели да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао ј |
Нека уђу амо.</p> <p>— Шта мислите вас двојица? — упита Милош кад мало после Вујица и Павле уђ |
римо, од онаква разговора, како сте вас двојица отпочели, не може бити никакве вајде, мањ да се |
ваде.</p> <pb n="110" /> <p>— Зашто вас двојица, ти господару и господар Ђорђе, не би могли бит |
м браћом што су овде.{S} Хесапим да нас двојица говоримо овако, а да видимо шта ће и они рећи.{ |
> <p>Поноћ је већ била превалила, а њих двојица још се не бејаху сложили шта управо да раде.{S} |
<p>На понуду Карађорђеву поседаше и њих двојица.{S} Разговор је још с почетка био срдачан, али |
агића.{S} У њој се говорило како су њих двојица покушали да дигну бунт међу мирном царском рајо |
часа а Турци су већ били сви повезани (двојица су погинули).{S} С осталим Врљо се наплатио как |
, Милош их не трпи.</p> <p>И тако судба двојице заробљеника била је решена.{S} Нико им више ниј |
понесе.</p> <p>Тако две одрубљене главе двојице јунака српских носила су у наручју два малена н |
страни дуго задржали, јер један од ове двојице, што пређоше, нешто се дуго разговарао насамо с |
врђави.{S} Том приликом говорено је и о двојици заробљеника, које је кнез Милош послао везиру и |
ужи главу, да је вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</ |
старац јасно, и наже се да боље загледа двојицу незнаних путника.</p> <p>— Он је.{S} Окрените к |
ој одсјечена глава.{S} Ово дана опет ће двојицу посјећи.{S} Бојсе, синоћ су их догнали амо у тв |
беде.{S} Ми прво морамо гледати да ову двојицу спасемо и дај о томе да се посаветујемо.{S} Как |
шев велики пријатељ.</p> <p>Овде за ову двојицу даће још и више.{S} Кад би било откуда пустих п |
лазио.{S} Овако се бојим, појешће и ову двојицу помрчина исто онако, као оно пре 5—6 дана Цукић |
а Цукићева глава, а синоћ догнаше и ову двојицу.</p> <p>— Алах шућур (богу хвала), све је како |
да одржиш мир и ред у земљи, погуби ову двојицу.{S} Опростиш ли им, ја скидам одговорност са се |
теби кажем.{S} Ако ишта може спасти ову двојицу, то је страх Милошев.</p> <p>— Али ако све то н |
и то, Милошева погибија неће спасти ову двојицу од погибије, а сад прво то треба гледати.</p> < |
т часа он се заустави пред вратима нове двокатне дрвене куће, према данашњој Саборној Цркви у п |
се смири — он неће.{S} Молио сам царски двор да га тргну кудгод дубље у Русију, па још немам од |
о простодушне људе, па чак и амо царски двор.“</p> <p>Пошто је писмо прочитано, присутни су под |
еко Германа, поручивао Русима, да руски двор треба само на време да му јави, кад што буде смера |
агенте у Србију.</p> <p>А ако би Руски двор истински што планирао и спремао, Милош моли, да му |
ст најважнијих кнезова, преклињао руски двор, да бивше српске старешине и војводе уклони што да |
зом Милошем на челу, моле „благонаклоно двор руски да милостивим оком погледа на многострадалну |
свет сматра као да је порука од рускога двора и за то јој верују.{S} А тако прима ту ствар не с |
ити своју тужбу против њега код рускога двора.</p> <p>— Не велим ни ја сад — рече Ђорђе опрезно |
рад с нарочитим задатком да код рускога двора израде то удаљавање Карађорђево.</p> <pb n="178" |
ао је живе везе између Милоша и рускога двора, а нарочито између Милоша и рускога посланика у Ц |
се то не ради са знањем и вољи рускога двора; <pb n="257" /> напротив, кад је Вујица баш о том |
је вожд амо дошао по заповести рускога двора и да му је план да поново дигне народ на Турке, а |
дошао амо са знањем и одобрењем рускога двора, онда му поручи нека слободно дође право к мени, |
људи, ваљало учинити питање код самога двора руског.{S} Ако не би и казали одлучно, опет би се |
родољуба.{S} И наскоро у полуосветљеној дворани чу се гласно јецање.</p> <p>То је плакао један |
раскошној, источњачки сјајно украшеној дворани.{S} Марашлија, са још два стара Турчина, пушио |
е Јоргаћ, а свака његова реч, као оштар дворезни нож, забада се право у патриотско срце искупље |
еде сад све то?{S} Гдје су данас богати двори и сјајни биоградски турски теферичи?{S} Гдје су о |
митрополита у глухо доба, сишао у тамно двориште, мрак се склопио за њим и више се није знало н |
целој Европи и обијај прагове код свију дворова, па ништа и ништа!{S} Ми овде бројимо на сахате |
ађаје у Србији.</p> <p>— Црните ме пред двором као душманина српска!{S} Куда ће вам душа, болан |
и, и да ме овако душмански пањкају пред двором руским и пред царским људима.</p> <p>„Али, ако ј |
е мислити <pb n="156" /> овде у царском двору, кад виде како се гложимо и један другоме очи бод |
могнемо ништа доказати, онда на руском двору неће нам ни веровати.{S} То је опет твоја добит — |
ци кнеза Милоша, који се обраћао руском двору с једном чудном молбом.{S} У име српског народа и |
.{S} Изгледало је као да се Ђорђе нешто двоуми, као да се бори и ломи.{S} Најзад се реши и прог |
— упита Вујица.</p> <p>Милош као да се двоумио.{S} Најзад рече:</p> <p>— Да га дозовем сам!</p |
Милошев гласоноша.</p> <p>Карађорђе се двоумио.{S} Поверовао је донекле, али само у пола.</p> |
</p> <p>Буљубаша Петар Лазаревић још се двоумио и ћутао је замишљено.{S} Марко га дочепа за рам |
у каквим односима.</p> <p>Милош се јако двоумио, да ли у опште да улази у ову преписку.{S} Рачу |
чисто чудио како је могао и за тренутак двоумити о томе и устезати се.</p> <p>Али после оваке о |
Турчин, а с више страна чу се чуђење и двоумица.</p> <pb n="54" /> <p>— Виђени људи и друштво |
ог пута мориле су га свакојаке слутње и двоумице.{S} У Паланку је стигао кад је почело свитати. |
судности, враћали су се понова тренутци двоумице.{S} Милош је тада осећао како га ненадно спопа |
Марко застаде за тренутак, као у некој двоумици.{S} Затим махну руком одлучно и даде знак Нико |
е и градове, а страшљиво <pb n="188" /> двоумљење губи и оно што је већ готово било у рукама.{S |
а ћеш заспати од ње као обајен.{S} Него де повуци још једном.</p> <pb n="311" /> <p>— А ти?{S} |
тудени снези, изумираће цела природа, а дебела ледена кора покриваће земљу; после ће опет долаз |
аст, на чијем се врху Ђорђе налазио.{S} Дебеле гране моћнога храста жалосно зајаукаше и поодкид |
<p>Једна зрака његова прокраде се кроз дебеле железне пречаге, што густо укрштају малено прозо |
јен дебео слој лепе меке сламе, застрте дебелим, меким шареницама и лепим ћилимима.{S} Одозго ј |
да им скину окове.{S} После их увезаше дебелим конопцима и потераше.</p> <p>Кнез Сима напред, |
прозор и то мали, четвртаст, преграђен дебелим дрвеним коленикама.{S} Но Петар буљубаша опет н |
закључана врата.{S} Но врата су била од дебелих растових дасака, и није их било лако отворити н |
е Драгић бејаше навукао једну од својих дебелих кошуља, што му, по поруци, дете бејаше донело и |
који мах Наум пође потоку, иза оближњег дебелог цера извири онај исти човек са секиром, што је |
ади прилично изгужвано повеће писмо, на дебелој плавкастој хартији.{S} Младо голобрадо калуђерч |
видети, јер је незгодно била заклоњена дебелом храстовом <pb n="295" /> даском, али он се труд |
е чврсто држао, и оберучке се дочепа за дебелу грану, на којој је стајао.</p> <p>Али горостасни |
p>Штитарац одмах нареди да споља донесу дебелу греду, коју узеше четворица на руке и њоме стадо |
ка.{S} Никола брише рукавом очи, јер га дебео млаз крви бејаше запљуснуо право у лице.{S} Цукић |
ска убицу по рукама и по лицу.{S} Један дебео млаз шикну и прели кабаницу, под којом је Вујица |
са стране одорине, а у средини набијен дебео слој лепе меке сламе, застрте дебелим, меким шаре |
ка, покривена арњевима, које беше попао дебео слој прашине.{S} Уморни коњи касали су малим касо |
3" /> широко, маховином обрасло растово дебло.{S} Тако наслоњен Карађорђе у два три маха зену, |
Карађорђе се већ успужао уз горостасно дебло и дочепао се грана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С |
Туђа земља, туђи људи, туђи обичаји!{S} Девет година био овде господар земље, па сад ништа.{S} |
ести.</p> <pb n="182" /> <p>— Јазук!{S} Девет година био је он господар народа!{S} Кад би се ка |
с нама, или боље да рекнем са мном.{S} Девет година дизао, градио, прибирао камен по камен, а |
мати, она која га на срцу носи; која га девет месеци храни крвљу својом, која после точи из гру |
ла гњездо тица ластавица.{S} Вила га је девет годин дана.{S} А десете поче да развија!...“</p> |
е Косова, Турци задрхтали; њега који је девет пуних година прослављао име српско; њега који је |
ка од кога је Стамбол дрхтао, и који је девет пуних година са шаком јунака шумадијских бранио с |
— Све је било пошло ђавољијем трагом, и девет пунијех година турском имену и турском дину (вера |
мртвих кренуо обамрлу слободу српску и девет пуних година високо држао вазда победоносну заста |
није то било само једанпут!{S} За ових девет крвавих година Турци су неколико пута давали прил |
вину борбе и слободе, на којој су пуних девет година радили најбољи, најхрабрији и најплеменити |
ваш Црнога то право имаш.{S} Турској је девета брига за њега.{S} Он је овуд могао жарити док је |
ево већ у велико била закорачила у век деветнајести.{S} Она је имала ретку судбину да види три |
спитаних у практичној школи Карађорђева деветогодишња ратовања.{S} Многобројне српске војводе, |
жила као гнездо слободе, и њена јуначка деветогодишња борба стекла јој је љубав и уважење код с |
ма, које су уживали у домовини за време деветогодишње борбе и успеха својих.{S} Нада на ослобођ |
ланти давао вечеру, где се повела реч о деветогодишњој борби српској противу Турака. „Да је Грч |
арађорђеву главу чрез везира превисоком Девлету шаљем, и со тим засвједочавамо да наш народ виш |
або код куће?</p> <p>Тек сад познаде га девојче, брже припаде руци <pb n="233" /> и рече да ота |
а га видите — брбљало <pb n="234" /> је девојче подигравајући од радости.{S} Али видећи да људи |
сад у Тополи, браца Лексо? — пита даље девојче.</p> <p>— Е, што нисмо!{S} Не даду нам.{S} Ја м |
чује се сито како лупа!</p> <p>Све ово девојче изговори у лету, у трку, док удариш длан о длан |
ију бурмута, кад у собу ускочи лаконого девојче и зајапурено од радости повика:</p> <p>— Чика С |
уби праг, браца Лексо? — пита радознало девојче;</p> <p>— Љуби тако!...{S} Тако се ваља...{S} Ж |
је овако брбљало као чегртаљка, весело девојче већ бејаше прискочило и одрешило Симићу бошчу, |
а.{S} Из куће испаде омалено црнпурасто девојче од својих 13—14 година, које се трже кад угледа |
ола, браца Лексо, и је ли далеко — пита девојчица радознало.</p> <p>— Е, дете моје, да ти знаш |
, од својих десетак година, у друштву с девојчицом, којој је једва могло бити шест година, нада |
рећника.{S} Али како ће се друкчије.{S} Дед, кажите ако знате што боље, па ћу вам ја први рећи: |
да се умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам |
/p> <p>— Паметан си човек духовниче, па дед ми кажи ти, онако слободно и по души, сме ли се упу |
кама по образу, а и знојите се.{S} Него дед овамо!...</p> <p>Док је овако брбљало као чегртаљка |
.{S} Ово је само теби намењено.{S} Него дед нагни још једном.</p> <p>Вујица наже тикву добро и |
после, господар Ђорђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с ова два роба овде, којима главе в |
дајући по соби.</p> <p>— О Ђурђеву-дне, деда.{S} А пре знаш где смо били.{S} Овде је прво узео |
седајући.</p> <p>— Баш сад сеју бурмут, деда.{S} И ја сам им до сад помагала.{S} Да их викнем?{ |
еците драгичка!{S} Знате ко је овде!{S} Деда...{S} Деда Ђока!...{S} Ево га у соби!...{S} Сад је |
чка!{S} Знате ко је овде!{S} Деда...{S} Деда Ђока!...{S} Ево га у соби!...{S} Сад је дошао!{S} |
по својој глави, или ме амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи пребијам <pb n=" |
Вичете на моје мешање и сметање.{S} Па деде, по души вас, дајте ми макар и један једини доказ, |
ају и љепоти својој.{S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богати двори и сјајни |
„Чудиће се и гора и трава</l> <l>Куд се деде Цукићева глава!“</l> <p>Горак подсмех судбини веје |
убришите...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и Крага хитали су да |
мало умијете, не смете овако изаћи пред деду.{S} Као Арапи сте црни од тога бумута!{S} И не зна |
до сутра?{S} Нећу га остављати ни једне декине (минуте), знаш ли ти то! — викао је кнез.{S} Пос |
/> <div type="titlepage"> <p>ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА</p> <p>1. КЊИГА</p> <p>Смрт Карађо |
ного пре њих, људи су вршили таква иста дела, нагоњени потребама практичнога живота, и не лупај |
гови, његови ратни помоћници, људи који деле са њим зло и добро, које одушевљавају једнаке мисл |
, са женом.{S} Оваке ствари људи обично деле међу собом и пријатељи их казују један другоме. <p |
е пријатеље и добре знанце, с којима је делио жалост и радост, с којима је плакао и певао, тужи |
ма и опитима, где се од речи прелази на дело.{S} Пламен буне требао је да плане на тихом Дунаву |
оде.{S} Наша је ствар праведна, наше је дело свето, бог је с нама, и ми ћемо победити — узвикну |
аје милост; праштањем кривцу и твори се дело милосрђа.{S} Правом и здравом нити треба милости, |
бриге поглавито на то упућене да доврши дело које је започето победама над Наполеоном и коме је |
мало да се изврши једно грешно и крваво дело.</p> <p>И ако је Вујици било написано писмо, које |
} Само треба јуначки прегнути на велико дело устанка; смело треба развити заставу балканског ос |
како је онда о концу висило цело велико дело наше и како нам сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја п |
; он ће бити најдостојнији да то велико дело доведе до сретнога и успешнога свршетка.</p> <p>Јо |
ио је вазда готов да изврши свако дрско дело, на које се нико други не би смео одважити.{S} Кне |
народи сложе на једно опште заједничко дело, како су се сад сложили.{S} И ако се ова прилика у |
е.{S} Ја бих хулио донекле своје рођено дело, кад бих осуђивао ово што је до сад учињено, зашто |
да пође и како и где да изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже Вујици; хоће ли се ствар крити |
ће живети и умрети за велико скупоцено дело народно које је с поверењем њему предато.</p> <p>У |
а мрачна сумња наскоро је постала црно дело.</p> <p>У сумрак ова пратња стиже пред хан у Рогач |
није синове Јеладе, спремне да за свето дело слободе исто онако принесу на жртвеник себе и све |
слободе и духа буне и устанка за свето дело грчкога народнога ослобођења.</p> <p>Кнежевина Вла |
{S} Мени је поверено ово велико и свето дело, и ја га морам извршити.{S} Чекати немам кога!{S} |
да цело једно тако велико и тако свето дело падне као жртва једне мрачне гомиле ненаситих варв |
ако како треба и Карађорђе ће умаћи, на делу обавештен о злочиним намерама које су против њега |
оворим на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, а тврдо се уздам да неће другчији бити ни т |
о толико великих војсковођа, који су на делу показали да умеју побеђивати Турке.</p> <p>Млади р |
ом душом и свом снагом служити великоме делу ослобођења.</p> <p>Но сви напори његови опет би мо |
рчина, који је замишљено седео у горњем делу каване.{S} Млади Турчин био је увијен у читав обла |
овору с Наумом и у премишљању о великом делу које је стајало пред њима, и ради кога су и дошли |
рђа је нестало и нико није знао куда се део.{S} Изашао је од митрополита у глухо доба, сишао у |
м бурјаном тако, да му се глава и горњи део тела није видео.{S} То је био верни Наум. <pb n="29 |
о.{S} Пошто је тај рачун ухваћен, један део упљачкана новца, на згодан начин, повраћен је селим |
кроз разређене талпе јасно видео један део Карађорђевог тела и то појас и груди.{S} Нарочито м |
м предграђу, „На Пескох“, где је српска депутација била приватно одсела.</p> <p>Сем изасланика |
што су у Цариграду боравили као српска депутација, да измоле разна права за кнеза и за народ, |
о доба тамо беше стигла и једна српска „депутација“.{S} Ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и |
руских власти.{S} Дознав за ову српску депутацију, он је сам потражи и тако се састану у једно |
се заустави пред Драгићем.</p> <p>— Ене дер!{S} А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те н |
јица викну Новаковићу — Никола, припази дер те ви ноћас на коње; отиди те обиђи да не направе м |
и.</p> <p>Карађорђевица ослушну.{S} Чек’дер — рече она, и опет ослушну. — Бога ми ће ово бити о |
атиме, баш ми та лупа ланаца кроз мозак дере.</p> <p>— Неће вала дуго, побратиме — одговори чов |
дохвати и разнесе стог сламе.</p> <p>— Десет година ратовања јако је уздигло војнички дух наро |
кратког ћутања.</p> <p>— Више их је од десет!...{S} Опасали су целу кућу...{S} Ако затреба, уп |
8933_C16"> <head>XVI</head> <head>ПОСЛЕ ДЕСЕТ ГОДИНА</head> <p>Биле је бурна урнебесна ион. јед |
је свима нама био господар; он је близу десет година заповедао целом овом земљом, па је наша ду |
улејмана II, она је надживела владавину десет разних султана турских.{S} Ахмед II, Мустава II, |
днога, а сутра је место њега једног њих десет пошло истим путем и трагом.{S} Данас казним једно |
колико сам сада виђен и прослављен, још десет пута више бићу кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, о |
а приме наше посланике, макар било и на десетак речи.</p> <p>Милош ућута а и духовник је ћутао |
Ради част — рече он. — Тако си и ти пре десетак година почастио кума свога.</p> <p>Вујица чу ов |
га, а код нас свега на свега истакло се десетак угледнијих људи и првака народних, па и то крв |
ко 14 година, а млађем, Александру, тек десетак.</p> <p>Али, и ако је био мали, Александру се ж |
аква иметка, они исти људи, који су око десетак година стајали на челу свију главних послова др |
пкољавала густа шума, било је искупљено десетак сељака, који су се нешто живо међу собом препир |
, на којима седе у гомилици по 7—8 и по десетак постаријих гостију.</p> <p>Сви седе скрштених н |
ико забави?“ — поновио је Карађорђе бар десетак пута, ходајући немирно тамо амо.</p> <p>Најзад |
еке куме своје, која га обиђе једаред у десетак дана, донесе му по један хлеб и по котарчицу ва |
нога певача.</p> <p>Било их је на броју десетак душа.{S} У средини је јахао невољни певач, а ок |
но од његове деце, мушкарчић, од својих десетак година, помагао му је у томе.{S} Драгићу нешто |
ту и мирису.</p> <p>Шипарчић, од својих десетак година, у друштву с девојчицом, којој је једва |
а.{S} Вила га је девет годин дана.{S} А десете поче да развија!...“</p> <p>„Је си ли чула за ов |
што дођу из Србије.{S} Не знам ти ја ни десете, како то они казују.{S} Кад сам тако пре двајест |
а у пустој шуми остаде Драгић са својим десетогодишњим синчићем и с два обезглављена крвава тру |
грали велике и значајне улоге у славној десетогодишњој борби за ослобођење, Наум се био упознао |
зир тражио да се спахијама накнаде њини десетци, пропали и неисплаћени у време буне пре две год |
ена, онда су сви они паметни.{S} Кад се деси штогод, па се учини штета што није похитано да се |
њени у колиби, мало подаље пред колибом деси се овај призор.</p> <p>Вујица је био довео са собо |
убио и нека два шипарчића, што су се ту десила у владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер да си — ре |
о смешним пригодама, што су се којекад десиле, и Милош је умео боље но ико да се нашали, да чо |
купио око себе пријатеље, који су се ту десили, да их упита шта да се ради и како да се почне.< |
се никад није десило ово што му се сад десило.{S} Суревњиви Турчин, веровао је да је то неко н |
разбере и јасно да схвати шта се ту све десило.{S} Видео је само некакав ужас од кога му се душ |
1" /> ум, и дете је појмило, да се овде десило нешто грозно и страховито.{S} Под тим утиском он |
крвавим занатом и још му се никад није десило ово што му се сад десило.{S} Суревњиви Турчин, в |
нам све, као да на прсте бројим, шта се десило од тога доба.{S} И слободно могу рећи, да би до |
да га изазивам силом.</p> <p>Све се ово десило 28. јуна 1817. године у очи Петровдана.</p> <mil |
лоша и у себи се већ вајкао што се тако десило.{S} Али последње речи Милошеве биле су тако груб |
ође.</p> <p>Тога истога дана, кад се то десило, Милош је у <pb n="120" /> вече био врло забрину |
ђајима у народу и да му каже како се то десило те су неки кнезови недавно изгинули.{S} Испричаћ |
е допустити, но ако би се ипак тако што десило, он, Милош, скида са себе сваку одговорност, нит |
киван, да се у тај мах није поред њега десио његов кротки „попа.“ Он га је разгалио и ублажио; |
к да поласка мени, пошто сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начинили од тога! — |
ају око своје породице.{S} Морало би се десити нешто особито, па да их из тога стања ишчупа и о |
Петрове.</p> <p>А то се најлакше могло десити у оваком узбуђењу и расположењу, у каквом се Цук |
ше и срца свога.</p> <p>Зато се и могло десити, да се од једном нађу у туђини без гроша у џепу |
мутна, нестална, па се сваки час могло десити што год што ће све пореметити.{S} Сам народ још |
је на стотину случајности које се могу десити, па да ствар омету, и на махове чисто се кајао, |
ин.{S} Неће проћи ни неколико месеци, а десиће се најстрашније оцеубиство под сунцем — рођена д |
самртним мукама дуго и очајно борио.{S} Десна нога у копрцању пала је у жеравицу и грдно се исп |
аше оно и Милош похасио, Симо му је био десна рука.{S} Каква му невоља, да му он сад главу сије |
ао у руци као батину, он је носио преко десна рамена, пребачену на леву страну, некакву велику |
ука, стара кукуљава старица око које, с десна и с лева, бејаху приселе две млађе жене.</p> <p>— |
о ти је сад, нано? — упита млађа жена с десна.</p> <p>Старица ништа не одговори; њене мале, упа |
>— Је л’ти лакше, нано? — понови жена с десна, бришући старици зној с чела, и уклањајући један |
ривачу.</p> <p>Ово охрабри жене и она с десна прозбори шапућући:</p> <p>— За Бога милога, нано, |
нула крајње куће, из побочна сокачића с десна испаде висок космат, просед човек и упути се прав |
који су, дина ти? — упита седи сусед с десна.</p> <p>— Кнез Сима из Велика Борка, и његов побр |
даљена шкрипа кола; најзад из дубраве с десна одјекну звучна и складна песма; јато врана пролет |
еш — рече стари Турчин, који је седео с десна до Бекрен-Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчин сркну два |
згуби равнотежу и посрте с коња, али му десна нога остаде закучена у узенгији.{S} Тако обешена, |
то лево око било је отворено сасвим, а десно само у пола.{S} Но те отворене очи нису гледале и |
> <p>Старица мало поћута; после погледа десно, погледа лево, заустави поглед на једној па на др |
pb n="284" /> <p>Крај себе, наслоњен на десно раме, Карађорђе као држи велики, у врх њега висок |
прошапута Ђорђе Науму, и тројка поврте десно у прву тесну улицу.</p> <p>Вијугајући из једне кр |
>Патос је сав застрт хасурама, а лево и десно, по угловима, прострти су ћилими и сиџадета, на к |
је кроз дугачак, узан ходник, а лево и десно повијале су двоје степенице за горњи спрат.</p> < |
свемоћна рука у нереду просипала лево и десно, а у мрачној провалији, коју је одозго покрио гус |
управљаче, а једнако се обзирете лево и десно да ли ће вам когод све то донети на пешкеш! — реч |
нској махали већ су настајале; и лево и десно у сумраку се лепо видело како кроз отворена врата |
шкргутну опет зубима опаки Новаковић, а десном руком маши се за свој белокори јатаган.</p> <p>В |
о рањен лав, појми да се дигне и дочепа десном руком за балчак сабље, која му је лежала преко к |
ешто упечи и пун нестрпљења, узе махати десном руком, као да некоме прети.{S} Његов сухи кажипр |
јаглук, мети га у леву малу преграду у десном бисагу, па бисаг закључај — рече Марко слузи.</p |
лош од ње гради прљаву слушкињу турског деспотизма и тираније.</p> <p>Тако је Ђорђе све више и |
— пита девојчица радознало.</p> <p>— Е, дете моје, да ти знаш где је себе Топола — одговори Лек |
ојих дебелих кошуља, што му, по поруци, дете бејаше донело из села.{S} Поп је очитао самртничке |
/> криоцима, као да би хтео рећи: „Циц, дете! хитрији сам ја од тебе“.</p> <p>— Што га ниси ухв |
лављена крвава трупа.</p> <p>Одма пошље дете у село да му донесе будак и узгред да замоли попа |
е достизао слабачки <pb n="91" /> ум, и дете је појмило, да се овде десило нешто грозно и страх |
сле и Ђорђе ће отварати очи; није ни он дете.{S} Кад се умео чувати и сачувати досад, кад је би |
атао по читав протак!{S} Ја и још једно дете, Мирко, нахватамо тако по пун протак лептирова, па |
ика Крага и чика Стојан (Симић).</p> <p>Дете уведе Карађорђа у собу и даде му столицу да седне. |
да о томе ником ништа не говори.</p> <p>Дете се брзо врати и Драгић одмах поче копати раку, а с |
суду изведу преда те она два мученичка детета, па ти <pb n="127" /> она покажу своје страшно р |
главом платили...{S} Крв она два невина детета, што их грозни Штитарац као јагањце покла, да не |
орене.{S} Него склони се ти мало даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око ње |
<p>Видећи зло очима, Драгић се уклони с дететом и оде мало дубље у шуму, где је ту под једном г |
га, не би било ни њих данас.{S} Готовом детету лако је бити отац, брајане мој — рече Цукић живо |
ав овај крвави призор.{S} Његов нејаки, детињи ум није потпуно схватио сву тежину крвава догађа |
ић Карађорђев, Александар, причао своје детињске успомене својој другарици, ћерки Чолак-Антиној |
умом и причао му разне ситнице из свога детињства, кад је још био слуга код Фазлибаше из Паланк |
вичајем и праштао се с њим.{S} Сећао се детињства, када је као весело чобанче са свилоруним ста |
ења, која су рођена у слободи и провела детињство у славним данима јуначке борбе, ваља сада пон |
ги свет седео је пред ониским дућанима; деца су се у гомилицама играла по улици.{S} Старац и Ђо |
оге новине, које ми данас и не слутимо; деца ће постати мужеви; младеж ће остарити, синови ће п |
ици, возари, посленици пешке и на коњу; деца са стоком, гомиле жена, које су се враћале с рада |
но.{S} По томе пољу играла су се турска деца, ваљала се гомила лених турских паса, а овде онде |
трашније оцеубиство под сунцем — рођена деца скочиће и одрубиће главу остарелом родитељу своме. |
огине један Карађорђе но да гину невина деца и одојчад и сва ова сиротиња, коју је Бог на амане |
зива некакво чудно дражење живаца, које деца рузуму тако исто као и старци и које се допада неж |
их обриса и врати се у кућу, где су се деца већ почела мешкољити и будити се.</p> </div> <pb n |
— пресече га Добрњац живо. — То данас и деца у Србији знају, да се одовуд једнако џара и подбад |
односећи собом Ђорђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се чињаше као да још |
почело јачати и снажити се.</p> <p>Као деца природе, Турци су узимали ствар просто.{S} Кад нек |
ч на баквицу за воду, а једно од његове деце, мушкарчић, од својих десетак година, помагао му ј |
ена родитеља и да скину клетву с грешне деце, која су преступничку руку дигла на оца свога!...< |
S} Ту је било стараца од стотину лета и деце, која тек почињу сазнавати за овај свет, богаташа, |
и и кад му жена рече да нема никога сем деце, он се упути тамо, уђе са својим другом у крајњу с |
е и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> <p>Наста кратко ћутање.</p> <p>— Властољубив |
правда и једна обмана.{S} С тога предај деци нашој у аманет да знају и упамте: проклет био ко Р |
ала вртећи главом сетно:</p> <p>— Децо, децо, чудна ли ћете времена ви доживети!{S} Ја сам прет |
ђе трже и скочи.</p> <p>— Еј шта усних, децо, за бога!...{S} А кума Вујице још нема!{S} Шта ли |
утку он се пробуди и рече:</p> <p>— Ух, децо, какав сан усних!</p> <milestone unit="subSection" |
шапутала вртећи главом сетно:</p> <p>— Децо, децо, чудна ли ћете времена ви доживети!{S} Ја са |
д стеге у оковима.</p> <p>— Спустите ме децо, да седнем мало на ову меку младу травицу, да још |
е, која кука за поробљеном или исеченом децом својом; одатле се диже смрад и варварство, јер ту |
о после се преда, смири, ожени и изроди децу.{S} Најстарији син Станимиров служио је сад као мо |
руку, а он јој рече само:</p> <p>— Пази децу, ја ћу се јавити.</p> <milestone unit="subSection" |
осила су у наручју два малена неодрасла дечка српска.{S} Овај први дечко био је потоњи наш Илиј |
S} Утерају кола унутра, где их пресрете дечко, који прихвати коње, а старац поведе госте у скро |
му је кућица на расположењу, а ту је и дечко да га услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у г |
на неодрасла дечка српска.{S} Овај први дечко био је потоњи наш Илија Милосављевић-Коларац, чиј |
о је један симпатичан, сиромашки обучен дечко, који је са заводнелим очима и с притајенин дисањ |
ред.{S} Друга глава била је дата другом дечку да је понесе.</p> <p>Тако две одрубљене главе дво |
.</p> <p>Да се не би, дакле, и у будуће дешавале такве неприлике, он, Милош, моли да се над бив |
азевимо струјала.</p> <p>Док се све ово дешавало, Драгић је стојао иза кнеза Симе и гледао укоч |
ретоше у тврђаву.</p> <p>Док се све ово дешавало, у близини губилишта стојао је један симпатича |
пет све немо и мукло.</p> <p>Док се ово дешавало у колиби, мркла ноћ напољу прикривала је оваку |
х кућерака сиромашног краја у Савамали, дешавао се други и друкчији призор.{S} Крај огњишта, на |
тари, и у опште војне старешине били су диван официрски кадар за нову устаничку војску.</p> <p> |
ша, то је била још и нова згода да пред диваном у Стамболу потврди како је његова управа мудра |
којима се, кроз хиљаде година, цео свет диви!</p> <p>Ето, зато ја верујем у васкрс балканских н |
, као да се на једаред нађе на пустој и дивљачкој коси, у подножју Малога Штурца, где стоје као |
рода људскога.{S} А сад се претворила у дивљачку пустињу из које куља само мрак и варварство.</ |
лаве до пете, овај човек био је сурова, дивљачна изгледа.{S} Оно веће око изгледало је некако у |
крст, спаљивали, бацали живе људе да их дивљи зверови растргну, у опште, тражили начина да учин |
поље, Штитарац рикну као бесан вук, и с дивљим урликом нападе на закључана врата.{S} Но врата с |
је стидно за Србију, која је досад била дивна заточница слободе, а сада Милош од ње гради прљав |
и то, да високо ценим одличне особине и дивне <pb n="281" /> карактерне одлике наших балканских |
ад гледали као на зубљу слободе, као на дивни узор, пред којим се сваки родољуб клања, као на к |
ика проливена крв српска; где су толики дивни јунаци наши?...{S} Зар све то нестало, пропало, и |
а.</p> <p>Он, Карађорђе, стоји пред тим дивним храстом, гледа га како је поносан и горостасан и |
је често заустављао Наума да му покаже дивну околину, која је при самом погледу душу заносила. |
кић живо.</p> <p>— Карађорђе је подигао дивну богомољу, намамио у њу што више света, па је онда |
чке лепотице.</p> <p>Све очи упрте су у дивну играчицу; сем ње нико ништа не види и нико ништа |
наже уза степенице, прескачући лако као дивокоза са ступња на ступаљ.</p> <p>Момак одговори да |
осподо, ова моја справа за сечење глава дивотан је проналазак; то је права благодет за човечанс |
арађорђе у себи — „али како ће тек онда дивотно изгледати, кад на врху заблиста овај красни, зл |
подара целе једне земље.{S} Народ ме је дигао на висину на којој су седели стари цареви и краље |
грешне деце, која су преступничку руку дигла на оца свога!...</p> <p>...{S}Изродиће се нова по |
ли да се сами наравнамо:{S} Али ми онда дигли главе па од Руса нигде да се одвојимо.</p> <pb n= |
ата и пребегли у Србију.{S} Али тамо би дигли на нас хајку као на бесне вукове — рече Крага и у |
ст, само зна толико, да му је дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади горе на врх вршк |
змучени народ да једном дахне душом, да дигне главу, да прибере разгнану поробљену чељад своју; |
гласом на то, да је Карађорђе дошао да дигне буну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се од |
мукло рикну, као рањен лав, појми да се дигне и дочепа десном руком за балчак сабље, која му је |
ру, кад се трезвен и с одмореним мозгом дигне из постеље, па се сети шта је све синоћ доцне у н |
рускога двора и да му је план да поново дигне народ на Турке, а за њим ће одмах устати и друге |
оворило како су њих двојица покушали да дигну бунт међу мирном царском рајом, те ће им с тога б |
привикаше пусти, пусти, остави... и ја дигох руке, и све се сручи, и од читаве једне земље нач |
чан човек седећи на шилтету у дну каве, диже главу, слеже раменима и рече:{S} Не знам ти ја ниш |
Милош је до сада ходао.{S} Сад застаде, диже обрве и ћутећки погледа духовника зорно и нетремиц |
b n="28" /> <p>Цукић се наједаред трже, диже главу, коју је дотле држао поклопљену на руци и уп |
главу заронио у шаке.{S} Кад ме опази, диже главу и дуго ме гледао непомично и ћутећки.{S} Очи |
наргила, погледа унаоколо испод очију, диже веђе и рече:</p> <p>— Не имам вам што много казива |
кроз главу.</p> <p>У тај мах кнез Сима диже главу и упита промуклим гласом:</p> <p>— Јутрос си |
ниса пред везировим заступником; најзад диже хартију, коју је држао у руци, пољуби је, мету је |
м смео допустити.{S} Али на мене се сад диже повика што је везир бунтовнике побио.{S} Има их <p |
цире, и донети много оружја да се народ диже на буну...</p> <p>Ови страни људи нађу овде по ког |
ти с лончетом добре црне каве.{S} Ђорђе диже главу и погледа је.</p> <pb n="226" /> <p>— Много |
ам народ тамошњи да се буни и на оружје диже.</p> <p>„За састанке ја незнам, шта би ви управо х |
ом или исеченом децом својом; одатле се диже смрад и варварство, јер ту влада лењи дремљиви Тур |
овати, да ли облак силази с неба или се диже са земље.</p> <p>Али тај облачак наједаред поче на |
Никола оберучке снажно изману, нешто се диже и сену у ваздуху; чу се туп, нејасан, мокар ударац |
ице на којој је седео, паде полеђушке и диже ноге у вис.</p> <p>— Тако!{S} Сад је све у реду — |
тренутак на Љубићу кад оно полете ти и диже Ракетин разбијени добош, и узе у њега добовати да |
вати за руку, повуче је чудном снагом и диже у вис.</p> <p>— Што кријеш?{S} Зар се то може сакр |
и душу повратити... — и говорећи то, он диже тиквицу и повуче из ње добро.</p> <p>Док је Вујица |
загрејати у топлој крви људској.{S} Он диже према себи широку, криву дамаскињу, оштру као љута |
суровом ратничком лицу Ђорђевом.{S} Он диже сад обадве руке и прекрсти их онако, како то обичн |
Гле како су ти руке крваве!“</p> <p>Он диже обадве руке и с ужасом примети да су му збиља крва |
ти и оставити их да живе!</p> <p>Драгић диже главу и разгледао је, неће ли опазити ко то тако у |
осле гледати шта се може.</p> <p>Драгић диже главу и оштро погледа пријатеља, који је на њега т |
дном руком једну, а другом другу, он их диже високо над главом и показа их гомили.{S} Бурни узв |
свету, народу је он опасан, с тога ја и дижем руку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је мени |
ам да се против мене чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуче били |
аном, где се и с једне и с друге стране дижу лепи, зелени кукурузи, скоро у врх човека.{S} Овај |
<p>— Па баш да се мре Перо — рече он не дижући главе, како се беше наслонио на руку.</p> <p>— П |
земљана пећ прошарана зеленим грнићима, дизала се у једном углу, као неки споменик.{S} Прозори |
а снажна рука Карађорђева и нехотице се дизала и машала за оно место где је некада дремао страш |
а горе над реком у хладној зимској ноћи дизала се сивкаста магла коју је бура брзо разгонила.{S |
</p> <p>Али услужни доглавници одмах су дизали грају, просипајући против „вожда“ свакојаке пови |
нтересе, живо и успешно, што му је јако дизало углед у овој великој и моћној дружини.</p> <p>Кр |
омаде отпале коре.{S} Лишће се нагушено дизало у вис.{S} Милош зађе и потапка га одозго ногама, |
боље да рекнем са мном.{S} Девет година дизао, градио, прибирао камен по камен, а једнога дана |
хадету.</p> <p>На махове књаз Милош је дизао главу и оном што пише нешто казивао.{S} Овај би т |
немо гледао у Добрњца, овај је почешће дизао очи, и њини су се погледи сусретали, Карађорђев п |
мо одобравао тај говор, или се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му се каква реч не би допад |
ду још нејак и тек је бојажљиво почињао дизати главу.{S} Све што је било слободноумнија и одваж |
нема другога начина, већ се ваља поново дизати на оружје и оружјем очистити Србију од Турака.{S |
у опет наједаред <pb n="305" /> прикупи дизгине и џарне га мамузама тако да јадно живинче у пом |
а најљепша и најскупоценија роба из три дијела свијета?{S} Јес, гдје је наш стари сјај и сила, |
</p> <p>— Добро ми је ћеро, добро ми је дијете, оставите ме само овако мало да одахнем.</p> <p> |
оружје, на коме се досад блистала само дика и слава српска.</p> <p>— Одлази ми одавде, ти Амиџ |
ких народа.{S} Он би био као неки војни диктатор и располагао би неограничено у свима чисто вој |
с њоме подједнако поносе и сматрају за дику, кад могу рећи: „Србија је наша домовина“.{S} То н |
рчин сркну два три пут убрзо расхлађени дим из наргила, погледа унаоколо испод очију, диже веђе |
је подуже трајао.{S} Из Ђорђа је куљао дим, као из каквог вулкана.{S} Наједаред он скочи с мин |
х! — чу се с неколико страна из густога дима, који је пунио каву.</p> <p>Чичине очи сенуше и он |
ктом, пожутелим као ћилибар од дуванска дима, правио је колуте по ваздуху, као да указује некуд |
ку, великог дахије Аганлије, препуна је дима и гостију.{S} Више од 40 пари јеменија, свакојаке |
алио чибук тако, да се скоро не види из дима.</p> <p>Она, Јела, седи на малој столичици недалек |
лади Турчин био је увијен у читав облак дима, кроз који је једва просијавало његово богато госп |
карао, пуштајући широк пламен и облачак дима, који се над њим ширио.</p> <pb n="28" /> <p>Цукић |
аредио.{S} Него да пошљем ја одмах мога Димитрија (писара) везиру да <pb n="262" /> узме изун з |
во писмо да напише Вујици.</p> <p>Писар Димитрије седео је прекрштених ногу и на колену писао, |
прозорима, по капијама, по крововима и димњацима, по високим дрвљаницима и дрветима — и све се |
је и сркао каву, полако пуштајући густе димове.{S} Кад доврши каву и лулу он скочи:</p> <p>— Је |
n="216" /> <p>Карађорђе је пуштао густе димове и позадуго не проговори ништа.{S} Најзад рече:</ |
дан биће посјечени.</p> <p>— А који су, дина ти? — упита седи сусед с десна.</p> <p>— Кнез Сима |
едни кнез српски, и тако да оснује нову династију српских владара.</p> <p>Огромна мисао, којој |
Турци нијесу онако зли, како сте се ви, динсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек и богм |
пунијех година турском имену и турском дину (вера) није било станка ни помена у овоме вилајету |
о поуздан да сам уради, онда батали, не дирај ништа!{S} Ја ћу све свршити сам са мојим Николом. |
регне и каже им: „ово је наш човек, не дирајте“ — неће после ни једно ланути да га јашем.</p> |
омаже; и опет да српске патње никога не дирају, а српска суза да никога не може ражалити!...</p |
лишћем, те је изгледало као да није ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да загл |
његова тековина, у коју нико нема права дирати, кад један једини тренутак сумње на једаред збри |
и кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га дирати и обадва пута полако се повуче.</p> <p>Наједаред |
S} Ако ти је што гођ криво, ето нећу те дирати ни питати.</p> <p>— Није ми ништа криво, али нис |
но.</p> <p>— Па ето му власти, немој му дирати; остави му највише чинове, нека бира... најпосле |
моли, сакупљени свет поздрави га с пуно дирљиве поште.{S} Сви су га познавали.{S} То је био киш |
ако се пчелом рукује, па да те никад не дирне, ако ћеш је у недрима носити...{S} Ја сам се нека |
а хвала Милоша и везира као да нарочито дирну старца.{S} Он чисто подскочи с миндера, као да га |
ему видело да га је ово вајкање Павлово дирнуло, и да је још врло једак.{S} Борба у њему самом |
тања.{S} Ту га је најмања ситница могла дирнути, једна једина незначајна реч Павлова.</p> <p>Хо |
ајио и лежао је као мртав; чак му се ни дисање не чујаше.</p> <p>Напољу је била лепа, топла али |
топле мартовске ноћи — то је равномерно дисање велике и величанствене природе, коју је задахнул |
рђу тако близу, да му је разговетно чуо дисање.{S} Главу му није могао видети, јер је незгодно |
итајаше се, као да се боје, да и својим дисањем не узнемире ову слабачку стару душу.</p> <p>Ста |
и је са заводнелим очима и с притајенин дисањем нетремице пратио сав овај крвави призор.{S} Њег |
"295" /> даском, али он се трудио да по дисању распозна спава ли Карађорђе или не, и брижљиво ј |
рђа!</p> <p>Милош је узбуђено и усиљено дисао; ноздрве му се широко отварале, а реч му је рапав |
У опасним ратним временима строга војна дисциплина једини је спас од многих штетних случајности |
слушну, дисциплиновану војску, чијој би дисциплини могле позавидити многе царске војске!...{S} |
родних гомила направе уредну, послушну, дисциплиновану војску, чијој би дисциплини могле позави |
рзо повраћала.{S} Сад је већ могла сама дићи руке, извући их и метнути одозго по покривачу.</p> |
ће и даље ићи; његова слава и величина дићи ће се на гробовима свију бољих и отреситијих Срба, |
црвена јајца.{S} Не да ви, болан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мојега ћепенка гледао, шт |
остављам и да гледам мирно, како ће ми дићи испред носа све што се крваво и горко стекло, мећу |
се зарекао и то мора бити.{S} Хтели смо дићи буну, нисмо могли и сад треба то платити главом.{S |
о: „Све је узалудно, ја на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у последњем т |
се онај ерски пас налокати крви таквог дичног Србина, као што је кнез Сима.{S} Па ја то да пре |
е око себе и видећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му стоје лепо заклопљене, он помисли у себи |
знателност нашу указати.{S} Твоје је да дјело свршиш, а за све друго наша је брига и одговорнос |
аша!...</p> <p>— Гађају је, болан, наша дјеца бусеницама, па никако да је погоде — окрете се Аг |
тра страшан, закрвављен поглед, а свака длака и на коси и у брковима, усправи му се.{S} Он је и |
рски поданик, не може повалити ни једна длака с главе, док не би што скривио пред царем и пред |
је турска вера, док је на мени главе ни длака му једна с његове не сме валити.{S} Ако ли је пак |
главама заклањати да вођи не повали ни длака на глави...</p> <p>Ја ово не говорим на памет.{S} |
мо стазе и богазе и провешћемо те да ти длака једна не вали.{S} Спаси главу па онда иди сам лич |
од хартије, а наш момак Сима изчупа нам длака од бабина белца, па повежемо лептирове за длаке, |
елца, па повежемо лептирове за длаке, а длаке закучимо за лађице, па их пустимо у бару код наше |
бабина белца, па повежемо лептирове за длаке, а длаке закучимо за лађице, па их пустимо у бару |
рагић, но пасју веру веровао, ако ти за длаку мрднем и ако оком трепнем.{S} Стока се везана кољ |
b n="84" /> После, док би ударио длан о длан, потсекоше им косу остраг и повисоко подбријаше вр |
то бура дакће, али док би ударио длан о длан, урлик олујине одјекну јасно ту у непосредној близ |
овори у лету, у трку, док удариш длан о длан, и док су јој последње речи лебделе на уснама, ње |
ове. <pb n="84" /> После, док би ударио длан о длан, потсекоше им косу остраг и повисоко подбри |
траховито бура дакће, али док би ударио длан о длан, урлик олујине одјекну јасно ту у непосредн |
јче изговори у лету, у трку, док удариш длан о длан, и док су јој последње речи лебделе на усна |
која се лане (1816. год.), о Ђурђеву - дне, бејаше искупила у Београду, да посвршава неке наро |
азгледајући по соби.</p> <p>— О Ђурђеву-дне, деда.{S} А пре знаш где смо били.{S} Овде је прво |
о густим зеленим дубравама, скривене од дневне препеке, сад се искупљају на свежем вечерњем зра |
ој војсци књажевој.</p> <p>После тешких дневних напора, књажева пратња тражила је сада богату н |
и изумрлост поступно је уступала место дневној живахности <pb n="296" /> и шуму.{S} Негде у да |
е, а затим се опет обрати Србину доле у дну каве.</p> <pb n="51" /> <p>— Кажу, болан, Раџо, то |
ешио давно и давно, много пре тога, и у дну његове душе одавно стоји јасно и несумњиво записано |
<p>Средовечан човек седећи на шилтету у дну каве, диже главу, слеже раменима и рече:{S} Не знам |
е нађете на невољи, кад, да Бог сачува, до невоље дође.{S} Шта?{S} Зар је ова земња тако мала д |
бити у идућу среду најдаље.{S} До прве, до друге недеље, већ ћеш чути гласе из Србије.{S} Док т |
ле, и све запенушено, у свирепој срџби, до небеса баца узбуркане вале своје, тако су се целе те |
а да одјекне чак до атинске голе равни, до расејаних острва по грчком Архипелагу, и дуж целе бе |
снаге.{S} Могло му је бити, по изгледу, до 40 година.{S} Лица је био округла и као мало прићоса |
само толико да га одведе <pb n="232" /> до Чолак-Антине куће, а после се може вратити.{S} Науму |
и о чему другом говорено <pb n="246" /> до о турским вратовима — рече ђенерал шалећи се и потап |
— Није ваљда дотле дотерао, по Богу!{S} До сад су кнезови давали откуп везирима, да спасу главе |
ежеву.</p> <p>— Хвали ти, господару!{S} До неба ти хвала за то! — рече Анта са сузним очима и п |
трагом, ти мораш ићи тако до краја.{S} До сада проливену крв може спрати само крв, коју од сад |
порђао, да сам га ја једва познала.{S} До мога доласка Ђорђе није никога пуштао к себи, а на < |
у Србији бити у идућу среду најдаље.{S} До прве, до друге недеље, већ ћеш чути гласе из Србије. |
ха, мркла ноћ, без јава и светлости.{S} До тога доба људи поспе, ватре се погасе, чак и пси пол |
Море људи, тешко је ту бити паметан.{S} До јуче је то био господар!{S} Па, чиниш волико, како с |
му додаде:</p> <p>— Ти се одмори ту.{S} До пред зору слободно можеш спавати безбрижно — а дотле |
естак на броју, сви на добрим коњима, а до зуба наоружани.{S} Мирно село Рогача није одавна виђ |
х и горких мисли и привиђења, што су га до мало час трзала.</p> <p>Овај крвави, буновни сан учи |
а око себе, па се после не бојим никога до бога — рече Карађорђе тако исто одлучно и поуздано.{ |
ве.{S} На огромној просторији од Црнога до Белога Мора било би доста мегдана, где би се могло з |
срдне пустошне ноћи, која је претила да до зоре поруши све с чиме се сукоби.</p> <p>Па опет зат |
м је ради чега их је управо потрудио да до њега дођу:</p> <p>„Кнез Сима, Цукић и њина дружина б |
ебогати Турци Биоградци, који су некада до Стамбола и Шама били чувени са јунаштва, са богатств |
с у туђ свет, да се пребијамо од немила до недрага.{S} Зар смо ми онда били непријатељи српски! |
саже се, узе нешто што је стајало споља до врата, и кријући га иза леђа, полако и опрезно се ст |
} Хвала Богу на његову дару, он је нама до сад лепо дао.{S} Истина то је твоја заслуга, али ту |
а је погоде — окрете се Ага-Џон Турцима до себе, а затим се опет обрати Србину доле у дну каве. |
ече стари Турчин, који је седео с десна до Бекрен-Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчин сркну два три п |
— Ако је Милош није ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он стрепио!...</p> <p>Домаћин га пресече.< |
е и тегобе наше, што се од тога доба па до данас претурило преко главе и од Турака и од својих. |
разабрати.</p> <p>Од градске капије па до губилишта, спровод се кретао полагано, стопу по стоп |
им.{S} Драгић бејаше привукао оба трупа до ископана гроба и ту их наместио едан до другог.</p> |
ру.{S} Пази да се не пометеш... — Сутра до подне мора се свршити па било како било.</p> <p>— До |
не од годишта до годишта, но од сахата до сахата пропада и опада све што је наше било и нашије |
шта је тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста и сретна Турчина брзо нађоше.{S} То није био ни |
од беса и ината.{S} Причали су од уста до уста како сам ја одашиљао моје момке чак у друге дал |
те ли <pb n="57" /> како, не од годишта до годишта, но од сахата до сахата пропада и опада све |
то је нешто учинио, а није учинио ништа до оно што и сви други.</p> <p>— Коју! — рече он чисто |
шушну под његовим ногама.</p> <p>Дошав до колибе, он се наже и опрезно провири кроз рупу измеђ |
вирепост има своју логику.</p> <p>Дошав до уверења да смртна казна треба да буде мучење, Турци |
шакама посла у Европи, Русији није сад до тога да се заплеће и амо на истоку.{S} Напротив, она |
али два човека окована у ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници, и да их је Ми |
а, на добрим хатовима, оружани од главе до пете.{S} То су били најпоузданији момци Милошеви, а |
мка у богатом оделу, наоружани од главе до пете, с дугим пушкама у руци, стражарили су и на сам |
.</p> <pb n="134" /> <p>Оружан од главе до пете, овај човек био је сурова, дивљачна изгледа.{S} |
ис је био наоружан, што но реч од главе до пете, али је све то покривала огромна, бела сукнена |
рци воде нека рачуна о нама, то од прве до последње све је Вождова тековина и заслуга.{S} Његов |
м Аксентијем, о господару Ђорђу, па све до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и прија |
но и око разних болесника бавила се све до пред ноћ.{S} Тога дана у целом Београду, по свима до |
најдостојнији да то велико дело доведе до сретнога и успешнога свршетка.</p> <p>Јоргаћев предл |
ах с јутра посла поуздана човека да оде до Паланке, те да разабере чује ли се што за Вујицу, гд |
ш се не бејаше ни расвануло, а он изађе до на извор са својим верним Наумом, да се ту онако шак |
ест нахија и мало је фалило, па да дође до отвореног бунта, коме су се били истакли на чело нек |
ете опет да упалите вилајет, а кад дође до густога, ви ћете онда у Немачку, као што сте и научи |
аћи не може, где ни сунчев зрак не може до њега допрети.“</p> <p>Он се саже и оберучке узе изгр |
/> У очима балканских народа, Србија је до сад важила као гнездо слободе, и њена јуначка девето |
гуја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада одсекла бар <hi>50</hi> глава.{S} Загледао ју ј |
а му је лежала преко крила, и извуче је до пола...</p> <p>Но у томе стиже и други ударац.{S} Ов |
мље, као да је на живом човеку, који је до грла закопан у земљу.</p> <p>Овако у овом положају о |
а.{S} Али се нема више откуд; оголео је до голе душе!</p> <p>Но Марашлија се учини као да добро |
и!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је до зебње — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко велим |
Милош само да рекне:</p> <p>„Па ако је до новаца стало, светли везире, народ ће то платити“.</ |
ерније и најоданије људе.{S} Особито је до сад Павле без поговора слушао све заповести његове, |
ођено дело, кад бих осуђивао ово што је до сад учињено, зашто ту има макар мало и моје мучице.{ |
продужи.</p> <p>— Да манемо ово што је до сад било.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га сл |
ем књигом, а ти сабљом.</p> <p>Милош је до сада ходао.{S} Сад застаде, диже обрве и ћутећки пог |
на свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса и стрепим као од живе ватре, да се међу Турцима |
и кољу сиротињу.{S} С тога ми ето није до чекања.{S} Црно-бело, ствар би некако требало свршав |
како један другоме језике чупају и руке до лаката одсецају.</p> <p>...{S}Ова година носи у свој |
браћом јуначки погине, те би му се име до века славило.{S} Али Руси, Руси — они га одмамише.{S |
рецимо у таку пљошту, која сваке године до пролећа стоји под водом а тек ретко по некад, сува ј |
облаци.</p> <p>Из те мркле ноћи допире до у колибу овда онда, по какав нејасан шум.{S} Час је |
непокорну, бунтовну покрајину, која се до сад тако често и тако упорно бунила, а сад ево сама |
гунђа на Милоша.{S} Сам Милош, који се до скора надао да ће моћи лепим да сузбије београдског |
огледе северу и траже Карађорђа, што се до сад показало у више прилика, где је покушаван чак и |
овник се спусти и узе се вајкати што се до сад задржао.</p> <p>— Узели се нешто у разговор с кн |
га воле као брата рођена, и који му се до сад нашао у најтежим и најочајнијим тренутцима.{S} О |
ет да оглуве поља и дубраве, које су се до јуче разлегале од веселих песама наших; зар опет да |
зоре.{S} Тада изговори ово, чега ћу се до гроба сећати:</p> <p>„Вила гњездо тица ластавица.{S} |
не срди.</p> <p>Видећи их тако догнате до самих врата, Цукић <pb n="32" /> наједаред ненадно г |
p>Неки од сељака понудише да га испрате до у село, но Драгић одби ту понуду.{S} Бојао се ухвати |
њега сажали.{S} Тако јурећи, коњ долете до на обалу реке Груже.</p> <p>Доле је стајао страховит |
мо су још пуне буклије ишле од гомилице до гомилице, које су се окупљале око великих разбуктани |
узме на страну, изађу испред коњушнице до Јасенице, и ту му Вујица каже да је дошао Карађорђе. |
ћи се тако, Петар и Марко најзад дођоше до врата препирући се живо, при чему је Марко страховит |
рне контроле.{S} Дубока кеса Милошева и до сада је чешће морала попуњавати те недостатке и праз |
Милош.</p> <p>— Господару, као вазда и до сада.</p> <p>— Ваља ли ми духовниче, ово овако како |
вања, чим се мало неки успех постигне и до неке тековине дође!...{S} Ето, слободно ме карај, го |
и спремна Наума.{S} Он је рано легао и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и старца |
ајочајнијим тренутцима.{S} Он је њему и до сад поверавао своје највеће тајне и своје најозбиљни |
га доба.{S} И слободно могу рећи, да би до сад било бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, да |
но.</p> <p>Баш у тај мах споља се проби до у тамницу неки буран нејасан жагор.</p> <p>Скрушен, |
брзо нађоше.{S} То није био нико други до наш ранији познаник Ага-Џон, скромни дућанџија, чије |
ја поручујем, да се после начисто види до кога је кривица, а да не беде после мене права и здр |
н од везира да може доћи до Паланке или до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од себе, |
исли!{S} Он ни о чему другом и не мисли до о томе.{S} Причају ми људи, који су код њега били, к |
Седели смо подуже.{S} После смо отишли до господина митрополита.{S} Господар Ђорђе је тамо ост |
цом.</p> <p>— Остави ме, брате, није ми до ракије, сваки ми гутљај ево овде застаје — рече он п |
да се спасем, боже сачувај, то никад ни до века неће бити!{S} За такав нитковлук, ја би сам себ |
друбљена.{S} Шта више, врат није био ни до половине пресечен!</p> <p>Џелат пребледе и уздрхта.{ |
Карађорђа).</p> <p>Ови момци, наоружани до зуба, ходали су ту око колибе и мотрили на сваки кор |
амо гује и акрепи трчати!...{S} Еј мени до бога, шта се учини!{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђо |
.{S} Коњ, што је био везан ту у близини до колибе, бејаше довршио свој оброк, па се спустио и л |
То није слутило на добро. — „Шта учини до сад и где ли се толико забави?“ — поновио је Карађор |
раг у Аустрију или да га кришом протури до у Црну Гору, где би се за времена склонио.{S} Вујица |
је Немачка!{S} За ноћ можемо прегрувати до на Саву, па ако се не може друкчије, макар го препли |
еч, <pb n="39" /> да ћу с њим истрајати до краја, и ако дође да се мре, да ћу мрети напоредо с |
могао видети из највеће даљине и сијати до на крај недогледна обзорја.</p> <p>„Како је леп овај |
оворе Турци?</p> <p>— Не могадох остати до краја.{S} Остао је Баћа да чује.{S} Ако раније сврше |
S} Онда је требало мислити како ће бити до послетка.{S} Сад је узалуд балавити.</p> <p>Милошев |
рабар управо долазио је у тој храбрости до безочне дрскости.{S} Једном је у Ваљеву, само с пет |
толике људе, кад си знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш презати од саме сенке Карађорђеве... |
Милош узме изун од везира да може доћи до Паланке или до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би |
дао на то што ће се други уздићи и доћи до власти и славе; да сам сам био тамо, не бих могао ви |
добравајући,</p> <p>— Но како ћемо доћи до пасоша?{S} На то се сад врло строго пази, особито у |
лане на тихом Дунаву, па да одјекне чак до атинске голе равни, до расејаних острва по грчком Ар |
едно с њима у Босну, па их допратио чак до Мајевице и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти ништ |
у Петроград.“</p> <p>То је био закључак до кога је дошао Карађорђе, и његов разговор с војводам |
јице још нема!{S} Шта ли то учини човек до сад, за име бога великога — рече Карађорђе невесело. |
{S} Но ја морам с њим овако као што сам до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где у Ср |
Ето, зато чинићу све што могу, да дођем до успеха!</p> <p>— Било је доба, кад се и мени отимало |
/p> <p>— А што да је остављам и одлажем до сутра?{S} Нећу га остављати ни једне декине (минуте) |
ш сад сеју бурмут, деда.{S} И ја сам им до сад помагала.{S} Да их викнем?{S} Како ће се обрадов |
која ће однети самом Карађорђу, с којим до сад Милош није био ни у каквим односима.</p> <p>Мило |
ни ја не смем поверавати никоме другом до једино теби и богу.{S} Памти сваку реч коју ћеш вече |
о по том, верховним вождем и господаром до 1813. лета тогоже народа.{S} А у овом, наведен интри |
до ископана гроба и ту их наместио едан до другог.</p> <p>— Несретниче, шта си то учинио!? — је |
ло свитати.{S} Сврати у Хасан-пашин хан до камене ћуприје, и одмах посла арџију да му викне Ста |
су придигнуте.{S} Сам Карађорђе, свучен до гола тела — само у гаћама, лежао је на сред колибе к |
аме сенке Карађорђеве...{S} Да си терао до краја; да си успео; да си одржао своје, још би се мо |
Вујичиних момака, чији је шапат допирао до Ђорђа и с чијим се мрким, закрвављеним погледима сус |
се Ћесарије, пројурио и кроз њу и дошао до Дунава према Раму, где је имао да се превезе у Србиј |
обраћали њему.{S} Али он је брзо дошао до неких успеха, па даље није хтео ништа чути за Грке.< |
} Кнез је, али његов пут којим се попео до те висине засут је људским костима.{S} Таким је путе |
е пење све више и више, и већ је доспео до последњих горњих огранака.{S} Још један напор и он ћ |
ва.{S} Митрополит је у два маха долазио до њега, с намером да га викне и да му понуди кревет.{S |
ило што се Вујица толико забави, и како до сад нема никаква гласа од њега, а отишао је још пре |
ном пошао тим трагом, ти мораш ићи тако до краја.{S} До сада проливену крв може спрати само крв |
вребао нешто...</p> <p>Тако је трајало до пред зору.{S} Лети су ноћи кратке, а дугачки летњи д |
и мукла тишина.</p> <p>Тако је трајало до у глухо доба, али тако није дочекана зора.</p> <p>Мо |
рату, где је убијање на гомилу дотерало до правога савршенства — само убијање криваца, данас је |
у Руси истинска браћа, да је њима стало до <hi>нашега добра</hi>, они би нас помогли чиме могу, |
не своју имовину.{S} Тако је дошло било до запетих односа, који су се сваки час могли изродити |
еговањем тих односа, мало по мало дошло до тога, те се јавила мисао о избору Карађорђа за опште |
апци полако опет затворе, по некад само до пола, и тада то полузатворено око изгледа страшно.</ |
ме да зна.{S} Али зар је ту запело само до знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта је право, мој Штр |
оседом брадом, која му је стизала скоро до појаса.</p> <p>Крупан у лицу, с великим закрвављеним |
наде куда.</p> <p>Тако смо остали скоро до зоре.{S} Тада изговори ово, чега ћу се до гроба сећа |
ругу собу са женом, где су остали скоро до сванућа.</p> <p>Неколико пута жена га је подсећала д |
етао, али пут им није био далек.{S} Сто до двеста корака и већ су били пред губилиштем.</p> <p> |
нападне ноћу, па је желео да Вујица бар до свога повратка не зна његово право преноћиште.{S} Ов |
е би пуштао од себе, онда нека дође бар до Раковице да се туна састану, а господар Ђорђе доћи ћ |
и нареди да спреме коње, да изјашу бар до Раковице.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Међ |
је хтео потсетити момка да остави ствар до сутра.</p> <p>— А што да је остављам и одлажем до су |
а онда додаде живо и брзо: — Коју другу до ову, ову исту!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} |
га задрхтала рука, што сам овоме народу до сад ја очувао душу и заклонио га да га Турци сасвим |
ви српске кишињевске колоније.{S} Близу до после поноћи остали су ту сви заједно, па се после ј |
познаника његова, где су провели близу до пола ноћи и овде је Карађорђе и преноћио с Наумом.</ |
дозго и добро притеже па је пружи момку до себе са заповешћу, да је понесе за њим.</p> <p>— Држ |
онио све главније супарнике, који су му до сад могли сметати.</p> <p>Као најопаснији био је Пет |
одмах се загрлиле, да тако после остану до у саму смрт.{S} А да је било каква видовита ока, оно |
одара Ђорђа, нека се склони у Црну Гору до бољих прилика.{S} Зато нека господар Милош узме изун |
ко да заповеда међу њима.{S} Инаџије су до зла бога и за инат, што но реч, потурчиће се и три г |
у?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуче били моји послушници...{S} Али, ако, ако, то ми |
дну једину милост и за једну једину реч до утехе, за реч — опроштење.</p> <p>Али опроштења нема |
<p>Али нису војводе српске, Карађорђева доба, личиле <pb n="147" /> на Цинцинате само по спољни |
во је сад као што је било пре за његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао |
оџаковиће и угледније кнезове из онога доба.{S} На глави је имао висок, црвен вес, с кратком, |
у опште чохано чаршилиско рухо из онога доба.{S} Знанци се поздравише и уђоше у оџаклију.</p> < |
ило по наредби рускога цара.{S} Од тога доба Ђорђе се нешто мало смирио; али опет памет му је ј |
три четири године није тамо; а од тога доба све се променило, па и људи постали друкчији.{S} А |
ополе морао бежати.{S} И ако је од тога доба већ прошло преко три године, он се још јасно сећао |
ултата.</p> <p>Међутим, Врљо је од тога доба остао код кнеза Милоша као његов стални момак.{S} |
е жалио да га боли глава, па се од тога доба није више ни враћао.{S} Јамачно је отишао да конак |
леме муке и тегобе наше, што се од тога доба па до данас претурило преко главе и од Турака и од |
нешто не споречкам с најом, те од тога доба баталим све.{S} Сад има три, четири па и пет годин |
аџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од тога доба то ми не излази из главе — рече Милош и обриса зно |
од самога везира београдског и од тога доба, та га је мисао пратила и дању и ноћу као рођена с |
на прсте бројим, шта се десило од тога доба.{S} И слободно могу рећи, да би до сад било бар 3— |
о и последњи зрачак њен.</p> <p>Од тога доба престо букурешки продаван је у Цариграду на „ко да |
а ноћ, без јава и светлости.{S} До тога доба људи поспе, ватре се погасе, чак и пси полежу и се |
траховите буре, низаће се редом годишња доба, падаће студени снези, изумираће цела природа, а д |
дуго гледао.{S} После ме упита које је доба и који је управо дан данас.</p> <p>Кад му казах да |
у, да дођем до успеха!</p> <p>— Било је доба, кад се и мени отимало срце за славом, за именом, |
. и 19. столећу, да надживи најмрачније доба српскога робовања и да види како почиње рудети дан |
е гласове он, Анта, слушао ово последње доба од људи што су долазили из Србије.</p> <p>Други су |
пора и брига, које је поднео у последње доба.</p> <p>— Ти знаш синко, да сам ти ја вазда био шт |
</p> <p>Баш у ово тихо, свечано вечерње доба, на банатској страни указа се црна гомилица од нек |
ошли на ту луду мисао, да сад у најгоре доба муте и бунтују народ.{S} Они овде виде шта је, па |
ква нада за повратак ранијих слобода из доба Карађорђевих и за ослобођење од турске силе.</p> < |
.{S} Он се веома зачуди, кад виде у ово доба овога човека, што га његови стражари назваше буљуб |
еш куда изашао.</p> <p>— Куда бих у ово доба!{S} А шта говоре Турци?</p> <p>— Не могадох остати |
то тако био готов и да га убије у свако доба, кад то захту велики интереси хетерије.{S} Таква м |
о у срцу његовом; опевао је мушко зрело доба, када је, у данима славе и величине српске, као со |
тужио и веселио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима растане, да све остави, да никад в |
била је у опште богато намештена за оно доба и за оне прилике.{S} Патос је био застрт прво асур |
унаштву и смелој одлуци — били су у оно доба врло опасни противници Милошу, и он није ни мало п |
ко се тај друштвени посао вршио у старо доба.</p> <p>Док су стари народи разапињали на крст, сп |
био 300 дуката годишње пензије, и од то доба ту је живео, узимајући под закуп спахијска села.</ |
склонио у атару села Радовања.{S} У то доба сва та околина била је обрасла горостасном старом |
</head> <p>Била је близу поноћ.{S} У то доба у српском селу обично влада глуха, мркла ноћ, без |
грају.</p> <p>Карађорђева породица у то доба стално је живела у Хотину, али овда онда стара Кар |
осле изда Русима?</p> <p>Русија је у то доба имала пуне шаке посла у Европи и брижљиво избегава |
аља, Србија је била једина која је у то доба имала неку своју полунезависну унутрашњу самоуправ |
ња велике северне царевине била је у то доба обрнута западној Европи, с тога у Петрограду нису |
рила 1817. године.{S} Петроград је у то доба био као нека ћаба балканских родољуба.{S} Сломив Н |
тамо доле на оним странама, где је у то доба боравио Карађорђе, и где је ускоро имало да се изв |
"251" /> из Старога Влаха, који је у то доба био скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам био ве |
око потресао.{S} Причајући како је у то доба Карађорђе био дубоко поражен и очајан, она је и са |
етлог цара, крене на Турке.</p> <p>У то доба Карађорђе је и сам био у Петрограду, <pb n="154" / |
својој угњетеној домовини.</p> <p>У то доба тамо беше стигла и једна српска „депутација“.{S} Т |
ео.{S} Изашао је од митрополита у глухо доба, сишао у тамно двориште, мрак се склопио за њим и |
послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи пребијам <pb n="22" /> по овим гудурама и пла |
ко ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, па још по овакој урнебесној ноћи.{S} С тога је за |
а из Кишињева, Карађорђе и Наум у глухо доба ноћи изађу из свога скровита склоништа и у највећо |
ем страховитога греха свога, он у глухо доба скаче из топле постеље, бежи из мирна дома свога, |
шина.</p> <p>Тако је трајало до у глухо доба, али тако није дочекана зора.</p> <p>Могло је бити |
на тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи скакати престрављен из постеље и нагињаћеш да |
д Римљана чинио један Цинцинат, то су у доба ослобођења чиниле све војводе наше.</p> <p>Велики |
где је било људи свакојаких вера, свију доба и узраста, свакога стања и положаја и обојега пола |
ве он поче овако:</p> <p>— Добар Милош, добар везир, добри ђаури, добри Турци, сви смо ми добри |
и руке и главе он поче овако:</p> <p>— Добар Милош, добар везир, добри ђаури, добри Турци, сви |
е се свршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе муке и многа ће ка |
шити на нашему упропашћењу.{S} Везир је добар човјек, али њега је сам шејтан (ђаво) амо пратио |
у, а међу Турцима, изаћи ће на глас као добар јунак, али и као великодушан човек, што уз јунашт |
отићи љутоме Куршиду, онда је Милош био добар а сад, кад се нешто закопитило, сад су сви они му |
так у животу и баш сад он је био некако добар, благ и разговоран.</p> <p>— Јело, о жено!{S} Што |
готово сасвим затворило.</p> <p>Назвав „добар вечер“, Карађорђе се заустави пред Драгићем.</p> |
естаде оне самртничке укочености и лице доби строг али жив и симпатичан израз.</p> <p>Како је м |
мало зарада, а мало ова пензија што је добијају из Русије, даје свакоме какав такав начин живо |
лији добри пријатељи (јер су од обојице добијали лепе бакшише), <pb n="201" /> пут је био израв |
прошло, да је све пропало — он је онда добијао дрхтавицу и с ужасом је питао:{S} Је ли истина |
е застајао збуњен, Милош је чисто и сам добијао духа и храбрости да буде одсудан и решен.</p> < |
а помогне у Цариграду Милошев захтев да добије право наследнога кнеза српског, а Милош да то бо |
ни за њега; ми ћемо обојица изгубити да добије и ужива неко трећи.</p> <p>— Неће, неће он газит |
родати сва права српског народа само да добије везирски турбан и да постане паша учтуглија. (од |
грош скуп и колико се муке види док се добије.{S} Везир је простране руке, он оберучке расипа, |
, те овај народ кадгод прогледа очима и добије власт у своје руке, онда ће ваљда имати ко други |
давде срећно одемо, ствар је већ у пола добијена — тврдио је Карађорђе.</p> <p>— Онда ћемо ми м |
S} А колико је тек година прошло док је добила ту почасну титулу баба Јана, она је много и мног |
ли одмах поскидати весове, а место тога добили су неке качкете, с повеликим предњим ободом.{S} |
вању златица које су од незнана путника добили, све је то утврђивало Стољетова у мисли, да је „ |
причају.{S} Турци су <pb n="160" /> све добили на сабљи и на сабљи ће једино и изгубити.{S} На |
аквих скорашњих вести отуда?{S} Кад сте добили абер из Србије последњи пут?{S} У Хотину се чуло |
трани, јер је још одмах, у први сумрак, добио абер да му долази један од најпоузданијих гласоно |
ито обрецну:</p> <p>— Муч не будали!{S} Добио си заповест од господара!{S} А кога ја служим и п |
ити цело српско племе!{S} Ко је још шта добио од Турака мирним путем, споразумом!{S} У то се мо |
астанио у Русији, где је од руске владе добио 300 дуката годишње пензије, и од то доба ту је жи |
ед савета и строгих наредаба Лисовић је добио и новаца, да се и тим послужи, у колико му устреб |
/p> <p>— Не, по богу брат Марко, ја сам добио заповест од господара да га предам везиру у град, |
одмах у почетку, још 1807. год. ја бих добио од Турака повластицу да се Србија уреди као вазал |
тања није вајде ни мени ни теби.</p> <p>Добио је несретну заповест, господару.</p> <p>— Какву з |
ће нам ни веровати.{S} То је опет твоја добит — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>Карађорђе се је |
бија је наша домовина“.{S} То није мала добит, мој Перо, што је Србија стекла да јој добровољно |
, ваља бар да зна, шта тим ризиком може добити.{S} Мени се чини, да ми ту треба да будемо као о |
/> <p>— Ако видимо да има какве сигурне добити, ми ћемо пристати уз Црног.{S} Дође ли он с нечи |
верење.{S} Али само по ту цену могла се добити сложна помоћ ратоборне Србије.</p> <p>И Грци су |
речи, мој Марашу, пребијена парића више добити нећеш!“...</p> <p>Везир ућута да чује шта ли ће |
несретне злочине своје; њих, да је мени добити у шаке, с њима да се ја разрачунам, млеко их срп |
{S} Ослањајући се доцније на ове знатне добитке у земљишту, они би онда могли закључити с Турск |
е Ракетин разбијени добош, и узе у њега добовати да охрабриш и прикупиш нашу разбијену војску.{ |
р!...</p> <p>Он дохвати бачени војнички добош, веша га о врат, добује, прибира разбеглу српску |
оно полете ти и диже Ракетин разбијени добош, и узе у њега добовати да охрабриш и прикупиш наш |
претрпео.</p> <p>Печени млади јаганци, добра шумадијска шљивовица и добро вино били су у вече |
а браћа, да је њима стало до <hi>нашега добра</hi>, они би нас помогли чиме могу, али нас не би |
буду знали што год боље и паметније, од добра нико неће бежати.{S} Је’л тако?</p> <p>Духовник о |
лим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да он Карађо |
а, има синко!{S} Народ увек има.{S} Код добра старешине народ увек нађе шта му треба за његово |
, на здравље ти побратиме.{S} Ракија је добра.{S} Знам да ћеш заспати од ње као обајен.{S} Него |
отац рођени; ни он ти не би могао више добра желети.{S} Раја мора имати каквог старешину над г |
адну туђину.{S} Што је који имао мала и добра свога, то је махом све морало остати.{S} Људи су |
n="18" /> се није заустављао да напоји добра коња свога; спомињао је пријатеље и добре знанце, |
не мирујеш, и Русија, ако истински жели добра оној земљици, требала би да вас кудгод склони — и |
до?...{S} Зар би он помишљао колико сам добра ја учинио овој земљи само за ове три четири годин |
ти ништа не пијеш, а ова је ракија тако добра, болан њоме да се лечи — рече Вујица пружајући Ка |
те Милоша и што ли везира?{S} Каква смо добра и рахатлука од њих дочекали?{S} Зар не видите ви |
сем ако би се намерио на каква особито добра и поуздана пријатеља.{S} На томе се те вечери рас |
p> <p>„Овдашња обстајателства за сад су добра, све је у тишини.{S} Од кнезова сада не осећам ни |
где покраде оволике паре?</p> <p>— Бог добре људе никад не заборавља — рече Врљо с подругљивим |
о је невоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се да је М |
бра коња свога; спомињао је пријатеље и добре знанце, с којима је делио жалост и радост, с који |
ље, па се мало доцније врати с лончетом добре црне каве.{S} Ђорђе диже главу и погледа је.</p> |
<p>— Вала, ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао у анатемњаке.{S} |
Добар Милош, добар везир, добри ђаури, добри Турци, сви смо ми добри, све је како најбоље хоће |
ако:</p> <p>— Добар Милош, добар везир, добри ђаури, добри Турци, сви смо ми добри, све је како |
ала на земљу, да се у близини не нађоше добри људи, који је прихватише и донесоше кући скоро по |
ће тајне и своје најозбиљније намере, и добри духовник никад се није показао недостојан тога по |
људи, који су били и Милошу и Марашлији добри пријатељи (јер су од обојице добијали лепе бакшиш |
р, добри ђаури, добри Турци, сви смо ми добри, све је како најбоље хоћеш, а полумесец опет све |
опастили!{S} Зар они утекли, па сад они добри, а ми који смо остали овде и све издржали и очува |
је, а ми смо показали да бар умемо бити добри послушници.{S} Истина, не би ми било право да ми |
је срце и може се наћи све што затреба добрим људима — рече старац усрдно, уводећи госте у кућ |
шло смедеревским друмом 12 коњаника, на добрим хатовима, оружани од главе до пете.{S} То су бил |
робијао напред.{S} Двајестак спахија на добрим коњима и под богатим сјајним оружјем, јахало је |
Турака, њих двајестак на броју, сви на добрим коњима, а до зуба наоружани.{S} Мирно село Рогач |
вде на његове очи одигран.{S} Али он је добрим и меким срцем својим накнађивао оно, што није до |
Под Милошеву, под народну — пресече га Добрњац живо. — То данас и деца у Србији знају, да се о |
а да чува ред и мир у земљи.{S} Војвода Добрњац рад је да помогне кнезу Милошу у његовом данашњ |
— А зар би сад била та прилика? — упита Добрњац радознало.</p> <p>Ђорђе га погледа подозриво, а |
а... то нека се порадује!</p> <p>Док је Добрњац ово говорио, Карађорђе се мрштио и на махове не |
ини ствар није стајала онако како ју је Добрњац представљао, али није била ни онако незначајна, |
томе је свршен овај разговор, којег се Добрњац доцније тако често сећао.</p> </div> <pb n="167 |
вас измиримо то ће бити најбоље! — рече Добрњац, као у шали, осмејкујући се при том левим брком |
д стреху!{S} То богме нико не да — рече Добрњац одрешито.</p> <p>Карађорђе бејаше позеленио.{S} |
еће нога, као што се одовуд ради — рече Добрњац озбиљно.</p> <p>— Нико њему не подмеће ногу — р |
> <p>— Па ово се онако као прети — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>— Ја рекох што рекох — додад |
овати.{S} То је опет твоја добит — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>Карађорђе се јетко насмеја.< |
анашњем тешком стању, и баш да сте ти и Добрњац најбољи пријатељи, он би морао овако исто радит |
но Бог је спор али достижан! — одговори Добрњац живо и плаховито.</p> <p>— И ти сад хоћеш да се |
зненадило, откуда је за то могао дочути Добрњац, кад се од њега и његовога друштва баш нарочито |
о каквога покрета у том правцу, као што Добрњац мисли.</p> <p>Пошто су се око тога мало прокошк |
Тако су држали спахилуке Миленко, Петар Добрњац и други Војвода Лука Лазаревић (поп Лука) држао |
унутрашњост царевине.{S} Герман и Петар Добрњац ишли су у Петроград с нарочитим задатком да код |
ација“.{S} Ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић Герман, као главни заступни |
из Србије ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић-Герман, људи које је кнез М |
д једном зато дође згодно време.</p> <p>Добрњац брзо прихвати:</p> <p>— „Згодно време!“ — Кад д |
шање у народне послове у Србији.</p> <p>Добрњац је одавно био у завади с Карађорђем, још од 181 |
нисмо овде састали да се грдимо.</p> <p>Добрњац га пресече:</p> <p>— А ја, бога ми, немам с Црн |
ети били — рече Карађорђе болно.</p> <p>Добрњац прихвати.</p> <p>— Али све је то било и прошло. |
ри, да ограничи власт војводску.</p> <p>Добрњац је био крупан, плав човек, расположен и врло ре |
се уздржи да не плане и да не кидише на Добрњца, који га је тако изазивачки нападао и вређао.</ |
ну.{S} За то је Ђорђе сад и погледао на Добрњца онако сумњиво, бојећи се да га овај не куша, па |
/> <p>Наскоро после овога састанка код Добрњца, Карађорђе је имао други ноћни састанак у Петро |
тавници српске емиграције у Русији, сем Добрњца који се тада бавио у Петрограду, и који се у ос |
изрекао ко од Грка, који није познавао Добрњца, а свакако ствар је ваљало забашурити, и Карађо |
оли, ја како!</p> <p>Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго га је гледао нетремице.</p> <p>Док је Ка |
<p>Док је Карађорђе тако немо гледао у Добрњца, овај је почешће дизао очи, и њини су се поглед |
ђе бејаше грчевито стискао зубе и после Добрњчевог говора, дуго је ћутао.{S} Кад се тако мало у |
ица и Павле уђоше.</p> <p>— Ако бог да, добро, господару; ти заповеди шта треба, а ми ћемо врши |
и издају рода.{S} И тако, куме Вујица, добро разуми и знај:{S} Карађорђева глава или твоја; и |
S} Ако могне с Милошем да се споразуме, добро; не могне ли, он ће онда гледати шта би се друго |
сад џевапа дати Цариграду?{S} Знаш ли, добро те не знало, како ће пропиштати села, где се убис |
ворише и унутра упаде повисок, угледан, добро одевен сељак.</p> <p>Старац се веома зачуди овом |
а прошапута.</p> <p>— Добро ми је ћеро, добро ми је дијете, оставите ме само овако мало да одах |
адиш.{S} За ово две године, шућур богу, добро си поступио, доста си се учврстио те и народ отуд |
ош.</p> <p>— Он, ако бог да, господару, добро вели! ...</p> <p>И ту сад Анта каза кнезу целу по |
а непозната човека.{S} Карађорђе назва: добро вече! и упита: — је ли ти, душо, бабо код куће?</ |
ихвати живо.</p> <p>— Па тако, тако!{S} Добро вели господар Вујица.{S} Тако и да чиним како је |
отишао коме другом од војвода?{S} А?{S} Добро би било да ја пошљем кога од мојих људи да га пот |
а се ради, кад се све силом не може?{S} Добро је те нас се Турци и оволико прибојавају — рече М |
ежураном лицу и она прошапута.</p> <p>— Добро ми је ћеро, добро ми је дијете, оставите ме само |
Ага-Џон, но Србин га прекиде.</p> <p>— Добро је, хвала Богу, и нама.{S} Шта нам вали!</p> <p>— |
тарићу и пружи му обадве руке.</p> <p>— Добро ми дошао, побратиме — рече он Гитарићу и понуди г |
се свршити па било како било.</p> <p>— Добро, не брини.{S} Иди ти сад, а за даље моја је брига |
поздравише и уђоше у оџаклију.</p> <p>— Добро те нађох; задржао сам се код Турака у великој кав |
га! — рече кнез полако — прегледајте га добро, и припазите да гдегод што не сакрије од оружја, |
ше!</p> <p>Но Марашлија се учини као да добро није чуо ове Милошеве речи, шта више, учини се ка |
и им пасоше натраг, кнез Максим загледа добро у очи онога дугајлију.</p> <p>— Бога ми, господар |
људима — јер сам уверен да сам радио за добро народа — но да погледамо у будућност и да те ту н |
поврати.</p> <p>— Црни ту!{S} Чух ли ја добро, Анто?</p> <p>— Јес, господару, „вожд“ је ту, и м |
била подбријана.{S} Тако удешена замка добро је стезала и везивала главу, и опет је врат остав |
моје зло овамо дошао!</p> <p>— Није на добро, господару!</p> <p>— Перо, не био ти харам мој хл |
ухвати, али је све то предупредио и на добро окренуо он, Милош.{S} И тада би он показивао вези |
рца; све ми се слути да то неће бити на добро и све се бојим да то нису навлаш тако удесили.</p |
" /> још не беше.{S} То није слутило на добро. — „Шта учини до сад и где ли се толико забави?“ |
/p> <p>Лисовић се испречи на њега: — Па добро, кнеже; кад ти је његова глава скупља од твоје ро |
ића није вајде више молити.</p> <p>— Па добро, шта си сад науман? — упита га чича Ива његов сељ |
и својој, мислили су да ће правди доста добро послужити и тако просте справе, као што су колац |
олац и ченгели, и да ће и то бити доста добро мучење, кад жива човека ударе на колац, или га об |
им није право ни онда кад учиним штогод добро.{S} Онда се домишљају, како би то добро могло бит |
} Он донесе поруку Карађорђу, да је све добро!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра стићи и са |
ма загрли тај трупац, па му онда и ноге добро везаше.{S} Тада му један од помоћника џелатових н |
боље желети.{S} Рачунао сам: нека буде добро земљи, па ће бити добро и нама свима.{S} А гле са |
е нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође добро, за месец дана сви ће ови дојурити тамо и биће ми |
шали може у збиљи извршити, и с тога је добро отварао очи да тачно изврши сваку његову заповест |
је прилично познавао Милоша и доста је добро прозирао његову „политику“, или, како је он то об |
згодно поред тела.</p> <p>„Тако, сад је добро, сад ништа не стрчи!“ мислио је он, па узе живо н |
И ТУРЧИН</head> <p>План Милошев био је добро срачуњен и већ је почео сазревати.{S} Ваљало се д |
мах, Марашлији кроз главу, а схватио је добро и то, како Милошеви животни интереси захтевају да |
ављао је Марко гњевно.</p> <p>Прошло је добро по сахата у овоме обијању врата.{S} Најзад и она |
е и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не мари!“ А што ја по читаве дане реч не прог |
ли, те додаде:</p> <p>— Аја, вели, није добро ни тако.{S} У Русији би се то уватило.{S} Уловили |
шапатом:</p> <p>— Господару као да није добро?{S} Да му се није што смучило од онога меда? — уп |
ица чу ове речи, али им смисао још није добро схватио.{S} У глави му се мутило.{S} Наједаред он |
ни за то хоће главу да откину!{S} Дакле добро је, и за сиротињу берићетно само онда кад се Мило |
рећи то, он диже тиквицу и повуче из ње добро.</p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић га је гледао и |
, не може бити никакве вајде, мањ да се добро изгрдите.{S} А ја мислим да се ми нисмо овде саст |
p> <p>Ту су сви момци ручали, напили се добро ракије, па око подне кренули за Паланку, а одатле |
Најзад стаде пред Милоша, загледа му се добро у очи и рече јасно, али потресено.</p> <p>— Ако ј |
ли вино, понајвише ракију.{S} Кад су се добро поднапили и коње мало одморили кретоше даље, уз п |
Тако нећемо сејати.</p> <p>— Ако сам те добро разумео, попо, ти од прилике велиш, као овако:</p |
па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо, само се ја бојим, |
Богу, само је сан.</p> <p>Још не бејаше добро изустио последње речи, када се наједаред жестоко |
да ме не разуме, или ме можда и сувише добро разуме, више но што би и требало — мислио је Мара |
ако је код другога зло и несрећа.{S} И добро и зло њино доћи ће им подједнако свима, с тога и |
се бејаше мало склонио на страну.{S} И добро је то учинио.{S} Љутит и киван, Марко је просипао |
и јаганци, добра шумадијска шљивовица и добро вино били су у вече награда овој замореној војсци |
из петвековног ропског сна моје Србе и добро знам с каквим је тешкоћама скопчано политичко вас |
седне.</p> <p>Руке су му биле везане и добро утегнуте остраг.{S} Пред њим је стајао снизак под |
вављена погледа.{S} Сви добро одевени и добро наоружани, те се на први поглед могло познати да |
бацну главу унутра, завеза је одозго и добро притеже па је пружи момку до себе са заповешћу, д |
помоћници, људи који деле са њим зло и добро, које одушевљавају једнаке мисли, једнаке наде и |
лази са знањем царева, сретно му било и добро нам дошао!{S} Нека јави само када ће, па да му ја |
ично задржао, Карађорђе наговести да би добро било да когод викне Анту, а да јаве и другим војв |
леда и мрка закрвављена погледа.{S} Сви добро одевени и добро наоружани, те се на први поглед м |
м и ево овде ми говори да Милош не ради добро.</p> <p>Баба се куцну прстима по својим сухим, ко |
то одсецао:</p> <p>— Пиши, море, и пази добро што говорим.{S} Овде свака реч главе вреди...{S} |
и Никола!{S} Шта радиш ваздан?{S} Опери добро оно срце, да не крвави бисаге, па нај, зави га у |
лошу — ја ти то не бих саветовао.{S} Ти добро знаш шта је Милош учинио с Молером, с владиком, с |
ару!{S} Уздам се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра склон |
сам: нека буде добро земљи, па ће бити добро и нама свима.{S} А гле сад шта ради кума Милош!{S |
а не сумња <pb n="288" /> — све ће бити добро, ако бог да, али одрешита одговора од Милоша не к |
ићи и сам господар Вујица и све ће бити добро.</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је те вечери чак |
ћу наредити што је нужно и све ће бити добро и срећно.{S} Буди безбрижан, одмори се ноћас и ла |
е.{S} Овако, ако удари у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обојица изгубити да |
жити главу Милошеву.{S} Хоће ли то бити добро, ако се когод нађе да овако исто понуди и даде гл |
мили, уверавајући ме да ћу тиме учинити добро за саму земљу.</p> <p>После овог разговора, Карађ |
Никола.</p> <pb n="292" /> <p>— Вребај добро, мора заспати, макар пред зору.{S} Пази да се не |
да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, народ неће лако улетити у |
прети.{S} Његов сухи кажипрст с великим добро очуваним ноктом, пожутелим као ћилибар од дуванск |
мислити?{S} Па ја <pb n="256" /> велим добро.{S} Не сме ни он против воље царева.{S} А ја рачу |
оше сузе.</p> <p>— Збогом побро, збогом добро моје!{S} Ти оде Богу на истину, а ево ће одмах за |
љ оправдава средство.{S} Да би достигао добро, слободно ти је да се послужиш и рђавим, неваљали |
нате госте, али их у сумраку није могао добро распознати у лицу.{S} Само му је један од њих јак |
Грк, по имену Наум Крпара, али је знао добро српски, јер се много бавио по јужним крајевима Ру |
је то сунце, од којег би ме могло какво добро огријати?{S} Виђесте ли <pb n="57" /> како, не од |
народ увек нађе шта му треба за његово добро.{S} А и ја бих настао код ових Турака, навалио би |
што-шта учине, и ту му је Карађорђе био добро дошао.</p> <p>Али с друге стране, Карађорђе је би |
p> <p>Целога тога дана Карађорђе је био добро расположен.{S} На путу за Драгићево трло он је че |
мњиво с тога увече, кад се мрак већ био добро ухватио, он пређе на боравиште неком Јовану Буков |
твар и хвалио се, како је учинио велико добро народу.</p> <p>Кнез Милош је у Врљи нашао верног |
сам дошао, наметнуо се, а после је било добро...{S} Па колико је људи тек он побио!...{S} Зар н |
познати Карађорђу, но који су њега врло добро познавали.</p> <p>То су били представници свију б |
, а он у себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какво рад |
чим шта је сумњиво и несигурно, ми ћемо добро стегнути и чувати оно што имамо, а њега ћемо пуст |
тамо да што узмем већ да дам још једино добро што ми је остало, а то је овај голи живот!</p> <p |
е; он одлази да посвети роду још једино добро које има — живот свој...{S} Данас је петак.{S} Ра |
те не би жуљио.“</p> <p>Паше су обично добро разумевали ову поруку из Цариграда, и нису чекали |
добро.{S} Онда се домишљају, како би то добро могло бити још и боље, само да сам њих питао.{S} |
>— Не мислим ја то, господару.{S} Ти то добро знаш да ја нисам од оних којима ништа није право |
женска глава, али ти ово знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима разговорим ш |
tone unit="subSection" /> <p>Кад се већ добро ухватио сумрак, Карађорђе устаде да пође.{S} Стар |
срце његово.{S} Та се жеља састојала у добро скројеном плану, по коме је он имао једног дана д |
ни још једном.</p> <p>Вујица наже тикву добро и по други пут.</p> <p>— Тако! — рече Гитарић.{S} |
нао ко је тај човек, јер га управо нису добро ни видели.{S} Једва су по одећи приметили толико, |
{S} Ако су сад други заборавили, ти још добро памтиш, у каквом је стању и јаду остао народ, кад |
, мој Перо, што је Србија стекла да јој добровољно и без натурања признају првенсто и поглаварс |
ју на човека голих шака, који им је сам добровољно дошао у руке.{S} Јазук, вајни војводо!... — |
мој Турчине, смрти бојао, не би он сам добровољно дошао у шаке крвавоме Милошу.{S} Јадни Турци |
рабио за власт, јер ће свет видети како добровољно уступам другоме оно што ми је у руци.{S} Не |
и, <pb n="191" /> ако их Срби не хтедну добровољно дати.{S} Међутим, Срби су се окружили оружан |
трговину.{S} С тога је дужност свакога доброг Србина да сузбија оваке гласове и смутње, а особ |
оменио мишљење и како су му сад војводе добродошле.{S} То је само замка да их намами у Србију, |
а Милоша главом, моли га да буде благ и добродушан према турској нејачи, према њиним женама, па |
авет лута једна чудна људска прилика на добром коњу, али на коњу који је већ малаксао блудећи б |
појас и босоног баца се на рамена своме добром коњу, који вазда чека спреман и оправан.{S} Бежи |
нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је у добром друштву умео и да се развесели, да се нашали, и |
сија нека чудна благост и сетна душевна доброта, а онај нежни израз чудно је одсјаивао на строг |
противницима, те се свак бојао да рекне добру реч за Карађорђа.{S} Кад су Н. Ичка упитали шта д |
— Милош уредио!{S} И ви се надате неком добру од овога крпежа, што га је Милош спетљао!{S} И то |
бачени војнички добош, веша га о врат, добује, прибира разбеглу српску војску, спасава шанац и |
и. — Он туна!{S} Ко га ухвати?{S} Ко га доведе?</p> <p>— Дође сам!...{S} Каже, хоће да се преда |
ова скитница Новаковић, и куд баш њега доведе амо?{S} Изазива ме, лола, да учиним с њим што не |
ће бити најдостојнији да то велико дело доведе до сретнога и успешнога свршетка.</p> <p>Јоргаће |
а крају Паланке, куда су им били и коњи доведени, како би одмах могли потећи у потеру, ако се ј |
толико стало да будете његови пандури, доведите га слободно.</p> <p>Милоша чисто жацну ова при |
а сљеде благополучно.{S} Судбина божија довела је овде к нама опет убитеља рода сербскага, Кара |
громном уценом.</p> <p>Најзад су ствари довели дотле да њих двоје прекину међу собом, да Милош |
се да га је негде изгубио.{S} То га је довело у опреку с кнезом Милошем и то га је после и гла |
се нађоше скоро сви момци што их бејаше довео Вујица.{S} Једни су стајали и укочено бленули, до |
си се овај призор.</p> <p>Вујица је био довео са собом два своја и 5—6 Милошевих момака, међу к |
народ.{S} Није мене страх од смрти амо довео, већ су ме Руси домамили, уверавајући ме да ћу ти |
људи донети голема, небројена блага, и довести учене официре, и донети много оружја да се наро |
и ти мени могао наћи господара Вујицу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђ |
д сложити.{S} Милош је на муци; мора се довијати, мора по невољи угађати Турцима, али он њих не |
ли и не маримо што се сиротује; на неки довлет нисмо ни научили.{S} Ама ме сама душа боли што о |
м побеђеним Турцима, које су у гомилама доводили пред њега — Милоша.</p> <p>Крвави Љубић, био б |
твену снагу самих балканских народа.{S} Довољно је било да их Руси не ометају у њином подузећу |
грчки утицај у ове две подунавске земље довољно је јак, да их може кренути на борбу.{S} Престо |
е мене права и здрава.</p> <p>Управо је довршавано једно овако писмо, намењено Герману, српском |
све више и више и хетерија је хитала да доврши своја спремања, како је догађаји не би претекли |
ове су бриге поглавито на то упућене да доврши дело које је започето победама над Наполеоном и |
ин плану, пресече госта и не даде му да доврши.</p> <p>— Тешко овоме народу, ако је још и Милош |
, полако пуштајући густе димове.{S} Кад доврши каву и лулу он скочи:</p> <p>— Јело, жено моја!{ |
вала сеците; имате...</p> <p>Драгић не доврши.{S} Његов дрски говор вређао је Турке и заповедн |
чује.</p> <pb n="50" /> <p>Али, она ево доврши своју чудну игру; звучно дахире одјекну још једа |
као угљари, Крага и Стојан Симић баш су довршивали повећу партију бурмута, кад у собу ускочи ла |
а...</p> <p>Чолакантиница још не бејаше довршила последњу реч, кад се са сокака зачу нека звека |
х тамо све.</p> <p>Пошто се вечера тако довршила, Вујица изађе напоље у мрак, да још изда момци |
ио везан ту у близини до колибе, бејаше довршио свој оброк, па се спустио и легао крај глога, з |
о креснути Карађорђу у очи.{S} Не би он довршио ни прве речи своје, а страшан сребрњак Карађорђ |
с људима мора радити, онда с њима ваља довршити започети разговор, пошло то глатко или рапаво. |
сјаке!{S} Што су други започели, они ће довршити на нашему упропашћењу.{S} Везир је добар човје |
уг, везујући за сваку по који историски догађај са кога је она важна и вредна спомена.</p> <p>Г |
није потпуно схватио сву тежину крвава догађаја, што је мало час овде на његове очи одигран.{S |
и, где су имали да сачекају даљи развој догађаја, па ако Вујица не убије Карађорђа, онда да уда |
.</p> <p>Нарочито су се интересовали за догађаје у Шумадији прваци и угледније војводе, које је |
Цариграду, који се живо интересовао за догађаје у Србији.</p> <p>— Црните ме пред двором као д |
о ипак могао разабрати, она је казивала догађаје, који су се збили тек након 50 пуних година.</ |
ворене очи као да су прозирале у далеке догађаје, које ни најбуднији вид не може да назре.{S} О |
о особито расположен.{S} Причао је неке догађаје из ране младости своје, још кад је као слушче |
и често и <pb n="142" /> дуго мислио, а догађаји ће показати да та дуга размишљања нису остала |
итала да доврши своја спремања, како је догађаји не би претекли и изненадили.</p> <p>Једно од н |
саће Герману да га обавести о последњим догађајима у народу и да му каже како се то десило те с |
Турчин стари Суљага, који је и пре био доглавник везиров и вршио тај посао!{S} Нека га правдај |
<p>Милош је стајао у средини сакупљених доглавника својих и стрељајући очима час једног, час др |
му ваља чинити, кнез Милош позва своје доглавнике да чује шта они мисле о тој ствари.</p> <p>С |
га <hi>уклониш!</hi></p> <p>Али услужни доглавници одмах су дизали грају, просипајући против „в |
и уздишући, Милош се растаде са својим доглавницима и рече да се нађу на мети, ако би му ускор |
ркивао да каже своју осуду.</p> <p>Међу доглавницима Милошевим било је људи који су мрзили Кара |
p>— Па тешто!{S} Догнали двоје; нека их догнају и двеста!{S} Ако полећу, наше главе полећу!{S} |
нали амо у тврђу!</p> <p>— Па тешто!{S} Догнали двоје; нека их догнају и двеста!{S} Ако полећу, |
хаљина и то се испродавало.{S} Већ смо догнали да са жена скидамо и за хлеб продајемо њине жен |
двојицу посјећи.{S} Бојсе, синоћ су их догнали амо у тврђу!</p> <p>— Па тешто!{S} Догнали двој |
га да се не срди.</p> <p>Видећи их тако догнате до самих врата, Цукић <pb n="32" /> наједаред н |
наду ли други кнезови да су ова двојица догнати?</p> <p>— Знаду, али овде ти их сад и нема мног |
аква су то двојица што вели да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао је свој дућанић баш на калимег |
} Прво је дошла Цукићева глава, а синоћ догнаше и ову двојицу.</p> <p>— Алах шућур (богу хвала) |
Милошевом.{S} Сакупљени прваци народни договарали су се о оној истој ствари, о којој је синоћ |
напомену и ради чега су дошли.</p> <p>— Договарамо се да ли да дозовемо опет Црнога да амо дође |
тија!{S} Каже, Милош нас зове бојаги на договор, да би пред светом изгледало као да и нас остал |
n="180" /> их Милош бејаше сазвао да се договоре о многим народним пословима па, између осталог |
сам јави и позове га, да се споразуму и договоре шта може, а шта не може бити, ту онда <pb n="2 |
ао његов анђео смрти.</p> <p>По ранијем договору, Карађорђе је имао после овога избора да пређе |
ројицу закле на чување тајне.{S} По том договору Милош је требао да испитка како о тој ствари м |
големог <pb n="194" />непријатеља...{S} Догоди ли се пак, да Карађорђе дође у Србију са знањем |
ја морао одговарати, да се Ђорђију што догоди што не треба.{S} Цар би тражио хесапа за његову |
уна није се могло писати о ономе што се догодило на пуних 40 дана доцније 13. јула на летњег св |
како ће пропиштати села, где се убиство догодило, а шта ли тек да одговорим ја кад ме притегну |
есима српским, знао је места где се што догодило, знао је од прилике како је шта текло, и тако |
сте — домишљао се трећи.</p> <p>— Близу догоните — рече Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још праву |
и изврте полеђушке, упаљена гужва сена догоре; у мрачној одаји чуло се само храпаво кркљање, н |
утарњем расвитку.</p> <p>Ватра у колиби догоревала је, и дуго непостицана, беше већ покривена б |
Милош мало као ућутну.</p> <p>— Јест, — додаде затим — тако у разговору једном, ја му се пожали |
.{S} Али ко ће као бог и господар!... — додаде Анта.</p> <p>— Ама ја, болан ја!{S} Он је свима |
другљиво.</p> <p>— Ја рекох што рекох — додаде Карађорђе.</p> <p>На томе је свршен овај разгово |
у! — рече он чисто као зачуђен, па онда додаде живо и брзо: — Коју другу до ову, ову исту!{S} Ш |
н се веома зачуди и после кратка ћутања додаде:</p> <p>— Дакле, трећи дан!{S} А ја бих се закле |
ујица брзо, а затим после кратка ћутања додаде: — А ја тога писма и немам.{S} Било је али се из |
би хтео пресећи даље сумње Наумове, па додаде само: — Остави Науме, све је у божијој руци... а |
— одговори она.{S} После мало поћута па додаде:</p> <pb n="95" /> <p>— Шта ћеш да ћеш с овим љу |
<p>Панта је оклевао с одговором; после додаде врдајући:</p> <p>— Не знам, бога ми кнеже, не по |
S} Дуго је ћутала и жмурила...{S} После додаде не отварајући очи:</p> <p>— И ово је тек почетак |
икну Цукић и горко се насмеја.{S} После додаде:</p> <p>— Гурам ватру у народ!{S} А Милош не гур |
потону у мрачне и тешке мисли.{S} После додаде кивно:</p> <p>— Ако ће!...{S} Право има Милошенд |
љу — рече Карађорђевица... а мало после додаде:</p> <p>— А најзад, нећеш ни ти ићи онако тек на |
.“ Но после се као нешто предомисли, те додаде:</p> <p>— Аја, вели, није добро ни тако.{S} У Ру |
етру пиштоље Цукић га загрли и пољуби и додаде:</p> <p>— Других сведока нема, али пред Богом те |
што је мало поћутала, она спусти глас и додаде:</p> <pb n="203" /> <p>— Ја, у име бога, мислим |
ојану, трже му бурмутско сито из руку и додаде живо:</p> <p>— Ама, што си се смрзао, чика Стоја |
ло је као да нешто ослушкује.{S} За тим додаде:</p> <p>— Чујете ли како из даљине лепо одјекују |
кеш! — рече Карађорђе прекорно, а затим додаде:</p> <p>— Нема пешкеша, мој кнеже, већ ваља сам |
дећи госте у кућу.</p> <p>Мало затим он додаде: — колико знам, на конаку ће остати овде само је |
амо!...</p> <p>Пошто је мало поћутао он додаде блажије: — Мањ ако га нешто цареви силом натуре! |
ишта.{S} Тек што је прилично поћутао он додаде: — без царскога допуштења не би ми дали никуд ма |
н одсудно — но после подужа ћутања опет додаде: — А и Турци ће јамачно много зацењивати — ко зн |
куће, а после се може вратити.{S} Науму додаде:</p> <p>— Ти се одмори ту.{S} До пред зору слобо |
ал шалећи се и потапка Анту по плећима, додајући: — здраво војводо!</p> <p>Чолак-Анта одговори: |
коме суђено, нит му ко може одузети ни додати.{S} Ето слободно народа, па ако му је милије и в |
и изведе све што треба.</p> <p>Најзад, додаће и то, како се овуда поговара да пређашњи врховни |
ке обале од Турака и обе војске дошле у додир, врховна команда прешла би на Ђорђа.</p> <p>Тако |
њост Русије, где не би могао долазити у додир са Србима и разним изасланицима из Србије.</p> <p |
себног вођу.{S} Али чим би се ступило у додир са српском војском, Ђорђе би и над тим покрајинск |
ке српске, и нарочито су тражили везе и додира с њима.{S} Особито је „вожд“ уживао љубав и пошт |
ољуба, с тога су сви они и били у живом додиру и међусобном мешању.{S} Нарочито су Грци ступали |
заносио сва срца.</p> <p>У непрестаном додиру и мешању с пријатељима из Србије, с грчким хетер |
а пети, још се једном преви преко главе додирујући скоро земљу, још једном задрхташе сви мишићи |
> <pb n="43" /> <p>— А дође ли Драгићу, дође — рече књаз први.</p> <p>— Дођох, господару Милошу |
.{S} Ја или он!{S} Позваћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му је тако суђено; таква је била в |
е добити, ми ћемо пристати уз Црног.{S} Дође ли он с нечим шта је сумњиво и несигурно, ми ћемо |
Ко га ухвати?{S} Ко га доведе?</p> <p>— Дође сам!...{S} Каже, хоће да се преда.</p> <p>— Шта?.. |
о и непомично.</p> <pb n="43" /> <p>— А дође ли Драгићу, дође — рече књаз први.</p> <p>— Дођох, |
p>После две године, родбина Карађорђева дође те га ископа и премести у Тополу, где га сахрани, |
рати амо, и шта ли би било да он понова дође.</p> <p>— Како да не мисли!{S} Он ни о чему другом |
он, Карађорђе, то га Милош и позива да дође у Србију, где ће га народ једва дочекати, па зајед |
вих шест нахија и мало је фалило, па да дође до отвореног бунта, коме су се били истакли на чел |
а га је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак.</p> <p>К |
неће пристајати уз Карађорђа, баш и да дође.</p> <p>Тога истога дана, кад се то десило, Милош |
вратити.{S} На старчево питање да ли да дође доцније, Ђорђе одговори да није потребно.</p> <p>— |
био.{S} Истина, Милош га је сам звао да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет... |
ке очи, па му се само тако чини, а нека дође да сам купи дације по народу, па ће видети како је |
е и кад му се нико и не нада, онда нека дође сад одмах.</p> <p>Милош ућута, а она су се двојица |
а везир не би пуштао од себе, онда нека дође бар до Раковице да се туна састану, а господар Ђор |
љу и питање, ја не бих марио сутра нека дође и био бих готов ја да му начиним конак, гдегод хоћ |
рихвати:</p> <p>— „Згодно време!“ — Кад дође згодно време па и Руси скоче, онда јамачно не може |
и хоћете опет да упалите вилајет, а кад дође до густога, ви ћете онда у Немачку, као што сте и |
и да нам повише и појаче помогну, а кад дође да се преговара с Турцима и да се углављује мир, о |
и боље, само да сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа и тегоба, па се вијем као црв под кором |
ља...{S} Догоди ли се пак, да Карађорђе дође у Србију са знањем царева, те му не смедне нико ни |
је косио у својој ливади, кад Карађорђе дође с Наумом.{S} Драгић му се надао по поруци Вујичино |
а невољи, кад, да Бог сачува, до невоље дође.{S} Шта?{S} Зар је ова земња тако мала да не би мо |
ла у Европи и брижљиво избегавала да не дође у сукоб с Турском, што би јој у тим приликама било |
го, да ти нас сад гдегод склониш док не дође господар Вујица, да се с њим разговорим.{S} А посл |
неки успех постигне и до неке тековине дође!...{S} Ето, слободно ме карај, господару, можда и |
онда сете и то врло изредка, те по који дође жеље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја та |
обица Антина брзо се напуни.</p> <p>Чак дође и момак од српског митрополита, који такође бејаше |
степенице за горњи спрат.</p> <p>Човек дође пред кућу, стаде, ослушну, па онда удари три пут з |
ако и учинити.</p> <p>— Па нека га, нек дође.{S} Таман га Турци и чекају!{S} Он мисли ово је са |
ти овде ни име његово, а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га као јарца, жива би га на колац н |
умрак ето ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с читавом булументом, с великом гомилом оружаних љ |
некакав пас; још мало и из даљине прво дође некакав неразговетан шум, после се чу удаљена шкри |
ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа познати! — ми |
> да ћу с њим истрајати до краја, и ако дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка |
се да ли да дозовемо опет Црнога да амо дође — рече Милош онака као узгред.</p> <p>— Вала, ако |
пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако амо дође.</p> <p>Милош је већ јасно видео куда Марашлија ни |
ед да замоли попа Вучка, да неизоставно дође на трло и да понесе што треба за опело, али да о т |
ога двора, онда му поручи нека слободно дође право к мени, и тврда је турска вера, док је на ме |
ворим онако у опште.{S} Кад једном зато дође згодно време.</p> <p>Добрњац брзо прихвати:</p> <p |
е рећи:</p> <p>— По богу господару, што дође сад баш у ову ватру?</p> <p>Карађорђе одмах плану: |
ако вечерали у колиби, Никола Новаковић дође и наслони се споља на гредице од колибе.</p> <p>— |
S} Али Бог даде и црноме ђаволу Ђорђију дође крај.{S} Стуцаше се и његови рогови.{S} Он побеже |
“.{S} Ето, зато чинићу све што могу, да дођем до успеха!</p> <p>— Било је доба, кад се и мени о |
реба да не буде пометње и чекања кад ја дођем.</p> <p>На томе се растадоше.</p> <p>Старац се вр |
то не одговара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо знаћеш све!“ Изговара се како су то ствари к |
те на преноћиште.{S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. митрополит ништа не брине.</p> <p>Гов |
довуд, и због мржње на Милоша, хоћеш да дођеш главе и оној једној сиротињи.</p> <p>— Милош уред |
рагићу, дође — рече књаз први.</p> <p>— Дођох, господару Милошу, колико тек да не рекнеш, да те |
долазити из Петробурга.</p> <p>— Е, ето дођох!...{S} Хајд баш, јави им!{S} А они су, ваљда, овд |
другчије било.{S} Али шта да чинимо!{S} Дођоше онда људи, навалише на Ђорђа и преломише га.{S} |
прибирао камен по камен, а једнога дана дођоше људи из бела света, <pb n="207" /> привикаше пус |
Гуркајући се тако, Петар и Марко најзад дођоше до врата препирући се живо, при чему је Марко ст |
{S} Нису му дали никуд маћи, све док не дођоше из Русије људи, трошак и заповест да се тамо кре |
и чега их је управо потрудио да до њега дођу:</p> <p>„Кнез Сима, Цукић и њина дружина бацили су |
ти могу батином терати људе који к мени дођу да ме виде и за здравље упитају.{S} То је све што |
да кажем, како то Анти причају људи што дођу из Србије.{S} Не знам ти ја ни десете, како то они |
лазак с престола она преживела и ево је доживела владавину Махмуда II, о коме се тада није још |
!...{S} Боље да ме нема, но што сам ово доживео!</p> <p>Цукић за тренутак као да потону у мрачн |
туђа вера, душманин, Турчин.{S} Ви ћете доживети нешто жалосније и мучније — гледаћете, како Ср |
>— Децо, децо, чудна ли ћете времена ви доживети!{S} Ја сам претурила преко главе времена мрачн |
ажалити!...</p> <p>И зашто сам ја морао доживети сву ову неизмерну несрећу српску, ја који сам |
рокле страховитом клетвом, да ја све то доживим, да ја све то рођеним очима видим, да ја жив до |
обудио обамрло тело српско, и из мртвих дозвао одлетелу душу Србинову!{S} Њега убити!{S} Па то |
ећ њега треба намамити амо.{S} Треба га дозвати да погине кад хтедне побунити народ, па ће се п |
избавио од греха и пакла душу човекову, дозвољено је да мучиш па и да убијаш тело човеково.{S} |
по вољи овака решења, особито кад му је дозвољено да он пише у Русију у име кнезова.</p> <p>У о |
а, и он се бејаше живо заинтересовао да дозна који ли је ово човек.</p> <pb n="252" /> <p>Чим г |
допратио га је један Грк.{S} Али чим се дозна за њега, само док се рашчује по народу да је Црни |
тим, али куда ћу после ја, кад се за то дозна и рашчује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; ко вас |
арочито био позван од руских власти.{S} Дознав за ову српску депутацију, он је сам потражи и та |
да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао за ову ватру што су је Цукић и остали спремали, |
стигли у Паланку, Вујица вељаше, да је дознао да је кнез Милош повољно примио вест о Карађорђе |
ма одоцнили да изађете у народ, а Милош дознао, јурнуо са својим кабадахијама, похватао <pb n=" |
амој помисли на шта се одлучио.</p> <p>„Дознаће се, разгласиће се, чуће се и разумеће цео свет, |
двоумио.{S} Најзад рече:</p> <p>— Да га дозовем сам!</p> <pb n="185" /> <p>Павле и Вујица, згле |
дошли.</p> <p>— Договарамо се да ли да дозовемо опет Црнога да амо дође — рече Милош онака као |
српског ослобођења, па је право да овде дозре и последњи плод његов.{S} Људи слаба срца не веру |
и то, шта би на случај да се Карађорђе доиста врати.</p> <p>Саветовања су дуго трајала.{S} Ота |
и старица прогута гутљај два.{S} То је доиста мало оживи.{S} Са мртвачки бледих, смежураних об |
да се одвоји!“.</p> <pb n="66" /> <p>И доиста баба Јана одавно живи и много, много памти!{S} О |
шања и утицања страних држава.</p> <p>И доиста, одмах се могло опазити, да српским војводама та |
азио!...{S} Ала би то лепо било, кад би доиста било живота и после смрти!</p> <p>Враћајући се с |
>Даље је напоменуо, како је он пореклом доиста Србин, али у овој светој борби, он неће знати за |
омоћ ратоборне Србије.</p> <p>И Грци су доиста веровали Ђорђу.{S} Они су у њему <pb n="175" /> |
те пође добро, за месец дана сви ће ови дојурити тамо и биће ми поуздани помоћници као што су и |
у се мучили и стало их је крвава зноја, док су све те појединости утврдили и уговорили.</p> <p> |
ће боље бити да с тим јављањем причека, док он (Карађорђе) развиди мало како стоји ствар; док с |
на какво равнање и погађање с Турцима, док он, Милош, баш на против, брижљиво је избегавао сва |
е право к мени, и тврда је турска вера, док је на мени главе ни длака му једна с његове не сме |
.{S} Много и муке и трошка кошта народ, док сузбије ове смутње и Турке мало одобровољи и охрабр |
е може повалити ни једна длака с главе, док не би што скривио пред царем и пред ћитапом.{S} Даб |
склоните се мало и у планину око стоке, док ова ватра не прође.</p> <p>Неки од сељака понудише |
чела.{S} И чудо што су ми ишле од руке, док се нешто не споречкам с најом, те од тога доба бата |
дголитише вратове. <pb n="84" /> После, док би ударио длан о длан, потсекоше им косу остраг и п |
а чинити.</p> <p>— Али ако за то време, док ми један другоме шаљемо аброве и поруке, Ђорђе упад |
еба похитати да се ствар што пре крене, док се Турци још не надају, те ће све лакше поћи.</p> < |
н лонац, у коме кипи, ври и пресипа се, док сутра дан опет све не умукне и опет не овлада мртви |
залуд мучити!{S} Бежите, разилазите се, док није откудгод бахнула каква Милошева разбојничка че |
о вођ онај исти старац што је пресрете, док се најзад не заустави пред опалом вратницом, иза ко |
овори.{S} Али о повратку он и не мисли, док не би одовуд цар штогод наредио.</p> <p>— Ја, тако |
{S} Једни су стајали и укочено бленули, док су други по колиби шњурали и претресали сваки угао. |
учи шипарчића његова другарица у игри, док се он сав задуван, са зајапуреним обрашчићима, и ка |
ладо голобрадо калуђерче узе га читати, док су скупљени радознало слушали около.</p> <pb n="183 |
ке као пиле, но га ваља на срцу носити, док угледа бела света.{S} А колико тек мука и неге посл |
моје руке погинуо то не могу и не смем, док ми не би изреком заповедио светли везир.</p> <p>Мар |
у, па би план био остварен.{S} Међутим, док се заједнички радило на заједничком покрету у целој |
estone unit="subSection" /> <p>Међутим, док се Милош овако душевно борио, изаслана чета кабадах |
estone unit="subSection" /> <p>Међутим, док се овако око њега плела опасна мрежа, Карађорђе је |
не, брате, гдегод прикрити за који дан, док не посвршавам неке послове и разашљем абер људима, |
видите како Милош расте из дана у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Ви |
<p>Тако је књаз Милош викао и праскао, док момци бејаху спопали Драгића да га извуку напоље.</ |
најбоље знаш колико нас је муке стало, док смо скунаторили ово мало народне надстрешнице над г |
{S} Неће ваљда, ни он сам долазити амо, док се не би што наредило и нашао се неки начин за њего |
поведао би румунском војском независно, док се не би сјединиле са Србима.{S} Али чим би се очис |
м, да он то не би смео сам.{S} Особито, док је још тамо у Русији.{S} Јер, ти знаш како је то ко |
{S} Не можеш да одсечеш ни једну главу, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на |
ве ово девојче изговори у лету, у трку, док удариш длан о длан, и док су јој последње речи лебд |
елату, ненадно му истрже сабљу из руку, док је овај збуњено гледао, он вешто измахну и једним у |
ле су као да им је нешто засело у грлу, док Карађорђевица, као старија, опет прва не проговори. |
орио, Цукић је бледио и зеленио у лицу, док на послетку не поцрни као земља.</p> <p>— Пи! (он о |
ни један.</p> <p>„Док су били у Србији; док је трајала борба, у коју су једном прегли и загазил |
ба, у коју су једном прегли и загазили; док је било наде да се нешто може извојевати, они су во |
рађорђе) развиди мало како стоји ствар; док се с људима састане и поразговори шта би и како би |
едеље, већ ћеш чути гласе из Србије.{S} Док ти ја не пратим човека, немој се никуд кретати.</p> |
пристати да се састану и разговоре.{S} Док се све то удеси и Карађорђе ће имати времена да се |
али у народ и било би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на овоме месту ја то нисам смео допусти |
њин је географски положај друкчији.{S} Док је Грчка преко света од Русије, Влашка и Молдавија |
их и овде који би га једва дочекали.{S} Док би Турци стигли могле би планути читаве нахије; мог |
говора јасно се видело шта га тишти.{S} Док се с једне стране бојао да га историја не осуди као |
лица, а веома живих ватрених очију.{S} Док су остали разговарали, он је немирно погледао час н |
увек хтели да то све иде преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту нас понајчешће остављају саме |
када! — понови он после кратка ћутања — Док су Турци господари не сме се чути овде ни име његов |
S} А колико тек мука и неге после треба док се од нејака црвића подигне зрео човек.{S} Нико не |
ама и ногама и зубима, јер му оде глава док оком тренеш.{S} Кад сам га <pb n="24" /> узимао за |
кришом, и да ти нисмо јавили за времена док се ствар још могла поправити.“</p> <p>— Зар ти мисл |
е ченгелима за ребра, па га тако оставе док не издане.</p> <p>Али и Турци су правили неку разли |
ченика.{S} Нису му дали никуд маћи, све док не дођоше из Русије људи, трошак и заповест да се т |
ли су полако, али, како сви остали ћуте док један говори, у кави је владала мртва тишина, те се |
спалили је.{S} Ово је Милошева мука, и док је он жив нећете омастити брка.{S} Свак би сад умео |
лету, у трку, док удариш длан о длан, и док су јој последње речи лебделе на уснама, ње нестаде |
цима чисто искочи из његове одаје.{S} И док је митрополит забезекнут стајао и премишљао о знача |
сељачки грош скуп и колико се муке види док се добије.{S} Везир је простране руке, он оберучке |
се чуло како страховито бура дакће, али док би ударио длан о длан, урлик олујине одјекну јасно |
S} А мирно да се ухвати и гдегод склони док се ствар не би развидела, он то никад не би дао, ни |
!{S} Тешко нама ако би ми морали чекати док султану и царевима падне на ум да се и на нас сете. |
ига за њега.{S} Он је овуд могао жарити док је царевна била запетљана у друге важније послове.{ |
ге испод коња, те се није могао скинути док се букагије не откључају.{S} Кључ од тих окова носи |
} Много ће протећи воде Савом и Дунавом док Карађорђево прође и умре!{S} Мислиш од ваше су се с |
} Много ће воде протећи Савом и Дунавом док се опет стеку оваке прилике какве су сад, да се сви |
Цукићеву, а сад ћеш наше, па тако редом док и тебе једном не удави људска крв.</p> <p>Док је Др |
о се био уклонио и повукао у своје село док се види да ли ће се што о њему зуцкати за побијене |
</hi>.{S} А колико је тек година прошло док је добила ту почасну титулу баба Јана, она је много |
Грк.{S} Али чим се дозна за њега, само док се рашчује по народу да је Црни ту, све ће њему пов |
чи, а твоји стари ратнички другови само док чују за твој долазак, мислим да ће сви листом за то |
иру; како ће Србија опет пропевати само док они једанпут сврше с оним актихристом Наполеоном, п |
аго!</p> <p>— Хоће ли крвник чекати бар док се раздани?</p> <p>— Једва сам, господару, замолио |
адају два потпуно супротна мишљења, јер док их једни сматрају као оличење свега што је зло и не |
ез Максим.</p> <p>Требао је читав сахат док се два незнана путника превезоше на српску страну.{ |
ка’ и што ће, што не стуца змији главу док се још змија није била откравила!...</p> <p>— С кол |
уче никад више је неће метути у ножницу док не види балканске народе слободне.{S} А ако би изда |
с, јес!{S} То право велиш.{S} Слушао их док је још био овде, у својој кући, а да без њинога зна |
енете!{S} Мислиш да развучеш, да одужиш док се ствар не охлади, па после твојим шеретлуцима да |
.{S} Него, да ти нас сад гдегод склониш док не дође господар Вујица, да се с њим разговорим.{S} |
p> <p>— Све је спремно — рече момче још док су ишли кроз шљивар.</p> <p>И одиста, пред кућом је |
ировати.{S} Много је мучице видео Милош док је мало умирио и средио онај народ у Србији, а тек |
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Док се овакав разговор водио између ова два политичара, |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док је потера губернатора Стољетова тумарала по блиској |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док се ово море од људи таласало и тискало да што боље |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док су Карађорђе и Вујица овако разговарали, склоњени у |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док су се оваки разговори водили у великој турској кави |
вођства... то нека се порадује!</p> <p>Док је Добрњац ово говорио, Карађорђе се мрштио и на ма |
јкињи, што пре главу размрскати!</p> <p>Док је Марко овако говорио, Цукић је бледио и зеленио у |
нојите се.{S} Него дед овамо!...</p> <p>Док је овако брбљало као чегртаљка, весело девојче већ |
штвени посао вршио у старо доба.</p> <p>Док су стари народи разапињали на крст, спаљивали, баца |
другом хајдуку — рече Марашлија.</p> <p>Док је везир овако говорио, Милош је сумњиво вртео глав |
е и крв је у млазевимо струјала.</p> <p>Док се све ово дешавало, Драгић је стојао иза кнеза Сим |
ба Јана дуго лежала онесвешћена.</p> <p>Док је била у заносу, неприступна за спољне утиске, душ |
збили тек након 50 пуних година.</p> <p>Док је баба Јана тако у заносу, са затвореним очима, чи |
тебе једном не удави људска крв.</p> <p>Док је Драгић ово говорио момци су га вукли, и он је је |
а сусретао његов јуначки поглед.</p> <p>Док су њих тројица тако вечерали у колиби, Никола Новак |
огрејати.{S} Хеј животе, животе.</p> <p>Док је Драгић овако гласно јадиковао, кнез Сима бејаше |
а и дуго га је гледао нетремице.</p> <p>Док је Карађорђе тако немо гледао у Добрњца, овај је по |
о да се белио скоро сав потиљак.</p> <p>Док су помоћници џелатски овако спремали саме страдални |
у истини, није све онако мислио.</p> <p>Док је Милош овако праскао, а Паштрмац га блажио, момци |
ћи, па је опет све немо и мукло.</p> <p>Док се ово дешавало у колиби, мркла ноћ напољу прикрива |
же тиквицу и повуче из ње добро.</p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић га је гледао испод ока веома |
бог тога — рече Милош забринуто.</p> <p>Док су Вујица и Милош овако говорили, Павле је ћутао и |
и и великаши окретоше у тврђаву.</p> <p>Док се све ово дешавало, у близини губилишта стојао је |
ужје, неки се спремали да легну.</p> <p>Док се овако весело грајало у селу, сасвим друкчије изг |
еко кроз свечану јутарњу тишину.</p> <p>Док је славуј певао, кос бејаше ућутао, као да га и он |
шта их чека — то неће ни један.</p> <p>„Док су били у Србији; док је трајала борба, у коју су ј |
едне ништа казивати, бојећи се да ко не докаже Турцима како се жалио, те ће проћи још и горе, ј |
упале цео вилајет.{S} Свијетлом везиру докаже се за то, те он призове Милоша и затражи да му у |
p>— Тек ако постигнем успех, моћи ћу да докажем да се нисам грабио за власт, јер ће свет видети |
подићи буну у Србији.{S} То је најбољи доказ како и сами мало верујете да је Милош створио што |
души вас, дајте ми макар и један једини доказ, зато да се ја што мешам.{S} Ви само вичете, а до |
а се ја што мешам.{S} Ви само вичете, а доказати не можете ништа.</p> <p>— Па ако не могнемо ни |
ништа.</p> <p>— Па ако не могнемо ништа доказати, онда на руском двору неће нам ни веровати.{S} |
933_N6" /></p> <pb n="303" /> <p>Ово су докази историски сачувани у писмима, и пред својим приј |
а прави упоређење између себе и њега да доказује, како је Карађорђе био неумитљив, непомирљив д |
Стамболу чак и признање и накнаду зато, доказујући како је спасао царевину од једнога опасног и |
ло преко потиока, хватајући све ивицом, докле му је коса била подбријана.{S} Тако удешена замка |
{S} Он вели, да нама нема тамо повратка докле год цареви штогод за нас не нареде, да се нашим љ |
ари Турци пођипаше и остадоше на ногама докле везир и Милошу не даде знак да седне.</p> <p>Посл |
отишао из земље ти један.{S} Бранио си докле се могло, али одолела сила, па шта ћеш ти сад?{S} |
муша као да је гутала небо и земљу, јер докле она год доспе, свега је нестајало све се у њој гу |
>— Не бих ни онда говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад призори ја бих одсекао себи језик |
а од многих болести боље лечи но икакав доктор.{S} С тога старица никад није имала станка ни ми |
Стамбол.{S} Милош троши големе суме да докучи шта смерају поједини родољуби балкански, који су |
а одмах јаве Милошу за његов — Ђорђев — долазак, али Ђорђе је то одбио.{S} Истина, Милош га је |
Стојадинова.{S} Јер и ако се крило, за долазак Карађорђев већ се бејаше рашчуло међу поверљиви |
митрополита, који такође бејаше чуо за долазак Карађорђев, па га је молио, да му укаже ту част |
насамо, Милош осети како га Карађорђев долазак у Србију притискује као каква, страшна мора.{S} |
јвода.</p> <p>Чим су чули за Карађорђев долазак, сви су похитали Чолак Антиној кући, и осниска |
а од Милоша; да ли му је јавио за његов долазак и шта ли је Милош одговорио.</p> <p>Њих се двој |
е и није хтео одмах сам да јави за свој долазак.{S} Тада, у љутини и страху за свој положај, Ми |
Турци, кад чују за <pb n="217" /> твој долазак.{S} Тек они ће се помамити како ваља.{S} Ја мис |
ратнички другови само док чују за твој долазак, мислим да ће сви листом за тобом кренути.</p> |
<p>— Шта ће рећи Милош кад чује за мој долазак? — рече Карађорђе.</p> <p>Вујица слеже раменима |
де састајем понекад са људима који отуд долазе, и бедите ме да ја одовуд подбадам народ тамошњи |
ум и примај њине замерке баш као да ти долазе од рођенога брата, ја ли од најбоља пријатеља на |
некакви сумњиви страни људи, који махом долазе отуда с тих страна, из Бесарабије, Влашке и Молд |
ло смири од оних подбадања, што једнако долазе из Русије, од пуштања гласова о повратку Карађор |
Ја ти сама не би то ништа ни знала, но долазе тако људи код мога Антонија, па сам тако чула да |
/p> <p>Што се тиче оних смутљиваца, што долазе са стране, отуда од Влашке и Русије, то су махом |
светници мртваца, они побијени, они што долазе да освете и себе, и друге и цео мртвачки род сво |
м се момком био склонио ту у близини не долазећи Драгићевом трлу, и не излазећи пред Карађорђа) |
?{S} Нов потоп или смак света, иза кога долази царство мрака и тмине“ — мисли Ђорђе у себи, гле |
а, да бежиш у неврат откуда се никад не долази...</p> <p>Драгић га пресече: — јамачно од твога |
рођеном грбачом!{S} Ово што је данас не долази сваке године.{S} Много ће воде протећи Савом и Д |
ање и шуштање гомиле, налик на шум који долази од каква далека водопада.</p> <p>Цела калемегдан |
ст о Ђорђу.</p> <pb n="192" /> <p>— Ако долази са знањем царева, сретно му било и добро нам дош |
ђене хатове пошљем насусрет.{S} Али ако долази кришом и без питања, онда је он подмукли хајдук |
одмах, у први сумрак, добио абер да му долази један од најпоузданијих гласоноша његових; човек |
е што га ноге могу понети, но у тај мах долази му на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко |
нао да мора бити штогод важно кад Милош долази тако у недоба, и заповеди одмах да га свечано пр |
гати Грци.</p> <p>С господарем престола долазили су и многи други Грци који су заузимали поједи |
чешће походили и једни другима у госте долазили.</p> <pb n="146" /> <p>Карађорђе је тада имао |
пнији посао, а често су му и за ситнице долазили чак с другога краја Србије.</p> <p>Ови људи, ш |
о великих огњева.{S} Неки су одлазили и долазили, неки су прегледали оружје, неки се спремали д |
е великим свиленим пасом, преко кога су долазили широки силаји, а на ногама је имао широке и кр |
слушао ово последње доба од људи што су долазили из Србије.</p> <p>Други су гледали на ствар са |
ам се прибојавао.{S} Какви ми јади нису долазили на ум.{S} Свачега сам се бојао.{S} Али ко ће к |
каже.</p> <p>— Не знам!{S} То је и мени долазило на ум.{S} Но после рачунам, да он то не би сме |
о да спава.{S} Митрополит је у два маха долазио до њега, с намером да га викне и да му понуди к |
сваки дах, сваки и најмањи шум, што је долазио из колибе.</p> <p>Тако је овај човек, нем и неп |
{S} Ко је ту напољу пред вратима, је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} |
о наш крај сад, да Ђорђе није никако ни долазио амо, но да се склонио, гдегод у околини Србије! |
шака.</p> <p>Био је лудо храбар управо долазио је у тој храбрости до безочне дрскости.{S} Једн |
пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни долазити.</p> <p>После је тражио, да им на брзу руку шт |
мку да не запиткује и да није требао ни долазити, кад га нико није ни звао.{S} Кнез Милош опази |
Стојан вели, да ти овога лета нећеш ни долазити из Петробурга.</p> <p>— Е, ето дођох!...{S} Ха |
а и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазити амо, док се не би што наредило и нашао се неки |
е у унутрашњост Русије, где не би могао долазити у додир са Србима и разним изасланицима из Срб |
.{S} А можда и Карађорђе неће тако брзо долазити; свакако ако је што међу царевима углављено и |
оној гунгули, гомила поче мало по мало долазити к себи.{S} Изрази похвале и одобравања чуше се |
ена кора покриваће земљу; после ће опет долазити благословено пролеће да отопи снегове, да раск |
раде.{S} На њему је била чохана, везена долама и у опште чохано чаршилиско рухо из онога доба.{ |
који би се могао изродити због Ђорђева доласка.</p> <p>Тада Милош понови гласније: — Али ја ре |
е открио Вујици цео план и намеру свога доласка, само је прећутао да се то не ради са знањем и |
да сам га ја једва познала.{S} До мога доласка Ђорђе није никога пуштао к себи, а на <pb n="20 |
илош повољно примио вест о Карађорђевом доласку, да је и сам рад да се с њим састане, али ако б |
ко се толико не би радовао Карађорђевом доласку као он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји |
о Карађорђа и веома се обрадује његовом доласку, али кад му Вујица каза како стоји ствар, да Ка |
препоручи, да ништа не говори о његовом доласку, сем ако би се намерио на каква особито добра и |
посла да унапред извести везира о свом доласку.{S} Марашлија је одмах знао да мора бити штогод |
ре.{S} Ту се прича о скором ратовању, о доласку руских царских људи амо у народ, и како ће ти љ |
не Анту, а да јаве и другим војводама о доласку његовом, ако се који ту треви.{S} Крага одмах с |
решено онако у опште.{S} Али гласови о доласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он |
њега, а хиљадама рапавих гласова вичу: доле с убицом, убите га, растргните га.“</p> <p>...{S}Х |
а.{S} Он махну руком и изађе напоље.{S} Доле у кави било је још Срба, но они су ћутали.{S} Турц |
одозго чохан јелек, па чохано ћурче, а доле плаве чохане чакшире с везеним пачалуцима.{S} Опас |
д наједаред откинула, промакла и отишла доле.{S} Милош посрте, али се ухвати за грану и опет не |
ој магли.</p> <p>У истом тренутку чу се доле некакав ужасан крш.{S} Нешто се рогобатно сручи, з |
у и скочи као опарен, па удари корачати доле горе по одаји.{S} Наједаред стаде и окрете се мени |
в, али је малаксало опет морала клонути доле.</p> <p>Карађорђе бејаше грчевито стискао зубе и п |
се нешто замисли и неколико пута крочи доле горе по кући — Сам! а је ли оружан? — упита кнез д |
ат, привезан за коња с главом окренутом доле, са задњицом у вис, из које му је стрчао запрцан о |
главна мисао ипак је била једнако тамо доле на оним странама, где је у то доба боравио Карађор |
до себе, а затим се опет обрати Србину доле у дну каве.</p> <pb n="51" /> <p>— Кажу, болан, Ра |
није видело. — То је био Вујица.</p> <p>Доле, у прочељу, у крај ногу Карађорђевих, бејаше се пр |
њ долете до на обалу реке Груже.</p> <p>Доле је стајао страховити амбис у коме је Гружа хучала, |
се на њега сажали.{S} Тако јурећи, коњ долете до на обалу реке Груже.</p> <p>Доле је стајао ст |
њ очајнога Клефте.</p> <p>А лепе цветне долине некада благословене Јеладе, стоје сада спржене, |
ирисним уресима поново окити брежуљке и долине, да опет домами одбегле тице певачице, ала ни те |
ен творац, хвалећи свој проналазак пред доличним скупом револуционарних патриота рекао је:</p> |
гледао Наума, који све више залазаше у дољу и виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива.</ |
; будите као у својој кући, па и ако је дом сиротан, богато је срце и може се наћи све што затр |
е.{S} Нико га не би смео примити у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето ту одмах у селу има толик |
ије.</p> <p>Ови људи, што су сад пали у дом кнежев, нису обични посетиоци и гости.{S} То су мах |
необично пресече Милоша.{S} Да се пола дома срушило, не би се толико препао.</p> <p>У првој за |
а скаче из топле постеље, бежи из мирна дома свога, распојас и босоног баца се на рамена своме |
це, ни једне јавне грађевине, ни једног дома, ничега што би потсећало на сувремене европске гра |
ву и част своју ко се год мало макне од дома свога; једном речи, да народ једном слободно погле |
дусрете на вратима и с питањем: — Је ли дома његова светлост? — наже уза степенице, прескачући |
ада...{S} Тако, тако, то је најбоље.{S} Домами ти њега амо“...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-А |
n="181" /> мисао: како би било, да сам домами Карађорђа у Србију и ту да сврши с њим једном за |
поново окити брежуљке и долине, да опет домами одбегле тице певачице, ала ни те дажде, ни ти сн |
трах од смрти амо довео, већ су ме Руси домамили, уверавајући ме да ћу тиме учинити добро за са |
е и разумеће цео свет, да је он намерно домамио човека и спремио му заседу да га убије; и то ње |
примети Милош.</p> <p>— Онда је најбоље домамити га амо, па га овде убити — рече Врљо.</p> <p>— |
Но ако је за овај мах напомена Врљова о домамљивању Карађорђевом, и остала без даљих последица, |
овде убити — рече Врљо.</p> <p>— Што га домамљивати кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда како |
савете; онда сви они имају своја преча домаћа посла, и сваки гледа да се извуче.{S} Камо га, г |
е се гради да верује. <pb n="104" /> Те домаће људе ови страни употребљавају после као своје се |
народу горње гласове, јер њима свет као домаћим више верује, и лакше се за њима поводи.</p> <p> |
ви у град да моле за њих везира.</p> <p>Домаћим је невернички вртио главом. — Ништа од тога не |
спасавати кнеза Симу и Драгића? — упита домаћин зловољно.</p> <p>— Није питање хоћемо ли, већ м |
— А зар би сте смели од Милоша? — упита домаћин подругљиво.</p> <p>— Па слободно је ваљда бар м |
аво је да од секире и сам погине — рече домаћин кивно.</p> <p>— Море прођи се тога белаја и не |
и поред тога.</p> <p>Тако је наваљивао домаћин, но гост никако није пристајао да се почиње пре |
јако проредише и наскоро остадоше само домаћин, Ђорђе, Чолак Анта и Симић.{S} Чолак Анта је ну |
.{S} Али ово је Милош, еј Милош — викну домаћин срдито.</p> <p>— Ако је Милош није ваљда Турчин |
} Па до јуче је и он стрепио!...</p> <p>Домаћин га пресече.</p> <p>— Шта није Турчин!{S} Три пу |
ла убијена и та мисао народна...</p> <p>Домаћин плану, пресече госта и не даде му да доврши.</p |
ина да се опет поврате у Србију.</p> <p>Домаћин Чолак-Анта био је изашао у чаршију неким послом |
наспавао.{S} Сем њега и старца Србина, домаћина куће, Ђорђе ту нађе још два човека — један је |
нда ако се могнемо вратити — рече Јела, домаћица Чолак Анте.</p> <p>— Море прођи се ти ћеро, су |
тепсија гибанице, што је бејаше умесила домаћица Стојадинова.{S} Јер и ако се крило, за долазак |
па за чуперке, отресну је два три пута, домаши испражњену торбу, бацну главу унутра, завеза је |
нда кад учиним штогод добро.{S} Онда се домишљају, како би то добро могло бити још и боље, само |
нијесу и они ту замочили своје прсте — домишљао се трећи.</p> <p>— Близу догоните — рече Бекре |
ћ кези из свакога ћошка, а уз привратак домова наших већ стоји наслоњена просјачка палица с кој |
..{S} Ја, гдје је сад све то.{S} Виђите домове наше, виђите хареме наше, загледајте харове наше |
да сам убијао људе, палио и раскопавао домове, истребљивао читаве породице.{S} Прстом су показ |
>Тежак је био растанак.{S} Остављали су домове и огњишта своја, остављали бојна поља, на којима |
S} Тога дана у целом Београду, по свима домовима српским, а и по многим турским, говорило се по |
за дику, кад могу рећи: „Србија је наша домовина“.{S} То није мала добит, мој Перо, што је Срби |
јсци, да порази непријатеља, да послужи домовини, да уздигне њено име, да га учини славним и ст |
нађу заштите и потпоре својој угњетеној домовини.</p> <p>У то доба тамо беше стигла и једна срп |
, угледу и почастима, које су уживали у домовини за време деветогодишње борбе и успеха својих.{ |
SRP18933_C12"> <head>XII</head> <head>У ДОМОВИНИ</head> <p>Сунце је већ давно било зашло, а пос |
да жуди за њом и да је сматра као другу домовину своју.</p> <p>Међутим, још од самога почетка, |
и сем срамоте за се, а робство за своју домовину?{S} Балканско је тропоље узаврело.{S} Сад или |
ом јунака шумадијских бранио своју лепу домовину.{S} Он је удахнуо дух слободе у све балканске |
им мислима, старица се пред ноћ вратила дому своме, кад јој се на једаред тешко смучи.{S} Снага |
ака, ако би имао што поручити чељади на дому.</p> <p>Цукић се наслони руком на оџак.</p> <p>— П |
ђени, с <pb n="94" /> тога се у његовом дому и стицао свак, који је имао какав крупнији посао, |
едузео против коловођа.</p> <p>У једном дому, где је живела једна даљна рођака кнеза Симе, пота |
јна оружја престала, Цинцинат се враћао дому своме, лаћао се плуга и као мирни земљорадник орао |
<p>Сутра дан била су важна саветовања у дому Милошевом.{S} Сакупљени прваци народни договарали |
ознанста, и да би га што боље задобили, донекле су га упознали са својом спремом и плановима, и |
није био обичај да казује шта мисли.{S} Донекле, он је био већ по самој нарави покривен и ћутљи |
p>Карађорђе се двоумио.{S} Поверовао је донекле, али само у пола.</p> <p>Но за првим дошло је у |
ве-три године на овоме.{S} Ја бих хулио донекле своје рођено дело, кад бих осуђивао ово што је |
кошуља, што му, по поруци, дете бејаше донело из села.{S} Поп је очитао самртничке молитве, па |
пе зечиће он мени доносио!{S} А једаред донео ми из Букуље велику срну!...</p> <p>— А где је То |
Ја нећу ни окушати.{S} Ја сам ово теби донео.{S} За мене је лако.{S} Ја пијем сваки дан.{S} Ов |
у са шљивовицом, што је бејаше са собом донео.</p> <pb n="290" /> <p>Карађорђе рече како и не о |
еле, зар си нам на данашњи благ дан ово донео — прошапута Драгић, па замуче пред разјареним уби |
оседаше за трпезу.</p> <p>Вујица је био донео са собом лепу погачу, коју је Карађорђе врло мило |
, која га обиђе једаред у десетак дана, донесе му по један хлеб и по котарчицу варива — то је с |
и узбуђено по соби.{S} Штитарац уђе, да донесе каву.</p> <p>— Где је господар Вујица и Павлић ( |
егод упадне тајно у земљу, Милош или да донесе његову главу или ће својом одговарати.</p> </div |
, отпрате чак далеко на извор, божем да донесе тазе воде.</p> <p>Кад је све било спремљено, Пет |
— Милош викну Љубицу.{S} Мало после она донесе повећи кожни јанџик, из кога Милош извади прилич |
аше сами у колиби.</p> <p>— Какве гласе донесе Вујица, господару, и хоћемо ли се скоро кретати |
овеселити и Вујицу и Карађорђа, кад им донесе овако веселе гласе од Милоша.</p> <p>Али тек он |
сте вечери стиже човек од Вујице.{S} Он донесе поруку Карађорђу, да је све добро!{S} Да се ништ |
па.</p> <p>Одма пошље дете у село да му донесе будак и узгред да замоли попа Вучка, да неизоста |
аву онога црнога пса, или да идем ја да донесем његову рођену — рекао је срдито Лисовић.</p> <p |
вести из Петрограда.{S} Доцније, кад је донесено рухо овештало и подерало се, сиротнији и прост |
пристајати.</p> <p>Ово последње решење донесено је управо од страха пред Милошем, јер се свак |
нађоше добри људи, који је прихватише и донесоше кући скоро полу мртву.</p> <p>Код куће је баба |
и њоме стадоше обијати врата.{S} Уз то донесоше одмах и велики железни кавени тучак, којим се |
.</p> <p>Штитарац одмах нареди да споља донесу дебелу греду, коју узеше четворица на руке и њом |
великога вође била је чудне судбине.{S} Донета у Београд и предата Милошу, она је одатле отишла |
} Он је ишчекивао какве ће гласе Вујица донети, јер он бејаше узео на се да провиди може ли што |
гори на две ватре и нико не зна шта ће донети сутрашњи дан.</p> <p>Мало по мало утиша се и Кар |
ојена блага, и довести учене официре, и донети много оружја да се народ диже на буну...</p> <p> |
ких људи амо у народ, и како ће ти људи донети голема, небројена блага, и довести учене официре |
аца семе у земљу и нада се да ће му оно донети богата плода, који ће стоструко и хиљадоструко н |
лево и десно да ли ће вам когод све то донети на пешкеш! — рече Карађорђе прекорно, а затим до |
рађорђем, у ствари, он се бочио с давно донетим решењем да Карађорђа убије.</p> <p>Та борба бил |
је заиста викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не спад |
ране, како да се не верује кад то писмо доноси најпоузданији гласоноша Милошев.{S} Он се клео ж |
ко што смо чули, а нама није нико ништа доносио, нити нас је ко што питао.{S} Но ми смо се радо |
е овде!{S} Какве је лепе зечиће он мени доносио!{S} А једаред донео ми из Букуље велику срну!.. |
ризор.{S} Сад се на једаред чисто трже, доња му вилица заигра, а зуби зацвокоташе као у грозниц |
а, а ти га жалиш? — рече Милош јетко, а доња му усна заигра.</p> <p>— Шта ћу га жалити?{S} Пас |
жалити за нашим главама! — рече Србин с доња краја каване и устаде.</p> <p>— А, пјан био, ко ти |
реч упита и то, какве гласе има Милош с доњег Дунава, одакле су већ почеле допирати неразговетн |
.</p> <p>Та је кућа била скоро грађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвет |
ијутку где се из горњега града силази у доњи, поред лековите водице.{S} То је грозан казамет, м |
рузуму тако исто као и старци и које се допада нежном женскињу исто као и суровим ратницима.</p |
с леву обрву, кад му се каква реч не би допадала.{S} У целом разговору Милош ни један пут није |
и то баш оно и јесте што се Русима није допадало.{S} Они никад нису дали ни да се помене о томе |
Турци обично не исказују своју радост и допадање виком и пљескањем, овде су гласно и са свију с |
свету спречио.</p> <p>Милошу се особито допадоше ове речи Врљове, неколико пута махао је главом |
оградски везир Марашли-Али-паша, кад му допадоше први гласи о Цукићевој и кнез Симиној буни.</p |
бар и одважан, што се Карађорђу највише допало, јер је одмах уочио ту одличну црту код Крпаре.{ |
се Карађорђу као Србину и јунаку могло допасти и занети га.</p> <p>Тако се неговањем тих однос |
сваки удешавао како ће се кнезу Милошу допасти.{S} Сећали су се шта је недавно Милош починио с |
лава обојици — рече крупан стар Турчин, допијајући последњи гутљај своје каве.</p> <p>У другом |
у мирна боравишта тихога села српскога допирао страшан мученички јаук, који срце пара, људи су |
држање Вујичиних момака, чији је шапат допирао до Ђорђа и с чијим се мрким, закрвављеним погле |
ош с доњег Дунава, одакле су већ почеле допирати неразговетне слутње о влашком покрету и о рове |
и тешки облаци.</p> <p>Из те мркле ноћи допире до у колибу овда онда, по какав нејасан шум.{S} |
сад никога.{S} Карађорђе је дошао сам; допратио га је један Грк.{S} Али чим се дозна за њега, |
ћ био је момак Марков, који га је ноћас допратио.{S} У њега је Марко имао велико поуздање.{S} О |
ешао сам, заједно с њима у Босну, па их допратио чак до Мајевице и ту им попио за душу.{S} Не б |
ће с вршка голема храста, да његов сјај допре у најдаље крајеве пространа видика.{S} Али, баш у |
оже, где ни сунчев зрак не може до њега допрети.“</p> <p>Он се саже и оберучке узе изгртати изм |
к после неколико дана, кад је из Србије допро први ненадан глас о погибији једнога великога чов |
</p> <p>Уз пратњу те чудне свирке, коју допуњује вешто ударање дахира, што као перце игра у рук |
то тако олако прошло?{S} Зар би Русија допустила да у њој погине један Карађорђе, а да се не и |
ацало би сенку на Русију, и то се не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; нашли би те у |
на и недокучљива промисао твоја, кад си допустио да цело једно тако велико и тако свето дело па |
S} Он, Милош, нада се да то Русија неће допустити, но ако би се ипак тако што десило, он, Милош |
ја овде на овоме месту ја то нисам смео допустити.{S} Али на мене се сад диже повика што је вез |
ским води строжији надзор и да им се не допушта да преко својих изасланика уносе ватру у народ. |
н разговор.{S} Која вајда Ђорђу од мога допуштања да се врати.{S} Није он од мене ни утекао ода |
рви требао да зна штогод о томе, али је допуштао да може бити и каква задоцњења.{S} А можда и К |
у.{S} То је милост везирова и то вам је допуштено.{S} Свршите то, ако хоћете, па ћемо поћи.</p> |
лично поћутао он додаде: — без царскога допуштења не би ми дали никуд маћи одавде.</p> <p>На по |
гомиле света врвиле су тесним улицама с Дорћола и Зерека, са Саве и од Синџир-џамије и окупљао |
екога Живка Лужичанина, где се одморе и доручкују.{S} Одатле крену Морави да се превезу на скел |
м друкчије но што је досад говорено.{S} Досад је Милош напрезао све силе да удаљи Карађорђа што |
ама.{S} То је стидно за Србију, која је досад била дивна заточница слободе, а сада Милош од ње |
сад говорило сасвим друкчије но што је досад говорено.{S} Досад је Милош напрезао све силе да |
ти прљати то светло оружје, на коме се досад блистала само дика и слава српска.</p> <p>— Одлаз |
ћи и поћи ћу први напред, као што сам и досад увек <pb n="184" /> радио, и као што сам и научио |
дете.{S} Кад се умео чувати и сачувати досад, кад је био и млађи и невештији, да ако умедне и |
па чак и код самих Турака.{S} На њу су досад гледали као на зубљу слободе, као на дивни узор, |
је до сад било.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га слободно узимам на своју душу, и ако см |
спашта за све.{S} Да манемо дакле, целу досадашњицу — за њу сам ја увек готов да <pb n="101" /> |
најо, све нешто презам да Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би |
рније.{S} Тада већ никоме не бих био на досади, а онај туркешања у Србији бар би једном дануо д |
чује, те да крену на ме потеру, која би досадила и мени и овоме народу.</p> <p>Вујица се правда |
Зафирагића, што су својим зулумима били досадили целој околини.</p> <p>У Пожези био се рашчуо н |
ли.{S} Кума Милош и кума Вујица већ нам досадише позивима...{S} Но немој се ти гдегод изрећи шт |
азом на лицу, као да присуствују каквој досадној позоришној представи која их тако мало занима. |
у кући?{S} Јамачно сте се од скора овде доселили? — рече Карађорђе разгледајући по соби.</p> <p |
виђени људи, ама су злице.{S} Имали су дослух с Црнијем Ђорђијем, и од њега су књиге примали.{ |
гутала небо и земљу, јер докле она год доспе, свега је нестајало све се у њој губило.</p> <p>С |
у, он се пење све више и више, и већ је доспео до последњих горњих огранака.{S} Још један напор |
говога гласа.{S} Да је то обичан човек, доста би било да пошљем пред њега два моја пандура.{S} |
године, шућур богу, добро си поступио, доста си се учврстио те и народ отуда и султан одовуда |
заклао га усред рођене куће његове.{S} Доста је он других помлатио!</p> <p>Кроз Врљу бејаше пр |
е најљући отров.{S} Пет капљица од њега доста је да убију најјача човека.{S} Ово ти дајем нека |
познат амо по овим крајевима и има туда доста пријатеља.{S} Свет је, истина, преплашен и нико н |
S} Не, по Богу капетане!{S} Ми смо тебе доста слушали!{S} Ево и сад смо на твоју реч пошли и не |
S} Он једва назире, али ипак види да је доста дубоко ископао.</p> <p>„Тело је огромно, мисли он |
> <p>— Свега их је двојица, мислим биће доста да узмем средњи чамац? — рече Јован.</p> <p>— Ја |
тац Мелентије заслужио је бесмртност, и доста му је било непуних 10 минута, да за вечна времена |
Марашлија је прилично познавао Милоша и доста је добро прозирао његову „политику“, или, како је |
<p>Било је и оштрих говора, а пало је и доста опорих речи.{S} Милошу су замерили да много штошт |
торији од Црнога до Белога Мора било би доста мегдана, где би се могло задовољити и његово необ |
ростоти својој, мислили су да ће правди доста добро послужити и тако просте справе, као што су |
е не погине.{S} Он има овуд по Шумадији доста закопаних пара и кад би га притегли, он би имао о |
ја су по соби расипала жуту, прљаву али доста јаку светлост.</p> <p>Било је тек два сата ноћи, |
и ђумрука.</p> <p>Милош на то одговори доста опоро, како су у светла везира велике очи, па му |
о су колац и ченгели, и да ће и то бити доста добро мучење, кад жива човека ударе на колац, или |
жним крајевима Русије, где је тада било доста Срба.{S} Од кад се приближио Карађорђу, Наум му ј |
, ћеро!{S} Ако је за вајду, несрећа смо доста претурили преко главе, па је време да и <pb n="20 |
могао је дакле нагнати Турке да Милошу доста што-шта учине, и ту му је Карађорђе био добро дош |
ека звони прилично научно, и у први мах доста је неразумљива за људе, несвикнуте да се баве изр |
/p> <p>Циљ оправдава средство.{S} Да би достигао добро, слободно ти је да се послужиш и рђавим, |
м поћи нашим трагом, но Бог је спор али достижан! — одговори Добрњац живо и плаховито.</p> <p>— |
и тражећи његову смрт.{S} Бол у грудима достиже сад такав ступањ, да несрећник поче на глас сте |
м срцем својим накнађивао оно, што није достизао слабачки <pb n="91" /> ум, и дете је појмило, |
ој историји износи се као редак пример, достојан да се преда и најдаљем потомству на углед и по |
молио Цукића да то не чини.{S} Он није достојан тога.{S} Син према оцу има друге и друкчије ду |
отворише.{S} У одају уђе висок, просед, достојанствен калуђер, коме кнегиња одмах понуди јастук |
ецање.</p> <p>То је плакао један старац достојанствена господска изгледа, дуге седе браде и бле |
за њим.{S} Они су ишли ћутећки, мирно и достојанствено.{S} Пратила их је чета јаничара и 5—6 чи |
ом њеном држању било је нешто поносно и достојанствено.</p> <p>Друга жена била је много млађа и |
икога не вермају, поћи ће за јуначким и достојним вођом као покорни јагањци за чобанином својим |
аље од Београда, где су живели сви већи достојници турски у Србији и где је турско госпоство јо |
што је кадра да учини ова земља, кад је дотерају у шкрипац, сутра би нас Турци прегазили, што н |
мрак, под јаком стражом, Милошеви момци дотерали два човека окована у ланце од главе до пете, а |
воримо о рату, где је убијање на гомилу дотерало до правога савршенства — само убијање криваца, |
дино помогло.</p> <p>— Није ваљда дотле дотерао, по Богу!{S} До сад су кнезови давали откуп вез |
, истребио сам читаве породице, али сам дотерао дотле, да је шака Срба, шака јучерашњих робова |
чине убиство тежим, а казну страшнијом, дотле модерни народи хоће да су благи и с оним, кога уб |
ру слободно можеш спавати безбрижно — а дотле доћи ћу и ја.</p> <p>Изашав на улицу, Карађорђе р |
жда једино помогло.</p> <p>— Није ваљда дотле дотерао, по Богу!{S} До сад су кнезови давали отк |
рађорђе упусти златан крст, који је све дотле чврсто држао, и оберучке се дочепа за дебелу гран |
се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе је дотле почешће провиривао кроз прозор напоље у мрак, а с |
ухамеда ти твога!</p> <p>Џелат, који је дотле стајао блед и збуњен, сад се наједаред зацрвени к |
— примети Милош.</p> <p>Милош, који је дотле ходао, стаде сад и чудно се загледа у Врља, после |
осечени.{S} Људи су махом жалили што је дотле дошло и осуђивали су кнеза Милоша, што тако лако |
се наједаред трже, диже главу, коју је дотле држао поклопљену на руци и упре у Петра страшан, |
Изгледало је, као да се глава, која се дотле само на кончићу држала и која је била укљештена м |
уценом.</p> <p>Најзад су ствари довели дотле да њих двоје прекину међу собом, да Милош буде ду |
и дружевно и жалосно као онда.{S} Увек дотле он би обично само издао наредбе шта да се ради, а |
ио сам читаве породице, али сам дотерао дотле, да је шака Срба, шака јучерашњих робова разбијал |
све строжији.{S} Сад је већ било дошло дотле да су емигранти све своје покрете морали вршити у |
{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе муке и многа ће капа остати пус |
о.“ Тек су биле оставиле посао, који су дотле заједнички радиле — навијале су неко платно — те |
е из колибе.</p> <p>Но у тај мах колиби дотрча Никола, и видећи Драгића где плаче, он му подвик |
влашћу.{S} Сад сам свега сит; све ми је дотужало; једино што би желео: — било би ми мило да вид |
ова најближа родбина бежи од њега, и не дотурају му ни најнужније потребе за живот, а стар је и |
е, како би један другоме што брже могли дотурати потребне вести, а њих шесторо налазили су се с |
ко се најмање што успротивимо.</p> <p>— Дотури ми један пиштољ, колико да не мрем без замене!{S |
ичком, који је имао своје трло код воде Доћана, а одвео га је тамо Стојан Пауновић—Аџибеговац.{ |
иват.{S} Исто је како рече Ага-Џоне.{S} Доћерали су два бунтовника, и за који дан биће посјечен |
еници, и памтите моју реч, Турци браћо, доћи ће времена када ће ови исти Милош седећки примати |
ву, ако Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српс |
цеви ће сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов свет, чије руке неће бити крваве, и на чијо |
n="247" /> <p>— Онда ја идем тамо.{S} А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?</p |
зверка, побуниће народ, па ће нам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треба упљескати, |
амо једном свршити, или ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа од њега стрепим. |
о очекује да ће сутра и господар Вујица доћи.</p> <p>То Карађорђа још више забрину.{S} Он је оп |
це да се туна састану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на разговор.</p> <p>С таком поруком Анта |
подар Милош узме изун од везира да може доћи до Паланке или до Пожаревца.{S} Но, ако га везир н |
бодно можеш спавати безбрижно — а дотле доћи ћу и ја.</p> <p>Изашав на улицу, Карађорђе рече ст |
ешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрема Милоша да га пријатељски дочека.</p> <p |
.{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ће доћи онда, кад је нама можда најгоре и кад му се нико и |
чела и настави:</p> <p>— Али и томе ће доћи крај.{S} Овако не може дуго <pb n="236" /> остати. |
а давати за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у сваком послу.{S} Али кад чо |
и могао направити триста јада.{S} Он ће доћи тајно; бануће изненада; може собом повести још и п |
м гледао на то што ће се други уздићи и доћи до власти и славе; да сам сам био тамо, не бих мог |
де виде шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени са стране, они су са |
есте ли чули оно његово, како ће он сам доћи, да поведе народ кад буде сматрао да је време за у |
ећу ја тада друге подбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу први напред, као што сам и досад увек <p |
.</p> <p>— Што га домамљивати кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда како једнако поручује и рас |
Море попо, ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцима, но да се бије с њима.{S} |
ћете омастити брка.{S} Свак би сад умео доћи на готово и офукати оно што је други стекао.{S} Ал |
хвали митрополиту и обећа да ће свакако доћи на вечеру, само може бити мало доцније; али ако се |
вом одобравајући,</p> <p>— Но како ћемо доћи до пасоша?{S} На то се сад врло строго пази, особи |
га зло и несрећа.{S} И добро и зло њино доћи ће им подједнако свима, с тога и рад за будућност |
ређашњи врховни вожд намерава сам лично доћи и упасти у Србију, што би изазвало грдан метеж и н |
али војску као оно кад неодољива холуја дохвати и разнесе стог сламе.</p> <p>— Десет година рат |
уни народ, да га повуче за собом, да се дохвати негде с Турцима и да их само једном смлави, као |
ужја!</p> <p>Цукић журно јурну напред и дохвати пиштоље из руку Петрових, и сав је дрхтао од си |
оставе Драгића, да га не везују, а сам дохвати сабљу, одскочи корак назад, изману и сабља се с |
у шупљину између две кладе.</p> <p>И он дохвати мртво, крваво тело и утура га међу кладе.{S} Је |
елентије, скромни калуђер!...</p> <p>Он дохвати бачени војнички добош, веша га о врат, добује, |
да га бар оне зауставе — све је то било доцкан.{S} Карађорђе се већ био дочепао српске обале.</ |
не да силу ђаурину!{S} Али ваша молитва доцне стиже.{S} Сила је већ прешла у ђаурске руке.{S} З |
} Каје се он сада шта је учинио.{S} Али доцне!</p> <p>— Баш истина, господару, мора да му је ве |
ратња његова стигли су амо на конак тек доцне у вече.{S} Међутим провели су цео дан на коњима, |
Но како је у петак увече тај абер дошао доцне, остало је да се изврши сутра.</p> </div> <pb n=" |
из постеље, па се сети шта је све синоћ доцне у ноћ планирао, наређивао и говорио.</p> <p>У веч |
113" /> ће му благост, коју сад покаже, доцније много помагати; Турци ће му се лакше предавати, |
наређено по заповести из Петрограда.{S} Доцније, кад је донесено рухо овештало и подерало се, с |
па после, од свега тога не би ништа.{S} Доцније они одоше, одоше чак у Париз, ослободише цео св |
оновога, Милошу се јавкала та мисао.{S} Доцније, она је све више расла.{S} Најзад, она се тихо |
ономе што се догодило на пуних 40 дана доцније 13. јула на летњег св. Аранђела.</note> <note x |
тали с узајамним прекорима.{S} Два дана доцније Милош је био по други пут код везира и сад је с |
залупи врата на колиби.</p> <p>Два дана доцније нађоше сељаци Вујицу мртвог у колиби.{S} Он је |
кнезовима у Цариград на двајестак дана доцније после ових првих писама кнез Милош вели овако:< |
надживели су га и памтили много година доцније.{S} Обично би се рекло за неупутна и обесна чов |
уштво?{S} Зар није боље спасти главу па доцније бар осветити кнеза Симу, кад му се сад не може |
ти.{S} На старчево питање да ли да дође доцније, Ђорђе одговори да није потребно.</p> <p>— Ја ћ |
с њоме везе и познанства.</p> <p>Кад је доцније Милош у Србији повео нов устанак, Грци су се об |
у покренуто је први пут питање, које је доцније било од голема значаја за целу новију повесницу |
ним мирисним дубравама српским; како је доцније као младо момче, слушајући голуба како гуче, из |
ти та кошница дати на јесен. (Драгић је доцније причао да му је дала 15 ока меда).</p> <p>Драги |
и остала без даљих последица, Милош је доцније о тој ствари често и <pb n="142" /> дуго мислио |
а је било 4.000 а не 10.000).{S} Кад се доцније, полазећи с руским мајором Орловим за Русију, К |
а чудна прорицања бабина.</p> <p>Кад се доцније прибрала и повратила, кад се освестила толико, |
враћао с богатом пљачком.</p> <p>Кад се доцније примирило, Врљо се вратио у село, али плуг и мо |
еби може убити Карађорђа.{S} Јави ли се доцније потреба за то убиство, Милош ће се пред народом |
ај балканског тропоља.{S} Ослањајући се доцније на ове знатне добитке у земљишту, они би онда м |
један.</p> <p>Ако буде напредка, он ће доцније прихватити и Руси ће рећи: то наша мука и теков |
руку, кад се зна да ће се то раније или доцније прокљувити.</p> <p>Но и ако свет тако махом узи |
нежевина.{S} Тако би можда текле ствари доцније.{S} Али сад за почетак, за Грчку је било од нео |
о и на прстима изађе напоље, па се мало доцније врати с лончетом добре црне каве.{S} Ђорђе диже |
ако доћи на вечеру, само може бити мало доцније; али ако се сувише забави, г. митрополит нека г |
p> <p>Изљубише се и растадоше.{S} Сахат доцније Драгић је био већ пред Милошевим вратима.</p> < |
а с већим поуздањем уђу у покрет, а већ доцније ствар би се обелоданила сама по себи.</p> <p>То |
свршен овај разговор, којег се Добрњац доцније тако често сећао.</p> </div> <pb n="167" /> <di |
аћен је селима од којих је отет.</p> <p>Доцније, Врљо је радо причао ову ствар и хвалио се, как |
ом он то никад није признавао.</p> <p>У доцнијим годинама око 1825 — па на даље, кад се против |
у томе, Милош се врати у свој конак већ доцно у ноћ, али његова главна мисао ипак је била једна |
н тако грозничавим мислима, Милош једва дочека да се укаже зора, те одмах избуди послугу и наре |
кућу уђе човек повисока раста, књаз га дочека, њини се погледи сусретоше и неко време гледали |
се надао по поруци Вујичиној и лепо га дочека.{S} Гледећи како Драгић коси Карађорђе рече:</p> |
устрча уз степенице.</p> <p>На врху га дочека човек повисока раста, просед, крупних бркова, а |
па се и он почео спремати да Карађорђа дочека.{S} У првом реду, ваљало је да извиди како стоји |
оћи и припрема Милоша да га пријатељски дочека.</p> <p>— Шта да се чини? — ово питање никад жив |
} А имало би их и овде који би га једва дочекали.{S} Док би Турци стигли могле би планути читав |
на душмане, и веруј да би нас плотунима дочекали да тамо одемо.{S} То је, што ме најгоре коље.{ |
ало да су кивни на Карађорђа и једва би дочекали да га оптуже пред Русима.</p> <p>Бојао се да с |
?{S} Каква смо добра и рахатлука од њих дочекали?{S} Зар не видите ви кудер ово гура и нашто ће |
е га оно исто момче, које га је и синоћ дочекало.</p> <p>— Све је спремно — рече момче још док |
позову да се за то спремим и да Црнога дочекам, па да заједнички грунемо на Турке.{S} Тражио ј |
а све то рођеним очима видим, да ја жив дочекам сву ову неизмерну несрећу несретне земље српске |
а ово својим очима видим, да ову победу дочекам, па бих онога тренутка задовољно склопио очи и |
ности и изненађења.</p> <p>Ђорђев говор дочекан је с одобравањем.{S} Затим му је Ипсиланти у им |
трајало до у глухо доба, али тако није дочекана зора.</p> <p>Могло је бити сахат по поноћи, ка |
но климну главом — као што нас је и сад дочекао — рече он подругљиво.</p> <p>— Па шта хоћеш виш |
био већ код везира.{S} Марашлија га је дочекао љубазно и расположено.{S} Понудио га је да седн |
се удавио у бабино мочило, но што си то дочекао, да ти слугерање Милошендине читају оваке вакел |
да дође у Србију, где ће га народ једва дочекати, па заједнички, као браћа, да раде и заповедај |
о кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати старе војводе и заслужне мужеве и трудбенике, |
има.</p> <p>Надали су се да ће их Цукић дочекати киван и спреман за отпор, али како се изненади |
="45" /> своју крв лили.{S} А да ћеш их дочекати секирама и ушницима, то ти верујем.{S} Ти си т |
аједно с њим амо у Србију.{S} Цео народ дочекаће вас као озебао сунце.</p> <p>Драгић жалосно кл |
погибох где год у јуначком окршају, но дочеках да ме ви овде мрцварите, јер какве сте рђе, не |
пуни вике и жагора.{S} Неколико гласова дочекаше осуђенике узвицима „Чок јаша!“ (живели).</p> < |
мењеној души својој, али све што срета, дочекује <pb n="306" /> га прекором и клетвама.{S} Ни о |
Стока се везана коље, а јунак слободан дочекује смртни ударац.{S} Сеци бре, мухамеда ти твога! |
сто српских права само да се господства дочепа...{S} Камо ти Петра Молера, камо ти владике Меле |
оумио и ћутао је замишљено.{S} Марко га дочепа за раме и сурово га продрмуса:</p> <p>— Хеј, мом |
ан и одруби главу Карађорђу, па је онда дочепа за чуперке, отресну је два три пута, домаши испр |
езо, проби у саме груди његове, ноктима дочепа престрављено, крваво срце његово, и поче га гњеч |
.</p> <p>Милош хтеде бежати, али га она дочепа за руку и стеже га као железним клештима.</p> <p |
е све дотле чврсто држао, и оберучке се дочепа за дебелу грану, на којој је стајао.</p> <p>Али |
кну, као рањен лав, појми да се дигне и дочепа десном руком за балчак сабље, која му је лежала |
што се као оштро жељезо заби у груди и дочепа га за само <pb n="133" /> срце, те се чисто стре |
ору и вечности.</p> <p>Џелат прискочи и дочепа обадве одсечене главе.{S} Једном руком једну, а |
Карађорђа.{S} Затим се обазре, грчевито дочепа секиру, мало се раскорачи, измахну и из све снаг |
д изгледа лако, само да се још једанпут дочепа њених планина...</p> <p>Чолакантиница још не беј |
ватру у народу, само да се они како год дочепају господства и власти...{S} Али нећете куда сте |
мени само да је да се здраво и на миру дочепам Рудника, и да видим само 50 одабраних другова о |
узнемирен издро преко румунске границе, дочепао се Ћесарије, пројурио и кроз њу и дошао до Дуна |
а.{S} А гле сад шта ради кума Милош!{S} Дочепао се власти, па да му је да нестане свију старих |
ђе се већ успужао уз горостасно дебло и дочепао се грана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на |
то било доцкан.{S} Карађорђе се већ био дочепао српске обале.</p> </div> <pb n="250" /> <div ty |
труке.{S} Два снажна помоћника џелатова дочепаше, један за једну други за друго струку и повуко |
или упалили ватру.</p> <p>Овај пут, ови дочеци, ови састанци Милоша с народом били су за њега н |
та.{S} Пре дваестак <pb n="136" /> дана дочујем да су опет дошли у бербу.{S} Котило ти турско т |
није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с друге које стране — наваљивао је Вујица.</p> <p |
ло да је Карађорђе дошао.{S} Он то може дочути с друге које стране, те би одмах помислио да је |
веома изненадило, откуда је за то могао дочути Добрњац, кад се од њега и његовога друштва баш н |
они и да убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку они сви одјашу у мезулани с леве стране |
так не шушну под његовим ногама.</p> <p>Дошав до колибе, он се наже и опрезно провири кроз рупу |
ваља проћи и где може свратити.</p> <p>Дошав у Пожаревац изјутра, он се упути табачкој чаршији |
и смо шта му је био главни смер.</p> <p>Дошав у Београд, одмах другог дана Милош је био већ код |
— и свирепост има своју логику.</p> <p>Дошав до уверења да смртна казна треба да буде мучење, |
ажари познадоше одмах овај глас, и први дошану другоме: „Буљубаша Марко“!</p> <p>Одмах пробуде |
е.</p> <p>— Не!...{S} Нема ништа!...{S} Дошао је земан, ваља <pb n="29" /> да се мре!...{S} На, |
сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао, но тек треба да ти казујем!{S} Пре не могу да се |
="271" /> гласом на то, да је Карађорђе дошао да дигне буну, и да му то неће бити ни тешко, ако |
или потресени, кад чуше да је Карађорђе дошао и сваки се утркивао да каже своју осуду.</p> <p>М |
е, те би одмах помислио да је Карађорђе дошао да њега обори и да против њега ради, кад се ето к |
д би се од Милоша крило да је Карађорђе дошао.{S} Он то може дочути с друге које стране, те би |
ли потресено.</p> <p>— Ако је Карађорђе дошао амо са знањем и одобрењем рускога двора, онда му |
сме валити.{S} Ако ли је пак Карађорђе дошао хајдучки, онда с њим као с хајдуком ваља и поступ |
чекао да Милош сам помене ради чега је дошао, а Милошу је опет било незгодно да о ствари овако |
.“</p> <p>То је био закључак до кога је дошао Карађорђе, и његов разговор с војводама био је за |
ради, што би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да заједнички удесимо рад против |
до Јасенице, и ту му Вујица каже да је дошао Карађорђе.</p> <p>Анта је лично волео Карађорђа и |
>Одмерив све ово у памети, Марашлија је дошао на згодну нову замисао, која би бар за неко време |
Ђока!...{S} Ево га у соби!...{S} Сад је дошао!{S} Казала сам му да сте овде, па он вели, хајд б |
да нема за сад никога.{S} Карађорђе је дошао сам; допратио га је један Грк.{S} Али чим се дозн |
час хтео поћи да га потражим.{S} Он је дошао послом; али не верујем да је куда излазио.{S} Јам |
следњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомилом оружаних момака и говорио овако слободн |
мој хлеб, који си појео, кажи ми што је дошао Марко и шта хоће он?</p> <p>Петар је ћутао.</p> < |
је то и покушао.{S} У томе згодно му је дошао говор Германов, који тврђаше да би он морао знати |
твари тако је и било.{S} У Трбушницу је дошао на конак Милош Обреновић, човек који се за ово <p |
се Ђорђе крије од њега.</p> <p>„Да није дошао да о моме злу ради, што би се од мене крио!{S} Да |
о једну голему војску.{S} Што онда није дошао Аксентије да понуди свој савет, већ се крије у ми |
и, ћерки Чолак-Антиној, код које бејаше дошао у госте да се заједнички играју.</p> <p>Карађорђе |
чепао се Ћесарије, пројурио и кроз њу и дошао до Дунава према Раму, где је имао да се превезе у |
ио, он би ти опет повратио власт, ти би дошао међу људе и опет стао на стару ногу.</p> <p>— Не |
откравила!...</p> <p>— С колико је људи дошао тај крвник? — упита он после кратког ћутања.</p> |
пружи му обадве руке.</p> <p>— Добро ми дошао, побратиме — рече он Гитарићу и понуди га да седн |
ако ће се обрадовати, кад чују да си ти дошао!{S} Баш јутрос су говорили, па чика Стојан вели, |
ањем царева, сретно му било и добро нам дошао!{S} Нека јави само када ће, па да му ја своје рођ |
тарић, твој побратим из Селевца, па сам дошао да те обиђем и да видим шта радиш.</p> <p>Старац |
} Она га није звала и молила; он је сам дошао, наметнуо се, а после је било добро...{S} Па коли |
а и зивкања, а сад се причуђате што сам дошао!</p> <p>Видећи Карађорђа љута, Вујица се узе прав |
сенке своје.{S} И ти мене питаш што сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао, но тек треба |
/p> <p>— Није ми ништа криво, али нисам дошао у каву да водим таке разговоре.{S} Најпосле, мали |
с једном његова друга, који је био шњим дошао, у Београд мени послаше, које се ето са согласије |
су се обраћали њему.{S} Али он је брзо дошао до неких успеха, па даље није хтео ништа чути за |
нда од моје стране кажи, да је вожд амо дошао по заповести рускога двора и да му је план да пон |
Боље да сам врат сломио, но што сам амо дошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у својој земљи, |
огама.</p> <p>— Он је на моје зло овамо дошао!</p> <p>— Није на добро, господару!</p> <p>— Перо |
а голих шака, који им је сам добровољно дошао у руке.{S} Јазук, вајни војводо!... — викао је Др |
е, смрти бојао, не би он сам добровољно дошао у шаке крвавоме Милошу.{S} Јадни Турци, ви сами с |
а учине, и ту му је Карађорђе био добро дошао.</p> <p>Али с друге стране, Карађорђе је био за М |
е.{S} Но како је у петак увече тај абер дошао доцне, остало је да се изврши сутра.</p> </div> < |
нка, он је сад понова осећао да је опет дошао на њега ред, да он први поведе коло, да он први к |
„псом“, само стога што сам на скупштину дошао необријане браде, од жалости за братом Миланом.</ |
.{S} А ја рачунам, ниси ни ти господару дошао о својој глави.</p> <p>После ових речи Вујица се |
"79" /> зрачак изгледа као да је навлаш дошао да нас потражи у овој гробници нашој, да нас види |
те то, ако хоћете, па ћемо поћи.</p> <p>Дошао је био тренутак смрти, и сужници га нису хтели ра |
поток, или као да се кроз мрак плашљиво дошаптавају духови, што над земљом лебде.</p> <pb n="29 |
бити гора и стиднија ударца, но кад ми дошаптавате да молим за милост онога, пред чијим се ног |
се испод руке потајно почињу оружати и дошаптавати.{S} У опште, кроз народ прохуји нека устала |
и Милош, но послати хајдуке.{S} Прво је дошла Цукићева глава, а синоћ догнаше и ову двојицу.</p |
ешко.</p> <p>Па и ту прва мисао опет је дошла од Милоша.</p> <p>— Вујица га је примио, Вујица н |
мајка твоја, па опет сам се одазвала и дошла да ти покажем крваве руке твоје и да будем сведок |
војводу балканског, под чију би команду дошла сва оружана снага и српска и грчка и румунска.{S} |
е дунавске обале од Турака и обе војске дошле у додир, врховна команда прешла би на Ђорђа.</p> |
вац што мање страда при извршењу казне, дошли су чак на мисао да осуђеника убијају при спавању. |
је стајало пред њима, и ради кога су и дошли у Србију.</p> <p>Но последњих дана почео је биват |
</p> <p>— Не би ја марио да су они сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре доба муте и бу |
<pb n="136" /> дана дочујем да су опет дошли у бербу.{S} Котило ти турско твоје, помислим ја, |
су гости, па му напомену и ради чега су дошли.</p> <p>— Договарамо се да ли да дозовемо опет Цр |
сним одмахивањем главе.</p> <p>— Ако је дошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш |
оружјем бране своју имовину.{S} Тако је дошло било до запетих односа, који су се сваки час могл |
и.{S} Људи су махом жалили што је дотле дошло и осуђивали су кнеза Милоша, што тако лако узима |
ле, али само у пола.</p> <p>Но за првим дошло је убрзо друго писмо Милошево.{S} Истина, и оно ј |
евао, тужио и веселио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима растане, да све остави, да н |
о се неговањем тих односа, мало по мало дошло до тога, те се јавила мисао о избору Карађорђа за |
бивали све строжији.{S} Сад је већ било дошло дотле да су емигранти све своје покрете морали вр |
а народа балканског — биће му исто тако драг као и успех његове рођене браће Срба.</p> <p>Најза |
на мила места, за која су везане толике драге успомене, где је остао по један комадић његовога |
окори јатаган.</p> <p>Видећи зло очима, Драгић се уклони с дететом и оде мало дубље у шуму, где |
, а на бресту уз који је био овај гроб, Драгић уреже ножем мали крстић, који се дуго познавао.{ |
су кнез Сима и Драгић.</p> <p>Стојећи, Драгић се бејаше загледао у онај светли зрачак, што је |
рујала.</p> <p>Док се све ово дешавало, Драгић је стојао иза кнеза Симе и гледао укочено и прен |
<p>Ту на једну велику трокраку границу, Драгић је био наслонио неколико врљика и проштаца.{S} И |
..{S} Хоће да се преда!...{S} Он?...{S} Драгић Горуновић?...{S} А где је он и с киме је?</p> <p |
чеве молбе збиља нису ништа помогле.{S} Драгић, истина, није кренут те ноћи, али је, одмах сутр |
згледале су у овом тренутку страшне.{S} Драгић се побоја да није Карађорђу што позлило те упита |
аква наобична пратња стоји пред њим.{S} Драгић бејаше привукао оба трупа до ископана гроба и ту |
ливади, кад Карађорђе дође с Наумом.{S} Драгић му се надао по поруци Вујичиној и лепо га дочека |
а то да отрпим!{S} О, не дај Боже!... — Драгић се три пут прекрсти — О, не дај благи Боже!{S} М |
кажем као кукавица.{S} Та, болан људи — Драгић рашири обадве руке и страшним ватреним погледом |
Драгић? — чисто се прену књаз.</p> <p>— Драгић...{S} Ропочевац.</p> <p>Кнез скочи. — Он туна!{S |
и потераше.</p> <p>Кнез Сима напред, а Драгић за њим.{S} Они су ишли ћутећки, мирно и достојан |
после је скоро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њим превртао пластове.{S} Увече су отишли |
рата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за длаку мрднем и |
данашњи благ дан ово донео — прошапута Драгић, па замуче пред разјареним убицом, који је зверс |
ве крваве главе, а у пустој шуми остаде Драгић са својим десетогодишњим синчићем и с два обезгл |
и књажевих.</p> <p>— Господару, овде је Драгић — јави он.</p> <p>— Који Драгић? — чисто се прен |
ме, налазио се повећи пропланак, где је Драгић био поградио свињце за своје свиње, а мало ниже |
дном не удави људска крв.</p> <p>Док је Драгић ово говорио момци су га вукли, и он је једва мог |
и.{S} Хеј животе, животе.</p> <p>Док је Драгић овако гласно јадиковао, кнез Сима бејаше стискао |
{S} Јазук, вајни војводо!... — викао је Драгић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момцима изгур |
љубише се и растадоше.{S} Сахат доцније Драгић је био већ пред Милошевим вратима.</p> <mileston |
зго преко њега метут је Карађорђе, коме Драгић бејаше навукао једну од својих дебелих кошуља, ш |
љег друга, и најмилијег брата!{S} Да се Драгић, мој Турчине, смрти бојао, не би он сам добровољ |
у види.</p> <pb n="289" /> <p>Но кад се Драгић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му приђе, ш |
8" /> <p>Да га је гуја упечила не би се Драгић жустрије окренуо.{S} Разрогаченим, закрвављеним |
ром се отворише.</p> <p>— Ту су! — рече Драгић и упре поглед на свога друга.</p> <p>Кнез Сима у |
ао око трмака, па ме пчела ујела — рече Драгић.</p> <p>— Види се да не умеш око пчела.{S} Ваља |
боља посла.</p> <p>— Поносите се — рече Драгић подругљиво, бришући рукавом крв, која му је лопи |
крив је био Цукић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и криви!{S} Па кривом се и даје |
> <p>Ова два човека били су кнез Сима и Драгић.</p> <p>Стојећи, Драгић се бејаше загледао у она |
крвава џелатска секира! „Ето, како ме и Драгић превари и издаде!{S} Ја гинем а њега ни откуда“ |
ви сами стрепите од смрти, па мислите и Драгић је такав!{S} Море Србо је ово, Туро, Србо, хеј!{ |
не говори.</p> <p>Дете се брзо врати и Драгић одмах поче копати раку, а синчић му је помагао и |
куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Драгић са својим синчићем.{S} Никола је два три пут пог |
еду, памети и речитости својој; Цукић и Драгић по јунаштву и смелој одлуци — били су у оно доба |
д су свршили и кнез Сима, Павле Цукић и Драгић, и тако су прилично пречишћени сви од којих је М |
знога призора, пред колибом се заустави Драгић, чудећи се ко ли му то разгради колибу, јер још |
овде је Драгић — јави он.</p> <p>— Који Драгић? — чисто се прену књаз.</p> <p>— Драгић...{S} Ро |
не утрине за њиве и ливаде.</p> <p>Неки Драгић Војкић имао је ту у шуми радовањској своје трло. |
<p>Скрушен, кнез Сима ништа не чу, али Драгић разговетно познаде, да је то одјек од бурне, шум |
ако је био намештен и кнез Сима.{S} Али Драгић уграби још један тренутак.{S} Онако везаних руку |
а руци.</p> <pb n="277" /> <p>Сутра дан Драгић је косио у својој ливади, кад Карађорђе дође с Н |
из Велика Борка, и његов побрат капетан Драгић.</p> <p>— Ама шта рече, чоче? — примети стари Ту |
у жеравицу.{S} Те јагањце бејаше заклао Драгић за душу изгинулима.</p> <p>Ту су сви момци ручал |
чиној и лепо га дочека.{S} Гледећи како Драгић коси Карађорђе рече:</p> <p>— Боже мој, од кад н |
ка понудише да га испрате до у село, но Драгић одби ту понуду.{S} Бојао се ухватиће их Милошеве |
ад угледа две нагрђене жртве.</p> <p>Но Драгић га мало охрабри, али поп за дуго није могао да с |
ци.</p> <p>— Ах, булу ти твоју! — цикну Драгић, стрељајући очима бледа и малаксала џелата. — Шт |
са сваке стране.{S} Спомену му како су Драгић и остали, најпосле, људи који можда нису ни имал |
tone unit="subSection" /> <p>У први мах Драгић је мислио да Карађорђе спава.{S} Али он погледа |
колико ће ти та кошница дати на јесен. (Драгић је доцније причао да му је дала 15 ока меда).</p |
поштедити и оставити их да живе!</p> <p>Драгић диже главу и разгледао је, неће ли опазити ко то |
ичао да му је дала 15 ока меда).</p> <p>Драгић се радосно одазове тој жељи Карађорђевој и оду о |
ца, па сад вала сеците; имате...</p> <p>Драгић не доврши.{S} Његов дрски говор вређао је Турке |
рат откуда се никад не долази...</p> <p>Драгић га пресече: — јамачно од твога зора и јунаштва — |
тамо после гледати шта се може.</p> <p>Драгић диже главу и оштро погледа пријатеља, који је на |
д дочекаће вас као озебао сунце.</p> <p>Драгић жалосно климну главом — као што нас је и сад доч |
сабља што нам данас главе сече.</p> <p>Драгић је ово изговорио гласно; свет се бејаше утишао и |
и кћери, као од најгоре Туркуше.</p> <p>Драгић би и даље говорио да га Милош не пресече, он цик |
наћи овде око њега — рече Наум.</p> <p>Драгић се полако удали.{S} Али још он не бејаше замакао |
Драгићу, и учини што те молимо.</p> <p>Драгић викну срдито и одсечно: — Ништа ме немојте више |
е ево, сви овако зборски молимо.</p> <p>Драгић скочи с пања као опарен.</p> <p>— Не тако, газда |
ој; — рече Милош ледено и кивно.</p> <p>Драгић се подругљиво насмеја: — А теби Милошу, баш прир |
било на заранцима кад тамо стигоше.{S} Драгића затекоше где надељава обруч на баквицу за воду, |
и погубљење кнеза Симе и његовога друга Драгића.</p> <p>9.{S} Март 1817. године освануо је туро |
пресече, он цикну као гуја и привика да Драгића одмах вуку, и да му ударе букагије на ноге и на |
е учиним...</p> <p>Сељаци већ видеше да Драгића није вајде више молити.</p> <p>— Па добро, шта |
ком белом брадом, који је стајао ту иза Драгића, и коме паде веома чудно што човек говори оно ш |
Никола је два три пут погледао мрко на Драгића, показујући му да му није право што га ту види. |
ијатеља и другова кнеза Симе и капетана Драгића.{S} Јављамо ти ово да не рекнеш да је било силе |
а, он викну својим помагачима да оставе Драгића, да га не везују, а сам дохвати сабљу, одскочи |
а као нека пресуда противу кнеза Симе и Драгића.{S} У њој се говорило како су њих двојица покуш |
ш сад, хоћемо ли спасавати кнеза Симу и Драгића? — упита домаћин зловољно.</p> <p>— Није питање |
губилишту, водећи под руку кнеза Симу и Драгића.</p> <p>Мртва тишина опет завлада на губилишту, |
као и праскао, док момци бејаху спопали Драгића да га извуку напоље.</p> <p>— Верујем ти!{S} Не |
тај мах колиби дотрча Никола, и видећи Драгића где плаче, он му подвикну;</p> <p>— Куш, ти бре |
убио — рече Паштрмац срдито избацујући Драгића.</p> <p>Милош је шгргутао зубима и сиктао јетке |
о да сама склизну, али у исти мах глава Драгићева одскочи и откотрља се за читав корак.</p> <pb |
следње речи још не бејаху сишле с усана Драгићевих, а из даљине зачуше се тешки стражарски кора |
варали.{S} После подне кренули су се за Драгићево трло, јер по поруци Вујичиној ту су требали д |
је био добро расположен.{S} На путу за Драгићево трло он је често заустављао Наума да му покаж |
ревртао пластове.{S} Увече су отишли на Драгићево трло.{S} Ту је остао дан два.{S} После му пад |
поручио Карађорђу да се понова врати на Драгићево трло, па ту да га чека, јер су ту склонитији |
pb n="280" /> је ето било то кобно трло Драгићево, коме је судбина била наменила да ускоро пост |
е брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на Драгићевом трлу а ја ћу наредити што је нужно и све ће |
еном разговору, Карађорђе и Наум сиђоше Драгићевом трлу.</p> <p>Сунце је већ било на заранцима |
ом био склонио ту у близини не долазећи Драгићевом трлу, и не излазећи пред Карађорђа).</p> <p> |
и сабља се спусти по разголићеном врату Драгићевом.</p> <p>Изгледао је као да ударац није био о |
једнога тешког злочина.</p> <p>На путу Драгићевом трлу, Карађорђе је пријатно ћеретао с Наумом |
руке, још пре 7—8 дана и кнез Симину и Драгићеву, које ће турски џелат сутра смаћи.</p> <p>Три |
аред он му упрти крваву одрубљену главу Драгићеву и заповеди му да је носи напред.{S} Друга гла |
обар вечер“, Карађорђе се заустави пред Драгићем.</p> <p>— Ене дер!{S} А шта ти је то на оку, ј |
ећи да ће и с њим овако учинити као и с Драгићем.{S} Паштрмац се правдао да није ништа зло мисл |
ти му један сељак.</p> <p>— Ама истина, Драгићу, каква је теби голема невоља да жив ускачеш вук |
еда? — упита он.</p> <p>— Уклони се ти, Драгићу; спава он сад и ако су му очи отворене.{S} Него |
одина, како нисам окусио меда.{S} Него, Драгићу, да истресемо једну сад, баш ми паде на ум да у |
оже самном барабар косити...{S} Дајдер, Драгићу, да видим могу ли.</p> <p>И после је скоро цео |
p> <p>Кад се кнез Симина глава котрљну, Драгићу потекоше сузе.</p> <p>— Збогом побро, збогом до |
есетак година, помагао му је у томе.{S} Драгићу нешто беше поднадуло лево око, тако, да се гото |
</p> <p>У тај мах неко остраг прошапута Драгићу: клекни и моли за милост!{S} Можда ће ти и опро |
станка, Вујица га је ту упутио, поручив Драгићу да му у свему буде на руци.</p> <pb n="277" /> |
ћи.{S} Освести се, прибери се, капетане Драгићу, и учини што те молимо.</p> <p>Драгић викну срд |
о је Турке и заповедник даде знак да се Драгићу одмах без оклевања одруби глава.</p> <p>Сподбиш |
мично.</p> <pb n="43" /> <p>— А дође ли Драгићу, дође — рече књаз први.</p> <p>— Дођох, господа |
нешто нагазио!{S} Хеј, по Богу, капетан Драгићу, је си ли ти при себи, кад тако говориш!{S} Па |
још мало и све ће бити свршено“ — севну Драгићу кроз главу.</p> <p>У тај мах кнез Сима диже гла |
Паштрмац га блажио, момци јавише да су Драгићу, по кнежевој заповести, ударили букагије на ног |
> <p>— Чика Стојане, чика Краго, реците драгичка!{S} Знате ко је овде!{S} Деда...{S} Деда Ђока! |
ом и пред људима, па вала, како вам год драго, и нека управља народним пословима ко год хоће и |
аси се.</p> <p>— Збогом моје мило, моје драго, јарко сунашце, ми се никад више нећемо видети.{S |
, па њиме прво уби мене, а после што ти драго!</p> <p>— Хоће ли крвник чекати бар док се раздан |
зила само оно што је тако блиско и тако драго души њеној, она је и тамо видела свога Ђорђа, а у |
редата Милошу, она је одатле отишла као драгоцен пешкеш београдском везиру Марашлији — који је |
ивање људске крви изазива некакво чудно дражење живаца, које деца рузуму тако исто као и старци |
ве велике ватре, а према њима Вујица је драо једно јагње.{S} Друго је још раније било спремљено |
је, као с неком иронијом, понављала ове драстичне речи:</p> <l>„Чудиће се и гора и трава</l> <l |
, стоји у малом али лепом врту, скромна дрвена кућица, налик на куће по српским селима.</p> <p> |
тво она тиква за воду, оно крње лонче и дрвена кашика, коју сам сам издељао.{S} А питаш ме отку |
се заустави пред вратима нове двокатне дрвене куће, према данашњој Саборној Цркви у правцу исп |
ластавице гнездо, своје жалосне, трошне дрвене кућерке!...{S} Нигде ширине и жива бујна јавна ж |
љења врат му се таман згодно наслони на дрвени пањ.{S} Положај је био згодан.{S} Џелат узе свој |
елики, лепо изрезани и у сребро оковани дрвени крст, који му је висио о врату, подиже га према |
г.{S} Пред њим је стајао снизак подебео дрвени трупац.{S} Симу примакоше и наместише тако, да н |
и то мали, четвртаст, преграђен дебелим дрвеним коленикама.{S} Но Петар буљубаша опет нареди, д |
десно од постеље, ближе ватри, на малој дрвеној, троножној столици, преко које беше пребачено м |
зватог Карађорђе“.</p> <p>На надгробној дрвеној плочи у Тополи има овакав запис: <foreign>„Овде |
е куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је по турском кроју лепо изведена и укусно |
а и димњацима, по високим дрвљаницима и дрветима — и све се то отимало да види како ће турска с |
а, по крововима и димњацима, по високим дрвљаницима и дрветима — и све се то отимало да види ка |
мо, како и њега и то поломљено џиновско дрво прогута тмуша и некуд понесе страшна холујина.</p> |
а.</p> <p>Усред те пољане стоји огромно дрво с горостасним гранама, што су се под небо извиле, |
ни.</p> <p>Јата птица, што су преко дан дремале по густим зеленим дубравама, скривене од дневне |
ала и машала за оно место где је некада дремао страшни сребрњак његов, али је малаксало опет мо |
е смрад и варварство, јер ту влада лењи дремљиви Турчин, а турски смрад удавио је јелинску циви |
аповешћу, да је понесе за њим.</p> <p>— Држ, ту торбу па чувај ово као очи у глави; боље пази н |
с Турском, без мешања и утицања страних држава.</p> <p>И доиста, одмах се могло опазити, да срп |
зу Грка с осталим балканским народима и државама.</p> <p>Мудре вође народне грчке ствари рачуна |
шпијунише данас шта се ради у суседним државама, па то Милош брже боље јавља у Стамбол.{S} Мил |
ариградско предграђе), па су и све више државне службе Грци заузимали.{S} Најзад, велики број с |
око ту је кришом засузило.</p> <p>Важан државни посао био је свршен и присутни представници вла |
а стајали на челу свију главних послова државних; који су имали под својом управом читаве нахиј |
е саучешће“, сахрањиван с почастима и о државном трошку.</p> <p>Тако су пролазили правоверне па |
е баце какву варницу у потрулелу Турску државну зграду, вазда готову да одмах букне.{S} Услед т |
а будете слободан народ, да имате своју државу, своје управљаче, а једнако се обзирете лево и д |
изгубио скоро и само сећање на негдашњу државу, на негдашњу славу и величину своју...{S} Али ба |
ише.{S} Својом рођеном снагом Србија се држала пуних 9 година, али та је снага најзад била исцр |
се глава, која се дотле само на кончићу држала и која је била укљештена међу кладе, сад наједар |
су га ухватили.{S} Но Аустријанци су га држали као <pb n="212" /> заточеника.{S} Нису му дали н |
<pb n="206" /> вратима непрестано су му држали некакву стражу.{S} Бојаги, то су му поставили из |
ла колико се и шта се могло.{S} Тако су држали спахилуке Миленко, Петар Добрњац и други Војвода |
ибу.{S} У левој руци држао је за врх од држаље осредњу секире, а иза силаја стрчале су му две с |
а заноса, и тада грчевито стисне у шаки држаљу од секире.</p> <p>Овај је човек био Карађорђу та |
ије.</p> <p>Друга голема сметња била је држање кнеза Милоша у Србији.{S} Он је водио читаву бор |
у мисао своју.</p> <p>У колико је овако држање потицало из саме нарави Милошеве, у толико, и јо |
оложењу Карађорђевом помагало је и само држање Вујичиних момака, чији је шапат допирао до Ђорђа |
на Цинцинате само по спољним знацима и држању своме, већ су то били прави Цинцинати и по велич |
људи изгледају, али, судећи по говору и држању, Марко мора да је био јако срдит.</p> <p>Кад Пет |
оштра строга погледа.{S} У целом њеном држању било је нешто поносно и достојанствено.</p> <p>Д |
.</p> <pb n="178" /> <p>Али наједаред у држању Милошевом наступила је изненадна промена.{S} Кар |
други Војвода Лука Лазаревић (поп Лука) држао је тако под закуп спахиско село Коњушњу.</p> <pb |
покривену остраг под гуњем, а Марко је држао једну руку на јатагану а другу на пиштољу.</p> <p |
ћ беше насрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пола извучен јатаган, и мало је требало, па да |
{S} Подупирући се дугом пушком, коју је држао у руци као батину, он је носио преко десна рамена |
ступником; најзад диже хартију, коју је држао у руци, пољуби је, мету је на чело, опет је пољуб |
једаред трже, диже главу, коју је дотле држао поклопљену на руци и упре у Петра страшан, закрва |
ља, наслоњен на колибу.{S} У левој руци држао је за врх од држаље осредњу секире, а иза силаја |
боду српску и девет пуних година високо држао вазда победоносну заставу независности народне.{S |
и златан крст, који је све дотле чврсто држао, и оберучке се дочепа за дебелу грану, на којој ј |
водила је прву реч у Европи и руски цар држао је управо у својој руци судбину европских земаља |
ли нас не би везивали да се морамо увек држати с њима, већ би нас пустили да се према приликама |
рујући му, Карађорђе се није могао дуго држати за том бусијом.</p> <p>Душа, срце, осећаји, мисл |
а, бојаги, имао да пита кнезове, што не држе задату реч!...{S} Није, дакле, ту вајде уздати се |
би потекли да их заклоне.{S} Мене опет држе овде као каква роба, прате ми сваки корак и не дај |
етурио педесет, али је још био крепак и држећ, нарочито је био познат као изврстан ходац.{S} За |
на губилиште ступи млад, стасит Турчин, држећи у руци некакав свезак хартије.{S} Прво се окрете |
ватра.</p> <p>Тројка се кретала полако, држећи се главне широке улице.{S} Али тек што бејаше ми |
чима, полако прикрада опрезном лептиру, држећи у руци спремљену качкету да га покрије и улови.< |
.{S} Лисовић га зовне насамо у собу, па држећи у руци Милошево писмо, рече му овако:</p> <p>— Г |
држи? — упита Карађорђе даље.</p> <p>— Држи нас господар Вујица.</p> <p>Карађорђе се чисто раз |
унао је да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Карађорђа.{S} Дружећи се са српским емигрантима |
смеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем Нико |
ећу.{S} Њему треба пара, много пара, он држи Милоша да му то даје, и кад му то даде, онда море |
, наслоњен на десно раме, Карађорђе као држи велики, у врх њега висок златан крст, саливен од с |
</p> <p>— А под киме бејасте ви; ко вас држи? — упита Карађорђе даље.</p> <p>— Држи нас господа |
у се мало разведри лице.{S} Врљо је био дрзак и опасан хајдук, чувен на целом југозападном крај |
} Тако је он бивао према приликама, час дрзак и необуздан час опет страшљив, да је и од своје с |
илош је у три дана по два пута летео са Дрине на Мораву и с Мораве на Дрину.{S} Кад је ваљало м |
на српског; помињао је како од валовите Дрине и Новога Пазара па да Пореча и тиха Дунава нема н |
шлија бејаше пао на Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води по једну голему војску.{S} Што онда |
летео са Дрине на Мораву и с Мораве на Дрину.{S} Кад је ваљало метути главу у торбу, па отићи |
а једаред из тога заноса трже га снажно дрмусање.{S} То је био џелат, који га тресаше својом кр |
то мутавџија што чак тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити п |
а се ова грешна земља преко пола цепа и дроби, така страшна ломњава испуни сав простор између н |
.{S} Он није био свикнут да слуша оваке дрске разговоре.{S} У пређашња времена није било у цело |
те...</p> <p>Драгић не доврши.{S} Његов дрски говор вређао је Турке и заповедник даде знак да с |
м, он се препире с хучним ветровима, он дрско враћа земљи и небесима натраг проклетство које му |
а, и био је вазда готов да изврши свако дрско дело, на које се нико други не би смео одважити.{ |
едрила кнеза Милоша.{S} Гледајући овога дрског, одлучног човека, који никад ни пред ким и ни пр |
о долазио је у тој храбрости до безочне дрскости.{S} Једном је у Ваљеву, само с пет друга, напа |
пресече.</p> <p>— Ама зар то рекла она дртина!...{S} Зар...</p> <p>Но кнегиња Љубица прекиде с |
а је била брзо готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум јели су халапљиво.{S} После вечере Наум је <p |
е крене когод од вас ја бих му био први друг — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта је говорио да ј |
/head> <head>БЕГСТВО И ПОТЕРА</head> <p>Друг, с којим је Карађорђе путовао, био је родом Грк, п |
еву и заповеди му да је носи напред.{S} Друга глава била је дата другом дечку да је понесе.</p> |
</p> <p>У тај мах чуше се две пушке.{S} Друга два момка <pb n="298" /> убише Наума, онде на мес |
не ухвати, али то је голема реткост.{S} Друга би ствар била, ако би човек бацио семе, рецимо у |
сред славе и силе своје, немаде никаква друга преча посла, но да мене и Миленка одјури из земље |
, бога ми, немам с Црним Ђорђем никаква друга посла, но да му бар искрешем једном у очи све оно |
убише, и главу му јошт с једном његова друга, који је био шњим дошао, у Београд мени послаше, |
звршити погубљење кнеза Симе и његовога друга Драгића.</p> <p>9.{S} Март 1817. године освануо ј |
у! — рече Драгић и упре поглед на свога друга.</p> <p>Кнез Сима устаде.</p> <pb n="80" /> <p>— |
кућерку, где бејаше синоћ оставио свога друга.</p> <p>Неопажено, он брзо стиже тамо, а још с вр |
Петар се благо извињавао и молио свога друга да се не срди.</p> <p>Видећи их тако догнате до с |
Шта зна народ!{S} Народ је као и свака друга стока, куда га чобанин поведе он онамо и иде.</p> |
рви се крене с Наумом.{S} Њих су чекала друга спремна кола позади куће.{S} На пола сахата <pb n |
о ће ме омести“.{S} Али се онда јављала друга мисао: „Али шта ће онда бити од мене?{S} Ако не у |
а кнез Сима није ухваћен, ствар би била друга!{S} Могли би се заједно уклонити; али овако, он д |
као рођена сенка његова.</p> <p>— Нема друга изласка ни друге помоћи; морам умочити руке у крв |
као и Милош склони.{S} Шта ће кад нема друга изласка, а ствар је требало вршити брзо, да што Т |
им наиђе у наш пашалук.{S} Али овде има друга мука.{S} Карађорђе је оштетио многе Турке и многи |
вање марве има других; врховни књез има друга, боља посла.</p> <p>— Поносите се — рече Драгић п |
ногама ваља крвава глава мога најбољег друга, и најмилијег брата!{S} Да се Драгић, мој Турчине |
песма веселих Турака, кад у Рогачу уђе друга једна гомила коњаника, у многоме друкчија од оне |
а као узгред.</p> <p>— Вала, ако немате друга преча посла, и ако вам је толико стало да будете |
га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбарлија седморицу са собом.</p> <p>Побију с |
, војводо Петре, за цело би могао имати друга поштенија посла, а да ме не оптужујеш овде код Ру |
макао руке у крв.{S} Али овако не видим друга изласка!... — рече Милош.</p> <p>— То је ваљда ње |
ости.{S} Једном је у Ваљеву, само с пет друга, напао у сред бела дана на велику турску каву бра |
је тешко било измаћи из Русије.</p> <p>Друга голема сметња била је држање кнеза Милоша у Србиј |
нешто поносно и достојанствено.</p> <p>Друга жена била је много млађа и мања; она старија у ра |
се да те не види — учи шипарчића његова другарица у игри, док се он сав задуван, са зајапуреним |
на и такве ствари, о којима његова мала другарица ни појма нема. — Да ти знаш где је себе Топол |
атио, браца Лексо — срдито га коре мала другарица, готова скоро да се заплаче, што их је шарени |
, причао своје детињске успомене својој другарици, ћерки Чолак-Антиној, код које бејаше дошао у |
с највећом одсудношћу, тврдо убеђен да другачије не може бити, и да је то управо од бога суђен |
на нагађа, а у истини да је било сасвим другачије.</p> <p>— Дај боже, најо, то бих и ја волела. |
ева амо врати.{S} Али сада светли везир другачије мисли, воља је његова, може је мењати како хо |
.{S} То Ђорђев обичај никад није био да друге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја так |
да Србија треба да устаје, нећу ја тада друге подбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу први напред, |
.</p> <p>Тако је исто било удешено и за друге покрајине.{S} Свака од њих имала би у први мах св |
кне, а јавно му се не сме ништа, или за друге сличне послове.{S} У таким приликама кнез Милош м |
а врат ушником.{S} Кад он секиром убија друге, право је да од секире и сам погине — рече домаћи |
ка болест, па да ти се рекне, како нема друге помоћи, но да се исповедиш духовнику и да кажеш с |
о да га медом нахраниш.{S} Него ту нема друге помоћи; њему ваља вратити онаком истом мером какв |
ије достојан тога.{S} Син према оцу има друге и друкчије дужности, које он у овој прилици није |
онако, као што је скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било решено онако у опште.{S} Али гла |
сви на броју.{S} Тај списак, као и све друге хартије, није био исписан обичним писменима, већ |
ренутку, кад су код Милоша биле и многе друге старешине, које он беше сазвао ради некога савето |
бар убијем тога пса, да не упропашћује друге људе.</p> <p>— Ево ти мој пиштољ, господару, па њ |
па у згодном тренутку да пристанемо уз друге и ми.{S} Али, зар не може настати да цареви с нам |
ени, они што долазе да освете и себе, и друге и цео мртвачки род свој.{S} А мртваци су сложни; |
ку, а да би ваљало да почешће припита и друге народне прваке.{S} Он се није много правдао.{S} Р |
азаревића, Ненадовића, Илију Чарапића и друге главније људе из Србије.{S} Распитивао је шта ли |
ко одело, његова одличја, нешто новца и друге ситније ствари из те торбе биле су придигнуте.{S} |
ао вођу, који би требао да крене Србе и друге балканске народе.</p> <p>Да сутра упадне у Србију |
од на Турке, а за њим ће одмах устати и друге хришћанске поглавице на Балкану.{S} Него вожд је |
је хитао? што није сачекао и припитао и друге, па не би испало наопако!“ Чак им није право ни о |
ко не сети.{S} Узалуд прота Ненадовић и друге српске војводе трче за царем по целој Европи; уза |
азум градио!“ — Тако ће мислити Милош и друге није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с др |
његова.</p> <p>— Нема друга изласка ни друге помоћи; морам умочити руке у крв, па што да бог!{ |
ашних и несретних кажњавања.{S} Казнећи друге, ја увек казним и сама себе.{S} Али оне крваве ра |
крваве ране, које су зјапиле једна крај друге.</p> <p>После овога неуспеха, џелат чисто клону.{ |
и у идућу среду најдаље.{S} До прве, до друге недеље, већ ћеш чути гласе из Србије.{S} Док ти ј |
ци и угледније војводе, које је љуће но друге тиштала садашња потиштеност и неуглед према слави |
ањала са стране.</p> <p>Лево од њега, с друге стране ватре, покривен кабаницом по глави, лежао |
ајопаснијем тренутку утекао из земље, с друге стране његову је душу мучила зебња да се његов по |
рну у народ као вуци међу јагањце.{S} С друге стране опет следи ме зебња да народ не следује, д |
године и бојао се да му се повери.{S} С друге стране опет, Вујица је с разлогом излазио, како ћ |
своју руку или по руском упутству.{S} С друге стране, Руси ће из овога видети да немају нужде о |
засејаном пољаном, где се и с једне и с друге стране дижу лепи, зелени кукурузи, скоро у врх чо |
није било Милошева печата.</p> <p>Али с друге стране, како да се не верује кад то писмо доноси |
Карађорђе био добро дошао.</p> <p>Али с друге стране, Карађорђе је био за Милоша стална и голем |
Карађорђе дошао.{S} Он то може дочути с друге које стране, те би одмах помислио да је Карађорђе |
p> <p>— А ја сам опет мислио да пођем с друге стране, да као тужим Црнога код Руса — рече кнез. |
о да му се одмах јави, да не би дочуо с друге које стране — наваљивао је Вујица.</p> <p>Поноћ ј |
жарити док је царевна била запетљана у друге важније послове.{S} Ко ти се може сећати буве у о |
а како сам ја одашиљао моје момке чак у друге далеке нахије да тамо побију рођаке каква човека, |
нази — да спасу земљу...</p> <p>— Да су друге прилике, ја бих имао коме испричати све ово.{S} А |
то је зло и неваљало у природи људској, други гледају у њима велике апостоле морала и душевне ч |
{S} Што ми причаш шта су учинили други; други су друго, а ја сам друго; оно су војводе, а ја са |
тако звучно да одјекну цела тамница.{S} Други блед човек, што још сеђаше на слами, затвори на т |
га“ — градили су и продавали бурмут.{S} Други су отворили ашчинице и трговали пићем.</p> <p>Ист |
један да чува стражу код прозорчета, а други да обилази око куће.</p> <p>На вратима тако исто |
ађоше два човека, један средња раста, а други необичне, огромне висине.{S} Обојица су били огрн |
дан лити горке сузе у леденој туђини, а други код куће презати сваки час, као зверка у гори, да |
мало говорио.{S} Понајвише је пуштао да други кажу шта мисле, а он је само одобравао тај говор, |
и мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не погинете |
вор и свршио.{S} И они убрзо пређоше на други.</p> <p>— Шта ли ће, боже, чинити Турци, кад чују |
м.{S} Данас казним једног брата — сутра други брат понавља ту исту погрешку.{S} Шта ми је онда |
да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други свет не кабули.</p> <p>Милош се намршти: — Ја не |
а нам не засипље за врат.{S} Ако су сад други заборавили, ти још добро памтиш, у каквом је стањ |
мео доћи на готово и офукати оно што је други стекао.{S} Али за те готоване спремљен је ушник и |
p> <p>— Ја нисам гледао на то што ће се други уздићи и доћи до власти и славе; да сам сам био т |
сиромашног краја у Савамали, дешавао се други и друкчији призор.{S} Крај огњишта, на коме је бу |
из близа у очи загледају.{S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И камо лепе среће наше, да се н |
њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србији јунака и честитих људи, к |
и на један мах.{S} То су били кнезова и други угледни људи из народа, што <pb n="180" /> их Мил |
па.{S} Остале паше као ћехаја везиров и други имају по један или два репа.</note> <note xml:id= |
је до пола...</p> <p>Но у томе стиже и други ударац.{S} Ово је сад био ударац сечивицом.{S} Жр |
дном, као кнезови народне канцеларије и други неки.{S} Иначе, као стални грађани ту су могли оп |
жали спахилуке Миленко, Петар Добрњац и други Војвода Лука Лазаревић (поп Лука) држао је тако п |
о, а није учинио ништа до оно што и сви други.</p> <p>— Коју! — рече он чисто као зачуђен, па о |
бунтовницима, а пали би под сумњу и сви други угледни људи.{S} Све ово што се с толико муке и ј |
Прота Смиљанић, Хаџи Мелентије и многи други.{S} По овим људима већ се мора ценити да ће кнез |
господарем престола долазили су и многи други Грци који су заузимали поједине спахилуке и мало |
читаву војску турску.{S} Беже и толики други виђени људи и јунаци, па не може бити никакве сра |
е отвора за светлост.</p> <p>— Знаду ли други кнезови да су ова двојица догнати?</p> <p>— Знаду |
неверица.{S} Ти рачунаш како су радили други и како би требало да се ради.{S} Али ово је Милош |
а нема.{S} Што ми причаш шта су учинили други; други су друго, а ја сам друго; оно су војводе, |
чу израз незадовољења и гунђања.{S} Ни други ударац није пресекао врат.{S} Сабља није погодила |
теби је сад лако.{S} Не дај само да ти други отме оно, што си сам својом рођеном муком стекао |
а, да му он сад главу сијече? — примети други.</p> <p>— Није на ино, но су се морали увалити у |
ти.{S} А и у Србији мора ускоро духнути други ветар.{S} Имате ли каквих скорашњих вести отуда?{ |
ојску, спасава шанац и даје целој битци други исход, уз припомоћ српскога нишанџије Васе из Кни |
{S} Да смо ми успели, плаћали би главом други, пропали смо, право је да платимо ми.{S} Да кнез |
састанка код Добрњца, Карађорђе је имао други ноћни састанак у Петрограду, састанак који је био |
ква несрећа избегне, смишљен је сад био други и друкчији план.{S} Покрет је требао да пође од В |
ст у своје руке, онда ће ваљда имати ко други паметнији да управља овом земљом, те неће баш спа |
и мени је милије да то будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што се прибојаваш Црн |
зврши свако дрско дело, на које се нико други не би смео одважити.{S} Кнез Милош га је употребљ |
— Бога ми, господар Ђорђе!{S} Он и нико други! — мислио је кнез у себи.</p> <p>Пасош је био у р |
урчина брзо нађоше.{S} То није био нико други до наш ранији познаник Ага-Џон, скромни дућанџија |
отресен и срдит он измахну и удари и по други пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се чу израз нез |
ом.</p> <p>Вујица наже тикву добро и по други пут.</p> <p>— Тако! — рече Гитарић.{S} Сад смо го |
ма.{S} Два дана доцније Милош је био по други пут код везира и сад је ствар ишла већ лакше.{S} |
грађевини Пиринчани, она је била већ по други пут удовица...{S} Да, дуго и одавно живи баба Јан |
тако да изгледа како су целу ову ствар други прекинули, а он је само пристао на готово, кад ве |
а махове превлађивали су час једни, час други.</p> <p>„...{S}Најбоље је да не мислим о свему то |
ћника џелатова дочепаше, један за једну други за друго струку и повукоше.{S} Бедни кнез Сима по |
ни су стајали и укочено бленули, док су други по колиби шњурали и претресали сваки угао.{S} Вел |
џа Милош одагнати у просјаке!{S} Што су други започели, они ће довршити на нашему упропашћењу.{ |
у Никшићу, да на оставу 10.000 дуката. (Други тврде да је било 4.000 а не 10.000).{S} Кад се до |
људи што су долазили из Србије.</p> <p>Други су гледали на ствар сасвим друкчије.{S} Све то шт |
рвенкасте крваве мехуриће који један за другим прскају.</p> <pb n="125" /> <p>У таквим тренутци |
дуго ходао по оџаклији и редом један за другим мерио и оцењивао факт за фактом, шта ће бити ако |
} А мртваци су сложни; они иду један за другим и гину један за другога.{S} Ето и ја, ја сам мај |
кишињевски ђенерал губернатор, једно за другим изаслао три курира, да јаве аустријским властима |
с њим овако као што сам до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да г |
рђе ће имати времена да се састане и са другим људима, па ће после видети.{S} Ако могне с Милош |
ога члана, онда они сами воде један над другим најстрожију контролу и не даду један другоме мак |
"215" /> срца изливала су се једно пред другим четири пуна часа и опет су обадва остала пуна.</ |
о било да когод викне Анту, а да јаве и другим војводама о доласку његовом, ако се који ту трев |
с њим то могу боље извести но ма с ким другим.</p> <p>— Мене пањкају у Русији наше старе војво |
а помрчина, као што је било и с толиким другим угледним људима.{S} С <pb n="240" /> тога на те |
Врљом.{S} Говорили су још подуже, али о другим, ближим стварима; реч о Карађорђу није више поте |
лером, с владиком, с Цукићем и с толико другим.{S} Он је дубоко загазио с Турцима и не верујем |
пред кућом је чекала спремна тројка, с другим одморним коњима који су, привезани за руду, у сл |
ли су се шта је недавно Милош починио с другим својим противницима, те се свак бојао да рекне д |
па им и памет појела.</p> <p>И ако је у другим приликама био вољан, да старим војводама призна |
ри овако важној и тугаљивој говори пред другима.{S} То је наскоро и Марашлија увидео, те даде з |
би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима, само да је некога начина да се оде.</p> <p>Кра |
те су се с тога чешће походили и једни другима у госте долазили.</p> <pb n="146" /> <p>Карађор |
ад чисто кајао што је ову ствар говорио другима, па ма то били и најприснији пријатељи.{S} Но п |
ата-Ђоком учини онако, како је учинио с другима!</p> <p>Карађорђевица махну руком преко чела, к |
друбљене и истакнуте на углед, за страх другима.</p> <pb n="85" /> <p>Пресуда је била кратка и |
ћ га загрли и пољуби и додаде:</p> <p>— Других сведока нема, али пред Богом те признајем и прим |
о тражити.{S} За премлаћивање марве има других; врховни књез има друга, боља посла.</p> <p>— По |
нешто на души што га мучи што крије од других.{S} И то се све око мене врзе.“</p> <p>Таквом ра |
и усамљеној колиби, далеко одвојеној од других сеоских кућа у атару села Азање, седео је крај в |
итајући никог другог, кријући све то од других: — Сам да га тужим, сам да му судим, сам да одоб |
иганин!{S} Што да у другом свету, и код других народа може бити пуна земља и кнежева и великаша |
кога од мојих људи да га потраже и код других...{S} А, шта велите?{S} Где мислите да може бити |
сто тако интересовало шта се ради и код других балканских народа.{S} Особито су симпатисали Грц |
али не бих мој живот трампио за хиљаде других.{S} Насекао сам се силне турадије, најахао турск |
разривена пољана, пуна камења, цигаља и других отпадака заосталих од оправке тврђаве.{S} С рана |
сред рођене куће његове.{S} Доста је он других помлатио!</p> <p>Кроз Врљу бејаше преговорила ст |
владике Мелентија Никшића, камо толико других угледних људи?!{S} Све их је он побио!{S} Кнез ј |
је мало по мало, по причању и казивању других, научио да воли и поштује Србију; да жуди за њом |
је, те је Србија у очима Грка, а и свих других балканских родољуба, имала највећи значај и од њ |
оре што је био срдит, то није ништа.{S} Друго се нешто види одавде.{S} Он смера да ненадно бахн |
што се никад више повратити не може.{S} Друго је што мене боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби так |
ема њима Вујица је драо једно јагње.{S} Друго је још раније било спремљено и већ се пекло уз ле |
сахат може одрубити преко 100 глава; а друго, она вам тако брзо одсече главу, да то управо и н |
није никакво право, то је дужност.{S} А друго, то се никад не даје, то се узима.{S} Ко је дао п |
атова дочепаше, један за једну други за друго струку и повукоше.{S} Бедни кнез Сима пови се нап |
о — рече Карађорђе и окрете разговор на друго.</p> <p>Вечера је била брзо готова.{S} Ђорђе и ње |
рилици ни везир није могао желети ништа друго, с тога је њин споразум брзо био готов.</p> <p>Јо |
лем, на крају крајева није остало ништа друго, но да се још који дан причека.{S} Тако је Вујица |
.{S} Твоје је да дјело свршиш, а за све друго наша је брига и одговорност и пред Богом и пред н |
једном вратиш у Србију, па би после све друго било лако, рече Симић.</p> <p>Карађорђе климну гл |
мај момке као што сам ти рекао, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш се одмах кренути.{S} |
држати ни месец дана.{S} Али за тебе је друго; теби он може истински бити опасан.{S} И ја не би |
погледа.</p> <p>Пред колибом лежало је друго мртво тело, покривено насеченим бурјаном тако, да |
попријетио је свијетли везир.{S} Што је друго и могао чињети Милош, но послати хајдуке.{S} Прво |
он није могао рачунати.{S} Па шта му је друго остало, него да прибегне лукавству и вештини.{S} |
и Турчин.</p> <p>— Јад!{S} А да, што ме друго може и сретати у ови наш црни земан?{S} Гдје је т |
могне ли, он ће онда гледати шта би се друго могло.</p> <p>Карађорђе се мучио.{S} Познавао је |
рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је до зебње — рече она — зебем и ја |
њати своју намеру, и по мени поручивати друго нешто, кад је теби већ рекао једно.{S} Немој лудо |
чајања.</p> <p>— Па шта си могао чинити друго, за бога, Ђорђе? — рекнем му ја.</p> <p>— Шта сам |
учинили други; други су друго, а ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народни; они |
пола.</p> <p>Но за првим дошло је убрзо друго писмо Милошево.{S} Истина, и оно је било без мура |
Мени рекао једно, а сад по теби поручио друго!</p> <p>Марко се јетко и подругљиво осмехну:</p> |
ту погрешку.{S} Шта ми је онда остајало друго но да ударим у строгост, која јесте свирепа, али |
у!...{S} Зар ово марвинче заслужује што друго, но да га овде премлатим.</p> <p>— Па баш зато га |
рађорђу и на сенку стати, а камо ли што друго.{S} А после, господар Ђорђе је далеко.{S} Но дед |
} Али људи као људи!{S} Сваки има нешто друго у глави.{S} Није то, веле, но он се боји да му он |
<p>— Не тако, газда Иво!{S} Све ћу вас друго послушати, само ово не могу.{S} Боже прости, сам |
где и ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго уздам.</p> <p>Ту Карађорђевица још више спусти гл |
још оклевати, још очекивати и шта могу друго ишчекивати сем срамоте за се, а робство за своју |
и причаш шта су учинили други; други су друго, а ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „во |
ћнијим војскама турске империје.</p> <p>Друго, то је била једина балканска земља, која је имала |
рађорђа преко молдавске границе.</p> <p>Друго је била огромна људа, Сулиот Красис, дугогодишњи |
да било понајвише Срба, махом војвода и другова Карађорђевих, који су заједно с њим избегли из |
ти се заклињемо нас петоро пријатеља и другова кнеза Симе и капетана Драгића.{S} Јављамо ти ов |
.{S} Затим му је Ипсиланти у име својих другова и у име заробљенога народа грчког поднео на дар |
м Рудника, и да видим само 50 одабраних другова око себе, па се после не бојим никога до бога — |
саму, те усред својих негдашњих ратних другова и личних пријатеља, он се некако осећао сам и н |
дара, они су му сад постали савезници и другови.{S} Велики број грчких хетериста радио је у Мол |
ђу њих и њега...{S} То нису више његови другови, његови ратни помоћници, људи који деле са њим |
ити четворе очи, а твоји стари ратнички другови само док чују за твој долазак, мислим да ће сви |
раво да то чиним сам, не питајући никог другог, кријући све то од других: — Сам да га тужим, са |
Карађорђе.{S} Вујица опет био је сасвим другог мишљења.{S} Он је налазио да би баш то било опас |
ископана гроба и ту их наместио едан до другог.</p> <p>— Несретниче, шта си то учинио!? — једва |
мо пристао на готово, кад већ није било другог излаза.</p> <p>Хућући и уздишући, Милош се раста |
ојих и стрељајући очима час једног, час другог, слушао је шта ко говори.{S} Његова глатко избри |
вни смер.</p> <p>Дошав у Београд, одмах другог дана Милош је био већ код везира.{S} Марашлија г |
ти.{S} И окрећите ви ствар како хоћете, другога вам спаса нема но да се уради онако како ја вел |
да конакује код Чолак-Анте или код кога другога од угледнијих емиграната српских.</p> <p>Стољет |
, кад све ради о својој памети и никога другога неће ни за што да послуша.{S} Како ми је данас |
сам то тражио намерно.{S} Али видим, да другога пута нема! — примети Вујица.</p> <p>На две ватр |
они иду један за другим и гину један за другога.{S} Ето и ја, ја сам мајка твоја, па опет сам с |
и људи, буне народ, а Турци не знају за другога но за господара Милоша, и да што буде, они би њ |
пеха, и како сад и он сам увиђа да нема другога начина, већ се ваља поново дизати на оружје и о |
милом празних речи и бацањем кривице на другога — заклањају своју рођену слабост, Карађорђе је |
нагнало целу фамилију да пазе један на другога, и да један другоме не даду да погреше.{S} Кад |
рађорђевица.</p> <p>— Шта да чиним, кад другога пута нема!{S} Сила те опкорачила, па сад или по |
p> <p>— Па баш зато га и остави нека од другога нађе, а какав је, неће то дуго тражити.{S} За п |
ажи од Милоша туђе главе, а сутра ће од другога тражити главу Милошеву.{S} Хоће ли то бити добр |
човек, коме једно око изгледаше веће од другога.</p> <pb n="134" /> <p>Оружан од главе до пете, |
истинске среће код једнога, ако је код другога зло и несрећа.{S} И добро и зло њино доћи ће им |
помажу и живе људи пријатељски један уз другога, а код нас свега на свега истакло се десетак уг |
први синови, чак и у туђини овако један другога предусретају.{S} Ти мене гађаш, а погађаш Србиј |
ет не значи, да он не би радо потпустио другога кога.</p> <p>— Онда би, преко поверљивих људи, |
често су му и за ситнице долазили чак с другога краја Србије.</p> <p>Ови људи, што су сад пали |
али за све то време памет му је била на другој страни, јер је још одмах, у први сумрак, добио а |
а лево, заустави поглед на једној па на другој жени, што су крај њене постеље клечале; некакав |
ке.{S} Мало подаље од њега, седео је на другој постељи, покрупан, црномањаст <pb n="42" /> чове |
— Ево овде! — затим пресече улицу и на другој страни заустави се пред дућанићем, пред којим су |
овор водио између ова два политичара, у другој српској кући, у једној нахереној страћари, што с |
није лако бити народу чобанин.</p> <p>— Другом можда и није, али теби је сад лако.{S} Не дај са |
дсечене главе.{S} Једном руком једну, а другом другу, он их диже високо над главом и показа их |
оси напред.{S} Друга глава била је дата другом дечку да је понесе.</p> <p>Тако две одрубљене гл |
у, баци је у једну зобницу и предаде је другом момку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ма |
таде:</p> <p>— А да не буде отишао коме другом од војвода?{S} А?{S} Добро би било да ја пошљем |
тога се ни ја не смем поверавати никоме другом до једино теби и богу.{S} Памти сваку реч коју ћ |
м деце, он се упути тамо, уђе са својим другом у крајњу собу и одмах нареди жени да закључа сва |
умрак, кад се Карађорђе крете са својим другом.{S} Његова верна жена стајала је на вратници и г |
/p> <p>То је био Карађорђе још с једним другом.</p> <p>Он упита има ли кога у кући и кад му жен |
јдук и глава му је уцењена као и сваком другом хајдуку — рече Марашлија.</p> <p>Док је везир ов |
ио исписан обичним писменима, већ неком другом тајном азбуком, којом се хетерија нарочито служи |
нож, да се искољу међу собом и да један другом очи поваде.</p> <pb n="110" /> <p>— Зашто вас дв |
оше неколико тренутака, гледајући један другом право у очи.</p> <p>Најзад Цукић као да не могад |
Црним и онако шуровао.{S} Они су један другом слали поруке и аманете; Вујица је Црнога зивкао, |
Морао би бити крајња будала, да сад ово другом остављам и да гледам мирно, како ће ми дићи испр |
е још много и много, што би имали једно другом да кажу.{S} Два набрекла <pb n="215" /> срца изл |
.</p> <p>— Ујутру ћемо имати разговор с другом браћом што су овде.{S} Хесапим да нас двојица го |
он од истине црни Циганин!{S} Што да у другом свету, и код других народа може бити пуна земља |
е.</p> <p>А оно је тако и било — само у другом правцу.</p> <p>Милош је још два три пута запитки |
ћи последњи гутљај своје каве.</p> <p>У другом углу, седео је омален као овца сед Турчин смежур |
, онда јамачно целе ноћи није ни о чему другом говорено <pb n="246" /> до о турским вратовима — |
<p>— Како да не мисли!{S} Он ни о чему другом и не мисли до о томе.{S} Причају ми људи, који с |
ожењу, а ту је и дечко да га услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у град, стојим ја на распо |
еле каване, упита госта, који је чак на другоме крају седео.</p> <p>— Море, болан, Раџо, какви |
ће свет видети како добровољно уступам другоме оно што ми је у руци.{S} Не буде ли успеха, ник |
ју да пазе један на другога, и да један другоме не даду да погреше.{S} Кад знају да ће цела фам |
двору, кад виде како се гложимо и један другоме очи бодемо.</p> <p>— „Шака људи, још им турска |
у између Плане и Паланке, како би један другоме што брже могли дотурати потребне вести, а њих ш |
<p>— Али ако за то време, док ми један другоме шаљемо аброве и поруке, Ђорђе упадне у народ, у |
ко Србин Србина мучки убија, како један другоме језике чупају и руке до лаката одсецају.</p> <p |
им најстрожију контролу и не даду један другоме макнути.{S} Јес, моје су казне биле страшне, ал |
међу собом и пријатељи их казују један другоме. <pb n="218" /> Где тога нема — ту их човек одн |
а се како су то ствари крупне, те се по другоме не поручују, но иде из уста у уста.{S} Нукао са |
ознадоше одмах овај глас, и први дошану другоме: „Буљубаша Марко“!</p> <p>Одмах пробуде Петра.{ |
Марко је држао једну руку на јатагану а другу на пиштољу.</p> <p>Слаба и немирна светлост од лу |
а, извуче и две плећке, једну прасећу а другу јагњећу, па све то поређа по широкој дасци, која |
и одређене намере час на једну, час на другу страну.</p> <p>Мрачни ноћник час иде у корак оста |
е немирно погледао час на једну, час на другу страну, а овда онда усне су му грчевито дрхтале, |
да на ону руку не иде више, и он окрете другу.{S} Четврта је година од онога земана.{S} Знам св |
и уклони је на страну.{S} Сад уклони и другу и пред њим се направи поширак отвор тако, да је К |
главе.{S} Једном руком једну, а другом другу, он их диже високо над главом и показа их гомили. |
бију; да жуди за њом и да је сматра као другу домовину своју.</p> <p>Међутим, још од самога поч |
...</p> <p>— Тешто!...{S} Из ове коже у другу не могу!...</p> <p>— А шта да чинимо ми несретниц |
p> <p>Вијугајући из једне криве улице у другу, тројка с нашим путницима зађе прилично дубоко у |
14" /> одмах легао, а Ђорђе је отишао у другу собу са женом, где су остали скоро до сванућа.</p |
ђен, па онда додаде живо и брзо: — Коју другу до ову, ову исту!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ј |
и краћи у разговору.{S} Сад је било све другчије; видело се да му је ово најтежи тренутак у жив |
ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло другчије, то Герман да извести горе где треба, како је |
ећ одавно били у Тополи, и све би данас другчије било.{S} Али шта да чинимо!{S} Дођоше онда људ |
на делу видео, а тврдо се уздам да неће другчији бити ни твоји Грци, потомци славних јунака јел |
д он са мном није говорио овако благо и дружевно и жалосно као онда.{S} Увек дотле он би обично |
брже наћи, ако се држи уз Карађорђа.{S} Дружећи се са српским емигрантима, <pb n="228" /> све љ |
а дођу:</p> <p>„Кнез Сима, Цукић и њина дружина бацили су били ватру у народ, и да је нисам сре |
имућне.{S} С тога је и хетерија (тајна дружина) грчких родољуба нашла овде веома плодно земљиш |
ко дизало углед у овој великој и моћној дружини.</p> <p>Крпара је био човек врло умешан у опхођ |
ине очи сенуше и он је срдито зверао по дружини.{S} Сад продужи кивно:</p> <p>— Ама шта, болан, |
еру за Чимбарлијом.{S} Нађе га пијана с дружином у једној механи кровињари крај друма, и одмах |
друга једна гомила коњаника, у многоме друкчија од оне прве.</p> <p>Истина и ту се чула песма, |
рке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, друкчије казује.{S} Он вели, да нама нема тамо повратка |
Душанова сила, умео бих и ја с Турцима друкчије разговарати.{S} Али шта да се ради, кад се све |
ично га је и уплашила.{S} С тога он сад друкчије гледа на старе српске војводе, што су избегле |
регрувати до на Саву, па ако се не може друкчије, макар го препливај, само изнеси главу.{S} Ист |
е око тог несрећника.{S} Али како ће се друкчије.{S} Дед, кажите ако знате што боље, па ћу вам |
ојан тога.{S} Син према оцу има друге и друкчије дужности, које он у овој прилици није кадар ис |
.</p> <p>— Враћам се у Србију и није ми друкчије, но као оно мртвацу кога окупају да га мету у |
се овако весело грајало у селу, сасвим друкчије изгледало је у сеоској околини.{S} Ту се одигр |
или правоверне паше и везири.{S} Сасвим друкчије је поступано с неверничким бунтовницима.{S} Њи |
Милошево, у коме се сад говорило сасвим друкчије но што је досад говорено.{S} Досад је Милош на |
/p> <p>Други су гледали на ствар сасвим друкчије.{S} Све то што се сад јавља о некој промени ко |
еба да га уклони.{S} Зар би они са мном друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, што боље спремај |
моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије чинити но што сам ја чинио?{S} Ако се хоће пра |
штени низ леђа.{S} А и бабо је онда био друкчије обучен, није као сад, и он је увек носио пишто |
одар народа!{S} Кад би се какогод могло друкчије, ја не бих умакао руке у крв.{S} Али овако не |
екују чобанске меденице?{S} Како сам их друкчије слушао пре четрдесет година! — Еј, младости, м |
ог краја у Савамали, дешавао се други и друкчији призор.{S} Крај огњишта, на коме је буктала ле |
ећа избегне, смишљен је сад био други и друкчији план.{S} Покрет је требао да пође од Влашке и |
ре коље.{S} Јер да су они тамо у Србији друкчији, све би нама одовуд било лако.{S} Ишчупали би |
оба све се променило, па и људи постали друкчији.{S} А што је најризичније, браца Ђорђе је тако |
да.</p> <p>Но њин је географски положај друкчији.{S} Док је Грчка преко света од Русије, Влашка |
је нестало под заклоном.</p> <p>Међутим друм, који је у почетку био пуст, све је више оживљавао |
Паланке, а на сат места од цариградског друма, уздиже се брдо Крушчица, од које се даље на југ |
лији бејаше понестало пара, а он насред друма сретне сељака с колима, испрегне му волове и прод |
дружином у једној механи кровињари крај друма, и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само три |
кој и далекој околини, обигравајући све друмове и раскрснице и заустављајући свака путничка кол |
ери и учитељи српски; <pb n="223" /> да друмови и поља српска опет буду безбедни и сигурни, да |
рак, из Београда је отишло смедеревским друмом 12 коњаника, на добрим хатовима, оружани од глав |
<p>Наскоро затим указа се крагујевачким друмом читав буљук Турака, њих двајестак на броју, сви |
о сав овај свет што врви широким равним друмом.</p> <p>Но близина каква повећа града опажала се |
далеко за собом, кроз сумрак, види како друмом трчи за њим некаква чудна прилика, налик на чове |
пословима, ако је код њега одмах све на друму што и на уму.</p> <p>Свикнут да тако мисли, па та |
итав сахат хода.{S} Овда онда кад би на друму за тренутак замукло клопарање кола и јаукање сток |
Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму, који из Кишињева води преко румунске границе. „В |
ка.</p> <p>Баш у тај мах на кишињевском друму указа се обична руска тројка, покривена арњевима, |
чути Добрњац, кад се од њега и његовога друштва баш нарочито крило, пошто се знало да су кивни |
борене главе, и на сва наваљивања свога друштва одговарао је само жалосним одмахивањем главе.</ |
један човек, опет не може ништа сам без друштва и народа.{S} Бог је свемогућан, па, Боже прости |
ноћи Карађорђа и митрополита нестаде из друштва, и више од пола часа остали су заједно у побочн |
с оним, кога убијају, кога уклањају из друштва као штетна и опасна звера.{S} Ем те убијају, ем |
<p>Језуите су осетиле потребу, да неке друштвене појаве и поступке подведу под принцип, и да и |
куд и камо одмакло од онога како се тај друштвени посао вршио у старо доба.</p> <p>Док су стари |
који по овој изреци раде под притиском друштвених прилика а тек ређи појединци врше прописе ов |
рио. — А шта ће кнезу Сими помоћи твоје друштво?{S} Зар није боље спасти главу па доцније бар о |
p>— Највећа клетва пала је на ме и моје друштво због одласка из Србије несретне 1813. године.{S |
а.</p> <pb n="54" /> <p>— Виђени људи и друштво Милошево! — рече један.</p> <p>— Знадем их обој |
на свадбу, но на погибију, па што ће ми друштво?</p> <p>Изљубише се и растадоше.{S} Сахат доцни |
па га онда одбио и не хтео ући у његово друштво.</p> <p>Али, ма како било, на нешто се сад треб |
о разговарали.{S} Кад се опет вратише у друштво, на митрополиту се могло опазити да је ћутљив и |
о само да не одемо Шваби или Французу у друштво.{S} Или да смо с њима или боље да нас и нема.{S |
ужје, па жив и здрав умакао у планину с друштвом, и ако је међу Турцима било и чувених убојица, |
покривен и ћутљив.{S} И ако је у добром друштву умео и да се развесели, да се нашали, и слатко |
p>Шипарчић, од својих десетак година, у друштву с девојчицом, којој је једва могло бити шест го |
ао своје озбиљне и крупне послове.{S} У друштву се ћеретало о женама, о пићу, о смешним пригода |
и последњи Ђорђев весео и ведар ручак у друштву неколико истинских пријатеља, који су се искрен |
стима и с влашким родољубима, који су у друштву с хетеријом кројили најлепше планове за будућно |
еме земљиште за устанак.{S} Радили су у друштву с румунским родољубима и то им је осигуравало у |
то и несретно удара.{S} Спопаде га нека дрхтавица и он није могао даље.</p> <p>Осакаћени несрет |
да је све пропало — он је онда добијао дрхтавицу и с ужасом је питао:{S} Је ли истина да је св |
мо име „Карађорђе“ по некад је бацало у дрхтавицу Милоша.{S} У дугим годинама мучне борбе, он с |
ш.</p> <p>Старац устаде, а колена су му дрхтала.{S} Приђе ћутећки Гитарићу и пружи му обадве ру |
страну, а овда онда усне су му грчевито дрхтале, као да нешто за се шапуће.{S} Његово сухо, сме |
а Петру у груди, а прсти су му грчевито дрхтали на обарачама од пиштоља!</p> <p>— Креши, господ |
вати пиштоље из руку Петрових, и сав је дрхтао од силна узбуђења.</p> <p>Петар раздрљи груди и |
<p>Карађорђе је био узбуђен, глас му је дрхтао; речи су му на махове грчевито застајале, и што |
Црнога Ђорђа, јунака од кога је Стамбол дрхтао, и који је девет пуних година са шаком јунака шу |
узалуд балавити.</p> <p>Милошев је глас дрхтао.{S} Духовник познаде да се он почиње љутити.</p> |
изводи тешку и заморну игру, при којој дрхти сваки мишић на телу, те крупне капље зноја искачу |
од људи најгаднију животињу, која само дрхти за свој злехуди живот.{S} Кудгод се окренеш, пуно |
ми није рука задрхтала овако како теби дрхће.</p> <p>Призор је био ужасан и сви су збуњено пог |
и очима бледа и малаксала џелата. — Што дрхћеш курво, што се тресеш, што не сечеш јуначки, кука |
говори сад, па је решио да и он удари у дубар, и прислонив обе шаке на прса Милош се поклони пр |
тмином и потресајући земљу из најдубљих дубина.</p> <p>Из далека се чуло како страховито бура д |
и у глави му је брујало као да из неке дубине одјекује стотину звучних звона.{S} Све мисли саб |
где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске дубине, да прнеш у небеске висине, да одеш на крај свет |
S} На најмањи шушањ оне штукну у водене дубине, нестане их наједаред као каквом чаролијом, да м |
ла бродара, сарани га у своје неизмерне дубине, а горе опет остане глатка мирна површина, као д |
сла.{S} Најзад, она се тихо сталожила у дубини његове душе, и ту чисто као заспала.{S} Он ју је |
Србији и изради да их прогнају кудгод у дубину Русије.{S} Кад му то није пошло за руком, он се |
ред Русијом и молио да га уклоне кудгод дубље у унутрашњост царевине.{S} Герман и Петар Добрњац |
} Нарочито да Карађорђа спроведу кудгод дубље у унутрашњост Русије, где не би могао долазити у |
олио сам царски двор да га тргну кудгод дубље у Русију, па још немам одсечна одговора.{S} Но и |
те бивше старешине српске тргну кудгод дубље у Русију, где би надзор над њима био лакши и отку |
пске бегунце, нарочито Карађорђа, тргне дубље у Русију и да им забрани мешање у српске послове. |
Међутим, изишав у мрак, Вујица се упути дубље у шуму и иза једне липе стаде с Николом Новаковић |
, Драгић се уклони с дететом и оде мало дубље у шуму, где је ту под једном границом после и пре |
да се српске војводе у Русији тргну што дубље у унутрашњост велике руске царевине и да им се за |
не спахилуке и мало по мало хватали све дубљи корен у Влашкој и Молдавији.</p> <p>Грчке колониј |
е Карађорђевица (јер је она то била), а дубок тежак уздах оте јој се из снажних груди.</p> <p>— |
ишина.{S} После дуга ћутања, њу прекиде дубок уздах Карађорђев.</p> <p>— Једно прежалити не мог |
а у Карађорђа, тада му се из груди отме дубок уздах, који се брзо изгуби у глухој ноћи, па је о |
ије.{S} Прво се окрете истоку и направи дубок темен; после тако исто темениса пред везировим за |
оследње речи Милошеве учинили су на њих дубок утисак.{S} Но они у почетку као да нису разумели |
трошио без икакве стварне контроле.{S} Дубока кеса Милошева и до сада је чешће морала попуњава |
било као год оно човеку који се буди из дубока сна.{S} На махове заборављао је где је и шта је |
о сручи, здроби, прште, а кроз маглу из дубока амбиса изви се само подуже самртничко стењање и |
е тако <pb n="86" /> само направила две дубоке, крваве ране, које су зјапиле једна крај друге.< |
ну земљу да се једном смири, да преболе дубоке ране, које су јој и пријатељи и непријатељи хоти |
оздрави ћирицу митрополитова, који га с дубоким клањањем предусрете на вратима и с питањем: — Ј |
ња своје заветне жеље, која се већ била дубоко улегла и у душу и у срце његово.{S} Та се жеља с |
<pb n="308" /> <p>На смежураном, борама дубоко испараном лицу сијала су се само два жива, два ј |
једва назире, али ипак види да је доста дубоко ископао.</p> <p>„Тело је огромно, мисли он у себ |
едан коњ слатко вруска сено и на махове дубоко уздахне, па се опет чује једнолико врускање.</p> |
мрак се већ почео разређивати.{S} Негде дубоко у лугу беше се пробудио неки стари кос, те поче |
војимо.</p> <pb n="220" /> <p>Карађорђе дубоко уздахну. — У осталом, ја сам и хтео, ја сам нешт |
и.{S} Али ако, ако!...</p> <p>Карађорђе дубоко уздахну, седе и зарони главу међу шаке.{S} Дуго |
, с Цукићем и с толико другим.{S} Он је дубоко загазио с Турцима и не верујем да може више наза |
та ти мислиш о томе?</p> <p>Духовник се дубоко замисли, пониче и Милош и подуже су обојица тако |
.</p> <p>На ове речи Марашлине Милош се дубоко поклони и прозбори:</p> <p>— Голема хвала светло |
е ходати.{S} Корачао је погнуте главе и дубоко замишљен, а овда онда играо му је глатко избрија |
ћутао.{S} Овда онда завртео би главом и дубоко уздахнуо.{S} Најзад стаде пред Милоша, загледа м |
такав говор о бившем господару српском дубоко ожалостио.{S} На његовом отвореном, ведром лицу |
ичајући како је у то доба Карађорђе био дубоко поражен и очајан, она је и сама у својој души ос |
затрпајте ту где год у потоку.{S} Само дубоко да свиње не изрију.{S} Хајд сад!</p> <p>У бошчи |
тројка с нашим путницима зађе прилично дубоко у тако звану румунску махалу.{S} Пред њом је иша |
н на ова тешка времена бејаше и њу саму дубоко потресао.{S} Причајући како је у то доба Карађор |
ахну дубоко.</p> <p>И Карађорђе уздахну дубоко. — И код вас исти јади.{S} Ја сам мислио само ме |
на бесне вукове — рече Крага и уздахну дубоко.</p> <p>И Карађорђе уздахну дубоко. — И код вас |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У дубокој јарузи, коју је са свију страна опкољавала густ |
су преко дан дремале по густим зеленим дубравама, скривене од дневне препеке, сад се искупљају |
роводио сретне дане по зеленим мирисним дубравама српским; како је доцније као младо момче, слу |
ле се чу удаљена шкрипа кола; најзад из дубраве с десна одјекну звучна и складна песма; јато вр |
их кћери српских; опет да оглуве поља и дубраве, које су се до јуче разлегале од веселих песама |
и Турчина у високим зеленим турбанима и дувају у неке дугачке тршчане свирајке, које дају танке |
уваним ноктом, пожутелим као ћилибар од дуванска дима, правио је колуте по ваздуху, као да указ |
а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то, јадан!...{S} Шта |
по даје седети с прекрштеним ногама.{S} Дуварови су махом били застрти скупоценим ћилимима и бо |
е отишао у своју спаваћу собу, где је о дувару висило много богато оружје.</p> <p>Ова соба била |
борбу.{S} Престо букурешки био је кроз дуг историски период у рукама грчких родољуба из Фанаре |
го мислио, а догађаји ће показати да та дуга размишљања нису остала без неких резултата.</p> <p |
арађорђа убије.</p> <p>Та борба била је дуга и упорна.{S} Тек што заћутка узнемирену савест раз |
У одаји завлада мртва тишина.{S} После дуга ћутања, њу прекиде дубок уздах Карађорђев.</p> <p> |
е рано у пролеће 1817. године.{S} После дуга путовања по народу, кнез Милош се бејаше вратио св |
, кнез Максим загледа добро у очи онога дугајлију.</p> <p>— Бога ми, господар Ђорђе!{S} Он и ни |
.{S} Улазак је био споља, водио је кроз дугачак, узан ходник, а лево и десно повијале су двоје |
оворило ово суво, спечено лице; како је дугачка и страшна била она прича препаћена живота, што |
соким зеленим турбанима и дувају у неке дугачке тршчане свирајке, које дају танке, развучене ту |
се указаше два црна коњаника, увијена у дугачке црне гуњеве.{S} Коњаници су ишли право к хану.{ |
до пред зору.{S} Лети су ноћи кратке, а дугачки летњи дан веома се рано указује на обзорју.{S} |
цветак, шири своја шарена крила, стриже дугачким црним брковима, и као да ослушкује хоће ли га |
старих почађалих врата.</p> <p>Запасани дугачким бошчама и обојица црни као угљари, Крага и Сто |
ве олајне лампе, намештене на два краја дугачкога стола, који је заузимао средину одаје.{S} Иза |
к Антиница, намештајући копчу на својој дугачкој антерији, коју је одозго носила као вистан.</p |
е нико ударио — рече неки седи Турчин с дугачком белом брадом, који је стајао ту иза Драгића, и |
тарац достојанствена господска изгледа, дуге седе браде и бледа измучена лица.{S} Остали су га |
на врло ружном гласу, али у оцени чије дуге и бурне прошлости непристрасна повесница још није |
ушан, раскошан живот, харемска посела и дуге ноћне теревенке, зачињене обичним европским угодно |
<p>Већ је била поноћ.{S} После обилне и дуге вечере, кнез се бејаше повукао у своју спаваћу соб |
ом оделу, наоружани од главе до пете, с дугим пушкама у руци, стражарили су и на самом уласку у |
екад је бацало у дрхтавицу Милоша.{S} У дугим годинама мучне борбе, он се био свикао, да гледа |
, на трулом пању, седео је висок човек, дугих образа и великих бркова, наслоњен на дугу пушку, |
била већ по други пут удовица...{S} Да, дуго и одавно живи баба Јана.{S} Страшно је рећи: ова н |
стискао зубе и после Добрњчевог говора, дуго је ћутао.{S} Кад се тако мало утишао, он проговори |
аба Јана, често је узвикивала: — „Дуго, дуго, ох како ја дуго живим!.{S} Ова јадна душа — ваљда |
су из његова конака тако <pb n="300" /> дуго и тако жудно погледали и ишчекивали је.{S} Као при |
ије о тој ствари често и <pb n="142" /> дуго мислио, а догађаји ће показати да та дуга размишља |
ахну, седе и зарони главу међу шаке.{S} Дуго је тако ћутао.{S} Изгледало је као да га за тренут |
гласе, Марашлија се јако сневесели.{S} Дуго је ходао тамо амо по соби и ћутао.{S} Овда онда за |
рокуну...</p> <p>Старица се загрцну.{S} Дуго је ћутала и жмурила...{S} После додаде не отварају |
и налазио неким послом.{S} Позван, њега дуго не би.{S} Стиже тек око заранака, и сав се следи к |
онудио га је да седне наспрам њега и за дуго су срдачно разговарали.</p> <p>Везир је распитивао |
/> <p>Павле и Вујица, згледаше се и за дуго остадоше неми и зачуђени.</p> <p>Последње речи Мил |
p>Но Драгић га мало охрабри, али поп за дуго није могао да се разбере и јасно да схвати шта се |
е узвикивала: — „Дуго, дуго, ох како ја дуго живим!.{S} Ова јадна душа — ваљда за какве тешке г |
аца кроз мозак дере.</p> <p>— Неће вала дуго, побратиме — одговори човек што беше устао.</p> <p |
му се познавало да се у самртним мукама дуго и очајно борио.{S} Десна нога у копрцању пала је у |
олу мртву.</p> <p>Код куће је баба Јана дуго лежала онесвешћена.</p> <p>Док је била у заносу, н |
и и томе ће доћи крај.{S} Овако не може дуго <pb n="236" /> остати.{S} Не треба очајавати.{S} А |
ашлија погледа Милоша и посматрао га је дуго и пажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај озбиља не разуме, |
Цариград.{S} Одрата и напуњена, она је дуго била изложена на углед цариградске светине.{S} Под |
дни!</p> <p>С Чолокантицом Карађорђе је дуго разговарао; запиткивао је о војводи, како му иде п |
че Петар заједљиво.</p> <p>Карађорђе је дуго ћутао и грицкао нокте.{S} Најзад проговори.</p> <p |
аред стаде и окрете се мени; опет ме је дуго гледао, па ме онда запита пола зачуђено а пола чис |
p> <p>Састанак војника и духовника није дуго трајао.{S} Прва реч ђенералова била је: где је Кар |
Драгић уреже ножем мали крстић, који се дуго познавао.{S} Овај је брест био удаљен од колибе је |
н од ове двојице, што пређоше, нешто се дуго разговарао насамо с оним што остаде у Банату.</p> |
</p> <p>Ватра у колиби догоревала је, и дуго непостицана, беше већ покривена белим пухором.</p> |
, већ опет промоли главу испод арњева и дуго је разгледао целу околину.</p> <p>— Нема ништа — р |
ко!</p> <p>Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго га је гледао нетремице.</p> <p>Док је Карађорђе та |
у Јовановом, ту су се мало прихватили и дуго се разговарали.{S} После подне кренули су се за Др |
“ — рече ми он, пошто ме је прво дуго и дуго гледао.{S} После ме упита које је доба и који је у |
одсећа на рањену зверку, коју су дуго и дуго немилосрдно гонили, и која и сад чује у близини ст |
овек, нем и непомичан, стајао ту дуго и дуго, па би се онда, на прстима, најзад удалио одатле, |
о у шаке.{S} Кад ме опази, диже главу и дуго ме гледао непомично и ћутећки.{S} Очи су му сијале |
ћутао, замишљено бејаше оборио главу и дуго је гледао у патос.</p> <p>— Их мени несрећнику, шт |
шен брзо, али су се на банатској страни дуго задржали, јер један од ове двојице, што пређоше, н |
неизвесности.</p> <p>Пошто је прво сам дуго ходао по оџаклији и редом један за другим мерио и |
неверујући му, Карађорђе се није могао дуго држати за том бусијом.</p> <p>Душа, срце, осећаји, |
— „Седи“ — рече ми он, пошто ме је прво дуго и дуго гледао.{S} После ме упита које је доба и ко |
ме грчко, које са сузним очима већ тако дуго погледа на божански Олимп, кад ли ће на њему опет |
ка од другога нађе, а какав је, неће то дуго тражити.{S} За премлаћивање марве има других; врхо |
се ова два шумска певача у зеленом лугу дуго натпевала, поздрављајући лепу, летњу зору на уранк |
орђе доиста врати.</p> <p>Саветовања су дуго трајала.{S} Отац Мелентије много је говорио и ревн |
то те подсећа на рањену зверку, коју су дуго и дуго немилосрдно гонили, и која и сад чује у бли |
овај човек, нем и непомичан, стајао ту дуго и дуго, па би се онда, на прстима, најзад удалио о |
ише омекшавао и попуштао.{S} Али је још дуго тврдио пазар презајући да му Марашлија не запне с |
занемио и узев писмо у руке, он је још дуго бленуо незнајући шта управо да почне.{S} Најзад ху |
која би могла узрујати свет?...</p> <p>Дуго су се мучили и стало их је крвава зноја, док су св |
Сама баба Јана, често је узвикивала: — „Дуго, дуго, ох како ја дуго живим!.{S} Ова јадна душа — |
А шта сам тек ја имао да савлађујем!{S} Дуговечно робовање убило у народу и понос, и јунаштво, |
го је била огромна људа, Сулиот Красис, дугогодишњи хајдук епирски, но који се од 2—3 године ба |
што ти чисто уши пара.{S} Подупирући се дугом пушком, коју је држао у руци као батину, он је но |
p> <p>То су биле његове последње речи у дугом поверљивом пријатељском разговору...{S} И Јела се |
се прихвати.</p> <p>Изгладнео, испошћен дуготрајном мршавом храном, Вујица је жудно погледао на |
марају и одишу у вечерњој тишини, после дуготрајње загушљиве јаре.{S} Голема река, широко тихо |
зад отац Мелентије поглади своју густу, дугу браду, погледа у Милоша и рече:</p> <p>— Овде је у |
их образа и великих бркова, наслоњен на дугу пушку, коју бејаше чврсто стегао у руку.{S} Седео |
.</p> <p>— Оружан је, господару; носи и дугу пушку.</p> <p>— Па шта је тражио, да га тако пусти |
је поређане пред миндером, што се пружа дуж сва четири каванска зида, а горе на миндеру седи ок |
асејаних острва по грчком Архипелагу, и дуж целе беломорске обале малоазиске, где од памтивека |
двоје прекину међу собом, да Милош буде дужан предати Марашлији колико се погоде, а Марашлија п |
године.{S} Зима протутњала, дани почели дужати, из даљине већ зенуло пролеће.{S} Кукурек огласи |
одржао своја обећања, ваљало је да што дуже остане као везир београдски, а ту је опет лежала н |
заповедао целом овом земљом, па је наша дужност да га сад по могућству прихватимо и склонимо.{S |
напредак, рад и трговину.{S} С тога је дужност свакога доброг Србина да сузбија оваке гласове |
оних што су у сили и власти милосрђе је дужност и обавеза која истиче из висока положаја њина.{ |
ре свега то и није никакво право, то је дужност.{S} А друго, то се никад не даје, то се узима.{ |
одлази у Србију да учини своју последњу дужност као Србин.{S} Он не тражи ништа за се; он одлаз |
.{S} Син према оцу има друге и друкчије дужности, које он у овој прилици није кадар испунити.</ |
пред величином Карађорђевом.{S} Осећаји дужности борили су се с осећајима самољубља и славољубљ |
ум.</p> <p>Тада Карађорђе извади златан дукат руски и даде га Стојадину да набави што треба за |
рну торбу ногом.</p> <p>— Вала, све жут дукат, мека рушпа и махмудија, и као млеко бео талир, г |
Мелентију Никшићу, да на оставу 10.000 дуката. (Други тврде да је било 4.000 а не 10.000).{S} |
Русији, где је од руске владе добио 300 дуката годишње пензије, и од то доба ту је живео, узима |
> — преварио и украо му преко 10 хиљада дуката.{S} Ја га пратио у Цариград, да гледа народне по |
ио где ће ископати бомбу са шест хиљада дуката, коју сам ја био склонио, и послао му људе да му |
војих руку сваке године хиљаде и хиљаде дуката.</p> <p>Кад је несретне 1813. године, Карађорђе |
имао, и тако Карађорђе оде у Русију без дуката, а Мелентије остаде као врло богат човек. „Помен |
ине и Новога Пазара па да Пореча и тиха Дунава нема ни једнога повећег места, у које он није св |
ита и то, какве гласе има Милош с доњег Дунава, одакле су већ почеле допирати неразговетне слут |
Ћесарије, пројурио и кроз њу и дошао до Дунава према Раму, где је имао да се превезе у Србију.< |
рет, те би га могли пренети и амо преко Дунава на српску рају.</p> <p>Везир махну главом и рече |
шљиве јаре.{S} Голема река, широко тихо Дунаво, ћутећки је ваљало на ниже огромне водене масе с |
момче!{S} Много ће протећи воде Савом и Дунавом док Карађорђево прође и умре!{S} Мислиш од ваше |
одине.{S} Много ће воде протећи Савом и Дунавом док се опет стеку оваке прилике какве су сад, д |
ле са Србима.{S} Али чим би се очистиле дунавске обале од Турака и обе војске дошле у додир, вр |
.{S} Оно мало лепших, зиданих зграда, у дунавском крају, што је остало од окупације аустријске, |
неговали су наду да прво плане буна на Дунаву, и тек онда, кад се главна турска сила сломије и |
Пламен буне требао је да плане на тихом Дунаву, па да одјекне чак до атинске голе равни, до рас |
јева пчела, које се јамачно гнезде ту у дупљама моћнога храста.</p> <p>Он, Карађорђе, стоји пре |
а два огромна јаблана.</p> <p>— Овде је дућан, а кућа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуд |
само зато, што је из једног јеврејског дућана украло једну пулију; онај исти Марашлија, пред ч |
или да им Турци отимају читав један ред дућана на Стамбол капији.</p> <p>Сад су Турци понова тр |
ад су Турци понова тражили, да им се ти дућани поврате и претили су да ће их силом узети, <pb n |
вечеру многи свет седео је пред ониским дућанима; деца су се у гомилицама играла по улици.{S} С |
синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао је свој дућанић баш на калимегданском углу, куда се пролази за |
је прво узео био кућу чика Стојан због дућанића, да му је згодније продавати бурмут.{S} Но кућ |
ицу и на другој страни заустави се пред дућанићем, пред којим су расла два огромна јаблана.</p> |
ник Ага-Џон, скромни дућанџија, чије је дућанче било ту на углу према Калемегдану, човек кога с |
до наш ранији познаник Ага-Џон, скромни дућанџија, чије је дућанче било ту на углу према Калеме |
одина ратовања јако је уздигло војнички дух народни — продужавао је Карађорђе све живље и живље |
еменита Србина и велика владаоца, а зао дух српски из таме ће се подругљиво и злурадо кикотати, |
о своју лепу домовину.{S} Он је удахнуо дух слободе у све балканске народе; он ће бити најдосто |
што је било слободноумнија и одважнија духа склањало <pb n="77" /> се подаље од Београда, где |
створили снажно средиште за распиривање духа слободе и духа буне и устанка за свето дело грчког |
средиште за распиривање духа слободе и духа буне и устанка за свето дело грчкога народнога осл |
ао збуњен, Милош је чисто и сам добијао духа и храбрости да буде одсудан и решен.</p> <p>Пошто |
очајавати.{S} А и у Србији мора ускоро духнути други ветар.{S} Имате ли каквих скорашњих вести |
ким представљањем он је хтео ослободити духове, да с већим поуздањем уђу у покрет, а већ доцниј |
ао да се кроз мрак плашљиво дошаптавају духови, што над земљом лебде.</p> <pb n="294" /> <p>У б |
вцима и поиште од Мелентија свој новац, духовник му одговори да никакав новац није примао, и та |
негиња одмах понуди јастук да седне.{S} Духовник се спусти и узе се вајкати што се до сад задрж |
вити.</p> <p>Милошев је глас дрхтао.{S} Духовник познаде да се он почиње љутити.</p> <p>— Све ј |
ед духовника скрстив руке на појасу.{S} Духовник <pb n="100" /> се приметно разгали и чисто се |
о јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а духовник и кнез одмах загазише у жив разговор.</p> <p>— |
пред њим да се излеће!..</p> <p>Попа је духовник, а иначе је благе нарави.{S} Он по срцу своме |
Сад застаде и упита је:</p> <p>— Где је духовник?</p> <p>— Ту је, напољу, сад ће — одговори она |
ш!</p> <p>— Па право, господару! — рече духовник с очевидном забуном. — Толико могу рећи са сиг |
на десетак речи.</p> <p>Милош ућута а и духовник је ћутао замишљен.{S} Најзад отац Мелентије по |
не и своје најозбиљније намере, и добри духовник никад се није показао недостојан тога поверења |
поверим...{S} Заклињеш ли се?...</p> <p>Духовник се маши за велики, лепо изрезани и у сребро ок |
чету да с њом бахне у Србију...</p> <p>Духовник га пресече: — Ама који Црни?{S} Је ли господар |
орност, нити ће се у што мешати.</p> <p>Духовник је пажљиво слушао Милоша.{S} План је био умеса |
еч му је рапаво запињала у гуши.</p> <p>Духовник виде да је и нехотице пробудио срџбу код Милош |
волико прибојавају — рече Милош.</p> <p>Духовник је замишљено ћутао.</p> <p>— Што си се замисли |
реци сад, шта ти мислиш о томе?</p> <p>Духовник се дубоко замисли, пониче и Милош и подуже су |
нико неће бежати.{S} Је’л тако?</p> <p>Духовник опет одобри, и на томе се, у главноме, свршио |
а се нигде неће реч изрећи, Милош позва духовника који их сву тројицу закле на чување тајне.{S} |
д застаде, диже обрве и ћутећки погледа духовника зорно и нетремице.{S} Отац Мелентије осети, к |
их гојимо боље но рачанског криворепог духовника?</p> <p>— Побих оне босанске кучиће, што огул |
— рече кнез Милош срдачно и стаде пред духовника скрстив руке на појасу.{S} Духовник <pb n="10 |
соким гостом.</p> <p>Састанак војника и духовника није дуго трајао.{S} Прва реч ђенералова била |
будућност и да те ту нешто запитам као духовника и као рођенога брата мога.{S} Али пре но што |
гов повратак.</p> <p>Милош се загледа у духовника.{S} Изгледало је, као да се предомишља шта ће |
ао искрено и од срца.{S} Ово одобравање духовниково одобровољи кнеза и још му више одреши језик |
, што да се излети у љутини пред благим духовником, и што да му помиње чак и о могућој смрти Ка |
о нема друге помоћи, но да се исповедиш духовнику и да кажеш све што си кад згрешио — би ли бог |
га од тога погледа прође језа.</p> <p>— Духовниче, мени се чини да ти ја разговетно рекох: прав |
одмах загазише у жив разговор.</p> <p>— Духовниче, да те нешто право питам, ама право да ми каж |
ја твојим пословима.</p> <p>— А што оче духовниче? — рече Милош омекшавајући глас.</p> <p>— За |
ао вазда и до сада.</p> <p>— Ваља ли ми духовниче, ово овако како сада радим и кабулиш ли ти то |
ет проговори.</p> <p>— Паметан си човек духовниче, па дед ми кажи ти, онако слободно и по души, |
че:</p> <p>— Несретну судбину!{S} А што духовниче, несретну судбину!{S} Зар је несретна судбина |
је јелинску цивилизацију.</p> <p>У томе духу и правцу говорио је Јоргаћ, а свака његова реч, ка |
у заносу, неприступна за спољне утиске, душа ове старице као да се винула у далеку будућност и |
сили.{S} Мило би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радовала, да видим овај и |
е Карађорђе мрачно и прекорно.</p> <p>— Душа ће нам, господару, таман онамо куд ће и твоја, кад |
{S} Да ли је истина што људи говоре, да душа после смрти за четрдесет дана обилази сва она мест |
бесну ноћ лутала је једна жива човечија душа, али душа болна и претоварена тешким греховима без |
, и ако смо криви пред Богом, нека моја душа у паклу испашта за све.{S} Да манемо дакле, целу д |
у истини мени је болна и преболна сама душа, на срцу моме стоји огромна, разјапљена крвава ран |
довлет нисмо ни научили.{S} Ама ме сама душа боли што овде овако чамуњамо и пропадамо као робље |
о, ох како ја дуго живим!.{S} Ова јадна душа — ваљда за какве тешке грехе моје — спекла се у те |
.</p> <p>Услед тога суморна и натуштена душа Карађорђева <pb n="242" /> још се више наоблачила, |
и и успесима <pb n="151" /> и цела њина душа била је пуна тих нада, планова и смишљања.{S} Међу |
идео је само некакав ужас од кога му се душа грозила.{S} Кад се мало повратио он ће рећи:</p> < |
лутала је једна жива човечија душа, али душа болна и претоварена тешким греховима без опроштаја |
својом браћом, кости оставио, бар би ми душа била мирна.{S} Каје се он сада шта је учинио.{S} А |
ача.</p> <p>Било их је на броју десетак душа.{S} У средини је јахао невољни певач, а око њега с |
к, опет повраћа да буде благи заштитник душа, те са склопљеним рукама моли победоносна а кивна |
ом као душманина српска!{S} Куда ће вам душа, болан!{S} И ко је онда пријатељ Србији кад од мен |
огао дуго држати за том бусијом.</p> <p>Душа, срце, осећаји, мисли, цело биће његово, све га је |
недавне прошлости</p> <p>Са предговором Душана С. Николајевића</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>1928.</p> |
и да су овде на моме месту.{S} Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с Турцима друкчије разгова |
ави наста тајац, као да у њој није живе душе.</p> <p>— Чокјаша! (живела) — рече један стари Тур |
, она се тихо сталожила у дубини његове душе, и ту чисто као заспала.{S} Он ју је сад осећао у |
и давно, много пре тога, и у дну његове душе одавно стоји јасно и несумњиво записано, да Карађо |
ао да су се среле и познале две јуначке душе и одмах се загрлиле, да тако после остану до у сам |
ати.{S} Људи су се спасавали махом голе душе.{S} Једино ако је који имао што готовине у новцу, |
и се нема више откуд; оголео је до голе душе!</p> <p>Но Марашлија се учини као да добро није чу |
в болни јаук није нико чуо.{S} Ни једне душе није било да чује његова запомагања и да се на њег |
у то били прави Цинцинати и по величини душе и срца свога.</p> <p>Зато се и могло десити, да се |
обратиме, стари смо људи, немој грешити душе и говорити да не знаш и немаш, кад то писмо мора б |
бојаги, није могао и није хтео грешити душе.{S} Пред Турцима опет, хвалисаће се како је његова |
одговорност, а да скинем и овај народ с душе, да не одговарам више за ову сиротињу и пред Богом |
лицу био је исписан страх, бол и тешка душевна трзавица, кад савест човекову раздиру најужасни |
њему засија нека чудна благост и сетна душевна доброта, а онај нежни израз чудно је одсјаивао |
ање, будило је у њему тешке сумње и оне душевне трзавице, што их ми обично зовемо грижа савести |
гледају у њима велике апостоле морала и душевне чистоте људске.</p> <p>Циљ оправдава средство.{ |
помрачи, као да се некакав тежак облак душевни сави по оним избразданим борама његовим,</p> <p |
Милосрђе је код обичних људи, леп накит душевни, а код оних што су у сили и власти милосрђе је |
ним, ружним сновима, уморан и телесно и душевно, Милош је сад налазио чисто као неки одмор и ра |
вна замисао.</p> <p>Смрвљен и телесно и душевно, Милош пред зору клону на креветац у углу, и за |
tion" /> <p>Међутим, док се Милош овако душевно борио, изаслана чета кабадахија вршила је строг |
оштаја и утехе.</p> <p>Помаман у тешком душевном бунилу, он тада замеће борбу с целом природом, |
{S} Ваљда за то што ћете скапати у меку душеку, у својој рођеној погани!{S} Жао ми је само једн |
ном у очи све оно што ми се накупило на души за ово 5—6 година лутања по туђини.{S} Јес, да се |
врзло:</p> <p>„Овај човек има нешто на души што га мучи што крије од других.{S} И то се све ок |
а Јана је осећала с тога тешки терет на души, тврдо уверена, да се Милош тешко огрешио о своју |
асна противника, Милошу чисто одлану на души.{S} У овоме успеху, који је постигао и лакше и брж |
ми његово покајање и да буде милостивна души његовој; али је васељена глуха и нема, она се не о |
оражен и очајан, она је и сама у својој души осећала болни одјек тога очаја.{S} Речи јој саме п |
{S} У даљини тражи олакшање обремењеној души својој, али све што срета, дочекује <pb n="306" /> |
о се потсмехну Петру с његовом бригом о души.</p> <p>— Врата ми одмах отварај, свршићу ја и сам |
амо оно што је тако блиско и тако драго души њеној, она је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима |
гарак под стреху?!{S} А, „којекуде“, по души вас, под чију стреху?!...</p> <pb n="157" /> <p>— |
а моје мешање и сметање.{S} Па деде, по души вас, дајте ми макар и један једини доказ, зато да |
то грицкао нокте.</p> <p>— Којекуде, по души вас, па шта хоћете ви од мене? — викну он узбуђено |
овори љутито:</p> <p>— Није вала!{S} По души га, ко слага!</p> <p>— Којекуде, баш поган свет!{S |
..{S} Зар ме и ти тако пресреташ.{S} По души вас, гори сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и сен |
па дед ми кажи ти, онако слободно и по души, сме ли се упустити ово мало рахатлука што га сад |
ске слободе била је још жива и чврста у души и срцу српске емиграције.</p> <p>Живећи тако у над |
вредити, кад је свак прозирао шта је у души Милошевој.</p> <p>Више од сахата водио се разговор |
="274" /> и бојажљива човека, опет он у души није могао бити миран и целу ту ноћ провео је у не |
ечи, све то сад поново бејаше оживело у души ове верне жене, која је цео век свој провела у нај |
ми јуче отуд.{S} Гледају на нас као на душмане, и веруј да би нас плотунима дочекали да тамо о |
и главу у торбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} Гинути се мора.{S} Без меса не може да прођ |
о криви ови слепци овде, већ они матори душмани отуда из Русије.{S} Они, они, Бог их посекао!{S |
лош им је све порицао, тврдећи да су то душмани српски и да би највећу услугу учинили земљи да |
вет...{S} У мојим очима то је крвопија, душманин, поганац, коме треба, као гуји присојкињи, што |
дала, како то чини са Србима туђа вера, душманин, Турчин.{S} Ви ћете доживети нешто жалосније и |
је Карађорђе био неумитљив, непомирљив душманин турски, који никада није хтео пристати ни на к |
зда што ти мисли.{S} Он је био отворени душманин турски, и лакше нам је било од њега се бранити |
ији.</p> <p>— Црните ме пред двором као душманина српска!{S} Куда ће вам душа, болан!{S} И ко ј |
ковића, који је род <pb n="102" /> свој душманину издао.{S} Чиниш 'волико, попо, тако та ствар |
вако ружно говоре о мени, и да ме овако душмански пањкају пред двором руским и пред царским људ |
назва: добро вече! и упита: — је ли ти, душо, бабо код куће?</p> <p>Тек сад познаде га девојче, |
једно — осмех Богородице која, предана душом и срцем, у пуном материнском блаженству, посматра |
дим овај измучени народ да једном дахне душом, да дигне главу, да прибере разгнану поробљену че |
је, они су ти што не дају овој сиротињи душом дахнути; они су и ове будале подболи и навукли их |
ступати.{S} Ђорђе је обећао, да ће свом душом и свом снагом служити великоме делу ослобођења.</ |
туркешања у Србији бар би једном дануо душом!...{S} Јест, свију треба да нестане да би Милошен |
с тим твојим кучетом, да не спљискам за душу и теби и њему сад овога часа, — шкргутну опет зуби |
пратио чак до Мајевице и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, господару!</p> <p>Ми |
.{S} Те јагањце бејаше заклао Драгић за душу изгинулима.</p> <p>Ту су сви момци ручали, напили |
инце.{S} Да би избавио од греха и пакла душу човекову, дозвољено је да мучиш па и да убијаш тел |
цима те су удавили војводу Молера, а на душу га макао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} Посл |
су кнеза Милоша, што тако лако узима на душу прве људе у народу.</p> <p>Баба Јана пажљиво је сл |
ар спомену како не може узети Цукића на душу, Марко срдито прогунђа крупну псовку, и јетко се п |
.{S} Нећу после да ми се и то товари на душу.{S} Ево вас, па како год решите и хоћете, онако не |
од султана.{S} Зар сам смео ја узети на душу толику сиротињу и пустити да се учини та несрећа, |
екао из земље, с друге стране његову је душу мучила зебња да се његов повратак у Србију не прот |
<p>„Ове унутрашње ватре, која сажиже и душу и тело, која неда ни мирна сна, ни слатка залогаја |
мо остали овде и све издржали и очували душу овоме народу, ми сад неваљамо!{S} И сад ми да се у |
p>— Неће, неће, рече Вујица — она ће ми душу повратити... — и говорећи то, он диже тиквицу и по |
видели где народ почиње мало повраћати душу и већ им зинуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би |
, а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се да је Милошу милији Турчин од хришћан |
побратиме, те мученице мало да повратим душу!{S} Знаш ли болан, да је нисам окусио већ од толик |
, што сам овоме народу до сад ја очувао душу и заклонио га да га Турци сасвим не слисте?{S} Па |
ли то није било све што је притискивало душу његову.{S} Мало после он опет узе реч.{S} Сад је г |
еље, која се већ била дубоко улегла и у душу и у срце његово.{S} Та се жеља састојала у добро с |
као гроб; што он закопа у своју сурову душу, то никад више не излази на бео дан.</p> <p>Једном |
авне замисли, која је сад обузимала сву душу наших путника.</p> <p>Тако ће једном упитати Наум, |
ивну околину, која је при самом погледу душу заносила.</p> <p>На три часа одстојања од Паланке, |
да Марашлија све то угађа само за своју душу.{S} Но њему је најзад било све једно.</p> <p>Попуш |
> Ја не смем тога човека узети на своју душу, а ти буљубашо Марко, ето те, па како знаш!...</p> |
осадање, ја га слободно узимам на своју душу, и ако смо криви пред Богом, нека моја душа у пакл |
b n="175" /> познали ону велику јуначку душу, која не познаје криве и прљаве стазе лукавства и |
ело српско, и из мртвих дозвао одлетелу душу Србинову!{S} Њега убити!{S} Па то би било црње зло |
е решење чудним загонеткама, које су му душу трзале.</p> <p>По каткад заиграо би му на уснама з |
з небуха излазиле пред његову узбуркану душу и узнемирену савест.</p> <p>Највише се бојао, неће |
преливену и претешким грехом обремењену душу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Те исте бу |
нџама већ уловљену и упропашћену невину душу, и ужива у пакленим мукама њена очајања.</p> <p>Ми |
ноћи блуди, реч која би исцелила болну душу његову, реч — милост и опроштај.</p> <p>Јест, он т |
дисањем не узнемире ову слабачку стару душу.</p> <p>Старица се брзо повраћала.{S} Сад је већ м |
апело само до знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, али неће да ради!{S} Зину |
вим сто година...</p> <p>— Сад, бог или ђаво — пресече га Милош — тек то ће бити најзгодније.{S |
е добар човјек, али њега је сам шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику несрећу.{S} Њему треба |
воме вилајету.{S} Али Бог даде и црноме ђаволу Ђорђију дође крај.{S} Стуцаше се и његови рогови |
земљу и ови народ! — Све је било пошло ђавољијем трагом, и девет пунијех година турском имену |
и како нам сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и онако сретно разбисмо његову већ победонос |
ном по једном туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не да ви, |
p> <p>— Добар Милош, добар везир, добри ђаури, добри Турци, сви смо ми добри, све је како најбо |
ови:</p> <p>— Молите Бога да не да силу ђаурину!{S} Али ваша молитва доцне стиже.{S} Сила је ве |
ш ни ову паучину, што се зове шумадиски ђаурлук!...</p> <p>Старчић је ово изговорио кивно, јетк |
>— Како море, како?{S} Зар су код тебе, ђаурска рђо, свијетли везир и твој кнежић Милош једно и |
ва доцне стиже.{S} Сила је већ прешла у ђаурске руке.{S} Зар ви не видите како Милош расте из д |
цаше се и његови рогови.{S} Он побеже у ђаурску Московију, а вође оста Коџа Милош.{S} У зачетку |
и, кога су пре 2—3 дана ухватили у селу Ђелијама, где се код неких пријатеља прикрио у велику к |
и ја да га стигнем.</p> <p>Говорећи то, ђенерал хитно поздрави митрополита <pb n="248" /> и жур |
и зауставише се пред његовим станом.{S} Ђенерал Стољетов искочи живо из кола, лаким покретом ру |
="246" /> до о турским вратовима — рече ђенерал шалећи се и потапка Анту по плећима, додајући: |
ију.</p> <p>Узалуд је срдити кишињевски ђенерал губернатор, једно за другим изаслао три курира, |
не...{S} Синоћ је било подуже...</p> <p>Ђенерал га пресече:</p> <p>— Шта? „Вожд“ није спавао ов |
итрополит тек устао, и протисну се крај ђенерала напред да га поведе митрополиту и да отвори вр |
евом преко румунских међа и да заварају ђенерала да више не шаље своје извиднице, кад је тица в |
политу.</p> <p>У брзом трку сјајна кола ђенералова одјурише митрополиту и зауставише се пред ње |
духовника није дуго трајао.{S} Прва реч ђенералова била је: где је Карађорђе?</p> <p>Митрополит |
забезекнут стајао и премишљао о значају ђенералових речи.{S} По заповести губернаторовој, већ с |
о ли га сад овако измени?{S} Јамачно се ђидија побојао, испапући ћу се ја како год од везира... |
, Бог их посекао!{S} Утекли као курве и ђидије, а оставили ову сиротињу саму, па сад видели где |
> <p>— Што ме петљаш и везујеш, курво и ђидио.{S} Не можеш да одсечеш ни једну главу, док је не |
ој Анта рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.</p> <p>— У |
S} Знате ко је овде!{S} Деда...{S} Деда Ђока!...{S} Ево га у соби!...{S} Сад је дошао!{S} Казал |
о му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја речи једне не бих рекао, нека опет он |
орђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој се јадни Ђока пљесну по челу и скочи као опарен, па удари корача |
сподар у земљи, као што је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне против тога, он одмах уб |
Бога ми, најо, све нешто презам да Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сам |
им крв своју проливали.{S} Боли то, мој Ђоко, боли, ја како!</p> <p>Ђорђе се загледа у Добрњца |
ула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учинио с другима!</p> <p>Кар |
а се, бога ми, најо, прибојавам за Бата-Ђоку! — рече Чолак Антиница, намештајући копчу на својо |
души њеној, она је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили они разговори, шт |
бије; и то њега — кума свога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се тада рећи о њему?{S} Па онда, Карађ |
тојнијега — он даје свој глас за Црнога Ђорђа, јунака од кога је Стамбол дрхтао, и који је деве |
ије му заповедио да се без главе Црнога Ђорђа нипошто не враћа.</p> <p>Поред савета и строгих н |
тражили.{S} Зато најбоље, ено им Црнога Ђорђа, па нека се с њим кусурају.</p> <p>Овако кошкање |
су се у оближњој околини, спремајући за Ђорђа угодан прелазак преко румунске границе.</p> <p>Тр |
инимо!{S} Дођоше онда људи, навалише на Ђорђа и преломише га.{S} Брани се јадан, брани, па најп |
е у додир, врховна команда прешла би на Ђорђа.</p> <p>Тако је исто било удешено и за друге покр |
Превезесмо ти ми, мој Панто, господара Ђорђа.{S} Прерушио се, али ја га опет познадох.{S} У дв |
<p>— Море, не бринем се ја за господара Ђорђа.{S} Истина, кнез Милош је данас сила, али опет је |
свима доћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ја се све бојим, да ће он Кар |
може бити, онда да протуримо господара Ђорђа, нека се склони у Црну Гору до бољих прилика.{S} |
па опет камо његове лепе среће да Црног Ђорђа стигне само оно, што му ја желим.{S} У љутини сва |
е наредба и издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа и као његов анђео хранитељ и као његов анђео смрт |
дно пола сахата свуда раније стизати од Ђорђа и Красиса, који су имали да крену за њима.{S} Так |
кмет Стојадин ипак се преломи и одведе Ђорђа и Наума, те их склони у свој подрум, у сеоским пи |
старац и гурну мали капиџик, па проведе Ђорђа тесним пролазом између две куће.</p> <p>— Овде је |
случај, пријатељи би имали да наговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат... ако би о |
с!</p> <p>Тајац је подуже трајао.{S} Из Ђорђа је куљао дим, као из каквог вулкана.{S} Наједаред |
онда да ударе они и да убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку они сви одјашу у мезулани |
ом рођеном причању, у незнању претурили Ђорђа преко границе.{S} Њин опис човека кога су превели |
пити њеном извршењу — ваљало је позвати Ђорђа.</p> <p>Да га зове преко људи, знао је да Ђорђе т |
били у сумрачној даљини, односећи собом Ђорђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, а Јеле |
љом, те неће баш спасти на лудога Циган Ђорђа!</p> <p>Милош је узбуђено и усиљено дисао; ноздрв |
ак Анта и Симић.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћи код њега, али митрополит рече да ће га за |
ичиних момака, чији је шапат допирао до Ђорђа и с чијим се мрким, закрвављеним погледима сусрет |
р Вујица и све ће бити добро.</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је те вечери чак нешто мало и уз |
т на првашњи разговор, на односе између Ђорђа и Милоша.</p> <p>— Да вас измиримо то ће бити нај |
Па шта си могао чинити друго, за бога, Ђорђе? — рекнем му ја.</p> <p>— Шта сам могао?{S} Могао |
ку.</p> <p>Корачајући крупним корацима, Ђорђе се преким улицама упути право оном скровитом куће |
се учини!{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој се јадни Ђока пљесну по челу и скочи као |
ени до бога, шта се учини!{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој се јадни Ђока пљесну по |
старчево питање да ли да дође доцније, Ђорђе одговори да није потребно.</p> <p>— Ја ћу и сам н |
и један другоме шаљемо аброве и поруке, Ђорђе упадне у народ, узбуни светину и окружи се многоб |
ем њега и старца Србина, домаћина куће, Ђорђе ту нађе још два човека — један је био сувоњав, се |
се ступило у додир са српском војском, Ђорђе би и над тим покрајинским војскама постајао врхов |
редише и наскоро остадоше само домаћин, Ђорђе, Чолак Анта и Симић.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа |
.{S} Онда би у Србији био један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име учинило би више за народни в |
реман је општи покрет, и <pb n="164" /> Ђорђе је био истакнут да стане на чело тога покрета, а |
.</p> <p>Вечера је била брзо готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум јели су халапљиво.{S} После веч |
лит рече да ће га задржати код себе.{S} Ђорђе се жалио да има јаку главобољу и мучно да ће трен |
је врати с лончетом добре црне каве.{S} Ђорђе диже главу и погледа је.</p> <pb n="226" /> <p>— |
о обично чине људи кад се богу моле.{S} Ђорђе проговори:</p> <p>— Боли те прогонство из Србије! |
и имао своје нарочито измишљено име.{S} Ђорђе се одазва на прозив Матропулоки (црна тица).</p> |
аје; ти одговараш мени а народ теби.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш толики народ на распо |
кад уђоше унутра.{S} Старац потврди.{S} Ђорђе му рече да се он сад може вратити.{S} На старчево |
аведне ствари, коју ће он заступати.{S} Ђорђе је обећао, да ће свом душом и свом снагом служити |
а исток се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе је дотле почешће провиривао кроз прозор напоље у |
гло опазити да је ћутљив и замишљен.{S} Ђорђе је седео мрачан и задубљен, грицкајући нокте и по |
ако не би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руском заштитом, примао је новчану пом |
лудачка песма или кукњава Николина:{S} Ђорђе, о Ђорђе... прости!</p> <p>И најзад се небо смило |
да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе — пробуди.</p> <p>— Немој му јавити ништа — рече |
бе и све своје, као што је решен и он — Ђорђе.{S} То га највише крепи у нади да ће њини напори |
е Милош казао све што зна и намерава, а Ђорђе паметно купио од њега све планове, па га онда одб |
е Наум је <pb n="214" /> одмах легао, а Ђорђе је отишао у другу собу са женом, где су остали ск |
о наредби рускога цара.{S} Од тога доба Ђорђе се нешто мало смирио; али опет памет му је једнак |
клевало!{S} Куд би био наш крај сад, да Ђорђе није никако ни долазио амо, но да се склонио, где |
улази у ову преписку.{S} Рачунао је, да Ђорђе може и одбити његову понуду, па би онда изашло, д |
p> <p>Да га зове преко људи, знао је да Ђорђе то неће поверовати.{S} Да му пише, писмо се може |
рсти.{S} Обазре се око себе и видећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му стоје лепо заклопљене, |
ато искићену дамаску сабљу, са жељом да Ђорђе њом једном за свагда пресече ланце проклета робов |
га ја једва познала.{S} До мога доласка Ђорђе није никога пуштао к себи, а на <pb n="206" /> вр |
је.{S} Окрените кола за њим — прошапута Ђорђе Науму, и тројка поврте десно у прву тесну улицу.< |
укчији.{S} А што је најризичније, браца Ђорђе је тако жудан Србије, да му све сад изгледа лако, |
краћем року.</p> <p>Тим поводом родољуб Ђорђе Јоргаћ, желео је да каже коју реч, с тога се Ипси |
, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Јутрос смо Господар Вујица и ја заједно |
одговорност, да се после рекне како је Ђорђе од моје руке погинуо то не могу и не смем, док ми |
г деспотизма и тираније.</p> <p>Тако је Ђорђе све више и више падао у ватру и најпосле узвикну |
утио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе сад и погледао на Добрњца онако сумњиво, бојећи с |
Да је Грчка имала војсковођу као што је Ђорђе, јамачно би и они устали на оружје“. — рекао је И |
чуду и јаду моме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово је само сенка његова!</p> <p>— „Седи“ — рече |
а бити највећа, кад Милош разбере да се Ђорђе крије од њега.</p> <p>„Да није дошао да о моме зл |
лати.{S} Ето, с тога морам пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако амо дође.</p> <p>Милош је већ ја |
на столичици.{S} Изгледало је као да се Ђорђе нешто двоуми, као да се бори и ломи.{S} Најзад се |
а рођена сабља главу одсекла — закле се Ђорђе узбуђено.</p> <p>Сви присутни поздравили су га са |
кадар да учини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам јави и позове га, да се споразуму и договоре |
а остао жив и при чистој памети, мој ће Ђорђе сто година живети.{S} Најгоре сам се бојала да у |
дај шта су они начинили од тога! — рече Ђорђе, старајући се да прикрије своје узбуђење.</p> <p> |
.</p> <p>— Још да се чека Науме! — рече Ђорђе.</p> <p>— Их за бога, господару!{S} Зар још овде |
урака се ја ни најмање не бојим! — рече Ђорђе немарно.</p> <p>— Боже, истина, чим се ти појавиш |
ора.</p> <p>— Не велим ни ја сад — рече Ђорђе опрезно — већ говорим онако у опште.{S} Кад једно |
под старост опет идем у хајдуке — рече Ђорђе болно и јетко.</p> <p>— Па ово се онако као прети |
штогод раде они раде, заједнички — рече Ђорђе живо.</p> <pb n="163" /> <p>— Па јес!{S} Како чуј |
две куће.</p> <p>— Овде је велиш — рече Ђорђе, кад уђоше унутра.{S} Старац потврди.{S} Ђорђе му |
пуни сав простор између неба и земље, и Ђорђе чисто оглуну од страховите рике, која потресе неб |
а ти ноћ!</p> <p>На тим речима Вујица и Ђорђе растали су се после прва њина састанка.{S} Карађо |
Али опет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварати очи; није ни он дете.{S} Кад се умео |
гомилицама играла по улици.{S} Старац и Ђорђе ишли су левом страном чаршије, корачајући крупним |
Милошу за његов — Ђорђев — долазак, али Ђорђе је то одбио.{S} Истина, Милош га је сам звао да д |
а долази царство мрака и тмине“ — мисли Ђорђе у себи, гледајући ону страхоту пред собом.</p> <p |
>Тако ће једном упитати Наум, шта мисли Ђорђе, где је за сад највећа опасност за ствар, којој с |
кога!{S} С тога да почнем“ — тако мисли Ђорђе у себи и у јуначком прегнућу, на мах заборавља св |
и — јамачно знаш, ћеро, да је мој јадни Ђорђе баш некако пред ту несрећу, кад ће настати пропас |
ави живо:</p> <p>— Јес, он главом, Црни Ђорђе, спрема се да упадне амо ненадно, и да опет упали |
и тешко у то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не би тако ола |
у заставу независности народне.{S} Црни Ђорђе био је за хетеристе грчке управо легендарни јунак |
је остао један, али најопаснији — Црни Ђорђе — он сам главом.</p> <p>Још поодавно Милош је у с |
p> <p>— Нешто мислим, да ли истина Црни Ђорђе помишља да се опет кадгод врати амо, и шта ли би |
ти и то, како је нешто начуо да је Црни Ђорђе намеран да се врати понова у Србију.</p> <p>Милош |
било сутра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као што се говори, зуцка, па он баци ватру у нар |
ни, а ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у целом Српству!{S} И шта учиних сад!... р |
<p>— По Богу, господару, да ли то Црни Ђорђе ради са знањем царева и по њином упутству, или је |
вереника хетерије на овоме крају, мудри Ђорђе Маврогени, који бејаше нарочито одређен да спрове |
аш за њих бејаше накосио.</p> <p>У кући Ђорђе нађе будна и спремна Наума.{S} Он је рано легао и |
а, шта се учини!{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој се јадни Ђока пљесну по челу и ск |
S} Еј мени до бога, шта се учини!{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој се јадни Ђока пљ |
мало прогледамо очима.{S} Богме ће мој Ђорђе ово дана да крене у Србију, па како бог да.{S} А |
у манастиру Фенеку.{S} Јадни, јадни мој Ђорђе.{S} Бојала сам се да човек из памети не изађе.{S} |
на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, обијајући целе зиме прагове великаш |
мље, много што шта било променило, ипак Ђорђе је знао куда му ваља проћи и где може свратити.</ |
ио „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у целом Српству |
p>— Хесапим, господару, да то зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазити амо, док се не |
песма или кукњава Николина:{S} Ђорђе, о Ђорђе... прости!</p> <p>И најзад се небо смиловало.</p> |
ни онако незначајна, како је то износио Ђорђе.{S} Избор, истина, још није био свршен, али је би |
би хтео лећи, јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну главом и процеди кроз зубе: какво легање |
камо ли што друго.{S} А после, господар Ђорђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с ова два ро |
а дугајлију.</p> <p>— Бога ми, господар Ђорђе!{S} Он и нико други! — мислио је кнез у себи.</p> |
и до господина митрополита.{S} Господар Ђорђе је тамо остао и на конаку.{S} Јамачно је и сада т |
Раковице да се туна састану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на разговор.</p> <p>С таком поруком |
у Србији, остали су онде, где господар Ђорђе, усред славе и силе своје, немаде никаква друга п |
то вас двојица, ти господару и господар Ђорђе, не би могли бити заједно у својој отаџбини, па д |
ече: — Ама који Црни?{S} Је ли господар Ђорђе? — запита он зачуђено и чисто пренеражено.{S} Кне |
несрећу и лудорију.</p> <p>— Ама, коју Ђорђе, брате? — рекнем му ја, жалећи га, јер чисто види |
а није ни ударио мура, али ти господару Ђорђе, не треба ништа да сумњаш — тако је говорио Милош |
њем њему предато.</p> <p>У своме говору Ђорђе је био кратак и сух, готово бих рекао набусит.{S} |
а распирише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и Вујица.</p> <p>— Да што повечерамо, господару, |
е на горостасни храст, на чијем се врху Ђорђе налазио.{S} Дебеле гране моћнога храста жалосно з |
> <p>— Јесте ли живи, јадни! — упита их Ђорђе гласом пуним саучешћа.</p> <p>— Па ето живи смо, |
и, као мало час она твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао рећи о човеку, који је 9 г |
S} Ах, само да ми је то постићи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе ходати по соби.</p> <p>— Најгоре се |
оли то, мој Ђоко, боли, ја како!</p> <p>Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго га је гледао нетремиц |
упи Карађорђа ушником у груди...</p> <p>Ђорђе промукло рикну, као рањен лав, појми да се дигне |
атити у Србију на своја огништа.</p> <p>Ђорђе је отворено говорио, да се он за сад од Руса, нич |
вила!“ — брине се као Карађорђе.</p> <p>Ђорђе гледа у ведре небесне висине и види како одозго с |
оје притискује народе балканске.</p> <p>Ђорђе прими сабљу с големом благодарношћу (јасно се поз |
ће рећи на ово последње питање.</p> <p>Ђорђе је ћутао, грицкао нокте и гледао у земљу.{S} Посл |
лика? — упита Добрњац радознало.</p> <p>Ђорђе га погледа подозриво, а кроз главу му пролете: да |
у одаји и још топло разговарају.</p> <p>Ђорђе засео у врху на миндерлук и распалио чибук тако, |
у моме људске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не мари!“ А што ја по |
да било, памти и кажи коме устреба то: „Ђорђе одлази у Србију да учини своју последњу дужност к |
ваљивао да одмах јаве Милошу за његов — Ђорђев — долазак, али Ђорђе је то одбио.{S} Истина, Мил |
" /> <p>Но ово је уједно био и последњи Ђорђев весео и ведар ручак у друштву неколико истинских |
чисто пресна лаж, и измишљотина.{S} То Ђорђев обичај никад није био да друге гура у рат, а сам |
пехом.</p> <p>Вујица је одобравао говор Ђорђев и мало по мало онај први лед међу њима сад се св |
тетних случајности и изненађења.</p> <p>Ђорђев говор дочекан је с одобравањем.{S} Затим му је И |
и неред, који би се могао изродити због Ђорђева доласка.</p> <p>Тада Милош понови гласније: — А |
аво да сад он с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева или његова глава!</p> <p>То је била општа лозин |
речи везирове.</p> <p>— Не бојим се ја Ђорђеве јачине, већ се бојим његовога гласа.{S} Да је т |
онако у опште.{S} Али гласови о доласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам пору |
вао на строгом и суровом ратничком лицу Ђорђевом.{S} Он диже сад обадве руке и прекрсти их онак |
:</p> <p>— А ја, бога ми, немам с Црним Ђорђем никаква друга посла, но да му бар искрешем једно |
част да учине лично познанство с Црним Ђорђем, с јунаком који је из мртвих кренуо обамрлу слоб |
сад решава питање шта би учинио с Црним Ђорђем, да се овај нешто збиља поврати у Србију, као шт |
{S} Мало час је светли везир рекао да с Ђорђем треба поступати као с хајдуком, ако се без знања |
{S} Вујица би чак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака изговори да су |
инули Русију, ти си видео шта је било с Ђорђем.{S} Није се могао одржати ни месец дана.{S} Али |
не и да благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем стекли и извојевали — бог да га прости!“ — Ето, |
дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, ама он <pb n="59" /> је за нас био мања невоља |
су злице.{S} Имали су дослух с Црнијем Ђорђијем, и од њега су књиге примали.{S} Великога шејта |
х пред царем ја морао одговарати, да се Ђорђију што догоди што не треба.{S} Цар би тражио хесап |
лајету.{S} Али Бог даде и црноме ђаволу Ђорђију дође крај.{S} Стуцаше се и његови рогови.{S} Он |
ре.{S} Најзад баш нека би било и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и да тој опасност |
то српски, и приђе ближе <pb n="231" /> Ђорђу и Науму.{S} С којим еспапом радите ове године? — |
е управо празан разговор.{S} Која вајда Ђорђу од мога допуштања да се врати.{S} Није он од мене |
одају, кад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће конаковати.{S} Карађор |
рбије.</p> <p>И Грци су доиста веровали Ђорђу.{S} Они су у њему <pb n="175" /> познали ону вели |
ће утисак учинити на везира ова вест о Ђорђу.</p> <pb n="192" /> <p>— Ако долази са знањем цар |
зговор с кнезом Аксентијем, о господару Ђорђу, па све до сад — рече он смерно, а глас му је био |
а онда иди сам лично у Русију господару Ђорђу, испричај му какве јаде ми овде трпимо и хајте за |
ијске, стоји опало, порушено, зарасло у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, пр |
узима и три пута већи приход са скела и ђумрука.</p> <p>Милош на то одговори доста опоро, како |
ne unit="subSection" /> <p>Било је пред Ђурђев дан 1817. године.{S} Већ од три недеље Милош се |
скупштине, која се лане (1816. год.), о Ђурђеву - дне, бејаше искупила у Београду, да посвршава |
ађорђе разгледајући по соби.</p> <p>— О Ђурђеву-дне, деда.{S} А пре знаш где смо били.{S} Овде |
{S} А јесте, рзуси, кукали са Скопљака, е већ грђих јада од његовијех не море бити!</p> <p>Сред |
ну на конак.</p> <pb n="254" /> <p>— Е, е!...{S} Онда је таман како ваља.{S} Него, да ти нас са |
смеју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{ |
напустио ову земљу!</p> <p>— Умрло!{S} Е, мој момче!{S} Много ће протећи воде Савом и Дунавом |
ају и смеју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи |
ека плаћа кожом и главом вашу обест.{S} Е нећемо, бели, више тако, господару Павле.</p> <pb n=" |
Плану на конак.</p> <pb n="254" /> <p>— Е, е!...{S} Онда је таман како ваља.{S} Него, да ти нас |
Богу, и нама.{S} Шта нам вали!</p> <p>— Е право велиш!{S} Та ти Цариграда вриједи, и ваистину н |
се, господару, да ћеш ћутати!</p> <p>— Е, ето, заклињем се, ћутаћу, како не бих ћутао ако је с |
ћеш ни долазити из Петробурга.</p> <p>— Е, ето дођох!...{S} Хајд баш, јави им!{S} А они су, ваљ |
ца Лексо? — пита даље девојче.</p> <p>— Е, што нисмо!{S} Не даду нам.{S} Ја мислим да су сад та |
p>Карађорђе се чисто разведри.</p> <p>— Е хвала јаком богу, кад сте под господар Вујицом, онда |
знати, да га нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај је човек данас на нешто нагазио!{S} Хеј, по Бог |
ледао испод ока веома пажљиво.</p> <p>— Е, на здравље ти побратиме.{S} Ракија је добра.{S} Знам |
ко — пита девојчица радознало.</p> <p>— Е, дете моје, да ти знаш где је себе Топола — одговори |
његово богато господско одело.</p> <p>— Е, вала, чоче, кажи ако што више знадеш — рече стари Ту |
воље, као што знаш — те се ја нашалих. „Е мој побратиме, велим, лако би ја и то учинио, али дај |
што ко има; немојте се после вајкати: „е, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто нећу посл |
, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био |
ољубим земљу; вели, пољуби сине слатки, ево овде си се родио, чедо моје; пољуби нашу лепу и сла |
главом као да је хтео рећи: „кукавицо, ево овако се секу главе“!{S} Затим баци сабљу пред џела |
чика Краго!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убришите...{S} Хајд ви |
...{S} Али чекај!{S} Ослободићеш се!{S} Ево њих, иду, они ће те ослободити.</p> <p>Окупан у зно |
етане!{S} Ми смо тебе доста слушали!{S} Ево и сад смо на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта |
ите, ја се шалим?{S} Није, очију ми!{S} Ево га овде у соби.{S} Ево изађите да га видите — брбља |
мо за један тренутак, само за часак!{S} Ево, врата нека стоје ошкринута.{S} Да проговорим само |
је овде!{S} Деда...{S} Деда Ђока!...{S} Ево га у соби!...{S} Сад је дошао!{S} Казала сам му да |
не одлике наших балканских народа...{S} Ево, узми само наше Србе.{S} То је чудан народ!{S} Два |
је, очију ми!{S} Ево га овде у соби.{S} Ево изађите да га видите — брбљало <pb n="234" /> је де |
после да ми се и то товари на душу.{S} Ево вас, па како год решите и хоћете, онако нека вам и |
старац се осврте и проговори полако: — Ево овде! — затим пресече улицу и на другој страни заус |
дозго да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево врата.{S} Сеци, к |
ј подрум, у сеоским пивницама.</p> <p>— Ево, господару, овде има вина, овде је опет ракија, а е |
да не упропашћује друге људе.</p> <p>— Ево ти мој пиштољ, господару, па њиме прво уби мене, а |
а и пружи их Цукићу са речима:</p> <p>— Ево, господару, моји пиштољи, а твој севап; уби мене пр |
..{S} А где је он и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, сам је!</p> <p>— Сам!? — књаз с |
<p>— Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, но |
вде да ми кажеш шта си наумио чинити, а ево ти те прво прочитај и ово писмо господарево, које ј |
добро моје!{S} Ти оде Богу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни побро.{S} Обојица ће |
азне, овај тешки грешник 6 пуних година ево живи у лудилу своме, непрестано гањан страшним прив |
не чује.</p> <pb n="50" /> <p>Али, она ево доврши своју чудну игру; звучно дахире одјекну још |
тако често и тако упорно бунила, а сад ево сама хвата бунтовне војводе своје и предаје их Турц |
у Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрема Милоша да г |
и певао, тужио и веселио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима растане, да све остави, |
а!{S} Рођена при крају 17. века, она је ево већ у велико била закорачила у век деветнајести.{S} |
мудра и <pb n="273" /> праведна, јер је ево умео да умири и одржи у реду једну непокорну, бунто |
де, коју је задахнуло пролеће и која се ево буди.</p> <pb n="16" /> <p>Али ову слатку вечерњу т |
срце.{S} Послушај нас, капетане, кад те ево, сви овако зборски молимо.</p> <p>Драгић скочи с па |
унимо се ми после њега — опет неваља, и ево где мени за то хоће главу да откину!{S} Дакле добро |
то и силазак с престола она преживела и ево је доживела владавину Махмуда II, о коме се тада ни |
по реду да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми говори да Милош не ради добро.</p> <p>Баба |
о баш сад, кад сакупљени народни прваци ево решише да неће пристајати уз Карађорђа, баш и да до |
о у школи практична живота, коју он учи ево већ од 10—12 година, прво уз свога полубрата војвод |
ате, није ми до ракије, сваки ми гутљај ево овде застаје — рече он показујући прстом гушу — не |
вога Анту и Вујицу треба упљескати, јер ево и они нешто с њим шурују.</p> <p>Милош је стајао у |
причали о Цукићевој глави, која се већ ево неколико дана суши на коцу турскоме <pb n="68" /> у |
ло све просто!...{S} На ту јуначку веру ево ти мога оружја!</p> <p>Цукић журно јурну напред и д |
амог велика, те понуди и бабу.{S} А њих ево овде — чује се сито како лупа!</p> <p>Све ово девој |
е.{S} Прстом су показивали и говорили: „ево, ову је кућу Карађорђе ископао!“ Да би показали как |
а цвет качкету и победоносно узвикнуо: „ево га!“ шарени лептир већ је прнуо и весело летуши даљ |
олеоном и коме је циљ да се за у будуће Европа обезведи од револуционарних испада из Француске. |
ла богобојажљива инквизиција просвећене Европе.</p> <p>Непросвећени синови азиских пустара, у п |
тру, па после трчи за царевима по целој Европи и обијај прагове код свију дворова, па ништа и н |
е српске војводе трче за царем по целој Европи; узалуд џоњају по читаве месеце пред вратима цар |
вине била је у то доба обрнута западној Европи, с тога у Петрограду нису радо гледали немирно к |
цузе“.</p> <p>— Са пуним шакама посла у Европи, Русији није сад до тога да се заплеће и амо на |
ја је у то доба имала пуне шаке посла у Европи и брижљиво избегавала да не дође у сукоб с Турск |
увише заузет својим великим плановима у Европи, и његове су бриге поглавито на то упућене да до |
на челу коалиције, водила је прву реч у Европи и руски цар држао је управо у својој руци судбин |
а, ничега што би потсећало на сувремене европске градове.{S} Оно мало лепших, зиданих зграда, у |
дуге ноћне теревенке, зачињене обичним европским угодностима, на које се овај Турчин био свика |
р држао је управо у својој руци судбину европских земаља и народа.{S} Његова реч била је тада п |
и радило на заједничком покрету у целој европској турској, грчки родољуби, у потаји за се, него |
рских градова, какви су и данас многи у европској Турској.</p> <p>Српски живаљ био је тада у Бе |
рупа до ископана гроба и ту их наместио едан до другог.</p> <p>— Несретниче, шта си то учинио!? |
бога, шта се учини!{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој се јадни Ђока пљесну по челу и |
ребало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј Милош — викну домаћин срдито.</p> <p>— Ако је Милош |
..{S} Еј мени до бога, шта се учини!{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој се јадни Ђока |
од сад само гује и акрепи трчати!...{S} Еј мени до бога, шта се учини!{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђ |
друкчије слушао пре четрдесет година! — Еј, младости, младости!</p> <p>После опет поћута, опет |
господару Павле.</p> <pb n="30" /> <p>— Еј, Цукићу, кукала ти мајка, боље да си се удавио у баб |
кад се Карађорђе трже и скочи.</p> <p>— Еј шта усних, децо, за бога!...{S} А кума Вујице још не |
неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се сакријеш, х |
знате што боље, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ја заповедам |
вени електричари, они кушају да примене електрицитет и на убијање осуђеника.{S} У големој жељи |
ад да претеку и Французе.{S} Као чувени електричари, они кушају да примене електрицитет и на уб |
а маса оживе; кроз њу као да шину моћна електрична струја; у једном снажном покрету Цукић се пр |
вога поузданика с писменим порукама.{S} Елем, на крају крајева није остало ништа друго, но да с |
света, да су се удружили и узбунили сви елементи природни, сложни да здробе земљу и да сурвају |
тетна и опасна звера.{S} Ем те убијају, ем се труде да ти не учине ништа непријатно.{S} Убијање |
з друштва као штетна и опасна звера.{S} Ем те убијају, ем се труде да ти не учине ништа неприја |
Анте или код кога другога од угледнијих емиграната српских.</p> <p>Стољетов чисто пребледе на о |
члан хетерије и нарочито је код српских емиграната заступао њене интересе, живо и успешно, што |
<p>Жив је био саобраћај између српских емиграната <pb n="149" /> у Русији и њиних пријатеља, р |
Али што ли ће он код скромнога српскога емигранта Чолак-Анте!?</p> <p>Старац уђе у кућу шалећи |
те нису могле оставити без пажње српске емигранте, међу којима је било толико великих војсковођ |
ји, на сваком кораку, сретао си „српске емигранте,“ у њином живописном народном оделу.</p> <p>У |
ила, да разни српски, грчки и арбанаски емигранти, којих је тада било у Русији, не баце какву в |
обновлење пређашње славе своје, српски емигранти нису управљали своје погледе само на Србију.{ |
и најлепше планове за будућност, српски емигранти гајили су непрекидно мисао о новом покрету, о |
>Све те прилике чиниле су, те су српски емигранти били крупна чињеница у очима свију балканских |
могла указати никакву помоћ.</p> <p>Али емигранти су се уздали поглавито у се и у сопствену сна |
и.{S} Сад је већ било дошло дотле да су емигранти све своје покрете морали вршити у највећој та |
уз Карађорђа.{S} Дружећи се са српским емигрантима, <pb n="228" /> све људима који су играли в |
се у Русији и Румунији појавила српска емиграција, после несретне 1813. године, грчке хетерист |
ка, коју је представљала тадашња српска емиграција у Русији.</p> <p>У римској историји износи с |
радо гледали немирно кретање балканске емиграције, <pb n="176" /> и с тога су јој препоручивал |
отово сви угледнији представници српске емиграције у Русији, сем Добрњца који се тада бавио у П |
још жива и чврста у души и срцу српске емиграције.</p> <p>Живећи тако у нади на скоро обновлењ |
очито су Грци ступали у везу са српском емиграцијом и старали се, да Карађорђа спријатеље са св |
рђе се заустави пред Драгићем.</p> <p>— Ене дер!{S} А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да |
</p> <p>Карађорђе одмах плану:</p> <p>— Ене сад!...{S} Зар ме и ти тако пресреташ.{S} По души в |
ложење.{S} Сад опет прихвати реч живо и енергично:</p> <p>— Па кад је тако, што ми онда хвалише |
на шта би они тражили.{S} Зато најбоље, ено им Црнога Ђорђа, па нека се с њим кусурају.</p> <p> |
азговор:</p> <p>— Где је онај?</p> <p>— Ено га тамо у оџаклији.</p> <p>— Шта ради, спава ли?</p |
, овде има вина, овде је опет ракија, а ено и натеге онамо за таванском гредицом — све је ово б |
стајао непомичан и нем.</p> <p>— А теби ено у оној бошчи што ти је за потребу.{S} Однећеш је у |
људа, Сулиот Красис, дугогодишњи хајдук епирски, но који се од 2—3 године бавио у Влашкој и Мол |
по могућству и у Бугарској, Маћедонији, Епиру и Тесалији.</p> <p>Међутим, од свију тих покрајин |
је појели!{S} Да видим како ће се онај ерски пас налокати крви таквог дичног Србина, као што ј |
pb n="231" /> Ђорђу и Науму.{S} С којим еспапом радите ове године? — упита га Карађорђе.</p> <p |
пријатно.{S} Убијање по свима правилима етикеције. — Тако су славни плодови просвећености.</p> |
е: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем Николу кад год |
се баци на ризик толики народ.{S} Хајд, ето реци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би |
, господару, да ћеш ћутати!</p> <p>— Е, ето, заклињем се, ћутаћу, како не бих ћутао ако је ства |
ни долазити из Петробурга.</p> <p>— Е, ето дођох!...{S} Хајд баш, јави им!{S} А они су, ваљда, |
јежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећу те дирати ни питати.</p> <p>— Није ми ништа кр |
ети на своју душу, а ти буљубашо Марко, ето те, па како знаш!...</p> <p>У мраку није се могло в |
>„Је си ли чула за ову песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад с нама, или боље да рекнем са мном. |
</p> <p>Вујица продужи:</p> <p>— ...{S} Ето ни кошуље немам на себи.{S} Ову једну носим већ три |
постигне и до неке тековине дође!...{S} Ето, слободно ме карај, господару, можда и заслужујем д |
ци, а имао је ту и свој кованлук!...{S} Ето, то је место Вујица био изабрао за склониште Карађо |
дмећеш главу под џелатову секиру?...{S} Ето где је Немачка!{S} За ноћ можемо прегрувати до на С |
е најбоље.{S} Домами ти њега амо“...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И |
и рећи ће: „хтео је али није могао“.{S} Ето, зато чинићу све што могу, да дођем до успеха!</p> |
н за другим и гину један за другога.{S} Ето и ја, ја сам мајка твоја, па опет сам се одазвала и |
римити у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето ту одмах у селу има толику родбину, али нико га се |
о сте се ви, динсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свак |
о, нит му ко може одузети ни додати.{S} Ето слободно народа, па ако му је милије и више у воље |
притегли, он би имао откуд да плати.{S} Ето, с тога морам пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако а |
к амо по Русији пањкати и срамотити.{S} Ето ти, војводо Петре, за цело би могао имати друга пош |
ад не би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Да узмем на се одговор |
који је ту код мене штогод скривио.{S} Ето видиш, како сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како |
откуд то да су ова поља овако пуста?{S} Ето, ту у близини има кућа, станова, обора, па како то |
} Па шта да чинимо ми за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, који помози раздрешити.{S} Говорисмо о |
м како се то увек упрљате по образу?{S} Ето, и ја сам радила, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви |
ви?</p> <p>— Не знам, — одруби Милош. — Ето, то је оно што и мени руке сече!</p> <p>— Па зар ти |
кли и извојевали — бог да га прости!“ — Ето, то је једино, то је све што ја желим.{S} И једина |
има да су сви кнезови и на моме месту — ето ту је њима мука!</p> <p>Кнез је говорио срдито.{S} |
егиња Љубица прекиде сад њега.</p> <p>— Ето, ви’ш какав си ти!</p> <p>— Какав сам!{S} Што какав |
, славни муж, зна за њега цела земља, а ето нестаће га, па не само да људи неће знати шта би с |
орђе гласом пуним саучешћа.</p> <p>— Па ето живи смо, господару; али јадан је ово живот.{S} Сад |
— рече Карађорђе замишљено.</p> <p>— Па ето му власти, немој му дирати; остави му највише чинов |
иво, што је ноћас толико страховао, кад ето нико и не помишља да учини Карађорђу какво зло.{S} |
ао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Да јављаш |
а и проштаца.{S} И то <pb n="280" /> је ето било то кобно трло Драгићево, коме је судбина била |
ега обори и да против њега ради, кад се ето крије и није хтео одмах сам да јави за свој долазак |
дошао, у Београд мени послаше, које се ето са согласијем честитог везира шиљу обе одеране у Ца |
подмукле убилачке руке.</p> <p>Тако се ето мењало расположење Милошево.{S} Тако је он бивао пр |
ништа, и мени они нису сметали.{S} Али ето, Милош их не трпи.</p> <p>И тако судба двојице заро |
да глобе и кољу сиротињу.{S} С тога ми ето није до чекања.{S} Црно-бело, ствар би некако треба |
главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, којекуде, како знаш!</ |
тамо амо.</p> <p>Најзад у мркли сумрак ето ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с читавом булуме |
се изговарате да сам ја наваљивао, већ ето вас па како наредите онако нека и буде.</p> <p>Тако |
оз хиљаде година, цео свет диви!</p> <p>Ето, зато ја верујем у васкрс балканских народа и у обн |
главом завитла крвава џелатска секира! „Ето, како ме и Драгић превари и издаде!{S} Ја гинем а њ |
у, између осталога вели и ово: </p> <p>„Ето сад најглавнију ствар от које је највећа сумња била |
Милошевим и Вујичиним момцима владао је жагор и живо кретање.{S} Седлали су коње и спремали се |
е проби до у тамницу неки буран нејасан жагор.</p> <p>Скрушен, кнез Сима ништа не чу, али Драги |
на да их види и ваздух се напуни вике и жагора.{S} Неколико гласова дочекаше осуђенике узвицима |
оружаних људи, с коњима, под оружјем, у жагору и лупи, удали се, носећи собом две крваве главе, |
ђорђе је оштетио многе Турке и многи се жале и спремају се да траже накнаде за своја отета имањ |
> <p>— А, пјан био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама?{S} Испало око које за њима запла |
Ама, коју Ђорђе, брате? — рекнем му ја, жалећи га, јер чисто видим како се човек просто искида |
p>Павле и опет рече, да он Карађорђа не жали и чисто се чудио што га Милош толико напада.</p> < |
ога, што су му Турци запретили да се не жали, па стаде наваљивати да му каже шта је.{S} Кад сељ |
е потичу.{S} Што се против мене нико не жали?{S} Ако на тебе вичу, господару, то је с тога, што |
, и да ме за само срце уједате.</p> <p>„Жали те се и тужите ме што се ја воде састајем понекад |
у тамошњих српских трговаца, који су се жалили да им Турци отимају читав један ред дућана на Ст |
во дана бити посечени.{S} Људи су махом жалили што је дотле дошло и осуђивали су кнеза Милоша, |
му вајде, господару, од мога жаљења.{S} Жалим несретну судбину српску, а не њега.</p> <p>Милош |
.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати се око тог несрећ |
} Ево и сад смо на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али послушај једанпут |
за цело не би пожалио...{S} Та он није жалио свога рођена оца.</p> <p>Тако је Милош разговарао |
да ће га задржати код себе.{S} Ђорђе се жалио да има јаку главобољу и мучно да ће тренути целе |
јећи се да ко не докаже Турцима како се жалио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбарлија био |
је он био овај напуштени старац љуто се жалио на своју худу судбину.{S} Сви су га заборавили, с |
се мало прошета по чистом зраку, јер се жалио да га боли глава, па се од тога доба није више ни |
гости се узеше разилазити.{S} Милош се жалио на главобољу; отац Мелентије навика на њега да ид |
доња му усна заигра.</p> <p>— Шта ћу га жалити?{S} Пас му главу појео!{S} Како <pb n="187" /> ј |
био застрашен да се управо није смео ни жалити на зулуме турске.{S} Врљо узме питати сељака што |
оли!{S} Од кад то ви Турци почесте тако жалити за нашим главама! — рече Србин с доња краја кава |
чео купити харач по народу, људи почињу жалити за турским харачлијама.{S} Твоји момци гори су о |
у себи и опет се окрете Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ла |
мишља и вајка!...</p> <p>— Шта, а ти га жалиш? — рече Милош јетко, а доња му усна заигра.</p> < |
, она ти је на језику.{S} А откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад си ти |
, прилепили као ластавице гнездо, своје жалосне, трошне дрвене кућерке!...{S} Нигде ширине и жи |
анин, Турчин.{S} Ви ћете доживети нешто жалосније и мучније — гледаћете, како Србин Србина мучк |
аљивања свога друштва одговарао је само жалосним одмахивањем главе.</p> <p>— Ако је дошло да се |
се онда свршити!</p> <p>Баби седа глава жалосно клону.{S} У сиротињској одаји наста блага тишин |
имић и Крага плакали су и вајкали се за жалосно стање у које су сад сви од реда запали.{S} Сви |
налазио.{S} Дебеле гране моћнога храста жалосно зајаукаше и поодкидане, као слаби листићи, разл |
м није говорио овако благо и дружевно и жалосно као онда.{S} Увек дотле он би обично само издао |
<p>Он је у мало речи тако живо нацртао жалосно стање балканских народа, да се многим показале |
аће вас као озебао сунце.</p> <p>Драгић жалосно климну главом — као што нас је и сад дочекао — |
да заслужимо парче хлеба! — рече Симић жалосно, а очи су му биле пуне суза.</p> <pb n="235" /> |
ију страна чу се одобравање, а многи су жалосно вртели главом, признавајући с болом, да су збиљ |
атеље и добре знанце, с којима је делио жалост и радост, с којима је плакао и певао, тужио и ве |
не слути са чега сам ја тако зловољан и жалостан; ја идем, послујем, изгледам <pb n="224" /> зд |
на скупштину дошао необријане браде, од жалости за братом Миланом.</p> <pb n="123" /> <p>— Једа |
цу појавише се јасни знаци бола и тешке жалости.</p> <p>— Шта, жао ти га! — рече Милош јетко и |
<p>— Мало му вајде, господару, од мога жаљења.{S} Жалим несретну судбину српску, а не њега.</p |
које за њима заплакало!{S} Није ријеч о жаљењу, но да познате, болан, да Турци нијесу онако зли |
вала, ти жњети усред зиме, кад нико не жање, и решим се, да их помлатим, па макар ми после ти |
аци бола и тешке жалости.</p> <p>— Шта, жао ти га! — рече Милош јетко и подругљиво.</p> <p>Отац |
еку душеку, у својој рођеној погани!{S} Жао ми је само једно, што не погибох где год у јуначком |
p>— Љуби тако!...{S} Тако се ваља...{S} Жао јој.{S} А мене одвела пред икону, па смо се молили |
проплакати, и самоме Богу биће тешко и жао са овога страховита злочина...</p> <p>...{S}Педесет |
вета брига за њега.{S} Он је овуд могао жарити док је царевна била запетљана у друге важније по |
>Сунце је већ давно било зашло, а после жарка летња дана бејаше се спустило тихо свеже вече.{S} |
ако се путовало све даље и даље.</p> <p>Жарки летњи дан био је на измаку; сунце се већ бејаше д |
ведите га слободно.</p> <p>Милоша чисто жацну ова примедба Врљова.</p> <p>— Шта да се ради кад |
ма, тако да су на конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао да накнади ш |
ега висок златан крст, саливен од самог жеженог злата.{S} Он не зна откуда му и ко му даде тај |
p>Чолак-Анта одговори:</p> <p>— Здравље желајем ваше високоблагородије!</p> <p>— Како је „вожд“ |
оше пред њих, да их упитају ко су и шта желе.</p> <pb n="21" /> <p>Један од коњаника, упита стр |
на зрака његова прокраде се кроз дебеле железне пречаге, што густо укрштају малено прозорче на |
врата.{S} Уз то донесоше одмах и велики железни кавени тучак, којим се кава туца, те и њиме, ка |
лушну, па онда удари три пут звекиром у железни колут на вратима. <pb n="60" /> Врата се брзо б |
ли га она дочепа за руку и стеже га као железним клештима.</p> <p>Хоћеш да бежиш, да утекнеш: с |
лазим власти ради.{S} Желео бих живота, желео бих успеха, али само толико да покајем ранију пог |
p> <p>Тим поводом родољуб Ђорђе Јоргаћ, желео је да каже коју реч, с тога се Ипсиланти уклони, |
е се заитересовао за вештога главосечу; желео је да га обдари те упита, ко је и шта је тај чове |
оги мисле да ја одлазим власти ради.{S} Желео бих живота, желео бих успеха, али само толико да |
авао да га когод не нападне ноћу, па је желео да Вујица бар до свога повратка не зна његово пра |
днички онако у скупу световати, кнез је желео да се на само разговара с неким од њих.</p> <mile |
ко би народ нагињао више мојој страни и желео да овако остане, како сам ја отпочео.{S} За тај с |
сит; све ми је дотужало; једино што би желео: — било би ми мило да видим ону јадну земљу да се |
већ је рекао само онако узгред пошто би желео да се Вујица опет врати у своје првашње стање, а |
ри не решавају како би то човек по срцу желео, већ како по памети мора бити — речи Милош, стара |
рођени; ни он ти не би могао више добра желети.{S} Раја мора имати каквог старешину над главом |
сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S} Рачунао сам: нека буде добро земљи, па ће би |
ш, а у овој прилици ни везир није могао желети ништа друго, с тога је њин споразум брзо био гот |
p>Из свију ових разлога, Милош је морао желети да Карађорђа једном нестане, јер се само тако мо |
је требало да кога изазове да каже шта жели.{S} Видело се да је хтео да саслуша све, али сам с |
о ти не мирујеш, и Русија, ако истински жели добра оној земљици, требала би да вас кудгод склон |
част и да дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак.</p> <p>Карађорђе се захвали митрополит |
“ — Ето, то је једино, то је све што ја желим.{S} И једина милост, за коју још молим бога то је |
Црног Ђорђа стигне само оно, што му ја желим.{S} У љутини свашта рекнем, али зар ја не умем ра |
служити и слушати горег од себе!{S} Не желим ни ја оставити кости у туђој земљи и уздам се у б |
егла и у душу и у срце његово.{S} Та се жеља састојала у добро скројеном плану, по коме је он и |
исти, све то, те то: жудња за Србијом и жеља да се што пре опет тамо врате.</p> <p>Карађорђе је |
ша да најпосле изађе отворено са својим жељама.{S} А да би му везир оставио потпуно слободне и |
а народ једва чека, и како га је толико жељан да би га од блата градио.{S} Казаће му и то, како |
сете и то врло изредка, те по који дође жеље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке љу |
ивље настане око извршења своје заветне жеље, која се већ била дубоко улегла и у душу и у срце |
комаде.{S} Једна ледена рука, као оштро жељезо, проби у саме груди његове, ноктима дочепа прест |
е страшне ледене руке, што се као оштро жељезо заби у груди и дочепа га за само <pb n="133" /> |
ет и на убијање осуђеника.{S} У големој жељи да кривац што мање страда при извршењу казне, дошл |
).</p> <p>Драгић се радосно одазове тој жељи Карађорђевој и оду одмах те једну кошницу подрежу. |
лепу, богато искићену дамаску сабљу, са жељом да Ђорђе њом једном за свагда пресече ланце прокл |
лим више о животу, а имао би само једну жељу, да поштено и као човек умрем.{S} Ово ти казујем с |
ја!{S} О боже, испуни ми само ову једну жељу, па не марим макар одмах онде очи склопила, само д |
ту замисао сматрали као лепу али празну жељу!</p> <pb n="239" /> <p>Од свију присутних једино ј |
поносно и достојанствено.</p> <p>Друга жена била је много млађа и мања; она старија у разговор |
p>— Како ти је сад, нано? — упита млађа жена с десна.</p> <p>Старица ништа не одговори; њене ма |
ли за ово две три године — рече старија жена, чисто прекорно, а затим пошто је мало поћутала, о |
ко зна где ћу га откати — рече старија жена о платну, које је мало час навијала.</p> <p>— А шт |
крете са својим другом.{S} Његова верна жена стајала је на вратници и гледала у мрак за колима. |
е испродавало.{S} Већ смо догнали да са жена скидамо и за хлеб продајемо њине женске наките!{S} |
скоро до сванућа.</p> <p>Неколико пута жена га је подсећала да легне, да се и сам мало одмори, |
и носе перчине; велике перчине, као код жена, па сплетени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је он |
има на глави.{S} Старија од њих била је жена крупна стаса, маркираних црта на лицу и оштра стро |
пешке и на коњу; деца са стоком, гомиле жена, које су се враћале с рада и читави чопори ситне и |
ракије, видиш како је то поврати — рече жена с лева.</p> <p>Пружише јој и старица прогута гутља |
</p> <p>— Је л’ти лакше, нано? — понови жена с десна, бришући старици зној с чела, и уклањајући |
даљини, односећи собом Ђорђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се чињаше као |
ђе и Наум отпутовали су.{S} На растанку жена га пољуби у руку, а он јој рече само:</p> <p>— Паз |
<p>Он упита има ли кога у кући и кад му жена рече да нема никога сем деце, он се упути тамо, уђ |
душан према турској нејачи, према њиним женама, па и према самим побеђеним Турцима, које су у г |
пне послове.{S} У друштву се ћеретало о женама, о пићу, о смешним пригодама, што су се којекад |
алеке будућности, оне две <pb n="69" /> жене крај ње, — њене кћери — престрављене су слушале ов |
амо овако мало да одахнем.</p> <p>И две жене притајаше се, као да се боје, да и својим дисањем |
.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Обадве жене осећале су као да им је нешто засело у грлу, док К |
били огрнути у црне огртаче.{S} Обадве жене приђоше им руци.</p> <p>То је био Карађорђе још с |
а њима плове, тако лепо плове... па све жене стану па гледају и смеју се, а и људи се смеју...{ |
есна и с лева, бејаху приселе две млађе жене.</p> <p>— Како ти је сад, нано? — упита млађа жена |
.{S} Од тебе морају људи да крију своје жене и кћери, као од најгоре Туркуше.</p> <p>Драгић би |
поново бејаше оживело у души ове верне жене, која је цео век свој провела у најтежој борби с н |
Још једино живи од милости једне старе жене, неке далеке куме своје, која га обиђе једаред у д |
одозго по покривачу.</p> <p>Ово охрабри жене и она с десна прозбори шапућући:</p> <p>— За Бога |
у, као да је хтео да одахне или да даде жени времена да што и она рекне, ако би што хтела рећи. |
пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени:</p> <p>— Време је, треба да се крећемо.{S} Пробуд |
јим другом у крајњу собу и одмах нареди жени да закључа сва спољна врата.{S} Затим је Карађорђе |
заустави поглед на једној па на другој жени, што су крај њене постеље клечале; некакав благ, с |
ољна врата.{S} Затим је Карађорђе рекао жени да никога не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће н |
ечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине |
ши каву и лулу он скочи:</p> <p>— Јело, жено моја!{S} Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се |
..“</p> <p>„Је си ли чула за ову песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад с нама, или боље да рекне |
ар, благ и разговоран.</p> <p>— Јело, о жено!{S} Што ме правдаш и браниш, кад ме одбранити не м |
ријски или руски!{S} Ах, Јело, Јело, ах жено моја!{S} Како тебе бог не умудри кад сам ја од бол |
да о овим стварима говорим с тобом, са женом.{S} Оваке ствари људи обично деле међу собом и пр |
егао, а Ђорђе је отишао у другу собу са женом, где су остали скоро до сванућа.</p> <p>Неколико |
кама раздрагане играчице, млада, висока женска изводи тешку и заморну игру, при којој дрхти сва |
ар, и ружан развратник, коме иоле лепша женска није смела изаћи пред очи.{S} Отмичар и убојица, |
} Али што ја теби ово говорим.{S} Ти си женска глава, али ти ово знаш тако исто добро, као и ја |
две старије кћери и два млађа сина.{S} Женске су биле удате и то Стаменка у Хотину, где се Кар |
а башта, седеле су у једном собичку две женске и нешто се живо разговарале.</p> <p>Обадве женск |
ешто се живо разговарале.</p> <p>Обадве женске биле су у српској народној ношњи, с весовима на |
а жена скидамо и за хлеб продајемо њине женске наките!{S} Ако нас је ко клео, баш нас је уклео |
ови сачували своје народно рухо.</p> <p>Женске су се носиле српски.{S} Оне су упорно чувале сво |
то као и старци и које се допада нежном женскињу исто као и суровим ратницима.</p> <milestone u |
јка давно умрла.{S} Он погледа боље ону жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола кост, да с |
зато су његове суре очи сијале као жива жеравица.</p> <p>Пролазећи кроз намештену одају, он зас |
з сумрака као два жива раздувана угљена жеравице, а грозничава унутрашња ватра беше му јако раш |
ам за то ништа знао, па да им се жив на жеравици печем.{S} Марашлија би грунуо с војском у наро |
уван, са зајапуреним обрашчићима, и као жеравицом живим очима, полако прикрада опрезном лептиру |
рио.{S} Десна нога у копрцању пала је у жеравицу и грдно се испекла.{S} Језик му је био на пола |
е, упале, суре очи укочено су гледале у жеравицу.</p> <p>— Подај јој нека сркне још мало те вру |
м се прекрсти, пољуби оне мрве, разгрну жеравицу на огњишту и сасу их тамо све.</p> <p>Пошто се |
и, што сад онако упорно гледају у јасну жеравицу на огњишту.</p> <p>— Је л’ти лакше, нано? — по |
е било спремљено и већ се пекло уз лепу жеравицу.{S} Те јагањце бејаше заклао Драгић за душу из |
зустио последње речи, када се наједаред жестоко трже.{S} Чисто подскочи са земље.{S} Неко бејаш |
} Завирујући око тога, он уђе унутра, и жестоко се трже, сав пренеражен.{S} Насред колибе он уг |
ксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће полијећу но приђе кад је Скопљакова чорда сијевал |
Драгићу, каква је теби голема невоља да жив ускачеш вуку у чељусти?{S} Зар ће Милош пожалити да |
да ја све то рођеним очима видим, да ја жив дочекам сву ову неизмерну несрећу несретне земље ср |
гову слободу, но што ћу икад учинити ја жив.{S} Био сам прост чобанин.{S} Био <pb n="209" /> са |
о им сав новац, боље одело и оружје, па жив и здрав умакао у планину с друштвом, и ако је међу |
да нисам за то ништа знао, па да им се жив на жеравици печем.{S} Марашлија би грунуо с војском |
крај ватре и међу њима се одмах отпоче жив разговор.</p> <p>Вујица — јер је он био овај напушт |
тничке укочености и лице доби строг али жив и симпатичан израз.</p> <p>Како је много говорило о |
најтежа мучења, на које се може ударити жив човек.{S} Али ја сам гледала, како то чини са Србим |
оју ћеш вечерас чути, и ако ја не будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога писменог, који ће |
е.{S} Ово је Милошева мука, и док је он жив нећете омастити брка.{S} Свак би сад умео доћи на г |
че она мало после.{S} Кад је онда остао жив и при чистој памети, мој ће Ђорђе сто година живети |
и као мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, говорио је брзо и к |
<p>Говорио је подуже и говор му је био жив и пун полета.{S} Завршујући га он рече:</p> <p>— Ви |
ађе, а духовник и кнез одмах загазише у жив разговор.</p> <p>— Духовниче, да те нешто право пит |
спопала га терлема, и једва је кукавац жив остао.{S} Бејаше му опала сва коса, био је мало и н |
ли с осталим тамошњим мештанима.</p> <p>Жив је био саобраћај између српских емиграната <pb n="1 |
а сам дође.{S} Одерали би га као јарца, жива би га на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ак |
његовој рођеној кући и заједно с кућом, жива спржити, ако се ма где пожали.</p> <p>Врљо позна д |
{S} Очи су му сијале из сумрака као два жива раздувана угљена жеравице, а грозничава унутрашња |
ко испараном лицу сијала су се само два жива, два још сјајна ока, у којима као да се беше прику |
град и на коцу истакну на бедем, а кога жива ухвате њега посеку или га набију на колац.{S} Али |
кроз ову урнебесну ноћ лутала је једна жива човечија душа, али душа болна и претоварена тешким |
а два сјајна ока сијала су као два црна жива угљена.</p> <p>Јоргаћ је говорио кратко, скоро наб |
да ће и то бити доста добро мучење, кад жива човека ударе на колац, или га обесе ченгелима за р |
не дрвене кућерке!...{S} Нигде ширине и жива бујна јавна живота — свуда сниски кућерци, тесне к |
већ све било пропало, и ако би га Турци жива на колац набили да су га ухватили.{S} Но Аустријан |
али зато су његове суре очи сијале као жива жеравица.</p> <p>Пролазећи кроз намештену одају, о |
кало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помогле ни његове к |
ера у васкрс српске слободе била је још жива и чврста у души и срцу српске емиграције.</p> <p>Ж |
ноги у европској Турској.</p> <p>Српски живаљ био је тада у Београду још нејак и тек је бојажљи |
лост поступно је уступала место дневној живахности <pb n="296" /> и шуму.{S} Негде у даљини чу |
дске крви изазива некакво чудно дражење живаца, које деца рузуму тако исто као и старци и које |
енике ваљало поштедити и оставити их да живе!</p> <p>Драгић диже главу и разгледао је, неће ли |
мени сад није до беса и стрепим као од живе ватре, да се међу Турцима што не рашчује, те да кр |
шев заступник у Букурешту и одржавао је живе везе између Милоша и рускога двора, а нарочито изм |
кој кави наста тајац, као да у њој није живе душе.</p> <p>— Чокјаша! (живела) — рече један стар |
она, па се опет сви то слажу и помажу и живе људи пријатељски један уз другога, а код нас свега |
и разапињали на крст, спаљивали, бацали живе људе да их дивљи зверови растргну, у опште, тражил |
p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда за то живе одерао као јарчеве. „Слободно је бар молити“, али |
S} Очи разрогачене, светле, влажне, још живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гле |
коловођа.</p> <p>У једном дому, где је живела једна даљна рођака кнеза Симе, потанко су причал |
арађорђева породица у то доба стално је живела у Хотину, али овда онда стара Карађорђевица одла |
њој није живе душе.</p> <p>— Чокјаша! (живела) — рече један стари Турчин прекидајући тишину.{S |
n="77" /> се подаље од Београда, где су живели сви већи достојници турски у Србији и где је тур |
је распитивао за остале војводе што су живели у Кишињеву или у околини по мушијама.{S} Нарочит |
о с њим избегли из Србије.{S} Они су ту живели са својим породицама, с којима је Карађорђева по |
очекаше осуђенике узвицима „Чок јаша!“ (живели).</p> <pb n="81" /> <p>Да ли су то били узвици п |
вом путу Милошу су највише викали „ура, живео“ и најдубље му се теменисали баш они, који су пре |
ата годишње пензије, и од то доба ту је живео, узимајући под закуп спахијска села.</p> <p>Герма |
Сви присутни поздравили су га са бурним живео.</p> <p>Тако је Карађорђе изабран за вођу балканс |
амо сам вам ја направио!{S} Нисам много живео, али не бих мој живот трампио за хиљаде других.{S |
ти не може.{S} Ја сам као човек поштено живео, и као човек хоћу поштено и да умрем.{S} Ако сте |
љаде грла одјекну: — „Чокјаша падиша“! (живео падиша)!{S} Спровод застаде.{S} Већ су били стигл |
чистој памети, мој ће Ђорђе сто година живети.{S} Најгоре сам се бојала да у оном очајању не у |
а верност и послушност, а он њима да ће живети и умрети за велико скупоцено дело народно које ј |
у души и срцу српске емиграције.</p> <p>Живећи тако у нади на скоро обновлење пређашње славе св |
е.{S} Ти побио бегове Атлачиће?{S} Јао, живи те Бог посекао, ко ће сад џевапа дати Цариграду?{S |
<p>На две ватре горим због њега, бог га живи посекао — рече Милош срдито после подужа ћутања. — |
у судбину да види три разна века.{S} Да живи у 17, 18. и 19. столећу, да надживи најмрачније до |
</p> <p>...{S}И тај нови свет почеће да живи новим животом и радоваће се младости својој и здра |
рске обале малоазиске, где од памтивека живи сада заробљено али бујно и јуначко племе грчко, ко |
удараца не би вас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци крваво још из Карађорђева вр |
и пољубише га у руку.</p> <p>— Јесте ли живи, јадни! — упита их Ђорђе гласом пуним саучешћа.</p |
ито, али свака његова реч палила је као живи пламен, што се одмах познавало на скупу слушалаца. |
, овај тешки грешник 6 пуних година ево живи у лудилу своме, непрестано гањан страшним привиђењ |
иштилац јаничара.</p> <p>Одавно, одавно живи баба Јана!{S} Много су и много виделе оне њене мал |
n="66" /> <p>И доиста баба Јана одавно живи и много, много памти!{S} Она је као кроз сан памти |
уги пут удовица...{S} Да, дуго и одавно живи баба Јана.{S} Страшно је рећи: ова нејака старица |
га и нема ка овом свету.{S} Још једино живи од милости једне старе жене, неке далеке куме свој |
гласом пуним саучешћа.</p> <p>— Па ето живи смо, господару; али јадан је ово живот.{S} Сад смо |
м свет побио, не би их ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не смета пакосницима, да мене |
сутон ове хладне мартовске ноћи.</p> <p>Живи разговори, весело ћеретање, занимљиве приче вриле |
ару.{S} Ја се тога јада не бих сетио да живим сто година...</p> <p>— Сад, бог или ђаво — пресеч |
ије да умрем као владалац српски, но да живим као пандур аустријски или руски!{S} Ах, Јело, Јел |
е фишек наше поздравље.{S} Кунемо ти се живим Богом, и мученичким гробовима њиним, <pb n="62" / |
ва глава или твоја; и на то ти се кунем живим Богом и светим Јованом и <pb n="268" /> кумством |
аћу ти, господару, али те прво заклињем живим богом и св. Јованом да тајну чуваш само за себе, |
ајапуреним обрашчићима, и као жеравицом живим очима, полако прикрада опрезном лептиру, држећи у |
икивала: — „Дуго, дуго, ох како ја дуго живим!.{S} Ова јадна душа — ваљда за какве тешке грехе |
данији гласоноша Милошев.{S} Он се клео живим богом да му је писмо предао својом руком сам кнез |
редност, капитал су од којег и ми данас живимо.{S} Милош једе из хамбара који је Карађорђе напу |
згине и џарне га мамузама тако да јадно живинче у помами јури као муња низ голо поље.{S} После |
ревској нахији неколико дана у тајности живио.{S} Сиротињски плач и сузе уфатише га и убише, и |
овца сед Турчин смежурана лица, а веома живих ватрених очију.{S} Док су остали разговарали, он |
мном ћилиму, на коме се прелива стотина живих боја, седе три Турчина у високим зеленим турбаним |
ма, који су блистали у сјају од стотину живих боја.{S} Свуда унаоколо били су меки миндери, а о |
ав, сед старац, отмена изгледа и мудрих живих очију.{S} То је био један од главнијих повереника |
бачкој чаршији и сврати у механу некога Живка Лужичанина, где се одморе и доручкују.{S} Одатле |
<p>— Шта да се чини? — ово питање никад живље није стало пред Милоша као ово баш сад, кад сакуп |
х народни — продужавао је Карађорђе све живље и живље — и то је била за народ читава ратничка ш |
и — продужавао је Карађорђе све живље и живље — и то је била за народ читава ратничка школа.{S} |
љи, а то му је давало нову снагу да што живље настане око извршења своје заветне жеље, која се |
...{S} И Јела се сад сећала свега тога, живо, јасно, неодољиво.{S} На трепавицама јој застадоше |
ских емиграната заступао њене интересе, живо и успешно, што му је јако дизало углед у овој вели |
ћ у разговору с Милошем од њега чуо.{S} Живо је цртао опасности, које могу настати од <pb n="11 |
јвећем јеку.</p> <p>Таласи тога кретања живо су се осећали тада у Влашкој и Молдавији, где је б |
лину.</p> <p>У тој страховитој ноћи све живо давно је утекло и сакрило се у сигурна боравишта.< |
че он чисто као зачуђен, па онда додаде живо и брзо: — Коју другу до ову, ову исту!{S} Шта ћу ј |
трже му бурмутско сито из руку и додаде живо:</p> <p>— Ама, што си се смрзао, чика Стојане, ако |
раде они раде, заједнички — рече Ђорђе живо.</p> <pb n="163" /> <p>— Па јес!{S} Како чујемо гр |
дају они никоме ништа — рече Карађорђе живо.</p> <p>— А зар би сад била та прилика? — упита До |
д ништа не стрчи!“ мислио је он, па узе живо нагртати лишће и ситније комаде отпале коре.{S} Ли |
.{S} Наједаред он скочи с миндера и узе живо ходати по соби.{S} Неколико је пута испод очију по |
рускога посланика у Цариграду, који се живо интересовао за догађаје у Србији.</p> <p>— Црните |
рко најзад дођоше до врата препирући се живо, при чему је Марко страховито грдио, а Петар се бл |
у једном собичку две женске и нешто се живо разговарале.</p> <p>Обадве женске биле су у српско |
p>Али, и ако је био мали, Александру се живо била урезала у памети она кобна ноћ, кад је с мате |
зачудило кнеза Максима, и он се бејаше живо заинтересовао да дозна који ли је ово човек.</p> < |
м и Вујичиним момцима владао је жагор и живо кретање.{S} Седлали су коње и спремали се да се кр |
лете лак, влажни облачић, потом настави живо:</p> <p>— Јес, кажњавао сам, убијао, палио и раско |
исто пренеражено.{S} Кнез Милош настави живо:</p> <p>— Јес, он главом, Црни Ђорђе, спрема се да |
егову.{S} Кад Анта сврши Милош прихвати живо.</p> <p>— Па тако, тако!{S} Добро вели господар Ву |
овим станом.{S} Ђенерал Стољетов искочи живо из кола, лаким покретом руке отпоздрави ћирицу мит |
нопац, и топло ти препоручујемо похитај живо те тај хитни родољубиви посао што пре сврши.{S} Го |
ш ли ти у то што говориш — упита Герман живо.</p> <pb n="158" /> <p>Карађорђе подиже своју црну |
ом, но у њиховом интересу — рече Герман живо.</p> <p>— Ти су интереси једнаки, ако се истински |
лушалаца.</p> <p>Он је у мало речи тако живо нацртао жалосно стање балканских народа, да се мно |
исали Грцима, код којих се тада осећало живо кретање, јер је хетерија грчка развијала свој рад |
ом велике ватре.</p> <p>Особито је било живо у једној великој авлији у сред села, где се кроз г |
ед.</p> <p>Пре свега, свима је још било живо у памети, да је то земља, која је колико јуче издр |
упљено десетак сељака, који су се нешто живо међу собом препирали.</p> <p>У средини горела је м |
је бити отац, брајане мој — рече Цукић живо.</p> <p>— Карађорђе је подигао дивну богомољу, нам |
ошеву, под народну — пресече га Добрњац живо. — То данас и деца у Србији знају, да се одовуд је |
е спор али достижан! — одговори Добрњац живо и плаховито.</p> <p>— И ти сад хоћеш да се светиш? |
о расположење.{S} Сад опет прихвати реч живо и енергично:</p> <p>— Па кад је тако, што ми онда |
диру најужасније сумње.</p> <p>— Стани, живога ти Бога, — прошапута он болно.</p> <p>Али његов |
, прекрсти се и рече узбуђено:</p> <p>— Живога ми бога и овога ми печата, верујем!</p> <p>— То |
као да провирује из земље, као да је на живом човеку, који је до грла закопан у земљу.</p> <p>О |
ру Милошу у Београд, закуни га да ником живом не казује што ћеш му рећи, па му онда од моје стр |
их родољуба, с тога су сви они и били у живом додиру и међусобном мешању.{S} Нарочито су Грци с |
ilestone unit="subSection" /> <p>Тако у живом и одушевљеном разговору, Карађорђе и Наум сиђоше |
, сретао си „српске емигранте,“ у њином живописном народном оделу.</p> <p>У почетку српски бегу |
кој Колубари.{S} Ту је владала необична живост.{S} По сокацима, по авлијама свет је врио.{S} На |
освети роду још једино добро које има — живот свој...{S} Данас је петак.{S} Рачунам да ћу у Срб |
не дотурају му ни најнужније потребе за живот, а стар је и немоћан да <pb n="309" /> би могао с |
аждаја турска.{S} Борбу треба водити на живот и смрт, а вођство треба предати у једну челичну р |
вотињу, која само дрхти за свој злехуди живот.{S} Кудгод се окренеш, пуно страшљиваца и издајиц |
који је био одсудан по цео његов остали живот.</p> <pb n="170" /> <p>На томе састанку било је д |
ма као да се беше прикупио сав заостали живот који се већ отима да утече из овог трошног и обур |
бро што ми је остало, а то је овај голи живот!</p> <p>— Тек ако постигнем успех, моћи ћу да док |
о!{S} Нисам много живео, али не бих мој живот трампио за хиљаде других.{S} Насекао сам се силне |
S} Он је волео миран, мекушан, раскошан живот, харемска посела и дуге ноћне теревенке, зачињене |
мајка, она једина зна како је скупоцен живот човечији, који после лакоумни властољупци на тргу |
о живи смо, господару; али јадан је ово живот.{S} Сад смо постали бурмуџије; градимо и продајем |
где је остао по један комадић његовога живота и по једно парче његова крвава срца!</p> <p>Све |
та дела, нагоњени потребама практичнога живота, и не лупајући главу о томе, да све <pb n="93" / |
ј гробници у цркви коју је Карађорђе за живота градио и где и данас борави прах његов.</p> <p>Н |
обилази сва она места, куда је човек за живота пролазио!...{S} Ала би то лепо било, кад би доис |
!...{S} Нигде ширине и жива бујна јавна живота — свуда сниски кућерци, тесне криве улице, висок |
ачка и страшна била она прича препаћена живота, што је на њему бејаху исписале оне безбројне си |
а то се он био свикао у школи практична живота, коју он учи ево већ од 10—12 година, прво уз св |
турскога правителства усеченијем главе живота лишисја, месеца јулија 1817. године.“</foreign>< |
прости те!{S} И бог прашта!{S} Ако буде живота и повратка, трудићу се да поправим!...</p> <p>У |
твило.</p> <p>Али ти дани бујне вреве и живота били су за београдске Србе уједно и дани страха |
и сам за се.</p> <p>У тој суровој школи живота, Милош је научио да никад не ваља казивати све ш |
Русије, даје свакоме какав такав начин живота.{S} Оставити сад све то, напустити породице, па |
ш молим бога то је, да ми подари толико живота да ово својим очима видим, да ову победу дочекам |
Ала би то лепо било, кад би доиста било живота и после смрти!</p> <p>Враћајући се с рада, неки |
који после лакоумни властољупци на тргу живота тако у бесцење продају.{S} Милош мајке цвеља, и |
да ја одлазим власти ради.{S} Желео бих живота, желео бих успеха, али само толико да покајем ра |
но, преливено сунчаним зрацима и благом животворном поплавом његовом.</p> <p>„Није вајде оклева |
е неће на њима огрејати.{S} Хеј животе, животе.</p> <p>Док је Драгић овако гласно јадиковао, кн |
а се више неће на њима огрејати.{S} Хеј животе, животе.</p> <p>Док је Драгић овако гласно јадик |
га овако пометена с чуђењем срећу и од животиња које немо слушају читав поток његових убедљиви |
се у сигурна боравишта.</p> <p>И људи и животиње потражили су склоништа од ове свирепе и немило |
, и наду, и начинило од људи најгаднију животињу, која само дрхти за свој злехуди живот.{S} Куд |
а схватио је добро и то, како Милошеви животни интереси захтевају да Карађорђа једном нестане |
{S}И тај нови свет почеће да живи новим животом и радоваће се младости својој и здрављу својем, |
ободно се може рећи, да су у практичном животу то исто начело многи и многи вршили куд и камо п |
мртвачки сандук.{S} Ја не мислим више о животу, а имао би само једну жељу, да поштено и као чов |
најтежој борби с најтежим неприликама у животу.</p> <p>Тројка и њена лупа већ се бејаху изгубил |
дело се да му је ово најтежи тренутак у животу и баш сад он је био некако добар, благ и разгово |
рука смрти већ била ударила свој кобни жиг уништења на обадва ова поносна и јуначка чела.</p> |
атати сутон, а оне још не бејаху ужегле жижак.</p> <p>— Сређујем га овде, а ко зна где ћу га от |
ође, а унутра у одаји читава гронтуљица жижака расипала је благу светлост по раскошној, источња |
иседе на траву, између великих растових жила и наслони се на <pb n="283" /> широко, маховином о |
етна храста, у загрљају његових снажних жила, већ помаља своју плаву главицу, шиљући у мирисном |
ављене за два три прста и обадве главне жиле што из срца воде.</p> <p>— Похитај, похитај ти Ник |
месо, прерубити кост и рскавицу; исећи жиле и раставити главу од трупине; како ће куљнути крв, |
онако у шаку као што се обично захвата жито, и изручи га опет натраг, сипајући одозго с висине |
јасну песму, а глас му се вио као танка жица прекаљена челика, по чему се и познавало да је ста |
чна.{S} Сад у ноћ осветљавана је са два жишка, која су по соби расипала жуту, прљаву али доста |
<p>Милош скочи и протрља шакама лице и жмирну неколико пута, као да се хтео уверити, је ли ово |
апутале чудне и страшне речи.{S} Она је жмурила, али њене затворене очи као да су прозирале у д |
Старица се загрцну.{S} Дуго је ћутала и жмурила...{S} После додаде не отварајући очи:</p> <p>— |
твоје, помислим ја, нећеш га, вала, ти жњети усред зиме, кад нико не жање, и решим се, да их п |
{S} Ово је сад био ударац сечивицом.{S} Жртва потмуло простења и сасуља се са свога лежишта, кр |
{S} Зар није и мој Милан пао као његова жртва?...{S} А она звер, Младен, хтеде ме везати и назв |
тако велико и тако свето дело падне као жртва једне мрачне гомиле ненаситих варварских грабљиви |
Али то, што је с тешком муком и големим жртвама стечено, ваљало је и очувати.{S} А чува ли то М |
на; где су толике победе; где су толике жртве; где је толика проливена крв српска; где су толик |
и стуче натраг, кад угледа две нагрђене жртве.</p> <p>Но Драгић га мало охрабри, али поп за дуг |
вето дело слободе исто онако принесу на жртвеник себе и све своје, као што је решен и он — Ђорђ |
о измахну и једним ударцем одруби главу жртви, која већ бејаше сва обливена у крви.{S} Пошто је |
и три главе да има, све три ће за инат жртвовати.{S} Али нека се нађе човек јуначка срца и чис |
ди, природа има свој дах.{S} И ово тихо жуборење, које овако мило лебди сутону мирне, ведре и т |
говетно шуморење, као да негде у даљини жубори какав неуморни поток, или као да се кроз мрак пл |
близини.{S} Као јунак човек, он је био жудан боја и мегдана, а рачунао је да ће их понајбрже н |
то је најризичније, браца Ђорђе је тако жудан Србије, да му све сад изгледа лако, само да се јо |
аде ко се чега прихватио.{S} За Србијом жуде сви, али немају начина да се врате, и тако чекају. |
свему, с једнаким интересом и примамом жуде да виде, како ће оштро гвожђе засећи у меко месо, |
их, научио да воли и поштује Србију; да жуди за њом и да је сматра као другу домовину своју.</p |
н дуготрајном мршавом храном, Вујица је жудно погледао на ово јестиво и кад му Гитарић пружи па |
и баш ове речи, које је Марашлија тако жудно очекивао, сад не <pb n="199" /> хтедоше прећи Мил |
конака тако <pb n="300" /> дуго и тако жудно погледали и ишчекивали је.{S} Као приде, уз њу је |
ио из Петрограда, <pb n="238" /> сви су жудно распитивали шта се тамо мисли, и да ли има каквих |
говора био је увек исти, све то, те то: жудња за Србијом и жеља да се што пре опет тамо врате.< |
егов повратак у Србију не протумачи као жудња за влашћу и насилнички покушај да преотме Милошу |
робудили су код Грка и нову наду и нову жудњу да што пре и сами окушају своју ратну срећу.{S} Н |
трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљио.“</p> <p>Паше су обично добро разумевали ову пору |
з свога скровита склоништа и у највећој журби похитају румунској граници.{S} Маврогени и Красис |
остављају саме, нити су се икад особито журили да нам повише и појаче помогну, а кад дође да се |
о поздрави митрополита <pb n="248" /> и журним корацима чисто искочи из његове одаје.{S} И док |
оништа и виђам је сваки дан како некуда журно хита уз танану стаблику на, чијем су врху набубре |
пију.{S} Чек’ да видим!...</p> <p>И она журно истрча пред кућу.{S} Изађе за њом и Чолакантиница |
д? — Зар није овде? — питао је Стољетов журно, а његово весело обасјано лице, у мах се натушти. |
ини се као да их је пречуо, те одговори журно:</p> <p>— Па и боље је да плати, свакојако то ће |
у веру ево ти мога оружја!</p> <p>Цукић журно јурну напред и дохвати пиштоље из руку Петрових, |
ва и да се не дангуби — рече кнез Милош журно.</p> <p>Анти се разведри, видећи ову предусретљив |
p>Да га је гуја упечила не би се Драгић жустрије окренуо.{S} Разрогаченим, закрвављеним очима о |
већ последња времена.</p> <p>Старчић је жустро погледао по оним растуженим и забринутим лицима, |
право к њему — рече старац и окрете се жустро на једној нози.{S} После опет застаде:</p> <p>— |
и гурну торбу ногом.</p> <p>— Вала, све жут дукат, мека рушпа и махмудија, и као млеко бео тали |
ен у укусне, богато извезене зарфове од жуте и беле тенећке или од саме срме.</p> <p>Насред кав |
са два жишка, која су по соби расипала жуту, прљаву али доста јаку светлост.</p> <p>Било је те |
срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за Карађорђа.{S} Турци су се ујазбили, презају од сваче |
брок, па се спустио и легао крај глога, за који је био везан.{S} Све је било као и обично.{S} Н |
новца је мало било код српских војвода, за то их и видимо где одмах по преласку у Русију сироту |
ежност!</p> <p>Но у почетку овога века, за те њежности ништа се није знало, особито амо на овим |
, да никад више не види она мила места, за која су везане толике драге успомене, где је остао п |
нема!{S} Шта ли то учини човек до сад, за име бога великога — рече Карађорђе невесело.</p> <p> |
и главе одрубљене и истакнуте на углед, за страх другима.</p> <pb n="85" /> <p>Пресуда је била |
, но да мене и Миленка одјури из земље, за коју смо барабар с њим крв своју проливали.{S} Боли |
и срамотити.{S} Ето ти, војводо Петре, за цело би могао имати друга поштенија посла, а да ме н |
милост и за једну једину реч до утехе, за реч — опроштење.</p> <p>Али опроштења нема.</p> <p>Ш |
топлину наједаред поквари нека чудна и, за мирно село необична, врева.</p> <p>Прво се чуше два |
за којом он гине, коју годинама тражи, за којом овако по ноћи блуди, реч која би исцелила болн |
се почео брзо опорављати.{S} У Србији, за све оно време, кад је највише требало трчати и радит |
м месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} Маре ти они за народне посло |
све балканске народе у заједнички бој, за заједничку слободу.</p> <milestone unit="subSection" |
ствари доцније.{S} Али сад за почетак, за Грчку је било од неоцењене користи да су с њом подун |
ам човек; мене срце не вуче за весељем, за радошћу, за срећом!...</p> <p>Карађорђе застаде, пре |
урност отмених путника.</p> <p>Међутим, за време свога бављења у скровитој сељачкој кућици, Кар |
, кад се и мени отимало срце за славом, за именом, за влашћу.{S} Сад сам свега сит; све ми је д |
ога шејтана носили су они под клобуком, за то ће им и појест главе.{S} Кројили су бунт да потек |
мени отимало срце за славом, за именом, за влашћу.{S} Сад сам свега сит; све ми је дотужало; је |
</p> <p>— Па шта си могао чинити друго, за бога, Ђорђе? — рекнем му ја.</p> <p>— Шта сам могао? |
отресли.{S} Ако би то војске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију трипут толико пошто |
ица Стојадинова.{S} Јер и ако се крило, за долазак Карађорђев већ се бејаше рашчуло међу поверљ |
у Србији.{S} Ако бог да те пође добро, за месец дана сви ће ови дојурити тамо и биће ми поузда |
о с чуђењем:</p> <p>— Па откуда све то, за бога, побратиме?</p> <p>Вујица продужи:</p> <p>— ... |
е и скочи.</p> <p>— Еј шта усних, децо, за бога!...{S} А кума Вујице још нема!{S} Шта ли то учи |
а, али бар и лечи зло у корену.{S} Јес, за издају непријатељу ја сам наређивао да се истреби це |
е све што ја желим.{S} И једина милост, за коју још молим бога то је, да ми подари толико живот |
војска царска.{S} То је највећа милост, за коју сам ја вазда готов главу своју положити.{S} И а |
сао о избору Карађорђа за општега вођу, за војводу балканског, под чију би команду дошла сва ор |
ам мировати, него питање је, господару, за садашњицу и моја је тврда вера да се за сада не може |
не срце не вуче за весељем, за радошћу, за срећом!...</p> <p>Карађорђе застаде, преко његова ра |
на да изусти ону велику, ону свету реч, за којом он гине, коју годинама тражи, за којом овако п |
што не уквариш, да штогод не погрешиш, за шта би изгубио милост падишину.{S} Јер велим ти и оп |
ти више пута, синовче, и опет ти велим: за ред у народу одговараш ми ти, и како је пре било, та |
.{S} Ово ти дајем нека ти се и то нађе; за сваки случај није згорега и то имати.</p> <p>Пошто ј |
куће.{S} На пола сахата <pb n="245" /> за тим, крене се и Карађорђе с Красисом.{S} Било је рав |
ву секиру?...{S} Ето где је Немачка!{S} За ноћ можемо прегрувати до на Саву, па ако се не може |
увај, то никад ни до века неће бити!{S} За такав нитковлук, ја би сам себи гркљан ишчупао.{S} Б |
<p>— Па није то било само једанпут!{S} За ових девет крвавих година Турци су неколико пута дав |
х могао у оваквој прилици штедити...{S} За обојицу нема места на овом свету; један мора да се у |
онда, Бог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нема избора, нема изласка, ја морам с њим сврша |
војводе своје и предаје их Турцима.{S} За Милоша, опет то је била врло подесна прилика да посв |
има много и народне муке и запињања.{S} За тебе не може бити зазорно да то признаш и да рекнеш |
е изгледало, као да нешто ослушкује.{S} За тим рече замишљено, као да сам себе пита, и као да с |
изгледало је као да нешто ослушкује.{S} За тим додаде:</p> <p>— Чујете ли како из даљине лепо о |
њему плаћа за свако тако погубљење.{S} За самога Молера платио му је 6 кеса да га погуби.{S} Т |
е, а какав је, неће то дуго тражити.{S} За премлаћивање марве има других; врховни књез има друг |
њим као с хајдуком ваља и поступити.{S} За случај тај, Милошу, ја те опомињем да останеш веран |
Карађорђе.{S} Овако је он био висок.{S} За чудо, овако је некако и ходио.{S} Прави „вожд“ — мис |
и окушати.{S} Ја сам ово теби донео.{S} За мене је лако.{S} Ја пијем сваки дан.{S} Ово је само |
а овако остане, како сам ја отпочео.{S} За тај случај, пријатељи би имали да наговоре Ђорђа, да |
ињеву.{S} Раде ко се чега прихватио.{S} За Србијом жуде сви, али немају начина да се врате, и т |
јејина пјева злослутну пјесму своју.{S} За сретна земана Биоград се са Стамболом надметао по сј |
и што замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе сад и погледао на Добрњца онако сумњиво, |
им стално.{S} Но то није било одмах.{S} За једно пет-шест недеља, Врљо се био уклонио и повукао |
то је био познат као изврстан ходац.{S} За младости Станимир је био хајдук.{S} Пре устанка, нек |
С тога отварај очи и пази шта радиш.{S} За ово две године, шућур богу, добро си поступио, доста |
е није утулио и прегазио Коџа Милош.{S} За садашњи рахатлук поглавито треба благодарити њему, М |
БОЈ</head> <p>Циљ оправдава средство. — За ову изреку веле, да су је створиле језуите, људи кој |
показа очима на Карађорђа и прошапута — за остало како нареди господар!</p> <milestone unit="su |
жно махну главом и рече: — Све што је — за сад је овде у Русији.{S} Овдашње власти могу омести |
{S} Да манемо дакле, целу досадашњицу — за њу сам ја увек готов да <pb n="101" /> одговарам и д |
х оте јој се из снажних груди.</p> <p>— За бога, најо, зар истина мислиш да би се сад могли вра |
х паде у очи и не би му право.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти оволики људи и цела тевабија!? |
рече Милош омекшавајући глас.</p> <p>— За то господару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господ |
она с десна прозбори шапућући:</p> <p>— За Бога милога, нано, што ти је то тако било на једанпу |
ачуђено а пола чисто прекорно:</p> <p>— За бога, Јело, како бар тебе бог не умудри, да ми не да |
тампан као подлистак у „Малим Новинама“ за 1892. и 1893. годину</p> </div> <pb n="3" /> <div ty |
људима.</p> <p>Одсекао му обадва уха, а за тим га опремио тако несретно, да је у Пожегу ушао го |
<p>— Добро, не брини.{S} Иди ти сад, а за даље моја је брига.</p> <p>На томе се растадоше.{S} |
план да поново дигне народ на Турке, а за њим ће одмах устати и друге хришћанске поглавице на |
им је био опљачкан, оставио им коње, а за њине хареме чак је и кола набавио да се лакше иселе |
n="99" /> тако тешко и крваво стекло, а за љубав нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би бил |
ћи господара Вујицу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Јут |
указати.{S} Твоје је да дјело свршиш, а за све друго наша је брига и одговорност и пред Богом и |
тенија ни милости не може ти бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на се |
ам ти рекао, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш се одмах кренути.{S} Писмо ово прочитаће |
авно дође на трло и да понесе што треба за опело, али да о томе ником ништа не говори.</p> <p>Д |
и даде га Стојадину да набави што треба за јело.{S} Још му препоручи, да ништа не говори о њего |
старешине народ увек нађе шта му треба за његово добро.{S} А и ја бих настао код ових Турака, |
арађорђа.{S} Јави ли се доцније потреба за то убиство, Милош ће се пред народом одговарати, да |
рпска депутација, да измоле разна права за кнеза и за народ, па у том писму, између осталога ве |
ао је:</p> <p>„Господо, ова моја справа за сечење глава дивотан је проналазак; то је права благ |
вај је брест био удаљен од колибе једва за 100 корака.</p> <p>После две године, родбина Карађор |
pb n="297" /> <p>Тај поток био је једва за сто корака удаљен од колибе, али је била мала низбрд |
учно, и у први мах доста је неразумљива за људе, несвикнуте да се баве изразима, који бележе по |
ти.{S} Цело ми је покућанство она тиква за воду, оно крње лонче и дрвена кашика, коју сам сам и |
ош вели:</p> <p>„Овдашња обстајателства за сад су добра, све је у тишини.{S} Од кнезова сада не |
е тако ћутао.{S} Изгледало је као да га за тренутак бејаше украо сан.{S} Карађорђевица устаде п |
о оштро жељезо заби у груди и дочепа га за само <pb n="133" /> срце, те се чисто стресе и језа |
</p> <p>Она му прилази полако, хвата га за рукав и вели му мирно али сасвим разговетно:</p> <p> |
ана на њега највише викали и кривили га за најтеже злочине.</p> </div> <pb n="49" /> <div type= |
ремише и изађоше — Симић напред а Крага за њим.</p> <p>Кад се јавише, Карађорђе устаде да се с |
дара Милоша, и да што буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи као људи!{S} Свак |
право имаш.{S} Турској је девета брига за њега.{S} Он је овуд могао жарити док је царевна била |
доста му је било непуних 10 минута, да за вечна времена извојује себи бесмртно и видно место у |
лукавство.{S} Хоће мудре главе грчке да за њих ваде кестење из ватре српске „кондрокефале“.{S} |
најодабраније синове Јеладе, спремне да за свето дело слободе исто онако принесу на жртвеник се |
јзад рече:</p> <p>— Ако буде паметан да за власт ништа и не помиње у почетку, но да помогне да |
ародни покрет и синула каква таква нада за повратак ранијих слобода из доба Карађорђевих и за о |
ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то што ћете скапати у меку душеку, у својој рођеној |
дуго живим!.{S} Ова јадна душа — ваљда за какве тешке грехе моје — спекла се у телу па никако |
ити.</p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда за то живе одерао као јарчеве. „Слободно је бар молити“ |
, који би олакшали борбу грчкога народа за слободу, хетеристе нису могле оставити без пажње срп |
, те се јавила мисао о избору Карађорђа за општега вођу, за војводу балканског, под чију би ком |
м гомилама, ко ће онда бити крив.{S} Ја за тај случај не могу одговарати, а ја мислим да би ту |
појести.</p> <p>— Море, не бринем се ја за господара Ђорђа.{S} Истина, кнез Милош је данас сила |
ар мало и моје мучице.{S} Не уздишем ја за оним што је било и прошло, и што се никад више повра |
које је доцније било од голема значаја за целу новију повесницу српску.{S} Ту је први пут учињ |
у одрубити главу.{S} Ко ти је од момака за то најзгоднији?</p> <p>— Не, по богу брат Марко, ја |
> <p>— Вујица га је примио, Вујица нека за њега и одговара — рече Милош онако као узгред.</p> < |
вање духа слободе и духа буне и устанка за свето дело грчкога народнога ослобођења.</p> <p>Кнеж |
љење ојађене матере јелинске, која кука за поробљеном или исеченом децом својом; одатле се диже |
вали ти, господару!{S} До неба ти хвала за то! — рече Анта са сузним очима и пољуби кнеза у рук |
бо, али неће да ради!{S} Зинула им хала за господством, па им и памет појела.</p> <p>И ако је у |
рађорђева и нехотице се дизала и машала за оно место где је некада дремао страшни сребрњак њего |
замишљена, а обадве шаке бејаше задела за појас.{S} Тројка се полако губила у јутрењем сумраку |
је продавати бурмут.{S} Но кућа је била за њега самог велика, те понуди и бабу.{S} А њих ево ов |
ађорђе све живље и живље — и то је била за народ читава ратничка школа.{S} Па опет какву је мук |
тника.</p> <p>— Он је.{S} Окрените кола за њим — прошапута Ђорђе Науму, и тројка поврте десно у |
е да развија!...“</p> <p>„Је си ли чула за ову песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад с нама, или |
рашлија.</p> <p>Милош одговори, да нема за сад никога.{S} Карађорђе је дошао сам; допратио га ј |
лашен и нико не сме јавно да се заузима за окривљене кнезове, али ноћу, из мрака, могло би бити |
ударе на колац, или га обесе ченгелима за ребра, па га тако оставе док не издане.</p> <p>Али и |
а једну пољаницу, која је била одређена за губилиште <pb n="82" /> и на коју је већ стајао турс |
а соба била је у опште богато намештена за оно доба и за оне прилике.{S} Патос је био застрт пр |
а.</p> <p>„Чувен човек, славни муж, зна за њега цела земља, а ето нестаће га, па не само да људ |
с тога, што овај народ неће више да зна за <hi>пангалозе</hi>, који су га једном тако <hi>лолск |
ио га је један Грк.{S} Али чим се дозна за њега, само док се рашчује по народу да је Црни ту, с |
t="subSection" /> <p>Путујући из Хотина за Кишињев на колима, Карађорђе и Наум махом су ћутали. |
> <p>Но ни једна страна није била вољна за смирење.{S} Што их је Петар већма утишавао они су се |
p> <p>Док је била у заносу, неприступна за спољне утиске, душа ове старице као да се винула у д |
ила преко главе времена мрачна и ужасна за Србе; ја сам гледала редове на коље набијених мучени |
био је увек исти, све то, те то: жудња за Србијом и жеља да се што пре опет тамо врате.</p> <p |
овратак у Србију не протумачи као жудња за влашћу и насилнички покушај да преотме Милошу господ |
— А теби Милошу, баш прирасла сиротиња за срце; чим отвориш уста, она ти је на језику.{S} А от |
знаш ти њега како је прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бежи или гини!...{S} Но можда се |
и што не треба.{S} Цар би тражио хесапа за његову главу од мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S |
ћутао је замишљено.{S} Марко га дочепа за раме и сурово га продрмуса:</p> <p>— Хеј, момче!{S} |
руби главу Карађорђу, па је онда дочепа за чуперке, отресну је два три пута, домаши испражњену |
p>Милош хтеде бежати, али га она дочепа за руку и стеже га као железним клештима.</p> <p>Хоћеш |
отле чврсто држао, и оберучке се дочепа за дебелу грану, на којој је стајао.</p> <p>Али гороста |
а не брине.{S} Он, кнез Милош, одговара за мир и ред, и он ће сам похватати бунтовне вође, и оп |
езан у самом камену и нема нигде отвора за светлост.</p> <p>— Знаду ли други кнезови да су ова |
рено.{S} Он не познаје бољега, он гласа за најдостојнијега — он даје свој глас за Црнога Ђорђа, |
аци их тако напоље, и брзо залупи врата за њима.</p> <p>Избачен напоље, Штитарац рикну као беса |
а с висине чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеубиство!“ Тада ће мрак обузети Србију, у п |
све ово ослободи, ту би онда било места за све.{S} На огромној просторији од Црнога до Белога М |
мо, па сад мисле учинили су бог зна шта за Србију.{S} Са мном је дакле учињена једна неправда и |
д Богом, нека моја душа у паклу испашта за све.{S} Да манемо дакле, целу досадашњицу — за њу са |
дужност као Србин.{S} Он не тражи ништа за се; он одлази да посвети роду још једино добро које |
рече зловољно, да он ту не тражи ништа за себе, већ мора да заштићује правоверне, које су Срби |
им попио за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, господару!</p> <p>Милошу се мало разведри лице.{ |
ени руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за то не јавља?</p> <p>— Ништа!{S} Питао сам га, поручи |
сад.{S} У истини пак, Милош њему плаћа за свако тако погубљење.{S} За самога Молера платио му |
во што је до сад било.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га слободно узимам на своју душу, и |
ај несретни корак.</p> <p>Карађорђевица за један тренутак замуче.{S} Глас јој бејаше ослабио и |
ижан и замишљен јахао је те ноћи Вујица за Паланку, пошто се растао с Карађорђем.{S} Целог пута |
вако:</p> <p>„Јавити вам се не пропушча за овдашња обстојитељства да сљеде благополучно.{S} Суд |
ло!</p> <p>— Па што онда кривите Милоша за одсечене главе, кад он све ради по везировој заповес |
слуга.{S} Његово јунаштво, његова љубав за ову земљу, његово поштење, његов образ и његова вред |
био позван од руских власти.{S} Дознав за ову српску депутацију, он је сам потражи и тако се с |
<p>— Ах, Петре, Петре!{S} Ти си ми крив за све ово, понављао је Марко гњевно.</p> <p>Прошло је |
војом рођеном руком убијао војника, кад за корак одступи са своје позиције?</p> <p>— Па шта да |
раниш, кад ме одбранити не можеш, и кад за ме оправдања нема.{S} Што ми причаш шта су учинили д |
вас склоне кудгод где српско ухо никад за вас чути не може!</p> <p>Карађорђе је морао употребљ |
натраг, сипајући одозго с висине комад за комадом.</p> <p>— Црни несретниче, где покраде оволи |
ћи ће им подједнако свима, с тога и рад за будућност треба да буде споразуман, сложан и заједни |
ло пре за његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле.</p> <p>Ву |
пред Богом те признајем и примам од сад за сина свога.</p> <p>Петар је молио Цукића да то не чи |
можда текле ствари доцније.{S} Али сад за почетак, за Грчку је било од неоцењене користи да су |
а ми је мало ова гомила шпијуна што сад за мном каса кудгод макнем и не да ми ока отворити.{S} |
а тамо повратка докле год цареви штогод за нас не нареде, да се нашим људима као опрости што су |
ко би прошао од народа!{S} Не зна народ за велике политике, већ ко њега једном превари и упропа |
ађорђа у пркос везирове писмене наредбе за убиство.</p> <p>Све то прелетило је сад, у један мах |
и не дотурају му ни најнужније потребе за живот, а стар је и немоћан да <pb n="309" /> би мога |
Господар се насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун |
кондрокефале“.{S} Видели како ти погибе за власт, па су ти то и понудили да ти замажу очи, као |
времена, но погинути у лудо, без славе за себе и без користи за земљу?</p> <p>Тако сам му гово |
нису хтели измишљати ни нарочите справе за то, као што је чинила богобојажљива инквизиција прос |
ву с хетеријом кројили најлепше планове за будућност, српски емигранти гајили су непрекидно мис |
од бабина белца, па повежемо лептирове за длаке, а длаке закучимо за лађице, па их пустимо у б |
истицати да у томе тражи какве заслуге за се.{S} У осталом, Марашлија је био човек такве приро |
се жале и спремају се да траже накнаде за своја отета имања.{S} У њином је интересу да Карађор |
ио покривен кабаницом.{S} Марко застаде за тренутак, као у некој двоумици.{S} Затим махну руком |
и Милошев велики пријатељ.</p> <p>Овде за ову двојицу даће још и више.{S} Кад би било откуда п |
>И она журно истрча пред кућу.{S} Изађе за њом и Чолакантиница.{S} Напољу је већ био мрак.</p> |
чној гробници у цркви коју је Карађорђе за живота градио и где и данас борави прах његов.</p> < |
<p>Крага замуцну, као да га нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи. — Али како да од |
ве висе о концу и којима још сутра може за навек смркнути.</p> <p>— Није ваљда баш тако призори |
а Кара-Ђорђија, ама он <pb n="59" /> је за нас био мања невоља од Милоша.{S} Код њега није било |
арађорђа је веома изненадило, откуда је за то могао дочути Добрњац, кад се од њега и његовога д |
м упитати Наум, шта мисли Ђорђе, где је за сад највећа опасност за ствар, којој су се одали.</p |
ине бавио у Влашкој и Молдавији, где је за тада била усредсређена главна радња хетерије.</p> <p |
едној румунској сељачкој кућици, где је за њих било спремно нарочито подземно склониште.{S} Међ |
онда се смерни служитељ олтара, који је за тренутак постао грозни убојни осветник, опет повраћа |
<p>— А теби ено у оној бошчи што ти је за потребу.{S} Однећеш је у Београд везиру.{S} Бакшиш т |
је то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скривио |
е бити опасан, тога уклања, а амишан је за новце и сабраће огромно богатство.{S} С тијем парама |
еоновој гину сваки дан хиљаде — и он је за то само велики војвода, понос Француске и славан чов |
њен на колибу.{S} У левој руци држао је за врх од држаље осредњу секире, а иза силаја стрчале с |
тако пустите к мени?</p> <p>— Питао је за те, господару, и рече толико, да је рад теби да се п |
ависности народне.{S} Црни Ђорђе био је за хетеристе грчке управо легендарни јунак, који је зан |
</p> <p>— Прођи се зла, ћеро!{S} Ако је за вајду, несрећа смо доста претурили преко главе, па ј |
ђу није више потезана.</p> <p>Но ако је за овај мах напомена Врљова о домамљивању Карађорђевом, |
раничним местима.</p> <p>— Побринуто је за све.{S} Наши пријатељи из Петробурга све су нам спре |
иво!{S} Он воли само себе, а погинуо је за господством и влашћу.{S} Продаће сто српских права с |
скоро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њим превртао пластове.{S} Увече су отишли на Драгиће |
ремати за полазак у Србију.{S} Милош је за то сазнао, па се и он почео спремати да Карађорђа до |
>уклони</hi> Карађорђа?</p> <p>Милош је за све време мало говорио.{S} Понајвише је пуштао да др |
а повезица (порт) као нарочито обележје за српске бегунце.{S} Ово је овако наређено по заповест |
авичлука свога.{S} Убијају, јер се боје за своју главу.</p> <p>— Не бих рекао да је Милош страш |
мпромитују у очима Турака, па се побоје за главу и гурну у планину.</note> <note xml:id="SRP189 |
те и велике и многоструке промене, које за собом носи читава половина једнога столећа, још неће |
крије некакво притајено чудовиште, које за часак може искочити из мрачних гудура.</p> <p>Милош |
ле за вашим тиквама?{S} Испало око које за њима заплакало!{S} Није ријеч о жаљењу, но да познат |
лосрђа — све те врлине једино и постоје за оне који погреше и скриве.{S} Милосрђе је код обични |
ор.</p> <p>— Шта ће рећи Милош кад чује за мој долазак? — рече Карађорђе.</p> <p>Вујица слеже р |
— А, пјан био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама?{S} Испало око које за њима заплакало! |
и Јермене па да иду сви у град да моле за њих везира.</p> <p>Домаћим је невернички вртио главо |
6 дана и рекао да ће се вратити најдаље за 3-4 дана.{S} Међутим, освану већ и петак, 11. јули, |
{S} У томе сутону Никола задену пиштоље за појас, саже се, узе нешто што је стајало споља до вр |
ба са сваке стране, и да нам не засипље за врат.{S} Ако су сад други заборавили, ти још добро п |
охитали да ми ране позлеђујете, и да ме за само срце уједате.</p> <p>„Жали те се и тужите ме шт |
у.{S} Боже прости, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му могао то учинити.{S} Ја сам кнез С |
веде народ кад буде сматрао да је време за устанак.{S} То је као нека претња.{S} И он ће тако и |
на <pb n="34" /> коме су биле остављене за два три прста и обадве главне жиле што из срца воде. |
њега, неће штедити он мене.{S} Он мене за цело не би пожалио...{S} Та он није жалио свога рође |
јицу, који се баш тада спремао да крене за Паланку.{S} Лисовић га зовне насамо у собу, па држећ |
наутима.{S} Наум је био кадар да погине за Карађорђа, али је исто тако био готов и да га убије |
где су насељена села и раскрчене утрине за њиве и ливаде.</p> <p>Неки Драгић Војкић имао је ту |
{S} Лептирови лете и вуку лађице, а оне за њима плове, тако лепо плове... па све жене стану па |
жен и с блатом сравњен цвили и преклиње за једну једину милост и за једну једину реч до утехе, |
њом подунавске земље, и то да оне ступе за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Русији и Румун |
Он мисли ово је сад као што је било пре за његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан |
а ваљда не би била толико безумна да се за њима поводи и да се буни, чиме би покварила сав свој |
за садашњицу и моја је тврда вера да се за сада не може учинити ништа паметније, но што Милош р |
дама над Наполеоном и коме је циљ да се за у будуће Европа обезведи од револуционарних испада и |
овога лета, тиква мора пући, него да се за тај случај нађе у земљи приправан, а сви ће с њим и |
ији аманет то кажу и да ме позову да се за то спремим и да Црнога дочекам, па да заједнички гру |
дније људе у сваком крају.{S} Премда се за четири последње године, од како је он избегао из зем |
х глава Драгићева одскочи и откотрља се за читав корак.</p> <pb n="90" /> <p>У том котрљању гла |
Али и то је мало помогло.{S} Светина се за тренутак разгрне и уклони, али одмах затим, као оно |
им редовима, најближим губилишту, па се за часак, као бурни таласи, разлише по целој огромној г |
га.“</p> <p>...{S}Хиљадама руку маша се за њега, и он већ осећа како га тресу, трзају, кидају и |
и угостим, али куда ћу после ја, кад се за то дозна и рашчује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; |
вилајет.{S} Свијетлом везиру докаже се за то, те он призове Милоша и затражи да му у кратку зе |
ут да загледа хладно гвожђе, које ће се за који тренутак загрејати у топлој крви људској.{S} Он |
Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, а данас благодаримо Алаху што нам |
вет као домаћим више верује, и лакше се за њима поводи.</p> <p>Због тога у народу настаје узруј |
ришом протури до у Црну Гору, где би се за времена склонио.{S} Вујица би чак пристао да и он са |
на конак Милош Обреновић, човек који се за ово <pb n="36" /> 2—3 последње године истакао као во |
, Симић и Крага плакали су и вајкали се за жалосно стање у које су сад сви од реда запали.{S} С |
<p>Милош пребледе као крпа и ухвати се за огњиште од оџаклије да не падне.</p> <p>Анта је зорн |
уклонити се испред силе и приштедити се за боља времена, но погинути у лудо, без славе за себе |
гасле слободе.</p> <p>Али спремајући се за нов устанак, Грчка није заборавила крваву лекцију из |
ра се вуци! — викну Никола хватајући се за пиштољ — да ти сад не сручим ово у те пасје груди!</ |
вој заповести — рече човек хватајући се за врата да изађе.</p> <p>— То му, бели, није нико запо |
/p> <p>Милош се и сам прекрсти, маши се за крст и пољуби га.{S} Затим обриса зној, који га беше |
опаки Новаковић, а десном руком маши се за свој белокори јатаган.</p> <p>Видећи зло очима, Драг |
једва могло бити шест година, надао се за једним шареним лептиром, где му не да нигде стати.{S |
</p> <p>Наглашавајући нарочито, како се за овај мах од Русије не могу ничему надати, али се нем |
д кивни и срдити на све нас, што смо се за ове две године мало отргли и отресли.{S} Ако би то в |
зговарали.{S} После подне кренули су се за Драгићево трло, јер по поруци Вујичиној ту су требал |
је било страх!.. .{S} А?...{S} Бојиш се за своју главу, мила ти! је ли?...{S} А зар оним људима |
омку до себе са заповешћу, да је понесе за њим.</p> <p>— Држ, ту торбу па чувај ово као очи у г |
и чин коњским репом (тугом), које носе за калпаком.{S} Везир је обично учтуглија, што значи па |
после, мислим и то, како је он пре Русе за свашта слушао.{S} По њином је наговору и из Србије о |
везирова заповест!{S} Како ви наредите за ту ствар, ја ћу онако слушати.{S} Мало час је светли |
и шта могу друго ишчекивати сем срамоте за се, а робство за своју домовину?{S} Балканско је тро |
ба, који су ту створили снажно средиште за распиривање духа слободе и духа буне и устанка за св |
, Русији и Влашкој да припреме земљиште за устанак.{S} Радили су у друштву с румунским родољуби |
снагу, и на просту масу народа која ће за њим поћи.{S} Али он гледа пред собом најодабраније с |
о подне кренули за Паланку, а одатле ће за Београд, носећи кнезу Милошу лепу јабуку — главу Кар |
рчиће се и три главе да има, све три ће за инат жртвовати.{S} Али нека се нађе човек јуначка ср |
оглед као да никога не вермају, поћи ће за јуначким и достојним вођом као покорни јагањци за чо |
ум имали су да иду напред тако, како ће за једно пола сахата свуда раније стизати од Ђорђа и Кр |
ево и десно повијале су двоје степенице за горњи спрат.</p> <p>Човек дође пред кућу, стаде, осл |
анак, где је Драгић био поградио свињце за своје свиње, а мало ниже био му је и кованлук, као ш |
ћати душу и већ им зинуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се опет вратили, опет би упалили ва |
ило је доба, кад се и мени отимало срце за славом, за именом, за влашћу.{S} Сад сам свега сит; |
а Ненадовић и друге српске војводе трче за царем по целој Европи; узалуд џоњају по читаве месец |
“ Јес ја нисам човек; мене срце не вуче за весељем, за радошћу, за срећом!...</p> <p>Карађорђе |
он је осећао као да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} |
то груне, да узбуни народ, да га повуче за собом, да се дохвати негде с Турцима и да их само је |
ошчу, коју бацну у страну и њега повуче за рукав и посу му одмах да се умије ту у соби, у углу. |
Требало је да Цукић само најлак повуче за обараче и куршуми синџирлије из два пиштоља разнели |
х тројица — ту је био и Наум — поседаше за трпезу.</p> <p>Вујица је био донео са собом лепу пог |
ђе.{S} И моје мртво име учинило би више за народни васкрс и његову слободу, но што ћу икад учин |
овај народ с душе, да не одговарам више за ову сиротињу и пред Богом и пред људима, па вала, ка |
ошто је онда Рам био веома важан прелаз за сав тај крај и туда се водила велика трговина.</p> < |
-Џоне.{S} Доћерали су два бунтовника, и за који дан биће посјечени.</p> <p>— А који су, дина ти |
е главу да откину!{S} Дакле добро је, и за сиротињу берићетно само онда кад се Милош буни!{S} С |
во.{S} Пре свега она ради веома брзо, и за један сахат може одрубити преко 100 глава; а друго, |
о меда, па онда устаде, прохода мало, и за то време два три пут је загледао у сахат.</p> <p>— Ш |
у опште богато намештена за оно доба и за оне прилике.{S} Патос је био застрт прво асурама, па |
} Понудио га је да седне наспрам њега и за дуго су срдачно разговарали.</p> <p>Везир је распити |
међу њима.{S} Инаџије су до зла бога и за инат, што но реч, потурчиће се и три главе да има, с |
ација, да измоле разна права за кнеза и за народ, па у том писму, између осталога вели и ово: < |
или ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ја се све бојим, |
бенике, кадгод се на међама Србије ма и за кратко време стишавала убојна звека оружја, те су ср |
тра као да је порука од рускога двора и за то јој верују.{S} А тако прима ту ствар не само прос |
рати људе који к мени дођу да ме виде и за здравље упитају.{S} То је све што ја радим.{S} Али у |
ступање; буле ће га благосиљати за се и за нејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас као до |
85" /> <p>Павле и Вујица, згледаше се и за дуго остадоше неми и зачуђени.</p> <p>Последње речи |
у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, народ |
а ту да га чека, јер су ту склонитији и за разговор и за састанак и за све.{S} Но како је у пет |
љало и на најгоре, па су се побринули и за тај случај.{S} И ако се веровало Карађорђу, поред ње |
змеђу осталога, почињу га окривљавати и за убиство Карађорђево.</p> <p>Тада је он почео наваљив |
клонитији и за разговор и за састанак и за све.{S} Но како је у петак увече тај абер дошао доцн |
тио земљу, и прешао у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све угледније војводе његове.</p> <p>Те |
цима, он се чисто чудио како је могао и за тренутак двоумити о томе и устезати се.</p> <p>Али п |
во према њему.</p> <p>Он застаде мало и за један трен ока гледао је Карађорђа.{S} Затим се обаз |
S} Већ смо догнали да са жена скидамо и за хлеб продајемо њине женске наките!{S} Ако нас је ко |
ко ако је што међу царевима углављено и за то, јавиће се и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја д |
рђа.</p> <p>Тако је исто било удешено и за друге покрајине.{S} Свака од њих имала би у први мах |
вде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово мо |
а, јер су ту склонитији и за разговор и за састанак и за све.{S} Но како је у петак увече тај а |
и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скривио и учинио |
или и преклиње за једну једину милост и за једну једину реч до утехе, за реч — опроштење.</p> < |
кутак, где су бар безбрижни за главу и за породицу своју — ни један није више имао воље да пон |
о какав крупнији посао, а често су му и за ситнице долазили чак с другога краја Србије.</p> <p> |
ранијих слобода из доба Карађорђевих и за ослобођење од турске силе.</p> <p>Нарочито су се инт |
ка и да тргујем с правима народа, да би за себе што извукао.{S} Хтео бих да <pb n="107" /> их в |
ађорђе би нашао пуно присталица који би за њим потегли, да поново окушају ратну срећу.</p> <p>Ч |
ић, био би још три пута крвавији; он би за Турке постао страховито место крви и ужаса, како је |
не улоге у славној десетогодишњој борби за ослобођење, Наум се био упознао са свима великим рат |
ето крије и није хтео одмах сам да јави за свој долазак.{S} Тада, у љутини и страху за свој пол |
о но реч, као Влах питу.{S} Што краљеви за нас данас знају и што Турци воде нека рачуна о нама, |
руске владе оцрни војводе; да их окриви за ровења по Србији и изради да их прогнају кудгод у ду |
џелатова дочепаше, један за једну други за друго струку и повукоше.{S} Бедни кнез Сима пови се |
аучио да воли и поштује Србију; да жуди за њом и да је сматра као другу домовину своју.</p> <p> |
Обадва ова писма напечатана су у „Грађи за историју Краљевине Србије“ од браће Петровића, под д |
на калимегданском углу, куда се пролази за тврђаву (онде где је сад гостионица „Српски Краљ“) и |
пској турској, грчки родољуби, у потаји за се, неговали су наду да прво плане буна на Дунаву, и |
кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за Карађорђа.{S} Турци су се ујазбили, |
небом промакне по који црн облак, који за тренутак заклони светло сунце и тада на мах земљу за |
јарчеве. „Слободно је бар молити“, али за кога Милош рекне да је крив не смеш ни молити.{S} И |
авала неку помоћ српским бегунцима, али за огромну већину та је помоћ била веома незнатна, а по |
p>Милош је с њима провео цело вече, али за све то време памет му је била на другој страни, јер |
S} Герман ми је много ствари јавио, али за тај главни пункт, опет нема ништа јасно.{S} То толик |
се могао одржати ни месец дана.{S} Али за тебе је друго; теби он може истински бити опасан.{S} |
офукати оно што је други стекао.{S} Али за те готоване спремљен је ушник и готованлук ће се гла |
д ми је зло, од њих ми је.</p> <p>— Али за бога, побратиме, па што не даш књазу Милошу то некак |
ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њега тих речи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и од бу |
ко што питао.{S} Но ми смо се радовали за те.{S} Као велимо, да хоће дати бог само да се ти је |
иле.</p> <p>Нарочито су се интересовали за догађаје у Шумадији прваци и угледније војводе, које |
био, ћеро!{S} Зар смо се мало сељакали за ово две три године — рече старија жена, чисто прекор |
паде на ум, бојаги, мене Грци изабрали за вођу!{S} Чули да звони, ал’ не знају у којој цркви.{ |
али зле намере у срцу, али су се повели за надом да ће оно бити боље што они скроје и испланира |
зтакне, а јавно му се не сме ништа, или за друге сличне послове.{S} У таким приликама кнез Мило |
те напали кришом, и да ти нисмо јавили за времена док се ствар још могла поправити.“</p> <p>— |
ио кад <pb n="61" /> смо га лане молили за Молера.{S} Изговорио се на народ и Милоша.{S} Тако ћ |
онога који му то нуди да клекне и моли за милост!</p> <p>— Море, Турци, ко ме то удари?</p> <p |
остраг прошапута Драгићу: клекни и моли за милост!{S} Можда ће ти и опростити!...</p> <pb n="88 |
и се добро ракије, па око подне кренули за Паланку, а одатле ће за Београд, носећи кнезу Милошу |
од осталих војвода.</p> <p>Чим су чули за Карађорђев долазак, сви су похитали Чолак Антиној ку |
се бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, који помози раздреши |
се помене о томе, да ми можемо што сами за се удешавати с Турцима.{S} Они су увек хтели да то с |
ражио, да им на брзу руку штогод спреми за вечеру.</p> <p>— Мртви смо гладни, цео дан нисмо зал |
иколу Новаковића.{S} И сам да се спреми за полазак, а о целој ствари да ћути као заливен.</p> < |
Турци на њих што не посумњају о спреми за нову буну, па да их све од реда исеку, побију и поро |
.</p> <p>Незнани певач тужио је у песми за милим завичајем и праштао се с њим.{S} Сећао се дети |
и, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао код свију, где више, где мање |
веома криво што да се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита он скидајући |
е Карађорђе познавао, али ни за њега ни за остале није знао да су у служби код Милоша, већ је м |
чи.{S} Знао је да у овоме нема славе ни за кога, па се није хтео ни истицати да у томе тражи ка |
дари у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обојица изгубити да добије и ужива нек |
аци, па не може бити никакве срамоте ни за тебе што си се уклонио.{S} Што рекао покојни Ћурћија |
својој памети и никога другога неће ни за што да послуша.{S} Како ми је данас било кад чух гос |
вић, кога је Карађорђе познавао, али ни за њега ни за остале није знао да су у служби код Милош |
то не може од голога народа истерати ни за хиљаду и двеста година.</p> <p>Марашлија се љутну на |
ко, ако удари у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обојица изгубити да добије и |
а после народ проклиње оне који нису ни за шта криви, и који су јадни учинили све што им је бил |
угим одморним коњима који су, привезани за руду, у сласт јели неку миришљаву отаву, што је бриж |
унџета, <pb n="145" /> а коњи привезани за плот.{S} Многи људи носе перчине; велике перчине, ка |
осле њега — опет неваља, и ево где мени за то хоће главу да откину!{S} Дакле добро је, и за сир |
нашли миран кутак, где су бар безбрижни за главу и за породицу своју — ни један није више имао |
и почастима, које су уживали у домовини за време деветогодишње борбе и успеха својих.{S} Нада н |
у седели подаље у присенку, а у близини за столом седео је само председник Ипсиланти и неки мла |
за чим њима око запиње.{S} Маре ти они за народне послове као за лањски снег!{S} Да је њима да |
после у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао код свију, где ви |
Марка не могаде видети, јер он одступи за два три корака назад и стаде у сенку, крај врата, а |
био човек такве природе, који мало мари за крваве свечаности и пировања, зачињена људском крвљу |
>— „Шака људи, још им турска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“ |
клетство које му они шаљу.{S} Он пркоси за тренутак целој васељени.</p> <p>Али наскоро наступи |
и данас севала по Шумадији, браћа Руси за цело не би потекли да их заклоне.{S} Мене опет држе |
а Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за длаку мрднем и ако оком трепнем.{S} Стока се везана |
ју војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће време скупити још 50 тисућа људи.{S} А сад |
о је да ово што се има, не треба давати за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бит |
лета и деце, која тек почињу сазнавати за овај свет, богаташа, који не знају броја своме благу |
истога усјекованијем главе каштиговати за невјерство и издају рода.{S} И тако, куме Вујица, до |
рити иза леђа.</p> <p>Али она га ухвати за руку, повуче је чудном снагом и диже у вис.</p> <p>— |
ла доле.{S} Милош посрте, али се ухвати за грану и опет не паде.</p> <pb n="129" /> <p>Пошто је |
му, Карађорђе се није могао дуго држати за том бусијом.</p> <p>Душа, срце, осећаји, мисли, цело |
се види да ли ће се што о њему зуцкати за побијене Турке.{S} Кад је све прошло на миру, књаз М |
вечно поступање; буле ће га благосиљати за се и за нејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на гла |
снову тих позива, већ се почео спремати за полазак у Србију.{S} Милош је за то сазнао, па се и |
али у овој светој борби, он неће знати за уске народносне међе и успех ма кога народа балканск |
="169" /> начин можда што више ишчупати за се, но кад би у сваком случају везивали судбу Грчке |
на твоју главу.{S} Како ћеш одговарати за њу, када на страшном суду изведу преда те она два му |
треба кренути устанак и кога ваља узети за вођу.</p> <p>Овај скуп био је у подземној одаји огро |
ушност, а он њима да ће живети и умрети за велико скупоцено дело народно које је с поверењем ње |
Од кад то ви Турци почесте тако жалити за нашим главама! — рече Србин с доња краја каване и ус |
ити харач по народу, људи почињу жалити за турским харачлијама.{S} Твоји момци гори су од најго |
цаја, како би се унапред могао спремити за сваки случај.</p> <p>Да су ова решења испала неповољ |
безбедни и сигурни, да не мора стрепити за главу и част своју ко се год мало макне од дома свог |
ожеш ли ти мене, брате, гдегод прикрити за који дан, док не посвршавам неке послове и разашљем |
на што људи говоре, да душа после смрти за четрдесет дана обилази сва она места, куда је човек |
а тога он опет извукао што веће користи за се.</p> <p>Карађорђе је у неколико био и згодно сред |
у лудо, без славе за себе и без користи за земљу?</p> <p>Тако сам му говорила и некако ми се бе |
тину дошао необријане браде, од жалости за братом Миланом.</p> <pb n="123" /> <p>— Један запове |
ац, оњушиће где гођ има какве опасности за њега.{S} Ко му гођ може бити опасан, тога уклања, а |
како ваља.{S} Ја мислим, они ће кренути за тобом потере одмах на све стране — рече Карађорђевиц |
их успеха, па даље није хтео ништа чути за Грке.</p> <p>Међутим, баш ти нови успеси Срба пробуд |
ди најгаднију животињу, која само дрхти за свој злехуди живот.{S} Кудгод се окренеш, пуно страш |
ко!{S} Колико сутра, ја бих могао отићи за њим у Русију, као год што сам са овим Бошњацима преш |
ли су се у оближњој околини, спремајући за Ђорђа угодан прелазак преко румунске границе.</p> <p |
ју опасивале читав један круг, везујући за сваку по који историски догађај са кога је она важна |
м и достојним вођом као покорни јагањци за чобанином својим, и рођеним ће главама заклањати да |
сам ни био ни убио.{S} Убили га хајдуци за паре.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Милош опет прог |
Смелост и успех често су две разне речи за једну исту ствар.</p> <p>Но како код Милоша ова унут |
у слободне према Карађорђу.{S} Он јамчи за ред и мир у народу, а с Карађорђем што учини да је у |
Да није устао, повампирио се и сад трчи за мном?“ Од саме ове <pb n="130" /> помисли њега хвата |
чесмо и улазисмо у ватру, па после трчи за царевима по целој Европи и обијај прагове код свију |
бом, кроз сумрак, види како друмом трчи за њим некаква чудна прилика, налик на човека без главе |
лињеш ли се?...</p> <p>Духовник се маши за велики, лепо изрезани и у сребро оковани дрвени крст |
очи све оно што ми се накупило на души за ово 5—6 година лутања по туђини.{S} Јес, да се људск |
Разговетно се могло познати како облак за облаком наилази и силази с висока чела старчева, пре |
стајала је на вратници и гледала у мрак за колима.{S} Лака тројка летела је равницом као оно ла |
на обилази сва она места, куда је човек за живота пролазио!...{S} Ала би то лепо било, кад би д |
у пун негодовања:</p> <p>— Јазук, јазук за Србију!{S} Стид и грехота шта се од ње данас ради!</ |
> <p>— Ја се, бога ми, најо, прибојавам за Бата-Ђоку! — рече Чолак Антиница, намештајући копчу |
зир ништа ми не јави, како да се владам за тај случај — питао је Милош.</p> <p>— Прати абер одм |
ле с тим твојим кучетом, да не спљискам за душу и теби и њему сад овога часа, — шкргутну опет з |
једнаки, ако се истински разуму.{S} Сам за се ни један балкански народ не може створити ништа т |
рече Павле испрекидано, и као да је сам за се говорио.</p> <p>Милош га погледа мрко.{S} Вујицу |
ничког Милана Обреновића, а после и сам за се.</p> <p>У тој суровој школи живота, Милош је науч |
Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао за ову ватру што су је Цукић и остали |
.{S} Турци не би мени веровали да нисам за то ништа знао, па да им се жив на жеравици печем.{S} |
ију, да што тражим, да поново што течем за се, не идем ја тамо да што узмем већ да дам још једи |
једати као бесно псето!...{S} Запињу им за очи Милошево богатство и господство.{S} Пакосни зави |
није, полазећи с руским мајором Орловим за Русију, Карађорђе заустави у Карловцима и поиште од |
ударца, но кад ми дошаптавате да молим за милост онога, пред чијим се ногама ваља крвава глава |
име, са свима <hi>парадама</hi> обичним за тај случај.</p> </div> <pb n="270" /> <div type="cha |
уди да томе злу што скорије стану ногом за врат.</p> <pb n="65" /> <milestone unit="subSection" |
појми да се дигне и дочепа десном руком за балчак сабље, која му је лежала преко крила, и извуч |
ед ратове кад се угледнији људи спремом за рат компромитују у очима Турака, па се побоје за гла |
а кренуо за Смедерево, с крвавим писмом за Вујицу (7.{S} Јула).</p> <p>Ту је Карађорђе провео т |
рђа у Србију и ту да сврши с њим једном за свагда.{S} Тај савет чуо је од самога везира београд |
ску сабљу, са жељом да Ђорђе њом једном за свагда пресече ланце проклета робовања које притиску |
а твој долазак, мислим да ће сви листом за тобом кренути.</p> <p>Ове последње речи Карађорђевиц |
ажна помоћника џелатова дочепаше, један за једну други за друго струку и повукоше.{S} Бедни кне |
а црвенкасте крваве мехуриће који један за другим прскају.</p> <pb n="125" /> <p>У таквим трену |
ам дуго ходао по оџаклији и редом један за другим мерио и оцењивао факт за фактом, шта ће бити |
.{S} А мртваци су сложни; они иду један за другим и гину један за другога.{S} Ето и ја, ја сам |
и; они иду један за другим и гину један за другога.{S} Ето и ја, ја сам мајка твоја, па опет са |
аве изразима, који бележе појам невезан за какву материјалну ствар.{S} Али се слободно може рећ |
да је у Пожегу ушао го голцат, привезан за коња с главом окренутом доле, са задњицом у вис, из |
ат саветовања био је ипак веома повољан за Милоша.{S} Решено је, да се зборски пише руском цару |
да ће их Цукић дочекати киван и спреман за отпор, али како се изненадише кад оџаклију нађоше ми |
реском одскочише унутра.</p> <p>Спреман за напад, Марко одмах убаци у одају велику гужву упаљен |
живео.</p> <p>Тако је Карађорђе изабран за вођу балканског, под чију је команду имала стати сва |
РОМЕНА ПЛАНА</head> <p>Пошто је изабран за заједничког вођу, Карађорђу бејаше засела у главу са |
и од устанка и како је народ расположен за нову борбу.</p> <p>У први мах Карађорђе се био склон |
је рашчишћен и поравњен круг, спремљен за губилиште, где ће се тога дана извршити погубљење кн |
е би што наредило и нашао се неки начин за његов повратак.</p> <p>Милош се загледа у духовника. |
а ништа не тражим, али је срамота да он за мном шаље људе, који ће ме чак амо по Русији пањкати |
негиња га је слушала пажљиво.{S} Кад он за тренутак застаде, она уграби и рече:</p> <p>— Завиде |
<p>— Знаде, море, па још како знаде он за себе, само не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га пр |
<p>Ђорђе је отворено говорио, да се он за сад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и сувише зауз |
ара) везиру да <pb n="262" /> узме изун за излазак, па да се ствар одмах свршава и да се не дан |
ажити.{S} Кнез Милош га је употребљавао за поверљиве, опасне задатке, кад је требало казнити ка |
о врате.</p> <p>Карађорђе је распитивао за остале војводе што су живели у Кишињеву или у околин |
езиров заступник бејаше се заитересовао за вештога главосечу; желео је да га обдари те упита, к |
а у Цариграду, који се живо интересовао за догађаје у Србији.</p> <p>— Црните ме пред двором ка |
умом, а Вујица је још те ноћи отпутовао за Паланку.</p> <p>Брижан и замишљен јахао је те ноћи В |
.{S} Маре ти они за народне послове као за лањски снег!{S} Да је њима да су сви кнезови и на мо |
удали.{S} Али још он не бејаше замакао за колибу, кад се Карађорђе трже и скочи.</p> <p>— Еј ш |
црвене чизме.{S} Од оружја сада је имао за појасом два сребрњака, с обичним зеленокорим ножем и |
неш.{S} Кад сам га <pb n="24" /> узимао за момка, имао сам с господарем овакав разговор, он ми |
да Бог сачува, нисам за времена дознао за ову ватру што су је Цукић и остали спремали, но да ј |
итог командира, који је лично одговарао за резултат потере.{S} Али и ако је потера била веома о |
{S} Ето, то је место Вујица био изабрао за склониште Карађорђу и после њина прва састанка, Вуји |
ни по мушијама.{S} Нарочито је разбирао за војводу Луку Лазаревића, Ненадовића, Илију Чарапића |
ишчекивати сем срамоте за се, а робство за своју домовину?{S} Балканско је тропоље узаврело.{S} |
рђе је у неколико био и згодно средство за Милоша, јер је њиме згодно могао плашити и уцењивати |
мци. (Лисовић који је из Београда повео за Смедерево ове момке, с једним се момком био склонио |
<p>Али с друге стране, Карађорђе је био за Милоша стална и голема опасност, особито у случају к |
, моћи ћу да докажем да се нисам грабио за власт, јер ће свет видети како добровољно уступам др |
оси Вујица од Милоша; да ли му је јавио за његов долазак и шта ли је Милош одговорио.</p> <p>Њи |
и људима — јер сам уверен да сам радио за добро народа — но да погледамо у будућност и да те т |
јурио кроз пусте снежне равнице и молио за милост земљу и небеса.</p> <p>Наједаред коњ му се по |
је Милоша, сећао се шта је овај починио за 2—3 последње године и бојао се да му се повери.{S} С |
ого живео, али не бих мој живот трампио за хиљаде других.{S} Насекао сам се силне турадије, нај |
сишао у тамно двориште, мрак се склопио за њим и више се није знало ништа, где је и шта је с њи |
допратио чак до Мајевице и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, господару!</p> <p |
атке борбе и колебања.{S} Ствар је крио за се, али на основу тих позива, већ се почео спремати |
ке око Милоша, који се већ бејаше машио за пиштољ и повика:</p> <p>— Не, господару, ако Бога зн |
изрека „циљ оправдава средство“, и ако за њу нису никад чули, нити су кад о њој премишљали, а |
рава да ту пресуду извршим?...{S} И ако за све то имам право, имам ли право да то чиним сам, не |
рити, шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако за то време, док ми један другоме шаљемо аброве и порук |
у нешто шушти.{S} Он се окреће и далеко за собом, кроз сумрак, види како друмом трчи за њим нек |
ноћи.{S} Шта је мучних мисли прохујало за то неколико часова кроз његову болну главу!</p> <pb |
о што се с толико муке и јада накрпљало за ове две последње године, било би слишћено за неколик |
о година доцније.{S} Обично би се рекло за неупутна и обесна човека:</p> <p>„Море, бога ми ће и |
е многи наоружани људи.</p> <p>Унаоколо за плот били су повезани многи спремни коњи, а неки су |
сле лук и вода.{S} Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао да пита кнезове, ш |
дубину Русије.{S} Кад му то није пошло за руком, он се сад претвара како је бојаги променио ми |
де је опет ракија, а ено и натеге онамо за таванском гредицом — све је ово божије па ваше, расп |
имим изађи само за један тренутак, само за часак!{S} Ево, врата нека стоје ошкринута.{S} Да про |
пустили и у свет утекли.{S} С тога само за њима нити би ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али |
арића, и да Марашлија све то угађа само за своју душу.{S} Но њему је најзад било све једно.</p> |
ац јео!{S} Богом те братимим изађи само за један тренутак, само за часак!{S} Ево, врата нека ст |
јад.{S} Колико су људи испребијали само за ово неколико последњих дана!{S} Хвалиш се да си одаг |
ико сам добра ја учинио овој земљи само за ове три четири године, од кад они утекоше!{S} Зар би |
богом и св. Јованом да тајну чуваш само за себе, и да је ником не издајеш, бар за неко време.</ |
; кнез Симу уловио, сад уздише још само за тобом.{S} Још да се напије твоје крви, па је после м |
мо лептирове за длаке, а длаке закучимо за лађице, па их пустимо у бару код наше чешме.{S} Лепт |
е народ, а Турци не знају за другога но за господара Милоша, и да што буде, они би њега за врат |
је донекле, али само у пола.</p> <p>Но за првим дошло је убрзо друго писмо Милошево.{S} Истина |
ло само да Милош нареди што је потребно за извршење.</p> <p>Милош је једнако хукао, као човек к |
теристи изабрали су <hi>те</hi> недавно за вођу, и већ сте и заклетву положили.{S} Али по нашој |
ти кишињевски ђенерал губернатор, једно за другим изаслао три курира, да јаве аустријским власт |
уморе страшним мукама.{S} То је стидно за Србију, која је досад била дивна заточница слободе, |
е две последње године, било би слишћено за неколико дана, и Србија и Срби понова би пали у голе |
p> <p>Да су ова решења испала неповољно за Милоша, он је већ унапред био решен, да их не верма. |
уверавајући ме да ћу тиме учинити добро за саму земљу.</p> <p>После овог разговора, Карађорђе ч |
шабачки и то опет лане (1816.), наскоро за Молером.</p> <p>Кад су кнезови предали Молера Турцим |
Паланке, те да разабере чује ли се што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?...</p> <p>Поузд |
не су му грчевито дрхтале, као да нешто за се шапуће.{S} Његово сухо, смежурано безбројним бора |
дана кад се Лисовић из Београда кренуо за Смедерево, с крвавим писмом за Вујицу (7.{S} Јула).< |
ког митрополита, који такође бејаше чуо за долазак Карађорђев, па га је молио, да му укаже ту ч |
Јес, јес, да ме отерају где српско ухо за моје име никад чути неће...{S} А можда би још боље б |
> <p>Но Драгић га мало охрабри, али поп за дуго није могао да се разбере и јасно да схвати шта |
за себе, и да је ником не издајеш, бар за неко време.</p> <p>Милош се бејаше узневерио.</p> <p |
арка, преклињући их наизменце да се бар за тренутак умере и стишају.</p> <p>Но ни једна страна |
шао на згодну нову замисао, која би бар за неко време могла окрпити његову вечно подерану кесу. |
старешине били су диван официрски кадар за нову устаничку војску.</p> <p>Најзад од свију балкан |
аховања од Карађорђа начинити нов извор за своје приходе.</p> <p>Карађорђе је био мрзак и опаса |
за најдостојнијега — он даје свој глас за Црнога Ђорђа, јунака од кога је Стамбол дрхтао, и ко |
тан је проналазак; то је права благодет за човечанство.{S} Пре свега она ради веома брзо, и за |
као из књиге да читам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није говорио овако |
м један за другим мерио и оцењивао факт за фактом, шта ће бити ако учини овако, а шта може наст |
и Ђорђе, где је за сад највећа опасност за ствар, којој су се одали.</p> <p>Карађорђе брижно ма |
одсеку сви укупно, па да се то једанпут за свагда сврши.</p> <p>Милош је одречно вртео главом.< |
раше.</p> <p>Кнез Сима напред, а Драгић за њим.{S} Они су ишли ћутећки, мирно и достојанствено. |
ицу.{S} Те јагањце бејаше заклао Драгић за душу изгинулима.</p> <p>Ту су сви момци ручали, напи |
а, но што сам ово доживео!</p> <p>Цукић за тренутак као да потону у мрачне и тешке мисли.{S} По |
них дасака.{S} Гледао је зорно у колибу за један тренутак.{S} Затим наслони секиру у крај себе, |
знам, то је: оштра секира па Милошенду за врат ушником.{S} Кад он секиром убија друге, право ј |
ко поручује и распитује, бирајући згоду за повратак — примети Милош.</p> <p>Милош, који је дотл |
његову врховну војводску власт, да пођу за њим и да испуњавају његове заповести.</p> <p>Ствар ј |
најгорих јаничара.{S} Кудгод они прођу за њима остаје кукњава и јад.{S} Колико су људи испреби |
ирни људи, буне народ, а Турци не знају за другога но за господара Милоша, и да што буде, они б |
сви с њоме подједнако поносе и сматрају за дику, кад могу рећи: „Србија је наша домовина“.{S} Т |
без газде, па да се ту сви понамештају за кнезове и војводе.{S} Тек што је отрљао крмељ с очиј |
акше преко Србије заинтересовати Русију за народни покрет на Балкану, и изазвати је да узме нар |
Шта ли ће, боже, чинити Турци, кад чују за <pb n="217" /> твој долазак.{S} Тек они ће се помами |
ји стари ратнички другови само док чују за твој долазак, мислим да ће сви листом за тобом крену |
ила пружила своју ледену аветињску руку за јуначку главу вождову.</p> <p>Као што смо видели, да |
у и без питања султанова, па опет пушку за крај, ка што смо и научили.{S} Кума Милош и кума Вуј |
ошенда могао пашовати.{S} Брига је њему за Србију; он ће сутра продати сва права српског народа |
ахат хода.{S} Овда онда кад би на друму за тренутак замукло клопарање кола и јаукање стоке, кро |
задња одељења, која гоне захиру и храну за војску, пленио их и вазда се враћао с богатом пљачко |
још рано с вечера понука госте да седну за пуну трпезу, и даде им пример.{S} Али после једног-д |
Ђорђа и Красиса, који су имали да крену за њима.{S} Тако је и учињено.{S} После кратка разговор |
<pb n="265" /> <p>Видећи да сви нагињу за оштре мере, Милош се чисто вајкао:</p> <p>— Море људ |
било по реду па се онда пусти у потеру за Чимбарлијом.{S} Нађе га пијана с дружином у једној м |
ту Грка, и највеће личности сматрале су за особиту част да учине лично познанство с Црним Ђорђе |
и заслужне мужеве и трудбенике, који су за отаџбину <pb n="45" /> своју крв лили.{S} А да ћеш и |
богатства и господства својега; који су за собом водили сјајне свите све у суху злату и алему, |
ли ти дани бујне вреве и живота били су за београдске Србе уједно и дани страха и туге, јер они |
, ови састанци Милоша с народом били су за њега нов триумф, нова слава, и он је и ову прилику у |
а и сам шта треба!{S} Таке трице и нису за оваке послове — шгргутну Марко зубима.</p> <p>Није с |
е да је господар и војвода.{S} Али нису за то криви ови слепци овде, већ они матори душмани оту |
рђе је био добро расположен.{S} На путу за Драгићево трло он је често заустављао Наума да му по |
од бунтовних кнезова већ је био на путу за Београд.</p> <p>Из даљине још се чула песма веселих |
вој долазак.{S} Тада, у љутини и страху за свој положај, Милош би био кадар да учини све.{S} Ов |
затекоше где надељава обруч на баквицу за воду, а једно од његове деце, мушкарчић, од својих д |
ујица је наваљивао да одмах јаве Милошу за његов — Ђорђев — долазак, али Ђорђе је то одбио.{S} |
} Ти оде Богу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни побро.{S} Обојица ћемо изаћи пред |
е чека Науме! — рече Ђорђе.</p> <p>— Их за бога, господару!{S} Зар још овде да се чами!{S} Мене |
спасу главе заробљених Срба, а не да их за ту плату Турчин посече.</p> <p>— Није!{S} Теби се св |
зад хукну и једва простења.</p> <p>— Ух за бога, људи, немојте то од мене искати, кум ми је, ак |
та и пријатеља, с којима се тужни певач за навек растајао.{S} А на крају свакога одељка, песма |
ма, те се свак бојао да рекне добру реч за Карађорђа.{S} Кад су Н. Ичка упитали шта да чине с К |
иришљаву отаву, што је брижљиви кочијаш за њих бејаше накосио.</p> <p>У кући Ђорђе нађе будна и |
продати и земљу и народ и што год хоћеш за један реп турски.<ref target="#SRP18933_N2" /></p> < |
реклињање, да се Марко заустави бар још за који тренутак.</p> <p>Али стари хајдук само шкргутну |
ype="notes"> <note xml:id="SRP18933_N1">За време Турака у свакој кнежини био је по један Турчин |
забрани мешање у српске послове.</p> <p>За случај да Карађорђе ненадно бане у Србију, решено је |
су му вириле само оковане ноге.</p> <p>За Петром уђоше на прстима Марко и његов слуга Никола.{ |
уком одлучно и даде знак Николи.</p> <p>За тренутак у одаји је владала мртва тишина.{S} Нејасан |
, па га онда пустите амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђе човек повисока раста, књаз га доч |
да то богато награди и позлати.</p> <p>За Марашлију, сем богатих дарова од Милоша, то је била |
њи да се буни и на оружје диже.</p> <p>„За састанке ја незнам, шта би ви управо хтели?{S} Хоћет |
же бити мало доцније; али ако се сувише забави, г. митрополит нека га не чека.</p> <p>Два пуна |
ени боравиште.{S} Вујица се нешто много забави и Карађорђу је то почело бивати сумњиво с тога у |
Тешко га је мучило што се Вујица толико забави, и како до сад нема никаква гласа од њега, а оти |
— „Шта учини до сад и где ли се толико забави?“ — поновио је Карађорђе бар десетак пута, ходај |
ака његова реч, као оштар дворезни нож, забада се право у патриотско срце искупљених родољуба.{ |
крупно зло, да их ово снађе.{S} Није се забадава зуцало о новој буни!{S} Не море бит’, да нијес |
Милош је хтео чак и пред самим собом да забашури своје неумесно трзање.</p> <p>— Откуда ноћас, |
и Карађорђевој.{S} Да би колико, толико забашурио свој отоични говор он рече даље:</p> <p>— Без |
авао Добрњца, а свакако ствар је ваљало забашурити, и Карађорђе је то и покушао.{S} У томе згод |
из његове одаје.{S} И док је митрополит забезекнут стајао и премишљао о значају ђенералових реч |
адости.{S} Али видећи да људи још стоје забезекнути, она прискочи Стојану, трже му бурмутско си |
по овакој урнебесној ноћи.{S} С тога је забезекнуто гледао и тек кад човек проговори, он га поз |
акћући у гомили; мрак секну и у наоколо забеласаше се предмети у јутарњем расвитку.</p> <p>Ватр |
не ледене руке, што се као оштро жељезо заби у груди и дочепа га за само <pb n="133" /> срце, т |
тек онда дивотно изгледати, кад на врху заблиста овај красни, злаћани крст који се тако блешти, |
ош гледају, да још виде и у њима као да заблисташе две сузе, две последње сузе...</p> <p>Језик |
<p>У Карађорђевим упалим, светлим очима заблисташе сузе.{S} Он окрете главу на страну и убриса |
премајући се за нов устанак, Грчка није заборавила крваву лекцију из последње побуне своје.{S} |
лио на своју худу судбину.{S} Сви су га заборавили, сви су га напустили, његова најближа родбин |
не засипље за врат.{S} Ако су сад други заборавили, ти још добро памтиш, у каквом је стању и ја |
паре?</p> <p>— Бог добре људе никад не заборавља — рече Врљо с подругљивим шеретским осмехом н |
ђе у себи и у јуначком прегнућу, на мах заборавља све тешкоће и почиње се пењати уз горостасни |
оји се буди из дубока сна.{S} На махове заборављао је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наје |
изглављивати врата.</p> <p>Најзад није заборављена ни секира.{S} Снажним ударцима сам Штитарац |
У зачетку и он је, наопако му било, био забраздио далеко; и он је хтјео трагом онога Црнога.{S} |
ме бити ни нама скупа.</p> <p>— Ти опет забраздио!{S} И њима је ту једини спас.{S} Милошенди тр |
ашњост велике руске царевине и да им се забрани мешање у народне послове у Србији.</p> <p>Добрњ |
Карађорђа, тргне дубље у Русију и да им забрани мешање у српске послове.</p> <p>За случај да Ка |
ам народ похватао, и да ја нисам строго забрањивао, њих би сам свет побио, не би их ни пустио д |
одине, још онда, кад га је оно Јаков на Забрежју наговарао да и он с осталим старешинама пређе |
ађорђе много преза од Милоша, и Анта се забрину и био је готов све да чини, само да се Карађорђ |
јица доћи.</p> <p>То Карађорђа још више забрину.{S} Он је опажао да се нешто плете око њега.{S} |
аква комешања, те се и сами усплахире и забрину.{S} Код њих онда настаје опште неповерење према |
оме може познати да је нешто узнемирен, забринут и нешто очекује.</p> <p>Све ово не може да се |
Милош је у <pb n="120" /> вече био врло забринут, и ако му је решење кнезова било сасвим по вољ |
је жустро погледао по оним растуженим и забринутим лицима, код којих је његов говор збиља изазв |
ле што не накачи због тога — рече Милош забринуто.</p> <p>Док су Вујица и Милош овако говорили, |
не би се толико препао.</p> <p>У првој забуни није знао шта да чини, али лупање се понови и Ми |
имати без њих.{S} Користили су се мојом забуном, у којој сам био после тешке болести, и невољом |
господару! — рече духовник с очевидном забуном. — Толико могу рећи са сигурношћу — људи негоду |
ражи начина како би изравнао ове опасне заваде.{S} У ствари видели смо шта му је био главни сме |
Србији.</p> <p>Добрњац је одавно био у завади с Карађорђем, још од 1811. године, када је зајед |
о, њих народ куне, што су га са Турцима завадили, па га напустили и у свет утекли.{S} С тога са |
код обе стране све љућу раздраженост и заваду.</p> <p>Гуркајући се тако, Петар и Марко најзад |
а ватра, седела је на скромној постељи, заваљена на високо узглавље од јастука, стара кукуљава |
бокова, нападао је ноћу, збуњивао је и заваравао да не зна откуда ће ударити права српска сила |
Карађорђевом преко румунских међа и да заварају ђенерала да више не шаље своје извиднице, кад |
на једаред збрише целу ту ровиту зграду заваркавања:</p> <p>— Убити Карађорђа!{S} Зар Карађорђа |
имаш у рукама, а њина обећања празна су заваркивања, у која нико не треба да верује.</p> <p>— Н |
и испражњену торбу, бацну главу унутра, завеза је одозго и добро притеже па је пружи момку до с |
траха су велике очи.{S} Ви одмах видите завере и презате, сад ћу ја подићи буну у Србији.{S} То |
о несретни, да код нас вечито мора бити завере, гложења и претеривања, чим се мало неки успех п |
свет, свет.{S} Прости људи лако се дају завести вештим обећањима, а кад се једном заглибе онда |
да што живље настане око извршења своје заветне жеље, која се већ била дубоко улегла и у душу и |
оно срце, да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву малу преграду у д |
ак застаде, она уграби и рече:</p> <p>— Завиде!{S} Па тешто, нека завиде, Богу хвала, имају и н |
ече:</p> <p>— Завиде!{S} Па тешто, нека завиде, Богу хвала, имају и на чему!{S} Али ти то и не |
шево богатство и господство.{S} Пакосни завидљивци, сви би хтели да буду књажеви и господари!{S |
ој је зачетак био тако скроман и у таму завијен!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Милош ј |
е из уста у уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у писму каже, па то још горе није хтео.</p> <p |
тављајући свака путничка кола „да у њих завири,“ Карађорђе с Наумом боравио је скривен у једној |
аље виде да неке даске леже оборене.{S} Завирујући око тога, он уђе унутра, и жестоко се трже, |
од његова одсудна и успешна прва корака зависи све... апсолутно све!...</p> <p>Услед тога сумор |
аду своју и верују да сав успех од мене зависи.{S} Да ми је да то њихово надање не остане напра |
већи значај и од њеног учешћа у покрету зависио је у опште успех целе ствари.{S} С тога се веом |
кад <pb n="40" /> се над његовом главом завитла крвава џелатска секира! „Ето, како ме и Драгић |
Незнани певач тужио је у песми за милим завичајем и праштао се с њим.{S} Сећао се детињства, ка |
ало грозним, крвавим сузама.{S} У одаји завлада мртва тишина.{S} После дуга ћутања, њу прекиде |
иму и Драгића.</p> <p>Мртва тишина опет завлада на губилишту, а у даљини чуло се само нејасно к |
после Карађорђеве пропасти Турци понова завладали Србијом, Врљо се одметнуо у хајдуке (а хајдук |
— У мишију рупу, ја се сад под старост завлачити не могу, нити могу батином терати људе који к |
стати на неке уредбе, које је Карађорђе заводио по савету Младена Миловановића, у намери, да ог |
чан, сиромашки обучен дечко, који је са заводнелим очима и с притајенин дисањем нетремице прати |
где се тако ради.</p> <p>Оцу Мелентију заводнише очи.{S} Псуј ме, господару, можда је и лудо ш |
тамо амо по соби и ћутао.{S} Овда онда завртео би главом и дубоко уздахнуо.{S} Најзад стаде пр |
ђе, и његов разговор с војводама био је завршен.</p> <p>Од Чолак Анте, Карађорђе је отишао српс |
етовања, која су трајала читав сахат, а завршила се споразумом да прво писмо Карађорђу напише с |
зар је ово моје место?{S} Зар овако да завршим ја који сам својом рођеном руком убијао војника |
ога родољубивога срца.</p> <p>Јоргаћ је завршио свој говор питањем: смеду ли синови Јеладе још |
и говор му је био жив и пун полета.{S} Завршујући га он рече:</p> <p>— Видиш, Науме, овде је н |
умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш — примети Милош.</p> <p>— Онда је најбоље домам |
рајала борба, у коју су једном прегли и загазили; док је било наде да се нешто може извојевати, |
ићем и с толико другим.{S} Он је дубоко загазио с Турцима и не верујем да може више назад.{S} Њ |
Кнегиња изађе, а духовник и кнез одмах загазише у жив разговор.</p> <p>— Духовниче, да те нешт |
ћи: то наша мука и тековина и јесте.{S} Заглавимо ли ми, они могу отрести скуте и рећи: <pb n=" |
уздахнуо.{S} Најзад стаде пред Милоша, загледа му се добро у очи и рече јасно, али потресено.< |
аде.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа познати! — мислио је Милош у |
лнике, главни џелат узе последњи пут да загледа хладно гвожђе, које ће се за који тренутак загр |
— рече старац јасно, и наже се да боље загледа двојицу незнаних путника.</p> <p>— Он је.{S} Ок |
еш ту?...{S} Ко ти је то?</p> <p>У томе загледа боље, али Марка не могаде видети, јер он одступ |
глави.</p> <p>После ових речи Вујица се загледа у Карађорђа, очекујући шта ће рећи на ово после |
ој Ђоко, боли, ја како!</p> <p>Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго га је гледао нетремице.</p> <p |
ји је дотле ходао, стаде сад и чудно се загледа у Врља, после оних његових речи.</p> <p>— Бога |
ачин за његов повратак.</p> <p>Милош се загледа у духовника.{S} Изгледало је, као да се предоми |
Предајући им пасоше натраг, кнез Максим загледа добро у очи онога дугајлију.</p> <p>— Бога ми, |
екаква црна неразговетна маса.{S} Марко загледа боље.{S} То је био Цукић.{S} Лежао је згучен по |
Виђите домове наше, виђите хареме наше, загледајте харове наше, наше ризнице и пусатнице (оружн |
газе и да тој опасности из близа у очи загледају.{S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И камо |
ављивала средовечна глава и брижљиво је загледала све с којима се њена тројка сретне.{S} Ова че |
сада одсекла бар <hi>50</hi> глава.{S} Загледао ју је редом, почињући од петице па идући горе |
ко ухватио.{S} Кнез Максим радознало је загледао непознате госте, али их у сумраку није могао д |
хода мало, и за то време два три пут је загледао у сахат.</p> <p>— Што ли то нема кума Вујице! |
ек.</p> <pb n="252" /> <p>Чим га бејаше загледао, кнезу паде на ум Карађорђе.{S} Овако је он би |
рагић.</p> <p>Стојећи, Драгић се бејаше загледао у онај светли зрачак, што је тако чудно трепта |
е познајем ни једнога.{S} А нисам их ни загледао!...{S} Ти си их боље видео.</p> <p>— Превезесм |
о јако обрадовало).{S} Пошто ју је прво загледао споља, он је на једном извади, прекрсти се, по |
</p> <p>— Није, господару, но сам нешто загледао око трмака, па ме пчела ујела — рече Драгић.</ |
вести вештим обећањима, а кад се једном заглибе онда газе даље из страха од одговорности.</p> < |
рне земље, и тамо да нађе решење чудним загонеткама, које су му душу трзале.</p> <p>По каткад з |
рече нешто — две последње неразумљиве, загонетне речи, што их одсечена глава каза простору и в |
дно гвожђе, које ће се за који тренутак загрејати у топлој крви људској.{S} Он диже према себи |
и ледену кору, да врелим љубавним дахом загреје земљу и измами из ње хиљадама плодних кличица, |
.. — и пружајући Петру пиштоље Цукић га загрли и пољуби и додаде:</p> <p>— Других сведока нема, |
у примакоше и наместише тако, да ногама загрли тај трупац, па му онда и ноге добро везаше.{S} Т |
е и познале две јуначке душе и одмах се загрлиле, да тако после остану до у саму смрт.{S} А да |
љубичица у подножју столетна храста, у загрљају његових снажних жила, већ помаља своју плаву г |
ога матере прокуну...</p> <p>Старица се загрцну.{S} Дуго је ћутала и жмурила...{S} После додаде |
> <p>После ових речи Карађорђе се чисто загрцну и ућута; мало после прокашља се и опет продужи. |
улетити у нову ватру, особито кад Муја загуди из Београда топовима.{S} Овај свет, што још једн |
арчицу варива — то је све...{S} Сузе га загушише и старац покри лице рукама.</p> <p>Гитарић је |
ву неразговетну реч, или пусти по какав загушљив узвик, а глас му је храпав и промукао.{S} Поче |
ишу у вечерњој тишини, после дуготрајње загушљиве јаре.{S} Голема река, широко тихо Дунаво, ћут |
одломке кора, а уз то је осетио како га загушује мокри натрули задах што отуда бије.</p> <p>Мра |
их одржао задану реч.</p> <p>— Ама, зар задана реч према Милошу?{S} Зар да сверујеш веру у кори |
био последња кукавица кад не бих одржао задану реч.</p> <p>— Ама, зар задана реч према Милошу?{ |
у могао то учинити.{S} Ја сам кнез Сими задао моју поштену реч, <pb n="39" /> да ћу с њим истра |
хетерија Науму била поверила велеважни задатак — да буде као нека њена (хетерина) контрола над |
ито му је олакшавало да што боље испуни задатак који су му грчки родољуби поверили.</p> <p>Али |
родољуби поверили.</p> <p>Али сем тога задатка, Наума је само срце вукло да се нађе крај Карађ |
га је употребљавао за поверљиве, опасне задатке, кад је требало казнити каква турска зулумћара, |
Добрњац ишли су у Петроград с нарочитим задатком да код рускога двора израде то удаљавање Карађ |
јаги, имао да пита кнезове, што не држе задату реч!...{S} Није, дакле, ту вајде уздати се у њин |
е осетио како га загушује мокри натрули задах што отуда бије.</p> <p>Мрак је.{S} Он једва назир |
велике и величанствене природе, коју је задахнуло пролеће и која се ево буди.</p> <pb n="16" /> |
а тешко замишљена, а обадве шаке бејаше задела за појас.{S} Тројка се полако губила у јутрењем |
мео боље но ико да се нашали, да човека задене и да изазове општи смех.</p> <pb n="111" /> <p>Т |
о је све гушћи.{S} У томе сутону Никола задену пиштоље за појас, саже се, узе нешто што је стај |
Он ћутећки пружи руку, узе шољу и опет задими.{S} Ћутао је и сркао каву, полако пуштајући густ |
зан за коња с главом окренутом доле, са задњицом у вис, из које му је стрчао запрцан огромни во |
односе и познанста, и да би га што боље задобили, донекле су га упознали са својом спремом и пл |
ection" /> <p>Милош је изашао од везира задовољан.{S} У колико се могао ослонити на реч Турчина |
сам уничтожио</hi>.{S} Народ је у свему задовољан“.<ref target="#SRP18933_N5" /></p> <p>У једно |
било би доста мегдана, где би се могло задовољити и његово необуздано властољубље.{S} Овако, а |
говарали, па се онда растадоше, обојица задовољни с постигнутим резултатом, у коме је сваки гле |
овој големој царевини сви буду срећни и задовољни и да уживају сваки рахатлук, који им је милос |
у победу дочекам, па бих онога тренутка задовољно склопио очи и рекао бих да умирем као најсрећ |
авна и на џелатовом лицу указа се израз задовољства и поноса.</p> <p>Џелат извади из мазалице п |
е, али је допуштао да може бити и каква задоцњења.{S} А можда и Карађорђе неће тако брзо долази |
дрмуса:</p> <p>— Хеј, момче!{S} Да ниси задремао?{S} Што си се ућутао?{S} Говори!{S} Време прол |
рзо, али су се на банатској страни дуго задржали, јер један од ове двојице, што пређоше, нешто |
ше у оџаклију.</p> <p>— Добро те нађох; задржао сам се код Турака у великој кави, па сам се бој |
е спусти и узе се вајкати што се до сад задржао.</p> <p>— Узели се нешто у разговор с кнезом Ак |
тигао Карађорђе.{S} Па како се прилично задржао, Карађорђе наговести да би добро било да когод |
код њега, али митрополит рече да ће га задржати код себе.{S} Ђорђе се жалио да има јаку главоб |
Штитарац што не посумња, што се оволико задржаше и да не груне унутра.</p> <p>— Зови га — викну |
а једаред онај зрачак побледе, малакса, задрхта и угаси се.</p> <p>— Збогом моје мило, моје дра |
утекоше!{S} Зар би њему, бојаги, с тога задрхтала рука, што сам овоме народу до сад ја очувао д |
80 глава турских, па никад ми није рука задрхтала овако како теби дрхће.</p> <p>Призор је био у |
којим су први пут, после Косова, Турци задрхтали; њега који је девет пуних година прослављао и |
мрло племе српско; јунак, пред којим је задрхтао горди Стамбол, погибе мучки и крвнички убијен |
лаве додирујући скоро земљу, још једном задрхташе сви мишићи на њеном облом, као прекаљени чели |
и замишљен.{S} Ђорђе је седео мрачан и задубљен, грицкајући нокте и погледајући почешће испод |
његова другарица у игри, док се он сав задуван, са зајапуреним обрашчићима, и као жеравицом жи |
улице у другу, тројка с нашим путницима зађе прилично дубоко у тако звану румунску махалу.{S} П |
ишће се нагушено дизало у вис.{S} Милош зађе и потапка га одозго ногама, ситнећи све стопу уз с |
ало куд ни камо, Петар већ виде да мора зажмурети.{S} Нема сумње, заповест је од господара.{S} |
зрака и скочи на ноге.{S} Ланци на њему зазвонише тако звучно да одјекну цела тамница.{S} Други |
и био у земљи они би од народа презали; зазирали би да свакога часа може планути нова буна и не |
с опет страшљив, да је и од своје сенке зазирао.</p> <p>Страх га је обично спопадао у јутру, ка |
речишћени сви од којих је Милош највише зазирао.</p> <p>Још је остао један, али најопаснији — Ц |
ан Турцима, а нарочито је од њега морао зазирати београдски везир.{S} Али знајући, да ће Милош |
уке и запињања.{S} За тебе не може бити зазорно да то признаш и да рекнеш народу срдачно хвала. |
, па се опет тргох.{S} Бејаше ми некако зазорно, као велим, кад се он крије и неће да се каже, |
ујо, али како ћемо!{S} Да неће бити што зазорно!?</p> <p>— Како ћемо? — Секиром у чело.{S} Мртв |
лиш? — рече Милош јетко, а доња му усна заигра.</p> <p>— Шта ћу га жалити?{S} Пас му главу поје |
е на једаред чисто трже, доња му вилица заигра, а зуби зацвокоташе као у грозници.</p> <p>— Ах, |
еустрашиви Карађорђе осети како му срце заигра у грудима.</p> <p>Као да су се небеса сурвала, и |
оје су му душу трзале.</p> <p>По каткад заиграо би му на уснама заметак некаква чудна осмеха, у |
дило кнеза Максима, и он се бејаше живо заинтересовао да дозна који ли је ово човек.</p> <pb n= |
највероватније и најлакше преко Србије заинтересовати Русију за народни покрет на Балкану, и и |
везира.{S} И ако је већ падала ноћ, он заиска своје недељно рухо и узе се спремати, а свога пи |
сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не свршим одмах, но Ц |
че на глас стењати и кукати.{S} И он је заиста викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти м |
дух.</p> <p>Везиров заступник бејаше се заитересовао за вештога главосечу; желео је да га обдар |
е Милош вршити све што београдски везир заиште, онда у чему је он бољи од обична послушника вез |
арица у игри, док се он сав задуван, са зајапуреним обрашчићима, и као жеравицом живим очима, п |
а, кад у собу ускочи лаконого девојче и зајапурено од радости повика:</p> <p>— Чика Стојане, чи |
{S} Дебеле гране моћнога храста жалосно зајаукаше и поодкидане, као слаби листићи, разлетеше се |
је опет све у твоју вајду — рече Петар заједљиво.</p> <p>Карађорђе је дуго ћутао и грицкао нок |
љуби балкански, и штогод раде они раде, заједнички — рече Ђорђе живо.</p> <pb n="163" /> <p>— П |
крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да заједнички удесимо рад против Турака, он би се мени прв |
им било лакше да смо и ми остали, па да заједнички трпимо и гинемо.</p> <p>— И ако знам да од м |
а то спремим и да Црнога дочекам, па да заједнички грунемо на Турке.{S} Тражио је да му одговор |
и не помиње у почетку, но да помогне да заједнички ослободимо земљу!</p> <p>— Србија сама не мо |
ију, где ће га народ једва дочекати, па заједнички, као браћа, да раде и заповедају.</p> <p>Сад |
к су биле оставиле посао, који су дотле заједнички радиле — навијале су неко платно — те бејаху |
ој, код које бејаше дошао у госте да се заједнички играју.</p> <p>Карађорђева породица у то доб |
и план био остварен.{S} Међутим, док се заједнички радило на заједничком покрету у целој европс |
. најпосле споразумите се и заповедајте заједнички — рече Карађорђевица наивно.</p> <pb n="216" |
ност треба да буде споразуман, сложан и заједнички.{S} То су одавно разумели сви истински родољ |
ки изгрдимо, ако хоћеш право.{S} А наши заједнички послови и разговори остали су још пре шест г |
ас тројица.{S} Да смо сви бар, па онако заједнички да изађемо пред везира и да га замолимо.</p> |
требао да поведе све балканске народе у заједнички бој, за заједничку слободу.</p> <milestone u |
разговоре.{S} Али, пре но што се почну заједнички онако у скупу световати, кнез је желео да се |
и балкански народи сложе на једно опште заједничко дело, како су се сад сложили.{S} И ако се ов |
ЕНА ПЛАНА</head> <p>Пошто је изабран за заједничког вођу, Карађорђу бејаше засела у главу само |
S} Међутим, док се заједнички радило на заједничком покрету у целој европској турској, грчки ро |
е балканске народе у заједнички бој, за заједничку слободу.</p> <milestone unit="subSection" /> |
, да их у Србији убијам.{S} Прешао сам, заједно с њима у Босну, па их допратио чак до Мајевице |
му је Чимбарлија био запретио да ће га заједно с његовом чељади, у његовој рођеној кући и заје |
реда усмене Милошеве поруке, па да онда заједно крену Плани.{S} Остали, на броју њих 18, водећи |
p> <p>— Јутрос смо Господар Вујица и ја заједно ручали у Паланци, па после, ја се кренуо амо, а |
јине.{S} Влашка слобода легла је у гроб заједно са последњим браниоцем својим, јуначким Стевано |
?{S} Зар би вама било тесно да сте овде заједно, па да не мора ни један лутати по туђем свету, |
арађорђем, још од 1811. године, када је заједно с Миленком Стојковићем, био протеран из Србије, |
} Пре устанка, неко време хајдуковао је заједно с Главашем, но после се преда, смири, ожени и и |
њега — неваља!{S} Милош ту буну угушује заједно с Турцима.{S} Бунимо се ми после њега — опет не |
ен, ствар би била друга!{S} Могли би се заједно уклонити; али овако, он да погине, а ја да се с |
ај му какве јаде ми овде трпимо и хајте заједно с њим амо у Србију.{S} Цео народ дочекаће вас к |
еговом чељади, у његовој рођеној кући и заједно с кућом, жива спржити, ако се ма где пожали.</p |
ће и он сам те ноћи спавати ту у колиби заједно с њима.</p> <p>Кад Вујица и Наум устадоше од со |
Близу до после поноћи остали су ту сви заједно, па се после један по један почеше разилазити.< |
дару и господар Ђорђе, не би могли бити заједно у својој отаџбини, па да јој обојица будете од |
ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно мрем.{S} Биће му лакше када ме види крај себе.{ |
="135" /> <p>— Па шта, дао ти Бог овако заједно са зобницом?!{S} Какав ли је то мутавџија што ч |
војвода и другова Карађорђевих, који су заједно с њим избегли из Србије.{S} Они су ту живели са |
совића поново звао к себи.{S} Остали су заједно скоро пуна пола сахата.{S} Ту је Милош разложио |
друштва, и више од пола часа остали су заједно у побочној соби, где су се поверљиво разговарал |
онити на реч Турчина; он му је обећао и зајемчио све што је хтео.{S} Наравно, да би везир одржа |
неће мрава згазити и зликовци, који би заклали човека као пиле; мудраца, који природном памећу |
них речи и бацањем кривице на другога — заклањају своју рођену слабост, Карађорђе је наједаред |
метуо велику храстову даску, која га је заклањала са стране.</p> <p>Лево од њега, с друге стран |
чобанином својим, и рођеним ће главама заклањати да вођи не повали ни длака на глави...</p> <p |
уз лепу жеравицу.{S} Те јагањце бејаше заклао Драгић за душу изгинулима.</p> <p>Ту су сви момц |
сам са овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао га усред рођене куће његове.{S} Доста је он друг |
ова његова рођена сабља главу одсекла — закле се Ђорђе узбуђено.</p> <p>Сви присутни поздравили |
ди, прекрсти се, пољуби је у сечивици и закле се њоме, да кад је једном извуче никад више је не |
лош позва духовника који их сву тројицу закле на чување тајне.{S} По том договору Милош је треб |
> <p>— Дакле, трећи дан!{S} А ја бих се заклео да нема ни 2—3 сахата како сам овде!</p> <p>Посл |
лажне, још живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, да још виде и у њима ка |
је и све остало што треба да се положи заклетва.{S} Они да се закуну њему на верност и послушн |
не могу имати две вере, две речи и две заклетве.{S} Једном сам се зарекао и то мора бити.{S} Х |
hi>те</hi> недавно за вођу, и већ сте и заклетву положили.{S} Али по нашој памети, то је само г |
од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се да је Милошу милији Турчин од хришћанина, и |
подару, да ћеш ћутати!</p> <p>— Е, ето, заклињем се, ћутаћу, како не бих ћутао ако је ствар так |
<p>— Казаћу ти, господару, али те прво заклињем живим богом и св. Јованом да тајну чуваш само |
прекрсти се и пољуби га и рече јасно: „заклињем се“.</p> <p>Милош се и сам прекрсти, маши се з |
ине одлете.{S} То ти јављамо и то ти се заклињемо нас петоро пријатеља и другова кнеза Симе и к |
свега што ти ја сад овде поверим...{S} Заклињеш ли се?...</p> <p>Духовник се маши за велики, л |
браћа Руси за цело не би потекли да их заклоне.{S} Мене опет држе овде као каква роба, прате м |
готов све да чини, само да се Карађорђе заклони од опасности.</p> <p>Ту се мало посаветују и ре |
многострадалну нацију српску“, и да је заклони од нових беда, удаљавањем пређашњих старешина с |
кне по који црн облак, који за тренутак заклони светло сунце и тада на мах земљу застре немио с |
први, не да им он сече главе, но да их заклони и одговори пред силним и обесним Турцима.{S} Зл |
дстрешнице над главом, и тако да кажем, заклонили се да нас турски кијамет не шиба са сваке стр |
ам овоме народу до сад ја очувао душу и заклонио га да га Турци сасвим не слисте?{S} Па шта онд |
„И ово је врло добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какво радознало око откуда и вреба |
згледала околину, тек би је нестало под заклоном.</p> <p>Међутим друм, који је у почетку био пу |
није могао видети, јер је незгодно била заклоњена дебелом храстовом <pb n="295" /> даском, али |
ђе равномерно дише, а очи му стоје лепо заклопљене, он помисли у себи: — „Хвала богу, лепо је з |
остаде сам с кнезом Милошем, он устаде, закључа врата и мету кључ у џеп.</p> <p>Престрављен, Ми |
ом у крајњу собу и одмах нареди жени да закључа сва спољна врата.{S} Затим је Карађорђе рекао ж |
малу преграду у десном бисагу, па бисаг закључај — рече Марко слузи.</p> <p>После се окрете Пет |
ео, Карађорђе је могао направити овакав закључак:</p> <p>„Сви ови људи вајкају се на своје стањ |
н натраг у Петроград.“</p> <p>То је био закључак до кога је дошао Карађорђе, и његов разговор с |
бесан вук, и с дивљим урликом нападе на закључана врата.{S} Но врата су била од дебелих растови |
је онда обесветио, пљунуо на олтар, па закључао цркву, упалио је са четири стране и утекао у с |
S} Са согласијем свих дванајест кнезова закључили смо ови час да Карађорђа уклониш и с њиме свр |
е добитке у земљишту, они би онда могли закључити с Турском што повољнији мир.{S} Ако би прилик |
ошто је узјахао на коња.{S} Те букагије заковале су му ноге испод коња, те се није могао скинут |
Мичи ми се испред очију да те зубима не закољем, погани једна!{S} Одлази!{S} Одлази! — привика |
ако те мојом рођеном руком као пиле не закољем, само ако се усудиш да што чиниш против ове нар |
нералишу, изједначе и подведу под један закон.</p> <p>„Циљ оправдава средство“ — ова изрека зво |
оћете, можете се помолити Богу по своме закону.{S} То је милост везирова и то вам је допуштено. |
} А Врљо је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју сурову душу, то никад више не излази на |
да је на живом човеку, који је до грла закопан у земљу.</p> <p>Овако у овом положају ова је гл |
, и послао му људе да му покажу где има закопана оружја и два топа, да све то утроши на народне |
огине.{S} Он има овуд по Шумадији доста закопаних пара и кад би га притегли, он би имао откуд д |
егде сакривено, склоњено, можда у земљу закопано... — <pb n="310" /> и Гитарић узе разгледати п |
је Милош био добар а сад, кад се нешто закопитило, сад су сви они мудраци и паметници, и сви б |
17. века, она је ево већ у велико била закорачила у век деветнајести.{S} Она је имала ретку су |
о Чимбарлија.“</p> <p>Кад се кнез Милош закрајини с Турцима, Врљо је пристао уз устанак, али је |
лопљену на руци и упре у Петра страшан, закрвављен поглед, а свака длака и на коси и у брковима |
пратиоци.{S} Људи мрачна изгледа и мрка закрвављена погледа.{S} Сви добро одевени и добро наору |
ат допирао до Ђорђа и с чијим се мрким, закрвављеним погледима сусретао његов јуначки поглед.</ |
агић жустрије окренуо.{S} Разрогаченим, закрвављеним очима он је зверао и тражио да угледа оног |
појаса.</p> <p>Крупан у лицу, с великим закрвављеним очима, с огромним црвеним турбаном на глав |
показујући на Новаковића, који је збиља закрвављено гледао у колибу.</p> <p>Вујица викну Новако |
опет нареди, да се то прозорче изнутра закује даскама.{S} Цукићу дадоше да једе и пије, што је |
е!{S} Говори једном шта је!...</p> <p>— Закун ми се, господару, да ћеш ћутати!</p> <p>— Е, ето, |
и једну прословим о томе, хоћу да ми се закунеш часним крстом, и очним видом, и српском вером т |
p> <p>— Иди господару Милошу у Београд, закуни га да ником живом не казује што ћеш му рећи, па |
еба да се положи заклетва.{S} Они да се закуну њему на верност и послушност, а он њима да ће жи |
о је имао мало више пара, узимао је под закуп спахиска села, плаћао спахији одсеком, а он после |
и од то доба ту је живео, узимајући под закуп спахијска села.</p> <p>Герман је био Милошев заст |
Лазаревић (поп Лука) држао је тако под закуп спахиско село Коњушњу.</p> <pb n="148" /> <p>Ко т |
е били су најбољи купци његови.{S} Први закупац био <pb n="150" /> је чувени цариградски Фанари |
и број спахилука био је у рукама грчких закупника.{S} Па и ако је порта одавно уништила чак и с |
ути кући, у којој је већ горела свећа и закуца на затворена врата.{S} Из куће испаде омалено цр |
посрте с коња, али му десна нога остаде закучена у узенгији.{S} Тако обешена, коњ га пренесе пр |
па повежемо лептирове за длаке, а длаке закучимо за лађице, па их пустимо у бару код наше чешме |
и зорно је гледао Наума, који све више залазаше у дољу и виде га, кад приђе потоку и чучну да |
громној царевини у којој никад сунце не залази.</p> <p>Слушајући ове речи Марашлијине, Милош је |
о поистија спремана велика грчка побуна залазила је у нову мену и примицала се својим првим пок |
а полазак, а о целој ствари да ћути као заливен.</p> <p>После Лисовића, Милош позове свога писа |
отпраћа своје шпијуне да ми броје сваки залогај који поједем.{S} Пут је широк, а ви можете раха |
тело, која неда ни мирна сна, ни слатка залогаја, ни слободна даха; која и дан и ноћ поджиже са |
воме благу и сиротана, који по три дана залогаја не окушају; људи мека срца, који неће мрава зг |
х и одео новцем откинутим од сиромашног залогаја, па с тим кабадахијама гњечиш ову сиротињу те |
p> <p>— Мртви смо гладни, цео дан нисмо залогаја једног окусили.{S} При поласку незгодно нам је |
да се ми опет вратимо у Србију, да опет заложимо ватру на нашим опустелим огњиштима, слатка ћер |
!{S} Сад је све у реду — рече Гитарић и залупи врата на колиби.</p> <p>Два дана доцније нађоше |
потиском избаци их тако напоље, и брзо залупи врата за њима.</p> <p>Избачен напоље, Штитарац р |
о да се проходам по свежој ноћи.{S} Ако залутам кудгод подаље, могу свратити и код Чолак-Анте н |
ом крају источнога видика као нека сива замаглица.{S} С почетка то је изгледало као прамен лака |
за власт, па су ти то и понудили да ти замажу очи, као веле, нека крене он Србију и помогне да |
Оне су личиле на прозор који је изнутра замазан кредом.{S} Те отворене очи изгледале су у овом |
ли ово хвалисање и слобођење није могло замазати очи Карађорђу да не види, како се Вујица бејаш |
е полако удали.{S} Али још он не бејаше замакао за колибу, кад се Карађорђе трже и скочи.</p> < |
у чело!...{S} Да паднем без освете без замене по вољи једне крштене туркуше, једне улизице тур |
ми један пиштољ, колико да не мрем без замене!{S} Да бар убијем тога пса, да не упропашћује др |
ло оружје и своје крваво ратничко руво, заменити скромним грађанским гуњићем или јелеком.</p> < |
е да се одмори; обећавао је да ће га он заменити, и Милош се збиља наскоро поздрави с гостима и |
у град, и речено ми је да његову главу замењује моја.</p> <p>Марко се срдито обрецну:</p> <p>— |
сигурношћу — људи негодују, вајкају се, замерају!</p> <pb n="98" /> <p>— А као шта ми највише з |
<pb n="98" /> <p>— А као шта ми највише замерају? — рече кнез нестрпљиво.</p> <p>— Па јамачно с |
ло је и доста опорих речи.{S} Милошу су замерили да много штошта ради на своју руку, а да би ва |
и ти то и не узимај на ум и примај њине замерке баш као да ти долазе од рођенога брата, ја ли о |
p> <p>По каткад заиграо би му на уснама заметак некаква чудна осмеха, у коме се мешао и стапао |
маман у тешком душевном бунилу, он тада замеће борбу с целом природом, он се свађа с буром, он |
риса зној с чела.</p> <p>— Права турска замисао!...{S} Али нека га, котило му његово!{S} Што ни |
бије по која непокорна, оштра, бунтовна замисао.</p> <p>Смрвљен и телесно и душевно, Милош пред |
ма, где је први пут зачеђена горостасна замисао о српском ослобођењу из кога се имала родити сл |
мети, Марашлија је дошао на згодну нову замисао, која би бар за неко време могла окрпити његову |
н од њих није веровао у успех, те су ту замисао сматрали као лепу али празну жељу!</p> <pb n="2 |
која реч, она се опет тицала оне главне замисли, која је сад обузимала сву душу наших путника.< |
ислиш о томе?</p> <p>Духовник се дубоко замисли, пониче и Милош и подуже су обојица тако ћутали |
сам је!</p> <p>— Сам!? — књаз се нешто замисли и неколико пута крочи доле горе по кући — Сам! |
је замишљено ћутао.</p> <p>— Што си се замислио, попо?</p> <p>— Нешто мислим, да ли истина Црн |
по соби крупним корацима и изгледао је замишљен.</p> <p>Кнегиња Љубица уђе и унесе гостару с в |
ти се на малу столичицу и као да бејаше замишљен.</p> <p>Наум захвали старцу, и рече да ће он т |
ополиту се могло опазити да је ћутљив и замишљен.{S} Ђорђе је седео мрачан и задубљен, грицкају |
и отпутовао за Паланку.</p> <p>Брижан и замишљен јахао је те ноћи Вујица за Паланку, пошто се р |
p> <p>Милош ућута а и духовник је ћутао замишљен.{S} Најзад отац Мелентије поглади своју густу, |
з Милош Обреновић.</p> <p>Кнез је седео замишљен с лактовима упртим о колена, с главом наслоњен |
!</p> <pb n="259" /> <p>И Вујица је био замишљен, али после кратка ћутања он се преломи на једн |
и.{S} Корачао је погнуте главе и дубоко замишљен, а овда онда играо му је глатко избријан, тек |
вита крила.{S} Јелена је стојала тешко замишљена, а обадве шаке бејаше задела за појас.{S} Тро |
</p> <pb n="276" /> <p>Вујица је ћутао, замишљено бејаше оборио главу и дуго је гледао у патос. |
с тога ће га покушати — рече Карађорђе замишљено.</p> <p>— Па ето му власти, немој му дирати; |
огледе на млада, лична Турчина, који је замишљено седео у горњем делу каване.{S} Млади Турчин б |
јавају — рече Милош.</p> <p>Духовник је замишљено ћутао.</p> <p>— Што си се замислио, попо?</p> |
тар Лазаревић још се двоумио и ћутао је замишљено.{S} Марко га дочепа за раме и сурово га продр |
као да нешто ослушкује.{S} За тим рече замишљено, као да сам себе пита, и као да сам себи одго |
е коса била подбријана.{S} Тако удешена замка добро је стезала и везивала главу, и опет је врат |
атових намаче каиш на главу, удешен као замка, која је спред обухватала грло и остраг ишла испо |
у сад војводе добродошле.{S} То је само замка да их намами у Србију, где би их после убрзо поје |
властима о бегству Карађорђевом и да их замоле, да га бар оне зауставе — све је то било доцкан. |
е у село да му донесе будак и узгред да замоли попа Вучка, да неизоставно дође на трло и да пон |
једнички да изађемо пред везира и да га замолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од Милоша? — упит |
раздани?</p> <p>— Једва сам, господару, замолио неколико тренутака, ако би имао што поручити че |
жани, а по изгледу срдити, кивни, грдно заморени, пуни јада и нека неисказана <pb n="37" /> бол |
добро вино били су у вече награда овој замореној војсци књажевој.</p> <p>После тешких дневних |
це, млада, висока женска изводи тешку и заморну игру, при којој дрхти сваки мишић на телу, те к |
ни!{S} Не море бит’, да нијесу и они ту замочили своје прсте — домишљао се трећи.</p> <p>— Близ |
} Овда онда кад би на друму за тренутак замукло клопарање кола и јаукање стоке, кроз вечерњи су |
ле од веселих песама наших; зар опет да замукну богомоље српске и да изумру звуци црквених звон |
аћен је сваки корак његов, да не би што замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе сад и |
а јастуке, упре у таванске шашовце свој замућени и укочени поглед.</p> <p>А они усијани челични |
е некога начина да се оде.</p> <p>Крага замуцну, као да га нешто стеже за гушу, али се брзо отр |
аг дан ово донео — прошапута Драгић, па замуче пред разјареним убицом, који је зверски на њега |
</p> <p>Карађорђевица за један тренутак замуче.{S} Глас јој бејаше ослабио и уздрхтао.{S} Споме |
у Кишињеву и радио је ту свој ћурчиски занат.{S} Стојан Симић и Петар Андрејевић, „Крага“ — гр |
о се 20 година како се бави тим крвавим занатом и још му се никад није десило ово што му се сад |
уби, мило зузукање пчела престаде и све занеми.</p> <pb n="286" /> <p>„Шта је ово?{S} Нов потоп |
овима.</p> <p>На ове речи Вујица бејаше занемио и узев писмо у руке, он је још дуго бленуо незн |
.{S} Нарочито кад се у говору одушеви и занесе, његова два сјајна ока сијала су као два црна жи |
е може оставити без тешке казне.</p> <p>Занета тим мислима, старица се пред ноћ вратила дому св |
рђу као Србину и јунаку могло допасти и занети га.</p> <p>Тако се неговањем тих односа, мало по |
позоришној представи која их тако мало занима.</p> <p>На губилишту је владала мртва тишина, са |
/p> <p>Живи разговори, весело ћеретање, занимљиве приче вриле су у овим расположеним гомилицама |
ојим се ја преотеће ми власт.{S} Празно зановетање!{S} Што је коме суђено, нит му ко може одузе |
е и стресе, као да се повратио из каква заноса, и тада грчевито стисне у шаки држаљу од секире. |
ао окамењено.{S} Али на једаред из тога заноса трже га снажно дрмусање.{S} То је био џелат, кој |
околину, која је при самом погледу душу заносила.</p> <p>На три часа одстојања од Паланке, а на |
грчке управо легендарни јунак, који је заносио сва срца.</p> <p>У непрестаном додиру и мешању |
рима носити...{S} Ја сам се некад много заносио око пчела.{S} И чудо што су ми ишле од руке, до |
трашњег нагона, који је Карађорђа моћно заносио — код њих није било“...</p> <p>И Карађорђе је т |
ру; звучно дахире одјекну још једанпут, заносна играчица још се једном окрете на пети, још се ј |
песму турску, и уз пратњу тих танких и заносних звукова џелати отпочеше свој посао.</p> <p>Кне |
у, незнану даљину...</p> <p>Али и у тој заносној даљини она је налазила само оно што је тако бл |
ежала онесвешћена.</p> <p>Док је била у заносу, неприступна за спољне утиске, душа ове старице |
година.</p> <p>Док је баба Јана тако у заносу, са затвореним очима, читала у књизи далеке буду |
дакле, 11. јула, у петак, Карађорђе је заноћио на трлу код Јована Буковичког, коме је био отиш |
о племенита Србина и велика владаоца, а зао дух српски из таме ће се подругљиво и злурадо кикот |
а, у којима као да се беше прикупио сав заостали живот који се већ отима да утече из овог трошн |
, пуна камења, цигаља и других отпадака заосталих од оправке тврђаве.{S} С рана пролећа ту је б |
ерне царевине била је у то доба обрнута западној Европи, с тога у Петрограду нису радо гледали |
Сунце тек што се смирило, и на далеком западу трепти још само последњи румени одсјај његових у |
жалосно стање у које су сад сви од реда запали.{S} Сви ти разговори свршавали су се надом: ваљд |
и Београђани, кад су Ћуприлићеви топови запалили аустриске барутне магацине и читаве крајеве ва |
тету, особито пазите, да ватром шуму не запалите.</p> <pb n="291" /> <p>Никола се маче, а Вујиц |
дала мртва тишина.{S} Нејасан сумрак од запаљене гужве сена постајао је све гушћи.{S} У томе су |
а своја, да засеје и обради напуштена и запарложена поља своја; да опет пропоју порушене богомо |
ониских, старих почађалих врата.</p> <p>Запасани дугачким бошчама и обојица црни као угљари, Кр |
азиш? — хтеде рећи Вујица, али му језик запе и он само укочено погледа Гитарића па му мало посл |
на!{S} Да боме да зна.{S} Али зар је ту запело само до знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта је пр |
бије и ломи о тврде камене обале, и све запенушено, у свирепој срџби, до небеса баца узбуркане |
ја скоком, а где ја скоком, ту он мора запети и рукама и ногама и зубима, јер му оде глава док |
— Нема пешкеша, мој кнеже, већ ваља сам запети и подупрети својом рођеном грбачом!{S} Ово што ј |
своју имовину.{S} Тако је дошло било до запетих односа, који су се сваки час могли изродити у к |
е овуд могао жарити док је царевна била запетљана у друге важније послове.{S} Ко ти се може сећ |
урцима и да се углављује мир, онда ми у запећак, а целу ствар предузимају Руси, и како они пого |
апила огромна, проломљена рана с црним, запеченим ивицама, низ које су још струјали танки млазе |
чево било је тужно и мрачно, око танких запечених усана играо му је самртнички осмех, пун бола |
се широко отварале, а реч му је рапаво запињала у гуши.</p> <p>Духовник виде да је и нехотице |
луга, али ту има много и народне муке и запињања.{S} За тебе не може бити зазорно да то признаш |
а, био је мало и наглув, а и језиком је запињао.{S} Та га је несретна болештина сасвим убила.{S |
к, бар није изгледало да је џелат много запињао.{S} Он само превуче сабљу преко врата, управо, |
јек тога очаја.{S} Речи јој саме почеше запињати у грлу и она је морала одахнути.</p> <p>— Стра |
шника везирова, и да ли је онда вредило запињати толико, да тај послушник буде Србин <pb n="72" |
р ти не видиш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} Маре ти они за народне послове као за лањски |
к, а ви можете рахат проћи да о мене не запињете.{S} Нећете ли то, онда <pb n="166" /> немојте |
живати и уједати као бесно псето!...{S} Запињу им за очи Милошево богатство и господство.{S} Па |
обној дрвеној плочи у Тополи има овакав запис: <foreign>„Овде леже кости Георгија Петровича, по |
ове душе одавно стоји јасно и несумњиво записано, да Карађорђе мора погинути.</p> <p>Још пре 3— |
а који Црни?{S} Је ли господар Ђорђе? — запита он зачуђено и чисто пренеражено.{S} Кнез Милош н |
ени; опет ме је дуго гледао, па ме онда запита пола зачуђено а пола чисто прекорно:</p> <p>— За |
погледамо у будућност и да те ту нешто запитам као духовника и као рођенога брата мога.{S} Али |
окантицом Карађорђе је дуго разговарао; запиткивао је о војводи, како му иде посао и како га сл |
равцу.</p> <p>Милош је још два три пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је сазна |
{S} Кад сам му на све одговорила, он је запиткивао даље — јасно се видело да му то ништа не тре |
" /> напротив, кад је Вујица баш о томе запиткивао, Карађорђе му је одговорио тако, да је Вујиц |
хата како сам овде!</p> <p>После ме узе запиткивати:{S} Ко је ту напољу пред вратима, је ли дол |
аштрмац је очима давао знак момку да не запиткује и да није требао ни долазити, кад га нико ниј |
шим тиквама?{S} Испало око које за њима заплакало!{S} Није ријеч о жаљењу, но да познате, болан |
коре мала другарица, готова скоро да се заплаче, што их је шарени лептирак опет обоје надмудрио |
у Европи, Русији није сад до тога да се заплеће и амо на истоку.{S} Напротив, она се брижљиво ч |
освете, као огромни таласи неодољиво су запљускивали са <pb n="132" /> свију страна и Милош је |
авом очи, јер га дебео млаз крви бејаше запљуснуо право у лице.{S} Цукић је лежао покривен каба |
рдио пазар презајући да му Марашлија не запне с огромном уценом.</p> <p>Најзад су ствари довели |
је преко сваке мере; погибе да му је да заповеда и господари.{S} Ако покуша какво зло, с тога ћ |
се о власт, ко да буде старији и ко да заповеда међу њима.{S} Инаџије су до зла бога и за инат |
{S} Тако казују, да је Милош погинуо да заповеда и да се он сам направи господар у земљи, као ш |
тати овде само један од вас.{S} Он нека заповеда, цела му је кућица на расположењу, а ту је и д |
је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја речи једне не бих рекао, нека опет он узме |
овде строго и најстрожије препоручује и заповеда, те да главом и малом својим останеш као што с |
свију, и дали му власт да свима суди и заповеда!{S} Ако ће Милош вршити све што београдски вез |
и и код нас.{S} Ко је паметнији, онај и заповеда.{S} Ко му смета, треба да га уклони.{S} Зар би |
ње.{S} Обично је говорио:</p> <p>— Мени заповеда господар, а ја моме Николи.{S} Где господар ок |
Миланом.</p> <pb n="123" /> <p>— Један заповеда а стотину и хиљаде слушај.{S} Зар сам ја то из |
нека бира... најпосле споразумите се и заповедајте заједнички — рече Карађорђевица наивно.</p> |
ти, па заједнички, као браћа, да раде и заповедају.</p> <p>Садржина овога писма била је тако чу |
авом читаве нахије и покрајине; који су заповедали хиљадама људи и претурили преко својих руку |
!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим, па ак |
био господар; он је близу десет година заповедао целом овом земљом, па је наша дужност да га с |
рив Милош, што није наређивао, што није заповедао, свршавао. „Шта си чекао? — веле; — ако ми че |
би месни командант био сам Ипсиланти, и заповедао би румунском војском независно, док се не би |
показаће изун, како је Марашлија и њему заповедао да то учини, ал’ он, бојаги, није могао и ниј |
еличну руку, која ће све водити и свима заповедати.{S} Такога војсковођу треба сад овде изабрат |
их, па би они могли сваки у своме крају заповедати независно.{S} Само да слушају њега, везира, |
важно кад Милош долази тако у недоба, и заповеди одмах да га свечано приме, са свима <hi>парада |
к себи Павла Сретеновића — Лисовића — и заповеди писару да му писмо прочита.</p> <p>— Ово ћеш, |
прти крваву одрубљену главу Драгићеву и заповеди му да је носи напред.{S} Друга глава била је д |
> <p>— Ако бог да, добро, господару; ти заповеди шта треба, а ми ћемо вршити — рече Павле.</p> |
не могу и не смем, док ми не би изреком заповедио светли везир.</p> <p>Марашлија је прилично по |
/> како му ваља чинити и најстрожије му заповедио да се без главе Црнога Ђорђа нипошто не враћа |
град, стојим ја на расположењу, кадгод заповедите.</p> <p>Карађорђе није говорио ништа; спусти |
иди, упирући зорни поглед на губилиште, заповедник ове крваве свечаности даде знак руком да се |
а се Карађорђе истакне као војсковођа и заповедник свију балканских народа, као њин политички п |
{S} Његов дрски говор вређао је Турке и заповедник даде знак да се Драгићу одмах без оклевања о |
е сутра постати неограничени господар и заповедник овоме немирном и непокорном народу.{S} И ови |
укама моли победоносна а кивна војничка заповедника — њега — кнеза Милоша главом, моли га да бу |
тренутку срећно погађа и убија турског заповедника војске — Ћаја пашу — и нагони турску војску |
виде да мора зажмурети.{S} Нема сумње, заповест је од господара.{S} Не би ни Марко то смео узе |
је Петар у себи.</p> <p>— Кад је таква заповест господарева, ваља јој се покоравати — рече он |
че:</p> <p>— Царска је воља, а везирова заповест!{S} Како ви наредите за ту ствар, ја ћу онако |
народа имаш.{S} У противном најстрожија заповест издата је тебе истога усјекованијем главе кашт |
одару, ако због њега остане каква твоја заповест неизвршена?{S} Ја њега не узимам да служи мене |
оговора; његова реч мора бити светиња и заповест, и он у напред каже, да ће својом рођеном руко |
био план Марашлијин.</p> <p>— Воља је и заповест је светлога падишаха — да је вазда победоносан |
док не дођоше из Русије људи, трошак и заповест да се тамо кренемо.{S} То је све било по наред |
ну:</p> <p>— Муч не будали!{S} Добио си заповест од господара!{S} А кога ја служим и по чијој з |
>— Не, по богу брат Марко, ја сам добио заповест од господара да га предам везиру у град, и реч |
тну заповест, господару.</p> <p>— Какву заповест?{S} Да ме убије?...</p> <p>Петар слеже раменим |
тварао очи да тачно изврши сваку његову заповест.</p> <p>Марко сад узе сам да нареди шта треба. |
Антикрист.{S} Него имаш поруку и строгу заповест од господара Милоша, да Црнога убијеш и да ми |
је хтео сад истицати своју вољу и своју заповест.</p> <p>Напротив, све је угађао тако да изглед |
мени ни теби.</p> <p>Добио је несретну заповест, господару.</p> <p>— Какву заповест?{S} Да ме |
а ћутећки.</p> <p>— А ко му је издао ту заповест?{S} Милошенда?!</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p> |
, да пођу за њим и да испуњавају његове заповести.</p> <p>Ствар је била од голема значаја и кри |
је до сад Павле без поговора слушао све заповести његове, а сад баш он као да се нешто предомиш |
ао, али увек, сетим се и твоје претње и заповести, па спустим већ наперену пушку.{S} Зимус око |
момци јавише да су Драгићу, по кнежевој заповести, ударили букагије на ноге, а лисице на руке, |
да је Вујица убио Карађорђа по његовој заповести.{S} Али јавно пред народом он то никад није п |
ене главе, кад он све ради по везировој заповести — рече човек хватајући се за врата да изађе.< |
сподара!{S} А кога ја служим и по чијој заповести ја радим!{S} Јамачно по својој глави, или ме |
он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести светлог цара, крене на Турке.</p> <p>У то доб |
н на спавању, од рођене српске руке, по заповести и угодби два рођена кума своја.</p> <mileston |
убије једног човека, он је убица.{S} По заповести Наполеоновој гину сваки дан хиљаде — и он је |
ишљао о значају ђенералових речи.{S} По заповести губернаторовој, већ су одјуриле хитре козачке |
је стране кажи, да је вожд амо дошао по заповести рускога двора и да му је план да поново дигне |
ке бегунце.{S} Ово је овако наређено по заповести из Петрограда.{S} Доцније, кад је донесено ру |
лично контролише тачно извршење издатих заповести.</p> <p>Мучен тако грозничавим мислима, Милош |
ро притеже па је пружи момку до себе са заповешћу, да је понесе за њим.</p> <p>— Држ, ту торбу |
име влада и заповједа.{S} А у чије име заповједа ваш Милош?{S} Он је прости слуга везирова.{S} |
ека му је слава, и у његово име влада и заповједа.{S} А у чије име заповједа ваш Милош?{S} Он ј |
е измећар свијетла везира.{S} Што везир заповједа, Милош мора да пољуби па да учини, уисало му |
изађе.</p> <p>— То му, бели, није нико заповједао.{S} Што ће свијетлом везиру ваше крмеће глав |
рца и чиста карактера, човек правичан и запојен истинском љубављу према народу, и он ће сутра п |
Ни једне душе није било да чује његова запомагања и да се на њега сажали.{S} Тако јурећи, коњ |
ош одагнати у просјаке!{S} Што су други започели, они ће довршити на нашему упропашћењу.{S} Вез |
мора радити, онда с њима ваља довршити започети разговор, пошло то глатко или рапаво.{S} Тако |
то на то упућене да доврши дело које је започето победама над Наполеоном и коме је циљ да се за |
ском вратницом стајала је руска тројка, запрегнута са три ватрена мркова и покривена платненим |
лак-Антину кућу стадоше господска кола, запрегнута с два красна зеленка, које је цео Кишињев по |
>— То је онда страшно — прихвати Герман запрепашћено. — То је страшно, али онда дајте да се као |
ја велим.{S} Прво, да се Милошу озбиљно запрети, а после овде се може чинити још штогод и поред |
сељак оћуткује, с тога, што су му Турци запретили да се не жали, па стаде наваљивати да му каже |
ћи још и горе, јер му је Чимбарлија био запретио да ће га заједно с његовом чељади, у његовој р |
са задњицом у вис, из које му је стрчао запрцан огромни волујски рог.</p> <p>После те несреће Ч |
кленце, повезано белом кожицом и чврсто запушено.{S} Јако је мирисало и Лисовић га, и нехотице, |
то мора казивати целом свету!{S} Збиља, зар се то не може све лепо сакрити, па да никад никоме |
не бих одржао задану реч.</p> <p>— Ама, зар задана реч према Милошу?{S} Зар да сверујеш веру у |
ве исећи.</p> <p>— Јао, Свети Аранђеле, зар си нам на данашњи благ дан ово донео — прошапута Др |
лом свету...“</p> <p>„...{S}А најпосле, зар се то мора казивати целом свету!{S} Збиља, зар се т |
ку да пристанемо уз друге и ми.{S} Али, зар не може настати да цареви с нама и пробу граде?{S} |
тане тамо негде у Русији.</p> <p>— Али, зар би то тако олако прошло?{S} Зар би Русија допустила |
} А зар оним људима што си их ти побио, зар <hi>њему</hi> није била мила његова глава?{S} Па оп |
снажних груди.</p> <p>— За бога, најо, зар истина мислиш да би се сад могли вратити?{S} Па куд |
то боље спремају?...</p> <p>— Јес, јес, зар ми они што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би скре |
чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово моје место?{S} Зар овако да завршим ја који |
одговорим ја кад ме притегну и упитају: зар код тебе хајдуци тако господаре, да први бегови тур |
јуче разлегале од веселих песама наших; зар опет да замукну богомоље српске и да изумру звуци ц |
да је све свршено.{S} Па <pb n="208" /> зар није боље уклонити се испред силе и приштедити се з |
варкавања:</p> <p>— Убити Карађорђа!{S} Зар Карађорђа убити, њега, „вожда“, Србина, пред којим |
е, је ли истина да Србије нема више!{S} Зар једна страшна, вампирска ноћ насиља и злочина сруши |
и четири године, од кад они утекоше!{S} Зар би њему, бојаги, с тога задрхтала рука, што сам ово |
лолски</hi> преварили и упропастили!{S} Зар они утекли, па сад они добри, а ми који смо остали |
'волико, био седети у својој земљи!{S} Зар је мени било ласно кад сви утекоше, а ја остадох ов |
убити!</p> <p>— Па то ће му и бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код везира у Београду!</p |
црни Кишињев, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо се мало сељакали за ово две три године — рече с |
} А што духовниче, несретну судбину!{S} Зар је несретна судбина с тога, што овај народ неће виш |
рђе.</p> <p>— Их за бога, господару!{S} Зар још овде да се чами!{S} Мене већ мука ухвати.{S} Па |
<p>— Ама зар то рекла она дртина!...{S} Зар...</p> <p>Но кнегиња Љубица прекиде сад њега.</p> < |
ђе одмах плану:</p> <p>— Ене сад!...{S} Зар ме и ти тако пресреташ.{S} По души вас, гори сте од |
} Па колико је људи тек он побио!...{S} Зар није и мој Милан пао као његова жртва?...{S} А она |
немој ми бар ти стајати на муку!...{S} Зар ово марвинче заслужује што друго, но да га овде пре |
где су толики дивни јунаци наши?...{S} Зар све то нестало, пропало, изгубило се, изгинуло и оп |
ију у прса, колико би ме сагледо?...{S} Зар би он помишљао колико сам добра ја учинио овој земљ |
а се пребијамо од немила до недрага.{S} Зар смо ми онда били непријатељи српски!...{S} Ја, госп |
пали у голему немилост код султана.{S} Зар сам смео ја узети на душу толику сиротињу и пустити |
егао амо да опет будем нико и ништа.{S} Зар није било по стотину пута боље, племенитије и мудри |
на молитву побожне хришћане српске.{S} Зар опет да потамни сјајност крста хришћанског и зар оп |
} Сила је већ прешла у ђаурске руке.{S} Зар ви не видите како Милош расте из дана у дан, док на |
{S} Ко му смета, треба да га уклони.{S} Зар би они са мном друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаг |
заповеда а стотину и хиљаде слушај.{S} Зар сам ја то измислио?{S} То је од Бога тако остало, т |
огла обојици дати све што вам треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овде заједно, па да не мо |
Бог сачува, до невоље дође.{S} Шта?{S} Зар је ова земња тако мала да не би могла обојици дати |
тати да цареви с нама и пробу граде?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако се нађе међу нами махни |
о добра и рахатлука од њих дочекали?{S} Зар не видите ви кудер ово гура и нашто ће напослетку и |
евоља да жив ускачеш вуку у чељусти?{S} Зар ће Милош пожалити данас твоју главу, кад је ономад |
ће кнезу Сими помоћи твоје друштво?{S} Зар није боље спасти главу па доцније бар осветити кнез |
ин и пође.</p> <p>— Како море, како?{S} Зар су код тебе, ђаурска рђо, свијетли везир и твој кне |
>— Али, зар би то тако олако прошло?{S} Зар би Русија допустила да у њој погине један Карађорђе |
ово мој пут, зар је ово моје место?{S} Зар овако да завршим ја који сам својом рођеном руком у |
Куд сам кренуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово моје место?{S} Зар овако |
смео узети на се толику одговорност?{S} Зар није било боље, да падну три махните главе, но да с |
, јес, зар ми они што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би скресао кубурлију у прса, колико би м |
>— Ама, зар задана реч према Милошу?{S} Зар да сверујеш веру у корист онога проклетника? — цикн |
м и диже у вис.</p> <p>— Што кријеш?{S} Зар се то може сакрити!{S} Та то је крв кумовска — исто |
а где је преноћио?!{S} Где је он сад? — Зар није овде? — питао је Стољетов журно, а његово весе |
о:</p> <p>— Збогом, побратиме.</p> <p>— Зар већ одлазиш? — хтеде рећи Вујица, али му језик запе |
се ствар још могла поправити.“</p> <p>— Зар ти мислиш да би то помогло?</p> <p>— То је још једи |
за своју главу, мила ти! је ли?...{S} А зар оним људима што си их ти побио, зар <hi>њему</hi> н |
ништа — рече Карађорђе живо.</p> <p>— А зар би сад била та прилика? — упита Добрњац радознало.< |
ред везира и да га замолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од Милоша? — упита домаћин подругљиво. |
ан глас.</p> <p>— Он Црни!</p> <p>— Ама зар писао?{S} Каде?...{S} Очију ти, господару, шта вели |
ила, али је Милош пресече.</p> <p>— Ама зар то рекла она дртина!...{S} Зар...</p> <p>Но кнегиња |
ако би морао помислити кнез Сима.{S} Па зар с том мишљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам |
е оно што и мени руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за то не јавља?</p> <p>— Ништа!{S} Питао с |
дгод не пукне осветничка пушка!...{S} И зар може бити среће и благослова где се тако ради.</p> |
би хтели да су на Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} Ма |
и.{S} Зар би они са мном друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, што боље спремају?...</p> <p>— |
да потамни сјајност крста хришћанског и зар опет крст да се поклони и падне пред остророгим, ши |
м, шта би ви управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од људи који ме се овда онда сете и |
а желим.{S} У љутини свашта рекнем, али зар ја не умем расудити, како је њему јадном у туђем св |
/p> <p>— Зна!{S} Да боме да зна.{S} Али зар је ту запело само до знања и незнања?{S} Зна и ђаво |
то ме удари блатом посред лица.{S} Или зар може бити гора и стиднија ударца, но кад ми дошапта |
раховити ропски јарам турски!...</p> <p>Зар опет да умукну песме слободних кћери српских; опет |
аки од њих латио се каква посла те мало зарада, а мало ова пензија што је добијају из Русије, д |
се и најобичнијих послова, само да што зараде и своје породице исхране.</p> <p>Ко је имао мало |
арадити.{S} Али баш и да пође по каквој заради, нико га не би смео узети; од њега сви бегају ка |
оћан да <pb n="309" /> би могао сам што зарадити.{S} Али баш и да пође по каквој заради, нико г |
о је већина била упућена на своју личну зараду.</p> <p>То је било у толико теже, што су готово |
е расипа, па мисли да се тако то лако и зарађује.</p> <p>Везиров ћурчибаша, који је служио као |
зван, њега дуго не би.{S} Стиже тек око заранака, и сав се следи кад виде, каква наобична пратњ |
ћевом трлу.</p> <p>Сунце је већ било на заранцима кад тамо стигоше.{S} Драгића затекоше где над |
ције аустријске, стоји опало, порушено, зарасло у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Ј |
това.</p> <pb n="195" /> <p>Да се сутра зарате Руси с Турцима, они би у првом реду апеловали на |
е речи и две заклетве.{S} Једном сам се зарекао и то мора бити.{S} Хтели смо дићи буну, нисмо м |
ном руком, и Врљо <pb n="141" /> се био зарекао да му се освети кад тад, па би јамачно то и учи |
опрезно уђе унутра, да види да ли спава заробљеник.</p> <p>Кад се Петар указа на вратима, са зу |
их не трпи.</p> <p>И тако судба двојице заробљеника била је решена.{S} Нико им више није могао |
S} Том приликом говорено је и о двојици заробљеника, које је кнез Милош послао везиру и који ће |
и, на броју њих 18, водећи са собом као заробљеника Анту Протића, упуте се Паланци, где су имал |
осао отпочне.</p> <p>Јањичари предадоше заробљенике џелатским помоћницима и ови одмах отпочеше |
и давали откуп везирима, да спасу главе заробљених Срба, а не да их за ту плату Турчин посече.< |
ви лека нема!</p> <p>— Па где су управо заробљеници?</p> <p>— Где су баш сад у овај мах не знам |
е још како призорило.{S} Већ то, што су заробљеници спроведени право везиру, слути на зло.{S} Д |
малоазиске, где од памтивека живи сада заробљено али бујно и јуначко племе грчко, које са сузн |
Ипсиланти у име својих другова и у име заробљенога народа грчког поднео на дар лепу, богато ис |
/p> <p>Карађорђе дубоко уздахну, седе и зарони главу међу шаке.{S} Дуго је тако ћутао.{S} Изгле |
нут, лактовима одупро о колена, а главу заронио у шаке.{S} Кад ме опази, диже главу и дуго ме г |
а телу, те крупне капље зноја искачу по заруделим образима црнпурасте источњачке лепотице.</p> |
егде углављен у укусне, богато извезене зарфове од жуте и беле тенећке или од саме срме.</p> <p |
оље, онако ћемо и чинити.{S} Једино што засад могу рећи, то је да ово што се има, не треба дава |
е брзо сврши.{S} Тада војна музика опет засвира прво марш Султанов, па онда неку убојну песму т |
зира превисоком Девлету шаљем, и со тим засвједочавамо да наш народ више ни у каквој прилици по |
ко би прилике захтевале, они би могли и засебно преговарати с Турском, и на тај <pb n="169" /> |
Свака од њих имала би у први мах свога засебног вођу.{S} Али чим би се ступило у додир са српс |
пристао уз устанак, али је вазда водио засебну, одвојену чету, кад мању а кад већу, с којом се |
м тренутку, ово вребало искочи из своје заседе.{S} Витак и окретан као тигар, он у два три скок |
мо!{S} И сад ми да се уклонимо а они да заседну и да агују онако на готовом!...</p> <p>— Не мис |
он намерно домамио човека и спремио му заседу да га убије; и то њега — кума свога!{S} Црнога Ђ |
ао из планине.{S} Сад иде равницом, иде засејаном пољаном, где се и с једне и с друге стране ди |
у; да огради порушена огњишта своја, да засеје и обради напуштена и запарложена поља своја; да |
н за заједничког вођу, Карађорђу бејаше засела у главу само једна једина мисао, која га је прат |
адве жене осећале су као да им је нешто засело у грлу, док Карађорђевица, као старија, опет прв |
и и још топло разговарају.</p> <p>Ђорђе засео у врху на миндерлук и распалио чибук тако, да се |
амом жуде да виде, како ће оштро гвожђе засећи у меко месо, прерубити кост и рскавицу; исећи жи |
е блажио и смекшавао.{S} Најзад, у њему засија нека чудна благост и сетна душевна доброта, а он |
бити на врху и горостасни злаћани крст засијаће с вршка голема храста, да његов сјај допре у н |
ет не шиба са сваке стране, и да нам не засипље за врат.{S} Ако су сад други заборавили, ти још |
рцима опет, хвалисаће се како је његова заслуга што је Карађорђе убијен, и тражиће у Стамболу ч |
до сад лепо дао.{S} Истина то је твоја заслуга, али ту има много и народне муке и запињања.{S} |
> како је њему по вољи, зашта је главна заслуга припадала оцу Мелентију.</p> <p>Мало по мало, и |
е до последње све је Вождова тековина и заслуга.{S} Његово јунаштво, његова љубав за ову земљу, |
хтео ни истицати да у томе тражи какве заслуге за се.{S} У осталом, Марашлија је био човек так |
и или нећу.{S} Ако пристанем вели, моје заслуге биће ми признате и колико сам сада виђен и прос |
да старим војводама призна њине муке и заслуге, сад <pb n="47" /> овако љутит, Милош им је све |
српске интересе, ја му то пре рачунам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, вла |
е већ смрт Карађорђеву изнети као своју заслугу, али пред народом српским с тим се није смело и |
рмуџије; градимо и продајемо бурмут, да заслужимо парче хлеба! — рече Симић жалосно, а очи су м |
манастире.{S} На Љубићу, отац Мелентије заслужио је бесмртност, и доста му је било непуних 10 м |
по и као човек дочекати старе војводе и заслужне мужеве и трудбенике, који су за отаџбину <pb n |
човек био је тада и већи и славнији, и заслужнији, и јуначнији од њега.{S} То је Милош и нехот |
стајати на муку!...{S} Зар ово марвинче заслужује што друго, но да га овде премлатим.</p> <p>— |
, слободно ме карај, господару, можда и заслужујем да ме изружиш, али ја не могу да оћутим и не |
ла у дубини његове душе, и ту чисто као заспала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и у овај мах, к |
еније који је из петовечна сна пробудио заспало и већ обамрло племе српско; јунак, пред којим ј |
помисли у себи: — „Хвала богу, лепо је заспао, бар ће се сад пред зору одморити“ — и бојећи се |
и у зору смо се кренули.{S} Ја сам био заспао, кад сам се после пробудио, а ми смо били негде |
<pb n="292" /> <p>— Вребај добро, мора заспати, макар пред зору.{S} Пази да се не пометеш... — |
име.{S} Ракија је добра.{S} Знам да ћеш заспати од ње као обајен.{S} Него де повуци још једном. |
шити.</p> <p>— Па шта да чинимо, ако не заспи, — обрецну се Никола.</p> <pb n="292" /> <p>— Вре |
ајала је испражњена и бачена у крај.{S} Застава, Карађорђево свечано војводско одело, његова од |
канске народе, да се братски искупе под заставу слободе.{S} Наша је ствар праведна, наше је дел |
елико дело устанка; смело треба развити заставу балканског ослобођења и громовитим гласом поздр |
х година високо држао вазда победоносну заставу независности народне.{S} Црни Ђорђе био је за х |
њу крадимичне погледе испод ока.{S} Сад застаде и упита је:</p> <p>— Где је духовник?</p> <p>— |
.</p> <p>Милош је до сада ходао.{S} Сад застаде, диже обрве и ћутећки погледа духовника зорно и |
</p> <p>При изласку из тврђаве, спровод застаде.{S} Ваљало је уклонити огромну гомилу светине, |
аша падиша“! (живео падиша)!{S} Спровод застаде.{S} Већ су били стигли на тужно место крвава гу |
радошћу, за срећом!...</p> <p>Карађорђе застаде, преко његова распаљена погледа као да прелете |
слушала пажљиво.{S} Кад он за тренутак застаде, она уграби и рече:</p> <p>— Завиде!{S} Па тешт |
налазио Карађорђе.</p> <p>Изненађен, он застаде у пењању и с чуђењем је гледао у онај урнебес ш |
> <p>Пролазећи кроз намештену одају, он застаде пред огледалом на зиду.{S} Погледа се и чисто д |
ко изађе напоље.</p> <p>Пред колибом он застаде и обазре се свуд у наоколо.{S} Све је било тихо |
орђе лежао управо према њему.</p> <p>Он застаде мало и за један трен ока гледао је Карађорђа.{S |
онај Србин што изађе из те каване, прво застаде код врата, као да се нешто омишља, и после сави |
зго је био покривен кабаницом.{S} Марко застаде за тренутак, као у некој двоумици.{S} Затим мах |
ељски о једном послу.</p> <p>Милош мало застаде, па онда опет продужи.</p> <p>— Да манемо ово ш |
мину одавно бејаше угасио.</p> <p>Петар застаде.{S} У овом сумраку на његовом оштром лицу био ј |
се жустро на једној нози.{S} После опет застаде:</p> <p>— А да не буде отишао коме другом од во |
вати.{S} Кораци су се примицали.{S} Сад застадоше.{S} Захрђала брава шкрипну, тамничка врата ши |
/p> <p>Враћајући се с рада, неки сељаци застадоше пред ханом и почеше се купити око Цукића.{S} |
јасно, неодољиво.{S} На трепавицама јој застадоше сузе.{S} Она их обриса и врати се у кућу, где |
е дрхтао; речи су му на махове грчевито застајале, и што је више говорио, све се већма срдио.</ |
на свету.</p> <p>Карађорђе је на махове застајао у говору, као да је хтео да одахне или да даде |
пролазила је Милоша целим телом; он је застајао као укопан, а пред очи су му искакали разнобој |
ји никад ни пред ким и ни пред чим није застајао збуњен, Милош је чисто и сам добијао духа и хр |
а чисто гушиле, и он је на махове морао застајати да одахне.{S} Сад опет понови:</p> <p>— Молит |
осакаћена!...{S} Не, не!{S} Ти не смеш застајати, кад си једном пошао тим трагом, ти мораш ићи |
ми до ракије, сваки ми гутљај ево овде застаје — рече он показујући прстом гушу — не могу да г |
у са њинога тешка греха.</p> <p>Баба је застајкивала на махова и тада би подуже немо ћутала.{S} |
ак великога узбуђења.</p> <p>Овда онда, застао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, као д |
/p> <p>Чолакантиница се чисто као нешто застиде.</p> <p>— Како се не би сећао, брато, бог с’ на |
а (после Карађорђеве пропасти) тако био застрашен да се управо није смео ни жалити на зулуме ту |
аклони светло сунце и тада на мах земљу застре немио сумрак, пун неке чудне страве и тешке злос |
а али као пакао црна ноћ, јер небо беху застрли густи тешки облаци.</p> <p>Из те мркле ноћи доп |
срчу своје наргиле.</p> <p>Патос је сав застрт хасурама, а лево и десно, по угловима, прострти |
доба и за оне прилике.{S} Патос је био застрт прво асурама, па онда красним босанским, као кож |
саже, отвори одозго крпу, којом је била застрта торба, захвати новац онако у шаку као што се об |
ини набијен дебео слој лепе меке сламе, застрте дебелим, меким шареницама и лепим ћилимима.{S} |
теним ногама.{S} Дуварови су махом били застрти скупоценим ћилимима и богато извезеним ашама и |
ебало да буде и сад.</p> <p>Ходајући по застртој одаји, с рукама на леђима, а оборене главе, Ма |
се маши торбе, те извади из ње погачу, заструг сира и тиквицу шљивовице па понуди Вујицу да се |
арађорђе врло миловао.{S} Извади велики заструг млада сира и изредна кајмака, извуче и две плећ |
је и нарочито је код српских емиграната заступао њене интересе, живо и успешно, што му је јако |
лагати.</p> <p>Ово гледиште нарочито је заступао Јаков Ненадовић, који се такође ту нашао на ве |
ру у победу праведне ствари, коју ће он заступати.{S} Ђорђе је обећао, да ће свом душом и свом |
јска села.</p> <p>Герман је био Милошев заступник у Букурешту и одржавао је живе везе између Ми |
власти почеше се разилазити.{S} Везиров заступник маши се руком у џеп и баци пред џелата шаку с |
љескање испунише ваздух.</p> <p>Везиров заступник бејаше се заитересовао за вештога главосечу; |
после тако исто темениса пред везировим заступником; најзад диже хартију, коју је држао у руци, |
овако писмо, намењено Герману, српском заступнику у Букурешту, кад у кућу уђе један од људи књ |
и Михајло Тодоровић Герман, као главни заступници кнеза Милоша, који се обраћао руском двору с |
уздаха, и много српско око ту је кришом засузило.</p> <p>Важан државни посао био је свршен и пр |
и његов пут којим се попео до те висине засут је људским костима.{S} Таким је путем он пошао, т |
ет, стоје две огромне, труле кладурине, засуте старим сухим лишћем и огромним ољуштеним корубам |
хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и оставе на миру.</p> <p>Споља поставе два стра |
колиби, па му се очни капци полако опет затворе, по некад само до пола, и тада то полузатворено |
у.</p> <pb n="20" /> <p>На одаји где је затворен Цукић, био је само један прозор и то мали, чет |
е се опет натраг пред одају, где је био затворен Цукић.</p> <p>— Да ли да будим све момке? — уп |
у којој је већ горела свећа и закуца на затворена врата.{S} Из куће испаде омалено црнпурасто д |
к проси у милосрдна неба, али небеса су затворена.{S} Она не чују његове јауке, она не примају |
рашне речи.{S} Она је жмурила, али њене затворене очи као да су прозирале у далеке догађаје, ко |
ад у овај мах не знам, али прво су били затворени у казамет више барутане, баш на савијутку где |
> <p>Док је баба Јана тако у заносу, са затвореним очима, читала у књизи далеке будућности, оне |
ги блед човек, што још сеђаше на слами, затвори на то уши и рече чисто очајно:</p> <p>— Полако, |
азује кога има у одаји, и да што раније затвори хан.</p> <p>Још неко време светлуцао је огањ у |
х био позвао Николу, наредио му да Анту затвори, па је с места скупио око себе пријатеље, који |
уло лево око, тако, да се готово сасвим затворило.</p> <p>Назвав „добар вечер“, Карађорђе се за |
оведе са собом јаку војничку пратњу, па затвором, бојем и глобама нагони кметове и угледније љу |
био срдачан, али опет некако службен и затегнут.{S} Но сад се мало по мало кравио и постајао с |
осили су своје обично одело, како им се затекло од кућа.{S} Само су морали одмах поскидати весо |
<p>Кад ја уђох, а била је управо поноћ, затекох га где седи погнут, лактовима одупро о колена, |
заранцима кад тамо стигоше.{S} Драгића затекоше где надељава обруч на баквицу за воду, а једно |
шав у собу, он прислони пушку уз врата, затим смаче торбу и пусти је да тресне о патос штогод м |
ом крилу и сабираше их све у леву шаку; затим се прекрсти, пољуби оне мрве, разгрну жеравицу на |
„кукавицо, ево овако се секу главе“!{S} Затим баци сабљу пред џелата и штуче у гомилу.</p> <mil |
екрсти, маши се за крст и пољуби га.{S} Затим обриса зној, који га беше пробио, прокашља се и р |
један трен ока гледао је Карађорђа.{S} Затим се обазре, грчевито дочепа секиру, мало се раскор |
ди жени да закључа сва спољна врата.{S} Затим је Карађорђе рекао жени да никога не пушта у кућу |
азговетне речи, које нико не разуме.{S} Затим стане и ослушкује хоће ли проговорити земља, хоће |
е за тренутак, као у некој двоумици.{S} Затим махну руком одлучно и даде знак Николи.</p> <p>За |
је зорно у колибу за један тренутак.{S} Затим наслони секиру у крај себе, оберучке узе једну да |
рђев говор дочекан је с одобравањем.{S} Затим му је Ипсиланти у име својих другова и у име заро |
, Никола, и неко га време посматрао.{S} Затим приклече, исука јатаган и одруби главу Карађорђу, |
сврте и проговори полако: — Ево овде! — затим пресече улицу и на другој страни заустави се пред |
— окрете се Ага-Џон Турцима до себе, а затим се опет обрати Србину доле у дну каве.</p> <pb n= |
} То никако не могу рече Вујица брзо, а затим после кратка ћутања додаде: — А ја тога писма и н |
на пешкеш! — рече Карађорђе прекорно, а затим додаде:</p> <p>— Нема пешкеша, мој кнеже, већ ваљ |
— рече старија жена, чисто прекорно, а затим пошто је мало поћутала, она спусти глас и додаде: |
ађорђе; још једном је прекорео Вујицу а затим пређоше на присан пријатељски разговор.</p> <p>— |
ало као ућутну.</p> <p>— Јест, — додаде затим — тако у разговору једном, ја му се пожалим на Цр |
рдно, уводећи госте у кућу.</p> <p>Мало затим он додаде: — колико знам, на конаку ће остати овд |
и познавало да је старунац.</p> <p>Мало затим, па на песму косова одговори један славуј.{S} Он |
ше сам Милош са своје стране, а наскоро затим да му пише и Вујица, и да га позову да се врати у |
S} Песма је била турска.</p> <p>Наскоро затим указа се крагујевачким друмом читав буљук Турака, |
за тренутак разгрне и уклони, али одмах затим, као оно бурни таласи, опет набуја са свију стран |
с, дајте ми макар и један једини доказ, зато да се ја што мешам.{S} Ви само вичете, а доказати |
и ће: „хтео је али није могао“.{S} Ето, зато чинићу све што могу, да дођем до успеха!</p> <p>— |
љаде година, цео свет диви!</p> <p>Ето, зато ја верујем у васкрс балканских народа и у обнову п |
итаве месеце идем мрачан као мркла ноћ, зато они веле: „така му је нарав!“ Да, да: „така му је |
склони у Црну Гору до бољих прилика.{S} Зато нека господар Милош узме изун од везира да може до |
ењивати — ко зна шта би они тражили.{S} Зато најбоље, ено им Црнога Ђорђа, па нека се с њим кус |
уздао Турке.{S} То сад треба чувати.{S} Зато ја и помажем Милошу колико могу.{S} То је помоћ Ср |
е помоћ Србији и оном јадном народу.{S} Зато се љутим на тебе, господару, што подбадаш одовуд, |
ли потећи у потеру, ако се јави потреба зато.{S} Тако размештене, кабадахије су очекивале даље |
одмах, кад ми се први пут указала згода зато.{S} Та ја бих још одмах у почетку, још 1807. год. |
ица тешкао Карађорђа, а рече му како ће зато време и сам остати туна, да се нађе уз вожда.</p> |
} Он сад више није хукао и уздисао, али зато су његове суре очи сијале као жива жеравица.</p> < |
ећ говорим онако у опште.{S} Кад једном зато дође згодно време.</p> <p>Добрњац брзо прихвати:</ |
е ономад обесио једно српско момче само зато, што је из једног јеврејског дућана украло једну п |
и сух, готово бих рекао набусит.{S} Но зато је опет из сваке његове речи вирила величанствена |
...{S} Но немој се ти гдегод изрећи што зато, а теби могу казати.</p> <p>— Ја се, бога ми, најо |
стресајући се. — Начула сам и ја нешто зато, па ја све велим, биће да то светина нагађа, а у и |
каквом се Цукић сад налазио.{S} Па опет зато Петар је стајао непомично.{S} Тако остадоше неколи |
ши све с чиме се сукоби.</p> <p>Па опет зато кроз ову урнебесну ноћ лутала је једна жива човечи |
ра опасивала осуђенике, светина се опет зато утискивала са свију страна и спровод се једва сило |
S} Ово је у истини било овако; али опет зато, то нису били никакви разлози, јер ја не бих остао |
естити везир води и бригу и одговорност зато.</p> <pb n="193" /> <p>На ове речи Милошеве Марашл |
иће у Стамболу чак и признање и накнаду зато, доказујући како је спасао царевину од једнога опа |
иш, ја слободно на се примам сваки грех зато, и одговорност пред Богом примам на се и на потомк |
о да га овде премлатим.</p> <p>— Па баш зато га и остави нека од другога нађе, а какав је, неће |
и главе првих синова српских, али Милош зато и јесте књаз да му их неда.{S} Везир данас тражи о |
и по величини душе и срца свога.</p> <p>Зато се и могло десити, да се од једном нађу у туђини б |
ријанци су га држали као <pb n="212" /> заточеника.{S} Нису му дали никуд маћи, све док не дођо |
, а у истини та га је стража чувала као заточеника.</p> <p>Кад ја уђох, а била је управо поноћ, |
дно за Србију, која је досад била дивна заточница слободе, а сада Милош од ње гради прљаву слуш |
докаже се за то, те он призове Милоша и затражи да му у кратку земану пофата хајдуке, или ће ве |
т!...{S} Опасали су целу кућу...{S} Ако затреба, упалиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се н |
како ће ми дати читаву једну војску ако затреба; како ће казнити Турке што нису одржали погодбу |
, богато је срце и може се наћи све што затреба добрим људима — рече старац усрдно, уводећи гос |
нађу на мети, ако би му ускоро опет што затребали, а сам оде да нареди даље што треба.</p> <mil |
исти мах осети се јак дах буре, од чега затрепери сваки листак на горостасном храсту, а ситније |
ара...</p> <p>После оваких речи баба би затресла главом строго и срдито, а после би опет настав |
p> <p>Марко се осече набусито:</p> <p>— Затрокујеш ми ту као нека баба!{S} Како мислиш!{S} Шта |
.{S} Но прво се постарај те ово укопај, затрпајте ту где год у потоку.{S} Само дубоко да свиње |
по један врео камен, и то ће те камење затрпати.{S} Тешко, тешко теби!{S} Тешко и мени, мајци |
ш пред зору клону на креветац у углу, и затурив главу на јастуке, упре у таванске шашовце свој |
— рече Мелентије тужно.</p> <p>Обојица заћуташе.</p> <p>Милошу није био обичај да казује шта м |
борба била је дуга и упорна.{S} Тек што заћутка узнемирену савест разлозима, као што су они што |
обнажене, голе, без меса, а од ње целе заудара буђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде бежати, али г |
аци случајно нађоше, и већ је био почео заударати.</p> <p>Тако је свршио Вујица Вулићевић.</p> |
ео је мало реда у земљи и колико толико зауздао Турке.{S} То сад треба чувати.{S} Зато ја и пом |
и повратка ти више нема.{S} Твоје место заузео је Милош.{S} С грдном муком увео је мало реда у |
уса, ничему не нада.{S} Цар је и сувише заузет својим великим плановима у Европи, и његове су б |
на, преплашен и нико не сме јавно да се заузима за окривљене кнезове, али ноћу, из мрака, могло |
), па су и све више државне службе Грци заузимали.{S} Најзад, велики број спахилука био је у ру |
долазили су и многи други Грци који су заузимали поједине спахилуке и мало по мало хватали све |
е на два краја дугачкога стола, који је заузимао средину одаје.{S} Изасланици су седели подаље |
Карађорђа.{S} Још онда кад је трчао да заузме Ужице, да се нађе макар једно једино место још с |
ађорђевом и да их замоле, да га бар оне зауставе — све је то било доцкан.{S} Карађорђе се већ б |
ута; после погледа десно, погледа лево, заустави поглед на једној па на другој жени, што су кра |
им мајором Орловим за Русију, Карађорђе заустави у Карловцима и поиште од Мелентија свој новац, |
шње вилајетске послове.{S} Он ове Турке заустави у Крагујевцу и врати их натраг, а везиру поруч |
тарац што је пресрете, док се најзад не заустави пред опалом вратницом, иза које се видео густ |
> <p>Назвав „добар вечер“, Карађорђе се заустави пред Драгићем.</p> <p>— Ене дер!{S} А шта ти ј |
ћи тако низ један брдељак, Карађорђе се заустави и показа Науму руком ка Паланци.{S} Одатле се |
овога грознога призора, пред колибом се заустави Драгић, чудећи се ко ли му то разгради колибу, |
у мраку.</p> <p>После четврт часа он се заустави пред вратима нове двокатне дрвене куће, према |
осед човек и упути се право пред коње и заустави их.{S} И Карађорђе и Наум промолише главе да в |
затим пресече улицу и на другој страни заустави се пред дућанићем, пред којим су расла два огр |
аху огледало се преклињање, да се Марко заустави бар још за који тренутак.</p> <p>Али стари хај |
е, што се бар ја не нађох паметна да га зауставим од бегства, кад је већ он био пометен од боле |
ад?{S} Не можеш ти један твојим грудима зауставити читаву војску турску.{S} Беже и толики други |
и кума Милош, не може га нико ни везана зауставити.</p> <p>— Ви то боље знате, најо, али бога м |
оврвети, и то се после без јада не може зауставити.{S} С тога треба хитати и без одлагања сврша |
нани путници проћи или ће се пред ханом зауставити.</p> <p>Коњаници стадоше, а стражари изађоше |
пођоше.</p> <p>Ту под сводом Сахат-куле зауставише их да им скину окове.{S} После их увезаше де |
селу никаква квара ни зијана.{S} Они се зауставише пред механом и потражише да пију.{S} Искали |
кола ђенералова одјурише митрополиту и зауставише се пред његовим станом.{S} Ђенерал Стољетов |
из голо поље.{S} После наједаред коњ се зауставља, а јахач тада раскопча груди, обнажује пред о |
обигравајући све друмове и раскрснице и заустављајући свака путничка кола „да у њих завири,“ Ка |
ико људи и упути се ономе месту, где се заустављала скела што превози између Рама са српске и М |
одио или на којој <pb n="18" /> се није заустављао да напоји добра коња свога; спомињао је приј |
} На путу за Драгићево трло он је често заустављао Наума да му покаже дивну околину, која је пр |
о и чувених убојица, нарочито два брата Зафирагића, што су својим зулумима били досадили целој |
усклицима.{S} Карађорђе је устао да се захвали на великој части и поверењу, и одмах ту спремље |
оћете ли да вас повезем?</p> <p>Анта се захвали, рекав да има још нешто мало да нареди чељади к |
ко жели и на конак.</p> <p>Карађорђе се захвали митрополиту и обећа да ће свакако доћи на вечер |
у и као да бејаше замишљен.</p> <p>Наум захвали старцу, и рече да ће он ту остати; после му пок |
рдно посрнули, и видимо се као божјаци, захвални ако им ко удели мрвице, које падају с туђе гос |
ти новац онако у шаку као што се обично захвата жито, и изручи га опет натраг, сипајући одозго |
озго крпу, којом је била застрта торба, захвати новац онако у шаку као што се обично захвата жи |
ути оближњем поточићу, да се умије и да захвати хладне јутрење воде.</p> <pb n="297" /> <p>Тај |
тили.{S} Једним страшним налетом они би захватили читав јужни крај балканског тропоља.{S} Ослањ |
и нападао на позадња одељења, која гоне захиру и храну за војску, пленио их и вазда се враћао с |
ак човечанства — млеко мајчино, да њиме захрани пород свој, да трошењем свога рођенога тела, да |
и су се примицали.{S} Сад застадоше.{S} Захрђала брава шкрипну, тамничка врата широм се отвориш |
а Марашлија помогне у Цариграду Милошев захтев да добије право наследнога кнеза српског, а Мило |
ро и то, како Милошеви животни интереси захтевају да Карађорђа једном нестане са света, и лукав |
ћи, а час остајући иза њих, како је кад захтевала сигурност отмених путника.</p> <p>Међутим, за |
ом што повољнији мир.{S} Ако би прилике захтевале, они би могли и засебно преговарати с Турском |
отов и да га убије у свако доба, кад то захту велики интереси хетерије.{S} Таква му је наредба |
сто трже, доња му вилица заигра, а зуби зацвокоташе као у грозници.</p> <p>— Ах, булу ти твоју! |
ет додаде: — А и Турци ће јамачно много зацењивати — ко зна шта би они тражили.{S} Зато најбоље |
стао код ових Турака, навалио бих да не зацењују много и да одсеку сви укупно, па да се то једа |
стајао блед и збуњен, сад се наједаред зацрвени као паприка, и пун јарости шкргутну кивно зуби |
вршину чило и весело, те се од њих вода зацрни.</p> <p>Јата птица, што су преко дан дремале по |
им повесничким местима, где је први пут зачеђена горостасна замисао о српском ослобођењу из ког |
се лепо видела сва она околина, где се зачео први српски устанак и овде је Карађорђу, још из р |
владара.</p> <p>Огромна мисао, којој је зачетак био тако скроман и у таму завијен!</p> <milesto |
Московију, а вође оста Коџа Милош.{S} У зачетку и он је, наопако му било, био забраздио далеко; |
о мари за крваве свечаности и пировања, зачињена људском крвљу.{S} Он је волео миран, мекушан, |
харемска посела и дуге ноћне теревенке, зачињене обичним европским угодностима, на које се овај |
довршила последњу реч, кад се са сокака зачу нека звека звонцади.</p> <p>Карађорђевица ослушну. |
т по поноћи, кад се наједаред из даљине зачу коњски топот, а из мрака наскоро се указаше два цр |
јало све се у њој губило.</p> <p>Сад се зачу и страховито шуштање, из кога су се на махове издв |
сне о патос штогод може.{S} Из торбе се зачу јасан, али издробљен звук, као оно што звече паре, |
капље на само срце.</p> <p>Но у тај мах зачу се нека потмула граја, нека <pb n="131" /> гунгула |
>Кад му казах да је недеља, он се веома зачуди и после кратка ћутања додаде:</p> <p>— Дакле, тр |
<p>Одмах пробуде Петра.{S} Он се веома зачуди, кад виде у ово доба овога човека, што га његови |
ро одевен сељак.</p> <p>Старац се веома зачуди овом похођењу.{S} Та њега нико ни дању не походи |
онашање овога непознатог човека јако је зачудило кнеза Максима, и он се бејаше живо заинтересов |
уги.</p> <p>— Коју! — рече он чисто као зачуђен, па онда додаде живо и брзо: — Коју другу до ов |
, згледаше се и за дуго остадоше неми и зачуђени.</p> <p>Последње речи Милошеве учинили су на њ |
је дуго гледао, па ме онда запита пола зачуђено а пола чисто прекорно:</p> <p>— За бога, Јело, |
не очи у ове немиле ноћне госте и упита зачуђено:</p> <p>— Шта је Перо!?...{S} Шта ћеш ту?...{S |
и празну.</p> <pb n="33" /> <p>Марко је зачуђено зверао у наоколо и прва му је мисао била да је |
и?{S} Је ли господар Ђорђе? — запита он зачуђено и чисто пренеражено.{S} Кнез Милош настави жив |
прекидајући тишину.{S} Са свију страна зачуше се одобравања.{S} И ако Турци обично не исказују |
у сишле с усана Драгићевих, а из даљине зачуше се тешки стражарски кораци и звека тамничких кљу |
ОВИНИ</head> <p>Сунце је већ давно било зашло, а после жарка летња дана бејаше се спустило тихо |
ко <pb n="119" /> како је њему по вољи, зашта је главна заслуга припадала оцу Мелентију.</p> <p |
надајући <pb n="153" /> се да тамо нађу заштите и потпоре својој угњетеној домовини.</p> <p>У т |
ни осветник, опет повраћа да буде благи заштитник душа, те са склопљеним рукама моли победоносн |
ћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руском заштитом, примао је новчану помоћ од Русије и управо се |
а узме народну ствар под своје окриље и заштиту.</p> <p>Све те прилике чиниле су, те су српски |
ц Мелентије много је говорио и ревно је заштићавао оне погледе које је синоћ у разговору с Мило |
ту не тражи ништа за себе, већ мора да заштићује правоверне, које су Срби оштетили.</p> <p>Так |
, и да га тако не обележи пред Турцима, зашто би се у незгодном случају могло и главом платити. |
те.{S} А не би имао ни згодна изговора, зашто си га убио, шта ти је сметао какво је зло хтео уч |
Богом примам на се и на потомке своје, зашто се овде ради о миру и срећи целога народа овога, |
бих осуђивао ово што је до сад учињено, зашто ту има макар мало и моје мучице.{S} Не уздишем ја |
едели стари цареви и краљеви српски.{S} Зашто нисам погинуо на тој висини, но сам побегао амо д |
не може.{S} Друго је што мене боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби тако несретни, да код нас вечи |
гом очи поваде.</p> <pb n="110" /> <p>— Зашто вас двојица, ти господару и господар Ђорђе, не би |
о?!{S} А зашто ли сам то крив?</p> <p>— Зашто си крив!{S} Знаш и ти зашто си.{S} Гураш опет ват |
Ја крив!{S} И то ти знаш, Марко?!{S} А зашто ли сам то крив?</p> <p>— Зашто си крив!{S} Знаш и |
онда суђење или мучко убиство?...{S} И зашто ја то све кријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} О |
да никога не може ражалити!...</p> <p>И зашто сам ја морао доживети сву ову неизмерну несрећу с |
није могао да прибере јасно у памети ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему се с |
ја скидам одговорност са себе и већ ни зашто не могу одговарати, јер ће немирни људи познати д |
в?</p> <p>— Зашто си крив!{S} Знаш и ти зашто си.{S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се ова ја |
д да учиним ништа, по чему би се видело зашто сам се повратио у Србију, па ће ми после товарити |
не питаш што сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао, но тек треба да ти казујем!{S} Пре |
/p> <p>У тај мах Цукић наједаред скочи, збаци кабаницу и онако седећки, упре разрогачене очи у |
јица ћутао непомичан.{S} Тада он скочи, збаци кабаницу са себе и безобзирце утече из колибе.</p |
страховите реке од самог мрака и густе, збијене таме.{S} И сва та тмуша наједаред крете напред |
и, она је казивала догађаје, који су се збили тек након 50 пуних година.</p> <p>Док је баба Јан |
зар се то мора казивати целом свету!{S} Збиља, зар се то не може све лепо сакрити, па да никад |
Стољетов чисто пребледе на овај глас. — Збиља велите „вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда је он ј |
егове речи вирила величанствена јуначка збиља, која свакоме улива поуздање и свету веру у побед |
сад Паштрмцу.</p> <p>И Паштрмчеве молбе збиља нису ништа помогле.{S} Драгић, истина, није крену |
дакле разумевали.</p> <p>А Марашлија је збиља о томе мислио, како ће од Милошева страховања од |
орђе, показујући на Новаковића, који је збиља закрвављено гледао у колибу.</p> <p>Вујица викну |
вао је да ће га он заменити, и Милош се збиља наскоро поздрави с гостима и оде у своју спаваћу |
извојевати, они су војевали, били се и збиља били јунаци.{S} Али кад је несрећне 1813. све то |
изао језик зубима.</p> <p>И Врљо је био збиља кадар да то и учини, такав је он био човек.</p> < |
етку никако није хтео веровати да је то збиља Милошево писмо.</p> <p>У тој сумњи још га је више |
ко би то згодно било да Карађорђа нешто збиља нестане тамо негде у Русији.</p> <p>— Али, зар би |
учинио с Црним Ђорђем, да се овај нешто збиља поврати у Србију, као што поручује.{S} У ствари п |
инутим лицима, код којих је његов говор збиља изазвао сетно расположење.{S} Сад опет прихвати р |
обадве руке и с ужасом примети да су му збиља крваве.{S} И нехотице, он их узе трљати о чакшире |
ели главом, признавајући с болом, да су збиља настала већ последња времена.</p> <p>Старчић је ж |
служби код Милоша, већ је мислио да су збиља Вујичини момци. (Лисовић који је из Београда пове |
е и да будем сведок против тебе.</p> <p>Збиља, Милош се тек тада сети да је његова мајка давно |
да Марко ову своју претњу у шали може у збиљи извршити, и с тога је добро отварао очи да тачно |
а и Наума било се утврдило неко особито зближење.{S} Изгледало је, као да су се среле и познале |
теби!{S} Тешко и мени, мајци твојој!{S} Због тебе потресће се у земљи и моје труле кости.{S} Ка |
Кад знају да ће цела фамилија да страда због издаје једнога члана, онда они сами воде један над |
је изгледао нешто мало блед и болешљив због великих напора и брига, које је поднео у последње |
о несрећно писмо?{S} Ја чујем да је све због њега цела та омраза међу вама.{S} Кад би му то пис |
а, разјапљена крвава рана — и то је све због тих страшних и несретних кажњавања.{S} Казнећи дру |
је имао рођена брата, кога је Карађорђе због неке пљачке био убио својом рођеном руком, и Врљо |
тебе, господару, што подбадаш одовуд, и због мржње на Милоша, хоћеш да дођеш главе и оној једно |
штини у Београду Младен хтеде сурнисати због онога ухваћенога писма.{S} Ја тада њега извлачио, |
ајмањи неред, који би се могао изродити због Ђорђева доласка.</p> <p>Тада Милош понови гласније |
известим, да ми се после што не накачи због тога — рече Милош забринуто.</p> <p>Док су Вујица |
имети Вујица.</p> <p>На две ватре горим због њега, бог га живи посекао — рече Милош срдито посл |
Овде је прво узео био кућу чика Стојан због дућанића, да му је згодније продавати бурмут.{S} Н |
ећа клетва пала је на ме и моје друштво због одласка из Србије несретне 1813. године.{S} Турци |
> <p>— А шта да чиним ја господару, ако због њега остане каква твоја заповест неизвршена?{S} Ја |
бија.{S} А овамо ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{S} Њима, тим људима, том свету, |
рује, и лакше се за њима поводи.</p> <p>Због тога у народу настаје узрујаност, људи се отпађују |
у потекоше сузе.</p> <p>— Збогом побро, збогом добро моје!{S} Ти оде Богу на истину, а ево ће о |
отрљну, Драгићу потекоше сузе.</p> <p>— Збогом побро, збогом добро моје!{S} Ти оде Богу на исти |
, малакса, задрхта и угаси се.</p> <p>— Збогом моје мило, моје драго, јарко сунашце, ми се ника |
, Гитарић устаде и рече јасно:</p> <p>— Збогом, побратиме.</p> <p>— Зар већ одлазиш? — хтеде ре |
ој, да нас види и да нам рекне последње збогом.{S} Кад твоји топли зраци опет сиђу на земљу, он |
брајала тужна песма, узимајући последње збогом од свију тих милих и далеких места и пријатеља, |
ку нису била права имена учесника овога збора, већ је сваки имао своје нарочито измишљено име.{ |
повољан за Милоша.{S} Решено је, да се зборски пише руском цару и умоли да српске бегунце, нар |
ај нас, капетане, кад те ево, сви овако зборски молимо.</p> <p>Драгић скочи с пања као опарен.< |
адости, надајући се да је сад сва брига збринута и све како ваља уређено, кад је само кнез Мило |
један једини тренутак сумње на једаред збрише целу ту ровиту зграду заваркавања:</p> <p>— Убит |
в.</p> <p>Чолак-Анта бејаше се прилично збунио.</p> <p>— Вожд!...{S} Хвала Богу... здрав је, ва |
> <p>Џелат, који је дотле стајао блед и збуњен, сад се наједаред зацрвени као паприка, и пун ја |
ни пред ким и ни пред чим није застајао збуњен, Милош је чисто и сам добијао духа и храбрости д |
на Вујици се познавало да је нешто јако збуњен и сметен; ни овај човек, који је био пре 5—6 дан |
шне искрености, а који га сад, прилично збуњен и изненађен, пресрете на кућњем прагу.</p> <p>— |
но му истрже сабљу из руку, док је овај збуњено гледао, он вешто измахну и једним ударцем одруб |
{S} Ја сам овде имао нешто — рече Петар збуњено, па се онда окрете Марку и навали на њ, шапатом |
е.</p> <p>Призор је био ужасан и сви су збуњено погледали на губилиште.</p> <p>У тај мах, остра |
о је с леђа, с бокова, нападао је ноћу, збуњивао је и заваравао да не зна откуда ће ударити пра |
ђу да ослобађа Шумадију?{S} Она га није звала и молила; он је сам дошао, наметнуо се, а после ј |
дничке лаврове, остављали су све што су звали својим, па с породицама својим одлазили у незнану |
едном удаљеном крају Петрограда, у тако званом предграђу, „На Пескох“, где је српска депутација |
м путницима зађе прилично дубоко у тако звану румунску махалу.{S} Пред њом је ишао као вођ онај |
е.{S} А гле сад!{S} Наједаред, он га је звао к себи!</p> <p>У писму се говорило како су сви пок |
требао ни долазити, кад га нико није ни звао.{S} Кнез Милош опази ово мигање и испречи се на Па |
а први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да ва |
је то одбио.{S} Истина, Милош га је сам звао да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, али |
p>Пред полазак Милош је Лисовића поново звао к себи.{S} Остали су заједно скоро пуна пола сахат |
у „политику“, или, како је он то обично звао „ширетлук.“ Он је и сад разумевао шта управо хоће |
еч „попо“ којом га је кнез Милош обично звао кад је истински и срдачно расположен према њему, и |
оследњу реч, кад се са сокака зачу нека звека звонцади.</p> <p>Карађорђевица ослушну.{S} Чек’де |
е ма и за кратко време стишавала убојна звека оружја, те су српски ратници могли мирно отпасати |
и страшним, а кад се рат свршио, кад је звека убојна оружја престала, Цинцинат се враћао дому с |
ине зачуше се тешки стражарски кораци и звека тамничких кључева.{S} Оба сужника стадоше ослушки |
, стаде, ослушну, па онда удари три пут звекиром у железни колут на вратима. <pb n="60" /> Врат |
а би показали како сам ја био крвожедна звер и убијао људе не из велике нужде и невоље, већ од |
Милан пао као његова жртва?...{S} А она звер, Младен, хтеде ме везати и назва ме усред скупштин |
уклањају из друштва као штетна и опасна звера.{S} Ем те убијају, ем се труде да ти не учине ниш |
он се тргне, разрогачи очи, усплахирено звера по колиби, па му се очни капци полако опет затвор |
Разрогаченим, закрвављеним очима он је зверао и тражио да угледа онога који му то нуди да клек |
</p> <pb n="33" /> <p>Марко је зачуђено зверао у наоколо и прва му је мисао била да је Цукић не |
/p> <p>Чичине очи сенуше и он је срдито зверао по дружини.{S} Сад продужи кивно:</p> <p>— Ама ш |
а други код куће презати сваки час, као зверка у гори, да откудгод не пукне осветничка пушка!.. |
главу треба стуцати ту змију, јер је то зверка, побуниће народ, па ће нам свима доћи хака.{S} А |
је било нешто што те подсећа на рањену зверку, коју су дуго и дуго немилосрдно гонили, и која |
спаљивали, бацали живе људе да их дивљи зверови растргну, у опште, тражили начина да учине убис |
замуче пред разјареним убицом, који је зверски на њега очима стрељао.</p> <milestone unit="sub |
јасан, али издробљен звук, као оно што звече паре, потврдо стегнуте у какву крпу.</p> <p>— Шта |
а.</p> <p>Помамна ветрина страховито је звиждала своју самртничку песму преко пустих снежних по |
упно изумре, кос опет пусти своје јасно звиждање, из кога се лако дало познати, како се труди д |
апу, па се и сам прекрсти. — Јес, звоне звона — рече он.{S} Још мало па ћемо у град, а онога чо |
е трипут прекрсти — да л’ ти чујеш јеку звона? — упита он свога сапутника.{S} Ово сигурно звони |
и сутон чуло се велико брујање црквених звона.</p> <p>Карађорђе скиде шубару и усрдно се трипут |
омоље српске и да изумру звуци црквених звона, која су складним брујањем својим са свију страна |
из неке дубине одјекује стотину звучних звона.{S} Све мисли сабиле се у једну сплетену гужву, и |
киде капу, па се и сам прекрсти. — Јес, звоне звона — рече он.{S} Још мало па ћемо у град, а он |
мене Грци изабрали за вођу!{S} Чули да звони, ал’ не знају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а они |
p>„Циљ оправдава средство“ — ова изрека звони прилично научно, и у први мах доста је неразумљив |
пита он свога сапутника.{S} Ово сигурно звони на вечерње, сутра је света недеља.{S} Крпара скид |
ела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили они разговори, што их је имала с њим ове послед |
шуму.{S} Негде у даљини чу се чобанско звоно; далеко у селу гласно је лајао некакав пас; још м |
у реч, кад се са сокака зачу нека звека звонцади.</p> <p>Карађорђевица ослушну.{S} Чек’дер — ре |
ипут толико пошто је у Нишу, у Видину и Зворнику скупљена многа војска.{S} Мене би окривили да |
полако губила у јутрењем сумраку и њена зврка чула се све слабије и слабије.</p> <p>Јелена је с |
} Из торбе се зачу јасан, али издробљен звук, као оно што звече паре, потврдо стегнуте у какву |
рајке, које дају танке, развучене тужне звуке.</p> <p>Уз пратњу те чудне свирке, коју допуњује |
само храпаво кркљање, налик на одвратне звуке који се чују кад стојимо уз приклано марвинче...< |
рску, и уз пратњу тих танких и заносних звукова џелати отпочеше свој посао.</p> <p>Кнеза Симу н |
и злурадо кикотати, а с висине чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеубиство!“ Тада ће мра |
у веселу грају и нечујно су се мешали и звуци притајених болних уздаха, и много српско око ту ј |
је владала мртва тишина, само су танки звуци складне турске музике бурно одјекивали, будећи у |
су се на махове издвајали поједини јачи звуци, налик на испреплетане јауке који се губе у даљин |
да замукну богомоље српске и да изумру звуци црквених звона, која су складним брујањем својим |
вори један славуј.{S} Он прво пусти 2—3 звучна трилера, као да огледа свој глас, па се онда нај |
кола; најзад из дубраве с десна одјекну звучна и складна песма; јато врана пролете над колибом, |
ва свога супарника и да му песма буде и звучнија и лепша од његове.{S} После њега опет одјекну |
као да из неке дубине одјекује стотину звучних звона.{S} Све мисли сабиле се у једну сплетену |
p>Али, она ево доврши своју чудну игру; звучно дахире одјекну још једанпут, заносна играчица јо |
пробудио неки стари кос, те поче веома звучно изводити своју јасну песму, а глас му се вио као |
а ноге.{S} Ланци на њему зазвонише тако звучно да одјекну цела тамница.{S} Други блед човек, шт |
кушају; људи мека срца, који неће мрава згазити и зликовци, који би заклали човека као пиле; му |
/p> <p>Милош ућута, а она су се двојица згледали.</p> <p>— Како то мислиш, господару? — упита В |
он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се згледате?{S} Мислите, ја се шалим?{S} Није, очију ми!{S |
!</p> <pb n="185" /> <p>Павле и Вујица, згледаше се и за дуго остадоше неми и зачуђени.</p> <p> |
дарова од Милоша, то је била још и нова згода да пред диваном у Стамболу потврди како је његова |
гађао одмах, кад ми се први пут указала згода зато.{S} Та ја бих још одмах у почетку, још 1807. |
е од мене радовао, кад је Милошу испала згода да поново устане на зулумћаре.{S} Нисам ли му ја |
ухваћен, један део упљачкана новца, на згодан начин, повраћен је селима од којих је отет.</p> |
од од њих јавља мисао да би ово сад био згодан тренутак да балкански народи сами, на свој ризик |
аслони на дрвени пањ.{S} Положај је био згодан.{S} Џелат узе своју криву дамаскињу оберучке хит |
ла његова крв на те.{S} А не би имао ни згодна изговора, зашто си га убио, шта ти је сметао как |
ве то, али они неће сад да знаду то.{S} Згодније им је да се граде невешти.{S} Али ако, ако!... |
ућу чика Стојан због дућанића, да му је згодније продавати бурмут.{S} Но кућа је била за њега с |
никоме ни на ум не падне...{S} Како има згодних места, где би се могла сакрити лешина, па да јо |
ти:</p> <p>— „Згодно време!“ — Кад дође згодно време па и Руси скоче, онда јамачно не може ни М |
онако у опште.{S} Кад једном зато дође згодно време.</p> <p>Добрњац брзо прихвати:</p> <p>— „З |
згодно средство за Милоша, јер је њиме згодно могао плашити и уцењивати Турке.{S} Карађорђе му |
и Карађорђе је то и покушао.{S} У томе згодно му је дошао говор Германов, који тврђаше да би о |
истакнута на бедем београдски одакле се згодно могла видети и из тврђаве и из вароши.</p> <p>По |
шкргутнуше; рука се преви и намести се згодно поред тела.</p> <p>„Тако, сад је добро, сад ништ |
на рука бејаше се испречила и не могаше згодно стати.{S} Он скочи на кладу и штогод може удари |
е.</p> <p>Карађорђе је у неколико био и згодно средство за Милоша, јер је њиме згодно могао пла |
, а услед тога тегљења врат му се таман згодно наслони на дрвени пањ.{S} Положај је био згодан. |
нова слава, и он је и ову прилику умео згодно употребити да свој углед уздигне и да своје везе |
по најчешће мешала помисао, како би то згодно било да Карађорђа нешто збиља нестане тамо негде |
/p> <p>Добрњац брзо прихвати:</p> <p>— „Згодно време!“ — Кад дође згодно време па и Руси скоче, |
као да ваља тако пустити нек иде, па у згодном тренутку да пристанемо уз друге и ми.{S} Али, з |
све ово у памети, Марашлија је дошао на згодну нову замисао, која би бар за неко време могла ок |
ењивати Турке.{S} Карађорђе му је давао згодну прилику да пред Турцима прави упоређење између с |
једнако поручује и распитује, бирајући згоду за повратак — примети Милош.</p> <p>Милош, који ј |
ој, да трошењем свога рођенога тела, да згоревањем своје рођене снаге оснажи њега и ојача његов |
а ти се и то нађе; за сваки случај није згорега и то имати.</p> <p>Пошто је тако све било спрем |
ућни кров од шиндре, а около пуно малих зграда с новим црвеним крововима од ћерамиде.</p> <p>У |
ке градове.{S} Оно мало лепших, зиданих зграда, у дунавском крају, што је остало од окупације а |
акву варницу у потрулелу Турску државну зграду, вазда готову да одмах букне.{S} Услед тога је и |
сумње на једаред збрише целу ту ровиту зграду заваркавања:</p> <p>— Убити Карађорђа!{S} Зар Ка |
диш духовнику и да кажеш све што си кад згрешио — би ли богати испричао шта си радио?“</p> <p>— |
а ипак оштро око опазило би и кроз овај згуснут мрак, како кроз пусту пољану, као црна авет лут |
а боље.{S} То је био Цукић.{S} Лежао је згучен потрбушке, и одозго је био покривен кабаницом.{S |
ј Саборној Цркви у правцу испод Старога Здања.</p> <p>Та је кућа била скоро грађена, доњи бој ј |
нио.</p> <p>— Вожд!...{S} Хвала Богу... здрав је, ваше благородије.{S} Но он није ноћио код мен |
идем, послујем, изгледам <pb n="224" /> здрав, а у истини мени је болна и преболна сама душа, н |
дске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не мари!“ А што ја по читаве д |
ав новац, боље одело и оружје, па жив и здрав умакао у планину с друштвом, и ако је међу Турцим |
је ономад појео Цукићеву?{S} Јеси ли ти здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш главу п |
ривица, а да не беде после мене права и здрава.</p> <p>Управо је довршавано једно овако писмо, |
о!</p> <p>Чолак-Анта одговори:</p> <p>— Здравље желајем ваше високоблагородије!</p> <p>— Како ј |
и људе који к мени дођу да ме виде и за здравље упитају.{S} То је све што ја радим.{S} Али у ст |
испод ока веома пажљиво.</p> <p>— Е, на здравље ти побратиме.{S} Ракија је добра.{S} Знам да ће |
води, како му иде посао и како га служи здравље.{S} Наједаред бахну ненадно с питањем:</p> <p>— |
животом и радоваће се младости својој и здрављу својем, и певаће безбрижну песму невиности, и и |
p> <p>После обичних поздрава и питања о здрављу наста подуже ћутање.</p> <p>Марашлија је чекао |
и потапка Анту по плећима, додајући: — здраво војводо!</p> <p>Чолак-Анта одговори:</p> <p>— Зд |
а.</p> <p>— Море, мени само да је да се здраво и на миру дочепам Рудника, и да видим само 50 од |
у и твори се дело милосрђа.{S} Правом и здравом нити треба милости, ни праштања, ни милосрђа — |
бунили сви елементи природни, сложни да здробе земљу и да сурвају небеса, да све претворе у пус |
жасан крш.{S} Нешто се рогобатно сручи, здроби, прште, а кроз маглу из дубока амбиса изви се са |
нејасан, мокар ударац; нешто шкргутну и здроби се; она црна непомична маса оживе; кроз њу као д |
p>Везир махну главом и рече, како он не зебе много отуда, јер раја ваљда не би била толико безу |
?</p> <p>— Ако је до зебње — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко велим неће кума Милош теби б |
е, с друге стране његову је душу мучила зебња да се његов повратак у Србију не протумачи као жу |
оружја и свакојаке војне спреме, али је зебња да Турци што не нањуше.{S} С тога треба похитати |
агањце.{S} С друге стране опет следи ме зебња да народ не следује, да се гдегод не понове побун |
S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је до зебње — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко велим нећ |
тренутака.</p> <p>Најзад, Петар изјави зебњу, да Штитарац што не посумња, што се оволико задрж |
м српским старешинама и да искаже своју зебњу, како се боји да се и они не умешају у тај општи |
троножној столичици, стајала је велика зелена каленица, пуна воде, а у њој је лежало некакво п |
и грма ни трна, само свуд набујала лепа зелена трава.</p> <p>Усред те пољане стоји огромно дрво |
е и с једне и с друге стране дижу лепи, зелени кукурузи, скоро у врх човека.{S} Овај сумрак још |
и, иза којих једва овде онде, провирују зелени османлуци, брснати бадеми, и у опште благородно |
мами из ње хиљадама плодних кличица, да зеленим мирисним уресима поново окити брежуљке и долине |
је.</p> <p>Велика земљана пећ прошарана зеленим грнићима, дизала се у једном углу, као неки спо |
живих боја, седе три Турчина у високим зеленим турбанима и дувају у неке дугачке тршчане свира |
ица, што су преко дан дремале по густим зеленим дубравама, скривене од дневне препеке, сад се и |
м стадом својим проводио сретне дане по зеленим мирисним дубравама српским; како је доцније као |
Марко овако говорио, Цукић је бледио и зеленио у лицу, док на послетку не поцрни као земља.</p |
господска кола, запрегнута с два красна зеленка, које је цео Кишињев познавао.{S} Из кола изађе |
мао за појасом два сребрњака, с обичним зеленокорим ножем и везеном арбијом.{S} Крај њега на по |
ок од песме, која се као мирис, расу по зеленом лугу и оде далеко, далеко кроз свечану јутарњу |
а; и тако су се ова два шумска певача у зеленом лугу дуго натпевала, поздрављајући лепу, летњу |
е са судбом осталих балканских народа и земаља.{S} Да је Милош паметан, па да помогне да се све |
јску.</p> <p>Најзад од свију балканских земаља, Србија је била једина која је у то доба имала н |
управо у својој руци судбину европских земаља и народа.{S} Његова реч била је тада пресудна и |
>— Не!...{S} Нема ништа!...{S} Дошао је земан, ваља <pb n="29" /> да се мре!...{S} На, сине Пер |
ме друго може и сретати у ови наш црни земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме могло какво |
те другу.{S} Четврта је година од онога земана.{S} Знам све, као да на прсте бројим, шта се дес |
ва злослутну пјесму своју.{S} За сретна земана Биоград се са Стамболом надметао по сјају и љепо |
призове Милоша и затражи да му у кратку земану пофата хајдуке, или ће вели, он сам изаћ у народ |
рђева времена што је кадра да учини ова земља, кад је дотерају у шкрипац, сутра би нас Турци пр |
ару, мора да му је веома тешко.{S} Туђа земља, туђи људи, туђи обичаји!{S} Девет година био овд |
> <p>Друго, то је била једина балканска земља, која је имала читаву војску спремних, ратовању в |
агали и с тога, што је Србија словенска земља.{S} Она је колико јуче била ратна савезница Русиј |
вен човек, славни муж, зна за њега цела земља, а ето нестаће га, па не само да људи неће знати |
болести, и невољом у којој се налазила земља.{S} Кад су ме мамили, мед им је текао из уста, ка |
ли да се ослободи цела једна поробљена земља — рече Карађорђе.</p> <p>После овога разговора оп |
ету, и код других народа може бити пуна земља и кнежева и великаша и барона, па се опет сви то |
ебеса сурвала, или као да се ова грешна земља преко пола цепа и дроби, така страшна ломњава исп |
итве, па је онда одозго на мртве насута земља, а на бресту уз који је био овај гроб, Драгић уре |
м стане и ослушкује хоће ли проговорити земља, хоће ли с јавнути небеса, хоће ли бар бура ова б |
о у лицу, док на послетку не поцрни као земља.</p> <p>— Пи! (он отпљуну) поганих уста, проклета |
позна.{S} У образу је изгледао црн као земља, а црте на лицу бејаху му се некако развукле и ис |
има је још било живо у памети, да је то земља, која је колико јуче издржала 9 пуних година нера |
много сваковрсно оружје.</p> <p>Велика земљана пећ прошарана зеленим грнићима, дизала се у јед |
много и да сме.{S} Смелост често осваја земље и градове, а страшљиво <pb n="188" /> двоумљење г |
а ли облак силази с неба или се диже са земље.</p> <p>Али тај облачак наједаред поче нагло раст |
аред жестоко трже.{S} Чисто подскочи са земље.{S} Неко бејаше изненадно лупио на прозорски капа |
веку, који је 9 година био господар ове земље, па баш да је он од истине црни Циганин!{S} Што д |
утим, грчки утицај у ове две подунавске земље довољно је јак, да их може кренути на борбу.{S} П |
еоцењене користи да су с њом подунавске земље, и то да оне ступе за њу у борбу!</p> <p>Тога рад |
ја лична ствар.{S} Али ово се тиче целе земље; тиче се рада и напора целога једног колена, па б |
ашке и Молдавије.{S} Оне су православне земље као и Грчка и имају исте интересе с њом, јер су и |
руке, и све се сручи, и од читаве једне земље начини се страшна развалина по којој ће од сад са |
наштво начинили су господара целе једне земље.{S} Народ ме је дигао на висину на којој су седел |
је хтео да прозре у мрачну утробу црне земље, и тамо да нађе решење чудним загонеткама, које с |
екам сву ову неизмерну несрећу несретне земље српске!</p> <p>Србије нема више!{S} А где је Миша |
и место нас само две гомиле свеже мокре земље, а наша хладна мртва тела никада се више неће на |
а, те је изгледало, као да провирује из земље, као да је на живом човеку, који је до грла закоп |
старе српске војводе, што су избегле из земље и радовао би се да се они опет поврате.{S} Бар та |
а посла, но да мене и Миленка одјури из земље, за коју смо барабар с њим крв своју проливали.{S |
одмах узели саветовати да се уклоним из земље.{S} Чак су ми и то износили да ће тиме бити учиње |
следње године, од како је он избегао из земље, много што шта било променило, ипак Ђорђе је знао |
ји је у најопаснијем тренутку утекао из земље, с друге стране његову је душу мучила зебња да се |
е ти од беса уклонио, нити си отишао из земље ти један.{S} Бранио си докле се могло, али одолел |
омњава испуни сав простор између неба и земље, и Ђорђе чисто оглуну од страховите рике, која по |
ла је сву огромну шупљину између неба и земље и урнебесом се ваљала као један једини грдобни мр |
чаји!{S} Девет година био овде господар земље, па сад ништа.{S} Ко ти тамо њега верма.{S} Велик |
ају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити похаране паре — рече Милош рас |
пире с хучним ветровима, он дрско враћа земљи и небесима натраг проклетство које му они шаљу.{S |
и српски и да би највећу услугу учинили земљи да изаберу најдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њ |
метнији.{S} Сад ни Вожд не зна шта овој земљи треба, само то зна Милош Тешић! — Цукић подругљив |
омишљао колико сам добра ја учинио овој земљи само за ове три четири године, од кад они утекоше |
} Не желим ни ја оставити кости у туђој земљи и уздам се у бога да се једном опет повратим у Ср |
о да ми не дате мира чак ни амо у туђој земљи, као да је мени мало мојих јада, но још ви отуд п |
он, чиниш 'волико, био седети у својој земљи!{S} Зар је мени било ласно кад сви утекоше, а ја |
} Камо моје лепе среће, да сам у својој земљи, међу својом браћом, кости оставио, бар би ми душ |
у земљу овај човек клече; простре се по земљи ничице, трипут се прекрсти и трипут пољуби земљу, |
желети.{S} Рачунао сам: нека буде добро земљи, па ће бити добро и нама свима.{S} А гле сад шта |
.{S} С грдном муком увео је мало реда у земљи и колико толико зауздао Турке.{S} То сад треба чу |
у и своју тврду одлуку да одржава ред у земљи, а то му је давало нову снагу да што живље настан |
учује: „ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, погуби ову двојицу.{S} Опростиш ли им, ја скидам |
ило му његово!{S} Што није остао овде у земљи да с браћом јуначки погине, те би му се име до ве |
а пући, него да се за тај случај нађе у земљи приправан, а сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О ово |
ајци твојој!{S} Због тебе потресће се у земљи и моје труле кости.{S} Какав грех, какав тешки гр |
оја би Турској плаћала данак, а иначе у земљи управљало би се по својој вољи, како народ хоће.. |
ао је полако кнез српски.{S} Одношаји у земљи још нису били уређени, с <pb n="94" /> тога се у |
никакви разлози, јер ја не бих остао у земљи да се од Турака кријем, већ или да погинем или да |
род на миру.{S} На против, ако би био у земљи они би од народа презали; зазирали би да свакога |
оведа и да се он сам направи господар у земљи, као што је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што |
а гони кнеза Милоша да чува ред и мир у земљи.{S} Војвода Добрњац рад је да помогне кнезу Милош |
и Русија, ако истински жели добра оној земљици, требала би да вас кудгод склони — и тебе и нек |
олдавској, Русији и Влашкој да припреме земљиште за устанак.{S} Радили су у друштву с румунским |
чека раширених руку, нашли су приправно земљиште код Карађорђа и он им је поверовао после кратк |
грчких родољуба нашла овде веома плодно земљиште.</p> <p>Тражећи на све стране савезнике и помо |
јући се доцније на ове знатне добитке у земљишту, они би онда могли закључити с Турском што пов |
ам, јадна, некад пролазила!{S} О слатка земљо српска — рече Карађорђевица (јер је она то била), |
сно:</p> <p>— „Слатка моја мајко, света земљо моја је си ли ми опростила?“...</p> <p>Ово чудно |
ак плашљиво дошаптавају духови, што над земљом лебде.</p> <pb n="294" /> <p>У близини колибе чу |
мати ко други паметнији да управља овом земљом, те неће баш спасти на лудога Циган Ђорђа!</p> < |
близу десет година заповедао целом овом земљом, па је наша дужност да га сад по могућству прихв |
дому своме, лаћао се плуга и као мирни земљорадник орао и топио знојем плодна поља своја.</p> |
иротнији становници града, који се баве земљорадњом и кочијашењем, стоји у малом али лепом врту |
удо, без славе за себе и без користи за земљу?</p> <p>Тако сам му говорила и некако ми се бејаш |
тоји сам усред ове мртве пустиње.{S} На земљу се почео спуштати сумрак, а он у себи као мисли: |
{S} Снага је издаде и она би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше добри људи, који је пр |
аш на оном рубу где се небо ослонило на земљу, те се није могло лако разликовати, да ли облак с |
.{S} Кад твоји топли зраци опет сиђу на земљу, они ће наћи место нас само две гомиле свеже мокр |
сви елементи природни, сложни да здробе земљу и да сурвају небеса, да све претворе у пустош и р |
кору, да врелим љубавним дахом загреје земљу и измами из ње хиљадама плодних кличица, да зелен |
природа, а дебела ледена кора покриваће земљу; после ће опет долазити благословено пролеће да о |
је удворица турска и сутра ће продати и земљу и народ и што год хоћеш за један реп турски.<ref |
Она црна тмуша као да је гутала небо и земљу, јер докле она год доспе, свега је нестајало све |
од страховите рике, која потресе небо и земљу.</p> <p>Тмуша стиже и са силином, која брегове ва |
све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљнули таласи какве страховите р |
ице, трипут се прекрсти и трипут пољуби земљу, шапућући полугласно:</p> <p>— „Слатка моја мајко |
етне 1813. године.{S} Турци су притисли земљу, цео народ није могао избећи и одселити се, и они |
ћи свет грозовитом тмином и потресајући земљу из најдубљих дубина.</p> <p>Из далека се чуло как |
раку, а синчић му је помагао избацујући земљу лопатом.{S} Рака је већ била ископана, а попа још |
Богу.{S} После ми наја рекла да пољубим земљу; вели, пољуби сине слатки, ево овде си се родио, |
ика Цукић и стаде бесно ударати ногом о земљу.</p> <p>Вичући „напоље“, „напоље!“ — Цукић беше н |
ед онако ненадно и неочекивано напустио земљу, и прешао у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све |
но да помогне да заједнички ослободимо земљу!</p> <p>— Србија сама не може сад ништа.{S} Њена |
дном преви преко главе додирујући скоро земљу, још једном задрхташе сви мишићи на њеном облом, |
пусте снежне равнице и молио за милост земљу и небеса.</p> <p>Наједаред коњ му се поплаши од ј |
и је негде сакривено, склоњено, можда у земљу закопано... — <pb n="310" /> и Гитарић узе разгле |
в.{S} Карађорђа је нестало, као да је у земљу пропао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>До |
цају семе у земљу.{S} Човек баца семе у земљу и нада се да ће му оно донети богата плода, који |
будемо као оно орачи кад бацају семе у земљу.{S} Човек баца семе у земљу и нада се да ће му он |
ће стоструко и хиљадоструко накнадити у земљу бачено семе.{S} Истина, може бити и тако рђавих г |
живом човеку, који је до грла закопан у земљу.</p> <p>Овако у овом положају ова је глава изглед |
орђе је ћутао, грицкао нокте и гледао у земљу.{S} После наједаред као да се трже, рече.</p> <p> |
ако говорили, Павле је ћутао и гледао у земљу.{S} Сад подиже очи.</p> <p>— Је ли то прво пало н |
ђорђа, и ако овај гдегод упадне тајно у земљу, Милош или да донесе његову главу или ће својом о |
S} Његово јунаштво, његова љубав за ову земљу, његово поштење, његов образ и његова вредност, к |
ах хоће!{S} Враг је био преластио и ову земљу и ови народ! — Све је било пошло ђавољијем трагом |
умрло чим је он оставио и напустио ову земљу!</p> <p>— Умрло!{S} Е, мој момче!{S} Много ће про |
м понашањем.{S} Чим је ступио на српску земљу овај човек клече; простре се по земљи ничице, три |
моје; пољуби нашу лепу и слатку српску земљу, бог зна дали ћемо је кадгод још видети!...{S} Па |
а и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скривио и учинио да ми н |
падне амо ненадно, и да опет упали целу земљу.{S} Мени је пратио људе, да ми у највећем поверењ |
ући ме да ћу тиме учинити добро за саму земљу.</p> <p>После овог разговора, Карађорђе чисто ода |
о: — било би ми мило да видим ону јадну земљу да се једном смири, да преболе дубоке ране, које |
би се кроз облаке и обасја мокру хладну земљу.</p> <p>Једна зрака његова прокраде се кроз дебел |
ест, он преклиње падајући ничице и црну земљу и високо, недомашно небо коме се обраћа, чупајући |
и све што им је било у снази — да спасу земљу...</p> <p>— Да су друге прилике, ја бих имао коме |
утак заклони светло сунце и тада на мах земљу застре немио сумрак, пун неке чудне страве и тешк |
, до невоље дође.{S} Шта?{S} Зар је ова земња тако мала да не би могла обојици дати све што вам |
Србију 21.{S} септ. 1813. год. пређе у Земун, а оданде у манастир Фенек, где архимандриту Меле |
утрашња ватра беше му јако раширила обе зенице.{S} Цело лице било је тако омршавило и променило |
Тако наслоњен Карађорђе у два три маха зену, па се онда притаја.</p> <milestone unit="subSecti |
њала, дани почели дужати, из даљине већ зенуло пролеће.{S} Кукурек огласио буђење природе, а не |
е планути нова буна и не би дали народу зенути. — Турске потернице крстариле би по селима и дањ |
та врвиле су тесним улицама с Дорћола и Зерека, са Саве и од Синџир-џамије и окупљао се на поља |
је март 1817. године.{S} Велика кава на Зереку, великог дахије Аганлије, препуна је дима и гост |
ади из мазалице парче памука, натопљена зечијим лојем, па га два три пута превуче преко сабље.{ |
момак Сима није овде!{S} Какве је лепе зечиће он мени доносио!{S} А једаред донео ми из Букуље |
е могу да се одбраним од ваших писама и зивкања, а сад се причуђате што сам дошао!</p> <p>Видећ |
лали поруке и аманете; Вујица је Црнога зивкао, па је право да сад он с њим и сврши.</p> <p>Или |
рзо отаљавати и да он не може сваки час зивкати скупштину.</p> <p>Но општи резултат саветовања |
м, што се пружа дуж сва четири каванска зида, а горе на миндеру седи око 50 људи и ћутећки срчу |
е европске градове.{S} Оно мало лепших, зиданих зграда, у дунавском крају, што је остало од оку |
ци, тесне криве улице, високи баштенски зидови, иза којих једва овде онде, провирују зелени осм |
ену одају, он застаде пред огледалом на зиду.{S} Погледа се и чисто да себе не позна.{S} У обра |
да чија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?!{S} Турска, бели, није, но ваша!...</p> |
је стигла у Београд, и већ од два дана зијала је натакнута на колац и истакнута на бедем беогр |
Турци не учинише селу никаква квара ни зијана.{S} Они се зауставише пред механом и потражише д |
је то у почетку Марта 1817. године.{S} Зима протутњала, дани почели дужати, из даљине већ зену |
слим ја, нећеш га, вала, ти жњети усред зиме, кад нико не жање, и решим се, да их помлатим, па |
мој Ђорђе спаде с ногу, обијајући целе зиме прагове великашке по Петробургу, па опет нигде и н |
бубамара, већ изишла из свога незнаног зимњег склоништа и виђам је сваки дан како некуда журно |
, а после подне око два часа, слабуњаво зимско сунце проби се кроз облаке и обасја мокру хладну |
ружа хучала, а горе над реком у хладној зимској ноћи дизала се сивкаста магла коју је бура брзо |
нала околина цела.{S} Кад је кроз глуху зимску поноћ у мирна боравишта тихога села српскога доп |
ести, па спустим већ наперену пушку.{S} Зимус око Божића однеше опет грдан новац.{S} Бога ми са |
ће све пореметити.{S} Сам народ још од зимус био је нешто јако узаврео.{S} Били су се појавили |
право, мој Штрбо, али неће да ради!{S} Зинула им хала за господством, па им и памет појела.</p |
род почиње мало повраћати душу и већ им зинуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се опет вратил |
колибе крај огњишта, а на грудима му је зјапила огромна, проломљена рана с црним, запеченим иви |
равила две дубоке, крваве ране, које су зјапиле једна крај друге.</p> <p>После овога неуспеха, |
бојте се ништа, господару, није никаква зла намера, но имам да ти кажем важну једну ствар, а бо |
све је у рушењу и посртању, све иде са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога ћошка, |
суморне и црне мисли.</p> <p>— Прођи се зла, ћеро!{S} Ако је за вајду, несрећа смо доста претур |
да заповеда међу њима.{S} Инаџије су до зла бога и за инат, што но реч, потурчиће се и три глав |
к златан крст, саливен од самог жеженог злата.{S} Он не зна откуда му и ко му даде тај крст, са |
кобилице повијају под теретом сребра и злата.{S} Пре дваестак <pb n="136" /> дана дочујем да с |
ука на махове просипа читав рој сјајних златали краљушака.</p> <p>Читави ројеви ситних рибица, |
у подрум.</p> <p>Тада Карађорђе извади златан дукат руски и даде га Стојадину да набави што тр |
ј ломњави и пуцању.{S} Карађорђе упусти златан крст, који је све дотле чврсто држао, и оберучке |
ђорђе као држи велики, у врх њега висок златан крст, саливен од самог жеженог злата.{S} Он не з |
пис човека кога су превели и показивању златица које су од незнана путника добили, све је то ут |
за собом водили сјајне свите све у суху злату и алему, да се са султанскијем барабарити могу; к |
дати, кад на врху заблиста овај красни, злаћани крст који се тако блешти, да чисто не да у се г |
pb n="285" /> бити на врху и горостасни злаћани крст засијаће с вршка голема храста, да његов с |
најпосле, људи који можда нису ни имали зле намере у срцу, али су се повели за надом да ће оно |
днију животињу, која само дрхти за свој злехуди живот.{S} Кудгод се окренеш, пуно страшљиваца и |
м мутним и крвавим временима често били зли и крвави.</p> </div> <pb n="143" /> <div type="chap |
а познате, болан, да Турци нијесу онако зли, како сте се ви, динсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви |
још ту да мислим?{S} Ваља ући у собу па зликовца секиром у чело!{S} Треба премлатити пса и одсе |
при извршивању смртне казне.{S} Велике зликовце обично су <pb n="75" /> вешали.{S} Спрам паша |
ди мека срца, који неће мрава згазити и зликовци, који би заклали човека као пиле; мудраца, кој |
одили.{S} Јесу били виђени људи, ама су злице.{S} Имали су дослух с Црнијем Ђорђијем, и од њега |
овори пред силним и обесним Турцима.{S} Зло ради Милош и не ваља што ради.{S} Правдају га, да ј |
е среће код једнога, ако је код другога зло и несрећа.{S} И добро и зло њино доћи ће им подједн |
еници спроведени право везиру, слути на зло.{S} Да је Милош мислио развлачити ствар, он би ове |
и нека страва, и штогод рекнеш слути на зло.{S} Не мислим ни ја да тамо наше чека неко смиље и |
м.{S} Паштрмац се правдао да није ништа зло мислио, само је хтео потсетити момка да остави ства |
е узе правдати.{S} Он није мислио ништа зло.{S} Нико се толико не би радовао Карађорђевом долас |
тај оне горе на ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од њих ми је.</p> <p>— Али за бога, побратиме, па |
о си га убио, шта ти је сметао какво је зло хтео учинити, те би сви повикали да га уби из страх |
једни сматрају као оличење свега што је зло и неваљало у природи људској, други гледају у њима |
његовим ногама.</p> <p>— Он је на моје зло овамо дошао!</p> <p>— Није на добро, господару!</p> |
код другога зло и несрећа.{S} И добро и зло њино доћи ће им подједнако свима, с тога и рад за б |
погрешке.{S} А кад се тако једном учини зло, онда га после нико више не исправи...{S} Што би го |
за свој белокори јатаган.</p> <p>Видећи зло очима, Драгић се уклони с дететом и оде мало дубље |
ост, која јесте свирепа, али бар и лечи зло у корену.{S} Јес, за издају непријатељу ја сам наре |
ратни помоћници, људи који деле са њим зло и добро, које одушевљавају једнаке мисли, једнаке н |
поведа и господари.{S} Ако покуша какво зло, с тога ће га покушати — рече Карађорђе замишљено.< |
д кога ли бежи?{S} Да није учинио какво зло?{S} Не!{S} Не ваља трчати, и он умери кораке и пође |
о и не помишља да учини Карађорђу какво зло.{S} С тим мислима у глави он се упути оближњем пото |
но су се морали увалити у какво крупно зло, да их ово снађе.{S} Није се забадава зуцало о ново |
де испречио; он ружно погледа; он нешто зло смера; — рече Карађорђе, показујући на Новаковића, |
дано властољубље.{S} Овако, ако удари у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обоји |
ашнога сна, Карађорђе је био потресен и зловољан.{S} Већ се хватао сумрак, а Вујице <pb n="287" |
так, 11. јула, Карађорђе је био срдит и зловољан и одмах с јутра посла поуздана човека да оде д |
и је; нико не слути са чега сам ја тако зловољан и жалостан; ја идем, послујем, изгледам <pb n= |
певач, а око њега склопили се мргодни, зловољни пратиоци.{S} Људи мрачна изгледа и мрка закрва |
език пресекла! — рече јој Карађорђевица зловољно.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Обадве жене ос |
лажено, па ипак се везир намршти и рече зловољно, да он ту не тражи ништа за себе, већ мора да |
и кнеза Симу и Драгића? — упита домаћин зловољно.</p> <p>— Није питање хоћемо ли, већ можемо ли |
о сумрак, пун неке чудне страве и тешке злослутице.{S} Но облак брзо мине, и опет је све ведро, |
не и са паучљивих мунарета јејина пјева злослутну пјесму своју.{S} За сретна земана Биоград се |
ина носи у својим недрима један страшан злочин.{S} Неће проћи ни неколико месеци, а десиће се н |
стано гањан страшним привиђењима крвава злочина свога.</p> <p>Њега је знала околина цела.{S} Ка |
гу биће тешко и жао са овога страховита злочина...</p> <p>...{S}Педесет година проћи ће а њина |
постане крвава позорница једнога тешког злочина.</p> <p>На путу Драгићевом трлу, Карађорђе је п |
р једна страшна, вампирска ноћ насиља и злочина срушила велику творевину борбе и слободе, на ко |
тром оку Карађорђевом нису могли измаћи злочиначки погледи Новаковићеви, који се у два три маха |
највише викали и кривили га за најтеже злочине.</p> </div> <pb n="49" /> <div type="chapter" x |
војим лудим главурдама плаћају несретне злочине своје; њих, да је мени добити у шаке, с њима да |
пших нада, на једном ће из мрака изнићи злочини и с крунисане главе спашће сјајна круна и разбо |
Карађорђе ће умаћи, на делу обавештен о злочиним намерама које су против њега кројене.{S} Помиш |
у!{S} Њега убити!{S} Па то би било црње злочинство, но убиство младога цара Уроша.{S} Ја бих би |
неће моћи да разгази и утре траг овоме злочину.{S} Кроз педесет пуних година падаће плаха дажд |
неће бити кадре да утру траг страшноме злочину, да сперу крв убијена родитеља и да скину клетв |
д њега.</p> <p>„Да није дошао да о моме злу ради, што би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољ |
ако се не нађе паметнијих људи да томе злу што скорије стану ногом за врат.</p> <pb n="65" /> |
о дух српски из таме ће се подругљиво и злурадо кикотати, а с висине чуће се звуци: „То је осве |
ће, што не стуца змији главу док се још змија није била откравила!...</p> <p>— С колико је људи |
се, Цукићу, ка’ и што ће, што не стуца змији главу док се још змија није била откравила!...</p |
> <p>— Каменом у главу треба стуцати ту змију, јер је то зверка, побуниће народ, па ће нам свим |
апева.</p> <p>„Чувен човек, славни муж, зна за њега цела земља, а ето нестаће га, па не само да |
а је јамачно тако и требало да буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта |
е ту запело само до знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, али неће да ради!{S |
јину.</p> <p>Милош га пресече.</p> <p>— Зна!{S} Да боме да зна.{S} Али зар је ту запело само до |
си му све рекао.{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ја поручујем, да се после начисто види до к |
га пресече.</p> <p>— Зна!{S} Да боме да зна.{S} Али зар је ту запело само до знања и незнања?{S |
ина с тога, што овај народ неће више да зна за <hi>пангалозе</hi>, који су га једном тако <hi>л |
није требао да чује шта се спрема и да зна шта се ради.{S} С тога је Милошево прво и било да њ |
лашавао да би по реду он први требао да зна штогод о томе, али је допуштао да може бити и каква |
и кад човек нешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим ризиком може добити.{S} Мени се чини, да м |
у се ја како год од везира...{S} А онда зна шта би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих |
т — јес, мајка, јадна мајка, она једина зна како је скупоцен живот човечији, који после лакоумн |
ио, Врљо га нагло пресече.</p> <p>— Шта зна народ!{S} Народ је као и свака друга стока, куда га |
дем момак Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нема избора, нема |
би нашу лепу и слатку српску земљу, бог зна дали ћемо је кадгод још видети!...{S} Па је плакала |
ачној тамници, а мисли су му лутале бог зна куда по далекој прошлости.</p> <p>На једаред онај з |
то је синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ у сумрак, под ја |
да глођемо, па сад мисле учинили су бог зна шта за Србију.{S} Са мном је дакле учињена једна не |
арашлија после нека равна Турке какогод зна.{S} Наравно, Милош је <pb n="200" /> унапред знао д |
емо изаћи пред онога што све види и све зна, и обојица ћемо тужити крвавога Милоша, јер ово је |
о у то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не би тако олако ува |
не знам како би прошао од народа!{S} Не зна народ за велике политике, већ ко њега једном превар |
о што је било пре за његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле |
је ноћу, збуњивао је и заваравао да не зна откуда ће ударити права српска сила, а најрадије би |
елео да Вујица бар до свога повратка не зна његово право преноћиште.{S} Овај прелазак на Јовано |
Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни Вожд не зна шта овој земљи треба, само то зна Милош Тешић! — Цу |
одице, па тумарнути у Србију, где се не зна шта их чека — то неће ни један.</p> <p>„Док су били |
има, не треба давати за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у сваком послу.{ |
аливен од самог жеженог злата.{S} Он не зна откуда му и ко му даде тај крст, само зна толико, д |
а црвића подигне зрео човек.{S} Нико не зна праву цену човеку као мајка!{S} Јес, несретна мати, |
м мрачан, натуштен и отрован. — Нико не зна шта ми је; нико не слути са чега сам ја тако зловољ |
ији ратовање ће опет планути, а нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{S} |
њих нико не чује, њиним јадима нико не зна лека, и да Милош није био паметан да сам с Турцима |
кнез Милош гори на две ватре и нико не зна шта ће донети сутрашњи дан.</p> <p>Мало по мало ути |
стекло, а за љубав нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам |
смели чинити сами на своју руку, кад се зна да ће се то раније или доцније прокљувити.</p> <p>Н |
о, нити би њима веровао.{S} Али овде се зна, да су они каваљери руског ордена и да примају од Р |
правља народним пословима ко год хоће и зна боље.“</p> <p>Пошто им се овако управо пожалио, Мил |
о, жено моја!{S} Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва је прилика |
опола — одговори Лекса, поносан, што он зна и такве ствари, о којима његова мала другарица ни п |
ша) има свакојаких људи.{S} А после, ко зна шта и њему може наједаред лупити у главу.{S} С тога |
Овде је у напред мучно решавати.{S} Ко зна, какве прилике могу настати!{S} Бићемо ту, па како |
Турци ће јамачно много зацењивати — ко зна шта би они тражили.{S} Зато најбоље, ено им Црнога |
жижак.</p> <p>— Сређујем га овде, а ко зна где ћу га откати — рече старија жена о платну, које |
казивати прстом на њега — Милоша — а ко зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да убист |
а откуда му и ко му даде тај крст, само зна толико, да му је дат да га дигне на горостасни грм, |
та ће се с Карађорђем. — Толико се само зна да бих пред царем ја морао одговарати, да се Ђорђиј |
ане.</p> <p>— Хесапим, господару, да то зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазити амо, |
жд не зна шта овој земљи треба, само то зна Милош Тешић! — Цукић подругљиво напрћи уста.</p> <p |
онда изашло, да је Милош казао све што зна и намерава, а Ђорђе паметно купио од њега све плано |
-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, па још како знаде он за себе, само не знам |
крају потписати, да га је прочитао и да знаде шта му се у писму наређује.</p> <p>Тога истога да |
ваља.</p> <p>— Знаде, море, па још како знаде он за себе, само не знам... — поче Ага-Џон, но Ср |
ик само, а памет је отишла бог свети му знаде куда.</p> <p>Тако смо остали скоро до зоре.{S} Та |
руштво Милошево! — рече један.</p> <p>— Знадем их обојицу, а особито Сима.{S} Кад се бејаше оно |
> <p>— Е, вала, чоче, кажи ако што више знадеш — рече стари Турчин, који је седео с десна до Бе |
ена велика олакшица народу.</p> <p>„Кад знадну да си ти преко у Аустрији, оставиће <pb n="219" |
нема нигде отвора за светлост.</p> <p>— Знаду ли други кнезови да су ова двојица догнати?</p> < |
ови да су ова двојица догнати?</p> <p>— Знаду, али овде ти их сад и нема много, свега нас троји |
знаду и они све то, али они неће сад да знаду то.{S} Згодније им је да се граде невешти.{S} Али |
нима разговорим што ме сад беде!{S} Али знаду и они све то, али они неће сад да знаду то.{S} Зг |
{S} И тако, куме Вујица, добро разуми и знај:{S} Карађорђева глава или твоја; и на то ти се кун |
p>— Слободно ме гледај, кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ клањао и турску веру веровао |
неке послове и разашљем абер људима, да знају да сам стигао.</p> <p>Кмет се колебао: — Могу гос |
S} С тога предај деци нашој у аманет да знају и упамте: проклет био ко Русима веровао.{S} Од њи |
ти; Турци ће му се лакше предавати, кад знају да их код њега не чека го нож, већ благо, човечно |
едан другоме не даду да погреше.{S} Кад знају да ће цела фамилија да страда због издаје једнога |
брали за вођу!{S} Чули да звони, ал’ не знају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а они причају како |
нда ће бити да и цареви о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма што решено, коме би се то пре ја |
знавати за овај свет, богаташа, који не знају броја своме благу и сиротана, који по три дана за |
м, немирни људи, буне народ, а Турци не знају за другога но за господара Милоша, и да што буде, |
је од тридесет година само, како је сви знају под именом <hi>баба Јане</hi>.{S} А колико је тек |
обрњац живо. — То данас и деца у Србији знају, да се одовуд једнако џара и подбада; сваки час и |
ђини није никад као код своје куће — то знају бог и људи.{S} Али волим и овде у туђини остати с |
Влах питу.{S} Што краљеви за нас данас знају и што Турци воде нека рачуна о нама, то од прве д |
морао зазирати београдски везир.{S} Али знајући, да ће Милош у свом рођеном интересу отворити ч |
ли он!{S} Позваћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му је тако суђено; таква је била воља божиј |
онде, на далеком обзорју сену светлаци, знак да негде у даљини има буре, која се можда полако п |
на ногама докле везир и Милошу не даде знак да седне.</p> <p>После обичних поздрава и питања о |
о, џелат је очекивао само да му се даде знак, па да отпочне свој крвав посао.{S} Али тај се зна |
је наскоро и Марашлија увидео, те даде знак Турцима да изађу, а осташе само Милош и његов тума |
ци.{S} Затим махну руком одлучно и даде знак Николи.</p> <p>За тренутак у одаји је владала мртв |
p> <p>Момак Јован изађе на скелу и даде знак непознатим људима на супротној обали, питајући их |
, заповедник ове крваве свечаности даде знак руком да се посао отпочне.</p> <p>Јањичари предадо |
говор вређао је Турке и заповедник даде знак да се Драгићу одмах без оклевања одруби глава.</p> |
отпочне свој крвав посао.{S} Али тај се знак не појави.{S} На против, на губилиште ступи млад, |
у.</p> <p>— Јесу тројица, али дадоше ми знак да ће их само двоје прећи амо.</p> <p>— Онда седит |
чинити.</p> <p>Паштрмац је очима давао знак момку да не запиткује и да није требао ни долазити |
у је играла, и то је код њега вазда био знак преке срџбе.</p> <p>— Никада! — понови он после кр |
тни подваљак, што је код њега вазда био знак великога узбуђења.</p> <p>Овда онда, застао би и т |
Симић.</p> <p>Карађорђе климну главом у знак потврде, али не рече ништа.{S} Тек што је прилично |
озната лица, равнодушна и без и једнога знака саучешћа.</p> <p>При изласку из тврђаве, спровод |
ше по празном простору неке тајанствене знаке, чији пророчански смисао само он разуме.{S} И ако |
ма крвава злочина свога.</p> <p>Њега је знала околина цела.{S} Кад је кроз глуху зимску поноћ у |
Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, но долазе тако људи код мога Антонија, па сам та |
Јана, била је позната у целом Београду, знали су је и у околини на далеко као видарицу, која од |
орђе <hi>уклони</hi>.{S} Али сви су они знали прави смисао те речи.</p> <p>Но ко ће да пође и к |
а видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметније, од добра нико неће бежа |
вога века, за те њежности ништа се није знало, особито амо на овим нашим странама, у нашем лепо |
, мрак се склопио за њим и више се није знало ништа, где је и шта је с њим, као оно кад море пр |
дати Цариграду?{S} Знаш ли, добро те не знало, како ће пропиштати села, где се убиство догодило |
а је тада пресудна и свемоћна.{S} То се знало и по сељачким колебама на Балкану.{S} С тога су р |
га друштва баш нарочито крило, пошто се знало да су кивни на Карађорђа и једва би дочекали да г |
</p> <p>— Да што повечерамо, господару, знам да си гладан — рече Вујица, вадећи из кожних бисаг |
} Четврта је година од онога земана.{S} Знам све, као да на прсте бројим, шта се десило од тога |
ље ти побратиме.{S} Ракија је добра.{S} Знам да ћеш заспати од ње као обајен.{S} Него де повуци |
>— То је још једино што може помоћи.{S} Знам ја те кукавице што су тако брзе на кидање туђих гл |
знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, народ неће лако улет |
зуцка, па он баци ватру у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то |
ми казуј, ако што знаш.</p> <p>— Што ја знам, то је: оштра секира па Милошенду за врат ушником. |
нема ништа јасно.{S} То толико, што сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Турчина.{S} Но то оп |
да сам ја још раније увидео ово што сад знам, па да сам се с Турцима погађао одмах, кад ми се п |
ј, од кад нисам узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и један откос могао истерати, а нека |
њи пут био у Београду код везира.{S} Не знам, да ли је то из његове главе или је имао какав раз |
причају људи што дођу из Србије.{S} Не знам ти ја ни десете, како то они казују.{S} Кад сам та |
иже главу, слеже раменима и рече:{S} Не знам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то моја посла |
и ова ти није ни мало луда.</p> <p>— Не знам, ја ка’ тако рачунам у својој простоти; бар ја бих |
ад тако неће ништа да каже.</p> <p>— Не знам!{S} То је и мени долазило на ум.{S} Но после рачун |
ром; после додаде врдајући:</p> <p>— Не знам, бога ми кнеже, не познајем ни једнога.{S} А нисам |
омио онако по својој глави?</p> <p>— Не знам, — одруби Милош. — Ето, то је оно што и мени руке |
p> <p>— Шта ради, спава ли?</p> <p>— Не знам, ваљада спава.{S} Уморан је с пута.</p> <p>— Је ли |
е још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао у анатемњаке.{S} Истина, где упљачка |
о цареви силом натуре!{S} Али и онда не знам како би прошао од народа!{S} Не зна народ за велик |
енима.</p> <p>— О, јада мојих!{S} Ја не знам шта да чиним овде. <pb n="23" /> Ја не смем тога ч |
оље знати од мене.</p> <p>— Ја ништа не знам, нити сам што о томе чуо — прихвати везир.</p> <p> |
Арапи сте црни од тога бумута!{S} И не знам како се то увек упрљате по образу?{S} Ето, и ја са |
оба, па се вијем као црв под кором и не знам на коју ћу страну, онда њих нема <pb n="96" /> да |
ло свршавати.{S} А како да је свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и поручивао му да се смири |
, па још како знаде он за себе, само не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га прекиде.</p> <p>— Д |
?</p> <p>— Где су баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворени у казамет више барутан |
у писму се говорило овако:</p> <p>— „Не знам да ли си ти испратио ове људе амо у Петробург и на |
еднички трпимо и гинемо.</p> <p>— И ако знам да од мртве главе ником није вајде, опет мени не б |
.</p> <p>Мало затим он додаде: — колико знам, на конаку ће остати овде само један од вас.{S} Он |
твековног ропског сна моје Србе и добро знам с каквим је тешкоћама скопчано политичко васкрснућ |
да су говорили:</p> <pb n="196" /> <p>„Знам чиме сад разбијаш главу: кројиш планове како ћеш м |
да је јуче била.{S} Кад је ударен темељ знаменитој грађевини Пиринчани, она је била већ по друг |
ророгим, шиљатим, страшним полумесецом, знамењем силе и господства турског!{S} О страшни дане!{ |
је значило:</p> <p>„Светли пашо!{S} Ми знамо све твоје врлине и високо ценимо твоје одличне сп |
њу и ноћу шушњаре на све стране, али ми знамо стазе и богазе и провешћемо те да ти длака једна |
љу написано, где ће му се рећи:</p> <p>„Знамо да си ти предао везиру да посече ова два човека.{ |
ња свога; спомињао је пријатеље и добре знанце, с којима је делио жалост и радост, с којима је |
охано чаршилиско рухо из онога доба.{S} Знанци се поздравише и уђоше у оџаклију.</p> <p>— Добро |
о би рећи да је писмо писано без његова знања. <pb n="179" /> А да је на писму мур, такав изгов |
ио овде, у својој кући, а да без њинога знања и питања ради сад кад је њин гост.{S} Ба, није пр |
да би се сад одважио на нешто без њина знања.</p> <p>— Јес, јес!{S} То право велиш.{S} Слушао |
ба поступати као с хајдуком, ако се без знања царева амо врати.{S} Али сада светли везир другач |
да зна.{S} Али зар је ту запело само до знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, |
мислио како се све ово ради и спрема са знањем царева.</p> <p>То је била политика Карађорђева.{ |
здрешити.{S} Говорисмо отоич, ако је са знањем царева, онда као да ваља тако пустити нек иде, п |
господару, да ли то Црни Ђорђе ради са знањем царева и по њином упутству, или је то преломио о |
а, само је прећутао да се то не ради са знањем и вољи рускога двора; <pb n="257" /> напротив, к |
.</p> <pb n="192" /> <p>— Ако долази са знањем царева, сретно му било и добро нам дошао!{S} Нек |
</p> <p>— Ако је Карађорђе дошао амо са знањем и одобрењем рускога двора, онда му поручи нека с |
и се пак, да Карађорђе дође у Србију са знањем царева, те му не смедне нико ништа, Милош ће се |
ошто је и сам имао од обадве те врлине, знао је њихову цену и приклањао се пред величином Карађ |
ти Ђорђа.</p> <p>Да га зове преко људи, знао је да Ђорђе то неће поверовати.{S} Да му пише, пис |
свима великим ратним успесима српским, знао је места где се што догодило, знао је од прилике к |
ким, знао је места где се што догодило, знао је од прилике како је шта текло, и тако је мало по |
видео, али то није било бог зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ у сумрак, под јаком стражом, |
да је он једнако био тамо у Србији.{S} Знао би тамошње прилике, а знао би и људе, па би се уме |
излазити ни присуствовати овој сечи.{S} Знао је да у овоме нема славе ни за кога, па се није хт |
руку.</p> <p>— Петар просузи.</p> <p>— Знао сам ја то чим сам овако потеран амо...{S} Само сам |
у Србији.{S} Знао би тамошње прилике, а знао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} |
е би мени веровали да нисам за то ништа знао, па да им се жив на жеравици печем.{S} Марашлија б |
аравно, Милош је <pb n="200" /> унапред знао да од тих новаца Турци неће видети ни парића, и да |
кад год ме не послуша.</p> <p>Никола је знао, да Марко ову своју претњу у шали може у збиљи изв |
о што шта било променило, ипак Ђорђе је знао куда му ваља проћи и где може свратити.</p> <p>Дош |
е био обучен као сељак, а и румунски је знао тако, да га нико не би могао распознати да није ро |
родом Грк, по имену Наум Крпара, али је знао добро српски, јер се много бавио по јужним крајеви |
ослао везиру да их посече.{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, |
ачин.</p> <p>Симић му је казивао што је знао.{S} Све су војводе махом ту у Кишињеву.{S} Раде ко |
о и поуздано какав абер.{S} Станимир је знао целу Србију унакрст и преким путем увек је пре сти |
етнуо и чинио разна недела.{S} Милош је знао да му је он поуздан, с тога прво њега и посла, да |
навао, али ни за њега ни за остале није знао да су у служби код Милоша, већ је мислио да су зби |
лико препао.</p> <p>У првој забуни није знао шта да чини, али лупање се понови и Милош опсова л |
/> <p>Карађорђа је нестало и нико није знао куда се део.{S} Изашао је од митрополита у глухо д |
ило у тренутку.{S} У први мах нико није знао ко је тај човек, јер га управо нису добро ни видел |
сталим Врљо се наплатио како је најбоље знао, али Чимбарлију ојади тако да више није ваљао ни б |
лоша.{S} Код њега није било два лица, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је био отворени душма |
и, познавао готово сва места у Србији и знао у главу све угледније људе у сваком крају.{S} Прем |
S}Што си онда побио толике људе, кад си знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш презати од саме |
а слеже раменима.</p> <p>— Бог га свети знао!{S} Али, шта мислити?{S} Па ја <pb n="256" /> вели |
не и крупне боре!...</p> <p>Ову старицу знао је скоро цео Београд.{S} Више је од тридесет годин |
а о свом доласку.{S} Марашлија је одмах знао да мора бити штогод важно кад Милош долази тако у |
во.{S} Но, бар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне кнезове сам народ похватао, и да ј |
тојане, чика Краго, реците драгичка!{S} Знате ко је овде!{S} Деда...{S} Деда Ђока!...{S} Ево га |
и позивао старе војводе да се врате.{S} Знате ли ви овде што о томе?</p> <p>— Ми смо чули, госп |
то од мене искати, кум ми је, ако бога знате!</p> <p>Лисовић се испречи на њега: — Па добро, к |
везана зауставити.</p> <p>— Ви то боље знате, најо, али бога ми, мени је све нешто хладно око |
е шта ли би хтели цареви из света, а не знате шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да будете слободан |
лушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> <p>Павле |
како ће се друкчије.{S} Дед, кажите ако знате што боље, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја в |
правдати и бранити.{S} Види се, колико знате, куда сте и како сте пошли.</p> <p>— Штогод ми лу |
оћник градског тамничара, и он ће ваљда знати што више да каже.</p> <p>Сви Турци упреше погледе |
— Види се да не умеш око пчела.{S} Ваља знати како се пчелом рукује, па да те никад не дирне, а |
сам мислио да ће то честити везир боље знати од мене.</p> <p>— Ја ништа не знам, нити сам што |
одговору какав даду Руси свакако ће се знати бар то: раде ли бивше српске старешине сами на св |
лакше када ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај је чове |
синова, оптерећених оцеубиством, јер ће знати да синови њини испаштају са њинога тешка греха.</ |
ето нестаће га, па не само да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и т |
Србин, али у овој светој борби, он неће знати за уске народносне међе и успех ма кога народа ба |
р Германов, који тврђаше да би он морао знати кад би било каквога покрета у том правцу, као што |
готови, сад је свршено све.{S} Бар ћеш знати, кад те је побратим ракијом почастио...</p> <p>Ре |
ропоља.{S} Ослањајући се доцније на ове знатне добитке у земљишту, они би онда могли закључити |
ара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо знаћеш све!“ Изговара се како су то ствари крупне, те с |
твореном, ведром лицу појавише се јасни знаци бола и тешке жалости.</p> <p>— Шта, жао ти га! — |
n="147" /> на Цинцинате само по спољним знацима и држању своме, већ су то били прави Цинцинати |
они у почетку као да нису разумели сав значај њин.{S} Тек су се постепено прибирали.{S} Прво п |
угих балканских родољуба, имала највећи значај и од њеног учешћа у покрету зависио је у опште у |
покрајина Србија је тада имала највећи значај и углед.</p> <p>Пре свега, свима је још било жив |
повести.</p> <p>Ствар је била од голема значаја и кривена је као највећа тајна.{S} Карађорђа је |
питање, које је доцније било од голема значаја за целу новију повесницу српску.{S} Ту је први |
" /> све људима који су играли велике и значајне улоге у славној десетогодишњој борби за ослобо |
рополит забезекнут стајао и премишљао о значају ђенералових речи.{S} По заповести губернаторово |
рана пролећа.{S} Сејати у таквој њиви, значи ићи на сигурну пропаст.{S} Тако нећемо сејати.</p |
исли скоро на Турчина.{S} Но то опет не значи, да он не би радо потпустио другога кога.</p> <p> |
па ћеш ти тек тада видети како то много значи што се Србији признаје првенство.</p> <p>— Али то |
кријем?{S} Од света, од људи!{S} Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија. |
аком.{S} Везир је обично учтуглија, што значи паша од три репа.{S} Остале паше као ћехаја везир |
исму из Цариграда свилен гајтан, што је значило:</p> <p>„Светли пашо!{S} Ми знамо све твоје врл |
ле <pb n="64" /> ваља и извршити, то би значило убити Милоша — а ко би ту одговорност смео узет |
га остављати ни једне декине (минуте), знаш ли ти то! — викао је кнез.{S} После се окрете момк |
могао!..{S} Ама, мучна работа, бога ми, знаш ти њега како је прек: реч две, па за пиштољ, и онд |
сам то крив?</p> <p>— Зашто си крив!{S} Знаш и ти зашто си.{S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек |
, те мученице мало да повратим душу!{S} Знаш ли болан, да је нисам окусио већ од толико недеља. |
ао, ко ће сад џевапа дати Цариграду?{S} Знаш ли, добро те не знало, како ће пропиштати села, гд |
си кога имао, као да на свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса и стрепим као од живе ват |
то си се смрзао, чика Стојане, ако бога знаш?{S} Остави то сито, дај га овамо мени, па одите да |
ене очи.</p> <p>— А што, ћеро, ако бога знаш?</p> <pb n="204" /> <p>— Бога ми, најо, све нешто |
овика:</p> <p>— Не, господару, ако Бога знаш!{S} Ако је он махнит, немој ти прљати то светло ор |
и <pb n="268" /> кумством нашим, те да знаш да никаквога опроштенија ни милости не може ти бит |
ад ето, на твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не бих саветовао.{ |
пријатељ.</p> <p>— Попо мој, ти најбоље знаш колико нас је муке стало, док смо скунаторили ово |
ја такав, кума Милоше? — Ти то најбоље знаш.{S} Па како можете онда говорити оно у шта ни сами |
ди, немој грешити душе и говорити да не знаш и немаш, кад то писмо мора бити код тебе.{S} Оно т |
ти мене питаш што сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао, но тек треба да ти казујем!{S} |
</p> <p>— О Ђурђеву-дне, деда.{S} А пре знаш где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу чика С |
о, док је још тамо у Русији.{S} Јер, ти знаш како је то код Руса јевтино.{S} Ко мало врда, шикн |
је поднео у последње доба.</p> <p>— Ти знаш синко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени; н |
, а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово |
радознало.</p> <p>— Е, дете моје, да ти знаш где је себе Топола — одговори Лекса, поносан, што |
а мала другарица ни појма нема. — Да ти знаш где је себе Топола; чак тамо преко три воде.{S} Па |
, војводо!</p> <p>— Ја крив!{S} И то ти знаш, Марко?!{S} А зашто ли сам то крив?</p> <p>— Зашто |
деш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што се прибојаваш Црнога то право имаш.{S} Тур |
орим.{S} Ти си женска глава, али ти ово знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с они |
ко велим куме, а ти сад, којекуде, како знаш!</p> <pb n="259" /> <p>И Вујица је био замишљен, а |
у, а ти буљубашо Марко, ето те, па како знаш!...</p> <p>У мраку није се могло видети, како ови |
е Карађорђевица Чолакантиници — јамачно знаш, ћеро, да је мој јадни Ђорђе баш некако пред ту не |
пропао и изгубио се...</p> <p>— Јамачно знаш, ћеро — окрете се Карађорђевица Чолакантиници — ја |
ја ти то не бих саветовао.{S} Ти добро знаш шта је Милош учинио с Молером, с владиком, с Цукић |
мислим ја то, господару.{S} Ти то добро знаш да ја нисам од оних којима ништа није право што се |
ваља казивати све што мислиш и све што знаш.{S} Као год што не ваља војник, који испуца све ме |
“ Побратимили смо се од невоље, као што знаш — те се ја нашалих. „Е мој побратиме, велим, лако |
ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што знаш.</p> <p>— Што ја знам, то је: оштра секира па Мило |
идиш, како сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бивало после таквих несрећа!{S} С |
ажем важну једну ствар, а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта |
е излази из главе — рече Милош и обриса зној с чела.</p> <p>— Права турска замисао!...{S} Али н |
се за крст и пољуби га.{S} Затим обриса зној, који га беше пробио, прокашља се и рече:</p> <p>— |
бадахијама гњечиш ову сиротињу те крвав зној из ње цедиш.{S} Какав паша, какав везир, ти си се |
— понови жена с десна, бришући старици зној с чела, и уклањајући један прамичак седе, проређен |
рже из буновна, тешка сна, сав окупан у зној и сузе, које су онако у сну обилно текле, и ако је |
>Дуго су се мучили и стало их је крвава зноја, док су све те појединости утврдили и уговорили.< |
ти сваки мишић на телу, те крупне капље зноја искачу по заруделим образима црнпурасте источњачк |
га и као мирни земљорадник орао и топио знојем плодна поља своја.</p> <p>То што је код Римљана |
ватате се гаравим рукама по образу, а и знојите се.{S} Него дед овамо!...</p> <p>Док је овако б |
, они ће те ослободити.</p> <p>Окупан у зноју од страха и узбуђења, Милош се отимао из хладних, |
ву велику торбуљачу, налик на костретне зобнице коњске.{S} Мора бити да је у зобници било нешто |
не зобнице коњске.{S} Мора бити да је у зобници било нешто што је врло тешко, јер је људа левом |
p>— Па шта, дао ти Бог овако заједно са зобницом?!{S} Какав ли је то мутавџија што чак тамо у р |
па и њему одсече главу, баци је у једну зобницу и предаде је другом момку.</p> <milestone unit= |
— ваљало је позвати Ђорђа.</p> <p>Да га зове преко људи, знао је да Ђорђе то неће поверовати.{S |
м да може више назад.{S} Њега Марашлија зове својим посинком, и кад му Турци потраже моју главу |
ахом да прерубиш ни ову паучину, што се зове шумадиски ђаурлук!...</p> <p>Старчић је ово изгово |
господара Аксентија!{S} Каже, Милош нас зове бојаги на договор, да би пред светом изгледало као |
као што су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку потпору њину, то би било |
оне душевне трзавице, што их ми обично зовемо грижа савести.</p> <p>У њему се порађала сумња:{ |
задржаше и да не груне унутра.</p> <p>— Зови га — викну тада Цукић.</p> <p>— Је ли море, Марко, |
емао да крене за Паланку.{S} Лисовић га зовне насамо у собу, па држећи у руци Милошево писмо, р |
најстрашнији у целом граду.{S} Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у самом кам |
не међе једнога срца и једне лобање!{S} Зора се већ помаљала, а он је још био на ногама.{S} Сав |
p>Драгић га пресече: — јамачно од твога зора и јунаштва —</p> <p>— Не од мога зора, већ од себе |
а зора и јунаштва —</p> <p>— Не од мога зора, већ од себе сама, од образа свога, ако га још има |
до у глухо доба, али тако није дочекана зора.</p> <p>Могло је бити сахат по поноћи, кад се наје |
мислима, Милош једва дочека да се укаже зора, те одмах избуди послугу и нареди да спреме коње, |
{S} Било је равно три часа по поноћи, и зора се већ бејаше почела беласати на далеком истоку.</ |
не пустошне ноћи, која је претила да до зоре поруши све с чиме се сукоби.</p> <p>Па опет зато к |
е куда.</p> <p>Тако смо остали скоро до зоре.{S} Тада изговори ово, чега ћу се до гроба сећати: |
ало и тискало да што боље види, упирући зорни поглед на губилиште, заповедник ове крваве свечан |
диже обрве и ћутећки погледа духовника зорно и нетремице.{S} Отац Мелентије осети, како га од |
од оџаклије да не падне.</p> <p>Анта је зорно гледао Милоша и не би му мило што се он толико уз |
између прислоњених дасака.{S} Гледао је зорно у колибу за један тренутак.{S} Затим наслони секи |
код колибе.{S} Он се сав наже напред и зорно је гледао Наума, који све више залазаше у дољу и |
огу, лепо је заспао, бар ће се сад пред зору одморити“ — и бојећи се да га не пробуди, Наум пол |
е:</p> <p>— Ти се одмори ту.{S} До пред зору слободно можеш спавати безбрижно — а дотле доћи ћу |
нешто...</p> <p>Тако је трајало до пред зору.{S} Лети су ноћи кратке, а дугачки летњи дан веома |
Вребај добро, мора заспати, макар пред зору.{S} Пази да се не пометеш... — Сутра до подне мора |
Смрвљен и телесно и душевно, Милош пред зору клону на креветац у углу, и затурив главу на јасту |
{S} Тако целу ту ноћ нисмо спавали, и у зору смо се кренули.{S} Ја сам био заспао, кад сам се п |
го натпевала, поздрављајући лепу, летњу зору на уранку њеном.</p> <p>Будила се цела природа; но |
нико никад наћи не може, где ни сунчев зрак не може до њега допрети.“</p> <p>Он се саже и обер |
тно, да љута дамаскиња чисто писну кроз зрак као гуја присојкиња.</p> <p>Сад је било све у реду |
е прнуо и весело летуши даље кроз свежи зрак, измањујући радосно својим шареним <pb n="144" /> |
од њих чисто се трже од онога ненаднога зрака и скочи на ноге.{S} Ланци на њему зазвонише тако |
ће на њему опет једном синути освештана зрака давно угасле слободе.</p> <p>Али спремајући се за |
обасја мокру хладну земљу.</p> <p>Једна зрака његова прокраде се кроз дебеле железне пречаге, ш |
румени одсјај његових уморних, угаслих зрака.{S} Сутон као да мили и силази полако с околних б |
у мирисном даху радосне поздраве првим зракама блага јутрења сунца.</p> <p>Шарена бубамара, ве |
ке, сад се искупљају на свежем вечерњем зраку и од њина весела цвркута ври цела околина.</p> <p |
оћи изашао да се мало прошета по чистом зраку, јер се жалио да га боли глава, па се од тога доб |
кне последње збогом.{S} Кад твоји топли зраци опет сиђу на земљу, они ће наћи место нас само дв |
је све ведро, јасно, преливено сунчаним зрацима и благом животворном поплавом његовом.</p> <p>„ |
ти.{S} Овај твој слабачки <pb n="79" /> зрачак изгледа као да је навлаш дошао да нас потражи у |
хате, хоће ли се откудгод указати какав зрачак наде а они по читав месец дана неће да приме наш |
Драгић се бејаше загледао у онај светли зрачак, што је тако чудно трептао у мрачној тамници, а |
9. века бејаше се већ угасио и последњи зрачак њен.</p> <p>Од тога доба престо букурешки продав |
лекој прошлости.</p> <p>На једаред онај зрачак побледе, малакса, задрхта и угаси се.</p> <p>— З |
збуктао у срцу његовом; опевао је мушко зрело доба, када је, у данима славе и величине српске, |
е треба док се од нејака црвића подигне зрео човек.{S} Нико не зна праву цену човеку као мајка! |
ак на броју, сви на добрим коњима, а до зуба наоружани.{S} Мирно село Рогача није одавна виђало |
ађорђа).</p> <p>Ови момци, наоружани до зуба, ходали су ту око колибе и мотрили на сваки корак |
едан га момак бејаше ударио шаком преко зуба, па је сав био обливен крвљу.{S} Међутим књаз Мило |
Но Ђорђе одмахну главом и процеди кроз зубе: какво легање ноћас!</p> <p>Тајац је подуже трајао |
p> <p>Карађорђе бејаше грчевито стискао зубе и после Добрњчевог говора, дуго је ћутао.{S} Кад с |
ед чисто трже, доња му вилица заигра, а зуби зацвокоташе као у грозници.</p> <p>— Ах, булу ти т |
роди!{S} Мичи ми се испред очију да те зубима не закољем, погани једна!{S} Одлази!{S} Одлази! |
, ту он мора запети и рукама и ногама и зубима, јер му оде глава док оком тренеш.{S} Кад сам га |
везане?</p> <p>— Онда би одгризао језик зубима.</p> <p>И Врљо је био збиља кадар да то и учини, |
одгризао га је у мукама својим рођеним зубима.</p> <p>У таком стању он је лежао већ пуна два д |
ујући Драгића.</p> <p>Милош је шгргутао зубима и сиктао јетке и необуздане нападе.</p> <p>Паштр |
нису за оваке послове — шгргутну Марко зубима.</p> <p>Није се имало куд ни камо, Петар већ вид |
о паприка, и пун јарости шкргутну кивно зубима, он викну својим помагачима да оставе Драгића, д |
и њему сад овога часа, — шкргутну опет зубима опаки Новаковић, а десном руком маши се за свој |
оремећено и онакажено.{S} Милош шкрипну зубима, окрете главу од огледала и оде даље.</p> <p>Вик |
уздах; буљубаша Петар шкрипао је у сну зубима и овда онда по штогод би промрмљао, као да сања |
и ноћ наста, Никола му приђе, шкргутну зубима и рече:</p> <p>— Шта си се, ти бре Влаху, овуда |
.</p> <p>Али стари хајдук само шкргутну зубима, махну главом и стиште руком јабучицу од пиштоља |
p> <p>Кад се Петар указа на вратима, са зубљом луча у руци, корачајући опрезно, као мачка, Цуки |
урака.{S} На њу су досад гледали као на зубљу слободе, као на дивни узор, пред којим се сваки р |
ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</p> <p>Милош скочи и протрља шакама лице и жмирну |
на једном умуче, песма се изгуби, мило зузукање пчела престаде и све занеми.</p> <pb n="286" / |
шен да се управо није смео ни жалити на зулуме турске.{S} Врљо узме питати сељака што кука, а о |
ито два брата Зафирагића, што су својим зулумима били досадили целој околини.</p> <p>У Пожези б |
.{S} То је био прави Бекри-муја, опасан зулумћар, и ружан развратник, коме иоле лепша женска ни |
ке, кад је требало казнити каква турска зулумћара, <pb n="139" /> који се јако изтакне, а јавно |
Милошу испала згода да поново устане на зулумћаре.{S} Нисам ли му ја одмах поручио где ће ископ |
ије рупе и хвата побратимство с турским зулумћарима?{S} Кад је требало, Милош је у три дана по |
ћи господар од њих.{S} Од тебе и твојих зулумчара сиротиња <pb n="44" /> данас горе пишти, но ш |
танка, гласовита песма, праћена свирком зурла и лупом бубња и таламбаса.{S} Песма је била турск |
о, да их ово снађе.{S} Није се забадава зуцало о новој буни!{S} Не море бит’, да нијесу и они т |
на груне Црни Ђорђе, као што се говори, зуцка, па он баци ватру у народ.{S} Ја знам да их има к |
село док се види да ли ће се што о њему зуцкати за побијене Турке.{S} Кад је све прошло на миру |
е пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне против тога, он одмах убија.{S} Побио је, веле, т |
туна, па да ниси никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на режњеве исећи.</p> <p>— Јао |
човека.{S} Карађорђе назва: добро вече! и упита: — је ли ти, душо, бабо код куће?</p> <p>Тек са |
де где је сад гостионица „Српски Краљ“) и седећи ту с прекрштеним ногама на ћепенку, он је виде |
и Новопазарском округу још и пре тога) и светио се Турцима гдегод му падну шака.</p> <p>Био је |
озваним Стеван Чел Маре (Стеван Велики) и у почетку 19. века бејаше се већ угасио и последњи зр |
е, наше ризнице и пусатнице (оружнице), и погледајте низ нас саме!{S} Са свијех страна провируј |
е узме на око као пријатеља „вождовог“, и да га тако не обележи пред Турцима, зашто би се у нез |
казује изрека „циљ оправдава средство“, и ако за њу нису никад чули, нити су кад о њој премишља |
да су изреку „циљ оправдава средство“, и измислиле језуите, слободно се може рећи, да су у пра |
гледа на многострадалну нацију српску“, и да је заклони од нових беда, удаљавањем пређашњих ста |
д важно кад Милош долази тако у недоба, и заповеди одмах да га свечано приме, са свима <hi>пара |
p> <p>— Куме Вујица!{S} Једна је глава, и ја сам моју теби поверио.{S} Да сам хтео веровати Мил |
били су за њега нов триумф, нова слава, и он је и ову прилику умео згодно употребити да свој уг |
еди овђе мјеште цара, нека му је слава, и у његово име влада и заповједа.{S} А у чије име запов |
агарија па те чисто ухвати нека страва, и штогод рекнеш слути на зло.{S} Не мислим ни ја да там |
он бољи од обична послушника везирова, и да ли је онда вредило запињати толико, да тај послушн |
ђорђа и митрополита нестаде из друштва, и више од пола часа остали су заједно у побочној соби, |
орђе наиђе на кмета Стојадина, који га, и ако је био прерушен, одмах познаде.{S} У осталом пред |
шено.{S} Јако је мирисало и Лисовић га, и нехотице, пренесе носу.</p> <p>— Не, несрећниче, не м |
ти људи донети голема, небројена блага, и довести учене официре, и донети много оружја да се на |
<p>...{S}Хиљадама руку маша се за њега, и он већ осећа како га тресу, трзају, кидају и разносе |
, његова најближа родбина бежи од њега, и не дотурају му ни најнужније потребе за живот, а стар |
„писму пријатеља“, јер је оно од њега, и све је онако како се у писму говори.</p> <p>А у том п |
целу фамилију да пазе један на другога, и да један другоме не даду да погреше.{S} Кад знају да |
народним пословима па, између осталога, и о томе што је везир тражио да се спахијама накнаде њи |
ио решио давно и давно, много пре тога, и у дну његове душе одавно стоји јасно и несумњиво запи |
ваља крвава глава мога најбољег друга, и најмилијег брата!{S} Да се Драгић, мој Турчине, смрти |
бро разумевали ову поруку из Цариграда, и нису чекали да им се дваред понавља.{S} Ко је био туг |
е јаве као пријатељи румунскога народа, и од пређашњих господара, они су му сад постали савезни |
еизвесно из какова узрока избеже отуда, и в Србију возвратисја и овде од турскога правителства |
мену наредбу да чува међе од Карађорђа, и ако овај гдегод упадне тајно у земљу, Милош или да до |
ре козачке извиднице да гоне Карађорђа, и где га год стигну, под стражом да га врате.{S} Свака |
опет се понови оно шуштање из кукуруза, и пред њега излази његова мајка Вишња.</p> <p>Она му пр |
српским селима.</p> <p>Почетак је маја, и градина је сва у цвету и мирису.</p> <p>Шипарчић, од |
"39" /> да ћу с њим истрајати до краја, и ако дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Ј |
е, кад си знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш презати од саме сенке Карађорђеве...{S} Да си |
све жут дукат, мека рушпа и махмудија, и као млеко бео талир, господару, ако ти почем није кри |
p>— Страшни су то били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — рече она ма |
дуго не би.{S} Стиже тек око заранака, и сав се следи кад виде, каква наобична пратња стоји пр |
ата су била од дебелих растових дасака, и није их било лако отворити ни разбити, баш кад се и с |
бом.</p> <p>Побију се ватром из пушака, и није прошло ни <pb n="138" /> по часа а Турци су већ |
не чује, њиним јадима нико не зна лека, и да Милош није био паметан да сам с Турцима направи ка |
S} Рећи ће му како га народ једва чека, и како га је толико жељан да би га од блата градио.{S} |
га-Џоне.{S} Доћерали су два бунтовника, и за који дан биће посјечени.</p> <p>— А који су, дина |
да се здраво и на миру дочепам Рудника, и да видим само 50 одабраних другова око себе, па се по |
сад се наједаред зацрвени као паприка, и пун јарости шкргутну кивно зубима, он викну својим по |
то је „вожд“ уживао љубав и пошту Грка, и највеће личности сматрале су за особиту част да учине |
на.</p> <p>— Кнез Сима из Велика Борка, и његов побрат капетан Драгић.</p> <p>— Ама шта рече, ч |
ни људи познати да је моја рука кратка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам и |
18933_N1" /> па онда нека нико не кука, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш наћи <pb |
и спалили је.{S} Ово је Милошева мука, и док је он жив нећете омастити брка.{S} Свак би сад ум |
о одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако и оно што и пре три године.{S} |
збријана брада на махове је поигравала, и когод је познавао Милоша, лако је могао опазити како |
љуто гњеван.{S} Јабучица му је играла, и то је код њега вазда био знак преке срџбе.</p> <p>— Н |
а с десна, бришући старици зној с чела, и уклањајући један прамичак седе, проређене косе, што с |
к сабље, која му је лежала преко крила, и извуче је до пола...</p> <p>Но у томе стиже и други у |
а је стајао његов крвави убица, Никола, и неко га време посматрао.{S} Затим приклече, исука јат |
> <p>Но у тај мах колиби дотрча Никола, и видећи Драгића где плаче, он му подвикну;</p> <p>— Ку |
ко опет затворе, по некад само до пола, и тада то полузатворено око изгледа страшно.</p> <p>Вер |
сви они имају своја преча домаћа посла, и сваки гледа да се извуче.{S} Камо га, где је био тај |
p>— Вала, ако немате друга преча посла, и ако вам је толико стало да будете његови пандури, дов |
ћи да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је била испуњена толиким слутњама и свакојаким ст |
Бунимо се ми после њега — опет неваља, и ево где мени за то хоће главу да откину!{S} Дакле доб |
се с осећајима самољубља и славољубља, и на махове превлађивали су час једни, час други.</p> < |
бесцење продају.{S} Милош мајке цвеља, и тешко ономе кога матере прокуну...</p> <p>Старица се |
таде код врата, као да се нешто омишља, и после сави на више и нестаде га у мраку.</p> <p>После |
стану те прилике онда, према приликама, и видећу шта ваља чинити“ — старао се Милош да сам себе |
дна, наше је дело свето, бог је с нама, и ми ћемо победити — узвикну Карађорђе и високо подиже |
пао у тешку бољку, спопала га терлема, и једва је кукавац жив остао.{S} Бејаше му опала сва ко |
да се против њих нешто у потаји спрема, и онда се прозле и испизме; насрћу на људе и њихов мал |
крила, стриже дугачким црним брковима, и као да ослушкује хоће ли га и овде узнемиравати његов |
ејаше рашчуло међу поверљивијим људима, и неколико пријатеља већ бејаху потегли да га виде.{S} |
аје ли се често с руским важним људима, и да ли се што спремају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је |
су докази историски сачувани у писмима, и пред својим пријатељима Милош није крио, да је Вујица |
великом делу које је стајало пред њима, и ради кога су и дошли у Србију.</p> <p>Но последњих да |
човека јако је зачудило кнеза Максима, и он се бејаше живо заинтересовао да дозна који ли је о |
ав задуван, са зајапуреним обрашчићима, и као жеравицом живим очима, полако прикрада опрезном л |
>Кад су кнезови предали Молера Турцима, и у писму тражили смрт његову, владика Мелентије потпис |
о, Црни Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљивао овај народ у нову кр |
м у једној механи кровињари крај друма, и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, |
моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутарње росе, и од плодне бујне дажде, и од |
ине, било би слишћено за неколико дана, и Србија и Срби понова би пали у голему немилост код су |
— човек, који га воле као брата рођена, и који му се до сад нашао у најтежим и најочајнијим тре |
заћи пред онога што све види и све зна, и обојица ћемо тужити крвавога Милоша, јер ово је његов |
је Милошу милији Турчин од хришћанина, и да он више тежи Турској но хришћанској страни.{S} А ш |
убрзо друго писмо Милошево.{S} Истина, и оно је било без мура, али уз њега је ишло писмо госпо |
> <p>Свуда унаоколо влада мртва тишина, и човека чисто подилази језа од ове пустошне усамљеност |
рђевица ослушну.{S} Чек’дер — рече она, и опет ослушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се |
ага, млађи помоћник градског тамничара, и он ће ваљда знати што више да каже.</p> <p>Сви Турци |
{S} Завирујући око тога, он уђе унутра, и жестоко се трже, сав пренеражен.{S} Насред колибе он |
рашлија је тражио хиљаду и двеста кеса, и пристајао је да се то покупи у народу у року од годин |
се, као да се повратио из каква заноса, и тада грчевито стисне у шаки држаљу од секире.</p> <p> |
поредо с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја бих сад био последња кукавица кад не бих одржао за |
зе нешто што је стајало споља до врата, и кријући га иза леђа, полако и опрезно се стаде прибли |
е и уздања.{S} Не, то су сад два света, и то два света који се више чак и не разуму.</p> <p>Да, |
у да Карађорђа једном нестане са света, и лукави је Турчин планирао, како би из свега тога он о |
м рече замишљено, као да сам себе пита, и као да сам себи одговара:</p> <p>— Боже мој!{S} Да ли |
нагоњени потребама практичнога живота, и не лупајући главу о томе, да све <pb n="93" /> те пој |
ало.{S} Али јадању није сад било места, и он је стегао срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И као он |
упили с њим у ближе односе и познанста, и да би га што боље задобили, донекле су га упознали са |
помоћи.{S} Ја с тим људима немам ништа, и мени они нису сметали.{S} Али ето, Милош их не трпи.< |
брадом, који је стајао ту иза Драгића, и коме паде веома чудно што човек говори оно што није.< |
тих новаца Турци неће видети ни парића, и да Марашлија све то угађа само за своју душу.{S} Но њ |
ешали и звуци притајених болних уздаха, и много српско око ту је кришом засузило.</p> <p>Важан |
а народу нека права, остали без успеха, и како сад и он сам увиђа да нема другога начина, већ с |
е, а наскоро затим да му пише и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како |
Милоша.{S} Код њега није било два лица, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је био отворени душ |
ра на грудима свога божанског младенца, и осмех сатане — преласника, који гледа у својим канџам |
Турке, а овамо сам си се начинио паша, и гори си од онога у Београду...{S} Сакупио си око себе |
ошевим напорима да ту узрујаност стиша, и о мерама, које је он предузео против коловођа.</p> <p |
Понајчешће се налазио око кнеза Милоша, и био је вазда готов да изврши свако дрско дело, на кој |
нају за другога но за господара Милоша, и да што буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} |
ар, да Карађорђе много преза од Милоша, и Анта се забрину и био је готов све да чини, само да с |
идети да немају нужде обилазити Милоша, и ако што озбиљно мисле, с њим то могу боље извести но |
д Марашли-Али-паше, везира београдског, и Милош се тога ради кастиле крене у Београд.</p> <p>То |
д господара да га предам везиру у град, и речено ми је да његову главу замењује моја.</p> <p>Ма |
езир Ћуприловић отео од Немаца Београд, и причала је страхобе какве су претрпели Београђани, ка |
укићева глава била је стигла у Београд, и већ од два дана зијала је натакнута на колац и истакн |
онда био друкчије обучен, није као сад, и он је увек носио пиштоље.</p> <p>А — што нисмо ми сад |
Он, кнез Милош, одговара за мир и ред, и он ће сам похватати бунтовне вође, и опремити их чест |
оласку руских царских људи амо у народ, и како ће ти људи донети голема, небројена блага, и дов |
а дружина бацили су били ватру у народ, и да је нисам срећом онако брзо утулио, Турци би испали |
а тебе, господару, што подбадаш одовуд, и због мржње на Милоша, хоћеш да дођеш главе и оној јед |
в. Јованом да тајну чуваш само за себе, и да је ником не издајеш, бар за неко време.</p> <p>Мил |
S} А што не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражите?</p> <p>„ |
ијени, они што долазе да освете и себе, и друге и цео мртвачки род свој.{S} А мртваци су сложни |
е нов свет, чије руке неће бити крваве, и на чијој се одећи неће познавати попрскана крв убијен |
ку.{S} Седео је ћутећки, оборене главе, и на сва наваљивања свога друштва одговарао је само жал |
ду, да посвршава неке народске послове, и одатле је предат Турцима, који су га у тврђави удавил |
, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> <p>Старцу су тако б |
јутарње росе, и од плодне бујне дажде, и од људи који га овако пометена с чуђењем срећу и од ж |
ја је до сад важила као гнездо слободе, и њена јуначка деветогодишња борба стекла јој је љубав |
шта хоће.</p> <p>— Ја чекам моје људе, и ако се не варам ви сте то — рече старац чисто српски, |
убија.{S} Побио је, веле, толике људе, и то не тек онако неке ситне људе, већ најбоље војводе. |
д, и он ће сам похватати бунтовне вође, и опремити их честитом везиру, само нека везир не пушта |
ио закључак до кога је дошао Карађорђе, и његов разговор с војводама био је завршен.</p> <p>Од |
ма, где је у то доба боравио Карађорђе, и где је ускоро имало да се изврши једно грешно и крвав |
јем понекад са људима који отуд долазе, и бедите ме да ја одовуд подбадам народ тамошњи да се б |
у.</p> <p>Ватра у колиби догоревала је, и дуго непостицана, беше већ покривена белим пухором.</ |
ла исцрпена.{S} Оружана Србија пала је, и ти си морао бежати.{S} У том очајном времену јавио се |
еома ружно.{S} Познаде по лупању ко је, и беше му веома криво што да се тако тргно, а ни за што |
оће главу да откину!{S} Дакле добро је, и за сиротињу берићетно само онда кад се Милош буни!{S} |
ого пара, он држи Милоша да му то даје, и кад му то даде, онда море чинити што хоће.{S} Лукави |
јева.{S} Дан се свршава, а ноћ настаје, и у овом свечаном тренутку, у целој природи као да беше |
ене <pb n="155" /> и Миленка из Србије, и са наших огњишта отера нас у туђ свет, да се пребијам |
владе добио 300 дуката годишње пензије, и од то доба ту је живео, узимајући под закуп спахијска |
ти у Хасан-пашин хан до камене ћуприје, и одмах посла арџију да му викне Станимира Батавељића.< |
јер њима свет као домаћим више верује, и лакше се за њима поводи.</p> <p>Због тога у народу на |
, у љутом боју опробане ратнике српске, и нарочито су тражили везе и додира с њима.{S} Особито |
усти, пусти, остави... и ја дигох руке, и све се сручи, и од читаве једне земље начини се страш |
ио Цукић.{S} Лежао је згучен потрбушке, и одозго је био покривен кабаницом.{S} Марко застаде за |
ноћи бије и ломи о тврде камене обале, и све запенушено, у свирепој срџби, до небеса баца узбу |
ечи су му на махове грчевито застајале, и што је више говорио, све се већма срдио.</p> <p>— Ком |
одне старешине, које су одовуд избегле, и сад се баве тамо по Русији, где имају помоћ и издржав |
им пригодама, што су се којекад десиле, и Милош је умео боље но ико да се нашали, да човека зад |
ле речи на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао застајати да одахне.{S} Сад опе |
овој ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у будуће дешавале такве неприлике, он, Милош, моли да |
сузе, које су онако у сну обилно текле, и ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</p> <p>М |
прозорче на казамету испод Сахат-куле, и паде на гомилу влажне сламе, на којој су у казамету с |
е користи да су с њом подунавске земље, и то да оне ступе за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим с |
о да прозре у мрачну утробу црне земље, и тамо да нађе решење чудним загонеткама, које су му ду |
испуни сав простор између неба и земље, и Ђорђе чисто оглуну од страховите рике, која потресе н |
једним потиском избаци их тако напоље, и брзо залупи врата за њима.</p> <p>Избачен напоље, Шти |
, да се погости с пријатељима, а богме, и да се поверљиво разговоре о многим народним пословима |
ању распозна спава ли Карађорђе или не, и брижљиво је ослушкивао сваки дах, сваки и најмањи шум |
риве и прљаве стазе лукавства и обмане, и која корача само широким и светлим путовима части и с |
отуд.{S} Гледају на нас као на душмане, и веруј да би нас плотунима дочекали да тамо одемо.{S} |
а покажу своје страшно разјапљене ране, и стану те оптуживати да су по твојој наредби онако грд |
турски кијамет не шиба са сваке стране, и да нам не засипље за врат.{S} Ако су сад други забора |
овињари крај друма, и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбарлија седмори |
ешке злослутице.{S} Но облак брзо мине, и опет је све ведро, јасно, преливено сунчаним зрацима |
ти Турке да Милошу доста што-шта учине, и ту му је Карађорђе био добро дошао.</p> <p>Али с друг |
н први поведе коло, да он први коракне, и да од његова одсудна и успешна прва корака зависи све |
ти жњети усред зиме, кад нико не жање, и решим се, да их помлатим, па макар ми после ти твојом |
веће тајне и своје најозбиљније намере, и добри духовник никад се није показао недостојан тога |
а, то га има сад у мени, светли везире, и ја се могу само радовати, што имам нову једну прилику |
бројена блага, и довести учене официре, и донети много оружја да се народ диже на буну...</p> < |
и срдито одсецао:</p> <p>— Пиши, море, и пази добро што говорим.{S} Овде свака реч главе вреди |
народ није могао избећи и одселити се, и они што су остали да подносе најстрашније муке прокле |
имају ли они каква поуздања сами у се, и да ли се бар код когагод од њих јавља мисао да би ово |
од ведра дана, и од благе јутарње росе, и од плодне бујне дажде, и од људи који га овако помете |
уде сви, али немају начина да се врате, и тако чекају.</p> <pb n="237" /> <p>Разговарајући о св |
и отуд похитали да ми ране позлеђујете, и да ме за само срце уједате.</p> <p>„Жали те се и тужи |
гача није одавна виђало ове црне госте, и страх обузе сва срца.{S} Сеоски кнез, обамро од страх |
ну, изађу испред коњушнице до Јасенице, и ту му Вујица каже да је дошао Карађорђе.</p> <p>Анта |
<p>— Говорио сам ти више пута, синовче, и опет ти велим: за ред у народу одговараш ми ти, и как |
отињски плач и сузе уфатише га и убише, и главу му јошт с једном његова друга, који је био шњим |
зо је видео да на ону руку не иде више, и он окрете другу.{S} Четврта је година од онога земана |
е на грану, он се пење све више и више, и већ је доспео до последњих горњих огранака.{S} Још је |
а дана, када га сељаци случајно нађоше, и већ је био почео заударати.</p> <p>Тако је свршио Вуј |
се тихо сталожила у дубини његове душе, и ту чисто као заспала.{S} Он ју је сад осећао у себи, |
њкања, то је чисто на чисто пресна лаж, и измишљотина.{S} То Ђорђев обичај никад није био да др |
натраг, а везиру поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини у народу ништа не брине.{S} Он, |
а страшан сребрњак Карађорђев сенуо би, и смели нападач већ би се ваљао у својој рођеној крви.{ |
заспала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило да решава питање шта би |
је мучило што се Вујица толико забави, и како до сад нема никаква гласа од њега, а отишао је ј |
ући како данас свој своме ради о глави, и како кнез Милош сам хвата и шаље везиру своју рођену |
гласом, је су ли они момци господареви, и је ли Петар с њима?</p> <p>Стражари познадоше одмах о |
проклиње оне који нису ни за шта криви, и који су јадни учинили све што им је било у снази — да |
што хоће.{S} Лукави Милош тако и ради, и мало по мало он постаје господар и раји и Турцима...< |
раво велиш!{S} Та ти Цариграда вриједи, и ваистину ништа вам не вали, само што вам Милош једном |
ве бирани јунаци, све лавови а не људи, и ми смо с двапут мањом силом смрвили и развејали војск |
ог старешину над главом од својих људи, и мени је милије да то будеш ти, но ико други.{S} То ва |
вратима, је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на све одгов |
о, да ништа не казује кога има у одаји, и да што раније затвори хан.</p> <p>Још неко време свет |
ја и данас води велика рачуна о Србији, и стара се свакојако да очува и учврсти свој уплив у њо |
ајамник.{S} Чим би се појавио у Србији, и Турска и Аустрија сматрале би га као рускога агента, |
ај човек био је тада и већи и славнији, и заслужнији, и јуначнији од њега.{S} То је Милош и нех |
е тада и већи и славнији, и заслужнији, и јуначнији од њега.{S} То је Милош и нехотице <pb n="1 |
зумели сви истински родољуби балкански, и штогод раде они раде, заједнички — рече Ђорђе живо.</ |
г дана да постане наследни кнез српски, и тако да оснује нову династију српских владара.</p> <p |
м ви сте то — рече старац чисто српски, и приђе ближе <pb n="231" /> Ђорђу и Науму.{S} С којим |
{S} Он је био отворени душманин турски, и лакше нам је било од њега се бранити.{S} Милош је под |
била кнез Милошева постеља.</p> <p>Али, и ако је поноћ већ била превалила, ова постеља још је б |
м, Александру, тек десетак.</p> <p>Али, и ако је био мали, Александру се живо била урезала у па |
иче.{S} Тако целу ту ноћ нисмо спавали, и у зору смо се кренули.{S} Ја сам био заспао, кад сам |
у умео и да се развесели, да се нашали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке разговоре он ник |
сте справе, као што су колац и ченгели, и да ће и то бити доста добро мучење, кад жива човека у |
коју су дуго и дуго немилосрдно гонили, и која и сад чује у близини страховити лавеж паса од че |
е Драгић ово говорио момци су га вукли, и он је једва могао испрекидано рећи ово неколико речи. |
{S} Сад би ми већ одавно били у Тополи, и све би данас другчије било.{S} Али шта да чинимо!{S} |
су жудно распитивали шта се тамо мисли, и да ли има каквихгод изгледа да ће се учинити на неки |
ила, те смо данас овако грдно посрнули, и видимо се као божјаци, захвални ако им ко удели мрвиц |
о пало и пропало, они из Србије отишли, и <pb n="241" /> овде у Русији нашли миран кутак, где с |
ирују зелени османлуци, брснати бадеми, и у опште благородно воће, једини украс турскога Београ |
моћне Турске били су на њу прикупљени, и она је под њима на скоро пала и подлегла, давећи се у |
поручи нека слободно дође право к мени, и тврда је турска вера, док је на мени главе ни длака м |
научио их да овако ружно говоре о мени, и да ме овако душмански пањкају пред двором руским и пр |
није потекао сам, да се нађе у близини, и да он лично контролише тачно извршење издатих заповес |
да и много пара да ту опасност отклони, и да очува Карађорђа у пркос везирове писмене наредбе з |
то позивао, да се тај споразум испуни, и да му руке остану слободне према Карађорђу.{S} Он јам |
S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљн |
узет својим великим плановима у Европи, и његове су бриге поглавито на то упућене да доврши дел |
м памећу схватају најсуптилније ствари, и тупана, који незнају ништа даље од носа.</p> <p>Па ип |
не српске војводе, четници, барјактари, и у опште војне старешине били су диван официрски кадар |
Је’л тако?</p> <p>Духовник опет одобри, и на томе се, у главноме, свршио њин разговор те вечери |
.{S} Он само о својој вјерности говори, и кад гођ приграби по коју нову власт у шаке, он вели: |
моли, да му се то благовремено нагласи, и он ће већ умети да спреми и изведе све што треба.</p> |
запећак, а целу ствар предузимају Руси, и како они погоде, онако нам и остане; како нам они скр |
велим: за ред у народу одговараш ми ти, и како је пре било, тако и сад остаје; ти одговараш мен |
иче турске војске, она ми неће требати, и ја се утврдо уздам да ћу целу ствар свршити брзо и по |
одитељу своме...{S} Небо ће проплакати, и самоме Богу биће тешко и жао са овога страховита злоч |
, како ће се одсечена глава откотрљати, и обезглављен труп клонути као мртва маса.</p> <p>Види |
ио какво зло?{S} Не!{S} Не ваља трчати, и он умери кораке и пође лагано.</p> <p>Одавно је изаша |
ду да је Црни ту, све ће њему поврвети, и то се после без јада не може зауставити.{S} С тога тр |
тврдо убеђен да другачије не може бити, и да је то управо од бога суђено.{S} У таким тренутцима |
и, ово што је било морало је тако бити, и ово је најбоље што је могло бити.</p> <p>Разлози Мило |
издавао наредбе шта ће и како урадити, и ти њини разговори никад нису имали сведока.{S} А Врљо |
мори; обећавао је да ће га он заменити, и Милош се збиља наскоро поздрави с гостима и оде у сво |
ме кораку неће се ником ништа говорити, и чуваће се као највећа тајна.{S} Да би био још поуздан |
, а свакако ствар је ваљало забашурити, и Карађорђе је то и покушао.{S} У томе згодно му је дош |
ју претњу у шали може у збиљи извршити, и с тога је добро отварао очи да тачно изврши сваку њег |
у би месни командант био сам Ипсиланти, и заповедао би румунском војском независно, док се не б |
ћи.</p> <p>Дошао је био тренутак смрти, и сужници га нису хтели развлачити.{S} Освртоше се по т |
м, у којој сам био после тешке болести, и невољом у којој се налазила земља.{S} Кад су ме мамил |
ем, и певаће безбрижну песму невиности, и имаће мирну савест говорећи: „Ја нигда нисам умочио п |
му сенку влашко-молдавске независности, и направила од њих просте турске покрајине, пређашњи ут |
Памти сваку реч коју ћеш вечерас чути, и ако ја не будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога |
а не људи.“</p> <p>— Тако ће нам рећи, и имаће право.</p> <p>Карађорђе је био узбуђен, глас му |
> <p>Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутарње росе, и од плодне б |
м.{S} Било је равно три часа по поноћи, и зора се већ бејаше почела беласати на далеком истоку. |
ак, сви су похитали Чолак Антиној кући, и осниска собица Антина брзо се напуни.</p> <p>Чак дође |
пете, а вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош послао везиру да их посече.{S} Толико |
иоградски везири биће његови плаћеници, и памтите моју реч, Турци браћо, доћи ће времена када ћ |
ло, сад су сви они мудраци и паметници, и сви би хтели да су на Милошевом месту.{S} И зар ти не |
слушче Фаразлибашино служио у Паланци, и у два три маха грохотом се насмеја, што је код њега и |
о у Добрњца, овај је почешће дизао очи, и њини су се погледи сусретали, Карађорђев поглед у поч |
ави... и ја дигох руке, и све се сручи, и од читаве једне земље начини се страшна развалина по |
ако најбрже кренути и народ на устанак, и нагнати га да се одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S |
аше изненадно лупио на прозорски капак, и ова лупа необично пресече Милоша.{S} Да се пола дома |
н напоље, Штитарац рикну као бесан вук, и с дивљим урликом нападе на закључана врата.{S} Но вра |
у Паланци; био сам пусти горски хајдук, и од мене, тако малена и незнатна, срећа и јунаштво нач |
га како је прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бежи или гини!...{S} Но можда се и он сад, у |
а он је најволео да ћути, да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољим пријатељем по штогод |
{S} Имали су дослух с Црнијем Ђорђијем, и од њега су књиге примали.{S} Великога шејтана носили |
ће се младости својој и здрављу својем, и певаће безбрижну песму невиности, и имаће мирну савес |
бравам ту пресуду, сам да је извршујем, и то тајно, кришом од целога света!{S} Је ли то онда су |
у чрез везира превисоком Девлету шаљем, и со тим засвједочавамо да наш народ више ни у каквој п |
ао покорни јагањци за чобанином својим, и рођеним ће главама заклањати да вођи не повали ни дла |
како Срби још стењу под „игом“ турским, и како су у вечитој опасности, да Турци на њих што не п |
p>— Жалиш га!{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати се око тог несрећника.{S |
вода.{S} Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао да пита кнезове, што не држе |
јом ти ово пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и неми светом ходили, ако те не смакн |
о мало народне надстрешнице над главом, и тако да кажем, заклонили се да нас турски кијамет не |
мена Врљова о домамљивању Карађорђевом, и остала без даљих последица, Милош је доцније о тој ст |
ив и здрав умакао у планину с друштвом, и ако је међу Турцима било и чувених убојица, нарочито |
! — Све је било пошло ђавољијем трагом, и девет пунијех година турском имену и турском дину (ве |
поздравље.{S} Кунемо ти се живим Богом, и мученичким гробовима њиним, <pb n="62" /> и крвљу ово |
е закунеш часним крстом, и очним видом, и српском вером твојом, да никад нигде и никоме нећеш н |
(хетерина) контрола над српским вођом, и да је тачно извештава о свима радњама његовим.{S} Пов |
излети у љутини пред благим духовником, и што да му помиње чак и о могућој смрти Карађорђевој.{ |
S} Њега Марашлија зове својим посинком, и кад му Турци потраже моју главу, бога ми ће је он дат |
могли и засебно преговарати с Турском, и на тај <pb n="169" /> начин можда што више ишчупати з |
ија <pb n="168" /> управо су под руком, и у случају преке нужде увек се могу на њу наслонити и |
е пљачке био убио својом рођеном руком, и Врљо <pb n="141" /> се био зарекао да му се освети ка |
ош раније имао реч и погодбу с везиром, и Милош се сад на то позивао, да се тај споразум испуни |
е, хоћу да ми се закунеш часним крстом, и очним видом, и српском вером твојом, да никад нигде и |
јој је стојао свећњак с лојаном свећом, и обриса је.{S} Изгледало је као да би хтела нешто рећи |
је било силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо јавили за времена док се ствар још могла |
у је дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади горе на врх вршка, како би се могао видет |
ије достизао слабачки <pb n="91" /> ум, и дете је појмило, да се овде десило нешто грозно и стр |
ј, већ је држао у пола извучен јатаган, и мало је требало, па да ту одмах легне крв.</p> <p>Вид |
у лету, у трку, док удариш длан о длан, и док су јој последње речи лебделе на уснама, ње нестад |
кућу...{S} Ако затреба, упалиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се најмање што успротивимо.< |
његова заслуга што је Карађорђе убијен, и тражиће у Стамболу чак и признање и накнаду зато, док |
ва претвориће се у по један врео камен, и то ће те камење затрпати.{S} Тешко, тешко теби!{S} Те |
авој ватри, он је ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као да из неке дубине одјекује |
н крст, који је све дотле чврсто држао, и оберучке се дочепа за дебелу грану, на којој је стаја |
Стољетова у мисли, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даља потера бесплодна.</p> <p>Сто |
еко румунске границе. „Вожд“ је утекао, и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, или он да у |
одговори да никакав новац није примао, и тако Карађорђе оде у Русију без дуката, а Мелентије о |
он“.</p> <p>Али мисао је гонила мисао, и после примирења опет су наваљивале сумње.{S} Само име |
је бунтовне кнезове сам народ похватао, и да ја нисам строго забрањивао, њих би сам свет побио, |
одговори да је г. митрополит тек устао, и протисну се крај ђенерала напред да га поведе митропо |
орђа, јунака од кога је Стамбол дрхтао, и који је девет пуних година са шаком јунака шумадијски |
о њином је наговору и из Србије отишао, и оставио овај народ да га Турци муче и убијају.{S} Теш |
очепа престрављено, крваво срце његово, и поче га гњечити и чупати.</p> <p>Неодољиви бол обузе |
сила, турски сјај и турско господство, и гдје ли наш пријашњи рахатлук?{S} Усред Биограда наше |
ање убило у народу и понос, и јунаштво, и наду, и начинило од људи најгаднију животињу, која са |
ед људима, па вала, како вам год драго, и нека управља народним пословима ко год хоће и зна бољ |
оже.{S} Ја сам као човек поштено живео, и као човек хоћу поштено и да умрем.{S} Ако сте ми приј |
ство.{S} Пре свега она ради веома брзо, и за један сахат може одрубити преко 100 глава; а друго |
сам и досад увек <pb n="184" /> радио, и као што сам и научио.{S} Немојте, дакле, варати тамо |
та омести, он ће учинити што је наумио, и на мене ће, вели, пасти проклетство, као на новог Бра |
хиљада дуката, коју сам ја био склонио, и послао му људе да му покажу где има закопана оружја и |
цало из саме нарави Милошеве, у толико, и још више, на то се он био свикао у школи практична жи |
з мртвила пробудио обамрло тело српско, и из мртвих дозвао одлетелу душу Србинову!{S} Њега убит |
ало меда, па онда устаде, прохода мало, и за то време два три пут је загледао у сахат.</p> <p>— |
ала оцу Мелентију.</p> <p>Мало по мало, и једног по једног, Милош је већ био уклонио све главни |
ју, и ако је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жива на колац набили да су га ухватил |
Турчина, чије је господство изумирало, и младога — Србина, чија је снага и господарство тек по |
ни је поверено ово велико и свето дело, и ја га морам извршити.{S} Чекати немам кога!{S} С тога |
Космајем!{S} Сунце тек што се смирило, и на далеком западу трепти још само последњи румени одс |
, знао је од прилике како је шта текло, и тако је мало по мало, по причању и казивању других, н |
ућу чак и то, да је све ово моје масло, и да сам ја оне несретнике опањкао код везира, што се, |
о да га је ово вајкање Павлово дирнуло, и да је још врло једак.{S} Борба у њему самом још није |
здишем ја за оним што је било и прошло, и што се никад више повратити не може.{S} Друго је што |
ђе помишља да се опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова дође.</p> <p>— Како да не |
што ломим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ће доћи онда, кад је нама можда најгоре и кад му |
2" /> и крвљу овом којом ти ово пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и неми светом хо |
а су га убили — рече Павле испрекидано, и као да је сам за се говорио.</p> <p>Милош га погледа |
Ђорђе, спрема се да упадне амо ненадно, и да опет упали целу земљу.{S} Мени је пратио људе, да |
сио је како је све ровито и неутврђено, и како би Турци управо и волели, да се поремети ово што |
о, баш нас је уклео — рече Крага тужно, и убриса очи...{S} Али и не маримо што се сиротује; на |
о лисичијим кожама — рече старац јасно, и наже се да боље загледа двојицу незнаних путника.</p> |
во“ — ова изрека звони прилично научно, и у први мах доста је неразумљива за људе, несвикнуте д |
ече кнез полако — прегледајте га добро, и припазите да гдегод што не сакрије од оружја, па га о |
у себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какво радознало |
</p> <p>— А где је Топола, браца Лексо, и је ли далеко — пита девојчица радознало.</p> <p>— Е, |
слободно на се примам сваки грех зато, и одговорност пред Богом примам на се и на потомке свој |
о се то увек упрљате по образу?{S} Ето, и ја сам радила, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви не у |
у шаку као што се обично захвата жито, и изручи га опет натраг, сипајући одозго с висине комад |
и би; ту би можда и он, Милош, погинуо, и цео покрет свршио би се исто онако несретно, као и по |
појаве и поступке подведу под принцип, и да их оправдају начелом.{S} Али много пре њих, људи с |
сад, па је решио да и он удари у дубар, и прислонив обе шаке на прса Милош се поклони пред вези |
био прави Бекри-муја, опасан зулумћар, и ружан развратник, коме иоле лепша женска није смела и |
<p>Као најопаснији био је Петар Молер, и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био усред народне ск |
је и над Карађорђем вођен строг надзор, и праћен је сваки корак његов, да не би што замутио у С |
>— Јесте море!{S} Удари ме неко од вас, и то ме удари блатом посред лица.{S} Или зар може бити |
<p>Стражари познадоше одмах овај глас, и први дошану другоме: „Буљубаша Марко“!</p> <p>Одмах п |
али мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета с |
овечно робовање убило у народу и понос, и јунаштво, и наду, и начинило од људи најгаднију живот |
жане снаге.{S} Спреман је општи покрет, и <pb n="164" /> Ђорђе је био истакнут да стане на чело |
егова реч мора бити светиња и заповест, и он у напред каже, да ће својом рођеном руком убити св |
отац Мелентије заслужио је бесмртност, и доста му је било непуних 10 минута, да за вечна време |
<pb n="120" /> вече био врло забринут, и ако му је решење кнезова било сасвим по вољи.</p> <p> |
Откуда код тебе ова скитница Новаковић, и куд баш њега доведе амо?{S} Изазива ме, лола, да учин |
к, вајни војводо!... — викао је Драгић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момцима изгура напоље |
шили и кнез Сима, Павле Цукић и Драгић, и тако су прилично пречишћени сви од којих је Милош нај |
се бејаше повукао у своју спаваћу собу, и рахатлисао се, али још се није спремао да легне.{S} Н |
амка добро је стезала и везивала главу, и опет је врат остављен слободан и разголићен, како кај |
и су наду да прво плане буна на Дунаву, и тек онда, кад се главна турска сила сломије и нагрне |
расејаних острва по грчком Архипелагу, и дуж целе беломорске обале малоазиске, где од памтивек |
био упућен само на се и на своју снагу, и на просту масу народа која ће за њим поћи.{S} Али он |
прекиде.</p> <p>— Добро је, хвала Богу, и нама.{S} Шта нам вали!</p> <p>— Е право велиш!{S} Та |
о у народу и понос, и јунаштво, и наду, и начинило од људи најгаднију животињу, која само дрхти |
обрњца који се тада бавио у Петрограду, и који се у осталом већ истакао као јаван противник и н |
запојен истинском љубављу према народу, и он ће сутра постати неограничени господар и заповедни |
забрали су <hi>те</hi> недавно за вођу, и већ сте и заклетву положили.{S} Али по нашој памети, |
а понука госте да седну за пуну трпезу, и даде им пример.{S} Али после једног-два часа, видећи |
важним људима, и да ли се што спремају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је много ствари јавио, али |
и ти се он онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци ж |
о је била мисао како да пређе у Србију, и како у Србији да покрене ствар с успехом.</p> <p>Томе |
што су га учинили да је већи од свију, и дали му власт да свима суди и заповеда!{S} Ако ће Мил |
ријатеља српских, уклонисја у Аустрију, и отуда, после једногодишњега ареста преселисја в Русиј |
Тако убиство бацало би сенку на Русију, и то се не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; |
у, Марко срдито прогунђа крупну псовку, и јетко се потсмехну Петру с његовом бригом о души.</p> |
анов, па онда неку убојну песму турску, и уз пратњу тих танких и заносних звукова џелати отпоче |
о гуја и привика да Драгића одмах вуку, и да му ударе букагије на ноге и на руке.</p> <p>...— М |
лош пред зору клону на креветац у углу, и затурив главу на јастуке, упре у таванске шашовце сво |
у близини не долазећи Драгићевом трлу, и не излазећи пред Карађорђа).</p> <p>Ови момци, наоруж |
о ненадно и неочекивано напустио земљу, и прешао у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све угледн |
— Ништа!{S} Питао сам га, поручивао му, и он све некако врдака и на то не одговара; све одгађа |
тински и срдачно расположен према њему, и кад му више не говори као господар, већ као брат и пр |
те кола за њим — прошапута Ђорђе Науму, и тројка поврте десно у прву тесну улицу.</p> <p>Вијуга |
ти Русију за народни покрет на Балкану, и изазвати је да узме народну ствар под своје окриље и |
ного чудити, Марко га изазва на страну, и међу њима се отпоче овакав разговор:</p> <p>— Где је |
ејаше пао на Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води по једну голему војску.{S} Што онда није д |
о сам са овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао га усред рођене куће његове.{S} Доста је он др |
о, да је Карађорђе дошао да дигне буну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане |
Милошу у његовом данашњем тешком стању, и баш да сте ти и Добрњац најбољи пријатељи, он би мора |
се захвали на великој части и поверењу, и одмах ту спремљено је и све остало што треба да се по |
пратио људе, да ми у највећем поверењу, и на божији аманет то кажу и да ме позову да се за то с |
— Какве гласе донесе Вујица, господару, и хоћемо ли се скоро кретати одавде? — упита Наум кад о |
ни?</p> <p>— Питао је за те, господару, и рече толико, да је рад теби да се преда.</p> <p>— Раз |
одговор, како сме мењати своју намеру, и по мени поручивати друго нешто, кад је теби већ рекао |
е отишао српском митрополиту на вечеру, и ту се бејаху искупили и остали угледнији чланови српс |
</p> <p>— Јес, господару, „вожд“ је ту, и мене је амо пратио господар Вујица да ти све то јавим |
буде смерао против Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести светлог цара, кр |
ити, како је њему јадном у туђем свету, и како је горак хлебац, који се из туђе руке очекује.{S |
црни Циганин!{S} Што да у другом свету, и код других народа може бити пуна земља и кнежева и ве |
које се могу десити, па да ствар омету, и на махове чисто се кајао, што некако није потекао сам |
вести се, прибери се, капетане Драгићу, и учини што те молимо.</p> <p>Драгић викну срдито и одс |
е крстариле би по селима и дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко мајчино.“</p> <p>— Тако су м |
е замишљен.</p> <p>Наум захвали старцу, и рече да ће он ту остати; после му показа очима на Кар |
сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и онако сретно разбисмо његову већ победоносну војску. |
главито треба благодарити њему, Милошу, и свијетлом везиру који Милоша чува и њиме се мудро пос |
оно доба врло опасни противници Милошу, и он није ни мало претеривао, кад је толико полагао на |
е, ја га слободно узимам на своју душу, и ако смо криви пред Богом, нека моја душа у паклу испа |
већ уловљену и упропашћену невину душу, и ужива у пакленим мукама њена очајања.</p> <p>Милош је |
борбу противу присталица Карађорђевих, и многе је побио.{S} Самога Карађорђа, као што смо виде |
ред и дохвати пиштоље из руку Петрових, и сав је дрхтао од силна узбуђења.</p> <p>Петар раздрљи |
ове на коље набијених мученика српских, и видела сам најтежа мучења, на које се може ударити жи |
и, међу којима је било највише црвених, и ти колутићи играју, сијају се, окрећу се и нестаје их |
мо ти овде својеручно потребни конопац, и топло ти препоручујемо похитај живо те тај хитни родо |
аш и браниш, кад ме одбранити не можеш, и кад за ме оправдања нема.{S} Што ми причаш шта су учи |
одару, то је с тога, што ти не мирујеш, и Русија, ако истински жели добра оној земљици, требала |
ње.{S} Но играчица пође да купи бакшиш, и у великој кави опет овлада мртва тишина.{S} Но њу на |
лете ти и диже Ракетин разбијени добош, и узе у њега добовати да охрабриш и прикупиш нашу разби |
ра који је Карађорђе напунио.{S} Милош, и сви <pb n="31" /> што се данас око њега купе, висе јо |
</p> <p>Свега тога сећао се сада Милош, и пребацивао је себи, што да се излети у љутини пред бл |
ђу нама.</p> <p>Тако је намештао Милош, и Анта је пливао у радости, надајући се да је сад сва б |
икону, па смо се молили Богу.</p> <p>- И ја сам се молио Богу.{S} После ми наја рекла да пољуб |
7" /> привикаше пусти, пусти, остави... и ја дигох руке, и све се сручи, и од читаве једне земљ |
о подлистак у „Малим Новинама“ за 1892. и 1893. годину</p> </div> <pb n="3" /> <div type="title |
ди три разна века.{S} Да живи у 17, 18. и 19. столећу, да надживи најмрачније доба српскога роб |
адета, на којима седе у гомилици по 7—8 и по десетак постаријих гостију.</p> <p>Сви седе скрште |
осле њега опет одјекну песма славујева; и тако су се ова два шумска певача у зеленом лугу дуго |
и знај:{S} Карађорђева глава или твоја; и на то ти се кунем живим Богом и светим Јованом и <pb |
а јадна Србија буде само робиња турска; и опет да српско јунаштво ништа не помаже; и опет да ср |
уло и опет од свега тога да нема ништа; и опет да јадна Србија буде само робиња турска; и опет |
пет да српско јунаштво ништа не помаже; и опет да српске патње никога не дирају, а српска суза |
човека и спремио му заседу да га убије; и то њега — кума свога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се т |
е по румунској махали већ су настајале; и лево и десно у сумраку се лепо видело како кроз отвор |
наопако му било, био забраздио далеко; и он је хтјео трагом онога Црнога.{S} Али као мудар чов |
е и грозније, но што се у писму писало; и ако је Милош познавао Вујицу, као покорна <pb n="274" |
оје тражи Карађорђеву главу или његову; и ако су Лисовићу, који носи то писмо, издате биле усме |
да у земљу закопано... — <pb n="310" /> и Гитарић узе разгледати по колиби као да је очима траж |
бедама, слави и успесима <pb n="151" /> и цела њина душа била је пуна тих нада, планова и смишљ |
ченичким гробовима њиним, <pb n="62" /> и крвљу овом којом ти ово пишемо, и очњим видом нашим, |
ила одређена за губилиште <pb n="82" /> и на коју је већ стајао турски џелат са своја два помоћ |
војче, брже припаде руци <pb n="233" /> и рече да отац није ту, мало час је изашао у чаршију, а |
И све се то сада тискало <pb n="83" /> и гурало да се примакне што ближе, да се попење што виш |
авао Вујицу, као покорна <pb n="274" /> и бојажљива човека, опет он у души није могао бити мира |
олико година истера мене <pb n="155" /> и Миленка из Србије, и са наших огњишта отера нас у туђ |
ње балканске емиграције, <pb n="176" /> и с тога су јој препоручивали да мирује и да не мути по |
место дневној живахности <pb n="296" /> и шуму.{S} Негде у даљини чу се чобанско звоно; далеко |
тно поздрави митрополита <pb n="248" /> и журним корацима чисто искочи из његове одаје.{S} И до |
за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем Николу кад год ме не послуша.< |
} Као Арапи сте црни од тога бумута!{S} И не знам како се то увек упрљате по образу?{S} Ето, и |
ти крив, војводо!</p> <p>— Ја крив!{S} И то ти знаш, Марко?!{S} А зашто ли сам то крив?</p> <p |
сам и тебе и Миленка.{S} Опрости те!{S} И бог прашта!{S} Ако буде живота и повратка, трудићу се |
а човека!...</p> <p>— Али мрцварите!{S} И ја сам се мога века сит насекао турских тикава.{S} Чи |
може!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе речи, мој Марашу, пребијена |
српска!{S} Куда ће вам душа, болан!{S} И ко је онда пријатељ Србији кад од мене градите неприј |
ога крпежа, што га је Милош спетљао!{S} И тога ради ви хоћете да пропустите најбоље прилике, ка |
ној сиротињи.</p> <p>— Милош уредио!{S} И ви се надате неком добру од овога крпежа, што га је М |
а скупа.</p> <p>— Ти опет забраздио!{S} И њима је ту једини спас.{S} Милошенди треба послати кр |
душу овоме народу, ми сад неваљамо!{S} И сад ми да се уклонимо а они да заседну и да агују она |
и господство.</p> <p>— Па јес, јес!{S} И не дам да ми преотму.{S} Него шта!{S} Да пустим да ми |
и Црни Ђорђе био је у целом Српству!{S} И шта учиних сад!... рече он, пун тешка очајања.</p> <p |
олазу обрстио једну липову гранчицу!{S} И то ми је тај рахатлук који раја ужива!{S} Али нека, в |
и часе, о несретна годино српска!...{S} И ко то мене прокле страховитом клетвом, да ја све то д |
кудгод не пукне осветничка пушка!...{S} И зар може бити среће и благослова где се тако ради.</p |
тога човека?{S} Ја њему да судим!...{S} И ако му судим, имам ли права да га осудим?...{S} И ако |
S} С мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Боже!... — Драгић се тр |
удим, имам ли права да га осудим?...{S} И ако га осудим, имам ли права да ту пресуду извршим?.. |
м ли права да ту пресуду извршим?...{S} И ако за све то имам право, имам ли право да то чиним с |
то онда суђење или мучко убиство?...{S} И зашто ја то све кријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} |
поверљивом пријатељском разговору...{S} И Јела се сад сећала свега тога, живо, јасно, неодољиво |
бројим, шта се десило од тога доба.{S} И слободно могу рећи, да би до сад било бар 3—4 истинск |
патриотско срце искупљених родољуба.{S} И наскоро у полуосветљеној дворани чу се гласно јецање. |
</p> <p>— Баш сад сеју бурмут, деда.{S} И ја сам им до сад помагала.{S} Да их викнем?{S} Како ћ |
иговати за невјерство и издају рода.{S} И тако, куме Вујица, добро разуми и знај:{S} Карађорђев |
ам се некад много заносио око пчела.{S} И чудо што су ми ишле од руке, док се нешто не споречка |
ога стања и положаја и обојега пола.{S} И све се то сада тискало <pb n="83" /> и гурало да се п |
да се многим показале сузе на очима.{S} И ако им је све ово било и пре тога познато, нити су од |
а свију страна зачуше се одобравања.{S} И ако Турци обично не исказују своју радост и допадање |
а устанак.{S} То је као нека претња.{S} И он ће тако и учинити.</p> <p>— Па нека га, нек дође.{ |
ј ствари извести београдског везира.{S} И ако је већ падала ноћ, он заиска своје недељно рухо и |
а, ако је код другога зло и несрећа.{S} И добро и зло њино доћи ће им подједнако свима, с тога |
момке а повешће и Николу Новаковића.{S} И сам да се спреми за полазак, а о целој ствари да ћути |
наслонио неколико врљика и проштаца.{S} И то <pb n="280" /> је ето било то кобно трло Драгићево |
ћ по самој нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је у добром друштву умео и да се развесели, да се |
жасом примети да су му збиља крваве.{S} И нехотице, он их узе трљати о чакшире и крити иза леђа |
о што је скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било решено онако у опште.{S} Али гласови о дол |
би у Србији био један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име учинило би више за народни васкрс и ње |
рацима чисто искочи из његове одаје.{S} И док је митрополит забезекнут стајао и премишљао о зна |
их баба.{S} Бојите се и сенке своје.{S} И ти мене питаш што сам дошао!{S} А ти не знаш зашто са |
д самог мрака и густе, збијене таме.{S} И сва та тмуша наједаред крете напред и необичном брзин |
и пророчански смисао само он разуме.{S} И ако је код Турака обичај да мирно говоре и онда кад с |
у.{S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И камо лепе среће наше, да се није оволико оклевало!{S} |
и опет памет му је једнако у Србији.{S} И пре, кад су му отуда претили, он се опет отимао да ид |
у најнесретнијем тренутку разбежали.{S} И да није било срећна случаја да Ћаја паша погине, цео |
дничко дело, како су се сад сложили.{S} И ако се ова прилика упусти, онда је свему крај; онда б |
его да прибегне лукавству и вештини.{S} И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов |
је с матером из Тополе морао бежати.{S} И ако је од тога доба већ прошло преко три године, он с |
ећник поче на глас стењати и кукати.{S} И он је заиста викнуо, викнуо је што га грло доноси, а |
ја вазда готов главу своју положити.{S} И ако је велики падишах икада имао верна роба и поуздан |
рекне да је крив не смеш ни молити.{S} И окрећите ви ствар како хоћете, другога вам спаса нема |
аља и што никад нисам мислио чинити.{S} И мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, д |
па су се побринули и за тај случај.{S} И ако се веровало Карађорђу, поред њега је био намештен |
о је једино, то је све што ја желим.{S} И једина милост, за коју још молим бога то је, да ми по |
говорио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од тога доба то ми не излази из главе — рече Милош и |
ресаше својом крвавом снажном руком.{S} И на једаред он му упрти крваву одрубљену главу Драгиће |
апије твоје крви, па је после миран.{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, као поручен!{S} Не, по Б |
; теби он може истински бити опасан.{S} И ја не бих марио да ти дам изун да га слободно можеш у |
стегао срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно у почетку устанка, он је сад понова осећао да |
} На томе се овај разговор и свршио.{S} И они убрзо пређоше на други.</p> <p>— Шта ли ће, боже, |
ема беда.{S} А није му ни било лако.{S} И ако је имао око себе све саме покорне слуге и послушн |
овоме немирном и непокорном народу.{S} И ови исти људи, који на први поглед као да никога не в |
.{S} Треће ноћи уђем у његову одају.{S} И сад ме језа прође кад се сетим, како је страшно онда |
носе румунски сељаци на томе крају.{S} И иначе Красис је био обучен као сељак, а и румунски је |
ће његово, све га је вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе с |
мета пакосницима, да мене окривљују.{S} И кад је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истин |
лудно, ја на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у последњем тренутку наћи ћ |
ар се бејаше мало склонио на страну.{S} И добро је то учинио.{S} Љутит и киван, Марко је просип |
се кретао полагано, стопу по стопу.{S} И ако су два реда јаничара опасивала осуђенике, светина |
и би хтели да су на Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} |
пролеће буди, природа има свој дах.{S} И ово тихо жуборење, које овако мило лебди сутону мирне |
ти се право пред коње и заустави их.{S} И Карађорђе и Наум промолише главе да виде шта је.{S} В |
уши што га мучи што крије од других.{S} И то се све око мене врзе.“</p> <p>Таквом расположењу К |
предио и на добро окренуо он, Милош.{S} И тада би он показивао везирову наредбу о убиству и хва |
они.{S} Зар би они са мном друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, што боље спремају?...</p> <p> |
тво?...{S} И зашто ја то све кријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} Од света, од људи!{S} Та то |
против мене чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуче били моји пос |
{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој се јадни Ђока пљесну по челу и скочи као опарен, |
бе што више тражио...{S} На, узми!... — и пружајући Петру пиштоље Цукић га загрли и пољуби и до |
Вујица — она ће ми душу повратити... — и говорећи то, он диже тиквицу и повуче из ње добро.</p |
о.</p> <p>И Карађорђе уздахну дубоко. — И код вас исти јади.{S} Ја сам мислио само мене море те |
ао, бар ће се сад пред зору одморити“ — и бојећи се да га не пробуди, Наум полако изађе напоље. |
ма, по високим дрвљаницима и дрветима — и све се то отимало да види како ће турска сабља одсећи |
стоји огромна, разјапљена крвава рана — и то је све због тих страшних и несретних кажњавања.{S} |
а к себи Павла Сретеновића — Лисовића — и заповеди писару да му писмо прочита.</p> <p>— Ово ћеш |
ти Наполеоновој гину сваки дан хиљаде — и он је за то само велики војвода, понос Француске и сл |
с кудгод склони — и тебе и неке твоје — и да вас склоне кудгод где српско ухо никад за вас чути |
ужавао је Карађорђе све живље и живље — и то је била за народ читава ратничка школа.{S} Па опет |
буде право мучење.{S} Као што видите — и свирепост има своју логику.</p> <p>Дошав до уверења д |
љици, требала би да вас кудгод склони — и тебе и неке твоје — и да вас склоне кудгод где српско |
урског заповедника војске — Ћаја пашу — и нагони турску војску у бегство.</p> <p>Али кад је поб |
да заједнички трпимо и гинемо.</p> <p>— И ако знам да од мртве главе ником није вајде, опет мен |
вори Добрњац живо и плаховито.</p> <p>— И ти сад хоћеш да се светиш?{S} Благо Србији, ала ће пр |
згубало — викао је књаз Милош.</p> <p>— И ја сам слушао да их подбадују они из Русије.{S} Само, |
осле додаде не отварајући очи:</p> <p>— И ово је тек почетак!{S} Кад се братским главама почиње |
тра ако хоће море му главу укинути, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не упита шта учини.{S} М |
pb n="27" /> Осушила ти се, Цукићу, ка’ и што ће, што не стуца змији главу док се још змија ниј |
ан, сјекиром му главу одрубио, исто ка’ и сваком крмку.</p> <p>— Јазук, јазук — чу се с многих |
а вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда |
ли: да се може чути „како трава расте.“ И песма право вели.{S} Кад се у пролеће буди, природа и |
ити што пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, н |
продаван је у Цариграду на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи купци његови.{S |
у Милошу су највише викали „ура, живео“ и најдубље му се теменисали баш они, који су пре неколи |
чинило је, те је Србија у очима Грка, а и свих других балканских родољуба, имала највећи значај |
ко њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србији јунака и честитих људи, |
опала сва коса, био је мало и наглув, а и језиком је запињао.{S} Та га је несретна болештина са |
је вредан и поуздан момак; хитар је, а и слободан, на тројицу би ударио.</p> <p>Карађорђе одма |
кад многи од страха утекну у хајдуке, а и пред ратове кад се угледнији људи спремом за рат комп |
све жене стану па гледају и смеју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да |
иначе Красис је био обучен као сељак, а и румунски је знао тако, да га нико не би могао распозн |
Београду, по свима домовима српским, а и по многим турским, говорило се по највише о скорошњој |
— Спремај момке као што сам ти рекао, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш се одмах кренут |
је таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове |
хватате се гаравим рукама по образу, а и знојите се.{S} Него дед овамо!...</p> <p>Док је овако |
а најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је до зебње — рече она — з |
а, па сплетени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је онда био друкчије обучен, није као сад, и он |
народ, па ће нам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треба упљескати, јер ево и они не |
је озбиљно узимао ове речи његове.{S} А и шта су могле ту речи вредити, кад је свак прозирао шт |
/> остати.{S} Не треба очајавати.{S} А и у Србији мора ускоро духнути други ветар.{S} Имате ли |
нађе шта му треба за његово добро.{S} А и ја бих настао код ових Турака, навалио бих да не заце |
пасности из близа у очи загледају.{S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И камо лепе среће наше, |
но после подужа ћутања опет додаде: — А и Турци ће јамачно много зацењивати — ко зна шта би они |
и на десетак речи.</p> <p>Милош ућута а и духовник је ћутао замишљен.{S} Најзад отац Мелентије |
ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир — рече Србин и пође.</p> <p>— Како море, |
тагану а другу на пиштољу.</p> <p>Слаба и немирна светлост од лучи једва је разгонила густи мра |
тереси хетерије.{S} Таква му је наредба и издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа и као његов анђео х |
ломњава испуни сав простор између неба и земље, и Ђорђе чисто оглуну од страховите рике, која |
вала је сву огромну шупљину између неба и земље и урнебесом се ваљала као један једини грдобни |
јасно се видело да му то ништа не треба и да све то распиткује језик само, а памет је отишла бо |
неће се извршити ствар онако како треба и Карађорђе ће умаћи, на делу обавештен о злочиним наме |
гледао.{S} После ме упита које је доба и који је управо дан данас.</p> <p>Кад му казах да је н |
је у опште богато намештена за оно доба и за оне прилике.{S} Патос је био застрт прво асурама, |
е било људи свакојаких вера, свију доба и узраста, свакога стања и положаја и обојега пола.{S} |
је велики падишах икада имао верна роба и поуздана и предана слугу свога, то га има сад у мени, |
ше привукао оба трупа до ископана гроба и ту их наместио едан до другог.</p> <p>— Несретниче, ш |
крепку вољу, да се понова отпочне борба и покају старе погрешке — тога унутрашњег нагона, који |
љубаша и с њим по неколико пандура Срба и Турака, одређених да гоне хајдуке.{S} Кад би се појав |
обично влада глуха, мркла ноћ, без јава и светлости.{S} До тога доба људи поспе, ватре се погас |
из кола се појављивала средовечна глава и брижљиво је загледала све с којима се њена тројка сре |
насеченим бурјаном тако, да му се глава и горњи део тела није видео.{S} То је био верни Наум. < |
та — рече Карађорђе.{S} Мене боли глава и изаћи ћу мало да се проходам по свежој ноћи.{S} Ако з |
ошао, таким ће и даље ићи; његова слава и величина дићи ће се на гробовима свију бољих и отреси |
Кудгод они прођу за њима остаје кукњава и јад.{S} Колико су људи испребијали само за ово неколи |
<pb n="183" /> <p>После првих поздрава и обичнога увода, у писму се говорило овако:</p> <p>— „ |
да седне.</p> <p>После обичних поздрава и питања о здрављу наста подуже ћутање.</p> <p>Марашлиј |
кривица, а да не беде после мене права и здрава.</p> <p>Управо је довршавано једно овако писмо |
ред мрачна шумска густиша, где се права и <pb n="128" /> оборена стабла, повијене гране и сухи |
део је човек средња раста, јака састава и окрушасте снаге.{S} Могло му је бити, по изгледу, до |
а излазак, па да се ствар одмах свршава и да се не дангуби — рече кнез Милош журно.</p> <p>Анти |
> <p>У два маха снажна рука Карађорђева и нехотице се дизала и машала за оно место где је некад |
народом, на њега падне крв Карађорђева и да се он обележи као убица овога великога <pb n="266" |
х народа може бити пуна земља и кнежева и великаша и барона, па се опет сви то слажу и помажу и |
о урвина и ограда, преко клада и пањева и вукао га је преко свакојаких препона.{S} Несретник је |
та, већ опет промоли главу испод арњева и дуго је разгледао целу околину.</p> <p>— Нема ништа — |
ли то Црни Ђорђе ради са знањем царева и по њином упутству, или је то преломио онако по својој |
варне контроле.{S} Дубока кеса Милошева и до сада је чешће морала попуњавати те недостатке и пр |
васкрс српске слободе била је још жива и чврста у души и срцу српске емиграције.</p> <p>Живећи |
ре, пуне опеваних и прослављених богова и божица јелинских, влада сад нема пустош, коју тек кат |
им му је Ипсиланти у име својих другова и у име заробљенога народа грчког поднео на дар лепу, б |
е усред својих негдашњих ратних другова и личних пријатеља, он се некако осећао сам и напуштен. |
или на један мах.{S} То су били кнезова и други угледни људи из народа, што <pb n="180" /> их М |
и?...{S} Да ли би то могли свршити Јова и Дамњан?</p> <p>Буљубаша Петар Лазаревић још се двоуми |
ројка, запрегнута са три ватрена мркова и покривена платненим арњевима.{S} Карађорђевица брзо о |
да одбије Карађорђа од српских послова и да угуши и ућутка људе, који су се у Србији појављива |
ина душа била је пуна тих нада, планова и смишљања.{S} Међутим, прилике у Турској мутиле су се |
ада њега обишла, ако има каквих планова и намера по овој ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у |
морало бити, да су оне главе и Молерова и владичина и све остале, пале у интересу отаџбине.{S} |
своме закону.{S} То је милост везирова и то вам је допуштено.{S} Свршите то, ако хоћете, па ће |
по гранама пуно тица, шарених лептирова и ројева пчела, које се јамачно гнезде ту у дупљама моћ |
>О боже!{S} О велики створитељу светова и покољења!{S} Каква мора бити тајанствена и недокучљив |
.</p> <p>Баба је застајкивала на махова и тада би подуже немо ћутала.{S} Она је упирала поглед |
а чело целога покрета т. ј. да она прва и отпочне борбу.</p> <p>На учешће Србије, Грци су веома |
познаје криве и прљаве стазе лукавства и обмане, и која корача само широким и светлим путовима |
да се они како год дочепају господства и власти...{S} Али нећете куда сте наумили!{S} Ви сте у |
е појавило много хајдука, те би убиства и отмице учестале, Турци су подизали сав народ у потеру |
латовом лицу указа се израз задовољства и поноса.</p> <p>Џелат извади из мазалице парче памука, |
а били чувени са јунаштва, са богатства и господства својега; који су за собом водили сјајне св |
век, опет не може ништа сам без друштва и народа.{S} Бог је свемогућан, па, Боже прости, без љу |
шу, и свијетлом везиру који Милоша чува и њиме се мудро послужује.{S} Нека им је слава обојици |
о Србији, и стара се свакојако да очува и учврсти свој уплив у њој.{S} С тога је и највероватни |
бину, али нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још једино живи од милости јед |
вуј певао, кос бејаше ућутао, као да га и он слуша.{S} Али, кад песма славујева поступно изумре |
о.{S} Сиротињски плач и сузе уфатише га и убише, и главу му јошт с једном његова друга, који је |
га према себи, прекрсти се и пољуби га и рече јасно: „заклињем се“.</p> <p>Милош се и сам прек |
брковима, и као да ослушкује хоће ли га и овде узнемиравати његов мали гонитељ.</p> <p>— Полако |
оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Боже! |
свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и поручивао му да се смири — он неће.{S} Молио сам царс |
овде премлатим.</p> <p>— Па баш зато га и остави нека од другога нађе, а какав је, неће то дуго |
уху, али подсмех и руга надживели су га и памтили много година доцније.{S} Обично би се рекло з |
чију би команду дошла сва оружана снага и српска и грчка и румунска.{S} У опште, он је требао д |
рало, и младога — Србина, чија је снага и господарство тек почело јачати и снажити се.</p> <p>К |
ошчама и обојица црни као угљари, Крага и Стојан Симић баш су довршивали повећу партију бурмута |
изашао у чаршију, али ту су чика Крага и чика Стојан (Симић).</p> <p>Дете уведе Карађорђа у со |
хајку као на бесне вукове — рече Крага и уздахну дубоко.</p> <p>И Карађорђе уздахну дубоко. — |
ујица га је примио, Вујица нека за њега и одговара — рече Милош онако као узгред.</p> <p>То одм |
то могао дочути Добрњац, кад се од њега и његовога друштва баш нарочито крило, пошто се знало д |
еди на малој столичици недалеко од њега и хвата пажљиво сваку реч.</p> <p>Први му је разговор б |
ха грохотом се насмеја, што је код њега и у редовним приликама била реткост.</p> <pb n="255" /> |
ена и Карађорђе осети само, како и њега и то поломљено џиновско дрво прогута тмуша и некуд поне |
оревањем своје рођене снаге оснажи њега и ојача његов слабачки пораст — јес, мајка, јадна мајка |
{S} Понудио га је да седне наспрам њега и за дуго су срдачно разговарали.</p> <p>Везир је распи |
а ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и старца Србина, домаћина куће, Ђорђе ту нађе још два ч |
о да му је он поуздан, с тога прво њега и посла, да склони Анту, а њему је одмах и наменио глав |
је изгледало, као да стражаре око њега и мотре да им куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Д |
одјекну.{S} Но кнегиња обиште око њега и са склопљеним рукама узе га молити да се не љути и да |
и то нађе; за сваки случај није згорега и то имати.</p> <p>Пошто је тако све било спремљено и о |
урци су се ујазбили, презају од свачега и готови су на крвопролиће; народ се комеша; кнез Милош |
ло свршиш, а за све друго наша је брига и одговорност и пред Богом и пред народом.“</p> <p>Тако |
да међу њима.{S} Инаџије су до зла бога и за инат, што но реч, потурчиће се и три главе да има, |
рече узбуђено:</p> <p>— Живога ми бога и овога ми печата, верујем!</p> <p>— То је онда страшно |
иш!{S} Па болан капетане, Милош то бога и моли, да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрс |
везиру.{S} Рече му само нешто од овога и то ублажено, па ипак се везир намршти и рече зловољно |
ви, који ударају по педесет на једнога и који оружани кидисавају на човека голих шака, који им |
вору једном, ја му се пожалим на Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш псето?“ Побратимили смо |
стршљенови и премлатити гдегод и Црнога и његове људе.{S} Нећу после да ми се и то товари на ду |
ји да то велико дело доведе до сретнога и успешнога свршетка.</p> <p>Јоргаћев предлог примљен ј |
ино доћи ће им подједнако свима, с тога и рад за будућност треба да буде споразуман, сложан и з |
p> <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога и седим овде; а сутра да се крене когод од вас ја бих м |
рђа убије.</p> <p>Та борба била је дуга и упорна.{S} Тек што заћутка узнемирену савест разлозим |
ат се враћао дому своме, лаћао се плуга и као мирни земљорадник орао и топио знојем плодна поља |
ријатељи би имали да наговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат... ако би он то могао |
е жене притајаше се, као да се боје, да и својим дисањем не узнемире ову слабачку стару душу.</ |
најбољем случају могло свршити тиме, да и мени самом буде ометен одлазак, ако не би још под стр |
ољио и чешће отварао очи; видело се, да и он не спава, или да бар не спава тврдо.</p> <p>Само с |
, а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то, јадан!...{S} Шт |
свију бораца и учасника и проглашује да и последњи ратник има право да га убије. <pb n="174" /> |
а претурили преко главе, па је време да и <pb n="205" /> ми мало прогледамо очима.{S} Богме ће |
онути као мртва маса.</p> <p>Види се да и смрт има неке примамљивости и да проливање људске крв |
чудити, ако ме једнога дана нагнате да и ја учиним оно што неваља и што никад нисам мислио чин |
рихвати везир.</p> <p>— Онда ће бити да и цареви о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма што реш |
рви пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учинио с другима!</ |
вор, да би пред светом изгледало као да и нас остале кнезове по штогод припитује, а после опет |
а је оно Јаков на Забрежју наговарао да и он с осталим старешинама пређе у Немачку, куда је Кар |
на склонио.{S} Вујица би чак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака изго |
и овога што говори сад, па је решио да и он удари у дубар, и прислонив обе шаке на прса Милош |
рдити, кивни, грдно заморени, пуни јада и нека неисказана <pb n="37" /> бола.{S} На њима је бил |
нека му је слава, и у његово име влада и заповједа.{S} А у чије име заповједа ваш Милош?{S} Он |
несе преко урвина и ограда, преко клада и пањева и вукао га је преко свакојаких препона.{S} Нес |
годишта, но од сахата до сахата пропада и опада све што је наше било и нашијем се назвало.{S} Г |
ли ово се тиче целе земље; тиче се рада и напора целога једног колена, па би била и штета и гре |
гомиле жена, које су се враћале с рада и читави чопори ситне и крупне стоке.{S} Што је тројка |
и незгоде, са којих народ много страда и штетује.</p> <p>Лако је увидети да овакав рад и овако |
о косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и један откос могао истерати, а некад је требало тражит |
ог човека.</p> <p>Тај човек био је тада и већи и славнији, и заслужнији, и јуначнији од њега.{S |
на руке.</p> <p>...— Место да се правда и брани, он узе нападати, оптуживати и уједати као бесн |
Са мном је дакле учињена једна неправда и једна обмана.{S} С тога предај деци нашој у аманет да |
сваке мере; погибе да му је да заповеда и господари.{S} Ако покуша какво зло, с тога ће га поку |
казују, да је Милош погинуо да заповеда и да се он сам направи господар у земљи, као што је пре |
— цикну Драгић, стрељајући очима бледа и малаксала џелата. — Што дрхћеш курво, што се тресеш, |
био сувоњав, сед старац, отмена изгледа и мудрих живих очију.{S} То је био један од главнијих п |
овољни пратиоци.{S} Људи мрачна изгледа и мрка закрвављена погледа.{S} Сви добро одевени и добр |
погледа победоносно у наоколо, погледа и џелата који је као окамењен стојао ту <pb n="87" /> п |
, особито у случају каквих буна, нереда и ратова.</p> <pb n="195" /> <p>Да се сутра зарате Руси |
као редак пример, достојан да се преда и најдаљем потомству на углед и пошту, како је велики Ц |
то, слободно ме карај, господару, можда и заслужујем да ме изружиш, али ја не могу да оћутим и |
може бити и каква задоцњења.{S} А можда и Карађорђе неће тако брзо долазити; свакако ако је што |
/> гради да ме не разуме, или ме можда и сувише добро разуме, више но што би и требало — мисли |
браниоци шанца изгинули би; ту би можда и он, Милош, погинуо, и цео покрет свршио би се исто он |
и народу чобанин.</p> <p>— Другом можда и није, али теби је сад лако.{S} Не дај само да ти друг |
b n="122" /> сазнавао у себи, ако можда и не би то признао кад би му ко тражио такво признање.< |
ез Милош.</p> <p>— Господару, као вазда и до сада.</p> <p>— Ваља ли ми духовниче, ово овако как |
чисто видим како се човек просто искида и никако не може сам себи да опрости, што је нешто учин |
то будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што се прибојаваш Црнога то право имаш.{ |
трзати и ометати.{S} А кад се овда онда и проговорила по која реч, она се опет тицала оне главн |
не смедне нико ништа, Милош ће се онда и ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да је Карађорђе дав |
да ногама загрли тај трупац, па му онда и ноге добро везаше.{S} Тада му један од помоћника џела |
авџија што чак тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити похаран |
тада било понајвише Срба, махом војвода и другова Карађорђевих, који су заједно с њим избегли и |
а му је да нестане свију старих војвода и кнезова.{S} Он поби, болан, толике људе, а сад му сме |
чудном молбом.{S} У име српског народа и у име свију војвода у Србији, кнез Милош је молбеницо |
е верују у препорођај балканских народа и чини им се, да је слобода Балканскога тропоља празан |
о ја верујем у васкрс балканских народа и у обнову пређашње славе и сјаја њина.{S} Само треба ј |
је са судбом осталих балканских народа и земаља.{S} Да је Милош паметан, па да помогне да се с |
ке Криве Ријеке, која искаче испод брда и отима се да што пре сиђе у мирне далеке равни...</p> |
и, ако би ме какво радознало око откуда и вребало“...</p> <p>Усред мрачна шумска густиша, где с |
о би се, како га је стало и много труда и много пара да ту опасност отклони, и да очува Карађор |
, доста си се учврстио те и народ отуда и султан одовуда признају те као прва човека. <pb n="19 |
растргнути, учиниће од мене триста чуда и триста брука — мислио је он и кушао да кудгод шмугне |
врдака и на то не одговара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо знаћеш све!“ Изговара се како с |
који у том истом тренутку срећно погађа и убија турског заповедника војске — Ћаја пашу — и наго |
.</p> <p>Друга жена била је много млађа и мања; она старија у разговору обично би јој рекла „ће |
ласку Карађорђевом преко румунских међа и да заварају ђенерала да више не шаље своје извиднице, |
да се Карађорђе истакне као војсковођа и заповедник свију балканских народа, као њин политички |
{S} Дођоше онда људи, навалише на Ђорђа и преломише га.{S} Брани се јадан, брани, па најпосле п |
дба и издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа и као његов анђео хранитељ и као његов анђео смрти.</p> |
ла сахата свуда раније стизати од Ђорђа и Красиса, који су имали да крену за њима.{S} Тако је и |
Стојадин ипак се преломи и одведе Ђорђа и Наума, те их склони у свој подрум, у сеоским пивницам |
момака, чији је шапат допирао до Ђорђа и с чијим се мрким, закрвављеним погледима сусретао њег |
рвашњи разговор, на односе између Ђорђа и Милоша.</p> <p>— Да вас измиримо то ће бити најбоље! |
ати; после му показа очима на Карађорђа и прошапута — за остало како нареди господар!</p> <mile |
би у првом реду апеловали на Карађорђа и њега би истакли као вођу, који би требао да крене Срб |
пошто се знало да су кивни на Карађорђа и једва би дочекали да га оптуже пред Русима.</p> <p>Бо |
шли су приправно земљиште код Карађорђа и он им је поверовао после кратке борбе и колебања.{S} |
разилазити.</p> <p>Око поноћи Карађорђа и митрополита нестаде из друштва, и више од пола часа о |
мо срце вукло да се нађе крај Карађорђа и да буде у његовој близини.{S} Као јунак човек, он је |
е.</p> <p>Анта је лично волео Карађорђа и веома се обрадује његовом доласку, али кад му Вујица |
а, како су се познали, између Карађорђа и Наума било се утврдило неко особито зближење.{S} Изгл |
ата трајао је разговор између Карађорђа и људи што се ове вечери бејаху искупили око њега.{S} А |
ле, без меса, а од ње целе заудара буђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде бежати, али га она дочепа |
ању, седео је висок човек, дугих образа и великих бркова, наслоњен на дугу пушку, коју бејаше ч |
утација, да измоле разна права за кнеза и за народ, па у том писму, између осталога вели и ово: |
одобравање духовниково одобровољи кнеза и још му више одреши језик.</p> <p>— Попо — рече кнез М |
и, ја сам хватао по читав протак!{S} Ја и још једно дете, Мирко, нахватамо тако по пун протак л |
, или ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ја се све боји |
м својим останеш као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност нашу указати.{S} Тв |
м свету, народу је он опасан, с тога ја и дижем руку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је ме |
е разговоре.{S} Најпосле, мали смо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што |
их. „Е мој побратиме, велим, лако би ја и то учинио, али дај ми пушку која бије одавде у Русију |
ак-Анте на преноћиште.{S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. митрополит ништа не брине.</p> < |
де, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парничимо; ви ћете ме оптужи |
рке.{S} То сад треба чувати.{S} Зато ја и помажем Милошу колико могу.{S} То је помоћ Србији и о |
<p>— Врата ми одмах отварај, свршићу ја и сам шта треба!{S} Таке трице и нису за оваке послове |
ноћу, из мрака, могло би бити нападаја и покушаја да Цукића отму.{S} С тога је, ради сваке сиг |
оба и узраста, свакога стања и положаја и обојега пола.{S} И све се то сада тискало <pb n="83" |
у прошлост.{S} Сећао се негдашњег сјаја и величине своје, а то је чинило те му је садашња невољ |
вно.</p> <p>— Море прођи се тога белаја и не говори то, Милошева погибија неће спасти ову двоји |
Међутим, кивни гласови, узбуркана граја и повика пуна срџбе и узмућене пакосне освете, као огро |
чно осорно.</p> <p>Мелентије се притаја и слеже раменима — мучно је, господару мени бити судија |
, ни једне речи од милости, од проштаја и утехе.</p> <p>Помаман у тешком душевном бунилу, он та |
</p> <p>Ствар је била од голема значаја и кривена је као највећа тајна.{S} Карађорђа је веома и |
ни одозго?</p> <p>— Господар се насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“ |
ђењу, старац се сада подругљиво насмеја и уз непрекидно махање и руке и главе он поче овако:</p |
како има много навучене џебане, оружја и свакојаке војне спреме, али је зебња да Турци што не |
де да му покажу где има закопана оружја и два топа, да све то утроши на народне потребе.</p> <p |
би слишћено за неколико дана, и Србија и Срби понова би пали у голему немилост код султана.{S} |
етно испао.{S} Што сад он мора да увија и да врда пред Турцима, то је невоља и ради се из нужде |
овој и показаће изун, како је Марашлија и њему заповедао да то учини, ал’ он, бојаги, није мога |
лаву.{S} Све што је било слободноумнија и одважнија духа склањало <pb n="77" /> се подаље од Бе |
супарника и да му песма буде и звучнија и лепша од његове.{S} После њега опет одјекну песма сла |
била ратна савезница Русије.{S} Русија и данас води велика рачуна о Србији, и стара се свакоја |
ет је био узаврео у читавих шест нахија и мало је фалило, па да дође до отвореног бунта, коме с |
} Као јунак човек, он је био жудан боја и мегдана, а рачунао је да ће их понајбрже наћи, ако се |
>Вујица је био довео са собом два своја и 5—6 Милошевих момака, међу којима је био и онај Никол |
слатка залогаја, ни слободна даха; која и дан и ноћ поджиже само једну мисао, једну тежњу, једн |
дуго и дуго немилосрдно гонили, и која и сад чује у близини страховити лавеж паса од чега је с |
гову.</p> <p>— Па Милошу јевтинија моја и њу хоће да пошље.</p> <p>— Није што је јевтинија, но |
ка избеже отуда, и в Србију возвратисја и овде од турскога правителства усеченијем главе живота |
га Милош не пресече, он цикну као гуја и привика да Драгића одмах вуку, и да му ударе букагије |
а, поручивао му, и он све некако врдака и на то не одговара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо |
" /> у Русији и њиних пријатеља, рођака и познаника, који су остали у Србији.{S} Особито, од ка |
рашан, закрвављен поглед, а свака длака и на коси и у брковима, усправи му се.{S} Он је изгледа |
ако је дошао с гомилом оружаних момака и говорио овако слободно, на Вујици се познавало да је |
рђу оно, што је у истини и био — јунака и родољуба.{S} Па пошто је и сам имао од обадве те врли |
и други.{S} Па има још у Србији јунака и честитих људи, који неће хтети да прљају свој образ м |
чисто се трже од онога ненаднога зрака и скочи на ноге.{S} Ланци на њему зазвонише тако звучно |
си какве страховите реке од самог мрака и густе, збијене таме.{S} И сва та тмуша наједаред крет |
ак света, иза кога долази царство мрака и тмине“ — мисли Ђорђе у себи, гледајући ону страхоту п |
није био далек.{S} Сто до двеста корака и већ су били пред губилиштем.</p> <p>Наједаред турска |
би се очистиле дунавске обале од Турака и обе војске дошле у додир, врховна команда прешла би н |
данас претурило преко главе и од Турака и од својих.{S} Па кад све то тако лепо промислиш, онда |
је био напуштен, још неколико тренутака и Турци би можда у њега ускочили, браниоци шанца изгину |
глас о погибији једнога великога човека и великога Србина, мрак се полако поче разбијати.</p> < |
о свет, да је он намерно домамио човека и спремио му заседу да га убије; и то њега — кума свога |
већ ето вас па како наредите онако нека и буде.</p> <p>Тако је сад говорио Милош.{S} Али људи с |
народне старешине овде је велика повика и проклетство, њих народ куне, што су га са Турцима зав |
је, на коме се досад блистала само дика и слава српска.</p> <p>— Одлази ми одавде, ти Амиџа; не |
Драгић је био наслонио неколико врљика и проштаца.{S} И то <pb n="280" /> је ето било то кобно |
и да те ту нешто запитам као духовника и као рођенога брата мога.{S} Али пре но што ти и једну |
високим гостом.</p> <p>Састанак војника и духовника није дуго трајао.{S} Прва реч ђенералова би |
ако се труди да натпева свога супарника и да му песма буде и звучнија и лепша од његове.{S} Пос |
јавну контролу свију бораца и учасника и проглашује да и последњи ратник има право да га убије |
жим неприликама у животу.</p> <p>Тројка и њена лупа већ се бејаху изгубили у сумрачној даљини, |
купљао се на пољаници где је сад Реалка и гостионица „Српски Краљ“.</p> <pb n="78" /> <p>Ту на |
да провиди може ли што бити од устанка и како је народ расположен за нову борбу.</p> <p>У први |
, Петар бејаша оберучке обухватио Марка и гуркајући га тако полако, изведе га напоље.</p> <p>Ни |
нови успеси Срба пробудили су код Грка и нову наду и нову жудњу да што пре и сами окушају свој |
оманду дошла сва оружана снага и српска и грчка и румунска.{S} У опште, он је требао да поведе |
старе војводе, да сам ја кулиза турска и да тргујем с правима народа, да би за себе што извука |
и надежда.{S} Милош је удворица турска и сутра ће продати и земљу и народ и што год хоћеш за ј |
S} Чим би се појавио у Србији, и Турска и Аустрија сматрале би га као рускога агента, а Русија |
<pb n="85" /> <p>Пресуда је била кратка и читање се брзо сврши.{S} Тада војна музика опет засви |
прихватити и Руси ће рећи: то наша мука и тековина и јесте.{S} Заглавимо ли ми, они могу отрест |
резати?{S} Ово што је сад, моја је мука и тековина.{S} Морао би бити крајња будала, да сад ово |
угледа бела света.{S} А колико тек мука и неге после треба док се од нејака црвића подигне зрео |
ово суво, спечено лице; како је дугачка и страшна била она прича препаћена живота, што је на ње |
ошла сва оружана снага и српска и грчка и румунска.{S} У опште, он је требао да поведе све балк |
S} Оне су православне земље као и Грчка и имају исте интересе с њом, јер су и оне исто тако тур |
, кренула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све околне покрајине, остале би тада с мало турске во |
је Грчка преко света од Русије, Влашка и Молдавија <pb n="168" /> управо су под руком, и у слу |
ога ослобођења.</p> <p>Кнежевина Влашка и Молдавија биле су тада, истина, просте турске покраји |
све ово.{S} Али данас су времена тешка и опасна, човек мора презати и од сенке своје, с тога с |
зним, онда та казна треба да буде тешка и осетна.{S} С тога, што год је већа кривица — казна тр |
ослобађа Шумадију?{S} Она га није звала и молила; он је сам дошао, наметнуо се, а после је било |
ам мајка твоја, па опет сам се одазвала и дошла да ти покажем крваве руке твоје и да будем свед |
крипну зубима, окрете главу од огледала и оде даље.</p> <p>Викну Лисовића и нареди му да пробер |
а, која се дотле само на кончићу држала и која је била укљештена међу кладе, сад наједаред отки |
{S} Тако удешена замка добро је стезала и везивала главу, и опет је врат остављен слободан и ра |
а рука Карађорђева и нехотице се дизала и машала за оно место где је некада дремао страшни среб |
хладну туђину.{S} Што је који имао мала и добра свога, то је махом све морало остати.{S} Људи с |
упљени, и она је под њима на скоро пала и подлегла, давећи се у својој рођеној крви.{S} Стога ј |
шњу буру, која их је немилосрдно цепала и раздирала.</p> <p>Била је мркла ноћ и све је било пус |
бабина.</p> <p>Кад се доцније прибрала и повратила, кад се освестила толико, да је опет могла |
и гледају у њима велике апостоле морала и душевне чистоте људске.</p> <p>Циљ оправдава средство |
би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и нетремице гледала у њега, а он је онда продужавао:</p |
p>Старица се загрцну.{S} Дуго је ћутала и жмурила...{S} После додаде не отварајући очи:</p> <p> |
не жеље, која се већ била дубоко улегла и у душу и у срце његово.{S} Та се жеља састојала у доб |
вини.</p> <p>У то доба тамо беше стигла и једна српска „депутација“.{S} Ту су били и Петар Тодо |
д се освестила толико, да је опет могла и будна говорити, старица је узбуђено шапутала вртећи г |
у, до 40 година.{S} Лица је био округла и као мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен.{S} |
есто и силазак с престола она преживела и ево је доживела владавину Махмуда II, о коме се тада |
а узима и три пута већи приход са скела и ђумрука.</p> <p>Милош на то одговори доста опоро, как |
у омањи пропланци, где су насељена села и раскрчене утрине за њиве и ливаде.</p> <p>Неки Драгић |
екушан, раскошан живот, харемска посела и дуге ноћне теревенке, зачињене обичним европским угод |
јасно видео један део Карађорђевог тела и то појас и груди.{S} Нарочито му је чешће падала у оч |
, мету је на колено, смакну косу с чела и настави:</p> <p>— Али и томе ће доћи крај.{S} Овако н |
рођеној крви.{S} Али та су времена била и прошла.{S} Сад се и Карађорђе морао свикавати да гута |
је песма била српска, а српска је била и пратња која је спроводила овога чуднога певача.</p> < |
напора целога једног колена, па би била и штета и грехота да ове ствари остану непознате и да п |
да крену на ме потеру, која би досадила и мени и овоме народу.</p> <p>Вујица се правдао.{S} Мом |
на траву, између великих растових жила и наслони се на <pb n="283" /> широко, маховином обрасл |
42" /> још се више наоблачила, најежила и чисто се повукла у себе саму, те усред својих негдашњ |
кога очекује.</p> <p>Кнегиња је улазила и излазила ћутећки.{S} Кад последњи пут уђе, она приђе |
Тек се ова јадна сиротиња мало смирила и прогледала очима, а ви хоћете опет да упалите вилајет |
и за земљу?</p> <p>Тако сам му говорила и некако ми се бејаше одрешио језик, те сам бројала као |
једна једина мисао, која га је пратила и дан и ноћ, коју је дању на стотине начина превртао у |
и од тога доба, та га је мисао пратила и дању и ноћу као рођена сенка његова.</p> <p>— Нема др |
ладе.{S} Једна рука бејаше се испречила и не могаше згодно стати.{S} Он скочи на кладу и штогод |
кладе, сад наједаред откинула, промакла и отишла доле.{S} Милош посрте, али се ухвати за грану |
едром лицу појавише се јасни знаци бола и тешке жалости.</p> <p>— Шта, жао ти га! — рече Милош |
играо му је самртнички осмех, пун бола и безнадежна очаја.</p> <p>Старац је гледао у ватру кој |
и Биоградци, који су некада до Стамбола и Шама били чувени са јунаштва, са богатства и господст |
руму за тренутак замукло клопарање кола и јаукање стоке, кроз вечерњи сутон чуло се велико бруј |
вета врвиле су тесним улицама с Дорћола и Зерека, са Саве и од Синџир-џамије и окупљао се на по |
гласовита песма, праћена свирком зурла и лупом бубња и таламбаса.{S} Песма је била турска.</p> |
рђу, још из ране младости, полако расла и сазревала велика мисао о свесрпском ослобођењу.</p> < |
кић и остали спремали, но да је букнула и народ се побунио у читавих 5—6 нахија.{S} Турци не би |
екивали је.{S} Као приде, уз њу је ишла и глава Наумова.</p> <p>Хучна тевабија оде; гомила оруж |
њом.{S} Претњу после <pb n="64" /> ваља и извршити, то би значило убити Милоша — а ко би ту одг |
ајдучки, онда с њим као с хајдуком ваља и поступити.{S} За случај тај, Милошу, ја те опомињем д |
а нагнате да и ја учиним оно што неваља и што никад нисам мислио чинити.{S} И мрав се брани кад |
, разривена пољана, пуна камења, цигаља и других отпадака заосталих од оправке тврђаве.{S} С ра |
у својој руци судбину европских земаља и народа.{S} Његова реч била је тада пресудна и свемоћн |
ости борили су се с осећајима самољубља и славољубља, и на махове превлађивали су час једни, ча |
, да позове два најбоља своја пријатеља и да њих припита шта да учини и на што да се реши.</p> |
то ти се заклињемо нас петоро пријатеља и другова кнеза Симе и капетана Драгића.{S} Јављамо ти |
злочину, да сперу крв убијена родитеља и да скину клетву с грешне деце, која су преступничку р |
Зар једна страшна, вампирска ноћ насиља и злочина срушила велику творевину борбе и слободе, на |
у који је већ малаксао блудећи без циља и одређене намере час на једну, час на другу страну.</p |
код других народа може бити пуна земља и кнежева и великаша и барона, па се опет сви то слажу |
ја и да врда пред Турцима, то је невоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огреши |
дних кћери српских; опет да оглуве поља и дубраве, које су се до јуче разлегале од веселих песа |
даљеном предграђу, где већ настају поља и ливаде и где су настањени махом сиротнији становници |
а нареди шта треба.{S} Стражарима споља и изнутра буде издата наредба, да никога не пуштају и д |
е су му две сребрне јабучице од пиштоља и белокораст срмом извезен јатаган.{S} Стајао је баш на |
а сад баш он као да се нешто предомишља и вајка!...</p> <p>— Шта, а ти га жалиш? — рече Милош ј |
ражио такво признање.</p> <p>Али то, ма и мутно унутрашње сазнање, будило је у њему тешке сумње |
удбенике, кадгод се на међама Србије ма и за кратко време стишавала убојна звека оружја, те су |
ом, ту он мора запети и рукама и ногама и зубима, јер му оде глава док оком тренеш.{S} Кад сам |
евац, да још једном прођем оним стазама и богазама куда сам, јадна, некад пролазила!{S} О слатк |
е ја скоком, ту он мора запети и рукама и ногама и зубима, јер му оде глава док оком тренеш.{S} |
у у млазевима и попрска убицу по рукама и по лицу.{S} Један дебео млаз шикну и прели кабаницу, |
} На њему је била чохана, везена долама и у опште чохано чаршилиско рухо из онога доба.{S} Знан |
и, зар не може настати да цареви с нама и пробу граде?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако се на |
веде говор о бившим српским старешинама и да искаже своју зебњу, како се боји да се и они не ум |
Карађорђа спријатеље са својим тежњама и намерама.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било |
и понова налети на њега с новим сумњама и прекорима.</p> <p>Узалуд је он сам себи разлагао, как |
и ако је била испуњена толиким слутњама и свакојаким страховањем, он подиже капу и побожно се п |
лили.{S} А да ћеш их дочекати секирама и ушницима, то ти верујем.{S} Ти си то и научио.{S} Лан |
јурећи по сеоским распутицама, гудурама и густим гајевима и шибљацима, тако да су на конак пали |
пребијам <pb n="22" /> по овим гудурама и планинама!...{S} Но како рекох, ко ти је од момака на |
не могу да се одбраним од ваших писама и зивкања, а сад се причуђате што сам дошао!</p> <p>Вид |
.</p> <p>— Потеците одмах својим кућама и чините се свему невешти.{S} По селима су ваши људи; н |
ламе, застрте дебелим, меким шареницама и лепим ћилимима.{S} Одозго је била набацана читава хрп |
врата.</p> <p>Запасани дугачким бошчама и обојица црни као угљари, Крага и Стојан Симић баш су |
ценим ћилимима и богато извезеним ашама и кадифли ћебетима, по којима се ређало много сваковрсн |
Анта није требао да чује шта се спрема и да зна шта се ради.{S} С тога је Милошево прво и било |
ради прљаву слушкињу турског деспотизма и тираније.</p> <p>Тако је Ђорђе све више и више падао |
Он је и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> <p>Наста кратко ћутање.</p> <p>— Властољ |
не би могао долазити у додир са Србима и разним изасланицима из Србије.</p> <p>У молби се набр |
рагића.</p> <p>Милош је шгргутао зубима и сиктао јетке и необуздане нападе.</p> <p>Паштрмац га |
буљубаша Петар шкрипао је у сну зубима и овда онда по штогод би промрмљао, као да сања некакав |
наста, Никола му приђе, шкргутну зубима и рече:</p> <p>— Шта си се, ти бре Влаху, овуда уплео, |
или су у друштву с румунским родољубима и то им је осигуравало успех.{S} Још је ваљало у то кол |
са свога лежишта, крв шибну у млазевима и попрска убицу по рукама и по лицу.{S} Један дебео мла |
распутицама, гудурама и густим гајевима и шибљацима, тако да су на конак пали и гладни и жедни |
} Цукић је познат амо по овим крајевима и има туда доста пријатеља.{S} Свет је, истина, преплаш |
по прозорима, по капијама, по крововима и димњацима, по високим дрвљаницима и дрветима — и све |
еликог дахије Аганлије, препуна је дима и гостију.{S} Више од 40 пари јеменија, свакојаке велич |
везу Грка с осталим балканским народима и државама.</p> <p>Мудре вође народне грчке ствари рачу |
к чувати ово што имамо.{S} Нашим људима и свакоме ко нас слуша нећемо дати да се меша у његове |
исковима, а сад је више народа, а узима и три пута већи приход са скела и ђумрука.</p> <p>Милош |
и примицала се својим првим покушајима и опитима, где се од речи прелази на дело.{S} Пламен бу |
Турске потернице крстариле би по селима и дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко мајчино.“</p> |
колибом, шуштећи својим гаравим крилима и гракћући у гомили; мрак секну и у наоколо забеласаше |
махом били застрти скупоценим ћилимима и богато извезеним ашама и кадифли ћебетима, по којима |
три Турчина у високим зеленим турбанима и дувају у неке дугачке тршчане свирајке, које дају тан |
у дну каве, диже главу, слеже раменима и рече:{S} Не знам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, |
>Анта виде шта је.{S} Он слеже раменима и уђе у мрачни преградак, у коме се једва назирало.{S} |
.{S} Двајестак спахија на добрим коњима и под богатим сјајним оружјем, јахало је напред да прос |
е, крив је био Цукић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и криви!{S} Па кривом се и дај |
/p> <p>Ова два човека били су кнез Сима и Драгић.</p> <p>Стојећи, Драгић се бејаше загледао у о |
дубоким клањањем предусрете на вратима и с питањем: — Је ли дома његова светлост? — наже уза с |
опште саучешће“, сахрањиван с почастима и о државном трошку.</p> <p>Тако су пролазили правоверн |
атељима из Србије, с грчким хетеристима и с влашким родољубима, који су у друштву с хетеријом к |
лош се збиља наскоро поздрави с гостима и оде у своју спаваћу одају.</p> <p>Ушав унутра, Милош |
/> на Цинцинате само по спољним знацима и држању своме, већ су то били прави Цинцинати и по вел |
едро, јасно, преливено сунчаним зрацима и благом животворном поплавом његовом.</p> <p>„Није вај |
отив, ходао је по соби крупним корацима и изгледао је замишљен.</p> <p>Кнегиња Љубица уђе и уне |
Русију, Карађорђе заустави у Карловцима и поиште од Мелентија свој новац, духовник му одговори |
има и димњацима, по високим дрвљаницима и дрветима — и све се то отимало да види како ће турска |
Милош се растаде са својим доглавницима и рече да се нађу на мети, ако би му ускоро опет што за |
адоше заробљенике џелатским помоћницима и ови одмах отпочеше припрему.</p> <p>Прво им раскопчаш |
м, Срби су се окружили оружаним момцима и показивали готовост, да оружјем бране своју имовину.{ |
.{S} После их увезаше дебелим конопцима и потераше.</p> <p>Кнез Сима напред, а Драгић за њим.{S |
као тумач у разговору с Грцима, Турцима и Арнаутима.{S} Наум је био кадар да погине за Карађорђ |
у, а кад дође да се преговара с Турцима и да се углављује мир, онда ми у запећак, а целу ствар |
за собом, да се дохвати негде с Турцима и да их само једном смлави, као што би то и било — од с |
угим.{S} Он је дубоко загазио с Турцима и не верујем да може више назад.{S} Њега Марашлија зове |
да, те овај народ кадгод прогледа очима и добије власт у своје руке, онда ће ваљда имати ко дру |
учен дечко, који је са заводнелим очима и с притајенин дисањем нетремице пратио сав овај крвави |
е где Карађорђе лежи са отвореним очима и то лево око било је отворено сасвим, а десно само у п |
вала за то! — рече Анта са сузним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам се прибојавао.{S} Как |
ни једну главу, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсеца |
је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили они разговори, што их је имала с њ |
кратка ћутања додаде: — А ја тога писма и немам.{S} Било је али се изгубило.{S} Ја бих га сад м |
ну се чуло да је Милош писао нека писма и позивао старе војводе да се врате.{S} Знате ли ви овд |
шине, које шаљу у Србију бунтовна писма и подбадају народ на буну и немире.{S} С тога сав народ |
порушене богомоље српске; да се из шума и гудура поврате одбегли калуђери и учитељи српски; <pb |
а од њега, а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити најдаље за 3-4 дана.{S} Међути |
е пала од српске руке, још пре 7—8 дана и кнез Симину и Драгићеву, које ће турски џелат сутра с |
а човек из памети не изађе.{S} Два дана и две ноћи тада нити је легао, ни ока склопио, ни што у |
ло и село Радовање, где се он тога дана и налазио неким послом.{S} Позван, њега дуго не би.{S} |
адишах икада имао верна роба и поуздана и предана слугу свога, то га има сад у мени, светли вез |
ускивали са <pb n="132" /> свију страна и Милош је осећао да ће се сав тај урнебес сручити на њ |
рни таласи, опет набуја са свију страна и опет се склопи око јахача пресецајући им пут.</p> <p> |
се опет зато утискивала са свију страна и спровод се једва силом пробијао напред.{S} Двајестак |
/p> <p>— Море прођи се ти ћеро, султана и врага!{S} Тешко нама ако би ми морали чекати док султ |
крзотине.{S} Али сабља је била исправна и на џелатовом лицу указа се израз задовољства и поноса |
накосио.</p> <p>У кући Ђорђе нађе будна и спремна Наума.{S} Он је рано легао и до пола ноћи већ |
он први коракне, и да од његова одсудна и успешна прва корака зависи све... апсолутно све!...</ |
да.{S} Његова реч била је тада пресудна и свемоћна.{S} То се знало и по сељачким колебама на Ба |
њу топлину наједаред поквари нека чудна и, за мирно село необична, врева.</p> <p>Прво се чуше д |
окољења!{S} Каква мора бити тајанствена и недокучљива промисао твоја, кад си допустио да цело ј |
После кратка разговора између Маврогена и Карађорђа, први се крене с Наумом.{S} Њих су чекала д |
, али је по турском кроју лепо изведена и укусно ишарана.{S} Улазак је био споља, водио је кроз |
е зна, да су они каваљери руског ордена и да примају од Русије пензију.{S} По томе штогод они п |
, убијајући њега, не би ли била убијена и та мисао народна...</p> <p>Домаћин плану, пресече гос |
и горски хајдук, и од мене, тако малена и незнатна, срећа и јунаштво начинили су господара целе |
ланула буна, која је већ била спремљена и раширена у шест нахија.</p> <p>Од кад се Милош помеша |
може рећи да су од најдавнијих времена и најпростији људи веома често вршили ово, што казује и |
аста и средњих година, али веома отмена и јуначка изгледа.{S} Особито му је око било сјајно и о |
кожним поклопцем, стајала је испражњена и бачена у крај.{S} Застава, Карађорђево свечано војвод |
ни храст у тај мах би ишчупан из корена и Карађорђе осети само, како и њега и то поломљено џино |
шта своја, да засеје и обради напуштена и запарложена поља своја; да опет пропоју порушене бого |
о на то, да у општи покрет буде увучена и Србија.{S} Управо од ње се тражило да се стави на чел |
словати даље.{S} Ствар је била одлучена и сад је ваљало приступити њеном извршењу — ваљало је п |
историски догађај са кога је она важна и вредна спомена.</p> <p>Говорио је подуже и говор му ј |
о небесно предсказање, да његова снажна и вешта рука, овај пут тако невешто и несретно удара.{S |
запело само до знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, али неће да ради!{S} Зи |
а — одговори Лекса, поносан, што он зна и такве ствари, о којима његова мала другарица ни појма |
</p> <p>— Хесапим, господару, да то зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазити амо, док |
а изашло, да је Милош казао све што зна и намерава, а Ђорђе паметно купио од њега све планове, |
ли куда ћу после ја, кад се за то дозна и рашчује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; ко вас држи? |
искомадаће младо тело племенита Србина и велика владаоца, а зао дух српски из таме ће се подру |
и се могла упалити цела турска царевина и ослободити цело српско племе!{S} Ко је још шта добио |
рве до последње све је Вождова тековина и заслуга.{S} Његово јунаштво, његова љубав за ову земљ |
и Руси ће рећи: то наша мука и тековина и јесте.{S} Заглавимо ли ми, они могу отрести скуте и р |
ко обешена, коњ га пренесе преко урвина и ограда, преко клада и пањева и вукао га је преко свак |
ојело.{S} Што је било мало бољих хаљина и то се испродавало.{S} Већ смо догнали да са жена скид |
оме друкчија од оне прве.</p> <p>Истина и ту се чула песма, али је та песма била више налик на |
да су оне главе и Молерова и владичина и све остале, пале у интересу отаџбине.{S} Али шта да р |
<p>Будила се цела природа; ноћна тишина и изумрлост поступно је уступала место дневној живахнос |
ране, Карађорђе је био за Милоша стална и голема опасност, особито у случају каквих буна, неред |
една жива човечија душа, али душа болна и претоварена тешким греховима без опроштаја.</p> <p>По |
224" /> здрав, а у истини мени је болна и преболна сама душа, на срцу моме стоји огромна, разја |
ју службу, јер га је познавао као верна и послушна.{S} На Карађорђа је Никола имао пизму, што м |
лутно све!...</p> <p>Услед тога суморна и натуштена душа Карађорђева <pb n="242" /> још се више |
тара кукуљава старица око које, с десна и с лева, бејаху приселе две млађе жене.</p> <p>— Како |
обни жиг уништења на обадва ова поносна и јуначка чела.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
ју, кога уклањају из друштва као штетна и опасна звера.{S} Ем те убијају, ем се труде да ти не |
није.{S} Обично би се рекло за неупутна и обесна човека:</p> <p>„Море, бога ми ће и овај негде |
ала баш нешто и да плане сад каква буна и неред у Турској.</p> <p>Наглашавајући нарочито, како |
да свакога часа може планути нова буна и не би дали народу зенути. — Турске потернице крстарил |
анак.</p> <p>У исти мах планула би буна и у подунавским кнежевинама Влашкој и Молдавији.{S} Ту |
и с крунисане главе спашће сјајна круна и разбојнички ножеви искомадаће младо тело племенита Ср |
<pb n="101" /> одговарам и дајем рачуна и Богу и људима — јер сам уверен да сам радио за добро |
ам претурила преко главе времена мрачна и ужасна за Србе; ја сам гледала редове на коље набијен |
ајзад из дубраве с десна одјекну звучна и складна песма; јато врана пролете над колибом, шуштећ |
и само туђа, непозната лица, равнодушна и без и једнога знака саучешћа.</p> <p>При изласку из т |
живи најмрачније доба српскога робовања и да види како почиње рудети дан српског васкрса.{S} Ро |
уше није било да чује његова запомагања и да се на њега сажали.{S} Тако јурећи, коњ долете до н |
е, у својој кући, а да без њинога знања и питања ради сад кад је њин гост.{S} Ба, није прилика! |
.{S} Али зар је ту запело само до знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, али н |
њ му се поплаши од једног огорелог пања и удари у страну.{S} Никола изгуби равнотежу и посрте с |
ра, свију доба и узраста, свакога стања и положаја и обојега пола.{S} И све се то сада тискало |
по народу муте, просипљу разна обећања и подбадају га да се буни.{S} Ту недавно, у почетку мар |
исте своје рачуне с Турском, без мешања и утицања страних држава.</p> <p>И доиста, одмах се мог |
ма, праћена свирком зурла и лупом бубња и таламбаса.{S} Песма је била турска.</p> <p>Наскоро за |
, из сна су га трзала страшна привиђења и магловите крваве слике, што су из небуха излазиле пре |
а развити заставу балканског ослобођења и громовитим гласом поздравити све балканске народе, да |
од нас вечито мора бити завере, гложења и претеривања, чим се мало неки успех постигне и до нек |
бну, а наоколо се чу израз незадовољења и гунђања.{S} Ни други ударац није пресекао врат.{S} Са |
ац сечивицом.{S} Жртва потмуло простења и сасуља се са свога лежишта, крв шибну у млазевима и п |
поговора; његова реч мора бити светиња и заповест, и он у напред каже, да ће својом рођеном ру |
n="19" /> <p>Пратиоци поскакаше с коња и предадоше их ханџијама.{S} Цукић је још седео на коњу |
ead> <p>Свет се у свачему усавршава, па и у томе како ће лакше убијати људе.</p> <p>Да не говор |
турској нејачи, према њиним женама, па и према самим побеђеним Турцима, које су у гомилама дов |
склоњени; будите као у својој кући, па и ако је дом сиротан, богато је срце и може се наћи све |
мо; а од тога доба све се променило, па и људи постали друкчији.{S} А што је најризичније, брац |
к угледнијих људи и првака народних, па и то крв и нож, да се искољу међу собом и да један друг |
био је у рукама грчких закупника.{S} Па и ако је порта одавно уништила чак и саму сенку влашко- |
дело и да будем момак Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нема и |
пречуо, те одговори журно:</p> <p>— Па и боље је да плати, свакојако то ће га мање стати, но и |
јући против „вожда“ свакојаке повике па и саме псовке.</p> <p>Тада се најзад као и Милош склони |
одно време!“ — Кад дође згодно време па и Руси скоче, онда јамачно не може ни Милош сам мироват |
баталим све.{S} Сад има три, четири па и пет година, како нисам окусио меда.{S} Него, Драгићу, |
"299" /> Никола приђе разбаци бурјан па и њему одсече главу, баци је у једну зобницу и предаде |
у тим приликама било веома незгодно па и опасно.{S} С тога је будним оком пазила, да разни срп |
душу човекову, дозвољено је да мучиш па и да убијаш тело човеково.{S} То су теориска начела.{S} |
потајно, а то је ишло тешко.</p> <p>Па и ту прва мисао опет је дошла од Милоша.</p> <p>— Вујиц |
да се ова грешна земља преко пола цепа и дроби, така страшна ломњава испуни сав простор између |
, родбина Карађорђева дође те га ископа и премести у Тополу, где га сахрани, у породичној гробн |
че Анта.</p> <p>Милош пребледе као крпа и ухвати се за огњиште од оџаклије да не падне.</p> <p> |
сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа и тегоба, па се вијем као црв под кором и не знам на ко |
особито, па да их из тога стања ишчупа и опет рине у борбу.</p> <p>„Ове унутрашње ватре, која |
p> <p>— Вала, све жут дукат, мека рушпа и махмудија, и као млеко бео талир, господару, ако ти п |
а овуд по Шумадији доста закопаних пара и кад би га притегли, он би имао откуд да плати.{S} Ето |
собом повести још и повећу чету бећара и скитница, којих увек тамо има по Влашкој и Молдавији. |
нствено.{S} Пратила их је чета јаничара и 5—6 чиновника везирових, којима беше поверено да извр |
Србији знају, да се одовуд једнако џара и подбада; сваки час из Русије и Влашке лете у Србију к |
ке кобилице повијају под теретом сребра и злата.{S} Пре дваестак <pb n="136" /> дана дочујем да |
оша и што ли везира?{S} Каква смо добра и рахатлука од њих дочекали?{S} Зар не видите ви кудер |
ко би се намерио на каква особито добра и поуздана пријатеља.{S} На томе се те вечери растану.< |
олу потврди како је његова управа мудра и <pb n="273" /> праведна, јер је ево умео да умири и о |
улкана.{S} Наједаред он скочи с миндера и узе живо ходати по соби.{S} Неколико је пута испод оч |
онако заједнички да изађемо пред везира и да га замолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од Милоша |
је Милош је био по други пут код везира и сад је ствар ишла већ лакше.{S} Преко људи, који су б |
ао.{S} Извади велики заструг млада сира и изредна кајмака, извуче и две плећке, једну прасећу а |
е, те извади из ње погачу, заструг сира и тиквицу шљивовице па понуди Вујицу да се прихвати.</p |
матра као да је порука од рускога двора и за то јој верују.{S} А тако прима ту ствар не само пр |
жд амо дошао по заповести рускога двора и да му је план да поново дигне народ на Турке, а за њи |
ву разлику између Марашлина прва говора и овога што говори сад, па је решио да и он удари у дуб |
сам изаћи у народ да му дајеш одговора и џевапа“.{S} Шта могу ја ту сад помоћи.{S} Ја с тим љу |
с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би од његове бујне главе, коју су поштедиле |
растичне речи:</p> <l>„Чудиће се и гора и трава</l> <l>Куд се деде Цукићева глава!“</l> <p>Гора |
посред лица.{S} Или зар може бити гора и стиднија ударца, но кад ми дошаптавате да молим за ми |
гић га пресече: — јамачно од твога зора и јунаштва —</p> <p>— Не од мога зора, већ од себе сама |
још трула лишћа, набаци пуно оних кора и већих и мањих, а одозго овде онде опет посеја лишћем, |
ало блед и болешљив због великих напора и брига, које је поднео у последње доба.</p> <p>— Ти зн |
уласку у одају, кад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће конаковати.{S |
шеве и да се утврдо очекује да ће сутра и господар Вујица доћи.</p> <p>То Карађорђа још више за |
S} Али и ако је потера била веома оштра и трајала пуна три дана, резултат је био никакав.{S} Ка |
али?{S} Зар не видите ви кудер ово гура и нашто ће напослетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас |
извади обадва своја пиштоља иза појаса и пружи их Цукићу са речима:</p> <p>— Ево, господару, м |
у се једно пред другим четири пуна часа и опет су обадва остала пуна.</p> <p>И сви ти разговори |
е из велике нужде и невоље, већ од беса и ината.{S} Причали су од уста до уста како сам ја одаш |
у идеш, а знаш да мени сад није до беса и стрепим као од живе ватре, да се међу Турцима што не |
ма јој застадоше сузе.{S} Она их обриса и врати се у кућу, где су се деца већ почела мешкољити |
секиром у чело!{S} Треба премлатити пса и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћ |
ди о глави, и како кнез Милош сам хвата и шаље везиру своју рођену браћу Србе, да их Турчин на |
Ишчупали би се како било из ових ноката и пребегли у Србију.{S} Али тамо би дигли на нас хајку |
главе“!{S} Затим баци сабљу пред џелата и штуче у гомилу.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
незом Милошем, он устаде, закључа врата и мету кључ у џеп.</p> <p>Престрављен, Милош упита: — Ш |
о спремљено, Петар полако откључа врата и опрезно уђе унутра, да види да ли спава заробљеник.</ |
, исто онако, као што је скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било решено онако у опште.{S} А |
и — који је пошље у Цариград.{S} Одрата и напуњена, она је дуго била изложена на углед цариград |
а нипошто не враћа.</p> <p>Поред савета и строгих наредаба Лисовић је добио и новаца, да се и т |
о поље наједаред оживи, напуни се света и бурне хуке и вреве, те по читав дан изгледа као какав |
.{S} Ту је било стараца од стотину лета и деце, која тек почињу сазнавати за овај свет, богаташ |
елога једног колена, па би била и штета и грехота да ове ствари остану непознате и да после нар |
руку, а да би ваљало да почешће припита и друге народне прваке.{S} Он се није много правдао.{S} |
тивао како је у народу, па уз реч упита и то, какве гласе има Милош с доњег Дунава, одакле су в |
стадоше само домаћин, Ђорђе, Чолак Анта и Симић.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћи код њега, |
остао по један комадић његовога живота и по једно парче његова крвава срца!</p> <p>Све је то н |
те!{S} И бог прашта!{S} Ако буде живота и повратка, трудићу се да поправим!...</p> <p>У Карађор |
то лепо било, кад би доиста било живота и после смрти!</p> <p>Враћајући се с рада, неки сељаци |
азите, онда је то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја т |
а тамо налазите, онда је то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шт |
ћу.</p> <p>То је био човек средња раста и средњих година, али веома отмена и јуначка изгледа.{S |
огом од свију тих милих и далеких места и пријатеља, с којима се тужни певач за навек растајао. |
...</p> <p>Домаћин плану, пресече госта и не даде му да доврши.</p> <p>— Тешко овоме народу, ак |
коме су биле остављене за два три прста и обадве главне жиле што из срца воде.</p> <p>— Похитај |
тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста и сретна Турчина брзо нађоше.{S} То није био нико други |
адајући се да је сад сва брига збринута и све како ваља уређено, кад је само кнез Милош примио |
S} Он се прекрсти, прекрсти се три пута и полако прошапута: хвала Богу, само је сан.</p> <p>Још |
огледати својим благим оком и наћи пута и начина да се опет поврате у Србију.</p> <p>Домаћин Чо |
д онај зрачак побледе, малакса, задрхта и угаси се.</p> <p>— Збогом моје мило, моје драго, јарк |
свакојаких људи.{S} А после, ко зна шта и њему може наједаред лупити у главу.{S} С тога ће боље |
ретник, несретник!{S} Он разуме чак шта и пси говоре — рече кнез Милош и пође да отвори врата, |
<p>Више од сахата водио се разговор шта и како да се чини.{S} Реч „да се убије“ почешће се чула |
јај прагове код свију дворова, па ништа и ништа!{S} Ми овде бројимо на сахате, хоће ли се откуд |
тарић учини као да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само онако узгред пошто би желе |
<p>— Ако буде паметан да за власт ништа и не помиње у почетку, но да помогне да заједнички осло |
ноћи изађу из свога скровита склоништа и у највећој журби похитају румунској граници.{S} Мавро |
ишла из свога незнаног зимњег склоништа и виђам је сваки дан како некуда журно хита уз танану с |
упути кући, у којој је већ горела свећа и закуца на затворена врата.{S} Из куће испаде омалено |
од мене, тако малена и незнатна, срећа и јунаштво начинили су господара целе једне земље.{S} Н |
едала и оде даље.</p> <p>Викну Лисовића и нареди му да пробере најпоузданије момке а повешће и |
же бити меса, Петар обиште и око Цукића и око Марка, преклињући их наизменце да се бар за трену |
Лазаревића, Ненадовића, Илију Чарапића и друге главније људе из Србије.{S} Распитивао је шта л |
бодити.</p> <p>Окупан у зноју од страха и узбуђења, Милош се отимао из хладних, кошчаних руку с |
за београдске Србе уједно и дани страха и туге, јер они су наступали само онда кад је ваљало ка |
аш појединце.{S} Да би избавио од греха и пакла душу човекову, дозвољено је да мучиш па и да уб |
уњен, Милош је чисто и сам добијао духа и храбрости да буде одсудан и решен.</p> <p>Пошто су се |
вна души његовој; али је васељена глуха и нема, она се не одзива јадима његовим.</p> <p>Тада, о |
их бедевија, наносио <pb n="89" /> руха и оружја, напио се руменога вина, наљубио лепих туркињи |
{S} Кудгод се окренеш, пуно страшљиваца и издајица, готових да од страха служе Турцима против с |
ставља под јавну контролу свију бораца и учасника и проглашује да и последњи ратник има право |
дско одело, његова одличја, нешто новца и друге ситније ствари из те торбе биле су придигнуте.{ |
један Карађорђе но да гину невина деца и одојчад и сва ова сиротиња, коју је Бог на аманет нам |
ких народа, као њин политички поглавица и неограничени вођ целе њине оружане снаге.{S} Спреман |
тно удара.{S} Спопаде га нека дрхтавица и он није могао даље.</p> <p>Осакаћени несретни кнез Си |
ади јаганци, добра шумадијска шљивовица и добро вино били су у вече награда овој замореној војс |
ака ти ноћ!</p> <p>На тим речима Вујица и Ђорђе растали су се после прва њина састанка.{S} Кара |
олиби заједно с њима.</p> <p>Кад Вујица и Наум устадоше од совре, Карађорђе оста још подуже; ку |
ца? — упита Милош кад мало после Вујица и Павле уђоше.</p> <p>— Ако бог да, добро, господару; т |
мо писао.</p> <p>— Ко? — упиташе Вујица и Павле у један глас.</p> <p>— Он Црни!</p> <p>— Ама за |
е каву.</p> <p>— Где је господар Вујица и Павлић (Павле Сретеновић-Лисовић) — упита Милош.</p> |
да ће сутра стићи и сам господар Вујица и све ће бити добро.</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је |
ђе.</p> <p>— Јутрос смо Господар Вујица и ја заједно ручали у Паланци, па после, ја се кренуо а |
е Милош забринуто.</p> <p>Док су Вујица и Милош овако говорили, Павле је ћутао и гледао у земљу |
ио си око себе читаву тевабију скитница и бескућника, нахранио их и одео новцем откинутим од си |
како!</p> <p>Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго га је гледао нетремице.</p> <p>Док је Карађорђе |
еви, стиснути у тесне међе једнога срца и једне лобање!{S} Зора се већ помаљала, а он је још би |
{S} Али нека се нађе човек јуначка срца и чиста карактера, човек правичан и запојен истинском љ |
не.{S} Отац Мелентије био је меког срца и спрам самих Турака, који су толико пута на његове очи |
вите Дрине и Новога Пазара па да Пореча и тиха Дунава нема ни једнога повећег места, у које он |
кнежини био је по један Турчин буљубаша и с њим по неколико пандура Срба и Турака, одређених да |
же бити пуна земља и кнежева и великаша и барона, па се опет сви то слажу и помажу и живе људи |
су <pb n="75" /> вешали.{S} Спрам паша и везира, били су тако учтиви и пажљиви, да су им обичн |
о хоће.</p> <p>Марашлија погледа Милоша и посматрао га је дуго и пажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај |
прибојавао да не страда од кнеза Милоша и његових људи, што је примио „вожда,“ кмет Стојадин ип |
ту водио.{S} Ова последња хвала Милоша и везира као да нарочито дирну старца.{S} Он чисто подс |
је и нехотице пробудио срџбу код Милоша и у себи се већ вајкао што се тако десило.{S} Али после |
у докаже се за то, те он призове Милоша и затражи да му у кратку земану пофата хајдуке, или ће |
пати.</p> <p>Неодољиви бол обузе Милоша и он је осећао како му од тога љутога бола мркне свест |
д је тако, што ми онда хвалишете Милоша и што ли везира?{S} Каква смо добра и рахатлука од њих |
p>Марашлија је прилично познавао Милоша и доста је добро прозирао његову „политику“, или, како |
дне.</p> <p>Анта је зорно гледао Милоша и не би му мило што се он толико узбуни.{S} Али опет се |
ци су почели сумњати на господар Милоша и прате му сваки корак, па се јамачно бојао да мене где |
оју густу, дугу браду, погледа у Милоша и рече:</p> <p>— Овде је у напред мучно решавати.{S} Ко |
у и одржавао је живе везе између Милоша и рускога двора, а нарочито између Милоша и рускога пос |
ају.</p> <p>Овако кошкање између Милоша и везира још је подуже трајало.{S} Везир је говорио бла |
рускога двора, а нарочито између Милоша и рускога посланика у Цариграду, који се живо интересов |
/> више.{S} Остави и ти на миру Милоша и Србију, па се тебе нико неће ни сећати, а камо ли да |
биоградски, у које се стицала најљепша и најскупоценија роба из три дијела свијета?{S} Јес, гд |
о поломљено џиновско дрво прогута тмуша и некуд понесе страшна холујина.</p> <p>У том тренутку |
у десетак дана, донесе му по један хлеб и по котарчицу варива — то је све...{S} Сузе га загушиш |
отив, брижљиво је избегавао сваки сукоб и чини све што може, да се с Турцима на леп и споразума |
испуца све метке, па после иде голотрб и с празном пушком, тако исто не ваља ни човек, који ру |
че, из његове песме научио шта је љубав и како се први пут свештени огањ љубавне милоште разбук |
деветогодишња борба стекла јој је љубав и уважење код свију Балканаца, па чак и код самих Турак |
њима.{S} Особито је „вожд“ уживао љубав и пошту Грка, и највеће личности сматрале су за особиту |
на му прилази полако, хвата га за рукав и вели му мирно али сасвим разговетно:</p> <p>„Ти си уб |
у бацну у страну и њега повуче за рукав и посу му одмах да се умије ту у соби, у углу.</p> <p>— |
кав загушљив узвик, а глас му је храпав и промукао.{S} Почешће он се тргне, разрогачи очи, успл |
а раста, веома црне боје, а грдно мршав и спечен, овај је човечуљак изгледао као нека авет, као |
/p> <p>Вујица је одобравао говор Ђорђев и мало по мало онај први лед међу њима сад се све више |
сав новац, боље одело и оружје, па жив и здрав умакао у планину с друштвом, и ако је међу Турц |
ке укочености и лице доби строг али жив и симпатичан израз.</p> <p>Како је много говорило ово с |
на мало после.{S} Кад је онда остао жив и при чистој памети, мој ће Ђорђе сто година живети.{S} |
ао мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, говорио је брзо и кратк |
Говорио је подуже и говор му је био жив и пун полета.{S} Завршујући га он рече:</p> <p>— Видиш, |
ви од мени тражите!{S} Да будем лажљив и варалица на самртном часу!{S} Помислите, шта би могао |
трополиту се могло опазити да је ћутљив и замишљен.{S} Ђорђе је седео мрачан и задубљен, грицка |
огло главу појести.{S} Милош је обазрив и мудар.{S} С тога није ни ударио мура, али ти господар |
слуга царска, је си ли прави син његов и може ли се султан у тебе поуздати.</p> <p>На ове речи |
репа.{S} Остале паше као ћехаја везиров и други имају по један или два репа.</note> <note xml:i |
га, који је и пре био доглавник везиров и вршио тај посао!{S} Нека га правдају како хоће — он ј |
а Карађорђа, али је исто тако био готов и да га убије у свако доба, кад то захту велики интерес |
јих људи и првака народних, па и то крв и нож, да се искољу међу собом и да један другом очи по |
и баш сад он је био некако добар, благ и разговоран.</p> <p>— Јело, о жено!{S} Што ме правдаш |
еза Милоша главом, моли га да буде благ и добродушан према турској нејачи, према њиним женама, |
а кад смо полазили!{S} Па све љуби праг и плаче: „слатка кућо моја“.</p> <p>— А што љуби праг, |
о длан о длан, потсекоше им косу остраг и повисоко подбријаше вратове тако да се белио скоро са |
и његова вредност, капитал су од којег и ми данас живимо.{S} Милош једе из хамбара који је Кар |
чега сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и господар!... — додаде Анта.</p> <p>— Ама ја, болан ја |
никад као код своје куће — то знају бог и људи.{S} Али волим и овде у туђини остати свој, но от |
била више налик на болно јадање крвавог и несрећног срца.{S} Ова је песма била српска, а српска |
о исто и у гласу било је нечега рапавог и суровог, што ти чисто уши пара.{S} Подупирући се дуго |
вет чуо је од самога везира београдског и од тога доба, та га је мисао пратила и дању и ноћу ка |
т да потамни сјајност крста хришћанског и зар опет крст да се поклони и падне пред остророгим, |
о је спасао царевину од једнога опасног и големог <pb n="194" />непријатеља...{S} Догоди ли се |
и се већ отима да утече из овог трошног и обурваног тела.</p> <p>Лице старчево било је тужно и |
оптуживати да сам био преко мере строг и суров; да сам убијао људе, палио и раскопавао домове, |
енитији синови целога једног племенитог и јуначког народа!</p> <p>О боже!{S} О велики створитељ |
си ти испратио ове људе амо у Петробург и научио их да овако ружно говоре о мени, и да ме овако |
мирило, Врљо се вратио у село, али плуг и мотика нису му ишли од руке.{S} Понајчешће се налазио |
јер он одступи за два три корака назад и стаде у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петр |
сахата у овоме обијању врата.{S} Најзад и она попустише.{S} Под силним ударцима даске прскоше, |
ше појављивати у селима; а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте.{S} После 5—6 ме |
ру, онда ти ниси ни слутио да ћеш некад и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор али достижан! — |
корисно по народ, по мир, напредак, рад и трговину.{S} С тога је дужност свакога доброг Србина |
е.</p> <p>Лако је увидети да овакав рад и овако стање не може бити корисно по народ, по мир, на |
р овако:{S} Карађорђе оставивши Београд и Србију 21.{S} септ. 1813. год. пређе у Земун, а оданд |
а је чудне судбине.{S} Донета у Београд и предата Милошу, она је одатле отишла као драгоцен пеш |
њему одсеку главу, однесу је у Београд и на коцу истакну на бедем, а кога жива ухвате њега пос |
p>С таком поруком Анта полети у Београд и изађе пред Милоша.{S} Погодио је био баш у тренутку, |
еном децом својом; одатле се диже смрад и варварство, јер ту влада лењи дремљиви Турчин, а турс |
ветине.</p> <p>Та је судбина чекала сад и три бујне главе тројице угледних првака српских — Цук |
p>Милош, који је дотле ходао, стаде сад и чудно се загледа у Врља, после оних његових речи.</p> |
ији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе сад и погледао на Добрњца онако сумњиво, бојећи се да га ов |
војом памећу стекао.{S} Око тога се сад и врзао цео говор Карађорђев.</p> <p>— Враћам се у Срби |
p>— Уклони се ти, Драгићу; спава он сад и ако су му очи отворене.{S} Него склони се ти мало даљ |
е слутило на добро. — „Шта учини до сад и где ли се толико забави?“ — поновио је Карађорђе бар |
ка права, остали без успеха, и како сад и он сам увиђа да нема другога начина, већ се ваља поно |
нама било.{S} Али послушај једанпут сад и ти нас!{S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади |
ати?</p> <p>— Знаду, али овде ти их сад и нема много, свега нас тројица.{S} Да смо сви бар, па |
ађорђе но да гину невина деца и одојчад и сва ова сиротиња, коју је Бог на аманет нама старешин |
е умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам и о |
/p> <p>Џелат, који је дотле стајао блед и збуњен, сад се наједаред зацрвени као паприка, и пун |
илоша, који је изгледао нешто мало блед и болешљив због великих напора и брига, које је поднео |
се преда и најдаљем потомству на углед и пошту, како је велики Цинцинат у време рата облачио с |
ема нужда гони кнеза Милоша да чува ред и мир у земљи.{S} Војвода Добрњац рад је да помогне кне |
дне према Карађорђу.{S} Он јамчи за ред и мир у народу, а с Карађорђем што учини да је учињено. |
да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српска ханџара, |
бадају народ у Србији и распирују неред и немир.{S} Све те каламутње од тебе потичу.{S} Што се |
ао код колибе.{S} Он се сав наже напред и зорно је гледао Наума, који све више залазаше у дољу |
} И сва та тмуша наједаред крете напред и необичном брзином стаде се ваљати право амо, где се н |
оружја!</p> <p>Цукић журно јурну напред и дохвати пиштоље из руку Петрових, и сав је дрхтао од |
n="201" /> пут је био изравнат унапред и све је ишло глатко.{S} После кратког објашњења пазар |
p> <p>— Јазук, јазук за Србију!{S} Стид и грехота шта се од ње данас ради!</p> <p>— Претерујете |
му је тешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати!</p> <p>Милош плану и пресече га.</p> <p> |
нути као стршљенови и премлатити гдегод и Црнога и његове људе.{S} Нећу после да ми се и то тов |
а после овде се може чинити још штогод и поред тога.</p> <p>Тако је наваљивао домаћин, но гост |
или за Молера.{S} Изговорио се на народ и Милоша.{S} Тако ће бити и сад.{S} У истини пак, Милош |
д на буну и немире.{S} С тога сав народ и кнезови с кнезом Милошем на челу, моле „благонаклоно |
ртео главом.</p> <p>— Осиротео је народ и нема откуд — рече он одсудно — но после подужа ћутања |
рска и сутра ће продати и земљу и народ и што год хоћеш за један реп турски.<ref target="#SRP18 |
ко брзо утулио, Турци би испали у народ и било би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на овоме ме |
, ту онда <pb n="258" /> Милош нема куд и мора пристати да се састану и разговоре.{S} Док се св |
ва — само убијање криваца, данас је куд и камо одмакло од онога како се тај друштвени посао врш |
то исто начело многи и многи вршили куд и камо пре језуита.</p> <p>Језуите су осетиле потребу, |
, но погинути у лудо, без славе за себе и без користи за земљу?</p> <p>Тако сам му говорила и н |
иш ли им, ја скидам одговорност са себе и већ ни зашто не могу одговарати, јер ће немирни људи |
} Тада он скочи, збаци кабаницу са себе и безобзирце утече из колибе.</p> <p>У тај мах чуше се |
х мени несрећнику, шта учиних и од себе и од њега! — рече најзад болно.</p> <p>После је покушав |
зике и понова да ставља на коцку и себе и сву породицу своју.</p> <p>„Негдашњи крвави ратници п |
оде исто онако принесу на жртвеник себе и све своје, као што је решен и он — Ђорђе.{S} То га на |
ожно се прекрсти.{S} Обазре се око себе и видећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му стоје лепо |
ред Турцима прави упоређење између себе и њега да доказује, како је Карађорђе био неумитљив, не |
ачинио већи господар од њих.{S} Од тебе и твојих зулумчара сиротиња <pb n="44" /> данас горе пи |
ребала би да вас кудгод склони — и тебе и неке твоје — и да вас склоне кудгод где српско ухо ни |
сам и грешио сам.{S} Увредио сам и тебе и Миленка.{S} Опрости те!{S} И бог прашта!{S} Ако буде |
а.{S} Сем тога Петар простре своје ћебе и легне пред сами праг, наоружан и с пуном пушком украј |
ружани до зуба, ходали су ту око колибе и мотрили на сваки корак Карађорђев.{S} Чисто је изглед |
реди, те би опет имали изговор да глобе и кољу сиротињу.{S} С тога ми ето није до чекања.{S} Цр |
толика поља крваве <pb n="211" /> борбе и мегдана; где су толике победе; где су толике жртве; г |
и он им је поверовао после кратке борбе и колебања.{S} Ствар је крио за се, али на основу тих п |
у домовини за време деветогодишње борбе и успеха својих.{S} Нада на ослобођење и вера у васкрс |
злочина срушила велику творевину борбе и слободе, на којој су пуних девет година радили најбољ |
ио из петвековног ропског сна моје Србе и добро знам с каквим је тешкоћама скопчано политичко в |
као вођу, који би требао да крене Србе и друге балканске народе.</p> <p>Да сутра упадне у Срби |
>Карађорђе бејаше грчевито стискао зубе и после Добрњчевог говора, дуго је ћутао.{S} Кад се так |
ви, узбуркана граја и повика пуна срџбе и узмућене пакосне освете, као огромни таласи неодољиво |
кле се згодно могла видети и из тврђаве и из вароши.</p> <p>Пошто се тако ослободио три своја о |
бро било да когод викне Анту, а да јаве и другим војводама о доласку његовом, ако се који ту тр |
етиле потребу, да неке друштвене појаве и поступке подведу под принцип, и да их оправдају начел |
</p> <p>„Али, ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, који се сада тамо налазите, онда |
а је онако морало бити, да су оне главе и Молерова и владичина и све остале, пале у интересу от |
узе ходати.{S} Корачао је погнуте главе и дубоко замишљен, а овда онда играо му је глатко избри |
дајте ме, ја сам онај што одсецам главе и казним у име султаново.</p> <p>Мало даље од њега, у п |
доба па до данас претурило преко главе и од Турака и од својих.{S} Па кад све то тако лепо про |
г мржње на Милоша, хоћеш да дођеш главе и оној једној сиротињи.</p> <p>— Милош уредио!{S} И ви |
шко зрело доба, када је, у данима славе и величине српске, као соко прелетао с бојишта на бојиш |
у онде, где господар Ђорђе, усред славе и силе своје, немаде никаква друга преча посла, но да м |
анских народа и у обнову пређашње славе и сјаја њина.{S} Само треба јуначки прегнути на велико |
а са својим харамијама скотски оскрнаве и обележе.{S} Несретни отац, кукајући вратио се кући, а |
тре немио сумрак, пун неке чудне страве и тешке злослутице.{S} Но облак брзо мине, и опет је св |
ним улицама с Дорћола и Зерека, са Саве и од Синџир-џамије и окупљао се на пољаници где је сад |
очекати старе војводе и заслужне мужеве и трудбенике, који су за отаџбину <pb n="45" /> своју к |
мртвило.</p> <p>Али ти дани бујне вреве и живота били су за београдске Србе уједно и дани страх |
Паланку стигле неке кабадахије Милошеве и да се утврдо очекује да ће сутра и господар Вујица до |
асељена села и раскрчене утрине за њиве и ливаде.</p> <p>Неки Драгић Војкић имао је ту у шуми р |
ику јуначку душу, која не познаје криве и прљаве стазе лукавства и обмане, и која корача само ш |
па да се ту сви понамештају за кнезове и војводе.{S} Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ св |
од Турака, сам похвата немирне кнезове и преда их београдском везиру, те их овај побије.</p> < |
тне сељака с колима, испрегне му волове и прода их у бесцење неким турским трговцима.{S} Уз то |
оји дан, док не посвршавам неке послове и разашљем абер људима, да знају да сам стигао.</p> <p> |
/> <p>Карађорђе је пуштао густе димове и позадуго не проговори ништа.{S} Најзад рече:</p> <p>— |
је био растанак.{S} Остављали су домове и огњишта своја, остављали бојна поља, на којима су тол |
лекој околини, обигравајући све друмове и раскрснице и заустављајући свака путничка кола „да у |
еме, док ми један другоме шаљемо аброве и поруке, Ђорђе упадне у народ, узбуни светину и окружи |
доброг Србина да сузбија оваке гласове и смутње, а особито он, кнез, принуђен је да оштро гони |
атвором, бојем и глобама нагони кметове и угледније људе да прокажу хајдуке и бунтовнике, као и |
сада ходао.{S} Сад застаде, диже обрве и ћутећки погледа духовника зорно и нетремице.{S} Отац |
ни, Бог их посекао!{S} Утекли као курве и ђидије, а оставили ову сиротињу саму, па сад видели г |
сији.{S} Овдашње власти могу омести све и покварити целу ствар.{S} Ако одавде срећно одемо, ств |
би ми обично рекао: „Гледај своје наћве и не мешај се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопа |
ах вуку, и да му ударе букагије на ноге и на руке.</p> <p>...— Место да се правда и брани, он у |
м.</p> <p>Томе су стајале на путу многе и големе сметње.{S} На првом месту та се ствар морала к |
рло ружном гласу, али у оцени чије дуге и бурне прошлости непристрасна повесница још није потпу |
је имао око себе све саме покорне слуге и послушнике своје, ипак он, чак ни пред њима, није хте |
стојан тога.{S} Син према оцу има друге и друкчије дужности, које он у овој прилици није кадар |
згодном тренутку да пристанемо уз друге и ми.{S} Али, зар не може настати да цареви с нама и пр |
ни што долазе да освете и себе, и друге и цео мртвачки род свој.{S} А мртваци су сложни; они ид |
редграђу, где већ настају поља и ливаде и где су настањени махом сиротнији становници града, ко |
омена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде и црноме ђаволу Ђорђију дође крај.{S} Стуцаше се и њего |
једаред тешко смучи.{S} Снага је издаде и она би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше до |
и преко својих руку сваке године хиљаде и хиљаде дуката.</p> <p>Кад је несретне 1813. године, К |
душевљавају једнаке мисли, једнаке наде и уздања.{S} Не, то су сад два света, и то два света ко |
n="90" /> <p>У том котрљању глава паде и стаде онако, како обично стоји на раменима, те је изг |
кати, па заједнички, као браћа, да раде и заповедају.</p> <p>Садржина овога писма била је тако |
ајобичнијих послова, само да што зараде и своје породице исхране.</p> <p>Ко је имао мало више п |
вена господска изгледа, дуге седе браде и бледа измучена лица.{S} Остали су га немо гледали.{S} |
доле горе по одаји.{S} Наједаред стаде и окрете се мени; опет ме је дуго гледао, па ме онда за |
мичне погледе испод ока.{S} Сад застаде и упита је:</p> <p>— Где је духовник?</p> <p>— Ту је, н |
напоље.</p> <p>Пред колибом он застаде и обазре се свуд у наоколо.{S} Све је било тихо и мирно |
се изгуби, мило зузукање пчела престаде и све занеми.</p> <pb n="286" /> <p>„Шта је ово?{S} Нов |
а ми је то постићи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе ходати по соби.</p> <p>— Најгоре се бојим — говор |
стио...</p> <p>Рекав то, Гитарић устаде и рече јасно:</p> <p>— Збогом, побратиме.</p> <p>— Зар |
и му је све тумачио.{S} У осталом, овде и није било много говора, пошто су сви изасланици били |
ад они добри, а ми који смо остали овде и све издржали и очували душу овоме народу, ми сад нева |
етим!{S} Њега није требало тражити овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму, кој |
е он најзад — имао бих, богу хвала, где и да те примим и царски угостим, али куда ћу после ја, |
нећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске дубине, да прнеш у |
оју је Карађорђе за живота градио и где и данас борави прах његов.</p> <p>Но ту је само прах од |
и српском вером твојом, да никад нигде и никоме нећеш ни једне казати од свега што ти ја сад о |
великашке по Петробургу, па опет нигде и ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго уздам.</p> <p |
сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима по угледу, памети и речитости с |
оји бејаше нарочито одређен да спроведе и испрати Карађорђа преко молдавске границе.</p> <p>Дру |
акује даскама.{S} Цукићу дадоше да једе и пије, што је хтео и што се у хану нашло, па га онда з |
оловине пресечен!</p> <p>Џелат пребледе и уздрхта.{S} Потресен и срдит он измахну и удари и по |
.</p> <p>Карађорђе дубоко уздахну, седе и зарони главу међу шаке.{S} Дуго је тако ћутао.{S} Изг |
војводо!... — викао је Драгић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момцима изгура напоље.</p> <p |
а звер и убијао људе не из велике нужде и невоље, већ од беса и ината.{S} Причали су од уста до |
терати људе који к мени дођу да ме виде и за здравље упитају.{S} То је све што ја радим.{S} Али |
ве ране на срцу моме људске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не мари |
ео, да ове очи још гледају, да још виде и у њима као да заблисташе две сузе, две последње сузе. |
а могли би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима, само да је некога начина да се оде.</ |
век и шта ради?...</p> <p>Поузданик оде и преко ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стигле н |
но средиште за распиривање духа слободе и духа буне и устанка за свето дело грчкога народнога о |
балкански народи колико толико ослободе и својим очима прогледају, па ћеш ти тек тада видети ка |
ао и имао; само су по неке прве војводе и велики кнезови сачували своје народно рухо.</p> <p>Же |
ици, које амо шаљу бивше српске војводе и народне старешине, које су одовуд избегле, и сад се б |
лепо и као човек дочекати старе војводе и заслужне мужеве и трудбенике, који су за отаџбину <pb |
еизмерне издатке и ако је он те приходе и прибирао и трошио без икакве стварне контроле.{S} Дуб |
ке и празнине, па је то требало да буде и сад.</p> <p>Ходајући по застртој одаји, с рукама на л |
пева свога супарника и да му песма буде и звучнија и лепша од његове.{S} После њега опет одјекн |
нда се прозле и испизме; насрћу на људе и њихов мал и чине грдне штете и незгоде, са којих наро |
и дао то право, да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је |
ватао <pb n="38" /> толике угледне људе и престравио свет.{S} Сад се није вајде вајкати, што би |
т повратио власт, ти би дошао међу људе и опет стао на стару ногу.</p> <p>— Не могу, не могу, н |
се нагушено дизало у вис.{S} Милош зађе и потапка га одозго ногама, ситнећи све стопу уз стопу. |
погледа унаоколо испод очију, диже веђе и рече:</p> <p>— Не имам вам што много казиват.{S} Исто |
, он неће знати за уске народносне међе и успех ма кога народа балканског — биће му исто тако д |
S} Истина, Милош га је сам звао да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет... опет |
питање, ја не бих марио сутра нека дође и био бих готов ја да му начиним конак, гдегод хоће и п |
Антина брзо се напуни.</p> <p>Чак дође и момак од српског митрополита, који такође бејаше чуо |
ечерали у колиби, Никола Новаковић дође и наслони се споља на гредице од колибе.</p> <p>— Пиј, |
смисао те речи.</p> <p>Но ко ће да пође и како и где да изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже |
прављене ове речи, бејаше устао да пође и баш у тај мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А што, бол |
рце, те се чисто стресе и језа га прође и овако на јави.{S} Он се прекрсти, прекрсти се три пут |
е Савом и Дунавом док Карађорђево прође и умре!{S} Мислиш од ваше су се силе Турци преплашили, |
<p>Вечера је била брзо готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум јели су халапљиво.{S} После вечере На |
ирише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и Вујица.</p> <p>— Да што повечерамо, господару, знам д |
на после одласка из Кишињева, Карађорђе и Наум у глухо доба ноћи изађу из свога скровита склони |
Хотина за Кишињев на колима, Карађорђе и Наум махом су ћутали.{S} Карађорђе се чешће губио у д |
ивом и одушевљеном разговору, Карађорђе и Наум сиђоше Драгићевом трлу.</p> <p>Сунце је већ било |
а момцима последње наредбе, а Карађорђе и Наум осташе сами у колиби.</p> <p>— Какве гласе донес |
им коње.</p> <p>После по часа Карађорђе и Наум отпутовали су.{S} На растанку жена га пољуби у р |
близу до пола ноћи и овде је Карађорђе и преноћио с Наумом.</p> <p>Ту у разговору Карађорђе је |
<p>— Ја, тако је, тако — рече Карађорђе и окрете разговор на друго.</p> <p>Вечера је била брзо |
пред коње и заустави их.{S} И Карађорђе и Наум промолише главе да виде шта је.{S} Видећи непозн |
и ми ћемо победити — узвикну Карађорђе и високо подиже своју велику јагњећу шубару.</p> <p>Так |
nit="subSection" /> <p>Док су Карађорђе и Вујица овако разговарали, склоњени у колиби, мало под |
је замишљен.</p> <p>Кнегиња Љубица уђе и унесе гостару с вином и две чаше.{S} Мало после унесе |
на ћепенку, он је видео свакога ко уђе и изађе из тврђаве.{S} Казивао је и оно што је синоћ ви |
!...{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} Буни се Хаџи-Продан пре њега — н |
ама.</p> <p>Дошав до колибе, он се наже и опрезно провири кроз рупу између прислоњених дасака.{ |
пошљем кога од мојих људи да га потраже и код других...{S} А, шта велите?{S} Где мислите да мож |
оже до њега допрети.“</p> <p>Он се саже и оберучке узе изгртати између клада мокро, полутруло л |
ауставити читаву војску турску.{S} Беже и толики други виђени људи и јунаци, па не може бити ни |
беда свршена, кад Турци безобзирце беже и мисле само о спасењу безумних глава својих, онда се с |
ељак никако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све како је било по реду па се |
а оберучке снажно изману, нешто се диже и сену у ваздуху; чу се туп, нејасан, мокар ударац; неш |
p> <p>„Ове унутрашње ватре, која сажиже и душу и тело, која неда ни мирна сна, ни слатка залога |
онај урнебес што се примицао све ближе и ближе.</p> <p>Призор је постајао све страшнији и ужас |
ајбоље хоћеш, а полумесец опет све ниже и ниже обара рогове, турска сила све је бесилнија, а Ту |
стао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео да прозре у мрачну утробу црне з |
отресе небо и земљу.</p> <p>Тмуша стиже и са силином, која брегове ваља, мрак и ветруштина нале |
че је до пола...</p> <p>Но у томе стиже и други ударац.{S} Ово је сад био ударац сечивицом.{S} |
преписку.{S} Рачунао је, да Ђорђе може и одбити његову понуду, па би онда изашло, да је Милош |
како би ваљало предузети, па после може и Милошу јавити.</p> <p>Тако је мислио Карађорђе.{S} Ву |
p> <p>— Јад!{S} А да, што ме друго може и сретати у ови наш црни земан?{S} Гдје је то сунце, од |
амакао за колибу, кад се Карађорђе трже и скочи.</p> <p>— Еј шта усних, децо, за бога!...{S} А |
уче.</p> <p>Наједаред Карађорђе се трже и чисто скочи.{S} Трже сахат; било је један и по час по |
редна спомена.</p> <p>Говорио је подуже и говор му је био жив и пун полета.{S} Завршујући га он |
, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и да тој опасности из близа у очи загледају.{S} А и ко |
све стране, али ми знамо стазе и богазе и провешћемо те да ти длака једна не вали.{S} Спаси гла |
шњаре на све стране, али ми знамо стазе и богазе и провешћемо те да ти длака једна не вали.{S} |
хетеристе почеле су хватати с њоме везе и познанства.</p> <p>Кад је доцније Милош у Србији пове |
нике српске, и нарочито су тражили везе и додира с њима.{S} Особито је „вожд“ уживао љубав и по |
осјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, но кажу, болан, |
пресрете га оно исто момче, које га је и синоћ дочекало.</p> <p>— Све је спремно — рече момче |
на огорчила је Милоша, а прилично га је и уплашила.{S} С тога он сад друкчије гледа на старе ср |
готову да одмах букне.{S} Услед тога је и над Карађорђем вођен строг надзор, и праћен је сваки |
су и многобројне и имућне.{S} С тога је и хетерија (тајна дружина) грчких родољуба нашла овде в |
учврсти свој уплив у њој.{S} С тога је и највероватније и најлакше преко Србије заинтересовати |
ак и необуздан час опет страшљив, да је и од своје сенке зазирао.</p> <p>Страх га је обично спо |
имио вест о Карађорђевом доласку, да је и сам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он |
њала у гуши.</p> <p>Духовник виде да је и нехотице пробудио срџбу код Милоша и у себи се већ ва |
лако устаде, протегли се и видећи да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је била испуњена т |
ше очи.{S} Псуј ме, господару, можда је и лудо што ја говорим, али мени то иде из срца.</p> <p> |
ујем снагу балканских народа, али ја је и не омаловажавам.{S} Ја сам будио из петвековног ропск |
{S} Немој све на своју руку.{S} Нека је и најпаметнији један човек, опет не ваља, кад све ради |
еш народу срдачно хвала.{S} Јер нека је и највећи, најачи и најмудрији, један човек, опет не мо |
Section" /> <p>Појава Врље разгалила је и разведрила кнеза Милоша.{S} Гледајући овога дрског, о |
е био план Марашлијин.</p> <p>— Воља је и заповест је светлога падишаха — да је вазда победонос |
блиско и тако драго души њеној, она је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звони |
рђе био дубоко поражен и очајан, она је и сама у својој души осећала болни одјек тога очаја.{S} |
њим и више се није знало ништа, где је и шта је с њим, као оно кад море прогута утонула бродар |
сна.{S} На махове заборављао је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао страшне п |
на Турке.</p> <p>У то доба Карађорђе је и сам био у Петрограду, <pb n="154" /> куда је нарочито |
лош није ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он стрепио!...</p> <p>Домаћин га пресече.</p> <p>— Шт |
од једнога повереника везирова, који је и Милошев велики пријатељ.</p> <p>Овде за ову двојицу д |
Милош а не Турчин стари Суљага, који је и пре био доглавник везиров и вршио тај посао!{S} Нека |
ом, после једне крваве сече, у којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом у |
ставио им коње, а за њине хареме чак је и кола набавио да се лакше иселе из Чачка.</p> <p>Свега |
чито у односима с хетеријом.{S} Наум је и сам био члан хетерије и нарочито је код српских емигр |
ма Милош теби баш то спремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> <p>Наст |
је он то обично звао „ширетлук.“ Он је и сад разумевао шта управо хоће Милош.{S} Он би радо из |
за њега нов триумф, нова слава, и он је и ову прилику умео згодно употребити да свој углед узди |
о уђе и изађе из тврђаве.{S} Казивао је и оно што је синоћ видео, али то није било бог зна шта. |
с бокова, нападао је ноћу, збуњивао је и заваравао да не зна откуда ће ударити права српска си |
ку, узе шољу и опет задими.{S} Ћутао је и сркао каву, полако пуштајући густе димове.{S} Кад дов |
га у тврђави удавили.</p> <p>Свршио је и Мелентије Никшић, владика шабачки и то опет лане (181 |
; желео је да га обдари те упита, ко је и шта је тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста и срет |
и су имали да крену за њима.{S} Тако је и учињено.{S} После кратка разговора између Маврогена и |
ав важан човек.</p> <p>У ствари тако је и било.{S} У Трбушницу је дошао на конак Милош Обренови |
ом расположењу Карађорђевом помагало је и само држање Вујичиних момака, чији је шапат допирао д |
ом и големим жртвама стечено, ваљало је и очувати.{S} А чува ли то Милош?{S} Тешко нама поред о |
> <p>Било је и оштрих говора, а пало је и доста опорих речи.{S} Милошу су замерили да много што |
много дали и попустили.</p> <p>Било је и оштрих говора, а пало је и доста опорих речи.{S} Мило |
ашња борба још није била свршена, но је и даље трајало колебање, то је он био веома осетљив на |
сти и поверењу, и одмах ту спремљено је и све остало што треба да се положи заклетва.{S} Они да |
у тврђави.{S} Том приликом говорено је и о двојици заробљеника, које је кнез Милош послао вези |
е тамо остао и на конаку.{S} Јамачно је и сада тамо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га пот |
шта да каже.</p> <p>— Не знам!{S} То је и мени долазило на ум.{S} Но после рачунам, да он то не |
оне исто тако турске робиње као што је и лепа Јелада.</p> <p>Но њин је географски положај друк |
ти с царем у Стамболу, па он као што је и научио, утећи, а оставити сиротињу да цвили и пропада |
био — јунака и родољуба.{S} Па пошто је и сам имао од обадве те врлине, знао је њихову цену и п |
браће Срба.</p> <p>Најзад, споменуо је и то, да он свој рад ставља под јавну контролу свију бо |
најнужније потребе за живот, а стар је и немоћан да <pb n="309" /> би могао сам што зарадити.{ |
сад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и сувише заузет својим великим плановима у Европи, и ње |
јући се да прикрије своју срџбу, јер је и сам осећао да се изрекао више но што би требало.</p> |
жалосно климну главом — као што нас је и сад дочекао — рече он подругљиво.</p> <p>— Па шта хоћ |
е за своје свиње, а мало ниже био му је и кованлук, као што смо већ напомињали.</p> <p>Ту на је |
е позната у целом Београду, знали су је и у околини на далеко као видарицу, која од многих боле |
ла му је кућица на расположењу, а ту је и дечко да га услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у |
гради порушена огњишта своја, да засеје и обради напуштена и запарложена поља своја; да опет пр |
на, већ се ваља поново дизати на оружје и оружјем очистити Србију од Турака.{S} Па како тај вел |
огли мирно отпасати своје светло оружје и своје крваво ратничко руво, заменити скромним грађанс |
што се у мрклој, непрегледној ноћи бије и ломи о тврде камене обале, и све запенушено, у свиреп |
умраку и њена зврка чула се све слабије и слабије.</p> <p>Јелена је стајала непомично као какав |
ега; ми ћемо обојица изгубити да добије и ужива неко трећи.</p> <p>— Неће, неће он газити у так |
> <p>— Богати, снајо, сећа ли се Србије и помиње ли што о повратку?</p> <p>Чолакантиница се чис |
у везивали судбу Грчке са судбом Србије и подунавских кнежевина.{S} Тако би можда текле ствари |
то слободно народа, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја речи једне н |
ињен као неки споразум између Марашлије и Милоша, да Марашлија помогне у Цариграду Милошев захт |
ла и Зерека, са Саве и од Синџир-џамије и окупљао се на пољаници где је сад Реалка и гостионица |
онда, кад се главна турска сила сломије и нагрне на ове стране, кренула би се и Грчка.</p> <p>И |
се упути оближњем поточићу, да се умије и да захвати хладне јутрење воде.</p> <pb n="297" /> <p |
ко је људи тек он побио!...{S} Зар није и мој Милан пао као његова жртва?...{S} А она звер, Мла |
рђевица је изговорила чвршће, одсудније и с више поуздања.</p> <p>— Море, мени само да је да се |
авла он је сматрао као своје најверније и најоданије људе.{S} Особито је до сад Павле без погов |
ин.{S} Ви ћете доживети нешто жалосније и мучније — гледаћете, како Србин Србина мучки убија, к |
ив у њој.{S} С тога је и највероватније и најлакше преко Србије заинтересовати Русију за народн |
здате биле усмене наредбе још страшније и грозније, но што се у писму писало; и ако је Милош по |
родном, као кнезови народне канцеларије и други неки.{S} Иначе, као стални грађани ту су могли |
јом.{S} Наум је и сам био члан хетерије и нарочито је код српских емиграната заступао њене инте |
ако зазорно, као велим, кад се он крије и неће да се каже, није ред ни ја да га изазивам силом. |
и да против њега ради, кад се ето крије и није хтео одмах сам да јави за свој долазак.{S} Тада, |
у руци спремљену качкету да га покрије и улови.</p> <p>Али, ах! тек што је мали ловац набацио |
итом, примао је новчану помоћ од Русије и управо се сматрао као руски човек и најамник.{S} Чим |
ако џара и подбада; сваки час из Русије и Влашке лете у Србију курири и тајни агенти, који подб |
било по стотину пута боље, племенитије и мудрије да умрем као владалац српски, но да живим као |
тковице, Прота Смиљанић, Хаџи Мелентије и многи други.{S} По овим људима већ се мора ценити да |
имали под својом управом читаве нахије и покрајине; који су заповедали хиљадама људи и претури |
д ево сама хвата бунтовне војводе своје и предаје их Турцима.{S} За Милоша, опет то је била врл |
маш, да бежиш од срамоте и издаје своје и проклетства ове сиротиње које ће те и на оном свету с |
и дошла да ти покажем крваве руке твоје и да будем сведок против тебе.</p> <p>Збиља, Милош се т |
адом да ће оно бити боље што они скроје и испланирају.</p> <p>— Не би ја марио да су они сами д |
развалина по којој ће од сад само гује и акрепи трчати!...{S} Еј мени до бога, шта се учини!{S |
очима давао знак момку да не запиткује и да није требао ни долазити, кад га нико није ни звао. |
и с тога су јој препоручивали да мирује и да не мути по Балкану, пошто им Русија у тим приликам |
.{S} Чуо си ваљда како једнако поручује и распитује, бирајући згоду за повратак — примети Милош |
е овде строго и најстрожије препоручује и заповеда, те да главом и малом својим останеш као што |
уњаво зимско сунце проби се кроз облаке и обасја мокру хладну земљу.</p> <p>Једна зрака његова |
е!{S} Не ваља трчати, и он умери кораке и пође лагано.</p> <p>Одавно је изашао из планине.{S} С |
хајдуке и бунтовнике, као и њине јатаке и присталице, да помажу Турцима да их похватају.{S} Теф |
еси ли ти здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш главу под џелатову секиру?...{S} Ето |
нез Сима бејаше стискао главу међу шаке и тако поклопљен ћутао је немо и непомично.</p> <p>Баш |
тујемо.{S} Како би било, да молимо неке и неке виђеније базрђане (трговце), да узмемо и Турке и |
рана да их види и ваздух се напуни вике и жагора.{S} Неколико гласова дочекаше осуђенике узвици |
да поново гази у опасну борбу и ризике и понова да ставља на коцку и себе и сву породицу своју |
е ноћи — то је равномерно дисање велике и величанствене природе, коју је задахнуло пролеће и ко |
="70" /> ни те буре, ни све те и велике и многоструке промене, које за собом носи читава полови |
28" /> све људима који су играли велике и значајне улоге у славној десетогодишњој борби за осло |
а Турци су неколико пута давали прилике и чисто нас нукали да се сами наравнамо:{S} Али ми онда |
осталих, ту су имали своје представнике и оба румунска господара, влашки и молдавски.{S} У скуп |
</p> <p>Тражећи на све стране савезнике и помоћнике, који би олакшали борбу грчкога народа за с |
мирисним уресима поново окити брежуљке и долине, да опет домами одбегле тице певачице, ала ни |
роки силаји, а на ногама је имао широке и кратке црвене чизме.{S} Од оружја сада је имао за пој |
ане (трговце), да узмемо и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за њих везира.</ |
ка.{S} Карађорђе је оштетио многе Турке и многи се жале и спремају се да траже накнаде за своја |
и.{S} Његов дрски говор вређао је Турке и заповедник даде знак да се Драгићу одмах без оклевања |
Он се није бунио!{S} Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} Буни се Хаџи-Продан пре њега — неваља!{S |
е базрђане (трговце), да узмемо и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за њих ве |
још је већма брисало те сумрачне утиске и Милош је навлаш говорио, говорио је много, јер је осе |
лим ножем улетао у гомиле непријатељске и разгонио их као кобац нејаке тиће, све у славу имена |
Милош хвата поједине родољубе балканске и предаје их Турцима, да их уморе страшним мукама.{S} Т |
, седеле су у једном собичку две женске и нешто се живо разговарале.</p> <p>Обадве женске биле |
скела што превози између Рама са српске и Молдаве с угарске стране.</p> <p>— Ово су неки људи к |
их; зар опет да замукну богомоље српске и да изумру звуци црквених звона, која су складним бруј |
то само велики војвода, понос Француске и славан човек у целом свету...“</p> <p>„...{S}А најпос |
али да подмире његове неизмерне издатке и ако је он те приходе и прибирао и трошио без икакве с |
е чешће морала попуњавати те недостатке и празнине, па је то требало да буде и сад.</p> <p>Хода |
Милош је шгргутао зубима и сиктао јетке и необуздане нападе.</p> <p>Паштрмац га је ублаживао, с |
не мореш наћи <pb n="55" /> те хајдуке и смутљивце, што буне народ, ја ћу их, бели, наћи... по |
ак, и нагнати га да се одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ја ни најмање не бојим! |
ове и угледније људе да прокажу хајдуке и бунтовнике, као и њине јатаке и присталице, да помажу |
ци који су заузимали поједине спахилуке и мало по мало хватали све дубљи корен у Влашкој и Молд |
пређи сад у памети све оне големе муке и тегобе наше, што се од тога доба па до данас претурил |
бар, а већ дотле поднеће се големе муке и многа ће капа остати пуста — примети Карађорђевица.</ |
аслуга, али ту има много и народне муке и запињања.{S} За тебе не може бити зазорно да то призн |
н, да старим војводама призна њине муке и заслуге, сад <pb n="47" /> овако љутит, Милош им је с |
сумњичати и уцењивати.{S} Много и муке и трошка кошта народ, док сузбије ове смутње и Турке ма |
и људи.{S} Све ово што се с толико муке и јада накрпљало за ове две последње године, било би сл |
елу греду, коју узеше четворица на руке и њоме стадоше обијати врата.{S} Уз то донесоше одмах и |
цу Ђорђевом.{S} Он диже сад обадве руке и прекрсти их онако, како то обично чине људи кад се бо |
уке крваве!“</p> <p>Он диже обадве руке и с ужасом примети да су му збиља крваве.{S} И нехотице |
болан људи — Драгић рашири обадве руке и страшним ватреним погледом стрељао је око себе — та, |
кнез Милош примио ту ствар у своје руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — |
о насмеја и уз непрекидно махање и руке и главе он поче овако:</p> <p>— Добар Милош, добар вези |
х рекао, нека опет он узме власт у руке и нека наређује, а ми смо показали да бар умемо бити до |
.{S} С <pb n="240" /> тога на те поруке и обећања Милошева не треба ништа полагати.</p> <p>Ово |
ао.{S} Они су један другом слали поруке и аманете; Вујица је Црнога зивкао, па је право да сад |
ред оживи, напуни се света и бурне хуке и вреве, те по читав дан изгледа као какав огроман лона |
уда с тих страна, из Бесарабије, Влашке и Молдавије, те проносе кроз нахије свакојаке, бунтовне |
, што долазе са стране, отуда од Влашке и Русије, то су махом праћеници, које амо шаљу бивше ср |
.{S} Покрет је требао да пође од Влашке и Молдавије.{S} Оне су православне земље као и Грчка и |
тници, радници, возари, посленици пешке и на коњу; деца са стоком, гомиле жена, које су се враћ |
ичице на којој је седео, паде полеђушке и диже ноге у вис.</p> <p>— Тако!{S} Сад је све у реду |
мало долазити к себи.{S} Изрази похвале и одобравања чуше се прво у предњим редовима, најближим |
ола.{S} Но те отворене очи нису гледале и нису виделе.{S} Оне су личиле на прозор који је изнут |
је оштетио многе Турке и многи се жале и спремају се да траже накнаде за своја отета имања.{S} |
и употребљавају после као своје сензале и калаузе, ови им служе као агенти и шире по народу гор |
е грчке хетеристе и о њој су премишљале и српске војводе.{S} Само што скоро ни један од њих ниј |
сред Биограда наше богомоље стоје опале и порушене и са паучљивих мунарета јејина пјева злослут |
ом покрету ране су се још више отварале и крв је у млазевимо струјала.</p> <p>Док се све ово де |
е нашали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке разговоре он никад није мешао своје озбиљне и |
ће му помоћи.{S} Тако су позвани Павле и Вујица.</p> <p>Дакле ту сад није вајде оћуткивати.{S} |
озовем сам!</p> <pb n="185" /> <p>Павле и Вујица, згледаше се и за дуго остадоше неми и зачуђен |
ко је од добра још бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да он Карађорђа не жали и чисто се чудио ш |
, притворе Анту, а они се одмах разделе и сваки предузе улогу која му је још раније била намење |
ње.{S} Изгледало је, као да су се среле и познале две јуначке душе и одмах се загрлиле, да тако |
нешто у потаји спрема, и онда се прозле и испизме; насрћу на људе и њихов мал и чине грдне штет |
је, тако су се целе те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји Милошеви, стиснути у тесне међ |
баш у тренутку, кад су код Милоша биле и многе друге старешине, које он беше сазвао ради неког |
, прерубити кост и рскавицу; исећи жиле и раставити главу од трупине; како ће куљнути крв, како |
штеним корубама, што су се извитопериле и одвојиле од старога стабла, које се већ почело претва |
> зар није боље уклонити се испред силе и приштедити се за боља времена, но погинути у лудо, бе |
им, страшним полумесецом, знамењем силе и господства турског!{S} О страшни дане!{S} О ужасни ча |
же ништа да учини, кад се хајдуци осиле и у народу настане врење и комешање, тада који од већих |
те на лицу бејаху му се некако развукле и искривиле тако, да је цело лице изгледало поремећено |
ловене Јеладе, стоје сада спржене, голе и прашљиве.{S} Ту се чује <pb n="172" /> само цвиљење о |
ду рудничког Милана Обреновића, а после и сам за се.</p> <p>У тој суровој школи живота, Милош ј |
S} Али опет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварати очи; није ни он дете.{S} Кад се уме |
преку с кнезом Милошем и то га је после и главе стало.</p> </div> <pb n="304" /> <div type="cha |
ако нам они скроје капу, онако је после и носимо.</p> <p>Ту се Карађорђе пљесну руком по челу и |
а издајникова породица, али то је после и нагнало целу фамилију да пазе један на другога, и да |
му, где је ту под једном границом после и преноћио.</p> <p>Бистром оку Карађорђевом нису могли |
ао стати на ноге.{S} Биле су му утрнуле и одумрле од стеге у оковима.</p> <p>— Спустите ме децо |
ких мисли.{S} Тако се путовало све даље и даље.</p> <p>Жарки летњи дан био је на измаку; сунце |
у народ, попалио би села, покупио робље и учинио триста јада, особито како су Турци сад кивни и |
дни — продужавао је Карађорђе све живље и живље — и то је била за народ читава ратничка школа.{ |
добра коња свога; спомињао је пријатеље и добре знанце, с којима је делио жалост и радост, с ко |
оба ноћи скакати престрављен из постеље и нагињаћеш да бежиш далеко, далеко, али јој нећеш утећ |
слим ни ја да тамо наше чека неко смиље и ковиље, али неће бити баш ни то, да је тако страшно, |
да узме народну ствар под своје окриље и заштиту.</p> <p>Све те прилике чиниле су, те су српск |
и да сме.{S} Смелост често осваја земље и градове, а страшљиво <pb n="188" /> двоумљење губи и |
српске војводе, што су избегле из земље и радовао би се да се они опет поврате.{S} Бар таке је |
сву огромну шупљину између неба и земље и урнебесом се ваљала као један једини грдобни мрачни т |
власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније послужим цару!“ Уз то је опрезан као стари ли |
Карађорђе спава.{S} Али он погледа боље и виде где Карађорђе лежи са отвореним очима и то лево |
ни рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметније, од добра нико неће бежати.{S} Је’л тако?</ |
риликама помажемо, како нам је где боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју корист и волели |
.</p> <p>— Највећа клетва пала је на ме и моје друштво због одласка из Србије несретне 1813. го |
а крвава џелатска секира! „Ето, како ме и Драгић превари и издаде!{S} Ја гинем а њега ни откуда |
х плану:</p> <p>— Ене сад!...{S} Зар ме и ти тако пресреташ.{S} По души вас, гори сте од пудљив |
е замишљено.{S} Марко га дочепа за раме и сурово га продрмуса:</p> <p>— Хеј, момче!{S} Да ниси |
би до сад било бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, да то све није утулио и прегазио Коџа Ми |
о те погледе, па је од времена на време и он погледао Марашлију, а ти његови погледи опет као д |
Ваљало се дакле спремати да се на време и плод убере.</p> <p>И ако је на прво писмо Милошево оћ |
Карађорђа, а рече му како ће зато време и сам остати туна, да се нађе уз вожда.</p> <milestone |
>— Онда ћемо убити Милоша!{S} Ми с њиме и тако морамо једном свршити, или ће нам он свима доћи |
с петоро пријатеља и другова кнеза Симе и капетана Драгића.{S} Јављамо ти ово да не рекнеш да ј |
шавало, Драгић је стојао иза кнеза Симе и гледао укочено и пренаражен овај мрски призор.{S} Сад |
тога дана извршити погубљење кнеза Симе и његовога друга Драгића.</p> <p>9.{S} Март 1817. годин |
ила као нека пресуда противу кнеза Симе и Драгића.{S} У њој се говорило како су њих двојица пок |
илош решио, да ту ствар повери још коме и да у тај посао увуче још кога верног човека који ће м |
је могао и за тренутак двоумити о томе и устезати се.</p> <p>Али после оваке одсудности, враћа |
зинка.</p> <p>Сви су били сложни у томе и сад је остајало само да Милош нареди што је потребно |
посао брзо и паметно изврши, без ларме и узбуне, која би могла узрујати свет?...</p> <p>Дуго с |
авама! — рече Србин с доња краја каване и устаде.</p> <p>— А, пјан био, ко ти вели да Турци жал |
да седне.</p> <p>Руке су му биле везане и добро утегнуте остраг.{S} Пред њим је стајао снизак п |
лемо напрезање да се уздржи да не плане и да не кидише на Добрњца, који га је тако изазивачки н |
заслана да се нађу на путу између Плане и Паланке, како би један другоме што брже могли дотурат |
оправан.{S} Бежи од људи у пусте пољане и целу боговетну ноћ, као смушен и безуман јури пустим |
"128" /> оборена стабла, повијене гране и сухи поломљени огранци, скркли у непролазан сплет, ст |
ључао цркву, упалио је са четири стране и утекао у свет...{S} У мојим очима то је крвопија, душ |
чи, које нико не разуме.{S} Затим стане и ослушкује хоће ли проговорити земља, хоће ли с јавнут |
ко стоји ствар; док се с људима састане и поразговори шта би и како би ваљало предузети, па пос |
арађорђе ће имати времена да се састане и са другим људима, па ће после видети.{S} Ако могне с |
је било тихо и мирно.{S} После туробне и облачне ноћи на далеком истоку указивало се проведрен |
проносе кроз нахије свакојаке, бунтовне и тајанствене гласове, који се лако примају и брзо шире |
тарешина свима осталим.{S} Кад он регне и каже им: „ово је наш човек, не дирајте“ — неће после |
рикну, као рањен лав, појми да се дигне и дочепа десном руком за балчак сабље, која му је лежал |
згодно употребити да свој углед уздигне и да своје везе с народом учврсти.</p> <p>Па како се ус |
ривања, чим се мало неки успех постигне и до неке тековине дође!...{S} Ето, слободно ме карај, |
ајну палацку па се онда наједаред тргне и стресе, као да се повратио из каква заноса, и тада гр |
иде засејаном пољаном, где се и с једне и с друге стране дижу лепи, зелени кукурузи, скоро у вр |
био и млађи и невештији, да ако умедне и сада, кад је већ глава обелила — рече Карађорђевица о |
да би му везир оставио потпуно слободне и одрешене руке према Карађорђу, Милош ће то морати да |
јер су бледе усне бабине шапутале чудне и страшне речи.{S} Она је жмурила, али њене затворене о |
е, после се обраћа њој и шаље јој чудне и неразговетне речи, које нико не разуме.{S} Затим стан |
е но ико да се нашали, да човека задене и да изазове општи смех.</p> <pb n="111" /> <p>Тако је |
Од тебе морају људи да крију своје жене и кћери, као од најгоре Туркуше.</p> <p>Драгић би и даљ |
о по покривачу.</p> <p>Ово охрабри жене и она с десна прозбори шапућући:</p> <p>— За Бога милог |
м, те ће им с тога бити главе одрубљене и истакнуте на углед, за страх другима.</p> <pb n="85" |
е никаква друга преча посла, но да мене и Миленка одјури из земље, за коју смо барабар с њим кр |
у господству и поверенију које од мене и од народа имаш.{S} У противном најстрожија заповест и |
требало да буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Зн |
затреба, упалиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се најмање што успротивимо.</p> <p>— Дотури |
омињи; да чује префект обесио би и мене и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} А отуд из Србије гуде још |
свршавати, јер се ломи само између мене и њега, или ја или он“.</p> <p>Али мисао је гонила миса |
да наше богомоље стоје опале и порушене и са паучљивих мунарета јејина пјева злослутну пјесму с |
о и то, да високо ценим одличне особине и дивне <pb n="281" /> карактерне одлике наших балканск |
бље у унутрашњост велике руске царевине и да им се забрани мешање у народне послове у Србији.</ |
аједаред <pb n="305" /> прикупи дизгине и џарне га мамузама тако да јадно живинче у помами јури |
Турака положити везиру у року од године и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу писмену наредбу д |
је овај починио за 2—3 последње године и бојао се да му се повери.{S} С друге стране опет, Вуј |
етли пашо!{S} Ми знамо све твоје врлине и високо ценимо твоје одличне способности.{S} Према том |
ко би се могао видети из највеће даљине и сијати до на крај недогледна обзорја.</p> <p>„Како је |
а је све добро!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра стићи и сам господар Вујица и све ће бити |
ског; помињао је како од валовите Дрине и Новога Пазара па да Пореча и тиха Дунава нема ни једн |
ошне дрвене кућерке!...{S} Нигде ширине и жива бујна јавна живота — свуда сниски кућерци, тесне |
> <p>Ђорђе гледа у ведре небесне висине и види како одозго сија јасно топло сунце.{S} Али од вр |
ови запалили аустриске барутне магацине и читаве крајеве вароши порушили и попалили.</p> <p>О а |
од 40 пари јеменија, свакојаке величине и каквоће, стоје поређане пред миндером, што се пружа д |
ени, па одите да вас отресем од прашине и да се мало умијете, не смете овако изаћи пред деду.{S |
о руски двор, да бивше српске старешине и војводе уклони што даље од српских међа.{S} Нарочито |
и до сад поверавао своје највеће тајне и своје најозбиљније намере, и добри духовник никад се |
давским градовима биле су и многобројне и имућне.{S} С тога је и хетерија (тајна дружина) грчки |
угледа онога који му то нуди да клекне и моли за милост!</p> <p>— Море, Турци, ко ме то удари? |
долазио до њега, с намером да га викне и да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га ди |
па се, док сутра дан опет све не умукне и опет не овлада мртвило.</p> <p>Али ти дани бујне врев |
> <p>Већ је била поноћ.{S} После обилне и дуге вечере, кнез се бејаше повукао у своју спаваћу с |
оворе он никад није мешао своје озбиљне и крупне послове.{S} У друштву се ћеретало о женама, о |
огло.{S} Светина се за тренутак разгрне и уклони, али одмах затим, као оно бурни таласи, опет н |
, као да је хтела одагнати неке суморне и црне мисли.</p> <p>— Прођи се зла, ћеро!{S} Ако је за |
e unit="subSection" /> <p>Те исте бурне и урнебесне ноћи у једној удаљеној и усамљеној колиби, |
и ће он то примити?{S} Да се не одметне и он с Карађорђем?{S} Ко да води надзор да се цео тај п |
ему бејаху исписале оне безбројне ситне и крупне боре!...</p> <p>Ову старицу знао је скоро цео |
се враћале с рада и читави чопори ситне и крупне стоке.{S} Што је тројка више измицала напред, |
за распиривање духа слободе и духа буне и устанка за свето дело грчкога народнога ослобођења.</ |
следује, да се гдегод не понове побуне и нереди, те би опет имали изговор да глобе и кољу сиро |
едном слободно погледа очима, да одахне и да благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем стекли и из |
укић за тренутак као да потону у мрачне и тешке мисли.{S} После додаде кивно:</p> <p>— Ако ће!. |
ни звао.{S} Кнез Милош опази ово мигање и испречи се на Паштрмца, претећи да ће и с њим овако у |
!{S} Са свијех страна провирује опадање и сиромаштина; све је у рушењу и посртању, све иде са з |
ачка збиља, која свакоме улива поуздање и свету веру у победу праведне ствари, коју ће он засту |
да му опрости, да прими његово покајање и да буде милостивна души његовој; али је васељена глух |
није хтео пристати ни на какво равнање и погађање с Турцима, док он, Милош, баш на против, бри |
ен, и тражиће у Стамболу чак и признање и накнаду зато, доказујући како је спасао царевину од ј |
изви се само подуже самртничко стењање и болно испрекидано јецање у самртничком ропцу.</p> <p> |
мах <pb n="173" /> је предузето гласање и убрзо је свршено.{S} Кад су гласови пребројани нашло |
ко је говорио Вујица, али ово хвалисање и слобођење није могло замазати очи Карађорђу да не вид |
другљиво насмеја и уз непрекидно махање и руке и главе он поче овако:</p> <p>— Добар Милош, доб |
е одаје чуло се по некад лако кашљуцање и по какав тежак уздах; буљубаша Петар шкрипао је у сну |
ално и трајно.{S} Вичете на моје мешање и сметање.{S} Па деде, по души вас, дајте ми макар и је |
у самоуправу, при чему је турско мешање и утицање у народне ствари било сузбијано и потискивано |
у даљини чуло се само нејасно комешање и шуштање гомиле, налик на шум који долази од каква дал |
и успеха својих.{S} Нада на ослобођење и вера у васкрс српске слободе била је још жива и чврст |
ри Турчин, а с више страна чу се чуђење и двоумица.</p> <pb n="54" /> <p>— Виђени људи и друштв |
ретвара како је бојаги променио мишљење и како су му сад војводе добродошле.{S} То је само замк |
хајдуци осиле и у народу настане врење и комешање, тада који од већих старешина турских излази |
е сазнање, будило је у њему тешке сумње и оне душевне трзавице, што их ми обично зовемо грижа с |
просед човек и упути се право пред коње и заустави их.{S} И Карађорђе и Наум промолише главе да |
агор и живо кретање.{S} Седлали су коње и спремали се да се крену.{S} Мало подаље од њих гореле |
ше, писмо се може ухватити, па још црње и горе.{S} Најзад се Милош решио, да ту ствар повери јо |
о он!{S} А отуд из Србије гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на н |
све бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке.{S} А кад се тако једном учини зло, онда га |
ремите све што треба да не буде пометње и чекања кад ја дођем.</p> <p>На томе се растадоше.</p> |
етао, али увек, сетим се и твоје претње и заповести, па спустим већ наперену пушку.{S} Зимус ок |
елог пута мориле су га свакојаке слутње и двоумице.{S} У Паланку је стигао кад је почело свитат |
шка кошта народ, док сузбије ове смутње и Турке мало одобровољи и охрабри.</p> <p>Тако у послед |
— хтеде рећи Вујица, али му језик запе и он само укочено погледа Гитарића па му мало после пру |
е потражили су склоништа од ове свирепе и немилосрдне пустошне ноћи, која је претила да до зоре |
свој савет, већ се крије у мишије рупе и хвата побратимство с турским зулумћарима?{S} Кад је т |
стоји опало, порушено, зарасло у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, прилепил |
је овако мило лебди сутону мирне, ведре и топле мартовске ноћи — то је равномерно дисање велике |
тражио, онако као поиздаље, да разабере и да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје л |
ли поп за дуго није могао да се разбере и јасно да схвати шта се ту све десило.{S} Видео је сам |
у велике очи.{S} Ви одмах видите завере и презате, сад ћу ја подићи буну у Србији.{S} То је нај |
х наизменце да се бар за тренутак умере и стишају.</p> <p>Но ни једна страна није била вољна за |
знеси главу.{S} Истина, Милошеве потере и дању и ноћу шушњаре на све стране, али ми знамо стазе |
г ослобођења, па је право да овде дозре и последњи плод његов.{S} Људи слаба срца не верују у п |
едећки примати биоградске паше и везире и шамарима их изгонити из својег конака.</p> <milestone |
иром убија друге, право је да од секире и сам погине — рече домаћин кивно.</p> <p>— Море прођи |
екаква комешања, те се и сами усплахире и забрину.{S} Код њих онда настаје опште неповерење пре |
И нехотице, он их узе трљати о чакшире и крити иза леђа.</p> <p>Али она га ухвати за руку, пов |
мах све престаде, све умуче, све изумре и у великој кави наста тајац, као да у њој није живе ду |
ко је код Турака обичај да мирно говоре и онда кад су у највећем узбуђењу, старац се сада подру |
на пажљиво је слушала све ове разговоре и ценила их на свој начин.{S} Слушајући како данас свој |
што се у хану нашло, па га онда затворе и оставе на миру.</p> <p>Споља поставе два стражара, је |
ће доћи онда, кад је нама можда најгоре и кад му се нико и не нада, онда нека дође сад одмах.</ |
некога Живка Лужичанина, где се одморе и доручкују.{S} Одатле крену Морави да се превезу на ск |
рка и нову наду и нову жудњу да што пре и сами окушају своју ратну срећу.{S} Но видећи да код М |
се комеша; кнез Милош гори на две ватре и нико не зна шта ће донети сутрашњи дан.</p> <p>Мало п |
а седне.</p> <p>Наместише се крај ватре и међу њима се одмах отпоче жив разговор.</p> <p>Вујица |
редаба Лисовић је добио и новаца, да се и тим послужи, у колико му устреба.</p> <p>На растанку |
та жена га је подсећала да легне, да се и сам мало одмори, али он никако не хтеде.</p> <p>Тек ј |
искаже своју зебњу, како се боји да се и они не умешају у тај општи покрет, те би га могли пре |
ок султану и царевима падне на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, обијају |
пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.</p> <p>— У какав црни Кишињев |
оодавно Милош је у себи био решио да се и њега отараси, исто онако, као што је скинуо с врата и |
е пред огледалом на зиду.{S} Погледа се и чисто да себе не позна.{S} У образу је изгледао црн к |
да или бежи или гини!...{S} Но можда се и он сад, у туђини, намучио и од много којечега одвикао |
поступање; буле ће га благосиљати за се и за нејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас као |
оручи породици, <pb n="26" /> а нека се и Богу помоли.{S} Јазук је да крштено створење умире ка |
о близина каква повећа града опажала се и иначе, већ се чуло оно неразговетно брујање, онај шум |
зној, који га беше пробио, прокашља се и рече:</p> <p>— На аманет ми је казано, па на аманет и |
загрцну и ућута; мало после прокашља се и опет продужи.{S} Глас му је био јасан, једар, али пун |
а ко би ту одговорност смео узети на се и пред Богом и пред народом!...</p> <p>— Није ту у пита |
, и одговорност пред Богом примам на се и на потомке своје, зашто се овде ради о миру и срећи ц |
успеха, кад би он био упућен само на се и на своју снагу, и на просту масу народа која ће за њи |
Србију.{S} Милош је за то сазнао, па се и он почео спремати да Карађорђа дочека.{S} У првом ред |
ета недеља.{S} Крпара скиде капу, па се и сам прекрсти. — Јес, звоне звона — рече он.{S} Још ма |
рашњи дан.</p> <p>Мало по мало утиша се и Карађорђе; још једном је прекорео Вујицу а затим пређ |
о успеха!</p> <p>— Било је доба, кад се и мени отимало срце за славом, за именом, за влашћу.{S} |
ло лако отворити ни разбити, баш кад се и сила употреби.</p> <p>Штитарац одмах нареди да споља |
е одговарао одобравајући.</p> <p>Кад се и последњи гости разиђоше, Карађорђе је неко време оста |
та су времена била и прошла.{S} Сад се и Карађорђе морао свикавати да гута многе горке прекоре |
равницом, иде засејаном пољаном, где се и с једне и с друге стране дижу лепи, зелени кукурузи, |
230" /> каквом повећем месту, у које се и стицао сав овај свет што врви широким равним друмом.< |
не да ми ока отворити.{S} Прођите ме се и оставите ме на миру — то је све што ја од вас тражим. |
стаде у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајно или хотимице, мог |
сахата <pb n="245" /> за тим, крене се и Карађорђе с Красисом.{S} Било је равно три часа по по |
да у народу има некаква комешања, те се и сами усплахире и забрину.{S} Код њих онда настаје опш |
а само срце уједате.</p> <p>„Жали те се и тужите ме што се ја воде састајем понекад са људима к |
гори сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и сенке своје.{S} И ти мене питаш што сам дошао!{S} А т |
е, нека бира... најпосле споразумите се и заповедајте заједнички — рече Карађорђевица наивно.</ |
а нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, |
у царевима углављено и за то, јавиће се и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја да чиним, ако Црни |
а ове драстичне речи:</p> <l>„Чудиће се и гора и трава</l> <l>Куд се деде Цукићева глава!“</l> |
ога и за инат, што но реч, потурчиће се и три главе да има, све три ће за инат жртвовати.{S} Ал |
<p>„Дознаће се, разгласиће се, чуће се и разумеће цео свет, да је он намерно домамио човека и |
д глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и преврнути кости грешних синова, оптерећених оцеубиств |
по преласку у Русију сиротују, муче се и лаћају се и најобичнијих послова, само да што зараде |
"185" /> <p>Павле и Вујица, згледаше се и за дуго остадоше неми и зачуђени.</p> <p>Последње реч |
ђаволу Ђорђију дође крај.{S} Стуцаше се и његови рогови.{S} Он побеже у ђаурску Московију, а во |
а што ће ми друштво?</p> <p>Изљубише се и растадоше.{S} Сахат доцније Драгић је био већ пред Ми |
шта узети ни оставити.{S} Прекрстише се и пођоше.</p> <p>Ту под сводом Сахат-куле зауставише их |
е и нагрне на ове стране, кренула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све околне покрајине, остале |
</p> <p>Наум полако устаде, протегли се и видећи да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је |
же извојевати, они су војевали, били се и збиља били јунаци.{S} Али кад је несрећне 1813. све т |
а и његове људе.{S} Нећу после да ми се и то товари на душу.{S} Ево вас, па како год решите и х |
би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радовала, да видим овај измучени народ |
јача човека.{S} Ово ти дајем нека ти се и то нађе; за сваки случај није згорега и то имати.</p> |
226" /> <p>— Много си говорио, па ти се и грло осушило Узми попиј каву, разгалиће те — рече она |
рату, подиже га према себи, прекрсти се и пољуби га и рече јасно: „заклињем се“.</p> <p>Милош с |
своју црну јагњећу шубару, прекрсти се и рече узбуђено:</p> <p>— Живога ми бога и овога ми печ |
ским вратовима — рече ђенерал шалећи се и потапка Анту по плећима, додајући: — здраво војводо!< |
олико тек да поласка мени, пошто сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начинили од |
ала на огњишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши прегледају.</p> <p>Но путници одбише понуду.{S |
ам, те их пресретао, али увек, сетим се и твоје претње и заповести, па спустим већ наперену пуш |
S} Нека су баш и криви!{S} Па кривом се и даје милост; праштањем кривцу и твори се дело милосрђ |
ак.{S} Као што смо видели раније, он се и пре почешће налазио око Милоша, али сад је остао сасв |
.{S} Излазио је по околини, састајао се и с неким људима, али је понајвише времена провео у раз |
.</p> <p>Међутим, дан греха примицао се и страшна крвава смрт већ је била пружила своју ледену |
н</hi>!{S} Да није устао, повампирио се и сад трчи за мном?“ Од саме ове <pb n="130" /> помисли |
м, а он после сабирао са села колико се и шта се могло.{S} Тако су држали спахилуке Миленко, Пе |
ичини душе и срца свога.</p> <p>Зато се и могло десити, да се од једном нађу у туђини без гроша |
и емигранти су се уздали поглавито у се и у сопствену снагу самих балканских народа.{S} Довољно |
у Русију сиротују, муче се и лаћају се и најобичнијих послова, само да што зараде и своје поро |
танка жица прекаљена челика, по чему се и познавало да је старунац.</p> <p>Мало затим, па на пе |
и колутићи играју, сијају се, окрећу се и нестаје их, налик на црвенкасте крваве мехуриће који |
не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у последњем тренутку наћи ће се нешто, што ћ |
е јасно: „заклињем се“.</p> <p>Милош се и сам прекрсти, маши се за крст и пољуби га.{S} Затим о |
нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи. — Али како да одеш?{S} У џепу ни гроша, а ов |
<pb n="133" /> срце, те се чисто стресе и језа га прође и овако на јави.{S} Он се прекрсти, пре |
етов је у очајању чупао своје седе косе и проклињао тренутак кад му је поверено, да гони „старо |
арађорђе узе бројати редом све оне косе и шумовите брдске главице, што су на далеком обзорју оп |
S} Тада су ступили с њим у ближе односе и познанста, и да би га што боље задобили, донекле су г |
г, који се сви с њоме подједнако поносе и сматрају за дику, кад могу рећи: „Србија је наша домо |
ни кавени тучак, којим се кава туца, те и њиме, као ћускијом, почеше изглављивати врата.</p> <p |
зи, <pb n="70" /> ни те буре, ни све те и велике и многоструке промене, које за собом носи чита |
е и проклетства ове сиротиње које ће те и на оном свету стићи, несретниче мој; — рече Милош лед |
ро си поступио, доста си се учврстио те и народ отуда и султан одовуда признају те као прва чов |
јамачно бојао да мене гдегод не ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже таке несреће, ова |
пре умро.</p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни онда говорио.{S} Тр |
два млађа сина.{S} Женске су биле удате и то Стаменка у Хотину, где се Карађорђе као изгнаник н |
нем вели, моје заслуге биће ми признате и колико сам сада виђен и прослављен, још десет пута ви |
грехота да ове ствари остану непознате и да после народ проклиње оне који нису ни за шта криви |
ова тражили, да им се ти дућани поврате и претили су да ће их силом узети, <pb n="191" /> ако и |
они побијени, они што долазе да освете и себе, и друге и цео мртвачки род свој.{S} А мртваци с |
бару код наше чешме.{S} Лептирови лете и вуку лађице, а оне за њима плове, тако лепо плове... |
бежим од људи који ме се овда онда сете и то врло изредка, те по који дође жеље ради да ме види |
на људе и њихов мал и чине грдне штете и незгоде, са којих народ много страда и штетује.</p> < |
сла, а оставите мене на миру.{S} Кажите и поручите Милошу нека ми не потпраћа своје шпијуне да |
дете од вајде, да јој обојица послужите и да јој се нађете на невољи, кад, да Бог сачува, до не |
да ја идем тамо.{S} А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?</p> <p>Анта се захва |
, ви сами стрепите од смрти, па мислите и Драгић је такав!{S} Море Србо је ово, Туро, Србо, хеј |
од тих састанака.{S} А што не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене |
<pb n="153" /> се да тамо нађу заштите и потпоре својој угњетеној домовини.</p> <p>У то доба т |
на душу.{S} Ево вас, па како год решите и хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда само оти |
део мрачан и задубљен, грицкајући нокте и погледајући почешће испод ока.</p> <p>После пола ноћи |
е.</p> <p>Ђорђе је ћутао, грицкао нокте и гледао у земљу.{S} После наједаред као да се трже, ре |
а, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и издаје своје и проклетства ове сиротиње које ће те и |
корацима.{S} Наједаред старац се осврте и проговори полако: — Ево овде! — затим пресече улицу и |
ити.{S} Види се, колико знате, куда сте и како сте пошли.</p> <p>— Штогод ми луђе урадимо, све |
га, ви ћете онда у Немачку, као што сте и научили, а фукара нека плаћа кожом и главом вашу обес |
<hi>те</hi> недавно за вођу, и већ сте и заклетву положили.{S} Али по нашој памети, то је само |
нова, њу су сад шириле грчке хетеристе и о њој су премишљале и српске војводе.{S} Само што ско |
азрогачене очи у ове немиле ноћне госте и упита зачуђено:</p> <p>— Шта је Перо!?...{S} Шта ћеш |
укусне, богато извезене зарфове од жуте и беле тенећке или од саме срме.</p> <p>Насред каване н |
Заглавимо ли ми, они могу отрести скуте и рећи: <pb n="115" /> што тражили то и нашли; махнитал |
луду мисао, да сад у најгоре доба муте и бунтују народ.{S} Они овде виде шта је, па им то не б |
у тренутку може бити меса, Петар обиште и око Цукића и око Марка, преклињући их наизменце да се |
ве, као што су колац и ченгели, и да ће и то бити доста добро мучење, кад жива човека ударе на |
и испречи се на Паштрмца, претећи да ће и с њим овако учинити као и с Драгићем.{S} Паштрмац се |
зговори свршавали су се надом: ваљда ће и свемоћни руски цар на њих једном погледати својим бла |
обично сам лично издавао наредбе шта ће и како урадити, и ти њини разговори никад нису имали св |
јица говоримо овако, а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметније, |
а ће нам, господару, таман онамо куд ће и твоја, кад оно пре неколико година истера мене <pb n= |
у у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, нар |
обесна човека:</p> <p>„Море, бога ми ће и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимбарлија.“</p |
а.{S} Таким је путем он пошао, таким ће и даље ићи; његова слава и величина дићи ће се на гробо |
о сваку сумњу Карађорђеву рече, како ће и он сам те ноћи спавати ту у колиби заједно с њима.</p |
} Како <pb n="187" /> је радио онако ће и проћи.{S} Но тек онако се нешто предомишљам.</p> <p>М |
де све што треба.</p> <p>Најзад, додаће и то, како се овуда поговара да пређашњи врховни вожд н |
вене природе, коју је задахнуло пролеће и која се ево буди.</p> <pb n="16" /> <p>Али ову слатку |
, Русији није сад до тога да се заплеће и амо на истоку.{S} Напротив, она се брижљиво чува да а |
ену браћу и да Бог тај големи грех неће и не може оставити без тешке казне.</p> <p>Занета тим м |
у кукурузу нешто шушти.{S} Он се окреће и далеко за собом, кроз сумрак, види како друмом трчи з |
ичка пушка!...{S} И зар може бити среће и благослова где се тако ради.</p> <p>Оцу Мелентију зав |
{S} Ако затреба, упалиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се најмање што успротивимо.</p> <p>— |
лом овај човек је потсећао на оџаковиће и угледније кнезове из онога доба.{S} На глави је имао |
су целу кућу...{S} Ако затреба, упалиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се најмање што успрот |
а да чује.{S} Ако раније сврше свратиће и он амо.</p> <p>— Па шта мислиш сад, хоћемо ли спасава |
биство под сунцем — рођена деца скочиће и одрубиће главу остарелом родитељу своме...{S} Небо ће |
прегнућу, на мах заборавља све тешкоће и почиње се пењати уз горостасни грм.</p> <p>Не иде лак |
управља народним пословима ко год хоће и зна боље.“</p> <p>Пошто им се овако управо пожалио, М |
тов ја да му начиним конак, гдегод хоће и пожели.{S} Мисле неки, бојим се ја преотеће ми власт. |
а пробере најпоузданије момке а повешће и Николу Новаковића.{S} И сам да се спреми за полазак, |
ас обилазио.{S} Овако се бојим, појешће и ову двојицу помрчина исто онако, као оно пре 5—6 дана |
ислио је он, па узе живо нагртати лишће и ситније комаде отпале коре.{S} Лишће се нагушено диза |
асан, тога уклања, а амишан је за новце и сабраће огромно богатство.{S} С тијем парама биће он |
у Босну, па их допратио чак до Мајевице и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, гос |
p> <p>Милош скочи и протрља шакама лице и жмирну неколико пута, као да се хтео уверити, је ли о |
ку, он пљуну главна џелата право у лице и викну му подругљиво:</p> <p>— Што ме петљаш и везујеш |
код Милоша, све су то његове смицалице и ујдурме.{S} Он је прво окушао да код руске владе оцрн |
јој и пријатељи и непријатељи хотимице и нехотице наносили.{S} Мило би ми било и, чини ми се, |
сомучно јурио кроз пусте снежне равнице и молио за милост земљу и небеса.</p> <p>Наједаред коњ |
е, загледајте харове наше, наше ризнице и пусатнице (оружнице), и погледајте низ нас саме!{S} С |
и бурмут.{S} Други су отворили ашчинице и трговали пићем.</p> <p>Истина, Русија је давала неку |
, обигравајући све друмове и раскрснице и заустављајући свака путничка кола „да у њих завири,“ |
ршићу ја и сам шта треба!{S} Таке трице и нису за оваке послове — шгргутну Марко зубима.</p> <p |
и.{S} Јест, он преклиње падајући ничице и црну земљу и високо, недомашно небо коме се обраћа, ч |
, који за тренутак заклони светло сунце и тада на мах земљу застре немио сумрак, пун неке чудне |
па и ако је дом сиротан, богато је срце и може се наћи све што затреба добрим људима — рече ста |
ије сад било места, и он је стегао срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно у почетку устанка, |
А они страшни и ужасни гласови све јаче и јаче одјекују и ломе се око њега, називајући га крвав |
"93" /> те појаве генералишу, изједначе и подведу под један закон.</p> <p>„Циљ оправдава средст |
да Цукић само најлак повуче за обараче и куршуми синџирлије из два пиштоља разнели би груди Пе |
претвориће се у по један глас који виче и који те јавно оптужује; свака капља ова претвориће се |
се склони и ћути, још он, он нешто виче и јада се.{S} Да видите само какво ми је писмо писао.</ |
> <p>Духовник се дубоко замисли, пониче и Милош и подуже су обојица тако ћутали.</p> <p>— А, шт |
ута, кад у собу ускочи лаконого девојче и зајапурено од радости повика:</p> <p>— Чика Стојане, |
нство она тиква за воду, оно крње лонче и дрвена кашика, коју сам сам издељао.{S} А питаш ме от |
уг млада сира и изредна кајмака, извуче и две плећке, једну прасећу а другу јагњећу, па све то |
, и оставио овај народ да га Турци муче и убијају.{S} Тешко је веровати, да би се сад одважио н |
се испрекидан говор, па онда све умуче и потону у густи мрак.</p> <p>Стражари су стајали као ц |
ломи у мишици и Милош лепо чу како пуче и како кости шкргутнуше; рука се преви и намести се зго |
.</p> <p>На понуду Карађорђеву поседаше и њих двојица.{S} Разговор је још с почетка био срдачан |
што не посумња, што се оволико задржаше и да не груне унутра.</p> <p>— Зови га — викну тада Цук |
.{S} Спомен на ова тешка времена бејаше и њу саму дубоко потресао.{S} Причајући како је у то до |
гране моћнога храста жалосно зајаукаше и поодкидане, као слаби листићи, разлетеше се на све ст |
да о концу висило цело велико дело наше и како нам сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и она |
е дошла Цукићева глава, а синоћ догнаше и ову двојицу.</p> <p>— Алах шућур (богу хвала), све је |
и Милош седећки примати биоградске паше и везире и шамарима их изгонити из својег конака.</p> < |
p> <p>Тако су пролазили правоверне паше и везири.{S} Сасвим друкчије је поступано с неверничким |
зир не устаде, али стари Турци пођипаше и остадоше на ногама докле везир и Милошу не даде знак |
и овај поглед.{S} Његове руке малаксаше и клонуше.{S} Он спусти главу и очајно махну њоме.</p> |
не једино и постоје за оне који погреше и скриве.{S} Милосрђе је код обичних људи, леп накит ду |
у да се рукују, но они обојица уграбише и пољубише га у руку.</p> <p>— Јесте ли живи, јадни! — |
а се нешто омишља, и после сави на више и нестаде га у мраку.</p> <p>После четврт часа он се за |
тираније.</p> <p>Тако је Ђорђе све више и више падао у ватру и најпосле узвикну пун негодовања: |
} С гране на грану, он се пење све више и више, и већ је доспео до последњих горњих огранака.{S |
прилике у Турској мутиле су се све више и више и хетерија је хитала да доврши своја спремања, к |
у Турској мутиле су се све више и више и хетерија је хитала да доврши своја спремања, како је |
да сам сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S} Рачунао сам: нека буде добро земљи, п |
имакне што ближе, да се попење што више и да види што боље.{S} Све околне куће биле су пуне, на |
из онога доба.{S} Знанци се поздравише и уђоше у оџаклију.</p> <p>— Добро те нађох; задржао са |
су се икад особито журили да нам повише и појаче помогну, а кад дође да се преговара с Турцима |
пола ноћи, гости се већ јако проредише и наскоро остадоше само домаћин, Ђорђе, Чолак Анта и Си |
пет је остављали.{S} Најзад се опремише и изађоше — Симић напред а Крага за њим.</p> <p>Кад се |
воје стране, а наскоро затим да му пише и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{S} Рећи |
0" /> Врата се брзо без шкрипе отворише и човек устрча уз степенице.</p> <p>На врху га дочека ч |
ред врата на колиби ненадно се отворише и унутра упаде повисок, угледан, добро одевен сељак.</p |
е нађоше добри људи, који је прихватише и донесоше кући скоро полу мртву.</p> <p>Код куће је ба |
као узгред.</p> <p>То одмах прихватише и сви остали.</p> <p>— Тако и јесте.{S} Од Вујице треба |
рива — то је све...{S} Сузе га загушише и старац покри лице рукама.</p> <p>Гитарић је показивао |
овоме успеху, који је постигао и лакше и брже но што се надао, Милош је видео прст и вољу божи |
одебео дрвени трупац.{S} Симу примакоше и наместише тако, да ногама загрли тај трупац, па му он |
аз га дочека, њини се погледи сусретоше и неко време гледали су се немо и непомично.</p> <pb n= |
несрећу српску, ја који сам видео лепше и светлије дане; ја који сам некада тврдо веровао у вас |
су се среле и познале две јуначке душе и одмах се загрлиле, да тако после остану до у саму смр |
били прави Цинцинати и по величини душе и срца свога.</p> <p>Зато се и могло десити, да се од ј |
име, стари смо људи, немој грешити душе и говорити да не знаш и немаш, кад то писмо мора бити к |
је пунио каву.</p> <p>Чичине очи сенуше и он је срдито зверао по дружини.{S} Сад продужи кивно: |
.</p> <p>Наједаред у гомили наста метеж и колебање; четири јањичара појавише се на губилишту, в |
и у Србију, што би изазвало грдан метеж и неред.{S} Он, Милош, нада се да то Русија неће допуст |
ову земљу, његово поштење, његов образ и његова вредност, капитал су од којег и ми данас живим |
туђа, непозната лица, равнодушна и без и једнога знака саучешћа.</p> <p>При изласку из тврђаве |
— Шта ти је то, несретниче? — рече кнез и гурну торбу ногом.</p> <p>— Вала, све жут дукат, мека |
осподару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја послујем књигом, а ти сабљом.</p> <p>Мил |
је то било и прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти више нема.{S} Твоје место заузео је Милош |
оји се сада тамо налазите, онда је то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.< |
били су тешки.{S} Мелентије рече да би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао искрено и од |
а убиство убиством покају...{S} Тада би и он сам могао пасти од подмукле убилачке руке.</p> <p> |
тао по сјају и љепоти својој.{S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богати двори |
е с људима састане и поразговори шта би и како би ваљало предузети, па после може и Милошу јави |
ло у додир са српском војском, Ђорђе би и над тим покрајинским војскама постајао врховни вожд.< |
е код самога двора руског.{S} Ако не би и казали одлучно, опет би се по њиним одговорима могло |
није било у целој Србији човека који би и половину од овога смео креснути Карађорђу у очи.{S} Н |
.{S} Знао би тамошње прилике, а знао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од т |
а узбуђења.</p> <p>Овда онда, застао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео |
т, он тражи милост и опроштај и радо би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> < |
ме не помињи; да чује префект обесио би и мене и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} А отуд из Србије г |
небесу.{S} Па ипак оштро око опазило би и кроз овај згуснут мрак, како кроз пусту пољану, као ц |
војсковођу као што је Ђорђе, јамачно би и они устали на оружје“. — рекао је Ипсиланти једном пр |
цао по две три узастопце.{S} Јамачно би и у окршају тражио да ти непријатељ прво пружи главу, д |
а и сувише добро разуме, више но што би и требало — мислио је Марашлија, не скидајући погледа с |
ао од најгоре Туркуше.</p> <p>Драгић би и даље говорио да га Милош не пресече, он цикну као гуј |
Кад он за тренутак застаде, она уграби и рече:</p> <p>— Завиде!{S} Па тешто, нека завиде, Богу |
и би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима, само да је некога начина да се оде.</p> <p>К |
састанака.{S} А што не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражит |
га да почнем“ — тако мисли Ђорђе у себи и у јуначком прегнућу, на мах заборавља све тешкоће и п |
рапаво.{S} Тако је мислио Милош у себи и опет се окрете Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га |
кучетом, да не спљискам за душу и теби и њему сад овога часа, — шкргутну опет зубима опаки Нов |
поверавати никоме другом до једино теби и богу.{S} Памти сваку реч коју ћеш вечерас чути, и ако |
у писао, а Милош је киван ходао по соби и срдито одсецао:</p> <p>— Пиши, море, и пази добро што |
сели.{S} Дуго је ходао тамо амо по соби и ћутао.{S} Овда онда завртео би главом и дубоко уздахн |
а га извести да је г. митрополит у соби и да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе — пробу |
оде наше.</p> <p>Велики ратници у борби и јуначком окршају, они су се претварали у вредне, штед |
ађорђе, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и наговору?{S} Тако убиство бацало б |
страшљиво <pb n="188" /> двоумљење губи и оно што је већ готово било у рукама.{S} Смелост и усп |
тога покрета, а сви балкански родољуби и мање војводе били су готови да признаду његову врховн |
уби је, мету је на чело, опет је пољуби и понови тако три пут узастопце; најзад је разви и узе |
Петру пиштоље Цукић га загрли и пољуби и додаде:</p> <p>— Других сведока нема, али пред Богом |
чио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете у народ, а Милош дознао |
авиште.{S} Вујица се нешто много забави и Карађорђу је то почело бивати сумњиво с тога увече, к |
а је Карађорђева породица била у љубави и пријатељству, те су се с тога чешће походили и једни |
све.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам јави и позове га, да се споразуму и договоре шта може, а шта |
итује, а после опет ради о својој глави и што он хоће.</p> <p>Она још не бејаше свршила, али је |
о новој борби, о новим победама, слави и успесима <pb n="151" /> и цела њина душа била је пуна |
се на све стране у страховитој ломњави и пуцању.{S} Карађорђе упусти златан крст, који је све |
мо ништа <pb n="165" /> више.{S} Остави и ти на миру Милоша и Србију, па се тебе нико неће ни с |
из један брдељак, Карађорђе се заустави и показа Науму руком ка Паланци.{S} Одатле се лепо виде |
авидљивци, сви би хтели да буду књажеви и господари!{S} Штета, што нема негде у свету какве цар |
висину на којој су седели стари цареви и краљеви српски.{S} Зашто нисам погинуо на тој висини, |
и како кости шкргутнуше; рука се преви и намести се згодно поред тела.</p> <p>„Тако, сад је до |
еж ће остарити, синови ће постати оцеви и оцеви ће сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов |
S} Уз тако расположење, позиви Милошеви и његова уверавања, како га народ чека раширених руку, |
ро.{S} Нарочито кад се у говору одушеви и занесе, његова два сјајна ока сијала су као два црна |
тако три пут узастопце; најзад је разви и узе читати.</p> <p>То је била као нека пресуда против |
6" /> <p>И доиста баба Јана одавно живи и много, много памти!{S} Она је као кроз сан памтила, к |
прам паша и везира, били су тако учтиви и пажљиви, да су им обично сами слали у писму из Царигр |
и снег!{S} Да је њима да су сви кнезови и на моме месту — ето ту је њима мука!</p> <p>Кнез је г |
ет тих разговора били су српски послови и ново стање у Србији.</p> <p>Како се Карађорђе недавно |
ћеш право.{S} А наши заједнички послови и разговори остали су још пре шест година тамо у Србији |
итељи српски; <pb n="223" /> да друмови и поља српска опет буду безбедни и сигурни, да не мора |
од Турака, може јурнути као стршљенови и премлатити гдегод и Црнога и његове људе.{S} Нећу пос |
знао шта да чини, али лупање се понови и Милош опсова лупача веома ружно.{S} Познаде по лупању |
и за Турке постао страховито место крви и ужаса, како је он, Милош, био љут и киван, да се у та |
тиоци и гости.{S} То су махом били први и главни пријатељи кнежеви; угледне старешине, с којима |
, дотле модерни народи хоће да су благи и с оним, кога убијају, кога уклањају из друштва као шт |
практичном животу то исто начело многи и многи вршили куд и камо пре језуита.</p> <p>Језуите с |
шног краја у Савамали, дешавао се други и друкчији призор.{S} Крај огњишта, на коме је буктала |
ица.{S} Ти рачунаш како су радили други и како би требало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј М |
срећа избегне, смишљен је сад био други и друкчији план.{S} Покрет је требао да пође од Влашке |
к врбовина па да се на пролеће подмлади и да на одсеченом врату избију нови младари, већ кад се |
е ту десили, да их упита шта да се ради и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био начисто шта |
х је исто тако интересовало шта се ради и код других балканских народа.{S} Особито су симпатиса |
јица утврдо мислио како се све ово ради и спрема са знањем царева.</p> <p>То је била политика К |
а српског, а Милош да то богато награди и позлати.</p> <p>За Марашлију, сем богатих дарова од М |
јица ћемо изаћи пред онога што све види и све зна, и обојица ћемо тужити крвавога Милоша, јер о |
вну играчицу; сем ње нико ништа не види и нико ништа не чује.</p> <pb n="50" /> <p>Али, она ево |
даљну даљину у којој као да нешто види и откуда као да <pb n="71" /> нешто чује.{S} Па би онда |
ражи у овој гробници нашој, да нас види и да нам рекне последње збогом.{S} Кад твоји топли зрац |
етина нагрну са свију страна да их види и ваздух се напуни вике и жагора.{S} Неколико гласова д |
тава поколења, која су рођена у слободи и провела детињство у славним данима јуначке борбе, ваљ |
у таквој прилици сам честити везир води и бригу и одговорност зато.</p> <pb n="193" /> <p>На ов |
ила толико безумна да се за њима поводи и да се буни, чиме би покварила сав свој садашњи рахатл |
.</p> <p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убр |
мим монолозима, а она се с нова пробуди и понова налети на њега с новим сумњама и прекорима.</p |
на.</p> <p>У том тренутку он се пробуди и рече:</p> <p>— Ух, децо, какав сан усних!</p> <milest |
ида, а горе на миндеру седи око 50 људи и ћутећки срчу своје наргиле.</p> <p>Патос је сав застр |
ајине; који су заповедали хиљадама људи и претурили преко својих руку сваке године хиљаде и хиљ |
о се у сигурна боравишта.</p> <p>И људи и животиње потражили су склоништа од ове свирепе и неми |
— За бога, куме, што ће ти оволики људи и цела тевабија!?{S} Та ти си кренуо гдегод си кога има |
ица.</p> <pb n="54" /> <p>— Виђени људи и друштво Милошево! — рече један.</p> <p>— Знадем их об |
ску.{S} Беже и толики други виђени људи и јунаци, па не може бити никакве срамоте ни за тебе шт |
ом стрељао је око себе — та, болан људи и браћо моја, помислите, шта ви од мени тражите!{S} Да |
указа се црна гомилица од неколико људи и упути се ономе месту, где се заустављала скела што пр |
вега истакло се десетак угледнијих људи и првака народних, па и то крв и нож, да се искољу међу |
ментом, с великом гомилом оружаних људи и момака својих, што Карађорђу одмах паде у очи и не би |
мо ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{S} Њима, тим људима, том свету, народу је он |
је била за њега самог велика, те понуди и бабу.{S} А њих ево овде — чује се сито како лупа!</p> |
ако се когод нађе да овако исто понуди и даде главу Милошеву, како он данас даје туђе, па се и |
на узбуђења.</p> <p>Петар раздрљи груди и стаде пред Цукића.</p> <p>Цукић је стајао пред њим с |
е, што се као оштро жељезо заби у груди и дочепа га за само <pb n="133" /> срце, те се чисто ст |
од свију, и дали му власт да свима суди и заповеда!{S} Ако ће Милош вршити све што београдски в |
казах да је недеља, он се веома зачуди и после кратка ћутања додаде:</p> <p>— Дакле, трећи дан |
ти и сачувати досад, кад је био и млађи и невештији, да ако умедне и сада, кад је већ глава обе |
а ко зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да убиство убиством покају...{S} Тада би и |
ву српску депутацију, он је сам потражи и тако се састану у једном удаљеном крају Петрограда, у |
тешка стопала још неће моћи да разгази и утре траг овоме злочину.{S} Кроз педесет пуних година |
о познати како облак за облаком наилази и силази с висока чела старчева, према обрту разговора |
уци се унутра!</p> <p>Анта се пренерази и хтеде нешто рећи.</p> <p>— Унутра се вуци! — викну Ни |
се чињаше као да још седи с њим у одаји и још топло разговарају.</p> <p>Ђорђе засео у врху на м |
мало по мало он постаје господар и раји и Турцима...</p> <p>— Да не да Алах! — чу се с неколико |
јводе; да их окриви за ровења по Србији и изради да их прогнају кудгод у дубину Русије.{S} Кад |
лошу колико могу.{S} То је помоћ Србији и оном јадном народу.{S} Зато се љутим на тебе, господа |
оји, познавао готово сва места у Србији и знао у главу све угледније људе у сваком крају.{S} Пр |
и агенти, који подбадају народ у Србији и распирују неред и немир.{S} Све те каламутње од тебе |
ели сви већи достојници турски у Србији и где је турско госпоство још било у пуној власти.{S} О |
ак његов, да не би што замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе сад и погледао на Добрњ |
мо што је пред њима Милош био ћутљивији и скривенији но пред својим попом.{S} Управо, оставио и |
ошто је прво сам дуго ходао по оџаклији и редом један за другим мерио и оцењивао факт за фактом |
могли опстати само људи мекши, мирнији и погоднији, да се прилагоде потребама круте турске вла |
рухо овештало и подерало се, сиротнији и простији, носили су се како је ко могао и имао; само |
сма разним српским војводама у Румунији и Русији.</p> <p>Тај човек имао је сад да изврши нарочи |
/p> <p>Призор је постајао све страшнији и ужаснији.{S} Она црна тмуша као да је гутала небо и з |
љене страже, нарочито на главној капији и унаоколо око велике куће.{S} На самом уласку у кућу с |
отимаће се о власт, ко да буде старији и ко да заповеда међу њима.{S} Инаџије су до зла бога и |
евет година радили најбољи, најхрабрији и најплеменитији синови целога једног племенитог и јуна |
хетериста радио је у Молдавској, Русији и Влашкој да припреме земљиште за устанак.{S} Радили су |
ских емиграната <pb n="149" /> у Русији и њиних пријатеља, рођака и познаника, који су остали у |
борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Русији и Румунији појавила српска емиграција, после несретне 1 |
па ту да га чека, јер су ту склонитији и за разговор и за састанак и за све.{S} Но како је у п |
ност, он је обично бивао све набуситији и краћи у разговору.{S} Сад је било све другчије; видел |
ц изјутра, он се упути табачкој чаршији и сврати у механу некога Живка Лужичанина, где се одмор |
јизи приведоше коње, гомила се раздвоји и великаши окретоше у тврђаву.</p> <p>Док се све ово де |
који Турке не познају, или шерети, који и сами не верују у оно што причају.{S} Турци су <pb n=" |
брижљиво је ослушкивао сваки дах, сваки и најмањи шум, што је долазио из колибе.</p> <p>Тако је |
Србију од Турака.{S} Па како тај велики и свети посао нико не може повести тако успешно и срећн |
говор, особито кад говори нешто својски и од срца или кад је веома љут.</note> <note xml:id="SR |
кнез Милош обично звао кад је истински и срдачно расположен према њему, и кад му више не говор |
орицао, тврдећи да су то душмани српски и да би највећу услугу учинили земљи да изаберу најдубљ |
ада Карађорђе извади златан дукат руски и даде га Стојадину да набави што треба за јело.{S} Још |
је и Мелентије Никшић, владика шабачки и то опет лане (1816.), наскоро за Молером.</p> <p>Кад |
ним оком пазила, да разни српски, грчки и арбанаски емигранти, којих је тада било у Русији, не |
је задрхтао горди Стамбол, погибе мучки и крвнички убијен на спавању, од рођене српске руке, по |
ја Милошу на путу, те хоће овако мучки и нечовешки да ми сече главу ноћу у планини? — упита Цу |
авнике и оба румунска господара, влашки и молдавски.{S} У скупу се говорило махом грчки.{S} Кар |
>— Није питање хоћемо ли, већ можемо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што знаш.</p> <p>— Што |
/p> <p>— Слободно ме гледај, кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ клањао и турску веру ве |
, изаћи ће на глас као добар јунак, али и као великодушан човек, што уз јунаштво тако лепо прис |
ко га нешто цареви силом натуре!{S} Али и онда не знам како би прошао од народа!{S} Не зна наро |
ече Крага тужно, и убриса очи...{S} Али и не маримо што се сиротује; на неки довлет нисмо ни на |
су им варнице сипале из копита.{S} Али и то је мало помогло.{S} Светина се за тренутак разгрне |
но одговарао за резултат потере.{S} Али и ако је потера била веома оштра и трајала пуна три дан |
сад као момак код кнеза Вујице.{S} Али и њега, Станимира, кнез је почешће употребљавао, особит |
ум је као брат, као и рођени отац — али и рођени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој при |
кну косу с чела и настави:</p> <p>— Али и томе ће доћи крај.{S} Овако не може дуго <pb n="236" |
у далеку, незнану даљину...</p> <p>Али и у тој заносној даљини она је налазила само оно што је |
а тако оставе док не издане.</p> <p>Али и Турци су правили неку разлику при извршивању смртне к |
итаве породице.{S} Прстом су показивали и говорили: „ево, ову је кућу Карађорђе ископао!“ Да би |
тишавао они су се све већма распаљивали и свака његова помирљива реч изазивала је код обе стран |
ће Србије, Грци су веома много полагали и с тога, што је Србија словенска земља.{S} Она је коли |
вник <pb n="100" /> се приметно разгали и чисто се обрадова кад чу реч „попо“ којом га је кнез |
р им се све чини, да су раји много дали и попустили.</p> <p>Било је и оштрих говора, а пало је |
n="300" /> дуго и тако жудно погледали и ишчекивали је.{S} Као приде, уз њу је ишла и глава На |
ле и опет рече, да он Карађорђа не жали и чисто се чудио што га Милош толико напада.</p> <pb n= |
ми који смо остали овде и све издржали и очували душу овоме народу, ми сад неваљамо!{S} И сад |
ејаше довео Вујица.{S} Једни су стајали и укочено бленули, док су други по колиби шњурали и пре |
ре неколико дана на њега највише викали и кривили га за најтеже злочине.</p> </div> <pb n="49" |
а и шибљацима, тако да су на конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао д |
спахијама накнаде њини десетци, пропали и неисплаћени у време буне пре две године (1815).</p> < |
бленули, док су други по колиби шњурали и претресали сваки угао.{S} Велика торба Карађорђева, с |
<pb n="105" /> <p>Турци су то омирисали и узели се спремати, да испадну у народ.{S} Од њега (Ми |
ову веселу грају и нечујно су се мешали и звуци притајених болних уздаха, и много српско око ту |
трајала борба, у коју су једном прегли и загазили; док је било наде да се нешто може извојеват |
Ако би прилике захтевале, они би могли и засебно преговарати с Турском, и на тај <pb n="169" / |
ти.{S} Хтели смо дићи буну, нисмо могли и сад треба то платити главом.{S} Да смо ми успели, пла |
то смо се за ове две године мало отргли и отресли.{S} Ако би то војске било мало, за 3—4 дана с |
д, па у том писму, између осталога вели и ово: </p> <p>„Ето сад најглавнију ствар от које је на |
ице.{S} Њин опис човека кога су превели и показивању златица које су од незнана путника добили, |
и да дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак.</p> <p>Карађорђе се захвали митрополиту и о |
тним и крвавим временима често били зли и крвави.</p> </div> <pb n="143" /> <div type="chapter" |
кући на крају Паланке, куда су им били и коњи доведени, како би одмах могли потећи у потеру, а |
ву ствар говорио другима, па ма то били и најприснији пријатељи.{S} Но после се сети, да то ниј |
већ лакше.{S} Преко људи, који су били и Милошу и Марашлији добри пријатељи (јер су од обојице |
една српска „депутација“.{S} Ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић Герман, к |
<p>Сем изасланика из Србије ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић-Герман, љ |
, и ми смо с двапут мањом силом смрвили и развејали војску као оно кад неодољива холуја дохвати |
ио, утећи, а оставити сиротињу да цвили и пропада...{S} Тако, тако, то је најбоље.{S} Домами ти |
а тако понижен и с блатом сравњен цвили и преклиње за једну једину милост и за једну једину реч |
браћа, чупајући косе своје.{S} Он цвили и моли целу васељену да му опрости, да прими његово пок |
тељству, те су се с тога чешће походили и једни другима у госте долазили.</p> <pb n="146" /> <p |
оја, док су све те појединости утврдили и уговорили.</p> <p>Најтеже је било то, што се на Карађ |
Њини плахи коњи на махове су се срдили и тако подигравали да су им варнице сипале из копита.{S |
је настао смак света, да су се удружили и узбунили сви елементи природни, сложни да здробе земљ |
око великих огњева.{S} Неки су одлазили и долазили, неки су прегледали оружје, неки се спремали |
их, угаслих зрака.{S} Сутон као да мили и силази полако с околних брежуљака на којима се црне ш |
аласи, разлише по целој огромној гомили и радосна граја, узвици и пљескање испунише ваздух.</p> |
е било и таких који су га високо ценили и поштовали.</p> <p>Али ни један од њих није сад говори |
клели су нас прваке што смо се склонили и утекли.{S} Њима се чинило да би им било лакше да смо |
ше ракију.{S} Кад су се добро поднапили и коње мало одморили кретоше даље, уз песму и грају, го |
литу на вечеру, и ту се бејаху искупили и остали угледнији чланови српске кишињевске колоније.{ |
а једном тако <hi>лолски</hi> преварили и упропастили!{S} Зар они утекли, па сад они добри, а м |
и решен.</p> <p>Пошто су се разговорили и обавестили о новцу и шта с њим ваља чинити, Врљо прим |
накит душевни, а код оних што су у сили и власти милосрђе је дужност и обавеза која истиче из в |
рлу Јовановом, ту су се мало прихватили и дуго се разговарали.{S} После подне кренули су се за |
е пара, људи су се с побожношћу крстили и престрављено шапутали:{S} То јауче несретни Никола.</ |
га са Турцима завадили, па га напустили и у свет утекли.{S} С тога само за њима нити би ко поша |
ујати свет?...</p> <p>Дуго су се мучили и стало их је крвава зноја, док су све те појединости у |
да Никшића убије.</p> <p>Сад су свршили и кнез Сима, Павле Цукић и Драгић, и тако су прилично п |
гацине и читаве крајеве вароши порушили и попалили.</p> <p>О аустријској двадесетогодишњој окуп |
ремања, како је догађаји не би претекли и изненадили.</p> <p>Једно од најкрупнијих питања, било |
арно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем стекли и извојевали — бог да га прости!“ — Ето, то је једино, |
ом дахнути; они су и ове будале подболи и навукли их, да сада својим лудим главурдама плаћају н |
ичању и казивању других, научио да воли и поштује Србију; да жуди за њом и да је сматра као дру |
тих речи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутарње ро |
пружајући Петру пиштоље Цукић га загрли и пољуби и додаде:</p> <p>— Других сведока нема, али пр |
Карађорђе се чешће губио у далеке мисли и у прошлости и у будућности, а Наум га није хтео трзат |
целе те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји Милошеви, стиснути у тесне међе једнога срца |
ко је још и Милош носилац његових мисли и надежда.{S} Милош је удворица турска и сутра ће прода |
на мах отргао од личних и горких мисли и привиђења, што су га до мало час трзала.</p> <p>Овај |
</p> <p>— Сам!? — књаз се нешто замисли и неколико пута крочи доле горе по кући — Сам! а је ли |
ишљало и на најгоре, па су се побринули и за тај случај.{S} И ако се веровало Карађорђу, поред |
ли!{S} Ево и сад смо на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али послушај јед |
и су <pb n="160" /> све добили на сабљи и на сабљи ће једино и изгубити.{S} На леп начин не дај |
ле дубоке ране, које су јој и пријатељи и непријатељи хотимице и нехотице наносили.{S} Мило би |
хучним ветровима, он дрско враћа земљи и небесима натраг проклетство које му они шаљу.{S} Он п |
елим ни ја оставити кости у туђој земљи и уздам се у бога да се једном опет повратим у Србију.{ |
грдном муком увео је мало реда у земљи и колико толико зауздао Турке.{S} То сад треба чувати.{ |
војој!{S} Због тебе потресће се у земљи и моје труле кости.{S} Какав грех, какав тешки грех!... |
бије ове смутње и Турке мало одобровољи и охрабри.</p> <p>Тако у последње време, услед ових сму |
ају прво своју корист и волели су да ми и пропаднемо само да не одемо Шваби или Французу у друш |
— Ништа ме немојте више молити, нити ми и једне о томе говорити.{S} Што не може бити, не може.{ |
ти да се уклоним из земље.{S} Чак су ми и то износили да ће тиме бити учињена велика олакшица н |
ље непријатељске, да је најпосле у тами и незнању одруби братска секира“.{S} То је казивао и сл |
ца, згледаше се и за дуго остадоше неми и зачуђени.</p> <p>Последње речи Милошеве учинили су на |
но нагласи, и он ће већ умети да спреми и изведе све што треба.</p> <p>Најзад, додаће и то, как |
десно, по угловима, прострти су ћилими и сиџадета, на којима седе у гомилици по 7—8 и по десет |
„вожда,“ кмет Стојадин ипак се преломи и одведе Ђорђа и Наума, те их склони у свој подрум, у с |
а.{S} И тако, куме Вујица, добро разуми и знај:{S} Карађорђева глава или твоја; и на то ти се к |
ховник се маши за велики, лепо изрезани и у сребро оковани дрвени крст, који му је висио о врат |
ако би народ нагињао више мојој страни и желео да овако остане, како сам ја отпочео.{S} За тај |
а јада, особито како су Турци сад кивни и срдити на све нас, што смо се за ове две године мало |
цима, тако да су на конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао да накнади |
ста шљивика.</p> <p>— Овде сте безбедни и склоњени; будите као у својој кући, па и ако је дом с |
румови и поља српска опет буду безбедни и сигурни, да не мора стрепити за главу и част своју ко |
ко да су на конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао да накнади што је |
оследње године истакао као вођа народни и који је сад јавно носио титулу и потписивао се: „Врхо |
крвављена погледа.{S} Сви добро одевени и добро наоружани, те се на први поглед могло познати д |
охитају румунској граници.{S} Маврогени и Красис нису их пратили узастопце, али су се једнако н |
ени Влах.</p> <p>По распореду Маврогени и Наум имали су да иду напред тако, како ће за једно по |
ли се на обојици опажало да су узбуђени и сметени.{S} Окретали су се тамо амо и по 2—3 пута узи |
авашем, но после се преда, смири, ожени и изроди децу.{S} Најстарији син Станимиров служио је с |
у на ме потеру, која би досадила и мени и овоме народу.</p> <p>Вујица се правдао.{S} Момке је п |
па је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде је Милош мислио на кнеза Симу, кога је хт |
лике перчине, као код жена, па сплетени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је онда био друкчије об |
?{S} Гдје су на далеко чувени безистени и пазари биоградски, у које се стицала најљепша и најск |
и спремни коњи, а неки су били смештени и по околним стајама.</p> <p>На више места биле су пост |
, упре у таванске шашовце свој замућени и укочени поглед.</p> <p>А они усијани челични шиљци, о |
одјекну јасно ту у непосредној близини и неустрашиви Карађорђе осети како му срце заигра у гру |
гледа у Карађорђу оно, што је у истини и био — јунака и родољуба.{S} Па пошто је и сам имао од |
јави за свој долазак.{S} Тада, у љутини и страху за свој положај, Милош би био кадар да учини с |
а, на једном ће из мрака изнићи злочини и с крунисане главе спашће сјајна круна и разбојнички н |
пријатеља и да њих припита шта да учини и на што да се реши.</p> <p>Ствар је била у овоме: — По |
х неко остраг прошапута Драгићу: клекни и моли за милост!{S} Можда ће ти и опростити!...</p> <p |
ој царевини сви буду срећни и задовољни и да уживају сваки рахатлук, који им је милостиви цар п |
а не убије Карађорђа, онда да ударе они и да убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку они |
балканских родољуба, с тога су сви они и били у живом додиру и међусобном мешању.{S} Нарочито |
ем кримскијех канова?{S} Гдје су осиони и пребогати Турци Биоградци, који су некада до Стамбола |
е да им он сече главе, но да их заклони и одговори пред силним и обесним Турцима.{S} Зло ради М |
ишћанског и зар опет крст да се поклони и падне пред остророгим, шиљатим, страшним полумесецом, |
речи Марашлине Милош се дубоко поклони и прозбори:</p> <p>— Голема хвала светлом везиру на вел |
з био, као и што је, место да се склони и ћути, још он, он нешто виче и јада се.{S} Да видите с |
ку и уклони је на страну.{S} Сад уклони и другу и пред њим се направи поширак отвор тако, да је |
овде онде по угловима креветски наслони и округла, од јастука удешена седишта, где се лепо даје |
шило на Калимегдану.</p> <p>Такав бурни и тужни дан освануо је 9 марта 1817. год. Још од ранога |
нуо у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и Новопазарском округу још и пре тога) и светио се Турц |
еговој големој царевини сви буду срећни и задовољни и да уживају сваки рахатлук, који им је мил |
довуд подбадам народ тамошњи да се буни и на оружје диже.</p> <p>„За састанке ја незнам, шта би |
несвест и таму!...</p> <p>А они страшни и ужасни гласови све јаче и јаче одјекују и ломе се око |
..{S} А, јабогме да памтиш онај страшни и крвави тренутак на Љубићу кад оно полете ти и диже Ра |
к наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, ама он <pb n="59" /> |
и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и неми светом ходили, ако те не смакнемо пре, но што на |
после трчи за царевима по целој Европи и обијај прагове код свију дворова, па ништа и ништа!{S |
то доба имала пуне шаке посла у Европи и брижљиво избегавала да не дође у сукоб с Турском, што |
коалиције, водила је прву реч у Европи и руски цар држао је управо у својој руци судбину европ |
а, па сад или пови грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку |
ке политике, већ ко њега једном превари и упропасти, он хоће да убије.</p> <p>И ако се усиљавао |
секира! „Ето, како ме и Драгић превари и издаде!{S} Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао |
{S} Потресен и срдит он измахну и удари и по други пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се чу изра |
ји се на великим летњим припекама спари и сасуши, те цело поље изгледа као опаљено.{S} По томе |
н по срцу своме никад не може да одобри и да се сложи с оштрим мерама које су политици често не |
о какав огроман лонац, у коме кипи, ври и пресипа се, док сутра дан опет све не умукне и опет н |
, јер је осећао како га тај говор ведри и разгаљује.</p> <p>— Говори море — климну главом Милош |
шума и гудура поврате одбегли калуђери и учитељи српски; <pb n="223" /> да друмови и поља српс |
арађорђе је тада имао две старије кћери и два млађа сина.{S} Женске су биле удате и то Стаменка |
" /> праведна, јер је ево умео да умири и одржи у реду једну непокорну, бунтовну покрајину, кој |
из Русије и Влашке лете у Србију курири и тајни агенти, који подбадају народ у Србији и распиру |
а се Ђорђе нешто двоуми, као да се бори и ломи.{S} Најзад се реши и проговори.</p> <p>— Можда н |
лио да је Карађорђе дошао да њега обори и да против њега ради, кад се ето крије и није хтео одм |
д све то?{S} Гдје су данас богати двори и сјајни биоградски турски теферичи?{S} Гдје су оне рај |
ну.{S} Него вожд је рад да се разговори и споразуме с њим — Милошем, па, ако не може бити, онда |
а био одушевљен да се борба опет отвори и да се срећа поново окуша, па шта бог да.</p> <p>— Ја |
/p> <p>— Ради част — рече он. — Тако си и ти пре десетак година почастио кума свога.</p> <p>Вуј |
кнез нестрпљиво.</p> <p>— Па јамачно си и сам слушао, господару!...{S} Ова оволика убиства!{S} |
м шеретлуцима да га измолиш, као што си и лане измолио онога пса, па је си л’ видео чиме је пла |
лавом и малом својим останеш као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност нашу ук |
ану и разговоре.{S} Док се све то удеси и Карађорђе ће имати времена да се састане и са другим |
рвављен поглед, а свака длака и на коси и у брковима, усправи му се.{S} Он је изгледао ужасан.< |
ље.</p> <p>— Оружан је, господару; носи и дугу пушку.</p> <p>— Па шта је тражио, да га тако пус |
ом.</p> <pb n="311" /> <p>— А ти?{S} Ти и не окуси — примети Вујица.</p> <p>— Ја нећу ни окушат |
ви тренутак на Љубићу кад оно полете ти и диже Ракетин разбијени добош, и узе у њега добовати д |
<p>— Онда седите па веслајте, идите ти и Стеван — нареди кнез Максим.</p> <p>Требао је читав с |
данашњем тешком стању, и баш да сте ти и Добрњац најбољи пријатељи, он би морао овако исто рад |
клекни и моли за милост!{S} Можда ће ти и опростити!...</p> <pb n="88" /> <p>Да га је гуја упеч |
ујевац господару.</p> <p>— Ама среће ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам |
згубио милост падишину.{S} Јер велим ти и опет, воља је великога падише да свак ужива овај царс |
што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност нашу указати.{S} Твоје је да дјело сврш |
ђенога брата мога.{S} Али пре но што ти и једну прословим о томе, хоћу да ми се закунеш часним |
мо, да се послови морају брзо отаљавати и да он не може сваки час зивкати скупштину.</p> <p>Но |
између осталога, почињу га окривљавати и за убиство Карађорђево.</p> <p>Тада је он почео наваљ |
да и брани, он узе нападати, оптуживати и уједати као бесно псето!...{S} Запињу им за очи Милош |
нови Јеладе још оклевати, још очекивати и шта могу друго ишчекивати сем срамоте за се, а робств |
е буде ли успеха, нико ми неће веровати и рећи ће: „хтео је али није могао“.{S} Ето, зато чинић |
како се с Турцима више не може мировати и ту, најдаље овога лета, тиква мора пући, него да се з |
није ни он дете.{S} Кад се умео чувати и сачувати досад, кад је био и млађи и невештији, да ак |
ку као оно кад неодољива холуја дохвати и разнесе стог сламе.</p> <p>— Десет година ратовања ја |
сније убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдегод склони док се ствар не би развидела, он то ник |
ћете ме оптуживати, а ја ћу се правдати и бранити.{S} Види се, колико знате, куда сте и како ст |
ш је удворица турска и сутра ће продати и земљу и народ и што год хоћеш за један реп турски.<re |
ги се испод руке потајно почињу оружати и дошаптавати.{S} У опште, кроз народ прохуји нека уста |
{S} А она звер, Младен, хтеде ме везати и назва ме усред скупштине, рутавим „псом“, само стога |
мена тешка и опасна, човек мора презати и од сенке своје, с тога се ни ја не смем поверавати ни |
будућности, а Наум га није хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда онда и проговорила по која |
пошто је од свега најгоре било остајати и даље у неизвесности.</p> <p>Пошто је прво сам дуго хо |
е, који ће ме чак амо по Русији пањкати и срамотити.{S} Ето ти, војводо Петре, за цело би могао |
одруби глава.</p> <p>Сподбише га џелати и хтедоше га наместити исто онако како је био намештен |
јасеничке, који су му били тако познати и тако мили.{S} Он је ишчекивао какве ће гласе Вујица д |
у своме, већ су то били прави Цинцинати и по величини душе и срца свога.</p> <p>Зато се и могло |
упањ, да несрећник поче на глас стењати и кукати.{S} И он је заиста викнуо, викнуо је што га гр |
та не говори.</p> <p>Дете се брзо врати и Драгић одмах поче копати раку, а синчић му је помагао |
т.{S} Али видећи га, не хтеде га дирати и обадва пута полако се повуче.</p> <p>Наједаред Карађо |
може зауставити.{S} С тога треба хитати и без одлагања свршавати што је потребно.</p> <p>У оста |
арод на Турке, а за њим ће одмах устати и друге хришћанске поглавице на Балкану.{S} Него вожд ј |
снага и господарство тек почело јачати и снажити се.</p> <p>Као деца природе, Турци су узимали |
мах га почне гледати попреко, сумњичати и уцењивати.{S} Много и муке и трошка кошта народ, док |
но време, кад је највише требало трчати и радити, он је био чисто као узет.{S} Ни онај човек ни |
ст и послушност, а он њима да ће живети и умрети за велико скупоцено дело народно које је с пов |
еоградски одакле се згодно могла видети и из тврђаве и из вароши.</p> <p>Пошто се тако ослободи |
напасти.{S} Кнез Сима по угледу, памети и речитости својој; Цукић и Драгић по јунаштву и смелој |
т не ваља, кад све ради о својој памети и никога другога неће ни за што да послуша.{S} Како ми |
ању на стотине начина превртао у памети и ноћу о њој сањао.{S} То је била мисао како да пређе у |
ај општи покрет, те би га могли пренети и амо преко Дунава на српску рају.</p> <p>Везир махну г |
ком, а где ја скоком, ту он мора запети и рукама и ногама и зубима, јер му оде глава док оком т |
пешкеша, мој кнеже, већ ваља сам запети и подупрети својом рођеном грбачом!{S} Ово што је данас |
вита ока, оно би јамачно могло прозрети и то, како је тајанствена рука смрти већ била ударила с |
ко остало, тако је свуд, тако мора бити и код нас.{S} Ко је паметнији, онај и заповеда.{S} Ко м |
земљу бачено семе.{S} Истина, може бити и тако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, али |
од о томе, али је допуштао да може бити и каква задоцњења.{S} А можда и Карађорђе неће тако брз |
о се на народ и Милоша.{S} Тако ће бити и сад.{S} У истини пак, Милош њему плаћа за свако тако |
су кад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по овој из |
људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србији јунака |
сећаја да би осуђенике ваљало поштедити и оставити их да живе!</p> <p>Драгић диже главу и разгл |
једну челичну руку, која ће све водити и свима заповедати.{S} Такога војсковођу треба сад овде |
знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би од његове бујне главе, коју |
ати свој, но отићи у Србију, па служити и слушати горег од себе!{S} Не желим ни ја оставити кос |
и су да ће правди доста добро послужити и тако просте справе, као што су колац и ченгели, и да |
људи мека срца, који неће мрава згазити и зликовци, који би заклали човека као пиле; мудраца, к |
у мислима радовао се како ће овеселити и Вујицу и Карађорђа, кад им донесе овако веселе гласе |
ста мегдана, где би се могло задовољити и његово необуздано властољубље.{S} Овако, ако удари у |
ћу, где су се деца већ почела мешкољити и будити се.</p> </div> <pb n="227" /> <div type="chapt |
да кад је ваљало каквога Србина казнити и одсећи му главу, што се обично вршило на Калимегдану. |
му и <pb n="269" /> како му ваља чинити и најстрожије му заповедио да се без главе Црнога Ђорђа |
тије рече да би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао искрено и од срца.{S} Ово одобравање |
реке нужде увек се могу на њу наслонити и спасти.</p> <p>Међутим, грчки утицај у ове две подуна |
народ, па ће се после лако и протурити и поверовати, да су га убили сами људи из народа, који |
буде напредка, он ће доцније прихватити и Руси ће рећи: то наша мука и тековина и јесте.{S} Заг |
ко залутам кудгод подаље, могу свратити и код Чолак-Анте на преноћиште.{S} С тога ако ја и не д |
, крваво срце његово, и поче га гњечити и чупати.</p> <p>Неодољиви бол обузе Милоша и он је осе |
илоша, јер је њиме згодно могао плашити и уцењивати Турке.{S} Карађорђе му је давао згодну прил |
слути!{S} Али како било да било, памти и кажи коме устреба то: „Ђорђе одлази у Србију да учини |
олом седео је само председник Ипсиланти и неки млад, грчки родољуб, који му је служио као секре |
зале и калаузе, ови им служе као агенти и шире по народу горње гласове, јер њима свет као домаћ |
што ће се други уздићи и доћи до власти и славе; да сам сам био тамо, не бих могао више и боље |
ђорђу као Србину и јунаку могло допасти и занети га.</p> <p>Тако се неговањем тих односа, мало |
а бира само између Карађорђеве пропасти и своје рођене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
тај облачак наједаред поче нагло расти и ширити се.{S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и |
а само широким и светлим путовима части и славе.</p> <p>Па ипак се помишљало и на најгоре, па с |
је устао да се захвали на великој части и поверењу, и одмах ту спремљено је и све остало што тр |
а хвала светлом везиру на великој части и големом поверењу, које ми се указује, кад ми се стављ |
ене, кабадахије су очекивале даље вести и новости из Плане.</p> <p>Међутим, Лисовић стиже у Сме |
њу, од рођене српске руке, по заповести и угодби два рођена кума своја.</p> <milestone unit="su |
иди се да и смрт има неке примамљивости и да проливање људске крви изазива некакво чудно дражењ |
каза их гомили.{S} Бурни узвици радости и одобравања разлегаше се на све стране.{S} Али у ову в |
{S} Ако у Милоша неће бити више милости и праштања, но код обичних људи, онда што су га учинили |
ешће губио у далеке мисли и у прошлости и у будућности, а Наум га није хтео трзати и ометати.{S |
де, који мало мари за крваве свечаности и пировања, зачињена људском крвљу.{S} Он је волео мира |
њених нестаде оне самртничке укочености и лице доби строг али жив и симпатичан израз.</p> <p>Ка |
и је спас од многих штетних случајности и изненађења.</p> <p>Ђорђев говор дочекан је с одобрава |
се по земљи ничице, трипут се прекрсти и трипут пољуби земљу, шапућући полугласно:</p> <p>— „С |
е, Милош вешто, онако као узгред, пусти и то, како је нешто начуо да је Црни Ђорђе намеран да с |
јастук да седне.{S} Духовник се спусти и узе се вајкати што се до сад задржао.</p> <p>— Узели |
еним рукама узе га молити да се не љути и да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} Најзад, кнез ј |
иво и несигурно, ми ћемо добро стегнути и чувати оно што имамо, а њега ћемо пустити нека окуша |
не треба.{S} Надао се, даће се тргнути и освестити, али они су ове године потерали још и црње. |
крену!{S} Таман ће тако најбрже кренути и народ на устанак, и нагнати га да се одмеће у хајдуке |
и то ублажено, па ипак се везир намршти и рече зловољно, да он ту не тражи ништа за себе, већ м |
На једаред бабино лице силно се натушти и помрачи, као да се некакав тежак облак душевни сави п |
бесилнија, а Турству су скути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Б |
исли земљу, цео народ није могао избећи и одселити се, и они што су остали да подносе најстрашн |
расти и ширити се.{S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, |
ка.</p> <p>Тај човек био је тада и већи и славнији, и заслужнији, и јуначнији од њега.{S} То је |
ширити се.{S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, као оно |
ш се удвара Турцима!{S} То је лако рећи и осудити, ама да видим какви би ми морали бити сами, д |
сам гледао на то што ће се други уздићи и доћи до власти и славе; да сам сам био тамо, не бих м |
а се ништа не брине и да ће сутра стићи и сам господар Вујица и све ће бити добро.</p> <p>То Ђо |
да одеш на крај света, она ће те стићи и наћи...{S} Тешко теби!...{S} Свака капља ове крви пре |
а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрема Милоша да га пријатељски дочека.</p> <p>— Шт |
а тада друге подбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу први напред, као што сам и досад увек <pb n=" |
<p>— Што га домамљивати кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда како једнако поручује и распитуј |
њи врховни вожд намерава сам лично доћи и упасти у Србију, што би изазвало грдан метеж и неред. |
гова, где су провели близу до пола ноћи и овде је Карађорђе и преноћио с Наумом.</p> <p>Ту у ра |
, ипак Ђорђе је знао куда му ваља проћи и где може свратити.</p> <p>Дошав у Пожаревац изјутра, |
успех.{S} Још је ваљало у то коло увући и Србију, па би план био остварен.{S} Међутим, док се з |
његовом чељади, у његовој рођеној кући и заједно с кућом, жива спржити, ако се ма где пожали.< |
гом.</p> <p>Он упита има ли кога у кући и кад му жена рече да нема никога сем деце, он се упути |
није било другог излаза.</p> <p>Хућући и уздишући, Милош се растаде са својим доглавницима и р |
ласови о доласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припр |
ересовали за догађаје у Шумадији прваци и угледније војводе, које је љуће но друге тиштала сада |
ешто закопитило, сад су сви они мудраци и паметници, и сви би хтели да су на Милошевом месту.{S |
аљине зачуше се тешки стражарски кораци и звека тамничких кључева.{S} Оба сужника стадоше ослуш |
на томе писму; а после неколико месеци и сам је пао од убилачке руке Марка Штитарца, кога је к |
огромној гомили и радосна граја, узвици и пљескање испунише ваздух.</p> <p>Везиров заступник бе |
вади, прекрсти се, пољуби је у сечивици и закле се њоме, да кад је једном извуче никад више је |
апиткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта умео казати, он нагл |
право Смедереву да однесе писмо Вујици и да му преда усмене Милошеве поруке, па да онда заједн |
кренути.{S} Писмо ово прочитаћеш Вујици и показаћеш му га, али га давати нећеш.{S} Само ће се о |
подара, они су му сад постали савезници и другови.{S} Велики број грчких хетериста радио је у М |
егова верна жена стајала је на вратници и гледала у мрак за колима.{S} Лака тројка летела је ра |
еној руци.{S} Коска се преломи у мишици и Милош лепо чу како пуче и како кости шкргутнуше; рука |
ренуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Велику Плану на конак.</p> <pb |
али у дом кнежев, нису обични посетиоци и гости.{S} То су махом били први и главни пријатељи кн |
које деца рузуму тако исто као и старци и које се допада нежном женскињу исто као и суровим рат |
Па нека га, нек дође.{S} Таман га Турци и чекају!{S} Он мисли ово је сад као што је било пре за |
ом не може?{S} Добро је те нас се Турци и оволико прибојавају — рече Милош.</p> <p>Духовник је |
бре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, прилепили као ластавице гнездо, своје жалосн |
коју је дотле држао поклопљену на руци и упре у Петра страшан, закрвављен поглед, а свака длак |
њаст <pb n="42" /> човек с пером у руци и писао је нешто на колену, по турском хадету.</p> <p>Н |
хвала.{S} Јер нека је и највећи, најачи и најмудрији, један човек, опет не може ништа сам без д |
<p>Језик испао, али још се грчи, увлачи и опет се плази; у два маха нешто проблебета, рече нешт |
дскочи с миндера, као да га нешто упечи и пун нестрпљења, узе махати десном руком, као да неком |
овек и не могу имати две вере, две речи и две заклетве.{S} Једном сам се зарекао и то мора бити |
јући ове људе како гомилом празних речи и бацањем кривице на другога — заклањају своју рођену с |
ети у Београд.</p> <p>Вујица подиже очи и погледа Лисовића у лице.</p> <p>— Слободно ме гледај, |
Милоше, од тебе.{S} С тога отварај очи и пази шта радиш.{S} За ово две године, шућур богу, доб |
их онога тренутка задовољно склопио очи и рекао бих да умирем као најсрећнији човек на свету.</ |
својих, што Карађорђу одмах паде у очи и не би му право.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти ово |
ако трчи, свакоме би морало пасти у очи и свак би се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S |
пред Милоша, загледа му се добро у очи и рече јасно, али потресено.</p> <p>— Ако је Карађорђе |
азгонила.{S} У најбешњем трку коњ скочи и нестаде га у оној магли.</p> <p>У истом тренутку чу с |
веома тврд на зузи.</p> <p>Милош скочи и протрља шакама лице и жмирну неколико пута, као да се |
али у исти мах глава Драгићева одскочи и откотрља се за читав корак.</p> <pb n="90" /> <p>У то |
стору и вечности.</p> <p>Џелат прискочи и дочепа обадве одсечене главе.{S} Једном руком једну, |
ао да се бори и ломи.{S} Најзад се реши и проговори.</p> <p>— Можда није ред да о овим стварима |
усију, где би надзор над њима био лакши и откуда не би могли тако лако потајно изашиљати своје |
још сеђаше на слами, затвори на то уши и рече чисто очајно:</p> <p>— Полако, по Богу побратиме |
Карађорђа од српских послова и да угуши и ућутка људе, који су се у Србији појављивали као њего |
лободе била је још жива и чврста у души и срцу српске емиграције.</p> <p>Живећи тако у нади на |
је је пријешња турска сила, турски сјај и турско господство, и гдје ли наш пријашњи рахатлук?{S |
кесу.</p> <p>Свикнут на источњачки сјај и богатство Марашлија је био голем раскошник.{S} Сви ог |
свијета?{S} Јес, гдје је наш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно посрнули, и видимо се |
ити и код нас.{S} Ко је паметнији, онај и заповеда.{S} Ко му смета, треба да га уклони.{S} Зар |
био веома важан прелаз за сав тај крај и туда се водила велика трговина.</p> <p>Момак Јован из |
аумио чинити, а ево ти те прво прочитај и ово писмо господарево, које је написано у споразуму с |
/p> <p>Јест, он тражи милост и опроштај и радо би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их н |
лканских родољуба, имала највећи значај и од њеног учешћа у покрету зависио је у опште успех це |
ина Србија је тада имала највећи значај и углед.</p> <p>Пре свега, свима је још било живо у пам |
а ћеш с овим људима, молим те, послушај и ти коју њину!{S} Немој све на своју руку.{S} Нека је |
е радосно одазове тој жељи Карађорђевој и оду одмах те једну кошницу подрежу.{S} Карађорђе поје |
кад му допадоше први гласи о Цукићевој и кнез Симиној буни.</p> <p>Али кнез Милош <hi>није дао |
Карађорђе погинуо по наредби везировој и показаће изун, како је Марашлија и њему заповедао да |
— рече жена с лева.</p> <p>Пружише јој и старица прогута гутљај два.{S} То је доиста мало ожив |
ри, да преболе дубоке ране, које су јој и пријатељи и непријатељи хотимице и нехотице наносили. |
м животом и радоваће се младости својој и здрављу својем, и певаће безбрижну песму невиности, и |
му је јако дизало углед у овој великој и моћној дружини.</p> <p>Крпара је био човек врло умеша |
бернатора Стољетова тумарала по блиској и далекој околини, обигравајући све друмове и раскрсниц |
уна и у подунавским кнежевинама Влашкој и Молдавији.{S} Ту би месни командант био сам Ипсиланти |
китница, којих увек тамо има по Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их и овде који би га једва д |
етања живо су се осећали тада у Влашкој и Молдавији, где је било много грчких родољуба, који су |
мало хватали све дубљи корен у Влашкој и Молдавији.</p> <p>Грчке колоније по влашким и молдавс |
о који се од 2—3 године бавио у Влашкој и Молдавији, где је за тада била усредсређена главна ра |
урне и урнебесне ноћи у једној удаљеној и усамљеној колиби, далеко одвојеној од других сеоских |
било незгодно да о ствари овако важној и тугаљивој говори пред другима.{S} То је наскоро и Мар |
з буновна, тешка сна, сав окупан у зној и сузе, које су онако у сну обилно текле, и ако је инач |
Драгић му се надао по поруци Вујичиној и лепо га дочека.{S} Гледећи како Драгић коси Карађорђе |
олујом срце своје, после се обраћа њој и шаље јој чудне и неразговетне речи, које нико не разу |
ни, као да се на једаред нађе на пустој и дивљачкој коси, у подножју Малога Штурца, где стоје к |
вежањ хартија.{S} Он извуче један табак и прозва по њему све присутне, да се увери да ли су сви |
ма пошље дете у село да му донесе будак и узгред да замоли попа Вучка, да неизоставно дође на т |
оша; да ли му је јавио за његов долазак и шта ли је Милош одговорио.</p> <p>Њих се двојица укло |
о један прожигали су његов уморни мозак и избијали час овде, час онде.</p> <p>„...{S}Што си онд |
ало разведри лице.{S} Врљо је био дрзак и опасан хајдук, чувен на целом југозападном крају Срби |
је он бивао према приликама, час дрзак и необуздан час опет страшљив, да је и од своје сенке з |
приходе.</p> <p>Карађорђе је био мрзак и опасан Турцима, а нарочито је од њега морао зазирати |
живаљ био је тада у Београду још нејак и тек је бојажљиво почињао дизати главу.{S} Све што је |
склонитији и за разговор и за састанак и за све.{S} Но како је у петак увече тај абер дошао до |
олина, где се зачео први српски устанак и овде је Карађорђу, још из ране младости, полако расла |
авном питању, кад треба кренути устанак и кога ваља узети за вођу.</p> <p>Овај скуп био је у по |
претурио педесет, али је још био крепак и држећ, нарочито је био познат као изврстан ходац.{S} |
} Ви сте у вашу тековину гурнули угарак и спалили је.{S} Ово је Милошева мука, и док је он жив |
е и са силином, која брегове ваља, мрак и ветруштина налетеше на горостасни храст, на чијем се |
дивљачку пустињу из које куља само мрак и варварство.</p> <p>По врлетним планинама, које су нек |
де као каква роба, прате ми сваки корак и не дају ми никуд маћи. <pb n="221" /> Дали нам ово ма |
> <p>У своме говору Ђорђе је био кратак и сух, готово бих рекао набусит.{S} Но зато је опет из |
ребало искочи из своје заседе.{S} Витак и окретан као тигар, он у два три скока прилети колиби, |
а доба људи поспе, ватре се погасе, чак и пси полежу и село утоне у таму и тишину.</p> <p>Али т |
ће пропевати, кад њени први синови, чак и у туђини овако један другога предусретају.{S} Ти мене |
} Па и ако је порта одавно уништила чак и саму сенку влашко-молдавске независности, и направила |
в и уважење код свију Балканаца, па чак и код самих Турака.{S} На њу су досад гледали као на зу |
е, варати тамо простодушне људе, па чак и амо царски двор.“</p> <p>Пошто је писмо прочитано, пр |
мо ми морати да путујемо кришом, па чак и под туђим именом — примети Наум.</p> <pb n="229" /> < |
сад, кад га отуда сви позивају, па чак и кума Милош, не може га нико ни везана зауставити.</p> |
ћ био осуђен и уцењен, да је издата чак и писмена бурунтија о томе, да се као хајдук убије гдег |
од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни Вожд не зна шт |
агим духовником, и што да му помиње чак и о могућој смрти Карађорђевој.{S} Да би колико, толико |
света, и то два света који се више чак и не разуму.</p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао и то га |
ло у више прилика, где је покушаван чак и отворен бунт против Милоша.</p> <p>Из свију ових разл |
шта више тихо.{S} Но Милош је хтео чак и пред самим собом да забашури своје неумесно трзање.</ |
олан, толике људе, а сад му сметамо чак и ми овде.{S} Шта ће мислити <pb n="156" /> овде у царс |
ађорђе убијен, и тражиће у Стамболу чак и признање и накнаду зато, доказујући како је спасао ца |
n="117" /> који ми иза леђа шапућу чак и то, да је све ово моје масло, и да сам ја оне несретн |
водила у некакав мрачан, тесан собичак и показујући руком на тај ћумез, викну Анти:</p> <pb n= |
ве док не дођоше из Русије људи, трошак и заповест да се тамо кренемо.{S} То је све било по нар |
десна испаде висок космат, просед човек и упути се право пред коње и заустави их.{S} И Карађорђ |
ије и управо се сматрао као руски човек и најамник.{S} Чим би се појавио у Србији, и Турска и А |
p> <p>— Бога ми, Врљо, паметан си човек и ова ти није ни мало луда.</p> <p>— Не знам, ја ка’ та |
е ли се што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?...</p> <p>Поузданик оде и преко ноћ се врат |
брини.{S} Господар Вујица је мој човек и он ће ме склонити као рођени брат што би.{S} Него, би |
не може бити, не може.{S} Ја сам човек и не могу имати две вере, две речи и две заклетве.{S} Ј |
свуђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Турчина.</p> <pb n=" |
ини, мало је таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет ка |
{S} Милошенди треба послати крвав фишек и писмо крвљу написано, где ће му се рећи:</p> <p>„Знам |
већ Милош се сада јавља као представник и носилац једне мисли народне, убијајући њега, не би ли |
осталом већ истакао као јаван противник и непријатељ Карађорђев.{S} Предмет тих разговора били |
пријатан.{S} Кнегиња изађе, а духовник и кнез одмах загазише у жив разговор.</p> <p>— Духовнич |
S} Али за те готоване спремљен је ушник и готованлук ће се главом плаћати.</p> <p>Тако је књаз |
ћеву, а сад ћеш наше, па тако редом док и тебе једном не удави људска крв.</p> <p>Док је Драгић |
без питања, онда је он подмукли хајдук и глава му је уцењена као и сваком другом хајдуку — реч |
народ на расположењу, па би било јазук и грехота, да се ти још њега прибојаваш.</p> <p>Милош с |
свију ових решења било би ти после лук и вода.{S} Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, |
</p> <p>Ђорђе засео у врху на миндерлук и распалио чибук тако, да се скоро не види из дима.</p> |
е и испизме; насрћу на људе и њихов мал и чине грдне штете и незгоде, са којих народ много стра |
м оштром лицу био је исписан страх, бол и тешка душевна трзавица, кад савест човекову раздиру н |
поред Ђорђа и као његов анђео хранитељ и као његов анђео смрти.</p> <p>По ранијем договору, Ка |
оша, који се већ бејаше машио за пиштољ и повика:</p> <p>— Не, господару, ако Бога знаш!{S} Ако |
ако год решите и хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру и скинути са се |
аго!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад, а |
азбојничка чета, а ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно мрем.{S} Биће му лакше када м |
тели би ваљада, да ја таке људе одбијам и да се од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих |
до сутра.</p> <p>— А што да је остављам и одлажем до сутра?{S} Нећу га остављати ни једне декин |
ајња будала, да сад ово другом остављам и да гледам мирно, како ће ми дићи испред носа све што |
јица је одговарао једно те једно: немам и немам.</p> <p>Тада се Гитарић учини као да га се та с |
мају Руси, и како они погоде, онако нам и остане; како нам они скроје капу, онако је после и но |
уком, а данас благодаримо Алаху што нам и Биоград уздржа.{S} Хеј, сабљо турска, грдно ли си се |
увек готов да <pb n="101" /> одговарам и дајем рачуна и Богу и људима — јер сам уверен да сам |
мени се чисто кожа најежи.{S} Тада сам и то први пут чула како Милош не би презао да и с Бата- |
рђе дубоко уздахну. — У осталом, ја сам и хтео, ја сам нешто и покушавао, али ту се испречише о |
, има много што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други свет не кабули.</p> <p |
евица чисто стресајући се. — Начула сам и ја нешто зато, па ја све велим, биће да то светина на |
инио.{S} Али шта да радим!{S} Човек сам и грешио сам.{S} Увредио сам и тебе и Миленка.{S} Опрос |
а.</p> <p>— Шта сам могао?{S} Могао сам и требао сам поштено да погинем.{S} Онда би у Србији би |
чних пријатеља, он се некако осећао сам и напуштен.</p> <p>„Да идем и да окушам срећу сам с људ |
Човек сам и грешио сам.{S} Увредио сам и тебе и Миленка.{S} Опрости те!{S} И бог прашта!{S} Ак |
доћи и поћи ћу први напред, као што сам и досад увек <pb n="184" /> радио, и као што сам и науч |
век <pb n="184" /> радио, и као што сам и научио.{S} Немојте, дакле, варати тамо простодушне љу |
крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај је човек данас на нешто на |
ти ја разговетно рекох: право те питам и хоћу право да ми кажеш!</p> <p>— Па право, господару! |
ве по реду да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми говори да Милош не ради добро.</p> <p>Баб |
<p>— Ако је до зебње — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко велим неће кума Милош теби баш то |
о су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку потпору њину, то би било безум |
лету; бившаго по том, верховним вождем и господаром до 1813. лета тогоже народа.{S} А у овом, |
осећао сам и напуштен.</p> <p>„Да идем и да окушам срећу сам с људима које нађем у Србији.{S} |
<p>— Мислите, да је тамо!{S} Онда идем и ја право к њему — рече старац и окрете се жустро на ј |
м из Селевца, па сам дошао да те обиђем и да видим шта радиш.</p> <p>Старац устаде, а колена су |
сребрњака, с обичним зеленокорим ножем и везеном арбијом.{S} Крај њега на постељи лежала је кр |
едока нема, али пред Богом те признајем и примам од сад за сина свога.</p> <p>Петар је молио Цу |
вач тужио је у песми за милим завичајем и праштао се с њим.{S} Сећао се детињства, када је као |
аку војничку пратњу, па затвором, бојем и глобама нагони кметове и угледније људе да прокажу ха |
ку такву казну ја после тешко одболујем и по читаве месеце идем мрачан, натуштен и отрован. — Н |
колибе.</p> <p>Тако је овај човек, нем и непомичан, стајао ту дуго и дуго, па би се онда, на п |
ју веру веровао, ако ти за длаку мрднем и ако оком трепнем.{S} Стока се везана коље, а јунак сл |
са себе сваку одговорност, а да скинем и овај народ с душе, да не одговарам више за ову сироти |
јуна што сад за мном каса кудгод макнем и не да ми ока отворити.{S} Прођите ме се и оставите ме |
гледати.“</p> <p>„Али како да се попнем и како да га наместим на овакој страховитој висини, кој |
је прећутао да се то не ради са знањем и вољи рускога двора; <pb n="257" /> напротив, кад је В |
>— Ако је Карађорђе дошао амо са знањем и одобрењем рускога двора, онда му поручи нека слободно |
ло.{S} Народ је незадовољан овим стањем и гунђа на Милоша.{S} Сам Милош, који се до скора надао |
главе, док не би што скривио пред царем и пред ћитапом.{S} Дабогме, да ту није лако угодити шта |
њега једног њих десет пошло истим путем и трагом.{S} Данас казним једног брата — сутра други бр |
учинио с Молером, с владиком, с Цукићем и с толико другим.{S} Он је дубоко загазио с Турцима и |
рагић са својим десетогодишњим синчићем и с два обезглављена крвава трупа.</p> <p>Одма пошље де |
е кладурине, засуте старим сухим лишћем и огромним ољуштеним корубама, што су се извитопериле и |
узећу и да им помогну чим могну, новцем и оружјем, ако не могу људима!</p> <p>Али што је ствар |
око њега, називајући га крвавим убицем и тражећи његову смрт.{S} Бол у грудима достиже сад так |
га је довело у опреку с кнезом Милошем и то га је после и главе стало.</p> </div> <pb n="304" |
S} Зинула им хала за господством, па им и памет појела.</p> <p>И ако је у другим приликама био |
носили су они под клобуком, за то ће им и појест главе.{S} Кројили су бунт да потекар упале цео |
ћ у велико одјутрило.{S} Међу Милошевим и Вујичиним момцима владао је жагор и живо кретање.{S} |
ваци су сложни; они иду један за другим и гину један за другога.{S} Ето и ја, ја сам мајка твој |
ми духовниче, ово овако како сада радим и кабулиш ли ти то?</p> <p>— Бога ми, господару, има мн |
да погинем или да штогод с њима погодим и углавим.{S} Али то баш оно и јесте што се Русима није |
ма се он обично саветовао у свима тежим и крупнијим пословима народним.{S} Ту је био кнез Аксен |
мешај се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопаснијим приликама он је остајао хладан и био ј |
а, и који му се до сад нашао у најтежим и најочајнијим тренутцима.{S} Он је њему и до сад повер |
овест од господара!{S} А кога ја служим и по чијој заповести ја радим!{S} Јамачно по својој гла |
/p> <p>— Јело, жено моја!{S} Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва |
колико тек да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе побегао.</p> <p>— Па јес, ви сте ј |
одлучног човека, који никад ни пред ким и ни пред чим није застајао збуњен, Милош је чисто и са |
ва и обмане, и која корача само широким и светлим путовима части и славе.</p> <p>Па ипак се пом |
ко душмански пањкају пред двором руским и пред царским људима.</p> <p>„Али, ако је ово из твоје |
никога не вермају, поћи ће за јуначким и достојним вођом као покорни јагањци за чобанином свој |
авији.</p> <p>Грчке колоније по влашким и молдавским градовима биле су и многобројне и имућне.{ |
уће — то знају бог и људи.{S} Али волим и овде у туђини остати свој, но отићи у Србију, па служ |
и, ни бог не поможе!{S} А после, мислим и то, како је он пре Русе за свашта слушао.{S} По њином |
куда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и конаковати.</p> <p>— Вуци се одатле с тим твојим куче |
кажу и да ме позову да се за то спремим и да Црнога дочекам, па да заједнички грунемо на Турке. |
мао бих, богу хвала, где и да те примим и царски угостим, али куда ћу после ја, кад се за то до |
а уздигне њено име, да га учини славним и страшним, а кад се рат свршио, кад је звека убојна ор |
ћ је жустро погледао по оним растуженим и забринутим лицима, код којих је његов говор збиља иза |
авања.{S} Казнећи друге, ја увек казним и сама себе.{S} Али оне крваве ране на срцу моме људске |
но да их заклони и одговори пред силним и обесним Турцима.{S} Зло ради Милош и не ваља што ради |
ни — прихватише сви — Вујица је с Црним и онако шуровао.{S} Они су један другом слали поруке и |
нежевих, удараца, који су у оним мутним и крвавим временима често били зли и крвави.</p> </div> |
тамно двориште, мрак се склопио за њим и више се није знало ништа, где је и шта је с њим, као |
врховну војводску власт, да пођу за њим и да испуњавају његове заповести.</p> <p>Ствар је била |
устио земљу, и прешао у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све угледније војводе његове.</p> <p> |
нико од њих није намеран да кида с њим и да напушта своје ново боравиште, где се настанио с по |
нађе у земљи приправан, а сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се ником ништа го |
ога зивкао, па је право да сад он с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева или његова глава!</p> <p>То |
његове очи одигран.{S} Али он је добрим и меким срцем својим накнађивао оно, што није достизао |
да ме изружиш, али ја не могу да оћутим и не могу да сакријем, да ме само срце боли кад чујем т |
ужаних скитница, које је водио са собом и који су га пратили скоро свуда, а по најчешће кад изл |
ваке ствари људи обично деле међу собом и пријатељи их казују један другоме. <pb n="218" /> Где |
и то крв и нож, да се искољу међу собом и да један другом очи поваде.</p> <pb n="110" /> <p>— З |
Богу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни побро.{S} Обојица ћемо изаћи пред онога шт |
чаше.{S} Мало после унесе ибрик с кавом и два филџана, па све то спусти на кубе.{S} По тој спре |
је препоручује и заповеда, те да главом и малом својим останеш као што си и био, а ја и народ ј |
гом другу, он их диже високо над главом и показа их гомили.{S} Бурни узвици радости и одобравањ |
и Врљове, неколико пута махао је главом и у два пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и право, го |
и ћутао.{S} Овда онда завртео би главом и дубоко уздахнуо.{S} Најзад стаде пред Милоша, загледа |
јдук само шкргутну зубима, махну главом и стиште руком јабучицу од пиштоља, као да је хтео рећи |
и.</p> <p>Карађорђе брижно махну главом и рече: — Све што је — за сад је овде у Русији.{S} Овда |
српску рају.</p> <p>Везир махну главом и рече, како он не зебе много отуда, јер раја ваљда не |
о је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну главом и процеди кроз зубе: какво легање ноћас!</p> <p>Тајац ј |
вцу и твори се дело милосрђа.{S} Правом и здравом нити треба милости, ни праштања, ни милосрђа |
ј момче!{S} Много ће протећи воде Савом и Дунавом док Карађорђево прође и умре!{S} Мислиш од ва |
године.{S} Много ће воде протећи Савом и Дунавом док се опет стеку оваке прилике какве су сад, |
ријским властима о бегству Карађорђевом и да их замоле, да га бар оне зауставе — све је то било |
ne unit="subSection" /> <p>Тако у живом и одушевљеном разговору, Карађорђе и Наум сиђоше Драгић |
само себе, а погинуо је за господством и влашћу.{S} Продаће сто српских права само да се госпо |
сподство, које је овај својим јунаштвом и својом памећу стекао.{S} Око тога се сад и врзао цео |
ухвати за руку, повуче је чудном снагом и диже у вис.</p> <p>— Што кријеш?{S} Зар се то може са |
говорност смео узети на се и пред Богом и пред народом!...</p> <p>— Није ту у питању једна српс |
аша је брига и одговорност и пред Богом и пред народом.“</p> <p>Тако је гласило писмо Милошево. |
варам више за ову сиротињу и пред Богом и пред људима, па вала, како вам год драго, и нека упра |
твоја; и на то ти се кунем живим Богом и светим Јованом и <pb n="268" /> кумством нашим, те да |
одару, али те прво заклињем живим богом и св. Јованом да тајну чуваш само за себе, и да је нико |
жни израз чудно је одсјаивао на строгом и суровом ратничком лицу Ђорђевом.{S} Он диже сад обадв |
ако да не мисли!{S} Он ни о чему другом и не мисли до о томе.{S} Причају ми људи, који су код њ |
онако шакаиле испљускају хладном водом и да је се наште срца сити напију.</p> <p>После се врат |
те и научили, а фукара нека плаћа кожом и главом вашу обест.{S} Е нећемо, бели, више тако, госп |
к исти, све то, те то: жудња за Србијом и жеља да се што пре опет тамо врате.</p> <p>Карађорђе |
о смо видели, оптуживао је пред Русијом и молио да га уклоне кудгод дубље у унутрашњост царевин |
и ступали у везу са српском емиграцијом и старали се, да Карађорђа спријатеље са својим тежњама |
исказују своју радост и допадање виком и пљескањем, овде су гласно и са свију страна изјављива |
њих једном погледати својим благим оком и наћи пута и начина да се опет поврате у Србију.</p> < |
два сужња капљу у казамету београдском и изгледају своју судбу из руку везирових.{S} Њини приј |
</p> <p>— Али то, што је с тешком муком и големим жртвама стечено, ваљало је и очувати.{S} А чу |
илош главом, као што му је својом руком и новац избројао што му је на пут дат.</p> <p>— Што нем |
ин не одговори ништа.{S} Он махну руком и изађе напоље.{S} Доле у кави било је још Срба, но они |
тражиле буру и урнебес да њихном хуком и грмљавом стишају своју рођену унутрашњу буру, која их |
} Лепо је то говорити о грчком, влашком и бугарском братству, али сви ти народи гледају прво св |
онекле су га упознали са својом спремом и плановима, износећи, наравно, само оно што се Карађор |
кренуо даље са својим пратиоцем Наумом и сутрадан, лицем на Петровдан, био је већ у Пожаревцу. |
Карађорђе је пријатно ћеретао с Наумом и причао му разне ситнице из свога детињства, кад је јо |
ише времена провео у разговору с Наумом и у премишљању о великом делу које је стајало пред њима |
и се кунем живим Богом и светим Јованом и <pb n="268" /> кумством нашим, те да знаш да никаквог |
рше прописе ове изреке свесно, с планом и после чистих и сведених рачуна са својом савешћу.</p> |
рада, неки сељаци застадоше пред ханом и почеше се купити око Цукића.{S} Буљубаша Петар даде м |
јана.{S} Они се зауставише пред механом и потражише да пију.{S} Искали су бојаги воде, а примал |
Најзад у мркли сумрак ето ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с читавом булументом, с великом го |
гиња Љубица уђе и унесе гостару с вином и две чаше.{S} Мало после унесе ибрик с кавом и два фил |
и талас, плавећи свет грозовитом тмином и потресајући земљу из најдубљих дубина.</p> <p>Из дале |
оје је започето победама над Наполеоном и коме је циљ да се за у будуће Европа обезведи од рево |
ни господар и заповедник овоме немирном и непокорном народу.{S} И ови исти људи, који на први п |
журно истрча пред кућу.{S} Изађе за њом и Чолакантиница.{S} Напољу је већ био мрак.</p> <pb n=" |
а воли и поштује Србију; да жуди за њом и да је сматра као другу домовину своју.</p> <p>Међутим |
новници града, који се баве земљорадњом и кочијашењем, стоји у малом али лепом врту, скромна др |
е на прса Милош се поклони пред везиром и рече:</p> <p>— Царска је воља, а везирова заповест!{S |
и тегоба, па се вијем као црв под кором и не знам на коју ћу страну, онда њих нема <pb n="96" / |
та, дочекује <pb n="306" /> га прекором и клетвама.{S} Ни откуда ни једнога гласка, ни једне ре |
азнолики по свему, с једнаким интересом и примамом жуде да виде, како ће оштро гвожђе засећи у |
година како се бави тим крвавим занатом и још му се никад није десило ово што му се сад десило. |
и зло очима, Драгић се уклони с дететом и оде мало дубље у шуму, где је ту под једном границом |
нови свет почеће да живи новим животом и радоваће се младости својој и здрављу својем, и певаћ |
а <pb n="266" /> човека.{S} Пред Портом и Турцима он ће већ смрт Карађорђеву изнети као своју з |
јако падао у очи својим огромним растом и својим чудним понашањем.{S} Чим је ступио на српску з |
црно стакленце, повезано белом кожицом и чврсто запушено.{S} Јако је мирисало и Лисовић га, и |
љ прво пружи главу, да је вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, |
шљем насусрет.{S} Али ако долази кришом и без питања, онда је он подмукли хајдук и глава му је |
— осмех Богородице која, предана душом и срцем, у пуном материнском блаженству, посматра на гр |
и.{S} Ђорђе је обећао, да ће свом душом и свом снагом служити великоме делу ослобођења.</p> <p> |
на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине замерке баш као да ти долазе од рођенога |
S} Март 1817. године освануо је туробан и намрштен.{S} Од времена на време подухивао је хладан |
г народа само да добије везирски турбан и да постане паша учтуглија. (од три репа).</p> <p>— Бо |
али су се да ће их Цукић дочекати киван и спреман за отпор, али како се изненадише кад оџаклију |
Уморан је с пута.</p> <p>— Је ли окован и везан?</p> <p>— Окован јесте, а везан није.{S} Није б |
атрао.{S} Затим приклече, исука јатаган и одруби главу Карађорђу, па је онда дочепа за чуперке, |
залогаја, ни слободна даха; која и дан и ноћ поджиже само једну мисао, једну тежњу, једну неод |
једина мисао, која га је пратила и дан и ноћ, коју је дању на стотине начина превртао у памети |
4"> <head>XIV</head> <head>ПОСЛЕДЊИ ДАН И ПОСЛЕДЊА ВЕЧЕРА</head> <p>Беше освануо 12. јули 1817, |
паснијим приликама он је остајао хладан и био је увек један исти.</p> <p>И што већа опасност, о |
аш мени а народ теби.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш толики народ на расположењу, па би б |
сто скочи.{S} Трже сахат; било је један и по час по поноћи.{S} Он нешто прогунђа.</p> <p>Слуга, |
тек онако учинило.{S} Никола је вредан и поуздан момак; хитар је, а и слободан, на тројицу би |
главу, и опет је врат остављен слободан и разголићен, како кајиш не би сметао удару сабље.{S} К |
обијао духа и храбрости да буде одсудан и решен.</p> <p>Пошто су се разговорили и обавестили о |
оћи отпутовао за Паланку.</p> <p>Брижан и замишљен јахао је те ноћи Вујица за Паланку, пошто се |
ућност треба да буде споразуман, сложан и заједнички.{S} То су одавно разумели сви истински род |
е ћебе и легне пред сами праг, наоружан и с пуном пушком украј себе.</p> <p>Ханџији је било нар |
Међу осталима био је ту и Риста Парезан и још неки.</p> <p>Ту се ручало, пило и разговарало.{S} |
лицу да седне.</p> <p>— Шта раде Стојан и Крага? — упита он седајући.</p> <p>— Баш сад сеју бур |
и боље да нас и нема.{S} То је њин план и према томе удешавали су и све остало.{S} С тога су и |
ору Карађорђе је открио Вујици цео план и намеру свога доласка, само је прећутао да се то не ра |
јула, Карађорђе је био срдит и зловољан и одмах с јутра посла поуздана човека да оде до Паланке |
о не слути са чега сам ја тако зловољан и жалостан; ја идем, послујем, изгледам <pb n="224" /> |
ме добром коњу, који вазда чека спреман и оправан.{S} Бежи од људи у пусте пољане и целу богове |
та хоћеш више!?{S} Народ је био спреман и листом би скочио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви |
исао, којој је зачетак био тако скроман и у таму завијен!</p> <milestone unit="subSection" /> < |
дубље у унутрашњост царевине.{S} Герман и Петар Добрњац ишли су у Петроград с нарочитим задатко |
орту, да виде Турци како им је он веран и поуздан.{S} Милош хвата поједине родољубе балканске и |
а, опет он у души није могао бити миран и целу ту ноћ провео је у несаници, ходајући тамо амо п |
амучен тегобним, ружним сновима, уморан и телесно и душевно, Милош је сад налазио чисто као нек |
теби дрхће.</p> <p>Призор је био ужасан и сви су збуњено погледали на губилиште.</p> <p>У тај м |
е брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p> <p>Оделом овај човек је потсећао на оџа |
рече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а духовник и кнез одмах з |
, гледа га како је поносан и горостасан и чуди се његовој лепоти.</p> <pb n="284" /> <p>Крај се |
во слушао Милоша.{S} План је био умесан и практичан.{S} По одговору какав даду Руси свакако ће |
ивним храстом, гледа га како је поносан и горостасан и чуди се његовој лепоти.</p> <pb n="284" |
ив и замишљен.{S} Ђорђе је седео мрачан и задубљен, грицкајући нокте и погледајући почешће испо |
срца и чиста карактера, човек правичан и запојен истинском љубављу према народу, и он ће сутра |
рете Петру, који је ту стајао непомичан и нем.</p> <p>— А теби ено у оној бошчи што ти је за по |
ром.</p> <p>Вујица лежаше још непомичан и без јава, као што смо га оно у поноћи видели.</p> <p> |
уне.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не свршим одмах, но Црни узме маха, онда оде све ово |
вече на против, бивао је махом одлучан и на све решен.{S} Ко много хоће, мора много и да сме.{ |
ка био срдачан, али опет некако службен и затегнут.{S} Но сад се мало по мало кравио и постајао |
обично спопадао у јутру, кад се трезвен и с одмореним мозгом дигне из постеље, па се сети шта ј |
он је био већ по самој нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је у добром друштву умео и да се раз |
иће ми признате и колико сам сада виђен и прослављен, још десет пута више бићу кад то учиним.{S |
ас да је Карађорђе давно већ био осуђен и уцењен, да је издата чак и писмена бурунтија о томе, |
мком.</p> <p>Тако је Карађорђе неопажен и неузнемирен издро преко румунске границе, дочепао се |
у то доба Карађорђе био дубоко поражен и очајан, она је и сама у својој души осећала болни одј |
ом покрива главу своју, па тако понижен и с блатом сравњен цвили и преклиње за једну једину мил |
ц је био крупан, плав човек, расположен и врло речит.{S} Прогнан из Србије, он се био настанио |
оштра, бунтовна замисао.</p> <p>Смрвљен и телесно и душевно, Милош пред зору клону на креветац |
Луч је пуцкарао, пуштајући широк пламен и облачак дима, који се над њим ширио.</p> <pb n="28" / |
ци се познавало да је нешто јако збуњен и сметен; ни овај човек, који је био пре 5—6 дана, ни д |
рености, а који га сад, прилично збуњен и изненађен, пресрете на кућњем прагу.</p> <p>— Ноћас м |
> <p>План Милошев био је добро срачуњен и већ је почео сазревати.{S} Ваљало се дакле спремати д |
постигнути успех против њих.{S} Умирен и обрадован њином погибијом, он из Трбушнице крене даље |
рече Милош расположено.</p> <p>Изнурен и намучен тегобним, ружним сновима, уморан и телесно и |
p>Џелат пребледе и уздрхта.{S} Потресен и срдит он измахну и удари и по други пут.{S} Крв опет |
трашнога сна, Карађорђе је био потресен и зловољан.{S} Већ се хватао сумрак, а Вујице <pb n="28 |
местити исто онако како је био намештен и кнез Сима.{S} Али Драгић уграби још један тренутак.{S |
по читаве месеце идем мрачан, натуштен и отрован. — Нико не зна шта ми је; нико не слути са че |
ад везиру, коме је, дан пре, био упућен и <pb n="48" /> кнез Сима.{S} Међутим, Цукићева глава б |
а парка калемегданског био је рашчишћен и поравњен круг, спремљен за губилиште, где ће се тога |
ријатеља.{S} Свет је, истина, преплашен и нико не сме јавно да се заузима за окривљене кнезове, |
еник себе и све своје, као што је решен и он — Ђорђе.{S} То га највише крепи у нади да ће њини |
p> <p>Важан државни посао био је свршен и присутни представници власти почеше се разилазити.{S} |
пољане и целу боговетну ноћ, као смушен и безуман јури пустим пољанама, бежи од себе самога, бе |
нез Милош а и светли везир — рече Србин и пође.</p> <p>— Како море, како?{S} Зар су код тебе, ђ |
P18933_C9"> <head>IX</head> <head>СРБИН И ТУРЧИН</head> <p>План Милошев био је добро срачуњен и |
љана гружанских; а кроз тај урлик бурин и нечујно је одјекивао уздах једних сломљених груди, ко |
овек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи неваљалац кад бих од тебе што више |
/p> <p>— Бога ми, господар Ђорђе!{S} Он и нико други! — мислио је кнез у себи.</p> <p>Пасош је |
ћ у смедеревској нахији.{S} Отуда је он и родом; тамо има највише пријатеља, па се тамо и склон |
{S} Драгић Горуновић?...{S} А где је он и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, сам је!</ |
иста чуда и триста брука — мислио је он и кушао да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљадама |
о томе не говори.{S} Али о повратку он и не мисли, док не би одовуд цар штогод наредио.</p> <p |
мало подаље од колибе, а распирише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и Вујица.</p> <p>— Да што |
етно; сваки осећај на њему се изражавао и <pb n="56" /> брзо и јасно.{S} Разговетно се могло по |
ешко, јер је људа левом руком подржавао и подизао торбу да олакша рамену.</p> <p>Ушав у собу, о |
овито грдио, а Петар се благо извињавао и молио свога друга да се не срди.</p> <p>Видећи их так |
ио благо, а Милош је све више омекшавао и попуштао.{S} Али је још дуго тврдио пазар презајући д |
лоша умири, с тога му је све повлађивао и ако, у истини, није све онако мислио.</p> <p>Док је М |
е синоћ доцне у ноћ планирао, наређивао и говорио.</p> <p>У вече на против, бивао је махом одлу |
ништа ни од кога, па што ниси наређивао и пословао!“ Учиним ли опет штогод, па не испадне како |
друби братска секира“.{S} То је казивао и слутио онај горњи напев, а мрачна сумња наскоро је по |
ли, господару, да је Милош тебе позивао и кажу да је теби писао.{S} Ми овде то толико што смо ч |
на и спремна Наума.{S} Он је рано легао и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и старц |
ши.{S} У овоме успеху, који је постигао и лакше и брже но што се надао, Милош је видео прст и в |
утцима, он се чисто чудио како је могао и за тренутак двоумити о томе и устезати се.</p> <p>Али |
да то учини, ал’ он, бојаги, није могао и није хтео грешити душе.{S} Пред Турцима опет, хвалиса |
простији, носили су се како је ко могао и имао; само су по неке прве војводе и велики кнезови с |
оже таке несреће, овако би се још могао и одговорити.{S} Могао би рећи да је писмо писано без њ |
сму мур, такав изговор не би му помогао и то би му писмо могло главу појести.{S} Милош је обазр |
њца, који га је тако изазивачки нападао и вређао.</p> <p>У два маха снажна рука Карађорђева и н |
ј ноћи.{S} С тога је забезекнуто гледао и тек кад човек проговори, он га познаде ко је.</p> <p> |
а пањ, он је више седео но што је лежао и почешће се машао да постакне ватру.</p> <p>Карађорђе |
урску каву браће Бирагића, ту разоружао и повезао преко 15 турака, одузео им сав новац, боље од |
} И док је митрополит забезекнут стајао и премишљао о значају ђенералових речи.{S} По заповести |
де да прокажу хајдуке и бунтовнике, као и њине јатаке и присталице, да помажу Турцима да их пох |
ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и све друге хартије, није био исписан обичним писменима |
ња гласова о повратку Карађорђевом, као и то, шта би на случај да се Карађорђе доиста врати.</p |
онога Црнога пса, црн му образ био, као и што је, они су ти што не дају овој сиротињи душом дах |
пише.{S} А Црни, црн му образ био, као и што је, место да се склони и ћути, још он, он нешто в |
т свршио би се исто онако несретно, као и покрет Хаџи Проданов...</p> <p>Али, у том опасном тре |
а, али ти ово знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима разговорим што ме сад б |
мство је свето!{S} Кум је као брат, као и рођени отац — али и рођени отац да је, ни њега не бих |
дмукли хајдук и глава му је уцењена као и сваком другом хајдуку — рече Марашлија.</p> <p>Док је |
балканског — биће му исто тако драг као и успех његове рођене браће Срба.</p> <p>Најзад, спомен |
саме псовке.</p> <p>Тада се најзад као и Милош склони.{S} Шта ће кад нема друга изласка, а ств |
/p> <p>— Шта зна народ!{S} Народ је као и свака друга стока, куда га чобанин поведе он онамо и |
давије.{S} Оне су православне земље као и Грчка и имају исте интересе с њом, јер су и оне исто |
претећи да ће и с њим овако учинити као и с Драгићем.{S} Паштрмац се правдао да није ништа зло |
ао да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет... опет!... — Око њега (Милоша) има |
а који је био везан.{S} Све је било као и обично.{S} Не видећи ништа, што би изгледало сумњиво, |
живаца, које деца рузуму тако исто као и старци и које се допада нежном женскињу исто као и су |
које се допада нежном женскињу исто као и суровим ратницима.</p> <milestone unit="subSection" / |
код њега били, како је пред њима плакао и говорио: огреших се, веле, о тај народ!{S} Боље да са |
лио жалост и радост, с којима је плакао и певао, тужио и веселио се, а сада је ево дошло доба, |
светле, влажне, још живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, да још виде и |
две заклетве.{S} Једном сам се зарекао и то мора бити.{S} Хтели смо дићи буну, нисмо могли и с |
чекни ти — па оде.</p> <p>Анта је чекао и у мислима радовао се како ће овеселити и Вујицу и Кар |
а вичу: „Што је хитао? што није сачекао и припитао и друге, па не би испало наопако!“ Чак им ни |
лаћати.</p> <p>Тако је књаз Милош викао и праскао, док момци бејаху спопали Драгића да га извук |
танки глас био је сав храпав, промукао и неједнак.</p> <p>— Јес, јес, да ме отерају где српско |
страшна мора.{S} Он сад више није хукао и уздисао, али зато су његове суре очи сијале као жива |
ледњих дана!{S} Хвалиш се да си одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се начинио паша, и гори |
зуму.</p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао и то га је сазнање љуто тиштало.{S} Али јадању није сад |
и то знај, не био ја Србин, већ клањао и турску веру веровао, ако те мојом рођеном руком као п |
ени несретни кнез Сима, болно је стењао и грчевито се трзао.{S} При сваком покрету ране су се ј |
умудри кад сам ја од болести био пропао и изгубио се...</p> <p>— Јамачно знаш, ћеро — окрете се |
аченим, закрвављеним очима он је зверао и тражио да угледа онога који му то нуди да клекне и мо |
датке и ако је он те приходе и прибирао и трошио без икакве стварне контроле.{S} Дубока кеса Ми |
ако би Руски двор истински што планирао и спремао, Милош моли, да му се то благовремено нагласи |
о се плуга и као мирни земљорадник орао и топио знојем плодна поља своја.</p> <p>То што је код |
, да му врати оно писмо што му је писао и у коме му је наредио шта да изврши с Карађорђем.{S} В |
иткивао је о војводи, како му иде посао и како га служи здравље.{S} Наједаред бахну ненадно с п |
же пред хан у Рогачи.{S} Мрак се хватао и старешина спровода нареди да се ту конакује.{S} Цукић |
о је хитао? што није сачекао и припитао и друге, па не би испало наопако!“ Чак им није право ни |
е на крају потписати, да га је прочитао и да знаде шта му се у писму наређује.</p> <p>Тога исто |
полита.{S} Господар Ђорђе је тамо остао и на конаку.{S} Јамачно је и сада тамо.{S} Ја сам баш м |
ао — рече Павле.</p> <p>Вујица је ћутао и вртео главом, Милош прихвати:</p> <p>— Па опет би ми |
и Милош овако говорили, Павле је ћутао и гледао у земљу.{S} Сад подиже очи.</p> <p>— Је ли то |
једљиво.</p> <p>Карађорђе је дуго ћутао и грицкао нокте.{S} Најзад проговори.</p> <p>— Чујте ме |
чином.{S} Али сад се Вујица опет враћао и већ одмах по првом човеку бејаше поручио Карађорђу да |
слонити на реч Турчина; он му је обећао и зајемчио све што је хтео.{S} Наравно, да би везир одр |
к некаква чудна осмеха, у коме се мешао и стапао у једно — осмех Богородице која, предана душом |
ве је то било и прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти више нема.{S} Твоје место заузео је Мил |
изговорио гласно; свет се бејаше утишао и његове речи на далеко се чуше.</p> <p>У тај мах неко |
тресени, кад чуше да је Карађорђе дошао и сваки се утркивао да каже своју осуду.</p> <p>Међу до |
S} Она црна тмуша као да је гутала небо и земљу, јер докле она год доспе, свега је нестајало св |
у од страховите рике, која потресе небо и земљу.</p> <p>Тмуша стиже и са силином, која брегове |
и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљнули таласи какве страховите |
е ми дићи испред носа све што се крваво и горко стекло, мећући по стотину пута главу на коцку.< |
<p>— Море, мени само да је да се здраво и на миру дочепам Рудника, и да видим само 50 одабраних |
то и неутврђено, и како би Турци управо и волели, да се поремети ово што је сад, јер им се све |
ам тако брзо одсече главу, да то управо и не осетите.“</p> <pb n="74" /> <p>Американци хитају с |
е!{S} Ми смо тебе доста слушали!{S} Ево и сад смо на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с н |
рђевом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрема Милоша да га пр |
Анту и Вујицу треба упљескати, јер ево и они нешто с њим шурују.</p> <p>Милош је стајао у сред |
<p>Патос је сав застрт хасурама, а лево и десно, по угловима, прострти су ћилими и сиџадета, на |
ио је кроз дугачак, узан ходник, а лево и десно повијале су двоје степенице за горњи спрат.</p> |
а свемоћна рука у нереду просипала лево и десно, а у мрачној провалији, коју је одозго покрио г |
е управљаче, а једнако се обзирете лево и десно да ли ће вам когод све то донети на пешкеш! — р |
мунској махали већ су настајале; и лево и десно у сумраку се лепо видело како кроз отворена вра |
га тражио и посла га да иде у Смедерево и да <hi>однесе</hi> поруку секретару Анти Протићу да о |
> <p>Међутим, Лисовић стиже у Смедерево и одмах нађе Вујицу, који се баш тада спремао да крене |
емиграната заступао њене интересе, живо и успешно, што му је јако дизало углед у овој великој и |
чисто као зачуђен, па онда додаде живо и брзо: — Коју другу до ову, ову исту!{S} Шта ћу ја овд |
р али достижан! — одговори Добрњац живо и плаховито.</p> <p>— И ти сад хоћеш да се светиш?{S} Б |
положење.{S} Сад опет прихвати реч живо и енергично:</p> <p>— Па кад је тако, што ми онда хвали |
зао дух српски из таме ће се подругљиво и злурадо кикотати, а с висине чуће се звуци: „То је ос |
скока прилети колиби, али тако пажљиво и нечујно да ни један листак не шушну под његовим ногам |
избраздано лице било је веома осетљиво и покретно; сваки осећај на њему се изражавао и <pb n=" |
г.{S} Дође ли он с нечим шта је сумњиво и несигурно, ми ћемо добро стегнути и чувати оно што им |
Вујица је жудно погледао на ово јестиво и кад му Гитарић пружи парче, он га прихвати оберучке.< |
вређене горње вилице — поносите се, ово и приличи јунацима као што сте ви, који ударају по педе |
рка.{S} Свак би сад умео доћи на готово и офукати оно што је други стекао.{S} Али за те готован |
гони таке људе, јер од њега Турци прво и траже рачун, а београдски везир одмах га почне гледат |
шта се ради.{S} С тога је Милошево прво и било да њега склони.</p> <milestone unit="subSection" |
/p> <p>— Што ме петљаш и везујеш, курво и ђидио.{S} Не можеш да одсечеш ни једну главу, док је |
933_C11"> <head>XI</head> <head>БЕГСТВО И ПОТЕРА</head> <p>Друг, с којим је Карађорђе путовао, |
N2">Турске паше бележе своје господство и чин коњским репом (тугом), које носе за калпаком.{S} |
из страха да ти не преотме господарство и власт над народом.“</p> <p>„Већ њега треба намамити а |
ванијем главе каштиговати за невјерство и издају рода.{S} И тако, куме Вујица, добро разуми и з |
{S} Запињу им за очи Милошево богатство и господство.{S} Пакосни завидљивци, сви би хтели да бу |
кад он са мном није говорио овако благо и дружевно и жалосно као онда.{S} Увек дотле он би обич |
у, бацну главу унутра, завеза је одозго и добро притеже па је пружи момку до себе са заповешћу, |
опреко, сумњичати и уцењивати.{S} Много и муке и трошка кошта народ, док сузбије ове смутње и Т |
а то је твоја заслуга, али ту има много и народне муке и запињања.{S} За тебе не може бити зазо |
све решен.{S} Ко много хоће, мора много и да сме.{S} Смелост често осваја земље и градове, а ст |
почасну титулу баба Јана, она је много и много памтила.</p> <p>Сама баба Јана, често је узвики |
урака, навалио бих да не зацењују много и да одсеку сви укупно, па да се то једанпут за свагда |
пет су осећали како им остаје још много и много, што би имали једно другом да кажу.{S} Два набр |
ш све исправно каконо ти се овде строго и најстрожије препоручује и заповеда, те да главом и ма |
ких речи баба би затресла главом строго и срдито, а после би опет наставила.</p> <p>...{S}Веле, |
већ по други пут удовица...{S} Да, дуго и одавно живи баба Јана.{S} Страшно је рећи: ова нејака |
његова конака тако <pb n="300" /> дуго и тако жудно погледали и ишчекивали је.{S} Као приде, у |
познавало да се у самртним мукама дуго и очајно борио.{S} Десна нога у копрцању пала је у жера |
а погледа Милоша и посматрао га је дуго и пажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај озбиља не разуме, или |
ди“ — рече ми он, пошто ме је прво дуго и дуго гледао.{S} После ме упита које је доба и који је |
подсећа на рањену зверку, коју су дуго и дуго немилосрдно гонили, и која и сад чује у близини |
човек, нем и непомичан, стајао ту дуго и дуго, па би се онда, на прстима, најзад удалио одатле |
етио је свијетли везир.{S} Што је друго и могао чињети Милош, но послати хајдуке.{S} Прво је до |
фамилијарни људи, те је сваки био повео и своју породицу.{S} Настањивали су се највише у градов |
<p>Тако је Карађорђе последњи пут видео и тако се последњи пут растао с оним повесничким местим |
си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије чинити но што сам ја чинио?{S} А |
тљив.{S} И ако је у добром друштву умео и да се развесели, да се нашали, и слатко да ћерета, у |
ста, и он је стегао срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно у почетку устанка, он је сад поно |
о је уједно био и последњи Ђорђев весео и ведар ручак у друштву неколико истинских пријатеља, к |
кићу дадоше да једе и пије, што је хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и оставе на м |
њему се изражавао и <pb n="56" /> брзо и јасно.{S} Разговетно се могло познати како облак за о |
обито кад је требало однети кудгод брзо и поуздано какав абер.{S} Станимир је знао целу Србију |
.{S} Кад би проговорио, говорио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p> <p>Оде |
рдо уздам да ћу целу ствар свршити брзо и поуздано с оно мојих људи што их имам.</p> <p>А има л |
Ја не питам свет но тебе — рече он брзо и прилично осорно.</p> <p>Мелентије се притаја и слеже |
да води надзор да се цео тај посао брзо и паметно изврши, без ларме и узбуне, која би могла узр |
Карађорђа уклониш и с њиме свршиш брзо и неодложно и његову главу амо да пратиш нама, ако си р |
—6 Милошевих момака, међу којима је био и онај Никола Новаковић, кога је Карађорђе познавао, ал |
исовић, с три момка, међу којима је био и Никола Новаковић, упутио се право Смедереву да однесе |
и Турчин овде у шуми...{S} Такав је био и његов план у почетку...{S} Што ли га сад овако измени |
мео чувати и сачувати досад, кад је био и млађи и невештији, да ако умедне и сада, кад је већ г |
а глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и Наум — поседаше за трпезу.</p> <p>Вујица је био донео |
се.</p> <p>Карађорђе је у неколико био и згодно средство за Милоша, јер је њиме згодно могао п |
<pb n="255" /> <p>Но ово је уједно био и последњи Ђорђев весео и ведар ручак у друштву неколик |
утак замуче.{S} Глас јој бејаше ослабио и уздрхтао.{S} Спомен на ова тешка времена бејаше и њу |
о од њега све планове, па га онда одбио и не хтео ући у његово друштво.</p> <p>Али, ма како бил |
ета и строгих наредаба Лисовић је добио и новаца, да се и тим послужи, у колико му устреба.</p> |
да је несретни Марко том приликом убио и нека два шипарчића, што су се ту десила у владике.</p |
егнут.{S} Но сад се мало по мало кравио и постајао све топлији.{S} А предмет разговора био је у |
о.{S} Његово је умрло чим је он оставио и напустио ову земљу!</p> <p>— Умрло!{S} Е, мој момче!{ |
земљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скривио и учинио да ми не дате мира чак ни амо у туђој земљи, к |
ва чека, како би га сад од блата градио и како ће све листом скочити, чим се Карађорђе појави.< |
ркви коју је Карађорђе за живота градио и где и данас борави прах његов.</p> <p>Но ту је само п |
је Марко овако говорио, Цукић је бледио и зеленио у лицу, док на послетку не поцрни као земља.< |
од се ухвати, али је све то предупредио и на добро окренуо он, Милош.{S} И тада би он показивао |
киван, али се поступно све више блажио и смекшавао.{S} Најзад, у њему засија нека чудна благос |
ик.{S} С тога је Вујица сад њега тражио и посла га да иде у Смедерево и да <hi>однесе</hi> пору |
дост, с којима је плакао и певао, тужио и веселио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима |
м куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Драгић са својим синчићем.{S} Никола је два три пут п |
до.</p> <p>Само се Вујица беше притајио и лежао је као мртав; чак му се ни дисање не чујаше.</p |
е косе, што се самовољно бејаше одвојио и пао старици по набраном, избразданом чело.</p> <pb n= |
његов кротки „попа.“ Он га је разгалио и ублажио; он га опоменуо како <pb n="113" /> ће му бла |
трог и суров; да сам убијао људе, палио и раскопавао домове, истребљивао читаве породице.{S} Пр |
> <p>— Јес, кажњавао сам, убијао, палио и раскопавао куће, истребио сам читаве породице, али са |
и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљнули таласи какве стр |
ме и опасне буне, да то све није утулио и прегазио Коџа Милош.{S} За садашњи рахатлук поглавито |
тру.</p> <p>Карађорђе се често мешкољио и чешће отварао очи; видело се, да и он не спава, или д |
p> <p>На ове речи Вујица бејаше занемио и узев писмо у руке, он је још дуго бленуо незнајући шт |
Буљубаша Петар Лазаревић још се двоумио и ћутао је замишљено.{S} Марко га дочепа за раме и суро |
изгледао.{S} Бејаше се толико променио и тако порђао, да сам га ја једва познала.{S} До мога д |
носи са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква обична, каква моја лична ствар.{S |
но пет-шест недеља, Врљо се био уклонио и повукао у своје село док се види да ли ће се што о ње |
“.</p> <p>Али Милош се бејаше узјогунио и баш ове речи, које је Марашлија тако жудно очекивао, |
ref target="#SRP18933_N3" /> — преварио и украо му преко 10 хиљада дуката.{S} Ја га пратио у Ца |
оџаклији и редом један за другим мерио и оцењивао факт за фактом, шта ће бити ако учини овако, |
е мучице видео Милош док је мало умирио и средио онај народ у Србији, а тек што је подигнуто ма |
ала.{S} Отац Мелентије много је говорио и ревно је заштићавао оне погледе које је синоћ у разго |
пријатељем по штогод о томе проговорио и то околишно, не казујући никад целу мисао своју.</p> |
границе, дочепао се Ћесарије, пројурио и кроз њу и дошао до Дунава према Раму, где је имао да |
у почетку 19. века бејаше се већ угасио и последњи зрачак њен.</p> <p>Од тога доба престо букур |
а пса, па је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде је Милош мислио на кнеза Симу, ког |
отив Турака, он би се мени прво обратио и са мном би споразум градио!“ — Тако ће мислити Милош |
ако Алах хоће!{S} Враг је био преластио и ову земљу и ови народ! — Све је било пошло ђавољијем |
ејаше довршио свој оброк, па се спустио и легао крај глога, за који је био везан.{S} Све је бил |
обрњац ово говорио, Карађорђе се мрштио и на махове нестрпљиво махао руком а два пута проговори |
само одобравао тај говор, или се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му се каква реч не би доп |
у тим тегобним приликама ја сам научио и то, да високо ценим одличне особине и дивне <pb n="28 |
Но можда се и он сад, у туђини, намучио и од много којечега одвикао.{S} Но, ово је управо праза |
разговор, он ми је Николу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу |
.</p> <p>Но сад је настајало питање: ко и како да <hi>уклони</hi> Карађорђа?</p> <p>Милош је за |
Сад се није вајде вајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља спасавати главу, па тамо по |
из корена и Карађорђе осети само, како и њега и то поломљено џиновско дрво прогута тмуша и нек |
> <pb n="290" /> <p>Карађорђе рече како и не осећа глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и Наум |
у у Србији.{S} То је најбољи доказ како и сами мало верујете да је Милош створио штогод стално |
те речи.</p> <p>Но ко ће да пође и како и где да изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже Вујици |
био висок.{S} За чудо, овако је некако и ходио.{S} Прави „вожд“ — мислио је Максим у себи.</p> |
дне побунити народ, па ће се после лако и протурити и поверовати, да су га убили сами људи из н |
чке расипа, па мисли да се тако то лако и зарађује.</p> <p>Везиров ћурчибаша, који је служио ка |
до врата, и кријући га иза леђа, полако и опрезно се стаде приближавати притајеном Цукићу.</p> |
рао сан.{S} Карађорђевица устаде полако и на прстима изађе напоље, па се мало доцније врати с л |
Муја му, вала, и данас мисли исто онако и оно што и пре три године.{S} Мислим, слађе би им било |
е Карађорђе хладно, — али Милош наопако и несретно ради. <pb n="161" /> У очима балканских наро |
говараш ми ти, и како је пре било, тако и сад остаје; ти одговараш мени а народ теби.{S} Ђорђе |
{S} Добро вели господар Вујица.{S} Тако и да чиним како је он наредио.{S} Него да пошљем ја одм |
прихватише и сви остали.</p> <p>— Тако и јесте.{S} Од Вујице треба тражити или да пошље главу |
рекао је срдито Лисовић.</p> <p>— Тако и да се чини — прихватише сви — Вујица је с Црним и она |
.</p> <p>Свикнут да тако мисли, па тако и да ради, Милош се срдио сам на се, што је овај пут пр |
да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — само у другом правцу.</p> <p>Милош је још два |
То је као нека претња.{S} И он ће тако и учинити.</p> <p>— Па нека га, нек дође.{S} Таман га Т |
Милош тако учинио, онда је јамачно тако и требало да буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага |
е чинити што хоће.{S} Лукави Милош тако и ради, и мало по мало он постаје господар и раји и Тур |
черас...{S} Мени је поверено ово велико и свето дело, и ја га морам извршити.{S} Чекати немам к |
д си допустио да цело једно тако велико и тако свето дело падне као жртва једне мрачне гомиле н |
спода; он прост и сиромашан — њега нико и не види међу оним великашима.{S} Мора да му је тешко! |
је нама можда најгоре и кад му се нико и не нада, онда нека дође сад одмах.</p> <p>Милош ућута |
, но сам побегао амо да опет будем нико и ништа.{S} Зар није било по стотину пута боље, племени |
је ноћас толико страховао, кад ето нико и не помишља да учини Карађорђу какво зло.{S} С тим мис |
/p> <p>Пламен осветли оџаклију, а Марко и његов верни слуга Никола упадоше унутра с напереним п |
/p> <p>За Петром уђоше на прстима Марко и његов слуга Никола.{S} Никола је носио у руци осредњу |
ји си појео, кажи ми што је дошао Марко и шта хоће он?</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— Говори П |
је налазила само оно што је тако блиско и тако драго души њеној, она је и тамо видела свога Ђор |
би поручио друго!</p> <p>Марко се јетко и подругљиво осмехну:</p> <p>— Па шта?{S} Ти сад хоћеш |
<p>— Шта, жао ти га! — рече Милош јетко и подругљиво.</p> <p>Отац Мелентије одговори снуждено, |
донети богата плода, који ће стоструко и хиљадоструко накнадити у земљу бачено семе.{S} Истина |
атрпати.{S} Тешко, тешко теби!{S} Тешко и мени, мајци твојој!{S} Због тебе потресће се у земљи |
ће проплакати, и самоме Богу биће тешко и жао са овога страховита злочина...</p> <p>...{S}Педес |
имамо и што се <pb n="99" /> тако тешко и крваво стекло, а за љубав нечега што се још не зна шт |
ршено је.{S} Небо се најпосле смиловало и разрешило од тога једну црну, невином крвљу преливену |
ти и славе.</p> <p>Па ипак се помишљало и на најгоре, па су се побринули и за тај случај.{S} И |
раво према њему.</p> <p>Он застаде мало и за један трен ока гледао је Карађорђа.{S} Затим се об |
} Бејаше му опала сва коса, био је мало и наглув, а и језиком је запињао.{S} Та га је несретна |
ди; неће вас издати, а склоните се мало и у планину око стоке, док ова ватра не прође.</p> <p>Н |
овесели да је те вечери чак нешто мало и уз гусле свирао, што није чинио већ од толико година. |
до сад учињено, зашто ту има макар мало и моје мучице.{S} Не уздишем ја за оним што је било и п |
упља; самртни час примакао се; још мало и све ће бити свршено“ — севну Драгићу кроз главу.</p> |
у гласно је лајао некакав пас; још мало и из даљине прво дође некакав неразговетан шум, после с |
ада пресудна и свемоћна.{S} То се знало и по сељачким колебама на Балкану.{S} С тога су родољуб |
} Али кад је несрећне 1813. све то пало и пропало, они из Србије отишли, и <pb n="241" /> овде |
ји је из петовечна сна пробудио заспало и већ обамрло племе српско; јунак, пред којим је задрхт |
/> <p>Док се ово море од људи таласало и тискало да што боље види, упирући зорни поглед на губ |
и чврсто запушено.{S} Јако је мирисало и Лисовић га, и нехотице, пренесе носу.</p> <p>— Не, не |
ству и хвалисао би се, како га је стало и много труда и много пара да ту опасност отклони, и да |
"subSection" /> <p>Карађорђа је нестало и нико није знао куда се део.{S} Изашао је од митрополи |
Доцније, кад је донесено рухо овештало и подерало се, сиротнији и простији, носили су се како |
орђе се већ успужао уз горостасно дебло и дочепао се грана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране |
, зашто би се у незгодном случају могло и главом платити.</p> <p>Милошу су била веома по вољи о |
турака, одузео им сав новац, боље одело и оружје, па жив и здрав умакао у планину с друштвом, и |
еба да навучем на се кабадахијско одело и да будем момак Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да |
</p> <p>И он дохвати мртво, крваво тело и утура га међу кладе.{S} Једна рука бејаше се испречил |
еће код једнога, ако је код другога зло и несрећа.{S} И добро и зло њино доћи ће им подједнако |
и сматрају као оличење свега што је зло и неваљало у природи људској, други гледају у њима вели |
ни помоћници, људи који деле са њим зло и добро, које одушевљавају једнаке мисли, једнаке наде |
с друштвом, и ако је међу Турцима било и чувених убојица, нарочито два брата Зафирагића, што с |
во оштро око опазило би да је игде било и најмање крзотине.{S} Али сабља је била исправна и на |
и који су мрзили Карађорђа, али је било и таких који су га високо ценили и поштовали.</p> <p>Ал |
о напрћи уста.</p> <p>— Вождово је било и прошло.{S} Он је своје проиграо.{S} Његово је умрло ч |
у је на све стране.</p> <p>Тако је било и данас.{S} Позвана на разне стране болесницима, она се |
да је све пропало?</p> <p>Тако је било и тада.</p> <p>— Прекоравао је мене, што се бар ја не н |
е проседе мустаће.{S} Промењено је било и одело, а пасош му је гласио на име бугарског трговца |
е.{S} Не уздишем ја за оним што је било и прошло, и што се никад више повратити не може.{S} Дру |
убрзо појела помрчина, као што је било и с толиким другим угледним људима.{S} С <pb n="240" /> |
та пропада и опада све што је наше било и нашијем се назвало.{S} Гдје је пријешња турска сила, |
још и црње.{S} Помоћи им није више било и они су ове године платили главом.</p> <p>Тако је текл |
они говоре.{S} Најзад баш нека би било и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и да тој |
и нехотице наносили.{S} Мило би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радовала, |
еговца, али је под његовом нуријом било и село Радовање, где се он тога дана и налазио неким по |
е на очима.{S} И ако им је све ово било и пре тога познато, нити су од Јоргаћа чули ишта ново, |
ц прихвати.</p> <p>— Али све је то било и прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти више нема.{S} |
еће да приме наше посланике, макар било и на десетак речи.</p> <p>Милош ућута а и духовник је ћ |
долази са знањем царева, сретно му било и добро нам дошао!{S} Нека јави само када ће, па да му |
це.{S} Цело лице било је тако омршавило и променило се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не |
долазити амо, док се не би што наредило и нашао се неки начин за његов повратак.</p> <p>Милош с |
н и још неки.</p> <p>Ту се ручало, пило и разговарало.{S} Карађорђе је био особито расположен.{ |
мало после опет избију на површину чило и весело, те се од њих вода зацрни.</p> <p>Јата птица, |
а, весело девојче већ бејаше прискочило и одрешило Симићу бошчу, коју бацну у страну и њега пов |
раховитој ноћи све живо давно је утекло и сакрило се у сигурна боравишта.</p> <p>И људи и живот |
> <p>Марко је зачуђено зверао у наоколо и прва му је мисао била да је Цукић некуда утекао.</p> |
ао замка, која је спред обухватала грло и остраг ишла испод ушију па около преко потиока, хвата |
попа Вучка, да неизоставно дође на трло и да понесе што треба за опело, али да о томе ником ниш |
нестало, пропало, изгубило се, изгинуло и опет од свега тога да нема ништа; и опет да јадна Срб |
Људи су махом жалили што је дотле дошло и осуђивали су кнеза Милоша, што тако лако узима на душ |
и и сметени.{S} Окретали су се тамо амо и по 2—3 пута узимали једну исту ствар и опет је остављ |
.{S} Већ смо догнали да са жена скидамо и за хлеб продајемо њине женске наките!{S} Ако нас је к |
о несрећи њине одлете.{S} То ти јављамо и то ти се заклињемо нас петоро пријатеља и другова кне |
ити ово мало рахатлука што га сад имамо и што се <pb n="99" /> тако тешко и крваво стекло, а за |
стока, куда га чобанин поведе он онамо и иде.</p> <p>— Јес, само што није лако бити народу чоб |
сама душа боли што овде овако чамуњамо и пропадамо као робље незаробљено, а могли би тамо у Ср |
тамо има највише пријатеља, па се тамо и склонио.</p> <p>Почев тако, Милош је редом испричао в |
за месец дана сви ће ови дојурити тамо и биће ми поуздани помоћници као што су и пре били.{S} |
виђеније базрђане (трговце), да узмемо и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле з |
губи у глухој ноћи, па је опет све немо и мукло.</p> <p>Док се ово дешавало у колиби, мркла ноћ |
еђу шаке и тако поклопљен ћутао је немо и непомично.</p> <p>Баш у тај мах споља се проби до у т |
сретоше и неко време гледали су се немо и непомично.</p> <pb n="43" /> <p>— А дође ли Драгићу, |
о морамо гледати да ову двојицу спасемо и дај о томе да се посаветујемо.{S} Како би било, да мо |
мо ту, па како буде најбоље, онако ћемо и чинити.{S} Једино што засад могу рећи, то је да ово ш |
секиром, ја ћу поиздаље пушком, убићемо и овога Грка с њим.</p> <p>— Несигурно је пушком.{S} Сн |
ме, све је у божијој руци... а пазићемо и сами...</p> <p>Међутим, изишав у мрак, Вујица се упут |
.{S} Сад смо постали бурмуџије; градимо и продајемо бурмут, да заслужимо парче хлеба! — рече Си |
царском двору, кад виде како се гложимо и један другоме очи бодемо.</p> <p>— „Шака људи, још им |
, испричај му какве јаде ми овде трпимо и хајте заједно с њим амо у Србију.{S} Цео народ дочека |
мо и ми остали, па да заједнички трпимо и гинемо.</p> <p>— И ако знам да од мртве главе ником н |
жност да га сад по могућству прихватимо и склонимо.{S} Њему не сме бити ружно међу нама.</p> <p |
ма се чинило да би им било лакше да смо и ми остали, па да заједнички трпимо и гинемо.</p> <p>— |
м таке разговоре.{S} Најпосле, мали смо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваљ |
нова, па опет пушку за крај, ка што смо и научили.{S} Кума Милош и кума Вујица већ нам досадише |
лане вили као црв под кором?{S} Почесмо и улазисмо у ватру, па после трчи за царевима по целој |
е гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас као на душмане, и вер |
лати, свакојако то ће га мање стати, но и најмањи неред, који би се могао изродити због Ђорђева |
о прима ту ствар не само прост свет, но и људи озбиљнији то прихватају; све рачунају не би ваљд |
у, па још немам одсечна одговора.{S} Но и ту као да неће бити ништа, како ми Герман пише.{S} А |
аније или доцније прокљувити.</p> <p>Но и ако свет тако махом узима ту ствар, он, Милош, <pb n= |
утицање у народне ствари било сузбијано и потискивано влашћу народнога вође (Милоша). <pb n="15 |
има, она се јутрос кренула од куће рано и око разних болесника бавила се све до пред ноћ.{S} То |
ви, где изломљено стење стоји разбацано и нагомилано, као да га је нека свемоћна рука у нереду |
пак, Милош је то питање био решио давно и давно, много пре тога, и у дну његове душе одавно сто |
о, али он ће казати своје мишљење јавно и отворено.{S} Он не познаје бољега, он гласа за најдос |
ном није говорио овако благо и дружевно и жалосно као онда.{S} Увек дотле он би обично само изд |
дине, Карађорђе наједаред онако ненадно и неочекивано напустио земљу, и прешао у Аустрију, с њи |
свега тога сад није могло бити ни једно и Вујица је имао да бира само између Карађорђеве пропас |
ивота били су за београдске Србе уједно и дани страха и туге, јер они су наступали само онда ка |
о је био Наум, који му је служио уједно и као тумач у разговору с Грцима, Турцима и Арнаутима.{ |
ниче, па дед ми кажи ти, онако слободно и по души, сме ли се упустити ово мало рахатлука што га |
год сам себи.{S} Да му је било слободно и да су га аустриске власти хтеле пустити, би ти се он |
е макар једно једино место још слободно и у рукама Срба, када се победоносни цареви састану, по |
де има вина, овде је опет ракија, а ено и натеге онамо за таванском гредицом — све је ово божиј |
ћи, несретниче мој; — рече Милош ледено и кивно.</p> <p>Драгић се подругљиво насмеја: — А теби |
а Циган Ђорђа!</p> <p>Милош је узбуђено и усиљено дисао; ноздрве му се широко отварале, а реч м |
ли господар Ђорђе? — запита он зачуђено и чисто пренеражено.{S} Кнез Милош настави живо:</p> <p |
ед колибе он угледа мртво, обезглављено и грдно унакажено човечије тело, све умрљано крвљу.{S} |
како ако је што међу царевима углављено и за то, јавиће се и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја |
о свршен, али је било већ све спремљено и мисао је потпуно сазрела, да се Карађорђе истакне као |
/p> <p>Пошто је тако све било спремљено и отправљено, Милош похита да одмах о целој ствари изве |
.{S} Друго је још раније било спремљено и већ се пекло уз лепу жеравицу.{S} Те јагањце бејаше з |
морао чинити и ово је сад рекао искрено и од срца.{S} Ово одобравање духовниково одобровољи кне |
је се како један коњ слатко вруска сено и на махове дубоко уздахне, па се опет чује једнолико в |
, а имао би само једну жељу, да поштено и као човек умрем.{S} Ово ти казујем с тога, што многи |
поштено живео, и као човек хоћу поштено и да умрем.{S} Ако сте ми пријатељи немојте од мене тра |
о, да је цело лице изгледало поремећено и онакажено.{S} Милош шкрипну зубима, окрете главу од о |
стојао иза кнеза Симе и гледао укочено и пренаражен овај мрски призор.{S} Сад се на једаред чи |
Ђорђа.</p> <p>Тако је исто било удешено и за друге покрајине.{S} Свака од њих имала би у први м |
пут махну њоме кроз ваздух тако снажно и окретно, да љута дамаскиња чисто писну кроз зрак као |
пиј каву, разгалиће те — рече она нежно и мило.{S} Он ћутећки пружи руку, узе шољу и опет задим |
клониш и с њиме свршиш брзо и неодложно и његову главу амо да пратиш нама, ако си рад да остане |
евом трлу а ја ћу наредити што је нужно и све ће бити добро и срећно.{S} Буди безбрижан, одмори |
ела.</p> <p>Лице старчево било је тужно и мрачно, око танких запечених усана играо му је самртн |
ира.{S} Марашлија га је дочекао љубазно и расположено.{S} Понудио га је да седне наспрам њега и |
појмило, да се овде десило нешто грозно и страховито.{S} Под тим утиском оно је стајало као ока |
ања, ни милосрђа — све те врлине једино и постоје за оне који погреше и скриве.{S} Милосрђе је |
ве добили на сабљи и на сабљи ће једино и изгубити.{S} На леп начин не дају они никоме ништа — |
гледа.{S} Особито му је око било сјајно и оштро.{S} Нарочито кад се у говору одушеви и занесе, |
памтивека живи сада заробљено али бујно и јуначко племе грчко, које са сузним очима већ тако ду |
ујете да је Милош створио штогод стално и трајно.{S} Вичете на моје мешање и сметање.{S} Па дед |
опет идем у хајдуке — рече Ђорђе болно и јетко.</p> <p>— Па ово се онако као прети — рече Добр |
ш, онда хајде да се разговоримо озбиљно и пријатељски о једном послу.</p> <p>Милош мало застаде |
што је Србија стекла да јој добровољно и без натурања признају првенсто и поглаварство на Балк |
ли.</p> <p>Карађорђевица уздахну: — Оно и мени је свашта падало на ум!{S} Али опет се уздам у б |
у, а особито Сима.{S} Кад се бејаше оно и Милош похасио, Симо му је био десна рука.{S} Каква му |
ма погодим и углавим.{S} Али то баш оно и јесте што се Русима није допадало.{S} Они никад нису |
ћ за њим.{S} Они су ишли ћутећки, мирно и достојанствено.{S} Пратила их је чета јаничара и 5—6 |
обрве и ћутећки погледа духовника зорно и нетремице.{S} Отац Мелентије осети, како га од тога п |
и у дну његове душе одавно стоји јасно и несумњиво записано, да Карађорђе мора погинути.</p> < |
ишина, те се свачији разговор чуо јасно и разговетно.</p> <pb n="53" /> <p>Турци прво почеше ра |
адање виком и пљескањем, овде су гласно и са свију страна изјављивали своје одобравање.{S} Но и |
обним, ружним сновима, уморан и телесно и душевно, Милош је сад налазио чисто као неки одмор и |
товна замисао.</p> <p>Смрвљен и телесно и душевно, Милош пред зору клону на креветац у углу, и |
елом њеном држању било је нешто поносно и достојанствено.</p> <p>Друга жена била је много млађа |
нтије одговори снуждено, али разговетно и одсечено.</p> <pb n="109" /> <p>— Мало му вајде, госп |
за вечна времена извојује себи бесмртно и видно место у повесници српској.{S} Разбијена српска |
је Карађорђе већ прешао, Милош је мутно и као кроз неку маглу а из огромне даљине, осећао то, д |
/p> <p>— Попо — рече кнез Милош срдачно и стаде пред духовника скрстив руке на појасу.{S} Духов |
Никола.</p> <p>А кроз тиху поноћ плачно и тужно одјекивала је лудачка песма или кукњава Николин |
те непријатеља! — рече Карађорђе мрачно и прекорно.</p> <p>— Душа ће нам, господару, таман онам |
будућност и назрела у њој нешто мрачно и крваво, јер су бледе усне бабине шапутале чудне и стр |
угледа на далеком обзорју нешто мрачно и страшно.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прво |
, диже главу и дуго ме гледао непомично и ћутећки.{S} Очи су му сијале из сумрака као два жива |
двоумици.{S} Затим махну руком одлучно и даде знак Николи.</p> <p>За тренутак у одаји је влада |
бога — рече Карађорђе тако исто одлучно и поуздано.{S} На томе се овај разговор и свршио.{S} И |
ко изгледало је некако укочено, страшно и појачавало је овај немио, груб изглед.{S} Тако исто и |
посао нико не може повести тако успешно и срећно као он, Карађорђе, то га Милош и позива да дођ |
ускоро имало да се изврши једно грешно и крваво дело.</p> <p>И ако је Вујици било написано пис |
их ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати старе војводе и заслужне мужеве и |
ве ми се слути да то неће бити на добро и све се бојим да то нису навлаш тако удесили.</p> <p>К |
арашлији кроз главу, а схватио је добро и то, како Милошеви животни интереси захтевају да Карађ |
е код другога зло и несрећа.{S} И добро и зло њино доћи ће им подједнако свима, с тога и рад за |
нека буде добро земљи, па ће бити добро и нама свима.{S} А гле сад шта ради кума Милош!{S} Доче |
редити што је нужно и све ће бити добро и срећно.{S} Буди безбрижан, одмори се ноћас и лака ти |
има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, народ неће лако улетити у нову |
једном.</p> <p>Вујица наже тикву добро и по други пут.</p> <p>— Тако! — рече Гитарић.{S} Сад с |
е једнога народа, који је изгубио скоро и само сећање на негдашњу државу, на негдашњу славу и в |
ј говори пред другима.{S} То је наскоро и Марашлија увидео, те даде знак Турцима да изађу, а ос |
/p> <p>Па како се успеху свак клања, то и на овом путу Милошу су највише викали „ура, живео“ и |
ству и вештини.{S} И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов покушај сретно испао |
право?{S} Чудно питање.{S} Пре свега то и није никакво право, то је дужност.{S} А друго, то се |
</p> <p>И Врљо је био збиља кадар да то и учини, такав је он био човек.</p> <milestone unit="su |
година.</p> <p>Марашлија се љутну на то и пребаци Милошу тврдичлук: да он предаје порез по стар |
који се сада тамо налазите, онда је то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу |
је ваљало забашурити, и Карађорђе је то и покушао.{S} У томе згодно му је дошао говор Германов, |
да их само једном смлави, као што би то и било — од свију ових решења било би ти после лук и во |
е и рећи: <pb n="115" /> што тражили то и нашли; махнитали су у својој глави, па сад нека сами |
и ушницима, то ти верујем.{S} Ти си то и научио.{S} Лане си појео главу Молеру и владици Мелен |
гу хвала, имају и на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине замерке баш као да ти д |
ли како ти погибе за власт, па су ти то и понудили да ти замажу очи, као веле, нека крене он Ср |
му се освети кад тад, па би јамачно то и учинио, да Карађорђев одлазак из Србије није освету с |
ве првих синова српских, али Милош зато и јесте књаз да му их неда.{S} Везир данас тражи од Мил |
ури да их она развеје; он клече у блато и блатом покрива главу своју, па тако понижен и с блато |
другим и гину један за другога.{S} Ето и ја, ја сам мајка твоја, па опет сам се одазвала и дош |
урака.{S} Износио је како је све ровито и неутврђено, и како би Турци управо и волели, да се по |
о те молимо.</p> <p>Драгић викну срдито и одсечно: — Ништа ме немојте више молити, нити ми и је |
ли су султани чије је ступање на престо и силазак с престола она преживела и ево је доживела вл |
ца, Милош је доцније о тој ствари често и <pb n="142" /> дуго мислио, а догађаји ће показати да |
ну покрајину, која се до сад тако често и тако упорно бунила, а сад ево сама хвата бунтовне вој |
и у случају била ухваћена.{S} Тако исто и имена прозвана по списку нису била права имена учесни |
е овај немио, груб изглед.{S} Тако исто и у гласу било је нечега рапавог и суровог, што ти чист |
у Карађорђе је био овранио, а тако исто и своје проседе мустаће.{S} Промењено је било и одело, |
га убије. <pb n="174" /> Али тако исто и он тражи апсолутну покорност и слушање без поговора; |
им није застајао збуњен, Милош је чисто и сам добијао духа и храбрости да буде одсудан и решен. |
овољно и без натурања признају првенсто и поглаварство на Балкану.{S} Нека бог да, да се балкан |
одахне или да даде жени времена да што и она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала |
речи Милошеве Марашлија устаде, на што и Милош одмах ућута.</p> <p>— Говорио сам ти више пута, |
ишта велико да учинимо, а баш да се што и почне свршиће се с неуспехом.</p> <p>Вујица је одобра |
знаш синко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не би могао више добра желети.{ |
м, — одруби Милош. — Ето, то је оно што и мени руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за то не јав |
ала, и данас мисли исто онако и оно што и пре три године.{S} Мислим, слађе би им било његову гл |
учинио, а није учинио ништа до оно што и сви други.</p> <p>— Коју! — рече он чисто као зачуђен |
ти!{S} Та то је крв кумовска — исто што и крв родитељска!{S} Та крв пече, од ње ће ти обадве ру |
ако је код њега одмах све на друму што и на уму.</p> <p>Свикнут да тако мисли, па тако и да ра |
ио их је Лисовић, човек решен на свашто и кнезу Милошу безгранично одан.</p> <p>Пред полазак Ми |
жна и вешта рука, овај пут тако невешто и несретно удара.{S} Спопаде га нека дрхтавица и он ниј |
У осталом, ја сам и хтео, ја сам нешто и покушавао, али ту се испречише остале војводе па не д |
ру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква буна и неред у Турској.</p> <p>Наг |
осподарем, тек он ми је први то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, поумих да с |
овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово |
о: „ево га!“ шарени лептир већ је прнуо и весело летуши даље кроз свежи зрак, измањујући радосн |
дио брата на смрт, који се био одметнуо и чинио разна недела.{S} Милош је знао да му је он поуз |
је још говорила кад се собња врата тихо и нечујно отворише.{S} У одају уђе висок, просед, досто |
се свуд у наоколо.{S} Све је било тихо и мирно.{S} После туробне и облачне ноћи на далеком ист |
адала ноћ, он заиска своје недељно рухо и узе се спремати, а свога писара посла да унапред изве |
ни све што може, да се с Турцима на леп и споразуман начин насуде.</p> <p>Страх од Карађорђа мо |
} Везиров заступник маши се руком у џеп и баци пред џелата шаку сребрних пара.{S} Услужни сејиз |
шта си то учинио!? — једва промуца поп и стуче натраг, кад угледа две нагрђене жртве.</p> <p>Н |
па ће видети како је сељачки грош скуп и колико се муке види док се добије.{S} Везир је простр |
у строгост, која јесте свирепа, али бар и лечи зло у корену.{S} Јес, за издају непријатељу ја с |
у сваком послу, а уз то необично храбар и одважан, што се Карађорђу највише допало, јер је одма |
>Доцније, Врљо је радо причао ову ствар и хвалио се, како је учинио велико добро народу.</p> <p |
и по 2—3 пута узимали једну исту ствар и опет је остављали.{S} Најзад се опремише и изађоше — |
, а већ свако ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али нису за то криви ови слепци овде, већ |
ади, и мало по мало он постаје господар и раји и Турцима...</p> <p>— Да не да Алах! — чу се с н |
ће сутра постати неограничени господар и заповедник овоме немирном и непокорном народу.{S} И о |
да полети његова глава, па тешто, макар и они главом платили.</p> <p>— Немој тако молим те.{S} |
S} Па деде, по души вас, дајте ми макар и један једини доказ, зато да се ја што мешам.{S} Ви са |
м му је служио као повереник, као писар и посредник, нарочито у односима с хетеријом.{S} Наум ј |
заваду.</p> <p>Гуркајући се тако, Петар и Марко најзад дођоше до врата препирући се живо, при ч |
а није смела изаћи пред очи.{S} Отмичар и убојица, он је увек имао пара код себе, а у таким око |
показали како сам ја био крвожедна звер и убијао људе не из велике нужде и невоље, већ од беса |
ше умесила домаћица Стојадинова.{S} Јер и ако се крило, за долазак Карађорђев већ се бејаше раш |
кад се последњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомилом оружаних момака и говорио овак |
ђипаше и остадоше на ногама докле везир и Милошу не даде знак да седне.</p> <p>После обичних по |
S} Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати у просјаке!{S} Што су други |
у код тебе, ђаурска рђо, свијетли везир и твој кнежић Милош једно исто, те их барабариш?{S} Наш |
ине.{S} Он, кнез Милош, одговара за мир и ред, и он ће сам похватати бунтовне вође, и опремити |
н ми поручује: „ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, погуби ову двојицу.{S} Опростиш ли им, ј |
ека, јер су ту склонитији и за разговор и за састанак и за све.{S} Но како је у петак увече тај |
и поуздано.{S} На томе се овај разговор и свршио.{S} И они убрзо пређоше на други.</p> <p>— Шта |
вим и Вујичиним момцима владао је жагор и живо кретање.{S} Седлали су коње и спремали се да се |
тарешинама српским води строжији надзор и да им се не допушта да преко својих изасланика уносе |
атворен Цукић, био је само један прозор и то мали, четвртаст, преграђен дебелим дрвеним коленик |
лош је сад налазио чисто као неки одмор и разгаљење у овој ненадној појави хајдука Врља, који г |
ударцима даске прскоше, још један напор и разглављена врата с треском одскочише унутра.</p> <p> |
њих горњих огранака.{S} Још један напор и он ће <pb n="285" /> бити на врху и горостасни злаћан |
а.{S} Он би био као неки војни диктатор и располагао би неограничено у свима чисто војним ствар |
и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скривио и учин |
један део Карађорђевог тела и то појас и груди.{S} Нарочито му је чешће падала у очи једна сре |
еље, бежи из мирна дома свога, распојас и босоног баца се на рамена своме добром коњу, који ваз |
пошто је мало поћутала, она спусти глас и додаде:</p> <pb n="203" /> <p>— Ја, у име бога, мисли |
о.{S} Или да смо с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин план и према томе удешавали су и с |
, а настаће многе новине, које ми данас и не слутимо; деца ће постати мужеви; младеж ће остарит |
у — пресече га Добрњац живо. — То данас и деца у Србији знају, да се одовуд једнако џара и подб |
ћно.{S} Буди безбрижан, одмори се ноћас и лака ти ноћ!</p> <p>На тим речима Вујица и Ђорђе раст |
подземно склониште.{S} Међутим, Красис и Маврогени, прерушени у сточарске трговце, налазили су |
о име учинило би више за народни васкрс и његову слободу, но што ћу икад учинити ја жив.{S} Био |
ше не говори као господар, већ као брат и пријатељ.</p> <p>— Попо мој, ти најбоље знаш колико н |
Србију, па ће ми после товарити на врат и оно што ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се не вр |
борбе, ваља сада понова да повију врат и да се укошкају у страховити ропски јарам турски!...</ |
та, од људи!{S} Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја вел |
жити све ово.{S} Бар толико да нас свет и у гробу невине не проклиње.</p> <p>После ових речи Ка |
>— На аманет ми је казано, па на аманет и ја теби казујем.{S} Црни се спрема да се амо врати.{S |
Србији 1815. опет букнуо народни покрет и синула каква таква нада за повратак ранијих слобода и |
ари, они кушају да примене електрицитет и на убијање осуђеника.{S} У големој жељи да кривац што |
петак, 11. јула, Карађорђе је био срдит и зловољан и одмах с јутра посла поуздана човека да оде |
ђорђев поглед у почетку је био пламенит и киван, али се поступно све више блажио и смекшавао.{S |
рану.{S} И добро је то учинио.{S} Љутит и киван, Марко је просипао најстрашније погрде, а у нас |
турска.{S} Борбу треба водити на живот и смрт, а вођство треба предати у једну челичну руку, к |
ев, па га је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак.</p> |
како му од тога љутога бола мркне свест и како почиње падати у несвест и таму!...</p> <p>А они |
не свест и како почиње падати у несвест и таму!...</p> <p>А они страшни и ужасни гласови све ја |
.{S} Али Руси гледају прво своју корист и волели су да ми и пропаднемо само да не одемо Шваби и |
ајзад, у њему засија нека чудна благост и сетна душевна доброта, а онај нежни израз чудно је од |
о Турци обично не исказују своју радост и допадање виком и пљескањем, овде су гласно и са свију |
ожђе засећи у меко месо, прерубити кост и рскавицу; исећи жиле и раставити главу од трупине; ка |
добре знанце, с којима је делио жалост и радост, с којима је плакао и певао, тужио и веселио с |
је већ готово било у рукама.{S} Смелост и успех често су две разне речи за једну исту ствар.</p |
сцелила болну душу његову, реч — милост и опроштај.</p> <p>Јест, он тражи милост и опроштај и р |
опроштај.</p> <p>Јест, он тражи милост и опроштај и радо би и у пакао сишао да му ко рекне: та |
цвили и преклиње за једну једину милост и за једну једину реч до утехе, за реч — опроштење.</p> |
је код обе стране све љућу раздраженост и заваду.</p> <p>Гуркајући се тако, Петар и Марко најза |
ће но друге тиштала садашња потиштеност и неуглед према слави, угледу и почастима, које су ужив |
су у сили и власти милосрђе је дужност и обавеза која истиче из висока положаја њина.{S} Ако у |
ва.{S} Они да се закуну њему на верност и послушност, а он њима да ће живети и умрети за велико |
а све друго наша је брига и одговорност и пред Богом и пред народом.“</p> <p>Тако је гласило пи |
мукао; на његовијем устима је покорност и послушност цару.{S} Он само о својој вјерности говори |
ако исто и он тражи апсолутну покорност и слушање без поговора; његова реч мора бити светиња и |
ро народа — но да погледамо у будућност и да те ту нешто запитам као духовника и као рођенога б |
ице као да се винула у далеку будућност и назрела у њој нешто мрачно и крваво, јер су бледе усн |
ки књажеви, великаши, господа; он прост и сиромашан — њега нико и не види међу оним великашима. |
илош се и сам прекрсти, маши се за крст и пољуби га.{S} Затим обриса зној, који га беше пробио, |
S} Станимир је знао целу Србију унакрст и преким путем увек је пре стизао пешке кад се куда пош |
же но што се надао, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да |
рви и ужаса, како је он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах није поред њега десио његов кр |
познати да је нешто узнемирен, забринут и нешто очекује.</p> <p>Све ово не може да се сакрије о |
/> <p>Но кад се Драгић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му приђе, шкргутну зубима и рече:</ |
аље за 3-4 дана.{S} Међутим, освану већ и петак, 11. јули, а од Вујице ни трага ни јава.</p> <p |
нико не сети.{S} Узалуд прота Ненадовић и друге српске војводе трче за царем по целој Европи; у |
отворише.</p> <p>— Ту су! — рече Драгић и упре поглед на свога друга.</p> <p>Кнез Сима устаде.< |
ке стране.{S} Спомену му како су Драгић и остали, најпосле, људи који можда нису ни имали зле н |
до њега дођу:</p> <p>„Кнез Сима, Цукић и њина дружина бацили су били ватру у народ, и да је ни |
гледу, памети и речитости својој; Цукић и Драгић по јунаштву и смелој одлуци — били су у оно до |
!{S} Одлази!{S} Одлази! — привика Цукић и стаде бесно ударати ногом о земљу.</p> <p>Вичући „нап |
ена дознао за ову ватру што су је Цукић и остали спремали, но да је букнула и народ се побунио |
Сад су свршили и кнез Сима, Павле Цукић и Драгић, и тако су прилично пречишћени сви од којих је |
не читају оваке вакеле! — узвикну Цукић и горко се насмеја.{S} После додаде:</p> <p>— Гурам ват |
/> <p>Разговарајући о свему томе, Симић и Крага плакали су и вајкали се за жалосно стање у које |
ту свој ћурчиски занат.{S} Стојан Симић и Петар Андрејевић, „Крага“ — градили су и продавали бу |
трчах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и Крага хитали су да се очисте да што пре изађу пред Ка |
ко!{S} Сад је све у реду — рече Гитарић и залупи врата на колиби.</p> <p>Два дана доцније нађош |
стварима.</p> <p>То је била голема моћ и големо поверење.{S} Али само по ту цену могла се доби |
се баве тамо по Русији, где имају помоћ и издржавање од руске владе.</p> <p>На те бивше народне |
тан сан.{S} Иначе, свуд је царовала ноћ и мукла тишина.</p> <p>Тако је трајало до у глухо доба, |
а и раздирала.</p> <p>Била је мркла ноћ и све је било пусто у овом страшном ноћном урнебесу.{S} |
велику рубљу Катарине II, рече лаку ноћ и нестаде га у ноћном сумраку.</p> <p>Корачајући крупни |
ш раније погубити, но га пусти на молбу и наваљивање људи).{S} Али нећеш, Штрбо, куд си наумио, |
ић).</p> <p>Дете уведе Карађорђа у собу и даде му столицу да седне.</p> <p>— Шта раде Стојан и |
амо, уђе са својим другом у крајњу собу и одмах нареди жени да закључа сва спољна врата.{S} Зат |
имао воље да поново гази у опасну борбу и ризике и понова да ставља на коцку и себе и сву пород |
слони пушку уз врата, затим смаче торбу и пусти је да тресне о патос штогод може.{S} Из торбе с |
, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} Гинути се мора.{S} |
тајући густе димове.{S} Кад доврши каву и лулу он скочи:</p> <p>— Јело, жено моја!{S} Ја одлази |
у у очима Турака, па се побоје за главу и гурну у планину.</note> <note xml:id="SRP18933_N2">Ту |
ан кутак, где су бар безбрижни за главу и за породицу своју — ни један није више имао воље да п |
и сигурни, да не мора стрепити за главу и част своју ко се год мало макне од дома свога; једном |
нио у шаке.{S} Кад ме опази, диже главу и дуго ме гледао непомично и ћутећки.{S} Очи су му сија |
.</p> <p>У тај мах кнез Сима диже главу и упита промуклим гласом:</p> <p>— Јутрос си нешто поду |
ом добре црне каве.{S} Ђорђе диже главу и погледа је.</p> <pb n="226" /> <p>— Много си говорио, |
ти их да живе!</p> <p>Драгић диже главу и разгледао је, неће ли опазити ко то тако узвикује, ал |
и шта се може.</p> <p>Драгић диже главу и оштро погледа пријатеља, који је на њега толико наваљ |
малаксаше и клонуше.{S} Он спусти главу и очајно махну њоме.</p> <p>— Не!...{S} Нема ништа!...{ |
<p>На махове књаз Милош је дизао главу и оном што пише нешто казивао.{S} Овај би то бележио, а |
је ћутао, замишљено бејаше оборио главу и дуго је гледао у патос.</p> <p>— Их мени несрећнику, |
о он се боји да му они не преотму славу и господство.</p> <p>— Па јес, јес!{S} И не дам да ми п |
е на негдашњу државу, на негдашњу славу и величину своју...{S} Али баш у тим тегобним приликама |
на по два пута летео са Дрине на Мораву и с Мораве на Дрину.{S} Кад је ваљало метути главу у то |
вали су се највише у градовима Кишињеву и Хотину у Бесарабији.{S} Ту је тада било толико Срба, |
Тако Чолак-Анта, настанио се у Кишињеву и радио је ту свој ћурчиски занат.{S} Стојан Симић и Пе |
упрти крваву одрубљену главу Драгићеву и заповеди му да је носи напред.{S} Друга глава била је |
милосрдна да се одазове цвилењу његову и да га прими у мрачна наручја своја.</p> <p>И тако, ка |
руго остало, него да прибегне лукавству и вештини.{S} И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је д |
ама, ако си рад да останеш у господству и поверенију које од мене и од народа имаш.{S} У против |
он показивао везирову наредбу о убиству и хвалисао би се, како га је стало и много труда и мног |
кој, у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугарској, Маћедонији, Епиру и Тесалији.</p> <p>Међ |
истрага ко га ту уби и по чијем упуству и наговору?{S} Тако убиство бацало би сенку на Русију, |
ости својој; Цукић и Драгић по јунаштву и смелој одлуци — били су у оно доба врло опасни против |
гаташа, који не знају броја своме благу и сиротана, који по три дана залогаја не окушају; људи |
ву у народном покрету, који је на прагу и који ће планути у најкраћем року.</p> <p>Тим поводом |
прилици сам честити везир води и бригу и одговорност зато.</p> <pb n="193" /> <p>На ове речи М |
101" /> одговарам и дајем рачуна и Богу и људима — јер сам уверен да сам радио за добро народа |
е Ђорђе од моје руке погинуо то не могу и не смем, док ми не би изреком заповедио светли везир. |
сар Димитрије седео је прекрштених ногу и на колену писао, а Милош је киван ходао по соби и срд |
која се као мирис, расу по зеленом лугу и оде далеко, далеко кроз свечану јутарњу тишину.</p> < |
Кнез Милош је у Врљи нашао верног слугу и свирепо тачнога извршиоца својих наредаба, који је, п |
се укаже зора, те одмах избуди послугу и нареди да спреме коње, да изјашу бар до Раковице.</p> |
они је на страну.{S} Сад уклони и другу и пред њим се направи поширак отвор тако, да је Карађор |
гаше згодно стати.{S} Он скочи на кладу и штогод може удари одозго чизмом по тој испреченој руц |
од голога народа истерати ни за хиљаду и двеста година.</p> <p>Марашлија се љутну на то и преб |
ена, изгледаше као какво чудо од хиљаду и више глава, ништа се разговетно није могло разабрати. |
о срдито.{S} Марашлија је тражио хиљаду и двеста кеса, и пристајао је да се то покупи у народу |
Срба пробудили су код Грка и нову наду и нову жудњу да што пре и сами окушају своју ратну срећ |
азговорим што ме сад беде!{S} Али знаду и они све то, али они неће сад да знаду то.{S} Згодније |
се сакрије од Турака, они брзо сазнаду и опазе да у народу има некаква комешања, те се и сами |
тиштеност и неуглед према слави, угледу и почастима, које су уживали у домовини за време девето |
исојкиња.</p> <p>Сад је било све у реду и готово, џелат је очекивао само да му се даде знак, па |
кнез у себи.</p> <p>Пасош је био у реду и путници се незадржано кренуше даље.{S} Пошто они одош |
бавести о последњим догађајима у народу и да му каже како се то десило те су неки кнезови недав |
м!{S} Дуговечно робовање убило у народу и понос, и јунаштво, и наду, и начинило од људи најгадн |
и променило се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово је само се |
Најзад баш нека би било и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и да тој опасности из б |
ски, и приђе ближе <pb n="231" /> Ђорђу и Науму.{S} С којим еспапом радите ове године? — упита |
, али опет је он мали да може Карађорђу и на сенку стати, а камо ли што друго.{S} А после, госп |
јица био изабрао за склониште Карађорђу и после њина прва састанка, Вујица га је ту упутио, пор |
три пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта умео каза |
ем поверењу, и на божији аманет то кажу и да ме позову да се за то спремим и да Црнога дочекам, |
икаша и барона, па се опет сви то слажу и помажу и живе људи пријатељски један уз другога, а ко |
арона, па се опет сви то слажу и помажу и живе људи пријатељски један уз другога, а код нас све |
оспе, ватре се погасе, чак и пси полежу и село утоне у таму и тишину.</p> <p>Али тако није изгл |
ри у страну.{S} Никола изгуби равнотежу и посрте с коња, али му десна нога остаде закучена у уз |
S} Новаковић прилупи врата, намаче резу и удари катанац, па оде.</p> <p>Овај Никола Новаковић б |
о плове... па све жене стану па гледају и смеју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш |
већ осећа како га тресу, трзају, кидају и разносе у комаде.{S} Једна ледена рука, као оштро жељ |
реплашили, те се сад с Милошем погађају и удешавају.{S} Да не бриде њима још леђа од Карађорђев |
оград се са Стамболом надметао по сјају и љепоти својој.{S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} |
а тешто, нека завиде, Богу хвала, имају и на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине |
јанствене гласове, који се лако примају и брзо шире.{S} Ту се прича о скором ратовању, о доласк |
ешто!{S} Догнали двоје; нека их догнају и двеста!{S} Ако полећу, наше главе полећу!{S} Шта то в |
ога предај деци нашој у аманет да знају и упамте: проклет био ко Русима веровао.{S} Од њих може |
питу.{S} Што краљеви за нас данас знају и што Турци воде нека рачуна о нама, то од прве до посл |
убија, како један другоме језике чупају и руке до лаката одсецају.</p> <p>...{S}Ова година носи |
редмети изгледали су као да се одмарају и одишу у вечерњој тишини, после дуготрајње загушљиве ј |
а све стране.{S} Али у ову веселу грају и нечујно су се мешали и звуци притајених болних уздаха |
де издата наредба, да никога не пуштају и да ћуте, па ма шта изнутра чули.{S} Ханџиска момка ко |
уну, па да их све од реда исеку, побију и поробе.{S} Том кострешењу турском највише дају хране |
д сам први пут крочио да оставим Србију и да тумарнем у туђину.{S} Измамише ме, трипут проклети |
ажу очи, као веле, нека крене он Србију и помогне да ослободимо Грчку, а већ после што ће видет |
било, да сам домами Карађорђа у Србију и ту да сврши с њим једном за свагда.{S} Тај савет чуо |
ао после овога избора да пређе у Србију и ту да покрене нов устанак.</p> <p>У исти мах планула |
Карађорђев.</p> <p>— Враћам се у Србију и није ми друкчије, но као оно мртвацу кога окупају да |
у, да ли помишљају на повратак у Србију и на какав начин.</p> <p>Симић му је казивао што је зна |
Ако бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију и без питања султанова, па опет пушку за крај, ка што с |
Карађорђа, онда да ударе они и да убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку они сви одјашу |
арочито Карађорђа, тргне дубље у Русију и да им забрани мешање у српске послове.</p> <p>За случ |
ћа у Црнућу, вазда је била пуна гостију и страна света.{S} Војвода руднички постао је полако кн |
S} Али људи су га погледали испод очију и нико није озбиљно узимао ове речи његове.{S} А и шта |
22" /> људи полажу на ме сву наду своју и верују да сав успех од мене зависи.{S} Да ми је да то |
ужасни гласови све јаче и јаче одјекују и ломе се око њега, називајући га крвавим убицем и траж |
опасности.</p> <p>Ту се мало посаветују и реше да Анта одмах оде у Београд Милошу.</p> <p>— Иди |
д се искупљају на свежем вечерњем зраку и од њина весела цвркута ври цела околина.</p> <p>Баш у |
јка се полако губила у јутрењем сумраку и њена зврка чула се све слабије и слабије.</p> <p>Јеле |
/> <p>Американци хитају сад да претеку и Французе.{S} Као чувени електричари, они кушају да пр |
ге помоћи, но да се исповедиш духовнику и да кажеш све што си кад згрешио — би ли богати исприч |
твоју рођену главу — рече Никола момку и мрко га погледа.</p> <p>Пред колибом лежало је друго |
заше у дољу и виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива.</p> <p>У том тренутку, ово вребало |
везак хартије.{S} Прво се окрете истоку и направи дубок темен; после тако исто темениса пред ве |
Петар збуњено, па се онда окрете Марку и навали на њ, шапатом:</p> <p>— Његов сам хлебац јео!{ |
у у крај себе, оберучке узе једну даску и уклони је на страну.{S} Сад уклони и другу и пред њим |
из мртвих кренуо обамрлу слободу српску и девет пуних година високо држао вазда победоносну зас |
умочио прсте своје у невину крв братску и родитељску!“</p> <p>...{S}Али, усред те радости, усре |
у, а вође оста Коџа Милош.{S} У зачетку и он је, наопако му било, био забраздио далеко; и он је |
хтеде бежати, али га она дочепа за руку и стеже га као железним клештима.</p> <p>Хоћеш да бежиш |
сећао као да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да |
Стојану, трже му бурмутско сито из руку и додаде живо:</p> <p>— Ама, што си се смрзао, чика Сто |
нај црни Антикрист.{S} Него имаш поруку и строгу заповест од господара Милоша, да Црнога убијеш |
е, један за једну други за друго струку и повукоше.{S} Бедни кнез Сима пови се напред, а услед |
бу и ризике и понова да ставља на коцку и себе и сву породицу своју.</p> <p>„Негдашњи крвави ра |
остао народ, кад Црни стругну у Немачку и остави обезглављену сиротињу.{S} Памтиш ли?...{S} А, |
уби балкански, који су избегли у Влашку и Русију, па то казује везиру и јавља на Порту, да виде |
само толико да покајем ранију погрешку и да осигурам успех послу кога се лаћам.{S} Толико <pb |
чице, млада, висока женска изводи тешку и заморну игру, при којој дрхти сваки мишић на телу, те |
а тражила је сада богату накнаду у јелу и пићу.{S} Било се већ превечерало, само су још пуне бу |
вина.</p> <p>Момак Јован изађе на скелу и даде знак непознатим људима на супротној обали, питај |
<p>Ту се Карађорђе пљесну руком по челу и рече чисто очајно: — Камо моје лепе среће, да сам ја |
е! — И мој се јадни Ђока пљесну по челу и скочи као опарен, па удари корачати доле горе по одај |
.</p> <p>Јањичари брзо разгураше гомилу и отворише пут осуђеницима.{S} Сви погледи били су упра |
е што се бејаху расуле по његовом крилу и сабираше их све у леву шаку; затим се прекрсти, пољуб |
ре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат... ако би он то могао!..{S} Ама, мучна работа, б |
одарем овакав разговор, он ми је Николу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ј |
е један над другим најстрожију контролу и не даду један другоме макнути.{S} Јес, моје су казне |
S} Речи јој саме почеше запињати у грлу и она је морала одахнути.</p> <p>— Страшни су то били д |
ародни и који је сад јавно носио титулу и потписивао се: „Врховни Сербие Књаз.“</p> <p>И књаз М |
оли Карађорђа да прими човека кога шаљу и да верује „писму пријатеља“, јер је оно од њега, и св |
ементи природни, сложни да здробе земљу и да сурвају небеса, да све претворе у пустош и развали |
да врелим љубавним дахом загреје земљу и измами из ње хиљадама плодних кличица, да зеленим мир |
орица турска и сутра ће продати и земљу и народ и што год хоћеш за један реп турски.<ref target |
снежне равнице и молио за милост земљу и небеса.</p> <p>Наједаред коњ му се поплаши од једног |
еме у земљу.{S} Човек баца семе у земљу и нада се да ће му оно донети богата плода, који ће сто |
е!{S} Враг је био преластио и ову земљу и ови народ! — Све је било пошло ђавољијем трагом, и де |
н преклиње падајући ничице и црну земљу и високо, недомашно небо коме се обраћа, чупајући косе |
S} Ђорђе се жалио да има јаку главобољу и мучно да ће тренути целе ноћи.</p> <p>На растанку с г |
њима, није хтео сад истицати своју вољу и своју заповест.</p> <p>Напротив, све је угађао тако д |
уђе руке очекује.{S} Да је на моју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека дође и био бих гот |
ао Наума, који све више залазаше у дољу и виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива.</p> <p |
ило.{S} Он ћутећки пружи руку, узе шољу и опет задими.{S} Ћутао је и сркао каву, полако пуштају |
г жеженог злата.{S} Он не зна откуда му и ко му даде тај крст, само зна толико, да му је дат да |
ош разложио Лисовићу све потанко шта му и <pb n="269" /> како му ваља чинити и најстрожије му з |
>— Пса ваља убити!</p> <p>— Па то ће му и бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код везира у Б |
да би га од блата градио.{S} Казаће му и то, како се с Турцима више не може мировати и ту, нај |
мао какав крупнији посао, а често су му и за ситнице долазили чак с другога краја Србије.</p> < |
е, чак и пси полежу и село утоне у таму и тишину.</p> <p>Али тако није изгледало сад у Трбушниц |
ио вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да се преда, а они да не прљају руке његовом крвљу.</ |
најочајнијим тренутцима.{S} Он је њему и до сад поверавао своје највеће тајне и своје најозбиљ |
лиш сад, хоћемо ли спасавати кнеза Симу и Драгића? — упита домаћин зловољно.</p> <p>— Није пита |
а губилишту, водећи под руку кнеза Симу и Драгића.</p> <p>Мртва тишина опет завлада на губилишт |
с <pb n="94" /> тога се у његовом дому и стицао свак, који је имао какав крупнији посао, а чес |
ње мало одморили кретоше даље, уз песму и грају, говорећи да ће тако право у Београд.</p> <p>Ов |
е сам јави и позове га, да се споразуму и договоре шта може, а шта не може бити, ту онда <pb n= |
подскочио кад је чуо тако огромну суму и у првој ватри рече, да се то не може од голога народа |
ав у мрак, Вујица се упути дубље у шуму и иза једне липе стаде с Николом Новаковићем, проговори |
пометен од болести, па наједаред плану и срдито се продера:</p> <pb n="210" /> <p>Нема!{S} Је |
адгод и да се врати!</p> <p>Милош плану и пресече га.</p> <p>— Никад! — викну он потресеним гла |
вати сабљу, одскочи корак назад, изману и сабља се спусти по разголићеном врату Драгићевом.</p> |
у криву дамаскињу оберучке хитро изману и снажан ударац паде по повијеном врату кнежевом!...</p |
с породицама својим одлазили у незнану и хладну туђину.{S} Што је који имао мала и добра свога |
S} Милош посрте, али се ухвати за грану и опет не паде.</p> <pb n="129" /> <p>Пошто је све како |
таше сузе.{S} Он окрете главу на страну и убриса их крадимице.{S} Сад су очи биле сухе, али срц |
ешило Симићу бошчу, коју бацну у страну и њега повуче за рукав и посу му одмах да се умије ту у |
а посведочи своју оданост према султану и своју тврду одлуку да одржава ред у земљи, а то му је |
ама ако би ми морали чекати док султану и царевима падне на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мо |
нема куд и мора пристати да се састану и разговоре.{S} Док се све то удеси и Карађорђе ће имат |
Још неко време светлуцао је огањ у хану и овда, онда чуо се испрекидан говор, па онда све умуче |
ли тек да одговорим ја кад ме притегну и упитају: зар код тебе хајдуци тако господаре, да први |
сад ми да се уклонимо а они да заседну и да агују онако на готовом!...</p> <p>— Не мислим ја т |
ога једну црну, невином крвљу преливену и претешким грехом обремењену душу.</p> <milestone unit |
авно умрла.{S} Он погледа боље ону жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола кост, да су јој |
оји гледа у својим канџама већ уловљену и упропашћену невину душу, и ужива у пакленим мукама ње |
ка грчка побуна залазила је у нову мену и примицала се својим првим покушајима и опитима, где с |
а с тога, што је изрезан у самом камену и нема нигде отвора за светлост.</p> <p>— Знаду ли друг |
м, и девет пунијех година турском имену и турском дину (вера) није било станка ни помена у овом |
му каза какви су гости, па му напомену и ради чега су дошли.</p> <p>— Договарамо се да ли да д |
д обадве те врлине, знао је њихову цену и приклањао се пред величином Карађорђевом.{S} Осећаји |
о, само оно што се Карађорђу као Србину и јунаку могло допасти и занети га.</p> <p>Тако се него |
трипут толико пошто је у Нишу, у Видину и Зворнику скупљена многа војска.{S} Мене би окривили д |
ке руке, још пре 7—8 дана и кнез Симину и Драгићеву, које ће турски џелат сутра смаћи.</p> <p>Т |
ного преза од Милоша, и Анта се забрину и био је готов све да чини, само да се Карађорђе заклон |
} Некакав човек прогура се кроз светину и искочи на губилиште.{S} Он никог не упита, никоме се |
е, Ђорђе упадне у народ, узбуни светину и окружи се многобројним оружаним гомилама, ко ће онда |
="123" /> <p>— Један заповеда а стотину и хиљаде слушај.{S} Зар сам ја то измислио?{S} То је од |
е по кога лаковерног народног старешину и по кога простијег кнеза народног, па или га обрлате т |
крилима и гракћући у гомили; мрак секну и у наоколо забеласаше се предмети у јутарњем расвитку. |
ном врату кнежевом!...</p> <p>Крв шикну и попрска далеко у наоколо, али на велико чуђење присут |
ма и по лицу.{S} Један дебео млаз шикну и прели кабаницу, под којом је Вујица ћутао непомичан.{ |
е тело, све умрљано крвљу.{S} Он јаукну и штуче из колибе.</p> <p>Но у тај мах колиби дотрча Ни |
ћи шта управо да почне.{S} Најзад хукну и једва простења.</p> <p>— Ух за бога, људи, немојте то |
решао у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све угледније војводе његове.</p> <p>Тежак је био рас |
се изненадише кад оџаклију нађоше мирну и празну.</p> <pb n="33" /> <p>Марко је зачуђено зверао |
, нејасан, мокар ударац; нешто шкргутну и здроби се; она црна непомична маса оживе; кроз њу као |
једном снажном покрету Цукић се праћну и изврте полеђушке, упаљена гужва сена догоре; у мрачно |
унтовна писма и подбадају народ на буну и немире.{S} С тога сав народ и кнезови с кнезом Милоше |
чепа секиру, мало се раскорачи, измахну и из све снаге лупи Карађорђа ушником у груди...</p> <p |
уздрхта.{S} Потресен и срдит он измахну и удари и по други пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се |
е овај збуњено гледао, он вешто измахну и једним ударцем одруби главу жртви, која већ бејаше св |
ле ових речи Карађорђе се чисто загрцну и ућута; мало после прокашља се и опет продужи.{S} Глас |
дочепао се Ћесарије, пројурио и кроз њу и дошао до Дунава према Раму, где је имао да се превезе |
ога доба, та га је мисао пратила и дању и ноћу као рођена сенка његова.</p> <p>— Нема друга изл |
потернице крстариле би по селима и дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко мајчино.“</p> <p>— Т |
лаву.{S} Истина, Милошеве потере и дању и ноћу шушњаре на све стране, али ми знамо стазе и бога |
.</p> <p>Изненађен, он застаде у пењању и с чуђењем је гледао у онај урнебес што се примицао св |
ти још добро памтиш, у каквом је стању и јаду остао народ, кад Црни стругну у Немачку и остави |
кло, и тако је мало по мало, по причању и казивању других, научио да воли и поштује Србију; да |
најлакше могло десити у оваком узбуђењу и расположењу, у каквом се Цукић сад налазио.{S} Па опе |
опадање и сиромаштина; све је у рушењу и посртању, све иде са зла на горе; убоштво нам се већ |
е, да не одговарам више за ову сиротињу и пред Богом и пред људима, па вала, како вам год драго |
м смео ја узети на душу толику сиротињу и пустити да се учини та несрећа, која се више никад не |
жио с бунтовницима, а пали би под сумњу и сви други угледни људи.{S} Све ово што се с толико му |
не су упорно чувале своју народну ношњу и онда, кад су им се мужеви по оделу са свим помешали с |
свакојаким страховањем, он подиже капу и побожно се прекрсти.{S} Обазре се око себе и видећи д |
и се родио, чедо моје; пољуби нашу лепу и слатку српску земљу, бог зна дали ћемо је кадгод још |
д једном нађу у туђини без гроша у џепу и без икаква иметка, они исти људи, који су око десетак |
их звона.</p> <p>Карађорђе скиде шубару и усрдно се трипут прекрсти — да л’ ти чујеш јеку звона |
/> <p>— Зашто вас двојица, ти господару и господар Ђорђе, не би могли бити заједно у својој ота |
шено је, да се зборски пише руском цару и умоли да српске бегунце, нарочито Карађорђа, тргне ду |
е старешине одмах окрећу погледе северу и траже Карађорђа, што се до сад показало у више прилик |
и научио.{S} Лане си појео главу Молеру и владици Мелентију, ономад Цукићеву, а сад ћеш наше, п |
с тога су сви они и били у живом додиру и међусобном мешању.{S} Нарочито су Грци ступали у везу |
о сва срца.</p> <p>У непрестаном додиру и мешању с пријатељима из Србије, с грчким хетеристима |
у Влашку и Русију, па то казује везиру и јавља на Порту, да виде Турци како им је он веран и п |
и буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру и скинути са себе сваку одговорност, а да скинем и овај |
еника, које је кнез Милош послао везиру и који ће ово дана бити посечени.{S} Људи су махом жали |
е вероватно да би Русија остала на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад как |
можете помоћи, оставите ме бар на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа не траж |
у поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини у народу ништа не брине.{S} Он, кнез Милош, од |
отомке своје, зашто се овде ради о миру и срећи целога народа овога, па је боље да погине један |
ућству и у Бугарској, Маћедонији, Епиру и Тесалији.</p> <p>Међутим, од свију тих покрајина Срби |
ао на позадња одељења, која гоне захиру и храну за војску, пленио их и вазда се враћао с богато |
и људи изгледају, али, судећи по говору и држању, Марко мора да је био јако срдит.</p> <p>Кад П |
свашта слушао.{S} По њином је наговору и из Србије отишао, и оставио овај народ да га Турци му |
х људи, с коњима, под оружјем, у жагору и лупи, удали се, носећи собом две крваве главе, а у пу |
чи, што их одсечена глава каза простору и вечности.</p> <p>Џелат прискочи и дочепа обадве одсеч |
је Ђорђе све више и више падао у ватру и најпосле узвикну пун негодовања:</p> <p>— Јазук, јазу |
их груди, које су нарочито тражиле буру и урнебес да њихном хуком и грмљавом стишају своју рође |
је је стајало пред њима, и ради кога су и дошли у Србију.</p> <p>Но последњих дана почео је бив |
удешавали су и све остало.{S} С тога су и мене измамили из Србије да не бих могао ништа предузи |
з Фанаре (Цариградско предграђе), па су и све више државне службе Грци заузимали.{S} Најзад, ве |
влашким и молдавским градовима биле су и многобројне и имућне.{S} С тога је и хетерија (тајна |
терним цртама турских градова, какви су и данас многи у европској Турској.</p> <p>Српски живаљ |
о је њин план и према томе удешавали су и све остало.{S} С тога су и мене измамили из Србије да |
о свему томе, Симић и Крага плакали су и вајкали се за жалосно стање у које су сад сви од реда |
{S} Искали су бојаги воде, а примали су и цевчили вино, понајвише ракију.{S} Кад су се добро по |
Петар Андрејевић, „Крага“ — градили су и продавали бурмут.{S} Други су отворили ашчинице и трг |
p> <p>С господарем престола долазили су и многи други Грци који су заузимали поједине спахилуке |
, с дугим пушкама у руци, стражарили су и на самом уласку у кућу, а крај њих је био још и један |
чајући на челу цивилизације, одмакли су и у томе.{S} Они су изумели машину прозвану <hi>гиљотин |
ају овој сиротињи душом дахнути; они су и ове будале подболи и навукли их, да сада својим лудим |
вно, одавно живи баба Јана!{S} Много су и много виделе оне њене мале, суре очи, што сад онако у |
и изађоше пред њих, да их упитају ко су и шта желе.</p> <pb n="21" /> <p>Један од коњаника, упи |
и биће ми поуздани помоћници као што су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у |
чка и имају исте интересе с њом, јер су и оне исто тако турске робиње као што је и лепа Јелада. |
новој буни!{S} Не море бит’, да нијесу и они ту замочили своје прсте — домишљао се трећи.</p> |
те работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p> <p>— Како, болан, нијесу тво |
.{S} Ту су му били свињци, а имао је ту и свој кованлук!...{S} Ето, то је место Вујица био изаб |
да га виде.{S} Међу осталима био је ту и Риста Парезан и још неки.</p> <p>Ту се ручало, пило и |
ом водили сјајне свите све у суху злату и алему, да се са султанскијем барабарити могу; који су |
четак је маја, и градина је сва у цвету и мирису.</p> <p>Шипарчић, од својих десетак година, у |
о је мали ловац набацио на цвет качкету и победоносно узвикнуо: „ево га!“ шарени лептир већ је |
и неразговетне слутње о влашком покрету и о ровењу које тамо врши грчка хетерија.</p> <p>Милош |
енерала напред да га поведе митрополиту и да отвори врата пред високим гостом.</p> <p>Састанак |
на кола ђенералова одјурише митрополиту и зауставише се пред његовим станом.{S} Ђенерал Стољето |
/p> <p>Карађорђе се захвали митрополиту и обећа да ће свакако доћи на вечеру, само може бити ма |
нам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треба упљескати, јер ево и они нешто с њим шур |
лош је још два три пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што му је |
да му је ово најтежи тренутак у животу и баш сад он је био некако добар, благ и разговоран.</p |
ан је био Милошев заступник у Букурешту и одржавао је живе везе између Милоша и рускога двора, |
и оне мрве, разгрну жеравицу на огњишту и сасу их тамо све.</p> <p>Пошто се вечера тако довршил |
говори да није потребно.</p> <p>— Ја ћу и сам наћи пут, ти се врати.{S} Само спремите све што т |
жеш спавати безбрижно — а дотле доћи ћу и ја.</p> <p>Изашав на улицу, Карађорђе рече старцу: — |
илош тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог тај големи грех неће и не може оставити без те |
ипрему.</p> <p>Прво им раскопчаше одећу и одголитише вратове. <pb n="84" /> После, док би удари |
да их Руси не ометају у њином подузећу и да им помогну чим могну, новцем и оружјем, ако не мог |
који га овако пометена с чуђењем срећу и од животиња које немо слушају читав поток његових убе |
, да ми не даднеш да учиним ову несрећу и лудорију.</p> <p>— Ама, коју Ђорђе, брате? — рекнем м |
у му дрхтала.{S} Приђе ћутећки Гитарићу и пружи му обадве руке.</p> <p>— Добро ми дошао, побрат |
ми дошао, побратиме — рече он Гитарићу и понуди га да седне.</p> <p>Наместише се крај ватре и |
ор напоље у мрак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени:</p> <p>— Време је, т |
Србију не протумачи као жудња за влашћу и насилнички покушај да преотме Милошу господство, које |
да останеш веран нашем светлом падишаху и да одржиш мир у народу.{S} Ако немаш поуздања у своје |
пор и он ће <pb n="285" /> бити на врху и горостасни злаћани крст засијаће с вршка голема храст |
линску цивилизацију.</p> <p>У томе духу и правцу говорио је Јоргаћ, а свака његова реч, као ошт |
.{S} Он ове Турке заустави у Крагујевцу и врати их натраг, а везиру поручи да буде сербез, и да |
ивом се и даје милост; праштањем кривцу и твори се дело милосрђа.{S} Правом и здравом нити треб |
су се разговорили и обавестили о новцу и шта с њим ваља чинити, Врљо примети:</p> <pb n="140" |
ао да га историја не осуди као кукавицу и страшљивца, који је у најопаснијем тренутку утекао из |
есна нога у копрцању пала је у жеравицу и грдно се испекла.{S} Језик му је био на пола пресечен |
пропало — он је онда добијао дрхтавицу и с ужасом је питао:{S} Је ли истина да је све прошло?{ |
ити... — и говорећи то, он диже тиквицу и повуче из ње добро.</p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић |
/p> <p>Милош га погледа мрко.{S} Вујицу и Павла он је сматрао као своје најверније и најоданије |
ли ти мени могао наћи господара Вујицу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је |
а радовао се како ће овеселити и Вујицу и Карађорђа, кад им донесе овако веселе гласе од Милоша |
, онда да ударе они и да убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку они сви одјашу у мезула |
а крупна стаса, маркираних црта на лицу и оштра строга погледа.{S} У целом њеном држању било је |
израз разли се по њеном смежураном лицу и она прошапута.</p> <p>— Добро ми је ћеро, добро ми је |
лако: — Ево овде! — затим пресече улицу и на другој страни заустави се пред дућанићем, пред кој |
х Цукић наједаред скочи, збаци кабаницу и онако седећки, упре разрогачене очи у ове немиле ноћн |
у одсече главу, баци је у једну зобницу и предаде је другом момку.</p> <milestone unit="subSect |
.{S} Карађорђевица брзо отвори вратницу и кола уђоше у башту.{S} Из њих изађоше два човека, јед |
него питање је, господару, за садашњицу и моја је тврда вера да се за сада не може учинити ништ |
орио ништа; спусти се на малу столичицу и као да бејаше замишљен.</p> <p>Наум захвали старцу, и |
ва роба овде, којима главе висе о концу и којима још сутра може за навек смркнути.</p> <p>— Ниј |
све се у њој губило.</p> <p>Сад се зачу и страховито шуштање, из кога су се на махове издвајали |
читаве војске издржавали о своме харчу и ајлуку?{S} Гдје су на далеко чувени безистени и пазар |
е.{S} Преко људи, који су били и Милошу и Марашлији добри пријатељи (јер су од обојице добијали |
твојим кучетом, да не спљискам за душу и теби и њему сад овога часа, — шкргутну опет зубима оп |
Ове унутрашње ватре, која сажиже и душу и тело, која неда ни мирна сна, ни слатка залогаја, ни |
ли где народ почиње мало повраћати душу и већ им зинуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се оп |
е од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се да је Милошу милији Турчин од хришћанина, |
сам овоме народу до сад ја очувао душу и заклонио га да га Турци сасвим не слисте?{S} Па шта о |
која се већ била дубоко улегла и у душу и у срце његово.{S} Та се жеља састојала у добро скроје |
уха излазиле пред његову узбуркану душу и узнемирену савест.</p> <p>Највише се бојао, неће се и |
посла, да склони Анту, а њему је одмах и наменио главну улогу у овој ствари.{S} Анта није треб |
да нареди чељади код куће, па ће одмах и сам митрополиту.</p> <p>У брзом трку сјајна кола ђене |
обијати врата.{S} Уз то донесоше одмах и велики железни кавени тучак, којим се кава туца, те и |
30" /> помисли њега хвата самртни страх и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може, али |
оду, не верују никоме.{S} Узме их страх и сумња да се против њих нешто у потаји спрема, и онда |
ана на левом одсеченом уху, али подсмех и руга надживели су га и памтили много година доцније.{ |
о Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их и овде који би га једва дочекали.{S} Док би Турци стигл |
је већ могла сама дићи руке, извући их и метнути одозго по покривачу.</p> <p>Ово охрабри жене |
бију скитница и бескућника, нахранио их и одео новцем откинутим од сиромашног залогаја, па с ти |
оне захиру и храну за војску, пленио их и вазда се враћао с богатом пљачком.</p> <p>Кад се доцн |
мало било код српских војвода, за то их и видимо где одмах по преласку у Русију сиротују, муче |
е ова два човека.{S} Ти једини можеш их и спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај ти је фишек наше по |
ту.{S} Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с Турцима друкчије разговарати.{S} Али шта да се р |
гачије.</p> <p>— Дај боже, најо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не |
ак ранијих слобода из доба Карађорђевих и за ослобођење од турске силе.</p> <p>Нарочито су се и |
у средини сакупљених доглавника својих и стрељајући очима час једног, час другог, слушао је шт |
а набацана читава хрпа јастука, великих и малих.{S} То је била кнез Милошева постеља.</p> <p>Ал |
ну песму турску, и уз пратњу тих танких и заносних звукова џелати отпочеше свој посао.</p> <p>К |
га су родољуби разних народа балканских и трчали у Петроград, надајући <pb n="153" /> се да там |
јући последње збогом од свију тих милих и далеких места и пријатеља, с којима се тужни певач за |
ина дићи ће се на гробовима свију бољих и отреситијих Срба, ако се не нађе паметнијих људи да т |
у некада биле свете горе, пуне опеваних и прослављених богова и божица јелинских, влада сад нем |
/p> <p>— Их мени несрећнику, шта учиних и од себе и од њега! — рече најзад болно.</p> <p>После |
рља, који га је на мах отргао од личних и горких мисли и привиђења, што су га до мало час трзал |
ва рана — и то је све због тих страшних и несретних кажњавања.{S} Казнећи друге, ја увек казним |
шено, зарасло у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, прилепили као ластавице гн |
етио како је огромна разлика између њих и њега...{S} То нису више његови другови, његови ратни |
изреке свесно, с планом и после чистих и сведених рачуна са својом савешћу.</p> <milestone uni |
ла лишћа, набаци пуно оних кора и већих и мањих, а одозго овде онде опет посеја лишћем, те је и |
д два дана зијала је натакнута на колац и истакнута на бедем београдски одакле се згодно могла |
и тако просте справе, као што су колац и ченгели, и да ће и то бити доста добро мучење, кад жи |
а разбеглу српску војску, спасава шанац и даје целој битци други исход, уз припомоћ српскога ни |
држали спахилуке Миленко, Петар Добрњац и други Војвода Лука Лазаревић (поп Лука) држао је тако |
S} Ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић Герман, као главни заступници кнеза |
је ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић-Герман, људи које је кнез Милош био |
у гомилицама играла по улици.{S} Старац и Ђорђе ишли су левом страном чаршије, корачајући крупн |
и.{S} Ми ћемо обићи овуда — рече старац и гурну мали капиџик, па проведе Ђорђа тесним пролазом |
да идем и ја право к њему — рече старац и окрете се жустро на једној нози.{S} После опет застад |
на у тајности живио.{S} Сиротињски плач и сузе уфатише га и убише, и главу му јошт с једном њег |
свој ратнички оклоп, узимао убојни мач и стављао се на чело војсци, да порази непријатеља, да |
скути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, а данас |
, о којима је Милош још раније имао реч и погодбу с везиром, и Милош се сад на то позивао, да с |
ше да неће пристајати уз Карађорђа, баш и да дође.</p> <p>Тога истога дана, кад се то десило, М |
у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа познати! — мислио је Ми |
жила, да скрије тајну својих писама баш и онда кад би у случају била ухваћена.{S} Тако исто и и |
> би могао сам што зарадити.{S} Али баш и да пође по каквој заради, нико га не би смео узети; о |
в је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и криви!{S} Па кривом се и даје милост; праштањем кривц |
да није ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа позна |
p> <p>— Јело, о жено!{S} Што ме правдаш и браниш, кад ме одбранити не можеш, и кад за ме оправд |
у му подругљиво:</p> <p>— Што ме петљаш и везујеш, курво и ђидио.{S} Не можеш да одсечеш ни јед |
два пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и право, готово имаш и право.</p> <p>Овим разговором бе |
ога ми, можда имаш и право, готово имаш и право.</p> <p>Овим разговором бејаше изазван код Мило |
о крив?</p> <p>— Зашто си крив!{S} Знаш и ти зашто си.{S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се о |
емој грешити душе и говорити да не знаш и немаш, кад то писмо мора бити код тебе.{S} Оно ти је |
људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде |
тебе не може бити зазорно да то признаш и да рекнеш народу срдачно хвала.{S} Јер нека је и најв |
бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на се примам сваки грех зато, и од |
ме да се оправдаш сад, кад сам напушташ и остављаш оно, ради чега су толики људи главом платили |
је, неће одмах пасти од пушке, а можеш и промашити.</p> <p>— Па шта да чинимо, ако не заспи, — |
т од господара Милоша, да Црнога убијеш и да ми његову главу предаш, ако ниси рад да твоју одне |
интересу отаџбине.{S} Али шта да рекнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам напушташ и остављаш |
ао добро, слободно ти је да се послужиш и рђавим, неваљалим средством.{S} Да би спасао тисуће, |
ти је на језику.{S} А откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад си ти почео |
а никад не ваља казивати све што мислиш и све што знаш.{S} Као год што не ваља војник, који исп |
ључили смо ови час да Карађорђа уклониш и с њиме свршиш брзо и неодложно и његову главу амо да |
обош, и узе у њега добовати да охрабриш и прикупиш нашу разбијену војску.{S} Подсети се како је |
огатих дарова од Милоша, то је била још и нова згода да пред диваном у Стамболу потврди како је |
више, од почетка овога века, он је још и ојачао, јер су Грци покушали да се јаве као пријатељи |
/p> <p>— Тешко овоме народу, ако је још и Милош носилац његових мисли и надежда.{S} Милош је уд |
м на лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао у а |
ељ.</p> <p>Овде за ову двојицу даће још и више.{S} Кад би било откуда пустих пара, па да ми пон |
каку таку погодбу, турска сабља би још и данас севала по Шумадији, браћа Руси за цело не би по |
у а пред сваким, сем наргила, стоји још и филџан с црном кавом, по негде углављен у укусне, бог |
ити, али они су ове године потерали још и црње.{S} Помоћи им није више било и они су ове године |
ишљају, како би то добро могло бити још и боље, само да сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа |
бануће изненада; може собом повести још и повећу чету бећара и скитница, којих увек тамо има по |
Турцима како се жалио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбарлија био запретио да ће га заје |
ом уласку у кућу, а крај њих је био још и један пети, коме се морао пријавити сваки који хоће д |
је по Босни и Новопазарском округу још и пре тога) и светио се Турцима гдегод му падну шака.</ |
и срећно као он, Карађорђе, то га Милош и позива да дође у Србију, где ће га народ једва дочека |
ај, ка што смо и научили.{S} Кума Милош и кума Вујица већ нам досадише позивима...{S} Но немој |
о се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу!...</p> <p>— Језик пресек |
ји, и јуначнији од њега.{S} То је Милош и нехотице <pb n="122" /> сазнавао у себи, ако можда и |
а то ми не излази из главе — рече Милош и обриса зној с чела.</p> <p>— Права турска замисао!... |
ховни Сербие Књаз.“</p> <p>И књаз Милош и сва пратња његова стигли су амо на конак тек доцне у |
а Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, но дол |
чак шта и пси говоре — рече кнез Милош и пође да отвори врата, јер сав овај разговор водио се |
овник се дубоко замисли, пониче и Милош и подуже су обојица тако ћутали.</p> <p>— А, шта велиш, |
им и обесним Турцима.{S} Зло ради Милош и не ваља што ради.{S} Правдају га, да је везир тражио |
оразум градио!“ — Тако ће мислити Милош и друге није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с |
к Турцима да изађу, а осташе само Милош и његов тумач.</p> <p>Чим се нађоше насамо, разговор се |
урвају небеса, да све претворе у пустош и развалину.</p> <p>У тој страховитој ноћи све живо дав |
га да се одвоји!“.</p> <pb n="66" /> <p>И доиста баба Јана одавно живи и много, много памти!{S} |
товницима на руку.</p> <pb n="17" /> <p>И кнез је своје обећање одржао.{S} Један од бунтовних к |
екуде, како знаш!</p> <pb n="259" /> <p>И Вујица је био замишљен, али после кратка ћутања он се |
на:{S} Ђорђе, о Ђорђе... прости!</p> <p>И најзад се небо смиловало.</p> <pb n="307" /> <p>Једне |
г да, господару, добро вели! ...</p> <p>И ту сад Анта каза кнезу целу поруку Вујичину.</p> <p>М |
а да никога не може ражалити!...</p> <p>И зашто сам ја морао доживети сву ову неизмерну несрећу |
ску капију.{S} Чек’ да видим!...</p> <p>И она журно истрча пред кућу.{S} Изађе за њом и Чолакан |
, нова невера, нов Бранковић!...</p> <p>И грозничава језа пролазила је Милоша целим телом; он ј |
икад ни врана кости не нађе!“...</p> <p>И Милошу се учини, као да се на једаред нађе на пустој |
заносио — код њих није било“...</p> <p>И Карађорђе је то одмах познао.{S} Слушајући ове људе к |
мешања и утицања страних држава.</p> <p>И доиста, одмах се могло опазити, да српским војводама |
га прими у мрачна наручја своја.</p> <p>И тако, као страшни пример божје казне, овај тешки греш |
е стране, кренула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све околне покрајине, остале би тада с мало т |
сподством, па им и памет појела.</p> <p>И ако је у другим приликама био вољан, да старим војвод |
— Онда би одгризао језик зубима.</p> <p>И Врљо је био збиља кадар да то и учини, такав је он би |
са и опет су обадва остала пуна.</p> <p>И сви ти разговори, сва она страховања; оне тешке бриге |
сакрило се у сигурна боравишта.</p> <p>И људи и животиње потражили су склоништа од ове свирепе |
у ову шупљину између две кладе.</p> <p>И он дохвати мртво, крваво тело и утура га међу кладе.{ |
и сложна помоћ ратоборне Србије.</p> <p>И Грци су доиста веровали Ђорђу.{S} Они су у њему <pb n |
и и упропасти, он хоће да убије.</p> <p>И ако се усиљавао да прикрије љутину, на Милошу се виде |
своје мисли није казивао никоме.</p> <p>И кад су сви већ по неколико пута говорили а сваки свој |
а да се ради и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био начисто шта му ваља чинити, кнез Милош |
ати да се на време и плод убере.</p> <p>И ако је на прво писмо Милошево оћутао, неверујући му, |
јдер, Драгићу, да видим могу ли.</p> <p>И после је скоро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њ |
и.{S} Али ето, Милош их не трпи.</p> <p>И тако судба двојице заробљеника била је решена.{S} Ник |
хладан и био је увек један исти.</p> <p>И што већа опасност, он је обично бивао све набуситији |
е ме само овако мало да одахнем.</p> <p>И две жене притајаше се, као да се боје, да и својим ди |
миндера, на који беше прилегао.</p> <p>И Милош се трже из буновна, тешка сна, сав окупан у зно |
о.{S} А неће ни теби бити криво.</p> <p>И ако се прибојавао да не страда од кнеза Милоша и њего |
е — рече Крага и уздахну дубоко.</p> <p>И Карађорђе уздахну дубоко. — И код вас исти јади.{S} Ј |
врши једно грешно и крваво дело.</p> <p>И ако је Вујици било написано писмо, које тражи Карађор |
мче још док су ишли кроз шљивар.</p> <p>И одиста, пред кућом је чекала спремна тројка, с другим |
а мисао о свесрпском ослобођењу.</p> <p>И Карађорђе узе бројати редом све оне косе и шумовите б |
— Окрете се Милош сад Паштрмцу.</p> <p>И Паштрмчеве молбе збиља нису ништа помогле.{S} Драгић, |
сивао се: „Врховни Сербие Књаз.“</p> <p>И књаз Милош и сва пратња његова стигли су амо на конак |
рскана крв убијена праоца.</p> <p>...{S}И тај нови свет почеће да живи новим животом и радоваће |
пуштати сумрак, а он у себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако б |
лијине, Милош је у себи мислио:</p> <p>„И ово мени говори онај исти Марашлија, који је ономад о |
с вином и две чаше.{S} Мало после унесе ибрик с кавом и два филџана, па све то спусти на кубе.{ |
бро, шта си сад науман? — упита га чича Ива његов сељак из Ропочева.</p> <p>— Одох право Милошу |
да чинимо ми несретници? — продужи чича Иван.</p> <p>— Потеците одмах својим кућама и чините се |
А где је Мишар, где је Лозница, где су Иванковци, где је Варварин, где је Суводол, где је Нишо |
мна, проломљена рана с црним, запеченим ивицама, низ које су још струјали танки млазеви крви.{S |
се губио тамо негде, чак тамо иза саме ивице пространа видика.</p> <p>Баш у тај мах на кишињев |
у па около преко потиока, хватајући све ивицом, докле му је коса била подбријана.{S} Тако удеше |
ања као опарен.</p> <p>— Не тако, газда Иво!{S} Све ћу вас друго послушати, само ово не могу.{S |
у.{S} Његово оштро око опазило би да је игде било и најмање крзотине.{S} Али сабља је била испр |
се набрајало, како Срби још стењу под „игом“ турским, и како су у вечитој опасности, да Турци |
ује вешто ударање дахира, што као перце игра у рукама раздрагане играчице, млада, висока женска |
е бејаше дошао у госте да се заједнички играју.</p> <p>Карађорђева породица у то доба стално је |
је било највише црвених, и ти колутићи играју, сијају се, окрећу се и нестаје их, налик на црв |
иским дућанима; деца су се у гомилицама играла по улици.{S} Старац и Ђорђе ишли су левом страно |
ло да је љуто гњеван.{S} Јабучица му је играла, и то је код њега вазда био знак преке срџбе.</p |
ље изгледа као опаљено.{S} По томе пољу играла су се турска деца, ваљала се гомила лених турски |
тима, <pb n="228" /> све људима који су играли велике и значајне улоге у славној десетогодишњој |
те главе и дубоко замишљен, а овда онда играо му је глатко избријан, тек приметни подваљак, што |
но и мрачно, око танких запечених усана играо му је самртнички осмех, пун бола и безнадежна оча |
но дахире одјекну још једанпут, заносна играчица још се једном окрете на пети, још се једном пр |
ана изјављивали своје одобравање.{S} Но играчица пође да купи бакшиш, и у великој кави опет овл |
што као перце игра у рукама раздрагане играчице, млада, висока женска изводи тешку и заморну и |
потице.</p> <p>Све очи упрте су у дивну играчицу; сем ње нико ништа не види и нико ништа не чуј |
види — учи шипарчића његова другарица у игри, док се он сав задуван, са зајапуреним обрашчићима |
" /> <p>Али, она ево доврши своју чудну игру; звучно дахире одјекну још једанпут, заносна играч |
а, висока женска изводи тешку и заморну игру, при којој дрхти сваки мишић на телу, те крупне ка |
изашао из планине.{S} Сад иде равницом, иде засејаном пољаном, где се и с једне и с друге стран |
је Вујица сад њега тражио и посла га да иде у Смедерево и да <hi>однесе</hi> поруку секретару А |
обољу; отац Мелентије навика на њега да иде да се одмори; обећавао је да ће га он заменити, и М |
му отуда претили, он се опет отимао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви позивају, па чак и кума |
<p>Одавно је изашао из планине.{S} Сад иде равницом, иде засејаном пољаном, где се и с једне и |
аштина; све је у рушењу и посртању, све иде са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога |
Турцима.{S} Они су увек хтели да то све иде преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту нас понајче |
војник, који испуца све метке, па после иде голотрб и с празном пушком, тако исто не ваља ни чо |
еш шта си наумио с Карађорђем?{S} То не иде!{S} Казуј!“</p> <p>Тада се у Милошу поново отпочиња |
часа, видећи да ни јело ни разговор не иде, гости се узеше разилазити.{S} Милош се жалио на гл |
човјек брзо је видео да на ону руку не иде више, и он окрете другу.{S} Четврта је година од он |
се пењати уз горостасни грм.</p> <p>Не иде лако, али пењање ипак одмиче.{S} Карађорђе се већ у |
тока, куда га чобанин поведе он онамо и иде.</p> <p>— Јес, само што није лако бити народу чобан |
из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета само, што се оваке |
рева, онда као да ваља тако пустити нек иде, па у згодном тренутку да пристанемо уз друге и ми. |
рупне, те се по другоме не поручују, но иде из уста у уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у пи |
а је и лудо што ја говорим, али мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца |
другу страну.</p> <p>Мрачни ноћник час иде у корак остављајући коња да корача по својој вољи, |
варао; запиткивао је о војводи, како му иде посао и како га служи здравље.{S} Наједаред бахну н |
да пошље главу онога црнога пса, или да идем ја да донесем његову рођену — рекао је срдито Лисо |
екако осећао сам и напуштен.</p> <p>„Да идем и да окушам срећу сам с људима које нађем у Србији |
.</p> <p>— Мислите, да је тамо!{S} Онда идем и ја право к њему — рече старац и окрете се жустро |
ега сам ја тако зловољан и жалостан; ја идем, послујем, изгледам <pb n="224" /> здрав, а у исти |
к-Анта.</p> <pb n="247" /> <p>— Онда ја идем тамо.{S} А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да |
о тражим, да поново што течем за се, не идем ја тамо да што узмем већ да дам још једино добро ш |
хватиће их Милошеве страже.</p> <p>— Не идем на свадбу, но на погибију, па што ће ми друштво?</ |
осле тешко одболујем и по читаве месеце идем мрачан, натуштен и отрован. — Нико не зна шта ми ј |
чело не разведри, што по читаве месеце идем мрачан као мркла ноћ, зато они веле: „така му је н |
} Немојте ме гонити да под старост опет идем у хајдуке — рече Ђорђе болно и јетко.</p> <p>— Па |
појео Цукићеву?{S} Јеси ли ти здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш главу под џелатов |
о гдегод си кога имао, као да на свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса и стрепим као од |
како било.</p> <p>— Добро, не брини.{S} Иди ти сад, а за даље моја је брига.</p> <p>На томе се |
та одмах оде у Београд Милошу.</p> <p>— Иди господару Милошу у Београд, закуни га да ником живо |
а једна не вали.{S} Спаси главу па онда иди сам лично у Русију господару Ђорђу, испричај му как |
и пса и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац |
амо.</p> <p>— Онда седите па веслајте, идите ти и Стеван — нареди кнез Максим.</p> <p>Требао ј |
и чекај!{S} Ослободићеш се!{S} Ево њих, иду, они ће те ослободити.</p> <p>Окупан у зноју од стр |
а узмемо и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за њих везира.</p> <p>Домаћим је |
распореду Маврогени и Наум имали су да иду напред тако, како ће за једно пола сахата свуда ран |
и род свој.{S} А мртваци су сложни; они иду један за другим и гину један за другога.{S} Ето и ј |
едао ју је редом, почињући од петице па идући горе врху.{S} Његово оштро око опазило би да је и |
петак.{S} Рачунам да ћу у Србији бити у идућу среду најдаље.{S} До прве, до друге недеље, већ ћ |
, који махом долазе отуда с тих страна, из Бесарабије, Влашке и Молдавије, те проносе кроз нахи |
е, кос опет пусти своје јасно звиждање, из кога се лако дало познати, како се труди да натпева |
p> <p>Сад се зачу и страховито шуштање, из кога су се на махове издвајали поједини јачи звуци, |
Али тек што бејаше минула крајње куће, из побочна сокачића с десна испаде висок космат, просед |
ладо момче, слушајући голуба како гуче, из његове песме научио шта је љубав и како се први пут |
S} Зима протутњала, дани почели дужати, из даљине већ зенуло пролеће.{S} Кукурек огласио буђење |
на миндерлук, али тек што би свео очи, из сна су га трзала страшна привиђења и магловите крвав |
ђује.</p> <p>Тога истога дана у сумрак, из Београда је отишло смедеревским друмом 12 коњаника, |
о после она донесе повећи кожни јанџик, из кога Милош извади прилично изгужвано повеће писмо, н |
авом окренутом доле, са задњицом у вис, из које му је стрчао запрцан огромни волујски рог.</p> |
мисли сабиле се у једну сплетену гужву, из које тек овда онда, као усијан челични шиљак, избије |
заузима за окривљене кнезове, али ноћу, из мрака, могло би бити нападаја и покушаја да Цукића о |
али, будећи у срцима давнашње успомене: из магловите, избледеле прошлости.</p> <p>Наједаред у г |
— рече момку кнез Максим <pb n="251" /> из Старога Влаха, који је у то доба био скелеџија ту на |
а он то сврши!...</p> <p>— Тешто!...{S} Из ове коже у другу не могу!...</p> <p>— А шта да чиним |
а свећа и закуца на затворена врата.{S} Из куће испаде омалено црнпурасто девојче од својих 13— |
ти је да тресне о патос штогод може.{S} Из торбе се зачу јасан, али издробљен звук, као оно што |
су стајали као црне, непомичне сени.{S} Из Цукићеве одаје чуло се по некад лако кашљуцање и по |
ленка, које је цео Кишињев познавао.{S} Из кола изађе сед човек у генералској униформи, окићен |
оћас!</p> <p>Тајац је подуже трајао.{S} Из Ђорђа је куљао дим, као из каквог вулкана.{S} Наједа |
е говорио о своме повратку у Србију.{S} Из његова говора јасно се видело шта га тишти.{S} Док с |
твори вратницу и кола уђоше у башту.{S} Из њих изађоше два човека, један средња раста, а други |
<p>— Откуда ноћас, анатемњаче?</p> <p>— Из лова, господару, но молим ти се отвори, одвалише ми |
аједаред из даљине зачу коњски топот, а из мрака наскоро се указаше два црна коњаника, увијена |
ш не бејаху сишле с усана Драгићевих, а из даљине зачуше се тешки стражарски кораци и звека там |
м инструментима, грмну султанов марш, а из хиљаде грла одјекну: — „Чокјаша падиша“! (живео пади |
Милош је мутно и као кроз неку маглу а из огромне даљине, осећао то, да он Карађорђа мора убит |
стицала најљепша и најскупоценија роба из три дијела свијета?{S} Јес, гдје је наш стари сјај и |
ториски период у рукама грчких родољуба из Фанаре (Цариградско предграђе), па су и све више држ |
расте из дана у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђиј |
у угао, и у глави му је брујало као да из неке дубине одјекује стотину звучних звона.{S} Све м |
ропа обезведи од револуционарних испада из Француске.{S} Све то Карађорђе је бележио овим карак |
војој глави, или ме амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи пребијам <pb n="22" / |
таква нада за повратак ранијих слобода из доба Карађорђевих и за ослобођење од турске силе.</p |
епци овде, већ они матори душмани отуда из Русије.{S} Они, они, Бог их посекао!{S} Утекли као к |
како кроз отворена врата овде онде сија из кућа разбуктана ватра.</p> <p>Тројка се кретала пола |
приватно одсела.</p> <p>Сем изасланика из Србије ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајл |
на истера мене <pb n="155" /> и Миленка из Србије, и са наших огњишта отера нас у туђ свет, да |
ла је на ме и моје друштво због одласка из Србије несретне 1813. године.{S} Турци су притисли з |
> <p>Међутим, петога дана после одласка из Кишињева, Карађорђе и Наум у глухо доба ноћи изађу и |
мртвац који је сав буђав овога тренутка из гробнице устао.</p> <pb n="308" /> <p>На смежураном, |
кућицу, која се с улице није ни видела из густа шљивика.</p> <p>— Овде сте безбедни и склоњени |
бришући рукавом крв, која му је лопила из повређене горње вилице — поносите се, ово и приличи |
своје извиднице, кад је тица већ умакла из кавеза.</p> <p>Међутим, петога дана после одласка из |
нца.</p> <p>Шарена бубамара, већ изишла из свога незнаног зимњег склоништа и виђам је сваки дан |
престаном додиру и мешању с пријатељима из Србије, с грчким хетеристима и с влашким родољубима, |
седи сусед с десна.</p> <p>— Кнез Сима из Велика Борка, и његов побрат капетан Драгић.</p> <p> |
у додир са Србима и разним изасланицима из Србије.</p> <p>У молби се набрајало, како Срби још с |
а не да Алах! — чу се с неколико страна из густога дима, који је пунио каву.</p> <p>Чичине очи |
после се чу удаљена шкрипа кола; најзад из дубраве с десна одјекну звучна и складна песма; јато |
у на колцу набити, но да им Мухамед сад из гроба устане.</p> <p>— Хесапим, господару, да то зна |
тајало као окамењено.{S} Али на једаред из тога заноса трже га снажно дрмусање.{S} То је био џе |
бити сахат по поноћи, кад се наједаред из даљине зачу коњски топот, а из мрака наскоро се указ |
не и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} А отуд из Србије гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми ју |
тсећао на оџаковиће и угледније кнезове из онога доба.{S} На глави је имао висок, црвен вес, с |
поноћи Карађорђа и митрополита нестаде из друштва, и више од пола часа остали су заједно у поб |
којег и ми данас живимо.{S} Милош једе из хамбара који је Карађорђе напунио.{S} Милош, и сви < |
рца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета само, што се оваке ств |
е, те се по другоме не поручују, но иде из уста у уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у писму |
и лудо што ја говорим, али мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а |
а, Илију Чарапића и друге главније људе из Србије.{S} Распитивао је шта ли они мисле, чему се н |
нку, он је видео свакога ко уђе и изађе из тврђаве.{S} Казивао је и оно што је синоћ видео, али |
му је Анта умео казати, он нагло изађе из оџаклије.{S} Анти рече само то толико:</p> <p>— Сад |
икој турској кави, онај Србин што изађе из те каване, прво застаде код врата, као да се нешто о |
и беше прилегао.</p> <p>И Милош се трже из буновна, тешка сна, сав окупан у зној и сузе, које с |
ће Милош рећи.{S} Међутим Милош се трже из горњих мисли.{S} Он је јасно увиђао ову разлику изме |
и од оних подбадања, што једнако долазе из Русије, од пуштања гласова о повратку Карађорђевом, |
ило.{S} Тек после неколико дана, кад је из Србије допро први ненадан глас о погибији једнога ве |
ина прослављао име српско; њега који је из мртвила пробудио обамрло тело српско, и из мртвих до |
Велики Карађорђе, моћни геније који је из петовечна сна пробудио заспало и већ обамрло племе с |
нство с Црним Ђорђем, с јунаком који је из мртвих кренуо обамрлу слободу српску и девет пуних г |
збиља Вујичини момци. (Лисовић који је из Београда повео за Смедерево ове момке, с једним се м |
ио једно српско момче само зато, што је из једног јеврејског дућана украло једну пулију; онај и |
расположен.{S} Причао је неке догађаје из ране младости своје, још кад је као слушче Фаразлиба |
ава!“</l> <p>Горак подсмех судбини веје из овога подругљивог напева.</p> <p>„Чувен човек, славн |
повуче за обараче и куршуми синџирлије из два пиштоља разнели би груди Петрове.</p> <p>А то се |
нима, те је изгледало, као да провирује из земље, као да је на живом човеку, који је до грла за |
епомично и ћутећки.{S} Очи су му сијале из сумрака као два жива раздувана угљена жеравице, а гр |
ако подигравали да су им варнице сипале из копита.{S} Али и то је мало помогло.{S} Светина се з |
на старе српске војводе, што су избегле из земље и радовао би се да се они опет поврате.{S} Бар |
чак је и кола набавио да се лакше иселе из Чачка.</p> <p>Свега тога сећао се сада Милош, и преб |
а кад се једном заглибе онда газе даље из страха од одговорности.</p> <p>Говорећи о томе, Мило |
ић журно јурну напред и дохвати пиштоље из руку Петрових, и сав је дрхтао од силна узбуђења.</p |
Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета само, што се оваке ствари не решавај |
ја био крвожедна звер и убијао људе не из велике нужде и невоље, већ од беса и ината.{S} Прича |
д се трезвен и с одмореним мозгом дигне из постеље, па се сети шта је све синоћ доцне у ноћ пла |
и у исти мах опет се понови оно шуштање из кукуруза, и пред њега излази његова мајка Вишња.</p> |
удре главе грчке да за њих ваде кестење из ватре српске „кондрокефале“.{S} Видели како ти погиб |
пропоју порушене богомоље српске; да се из шума и гудура поврате одбегли калуђери и учитељи срп |
више барутане, баш на савијутку где се из горњега града силази у доњи, поред лековите водице.{ |
да пред Турцима, то је невоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и |
свету, и како је горак хлебац, који се из туђе руке очекује.{S} Да је на моју вољу и питање, ј |
о била), а дубок тежак уздах оте јој се из снажних груди.</p> <p>— За бога, најо, зар истина ми |
брижно погледа у Карађорђа, тада му се из груди отме дубок уздах, који се брзо изгуби у глухој |
еоград.</p> <p>Ови Турци, враћали су се из Крагујевца.{S} Њих је био изаслао београдски везир М |
од, уз припомоћ српскога нишанџије Васе из Кнића, који у том истом тренутку срећно погађа и уби |
ве, до друге недеље, већ ћеш чути гласе из Србије.{S} Док ти ја не пратим човека, немој се нику |
е.{S} Зар ви не видите како Милош расте из дана у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањ |
ом упутству.{S} С друге стране, Руси ће из овога видети да немају нужде обилазити Милоша, и ако |
сти, усред најлепших нада, на једном ће из мрака изнићи злочини и с крунисане главе спашће сјај |
етао с Наумом и причао му разне ситнице из свога детињства, кад је још био слуга код Фазлибаше |
тога греха свога, он у глухо доба скаче из топле постеље, бежи из мирна дома свога, распојас и |
остали живот који се већ отима да утече из овог трошног и обурваног тела.</p> <p>Лице старчево |
аци кабаницу са себе и безобзирце утече из колибе.</p> <p>У тај мах чуше се две пушке.{S} Друга |
лосрђе је дужност и обавеза која истиче из висока положаја њина.{S} Ако у Милоша неће бити више |
и говорећи то, он диже тиквицу и повуче из ње добро.</p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић га је гл |
све умрљано крвљу.{S} Он јаукну и штуче из колибе.</p> <p>Но у тај мах колиби дотрча Никола, и |
тва, кад је још био слуга код Фазлибаше из Паланке.</p> <p>Силазећи тако низ један брдељак, Кар |
м капијом.</p> <p>Кад осуђеници изађоше из тврђаве напоље, светина нагрну са свију страна да их |
у му дали никуд маћи, све док не дођоше из Русије људи, трошак и заповест да се тамо кренемо.{S |
мртвила пробудио обамрло тело српско, и из мртвих дозвао одлетелу душу Србинову!{S} Њега убити! |
е се згодно могла видети и из тврђаве и из вароши.</p> <p>Пошто се тако ослободио три своја опа |
градски одакле се згодно могла видети и из тврђаве и из вароши.</p> <p>Пошто се тако ослободио |
гласно је лајао некакав пас; још мало и из даљине прво дође некакав неразговетан шум, после се |
па секиру, мало се раскорачи, измахну и из све снаге лупи Карађорђа ушником у груди...</p> <p>Ђ |
вашта слушао.{S} По њином је наговору и из Србије отишао, и оставио овај народ да га Турци муче |
а, и лукави је Турчин планирао, како би из свега тога он опет извукао што веће користи за се.</ |
о учинити, те би сви повикали да га уби из страха да ти не преотме господарство и власт над нар |
ља?{S} Разбирате шта ли би хтели цареви из света, а не знате шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да б |
оворе, Гитарић се маши торбе, те извади из ње погачу, заструг сира и тиквицу шљивовице па понуд |
довољства и поноса.</p> <p>Џелат извади из мазалице парче памука, натопљена зечијим лојем, па г |
аспалио чибук тако, да се скоро не види из дима.</p> <p>Она, Јела, седи на малој столичици неда |
<p>— Скуп је човек!{S} Он се не изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу носити, док углед |
је било као год оно човеку који се буди из дубока сна.{S} На махове заборављао је где је и шта |
и у нову ватру, особито кад Муја загуди из Београда топовима.{S} Овај свет, што још једнако кун |
ен по камен, а једнога дана дођоше људи из бела света, <pb n="207" /> привикаше пусти, пусти, о |
и поверовати, да су га убили сами људи из народа, који су се бојали да ће их опет посвадити с |
То су били кнезова и други угледни људи из народа, што <pb n="180" /> их Милош бејаше сазвао да |
глухо доба скаче из топле постеље, бежи из мирна дома свога, распојас и босоног баца се на раме |
ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, но у тај мах дола |
атим.{S} И од тога доба то ми не излази из главе — рече Милош и обриса зној с чела.</p> <p>— Пр |
са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз привратак домова наших већ стоји |
већ га је ваљало чекати на друму, који из Кишињева води преко румунске границе. „Вожд“ је утек |
ина и велика владаоца, а зао дух српски из таме ће се подругљиво и злурадо кикотати, а с висине |
ђорђевих, који су заједно с њим избегли из Србије.{S} Они су ту живели са својим породицама, с |
говоре неки људи што тек бејаху стигли из Србије, а мени се чисто кожа најежи.{S} Тада сам и т |
у стражу.{S} Бојаги, то су му поставили из неке почасти, а у истини та га је стража чувала као |
о последње доба од људи што су долазили из Србије.</p> <p>Други су гледали на ствар сасвим друк |
ве остало.{S} С тога су и мене измамили из Србије да не бих могао ништа предузимати без њих.{S} |
Побринуто је за све.{S} Наши пријатељи из Петробурга све су нам спремили — рече Карађорђе мирн |
он мени доносио!{S} А једаред донео ми из Букуље велику срну!...</p> <p>— А где је Топола, бра |
м љубавним дахом загреје земљу и измами из ње хиљадама плодних кличица, да зеленим мирисним уре |
срећне 1813. све то пало и пропало, они из Србије отишли, и <pb n="241" /> овде у Русији нашли |
p>— И ја сам слушао да их подбадују они из Русије.{S} Само, што је мени тешко у то веровати.{S} |
чја, нешто новца и друге ситније ствари из те торбе биле су придигнуте.{S} Сам Карађорђе, свуче |
реча посла, но да мене и Миленка одјури из земље, за коју смо барабар с њим крв своју проливали |
е на врх вршка, како би се могао видети из највеће даљине и сијати до на крај недогледна обзорј |
ели, да ти овога лета нећеш ни долазити из Петробурга.</p> <p>— Е, ето дођох!...{S} Хајд баш, ј |
ке паше и везире и шамарима их изгонити из својег конака.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
чудовиште, које за часак може искочити из мрачних гудура.</p> <p>Милош је ту.{S} Он стоји сам |
.{S} Ово је овако наређено по заповести из Петрограда.{S} Доцније, кад је донесено рухо овештал |
ахије су очекивале даље вести и новости из Плане.</p> <p>Међутим, Лисовић стиже у Смедерево и о |
водама, ваља да газе и да тој опасности из близа у очи загледају.{S} А и ко ће други, ако они н |
вим приликама врло је тешко било измаћи из Русије.</p> <p>Друга голема сметња била је држање кн |
знам да си гладан — рече Вујица, вадећи из кожних бисага велику пљоску са шљивовицом, што је бе |
о у прву тесну улицу.</p> <p>Вијугајући из једне криве улице у другу, тројка с нашим путницима |
estone unit="subSection" /> <p>Путујући из Хотина за Кишињев на колима, Карађорђе и Наум махом |
Цариграду на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи купци његови.{S} Први закупац |
> <p>У том тренутку, ово вребало искочи из своје заседе.{S} Витак и окретан као тигар, он у два |
"248" /> и журним корацима чисто искочи из његове одаје.{S} И док је митрополит забезекнут стај |
еци храни крвљу својом, која после точи из груди својих најплеменитији сок под сунцем, свештени |
ијама гњечиш ову сиротињу те крвав зној из ње цедиш.{S} Какав паша, какав везир, ти си се начин |
ачно то и учинио, да Карађорђев одлазак из Србије није освету спречио.</p> <p>Милошу се особито |
науман? — упита га чича Ива његов сељак из Ропочева.</p> <p>— Одох право Милошу да му се предам |
ни мој Ђорђе.{S} Бојала сам се да човек из памети не изађе.{S} Два дана и две ноћи тада нити је |
јес, ви сте јунаци; само што вас морам из каца вадити (ово је био подсмех кнезу Сими, кога су |
сркну два три пут убрзо расхлађени дим из наргила, погледа унаоколо испод очију, диже веђе и р |
ме одмах узели саветовати да се уклоним из земље.{S} Чак су ми и то износили да ће тиме бити уч |
, рече гост, ја, Гитарић, твој побратим из Селевца, па сам дошао да те обиђем и да видим шта ра |
а шта она мисли о позиву кума Милошевом из Србије?</p> <p>На ово питање она се прилично узмучи. |
памети она кобна ноћ, кад је с матером из Тополе морао бежати.{S} И ако је од тога доба већ пр |
орицу са собом.</p> <p>Побију се ватром из пушака, и није прошло ни <pb n="138" /> по часа а Ту |
мати мира ни станка; она ће те с ужасом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба н |
Смрт Карађорђева</p> <p>Историски роман из недавне прошлости</p> <p>Са предговором Душана С. Ни |
ек, расположен и врло речит.{S} Прогнан из Србије, он се био настанио у Русији, где је од руске |
и горостасни храст у тај мах би ишчупан из корена и Карађорђе осети само, како и њега и то поло |
но с Миленком Стојковићем, био протеран из Србије, што нису хтели пристати на неке уредбе, које |
ма!{S} Претресли смо га, кад је поведен из Крагујевца.</p> <p>— Пса ваља убити!</p> <p>— Па то |
ш у глухо доба ноћи скакати престрављен из постеље и нагињаћеш да бежиш далеко, далеко, али јој |
Умирен и обрадован њином погибијом, он из Трбушнице крене даље кроз вилајет, науман да пропуту |
Карађорђем.{S} Вујица није писмо давао из руку а изговарао се да га је негде изгубио.{S} То га |
последње године, од како је он избегао из земље, много што шта било променило, ипак Ђорђе је з |
S} Сав у грозничавој ватри, он је ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као да из неке |
е трајао.{S} Из Ђорђа је куљао дим, као из каквог вулкана.{S} Наједаред он скочи с миндера и уз |
ејаше одрешио језик, те сам бројала као из књиге да читам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} |
а.{S} Кад су ме мамили, мед им је текао из уста, како ће ме у најкраћем року вратити; како ће м |
који је у најопаснијем тренутку утекао из земље, с друге стране његову је душу мучила зебња да |
у од страха и узбуђења, Милош се отимао из хладних, кошчаних руку своје мртве матере, али се ни |
и пође лагано.</p> <p>Одавно је изашао из планине.{S} Сад иде равницом, иде засејаном пољаном, |
и се ти од беса уклонио, нити си отишао из земље ти један.{S} Бранио си докле се могло, али одо |
еше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо из Аџибеговца, али је под његовом нуријом било и село Р |
станом.{S} Ђенерал Стољетов искочи живо из кола, лаким покретом руке отпоздрави ћирицу митропол |
царским људима.</p> <p>„Али, ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, који се сада тамо |
проговори:</p> <p>— Боли те прогонство из Србије!{S} А мене мислиш, <pb n="159" /> то не боли! |
а је и не омаловажавам.{S} Ја сам будио из петвековног ропског сна моје Србе и добро знам с как |
ах, сваки и најмањи шум, што је долазио из колибе.</p> <p>Тако је овај човек, нем и непомичан, |
<p>Како се Карађорђе недавно био вратио из Петрограда, <pb n="238" /> сви су жудно распитивали |
аред тргне и стресе, као да се повратио из каква заноса, и тада грчевито стисне у шаки држаљу о |
За тим додаде:</p> <p>— Чујете ли како из даљине лепо одјекују чобанске меденице?{S} Како сам |
p> <p>У колико је овако држање потицало из саме нарави Милошеве, у толико, и још више, на то се |
, што му, по поруци, дете бејаше донело из села.{S} Поп је очитао самртничке молитве, па је онд |
било лако.{S} Ишчупали би се како било из ових ноката и пребегли у Србију.{S} Али тамо би дигл |
у од правителства примљен; но неизвесно из какова узрока избеже отуда, и в Србију возвратисја и |
аду код везира.{S} Не знам, да ли је то из његове главе или је имао какав разговор са својим го |
рискочи Стојану, трже му бурмутско сито из руку и додаде живо:</p> <p>— Ама, што си се смрзао, |
два три прста и обадве главне жиле што из срца воде.</p> <p>— Похитај, похитај ти Никола!{S} Ш |
одуже ћутали.</p> <p>— Видите ли ви што из овог писма — рече Милош најзад.</p> <p>Остали слегну |
долама и у опште чохано чаршилиско рухо из онога доба.{S} Знанци се поздравише и уђоше у оџакли |
њих вести отуда?{S} Кад сте добили абер из Србије последњи пут?{S} У Хотину се чуло да је Милош |
довуд једнако џара и подбада; сваки час из Русије и Влашке лете у Србију курири и тајни агенти, |
о бих рекао набусит.{S} Но зато је опет из сваке његове речи вирила величанствена јуначка збиља |
S} Ту је био кнез Аксентије Миладиновић из Чибутковице, Прота Смиљанић, Хаџи Мелентије и многи |
је баш онога истог дана кад се Лисовић из Београда кренуо за Смедерево, с крвавим писмом за Ву |
ету београдском и изгледају своју судбу из руку везирових.{S} Њини пријатељи у Београду чинили |
арађорђе и Наум у глухо доба ноћи изађу из свога скровита склоништа и у највећој журби похитају |
жем, како то Анти причају људи што дођу из Србије.{S} Не знам ти ја ни десете, како то они казу |
ада, а мало ова пензија што је добијају из Русије, даје свакоме какав такав начин живота.{S} Ос |
и и с оним, кога убијају, кога уклањају из друштва као штетна и опасна звера.{S} Ем те убијају, |
к, Грчка није заборавила крваву лекцију из последње побуне своје.{S} Далеко одвојена од правосл |
нога знака саучешћа.</p> <p>При изласку из тврђаве, спровод застаде.{S} Ваљало је уклонити огро |
е су обично добро разумевали ову поруку из Цариграда, и нису чекали да им се дваред понавља.{S} |
атно сручи, здроби, прште, а кроз маглу из дубока амбиса изви се само подуже самртничко стењање |
чи само џелату, ненадно му истрже сабљу из руку, док је овај збуњено гледао, он вешто измахну и |
т грозовитом тмином и потресајући земљу из најдубљих дубина.</p> <p>Из далека се чуло како стра |
иви, да су им обично сами слали у писму из Цариграда свилен гајтан, што је значило:</p> <p>„Све |
горостасна замисао о српском ослобођењу из кога се имала родити слобода свију балканских народа |
А сад се претворила у дивљачку пустињу из које куља само мрак и варварство.</p> <p>По врлетним |
виђења и магловите крваве слике, што су из небуха излазиле пред његову узбуркану душу и узнемир |
јабуку — главу Карађорђеву, на коју су из његова конака тако <pb n="300" /> дуго и тако жудно |
ве чешћа, а међутим, при сваком сусрету из кола се појављивала средовечна глава и брижљиво је з |
ло би се десити нешто особито, па да их из тога стања ишчупа и опет рине у борбу.</p> <p>„Ове у |
српски устанак и овде је Карађорђу, још из ране младости, полако расла и сазревала велика мисао |
, на које се овај Турчин био свикао још из младости своје.</p> <p>Осуђеници су корачали полако, |
е живи!{S} Да не памте Турци крваво још из Карађорђева времена што је кадра да учини ова земља, |
ајући земљу из најдубљих дубина.</p> <p>Из далека се чуло како страховито бура дакће, али док б |
ак и отворен бунт против Милоша.</p> <p>Из свију ових разлога, Милош је морао желети да Карађор |
а већ је био на путу за Београд.</p> <p>Из даљине још се чула песма веселих Турака, кад у Рогач |
беху застрли густи тешки облаци.</p> <p>Из те мркле ноћи допире до у колибу овда онда, по какав |
та је ово?{S} Нов потоп или смак света, иза кога долази царство мрака и тмине“ — мисли Ђорђе у |
е криве улице, високи баштенски зидови, иза којих једва овде онде, провирују зелени османлуци, |
ском градићу Хотину, у скромној кућици, иза које се пружала велика башта, седеле су у једном со |
јзад не заустави пред опалом вратницом, иза које се видео густ воћњак.{S} Утерају кола унутра, |
брдица.{S} У који мах Наум пође потоку, иза оближњег дебелог цера извири онај исти човек са сек |
о је за врх од држаље осредњу секире, а иза силаја стрчале су му две сребрне јабучице од пиштољ |
је стајало споља до врата, и кријући га иза леђа, полако и опрезно се стаде приближавати притај |
p> <p>Петар извади обадва своја пиштоља иза појаса и пружи их Цукићу са речима:</p> <p>— Ево, г |
едње речи лебделе на уснама, ње нестаде иза ониских, старих почађалих врата.</p> <p>Запасани ду |
у мрак, Вујица се упути дубље у шуму и иза једне липе стаде с Николом Новаковићем, проговоривш |
побио.{S} Има их <pb n="117" /> који ми иза леђа шапућу чак и то, да је све ово моје масло, и д |
ице, он их узе трљати о чакшире и крити иза леђа.</p> <p>Али она га ухвати за руку, повуче је ч |
изини, час их претичући, а час остајући иза њих, како је кад захтевала сигурност отмених путник |
к се све ово дешавало, Драгић је стојао иза кнеза Симе и гледао укочено и пренаражен овај мрски |
ара, који се губио тамо негде, чак тамо иза саме ивице пространа видика.</p> <p>Баш у тај мах н |
угачком белом брадом, који је стајао ту иза Драгића, и коме паде веома чудно што човек говори о |
и да би највећу услугу учинили земљи да изаберу најдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да по |
Па јес!{S} Како чујемо грчки хетеристи изабрали су <hi>те</hi> недавно за вођу, и већ сте и за |
им сад то паде на ум, бојаги, мене Грци изабрали за вођу!{S} Чули да звони, ал’ не знају у којо |
ови пребројани нашло се да је Карађорђе изабран једногласно.</p> <p>Кад је овај резултат објављ |
бурним живео.</p> <p>Тако је Карађорђе изабран за вођу балканског, под чију је команду имала с |
<head>ПРОМЕНА ПЛАНА</head> <p>Пошто је изабран за заједничког вођу, Карађорђу бејаше засела у |
лтат објављен, скуп је поздравио новога изабраног вођу бурним усклицима.{S} Карађорђе је устао |
нлук!...{S} Ето, то је место Вујица био изабрао за склониште Карађорђу и после њина прва састан |
ти.{S} Такога војсковођу треба сад овде изабрати.{S} Истина, гласање је тајно, али он ће казати |
/p> <p>И она журно истрча пред кућу.{S} Изађе за њом и Чолакантиница.{S} Напољу је већ био мрак |
и — рече човек хватајући се за врата да изађе.</p> <p>— То му, бели, није нико заповједао.{S} Ш |
оје је цео Кишињев познавао.{S} Из кола изађе сед човек у генералској униформи, окићен многим о |
арађорђевица устаде полако и на прстима изађе напоље, па се мало доцније врати с лончетом добре |
му је био јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а духовник и кнез одмах загазише у жив разговор. |
p>Пошто се вечера тако довршила, Вујица изађе напоље у мрак, да још изда момцима последње наред |
иривао кроз прозор напоље у мрак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени:</p> |
ку.{S} То ће нагнати Милоша да најпосле изађе отворено са својим жељама.{S} А да би му везир ос |
{S} Бојала сам се да човек из памети не изађе.{S} Два дана и две ноћи тада нити је легао, ни ок |
С таком поруком Анта полети у Београд и изађе пред Милоша.{S} Погодио је био баш у тренутку, ка |
а ћепенку, он је видео свакога ко уђе и изађе из тврђаве.{S} Казивао је и оно што је синоћ виде |
не одговори ништа.{S} Он махну руком и изађе напоље.{S} Доле у кави било је још Срба, но они с |
ила велика трговина.</p> <p>Момак Јован изађе на скелу и даде знак непознатим људима на супротн |
{S} Још се не бејаше ни расвануло, а он изађе до на извор са својим верним Наумом, да се ту она |
бојећи се да га не пробуди, Наум полако изађе напоље.</p> <p>Пред колибом он застаде и обазре с |
ве што му је Анта умео казати, он нагло изађе из оџаклије.{S} Анти рече само то толико:</p> <p> |
у великој турској кави, онај Србин што изађе из те каване, прво застаде код врата, као да се н |
Да смо сви бар, па онако заједнички да изађемо пред везира и да га замолимо.</p> <p>— А зар би |
ини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете у народ, а Милош дознао, јурнуо са својим кабад |
ов сам хлебац јео!{S} Богом те братимим изађи само за један тренутак, само за часак!{S} Ево, вр |
уди који хоће да се превезу, Јоване.{S} Изађидер те види — рече момку кнез Максим <pb n="251" / |
очију ми!{S} Ево га овде у соби.{S} Ево изађите да га видите — брбљало <pb n="234" /> је девојч |
ред; пређоше неколико улица ћутећки.{S} Изађоше на чаршију.{S} На лепом летњем вечеру многи све |
т је остављали.{S} Најзад се опремише и изађоше — Симић напред а Крага за њим.</p> <p>Кад се ја |
ти.</p> <p>Коњаници стадоше, а стражари изађоше пред њих, да их упитају ко су и шта желе.</p> < |
градском капијом.</p> <p>Кад осуђеници изађоше из тврђаве напоље, светина нагрну са свију стра |
ратницу и кола уђоше у башту.{S} Из њих изађоше два човека, један средња раста, а други необичн |
260" /> Вујица га одмах узме на страну, изађу испред коњушнице до Јасенице, и ту му Вујица каже |
рашлија увидео, те даде знак Турцима да изађу, а осташе само Милош и његов тумач.</p> <p>Чим се |
Крага хитали су да се очисте да што пре изађу пред Карађорђа, али се на обојици опажало да су у |
ева, Карађорђе и Наум у глухо доба ноћи изађу из свога скровита склоништа и у највећој журби по |
није се имао кад много чудити, Марко га изазва на страну, и међу њима се отпоче овакав разговор |
ам лично доћи и упасти у Србију, што би изазвало грдан метеж и неред.{S} Он, Милош, нада се да |
и право.</p> <p>Овим разговором бејаше изазван код Милоша нов ред мисли, у које се по најчешће |
лицима, код којих је његов говор збиља изазвао сетно расположење.{S} Сад опет прихвати реч жив |
Русију за народни покрет на Балкану, и изазвати је да узме народну ствар под своје окриље и за |
оваковић, и куд баш њега доведе амо?{S} Изазива ме, лола, да учиним с њим што не треба.{S} Два |
римамљивости и да проливање људске крви изазива некакво чудно дражење живаца, које деца рузуму |
аспаљивали и свака његова помирљива реч изазивала је код обе стране све љућу раздраженост и зав |
и неће да се каже, није ред ни ја да га изазивам силом.</p> <p>Све се ово десило 28. јуна 1817. |
а не кидише на Добрњца, који га је тако изазивачки нападао и вређао.</p> <p>У два маха снажна р |
у реч само онда, кад је требало да кога изазове да каже шта жели.{S} Видело се да је хтео да са |
ико да се нашали, да човека задене и да изазове општи смех.</p> <pb n="111" /> <p>Тако је теран |
е поремети мир, а нарочито да чимгод не изазове Турску.{S} С тога је вероватно да би Русија ост |
утим, док се Милош овако душевно борио, изаслана чета кабадахија вршила је строго издате јој на |
/p> <pb n="275" /> <p>Четворица су била изаслана да се нађу на путу између Плане и Паланке, как |
тација била приватно одсела.</p> <p>Сем изасланика из Србије ту су били и Петар Тодоровић Добрњ |
р и да им се не допушта да преко својих изасланика уносе ватру у народ.</p> <p>По његовом мишље |
ола, који је заузимао средину одаје.{S} Изасланици су седели подаље у присенку, а у близини за |
и није било много говора, пошто су сви изасланици били сложни у главном питању, кад треба крен |
гао долазити у додир са Србима и разним изасланицима из Србије.</p> <p>У молби се набрајало, ка |
ски ђенерал губернатор, једно за другим изаслао три курира, да јаве аустријским властима о бегс |
ћали су се из Крагујевца.{S} Њих је био изаслао београдски везир Марашли-Али-паша, кад му допад |
ану пофата хајдуке, или ће вели, он сам изаћ у народ на „<hi>тефтиш</hi>“<ref target="#SRP18933 |
за се и за нејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас као добар јунак, али и као великодушан |
ио да <pb n="243" /> ће, као сутра дан, изаћи ту у једно село у околини Кишињева, где има да св |
тник, коме иоле лепша женска није смела изаћи пред очи.{S} Отмичар и убојица, он је увек имао п |
— рече Карађорђе.{S} Мене боли глава и изаћи ћу мало да се проходам по свежој ноћи.{S} Ако зал |
више вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да му дајеш одговора и џевапа“.{S} Шта мо |
у селима; а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте.{S} После 5—6 месеци умре од по |
не и да се мало умијете, не смете овако изаћи пред деду.{S} Као Арапи сте црни од тога бумута!{ |
бом и твој верни побро.{S} Обојица ћемо изаћи пред онога што све види и све зна, и обојица ћемо |
ви кудер ово гура и нашто ће напослетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов |
езбрижно — а дотле доћи ћу и ја.</p> <p>Изашав на улицу, Карађорђе рече старцу: — Удри најкраћи |
естало и нико није знао куда се део.{S} Изашао је од митрополита у глухо доба, сишао у тамно дв |
еликој кави, па сам се бојао бићеш куда изашао.</p> <p>— Куда бих у ово доба!{S} А шта говоре Т |
рбију.</p> <p>Домаћин Чолак-Анта био је изашао у чаршију неким послом, кад је стигао Карађорђе. |
кораке и пође лагано.</p> <p>Одавно је изашао из планине.{S} Сад иде равницом, иде засејаном п |
/> и рече да отац није ту, мало час је изашао у чаршију, али ту су чика Крага и чика Стојан (С |
estone unit="subSection" /> <p>Милош је изашао од везира задовољан.{S} У колико се могао ослони |
изведе га напоље.</p> <p>Никола бејаше изашао пред њима.{S} Петар се опет врати унутра, носећи |
S} Плани код гробља, куда Вујица бејаше изашао по поруци Карађорђевој.{S} Састанак је био прили |
примети кнез Максим, који такође бејаше изашао на скелу.</p> <p>— Јесу тројица, али дадоше ми з |
д њега, но да је око два часа по поноћи изашао да се мало прошета по чистом зраку, јер се жалио |
и откуда не би могли тако лако потајно изашиљати своје агенте у Србију.</p> <p>А ако би Руски |
је покушао поново да подигне народ.{S} Изашли на Љубић, па се у најнесретнијем тренутку разбеж |
може и одбити његову понуду, па би онда изашло, да је Милош казао све што зна и намерава, а Ђор |
дно ти је да убијаш појединце.{S} Да би избавио од греха и пакла душу човекову, дозвољено је да |
а, подавшаго српскому народу начаток ко избавленију у 1804. лету; бившаго по том, верховним вож |
о гурну шакама обојицу; једним потиском избаци их тако напоље, и брзо залупи врата за њима.</p> |
ти између клада мокро, полутруло лишће, избацивати одломке кора, а уз то је осетио како га загу |
оче копати раку, а синчић му је помагао избацујући земљу лопатом.{S} Рака је већ била ископана, |
тиш, Бог те убио — рече Паштрмац срдито избацујући Драгића.</p> <p>Милош је шгргутао зубима и с |
ље, и брзо залупи врата за њима.</p> <p>Избачен напоље, Штитарац рикну као бесан вук, и с дивљи |
ала пуне шаке посла у Европи и брижљиво избегавала да не дође у сукоб с Турском, што би јој у т |
к он, Милош, баш на против, брижљиво је избегавао сваки сукоб и чини све што може, да се с Турц |
а четири последње године, од како је он избегао из земље, много што шта било променило, ипак Ђо |
је код вас ноћио?{S} Онда је он јамачно избегао.{S} Ах, како да се ја тога раније не сетим!{S} |
оде и народне старешине, које су одовуд избегле, и сад се баве тамо по Русији, где имају помоћ |
е гледа на старе српске војводе, што су избегле из земље и радовао би се да се они опет поврате |
ова Карађорђевих, који су заједно с њим избегли из Србије.{S} Они су ту живели са својим породи |
ју поједини родољуби балкански, који су избегли у Влашку и Русију, па то казује везиру и јавља |
не понови.</p> <p>А да се таква несрећа избегне, смишљен је сад био други и друкчији план.{S} П |
примљен; но неизвесно из какова узрока избеже отуда, и в Србију возвратисја и овде од турскога |
у имају да сврше веома важан посао — да изберу вођу, који ће у своје руке узети целокупну војну |
су притисли земљу, цео народ није могао избећи и одселити се, и они што су остали да подносе на |
један прожигали су његов уморни мозак и избијали час овде, час онде.</p> <p>„...{S}Што си онда |
ек овда онда, као усијан челични шиљак, избије по која непокорна, оштра, бунтовна замисао.</p> |
ао каквом чаролијом, да мало после опет избију на површину чило и весело, те се од њих вода зац |
ролеће подмлади и да на одсеченом врату избију нови младари, већ кад се једном скотрља глава, о |
срцима давнашње успомене: из магловите, избледеле прошлости.</p> <p>Наједаред у гомили наста ме |
езначајна, како је то износио Ђорђе.{S} Избор, истина, још није био свршен, али је било већ све |
договору, Карађорђе је имао после овога избора да пређе у Србију и ту да покрене нов устанак.</ |
а, да ли би ме трпео...{S} За мене нема избора, нема изласка, ја морам с њим свршавати, јер се |
ало дошло до тога, те се јавила мисао о избору Карађорђа за општега вођу, за војводу балканског |
екакав тежак облак душевни сави по оним избразданим борама његовим,</p> <p>— Ја не умем све по |
егово сухо, смежурано безбројним борама избраздано лице било је веома осетљиво и покретно; свак |
јаше одвојио и пао старици по набраном, избразданом чело.</p> <pb n="67" /> <p>Старица мало поћ |
амишљен, а овда онда играо му је глатко избријан, тек приметни подваљак, што је код њега вазда |
ушао је шта ко говори.{S} Његова глатко избријана брада на махове је поигравала, и когод је поз |
висока раста, просед, крупних бркова, а избријане браде.{S} На њему је била чохана, везена дола |
вом, као што му је својом руком и новац избројао што му је на пут дат.</p> <p>— Што нема печата |
једва дочека да се укаже зора, те одмах избуди послугу и нареди да спреме коње, да изјашу бар д |
ачу, коју је Карађорђе врло миловао.{S} Извади велики заструг млада сира и изредна кајмака, изв |
путнике у подрум.</p> <p>Тада Карађорђе извади златан дукат руски и даде га Стојадину да набави |
не разговоре, Гитарић се маши торбе, те извади из ње погачу, заструг сира и тиквицу шљивовице п |
је прво загледао споља, он је на једном извади, прекрсти се, пољуби је у сечивици и закле се њо |
гушећи се управо од срџбе.</p> <p>Петар извади обадва своја пиштоља иза појаса и пружи их Цукић |
зраз задовољства и поноса.</p> <p>Џелат извади из мазалице парче памука, натопљена зечијим лоје |
несе повећи кожни јанџик, из кога Милош извади прилично изгужвано повеће писмо, на дебелој плав |
ватио Марка и гуркајући га тако полако, изведе га напоље.</p> <p>Никола бејаше изашао пред њима |
нагласи, и он ће већ умети да спреми и изведе све што треба.</p> <p>Најзад, додаће и то, како |
од дрвета, али је по турском кроју лепо изведена и укусно ишарана.{S} Улазак је био споља, води |
одговарати за њу, када на страшном суду изведу преда те она два мученичка детета, па ти <pb n=" |
бље.{S} После је стиште у своју снажну, извежбану руку, потресе је, два три пут махну њоме кроз |
јабучице од пиштоља и белокораст срмом извезен јатаган.{S} Стајао је баш на оном месту, где је |
вом, по негде углављен у укусне, богато извезене зарфове од жуте и беле тенећке или од саме срм |
ли застрти скупоценим ћилимима и богато извезеним ашама и кадифли ћебетима, по којима се ређало |
им турбаном на глави, а одевен у богато извезено рухо од танке, као крв црвене чохе.{S} Овај чо |
с господином митрополитом.{S} Слуга га извести да је г. митрополит у соби и да је наредио да м |
мо у Русији чуло другчије, то Герман да извести горе где треба, како је било у истини.</p> <p>Ш |
ремати, а свога писара посла да унапред извести везира о свом доласку.{S} Марашлија је одмах зн |
о што озбиљно мисле, с њим то могу боље извести но ма с ким другим.</p> <p>— Мене пањкају у Рус |
онако као поиздаље, да разабере и да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се чес |
илош је сад узео објашњавати како мисли извести тај свој план.</p> <p>Писаће Герману да га обав |
о, Милош похита да одмах о целој ствари извести београдског везира.{S} И ако је већ падала ноћ, |
излазити.{S} Ваљало је дакле целу ствар извести потајно, а то је ишло тешко.</p> <p>Па и ту прв |
, мораћу понова ићи везиру да га о томе известим, да ми се после што не накачи због тога — рече |
нтрола над српским вођом, и да је тачно извештава о свима радњама његовим.{S} Поверење што га ј |
и, прште, а кроз маглу из дубока амбиса изви се само подуже самртничко стењање и болно испрекид |
а дочека.{S} У првом реду, ваљало је да извиди како стоји ствар код Марашли-Али-паше, везира бе |
дару, да кога пратиш одавде да ту ствар извиди?</p> <pb n="103" /> <p>— Поручивао сам Герману у |
игну, под стражом да га врате.{S} Свака извидница имала је нарочитог командира, који је лично о |
заварају ђенерала да више не шаље своје извиднице, кад је тица већ умакла из кавеза.</p> <p>Међ |
аторовој, већ су одјуриле хитре козачке извиднице да гоне Карађорђа, и где га год стигну, под с |
бачки глас опет би се чуо.</p> <p>...{S}Извикали су га да је први, не да им он сече главе, но д |
раховитој висини, која се под само небо извила!“ — брине се као Карађорђе.</p> <p>Ђорђе гледа у |
горостасним гранама, што су се под небо извиле, а свуда по гранама пуно тица, шарених лептирова |
арко страховито грдио, а Петар се благо извињавао и молио свога друга да се не срди.</p> <p>Вид |
пође потоку, иза оближњег дебелог цера извири онај исти човек са секиром, што је ноћас онако п |
огромним ољуштеним корубама, што су се извитопериле и одвојиле од старога стабла, које се већ |
није био да друге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, кума Милоше? — Ти то на |
онога ухваћенога писма.{S} Ја тада њега извлачио, а он ме сада црче гурајући да што пре потонем |
здрагане играчице, млада, висока женска изводи тешку и заморну игру, при којој дрхти сваки миши |
ше.</p> <p>— Скуп је човек!{S} Он се не изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу носити, до |
ио неки стари кос, те поче веома звучно изводити своју јасну песму, а глас му се вио као танка |
но сме рећи: „Ово смо с Ђорђем стекли и извојевали — бог да га прости!“ — Ето, то је једино, то |
зили; док је било наде да се нешто може извојевати, они су војевали, били се и збиља били јунац |
непуних 10 минута, да за вечна времена извојује себи бесмртно и видно место у повесници српско |
е бејаше ни расвануло, а он изађе до на извор са својим верним Наумом, да се ту онако шакаиле и |
оји је ту спавао, отпрате чак далеко на извор, божем да донесе тазе воде.</p> <p>Кад је све бил |
ва страховања од Карађорђа начинити нов извор за своје приходе.</p> <p>Карађорђе је био мрзак и |
пак и држећ, нарочито је био познат као изврстан ходац.{S} За младости Станимир је био хајдук.{ |
едном снажном покрету Цукић се праћну и изврте полеђушке, упаљена гужва сена догоре; у мрачној |
ника везирових, којима беше поверено да изврше ово погублење.{S} Сам везир није хтео излазити н |
ало нову снагу да што живље настане око извршења своје заветне жеље, која се већ била дубоко ул |
само да Милош нареди што је потребно за извршење.</p> <p>Милош је једнако хукао, као човек кад |
близини, и да он лично контролише тачно извршење издатих заповести.</p> <p>Мучен тако грозничав |
емој жељи да кривац што мање страда при извршењу казне, дошли су чак на мисао да осуђеника убиј |
лучена и сад је ваљало приступити њеном извршењу — ваљало је позвати Ђорђа.</p> <p>Да га зове п |
је писао и у коме му је наредио шта да изврши с Карађорђем.{S} Вујица није писмо давао из руку |
о кнеза Милоша, и био је вазда готов да изврши свако дрско дело, на које се нико други не би см |
Русији.</p> <p>Тај човек имао је сад да изврши нарочиту мисију, да прими писма која ће однети с |
/p> <p>Но ко ће да пође и како и где да изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже Вујици; хоће ли |
ох, ко ти је од момака најпоузданији да изврши тај посао?</p> <p>— Па како ти то мислиш, буљуба |
е тај абер дошао доцне, остало је да се изврши сутра.</p> </div> <pb n="279" /> <div type="chap |
Карађорђе, и где је ускоро имало да се изврши једно грешно и крваво дело.</p> <p>И ако је Вуји |
дзор да се цео тај посао брзо и паметно изврши, без ларме и узбуне, која би могла узрујати свет |
и с тога је добро отварао очи да тачно изврши сваку његову заповест.</p> <p>Марко сад узе сам |
Али и Турци су правили неку разлику при извршивању смртне казне.{S} Велике зликовце обично су < |
га осудим, имам ли права да ту пресуду извршим?...{S} И ако за све то имам право, имам ли прав |
аше сва обливена у крви.{S} Пошто је то извршио, овај незнан човек погледа победоносно у наокол |
љи нашао верног слугу и свирепо тачнога извршиоца својих наредаба, који је, поред Марка Штитарц |
ли формалност око пасоша опет се морала извршити.{S} Предајући им пасоше натраг, кнез Максим за |
емљен за губилиште, где ће се тога дана извршити погубљење кнеза Симе и његовога друга Драгића. |
p> <p>— Лако је рећи, али много је теже извршити — примети Милош.</p> <p>Врљо се насмеја.</p> < |
авест.</p> <p>Највише се бојао, неће се извршити ствар онако како треба и Карађорђе ће умаћи, н |
м.{S} Претњу после <pb n="64" /> ваља и извршити, то би значило убити Милоша — а ко би ту одгов |
ко ову своју претњу у шали може у збиљи извршити, и с тога је добро отварао очи да тачно изврши |
ово велико и свето дело, и ја га морам извршити.{S} Чекати немам кога!{S} С тога да почнем“ — |
сам да одобравам ту пресуду, сам да је извршујем, и то тајно, кришом од целога света!{S} Је ли |
јем с правима народа, да би за себе што извукао.{S} Хтео бих да <pb n="107" /> их видим шта би |
планирао, како би из свега тога он опет извукао што веће користи за се.</p> <p>Карађорђе је у н |
док момци бејаху спопали Драгића да га извуку напоље.</p> <p>— Верујем ти!{S} Не бих ти верова |
ла.{S} Сад је већ могла сама дићи руке, извући их и метнути одозго по покривачу.</p> <p>Ово охр |
и заструг млада сира и изредна кајмака, извуче и две плећке, једну прасећу а другу јагњећу, па |
преча домаћа посла, и сваки гледа да се извуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Аксентије |
сабље, која му је лежала преко крила, и извуче је до пола...</p> <p>Но у томе стиже и други уда |
ивици и закле се њоме, да кад је једном извуче никад више је неће метути у ножницу док не види |
илантом стајао је свежањ хартија.{S} Он извуче један табак и прозва по њему све присутне, да се |
о на Марка, а овај, већ је држао у пола извучен јатаган, и мало је требало, па да ту одмах легн |
и можда у њега ускочили, браниоци шанца изгинули би; ту би можда и он, Милош, погинуо, и цео по |
се то десило те су неки кнезови недавно изгинули.{S} Испричаће му како у последње време кроз на |
Те јагањце бејаше заклао Драгић за душу изгинулима.</p> <p>Ту су сви момци ручали, напили се до |
р све то нестало, пропало, изгубило се, изгинуло и опет од свега тога да нема ништа; и опет да |
а туца, те и њиме, као ћускијом, почеше изглављивати врата.</p> <p>Најзад није заборављена ни с |
па понуди Вујицу да се прихвати.</p> <p>Изгладнео, испошћен дуготрајном мршавом храном, Вујица |
трашно и појачавало је овај немио, груб изглед.{S} Тако исто и у гласу било је нечега рапавог и |
је тамо Стојан Пауновић—Аџибеговац.{S} Изгледа да се Карађорђе прибојавао да га когод не напад |
</p> <p>Напротив, све је угађао тако да изгледа како су целу ову ствар други прекинули, а он је |
о један старац достојанствена господска изгледа, дуге седе браде и бледа измучена лица.{S} Оста |
дњих година, али веома отмена и јуначка изгледа.{S} Особито му је око било сјајно и оштро.{S} Н |
едан је био сувоњав, сед старац, отмена изгледа и мудрих живих очију.{S} То је био један од гла |
ете, овај човек био је сурова, дивљачна изгледа.{S} Оно веће око изгледало је некако укочено, с |
одни, зловољни пратиоци.{S} Људи мрачна изгледа и мрка закрвављена погледа.{S} Сви добро одевен |
рђе је тако жудан Србије, да му све сад изгледа лако, само да се још једанпут дочепа њених план |
та се тамо мисли, и да ли има каквихгод изгледа да ће се учинити на неки начин да се старе војв |
припекама спари и сасуши, те цело поље изгледа као опаљено.{S} По томе пољу играла су се турск |
Овај твој слабачки <pb n="79" /> зрачак изгледа као да је навлаш дошао да нас потражи у овој гр |
а и бурне хуке и вреве, те по читав дан изгледа као какав огроман лонац, у коме кипи, ври и пре |
мо до пола, и тада то полузатворено око изгледа страшно.</p> <p>Верни Наум почешће брижно погле |
ва сужња капљу у казамету београдском и изгледају своју судбу из руку везирових.{S} Њини пријат |
аку није се могло видети, како ови људи изгледају, али, судећи по говору и држању, Марко мора д |
> <p>Овако у овом положају ова је глава изгледала страшна.{S} Очи разрогачене, светле, влажне, |
е чинило те му је садашња невоља његова изгледала још трипут гора.</p> <p>Наједаред врата на ко |
<pb n="121" /> с тога је ова соба дању изгледала мрачна.{S} Сад у ноћ осветљавана је са два жи |
утра замазан кредом.{S} Те отворене очи изгледале су у овом тренутку страшне.{S} Драгић се побо |
устило тихо свеже вече.{S} Сви предмети изгледали су као да се одмарају и одишу у вечерњој тиши |
.</p> <p>Спустише га.{S} Он се притаји, изгледало је као да нешто ослушкује.{S} За тим додаде:< |
/p> <p>Милош се загледа у духовника.{S} Изгледало је, као да се предомишља шта ће рећи.</p> <p> |
ећњак с лојаном свећом, и обриса је.{S} Изгледало је као да би хтела нешто рећи Милошу, али не |
о се утврдило неко особито зближење.{S} Изгледало је, као да су се среле и познале две јуначке |
лава, испод ногу му се нешто измаче.{S} Изгледало је, као да се глава, која се дотле само на ко |
ена седела ту пред њим на столичици.{S} Изгледало је као да се Ђорђе нешто двоуми, као да се бо |
ву међу шаке.{S} Дуго је тако ћутао.{S} Изгледало је као да га за тренутак бејаше украо сан.{S} |
о, како обично стоји на раменима, те је изгледало, као да провирује из земље, као да је на живо |
зго овде онде опет посеја лишћем, те је изгледало као да није ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш и |
нека сива замаглица.{S} С почетка то је изгледало као прамен лака облачка, који се полако лелуј |
на сваки корак Карађорђев.{S} Чисто је изгледало, као да стражаре око њега и мотре да им куд н |
ости!</p> <p>После опет поћута, опет је изгледало, као да нешто ослушкује.{S} За тим рече замиш |
који хоће да уђе у кућу.{S} По свему је изгледало да је ту пао на конак некакав важан човек.</p |
е у таму и тишину.</p> <p>Али тако није изгледало сад у Трбушници, маленом сеоцету у београдско |
а ударац није био особито јак, бар није изгледало да је џелат много запињао.{S} Он само превуче |
весело грајало у селу, сасвим друкчије изгледало је у сеоској околини.{S} Ту се одигравао тужа |
вукле и искривиле тако, да је цело лице изгледало поремећено и онакажено.{S} Милош шкрипну зуби |
ао и обично.{S} Не видећи ништа, што би изгледало сумњиво, Науму би чисто криво, што је ноћас т |
ве бојаги на договор, да би пред светом изгледало као да и нас остале кнезове по штогод припиту |
рова, дивљачна изгледа.{S} Оно веће око изгледало је некако укочено, страшно и појачавало је ов |
зловољан и жалостан; ја идем, послујем, изгледам <pb n="224" /> здрав, а у истини мени је болна |
рође кад се сетим, како је страшно онда изгледао.{S} Бејаше се толико променио и тако порђао, д |
индерлук, са шакама на лицу тако, да је изгледао као да спава.{S} Митрополит је у два маха дола |
не скидајући погледа с Милоша, који је изгледао нешто мало блед и болешљив због великих напора |
, као крв црвене чохе.{S} Овај човек је изгледао страшан.{S} Уздигнуте главе, наслоњен на своју |
и и у брковима, усправи му се.{S} Он је изгледао ужасан.</p> <p>— Да погинем!...{S} Да ме убију |
чисто да себе не позна.{S} У образу је изгледао црн као земља, а црте на лицу бејаху му се нек |
ив, ходао је по соби крупним корацима и изгледао је замишљен.</p> <p>Кнегиња Љубица уђе и унесе |
грдно мршав и спечен, овај је човечуљак изгледао као нека авет, као мртвац који је сав буђав ов |
цу мртвог у колиби.{S} Он је страховито изгледао.{S} По рукама био је сав изгрижен, по лицу грд |
о разголићеном врату Драгићевом.</p> <p>Изгледао је као да ударац није био особито јак, бар ниј |
огод ми луђе урадимо, све ћеш паметнији изгледати ти, па је опет све у твоју вајду — рече Петар |
у себи — „али како ће тек онда дивотно изгледати, кад на врху заблиста овај красни, злаћани кр |
реви, у огромној гомили, која сабијена, изгледаше као какво чудо од хиљаду и више глава, ништа |
ан, космат, чупав човек, коме једно око изгледаше веће од другога.</p> <pb n="134" /> <p>Оружан |
да ће Грци угазити у борбу са све већим изгледима на успех, у колико устанак буде опширнији, ка |
крушасте снаге.{S} Могло му је бити, по изгледу, до 40 година.{S} Лица је био округла и као мал |
> <p>Сви ови људи били су оружани, а по изгледу срдити, кивни, грдно заморени, пуни јада и нека |
Стаменка у Хотину, где се Карађорђе као изгнаник настанио, а Сара је била удата још у Србији.{S |
ђа и вели: „кад дођем тамо знаћеш све!“ Изговара се како су то ствари крупне, те се по другоме |
то везир тражи, као што се данас Милош изговара...</p> <p>После оваких речи баба би затресла г |
чу се с многих страна.{S} Ово су Турци изговарали вртећи главом.</p> <p>— Ако је кнез Милош та |
м.{S} Вујица није писмо давао из руку а изговарао се да га је негде изгубио.{S} То га је довело |
ејасмо оно.“ Тако исто нећу после да се изговарате да сам ја наваљивао, већ ето вас па како нар |
n="179" /> А да је на писму мур, такав изговор не би му помогао и то би му писмо могло главу п |
онове побуне и нереди, те би опет имали изговор да глобе и кољу сиротињу.{S} С тога ми ето није |
ва крв на те.{S} А не би имао ни згодна изговора, зашто си га убио, шта ти је сметао какво је з |
они то једва чекају, како би опет нашли изговора да јурну у народ као вуци међу јагањце.{S} С д |
чинио невешт, пуштајући људе да се сви изговоре.</p> <pb n="265" /> <p>Видећи да сви нагињу за |
>Тако смо остали скоро до зоре.{S} Тада изговори ово, чега ћу се до гроба сећати:</p> <p>„Вила |
Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака изговори да су утекли, ако се с те стране што боји да ћ |
илошеву, како он данас даје туђе, па се изговори да то везир тражи, као што се данас Милош изго |
сито како лупа!</p> <p>Све ово девојче изговори у лету, у трку, док удариш длан о длан, и док |
> <p>Ове последње речи Карађорђевица је изговорила чвршће, одсудније и с више поуздања.</p> <p> |
61" /> смо га лане молили за Молера.{S} Изговорио се на народ и Милоша.{S} Тако ће бити и сад.{ |
данас главе сече.</p> <p>Драгић је ово изговорио гласно; свет се бејаше утишао и његове речи н |
диски ђаурлук!...</p> <p>Старчић је ово изговорио кивно, јетко тако, да сви присутни обратише п |
биоградске паше и везире и шамарима их изгонити из својег конака.</p> <milestone unit="subSect |
S} Та крв пече, од ње ће ти обадве руке изгорети; она говори, она оптужује, она виче; од њена в |
лутања по туђини.{S} Јес, да се људски изгрдимо, ако хоћеш право.{S} А наши заједнички послови |
оже бити никакве вајде, мањ да се добро изгрдите.{S} А ја мислим да се ми нисмо овде састали да |
кама био је сав изгрижен, по лицу грдно изгребен, по чему се познавало да се у самртним мукама |
овито изгледао.{S} По рукама био је сав изгрижен, по лицу грдно изгребен, по чему се познавало |
рети.“</p> <p>Он се саже и оберучке узе изгртати између клада мокро, полутруло лишће, избациват |
орелог пања и удари у страну.{S} Никола изгуби равнотежу и посрте с коња, али му десна нога ост |
>Цвркут птица на једном умуче, песма се изгуби, мило зузукање пчела престаде и све занеми.</p> |
из груди отме дубок уздах, који се брзо изгуби у глухој ноћи, па је опет све немо и мукло.</p> |
какав кип, а њене мисли бејаху се некуд изгубиле у далеку, незнану даљину...</p> <p>Али и у тој |
/p> <p>Тројка и њена лупа већ се бејаху изгубили у сумрачној даљини, односећи собом Ђорђа, да г |
аши?...{S} Зар све то нестало, пропало, изгубило се, изгинуло и опет од свега тога да нема ништ |
а тога писма и немам.{S} Било је али се изгубило.{S} Ја бих га сад можда...</p> <p>Гитарић га п |
о из руку а изговарао се да га је негде изгубио.{S} То га је довело у опреку с кнезом Милошем и |
ичко васкрснуће једнога народа, који је изгубио скоро и само сећање на негдашњу државу, на негд |
удри кад сам ја од болести био пропао и изгубио се...</p> <p>— Јамачно знаш, ћеро — окрете се К |
вариш, да штогод не погрешиш, за шта би изгубио милост падишину.{S} Јер велим ти и опет, воља ј |
ро ни за ме ни за њега; ми ћемо обојица изгубити да добије и ужива неко трећи.</p> <p>— Неће, н |
добили на сабљи и на сабљи ће једино и изгубити.{S} На леп начин не дају они никоме ништа — ре |
и јанџик, из кога Милош извади прилично изгужвано повеће писмо, на дебелој плавкастој хартији.{ |
хтеде и даље, али га Паштрмац с момцима изгура напоље.</p> <pb n="46" /> <p>— Море, торњај се о |
е: да ли овај мене куша, па да ме после изда Русима?</p> <p>Русија је у то доба имала пуне шаке |
ила, Вујица изађе напоље у мрак, да још изда момцима последње наредбе, а Карађорђе и Наум осташ |
ома незнатна, а после није се уредно ни издавала.{S} Тако је већина била упућена на своју личну |
икама кнез Милош му је обично сам лично издавао наредбе шта ће и како урадити, и ти њини разгов |
се на једаред тешко смучи.{S} Снага је издаде и она би ту пала на земљу, да се у близини не на |
екира! „Ето, како ме и Драгић превари и издаде!{S} Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао п |
е браће.{S} На сваком кораку неверство, издаја, шпијунисање, кукавичлук.{S} Казним једнога, а с |
нају да ће цела фамилија да страда због издаје једнога члана, онда они сами воде један над друг |
ако га још имаш, да бежиш од срамоте и издаје своје и проклетства ове сиротиње које ће те и на |
ну чуваш само за себе, и да је ником не издајеш, бар за неко време.</p> <p>Милош се бејаше узне |
} Кудгод се окренеш, пуно страшљиваца и издајица, готових да од страха служе Турцима против сво |
младога цара Уроша.{S} Ја бих био нови издајник, нова невера, нов Бранковић!...</p> <p>И грозн |
ељу ја сам наређивао да се истреби цела издајникова породица, али то је после и нагнало целу фа |
али бар и лечи зло у корену.{S} Јес, за издају непријатељу ја сам наређивао да се истреби цела |
нијем главе каштиговати за невјерство и издају рода.{S} И тако, куме Вујица, добро разуми и зна |
ко ли му то разгради колибу, јер још по издаље виде да неке даске леже оборене.{S} Завирујући о |
лима за ребра, па га тако оставе док не издане.</p> <p>Али и Турци су правили неку разлику при |
а онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Боже!... — |
себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај је човек данас на нешто нагазио |
е раменима ћутећки.</p> <p>— А ко му је издао ту заповест?{S} Милошенда?!</p> <p>Петар је ћутао |
балканске народе слободне.{S} А ако би издао браћу своју или ма у чему изневерио ове лепе наде |
о онда.{S} Увек дотле он би обично само издао наредбе шта да се ради, а никад се није упуштао д |
ји је род <pb n="102" /> свој душманину издао.{S} Чиниш 'волико, попо, тако та ствар стоји, па |
еба.{S} Стражарима споља и изнутра буде издата наредба, да никога не пуштају и да ћуте, па ма ш |
ђе давно већ био осуђен и уцењен, да је издата чак и писмена бурунтија о томе, да се као хајдук |
реси хетерије.{S} Таква му је наредба и издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа и као његов анђео хра |
аш.{S} У противном најстрожија заповест издата је тебе истога усјекованијем главе каштиговати з |
и ако су Лисовићу, који носи то писмо, издате биле усмене наредбе још страшније и грозније, но |
аслана чета кабадахија вршила је строго издате јој наредбе.{S} Павле Лисовић, с три момка, међу |
ти.{S} По селима су ваши људи; неће вас издати, а склоните се мало и у планину око стоке, док о |
и да он лично контролише тачно извршење издатих заповести.</p> <p>Мучен тако грозничавим мислим |
ису стизали да подмире његове неизмерне издатке и ако је он те приходе и прибирао и трошио без |
ховито шуштање, из кога су се на махове издвајали поједини јачи звуци, налик на испреплетане ја |
рње лонче и дрвена кашика, коју сам сам издељао.{S} А питаш ме откуда ово?{S} Али не питај мене |
барабарити могу; који су читаве војске издржавали о своме харчу и ајлуку?{S} Гдје су на далеко |
баве тамо по Русији, где имају помоћ и издржавање од руске владе.</p> <p>На те бивше народне с |
ти, да је то земља, која је колико јуче издржала 9 пуних година неравну борбу с много надмоћниј |
добри, а ми који смо остали овде и све издржали и очували душу овоме народу, ми сад неваљамо!{ |
> <p>Најзад Цукић као да не могаде више издржати овај поглед.{S} Његове руке малаксаше и клонуш |
ако је Карађорђе неопажен и неузнемирен издро преко румунске границе, дочепао се Ћесарије, прој |
од може.{S} Из торбе се зачу јасан, али издробљен звук, као оно што звече паре, потврдо стегнут |
ажњу на њега.</p> <p>— Ама што је, хоџа Изедине, што си, болан чоче, тако карли?{S} Бојсе, јад |
.. а пазићемо и сами...</p> <p>Међутим, изишав у мрак, Вујица се упути дубље у шуму и иза једне |
рења сунца.</p> <p>Шарена бубамара, већ изишла из свога незнаног зимњег склоништа и виђам је св |
<p>Да ли су то били узвици подсмеха или изјава осећаја да би осуђенике ваљало поштедити и остав |
еколико тренутака.</p> <p>Најзад, Петар изјави зебњу, да Штитарац што не посумња, што се оволик |
кањем, овде су гласно и са свију страна изјављивали своје одобравање.{S} Но играчица пође да ку |
уди послугу и нареди да спреме коње, да изјашу бар до Раковице.</p> <milestone unit="subSection |
све <pb n="93" /> те појаве генералишу, изједначе и подведу под један закон.</p> <p>„Циљ оправд |
може свратити.</p> <p>Дошав у Пожаревац изјутра, он се упути табачкој чаршији и сврати у механу |
Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљио.“< |
тао на готово, кад већ није било другог излаза.</p> <p>Хућући и уздишући, Милош се растаде са с |
) везиру да <pb n="262" /> узме изун за излазак, па да се ствар одмах свршава и да се не дангуб |
изини не долазећи Драгићевом трлу, и не излазећи пред Карађорђа).</p> <p>Ови момци, наоружани д |
ви оно шуштање из кукуруза, и пред њега излази његова мајка Вишња.</p> <p>Она му прилази полако |
пратили скоро свуда, а по најчешће кад излази у околна села.</p> <p>Једном приликом Чимбарлији |
а у своју сурову душу, то никад више не излази на бео дан.</p> <p>Једном приликом, после једне |
ој побратим.{S} И од тога доба то ми не излази из главе — рече Милош и обриса зној с чела.</p> |
е, тада који од већих старешина турских излази сам у народ на тефтиш т. ј. поведе са собом јаку |
га очекује.</p> <p>Кнегиња је улазила и излазила ћутећки.{S} Кад последњи пут уђе, она приђе ма |
агловите крваве слике, што су из небуха излазиле пред његову узбуркану душу и узнемирену савест |
је Карађорђе провео три четири дана.{S} Излазио је по околини, састајао се и с неким људима, ал |
дошао послом; али не верујем да је куда излазио.{S} Јамачно је још код његовог преосвештенства. |
не.{S} Срце ме је болело.{S} У два маха излазио сам, те их пресретао, али увек, сетим се и твој |
мислим да је тамо.{S} Не верујем да је излазио кудгод овако рано — рече Чолак-Анта.</p> <pb n= |
друге стране опет, Вујица је с разлогом излазио, како ће опасност тек онда бити највећа, кад Ми |
е ово погублење.{S} Сам везир није хтео излазити ни присуствовати овој сечи.{S} Знао је да у ов |
ред народом српским с тим се није смело излазити.{S} Ваљало је дакле целу ствар извести потајно |
ођена сенка његова.</p> <p>— Нема друга изласка ни друге помоћи; морам умочити руке у крв, па ш |
Милош склони.{S} Шта ће кад нема друга изласка, а ствар је требало вршити брзо, да што Турци н |
руке у крв.{S} Али овако не видим друга изласка!... — рече Милош.</p> <p>— То је ваљда његова с |
е трпео...{S} За мене нема избора, нема изласка, ја морам с њим свршавати, јер се ломи само изм |
ез и једнога знака саучешћа.</p> <p>При изласку из тврђаве, спровод застаде.{S} Ваљало је уклон |
Милош, и пребацивао је себи, што да се излети у љутини пред благим духовником, и што да му пом |
пак!..{S} Он није требао пред њим да се излеће!..</p> <p>Попа је духовник, а иначе је благе нар |
жу.{S} Два набрекла <pb n="215" /> срца изливала су се једно пред другим четири пуна часа и опе |
купи од њих, па да поклонише коме макар излизан грош!{S} Аја!{S} Лане однеше читаве сеисане.{S} |
{S} Одрата и напуњена, она је дуго била изложена на углед цариградске светине.{S} Под њом је пи |
он их је више слушао.{S} Само у почетку изложио им је ради чега их је управо потрудио да до њег |
ови огромни хиљадугодишњи храстови, где изломљено стење стоји разбацано и нагомилано, као да га |
погибију, па што ће ми друштво?</p> <p>Изљубише се и растадоше.{S} Сахат доцније Драгић је био |
даље.</p> <p>Жарки летњи дан био је на измаку; сунце се већ бејаше давно смирило, а на далеком |
а врелим љубавним дахом загреје земљу и измами из ње хиљадама плодних кличица, да зеленим мирис |
ли су и све остало.{S} С тога су и мене измамили из Србије да не бих могао ништа предузимати бе |
тавим Србију и да тумарнем у туђину.{S} Измамише ме, трипут проклети били — рече Карађорђе болн |
сам дохвати сабљу, одскочи корак назад, изману и сабља се спусти по разголићеном врату Драгићев |
p> <p>Наједаред, Никола оберучке снажно изману, нешто се диже и сену у ваздуху; чу се туп, неја |
зе своју криву дамаскињу оберучке хитро изману и снажан ударац паде по повијеном врату кнежевом |
о и весело летуши даље кроз свежи зрак, измањујући радосно својим шареним <pb n="144" /> криоци |
<p>Бистром оку Карађорђевом нису могли измаћи злочиначки погледи Новаковићеви, који се у два т |
} У таквим приликама врло је тешко било измаћи из Русије.</p> <p>Друга голема сметња била је др |
евито дочепа секиру, мало се раскорачи, измахну и из све снаге лупи Карађорђа ушником у груди.. |
бледе и уздрхта.{S} Потресен и срдит он измахну и удари и по други пут.{S} Крв опет шибну, а на |
у, док је овај збуњено гледао, он вешто измахну и једним ударцем одруби главу жртви, која већ б |
лике била глава, испод ногу му се нешто измаче.{S} Изгледало је, као да се глава, која се дотле |
Милоша почела јављати снажна опозиција, између осталога, почињу га окривљавати и за убиство Кар |
оговоре о многим народним пословима па, између осталога, и о томе што је везир тражио да се спа |
од самога почетка, како су се познали, између Карађорђа и Наума било се утврдило неко особито |
вајкајући се, а после приседе на траву, између великих растових жила и наслони се на <pb n="283 |
ва за кнеза и за народ, па у том писму, између осталога вели и ово: </p> <p>„Ето сад најглавниј |
рману, српском пуномоћнику у Букурешту, између осталога кнез Милош вели:</p> <p>„Овдашња обстај |
аједаред осетио како је огромна разлика између њих и њега...{S} То нису више његови другови, ње |
је и учињено.{S} После кратка разговора између Маврогена и Карађорђа, први се крене с Наумом.{S |
ник у Букурешту и одржавао је живе везе између Милоша и рускога двора, а нарочито између Милоша |
се с њим кусурају.</p> <p>Овако кошкање између Милоша и везира још је подуже трајало.{S} Везир |
прилику да пред Турцима прави упоређење између себе и њега да доказује, како је Карађорђе био н |
се опет на првашњи разговор, на односе између Ђорђа и Милоша.</p> <p>— Да вас измиримо то ће б |
у, где се заустављала скела што превози између Рама са српске и Молдаве с угарске стране.</p> < |
> <p>Он се саже и оберучке узе изгртати између клада мокро, полутруло лишће, избацивати одломке |
мештанима.</p> <p>Жив је био саобраћај између српских емиграната <pb n="149" /> у Русији и њин |
пиџик, па проведе Ђорђа тесним пролазом између две куће.</p> <p>— Овде је велиш — рече Ђорђе, к |
Ту је први пут учињен као неки споразум између Марашлије и Милоша, да Марашлија помогне у Цариг |
ion" /> <p>Док се овакав разговор водио између ова два политичара, у другој српској кући, у јед |
д мању а кад већу, с којом се провлачио између турске војске, ударао је с леђа, с бокова, напад |
ни једно и Вујица је имао да бира само између Карађорђеве пропасти и своје рођене.</p> <milest |
морам с њим свршавати, јер се ломи само између мене и њега, или ја или он“.</p> <p>Али мисао је |
међу Милоша и рускога двора, а нарочито између Милоша и рускога посланика у Цариграду, који се |
<p>Читав сахат водио се овакав разговор између два побратима, али без икаква успеха.{S} На све |
> <p>Два пуна сахата трајао је разговор између Карађорђа и људи што се ове вечери бејаху искупи |
така страшна ломњава испуни сав простор између неба и земље, и Ђорђе чисто оглуну од страховите |
исли.{S} Он је јасно увиђао ову разлику између Марашлина прва говора и овога што говори сад, па |
и, али опет ће стати овде у ову шупљину између две кладе.</p> <p>И он дохвати мртво, крваво тел |
тмуша испуњавала је сву огромну шупљину између неба и земље и урнебесом се ваљала као један јед |
он се наже и опрезно провири кроз рупу између прислоњених дасака.{S} Гледао је зорно у колибу |
ица су била изаслана да се нађу на путу између Плане и Паланке, како би један другоме што брже |
увени грчки хетериста Ипсиланти.</p> <p>Између осталих, ту су имали своје представнике и оба ру |
лан у почетку...{S} Што ли га сад овако измени?{S} Јамачно се ђидија побојао, испапући ћу се ја |
га нико не упита шта учини.{S} Милош је измећар свијетла везира.{S} Што везир заповједа, Милош |
о, да ће то свршити онај трорепи царски измећар у Београду (везир), а не овај куси крштени Турч |
између Ђорђа и Милоша.</p> <p>— Да вас измиримо то ће бити најбоље! — рече Добрњац, као у шали |
а су изреку „циљ оправдава средство“, и измислиле језуите, слободно се може рећи, да су у практ |
отину и хиљаде слушај.{S} Зар сам ја то измислио?{S} То је од Бога тако остало, тако је свуд, т |
е и крупне стоке.{S} Што је тројка више измицала напред, ова сретања су бивала све чешћа, а међ |
јекуде, баш поган свет!{S} Само седи па измишља!{S} Куд им сад то паде на ум, бојаги, мене Грци |
како ће постићи то мучење, а нису хтели измишљати ни нарочите справе за то, као што је чинила б |
збора, већ је сваки имао своје нарочито измишљено име.{S} Ђорђе се одазва на прозив Матропулоки |
ања, то је чисто на чисто пресна лаж, и измишљотина.{S} То Ђорђев обичај никад није био да друг |
раду боравили као српска депутација, да измоле разна права за кнеза и за народ, па у том писму, |
луцима да га измолиш, као што си и лане измолио онога пса, па је си л’ видео чиме је платио и м |
лади, па после твојим шеретлуцима да га измолиш, као што си и лане измолио онога пса, па је си |
подска изгледа, дуге седе браде и бледа измучена лица.{S} Остали су га немо гледали.{S} Нико се |
и с онога света радовала, да видим овај измучени народ да једном дахне душом, да дигне главу, д |
ако би издао браћу своју или ма у чему изневерио ове лепе наде које се на њега полажу — да бог |
риста јада.{S} Он ће доћи тајно; бануће изненада; може собом повести још и повећу чету бећара и |
мања, како је догађаји не би претекли и изненадили.</p> <p>Једно од најкрупнијих питања, било ј |
ао највећа тајна.{S} Карађорђа је веома изненадило, откуда је за то могао дочути Добрњац, кад с |
и киван и спреман за отпор, али како се изненадише кад оџаклију нађоше мирну и празну.</p> <pb |
једаред у држању Милошевом наступила је изненадна промена.{S} Карађорђе чисто није могао верова |
Чисто подскочи са земље.{S} Неко бејаше изненадно лупио на прозорски капак, и ова лупа необично |
ности, а који га сад, прилично збуњен и изненађен, пресрете на кућњем прагу.</p> <p>— Ноћас мор |
о амо, где се налазио Карађорђе.</p> <p>Изненађен, он застаде у пењању и с чуђењем је гледао у |
је спас од многих штетних случајности и изненађења.</p> <p>Ђорђев говор дочекан је с одобравање |
пет се тешио да је то можда само големо изненађење.{S} У томе се Милош поврати.</p> <p>— Црни т |
ико пута говорили а сваки своје погледе изнео, Карађорђе је могао направити овакав закључак:</p |
може друкчије, макар го препливај, само изнеси главу.{S} Истина, Милошеве потере и дању и ноћу |
ом и Турцима он ће већ смрт Карађорђеву изнети као своју заслугу, али пред народом српским с ти |
д најлепших нада, на једном ће из мрака изнићи злочини и с крунисане главе спашће сјајна круна |
упознали са својом спремом и плановима, износећи, наравно, само оно што се Карађорђу као Србину |
ија у Русији.</p> <p>У римској историји износи се као редак пример, достојан да се преда и најд |
се уклоним из земље.{S} Чак су ми и то износили да ће тиме бити учињена велика олакшица народу |
гу настати од <pb n="118" /> Турака.{S} Износио је како је све ровито и неутврђено, и како би Т |
је била ни онако незначајна, како је то износио Ђорђе.{S} Избор, истина, још није био свршен, а |
е паре — рече Милош расположено.</p> <p>Изнурен и намучен тегобним, ружним сновима, уморан и те |
а којој су у казамету седела два бледа, изнурена човека.{S} Један од њих чисто се трже од онога |
никога не пуштају и да ћуте, па ма шта изнутра чули.{S} Ханџиска момка који је ту спавао, отпр |
еле.{S} Оне су личиле на прозор који је изнутра замазан кредом.{S} Те отворене очи изгледале су |
буљубаша опет нареди, да се то прозорче изнутра закује даскама.{S} Цукићу дадоше да једе и пије |
нареди шта треба.{S} Стражарима споља и изнутра буде издата наредба, да никога не пуштају и да |
длази у Београд да тражи начина како би изравнао ове опасне заваде.{S} У ствари видели смо шта |
епе бакшише), <pb n="201" /> пут је био изравнат унапред и све је ишло глатко.{S} После кратког |
ке послове у Петрограду, а поглавито да израде да се српске војводе у Русији тргну што дубље у |
нарочитим задатком да код рускога двора израде то удаљавање Карађорђево.</p> <pb n="178" /> <p> |
оде; да их окриви за ровења по Србији и изради да их прогнају кудгод у дубину Русије.{S} Кад му |
ју њега, везира, а он би им у Цариграду израдио царске берате, да буду независни кнезови.{S} Ов |
иво и покретно; сваки осећај на њему се изражавао и <pb n="56" /> брзо и јасно.{S} Разговетно с |
— прошапута он болно.</p> <p>Али његов израз казивао је више но његове речи.{S} У погледу, у с |
а исправна и на џелатовом лицу указа се израз задовољства и поноса.</p> <p>Џелат извади из маза |
т и сетна душевна доброта, а онај нежни израз чудно је одсјаивао на строгом и суровом ратничком |
постеље клечале; некакав благ, срдачан израз разли се по њеном смежураном лицу и она прошапута |
и лице доби строг али жив и симпатичан израз.</p> <p>Како је много говорило ово суво, спечено |
пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се чу израз незадовољења и гунђања.{S} Ни други ударац није п |
у, дао ми Бог — понови Врља не мењајући израза на лицу.</p> <pb n="135" /> <p>— Па шта, дао ти |
а поче мало по мало долазити к себи.{S} Изрази похвале и одобравања чуше се прво у предњим редо |
азумљива за људе, несвикнуте да се баве изразима, који бележе појам невезан за какву материјалн |
они били у свечаном руху, с равнодушним изразом на лицу, као да присуствују каквој досадној поз |
уди који ме се овда онда сете и то врло изредка, те по који дође жеље ради да ме види.{S} Хтели |
.{S} Извади велики заструг млада сира и изредна кајмака, извуче и две плећке, једну прасећу а д |
га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у самом камену и нема нигде отвора за светлост. |
/p> <p>Духовник се маши за велики, лепо изрезани и у сребро оковани дрвени крст, који му је вис |
.</p> <p>„Циљ оправдава средство“ — ова изрека звони прилично научно, и у први мах доста је нер |
људи веома често вршили ово, што казује изрека „циљ оправдава средство“, и ако за њу нису никад |
пред Русима.</p> <p>Бојао се да се није изрекао ко од Грка, који није познавао Добрњца, а свака |
своју срџбу, јер је и сам осећао да се изрекао више но што би требало.</p> <p>— Тешко сваком п |
а а тек ређи појединци врше прописе ове изреке свесно, с планом и после чистих и сведених рачун |
инуо то не могу и не смем, док ми не би изреком заповедио светли везир.</p> <p>Марашлија је при |
ad> <p>Циљ оправдава средство. — За ову изреку веле, да су је створиле језуите, људи који су да |
ких облика.</p> <p>Ако је истина, да су изреку „циљ оправдава средство“, и измислиле језуите, с |
најволео да ћути, да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољим пријатељем по штогод о томе п |
ше позивима...{S} Но немој се ти гдегод изрећи што зато, а теби могу казати.</p> <p>— Ја се, бо |
био још поузданији да се нигде неће реч изрећи, Милош позва духовника који их сву тројицу закле |
} Ваљда ће бити више оних, који по овој изреци раде под притиском друштвених прилика а тек ређи |
од у потоку.{S} Само дубоко да свиње не изрију.{S} Хајд сад!</p> <p>У бошчи је била одсечена гл |
ашем, но после се преда, смири, ожени и изроди децу.{S} Најстарији син Станимиров служио је сад |
етих односа, који су се сваки час могли изродити у крвави сукоб.{S} Милош је дакле уверавао, да |
и, но и најмањи неред, који би се могао изродити због Ђорђева доласка.</p> <p>Тада Милош понови |
уку дигла на оца свога!...</p> <p>...{S}Изродиће се нова покољења, настаће нови адети, нестаће |
ај, господару, можда и заслужујем да ме изружиш, али ја не могу да оћутим и не могу да сакријем |
шаку као што се обично захвата жито, и изручи га опет натраг, сипајући одозго с висине комад з |
зулумћара, <pb n="139" /> који се јако изтакне, а јавно му се не сме ништа, или за друге сличн |
изације, одмакли су и у томе.{S} Они су изумели машину прозвану <hi>гиљотина</hi>, која једним |
а господара Турчина, чије је господство изумирало, и младога — Србина, чија је снага и господар |
дом годишња доба, падаће студени снези, изумираће цела природа, а дебела ледена кора покриваће |
нда на мах све престаде, све умуче, све изумре и у великој кави наста тајац, као да у њој није |
а.{S} Али, кад песма славујева поступно изумре, кос опет пусти своје јасно звиждање, из кога се |
>Будила се цела природа; ноћна тишина и изумрлост поступно је уступала место дневној живахности |
ар опет да замукну богомоље српске и да изумру звуци црквених звона, која су складним брујањем |
(писара) везиру да <pb n="262" /> узме изун за излазак, па да се ствар одмах свршава и да се н |
илика.{S} Зато нека господар Милош узме изун од везира да може доћи до Паланке или до Пожаревца |
погинуо по наредби везировој и показаће изун, како је Марашлија и њему заповедао да то учини, а |
опасан.{S} И ја не бих марио да ти дам изун да га слободно можеш убити, чим наиђе у наш пашалу |
ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем Николу кад год ме не послуша.</p> <p>Ник |
ао шта управо хоће Милош.{S} Он би радо изун од везира, да по потреби може убити Карађорђа.{S} |
и бар бура ова бити толико милосрдна да изусти ону велику, ону свету реч, за којом он гине, кој |
ов.</p> <p>Карађорђе је махом ћутао.{S} Изустио би по коју реч само онда, кад је требало да ког |
само је сан.</p> <p>Још не бејаше добро изустио последње речи, када се наједаред жестоко трже.{ |
) а он се накостреши, не даде ми ни реч изустити.</p> <p>— Ћут! — вели — о томе не помињи; да ч |
имо лађице од хартије, а наш момак Сима изчупа нам длака од бабина белца, па повежемо лептирове |
одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва је прилика да нећемо — тако ми |
с понајчешће остављају саме, нити су се икад особито журили да нам повише и појаче помогну, а к |
одни васкрс и његову слободу, но што ћу икад учинити ја жив.{S} Био сам прост чобанин.{S} Био < |
ју положити.{S} И ако је велики падишах икада имао верна роба и поуздана и предана слугу свога, |
цу, која од многих болести боље лечи но икакав доктор.{S} С тога старица никад није имала станк |
ом нађу у туђини без гроша у џепу и без икаква иметка, они исти људи, који су око десетак годин |
разговор између два побратима, али без икаква успеха.{S} На све представке Гитарићеве, Вујица |
е он те приходе и прибирао и трошио без икакве стварне контроле.{S} Дубока кеса Милошева и до с |
што је мени тешко у то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не б |
ди, и мени је милије да то будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што се прибојаваш |
којекад десиле, и Милош је умео боље но ико да се нашали, да човека задене и да изазове општи с |
ља...{S} Жао јој.{S} А мене одвела пред икону, па смо се молили Богу.</p> <p>- И ја сам се моли |
а га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, но кажу, болан, сјекиром му главу одрубио, исто |
та је добро прозирао његову „политику“, или, како је он то обично звао „ширетлук.“ Он је и сад |
варао очи; видело се, да и он не спава, или да бар не спава тврдо.</p> <p>Само се Вујица беше п |
тражили су или главе бунтовних кнезова, или његову.{S} Кад народ то виде препадне се од Турака, |
и, јер се ломи само између мене и њега, или ја или он“.</p> <p>Али мисао је гонила мисао, и пос |
ма.</p> <p>Као да су се небеса сурвала, или као да се ова грешна земља преко пола цепа и дроби, |
о или Никола, кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мени одозго?</p> <p>— Господар се насмеја |
, жено?!{S} Ето, тако ти је сад с нама, или боље да рекнем са мном.{S} Девет година дизао, град |
ти или да пошље главу онога црнога пса, или да идем ја да донесем његову рођену — рекао је срди |
ко изтакне, а јавно му се не сме ништа, или за друге сличне послове.{S} У таким приликама кнез |
или га обрлате те им истински поверује, или му подмакну по штогод, те се гради да верује. <pb n |
и да му у кратку земану пофата хајдуке, или ће вели, он сам изаћ у народ на „<hi>тефтиш</hi>“<r |
/p> <p>„Да ли ме овај озбиља не разуме, или се само <pb n="198" /> гради да ме не разуме, или м |
о <pb n="198" /> гради да ме не разуме, или ме можда и сувише добро разуме, више но што би и тр |
само то, ко је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем.</p> <p>Говорећи то, ђенерал хитно |
и ја радим!{S} Јамачно по својој глави, или ме амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба |
д ће у питању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем.</p> <p>Говорећи |
или пови грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, п |
Ми с њиме и тако морамо једном свршити, или ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и за господара Ђо |
е у даљини жубори какав неуморни поток, или као да се кроз мрак плашљиво дошаптавају духови, шт |
а да ниси никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на режњеве исећи.</p> <p>— Јао, Свети |
исле, а он је само одобравао тај говор, или се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му се каква |
екуда тамо далеко, на далеку будућност, или као да пише по празном простору неке тајанствене зн |
.</p> <p>— А он ће ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у Београд, да он то сврши!...< |
и са знањем царева и по њином упутству, или је то преломио онако по својој глави?</p> <p>— Не з |
ати само лудаци, који Турке не познају, или шерети, који и сами не верују у оно што причају.{S} |
мучење, кад жива човека ударе на колац, или га обесе ченгелима за ребра, па га тако оставе док |
он промрмља по какву неразговетну реч, или пусти по какав загушљив узвик, а глас му је храпав |
с, и то ме удари блатом посред лица.{S} Или зар може бити гора и стиднија ударца, но кад ми дош |
одемо Шваби или Французу у друштво.{S} Или да смо с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин |
ијем ја њега, неће ли он убити мене?{S} Или треба да навучем на се кабадахијско одело и да буде |
ни један пут није споменуо реч „убије“ или „убиство“, он је говорио само о томе, како да се Ка |
разликовати, да ли облак силази с неба или се диже са земље.</p> <p>Али тај облачак наједаред |
бро разуми и знај:{S} Карађорђева глава или твоја; и на то ти се кунем живим Богом и светим Јов |
ад он с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева или његова глава!</p> <p>То је била општа лозинка.</p> |
ица грабљивица, арлукање гладних вукова или пуцањ очајнога Клефте.</p> <p>А лепе цветне долине |
Вујици; хоће ли се ствар крити од њега или да му се све повери?{S} Како ли ће он то примити?{S |
во, прочитао би га књазу.{S} Он би тада или одобравао или би приметио:</p> <p>— Чиниш 'волико, |
је прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бежи или гини!...{S} Но можда се и он сад, у туђини |
се уклони — један мора да мре!...{S} Ја или он!{S} Позваћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му |
се ломи само између мене и њега, или ја или он“.</p> <p>Али мисао је гонила мисао, и после прим |
и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир — реч |
ранцузу у друштво.{S} Или да смо с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин план и према томе |
чно и тужно одјекивала је лудачка песма или кукњава Николина:{S} Ђорђе, о Ђорђе... прости!</p> |
и по кога простијег кнеза народног, па или га обрлате те им истински поверује, или му подмакну |
/> <p>Да ли су то били узвици подсмеха или изјава осећаја да би осуђенике ваљало поштедити и о |
бито кад говори нешто својски и од срца или кад је веома љут.</note> <note xml:id="SRP18933_N5" |
а живим сто година...</p> <p>— Сад, бог или ђаво — пресече га Милош — тек то ће бити најзгодниј |
} Балканско је тропоље узаврело.{S} Сад или никад, прилика је да се једним снажним ударцем смрв |
ута нема!{S} Сила те опкорачила, па сад или пови грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си јуна |
S} Не знам, да ли је то из његове главе или је имао какав разговор са својим господарем, тек он |
а по дисању распозна спава ли Карађорђе или не, и брижљиво је ослушкивао сваки дах, сваки и нај |
оју руку, кад се зна да ће се то раније или доцније прокљувити.</p> <p>Но и ако свет тако махом |
изун од везира да може доћи до Паланке или до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од с |
извезене зарфове од жуте и беле тенећке или од саме срме.</p> <p>Насред каване на огромном ћили |
ајао у говору, као да је хтео да одахне или да даде жени времена да што и она рекне, ако би што |
ије ту у питању једна српска глава мање или више, већ Милош се сада јавља као представник и нос |
д целога света!{S} Је ли то онда суђење или мучко убиство?...{S} И зашто ја то све кријем?{S} И |
но је отишао да конакује код Чолак-Анте или код кога другога од угледнијих емиграната српских.< |
ми и пропаднемо само да не одемо Шваби или Французу у друштво.{S} Или да смо с њима или боље д |
реч две, па за пиштољ, и онда или бежи или гини!...{S} Но можда се и он сад, у туђини, намучио |
пски, но да живим као пандур аустријски или руски!{S} Ах, Јело, Јело, ах жено моја!{S} Како теб |
да му одговорим црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} Ако пристанем вели, моје заслуге биће ми п |
е, вратио им сав новац који су погубили или им је био опљачкан, оставио им коње, а за њине харе |
шу да му се предам.</p> <p>— А он ће ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у Београд, д |
ако и јесте.{S} Од Вујице треба тражити или да пошље главу онога црнога пса, или да идем ја да |
, да виде хоће ли незнани путници проћи или ће се пред ханом зауставити.</p> <p>Коњаници стадош |
мо у свијет поћ....{S} Је ли тако Турци или није?</p> <pb n="58" /> <p>Са свију страна чу се од |
се од Турака кријем, већ или да погинем или да штогод с њима погодим и углавим.{S} Али то баш о |
о, заменити скромним грађанским гуњићем или јелеком.</p> <p>Али нису војводе српске, Карађорђев |
атере јелинске, која кука за поробљеном или исеченом децом својом; одатле се диже смрад и варва |
о ћехаја везиров и други имају по један или два репа.</note> <note xml:id="SRP18933_N3">Историј |
о да се хтео уверити, је ли ово још сан или јава.{S} У грудима је осећао да га нешто истински б |
и га књазу.{S} Он би тада или одобравао или би приметио:</p> <p>— Чиниш 'волико, ниси му све ре |
прошао, ни једне реке коју није бродио или на којој <pb n="18" /> се није заустављао да напоји |
ти онда разбирати, да ли је крив Марко или Никола, кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мен |
шити започети разговор, пошло то глатко или рапаво.{S} Тако је мислио Милош у себи и опет се ок |
е и луч код Петра угаси, да ли случајно или хотимице, могао би само Петар рећи.</p> <p>— Није н |
урке.{S} Тражио је да му одговорим црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} Ако пристанем вели, моје |
n="286" /> <p>„Шта је ово?{S} Нов потоп или смак света, иза кога долази царство мрака и тмине“ |
тао у земљи да се од Турака кријем, већ или да погинем или да штогод с њима погодим и углавим.{ |
ано писмо, које тражи Карађорђеву главу или његову; и ако су Лисовићу, који носи то писмо, изда |
земљу, Милош или да донесе његову главу или ће својом одговарати.</p> </div> <pb n="202" /> <di |
остале војводе што су живели у Кишињеву или у околини по мушијама.{S} Нарочито је разбирао за в |
ло да Карађорђа врати натраг у Аустрију или да га кришом протури до у Црну Гору, где би се за в |
слободне.{S} А ако би издао браћу своју или ма у чему изневерио ове лепе наде које се на њега п |
а бедем, а кога жива ухвате њега посеку или га набију на колац.{S} Али кад ни потера не може ни |
вше српске старешине сами на своју руку или по руском упутству.{S} С друге стране, Руси ће из о |
у народ.{S} Од њега (Милоша) тражили су или главе бунтовних кнезова, или његову.{S} Кад народ т |
овај гдегод упадне тајно у земљу, Милош или да донесе његову главу или ће својом одговарати.</p |
е право да сад он с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева или његова глава!</p> <p>То је била општа л |
а.{S} Овај први дечко био је потоњи наш Илија Милосављевић-Коларац, чије име данас благосиљају |
за војводу Луку Лазаревића, Ненадовића, Илију Чарапића и друге главније људе из Србије.{S} Расп |
</p> <p>Сад су Турци понова тражили, да им се ти дућани поврате и претили су да ће их силом узе |
ни долазити.</p> <p>После је тражио, да им на брзу руку штогод спреми за вечеру.</p> <p>— Мртви |
ровали да нисам за то ништа знао, па да им се жив на жеравици печем.{S} Марашлија би грунуо с в |
е буктала на огњишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши прегледају.</p> <p>Но путници одбише пон |
>...{S}Извикали су га да је први, не да им он сече главе, но да их заклони и одговори пред силн |
ло, као да стражаре око њега и мотре да им куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Драгић са св |
унутрашњост велике руске царевине и да им се забрани мешање у народне послове у Србији.</p> <p |
инама српским води строжији надзор и да им се не допушта да преко својих изасланика уносе ватру |
то Карађорђа, тргне дубље у Русију и да им забрани мешање у српске послове.</p> <p>За случај да |
х Руси не ометају у њином подузећу и да им помогну чим могну, новцем и оружјем, ако не могу људ |
у поруку из Цариграда, и нису чекали да им се дваред понавља.{S} Ко је био тугаљив око врата, о |
српских трговаца, који су се жалили да им Турци отимају читав један ред дућана на Стамбол капи |
утање.{S} Обадве жене осећале су као да им је нешто засело у грлу, док Карађорђевица, као стари |
ило његову главу на колцу набити, но да им Мухамед сад из гроба устане.</p> <p>— Хесапим, госпо |
под сводом Сахат-куле зауставише их да им скину окове.{S} После их увезаше дебелим конопцима и |
па све то поређа по широкој дасци, која им је служила као трпеза.{S} Вујица је ужурбано све ово |
чува и њиме се мудро послужује.{S} Нека им је слава обојици — рече крупан стар Турчин, допијају |
мој Штрбо, али неће да ради!{S} Зинула им хала за господством, па им и памет појела.</p> <p>И |
и одбише понуду.{S} Нису уморни, а ваља им још вечерас стићи пријатељу који их очекује у оближњ |
тују народ.{S} Они овде виде шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени |
и!{S} Зинула им хала за господством, па им и памет појела.</p> <p>И ако је у другим приликама б |
ио сакупљене прваке да сами већају, шта им ваља чинити, да се свет мало смири од оних подбадања |
оге, а лисице на руке, па су питали шта им ваља даље чинити.</p> <p>Паштрмац је очима давао зна |
ће овеселити и Вујицу и Карађорђа, кад им донесе овако веселе гласе од Милоша.</p> <p>Али тек |
алазила земља.{S} Кад су ме мамили, мед им је текао из уста, како ће ме у најкраћем року вратит |
н свет!{S} Само седи па измишља!{S} Куд им сад то паде на ум, бојаги, мене Грци изабрали за вођ |
а госте да седну за пуну трпезу, и даде им пример.{S} Али после једног-два часа, видећи да ни ј |
а свима осталим.{S} Кад он регне и каже им: „ово је наш човек, не дирајте“ — неће после ни једн |
и они неће сад да знаду то.{S} Згодније им је да се граде невешти.{S} Али ако, ако!...</p> <p>К |
ег кнеза народног, па или га обрлате те им истински поверује, или му подмакну по штогод, те се |
у бунт међу мирном царском рајом, те ће им с тога бити главе одрубљене и истакнуте на углед, за |
несрећа.{S} И добро и зло њино доћи ће им подједнако свима, с тога и рад за будућност треба да |
на носили су они под клобуком, за то ће им и појест главе.{S} Кројили су бунт да потекар упале |
у црне огртаче.{S} Обадве жене приђоше им руци.</p> <p>То је био Карађорђе још с једним другом |
е, док би ударио длан о длан, потсекоше им косу остраг и повисоко подбријаше вратове тако да се |
онили и утекли.{S} Њима се чинило да би им било лакше да смо и ми остали, па да заједнички трпи |
о и пре три године.{S} Мислим, слађе би им било његову главу на колцу набити, но да им Мухамед |
се не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш — при |
рца, жива би га на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод прог |
} Само да слушају њега, везира, а он би им у Цариграду израдио царске берате, да буду независни |
<p>— Е, ето дођох!...{S} Хајд баш, јави им!{S} А они су, ваљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се |
после као своје сензале и калаузе, ови им служе као агенти и шире по народу горње гласове, јер |
устаде да се с њима поздрави.{S} Пружи им руку да се рукују, но они обојица уграбише и пољубиш |
и кидисавају на човека голих шака, који им је сам добровољно дошао у руке.{S} Јазук, вајни војв |
вољни и да уживају сваки рахатлук, који им је милостиви цар поклонио.{S} Његова је пресветла во |
мљи, погуби ову двојицу.{S} Опростиш ли им, ја скидам одговорност са себе и већ ни зашто не мог |
а свога.</p> <p>Вујица чу ове речи, али им смисао још није добро схватио.{S} У глави му се мути |
ратио им сав новац који су погубили или им је био опљачкан, оставио им коње, а за њине хареме ч |
у у препорођај балканских народа и чини им се, да је слобода Балканскога тропоља празан сан, ко |
одбада једнога по једнога кнеза, пунећи им уши, да ни Милош ништа није бољи од њих, па би они м |
е године потерали још и црње.{S} Помоћи им није више било и они су ове године платили главом.</ |
а опет се морала извршити.{S} Предајући им пасоше натраг, кнез Максим загледа добро у очи онога |
и опет се склопи око јахача пресецајући им пут.</p> <p>Тако се спровод лагано кретао, али пут и |
и друге, па не би испало наопако!“ Чак им није право ни онда кад учиним штогод добро.{S} Онда |
Баш сад сеју бурмут, деда.{S} И ја сам им до сад помагала.{S} Да их викнем?{S} Како ће се обра |
оварао:</p> <pb n="76" /> <p>— Не сечем им главе ја, но Милош.{S} Он ми поручује: „ако хоћеш да |
у приправно земљиште код Карађорђа и он им је поверовао после кратке борбе и колебања.{S} Ствар |
ви одмах отпочеше припрему.</p> <p>Прво им раскопчаше одећу и одголитише вратове. <pb n="84" /> |
ружао и повезао преко 15 турака, одузео им сав новац, боље одело и оружје, па жив и здрав умака |
огубили или им је био опљачкан, оставио им коње, а за њине хареме чак је и кола набавио да се л |
више слушао.{S} Само у почетку изложио им је ради чега их је управо потрудио да до њега дођу:< |
обеђеним Турцима оставио оружје, вратио им сав новац који су погубили или им је био опљачкан, о |
многим показале сузе на очима.{S} И ако им је све ово било и пре тога познато, нити су од Јорга |
, и видимо се као божјаци, захвални ако им ко удели мрвице, које падају с туђе господске трпезе |
унци носили су своје обично одело, како им се затекло од кућа.{S} Само су морали одмах поскидат |
ано, а на свршетку опет су осећали како им остаје још много и много, што би имали једно другом |
ру и јавља на Порту, да виде Турци како им је он веран и поуздан.{S} Милош хвата поједине родољ |
ице заробљеника била је решена.{S} Нико им више није могао помоћи, њине главе сутра ће пасти по |
та би они тражили.{S} Зато најбоље, ено им Црнога Ђорђа, па нека се с њим кусурају.</p> <p>Овак |
у у друштву с румунским родољубима и то им је осигуравало успех.{S} Још је ваљало у то коло уву |
их ја само с мојега ћепенка гледао, што им је по тужби Милошевој одсјечена глава.{S} Ово дана о |
криви, и који су јадни учинили све што им је било у снази — да спасу земљу...</p> <p>— Да су д |
а мирује и да не мути по Балкану, пошто им Русија у тим приликама не би могла указати никакву п |
а ко год хоће и зна боље.“</p> <p>Пошто им се овако управо пожалио, Милош је оставио сакупљене |
ели, да се поремети ово што је сад, јер им се све чини, да су раји много дали и попустили.</p> |
>Тако се спровод лагано кретао, али пут им није био далек.{S} Сто до двеста корака и већ су бил |
народ почиње мало повраћати душу и већ им зинуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се опет вра |
и уједати као бесно псето!...{S} Запињу им за очи Милошево богатство и господство.{S} Пакосни з |
а, били су тако учтиви и пажљиви, да су им обично сами слали у писму из Цариграда свилен гајтан |
е су се срдили и тако подигравали да су им варнице сипале из копита.{S} Али и то је мало помогл |
у једној кући на крају Паланке, куда су им били и коњи доведени, како би одмах могли потећи у п |
вале своју народну ношњу и онда, кад су им се мужеви по оделу са свим помешали с осталим тамошњ |
ну, па их допратио чак до Мајевице и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, господар |
ме очи бодемо.</p> <p>— „Шака људи, још им турска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{S} П |
е, сад <pb n="47" /> овако љутит, Милош им је све порицао, тврдећи да су то душмани српски и да |
ли опет... опет!... — Око њега (Милоша) има свакојаких људи.{S} А после, ко зна шта и њему може |
куд; платио би, али нема!</p> <p>— Има, има синко!{S} Народ увек има.{S} Код добра старешине на |
и: <pb n="186" /> „Ако нема таке пушке, има руке!{S} Прати поуздана човека нека га тамо уцмека, |
ли ти то?</p> <p>— Бога ми, господару, има много што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која в |
овика што је везир бунтовнике побио.{S} Има их <pb n="117" /> који ми иза леђа шапућу чак и то, |
оворио с тамничарем.{S} Шта ти рече?{S} Има ли што?</p> <p>— Не рече ми ништа одсечно, али по њ |
ма откуд; платио би, али нема!</p> <p>— Има, има синко!{S} Народ увек има.{S} Код добра стареши |
с оно мојих људи што их имам.</p> <p>А има ли који од угледних војвода с Карађорђем? — питао ј |
и поуздана и предана слугу свога, то га има сад у мени, светли везире, и ја се могу само радова |
било наређено, да ништа не казује кога има у одаји, и да што раније затвори хан.</p> <p>Још не |
везем?</p> <p>Анта се захвали, рекав да има још нешто мало да нареди чељади код куће, па ће одм |
што но реч, потурчиће се и три главе да има, све три ће за инат жртвовати.{S} Али нека се нађе |
ике у Црној Гори.{S} Море, Мелентије да има сто глава, па не би платио све што га је којекаквих |
задржати код себе.{S} Ђорђе се жалио да има јаку главобољу и мучно да ће тренути целе ноћи.</p> |
:</p> <pb n="116" /> <p>— Ако видимо да има какве сигурне добити, ми ћемо пристати уз Црног.{S} |
вели.{S} Кад се у пролеће буди, природа има свој дах.{S} И ово тихо жуборење, које овако мило л |
ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србији јунака и честитих људи, који неће хтет |
ђе још с једним другом.</p> <p>Он упита има ли кога у кући и кад му жена рече да нема никога се |
ом, те од тога доба баталим све.{S} Сад има три, четири па и пет година, како нисам окусио меда |
презан као стари лисац, оњушиће где гођ има какве опасности за њега.{S} Ко му гођ може бити опа |
дуго тражити.{S} За премлаћивање марве има других; врховни књез има друга, боља посла.</p> <p> |
ивницама.</p> <p>— Ево, господару, овде има вина, овде је опет ракија, а ено и натеге онамо за |
и, чим наиђе у наш пашалук.{S} Али овде има друга мука.{S} Карађорђе је оштетио многе Турке и м |
ту у једно село у околини Кишињева, где има да сврши неке рачуне с једним пријатељем, па ће пос |
онио, и послао му људе да му покажу где има закопана оружја и два топа, да све то утроши на нар |
и да посвети роду још једино добро које има — живот свој...{S} Данас је петак.{S} Рачунам да ћу |
.{S} Он је и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> <p>Наста кратко ћутање.</p> <p>— Вла |
не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> <p>Старцу су тако брзо н |
е понуде Милош одговори:</p> <p>— Да се има, богдице, откуд, народ би радо дао, светли везире, |
то засад могу рећи, то је да ово што се има, не треба давати за оно, што се не зна да ли ће доћ |
роду, па уз реч упита и то, какве гласе има Милош с доњег Дунава, одакле су већ почеле допирати |
лаћивање марве има других; врховни књез има друга, боља посла.</p> <p>— Поносите се — рече Драг |
ратима, је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на све одговор |
Цукић је познат амо по овим крајевима и има туда доста пријатеља.{S} Свет је, истина, преплашен |
да пази.{S} Али људи као људи!{S} Сваки има нешто друго у глави.{S} Није то, веле, но он се бој |
распитивали шта се тамо мисли, и да ли има каквихгод изгледа да ће се учинити на неки начин да |
<p>На надгробној дрвеној плочи у Тополи има овакав запис: <foreign>„Овде леже кости Георгија Пе |
поља овако пуста?{S} Ето, ту у близини има кућа, станова, обора, па како то да се ни откуда не |
у сену светлаци, знак да негде у даљини има буре, која се можда полако примиче.{S} Милош се чуд |
ве непрестано врзло:</p> <p>„Овај човек има нешто на души што га мучи што крије од других.{S} И |
</p> <p>— Има, има синко!{S} Народ увек има.{S} Код добра старешине народ увек нађе шта му треб |
сника и проглашује да и последњи ратник има право да га убије. <pb n="174" /> Али тако исто и о |
интересу да Карађорђе не погине.{S} Он има овуд по Шумадији доста закопаних пара и кад би га п |
аде кивно:</p> <p>— Ако ће!...{S} Право има Милошенда!...{S} Овако ће он свима нама главе појес |
е.</p> <p>— Говорите, браћо, сад што ко има; немојте се после вајкати: „е, да бејасмо ово, да б |
ати, да би руска влада њега обишла, ако има каквих планова и намера по овој ствари.</p> <p>Да с |
а манемо ово што је до сад било.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га слободно узимам на сво |
о се народ у Србији одавно спрема; како има много навучене џебане, оружја и свакојаке војне спр |
кад никоме ни на ум не падне...{S} Како има згодних места, где би се могла сакрити лешина, па д |
ој нахији.{S} Отуда је он и родом; тамо има највише пријатеља, па се тамо и склонио.</p> <p>Поч |
чету бећара и скитница, којих увек тамо има по Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их и овде кој |
м се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то, јадан!...{S} Шта то мож |
ао мртва маса.</p> <p>Види се да и смрт има неке примамљивости и да проливање људске крви изази |
мучење.{S} Као што видите — и свирепост има своју логику.</p> <p>Дошав до уверења да смртна каз |
а, они брзо сазнаду и опазе да у народу има некаква комешања, те се и сами усплахире и забрину. |
и под свој кров.{S} Ето ту одмах у селу има толику родбину, али нико га се не сећа, као да га и |
.{S} Истина то је твоја заслуга, али ту има много и народне муке и запињања.{S} За тебе не може |
вао ово што је до сад учињено, зашто ту има макар мало и моје мучице.{S} Не уздишем ја за оним |
Он није достојан тога.{S} Син према оцу има друге и друкчије дужности, које он у овој прилици н |
он баци ватру у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, |
војске султанове, најбоље војске што их има под сунцем...{S} У страшној битци на Суводолу, прем |
рећи о њему?{S} Па онда, Карађорђе још има пријатеља који га као свеца обожавају.{S} Они ће пр |
!{S} Па тешто, нека завиде, Богу хвала, имају и на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и прима |
да види како ће то утицати на војводе; имају ли они каква поуздања сами у се, и да ли се бар к |
егле, и сад се баве тамо по Русији, где имају помоћ и издржавање од руске владе.</p> <p>На те б |
Оне су православне земље као и Грчка и имају исте интересе с њом, јер су и оне исто тако турск |
Остале паше као ћехаја везиров и други имају по један или два репа.</note> <note xml:id="SRP18 |
/> да понуде своје савете; онда сви они имају своја преча домаћа посла, и сваки гледа да се изв |
} Ипсиланти објави да на данашњем скупу имају да сврше веома важан посао — да изберу вођу, који |
а, а и свих других балканских родољуба, имала највећи значај и од њеног учешћа у покрету зависи |
изда Русима?</p> <p>Русија је у то доба имала пуне шаке посла у Европи и брижљиво избегавала да |
Србија је била једина која је у то доба имала неку своју полунезависну унутрашњу самоуправу, пр |
, од свију тих покрајина Србија је тада имала највећи значај и углед.</p> <p>Пре свега, свима ј |
што на Милошевом месту.{S} Да је Србија имала снаге, силом да сузбије најезду турску, сузбио би |
би српској противу Турака. „Да је Грчка имала војсковођу као што је Ђорђе, јамачно би и они уст |
стражом да га врате.{S} Свака извидница имала је нарочитог командира, који је лично одговарао з |
p> <p>Данашња српска краљев. престоница имала је тада (у почетку 1817 год.) два господара — ста |
је била једина балканска земља, која је имала читаву војску спремних, ратовању вичних бораца, в |
акорачила у век деветнајести.{S} Она је имала ретку судбину да види три разна века.{S} Да живи |
су јој звонили они разговори, што их је имала с њим ове последње ноћи, где су пуна четири часа |
би га као рускога агента, а Русија није имала интереса да на њу падају сад таке сумње.{S} С тог |
ав доктор.{S} С тога старица никад није имала станка ни мира — вукли су је на све стране.</p> < |
замисао о српском ослобођењу из кога се имала родити слобода свију балканских народа.</p> <pb n |
за вођу балканског, под чију је команду имала стати сва оружана снага свију балканских народа.{ |
о и за друге покрајине.{S} Свака од њих имала би у први мах свога засебног вођу.{S} Али чим би |
Јесу били виђени људи, ама су злице.{S} Имали су дослух с Црнијем Ђорђијем, и од њега су књиге |
отпочео.{S} За тај случај, пријатељи би имали да наговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу |
ако им остаје још много и много, што би имали једно другом да кажу.{S} Два набрекла <pb n="215" |
тали, најпосле, људи који можда нису ни имали зле намере у срцу, али су се повели за надом да ћ |
х.</p> <p>По распореду Маврогени и Наум имали су да иду напред тако, како ће за једно пола саха |
д не понове побуне и нереди, те би опет имали изговор да глобе и кољу сиротињу.{S} С тога ми ет |
Анту Протића, упуте се Паланци, где су имали да сачекају даљи развој догађаја, па ако Вујица н |
ије стизати од Ђорђа и Красиса, који су имали да крену за њима.{S} Тако је и учињено.{S} После |
свију главних послова државних; који су имали под својом управом читаве нахије и покрајине; кој |
Ипсиланти.</p> <p>Између осталих, ту су имали своје представнике и оба румунска господара, влаш |
ити.{S} Освртоше се по тамници.{S} Нису имали шта узети ни оставити.{S} Прекрстише се и пођоше. |
урадити, и ти њини разговори никад нису имали сведока.{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; што он |
к тамо има по Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их и овде који би га једва дочекали.{S} Док би |
— шгргутну Марко зубима.</p> <p>Није се имало куд ни камо, Петар већ виде да мора зажмурети.{S} |
доба боравио Карађорђе, и где је ускоро имало да се изврши једно грешно и крваво дело.</p> <p>И |
Ја њему да судим!...{S} И ако му судим, имам ли права да га осудим?...{S} И ако га осудим, имам |
ва да га осудим?...{S} И ако га осудим, имам ли права да ту пресуду извршим?...{S} И ако за све |
ршим?...{S} И ако за све то имам право, имам ли право да то чиним сам, не питајући никог другог |
ти.</p> <p>У њему се порађала сумња:{S} Имам ли ја право да судим тога човека?{S} Ја њему да су |
рци сасвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам презати?{S} Ово што је сад, моја је мука и тековин |
ат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем Николу кад год ме не послуша.</p> < |
у као нека баба!{S} Како мислиш!{S} Шта имам још ту да мислим?{S} Ваља ући у собу па зликовца с |
од очију, диже веђе и рече:</p> <p>— Не имам вам што много казиват.{S} Исто је како рече Ага-Џо |
господару, није никаква зла намера, но имам да ти кажем важну једну ствар, а бојим се, јер зна |
пресуду извршим?...{S} И ако за све то имам право, имам ли право да то чиним сам, не питајући |
везире, и ја се могу само радовати, што имам нову једну прилику да посведочим колико сам веран |
брзо и поуздано с оно мојих људи што их имам.</p> <p>А има ли који од угледних војвода с Карађо |
упустити ово мало рахатлука што га сад имамо и што се <pb n="99" /> тако тешко и крваво стекло |
помагати, али ћемо увек чувати ово што имамо.{S} Нашим људима и свакоме ко нас слуша нећемо да |
ми ћемо добро стегнути и чувати оно што имамо, а њега ћемо пустити нека окуша срећу, па како му |
мају се да траже накнаде за своја отета имања.{S} У њином је интересу да Карађорђе не погине.{S |
д сам га <pb n="24" /> узимао за момка, имао сам с господарем овакав разговор, он ми је Николу |
кренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао да пита кнезове, што не држе задату реч!...{S} Ниј |
ебао: — Могу господару рече он најзад — имао бих, богу хвала, где и да те примим и царски угост |
своје трло.{S} Ту су му били свињци, а имао је ту и свој кованлук!...{S} Ето, то је место Вуји |
андук.{S} Ја не мислим више о животу, а имао би само једну жељу, да поштено и као човек умрем.{ |
ија!?{S} Та ти си кренуо гдегод си кога имао, као да на свадбу идеш, а знаш да мени сад није до |
ожити.{S} И ако је велики падишах икада имао верна роба и поуздана и предана слугу свога, то га |
/p> <pb n="146" /> <p>Карађорђе је тада имао две старије кћери и два млађа сина.{S} Женске су б |
p> <pb n="225" /> <p>— А шта сам тек ја имао да савлађујем!{S} Дуговечно робовање убило у народ |
а и послушна.{S} На Карађорђа је Никола имао пизму, што му је осудио брата на смрт, који се био |
>— Није ништа господару!{S} Ја сам овде имао нешто — рече Петар збуњено, па се онда окрете Марк |
атке црвене чизме.{S} Од оружја сада је имао за појасом два сребрњака, с обичним зеленокорим но |
долазили широки силаји, а на ногама је имао широке и кратке црвене чизме.{S} Од оружја сада је |
<p>Јахао је окован.</p> <p>На ногама је имао тешке букагије, ударене пошто је узјахао на коња.{ |
ад није могло бити ни једно и Вујица је имао да бира само између Карађорђеве пропасти и своје р |
њу и дошао до Дунава према Раму, где је имао да се превезе у Србију.</p> <p>Узалуд је срдити ки |
вога састанка код Добрњца, Карађорђе је имао други ноћни састанак у Петрограду, састанак који ј |
p> <p>По ранијем договору, Карађорђе је имао после овога избора да пређе у Србију и ту да покре |
е кнезове из онога доба.{S} На глави је имао висок, црвен вес, с кратком, плавом кићанком, која |
е у његовом дому и стицао свак, који је имао какав крупнији посао, а често су му и за ситнице д |
авиште неком Јовану Буковичком, који је имао своје трло код воде Доћана, а одвео га је тамо Сто |
нам, да ли је то из његове главе или је имао какав разговор са својим господарем, тек он ми је |
јаше преговорила стара освета.{S} Он је имао рођена брата, кога је Карађорђе због неке пљачке б |
и своје породице исхране.</p> <p>Ко је имао мало више пара, узимао је под закуп спахиска села, |
{S} А није му ни било лако.{S} И ако је имао око себе све саме покорне слуге и послушнике своје |
е прилике, о којима је Милош још раније имао реч и погодбу с везиром, и Милош се сад на то пози |
азваше буљубашом Марком.{S} Али није се имао кад много чудити, Марко га изазва на страну, и међ |
за породицу своју — ни један није више имао воље да поново гази у опасну борбу и ризике и поно |
остији, носили су се како је ко могао и имао; само су по неке прве војводе и велики кнезови сач |
после пала његова крв на те.{S} А не би имао ни згодна изговора, зашто си га убио, шта ти је см |
дсекао себи језик.</p> <p>— А ако не би имао при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би га прстима.</ |
ио бог, нити би могао боговати, нити би имао ко славити свето име његово!</p> <pb n="97" /> <p> |
опаних пара и кад би га притегли, он би имао откуд да плати.{S} Ето, с тога морам пазити да се |
ару, замолио неколико тренутака, ако би имао што поручити чељади на дому.</p> <p>Цукић се насло |
махом голе душе.{S} Једино ако је који имао што готовине у новцу, то се једино у оној брзини м |
незнану и хладну туђину.{S} Што је који имао мала и добра свога, то је махом све морало остати. |
мена учесника овога збора, већ је сваки имао своје нарочито измишљено име.{S} Ђорђе се одазва н |
зину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити похаране паре — рече Милош расположе |
а у Румунији и Русији.</p> <p>Тај човек имао је сад да изврши нарочиту мисију, да прими писма к |
д очи.{S} Отмичар и убојица, он је увек имао пара код себе, а у таким околностима лако му је би |
ици побунити се неће, само ако рахатлук имао буде“.</p> <p>Даље, у писму од истога дана, упућен |
јунака и родољуба.{S} Па пошто је и сам имао од обадве те врлине, знао је њихову цену и приклањ |
у добро скројеном плану, по коме је он имао једног дана да постане наследни кнез српски, и так |
то вели да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао је свој дућанић баш на калимегданском углу, куда с |
а је ноћас допратио.{S} У њега је Марко имао велико поуздање.{S} Обично је говорио:</p> <p>— Ме |
рума, и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбарлија седморицу са собом.</ |
иве и ливаде.</p> <p>Неки Драгић Војкић имао је ту у шуми радовањској своје трло.{S} Ту су му б |
атничка школа.{S} Па опет какву је муку имао Милош, кад је покушао поново да подигне народ.{S} |
..</p> <p>— Да су друге прилике, ја бих имао коме испричати све ово.{S} Али данас су времена те |
ио лепих туркињица, па сад вала сеците; имате...</p> <p>Драгић не доврши.{S} Његов дрски говор |
ији мора ускоро духнути други ветар.{S} Имате ли каквих скорашњих вести отуда?{S} Кад сте добил |
{S} Хоћете да будете слободан народ, да имате своју државу, своје управљаче, а једнако се обзир |
обије власт у своје руке, онда ће ваљда имати ко други паметнији да управља овом земљом, те нећ |
ма већ се мора ценити да ће кнез с њима имати важне разговоре.{S} Али, пре но што се почну заје |
и могао више добра желети.{S} Раја мора имати каквог старешину над главом од својих људи, и мен |
говорим само реч две с њим!{S} Можда ће имати што да поручи породици, <pb n="26" /> а нека се и |
.{S} Док се све то удеси и Карађорђе ће имати времена да се састане и са другим људима, па ће п |
Ето ти, војводо Петре, за цело би могао имати друга поштенија посла, а да ме не оптужујеш овде |
слежући раменима.</p> <p>— Ујутру ћемо имати разговор с другом браћом што су овде.{S} Хесапим |
нађе; за сваки случај није згорега и то имати.</p> <p>Пошто је тако све било спремљено и отправ |
ити, не може.{S} Ја сам човек и не могу имати две вере, две речи и две заклетве.{S} Једном сам |
рио је он даље — погинућу убрзо, а нећу имати кад да учиним ништа, по чему би се видело зашто с |
жује, она виче; од њена вапаја ти нећеш имати мира ни станка; она ће те с ужасом из сред сна тр |
, и певаће безбрижну песму невиности, и имаће мирну савест говорећи: „Ја нигда нисам умочио прс |
не људи.“</p> <p>— Тако ће нам рећи, и имаће право.</p> <p>Карађорђе је био узбуђен, глас му ј |
/> <p>— Бојим се да ме ко није опазио; имаш неке људе на конаку, господару?</p> <p>Милош му ка |
и у два пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и право, готово имаш и право.</p> <p>Овим разговор |
у и поверенију које од мене и од народа имаш.{S} У противном најстрожија заповест издата је теб |
д теби.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш толики народ на расположењу, па би било јазук и гр |
ш.{S} Што се прибојаваш Црнога то право имаш.{S} Турској је девета брига за њега.{S} Он је овуд |
{S} Бога ми, можда имаш и право, готово имаш и право.</p> <p>Овим разговором бејаше изазван код |
де склоњен онај црни Антикрист.{S} Него имаш поруку и строгу заповест од господара Милоша, да Ц |
Од њих можеш рачунати само на оно, што имаш у рукама, а њина обећања празна су заваркивања, у |
себе сама, од образа свога, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и издаје своје и проклетства |
ма!{S} Шта ли то учини човек до сад, за име бога великога — рече Карађорђе невесело.</p> <p>Сан |
е било и одело, а пасош му је гласио на име бугарског трговца Јордана, који путује са својим мо |
аш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да г |
њи наш Илија Милосављевић-Коларац, чије име данас благосиљају тисуће уста српских.{S} Какав уде |
гово име влада и заповједа.{S} А у чије име заповједа ваш Милош?{S} Он је прости слуга везирова |
с, да ме отерају где српско ухо за моје име никад чути неће...{S} А можда би још боље било, да |
да с браћом јуначки погине, те би му се име до века славило.{S} Али Руси, Руси — они га одмамиш |
Турци господари не сме се чути овде ни име његово, а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га као |
а који је девет пуних година прослављао име српско; њега који је из мртвила пробудио обамрло те |
еште цара, нека му је слава, и у његово име влада и заповједа.{S} А у чије име заповједа ваш Ми |
наком пре недељу дана тојагама на мртво име испребијали три српска кириџије кулучара само с тог |
ио један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име учинило би више за народни васкрс и његову слободу, |
ирења опет су наваљивале сумње.{S} Само име „Карађорђе“ по некад је бацало у дрхтавицу Милоша.{ |
је сваки имао своје нарочито измишљено име.{S} Ђорђе се одазва на прозив Матропулоки (црна тиц |
а, да послужи домовини, да уздигне њено име, да га учини славним и страшним, а кад се рат сврши |
боговати, нити би имао ко славити свето име његово!</p> <pb n="97" /> <p>Кнегиња је још говорил |
и додаде:</p> <pb n="203" /> <p>— Ја, у име бога, мислим да се ми опет вратимо у Србију, да опе |
, па опет нигде и ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго уздам.</p> <p>Ту Карађорђевица још ви |
ском двору с једном чудном молбом.{S} У име српског народа и у име свију војвода у Србији, кнез |
у је Ипсиланти у име својих другова и у име заробљенога народа грчког поднео на дар лепу, богат |
ном молбом.{S} У име српског народа и у име свију војвода у Србији, кнез Милош је молбеницом, н |
одобравањем.{S} Затим му је Ипсиланти у име својих другова и у име заробљенога народа грчког по |
а сам онај што одсецам главе и казним у име султаново.</p> <p>Мало даље од њега, у полукругу ст |
д му је дозвољено да он пише у Русију у име кнезова.</p> <p>У осталом, кад је сазивао ове људе, |
мена прозвана по списку нису била права имена учесника овога збора, већ је сваки имао своје нар |
у случају била ухваћена.{S} Тако исто и имена прозвана по списку нису била права имена учесника |
о их као кобац нејаке тиће, све у славу имена српског; помињао је како од валовите Дрине и Ново |
ад се и мени отимало срце за славом, за именом, за влашћу.{S} Сад сам свега сит; све ми је доту |
есет година само, како је сви знају под именом <hi>баба Јане</hi>.{S} А колико је тек година пр |
да путујемо кришом, па чак и под туђим именом — примети Наум.</p> <pb n="229" /> <p>Карађорђе |
трагом, и девет пунијех година турском имену и турском дину (вера) није било станка ни помена |
Карађорђе путовао, био је родом Грк, по имену Наум Крпара, али је знао добро српски, јер се мно |
у туђини без гроша у џепу и без икаква иметка, они исти људи, који су око десетак година стаја |
зивали готовост, да оружјем бране своју имовину.{S} Тако је дошло било до запетих односа, који |
рбу с много надмоћнијим војскама турске империје.</p> <p>Друго, то је била једина балканска зем |
вским градовима биле су и многобројне и имућне.{S} С тога је и хетерија (тајна дружина) грчких |
ће се и три главе да има, све три ће за инат жртвовати.{S} Али нека се нађе човек јуначка срца |
ђу њима.{S} Инаџије су до зла бога и за инат, што но реч, потурчиће се и три главе да има, све |
Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат... ако би он то могао!..{S} Ама, мучна работа, бог |
из велике нужде и невоље, већ од беса и ината.{S} Причали су од уста до уста како сам ја одашиљ |
ви народне канцеларије и други неки.{S} Иначе, као стални грађани ту су могли опстати само људи |
сања некакав тежак, непријатан сан.{S} Иначе, свуд је царовала ноћ и мукла тишина.</p> <p>Тако |
евина, која би Турској плаћала данак, а иначе у земљи управљало би се по својој вољи, како наро |
се излеће!..</p> <p>Попа је духовник, а иначе је благе нарави.{S} Он по срцу своме никад не мож |
е су онако у сну обилно текле, и ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</p> <p>Милош скоч |
осе румунски сељаци на томе крају.{S} И иначе Красис је био обучен као сељак, а и румунски је з |
близина каква повећа града опажала се и иначе, већ се чуло оно неразговетно брујање, онај шумни |
старији и ко да заповеда међу њима.{S} Инаџије су до зла бога и за инат, што но реч, потурчиће |
за то, као што је чинила богобојажљива инквизиција просвећене Европе.</p> <p>Непросвећени сино |
јече? — примети други.</p> <p>— Није на ино, но су се морали увалити у какво крупно зло, да их |
аједаред турска банда, са својим танким инструментима, грмну султанов марш, а из хиљаде грла од |
као рускога агента, а Русија није имала интереса да на њу падају сад таке сумње.{S} С тога је К |
роди гледају прво своје <hi>рођене</hi> интересе.{S} Сви они траже да их Србија помогне, али не |
што он, у првом реду, гледа наше српске интересе, ја му то пре рачунам у заслугу но у грех.{S} |
је код српских емиграната заступао њене интересе, живо и успешно, што му је јако дизало углед у |
вославне земље као и Грчка и имају исте интересе с њом, јер су и оне исто тако турске робиње ка |
убије у свако доба, кад то захту велики интереси хетерије.{S} Таква му је наредба и издата.{S} |
ио је добро и то, како Милошеви животни интереси захтевају да Карађорђа једном нестане са света |
ресу — рече Герман живо.</p> <p>— Ти су интереси једнаки, ако се истински разуму.{S} Сам за се |
е од турске силе.</p> <p>Нарочито су се интересовали за догађаје у Шумадији прваци и угледније |
еде само на Србију.{S} Њих је исто тако интересовало шта се ради и код других балканских народа |
ога посланика у Цариграду, који се живо интересовао за догађаје у Србији.</p> <p>— Црните ме пр |
ди, тако разнолики по свему, с једнаким интересом и примамом жуде да виде, како ће оштро гвожђе |
аде за своја отета имања.{S} У њином је интересу да Карађорђе не погине.{S} Он има овуд по Шума |
ја помогне, али не у свом, но у њиховом интересу — рече Герман живо.</p> <p>— Ти су интереси је |
Али знајући, да ће Милош у свом рођеном интересу отворити четворе очи да се Карађорђе не увуче |
лерова и владичина и све остале, пале у интересу отаџбине.{S} Али шта да рекнеш и чиме да се оп |
ета тогоже народа.{S} А у овом, наведен интригама непријатеља српских, уклонисја у Аустрију, и |
асан зулумћар, и ружан развратник, коме иоле лепша женска није смела изаћи пред очи.{S} Отмичар |
ОДИНА</head> <p>Биле је бурна урнебесна ион. једна од оних страшних ноћи, када ти се чини да је |
саме покорне слуге и послушнике своје, ипак он, чак ни пред њима, није хтео сад истицати своју |
неке обмане с његове стране...{S} Али, ипак, ипак!..{S} Он није требао пред њим да се излеће!. |
обмане с његове стране...{S} Али, ипак, ипак!..{S} Он није требао пред њим да се излеће!..</p> |
из земље, много што шта било променило, ипак Ђорђе је знао куда му ваља проћи и где може сврати |
Карађорђе рече како и не осећа глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и Наум — поседаше за трпез |
p>Попуштања је било с обадве стране, па ипак на том првом састанку опет се нису могли погодити. |
у само нешто од овога и то ублажено, па ипак се везир намршти и рече зловољно, да он ту не траж |
у овом страшном ноћном урнебесу.{S} Па ипак оштро око опазило би и кроз овај згуснут мрак, как |
и незнају ништа даље од носа.</p> <p>Па ипак сви ови људи, тако разнолики по свему, с једнаким |
етлим путовима части и славе.</p> <p>Па ипак се помишљало и на најгоре, па су се побринули и за |
<p>Но општи резултат саветовања био је ипак веома повољан за Милоша.{S} Решено је, да се зборс |
сни грм.</p> <p>Не иде лако, али пењање ипак одмиче.{S} Карађорђе се већ успужао уз горостасно |
то Русија неће допустити, но ако би се ипак тако што десило, он, Милош, скида са себе сваку од |
/p> <p>Мрак је.{S} Он једва назире, али ипак види да је доста дубоко ископао.</p> <p>„Тело је о |
и, што је примио „вожда,“ кмет Стојадин ипак се преломи и одведе Ђорђа и Наума, те их склони у |
ећ доцно у ноћ, али његова главна мисао ипак је била једнако тамо доле на оним странама, где је |
У несвезаним речима, но чији се смисао ипак могао разабрати, она је казивала догађаје, који су |
црна тица).</p> <p>Кад се сврши прозив, Ипсиланти објави да су сви на скупу.</p> <pb n="171" /> |
сти ваљало је прећи на главну ствар.{S} Ипсиланти објави да на данашњем скупу имају да сврше ве |
ник скупу био је чувени грчки хетериста Ипсиланти.</p> <p>Између осталих, ту су имали своје пре |
би и они устали на оружје“. — рекао је Ипсиланти једном пријатељу, колико тек да поласка мени, |
очекан је с одобравањем.{S} Затим му је Ипсиланти у име својих другова и у име заробљенога наро |
ћ, желео је да каже коју реч, с тога се Ипсиланти уклони, да своје место уступи Јоргаћу.</p> <p |
то медведа.{S} Пре неколико недеља кнез Ипсиланти давао вечеру, где се повела реч о деветогодиш |
зини за столом седео је само председник Ипсиланти и неки млад, грчки родољуб, који му је служио |
авији.{S} Ту би месни командант био сам Ипсиланти, и заповедао би румунском војском независно, |
му је служио као секретар.</p> <p>Пред Ипсилантом стајао је свежањ хартија.{S} Он извуче један |
у свакога одељка, песма је, као с неком иронијом, понављала ове драстичне речи:</p> <l>„Чудиће |
реми за нову буну, па да их све од реда исеку, побију и поробе.{S} Том кострешењу турском најви |
ареме чак је и кола набавио да се лакше иселе из Чачка.</p> <p>Свега тога сећао се сада Милош, |
у меко месо, прерубити кост и рскавицу; исећи жиле и раставити главу од трупине; како ће куљнут |
ечи зуцнуо, или ћу те ја све на режњеве исећи.</p> <p>— Јао, Свети Аранђеле, зар си нам на дана |
е јелинске, која кука за поробљеном или исеченом децом својом; одатле се диже смрад и варварств |
говор о бившим српским старешинама и да искаже своју зебњу, како се боји да се и они не умешају |
се одобравања.{S} И ако Турци обично не исказују своју радост и допадање виком и пљескањем, овд |
е застајао као укопан, а пред очи су му искакали разнобојни колутићи, међу којима је било најви |
ше пред механом и потражише да пију.{S} Искали су бојаги воде, а примали су и цевчили вино, пон |
>— Ух за бога, људи, немојте то од мене искати, кум ми је, ако бога знате!</p> <p>Лисовић се ис |
то шуштање лакоскоке Криве Ријеке, која искаче испод брда и отима се да што пре сиђе у мирне да |
ки мишић на телу, те крупне капље зноја искачу по заруделим образима црнпурасте источњачке лепо |
а, јер чисто видим како се човек просто искида и никако не може сам себи да опрости, што је неш |
>А они усијани челични шиљци, од разних искиданих мисли, један по један прожигали су његов умор |
арода грчког поднео на дар лепу, богато искићену дамаску сабљу, са жељом да Ђорђе њом једном за |
вака народних, па и то крв и нож, да се искољу међу собом и да један другом очи поваде.</p> <pb |
пашће сјајна круна и разбојнички ножеви искомадаће младо тело племенита Србина и велика владаоц |
године, родбина Карађорђева дође те га ископа и премести у Тополу, где га сахрани, у породично |
јући земљу лопатом.{S} Рака је већ била ископана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко Поповић био |
{S} Драгић бејаше привукао оба трупа до ископана гроба и ту их наместио едан до другог.</p> <p> |
и говорили: „ево, ову је кућу Карађорђе ископао!“ Да би показали како сам ја био крвожедна звер |
азире, али ипак види да је доста дубоко ископао.</p> <p>„Тело је огромно, мисли он у себи, али |
{S} Нисам ли му ја одмах поручио где ће ископати бомбу са шест хиљада дуката, коју сам ја био с |
ред његовим станом.{S} Ђенерал Стољетов искочи живо из кола, лаким покретом руке отпоздрави ћир |
Некакав човек прогура се кроз светину и искочи на губилиште.{S} Он никог не упита, никоме се не |
ива.</p> <p>У том тренутку, ово вребало искочи из своје заседе.{S} Витак и окретан као тигар, о |
<pb n="248" /> и журним корацима чисто искочи из његове одаје.{S} И док је митрополит забезекн |
притајено чудовиште, које за часак може искочити из мрачних гудура.</p> <p>Милош је ту.{S} Он с |
еколико истинских пријатеља, који су се искрено радовали што га опет виде у својој средини.</p> |
ам тако морао чинити и ово је сад рекао искрено и од срца.{S} Ово одобравање духовниково одобро |
е овај пут прекорачио обичне међе своје искрености.</p> <p>Истина, отац Мелентије његов је „поп |
ао, кога је волео са његове простодушне искрености, а који га сад, прилично збуњен и изненађен, |
орђем никаква друга посла, но да му бар искрешем једном у очи све оно што ми се накупило на душ |
пространа, као стакло глатка површина, искривила се овде онде, као да каква невидовна рука на |
на лицу бејаху му се некако развукле и искривиле тако, да је цело лице изгледало поремећено и |
ити све балканске народе, да се братски искупе под заставу слободе.{S} Наша је ствар праведна, |
е (1816. год.), о Ђурђеву - дне, бејаше искупила у Београду, да посвршава неке народске послове |
м митрополиту на вечеру, и ту се бејаху искупили и остали угледнији чланови српске кишињевске к |
рађорђа и људи што се ове вечери бејаху искупили око њега.{S} А ту су били готово сви угледнији |
ама, скривене од дневне препеке, сад се искупљају на свежем вечерњем зраку и од њина весела цвр |
нож, забада се право у патриотско срце искупљених родољуба.{S} И наскоро у полуосветљеној двор |
у страна опкољавала густа шума, било је искупљено десетак сељака, који су се нешто живо међу со |
дуће Европа обезведи од револуционарних испада из Француске.{S} Све то Карађорђе је бележио ови |
рајње куће, из побочна сокачића с десна испаде висок космат, просед човек и упути се право пред |
и закуца на затворена врата.{S} Из куће испаде омалено црнпурасто девојче од својих 13—14 годин |
пословао!“ Учиним ли опет штогод, па не испадне како ваља, онда вичу: „Што је хитао? што није с |
су то омирисали и узели се спремати, да испадну у народ.{S} Од њега (Милоша) тражили су или гла |
а сваки случај.</p> <p>Да су ова решења испала неповољно за Милоша, он је већ унапред био решен |
тим више од мене радовао, кад је Милошу испала згода да поново устане на зулумћаре.{S} Нисам ли |
исам срећом онако брзо утулио, Турци би испали у народ и било би грдне несреће.{S} Док сам ја о |
вели да Турци жале за вашим тиквама?{S} Испало око које за њима заплакало!{S} Није ријеч о жаље |
је сачекао и припитао и друге, па не би испало наопако!“ Чак им није право ни онда кад учиним ш |
сузе, две последње сузе...</p> <p>Језик испао, али још се грчи, увлачи и опет се плази; у два м |
а Бог је дао те је његов покушај сретно испао.{S} Што сад он мора да увија и да врда пред Турци |
о измени?{S} Јамачно се ђидија побојао, испапући ћу се ја како год од везира...{S} А онда зна ш |
308" /> <p>На смежураном, борама дубоко испараном лицу сијала су се само два жива, два још сјај |
риви пред Богом, нека моја душа у паклу испашта за све.{S} Да манемо дакле, целу досадашњицу — |
цеубиством, јер ће знати да синови њини испаштају са њинога тешка греха.</p> <p>Баба је застајк |
копрцању пала је у жеравицу и грдно се испекла.{S} Језик му је био на пола пресечен, одгризао |
што у потаји спрема, и онда се прозле и испизме; насрћу на људе и њихов мал и чине грдне штете |
препаћена живота, што је на њему бејаху исписале оне безбројне ситне и крупне боре!...</p> <p>О |
м сумраку на његовом оштром лицу био је исписан страх, бол и тешка душевна трзавица, кад савест |
исак, као и све друге хартије, није био исписан обичним писменима, већ неком другом тајном азбу |
на њино решење, но главно му је било да испита расположење код људи од утицаја, како би се унап |
.{S} По том договору Милош је требао да испитка како о тој ствари мисли везир, па ако би он био |
ом да ће оно бити боље што они скроје и испланирају.</p> <p>— Не би ја марио да су они сами дош |
м верним Наумом, да се ту онако шакаиле испљускају хладном водом и да је се наште срца сити нап |
рекне, како нема друге помоћи, но да се исповедиш духовнику и да кажеш све што си кад згрешио — |
аде онде, где је од прилике била глава, испод ногу му се нешто измаче.{S} Изгледало је, као да |
на камина, покривен по глави кабаницом, испод које су му вириле само оковане ноге.</p> <p>За Пе |
.{S} Цукић је лежао покривен кабаницом, испод које се бејаше отегла велика бара крви.{S} Мало д |
је спред обухватала грло и остраг ишла испод ушију па около преко потиока, хватајући све ивицо |
иво ходати по соби.{S} Неколико је пута испод очију погледао на Јелу, која је скукуљена седела |
оња.{S} Те букагије заковале су му ноге испод коња, те се није могао скинути док се букагије не |
два маха бацао на њу крадимичне погледе испод ока.{S} Сад застаде и упита је:</p> <p>— Где је д |
врати понова у Србију.</p> <p>Милош је испод ока пажљиво проматрао, какав ће утисак учинити на |
меју да улазе у веће куповине, многи се испод руке потајно почињу оружати и дошаптавати.{S} У о |
грицкајући нокте и погледајући почешће испод ока.</p> <p>После пола ноћи, гости се већ јако пр |
ање лакоскоке Криве Ријеке, која искаче испод брда и отима се да што пре сиђе у мирне далеке ра |
пно у памети.{S} Овда онда, погледао би испод очију на Милоша, који је стајао ту пред њим скром |
орио Милош.{S} Али људи су га погледали испод очију и нико није озбиљно узимао ове речи његове. |
Док је Вујица пио, Гитарић га је гледао испод ока веома пажљиво.</p> <p>— Е, на здравље ти побр |
лађени дим из наргила, погледа унаоколо испод очију, диже веђе и рече:</p> <p>— Не имам вам што |
ћао да га нешто истински боле, нарочито испод леве сисе, где је срце.{S} Сети се оне страшне ле |
одговори ништа, већ опет промоли главу испод арњева и дуго је разгледао целу околину.</p> <p>— |
то укрштају малено прозорче на казамету испод Сахат-куле, и паде на гомилу влажне сламе, на кој |
према данашњој Саборној Цркви у правцу испод Старога Здања.</p> <p>Та је кућа била скоро грађе |
е почешће прелазио у обичан ход.</p> <p>Испод арњева, овда онда, промаљала се глава средовечна, |
>То је стајало у писменој молби.</p> <p>Испод руке пак, усмено, кнез Милош је поверљиво, преко |
ујицу да се прихвати.</p> <p>Изгладнео, испошћен дуготрајном мршавом храном, Вујица је жудно по |
м учини зло, онда га после нико више не исправи...{S} Што би господар мењао своју намеру?{S} Ме |
најмање крзотине.{S} Али сабља је била исправна и на џелатовом лицу указа се израз задовољства |
о.{S} Него, куме Вујица, да совршиш све исправно каконо ти се овде строго и најстрожије препору |
ђорђева, с кожним поклопцем, стајала је испражњена и бачена у крај.{S} Застава, Карађорђево све |
уперке, отресну је два три пута, домаши испражњену торбу, бацну главу унутра, завеза је одозго |
е.</p> <p>Неки од сељака понудише да га испрате до у село, но Драгић одби ту понуду.{S} Бојао с |
и бејаше нарочито одређен да спроведе и испрати Карађорђа преко молдавске границе.</p> <p>Друго |
ло овако:</p> <p>— „Не знам да ли си ти испратио ове људе амо у Петробург и научио их да овако |
м пре недељу дана тојагама на мртво име испребијали три српска кириџије кулучара само с тога, ш |
остаје кукњава и јад.{S} Колико су људи испребијали само за ово неколико последњих дана!{S} Хва |
он насред друма сретне сељака с колима, испрегне му волове и прода их у бесцење неким турским т |
ста, проклета ко их роди!{S} Мичи ми се испред очију да те зубима не закољем, погани једна!{S} |
pb n="208" /> зар није боље уклонити се испред силе и приштедити се за боља времена, но погинут |
већој јарости викао.</p> <p>— Вуците ми испред очију тога пса, да не поганим руке о њега —</p> |
вљам и да гледам мирно, како ће ми дићи испред носа све што се крваво и горко стекло, мећући по |
к да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе побегао.</p> <p>— Па јес, ви сте јунаци; са |
> Вујица га одмах узме на страну, изађу испред коњушнице до Јасенице, и ту му Вујица каже да је |
уцао је огањ у хану и овда, онда чуо се испрекидан говор, па онда све умуче и потону у густи мр |
ј амо твоје оружје рече Цукић, рапавим, испрекиданим гласом, гушећи се управо од срџбе.</p> <p> |
.{S} А боље да су га убили — рече Павле испрекидано, и као да је сам за се говорио.</p> <p>Мило |
момци су га вукли, и он је једва могао испрекидано рећи ово неколико речи.{S} Један га момак б |
само подуже самртничко стењање и болно испрекидано јецање у самртничком ропцу.</p> <p>Свршено |
издвајали поједини јачи звуци, налик на испреплетане јауке који се губе у даљини.{S} У исти мах |
штогод може удари одозго чизмом по тој испреченој руци.{S} Коска се преломи у мишици и Милош л |
кола Новаковић, момак Милошев.{S} Он се испречи на Анту, гурну нека побочна вратаоца, што су кр |
и је, ако бога знате!</p> <p>Лисовић се испречи на њега: — Па добро, кнеже; кад ти је његова гл |
звао.{S} Кнез Милош опази ово мигање и испречи се на Паштрмца, претећи да ће и с њим овако учи |
га међу кладе.{S} Једна рука бејаше се испречила и не могаше згодно стати.{S} Он скочи на клад |
да гледам очима онога пса, што се онде испречио; он ружно погледа; он нешто зло смера; — рече |
ео, ја сам нешто и покушавао, али ту се испречише остале војводе па не дадоше ока отворити.</p> |
иди сам лично у Русију господару Ђорђу, испричај му какве јаде ми овде трпимо и хајте заједно с |
ш све што си кад згрешио — би ли богати испричао шта си радио?“</p> <p>— Боже сачувај!{S} Сто п |
онио.</p> <p>Почев тако, Милош је редом испричао везиру све најглавније о Карађорђу, нарочито ј |
— Да су друге прилике, ја бих имао коме испричати све ово.{S} Али данас су времена тешка и опас |
те су неки кнезови недавно изгинули.{S} Испричаће му како у последње време кроз народ почешће м |
} Што је било мало бољих хаљина и то се испродавало.{S} Већ смо догнали да са жена скидамо и за |
је саграђена колиба, Карађорђе је лежао испружен, а украј себе бејаше метуо велику храстову дас |
огњиштима, слатка ћеро моја!{S} О боже, испуни ми само ову једну жељу, па не марим макар одмах |
пола цепа и дроби, така страшна ломњава испуни сав простор између неба и земље, и Ђорђе чисто о |
, нарочито му је олакшавало да што боље испуни задатак који су му грчки родољуби поверили.</p> |
е сад на то позивао, да се тај споразум испуни, и да му руке остану слободне према Карађорђу.{S |
ости, које он у овој прилици није кадар испунити.</p> <p>Овакав разговор водио се још неколико |
мили и радосна граја, узвици и пљескање испунише ваздух.</p> <p>Везиров заступник бејаше се заи |
ну војводску власт, да пођу за њим и да испуњавају његове заповести.</p> <p>Ствар је била од го |
ед собом.</p> <p>Међутим, страшна тмуша испуњавала је сву огромну шупљину између неба и земље и |
мучна ноћ срећно минула, и ако је била испуњена толиким слутњама и свакојаким страховањем, он |
аш.{S} Као год што не ваља војник, који испуца све метке, па после иде голотрб и с празном пушк |
Али много пре њих, људи су вршили таква иста дела, нагоњени потребама практичнога живота, и не |
ила сама по себи.</p> <p>То је била она иста политика, као оно што су у почетку устанка 1804. г |
а ово <pb n="36" /> 2—3 последње године истакао као вођа народни и који је сад јавно носио титу |
шао у народне послове, а особито кад се истакао као вођ народни, његова кућа у Црнућу, вазда је |
о у Петрограду, и који се у осталом већ истакао као јаван противник и непријатељ Карађорђев.{S} |
м реду апеловали на Карађорђа и њега би истакли као вођу, који би требао да крене Србе и друге |
ође до отвореног бунта, коме су се били истакли на чело неки кнезови.</p> <pb n="105" /> <p>Тур |
ан уз другога, а код нас свега на свега истакло се десетак угледнијих људи и првака народних, п |
сао је потпуно сазрела, да се Карађорђе истакне као војсковођа и заповедник свију балканских на |
ку главу, однесу је у Београд и на коцу истакну на бедем, а кога жива ухвате њега посеку или га |
и покрет, и <pb n="164" /> Ђорђе је био истакнут да стане на чело тога покрета, а сви балкански |
два дана зијала је натакнута на колац и истакнута на бедем београдски одакле се згодно могла ви |
те ће им с тога бити главе одрубљене и истакнуте на углед, за страх другима.</p> <pb n="85" /> |
код Рама у Србију, Карађорђе је још те исте вечери кренуо даље са својим пратиоцем Наумом и су |
се нешто плете око њега.{S} Али још те исте вечери стиже човек од Вујице.{S} Он донесе поруку |
> <milestone unit="subSection" /> <p>Те исте бурне и урнебесне ноћи у једној удаљеној и усамљен |
p> <p>Он, Милош, једном је већ спасавао исте кнезове, кад су се лањске године исто тако били ум |
у православне земље као и Грчка и имају исте интересе с њом, јер су и оне исто тако турске роби |
ће и твоја, кад оно пре неколико година истера мене <pb n="155" /> и Миленка из Србије, и са на |
рече, да се то не може од голога народа истерати ни за хиљаду и двеста година.</p> <p>Марашлија |
знам да л’ би сада и један откос могао истерати, а некад је требало тражити ко може самном бар |
урци браћо, доћи ће времена када ће ови исти Милош седећки примати биоградске паше и везире и ш |
немирном и непокорном народу.{S} И ови исти људи, који на први поглед као да никога не вермају |
з гроша у џепу и без икаква иметка, они исти људи, који су око десетак година стајали на челу с |
ејског дућана украло једну пулију; онај исти Марашлија, пред чијим су конаком пре недељу дана т |
ахалу.{S} Пред њом је ишао као вођ онај исти старац што је пресрете, док се најзад не заустави |
, иза оближњег дебелог цера извири онај исти човек са секиром, што је ноћас онако пажљиво вреба |
мислио:</p> <p>„И ово мени говори онај исти Марашлија, који је ономад обесио једно српско момч |
ији.{S} А предмет разговора био је увек исти, све то, те то: жудња за Србијом и жеља да се што |
н је остајао хладан и био је увек један исти.</p> <p>И што већа опасност, он је обично бивао св |
И Карађорђе уздахну дубоко. — И код вас исти јади.{S} Ја сам мислио само мене море те црне мисл |
етане јауке који се губе у даљини.{S} У исти мах осети се јак дах буре, од чега затрепери сваки |
кнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниска ми |
и да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се понови оно шуштање из кукуруза, и пред |
што је, она као да сама склизну, али у исти мах глава Драгићева одскочи и откотрља се за читав |
е Милош да сам себе умири.</p> <p>Али у исти мах, он је осећао као да га неко чисто вуче за рук |
а је много полагано на то, да устанак у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по могу |
у и ту да покрене нов устанак.</p> <p>У исти мах планула би буна и у подунавским кнежевинама Вл |
ра је место њега једног њих десет пошло истим путем и трагом.{S} Данас казним једног брата — су |
жевина Влашка и Молдавија биле су тада, истина, просте турске покрајине.{S} Влашка слобода легл |
м! — рече Ђорђе немарно.</p> <p>— Боже, истина, чим се ти појавиш у Шумадији ратовање ће опет п |
и има туда доста пријатеља.{S} Свет је, истина, преплашен и нико не сме јавно да се заузима за |
на, како је то износио Ђорђе.{S} Избор, истина, још није био свршен, али је било већ све спремљ |
бе збиља нису ништа помогле.{S} Драгић, истина, није кренут те ноћи, али је, одмах сутра дан ра |
од пута?{S} Јамачно је већ устао?...{S} Истина ја сам мало сувише подранио! — рече Стољетов.</p |
не бринем се ја за господара Ђорђа.{S} Истина, кнез Милош је данас сила, али опет је он мали д |
а не знам ко би отишао у анатемњаке.{S} Истина, где упљачка оволике паре?</p> <p>— Истински ти |
труко накнадити у земљу бачено семе.{S} Истина, може бити и тако рђавих година, да се чак ни се |
војсковођу треба сад овде изабрати.{S} Истина, гласање је тајно, али он ће казати своје мишљењ |
да бар умемо бити добри послушници.{S} Истина, не би ми било право да ми се силом отима, <pb n |
ву дару, он је нама до сад лепо дао.{S} Истина то је твоја заслуга, али ту има много и народне |
дошло је убрзо друго писмо Милошево.{S} Истина, и оно је било без мура, али уз њега је ишло пис |
ев — долазак, али Ђорђе је то одбио.{S} Истина, Милош га је сам звао да дође и он му је исто та |
кар го препливај, само изнеси главу.{S} Истина, Милошеве потере и дању и ноћу шушњаре на све ст |
етерујете, господару!{S} Нешто је можда истина <pb n="162" /> али никако не може бити, да је св |
— примети му један сељак.</p> <p>— Ама истина, Драгићу, каква је теби голема невоља да жив уск |
дговара:</p> <p>— Боже мој!{S} Да ли је истина што људи говоре, да душа после смрти за четрдесе |
езброј разноликих облика.</p> <p>Ако је истина, да су изреку „циљ оправдава средство“, и измисл |
лио, попо?</p> <p>— Нешто мислим, да ли истина Црни Ђорђе помишља да се опет кадгод врати амо, |
210" /> <p>Нема!{S} Је ли могуће, је ли истина да Србије нема више!{S} Зар једна страшна, вампи |
дрхтавицу и с ужасом је питао:{S} Је ли истина да је све прошло?{S} Је ли истина да је све проп |
Је ли истина да је све прошло?{S} Је ли истина да је све пропало?</p> <p>Тако је било и тада.</ |
ако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као што се говори, зуцка, па о |
жних груди.</p> <p>— За бога, најо, зар истина мислиш да би се сад могли вратити?{S} Па куда би |
а је учинио.{S} Али доцне!</p> <p>— Баш истина, господару, мора да му је веома тешко.{S} Туђа з |
у многоме друкчија од оне прве.</p> <p>Истина и ту се чула песма, али је та песма била више на |
ио обичне међе своје искрености.</p> <p>Истина, отац Мелентије његов је „попа“ — човек, који га |
орили ашчинице и трговали пићем.</p> <p>Истина, Русија је давала неку помоћ српским бегунцима, |
господар ове земље, па баш да је он од истине црни Циганин!{S} Што да у другом свету, и код др |
к без срца!{S} То се често рекне али, у истини, мало је таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и н |
и, с тога му је све повлађивао и ако, у истини, није све онако мислио.</p> <p>Док је Милош овак |
д и Милоша.{S} Тако ће бити и сад.{S} У истини пак, Милош њему плаћа за свако тако погубљење.{S |
е велим, биће да то светина нагађа, а у истини да је било сасвим другачије.</p> <p>— Дај боже, |
јем, изгледам <pb n="224" /> здрав, а у истини мени је болна и преболна сама душа, на срцу моме |
то су му поставили из неке почасти, а у истини та га је стража чувала као заточеника.</p> <p>Ка |
> <p>— Тако су ми говорили.{S} Ово је у истини било овако; али опет зато, то нису били никакви |
као, да гледа у Карађорђу оно, што је у истини и био — јунака и родољуба.{S} Па пошто је и сам |
извести горе где треба, како је било у истини.</p> <p>Што се тиче оних смутљиваца, што долазе |
се да прикрије своје узбуђење.</p> <p>У истини ствар није стајала онако како ју је Добрњац пред |
ваљада глув да толико груваш?</p> <p>У истини, лупање је било обично, шта више тихо.{S} Но Мил |
адоше ока отворити.</p> <p>— Да су Руси истинска браћа, да је њима стало до <hi>нашега добра</h |
но могу рећи, да би до сад било бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, да то све није утулио и |
ишта трајно ни поуздано, нити може бити истинске среће код једнога, ако је код другога зло и не |
ина, где упљачка оволике паре?</p> <p>— Истински ти велим, господару, дао ми Бог — понови Врља |
.{S} Али за тебе је друго; теби он може истински бити опасан.{S} И ја не бих марио да ти дам из |
јом га је кнез Милош обично звао кад је истински и срдачно расположен према њему, и кад му више |
/p> <p>— Ти су интереси једнаки, ако се истински разуму.{S} Сам за се ни један балкански народ |
аједнички.{S} То су одавно разумели сви истински родољуби балкански, и штогод раде они раде, за |
кнеза народног, па или га обрлате те им истински поверује, или му подмакну по штогод, те се гра |
тога, што ти не мирујеш, и Русија, ако истински жели добра оној земљици, требала би да вас куд |
ава.{S} У грудима је осећао да га нешто истински боле, нарочито испод леве сисе, где је срце.{S |
те у Србију.</p> <p>А ако би Руски двор истински што планирао и спремао, Милош моли, да му се т |
весео и ведар ручак у друштву неколико истинских пријатеља, који су се искрено радовали што га |
ста карактера, човек правичан и запојен истинском љубављу према народу, и он ће сутра постати н |
о, збогом добро моје!{S} Ти оде Богу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни побро.{S} |
у Цариград, где су пред царским Сарајем истицане на углед фанатичке цариградске светине.</p> <p |
пак он, чак ни пред њима, није хтео сад истицати своју вољу и своју заповест.</p> <p>Напротив, |
ма славе ни за кога, па се није хтео ни истицати да у томе тражи какве заслуге за се.{S} У оста |
асти милосрђе је дужност и обавеза која истиче из висока положаја њина.{S} Ако у Милоша неће би |
у себи био решио да се и њега отараси, исто онако, као што је скинуо с врата и ове друге.{S} И |
кажу, болан, сјекиром му главу одрубио, исто ка’ и сваком крмку.</p> <p>— Јазук, јазук — чу се |
<p>— Не имам вам што много казиват.{S} Исто је како рече Ага-Џоне.{S} Доћерали су два бунтовни |
оже сакрити!{S} Та то је крв кумовска — исто што и крв родитељска!{S} Та крв пече, од ње ће ти |
е бојим, појешће и ову двојицу помрчина исто онако, као оно пре 5—6 дана Цукића.{S} А после, мр |
еладе, спремне да за свето дело слободе исто онако принесу на жртвеник себе и све своје, као шт |
ио кадар да погине за Карађорђа, али је исто тако био готов и да га убије у свако доба, кад то |
анда прешла би на Ђорђа.</p> <p>Тако је исто било удешено и за друге покрајине.{S} Свака од њих |
Милош га је сам звао да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет... опет!... — Око |
своје погледе само на Србију.{S} Њих је исто тако интересовало шта се ради и код других балканс |
о исте кнезове, кад су се лањске године исто тако били умешали у што не треба.{S} Надао се, даћ |
имају исте интересе с њом, јер су и оне исто тако турске робиње као што је и лепа Јелада.</p> < |
лош, погинуо, и цео покрет свршио би се исто онако несретно, као и покрет Хаџи Проданов...</p> |
од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако и оно што и пре три године.{S} Мислим, слађе |
одбише га џелати и хтедоше га наместити исто онако како је био намештен и кнез Сима.{S} Али Дра |
бити добро, ако се когод нађе да овако исто понуди и даде главу Милошеву, како он данас даје т |
ац најбољи пријатељи, он би морао овако исто радити против тебе, кад ти квариш оно, што се ми с |
ле иде голотрб и с празном пушком, тако исто не ваља ни човек, који рукује народним пословима, |
кад би у случају била ухваћена.{S} Тако исто и имена прозвана по списку нису била права имена у |
ало је овај немио, груб изглед.{S} Тако исто и у гласу било је нечега рапавог и суровог, што ти |
, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто нећу после да се изговарате да сам ја наваљивао, в |
у косу Карађорђе је био овранио, а тако исто и своје проседе мустаће.{S} Промењено је било и од |
билази око куће.</p> <p>На вратима тако исто поставе два стражара.{S} Сем тога Петар простре св |
им никога до бога — рече Карађорђе тако исто одлучно и поуздано.{S} На томе се овај разговор и |
стоку и направи дубок темен; после тако исто темениса пред везировим заступником; најзад диже х |
во да га убије. <pb n="174" /> Али тако исто и он тражи апсолутну покорност и слушање без погов |
о дражење живаца, које деца рузуму тако исто као и старци и које се допада нежном женскињу исто |
и си женска глава, али ти ово знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима разгово |
вијетли везир и твој кнежић Милош једно исто, те их барабариш?{S} Наш свијетли везир сједи овђе |
вратница <pb n="244" /> пресрете га оно исто момче, које га је и синоћ дочекало.</p> <p>— Све ј |
може рећи, да су у практичном животу то исто начело многи и многи вршили куд и камо пре језуита |
пех ма кога народа балканског — биће му исто тако драг као и успех његове рођене браће Срба.</p |
старци и које се допада нежном женскињу исто као и суровим ратницима.</p> <milestone unit="subS |
ак на Јованово трло свршен је баш онога истог дана кад се Лисовић из Београда кренуо за Смедере |
з Карађорђа, баш и да дође.</p> <p>Тога истога дана, кад се то десило, Милош је у <pb n="120" / |
шта му се у писму наређује.</p> <p>Тога истога дана у сумрак, из Београда је отишло смедеревски |
лук имао буде“.</p> <p>Даље, у писму од истога дана, упућеном Михаилу Герману, српском пуномоћн |
ном најстрожија заповест издата је тебе истога усјекованијем главе каштиговати за невјерство и |
прваци народни договарали су се о оној истој ствари, о којој је синоћ Милош говорио насамо с о |
ote xml:id="SRP18933_N6">Ово је писмо у истој књизи датитаро 26. јуна 1817. што је свакако тако |
<p>Тек је било три сахата по поноћи, а исток се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе је дотле поч |
није сад до тога да се заплеће и амо на истоку.{S} Напротив, она се брижљиво чува да амо на ови |
какав свезак хартије.{S} Прво се окрете истоку и направи дубок темен; после тако исто темениса |
е већ бејаше почела беласати на далеком истоку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Карађорђ |
После туробне и облачне ноћи на далеком истоку указивало се проведрено јутро.{S} Коњ, што је би |
друге помоћи; њему ваља вратити онаком истом мером каквом он позајмљује.{S} Њему су јевтине ту |
ога нишанџије Васе из Кнића, који у том истом тренутку срећно погађа и убија турског заповедник |
очи и нестаде га у оној магли.</p> <p>У истом тренутку чу се доле некакав ужасан крш.{S} Нешто |
и.{S} Док се с једне стране бојао да га историја не осуди као кукавицу и страшљивца, који је у |
репа.</note> <note xml:id="SRP18933_N3">Историја прича ту ствар овако:{S} Карађорђе оставивши Б |
а емиграција у Русији.</p> <p>У римској историји износи се као редак пример, достојан да се пре |
два ова писма напечатана су у „Грађи за историју Краљевине Србије“ од браће Петровића, под дату |
бу.{S} Престо букурешки био је кроз дуг историски период у рукама грчких родољуба из Фанаре (Ца |
/></p> <pb n="303" /> <p>Ово су докази историски сачувани у писмима, и пред својим пријатељима |
в један круг, везујући за сваку по који историски догађај са кога је она важна и вредна спомена |
1. КЊИГА</p> <p>Смрт Карађорђева</p> <p>Историски роман из недавне прошлости</p> <p>Са предгово |
n" /> <p>Прво се указа на далеком крају источнога видика као нека сива замаглица.{S} С почетка |
искачу по заруделим образима црнпурасте источњачке лепотице.</p> <p>Све очи упрте су у дивну иг |
асипала је благу светлост по раскошној, источњачки сјајно украшеној дворани.{S} Марашлија, са ј |
вечно подерану кесу.</p> <p>Свикнут на источњачки сјај и богатство Марашлија је био голем раск |
наш поносни Београд, био је тада обичан источњачки турски град, са свима карактерним цртама тур |
њој погине један Карађорђе, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и наговору?{S} |
поштену реч, <pb n="39" /> да ћу с њим истрајати до краја, и ако дође да се мре, да ћу мрети н |
дају непријатељу ја сам наређивао да се истреби цела издајникова породица, али то је после и на |
о сам, убијао, палио и раскопавао куће, истребио сам читаве породице, али сам дотерао дотле, да |
убијао људе, палио и раскопавао домове, истребљивао читаве породице.{S} Прстом су показивали и |
нисам окусио меда.{S} Него, Драгићу, да истресемо једну сад, баш ми паде на ум да узмем мало ме |
брати, прискочи само џелату, ненадно му истрже сабљу из руку, док је овај збуњено гледао, он ве |
S} Чек’ да видим!...</p> <p>И она журно истрча пред кућу.{S} Изађе за њом и Чолакантиница.{S} Н |
е живо и брзо: — Коју другу до ову, ову исту!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам крен |
успех често су две разне речи за једну исту ствар.</p> <p>Но како код Милоша ова унутрашња бор |
се тамо амо и по 2—3 пута узимали једну исту ствар и опет је остављали.{S} Најзад се опремише и |
еђе на Јеладу, на робињу Јеладу; на ону исту Јеладу, која је некада била сунце целокупне цивили |
ног брата — сутра други брат понавља ту исту погрешку.{S} Шта ми је онда остајало друго но да у |
а.{S} Хеј, сабљо турска, грдно ли си се иступила, кад не мореш данас једнијем махом да прерубиш |
га време посматрао.{S} Затим приклече, исука јатаган и одруби главу Карађорђу, па је онда доче |
спасава шанац и даје целој битци други исход, уз припомоћ српскога нишанџије Васе из Кнића, ко |
ва, само да што зараде и своје породице исхране.</p> <p>Ко је имао мало више пара, узимао је по |
којом овако по ноћи блуди, реч која би исцелила болну душу његову, реч — милост и опроштај.</p |
х 9 година, али та је снага најзад била исцрпена.{S} Оружана Србија пала је, и ти си морао бежа |
Ако се баш решимо на то, мораћу понова ићи везиру да га о томе известим, да ми се после што не |
ош у себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме нико, |
аким је путем он пошао, таким ће и даље ићи; његова слава и величина дићи ће се на гробовима св |
додаде:</p> <p>— А најзад, нећеш ни ти ићи онако тек насумце, но ћеш отворити четворе очи, а т |
пролећа.{S} Сејати у таквој њиви, значи ићи на сигурну пропаст.{S} Тако нећемо сејати.</p> <p>— |
ослушај једанпут сад и ти нас!{S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади тиранско срце.{S} |
ад си једном пошао тим трагом, ти мораш ићи тако до краја.{S} До сада проливену крв може спрати |
био толике људе, кад си знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш презати од саме сенке Карађорђев |
едни људи из народа, што <pb n="180" /> их Милош бејаше сазвао да се договоре о многим народним |
извукао.{S} Хтео бих да <pb n="107" /> их видим шта би они радили да су овде на моме месту.{S} |
а се чека Науме! — рече Ђорђе.</p> <p>— Их за бога, господару!{S} Зар још овде да се чами!{S} М |
лаву и дуго је гледао у патос.</p> <p>— Их мени несрећнику, шта учиних и од себе и од њега! — р |
ањем одговорише да хоће.</p> <p>— Свега их је двојица, мислим биће доста да узмем средњи чамац? |
Само у почетку изложио им је ради чега их је управо потрудио да до њега дођу:</p> <p>„Кнез Сим |
о било овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији убијам.{S} Прешао сам, заједно с њима у Бос |
љубе балканске и предаје их Турцима, да их уморе страшним мукама.{S} То је стидно за Србију, ко |
шаље везиру своју рођену браћу Србе, да их Турчин на мукама умори, баба Јана је осећала с тога |
зиме, кад нико не жање, и решим се, да их помлатим, па макар ми после ти твојом руком главу од |
ебе пријатеље, који су се ту десили, да их упита шта да се ради и како да се почне.</p> <p>И ак |
две подунавске земље довољно је јак, да их може кренути на борбу.{S} Престо букурешки био је кр |
Милоша, он је већ унапред био решен, да их не верма.{S} У толико му је сад милије, што је све с |
е морали увалити у какво крупно зло, да их ово снађе.{S} Није се забадава зуцало о новој буни!{ |
тадоше, а стражари изађоше пред њих, да их упитају ко су и шта желе.</p> <pb n="21" /> <p>Један |
ао да код руске владе оцрни војводе; да их окриви за ровења по Србији и изради да их прогнају к |
.{S} И ја сам им до сад помагала.{S} Да их викнем?{S} Како ће се обрадовати, кад чују да си ти |
њих не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он не може никога волети.{S} Његово је срце |
воде добродошле.{S} То је само замка да их намами у Србију, где би их после убрзо појела помрчи |
таке и присталице, да помажу Турцима да их похватају.{S} Тефтиши су бивали обично после ратова, |
поље, светина нагрну са свију страна да их види и ваздух се напуни вике и жагора.{S} Неколико г |
ким новцима?{S} Где су такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског криворе |
орало би се десити нешто особито, па да их из тога стања ишчупа и опет рине у борбу.</p> <p>„Ов |
посумњају о спреми за нову буну, па да их све од реда исеку, побију и поробе.{S} Том кострешењ |
ци као што су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку потпору њину, то би б |
и пријатељи у Београду чинили су све да их спасу, али су сви покушаји остали без успеха.{S} Мар |
на крст, спаљивали, бацали живе људе да их дивљи зверови растргну, у опште, тражили начина да у |
ђене</hi> интересе.{S} Сви они траже да их Србија помогне, али не у свом, но у њиховом интересу |
да спасу главе заробљених Срба, а не да их за ту плату Турчин посече.</p> <p>— Није!{S} Теби се |
о сечивицом то ушником, старајући се да их обије.</p> <p>Петар се бејаше мало склонио на страну |
, а вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош послао везиру да их посече.{S} Толико је зн |
ве и поступке подведу под принцип, и да их оправдају начелом.{S} Али много пре њих, људи су врш |
бом, да се дохвати негде с Турцима и да их само једном смлави, као што би то и било — од свију |
им властима о бегству Карађорђевом и да их замоле, да га бар оне зауставе — све је то било доцк |
окриви за ровења по Србији и изради да их прогнају кудгод у дубину Русије.{S} Кад му то није п |
ји, браћа Руси за цело не би потекли да их заклоне.{S} Мене опет држе овде као каква роба, прат |
упава праменове косе своје даје бури да их она развеје; он клече у блато и блатом покрива главу |
па он баци ватру у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густ |
илошеве речи, шта више, учини се као да их је пречуо, те одговори журно:</p> <p>— Па и боље је |
— рече Јован.</p> <p>— Ја бих рекао да их је троје — примети кнез Максим, који такође бејаше и |
књаз Милош.</p> <p>— И ја сам слушао да их подбадују они из Русије.{S} Само, што је мени тешко |
алканских народа.{S} Довољно је било да их Руси не ометају у њином подузећу и да им помогну чим |
је први, не да им он сече главе, но да их заклони и одговори пред силним и обесним Турцима.{S} |
су такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског криворепог духовника?</p> < |
ће му се лакше предавати, кад знају да их код њега не чека го нож, већ благо, човечно поступањ |
ници, и да их је Милош послао везиру да их посече.{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави |
ка, сам похвата немирне кнезове и преда их београдском везиру, те их овај побије.</p> <p>Он, Ми |
ка с колима, испрегне му волове и прода их у бесцење неким турским трговцима.{S} Уз то још отме |
, он их диже високо над главом и показа их гомили.{S} Бурни узвици радости и одобравања разлега |
ишају своју рођену унутрашњу буру, која их је немилосрдно цепала и раздирала.</p> <p>Била је мр |
квој досадној позоришној представи која их тако мало занима.</p> <p>На губилишту је владала мрт |
то глава поклонити крвавом Милошу, нека их свих сто поједе, само овај страшни грех да не учиним |
> <p>— Па тешто!{S} Догнали двоје; нека их догнају и двеста!{S} Ако полећу, наше главе полећу!{ |
о је слушала све ове разговоре и ценила их на свој начин.{S} Слушајући како данас свој своме ра |
ћки, мирно и достојанствено.{S} Пратила их је чета јаничара и 5—6 чиновника везирових, којима б |
а што је везир бунтовнике побио.{S} Има их <pb n="117" /> који ми иза леђа шапућу чак и то, да |
ати биоградске паше и везире и шамарима их изгонити из својег конака.</p> <milestone unit="subS |
трепавицама јој застадоше сузе.{S} Она их обриса и врати се у кућу, где су се деца већ почела |
а.{S} Њима су обично одсецали главе, па их слали у Цариград, где су пред царским Сарајем истица |
а длаке, а длаке закучимо за лађице, па их пустимо у бару код наше чешме.{S} Лептирови лете и в |
Прешао сам, заједно с њима у Босну, па их допратио чак до Мајевице и ту им попио за душу.{S} Н |
.{S} Он окрете главу на страну и убриса их крадимице.{S} Сад су очи биле сухе, али срце му је п |
</p> <p>— Јесте ли живи, јадни! — упита их Ђорђе гласом пуним саучешћа.</p> <p>— Па ето живи см |
а тумарнути у Србију, где се не зна шта их чека — то неће ни један.</p> <p>„Док су били у Србиј |
шмани отуда из Русије.{S} Они, они, Бог их посекао!{S} Утекли као курве и ђидије, а оставили ов |
ли за њега тих речи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе |
мо толико других угледних људи?!{S} Све их је он побио!{S} Кнез је, али његов пут којим се попе |
уст воћњак.{S} Утерају кола унутра, где их пресрете дечко, који прихвати коње, а старац поведе |
хвата бунтовне војводе своје и предаје их Турцима.{S} За Милоша, опет то је била врло подесна |
а поједине родољубе балканске и предаје их Турцима, да их уморе страшним мукама.{S} То је стидн |
играју, сијају се, окрећу се и нестаје их, налик на црвенкасте крваве мехуриће који један за д |
била од дебелих растових дасака, и није их било лако отворити ни разбити, баш кад се и сила упо |
уставише их да им скину окове.{S} После их увезаше дебелим конопцима и потераше.</p> <p>Кнез Си |
ерују народу, не верују никоме.{S} Узме их страх и сумња да се против њих нешто у потаји спрема |
шањ оне штукну у водене дубине, нестане их наједаред као каквом чаролијом, да мало после опет и |
} Но оне Милошу кваре ракам (рачун), те их он једну по једну поткресава.</p> <p>Србин не одгово |
к се преломи и одведе Ђорђа и Наума, те их склони у свој подрум, у сеоским пивницама.</p> <p>— |
е болело.{S} У два маха излазио сам, те их пресретао, али увек, сетим се и твоје претње и запов |
езир и твој кнежић Милош једно исто, те их барабариш?{S} Наш свијетли везир сједи овђе мјеште ц |
езове и преда их београдском везиру, те их овај побије.</p> <p>Он, Милош, једном је већ спасава |
удан боја и мегдана, а рачунао је да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Карађорђа.{S} Дружећи |
им пиштољима.</p> <p>Надали су се да ће их Цукић дочекати киван и спреман за отпор, али како се |
људи из народа, који су се бојали да ће их опет посвадити с царем у Стамболу, па он као што је |
Јесу тројица, али дадоше ми знак да ће их само двоје прећи амо.</p> <p>— Онда седите па веслај |
се ти дућани поврате и претили су да ће их силом узети, <pb n="191" /> ако их Срби не хтедну до |
ић одби ту понуду.{S} Бојао се ухватиће их Милошеве страже.</p> <p>— Не идем на свадбу, но на п |
јаху расуле по његовом крилу и сабираше их све у леву шаку; затим се прекрсти, пољуби оне мрве, |
он после кратког ћутања.</p> <p>— Више их је од десет!...{S} Опасали су целу кућу...{S} Ако за |
<p>Ту под сводом Сахат-куле зауставише их да им скину окове.{S} После их увезаше дебелим коноп |
p>Пратиоци поскакаше с коња и предадоше их ханџијама.{S} Цукић је још седео на коњу; он се није |
амо замка да их намами у Србију, где би их после убрзо појела помрчина, као што је било и с тол |
абрањивао, њих би сам свет побио, не би их ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не смета |
а по Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их и овде који би га једва дочекали.{S} Док би Турци ст |
к и упути се право пред коње и заустави их.{S} И Карађорђе и Наум промолише главе да виде шта ј |
обадва своја пиштоља иза појаса и пружи их Цукићу са речима:</p> <p>— Ево, господару, моји пишт |
реч изрећи, Милош позва духовника који их сву тројицу закле на чување тајне.{S} По том договор |
аља им још вечерас стићи пријатељу који их очекује у оближњем селу.{S} Али формалност око пасош |
ознало је загледао непознате госте, али их у сумраку није могао добро распознати у лицу.{S} Сам |
; они су и ове будале подболи и навукли их, да сада својим лудим главурдама плаћају несретне зл |
људи обично деле међу собом и пријатељи их казују један другоме. <pb n="218" /> Где тога нема — |
а сте овде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се згледате?{S} Мислите, ја се шалим?{S} Ниј |
{S} А нисам их ни загледао!...{S} Ти си их боље видео.</p> <p>— Превезесмо ти ми, мој Панто, го |
! је ли?...{S} А зар оним људима што си их ти побио, зар <hi>њему</hi> није била мила његова гл |
ца догнати?</p> <p>— Знаду, али овде ти их сад и нема много, свега нас тројица.{S} Да смо сви б |
ове Турке заустави у Крагујевцу и врати их натраг, а везиру поручи да буде сербез, и да се о ми |
и осуђенике ваљало поштедити и оставити их да живе!</p> <p>Драгић диже главу и разгледао је, не |
сам похватати бунтовне вође, и опремити их честитом везиру, само нека везир не пушта Турке у на |
.{S} Он диже сад обадве руке и прекрсти их онако, како то обично чине људи кад се богу моле.{S} |
вога друга да се не срди.</p> <p>Видећи их тако догнате до самих врата, Цукић <pb n="32" /> нај |
Сад је већ могла сама дићи руке, извући их и метнути одозго по покривачу.</p> <p>Ово охрабри же |
тим људима на супротној обали, питајући их хоће ли да се превезу.{S} Они махањем одговорише да |
те и око Цукића и око Марка, преклињући их наизменце да се бар за тренутак умере и стишају.</p> |
шакама обојицу; једним потиском избаци их тако напоље, и брзо залупи врата за њима.</p> <p>Изб |
у два потпуно супротна мишљења, јер док их једни сматрају као оличење свега што је зло и неваља |
Не да ви, болан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мојега ћепенка гледао, што им је по тужби |
одјекују чобанске меденице?{S} Како сам их друкчије слушао пре четрдесет година! — Еј, младости |
еже, не познајем ни једнога.{S} А нисам их ни загледао!...{S} Ти си их боље видео.</p> <p>— Пре |
Милошево! — рече један.</p> <p>— Знадем их обојицу, а особито Сима.{S} Кад се бејаше оно и Мило |
а су му збиља крваве.{S} И нехотице, он их узе трљати о чакшире и крити иза леђа.</p> <p>Али он |
Једном руком једну, а другом другу, он их диже високо над главом и показа их гомили.{S} Бурни |
оставио их је да се сами саветују, а он их је више слушао.{S} Само у почетку изложио им је ради |
Јес, јес!{S} То право велиш.{S} Слушао их док је још био овде, у својој кући, а да без њинога |
о пред својим попом.{S} Управо, оставио их је да се сами саветују, а он их је више слушао.{S} С |
и најпоузданији момци Милошеви, а водио их је Лисовић, човек решен на свашто и кнезу Милошу без |
евабију скитница и бескућника, нахранио их и одео новцем откинутим од сиромашног залогаја, па с |
а гоне захиру и храну за војску, пленио их и вазда се враћао с богатом пљачком.</p> <p>Кад се д |
летао у гомиле непријатељске и разгонио их као кобац нејаке тиће, све у славу имена српског; по |
ратио ове људе амо у Петробург и научио их да овако ружно говоре о мени, и да ме овако душманск |
(он отпљуну) поганих уста, проклета ко их роди!{S} Мичи ми се испред очију да те зубима не зак |
а ће их силом узети, <pb n="191" /> ако их Срби не хтедну добровољно дати.{S} Међутим, Срби су |
шаке, с њима да се ја разрачунам, млеко их српско разгубало — викао је књаз Милош.</p> <p>— И ј |
ет?...</p> <p>Дуго су се мучили и стало их је крвава зноја, док су све те појединости утврдили |
одила овога чуднога певача.</p> <p>Било их је на броју десетак душа.{S} У средини је јахао нево |
авао:</p> <p>— Од кад сам отишао, нашло их се који су ме узели оптуживати да сам био преко мере |
авест разлозима, као што су они што смо их мало час видели у његовим немим монолозима, а она се |
је мало било код српских војвода, за то их и видимо где одмах по преласку у Русију сиротују, му |
ли...{S} Крв она два невина детета, што их грозни Штитарац као јагањце покла, да не причају ниш |
тешке сумње и оне душевне трзавице, што их ми обично зовемо грижа савести.</p> <p>У њему се пор |
гарица, готова скоро да се заплаче, што их је шарени лептирак опет обоје надмудрио.</p> <p>— Не |
и сад су јој звонили они разговори, што их је имала с њим ове последње ноћи, где су пуна четири |
следње неразумљиве, загонетне речи, што их одсечена глава каза простору и вечности.</p> <p>Џела |
рана није била вољна за смирење.{S} Што их је Петар већма утишавао они су се све већма распаљив |
че војске султанове, најбоље војске што их има под сунцем...{S} У страшној битци на Суводолу, п |
ти брзо и поуздано с оно мојих људи што их имам.</p> <p>А има ли који од угледних војвода с Кар |
у колиби се нађоше скоро сви момци што их бејаше довео Вујица.{S} Једни су стајали и укочено б |
да цареви с нама и пробу граде?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако се нађе међу нами махнитих |
е једнако налазили у њиној близини, час их претичући, а час остајући иза њих, како је кад захте |
ских, али Милош зато и јесте књаз да му их неда.{S} Везир данас тражи од Милоша туђе главе, а с |
ће двојицу посјећи.{S} Бојсе, синоћ су их догнали амо у тврђу!</p> <p>— Па тешто!{S} Догнали д |
рве, разгрну жеравицу на огњишту и сасу их тамо све.</p> <p>Пошто се вечера тако довршила, Вуји |
кој граници.{S} Маврогени и Красис нису их пратили узастопце, али су се једнако налазили у њино |
гоме. <pb n="218" /> Где тога нема — ту их човек односи са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја |
ивукао оба трупа до ископана гроба и ту их наместио едан до другог.</p> <p>— Несретниче, шта си |
дуке и смутљивце, што буне народ, ја ћу их, бели, наћи... попријетио је свијетли везир.{S} Што |
сече ова два човека.{S} Ти једини можеш их и спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај ти је фишек наше |
b n="45" /> своју крв лили.{S} А да ћеш их дочекати секирама и ушницима, то ти верујем.{S} Ти с |
у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њега тих речи нема.</p> <p>Узалу |
ени они нису сметали.{S} Али ето, Милош их не трпи.</p> <p>И тако судба двојице заробљеника бил |
не добру реч за Карађорђа.{S} Кад су Н. Ичка упитали шта да чине с Карађорђем, кажу да је он ре |
о звану румунску махалу.{S} Пред њом је ишао као вођ онај исти старац што је пресрете, док се н |
Таква му је наредба и издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа и као његов анђео хранитељ и као његов |
по турском кроју лепо изведена и укусно ишарана.{S} Улазак је био споља, водио је кроз дугачак, |
која је спред обухватала грло и остраг ишла испод ушију па около преко потиока, хватајући све |
и ишчекивали је.{S} Као приде, уз њу је ишла и глава Наумова.</p> <p>Хучна тевабија оде; гомила |
по други пут код везира и сад је ствар ишла већ лакше.{S} Преко људи, који су били и Милошу и |
ћ превечерало, само су још пуне буклије ишле од гомилице до гомилице, које су се окупљале око в |
заносио око пчела.{S} И чудо што су ми ишле од руке, док се нешто не споречкам с најом, те од |
цама играла по улици.{S} Старац и Ђорђе ишли су левом страном чаршије, корачајући крупним корац |
ратио у село, али плуг и мотика нису му ишли од руке.{S} Понајчешће се налазио око кнеза Милоша |
Сима напред, а Драгић за њим.{S} Они су ишли ћутећки, мирно и достојанствено.{S} Пратила их је |
а у дугачке црне гуњеве.{S} Коњаници су ишли право к хану.{S} Два спољна стражара примакоше се |
Све је спремно — рече момче још док су ишли кроз шљивар.</p> <p>И одиста, пред кућом је чекала |
ост царевине.{S} Герман и Петар Добрњац ишли су у Петроград с нарочитим задатком да код рускога |
и оно је било без мура, али уз њега је ишло писмо господара Вујице, кнеза смедеревског, који у |
/> пут је био изравнат унапред и све је ишло глатко.{S} После кратког објашњења пазар је прекин |
кле целу ствар извести потајно, а то је ишло тешко.</p> <p>Па и ту прва мисао опет је дошла од |
селима само би узбунила народ, а то би ишло бунтовницима на руку.</p> <pb n="17" /> <p>И кнез |
е тога познато, нити су од Јоргаћа чули ишта ново, опет је његов говор био од силног утицаја.</ |
p>— Слушај ти што ја теби кажем.{S} Ако ишта може спасти ову двојицу, то је страх Милошев.</p> |
="300" /> дуго и тако жудно погледали и ишчекивали је.{S} Као приде, уз њу је ишла и глава Наум |
били тако познати и тако мили.{S} Он је ишчекивао какве ће гласе Вујица донети, јер он бејаше у |
клевати, још очекивати и шта могу друго ишчекивати сем срамоте за се, а робство за своју домови |
и нешто особито, па да их из тога стања ишчупа и опет рине у борбу.</p> <p>„Ове унутрашње ватре |
сузама; он ноктима грди лице своје; он ишчупава праменове косе своје даје бури да их она разве |
кчији, све би нама одовуд било лако.{S} Ишчупали би се како било из ових ноката и пребегли у Ср |
p> <p>Али горостасни храст у тај мах би ишчупан из корена и Карађорђе осети само, како и њега и |
ко не би имао при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би га прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле в |
такав нитковлук, ја би сам себи гркљан ишчупао.{S} Баталите ме, дакле, немојте тражити од мене |
тај <pb n="169" /> начин можда што више ишчупати за се, но кад би у сваком случају везивали суд |
о да се стави на чело целога покрета т. ј. да она прва и отпочне борбу.</p> <p>На учешће Србије |
турских излази сам у народ на тефтиш т. ј. поведе са собом јаку војничку пратњу, па затвором, б |
и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја речи једне не бих рекао, нека опет он узме власт у р |
м и гину један за другога.{S} Ето и ја, ја сам мајка твоја, па опет сам се одазвала и дошла да |
.{S} За мене нема избора, нема изласка, ја морам с њим свршавати, јер се ломи само између мене |
у, бојаги, било тешко!{S} Колико сутра, ја бих могао отићи за њим у Русију, као год што сам са |
баш као да ти долазе од рођенога брата, ја ли од најбоља пријатеља народна.{S} Хвала Богу на ње |
те хајдуке и смутљивце, што буне народ, ја ћу их, бели, наћи... попријетио је свијетли везир.{S |
е целу моју војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће време скупити још 50 тисућа људи.{ |
несретних кажњавања.{S} Казнећи друге, ја увек казним и сама себе.{S} Али оне крваве ране на с |
ду.{S} Ако немаш поуздања у своје људе, ја ти стављам на расположење целу моју војску, а ако бу |
а!{S} Кад би се какогод могло друкчије, ја не бих умакао руке у крв.{S} Али овако не видим друг |
земљу...</p> <p>— Да су друге прилике, ја бих имао коме испричати све ово.{S} Али данас су вре |
ја заједно ручали у Паланци, па после, ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа |
а би хтео рећи:</p> <p>— Погледајте ме, ја сам онај што одсецам главе и казним у име султаново. |
било.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га слободно узимам на своју душу, и ако смо криви пр |
чекује.{S} Да је на моју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека дође и био бих готов ја да м |
првом реду, гледа наше српске интересе, ја му то пре рачунам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то |
кни их!{S} Што се згледате?{S} Мислите, ја се шалим?{S} Није, очију ми!{S} Ево га овде у соби.{ |
проливали.{S} Боли то, мој Ђоко, боли, ја како!</p> <p>Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго га је |
кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хватао по читав протак!{S} Ја и још једно дете, |
века неће бити!{S} За такав нитковлук, ја би сам себи гркљан ишчупао.{S} Баталите ме, дакле, н |
ти није ни мало луда.</p> <p>— Не знам, ја ка’ тако рачунам у својој простоти; бар ја бих тако |
погуби ову двојицу.{S} Опростиш ли им, ја скидам одговорност са себе и већ ни зашто не могу од |
аквих несрећа он починио.{S} У осталом, ја њега нисам ни био ни убио.{S} Убили га хајдуци за па |
>Карађорђе дубоко уздахну. — У осталом, ја сам и хтео, ја сам нешто и покушавао, али ту се испр |
додаде затим — тако у разговору једном, ја му се пожалим на Црнога и он ми рече: „Што ли не уби |
p>— Јесам,...{S} Ако не могнем секиром, ја ћу поиздаље пушком, убићемо и овога Грка с њим.</p> |
ко уздахну. — У осталом, ја сам и хтео, ја сам нешто и покушавао, али ту се испречише остале во |
днији?</p> <p>— Не, по богу брат Марко, ја сам добио заповест од господара да га предам везиру |
ма, Милошу се чинило: „Све је узалудно, ја на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одл |
овест!{S} Како ви наредите за ту ствар, ја ћу онако слушати.{S} Мало час је светли везир рекао |
.</p> <p>— Ја сам побратиме, рече гост, ја, Гитарић, твој побратим из Селевца, па сам дошао да |
ивети сву ову неизмерну несрећу српску, ја који сам видео лепше и светлије дане; ја који сам не |
? — викну он узбуђено. — У мишију рупу, ја се сад под старост завлачити не могу, нити могу бати |
а он јој рече само:</p> <p>— Пази децу, ја ћу се јавити.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
и поступити.{S} За случај тај, Милошу, ја те опомињем да останеш веран нашем светлом падишаху |
оверио.{S} Да сам хтео веровати Милошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад |
А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на се примам сваки грех зато, и одговорност |
надмудрио.</p> <p>— Не умеш да ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три |
бих још одмах у почетку, још 1807. год. ја бих добио од Турака повластицу да се Србија уреди ка |
тобом брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и конаковати.</p> <p>— Вуци се одатле с ти |
главе времена мрачна и ужасна за Србе; ја сам гледала редове на коље набијених мученика српски |
а који сам видео лепше и светлије дане; ја који сам некада тврдо веровао у васкрс пропале царев |
<p>— Не умеш да ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три ухватила — ср |
а чега сам ја тако зловољан и жалостан; ја идем, послујем, изгледам <pb n="224" /> здрав, а у и |
о сам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја послујем књигом, а ти сабљом.</p> <p>Милош је до сад |
е знам шта да чиним овде. <pb n="23" /> Ја не смем тога човека узети на своју душу, а ти буљуба |
он скочи:</p> <p>— Јело, жено моја!{S} Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се икад више вид |
оље, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да с |
уради, онда батали, не дирај ништа!{S} Ја ћу све свршити сам са мојим Николом.</p> <p>Никола Ш |
, како ме и Драгић превари и издаде!{S} Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао помислити кн |
опале царевине српске!...{S} Не, не!{S} Ја сам требао да погинем те да својим очима не видим ов |
, чудна ли ћете времена ви доживети!{S} Ја сам претурила преко главе времена мрачна и ужасна за |
поли, ја сам хватао по читав протак!{S} Ја и још једно дете, Мирко, нахватамо тако по пун прота |
рећи.</p> <p>— Није ништа господару!{S} Ја сам овде имао нешто — рече Петар збуњено, па се онда |
же раменима.</p> <p>— О, јада мојих!{S} Ја не знам шта да чиним овде. <pb n="23" /> Ја не смем |
скоро сам да горим на сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда је требало мислити како ће бити до послетка |
да се уклони — један мора да мре!...{S} Ја или он!{S} Позваћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да |
ми онда били непријатељи српски!...{S} Ја, господару, онда ти ниси ни слутио да ћеш некад и са |
е падају с туђе господске трпезе?...{S} Ја, гдје је сад све то.{S} Виђите домове наше, виђите х |
ирне, ако ћеш је у недрима носити...{S} Ја сам се некад много заносио око пчела.{S} И чудо што |
S} Тек они ће се помамити како ваља.{S} Ја мислим, они ће кренути за тобом потере одмах на све |
рнисати због онога ухваћенога писма.{S} Ја тада њега извлачио, а он ме сада црче гурајући да шт |
о и украо му преко 10 хиљада дуката.{S} Ја га пратио у Цариград, да гледа народне послове, а он |
е досаде штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, но долазе тако људи |
ство, но убиство младога цара Уроша.{S} Ја бих био нови издајник, нова невера, нов Бранковић!.. |
аним гомилама, ко ће онда бити крив.{S} Ја за тај случај не могу одговарати, а ја мислим да би |
ар на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа не тражим, али је срамота да он за м |
ри, зуцка, па он баци ватру у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и |
ити, или ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ја се све б |
ите и хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру и скинути са себе сваку од |
орити.{S} Што не може бити, не може.{S} Ја сам човек и не могу имати две вере, две речи и две з |
ражити од мене оно што бити не може.{S} Ја сам као човек поштено живео, и као човек хоћу поштен |
ради од ове две-три године на овоме.{S} Ја бих хулио донекле своје рођено дело, кад бих осуђива |
дахну дубоко. — И код вас исти јади.{S} Ја сам мислио само мене море те црне мисли!...{S} Он ма |
е али, у истини, мало је таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије |
мо спавали, и у зору смо се кренули.{S} Ја сам био заспао, кад сам се после пробудио, а ми смо |
е моју главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, којекуде, како з |
Вујица.</p> <p>— Ја нећу ни окушати.{S} Ја сам ово теби донео.{S} За мене је лако.{S} Ја пијем |
то моли, не би му могао то учинити.{S} Ја сам кнез Сими задао моју поштену реч, <pb n="39" /> |
вапа“.{S} Шта могу ја ту сад помоћи.{S} Ја с тим људима немам ништа, и мени они нису сметали.{S |
купају да га мету у мртвачки сандук.{S} Ја не мислим више о животу, а имао би само једну жељу, |
народа, али ја је и не омаловажавам.{S} Ја сам будио из петвековног ропског сна моје Србе и доб |
> <p>— Е, што нисмо!{S} Не даду нам.{S} Ја мислим да су сад тамо у Тополи Турци, наја тако каже |
за господара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ја се све бојим, да ће он Карађорђу главу појести.</p> |
х њему отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S |
ово теби донео.{S} За мене је лако.{S} Ја пијем сваки дан.{S} Ово је само теби намењено.{S} Не |
олела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, како то Анти причају |
тварити...{S} Али ја не мислим тако.{S} Ја не прецењујем снагу балканских народа, али ја је и н |
о што ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у Србију, да што тражим, да поново што |
и немам.{S} Било је али се изгубило.{S} Ја бих га сад можда...</p> <p>Гитарић га пресече:</p> < |
а конаку.{S} Јамачно је и сада тамо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га потражим.{S} Он је |
.</p> <p>Ја ово не говорим на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, а тврдо се уздам да нећ |
>— Сам те је бог умудрио, господару.{S} Ја се тога јада не бих сетио да живим сто година...</p> |
адику Мелентија, па сад ову тројицу.{S} Ја сам правдао.{S} Велим, немирни људи, буне народ, а Т |
ам ли ја право да судим тога човека?{S} Ја њему да судим!...{S} И ако му судим, имам ли права д |
ане каква твоја заповест неизвршена?{S} Ја њега не узимам да служи мене, но да ми помогне да шт |
је то баш тако сам господар наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке |
зу Милошу то некакво несрећно писмо?{S} Ја чујем да је све због њега цела та омраза међу вама.{ |
вама сумњиво ово врдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао да се овде нешто плете...</p> <p>Карађорђе |
т не кабули.</p> <p>Милош се намршти: — Ја не питам свет но тебе — рече он брзо и прилично осор |
по реч.</p> <p>Карађорђе чисто плану: — Ја кварим!{S} Шта ја то, бојаги, кварим?{S} Ко се међут |
ја боље умем; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три ухватила — срди се мала лепојка.</p> <p |
ти чини шта знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не бих саветовао.{S} Ти добро знаш шта је Мило |
глас и додаде:</p> <pb n="203" /> <p>— Ја, у име бога, мислим да се ми опет вратимо у Србију, |
а, но што си ти крив, војводо!</p> <p>— Ја крив!{S} И то ти знаш, Марко?!{S} А зашто ли сам то |
им избразданим борама његовим,</p> <p>— Ја не умем све по реду да кажем, али ја овде осећам и е |
а поново окуша, па шта бог да.</p> <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога и седим овде; а сутра д |
и и не окуси — примети Вујица.</p> <p>— Ја нећу ни окушати.{S} Ја сам ово теби донео.{S} За мен |
то утроши на народне потребе.</p> <p>— Ја нисам гледао на то што ће се други уздићи и доћи до |
роговори, он га познаде ко је.</p> <p>— Ја сам побратиме, рече гост, ја, Гитарић, твој побратим |
тити везир боље знати од мене.</p> <p>— Ја ништа не знам, нити сам што о томе чуо — прихвати ве |
и да гута многе горке прекоре.</p> <p>— Ја угарак под стреху?!{S} А, „којекуде“, по души вас, п |
у један мах упиташе шта хоће.</p> <p>— Ја чекам моје људе, и ако се не варам ви сте то — рече |
што зато, а теби могу казати.</p> <p>— Ја се, бога ми, најо, прибојавам за Бата-Ђоку! — рече Ч |
Милош је сумњиво вртео главом.</p> <p>— Ја сам мислио да ће то честити везир боље знати од мене |
али спуштеним обичним гласом.</p> <p>— Ја богме!{S} Њима ништа не ваља што Милош уради.{S} Кад |
ем средњи чамац? — рече Јован.</p> <p>— Ја бих рекао да их је троје — примети кнез Максим, који |
ети — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>— Ја рекох што рекох — додаде Карађорђе.</p> <p>На томе ј |
— упита он скидајући ћерћиво.</p> <p>— Ја главом, господару!</p> <p>— По матери те ружим, што |
би одовуд цар штогод наредио.</p> <p>— Ја, тако је, тако — рече Карађорђе и окрете разговор на |
рђе одговори да није потребно.</p> <p>— Ја ћу и сам наћи пут, ти се врати.{S} Само спремите све |
ако није код оца митрополита?</p> <p>— Ја мислим да је тамо.{S} Не верујем да је излазио кудго |
вели ми: „Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу господару, али кад ме не послуша, да уби |
ало час она твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао рећи о човеку, који је 9 година би |
а да се крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох да видим коње.</p> <p>После по часа Карађорђе и |
нула каква Милошева разбојничка чета, а ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно мрем.{S} |
главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац господару.</p> < |
че, па се убришите...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и Крага хит |
руго, а ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, |
ражио хесапа за његову главу од мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С тога отварај очи и пази |
но уклонити; али овако, он да погине, а ја да се спасем, боже сачувај, то никад ни до века неће |
р је мени било ласно кад сви утекоше, а ја остадох овде скоро сам да горим на сто ватра!...{S} |
а сам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у целом |
а се увређени малишан. — Ти само три, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хвата |
се парничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се правдати и бранити.{S} Види се, колико знате, |
Ја за тај случај не могу одговарати, а ја мислим да би ту најбоље било, да у таквој прилици са |
шта су учинили други; други су друго, а ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народ |
алом својим останеш као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност нашу указати.{S} |
рио:</p> <p>— Мени заповеда господар, а ја моме Николи.{S} Где господар оком, ту ја скоком, а г |
у, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсецао по две три |
ло даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече Наум.</p> <p>Драгић |
додаде:</p> <p>— Дакле, трећи дан!{S} А ја бих се заклео да нема ни 2—3 сахата како сам овде!</ |
} Не сме ни он против воље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни ти господару дошао о својој глави.< |
е вајде, мањ да се добро изгрдите.{S} А ја мислим да се ми нисмо овде састали да се грдимо.</p> |
рви то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, поумих да се разговорим о томе са са |
сузним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам се прибојавао.{S} Какви ми јади нису долазили на |
а затим после кратка ћутања додаде: — А ја тога писма и немам.{S} Било је али се изгубило.{S} Ј |
огло колико толико прозрети.</p> <p>— А ја сам опет мислио да пођем с друге стране, да као тужи |
.</p> <p>Добрњац га пресече:</p> <p>— А ја, бога ми, немам с Црним Ђорђем никаква друга посла, |
се сутра склонити на Драгићевом трлу а ја ћу наредити што је нужно и све ће бити добро и срећн |
Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати се око тог |
олико променио и тако порђао, да сам га ја једва познала.{S} До мога доласка Ђорђе није никога |
био си заповест од господара!{S} А кога ја служим и по чијој заповести ја радим!{S} Јамачно по |
И зашто ја то све кријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} Од света, од људи!{S} Та то значи да т |
том свету, народу је он опасан, с тога ја и дижем руку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је |
ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе одбијам и да се од њих кријем, да вас не б |
ло је тако омршавило и променило се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово није |
витом клетвом, да ја све то доживим, да ја све то рођеним очима видим, да ја жив дочекам сву ов |
м, да ја све то рођеним очима видим, да ја жив дочекам сву ову неизмерну несрећу несретне земље |
то мене прокле страховитом клетвом, да ја све то доживим, да ја све то рођеним очима видим, да |
гога?{S} А ко је мени дао то право, да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с |
и управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од људи који ме се овда онда сете и то врло из |
о ти казујем с тога, што многи мисле да ја одлазим власти ради.{S} Желео бих живота, желео бих |
људима који отуд долазе, и бедите ме да ја одовуд подбадам народ тамошњи да се буни и на оружје |
нтовне кнезове сам народ похватао, и да ја нисам строго забрањивао, њих би сам свет побио, не б |
то право, да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао т |
се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао за ову ватру |
м од војвода?{S} А?{S} Добро би било да ја пошљем кога од мојих људи да га потраже и код других |
а то, господару.{S} Ти то добро знаш да ја нисам од оних којима ништа није право што се ради од |
олак-Анта.</p> <pb n="247" /> <p>— Онда ја идем тамо.{S} А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли |
Турци сасвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам презати?{S} Ово што је сад, моја је мука и теко |
осподар!... — додаде Анта.</p> <p>— Ама ја, болан ја!{S} Он је свима нама био господар; он је б |
...{S} Али баш у тим тегобним приликама ја сам научио и то, да високо ценим одличне особине и д |
?{S} Јамачно је већ устао?...{S} Истина ја сам мало сувише подранио! — рече Стољетов.</p> <p>Чо |
по образу?{S} Ето, и ја сам радила, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви не умете да се чувате, х |
ћи се. — Начула сам и ја нешто зато, па ја све велим, биће да то светина нагађа, а у истини да |
ног Србина, као што је кнез Сима.{S} Па ја то да преживим, Боже ме сачувај!{S} То никад бити не |
свети знао!{S} Али, шта мислити?{S} Па ја <pb n="256" /> велим добро.{S} Не сме ни он против в |
р је па му се тако може!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе речи, мој |
{S} Зар би он помишљао колико сам добра ја учинио овој земљи само за ове три четири године, од |
укавицо, кад сечеш везана човека!{S} Та ја сам одсекао 80 глава турских, па никад ми није рука |
и се први пут указала згода зато.{S} Та ја бих још одмах у почетку, још 1807. год. ја бих добио |
ађорђе чисто плану: — Ја кварим!{S} Шта ја то, бојаги, кварим?{S} Ко се међутим више од мене ра |
ће се и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја да чиним, ако Црни једног дана ненадно бане у Србију |
х марио сутра нека дође и био бих готов ја да му начиним конак, гдегод хоће и пожели.{S} Мисле |
о треба да не буде пометње и чекања кад ја дођем.</p> <p>На томе се растадоше.</p> <p>Старац се |
тража чувала као заточеника.</p> <p>Кад ја уђох, а била је управо поноћ, затекох га где седи по |
та ни сами не верујете?!...</p> <p>„Кад ја будем мислио да Србија треба да устаје, нећу ја тада |
хтала рука, што сам овоме народу до сад ја очувао душу и заклонио га да га Турци сасвим не слис |
овима.{S} Шта више, кад би се по кадгод ја сама силом умешала, он би ми обично рекао: „Гледај с |
p> <pb n="76" /> <p>— Не сечем им главе ја, но Милош.{S} Он ми поручује: „ако хоћеш да одржиш м |
Где господар оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мора запети и рукама и ногама и зубима |
и и на оружје диже.</p> <p>„За састанке ја незнам, шта би ви управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, |
мим и царски угостим, али куда ћу после ја, кад се за то дозна и рашчује?</p> <p>— А под киме б |
лужи мене, но да ми помогне да што боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, да л |
<p>— Коме сам ја овде на путу?{S} Коме ја сметам да се против мене чак код цара тужбе дижу?{S} |
да је мени добити у шаке, с њима да се ја разрачунам, млеко их српско разгубало — викао је кња |
е он јамачно избегао.{S} Ах, како да се ја тога раније не сетим!{S} Њега није требало тражити о |
макар и један једини доказ, зато да се ја што мешам.{S} Ви само вичете, а доказати не можете н |
хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ја ни најмање не бојим! — рече Ђорђе немарно.</p> <p>— |
смо се од невоље, као што знаш — те се ја нашалих. „Е мој побратиме, велим, лако би ја и то уч |
ву појести.</p> <p>— Море, не бринем се ја за господара Ђорђа.{S} Истина, кнез Милош је данас с |
хоће и пожели.{S} Мисле неки, бојим се ја преотеће ми власт.{S} Празно зановетање!{S} Што је к |
ове речи везирове.</p> <p>— Не бојим се ја Ђорђеве јачине, већ се бојим његовога гласа.{S} Да ј |
бити.</p> <p>— Дај боже, најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не пој |
.</p> <p>„Жали те се и тужите ме што се ја воде састајем понекад са људима који отуд долазе, и |
мачно се ђидија побојао, испапући ћу се ја како год од везира...{S} А онда зна шта би га чекало |
никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на режњеве исећи.</p> <p>— Јао, Свети Аранђеле, |
<p>— Куме Вујица!{S} Једна је глава, и ја сам моју теби поверио.{S} Да сам хтео веровати Милош |
редо с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја бих сад био последња кукавица кад не бих одржао зада |
то га има сад у мени, светли везире, и ја се могу само радовати, што имам нову једну прилику д |
е турске војске, она ми неће требати, и ја се утврдо уздам да ћу целу ствар свршити брзо и поуз |
је поверено ово велико и свето дело, и ја га морам извршити.{S} Чекати немам кога!{S} С тога д |
се то увек упрљате по образу?{S} Ето, и ја сам радила, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви не уме |
ли мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета сам |
кону, па смо се молили Богу.</p> <p>- И ја сам се молио Богу.{S} После ми наја рекла да пољубим |
/> привикаше пусти, пусти, остави... и ја дигох руке, и све се сручи, и од читаве једне земље |
врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем Николу кад год ме не послуша.</p |
човека!...</p> <p>— Али мрцварите!{S} И ја сам се мога века сит насекао турских тикава.{S} Чита |
С мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Боже!... — Драгић се три |
p> <p>— Баш сад сеју бурмут, деда.{S} И ја сам им до сад помагала.{S} Да их викнем?{S} Како ће |
теби он може истински бити опасан.{S} И ја не бих марио да ти дам изун да га слободно можеш уби |
убало — викао је књаз Милош.</p> <p>— И ја сам слушао да их подбадују они из Русије.{S} Само, ш |
ђе шта му треба за његово добро.{S} А и ја бих настао код ових Турака, навалио бих да не зацењу |
е на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Боже!.. |
удити, ако ме једнога дана нагнате да и ја учиним оно што неваља и што никад нисам мислио чинит |
.</p> <p>— Јутрос смо Господар Вујица и ја заједно ручали у Паланци, па после, ја се кренуо амо |
ико тек да поласка мени, пошто сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начинили од т |
ица чисто стресајући се. — Начула сам и ја нешто зато, па ја све велим, биће да то светина нага |
ај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај је човек данас на нешто нага |
>— Ако је до зебње — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко велим неће кума Милош теби баш то сп |
p>— Мислите, да је тамо!{S} Онда идем и ја право к њему — рече старац и окрете се жустро на јед |
ек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи неваљалац кад бих од тебе што више т |
али ти ово знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима разговорим што ме сад бед |
си са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква обична, каква моја лична ствар.{S} |
таке разговоре.{S} Најпосле, мали смо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља |
ругим и гину један за другога.{S} Ето и ја, ја сам мајка твоја, па опет сам се одазвала и дошла |
На аманет ми је казано, па на аманет и ја теби казујем.{S} Црни се спрема да се амо врати.{S} |
работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p> <p>— Како, болан, нијесу твоја |
ш спавати безбрижно — а дотле доћи ћу и ја.</p> <p>Изашав на улицу, Карађорђе рече старцу: — Уд |
.{S} Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с Турцима друкчије разговарати.{S} Али шта да се рад |
чије.</p> <p>— Дај боже, најо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не у |
ни скроје и испланирају.</p> <p>— Не би ја марио да су они сами дошли на ту луду мисао, да сад |
шалих. „Е мој побратиме, велим, лако би ја и то учинио, али дај ми пушку која бије одавде у Рус |
<p>У њему се порађала сумња:{S} Имам ли ја право да судим тога човека?{S} Ја њему да судим!...{ |
а у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, кума Милоше? — Ти то најбоље знаш.{S} Па како |
ли:</p> <p>„Да ли овај погађа о чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p>Бар Милош је тако разумевао |
ош поврати.</p> <p>— Црни ту!{S} Чух ли ја добро, Анто?</p> <p>— Јес, господару, „вожд“ је ту, |
прецењујем снагу балканских народа, али ја је и не омаловажавам.{S} Ја сам будио из петвековног |
о, господара Ђорђа.{S} Прерушио се, али ја га опет познадох.{S} У два маха хтедох да му се јави |
>— Ја не умем све по реду да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми говори да Милош не ради до |
, можда и заслужујем да ме изружиш, али ја не могу да оћутим и не могу да сакријем, да ме само |
који се никад неће остварити...{S} Али ја не мислим тако.{S} Ја не прецењујем снагу балканских |
кога од момака?</p> <p>— Никога.{S} Али ја познајем Крџалију (пса), а он је старешина свима ост |
које се може ударити жив човек.{S} Али ја сам гледала, како то чини са Србима туђа вера, душма |
p> <p>Тада Милош понови гласније: — Али ја рекох, светли везире, да народ нема откуд; платио би |
ер се ломи само између мене и њега, или ја или он“.</p> <p>Али мисао је гонила мисао, и после п |
о то, ко је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем.</p> <p>Говорећи то, ђенерал хитно поз |
<p>— То је ваљда његова судбина!{S} Ни ја нисам то тражио намерно.{S} Али видим, да другога пу |
он крије и неће да се каже, није ред ни ја да га изазивам силом.</p> <p>Све се ово десило 28. ј |
презати и од сенке своје, с тога се ни ја не смем поверавати никоме другом до једино теби и бо |
сподару!{S} Није то било овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији убијам.{S} Прешао сам, за |
код рускога двора.</p> <p>— Не велим ни ја сад — рече Ђорђе опрезно — већ говорим онако у опште |
ли он њих не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он не може никога волети.{S} Његово ј |
и слушати горег од себе!{S} Не желим ни ја оставити кости у туђој земљи и уздам се у бога да се |
од рекнеш слути на зло.{S} Не мислим ни ја да тамо наше чека неко смиље и ковиље, али неће бити |
Чолакантовица прихвати:</p> <p>— Оно ни ја се не бих толико бојала да је он једнако био тамо у |
Трпио бих докле могу, а баш кад призори ја бих одсекао себи језик.</p> <p>— А ако не би имао пр |
сподару, има много што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други свет не кабули. |
</p> <p>— Духовниче, мени се чини да ти ја разговетно рекох: право те питам и хоћу право да ми |
већ ћеш чути гласе из Србије.{S} Док ти ја не пратим човека, немој се никуд кретати.</p> <p>То |
људи што дођу из Србије.{S} Не знам ти ја ни десете, како то они казују.{S} Кад сам тако пре д |
у, слеже раменима и рече:{S} Не знам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ј |
доба.</p> <p>— Ти знаш синко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не би могао ви |
е нећеш ни једне казати од свега што ти ја сад овде поверим...{S} Заклињеш ли се?...</p> <p>Дух |
p>— Прати абер одмах мени амо, па ћу ти ја одговорити, шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако за то |
његову слободу, но што ћу икад учинити ја жив.{S} Био сам прост чобанин.{S} Био <pb n="209" /> |
} А кога ја служим и по чијој заповести ја радим!{S} Јамачно по својој глави, или ме амо послао |
.</p> <pb n="225" /> <p>— А шта сам тек ја имао да савлађујем!{S} Дуговечно робовање убило у на |
ала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим, па |
ва.{S} Читаво једно гробље само сам вам ја направио!{S} Нисам много живео, али не бих мој живот |
д, кажите ако знате што боље, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да ва |
је још једино што може помоћи.{S} Знам ја те кукавице што су тако брзе на кидање туђих глава.{ |
на шта ми је; нико не слути са чега сам ја тако зловољан и жалостан; ја идем, послујем, изгледа |
ају у Русији наше старе војводе, да сам ја кулиза турска и да тргујем с правима народа, да би з |
очајно: — Камо моје лепе среће, да сам ја још раније увидео ово што сад знам, па да сам се с Т |
исто нећу после да се изговарате да сам ја наваљивао, већ ето вас па како наредите онако нека и |
то, да је све ово моје масло, и да сам ја оне несретнике опањкао код везира, што се, бојаги, б |
ић.</p> <p>— Је ли море, Марко, шта сам ја Милошу на путу, те хоће овако мучки и нечовешки да м |
за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скривио и учинио да ми не дате мира чак ни амо |
оја!{S} Како тебе бог не умудри кад сам ја од болести био пропао и изгубио се...</p> <p>— Јамач |
, све се већма срдио.</p> <p>— Коме сам ја овде на путу?{S} Коме ја сметам да се против мене ча |
а би хтео рећи: „Циц, дете! хитрији сам ја од тебе“.</p> <p>— Што га ниси ухватио, браца Лексо |
род и било би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на овоме месту ја то нисам смео допустити.{S} А |
> <p>— Петар просузи.</p> <p>— Знао сам ја то чим сам овако потеран амо...{S} Само сам рачунао, |
трани и желео да овако остане, како сам ја отпочео.{S} За тај случај, пријатељи би имали да наг |
{S} Причали су од уста до уста како сам ја одашиљао моје момке чак у друге далеке нахије да там |
ђорђе ископао!“ Да би показали како сам ја био крвожедна звер и убијао људе не из велике нужде |
глас.</p> <p>— За то господару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја послујем књигом, а |
би ли могао друкчије чинити но што сам ја чинио?{S} Ако се хоће право да говори, ово што је би |
не може ражалити!...</p> <p>И зашто сам ја морао доживети сву ову неизмерну несрећу српску, ја |
то сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао, но тек треба да ти казујем!{S} Пре не могу да |
а а стотину и хиљаде слушај.{S} Зар сам ја то измислио?{S} То је од Бога тако остало, тако је с |
и бомбу са шест хиљада дуката, коју сам ја био склонио, и послао му људе да му покажу где има з |
а.{S} То је највећа милост, за коју сам ја вазда готов главу своју положити.{S} И ако је велики |
емо дакле, целу досадашњицу — за њу сам ја увек готов да <pb n="101" /> одговарам и дајем рачун |
луд, кад видиш свећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада глув да толико груваш?</p> <p>У истини, лупањ |
шље главу онога црнога пса, или да идем ја да донесем његову рођену — рекао је срдито Лисовић.< |
жим, да поново што течем за се, не идем ја тамо да што узмем већ да дам још једино добро што ми |
ће онда бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он убити мене?{S} Или треба да навучем |
м како је он наредио.{S} Него да пошљем ја одмах мога Димитрија (писара) везиру да <pb n="262" |
> <p>— Па шта да чиниш, брате? — почнем ја да га тешим. — Ниси се ти од беса уклонио, нити си о |
— Толико се само зна да бих пред царем ја морао одговарати, да се Ђорђију што догоди што не тр |
макар мало и моје мучице.{S} Не уздишем ја за оним што је било и прошло, и што се никад више по |
ва је била воља божија...{S} Ако штедим ја њега, неће штедити он мене.{S} Он мене за цело не би |
оме од вас, који ће поћи у град, стојим ја на расположењу, кадгод заповедите.</p> <p>Карађорђе |
онако на готовом!...</p> <p>— Не мислим ја то, господару.{S} Ти то добро знаш да ја нисам од он |
бу.{S} Котило ти турско твоје, помислим ја, нећеш га, вала, ти жњети усред зиме, кад нико не жа |
јеш биће много!</p> <p>— А шта да чиним ја господару, ако због њега остане каква твоја заповест |
тво догодило, а шта ли тек да одговорим ја кад ме притегну и упитају: зар код тебе хајдуци тако |
ово моје место?{S} Зар овако да завршим ја који сам својом рођеном руком убијао војника, кад за |
. — додаде Анта.</p> <p>— Ама ја, болан ја!{S} Он је свима нама био господар; он је близу десет |
хије; могло би се учинити чудо!{S} Него ја се нешто ломим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ћ |
у немилост код султана.{S} Зар сам смео ја узети на душу толику сиротињу и пустити да се учини |
ме гледај, кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ клањао и турску веру веровао, ако те мојо |
о врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за длаку мрдне |
, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не свршим одмах, но Црни узме мах |
Чолак-Анте на преноћиште.{S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. митрополит ништа не брине.</p |
сваку реч коју ћеш вечерас чути, и ако ја не будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога писме |
ам спаса нема но да се уради онако како ја велим.{S} Прво, да се Милошу озбиљно запрети, а посл |
о је узвикивала: — „Дуго, дуго, ох како ја дуго живим!.{S} Ова јадна душа — ваљда за какве тешк |
не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{S} Њима, |
овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парничимо; ви ћете ме опт |
.</p> <p>— Све је тако господару!{S} Но ја само то кажем, <pb n="108" /> мора да му је тешко!{S |
етробургу, па опет нигде и ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго уздам.</p> <p>Ту Карађорђеви |
о моје као да није никад ни било.{S} Но ја морам с њим овако као што сам до сад с онима другим. |
година, цео свет диви!</p> <p>Ето, зато ја верујем у васкрс балканских народа и у обнову пређаш |
Турке.{S} То сад треба чувати.{S} Зато ја и помажем Милошу колико могу.{S} То је помоћ Србији |
То ми казуј, ако што знаш.</p> <p>— Што ја знам, то је: оштра секира па Милошенду за врат ушник |
драв; њему је добро, он не мари!“ А што ја по читаве дане реч не проговорим; што ми се по читав |
ти!“ — Ето, то је једино, то је све што ја желим.{S} И једина милост, за коју још молим бога то |
и за здравље упитају.{S} То је све што ја радим.{S} Али у страха су велике очи.{S} Ви одмах ви |
е и оставите ме на миру — то је све што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, господару, не |
дити многе царске војске!...{S} Али што ја теби ово говорим.{S} Ти си женска глава, али ти ово |
оликим бојевима.</p> <p>— Слушај ти што ја теби кажем.{S} Ако ишта може спасти ову двојицу, то |
Псуј ме, господару, можда је и лудо што ја говорим, али мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја |
суђење или мучко убиство?...{S} И зашто ја то све кријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} Од свет |
ка’ тако рачунам у својој простоти; бар ја бих тако с њим радио.</p> <p>На овоме се пресекао ов |
/p> <p>— Прекоравао је мене, што се бар ја не нађох паметна да га зауставим од бегства, кад је |
лим.{S} У љутини свашта рекнем, али зар ја не умем расудити, како је њему јадном у туђем свету, |
зато, то нису били никакви разлози, јер ја не бих остао у земљи да се од Турака кријем, већ или |
овде; а сутра да се крене когод од вас ја бих му био први друг — говорио је он.</p> <p>Чолак А |
нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Јес ја нисам човек; мене срце не вуче за весељем, за радошћ |
ту вајде уздати се у њино обећање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заи |
у дајеш одговора и џевапа“.{S} Шта могу ја ту сад помоћи.{S} Ја с тим људима немам ништа, и мен |
у корену.{S} Јес, за издају непријатељу ја сам наређивао да се истреби цела издајникова породиц |
ао!{S} Нека јави само када ће, па да му ја своје рођене хатове пошљем насусрет.{S} Али ако дола |
као.{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ја поручујем, да се после начисто види до кога је криви |
ово устане на зулумћаре.{S} Нисам ли му ја одмах поручио где ће ископати бомбу са шест хиљада д |
нити друго, за бога, Ђорђе? — рекнем му ја.</p> <p>— Шта сам могао?{S} Могао сам и требао сам п |
p>— Ама, коју Ђорђе, брате? — рекнем му ја, жалећи га, јер чисто видим како се човек просто иск |
да Црног Ђорђа стигне само оно, што му ја желим.{S} У љутини свашта рекнем, али зар ја не умем |
ле таквих несрећа!{S} Сваку такву казну ја после тешко одболујем и по читаве месеце идем мрачан |
ми ништа одсечно, али по његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свршено.</ |
а моме Николи.{S} Где господар оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мора запети и рукама |
реће.{S} Док сам ја овде на овоме месту ја то нисам смео допустити.{S} Али на мене се сад диже |
де.</p> <p>— Бог с тобом брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и конаковати.</p> <p>— В |
ову исту!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је ов |
Коју другу до ову, ову исту!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим сам |
и одмах видите завере и презате, сад ћу ја подићи буну у Србији.{S} То је најбољи доказ како и |
ти рече само то толико:</p> <p>— Сад ћу ја наредити све што треба; очекни ти — па оде.</p> <p>А |
мислио да Србија треба да устаје, нећу ја тада друге подбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу први |
p> <p>— Врата ми одмах отварај, свршићу ја и сам шта треба!{S} Таке трице и нису за оваке посло |
да ви, болан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мојега ћепенка гледао, што им је по тужби Мил |
о да си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ја радио?{S} Спремио бих га лепо као ономад на ноћ ове |
и не повали ни длака на глави...</p> <p>Ја ово не говорим на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу |
?</p> <p>— Господар се насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја |
иности, и имаће мирну савест говорећи: „Ја нигда нисам умочио прсте своје у невину крв братску |
анићем, пред којим су расла два огромна јаблана.</p> <p>— Овде је дућан, а кућа је унутра у авл |
ављену сиротињу.{S} Памтиш ли?...{S} А, јабогме да памтиш онај страшни и крвави тренутак на Љуб |
ће за Београд, носећи кнезу Милошу лепу јабуку — главу Карађорђеву, на коју су из његова конака |
Милошу се видело да је љуто гњеван.{S} Јабучица му је играла, и то је код њега вазда био знак |
а иза силаја стрчале су му две сребрне јабучице од пиштоља и белокораст срмом извезен јатаган. |
тну зубима, махну главом и стиште руком јабучицу од пиштоља, као да је хтео рећи: „немој да од |
а се ни откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од људи ни од стоке.</p> <p>Наједаред, Милош чу |
о чисто срећан, видећи што тај сан није јава.{S} Присуство Врљино још је већма брисало те сумра |
селу обично влада глуха, мркла ноћ, без јава и светлости.{S} До тога доба људи поспе, ватре се |
p> <p>Вујица лежаше још непомичан и без јава, као што смо га оно у поноћи видели.</p> <p>Наум п |
се хтео уверити, је ли ово још сан или јава.{S} У грудима је осећао да га нешто истински боле, |
етак, 11. јули, а од Вујице ни трага ни јава.</p> <pb n="278" /> <p>Тога дана у петак, 11. јула |
ду, и који се у осталом већ истакао као јаван противник и непријатељ Карађорђев.{S} Предмет тих |
једно за другим изаслао три курира, да јаве аустријским властима о бегству Карађорђевом и да и |
би добро било да когод викне Анту, а да јаве и другим војводама о доласку његовом, ако се који |
ош и ојачао, јер су Грци покушали да се јаве као пријатељи румунскога народа, и од пређашњих го |
разговору Вујица је наваљивао да одмах јаве Милошу за његов — Ђорђев — долазак, али Ђорђе је т |
</p> <p>— Е, ето дођох!...{S} Хајд баш, јави им!{S} А они су, ваљда, овде у кући?{S} Јамачно ст |
да по потреби може убити Карађорђа.{S} Јави ли се доцније потреба за то убиство, Милош ће се п |
х.</p> <p>— Господару, овде је Драгић — јави он.</p> <p>— Који Драгић? — чисто се прену књаз.</ |
д се ето крије и није хтео одмах сам да јави за свој долазак.{S} Тада, у љутини и страху за сво |
етно му било и добро нам дошао!{S} Нека јави само када ће, па да му ја своје рођене хатове пошљ |
о у сну обилно текле, и ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</p> <p>Милош скочи и протр |
чисто стресе и језа га прође и овако на јави.{S} Он се прекрсти, прекрсти се три пута и полако |
ивали као његови агенти, њему се најзад јави <pb n="181" /> мисао: како би било, да сам домами |
е у Србију, а честити везир ништа ми не јави, како да се владам за тај случај — питао је Милош. |
би одмах могли потећи у потеру, ако се јави потреба зато.{S} Тако размештене, кабадахије су оч |
рополит у соби и да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе — пробуди.</p> <p>— Немој му јав |
чини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам јави и позове га, да се споразуму и договоре шта може, |
да руски двор треба само на време да му јави, кад што буде смерао против Турака, а он је ту, и |
и Милош и друге није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с друге које стране — наваљивао је |
носа, мало по мало дошло до тога, те се јавила мисао о избору Карађорђа за општега вођу, за вој |
да смо те напали кришом, и да ти нисмо јавили за времена док се ствар још могла поправити.“</p |
да је ма што решено, коме би се то пре јавило но честитом везиру.</p> <p>Марашлија се саглашав |
познадох.{S} У два маха хтедох да му се јавим, па се опет тргох.{S} Бејаше ми некако зазорно, к |
амо пратио господар Вујица да ти све то јавим.</p> <p>— Па шта вели господар Вујица? — пресече |
ласе носи Вујица од Милоша; да ли му је јавио за његов долазак и шта ли је Милош одговорио.</p> |
а ли хоће?{S} Герман ми је много ствари јавио, али за тај главни пункт, опет нема ништа јасно.{ |
морао бежати.{S} У том очајном времену јавио се Милош.{S} На српску снагу он није могао рачуна |
рече само:</p> <p>— Пази децу, ја ћу се јавити.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још је б |
он — Ђорђе — пробуди.</p> <p>— Немој му јавити ништа — рече Карађорђе.{S} Мене боли глава и иза |
аљало предузети, па после може и Милошу јавити.</p> <p>Тако је мислио Карађорђе.{S} Вујица опет |
х писама кнез Милош вели овако:</p> <p>„Јавити вам се не пропушча за овдашња обстојитељства да |
је што међу царевима углављено и за то, јавиће се и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја да чиним |
ић напред а Крага за њим.</p> <p>Кад се јавише, Карађорђе устаде да се с њима поздрави.{S} Пруж |
ко праскао, а Паштрмац га блажио, момци јавише да су Драгићу, по кнежевој заповести, ударили бу |
е првог пораза Наполеоновога, Милошу се јавкала та мисао.{S} Доцније, она је све више расла.{S} |
...</p> <p>Али, у том опасном тренутку, јавља се он, Мелентије, скромни калуђер!...</p> <p>Он д |
глава мање или више, већ Милош се сада јавља као представник и носилац једне мисли народне, уб |
р сасвим друкчије.{S} Све то што се сад јавља о некој промени код Милоша, све су то његове смиц |
уседним државама, па то Милош брже боље јавља у Стамбол.{S} Милош троши големе суме да докучи ш |
сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за то не јавља?</p> <p>— Ништа!{S} Питао сам га, поручивао му, и |
Влашку и Русију, па то казује везиру и јавља на Порту, да виде Турци како им је он веран и поу |
у се, и да ли се бар код когагод од њих јавља мисао да би ово сад био згодан тренутак да балкан |
ешто, што ће ме омести“.{S} Али се онда јављала друга мисао: „Али шта ће онда бити од мене?{S} |
угова кнеза Симе и капетана Драгића.{S} Јављамо ти ово да не рекнеш да је било силе, да смо те |
е, ако по несрећи њине одлете.{S} То ти јављамо и то ти се заклињемо нас петоро пријатеља и дру |
главу.{S} С тога ће боље бити да с тим јављањем причека, док он (Карађорђе) развиди мало како |
даље, кад се против кнеза Милоша почела јављати снажна опозиција, између осталога, почињу га ок |
воме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не бих саветовао.{S} Ти добро |
ућерке!...{S} Нигде ширине и жива бујна јавна живота — свуда сниски кућерци, тесне криве улице, |
турска варош, ни једне улице, ни једне јавне грађевине, ни једног дома, ничега што би потсећал |
<pb n="139" /> који се јако изтакне, а јавно му се не сме ништа, или за друге сличне послове.{ |
сти јавно.{S} Милош никако није хтео да јавно, пред народом, на њега падне крв Карађорђева и да |
истакао као вођа народни и који је сад јавно носио титулу и потписивао се: „Врховни Сербие Кња |
вет је, истина, преплашен и нико не сме јавно да се заузима за окривљене кнезове, али ноћу, из |
е тајно, али он ће казати своје мишљење јавно и отворено.{S} Он не познаје бољега, он гласа за |
се у по један глас који виче и који те јавно оптужује; свака капља ова претвориће се у по једа |
ју.{S} Они ће проклињати убилца; они ће јавно показивати прстом на њега — Милоша — а ко зна, да |
Карађорђа по његовој заповести.{S} Али јавно пред народом он то никад није признавао.</p> <p>У |
што се на Карађорђа није смело напасти јавно.{S} Милош никако није хтео да јавно, пред народом |
енуо је и то, да он свој рад ставља под јавну контролу свију бораца и учасника и проглашује да |
је хоће ли проговорити земља, хоће ли с јавнути небеса, хоће ли бар бура ова бити толико милоср |
реко дана претрпео.</p> <p>Печени млади јаганци, добра шумадијска шљивовица и добро вино били с |
и већ се пекло уз лепу жеравицу.{S} Те јагањце бејаше заклао Драгић за душу изгинулима.</p> <p |
вина детета, што их грозни Штитарац као јагањце покла, да не причају ништа о крвавом убиству вл |
изговора да јурну у народ као вуци међу јагањце.{S} С друге стране опет следи ме зебња да народ |
јуначким и достојним вођом као покорни јагањци за чобанином својим, и рођеним ће главама закла |
е крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву малу преграду у десном бисагу, п |
атре, а према њима Вујица је драо једно јагње.{S} Друго је још раније било спремљено и већ се п |
лик ручак.{S} На ражњу вртела су се два јагњета, а крај огњишта, на прпору, стојала је велика т |
уче и две плећке, једну прасећу а другу јагњећу, па све то поређа по широкој дасци, која им је |
Карађорђе и високо подиже своју велику јагњећу шубару.</p> <p>Тако је Карађорђе последњи пут в |
"158" /> <p>Карађорђе подиже своју црну јагњећу шубару, прекрсти се и рече узбуђено:</p> <p>— Ж |
о си, болан чоче, тако карли?{S} Бојсе, јад ти неки пао на срце? — рече му онај крупни проседи |
му онај крупни проседи Турчин.</p> <p>— Јад!{S} А да, што ме друго може и сретати у ови наш црн |
дгод они прођу за њима остаје кукњава и јад.{S} Колико су људи испребијали само за ово неколико |
p> <p>Петар слеже раменима.</p> <p>— О, јада мојих!{S} Ја не знам шта да чиним овде. <pb n="23" |
е бог умудрио, господару.{S} Ја се тога јада не бих сетио да живим сто година...</p> <p>— Сад, |
>— Па опет би ми могао направити триста јада.{S} Он ће доћи тајно; бануће изненада; може собом |
би села, покупио робље и учинио триста јада, особито како су Турци сад кивни и срдити на све н |
све ће њему поврвети, и то се после без јада не може зауставити.{S} С тога треба хитати и без о |
људи.{S} Све ово што се с толико муке и јада накрпљало за ове две последње године, било би слиш |
склони и ћути, још он, он нешто виче и јада се.{S} Да видите само какво ми је писмо писао.</p> |
еду срдити, кивни, грдно заморени, пуни јада и нека неисказана <pb n="37" /> бола.{S} На њима ј |
рзуси, кукали са Скопљака, е већ грђих јада од његовијех не море бити!</p> <p>Средовечан човек |
туђој земљи, као да је мени мало мојих јада, но још ви отуд похитали да ми ране позлеђујете, и |
ко зли, како сте се ви, динсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је трипут г |
и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то, јадан!...{S} Шта то може бити? — рече Милош радознало.< |
<p>— Ене дер!{S} А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо каквом цепаницом? |
има падне на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, обијајући целе зиме праго |
ше на Ђорђа и преломише га.{S} Брани се јадан, брани, па најпосле попусти.{S} Сећам се оне црне |
p> <p>— Па ето живи смо, господару; али јадан је ово живот.{S} Сад смо постали бурмуџије; гради |
ли је та песма била више налик на болно јадање крвавог и несрећног срца.{S} Ова је песма била с |
и то га је сазнање љуто тиштало.{S} Али јадању није сад било места, и он је стегао срце и трпео |
сију господару Ђорђу, испричај му какве јаде ми овде трпимо и хајте заједно с њим амо у Србију. |
. — А ја сам се прибојавао.{S} Какви ми јади нису долазили на ум.{S} Свачега сам се бојао.{S} А |
ађорђе уздахну дубоко. — И код вас исти јади.{S} Ја сам мислио само мене море те црне мисли!... |
воте.</p> <p>Док је Драгић овако гласно јадиковао, кнез Сима бејаше стискао главу међу шаке и т |
васељена глуха и нема, она се не одзива јадима његовим.</p> <p>Тада, обремењен сазнањем страхов |
х нико не види, њих нико не чује, њиним јадима нико не зна лека, и да Милош није био паметан да |
ача његов слабачки пораст — јес, мајка, јадна мајка, она једина зна како је скупоцен живот чове |
рођем оним стазама и богазама куда сам, јадна, некад пролазила!{S} О слатка земљо српска — рече |
о, дуго, ох како ја дуго живим!.{S} Ова јадна душа — ваљда за какве тешке грехе моје — спекла с |
Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се ова јадна сиротиња мало смирила и прогледала очима, а ви хо |
од свега тога да нема ништа; и опет да јадна Србија буде само робиња турска; и опет да српско |
бише га у руку.</p> <p>— Јесте ли живи, јадни! — упита их Ђорђе гласом пуним саучешћа.</p> <p>— |
црне ноћи у манастиру Фенеку.{S} Јадни, јадни мој Ђорђе.{S} Бојала сам се да човек из памети не |
се оне црне ноћи у манастиру Фенеку.{S} Јадни, јадни мој Ђорђе.{S} Бојала сам се да човек из па |
овољно дошао у шаке крвавоме Милошу.{S} Јадни Турци, ви сами стрепите од смрти, па мислите и Др |
рђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој се јадни Ђока пљесну по челу и скочи као опарен, па удари |
нтиници — јамачно знаш, ћеро, да је мој јадни Ђорђе баш некако пред ту несрећу, кад ће настати |
не који нису ни за шта криви, и који су јадни учинили све што им је било у снази — да спасу зем |
к у Париз, ослободише цео свет, само се јадних Срба нико не сети.{S} Узалуд прота Ненадовић и д |
ају га, да је везир тражио те главе.{S} Јадно је то оправдање!{S} Турски везир вазда ће тражити |
упи дизгине и џарне га мамузама тако да јадно живинче у помами јури као муња низ голо поље.{S} |
лико могу.{S} То је помоћ Србији и оном јадном народу.{S} Зато се љутим на тебе, господару, што |
и зар ја не умем расудити, како је њему јадном у туђем свету, и како је горак хлебац, који се и |
и желео: — било би ми мило да видим ону јадну земљу да се једном смири, да преболе дубоке ране, |
променило се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово је само сенк |
и још добро памтиш, у каквом је стању и јаду остао народ, кад Црни стругну у Немачку и остави о |
сто ка’ и сваком крмку.</p> <p>— Јазук, јазук — чу се с многих страна.{S} Ово су Турци изговара |
узвикну пун негодовања:</p> <p>— Јазук, јазук за Србију!{S} Стид и грехота шта се од ње данас р |
и им је сам добровољно дошао у руке.{S} Јазук, вајни војводо!... — викао је Драгић, и хтеде и д |
b n="26" /> а нека се и Богу помоли.{S} Јазук је да крштено створење умире као мрцина!</p> <p>Г |
а не од обести.</p> <pb n="182" /> <p>— Јазук!{S} Девет година био је он господар народа!{S} Ка |
убио, исто ка’ и сваком крмку.</p> <p>— Јазук, јазук — чу се с многих страна.{S} Ово су Турци и |
јпосле узвикну пун негодовања:</p> <p>— Јазук, јазук за Србију!{S} Стид и грехота шта се од ње |
ите, онда је то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја теб |
толики народ на расположењу, па би било јазук и грехота, да се ти још њега прибојаваш.</p> <p>М |
ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не да ви, болан, главе дићи.{S} Шта сам их ја |
ј у ове две подунавске земље довољно је јак, да их може кренути на борбу.{S} Престо букурешки б |
е губе у даљини.{S} У исти мах осети се јак дах буре, од чега затрепери сваки листак на гороста |
ледао је као да ударац није био особито јак, бар није изгледало да је џелат много запињао.{S} О |
ско шилте, седео је човек средња раста, јака састава и окрушасте снаге.{S} Могло му је бити, по |
<p>Милош се намршти.</p> <p>— Тешко!{S} Јакако, да је тешко!{S} А он, чиниш 'волико, био седети |
човек врло умешан у опхођењу с људима, јако обазрив у сваком послу, а уз то необично храбар и |
ано белом кожицом и чврсто запушено.{S} Јако је мирисало и Лисовић га, и нехотице, пренесе носу |
чудно понашање овога непознатог човека јако је зачудило кнеза Максима, и он се бејаше живо заи |
г сламе.</p> <p>— Десет година ратовања јако је уздигло војнички дух народни — продужавао је Ка |
ене интересе, живо и успешно, што му је јако дизало углед у овој великој и моћној дружини.</p> |
прагу.</p> <p>— Ноћас мора да је Турке јако сврбео врат, јер кад се састао војвода с вождом св |
.</p> <p>Чувши таке гласе, Марашлија се јако сневесели.{S} Дуго је ходао тамо амо по соби и ћут |
урска зулумћара, <pb n="139" /> који се јако изтакне, а јавно му се не сме ништа, или за друге |
о ни у каквим односима.</p> <p>Милош се јако двоумио, да ли у опште да улази у ову преписку.{S} |
p> <p>Но последњих дана почео је бивати јако нестрпељив.{S} Тешко га је мучило што се Вујица то |
о говору и држању, Марко мора да је био јако срдит.</p> <p>Кад Петар спомену како не може узети |
арношћу (јасно се познавало да га је то јако обрадовало).{S} Пошто ју је прво загледао споља, о |
дно, на Вујици се познавало да је нешто јако збуњен и сметен; ни овај човек, који је био пре 5— |
{S} Сам народ још од зимус био је нешто јако узаврео.{S} Били су се појавили неки агенти, који |
а.</p> <p>После пола ноћи, гости се већ јако проредише и наскоро остадоше само домаћин, Ђорђе, |
е, а грозничава унутрашња ватра беше му јако раширила обе зенице.{S} Цело лице било је тако омр |
нати у лицу.{S} Само му је један од њих јако падао у очи својим огромним растом и својим чудним |
оји од Милоша проси милост — говорио је Јаков.</p> <p>Карађорђе је махом ћутао.{S} Изустио би п |
p> <p>Ово гледиште нарочито је заступао Јаков Ненадовић, који се такође ту нашао на вечери.</p> |
пре 3—4 године, још онда, кад га је оно Јаков на Забрежју наговарао да и он с осталим старешина |
рђе се чисто разведри.</p> <p>— Е хвала јаком богу, кад сте под господар Вујицом, онда се ништа |
нао је толико да су синоћ у сумрак, под јаком стражом, Милошеви момци дотерали два човека окова |
ли је, одмах сутра дан рано у јутру под јаком стражом одаслан у Београд везиру, коме је, дан пр |
жати код себе.{S} Ђорђе се жалио да има јаку главобољу и мучно да ће тренути целе ноћи.</p> <p> |
по соби расипала жуту, прљаву али доста јаку светлост.</p> <p>Било је тек два сата ноћи, кад Ми |
у народ на тефтиш т. ј. поведе са собом јаку војничку пратњу, па затвором, бојем и глобама наго |
ару, Милош главу, већ везир тражи твоју јал’ његову.</p> <p>— Па Милошу јевтинија моја и њу хоћ |
ш мора да пољуби па да учини, уисало му јал’ не уисало!</p> <p>— Па што онда кривите Милоша за |
рчка имала војсковођу као што је Ђорђе, јамачно би и они устали на оружје“. — рекао је Ипсилант |
ела само упита мужа да ли би хтео лећи, јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну главом и процеди |
лужим и по чијој заповести ја радим!{S} Јамачно по својој глави, или ме амо послао мој деда из |
егдану одсецао по две три узастопце.{S} Јамачно би и у окршају тражио да ти непријатељ прво пру |
се од тога доба није више ни враћао.{S} Јамачно је отишао да конакује код Чолак-Анте или код ко |
; али не верујем да је куда излазио.{S} Јамачно је још код његовог преосвештенства.</p> <p>— Ми |
дар Ђорђе је тамо остао и на конаку.{S} Јамачно је и сада тамо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћ |
„вожд“?{S} Је ли се одморио од пута?{S} Јамачно је већ устао?...{S} Истина ја сам мало сувише п |
ку...{S} Што ли га сад овако измени?{S} Јамачно се ђидија побојао, испапући ћу се ја како год о |
им!{S} А они су, ваљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се од скора овде доселили? — рече Карађорђе |
и свак би се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од кога ли бежи?{S} Да није учинио как |
е долази...</p> <p>Драгић га пресече: — јамачно од твога зора и јунаштва —</p> <p>— Не од мога |
окрете се Карађорђевица Чолакантиници — јамачно знаш, ћеро, да је мој јадни Ђорђе баш некако пр |
сти био пропао и изгубио се...</p> <p>— Јамачно знаш, ћеро — окрете се Карађорђевица Чолакантин |
дође згодно време па и Руси скоче, онда јамачно не може ни Милош сам мировати, него питање је, |
се састао војвода с вождом својим, онда јамачно целе ноћи није ни о чему другом говорено <pb n= |
ју? — рече кнез нестрпљиво.</p> <p>— Па јамачно си и сам слушао, господару!...{S} Ова оволика у |
Ако је кнез Милош тако учинио, онда је јамачно тако и требало да буде.{S} Зна он боље од мене |
ар Милоша и прате му сваки корак, па се јамачно бојао да мене гдегод не ухвате и да ми писмо не |
рених лептирова и ројева пчела, које се јамачно гнезде ту у дупљама моћнога храста.</p> <p>Он, |
p> <p>„Светина, гомила, гунгула — то се јамачно нас ради скупља; самртни час примакао се; још м |
дужа ћутања опет додаде: — А и Турци ће јамачно много зацењивати — ко зна шта би они тражили.{S |
зарекао да му се освети кад тад, па би јамачно то и учинио, да Карађорђев одлазак из Србије ни |
А да је било каква видовита ока, оно би јамачно могло прозрети и то, како је тајанствена рука с |
вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда је он јамачно избегао.{S} Ах, како да се ја тога раније не се |
остану слободне према Карађорђу.{S} Он јамчи за ред и мир у народу, а с Карађорђем што учини д |
рбе, да их Турчин на мукама умори, баба Јана је осећала с тога тешки терет на души, тврдо увере |
много и много памтила.</p> <p>Сама баба Јана, често је узвикивала: — „Дуго, дуго, ох како ја ду |
и!“.</p> <pb n="66" /> <p>И доиста баба Јана одавно живи и много, много памти!{S} Она је као кр |
оро полу мртву.</p> <p>Код куће је баба Јана дуго лежала онесвешћена.</p> <p>Док је била у зано |
кон 50 пуних година.</p> <p>Док је баба Јана тако у заносу, са затвореним очима, читала у књизи |
ничара.</p> <p>Одавно, одавно живи баба Јана!{S} Много су и много виделе оне њене мале, суре оч |
овица...{S} Да, дуго и одавно живи баба Јана.{S} Страшно је рећи: ова нејака старица носила је |
ло док је добила ту почасну титулу баба Јана, она је много и много памтила.</p> <p>Сама баба Ја |
сред улице пала као свећа.</p> <p>Баба Јана, била је позната у целом Београду, знали су је и у |
на душу прве људе у народу.</p> <p>Баба Јана пажљиво је слушала све ове разговоре и ценила их н |
, како је сви знају под именом <hi>баба Јане</hi>.{S} А колико је тек година прошло док је доби |
о, стопу по стопу.{S} И ако су два реда јаничара опасивала осуђенике, светина се опет зато утис |
и достојанствено.{S} Пратила их је чета јаничара и 5—6 чиновника везирових, којима беше поверен |
ју против султана, већ против бунтовних јаничара.</p> <p>У даљем разговору Вујица је наваљивао |
ама.{S} Твоји момци гори су од најгорих јаничара.{S} Кудгод они прођу за њима остаје кукњава и |
е једног дана то бити страшни уништилац јаничара.</p> <p>Одавно, одавно живи баба Јана!{S} Мног |
.{S} Мало после она донесе повећи кожни јанџик, из кога Милош извади прилично изгужвано повеће |
у гомили наста метеж и колебање; четири јањичара појавише се на губилишту, водећи под руку кнез |
на тужно место крвава губилишта.</p> <p>Јањичари брзо разгураше гомилу и отворише пут осуђеници |
знак руком да се посао отпочне.</p> <p>Јањичари предадоше заробљенике џелатским помоћницима и |
ећниче.{S} Ти побио бегове Атлачиће?{S} Јао, живи те Бог посекао, ко ће сад џевапа дати Царигра |
ћу те ја све на режњеве исећи.</p> <p>— Јао, Свети Аранђеле, зар си нам на данашњи благ дан ово |
и; све с пушкама, с ножевима, па црвена јапунџета, <pb n="145" /> а коњи привезани за плот.{S} |
ат и да се укошкају у страховити ропски јарам турски!...</p> <p>Зар опет да умукну песме слобод |
рњој тишини, после дуготрајње загушљиве јаре.{S} Голема река, широко тихо Дунаво, ћутећки је ва |
</p> <p>— Збогом моје мило, моје драго, јарко сунашце, ми се никад више нећемо видети.{S} Овај |
љу.{S} Међутим књаз Милош је у највећој јарости викао.</p> <p>— Вуците ми испред очију тога пса |
е наједаред зацрвени као паприка, и пун јарости шкргутну кивно зубима, он викну својим помагачи |
stone unit="subSection" /> <p>У дубокој јарузи, коју је са свију страна опкољавала густа шума, |
мо ли да сам дође.{S} Одерали би га као јарца, жива би га на колац набили, чим би им пао шака.{ |
био Цукић, ако га не бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помогле ни његове кабадахије, ни с |
вас би Милошенда за то живе одерао као јарчеве. „Слободно је бар молити“, али за кога Милош ре |
ља се и опет продужи.{S} Глас му је био јасан, једар, али пун неке туге.</p> <p>— Највећа клетв |
орио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p> <p>Оделом овај човек је потсећао |
сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а духовник и кнез о |
патос штогод може.{S} Из торбе се зачу јасан, али издробљен звук, као оно што звече паре, потв |
они сви одјашу у мезулани с леве стране Јасенице, па ту, у један собичак, притворе Анту, а они |
ме на страну, изађу испред коњушнице до Јасенице, и ту му Вујица каже да је дошао Карађорђе.</p |
боравио дане, склоњен у сеновите лугове јасеничке, који су му били тако познати и тако мили.{S} |
овом отвореном, ведром лицу појавише се јасни знаци бола и тешке жалости.</p> <p>— Шта, жао ти |
И Јела се сад сећала свега тога, живо, јасно, неодољиво.{S} На трепавицама јој застадоше сузе. |
о облак брзо мине, и опет је све ведро, јасно, преливено сунчаним зрацима и благом животворном |
све одговорила, он је запиткивао даље — јасно се видело да му то ништа не треба и да све то рас |
небесне висине и види како одозго сија јасно топло сунце.{S} Али од времена на време небом про |
повратку у Србију.{S} Из његова говора јасно се видело шта га тишти.{S} Док се с једне стране |
ли за тај главни пункт, опет нема ништа јасно.{S} То толико, што сад знам, да Рус сам не мисли |
Милош се трже из горњих мисли.{S} Он је јасно увиђао ову разлику између Марашлина прва говора и |
а поступно изумре, кос опет пусти своје јасно звиждање, из кога се лако дало познати, како се т |
ђорђе, тако, да је кроз разређене талпе јасно видео један део Карађорђевог тела и то појас и гр |
мора убити.{S} Он није могао да прибере јасно у памети ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то б |
ма себи, прекрсти се и пољуби га и рече јасно: „заклињем се“.</p> <p>Милош се и сам прекрсти, м |
</p> <p>Рекав то, Гитарић устаде и рече јасно:</p> <p>— Збогом, побратиме.</p> <p>— Зар већ одл |
илоша, загледа му се добро у очи и рече јасно, али потресено.</p> <p>— Ако је Карађорђе дошао а |
поп за дуго није могао да се разбере и јасно да схвати шта се ту све десило.{S} Видео је само |
ему се изражавао и <pb n="56" /> брзо и јасно.{S} Разговетно се могло познати како облак за обл |
тога, и у дну његове душе одавно стоји јасно и несумњиво записано, да Карађорђе мора погинути. |
ртва тишина, те се свачији разговор чуо јасно и разговетно.</p> <pb n="53" /> <p>Турци прво поч |
nit="subSection" /> <p>Оџаклија је опет јасно осветљена, две велике цепанице луча букте крај оџ |
вати, ако амо дође.</p> <p>Милош је већ јасно видео куда Марашлија нишани.{S} Сад је требало Ми |
арио длан о длан, урлик олујине одјекну јасно ту у непосредној близини и неустрашиви Карађорђе |
Тргујемо лисичијим кожама — рече старац јасно, и наже се да боље загледа двојицу незнаних путни |
већ прошло преко три године, он се још јасно сећао свију оних утисака.</p> <milestone unit="su |
ђе прими сабљу с големом благодарношћу (јасно се познавало да га је то јако обрадовало).{S} Пош |
уре очи, што сад онако упорно гледају у јасну жеравицу на огњишту.</p> <p>— Је л’ти лакше, нано |
ос, те поче веома звучно изводити своју јасну песму, а глас му се вио као танка жица прекаљена |
твен калуђер, коме кнегиња одмах понуди јастук да седне.{S} Духовник се спусти и узе се вајкати |
{S} Одозго је била набацана читава хрпа јастука, великих и малих.{S} То је била кнез Милошева п |
гловима креветски наслони и округла, од јастука удешена седишта, где се лепо даје седети с прек |
постељи, заваљена на високо узглавље од јастука, стара кукуљава старица око које, с десна и с л |
на креветац у углу, и затурив главу на јастуке, упре у таванске шашовце свој замућени и укочен |
есело, те се од њих вода зацрни.</p> <p>Јата птица, што су преко дан дремале по густим зеленим |
еме посматрао.{S} Затим приклече, исука јатаган и одруби главу Карађорђу, па је онда дочепа за |
а десном руком маши се за свој белокори јатаган.</p> <p>Видећи зло очима, Драгић се уклони с де |
е од пиштоља и белокораст срмом извезен јатаган.{S} Стајао је баш на оном месту, где је лежао К |
ка, а овај, већ је држао у пола извучен јатаган, и мало је требало, па да ту одмах легне крв.</ |
д гуњем, а Марко је држао једну руку на јатагану а другу на пиштољу.</p> <p>Слаба и немирна све |
рокажу хајдуке и бунтовнике, као и њине јатаке и присталице, да помажу Турцима да их похватају. |
с десна одјекну звучна и складна песма; јато врана пролете над колибом, шуштећи својим гаравим |
села српскога допирао страшан мученички јаук, који срце пара, људи су се с побожношћу крстили и |
ретник је тужно јаукао, али његов болни јаук није нико чуо.{S} Ни једне душе није било да чује |
му за тренутак замукло клопарање кола и јаукање стоке, кроз вечерњи сутон чуло се велико брујањ |
акојаких препона.{S} Несретник је тужно јаукао, али његов болни јаук није нико чуо.{S} Ни једне |
еса су затворена.{S} Она не чују његове јауке, она не примају његово кајање.{S} Ни смрт неће да |
едини јачи звуци, налик на испреплетане јауке који се губе у даљини.{S} У исти мах осети се јак |
човечије тело, све умрљано крвљу.{S} Он јаукну и штуче из колибе.</p> <p>Но у тај мах колиби до |
крстили и престрављено шапутали:{S} То јауче несретни Никола.</p> <p>А кроз тиху поноћ плачно |
м коњима и под богатим сјајним оружјем, јахало је напред да просецају пут, кроз сабијене редове |
и.{S} Чудно је било ово његово последње јахање.</p> <p>Јахао је окован.</p> <p>На ногама је има |
на броју десетак душа.{S} У средини је јахао невољни певач, а око њега склопили се мргодни, зл |
ао за Паланку.</p> <p>Брижан и замишљен јахао је те ноћи Вујица за Паланку, пошто се растао с К |
било ово његово последње јахање.</p> <p>Јахао је окован.</p> <p>На ногама је имао тешке букагиј |
{S} После наједаред коњ се зауставља, а јахач тада раскопча груди, обнажује пред олујом срце св |
ја са свију страна и опет се склопи око јахача пресецајући им пут.</p> <p>Тако се спровод лаган |
чија је снага и господарство тек почело јачати и снажити се.</p> <p>Као деца природе, Турци су |
одсјајивала према пламену, кадгод ватра јаче букне.{S} По читаве минуте гледао би овај човек у |
разбијала са сигурношћу три четири пута јаче војске султанове, најбоље војске што их има под су |
> <p>А они страшни и ужасни гласови све јаче и јаче одјекују и ломе се око њега, називајући га |
они страшни и ужасни гласови све јаче и јаче одјекују и ломе се око њега, називајући га крвавим |
кога су се на махове издвајали поједини јачи звуци, налик на испреплетане јауке који се губе у |
зирове.</p> <p>— Не бојим се ја Ђорђеве јачине, већ се бојим његовога гласа.{S} Да је то обичан |
ласова дочекаше осуђенике узвицима „Чок јаша!“ (живели).</p> <pb n="81" /> <p>Да ли су то били |
јте“ — неће после ни једно ланути да га јашем.</p> <p>— Несретник, несретник!{S} Он разуме чак |
..{S} Бојиш се за своју главу, мила ти! је ли?...{S} А зар оним људима што си их ти побио, зар |
ка да посведочиш каква си слуга царска, је си ли прави син његов и може ли се султан у тебе поу |
ивати:{S} Ко је ту напољу пред вратима, је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога од војво |
pb n="210" /> <p>Нема!{S} Је ли могуће, је ли истина да Србије нема више!{S} Зар једна страшна, |
неколико пута, као да се хтео уверити, је ли ово још сан или јава.{S} У грудима је осећао да г |
ита стражара рапавим, набуситим гласом, је су ли они момци господареви, и је ли Петар с њима?</ |
азио!{S} Хеј, по Богу, капетан Драгићу, је си ли ти при себи, кад тако говориш!{S} Па болан кап |
> <head>ШТА ГОВОРИ БЕОГРАД</head> <p>8. је март 1817. године.{S} Велика кава на Зереку, великог |
ови.{S} Први закупац био <pb n="150" /> је чувени цариградски Фанариота Маврокордати, а после, |
љика и проштаца.{S} И то <pb n="280" /> је ето било то кобно трло Драгићево, коме је судбина би |
с одобравањем.{S} Одмах <pb n="173" /> је предузето гласање и убрзо је свршено.{S} Кад су глас |
е да га видите — брбљало <pb n="234" /> је девојче подигравајући од радости.{S} Али видећи да љ |
му главу појео!{S} Како <pb n="187" /> је радио онако ће и проћи.{S} Но тек онако се нешто пре |
е на Кара-Ђорђија, ама он <pb n="59" /> је за нас био мања невоља од Милоша.{S} Код њега није б |
осподару!</p> <p>— Који црни Марко?!{S} Је ли Марко Штитарац?</p> <p>— Он, господару.</p> <p>Цу |
продера:</p> <pb n="210" /> <p>Нема!{S} Је ли могуће, је ли истина да Србије нема више!{S} Зар |
и то тајно, кришом од целога света!{S} Је ли то онда суђење или мучко убиство?...{S} И зашто ј |
палица с којом ћемо у свијет поћ....{S} Је ли тако Турци или није?</p> <pb n="58" /> <p>Са свиј |
то пође уз њега, нека чини што може.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па тако је — рече Мелентије слежућ |
аметније, од добра нико неће бежати.{S} Је’л тако?</p> <p>Духовник опет одобри, и на томе се, у |
друге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, кума Милоше? — Ти то најбоље знаш.{ |
бијао дрхтавицу и с ужасом је питао:{S} Је ли истина да је све прошло?{S} Је ли истина да је св |
лагородије!</p> <p>— Како је „вожд“?{S} Је ли се одморио од пута?{S} Јамачно је већ устао?...{S |
буљаче.</p> <p>— Како прође од паса?{S} Је си ли будио кога од момака?</p> <p>— Никога.{S} Али |
уховник га пресече: — Ама који Црни?{S} Је ли господар Ђорђе? — запита он зачуђено и чисто прен |
о:{S} Је ли истина да је све прошло?{S} Је ли истина да је све пропало?</p> <p>Тако је било и т |
Карађорђе назва: добро вече! и упита: — је ли ти, душо, бабо код куће?</p> <p>Тек сад познаде г |
ем предусрете на вратима и с питањем: — Је ли дома његова светлост? — наже уза степенице, преск |
да спава.{S} Уморан је с пута.</p> <p>— Је ли окован и везан?</p> <p>— Окован јесте, а везан ни |
ао у земљу.{S} Сад подиже очи.</p> <p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упи |
да се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита он скидајући ћерћиво.</p> <p> |
>— Зови га — викну тада Цукић.</p> <p>— Је ли море, Марко, шта сам ја Милошу на путу, те хоће о |
у у јасну жеравицу на огњишту.</p> <p>— Је л’ти лакше, нано? — понови жена с десна, бришући ста |
, Анто?</p> <p>— Јес, господару, „вожд“ је ту, и мене је амо пратио господар Вујица да ти све т |
ева води преко румунске границе. „Вожд“ је утекао, и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, |
о пута крочи доле горе по кући — Сам! а је ли оружан? — упита кнез даље.</p> <p>— Оружан је, го |
тају са њинога тешка греха.</p> <p>Баба је застајкивала на махова и тада би подуже немо ћутала. |
ешку бољку, спопала га терлема, и једва је кукавац жив остао.{S} Бејаше му опала сва коса, био |
>Слаба и немирна светлост од лучи једва је разгонила густи мрак у оџаклији, где се огањ на ками |
ак.</p> <p>— Ама истина, Драгићу, каква је теби голема невоља да жив ускачеш вуку у чељусти?{S} |
и, знак је, да му је тако суђено; таква је била воља божија...{S} Ако штедим ја њега, неће штед |
јадање крвавог и несрећног срца.{S} Ова је песма била српска, а српска је била и пратња која је |
иј, господару, ти ништа не пијеш, а ова је ракија тако добра, болан њоме да се лечи — рече Вуји |
земљу.</p> <p>Овако у овом положају ова је глава изгледала страшна.{S} Очи разрогачене, светле, |
им је милостиви цар поклонио.{S} Његова је пресветла воља да ни последњем просијаку, који се на |
да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва је прилика да нећемо — тако ми се нешто слути!{S} Али к |
ји под водом а тек ретко по некад, сува је још с рана пролећа.{S} Сејати у таквој њиви, значи и |
да се не љути и да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} Најзад, кнез је говорио срдито, али спуш |
мо ће се овде на крају потписати, да га је прочитао и да знаде шта му се у писму наређује.</p> |
отац Мелентије не могаде сакрити, да га је такав говор о бившем господару српском дубоко ожалос |
арађорђе се бејаше прерушио тако, да га је тешко било познати.</p> <p>Своју прогрушену косу Кар |
, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, но кажу, бол |
исмо давао из руку а изговарао се да га је негде изгубио.{S} То га је довело у опреку с кнезом |
стоји разбацано и нагомилано, као да га је нека свемоћна рука у нереду просипала лево и десно, |
неке тешке казне божије па ма ко да га је учинио.</p> <p>Покојнике су саранили. — Одоздо је по |
благодарношћу (јасно се познавало да га је то јако обрадовало).{S} Пошто ју је прво загледао сп |
ништа више, али се по њему видело да га је ово вајкање Павлово дирнуло, и да је још врло једак. |
простити!...</p> <pb n="88" /> <p>Да га је гуја упечила не би се Драгић жустрије окренуо.{S} Ра |
је био већ код везира.{S} Марашлија га је дочекао љубазно и расположено.{S} Понудио га је да с |
главу само једна једина мисао, која га је пратила и дан и ноћ, коју је дању на стотине начина |
ше метуо велику храстову даску, која га је заклањала са стране.</p> <p>Лево од њега, с друге ст |
„Вила гњездо тица ластавица.{S} Вила га је девет годин дана.{S} А десете поче да развија!...“</ |
о сванућа.</p> <p>Неколико пута жена га је подсећала да легне, да се и сам мало одмори, али он |
p>Кнез је говорио срдито.{S} Кнегиња га је слушала пажљиво.{S} Кад он за тренутак застаде, она |
бејаше чуо за долазак Карађорђев, па га је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас на вече |
езира београдског и од тога доба, та га је мисао пратила и дању и ноћу као рођена сенка његова. |
аглув, а и језиком је запињао.{S} Та га је несретна болештина сасвим убила.{S} Тек кад смо преш |
авили из неке почасти, а у истини та га је стража чувала као заточеника.</p> <p>Кад ја уђох, а |
у и после њина прва састанка, Вујица га је ту упутио, поручив Драгићу да му у свему буде на руц |
је дошла од Милоша.</p> <p>— Вујица га је примио, Вујица нека за њега и одговара — рече Милош |
као да ми нешто прети!</p> <p>Вујица га је разбијао. — Није, бога ми, господару, то се теби тек |
<p>Још пре 3—4 године, још онда, кад га је оно Јаков на Забрежју наговарао да и он с осталим ст |
сећаји, мисли, цело биће његово, све га је вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе мислио, |
журбано све ово спремао, а Карађорђе га је са стране гледао пажљиво, а по глави му се све непре |
/> пресрете га оно исто момче, које га је и синоћ дочекало.</p> <p>— Све је спремно — рече мом |
ј ненадној појави хајдука Врља, који га је на мах отргао од личних и горких мисли и привиђења, |
лане и да не кидише на Добрњца, који га је тако изазивачки нападао и вређао.</p> <p>У два маха |
ола Шатрић био је момак Марков, који га је ноћас допратио.{S} У њега је Марко имао велико поузд |
се обрадова кад чу реч „попо“ којом га је кнез Милош обично звао кад је истински и срдачно рас |
бије.{S} А гле сад!{S} Наједаред, он га је звао к себи!</p> <p>У писму се говорило како су сви |
д њега десио његов кротки „попа.“ Он га је разгалио и ублажио; он га опоменуо како <pb n="113" |
му је био на пола пресечен, одгризао га је у мукама својим рођеним зубима.</p> <p>У таком стању |
ограда, преко клада и пањева и вукао га је преко свакојаких препона.{S} Несретник је тужно јаук |
Марашлија погледа Милоша и посматрао га је дуго и пажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај озбиља не разу |
<p>Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго га је гледао нетремице.</p> <p>Док је Карађорђе тако немо |
своје трло код воде Доћана, а одвео га је тамо Стојан Пауновић—Аџибеговац.{S} Изгледа да се Ка |
ао љубазно и расположено.{S} Понудио га је да седне наспрам њега и за дуго су срдачно разговара |
{S} Карађорђе је дошао сам; допратио га је један Грк.{S} Али чим се дозна за њега, само док се |
дбу о убиству и хвалисао би се, како га је стало и много труда и много пара да ту опасност откл |
му како га народ једва чека, и како га је толико жељан да би га од блата градио.{S} Казаће му |
је бивати јако нестрпељив.{S} Тешко га је мучило што се Вујица толико забави, и како до сад не |
ијина огорчила је Милоша, а прилично га је и уплашила.{S} С тога он сад друкчије гледа на старе |
рао се да га је негде изгубио.{S} То га је довело у опреку с кнезом Милошем и то га је после и |
овело у опреку с кнезом Милошем и то га је после и главе стало.</p> </div> <pb n="304" /> <div |
> <p>Да, Карађорђе је то сазнао и то га је сазнање љуто тиштало.{S} Али јадању није сад било ме |
ате неком добру од овога крпежа, што га је Милош спетљао!{S} И тога ради ви хоћете да пропустит |
а сто глава, па не би платио све што га је којекаквих несрећа он починио.{S} У осталом, ја њега |
има радњама његовим.{S} Поверење што га је Крпара уживао код самога Карађорђа, нарочито му је о |
е Карађорђе невесело.</p> <p>Сан што га је Карађорђе уснио био је страшан:{S} Пукла широка недо |
узео кнез Милош у своју службу, јер га је познавао као верна и послушна.{S} На Карађорђа је Ни |
о тражити овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму, који из Кишињева води преко |
о.</p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић га је гледао испод ока веома пажљиво.</p> <p>— Е, на здрав |
све што се тицало тога питања.{S} Ту га је најмања ситница могла дирнути, једна једина незначај |
од своје сенке зазирао.</p> <p>Страх га је обично спопадао у јутру, кад се трезвен и с одморени |
и необуздане нападе.</p> <p>Паштрмац га је ублаживао, салећући га са сваке стране.{S} Спомену м |
лошево писмо.</p> <p>У тој сумњи још га је више утврђивала та околност, што на писму није било |
Ђорђе је то одбио.{S} Истина, Милош га је сам звао да дође и он му је исто тако кум као и Вуји |
и не би смео одважити.{S} Кнез Милош га је употребљавао за поверљиве, опасне задатке, кад је тр |
у целу поруку Вујичину.</p> <p>Милош га је слушао пажљиво; хватао је сваку реч његову.{S} Кад А |
јој се на једаред тешко смучи.{S} Снага је издаде и она би ту пала на земљу, да се у близини не |
и земљу, јер докле она год доспе, свега је нестајало све се у њој губило.</p> <p>Сад се зачу и |
И ако се веровало Карађорђу, поред њега је био намештен поуздан човек, који ће га свуда пратити |
на, и оно је било без мура, али уз њега је ишло писмо господара Вујице, кнеза смедеревског, кој |
ђе није разумевао тај језик, но уз њега је седео неки Наум Охридац, који му је све тумачио.{S} |
ењу.{S} Везир је добар човјек, али њега је сам шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику несрећу. |
рујали танки млазеви крви.{S} Крај њега је стајао његов крвави убица, Никола, и неко га време п |
в, који га је ноћас допратио.{S} У њега је Марко имао велико поуздање.{S} Обично је говорио:</p |
ењима крвава злочина свога.</p> <p>Њега је знала околина цела.{S} Кад је кроз глуху зимску поно |
у близини страховити лавеж паса од чега је страва подузима.</p> <p>У средини ових људи, на трул |
је чекао да Милош сам помене ради чега је дошао, а Милошу је опет било незгодно да о ствари ов |
а би Милошенда могао пашовати.{S} Брига је њему за Србију; он ће сутра продати сва права српско |
света.{S} Он је имао рођена брата, кога је Карађорђе због неке пљачке био убио својом рођеном р |
о од убилачке руке Марка Штитарца, кога је кнез Милош послао да Никшића убије.</p> <p>Сад су св |
-Антом, с којим се лично познавао, кога је волео са његове простодушне искрености, а који га са |
ма је био и онај Никола Новаковић, кога је Карађорђе познавао, али ни за њега ни за остале није |
вде је Милош мислио на кнеза Симу, кога је хтео још раније погубити, но га пусти на молбу и нав |
сваку по који историски догађај са кога је она важна и вредна спомена.</p> <p>Говорио је подуже |
ој глас за Црнога Ђорђа, јунака од кога је Стамбол дрхтао, и који је девет пуних година са шако |
чујем, да се после начисто види до кога је кривица, а да не беде после мене права и здрава.</p> |
рад.“</p> <p>То је био закључак до кога је дошао Карађорђе, и његов разговор с војводама био је |
да готову да одмах букне.{S} Услед тога је и над Карађорђем вођен строг надзор, и праћен је сва |
пали и гладни и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао да накнади што је преко дана претрп |
р није могао желети ништа друго, с тога је њин споразум брзо био готов.</p> <p>Још су се подуже |
ом — пенџерлијом, <pb n="121" /> с тога је ова соба дању изгледала мрачна.{S} Сад у ноћ осветља |
ле су и многобројне и имућне.{S} С тога је и хетерија (тајна дружина) грчких родољуба нашла овд |
на њу падају сад таке сумње.{S} С тога је Карађорђе стављен под присмотру, те се пазило на сва |
спрема и да зна шта се ради.{S} С тога је Милошево прво и било да њега склони.</p> <milestone |
ош по овакој урнебесној ноћи.{S} С тога је забезекнуто гледао и тек кад човек проговори, он га |
а и учврсти свој уплив у њој.{S} С тога је и највероватније и најлакше преко Србије заинтересов |
могао стићи најбољи коњаник.{S} С тога је Вујица сад њега тражио и посла га да иде у Смедерево |
о веома незгодно па и опасно.{S} С тога је будним оком пазила, да разни српски, грчки и арбанас |
да чимгод не изазове Турску.{S} С тога је вероватно да би Русија остала на миру и не би се ни |
е могне сва гурнути на Грчку.{S} С тога је много полагано на то, да устанак у исти мах плане у |
ја и покушаја да Цукића отму.{S} С тога је, ради сваке сигурности, било боље преноћити у хану.< |
ир, напредак, рад и трговину.{S} С тога је дужност свакога доброг Србина да сузбија оваке гласо |
у шали може у збиљи извршити, и с тога је добро отварао очи да тачно изврши сваку његову запов |
већи се у својој рођеној крви.{S} Стога је сад удешавала, да се таква погибија више не понови.< |
и не ваља што ради.{S} Правдају га, да је везир тражио те главе.{S} Јадно је то оправдање!{S} |
обом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква обична, каква моја лична ствар.{S} Али ово |
</p> <p>— Да су Руси истинска браћа, да је њима стало до <hi>нашега добра</hi>, они би нас помо |
дрзак и необуздан час опет страшљив, да је и од своје сенке зазирао.</p> <p>Страх га је обично |
е чу, али Драгић разговетно познаде, да је то одјек од бурне, шумне гомиле, која се таласа ту н |
и?{S} Мој Анта рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.</p> |
оштедиле толике сабље непријатељске, да је најпосле у тами и незнању одруби братска секира“.{S} |
аве породице, али сам дотерао дотле, да је шака Срба, шака јучерашњих робова разбијала са сигур |
теме гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје обнажене, голе, без меса, а од ње целе |
се наједаред сећао страшне промене, да је све прошло, да је све пропало — он је онда добијао д |
ођај балканских народа и чини им се, да је слобода Балканскога тропоља празан сан, који се ника |
г преосвештенства.</p> <p>— Мислите, да је тамо!{S} Онда идем и ја право к њему — рече старац и |
ноћ стигли у Паланку, Вујица вељаше, да је дознао да је кнез Милош повољно примио вест о Карађо |
Мртва уста не говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</p> <pb n="182" /> <p>— Јаз |
ећи, па му онда од моје стране кажи, да је вожд амо дошао по заповести рускога двора и да му је |
је то утврђивало Стољетова у мисли, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даља потера бес |
Милош ће се пред народом одговарати, да је Карађорђе погинуо по наредби везировој и показаће из |
га, свима је још било живо у памети, да је то земља, која је колико јуче издржала 9 пуних годин |
n="162" /> али никако не може бити, да је све тако како ви престављате.{S} Милош се удвара Тур |
одржао своје, још би се могло рећи, да је онако морало бити, да су оне главе и Молерова и влад |
ку Мелентија.{S} Кажу, боже сачувај, да је несретни Марко том приликом убио и нека два шипарчић |
да повратим душу!{S} Знаш ли болан, да је нисам окусио већ од толико недеља.</p> <p>Гитарић му |
ђорђе давно већ био осуђен и уцењен, да је издата чак и писмена бурунтија о томе, да се као хај |
својим пријатељима Милош није крио, да је Вујица убио Карађорђа по његовој заповести.{S} Али ј |
намршти.</p> <p>— Тешко!{S} Јакако, да је тешко!{S} А он, чиниш 'волико, био седети у својој з |
месту, где је лежао Карађорђе, тако, да је кроз разређене талпе јасно видео један део Карађорђе |
се некако развукле и искривиле тако, да је цело лице изгледало поремећено и онакажено.{S} Милош |
вао, Карађорђе му је одговорио тако, да је Вујица утврдо мислио како се све ово ради и спрема с |
д њим се направи поширак отвор тако, да је Карађорђе лежао управо према њему.</p> <p>Он застаде |
а миндерлук, са шакама на лицу тако, да је изгледао као да спава.{S} Митрополит је у два маха д |
повратила, кад се освестила толико, да је опет могла и будна говорити, старица је узбуђено шап |
је за те, господару, и рече толико, да је рад теби да се преда.</p> <p>— Разоружајте га! — реч |
Једва су по одећи приметили толико, да је то неки Турчин.</p> <p>Тек кад незнани човек нестаде |
оша не каза му.{S} Рече само толико, да је послао у Београд поуздана човека но да се још није в |
ти његову понуду, па би онда изашло, да је Милош казао све што зна и намерава, а Ђорђе паметно |
о страшне промене, да је све прошло, да је све пропало — он је онда добијао дрхтавицу и с ужасо |
, а за тим га опремио тако несретно, да је у Пожегу ушао го голцат, привезан за коња с главом о |
Чолакантиници — јамачно знаш, ћеро, да је мој јадни Ђорђе баш некако пред ту несрећу, кад ће н |
ударио <pb n="271" /> гласом на то, да је Карађорђе дошао да дигне буну, и да му то неће бити |
/> који ми иза леђа шапућу чак и то, да је све ово моје масло, и да сам ја оне несретнике опањк |
е и ковиље, али неће бити баш ни то, да је тако страшно, како они говоре.{S} Најзад баш нека би |
.</p> <p>Први му је разговор био то, да је упита шта она мисли о позиву кума Милошевом из Србиј |
иће се, чуће се и разумеће цео свет, да је он намерно домамио човека и спремио му заседу да га |
о да ти непријатељ прво пружи главу, да је вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго |
јице.{S} Он донесе поруку Карађорђу, да је све добро!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра сти |
, већ најбоље војводе.{S} Тако кажу, да је он дао Турцима те су удавили војводу Молера, а на ду |
међу се разговарају.{S} Тако казују, да је Милош погинуо да заповеда и да се он сам направи гос |
примио вест о Карађорђевом доласку, да је и сам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, |
ме?</p> <p>— Ми смо чули, господару, да је Милош тебе позивао и кажу да је теби писао.{S} Ми ов |
је пружи момку до себе са заповешћу, да је понесе за њим.</p> <p>— Држ, ту торбу па чувај ово к |
плаћају несретне злочине своје; њих, да је мени добити у шаке, с њима да се ја разрачунам, млек |
рађорђе?</p> <p>Митрополит одговори: да је „вожд“ био остао да ноћи ту код њега, но да је око д |
родне послове као за лањски снег!{S} Да је њима да су сви кнезови и на моме месту — ето ту је њ |
злу ради, што би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да заједнички удесимо рад прот |
талих балканских народа и земаља.{S} Да је Милош паметан, па да помогне да се све ово ослободи, |
ине, већ се бојим његовога гласа.{S} Да је то обичан човек, доста би било да пошљем пред њега д |
ац, који се из туђе руке очекује.{S} Да је на моју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека до |
едени право везиру, слути на зло.{S} Да је Милош мислио развлачити ствар, он би ове људе послао |
да смо нешто на Милошевом месту.{S} Да је Србија имала снаге, силом да сузбије најезду турску, |
је и заповест је светлога падишаха — да је вазда победоносан — да у његовој големој царевини св |
о без његова знања. <pb n="179" /> А да је на писму мур, такав изговор не би му помогао и то би |
ко после остану до у саму смрт.{S} А да је било каква видовита ока, оно би јамачно могло прозре |
се чуо.</p> <p>...{S}Извикали су га да је први, не да им он сече главе, но да их заклони и одг |
>— Оно ни ја се не бих толико бојала да је он једнако био тамо у Србији.{S} Знао би тамошње при |
ао у наоколо и прва му је мисао била да је Цукић некуда утекао.</p> <p>Али кад?...{S} Куда?...{ |
и с ужасом је питао:{S} Је ли истина да је све прошло?{S} Је ли истина да је све пропало?</p> < |
на да је све прошло?{S} Је ли истина да је све пропало?</p> <p>Тако је било и тада.</p> <p>— Пр |
удећи по говору и држању, Марко мора да је био јако срдит.</p> <p>Кад Петар спомену како не мож |
на кућњем прагу.</p> <p>— Ноћас мора да је Турке јако сврбео врат, јер кад се састао војвода с |
апињала у гуши.</p> <p>Духовник виде да је и нехотице пробудио срџбу код Милоша и у себи се већ |
а оставу 10.000 дуката. (Други тврде да је било 4.000 а не 10.000).{S} Кад се доцније, полазећи |
ице до Јасенице, и ту му Вујица каже да је дошао Карађорђе.</p> <p>Анта је лично волео Карађорђ |
ило.{S} Суревњиви Турчин, веровао је да је то неко небесно предсказање, да његова снажна и вешт |
део прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S |
бар молити“, али за кога Милош рекне да је крив не смеш ни молити.{S} И окрећите ви ствар како |
>Остали слегнуше раменима: — Види се да је био срдит кад је писао — принети Вујица.</p> <p>— Мо |
{S} Ко ће огрешити душу и заклети се да је Милошу милији Турчин од хришћанина, и да он више теж |
нта је пливао у радости, надајући се да је сад сва брига збринута и све како ваља уређено, кад |
азове да каже шта жели.{S} Видело се да је хтео да саслуша све, али сам своје мисли није казива |
} Кад су гласови пребројани нашло се да је Карађорђе изабран једногласно.</p> <p>Кад је овај ре |
, бар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне кнезове сам народ похватао, и да ја нисам с |
бољи доказ како и сами мало верујете да је Милош створио штогод стално и трајно.{S} Вичете на м |
рмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али нису за то криви ови слеп |
> <p>Сви су били потресени, кад чуше да је Карађорђе дошао и сваки се утркивао да каже своју ос |
на многострадалну нацију српску“, и да је заклони од нових беда, удаљавањем пређашњих старешин |
жина бацили су били ватру у народ, и да је нисам срећом онако брзо утулио, Турци би испали у на |
ваном да тајну чуваш само за себе, и да је ником не издајеш, бар за неко време.</p> <p>Милош се |
убеђен да другачије не може бити, и да је то управо од бога суђено.{S} У таким тренутцима, он |
ерина) контрола над српским вођом, и да је тачно извештава о свима радњама његовим.{S} Поверење |
това у мисли, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даља потера бесплодна.</p> <p>Стољетов |
га је ово вајкање Павлово дирнуло, и да је још врло једак.{S} Борба у њему самом још није била |
извести да је г. митрополит у соби и да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе — пробуди.</ |
о шакаиле испљускају хладном водом и да је се наште срца сити напију.</p> <p>После се врате трл |
и и поштује Србију; да жуди за њом и да је сматра као другу домовину своју.</p> <p>Међутим, још |
врху.{S} Његово оштро око опазило би да је игде било и најмање крзотине.{S} Али сабља је била и |
е.{S} Он једва назире, али ипак види да је доста дубоко ископао.</p> <p>„Тело је огромно, мисли |
добро.</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је те вечери чак нешто мало и уз гусле свирао, што није |
обичних људи, онда што су га учинили да је већи од свију, и дали му власт да свима суди и запов |
иће да то светина нагађа, а у истини да је било сасвим другачије.</p> <p>— Дај боже, најо, то б |
оних страшних ноћи, када ти се чини да је настао смак света, да су се удружили и узбунили сви |
р у народу, а с Карађорђем што учини да је учињено.</p> <p>То је тражио Милош, а у овој прилици |
пња на ступаљ.</p> <p>Момак одговори да је г. митрополит тек устао, и протисну се крај ђенерала |
у почетку никако није хтео веровати да је то збиља Милошево писмо.</p> <p>У тој сумњи још га ј |
ахири, те се на свакоме може познати да је нешто узнемирен, забринут и нешто очекује.</p> <p>Св |
оварати, јер ће немирни људи познати да је моја рука кратка, и нико ме неће више вермати, а ти |
/p> <p>Збиља, Милош се тек тада сети да је његова мајка давно умрла.{S} Он погледа боље ону жен |
стретне зобнице коњске.{S} Мора бити да је у зобници било нешто што је врло тешко, јер је људа |
тво, на митрополиту се могло опазити да је ћутљив и замишљен.{S} Ђорђе је седео мрачан и задубљ |
ом митрополитом.{S} Слуга га извести да је г. митрополит у соби и да је наредио да му се јави к |
полако устаде, протегли се и видећи да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је била испуњен |
могао и одговорити.{S} Могао би рећи да је писмо писано без његова знања. <pb n="179" /> А да ј |
еда боље ону жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола кост, да су јој очи шупље, да је вили |
им, сам да одобравам ту пресуду, сам да је извршујем, и то тајно, кришом од целога света!{S} Је |
Ја мислим да је тамо.{S} Не верујем да је излазио кудгод овако рано — рече Чолак-Анта.</p> <pb |
} Он је дошао послом; али не верујем да је куда излазио.{S} Јамачно је још код његовог преосвеш |
некакво несрећно писмо?{S} Ја чујем да је све због њега цела та омраза међу вама.{S} Кад би му |
оца митрополита?</p> <p>— Ја мислим да је тамо.{S} Не верујем да је излазио кудгод овако рано |
ч да ми се превали преко језика, као да је од товара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, мораћу |
орђевица махну руком преко чела, као да је хтела одагнати неке суморне и црне мисли.</p> <p>— П |
тиште руком јабучицу од пиштоља, као да је хтео рећи: „немој да од тебе почнем!“</p> <p>У тај м |
би главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео да прозре у мрачну утробу црне земље, и тамо да |
њој окупацији Србије причала је, као да је јуче била.{S} Кад је ударен темељ знаменитој грађеви |
дало, као да провирује из земље, као да је на живом човеку, који је до грла закопан у земљу.</p |
е мира чак ни амо у туђој земљи, као да је мени мало мојих јада, но још ви отуд похитали да ми |
икакав.{S} Карађорђа је нестало, као да је у земљу пропао.</p> <milestone unit="subSection" /> |
оја једним ударцем одсеца главу, као да је главица купуса.{S} Сам њен творац, хвалећи свој прон |
је на махове застајао у говору, као да је хтео да одахне или да даде жени времена да што и она |
чки <pb n="79" /> зрачак изгледа као да је навлаш дошао да нас потражи у овој гробници нашој, д |
а назре.{S} Она у тим тренутцима као да је била обдарена неком пророчком снагом.{S} У несвезани |
од они поруче отуда, свет сматра као да је порука од рускога двора и за то јој верују.{S} А так |
ји и ужаснији.{S} Она црна тмуша као да је гутала небо и земљу, јер докле она год доспе, свега |
га!{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати се око тог несрећника.{S} Али как |
били — рече Павле испрекидано, и као да је сам за се говорио.</p> <p>Милош га погледа мрко.{S} |
Гитарић узе разгледати по колиби као да је очима тражио, где би то писмо могло бити.</p> <p>Вуј |
пред њим, климну на њега главом као да је хтео рећи: „кукавицо, ево овако се секу главе“!{S} З |
а своју главу.</p> <p>— Не бих рекао да је Милош страшљив.{S} Био је у толиким бојевима.</p> <p |
Паланку, Вујица вељаше, да је дознао да је кнез Милош повољно примио вест о Карађорђевом доласк |
ћи, да поведе народ кад буде сматрао да је време за устанак.{S} То је као нека претња.{S} И он |
тку устанка, он је сад понова осећао да је опет дошао на њега ред, да он први поведе коло, да о |
ге које стране, те би одмах помислио да је Карађорђе дошао да њега обори и да против њега ради, |
је он.</p> <p>Чолак Анта је говорио да је у Србији све узаврело.{S} Народ је незадовољан овим |
толико узбуни.{S} Али опет се тешио да је то можда само големо изненађење.{S} У томе се Милош |
некако требало свршавати.{S} А како да је свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и поручивао м |
ан, наша дјеца бусеницама, па никако да је погоде — окрете се Ага-Џон Турцима до себе, а затим |
У средини горела је мала ватра, тако да је једва на два три корака унаоколо осветљивала.</p> <p |
ако слободно, на Вујици се познавало да је нешто јако збуњен и сметен; ни овај човек, који је б |
аљена челика, по чему се и познавало да је старунац.</p> <p>Мало затим, па на песму косова одго |
уђе у кућу.{S} По свему је изгледало да је ту пао на конак некакав важан човек.</p> <p>У ствари |
био особито јак, бар није изгледало да је џелат много запињао.{S} Он само превуче сабљу преко |
прикрије љутину, на Милошу се видело да је љуто гњеван.{S} Јабучица му је играла, и то је код њ |
ло опасно, кад би се од Милоша крило да је Карађорђе дошао.{S} Он то може дочути с друге које с |
је последњи пут?{S} У Хотину се чуло да је Милош писао нека писма и позивао старе војводе да се |
бити од вајде и себи и другима, само да је некога начина да се оде.</p> <p>Крага замуцну, као д |
а Петар.</p> <p>— Што ће ти?{S} Само да је више галаме!{S} Узми само два тројицу, који су ти на |
е поуздања.</p> <p>— Море, мени само да је да се здраво и на миру дочепам Рудника, и да видим с |
д“ био остао да ноћи ту код њега, но да је око два часа по поноћи изашао да се мало прошета по |
то су је Цукић и остали спремали, но да је букнула и народ се побунио у читавих 5—6 нахија.{S} |
стави ствар до сутра.</p> <p>— А што да је остављам и одлажем до сутра?{S} Нећу га остављати ни |
ред, пусти и то, како је нешто начуо да је Црни Ђорђе намеран да се врати понова у Србију.</p> |
цареви о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма што решено, коме би се то пре јавило но честитом |
и ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да је Карађорђе давно већ био осуђен и уцењен, да је издат |
њега, само док се рашчује по народу да је Црни ту, све ће њему поврвети, и то се после без јад |
итали шта да чине с Карађорђем, кажу да је он рекао:</p> <p>„Чините с њим то, што се чини с пра |
ару, да је Милош тебе позивао и кажу да је теби писао.{S} Ми овде то толико што смо чули, а нам |
руга глава била је дата другом дечку да је понесе.</p> <p>Тако две одрубљене главе двојице јуна |
убљену главу Драгићеву и заповеди му да је носи напред.{S} Друга глава била је дата другом дечк |
право дан данас.</p> <p>Кад му казах да је недеља, он се веома зачуди и после кратка ћутања дод |
ао и рођени отац — али и рођени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој прилици штедити...{S |
одина био господар ове земље, па баш да је он од истине црни Циганин!{S} Што да у другом свету, |
гића.{S} Јављамо ти ово да не рекнеш да је било силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо ја |
ишњој борби српској противу Турака. „Да је Грчка имала војсковођу као што је Ђорђе, јамачно би |
говом; опевао је мушко зрело доба, када је, у данима славе и величине српске, као соко прелетао |
о се с њим.{S} Сећао се детињства, када је као весело чобанче са свилоруним стадом својим прово |
с Карађорђем, још од 1811. године, када је заједно с Миленком Стојковићем, био протеран из Срби |
>Тога истога дана у сумрак, из Београда је отишло смедеревским друмом 12 коњаника, на добрим ха |
као и певао, тужио и веселио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима растане, да све остав |
кратке црвене чизме.{S} Од оружја сада је имао за појасом два сребрњака, с обичним зеленокорим |
роле.{S} Дубока кеса Милошева и до сада је чешће морала попуњавати те недостатке и празнине, па |
подиже красан парк калемегдански, тада је било пуста, разривена пољана, пуна камења, цигаља и |
и и за убиство Карађорђево.</p> <p>Тада је он почео наваљивати на Вујицу, да му врати оно писмо |
рне каве.{S} Ђорђе диже главу и погледа је.</p> <pb n="226" /> <p>— Много си говорио, па ти се |
днише очи.{S} Псуј ме, господару, можда је и лудо што ја говорим, али мени то иде из срца.</p> |
ођ народни, његова кућа у Црнућу, вазда је била пуна гостију и страна света.{S} Војвода рудничк |
ствар, он, Милош, <pb n="106" /> вазда је био покоран цару, те не може веровати, да би руска в |
, већ кад се једном скотрља глава, онда је све свршено.{S} Па <pb n="208" /> зар није боље укло |
ли ако долази кришом и без питања, онда је он подмукли хајдук и глава му је уцењена као и свако |
езова, који се сада тамо налазите, онда је то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу |
тано да се ствар на време пресече, онда је крив Милош, што није наређивао, што није заповедао, |
и.{S} И ако се ова прилика упусти, онда је свему крај; онда бог да прости сва надања наша.{S} У |
p>— Ако је кнез Милош тако учинио, онда је јамачно тако и требало да буде.{S} Зна он боље од ме |
у торбу, па отићи љутоме Куршиду, онда је Милош био добар а сад, кад се нешто закопитило, сад |
а горим на сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда је требало мислити како ће бити до послетка.{S} Сад је |
p> <pb n="254" /> <p>— Е, е!...{S} Онда је таман како ваља.{S} Него, да ти нас сад гдегод склон |
лите „вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда је он јамачно избегао.{S} Ах, како да се ја тога раније |
завучеш — примети Милош.</p> <p>— Онда је најбоље домамити га амо, па га овде убити — рече Врљ |
ека слободно дође право к мени, и тврда је турска вера, док је на мени главе ни длака му једна |
рдесет дана обилази сва она места, куда је човек за живота пролазио!...{S} Ала би то лепо било, |
талим старешинама пређе у Немачку, куда је Карађорђе већ прешао, Милош је мутно и као кроз неку |
м био у Петрограду, <pb n="154" /> куда је нарочито био позван од руских власти.{S} Дознав за о |
} Карађорђа је веома изненадило, откуда је за то могао дочути Добрњац, кад се од њега и његовог |
х другима.</p> <pb n="85" /> <p>Пресуда је била кратка и читање се брзо сврши.{S} Тада војна му |
ре, већ у смедеревској нахији.{S} Отуда је он и родом; тамо има највише пријатеља, па се тамо и |
<p>Тајац је подуже трајао.{S} Из Ђорђа је куљао дим, као из каквог вулкана.{S} Наједаред он ск |
вена је као највећа тајна.{S} Карађорђа је веома изненадило, откуда је за то могао дочути Добрњ |
, резултат је био никакав.{S} Карађорђа је нестало, као да је у земљу пропао.</p> <milestone un |
о као верна и послушна.{S} На Карађорђа је Никола имао пизму, што му је осудио брата на смрт, к |
, ни дај боже.</p> <p>Међутим Карађорђа је највише пекло да чује какве гласе носи Вујица од Мил |
stone unit="subSection" /> <p>Карађорђа је нестало и нико није знао куда се део.{S} Изашао је о |
жњену торбу, бацну главу унутра, завеза је одозго и добро притеже па је пружи момку до себе са |
цењујем снагу балканских народа, али ја је и не омаловажавам.{S} Ја сам будио из петвековног ро |
1" /> У очима балканских народа, Србија је до сад важила као гнездо слободе, и њена јуначка дев |
јзад од свију балканских земаља, Србија је била једина која је у то доба имала неку своју полун |
>Међутим, од свију тих покрајина Србија је тада имала највећи значај и углед.</p> <p>Пре свега, |
матрају за дику, кад могу рећи: „Србија је наша домовина“.{S} То није мала добит, мој Перо, што |
— Е, на здравље ти побратиме.{S} Ракија је добра.{S} Знам да ћеш заспати од ње као обајен.{S} Н |
estone unit="subSection" /> <p>Оџаклија је опет јасно осветљена, две велике цепанице луча букте |
а на леђима, а оборене главе, Марашлија је учио нешто крупно у памети.{S} Овда онда, погледао б |
<p>Одмерив све ово у памети, Марашлија је дошао на згодну нову замисао, која би бар за неко вр |
заслуге за се.{S} У осталом, Марашлија је био човек такве природе, који мало мари за крваве св |
Карађорђе не увуче у Србију, Марашлија је налазио да се може показати равнодушан према Карађор |
окушаји остали без успеха.{S} Марашлија је био неумитан.{S} На све молбе он је упорно одговарао |
астадоше се готово срдито.{S} Марашлија је тражио хиљаду и двеста кеса, и пристајао је да се то |
сти везира о свом доласку.{S} Марашлија је одмах знао да мора бити штогод важно кад Милош долаз |
је дакле разумевали.</p> <p>А Марашлија је збиља о томе мислио, како ће од Милошева страховања |
а источњачки сјај и богатство Марашлија је био голем раскошник.{S} Сви огромни приходи београдс |
у наста подуже ћутање.</p> <p>Марашлија је чекао да Милош сам помене ради чега је дошао, а Мило |
аповедио светли везир.</p> <p>Марашлија је прилично познавао Милоша и доста је добро прозирао њ |
мутиле су се све више и више и хетерија је хитала да доврши своја спремања, како је догађаји не |
и трговали пићем.</p> <p>Истина, Русија је давала неку помоћ српским бегунцима, али за огромну |
да ме после изда Русима?</p> <p>Русија је у то доба имала пуне шаке посла у Европи и брижљиво |
тво изумирало, и младога — Србина, чија је снага и господарство тек почело јачати и снажити се. |
о, болан, нијесу твоја посла, а да чија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?!{S} Турс |
у Милошу поново отпочињала борба, која је трајала целе те ноћи.{S} Шта је мучних мисли прохуја |
једна сребрна палацка Карађорђева, која је одсјајивала према пламену, кадгод ватра јаче букне.{ |
е каиш на главу, удешен као замка, која је спред обухватала грло и остраг ишла испод ушију па о |
то је била једина балканска земља, која је имала читаву војску спремних, ратовању вичних бораца |
ило живо у памети, да је то земља, која је колико јуче издржала 9 пуних година неравну борбу с |
рта, у мало што није планула буна, која је већ била спремљена и раширена у шест нахија.</p> <p> |
аше оживело у души ове верне жене, која је цео век свој провела у најтежој борби с најтежим неп |
да се мало одморе крај лепе ватре, која је буктала на огњишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши |
се опет тицала оне главне замисли, која је сад обузимала сву душу наших путника.</p> <p>Тако ће |
ирепе и немилосрдне пустошне ноћи, која је претила да до зоре поруши све с чиме се сукоби.</p> |
гледних првака српских — Цукићеву, која је пала од српске руке, још пре 7—8 дана и кнез Симину |
робињу Јеладу; на ону исту Јеладу, која је некада била сунце целокупне цивилизације, целога род |
мукама.{S} То је стидно за Србију, која је досад била дивна заточница слободе, а сада Милош од |
пута испод очију погледао на Јелу, која је скукуљена седела ту пред њим на столичици.{S} Изглед |
Наума да му покаже дивну околину, која је при самом погледу душу заносила.</p> <p>На три часа |
ли су управљени на једну пољаницу, која је била одређена за губилиште <pb n="82" /> и на коју ј |
ских земаља, Србија је била једина која је у то доба имала неку своју полунезависну унутрашњу с |
српска, а српска је била и пратња која је спроводила овога чуднога певача.</p> <p>Било их је н |
се дотле само на кончићу држала и која је била укљештена међу кладе, сад наједаред откинула, п |
ута гуја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада одсекла бар <hi>50</hi> глава.{S} Загледао ј |
а имам презати?{S} Ово што је сад, моја је мука и тековина.{S} Морао би бити крајња будала, да |
не брини.{S} Иди ти сад, а за даље моја је брига.</p> <p>На томе се растадоше.{S} Вујица се вра |
тање је, господару, за садашњицу и моја је тврда вера да се за сада не може учинити ништа памет |
>— „Слатка моја мајко, света земљо моја је си ли ми опростила?“...</p> <p>Ово чудно понашање ов |
магао избацујући земљу лопатом.{S} Рака је већ била ископана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко |
ну!{S} Немој све на своју руку.{S} Нека је и најпаметнији један човек, опет не ваља, кад све ра |
екнеш народу срдачно хвала.{S} Јер нека је и највећи, најачи и најмудрији, један човек, опет не |
оље узаврело.{S} Сад или никад, прилика је да се једним снажним ударцем смрви тиранска аждаја т |
ме је разговор опет прекинут.{S} Тројка је јурила преко непрегледних бесарабских равница, а два |
.{S} Ова је песма била српска, а српска је била и пратња која је спроводила овога чуднога певач |
ни пред везиром и рече:</p> <p>— Царска је воља, а везирова заповест!{S} Како ви наредите за ту |
да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја бих сад био последња кукавица кад не |
p> <p>Међутим, страшна тмуша испуњавала је сву огромну шупљину између неба и земље и урнебесом |
витку.</p> <p>Ватра у колиби догоревала је, и дуго непостицана, беше већ покривена белим пухоро |
и свака његова помирљива реч изазивала је код обе стране све љућу раздраженост и заваду.</p> < |
оз тиху поноћ плачно и тужно одјекивала је лудачка песма или кукњава Николина:{S} Ђорђе, о Ђорђ |
о у колиби, мркла ноћ напољу прикривала је оваку прилику:</p> <p>Повисок, вижљаст момак, црне м |
..{S} Крочи ближе.{S} Крај оџака лежала је на поду некаква црна неразговетна маса.{S} Марко заг |
арбијом.{S} Крај њега на постељи лежала је крива турска сабља, с богатим сребрним корицама.</p> |
ш даље, на троножној столичици, стајала је велика зелена каленица, пуна воде, а у њој је лежало |
арађорђева, с кожним поклопцем, стајала је испражњена и бачена у крај.{S} Застава, Карађорђево |
им другом.{S} Његова верна жена стајала је на вратници и гледала у мрак за колима.{S} Лака трој |
/> <p>Пред баштенском вратницом стајала је руска тројка, запрегнута са три ватрена мркова и пок |
гла у Београд, и већ од два дана зијала је натакнута на колац и истакнута на бедем београдски о |
ета, а крај огњишта, на прпору, стојала је велика тепсија гибанице, што је бејаше умесила домаћ |
м да га врате.{S} Свака извидница имала је нарочитог командира, који је лично одговарао за резу |
Данашња српска краљев. престоница имала је тада (у почетку 1817 год.) два господара — старога г |
неке туге.</p> <p>— Највећа клетва пала је на ме и моје друштво због одласка из Србије несретне |
д била исцрпена.{S} Оружана Србија пала је, и ти си морао бежати.{S} У том очајном времену јави |
но борио.{S} Десна нога у копрцању пала је у жеравицу и грдно се испекла.{S} Језик му је био на |
одаји читава гронтуљица жижака расипала је благу светлост по раскошној, источњачки сјајно украш |
опет зато кроз ову урнебесну ноћ лутала је једна жива човечија душа, али душа болна и претоваре |
десетогодишњој окупацији Србије причала је, као да је јуче била.{S} Кад је ударен темељ знамени |
ловић отео од Немаца Београд, и причала је страхобе какве су претрпели Београђани, кад су Ћупри |
рске покрајине.{S} Влашка слобода легла је у гроб заједно са последњим браниоцем својим, јуначк |
благополучно.{S} Судбина божија довела је овде к нама опет убитеља рода сербскага, Карађорђа, |
, на коме је буктала лепа ватра, седела је на скромној постељи, заваљена на високо узглавље од |
јула).{S} Насред кцаревенаолибе горела је лепа ватра.{S} Около видела су се три човека.{S} Нас |
/> <pb n="41" /> <p>На сред куће горела је велика, лепа ватра.{S} Мало даље, крај ватре, бејаху |
обом препирали.</p> <p>У средини горела је мала ватра, тако да је једва на два три корака унаок |
у мрак за колима.{S} Лака тројка летела је равницом као оно ластавица кад рашири своја вита кри |
ској.{S} Разбијена српска војска почела је бежати.{S} Шанац на Љубићу већ је био напуштен, још |
пала као свећа.</p> <p>Баба Јана, била је позната у целом Београду, знали су је и у околини на |
заточеника.</p> <p>Кад ја уђох, а била је управо поноћ, затекох га где седи погнут, лактовима |
ого богато оружје.</p> <p>Ова соба била је у опште богато намештена за оно доба и за оне прилик |
а Карађорђа убије.</p> <p>Та борба била је дуга и упорна.{S} Тек што заћутка узнемирену савест |
з Сима.{S} Међутим, Цукићева глава била је стигла у Београд, и већ од два дана зијала је натакн |
да је носи напред.{S} Друга глава била је дата другом дечку да је понесе.</p> <p>Тако две одру |
уго трајао.{S} Прва реч ђенералова била је: где је Карађорђе?</p> <p>Митрополит одговори: да је |
p>И тако судба двојице заробљеника била је решена.{S} Нико им више није могао помоћи, њине глав |
им предњим ободом.{S} На качкетама била је црвена повезица (порт) као нарочито обележје за српс |
едају.</p> <p>Садржина овога писма била је тако чудна, да Карађорђе у почетку никако није хтео |
.</p> <p>Цела калемегданска пољана била је притиснута шареном сабијеном гомилом, где је било љу |
достојанствено.</p> <p>Друга жена била је много млађа и мања; она старија у разговору обично б |
овања.{S} У то доба сва та околина била је обрасла горостасном старом шумом, а тек овде онде би |
Русије.</p> <p>Друга голема сметња била је држање кнеза Милоша у Србији.{S} Он је водио читаву |
ма <pb n="151" /> и цела њина душа била је пуна тих нада, планова и смишљања.{S} Међутим, прили |
ење и вера у васкрс српске слободе била је још жива и чврста у души и срцу српске емиграције.</ |
упа његова.{S} Глава великога вође била је чудне судбине.{S} Донета у Београд и предата Милошу, |
Сва пажња велике северне царевине била је у то доба обрнута западној Европи, с тога у Петрогра |
совима на глави.{S} Старија од њих била је жена крупна стаса, маркираних црта на лицу и оштра с |
ких земаља и народа.{S} Његова реч била је тада пресудна и свемоћна.{S} То се знало и по сељачк |
>II</head> <head>ПРЕДАЈА</head> <p>Била је близу поноћ.{S} У то доба у српском селу обично влад |
head> <head>КРВАВО ЈУТРО</head> <p>Била је поноћ у очи летњег св. Аранђела (пада 13. јула).{S} |
лосрдно цепала и раздирала.</p> <p>Била је мркла ноћ и све је било пусто у овом страшном ноћном |
силу, Русија, на челу коалиције, водила је прву реч у Европи и руски цар држао је управо у свој |
дневних напора, књажева пратња тражила је сада богату накнаду у јелу и пићу.{S} Било се већ пр |
а спремана велика грчка побуна залазила је у нову мену и примицала се својим првим покушајима и |
овда онда стара Карађорђевица одлазила је у Кишињев где је тада било понајвише Срба, махом вој |
!...</p> <p>И грозничава језа пролазила је Милоша целим телом; он је застајао као укопан, а пре |
subSection" /> <p>Појава Врље разгалила је и разведрила кнеза Милоша.{S} Гледајући овога дрског |
о набусито, али свака његова реч палила је као живи пламен, што се одмах познавало на скупу слу |
наједаред у држању Милошевом наступила је изненадна промена.{S} Карађорђе чисто није могао вер |
} Али ваша молитва доцне стиже.{S} Сила је већ прешла у ђаурске руке.{S} Зар ви не видите како |
ашно је рећи: ова нејака старица носила је на својим погрбљеним плећима огроман терет од преко |
Ова подмукла радња Марашлијина огорчила је Милоша, а прилично га је и уплашила.{S} С тога он са |
борио, изаслана чета кабадахија вршила је строго издате јој наредбе.{S} Павле Лисовић, с три м |
а Марко и његов слуга Никола.{S} Никола је носио у руци осредњу секиру, <pb n="25" /> покривену |
и Драгић са својим синчићем.{S} Никола је два три пут погледао мрко на Драгића, показујући му |
то се теби тек онако учинило.{S} Никола је вредан и поуздан момак; хитар је, а и слободан, на т |
лу кад год ме не послуша.</p> <p>Никола је знао, да Марко ову своју претњу у шали може у збиљи |
е било и најмање крзотине.{S} Али сабља је била исправна и на џелатовом лицу указа се израз зад |
сада светли везир другачије мисли, воља је његова, може је мењати како хоће.</p> <p>Марашлија п |
падишину.{S} Јер велим ти и опет, воља је великога падише да свак ужива овај царски рахатлук у |
в је био план Марашлијин.</p> <p>— Воља је и заповест је светлога падишаха — да је вазда победо |
су долазили широки силаји, а на ногама је имао широке и кратке црвене чизме.{S} Од оружја сада |
p> <p>Јахао је окован.</p> <p>На ногама је имао тешке букагије, ударене пошто је узјахао на коњ |
значај и углед.</p> <p>Пре свега, свима је још било живо у памети, да је то земља, која је коли |
м, која се у круг ширила.{S} На грудима је носио шарену гајтанли антерију, одозго чохан јелек, |
е ли ово још сан или јава.{S} У грудима је осећао да га нешто истински боле, нарочито испод лев |
д су биле настале оне прилике, о којима је Милош још раније имао реч и погодбу с везиром, и Мил |
у живели са својим породицама, с којима је Карађорђева породица била у љубави и пријатељству, т |
о је пријатеље и добре знанце, с којима је делио жалост и радост, с којима је плакао и певао, т |
јима је делио жалост и радост, с којима је плакао и певао, тужио и веселио се, а сада је ево до |
оја и 5—6 Милошевих момака, међу којима је био и онај Никола Новаковић, кога је Карађорђе позна |
Павле Лисовић, с три момка, међу којима је био и Никола Новаковић, упутио се право Смедереву да |
без пажње српске емигранте, међу којима је било толико великих војсковођа, који су на делу пока |
какали разнобојни колутићи, међу којима је било највише црвених, и ти колутићи играју, сијају с |
исказана <pb n="37" /> бола.{S} На њима је било нешто што те подсећа на рањену зверку, коју су |
.</p> <p>— Ти опет забраздио!{S} И њима је ту једини спас.{S} Милошенди треба послати крвав фиш |
Милош је подмукао; на његовијем устима је покорност и послушност цару.{S} Он само о својој вје |
ао.{S} А на крају свакога одељка, песма је, као с неком иронијом, понављала ове драстичне речи: |
рла и лупом бубња и таламбаса.{S} Песма је била турска.</p> <p>Наскоро затим указа се крагујева |
или.</p> <p>Али сем тога задатка, Наума је само срце вукло да се нађе крај Карађорђа и да буде |
ледала мрачна.{S} Сад у ноћ осветљавана је са два жишка, која су по соби расипала жуту, прљаву |
може сад ништа.{S} Њена судбина везана је са судбом осталих балканских народа и земаља.{S} Да |
да их Турчин на мукама умори, баба Јана је осећала с тога тешки терет на души, тврдо уверена, д |
рађорђе.</p> <p>— Куме Вујица!{S} Једна је глава, и ја сам моју теби поверио.{S} Да сам хтео ве |
milestone unit="subSection" /> <p>Чудна је то била слика, коју је представљала тадашња српска е |
вар је била од голема значаја и кривена је као највећа тајна.{S} Карађорђа је веома изненадило, |
кад рашири своја вита крила.{S} Јелена је стојала тешко замишљена, а обадве шаке бејаше задела |
се све слабије и слабије.</p> <p>Јелена је стајала непомично као какав кип, а њене мисли бејаху |
уге каква моћна господара.</p> <p>Тужна је то била песма, што се кроз вечерњи сутон разлегала к |
лима.</p> <p>Почетак је маја, и градина је сва у цвету и мирису.</p> <p>Шипарчић, од својих дес |
дина!{S} Рођена при крају 17. века, она је ево већ у велико била закорачила у век деветнајести. |
добила ту почасну титулу баба Јана, она је много и много памтила.</p> <p>Сама баба Јана, често |
е у Цариград.{S} Одрата и напуњена, она је дуго била изложена на углед цариградске светине.{S} |
шу се јавкала та мисао.{S} Доцније, она је све више расла.{S} Најзад, она се тихо сталожила у д |
мељ знаменитој грађевини Пиринчани, она је била већ по други пут удовица...{S} Да, дуго и одавн |
ији се смисао ипак могао разабрати, она је казивала догађаје, који су се збили тек након 50 пун |
ако блиско и тако драго души њеној, она је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој зв |
ађорђе био дубоко поражен и очајан, она је и сама у својој души осећала болни одјек тога очаја. |
пружи руку.{S} Гитарић узе ту руку, она је била хладна.{S} Он то одмах опази:</p> <p>— Ради час |
Донета у Београд и предата Милошу, она је одатле отишла као драгоцен пешкеш београдском везиру |
{S} Рођена под владом Сулејмана II, она је надживела владавину десет разних султана турских.{S} |
давно живи и много, много памти!{S} Она је као кроз сан памтила, кад је везир Ћуприловић отео о |
ва и тада би подуже немо ћутала.{S} Она је упирала поглед некуд у даљну даљину у којој као да н |
, што је Србија словенска земља.{S} Она је колико јуче била ратна савезница Русије.{S} Русија и |
а закорачила у век деветнајести.{S} Она је имала ретку судбину да види три разна века.{S} Да жи |
е шапутале чудне и страшне речи.{S} Она је жмурила, али њене затворене очи као да су прозирале |
е ослушкивати ову нејасну грају.{S} Она је расла; сад је била налик на тисућу људских гласова к |
Турске били су на њу прикупљени, и она је под њима на скоро пала и подлегла, давећи се у својо |
и јој саме почеше запињати у грлу и она је морала одахнути.</p> <p>— Страшни су то били дани, ћ |
</p> <p>Али и у тој заносној даљини она је налазила само оно што је тако блиско и тако драго ду |
рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и нетремице гледала у њега, а он је онда прод |
ереку, великог дахије Аганлије, препуна је дима и гостију.{S} Више од 40 пари јеменија, свакоја |
најзад било све једно.</p> <p>Попуштања је било с обадве стране, па ипак на том првом састанку |
ме његово!</p> <pb n="97" /> <p>Кнегиња је још говорила кад се собња врата тихо и нечујно отвор |
ез Милош некога очекује.</p> <p>Кнегиња је улазила и излазила ћутећки.{S} Кад последњи пут уђе, |
омак бејаше ударио шаком преко зуба, па је сав био обливен крвљу.{S} Међутим књаз Милош је у на |
о миру и срећи целога народа овога, па је боље да погине један Карађорђе но да гину невина дец |
никло прво семе српског ослобођења, па је право да овде дозре и последњи плод његов.{S} Људи с |
као што си и лане измолио онога пса, па је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде је М |
гомољу, намамио у њу што више света, па је онда обесветио, пљунуо на олтар, па закључао цркву, |
прва говора и овога што говори сад, па је решио да и он удари у дубар, и прислонив обе шаке на |
ећа смо доста претурили преко главе, па је време да и <pb n="205" /> ми мало прогледамо очима.{ |
S} Поп је очитао самртничке молитве, па је онда одозго на мртве насута земља, а на бресту уз ко |
Милош је тако разумевао те погледе, па је од времена на време и он погледао Марашлију, а ти ње |
попуњавати те недостатке и празнине, па је то требало да буде и сад.</p> <p>Ходајући по застрто |
бом.{S} Још да се напије твоје крви, па је после миран.{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, као п |
Николу, наредио му да Анту затвори, па је с места скупио око себе пријатеље, који су се ту дес |
имо, све ћеш паметнији изгледати ти, па је опет све у твоју вајду — рече Петар заједљиво.</p> < |
, који се брзо изгуби у глухој ноћи, па је опет све немо и мукло.</p> <p>Док се ово дешавало у |
година заповедао целом овом земљом, па је наша дужност да га сад по могућству прихватимо и скл |
и аманете; Вујица је Црнога зивкао, па је право да сад он с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева ил |
ка јатаган и одруби главу Карађорђу, па је онда дочепа за чуперке, отресну је два три пута, дом |
бојавао да га когод не нападне ноћу, па је желео да Вујица бар до свога повратка не зна његово |
али ћемо је кадгод још видети!...{S} Па је плакала, плакала, све је на глас плакала; спрема ств |
ра, завеза је одозго и добро притеже па је пружи момку до себе са заповешћу, да је понесе за њи |
ао пред њим да се излеће!..</p> <p>Попа је духовник, а иначе је благе нарави.{S} Он по срцу сво |
великој и моћној дружини.</p> <p>Крпара је био човек врло умешан у опхођењу с људима, јако обаз |
Карађорђе као изгнаник настанио, а Сара је била удата још у Србији.{S} Од мушкараца старијем, А |
ске границе.</p> <p>Трећега дана потера је ухватила два подозрива човека, који су, по њиховом р |
окрете разговор на друго.</p> <p>Вечера је била брзо готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум јели су |
{S} Ово сигурно звони на вечерње, сутра је света недеља.{S} Крпара скиде капу, па се и сам прек |
кукавичлук.{S} Казним једнога, а сутра је место њега једног њих десет пошло истим путем и траг |
ојао свећњак с лојаном свећом, и обриса је.{S} Изгледало је као да би хтела нешто рећи Милошу, |
Србија се држала пуних 9 година, али та је снага најзад била исцрпена.{S} Оружана Србија пала ј |
ким бегунцима, али за огромну већину та је помоћ била веома незнатна, а после није се уредно ни |
у правцу испод Старога Здања.</p> <p>Та је кућа била скоро грађена, доњи бој је куће био од ћер |
анатичке цариградске светине.</p> <p>Та је судбина чекала сад и три бујне главе тројице угледни |
У противном најстрожија заповест издата је тебе истога усјекованијем главе каштиговати за невје |
гледе испод ока.{S} Сад застаде и упита је:</p> <p>— Где је духовник?</p> <p>— Ту је, напољу, с |
Паланку.</p> <p>Тога дана у подне Анта је већ био у Паланци. <pb n="260" /> Вујица га одмах уз |
.</p> <p>Тако је намештао Милош, и Анта је пливао у радости, надајући се да је сад сва брига зб |
орђе, Чолак Анта и Симић.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћи код њега, али митрополит рече да |
друг — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта је говорио да је у Србији све узаврело.{S} Народ је нез |
вао ради некога саветовања.</p> <p>Анта је с нестрпљењем очекивао да се људи разиђу, па чим ост |
треба; очекни ти — па оде.</p> <p>Анта је чекао и у мислима радовао се како ће овеселити и Вуј |
каже да је дошао Карађорђе.</p> <p>Анта је лично волео Карађорђа и веома се обрадује његовом до |
те од оџаклије да не падне.</p> <p>Анта је зорно гледао Милоша и не би му мило што се он толико |
ано лице, у мах се натушти.</p> <p>Анта је објашњавао:</p> <p>— Синоћ смо сви били овде.{S} Сед |
о, кога ми ово превезесмо?</p> <p>Панта је оклевао с одговором; после додаде врдајући:</p> <p>— |
иде више, и он окрете другу.{S} Четврта је година од онога земана.{S} Знам све, као да на прсте |
о га усред рођене куће његове.{S} Доста је он других помлатио!</p> <p>Кроз Врљу бејаше преговор |
ући отров.{S} Пет капљица од њега доста је да убију најјача човека.{S} Ово ти дајем нека ти се |
ија је прилично познавао Милоша и доста је добро прозирао његову „политику“, или, како је он то |
они прилично научно, и у први мах доста је неразумљива за људе, несвикнуте да се баве изразима, |
.</p> <p>— Шта није Турчин!{S} Три пута је гори од најопаснија Турчина!{S} Слађе му се напити с |
а, која је трајала целе те ноћи.{S} Шта је мучних мисли прохујало за то неколико часова кроз ње |
</p> <p>Престрављен, Милош упита: — Шта је то, море?{S} Шта то учини?</p> <pb n="261" /> <p>— Н |
х пободе на сред оџаклије.</p> <p>— Шта је то, сине Перо?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је т |
не госте и упита зачуђено:</p> <p>— Шта је Перо!?...{S} Шта ћеш ту?...{S} Ко ти је то?</p> <p>У |
душа била мирна.{S} Каје се он сада шта је учинио.{S} Али доцне!</p> <p>— Баш истина, господару |
ш се бејаше узневерио.</p> <p>— Ама шта је, море!{S} Говори једном шта је!...</p> <p>— Закун ми |
еровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљивао ов |
а за љубав нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за време |
ли, да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то, јадан!...{S} Шта то може бити? — рече Милош радо |
ару; носи и дугу пушку.</p> <p>— Па шта је тражио, да га тако пустите к мени?</p> <p>— Питао је |
е ће конаковати.{S} Карађорђе упита шта је с господином митрополитом.{S} Слуга га извести да је |
орђе и Наум промолише главе да виде шта је.{S} Видећи непозната човека пред коњима, они га обој |
у те пасје груди!</p> <p>Анта виде шта је.{S} Он слеже раменима и уђе у мрачни преградак, у ко |
е и бунтују народ.{S} Они овде виде шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су по |
али, па стаде наваљивати да му каже шта је.{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда веже и б |
ио.{S} Познавао је Милоша, сећао се шта је овај починио за 2—3 последње године и бојао се да му |
езу Милошу допасти.{S} Сећали су се шта је недавно Милош починио с другим својим противницима, |
више се није знало ништа, где је и шта је с њим, као оно кад море прогута утонула бродара, сар |
S} На махове заборављао је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао страшне промене |
о је да га обдари те упита, ко је и шта је тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста и сретна Тур |
мозгом дигне из постеље, па се сети шта је све синоћ доцне у ноћ планирао, наређивао и говорио. |
ати уз Црног.{S} Дође ли он с нечим шта је сумњиво и несигурно, ми ћемо добро стегнути и чувати |
Ама шта је, море!{S} Говори једном шта је!...</p> <p>— Закун ми се, господару, да ћеш ћутати!< |
речи вредити, кад је свак прозирао шта је у души Милошевој.</p> <p>Више од сахата водио се раз |
о до знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, али неће да ради!{S} Зинула им хал |
чим смо скинули Русију, ти си видео шта је било с Ђорђем.{S} Није се могао одржати ни месец дан |
а како гуче, из његове песме научио шта је љубав и како се први пут свештени огањ љубавне милош |
ар таква већ!{S} Но казуј један пут шта је!</p> <p>— Овде је вожд господару! — рече Анта.</p> < |
не бих саветовао.{S} Ти добро знаш шта је Милош учинио с Молером, с владиком, с Цукићем и с то |
све занеми.</p> <pb n="286" /> <p>„Шта је ово?{S} Нов потоп или смак света, иза кога долази ца |
n="119" /> како је њему по вољи, зашта је главна заслуга припадала оцу Мелентију.</p> <p>Мало |
јаблана.</p> <p>— Овде је дућан, а кућа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуда — рече стара |
е згодније продавати бурмут.{S} Но кућа је била за њега самог велика, те понуди и бабу.{S} А њи |
оној брзини могло понети.{S} Али новца је мало било код српских војвода, за то их и видимо где |
</p> <p>Ове последње речи Карађорђевица је изговорила чвршће, одсудније и с више поуздања.</p> |
S} На све представке Гитарићеве, Вујица је одговарао једно те једно: немам и немам.</p> <p>Тада |
шћен дуготрајном мршавом храном, Вујица је жудно погледао на ово јестиво и кад му Гитарић пружи |
повери.{S} С друге стране опет, Вујица је с разлогом излазио, како ће опасност тек онда бити н |
н другом слали поруке и аманете; Вујица је Црнога зивкао, па је право да сад он с њим и сврши.< |
оја им је служила као трпеза.{S} Вујица је ужурбано све ово спремао, а Карађорђе га је са стран |
и да се чини — прихватише сви — Вујица је с Црним и онако шуровао.{S} Они су један другом слал |
остао да ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи отпутовао за Паланку.</p> <p>Брижан и за |
у две велике ватре, а према њима Вујица је драо једно јагње.{S} Друго је још раније било спремљ |
а сад није могло бити ни једно и Вујица је имао да бира само између Карађорђеве пропасти и свој |
ко знаш!</p> <pb n="259" /> <p>И Вујица је био замишљен, али после кратка ћутања он се преломи |
а се ништа не брини.{S} Господар Вујица је мој човек и он ће ме склонити као рођени брат што би |
ничара.</p> <p>У даљем разговору Вујица је наваљивао да одмах јаве Милошу за његов — Ђорђев — д |
сподареве.</p> <pb n="276" /> <p>Вујица је ћутао, замишљено бејаше оборио главу и дуго је гледа |
н пас пошао — рече Павле.</p> <p>Вујица је ћутао и вртео главом, Милош прихвати:</p> <p>— Па оп |
е би то писмо могло бити.</p> <p>Вујица је остајао при свом првашњем тврђењу да писма нема.</p> |
е свршиће се с неуспехом.</p> <p>Вујица је одобравао говор Ђорђев и мало по мало онај први лед |
ибом деси се овај призор.</p> <p>Вујица је био довео са собом два своја и 5—6 Милошевих момака, |
аум — поседаше за трпезу.</p> <p>Вујица је био донео са собом лепу погачу, коју је Карађорђе вр |
бити, по изгледу, до 40 година.{S} Лица је био округла и као мало прићоса, а поглед му је био ж |
је опет могла и будна говорити, старица је узбуђено шапутала вртећи главом сетно:</p> <p>— Децо |
ски искупе под заставу слободе.{S} Наша је ствар праведна, наше је дело свето, бог је с нама, и |
је да дјело свршиш, а за све друго наша је брига и одговорност и пред Богом и пред народом.“</p |
и остави нека од другога нађе, а какав је, неће то дуго тражити.{S} За премлаћивање марве има |
је био збиља кадар да то и учини, такав је он био човек.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
крштени Турчин овде у шуми...{S} Такав је био и његов план у почетку...{S} Што ли га сад овако |
морати да купи, да плати.</p> <p>Такав је био план Марашлијин.</p> <p>— Воља је и заповест је |
p> <p>— Вожд!...{S} Хвала Богу... здрав је, ваше благородије.{S} Но он није ноћио код мене...{S |
дохвати пиштоље из руку Петрових, и сав је дрхтао од силна узбуђења.</p> <p>Петар раздрљи груди |
Сад је узалуд балавити.</p> <p>Милошев је глас дрхтао.{S} Духовник познаде да се он почиње љут |
ста кратко ћутање.</p> <p>— Властољубив је преко сваке мере; погибе да му је да заповеда и госп |
осталим тамошњим мештанима.</p> <p>Жив је био саобраћај између српских емиграната <pb n="149" |
опет наставила.</p> <p>...{S}Веле, крив је био Цукић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су ба |
<p>...{S}Веле, крив је био Цукић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и криви!{S} Па кр |
ику, руски цар то да не пусти?{S} Његов је рачун један.</p> <p>Ако буде напредка, он ће доцније |
ти.</p> <p>Истина, отац Мелентије његов је „попа“ — човек, који га воле као брата рођена, и кој |
даља потера бесплодна.</p> <p>Стољетов је у очајању чупао своје седе косе и проклињао тренутак |
рету ране су се још више отварале и крв је у млазевимо струјала.</p> <p>Док се све ово дешавало |
хвала), све је како Алах хоће!{S} Враг је био преластио и ову земљу и ови народ! — Све је било |
ствар праведна, наше је дело свето, бог је с нама, и ми ћемо победити — узвикну Карађорђе и вис |
ништа сам без друштва и народа.{S} Бог је свемогућан, па, Боже прости, без људи, народа, ни бо |
S} И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов покушај сретно испао.{S} Што сад он |
ш некад и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор али достижан! — одговори Добрњац живо и плахови |
и понови тако три пут узастопце; најзад је разви и узе читати.</p> <p>То је била као нека пресу |
паметна да га зауставим од бегства, кад је већ он био пометен од болести, па наједаред плану и |
у разне ситнице из свога детињства, кад је још био слуга код Фазлибаше из Паланке.</p> <p>Силаз |
/p> <p>— Нема!{S} Претресли смо га, кад је поведен из Крагујевца.</p> <p>— Пса ваља убити!</p> |
и невештији, да ако умедне и сада, кад је већ глава обелила — рече Карађорђевица одлучно.</p> |
прелазити амо, и кад ће доћи онда, кад је нама можда најгоре и кад му се нико и не нада, онда |
} Изустио би по коју реч само онда, кад је требало да кога изазове да каже шта жели.{S} Видело |
ти!{S} Она је као кроз сан памтила, кад је везир Ћуприловић отео од Немаца Београд, и причала ј |
на што је кадра да учини ова земља, кад је дотерају у шкрипац, сутра би нас Турци прегазили, шт |
и било.{S} Тек после неколико дана, кад је из Србије допро први ненадан глас о погибији једнога |
ога двора; <pb n="257" /> напротив, кад је Вујица баш о томе запиткивао, Карађорђе му је одгово |
ад се умео чувати и сачувати досад, кад је био и млађи и невештији, да ако умедне и сада, кад ј |
аповести из Петрограда.{S} Доцније, кад је донесено рухо овештало и подерало се, сиротнији и пр |
љавао за поверљиве, опасне задатке, кад је требало казнити каква турска зулумћара, <pb n="139" |
ати.{S} У Србији, за све оно време, кад је највише требало трчати и радити, он је био чисто као |
ла да више не шаље своје извиднице, кад је тица већ умакла из кавеза.</p> <p>Међутим, петога да |
арађорђе чисто није могао веровати, кад је слушао прво писмо Милошево, у коме се сад говорило с |
} А и шта су могле ту речи вредити, кад је свак прозирао шта је у души Милошевој.</p> <p>Више о |
ју у име кнезова.</p> <p>У осталом, кад је сазивао ове људе, он није толико полагао на њино реш |
о је изашао у чаршију неким послом, кад је стигао Карађорђе.{S} Па како се прилично задржао, Ка |
лошу, и он није ни мало претеривао, кад је толико полагао на постигнути успех против њих.{S} Ум |
Ко се међутим више од мене радовао, кад је Милошу испала згода да поново устане на зулумћаре.{S |
им и страшним, а кад се рат свршио, кад је звека убојна оружја престала, Цинцинат се враћао дом |
а збринута и све како ваља уређено, кад је само кнез Милош примио ту ствар у своје руке и узео |
, и по мени поручивати друго нешто, кад је теби већ рекао једно.{S} Немој лудовати, но говори ш |
ила урезала у памети она кобна ноћ, кад је с матером из Тополе морао бежати.{S} И ако је од тог |
е Милош пожалити данас твоју главу, кад је ономад појео Цукићеву?{S} Јеси ли ти здрав, да идеш |
} Па опет какву је муку имао Милош, кад је покушао поново да подигне народ.{S} Изашли на Љубић, |
> <p>Њега је знала околина цела.{S} Кад је кроз глуху зимску поноћ у мирна боравишта тихога сел |
причала је, као да је јуче била.{S} Кад је ударен темељ знаменитој грађевини Пиринчани, она је |
њему зуцкати за побијене Турке.{S} Кад је све прошло на миру, књаз Милош разбере преко Врља, к |
е поврате — рече она мало после.{S} Кад је онда остао жив и при чистој памети, мој ће Ђорђе сто |
а ништа не ваља што Милош уради.{S} Кад је ствар свршена, онда су сви они паметни.{S} Кад се де |
е на Мораву и с Мораве на Дрину.{S} Кад је ваљало метути главу у торбу, па отићи љутоме Куршиду |
ратимство с турским зулумћарима?{S} Кад је требало, Милош је у три дана по два пута летео са Др |
— мислио је Петар у себи.</p> <p>— Кад је таква заповест господарева, ваља јој се покоравати — |
ш да бежиш, да утекнеш: страх те; а кад је требало проливати туђу крв онда те није било страх!. |
и је у сечивици и закле се њоме, да кад је једном извуче никад више је неће метути у ножницу до |
уге, јер они су наступали само онда кад је ваљало каквога Србина казнити и одсећи му главу, што |
ора уклонити Карађорђа.{S} Још онда кад је трчао да заузме Ужице, да се нађе макар једно једино |
и реч живо и енергично:</p> <p>— Па кад је тако, што ми онда хвалишете Милоша и што ли везира?{ |
без њинога знања и питања ради сад кад је њин гост.{S} Ба, није прилика!...{S} Него, како би б |
су остали у Србији.{S} Особито, од кад је у Србији 1815. опет букнуо народни покрет и синула к |
и сад тикве жешће полијећу но приђе кад је Скопљакова чорда сијевала!{S} А јесте, рзуси, кукали |
акосницима, да мене окривљују.{S} И кад је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина грун |
вао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта умео казати, он нагло изађ |
били се и збиља били јунаци.{S} Али кад је несрећне 1813. све то пало и пропало, они из Србије |
турску војску у бегство.</p> <p>Али кад је победа свршена, кад Турци безобзирце беже и мисле са |
говори нешто својски и од срца или кад је веома љут.</note> <note xml:id="SRP18933_N5">Обадва |
којом га је кнез Милош обично звао кад је истински и срдачно расположен према њему, и кад му в |
и двоумице.{S} У Паланку је стигао кад је почело свитати.{S} Сврати у Хасан-пашин хан до камен |
на.</p> <p>Милош је чисто подскочио кад је чуо тако огромну суму и у првој ватри рече, да се то |
ез је почешће употребљавао, особито кад је требало однети кудгод брзо и поуздано какав абер.{S} |
раменима: — Види се да је био срдит кад је писао — принети Вујица.</p> <p>— Море што је био срд |
огађаје из ране младости своје, још кад је као слушче Фаразлибашино служио у Паланци, и у два т |
ad> <head>ПОСЛЕДЊЕ СПРЕМЕ</head> <p>Кад је Милош стигао у тврђаву већ се била у велико ухватила |
ти с њоме везе и познанства.</p> <p>Кад је доцније Милош у Србији повео нов устанак, Грци су се |
дине хиљаде и хиљаде дуката.</p> <p>Кад је несретне 1813. године, Карађорђе наједаред онако нен |
, божем да донесе тазе воде.</p> <p>Кад је све било спремљено, Петар полако откључа врата и опр |
рађорђе изабран једногласно.</p> <p>Кад је овај резултат објављен, скуп је поздравио новога иза |
а и један откос могао истерати, а некад је требало тражити ко може самном барабар косити...{S} |
сумње.{S} Само име „Карађорђе“ по некад је бацало у дрхтавицу Милоша.{S} У дугим годинама мучне |
д и мир у земљи.{S} Војвода Добрњац рад је да помогне кнезу Милошу у његовом данашњем тешком ст |
овини априла 1817. године.{S} Петроград је у то доба био као нека ћаба балканских родољуба.{S} |
— рече Гитарић.{S} Сад смо готови, сад је свршено све.{S} Бар ћеш знати, кад те је побратим ра |
се згодно поред тела.</p> <p>„Тако, сад је добро, сад ништа не стрчи!“ мислио је он, па узе жив |
ову нејасну грају.{S} Она је расла; сад је била налик на тисућу људских гласова који се у једно |
диже ноге у вис.</p> <p>— Тако!{S} Сад је све у реду — рече Гитарић и залупи врата на колиби.< |
да Ђока!...{S} Ево га у соби!...{S} Сад је дошао!{S} Казала сам му да сте овде, па он вели, хај |
ислити како ће бити до послетка.{S} Сад је узалуд балавити.</p> <p>Милошев је глас дрхтао.{S} Д |
p> <p>Старица се брзо повраћала.{S} Сад је већ могла сама дићи руке, извући их и метнути одозго |
ја, Руси су бивали све строжији.{S} Сад је већ било дошло дотле да су емигранти све своје покре |
сно видео куда Марашлија нишани.{S} Сад је требало Милош само да рекне:</p> <p>„Па ако је до но |
набуситији и краћи у разговору.{S} Сад је било све другчије; видело се да му је ово најтежи тр |
.{S} Мало после он опет узе реч.{S} Сад је говорио о своме повратку у Србију.{S} Из његова гово |
ез по старим харачким списковима, а сад је више народа, а узима и три пута већи приход са скела |
ме скупити још 50 тисућа људи.{S} А сад је прилика да посведочиш каква си слуга царска, је си л |
ну главом и рече: — Све што је — за сад је овде у Русији.{S} Овдашње власти могу омести све и п |
и даље.{S} Ствар је била одлучена и сад је ваљало приступити њеном извршењу — ваљало је позвати |
ош је био по други пут код везира и сад је ствар ишла већ лакше.{S} Преко људи, који су били и |
</p> <p>Сви су били сложни у томе и сад је остајало само да Милош нареди што је потребно за изв |
пре почешће налазио око Милоша, али сад је остао сасвим стално.{S} Но то није било одмах.{S} За |
о, да што Турци не осете.</p> <p>Но сад је настајало питање: ко и како да <hi>уклони</hi> Карађ |
оз зрак као гуја присојкиња.</p> <p>Сад је било све у реду и готово, џелат је очекивао само да |
познати! — мислио је Милош у себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклон |
чије но што је досад говорено.{S} Досад је Милош напрезао све силе да удаљи Карађорђа што даље |
нске поглавице на Балкану.{S} Него вожд је рад да се разговори и споразуме с њим — Милошем, па, |
буде тешка и осетна.{S} С тога, што год је већа кривица — казна треба да буде све тежа.{S} А ка |
ти, господару, као нико наш.{S} Гдегод је била која цркавица све се појело.{S} Што је било мал |
брада на махове је поигравала, и когод је познавао Милоша, лако је могао опазити како је сад в |
есече.</p> <p>— Шта зна народ!{S} Народ је као и свака друга стока, куда га чобанин поведе он о |
артије све сам уничтожио</hi>.{S} Народ је у свему задовољан“.<ref target="#SRP18933_N5" /></p> |
и, а случај га намери на Врља.{S} Народ је тада (после Карађорђеве пропасти) тако био застрашен |
о да је у Србији све узаврело.{S} Народ је незадовољан овим стањем и гунђа на Милоша.{S} Сам Ми |
.</p> <p>— Па шта хоћеш више!?{S} Народ је био спреман и листом би скочио.{S} Али, шта да се чи |
в тежак, непријатан сан.{S} Иначе, свуд је царовала ноћ и мукла тишина.</p> <p>Тако је трајало |
ш уста, она ти је на језику.{S} А откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад |
овим сумњама и прекорима.</p> <p>Узалуд је он сам себи разлагао, како је тадашње политичко стањ |
о да се превезе у Србију.</p> <p>Узалуд је срдити кишињевски ђенерал губернатор, једно за други |
о одржати ни месец дана.{S} Али за тебе је друго; теби он може истински бити опасан.{S} И ја не |
ко:</p> <p>— Господару Вујица, код тебе је негде склоњен онај црни Антикрист.{S} Него имаш пору |
а ни наш момак Сима није овде!{S} Какве је лепе зечиће он мени доносио!{S} А једаред донео ми и |
Његова глатко избријана брада на махове је поигравала, и когод је познавао Милоша, лако је мога |
.</p> <p>— Алах шућур (богу хвала), све је како Алах хоће!{S} Враг је био преластио и ову земљу |
дети!...{S} Па је плакала, плакала, све је на глас плакала; спрема ствари а све нариче.{S} Тако |
шња обстајателства за сад су добра, све је у тишини.{S} Од кнезова сада не осећам никаквога да |
и своју заповест.</p> <p>Напротив, све је угађао тако да изгледа како су целу ову ствар други |
ве, па додаде само: — Остави Науме, све је у божијој руци... а пазићемо и сами...</p> <p>Међути |
које су од незнана путника добили, све је то утврђивало Стољетова у мисли, да је „вожд“ умакао |
ури, добри Турци, сви смо ми добри, све је како најбоље хоћеш, а полумесец опет све ниже и ниже |
м друм, који је у почетку био пуст, све је више оживљавао.{S} Сретали су се путници, радници, в |
на провирује опадање и сиромаштина; све је у рушењу и посртању, све иде са зла на горе; убоштво |
у, крај потока, где се умивао...{S} Све је било свршено.{S} Велики Карађорђе, моћни геније који |
и су само машице у туђим рукама.{S} Све је то масло онога Црнога пса, црн му образ био, као и ш |
рај глога, за који је био везан.{S} Све је било као и обично.{S} Не видећи ништа, што би изглед |
таде и обазре се свуд у наоколо.{S} Све је било тихо и мирно.{S} После туробне и облачне ноћи н |
реластио и ову земљу и ови народ! — Све је било пошло ђавољијем трагом, и девет пунијех година |
их замоле, да га бар оне зауставе — све је то било доцкан.{S} Карађорђе се већ био дочепао српс |
атеге онамо за таванском гредицом — све је ово божије па ваше, располажите као у својој рођеној |
де да се он почиње љутити.</p> <p>— Све је тако господару!{S} Но ја само то кажем, <pb n="108" |
је га је и синоћ дочекало.</p> <p>— Све је спремно — рече момче још док су ишли кроз шљивар.</p |
же и ниже обара рогове, турска сила све је бесилнија, а Турству су скути све краћи и краћи!{S} |
чуна о нама, то од прве до последње све је Вождова тековина и заслуга.{S} Његово јунаштво, њего |
у пријатеља“, јер је оно од њега, и све је онако како се у писму говори.</p> <p>А у том писму п |
1" /> пут је био изравнат унапред и све је ишло глатко.{S} После кратког објашњења пазар је пре |
здирала.</p> <p>Била је мркла ноћ и све је било пусто у овом страшном ноћном урнебесу.{S} Па ип |
> <p>Добрњац прихвати.</p> <p>— Али све је то било и прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти ви |
<milestone unit="subSection" /> <p>Све је то било у тренутку.{S} У први мах нико није знао ко |
но парче његова крвава срца!</p> <p>Све је то набрајала тужна песма, узимајући последње збогом |
квим тренутцима, Милошу се чинило: „Све је узалудно, ја на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад |
ротиву присталица Карађорђевих, и многе је побио.{S} Самога Карађорђа, као што смо видели, опту |
лаву, баци је у једну зобницу и предаде је другом момку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
p>— Ево, господару, овде има вина, овде је опет ракија, а ено и натеге онамо за таванском греди |
га он рече:</p> <p>— Видиш, Науме, овде је никло прво семе српског ослобођења, па је право да о |
људи књажевих.</p> <p>— Господару, овде је Драгић — јави он.</p> <p>— Који Драгић? — чисто се п |
да.{S} А пре знаш где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу чика Стојан због дућанића, да му |
о казуј један пут шта је!</p> <p>— Овде је вожд господару! — рече Анта.</p> <p>Милош пребледе к |
асла два огромна јаблана.</p> <p>— Овде је дућан, а кућа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо обићи о |
пролазом између две куће.</p> <p>— Овде је велиш — рече Ђорђе, кад уђоше унутра.{S} Старац потв |
погледа у Милоша и рече:</p> <p>— Овде је у напред мучно решавати.{S} Ко зна, какве прилике мо |
> <p>На те бивше народне старешине овде је велика повика и проклетство, њих народ куне, што су |
де су провели близу до пола ноћи и овде је Карађорђе и преноћио с Наумом.</p> <p>Ту у разговору |
где се зачео први српски устанак и овде је Карађорђу, још из ране младости, полако расла и сазр |
пред њега два моја пандура.{S} Али овде је невоља — опасно је пустити га, а још опасније убити |
део чиме је платио и мени и теби! (Овде је Милош мислио на кнеза Симу, кога је хтео још раније |
тако званом предграђу, „На Пескох“, где је српска депутација била приватно одсела.</p> <p>Сем и |
аки гледа да се извуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно полане бе |
се до сад показало у више прилика, где је покушаван чак и отворен бунт против Милоша.</p> <p>И |
једнако тамо доле на оним странама, где је у то доба боравио Карађорђе, и где је ускоро имало д |
растао с оним повесничким местима, где је први пут зачеђена горостасна замисао о српском ослоб |
за њим и више се није знало ништа, где је и шта је с њим, као оно кад море прогута утонула бро |
стопу уз стопу.{S} Кад стаде онде, где је од прилике била глава, испод ногу му се нешто измаче |
дном упитати Наум, шта мисли Ђорђе, где је за сад највећа опасност за ствар, којој су се одали. |
о бавио по јужним крајевима Русије, где је тада било доста Срба.{S} Од кад се приближио Карађор |
ја су везане толике драге успомене, где је остао по један комадић његовога живота и по једно па |
ски боле, нарочито испод леве сисе, где је срце.{S} Сети се оне страшне ледене руке, што се као |
осећали тада у Влашкој и Молдавији, где је било много грчких родољуба, који су ту створили снаж |
године бавио у Влашкој и Молдавији, где је за тада била усредсређена главна радња хетерије.</p> |
рбије, он се био настанио у Русији, где је од руске владе добио 300 дуката годишње пензије, и о |
, где је Лозница, где су Иванковци, где је Варварин, где је Суводол, где је Нишор, где су толик |
у једној румунској сељачкој кућици, где је за њих било спремно нарочито подземно склониште.{S} |
шуме, налазио се повећи пропланак, где је Драгић био поградио свињце за своје свиње, а мало ни |
и, где је Варварин, где је Суводол, где је Нишор, где су толика поља крваве <pb n="211" /> борб |
итиснута шареном сабијеном гомилом, где је било људи свакојаких вера, свију доба и узраста, сва |
где су Иванковци, где је Варварин, где је Суводол, где је Нишор, где су толика поља крваве <pb |
рбије нема више!{S} А где је Мишар, где је Лозница, где су Иванковци, где је Варварин, где је С |
у вече отишао у своју спаваћу собу, где је о дувару висило много богато оружје.</p> <p>Ова соба |
>Вратише се опет натраг пред одају, где је био затворен Цукић.</p> <p>— Да ли да будим све момк |
оз њу и дошао до Дунава према Раму, где је имао да се превезе у Србију.</p> <p>Узалуд је срдити |
тив коловођа.</p> <p>У једном дому, где је живела једна даљна рођака кнеза Симе, потанко су при |
с дететом и оде мало дубље у шуму, где је ту под једном границом после и преноћио.</p> <p>Бист |
људе.</p> <p>Да не говоримо о рату, где је убијање на гомилу дотерало до правога савршенства — |
ан.{S} Стајао је баш на оном месту, где је лежао Карађорђе, тако, да је кроз разређене талпе ја |
разабере чује ли се што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?...</p> <p>Поузданик оде и прек |
ао.{S} Прва реч ђенералова била је: где је Карађорђе?</p> <p>Митрополит одговори: да је „вожд“ |
толике победе; где су толике жртве; где је толика проливена крв српска; где су толики дивни јун |
ао овде?{S} Па где је преноћио?!{S} Где је он сад? — Зар није овде? — питао је Стољетов журно, |
тарац уђе, да донесе каву.</p> <p>— Где је господар Вујица и Павлић (Павле Сретеновић-Лисовић) |
S} Сад застаде и упита је:</p> <p>— Где је духовник?</p> <p>— Ту је, напољу, сад ће — одговори |
се отпоче овакав разговор:</p> <p>— Где је онај?</p> <p>— Ено га тамо у оџаклији.</p> <p>— Шта |
.</p> <p>— Спомињете вољу царева, а где је ваша рођена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели царев |
пске!</p> <p>Србије нема више!{S} А где је Мишар, где је Лозница, где су Иванковци, где је Варв |
Он?...{S} Драгић Горуновић?...{S} А где је он и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, сам |
з Букуље велику срну!...</p> <p>— А где је Топола, браца Лексо, и је ли далеко — пита девојчица |
Шта? „Вожд“ није спавао овде?{S} Па где је преноћио?!{S} Где је он сад? — Зар није овде? — пита |
Карађорђевица одлазила је у Кишињев где је тада било понајвише Срба, махом војвода и другова Ка |
у, куда се пролази за тврђаву (онде где је сад гостионица „Српски Краљ“) и седећи ту с прекрште |
ока сна.{S} На махове заборављао је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао страшн |
ан, лицем на св. Павла, код пивнице где је био склоњен Карађорђе, спреман је повелик ручак.{S} |
е је у то доба боравио Карађорђе, и где је ускоро имало да се изврши једно грешно и крваво дело |
и већи достојници турски у Србији и где је турско госпоство још било у пуној власти.{S} Од наро |
дају.</p> <pb n="20" /> <p>На одаји где је затворен Цукић, био је само један прозор и то мали, |
издаље, да разабере и да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се често с руским |
џир-џамије и окупљао се на пољаници где је сад Реалка и гостионица „Српски Краљ“.</p> <pb n="78 |
лаву под џелатову секиру?...{S} Ето где је Немачка!{S} За ноћ можемо прегрувати до на Саву, па |
ице се дизала и машала за оно место где је некада дремао страшни сребрњак његов, али је малакса |
.</p> <p>— Е, дете моје, да ти знаш где је себе Топола — одговори Лекса, поносан, што он зна и |
угарица ни појма нема. — Да ти знаш где је себе Топола; чак тамо преко три воде.{S} Па тамо је |
је општи покрет, и <pb n="164" /> Ђорђе је био истакнут да стане на чело тога покрета, а сви ба |
и одговараш мени а народ теби.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш толики народ на расположењу |
ствари, коју ће он заступати.{S} Ђорђе је обећао, да ће свом душом и свом снагом служити велик |
ок се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе је дотле почешће провиривао кроз прозор напоље у мрак, |
азити да је ћутљив и замишљен.{S} Ђорђе је седео мрачан и задубљен, грицкајући нокте и погледај |
би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руском заштитом, примао је новчану помоћ од |
је <pb n="214" /> одмах легао, а Ђорђе је отишао у другу собу са женом, где су остали скоро до |
.{S} А што је најризичније, браца Ђорђе је тако жудан Србије, да му све сад изгледа лако, само |
за његов — Ђорђев — долазак, али Ђорђе је то одбио.{S} Истина, Милош га је сам звао да дође и |
ного што шта било променило, ипак Ђорђе је знао куда му ваља проћи и где може свратити.</p> <p> |
и што друго.{S} А после, господар Ђорђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с ова два роба овд |
осподина митрополита.{S} Господар Ђорђе је тамо остао и на конаку.{S} Јамачно је и сада тамо.{S |
му предато.</p> <p>У своме говору Ђорђе је био кратак и сух, готово бих рекао набусит.{S} Но за |
у Србију на своја огништа.</p> <p>Ђорђе је отворено говорио, да се он за сад од Руса, ничему не |
ћи на ово последње питање.</p> <p>Ђорђе је ћутао, грицкао нокте и гледао у земљу.{S} После наје |
људске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не мари!“ А што ја по читав |
уз коју је саграђена колиба, Карађорђе је лежао испружен, а украј себе бејаше метуо велику хра |
е чак и не разуму.</p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао и то га је сазнање љуто тиштало.{S} Али ја |
око њега плела опасна мрежа, Карађорђе је мирно боравио дане, склоњен у сеновите лугове јасени |
>Тога дана у петак, 11. јула, Карађорђе је био срдит и зловољан и одмах с јутра посла поуздана |
<p>После овога страшнога сна, Карађорђе је био потресен и зловољан.{S} Већ се хватао сумрак, а |
е овога састанка код Добрњца, Карађорђе је имао други ноћни састанак у Петрограду, састанак кој |
о.</p> <p>Али с друге стране, Карађорђе је био за Милоша стална и голема опасност, особито у сл |
немају чега ни бојати од ње, Карађорђе је хтео да види како ће то утицати на војводе; имају ли |
авршен.</p> <p>Од Чолак Анте, Карађорђе је отишао српском митрополиту на вечеру, и ту се бејаху |
се и последњи гости разиђоше, Карађорђе је неко време остао наслоњен на миндерлук, са шакама на |
ли, дакле, 11. јула, у петак, Карађорђе је заноћио на трлу код Јована Буковичког, коме је био о |
а сваки своје погледе изнео, Карађорђе је могао направити овакав закључак:</p> <p>„Сви ови људ |
клањају своју рођену слабост, Карађорђе је наједаред осетио како је огромна разлика између њих |
<p>Прешав код Рама у Србију, Карађорђе је још те исте вечери кренуо даље са својим пратиоцем Н |
> <p>На путу Драгићевом трлу, Карађорђе је пријатно ћеретао с Наумом и причао му разне ситнице |
.</p> <p>По ранијем договору, Карађорђе је имао после овога избора да пређе у Србију и ту да по |
ри, да нема за сад никога.{S} Карађорђе је дошао сам; допратио га је један Грк.{S} Али чим се д |
после прва њина састанка.{S} Карађорђе је остао да ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћ |
} Али овде има друга мука.{S} Карађорђе је оштетио многе Турке и многи се жале и спремају се да |
ног вођу бурним усклицима.{S} Карађорђе је устао да се захвали на великој части и поверењу, и о |
ажне вести, светли везире.{S} Карађорђе је овде. — рече Милош.</p> <p>Марашлија скочи:</p> <p>— |
учало, пило и разговарало.{S} Карађорђе је био особито расположен.{S} Причао је неке догађаје и |
ј — рече Цукић живо.</p> <p>— Карађорђе је подигао дивну богомољу, намамио у њу што више света, |
не на Турке.</p> <p>У то доба Карађорђе је и сам био у Петрограду, <pb n="154" /> куда је нароч |
</p> <p>На растанку с гостима Карађорђе је говорио да <pb n="243" /> ће, као сутра дан, изаћи т |
чери.</p> <p>Целога тога дана Карађорђе је био добро расположен.{S} На путу за Драгићево трло о |
в. Аранђела.</p> <p>Тога дана Карађорђе је рано устао.{S} Још се не бејаше ни расвануло, а он и |
ствар је ваљало забашурити, и Карађорђе је то и покушао.{S} У томе згодно му је дошао говор Гер |
од њих није било“...</p> <p>И Карађорђе је то одмах познао.{S} Слушајући ове људе како гомилом |
гладни!</p> <p>С Чолокантицом Карађорђе је дуго разговарао; запиткивао је о војводи, како му ид |
спада из Француске.{S} Све то Карађорђе је бележио овим карактерним речима: „Цар козачи Француз |
Наумом.</p> <p>Ту у разговору Карађорђе је открио Вујици цео план и намеру свога доласка, само |
</p> <p>Своју прогрушену косу Карађорђе је био овранио, а тако исто и своје проседе мустаће.{S} |
аревцу.</p> <pb n="253" /> <p>Карађорђе је, као ретко који, познавао готово сва места у Србији |
наивно.</p> <pb n="216" /> <p>Карађорђе је пуштао густе димове и позадуго не проговори ништа.{S |
лазили.</p> <pb n="146" /> <p>Карађорђе је тада имао две старије кћери и два млађа сина.{S} Жен |
д за вас чути не може!</p> <p>Карађорђе је морао употребљавати големо напрезање да се уздржи да |
да те код Руса пањка.</p> <p>Карађорђе је срдито грицкао нокте.</p> <p>— Којекуде, по души вас |
ст — говорио је Јаков.</p> <p>Карађорђе је махом ћутао.{S} Изустио би по коју реч само онда, ка |
звор за своје приходе.</p> <p>Карађорђе је био мрзак и опасан Турцима, а нарочито је од њега мо |
то веће користи за се.</p> <p>Карађорђе је у неколико био и згодно средство за Милоша, јер је њ |
о пре опет тамо врате.</p> <p>Карађорђе је распитивао за остале војводе што су живели у Кишињев |
м рећи, и имаће право.</p> <p>Карађорђе је био узбуђен, глас му је дрхтао; речи су му на махове |
рече Петар заједљиво.</p> <p>Карађорђе је дуго ћутао и грицкао нокте.{S} Најзад проговори.</p> |
ећнији човек на свету.</p> <p>Карађорђе је на махове застајао у говору, као да је хтео да одахн |
оне који погреше и скриве.{S} Милосрђе је код обичних људи, леп накит душевни, а код оних што |
од оних што су у сили и власти милосрђе је дужност и обавеза која истиче из висока положаја њин |
ти утврдили и уговорили.</p> <p>Најтеже је било то, што се на Карађорђа није смело напасти јавн |
р другачије мисли, воља је његова, може је мењати како хоће.</p> <p>Марашлија погледа Милоша и |
с туђе господске трпезе?...{S} Ја, гдје је сад све то.{S} Виђите домове наше, виђите хареме наш |
оба из три дијела свијета?{S} Јес, гдје је наш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно поср |
тву су скути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, |
наше било и нашијем се назвало.{S} Гдје је пријешња турска сила, турски сјај и турско господств |
и сретати у ови наш црни земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме могло какво добро огријати? |
знаник Ага-Џон, скромни дућанџија, чије је дућанче било ту на углу према Калемегдану, човек ког |
одара — старога господара Турчина, чије је господство изумирало, и младога — Србина, чија је сн |
м III, Мустафа IV, били су султани чије је ступање на престо и силазак с престола она преживела |
верне паше и везири.{S} Сасвим друкчије је поступано с неверничким бунтовницима.{S} Њима су оби |
и признателност нашу указати.{S} Твоје је да дјело свршиш, а за све друго наша је брига и одго |
ешљив због великих напора и брига, које је поднео у последње доба.</p> <p>— Ти знаш синко, да с |
ворено је и о двојици заробљеника, које је кнез Милош послао везиру и који ће ово дана бити пос |
, запрегнута с два красна зеленка, које је цео Кишињев познавао.{S} Из кола изађе сед човек у г |
а ту узрујаност стиша, и о мерама, које је он предузео против коловођа.</p> <p>У једном дому, г |
гда по пет шест оружаних скитница, које је водио са собом и који су га пратили скоро свуда, а п |
ису хтели пристати на неке уредбе, које је Карађорђе заводио по савету Младена Миловановића, у |
мадији прваци и угледније војводе, које је љуће но друге тиштала садашња потиштеност и неуглед |
анку покренуто је први пут питање, које је доцније било од голема значаја за целу новију повесн |
е бејаше узјогунио и баш ове речи, које је Марашлија тако жудно очекивао, сад не <pb n="199" /> |
прочитај и ово писмо господарево, које је написано у споразуму с кнезовима.</p> <p>На ове речи |
ушај да преотме Милошу господство, које је овај својим јунаштвом и својом памећу стекао.{S} Око |
кати — рече старија жена о платну, које је мало час навијала.</p> <p>— А што, најо!{S} Да се не |
тило откупљујући се од оних Турака које је Врљо побио.{S} Пошто је тај рачун ухваћен, један део |
о и дуго гледао.{S} После ме упита које је доба и који је управо дан данас.</p> <p>Кад му казах |
и ревно је заштићавао оне погледе које је синоћ у разговору с Милошем од њега чуо.{S} Живо је |
ц и Михајло Тодоровић-Герман, људи које је кнез Милош био послао да му сврше неке послове у Пет |
авито на то упућене да доврши дело које је започето победама над Наполеоном и коме је циљ да се |
и за велико скупоцено дело народно које је с поверењем њему предато.</p> <p>У своме говору Ђорђ |
> <p>„Ето сад најглавнију ствар от које је највећа сумња била совершилисмо.{S} Карађорђеву глав |
умом и у премишљању о великом делу које је стајало пред њима, и ради кога су и дошли у Србију.< |
се да се они опет поврате.{S} Бар таке је гласове он, Анта, слушао ово последње доба од људи ш |
оду.</p> <p>Вујица се правдао.{S} Момке је повео са собом баш с тога што хоће да Карађорђе буде |
су Вујица и Милош овако говорили, Павле је ћутао и гледао у земљу.{S} Сад подиже очи.</p> <p>— |
<head>ПОСЛЕ ДЕСЕТ ГОДИНА</head> <p>Биле је бурна урнебесна ион. једна од оних страшних ноћи, ка |
ете до на обалу реке Груже.</p> <p>Доле је стајао страховити амбис у коме је Гружа хучала, а го |
ле, баш он главом — сам Милош!{S} После је, веле, пратио свога момка Марка Штитарца, те је ноћу |
три пута превуче преко сабље.{S} После је стиште у своју снажну, извежбану руку, потресе је, д |
; он је сам дошао, наметнуо се, а после је било добро...{S} Па колико је људи тек он побио!...{ |
но, свршавао је сам с гајтаном, а после је „уз опште саучешће“, сахрањиван с почастима и о држа |
агићу, да видим могу ли.</p> <p>И после је скоро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њим превр |
ој ваљда неће ни долазити.</p> <p>После је тражио, да им на брзу руку штогод спреми за вечеру.< |
њега! — рече најзад болно.</p> <p>После је покушавао не би ли на којигод начин могао отклонити |
свршава неке народске послове, и одатле је предат Турцима, који су га у тврђави удавили.</p> <p |
бити благословени успехом.</p> <p>Даље је напоменуо, како је он пореклом доиста Србин, али у о |
благи Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава покл |
, те одговори журно:</p> <p>— Па и боље је да плати, свакојако то ће га мање стати, но и најмањ |
једни, час други.</p> <p>„...{S}Најбоље је да не мислим о свему томе.{S} Да оставим, па кад нас |
господара целе једне земље.{S} Народ ме је дигао на висину на којој су седели стари цареви и кр |
Лане однеше читаве сеисане.{S} Срце ме је болело.{S} У два маха излазио сам, те их пресретао, |
</p> <p>— „Седи“ — рече ми он, пошто ме је прво дуго и дуго гледао.{S} После ме упита које је д |
једаред стаде и окрете се мени; опет ме је дуго гледао, па ме онда запита пола зачуђено а пола |
м с њим што не треба.{S} Два три пут ме је тако безобразно погледао, чисто као да ми нешто прет |
туд врати, он рече жени:</p> <p>— Време је, треба да се крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох |
ћ Горуновић?...{S} А где је он и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, сам је!</p> <p>— С |
молио онога пса, па је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде је Милош мислио на кнеза |
ћио на трлу код Јована Буковичког, коме је био отишао сам, по одласку Вујичином.{S} Али сад се |
ето било то кобно трло Драгићево, коме је судбина била наменила да ускоро постане крвава позор |
стражом одаслан у Београд везиру, коме је, дан пре, био упућен и <pb n="48" /> кнез Сима.{S} М |
укчији призор.{S} Крај огњишта, на коме је буктала лепа ватра, седела је на скромној постељи, з |
започето победама над Наполеоном и коме је циљ да се за у будуће Европа обезведи од револуциона |
тојала у добро скројеном плану, по коме је он имао једног дана да постане наследни кнез српски, |
овољни с постигнутим резултатом, у коме је сваки гледао своју личну корист.</p> <p>Али на овом |
>Доле је стајао страховити амбис у коме је Гружа хучала, а горе над реком у хладној зимској ноћ |
мо човека који нас чека.</p> <p>На томе је разговор опет прекинут.{S} Тројка је јурила преко не |
екох — додаде Карађорђе.</p> <p>На томе је свршен овај разговор, којег се Добрњац доцније тако |
и.{S} Ја сам ово теби донео.{S} За мене је лако.{S} Ја пијем сваки дан.{S} Ово је само теби нам |
>— Јес, господару, „вожд“ је ту, и мене је амо пратио господар Вујица да ти све то јавим.</p> < |
толико груваш?</p> <p>У истини, лупање је било обично, шта више тихо.{S} Но Милош је хтео чак |
а сад овде изабрати.{S} Истина, гласање је тајно, али он ће казати своје мишљење јавно и отворе |
може ни Милош сам мировати, него питање је, господару, за садашњицу и моја је тврда вера да се |
ма постајао врховни вожд.</p> <p>Питање је било како ће на све то гледати Русија.{S} Сва пажња |
у своју снажну, извежбану руку, потресе је, два три пут махну њоме кроз ваздух тако снажно и ок |
нако, како обично стоји на раменима, те је изгледало, као да провирује из земље, као да је на ж |
, пратио свога момка Марка Штитарца, те је ноћу на легалу убио шабачког владику Мелентија.{S} К |
а). <pb n="152" /> Све то чинило је, те је Србија у очима Грка, а и свих других балканских родо |
годила по првом резу, већ мало више, те је тако <pb n="86" /> само направила две дубоке, крваве |
о сви бегунци били фамилијарни људи, те је сваки био повео и своју породицу.{S} Настањивали су |
одозго овде онде опет посеја лишћем, те је изгледало као да није ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш |
е свршено све.{S} Бар ћеш знати, кад те је побратим ракијом почастио...</p> <p>Рекав то, Гитари |
Прво проговори Вујица.</p> <p>— Сам те је бог умудрио, господару.{S} Ја се тога јада не бих се |
, сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов покушај сретно испао.{S} Што сад он мора да ув |
рпаре.{S} Све ове особине учиниле су те је хетерија Науму била поверила велеважни задатак — да |
тизао слабачки <pb n="91" /> ум, и дете је појмило, да се овде десило нешто грозно и страховито |
му Турци потраже моју главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, к |
кући скоро полу мртву.</p> <p>Код куће је баба Јана дуго лежала онесвешћена.</p> <p>Док је бил |
/head> <head>У ДОМОВИНИ</head> <p>Сунце је већ давно било зашло, а после жарка летња дана бејаш |
ум сиђоше Драгићевом трлу.</p> <p>Сунце је већ било на заранцима кад тамо стигоше.{S} Драгића з |
еће!..</p> <p>Попа је духовник, а иначе је благе нарави.{S} Он по срцу своме никад не може да о |
која му је лежала преко крила, и извуче је до пола...</p> <p>Но у томе стиже и други ударац.{S} |
p> <p>Али она га ухвати за руку, повуче је чудном снагом и диже у вис.</p> <p>— Што кријеш?{S} |
и, тешко је ту бити паметан.{S} До јуче је то био господар!{S} Па, чиниш волико, како сад да га |
Милош није ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он стрепио!...</p> <p>Домаћин га пресече.</p> <p>— |
лободе.{S} Наша је ствар праведна, наше је дело свето, бог је с нама, и ми ћемо победити — узви |
рицу знао је скоро цео Београд.{S} Више је од тридесет година само, како је сви знају под имено |
оме, да кад је једном извуче никад више је неће метути у ножницу док не види балканске народе с |
ци свију балканских народа а по највише је било Грка.{S} Председник скупу био је чувени грчки х |
за све време мало говорио.{S} Понајвише је пуштао да други кажу шта мисле, а он је само одобрав |
Вујице.{S} Али и њега, Станимира, кнез је почешће употребљавао, особито кад је требало однети |
S} Једва га је утишала.{S} Најзад, кнез је говорио срдито, али спуштеним обичним гласом.</p> <p |
аједнички онако у скупу световати, кнез је желео да се на само разговара с неким од њих.</p> <m |
х људи?!{S} Све их је он побио!{S} Кнез је, али његов пут којим се попео до те висине засут је |
ма на руку.</p> <pb n="17" /> <p>И кнез је своје обећање одржао.{S} Један од бунтовних кнезова |
есту — ето ту је њима мука!</p> <p>Кнез је говорио срдито.{S} Кнегиња га је слушала пажљиво.{S} |
лавом књаз Милош Обреновић.</p> <p>Кнез је седео замишљен с лактовима упртим о колена, с главом |
а превезоше на српску страну.{S} Превоз је свршен брзо, али су се на банатској страни дуго задр |
асом, је су ли они момци господареви, и је ли Петар с њима?</p> <p>Стражари познадоше одмах ова |
p> <p>— А где је Топола, браца Лексо, и је ли далеко — пита девојчица радознало.</p> <p>— Е, де |
па пошто би разгледала околину, тек би је нестало под заклоном.</p> <p>Међутим друм, који је у |
ом да сузбије најезду турску, сузбио би је ти, господару, па би данас мирно боравили, у својој |
</p> <p>— Другом можда и није, али теби је сад лако.{S} Не дај само да ти други отме оно, што с |
е на једном извади, прекрсти се, пољуби је у сечивици и закле се њоме, да кад је једном извуче |
е хартију, коју је држао у руци, пољуби је, мету је на чело, опет је пољуби и понови тако три п |
ли.{S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Турчина.</p> <pb n="52" /> <p>Ч |
n="51" /> <p>— Кажу, болан, Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је им |
ви остали ћуте док један говори, у кави је владала мртва тишина, те се свачији разговор чуо јас |
ђорђа једном нестане са света, и лукави је Турчин планирао, како би из свега тога он опет извук |
није кнезове из онога доба.{S} На глави је имао висок, црвен вес, с кратком, плавом кићанком, к |
едео.</p> <p>— Море, болан, Раџо, какви је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће п |
је, само је сад још гушћи.{S} У природи је тишина, а овде онде, на далеком обзорју сену светлац |
знак Николи.</p> <p>За тренутак у одаји је владала мртва тишина.{S} Нејасан сумрак од запаљене |
је и само држање Вујичиних момака, чији је шапат допирао до Ђорђа и с чијим се мрким, закрвавље |
одвојена од православне Русије, на чији је позив била устала, сви ударци још моћне Турске били |
пуном пушком украј себе.</p> <p>Ханџији је било наређено, да ништа не казује кога има у одаји, |
тачнога извршиоца својих наредаба, који је, поред Марка Штитарца, био управо оличење удараца кн |
уо од једнога повереника везирова, који је и Милошев велики пријатељ.</p> <p>Овде за ову двојиц |
џа Милош а не Турчин стари Суљага, који је и пре био доглавник везиров и вршио тај посао!{S} Не |
} Он нешто прогунђа.</p> <p>Слуга, који је чекао куњајући на уласку у одају, кад чу шум, уђе ун |
аву му јошт с једном његова друга, који је био шњим дошао, у Београд мени послаше, које се ето |
литичко васкрснуће једнога народа, који је изгубио скоро и само сећање на негдашњу државу, на н |
убитеља рода сербскага, Карађорђа, који је у смедеревској нахији неколико дана у тајности живио |
о мени говори онај исти Марашлија, који је ономад обесио једно српско момче само зато, што је и |
а тамо побију рођаке каква човека, који је ту код мене штогод скривио.{S} Ето видиш, како сад с |
тене на два краја дугачкога стола, који је заузимао средину одаје.{S} Изасланици су седели пода |
е главу и оштро погледа пријатеља, који је на њега толико наваљивао.</p> <p>— Да спасавам главу |
с неколико страна из густога дима, који је пунио каву.</p> <p>Чичине очи сенуше и он је срдито |
е погледе на млада, лична Турчина, који је замишљено седео у горњем делу каване.{S} Млади Турчи |
погрешке — тога унутрашњег нагона, који је Карађорђа моћно заносио — код њих није било“...</p> |
х, онда се смерни служитељ олтара, који је за тренутак постао грозни убојни осветник, опет повр |
ница имала је нарочитог командира, који је лично одговарао за резултат потере.{S} Али и ако је |
ји преко целе каване, упита госта, који је чак на другоме крају седео.</p> <p>— Море, болан, Ра |
рађорђе, показујући на Новаковића, који је збиља закрвављено гледао у колибу.</p> <p>Вујица вик |
клетство, као на новог Бранковића, који је род <pb n="102" /> свој душманину издао.{S} Чиниш 'в |
м <pb n="251" /> из Старога Влаха, који је у то доба био скелеџија ту на Раму, пошто је онда Ра |
е осуди као кукавицу и страшљивца, који је у најопаснијем тренутку утекао из земље, с друге стр |
арађује.</p> <p>Везиров ћурчибаша, који је служио као тумач, није смео све ово овако ни преводи |
погледао би испод очију на Милоша, који је стајао ту пред њим скроман, миран, ћутљив, а ови пог |
ја, не скидајући погледа с Милоша, који је изгледао нешто мало блед и болешљив због великих нап |
се у близини не нађоше добри људи, који је прихватише и донесоше кући скоро полу мртву.</p> <p> |
а се у његовом дому и стицао свак, који је имао какав крупнији посао, а често су му и за ситниц |
сте грчке управо легендарни јунак, који је заносио сва срца.</p> <p>У непрестаном додиру и меша |
ко збуњен и сметен; ни овај човек, који је био пре 5—6 дана, ни дај боже.</p> <p>Међутим Карађо |
ди Турчин с дугачком белом брадом, који је стајао ту иза Драгића, и коме паде веома чудно што ч |
боравиште неком Јовану Буковичком, који је имао своје трло код воде Доћана, а одвео га је тамо |
Уморни коњи касали су малим касом, који је почешће прелазио у обичан ход.</p> <p>Испод арњева, |
па замуче пред разјареним убицом, који је зверски на њега очима стрељао.</p> <milestone unit=" |
под заклоном.</p> <p>Међутим друм, који је у почетку био пуст, све је више оживљавао.{S} Сретал |
о више знадеш — рече стари Турчин, који је седео с десна до Бекрен-Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчи |
импатичан, сиромашки обучен дечко, који је са заводнелим очима и с притајенин дисањем нетремице |
, мухамеда ти твога!</p> <p>Џелат, који је дотле стајао блед и збуњен, сад се наједаред зацрвен |
.{S} Карађорђе упусти златан крст, који је све дотле чврсто држао, и оберучке се дочепа за дебе |
земље, као да је на живом човеку, који је до грла закопан у земљу.</p> <p>Овако у овом положај |
а тако не бих могао рећи о човеку, који је 9 година био господар ове земље, па баш да је он од |
авом Милош, упирући поглед у Врљу, који је још једнако ћутао.</p> <p>— Побих оне псе, господару |
узи.</p> <p>После се окрете Петру, који је ту стајао непомичан и нем.</p> <p>— А теби ено у оно |
у војну управу у народном покрету, који је на прагу и који ће планути у најкраћем року.</p> <p> |
одлану на души.{S} У овоме успеху, који је постигао и лакше и брже но што се надао, Милош је ви |
а југ пружа благ брдски повијарац, који је тада био обрастао густом горостасном храстовом шумом |
так — примети Милош.</p> <p>Милош, који је дотле ходао, стаде сад и чудно се загледа у Врља, по |
кеш београдском везиру Марашлији — који је пошље у Цариград.{S} Одрата и напуњена, она је дуго |
осле Косова, Турци задрхтали; њега који је девет пуних година прослављао име српско; њега који |
година прослављао име српско; њега који је из мртвила пробудио обамрло тело српско, и из мртвих |
се спустио и легао крај глога, за који је био везан.{S} Све је било као и обично.{S} Не видећи |
та изнутра чули.{S} Ханџиска момка који је ту спавао, отпрате чак далеко на извор, божем да дон |
с живимо.{S} Милош једе из хамбара који је Карађорђе напунио.{S} Милош, и сви <pb n="31" /> што |
оносно у наоколо, погледа и џелата који је као окамењен стојао ту <pb n="87" /> пред њим, климн |
{S} Велики Карађорђе, моћни геније који је из петовечна сна пробудио заспало и већ обамрло плем |
је увијен у читав облак дима, кроз који је једва просијавало његово богато господско одело.</p> |
мртве насута земља, а на бресту уз који је био овај гроб, Драгић уреже ножем мали крстић, који |
унака од кога је Стамбол дрхтао, и који је девет пуних година са шаком јунака шумадијских брани |
.{S} После ме упита које је доба и који је управо дан данас.</p> <p>Кад му казах да је недеља, |
године истакао као вођа народни и који је сад јавно носио титулу и потписивао се: „Врховни Сер |
ни састанак у Петрограду, састанак који је био одсудан по цео његов остали живот.</p> <pb n="17 |
узданијих гласоноша његових; човек који је од Милоша носио најповерљивија писма разним српским |
знанство с Црним Ђорђем, с јунаком који је из мртвих кренуо обамрлу слободу српску и девет пуни |
виделе.{S} Оне су личиле на прозор који је изнутра замазан кредом.{S} Те отворене очи изгледале |
су збиља Вујичини момци. (Лисовић који је из Београда повео за Смедерево ове момке, с једним с |
рилика на добром коњу, али на коњу који је већ малаксао блудећи без циља и одређене намере час |
изгледао као нека авет, као мртвац који је сав буђав овога тренутка из гробнице устао.</p> <pb |
с је био обучен као сељак, а и румунски је знао тако, да га нико не би могао распознати да није |
олема река, широко тихо Дунаво, ћутећки је ваљало на ниже огромне водене масе своје, а његова п |
S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, да ли је крив Марко или Никола, кад се не учини што ваља, или |
Београду код везира.{S} Не знам, да ли је то из његове главе или је имао какав разговор са сво |
и одговара:</p> <p>— Боже мој!{S} Да ли је истина што људи говоре, да душа после смрти за четрд |
од обична послушника везирова, и да ли је онда вредило запињати толико, да тај послушник буде |
и му је јавио за његов долазак и шта ли је Милош одговорио.</p> <p>Њих се двојица уклонише на с |
овако заједно са зобницом?!{S} Какав ли је то мутавџија што чак тамо у рају козину дрнда и пред |
аше живо заинтересовао да дозна који ли је ово човек.</p> <pb n="252" /> <p>Чим га бејаше загле |
једна с његове не сме валити.{S} Ако ли је пак Карађорђе дошао хајдучки, онда с њим као с хајду |
е био кадар да погине за Карађорђа, али је исто тако био готов и да га убије у свако доба, кад |
о је људи који су мрзили Карађорђа, али је било и таких који су га високо ценили и поштовали.</ |
.</p> <p>Она још не бејаше свршила, али је Милош пресече.</p> <p>— Ама зар то рекла она дртина! |
лини, састајао се и с неким људима, али је понајвише времена провео у разговору с Наумом и у пр |
.</p> <p>Истина и ту се чула песма, али је та песма била више налик на болно јадање крвавог и н |
је родом Грк, по имену Наум Крпара, али је знао добро српски, јер се много бавио по јужним крај |
д ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је по турском кроју лепо изведена и укусно ишарана.{S} |
оповић био је управо из Аџибеговца, али је под његовом нуријом било и село Радовање, где се он |
када дремао страшни сребрњак његов, али је малаксало опет морала клонути доле.</p> <p>Карађорђе |
два за сто корака удаљен од колибе, али је била мала низбрдица.{S} У који мах Наум пође потоку, |
е, оружја и свакојаке војне спреме, али је зебња да Турци што не нањуше.{S} С тога треба похита |
н први требао да зна штогод о томе, али је допуштао да може бити и каква задоцњења.{S} А можда |
ружан, што но реч од главе до пете, али је све то покривала огромна, бела сукнена кабаница какв |
као хајдук убије гдегод се ухвати, али је све то предупредио и на добро окренуо он, Милош.{S} |
рагић, истина, није кренут те ноћи, али је, одмах сутра дан рано у јутру под јаком стражом одас |
урцима, Врљо је пристао уз устанак, али је вазда водио засебну, одвојену чету, кад мању а кад в |
в.{S} Ја од Милоша ништа не тражим, али је срамота да он за мном шаље људе, који ће ме чак амо |
Избор, истина, још није био свршен, али је било већ све спремљено и мисао је потпуно сазрела, д |
ц, а снег се неколико пута навртао, али је на скоро опет престајао.{S} Најзад, пред подне, вета |
е већ стар човек, претурио педесет, али је још био крепак и држећ, нарочито је био познат као и |
и да буде милостивна души његовој; али је васељена глуха и нема, она се не одзива јадима његов |
е све више омекшавао и попуштао.{S} Али је још дуго тврдио пазар презајући да му Марашлија не з |
уго и тако жудно погледали и ишчекивали је.{S} Као приде, уз њу је ишла и глава Наумова.</p> <p |
знањем царева и по њином упутству, или је то преломио онако по својој глави?</p> <p>— Не знам, |
е знам, да ли је то из његове главе или је имао какав разговор са својим господарем, тек он ми |
вашу тековину гурнули угарак и спалили је.{S} Ово је Милошева мука, и док је он жив нећете ома |
то треба гледати.</p> <p>— Вала, да ми је видети да полети његова глава, па тешто, макар и они |
наш тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима разговорим што ме сад беде!{S} Али зна |
у да сав успех од мене зависи.{S} Да ми је да то њихово надање не остане напразно!{S} Ах, само |
дили да су овде на моме месту.{S} Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с Турцима друкчије разг |
е не оптужујеш овде код Руса, као да ми је мало ова гомила шпијуна што сад за мном каса кудгод |
е не остане напразно!{S} Ах, само да ми је то постићи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе ходати по соби |
рат понавља ту исту погрешку.{S} Шта ми је онда остајало друго но да ударим у строгост, која је |
атуштен и отрован. — Нико не зна шта ми је; нико не слути са чега сам ја тако зловољан и жалост |
питај оне горе на ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од њих ми је.</p> <p>— Али за бога, побратиме, |
за влашћу.{S} Сад сам свега сит; све ми је дотужало; једино што би желео: — било би ми мило да |
, <pb n="159" /> то не боли!{S} Срце ми је црње од угљена.{S} Ништа ме тако не убија као сећање |
људи, немојте то од мене искати, кум ми је, ако бога знате!</p> <p>Лисовић се испречи на њега: |
о спремају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је много ствари јавио, али за тај главни пункт, опет не |
сам с господарем овакав разговор, он ми је Николу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је!“< |
азговор са својим господарем, тек он ми је први то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два тр |
еку, у својој рођеној погани!{S} Жао ми је само једно, што не погибох где год у јуначком окршај |
е и јада се.{S} Да видите само какво ми је писмо писао.</p> <p>— Ко? — упиташе Вујица и Павле у |
градског везира), у два маха говорио ми је о томе кад сам последњи пут био у Београду код везир |
м бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{S} Чудно питање.{S} Пре свега то и ниј |
свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бивало после таквих несрећа!{S} Сваку такву каз |
а неће ни за што да послуша.{S} Како ми је данас било кад чух господара Аксентија!{S} Каже, Мил |
} Домами ти њега амо“...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од тога доб |
коро ће се на мени распасти.{S} Цело ми је покућанство она тиква за воду, оно крње лонче и дрве |
да га предам везиру у град, и речено ми је да његову главу замењује моја.</p> <p>Марко се срдит |
та.</p> <p>— Добро ми је ћеро, добро ми је дијете, оставите ме само овако мало да одахнем.</p> |
лицу и она прошапута.</p> <p>— Добро ми је ћеро, добро ми је дијете, оставите ме само овако мал |
и послушници...{S} Али, ако, ако, то ми је благодарност што сам пре 5—6 година спасао кума Мило |
рстио једну липову гранчицу!{S} И то ми је тај рахатлук који раја ужива!{S} Али нека, везир је |
о добровољно уступам другоме оно што ми је у руци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће веровати |
змем већ да дам још једино добро што ми је остало, а то је овај голи живот!</p> <p>— Тек ако по |
окашља се и рече:</p> <p>— На аманет ми је казано, па на аманет и ја теби казујем.{S} Црни се с |
ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од њих ми је.</p> <p>— Али за бога, побратиме, па што не даш књаз |
то боље знате, најо, али бога ми, мени је све нешто хладно око срца; све ми се слути да то нећ |
и јесенас, нека буде вечерас...{S} Мени је поверено ово велико и свето дело, и ја га морам извр |
но, и да опет упали целу земљу.{S} Мени је пратио људе, да ми у највећем поверењу, и на божији |
страшној битци на Суводолу, према мени је стајала скоро цела Арбанија, све бирани јунаци, све |
ешину над главом од својих људи, и мени је милије да то будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и с |
<p>Карађорђевица уздахну: — Оно и мени је свашта падало на ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} |
м <pb n="224" /> здрав, а у истини мени је болна и преболна сама душа, на срцу моме стоји огром |
ременима строга војна дисциплина једини је спас од многих штетних случајности и изненађења.</p> |
је на броју десетак душа.{S} У средини је јахао невољни певач, а око њега склопили се мргодни, |
себе, оберучке узе једну даску и уклони је на страну.{S} Сад уклони и другу и пред њим се напра |
ће турски џелат сутра смаћи.</p> <p>Три је дана како ова два сужња капљу у казамету београдском |
е била мила његова глава?{S} Па опет си је ти одсекао.{S} Онда си био јунак!{S} Јунак си да уда |
спасавам главу?!..{S} А што ће ми, пси је појели!{S} Да видим како ће се онај ерски пас налока |
смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде није ниш |
отиња за срце; чим отвориш уста, она ти је на језику.{S} А откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд |
одна изговора, зашто си га убио, шта ти је сметао какво је зло хтео учинити, те би сви повикали |
стегнуте у какву крпу.</p> <p>— Шта ти је то, несретниче? — рече кнез и гурну торбу ногом.</p> |
Драгићем.</p> <p>— Ене дер!{S} А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо как |
речи на њега: — Па добро, кнеже; кад ти је његова глава скупља од твоје рођене, онда ћемо твоју |
ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам господар наредио?{S} Ја се све бојим |
и спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај ти је фишек наше поздравље.{S} Кунемо ти се живим Богом, и |
и планинама!...{S} Но како рекох, ко ти је од момака најпоузданији да изврши тај посао?</p> <p> |
је Перо!?...{S} Шта ћеш ту?...{S} Ко ти је то?</p> <p>У томе загледа боље, али Марка не могаде |
часа ваља њему одрубити главу.{S} Ко ти је од момака за то најзгоднији?</p> <p>— Не, по богу бр |
>— А што, болан, бјежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећу те дирати ни питати.</p> <p> |
риселе две млађе жене.</p> <p>— Како ти је сад, нано? — упита млађа жена с десна.</p> <p>Стариц |
ла за ову песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад с нама, или боље да рекнем са мном.{S} Девет год |
ом.{S} Да би спасао тисуће, слободно ти је да убијаш појединце.{S} Да би избавио од греха и пак |
о.{S} Да би достигао добро, слободно ти је да се послужиш и рђавим, неваљалим средством.{S} Да |
то писмо мора бити код тебе.{S} Оно ти је негде сакривено, склоњено, можда у земљу закопано... |
:</p> <p>— За Бога милога, нано, што ти је то тако било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред |
/p> <p>— А теби ено у оној бошчи што ти је за потребу.{S} Однећеш је у Београд везиру.{S} Бакши |
а народни покрет на Балкану, и изазвати је да узме народну ствар под своје окриље и заштиту.</p |
опио, ни што у уста узео сем воде, нити је речи једне проговорио.{S} Треће ноћи уђем у његову о |
изађе.{S} Два дана и две ноћи тада нити је легао, ни ока склопио, ни што у уста узео сем воде, |
шку уз врата, затим смаче торбу и пусти је да тресне о патос штогод може.{S} Из торбе се зачу ј |
аци бурјан па и њему одсече главу, баци је у једну зобницу и предаде је другом момку.</p> <mile |
не изрију.{S} Хајд сад!</p> <p>У бошчи је била одсечена глава Цукићева.</p> </div> <pb n="35" |
ађорђе тако немо гледао у Добрњца, овај је почешће дизао очи, и њини су се погледи сусретали, К |
а га нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај је човек данас на нешто нагазио!{S} Хеј, по Богу, капет |
црне боје, а грдно мршав и спечен, овај је човечуљак изгледао као нека авет, као мртвац који је |
крстић, који се дуго познавао.{S} Овај је брест био удаљен од колибе једва за 100 корака.</p> |
не у шаки држаљу од секире.</p> <p>Овај је човек био Карађорђу тако близу, да му је разговетно |
годно наслони на дрвени пањ.{S} Положај је био згодан.{S} Џелат узе своју криву дамаскињу оберу |
Та је кућа била скоро грађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је |
јуначка деветогодишња борба стекла јој је љубав и уважење код свију Балканаца, па чак и код са |
к година, у друштву с девојчицом, којој је једва могло бити шест година, надао се за једним шар |
их владара.</p> <p>Огромна мисао, којој је зачетак био тако скроман и у таму завијен!</p> <mile |
ђе, она приђе маленој клупици, на којој је стојао свећњак с лојаном свећом, и обриса је.{S} Изг |
ији, кнез Милош је молбеницом, на којој је било потписано дванаест најважнијих кнезова, преклињ |
чке се дочепа за дебелу грану, на којој је стајао.</p> <p>Али горостасни храст у тај мах би ишч |
тури с мале троножне столичице на којој је седео, паде полеђушке и диже ноге у вис.</p> <p>— Та |
рали су се о оној истој ствари, о којој је синоћ Милош говорио насамо с оцем Мелентијем.{S} Сам |
ликом, после једне крваве сече, у којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом |
ати, а Карађорђе се упути кући, у којој је већ горела свећа и закуца на затворена врата.{S} Из |
ојаваш Црнога то право имаш.{S} Турској је девета брига за њега.{S} Он је овуд могао жарити док |
ика зелена каленица, пуна воде, а у њој је лежало некакво повелико срце, на <pb n="34" /> коме |
угледније војводе његове.</p> <p>Тежак је био растанак.{S} Остављали су домове и огњишта своја |
по изведена и укусно ишарана.{S} Улазак је био споља, водио је кроз дугачак, узан ходник, а лев |
шао по поруци Карађорђевој.{S} Састанак је био прилично хладан.{S} Пошто се поздравише, Вујица |
!{S} Позваћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му је тако суђено; таква је била воља божија...{ |
цно у ноћ, али његова главна мисао ипак је била једнако тамо доле на оним странама, где је у то |
трули задах што отуда бије.</p> <p>Мрак је.{S} Он једва назире, али ипак види да је доста дубок |
куће по српским селима.</p> <p>Почетак је маја, и градина је сва у цвету и мирису.</p> <p>Шипа |
едајући Цукића право у очи.{S} Тренутак је био критичан.{S} Требало је да Цукић само најлак пов |
, оставио им коње, а за њине хареме чак је и кола набавио да се лакше иселе из Чачка.</p> <p>Св |
нке, као крв црвене чохе.{S} Овај човек је изгледао страшан.{S} Уздигнуте главе, наслоњен на св |
ан и громовит.</p> <p>Оделом овај човек је потсећао на оџаковиће и угледније кнезове из онога д |
целу Србију унакрст и преким путем увек је пре стизао пешке кад се куда пошље, но што би могао |
..{S} Ова оволика убиства!{S} Кажу, тек је две године како је узео власт у руке, а поби толике |
био је тада у Београду још нејак и тек је бојажљиво почињао дизати главу.{S} Све што је било с |
ори, али он никако не хтеде.</p> <p>Тек је било три сахата по поноћи, а исток се већ беше почео |
к речи.</p> <p>Милош ућута а и духовник је ћутао замишљен.{S} Најзад отац Мелентије поглади сво |
ити ће се у што мешати.</p> <p>Духовник је пажљиво слушао Милоша.{S} План је био умесан и практ |
ибојавају — рече Милош.</p> <p>Духовник је замишљено ћутао.</p> <p>— Што си се замислио, попо?< |
преко свакојаких препона.{S} Несретник је тужно јаукао, али његов болни јаук није нико чуо.{S} |
аво к мени, и тврда је турска вера, док је на мени главе ни длака му једна с његове не сме вали |
а он то не би смео сам.{S} Особито, док је још тамо у Русији.{S} Јер, ти знаш како је то код Ру |
Не можеш да одсечеш ни једну главу, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јун |
у, ненадно му истрже сабљу из руку, док је овај збуњено гледао, он вешто измахну и једним ударц |
едан.</p> <p>„Док су били у Србији; док је трајала борба, у коју су једном прегли и загазили; д |
у коју су једном прегли и загазили; док је било наде да се нешто може извојевати, они су војева |
је географски положај друкчији.{S} Док је Грчка преко света од Русије, Влашка и Молдавија <pb |
лили је.{S} Ово је Милошева мука, и док је он жив нећете омастити брка.{S} Свак би сад умео доћ |
чисто искочи из његове одаје.{S} И док је митрополит забезекнут стајао и премишљао о значају ђ |
за њега.{S} Он је овуд могао жарити док је царевна била запетљана у друге важније послове.{S} К |
>.{S} А колико је тек година прошло док је добила ту почасну титулу баба Јана, она је много и м |
ес!{S} То право велиш.{S} Слушао их док је још био овде, у својој кући, а да без њинога знања и |
ати.{S} Много је мучице видео Милош док је мало умирио и средио онај народ у Србији, а тек што |
<milestone unit="subSection" /> <p>Док је потера губернатора Стољетова тумарала по блиској и д |
ства... то нека се порадује!</p> <p>Док је Добрњац ово говорио, Карађорђе се мрштио и на махове |
и, што пре главу размрскати!</p> <p>Док је Марко овако говорио, Цукић је бледио и зеленио у лиц |
те се.{S} Него дед овамо!...</p> <p>Док је овако брбљало као чегртаљка, весело девојче већ беја |
ом хајдуку — рече Марашлија.</p> <p>Док је везир овако говорио, Милош је сумњиво вртео главом.< |
ана дуго лежала онесвешћена.</p> <p>Док је била у заносу, неприступна за спољне утиске, душа ов |
и тек након 50 пуних година.</p> <p>Док је баба Јана тако у заносу, са затвореним очима, читала |
једном не удави људска крв.</p> <p>Док је Драгић ово говорио момци су га вукли, и он је једва |
јати.{S} Хеј животе, животе.</p> <p>Док је Драгић овако гласно јадиковао, кнез Сима бејаше стис |
дуго га је гледао нетремице.</p> <p>Док је Карађорђе тако немо гледао у Добрњца, овај је почешћ |
тини, није све онако мислио.</p> <p>Док је Милош овако праскао, а Паштрмац га блажио, момци јав |
иквицу и повуче из ње добро.</p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић га је гледао испод ока веома паж |
кроз свечану јутарњу тишину.</p> <p>Док је славуј певао, кос бејаше ућутао, као да га и он слуш |
6" /> а нека се и Богу помоли.{S} Јазук је да крштено створење умире као мрцина!</p> <p>Говорећ |
нда је то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скри |
а шта, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> <p>Стар |
ако немате друга преча посла, и ако вам је толико стало да будете његови пандури, доведите га с |
кону.{S} То је милост везирова и то вам је допуштено.{S} Свршите то, ако хоћете, па ћемо поћи.< |
свога незнаног зимњег склоништа и виђам је сваки дан како некуда журно хита уз танану стаблику |
о отворени душманин турски, и лакше нам је било од њега се бранити.{S} Милош је подмукао; на ње |
а се према приликама помажемо, како нам је где боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју кор |
ог окусили.{S} При поласку незгодно нам је било да што спремимо, а после уз пут још незгодније |
е?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, сам је!</p> <p>— Сам!? — књаз се нешто замисли и неколико п |
ме писму; а после неколико месеци и сам је пао од убилачке руке Марка Штитарца, кога је кнез Ми |
енађен, он застаде у пењању и с чуђењем је гледао у онај урнебес што се примицао све ближе и бл |
ње.{S} Обадве жене осећале су као да им је нешто засело у грлу, док Карађорђевица, као старија, |
све то поређа по широкој дасци, која им је служила као трпеза.{S} Вујица је ужурбано све ово сп |
а и њиме се мудро послужује.{S} Нека им је слава обојици — рече крупан стар Турчин, допијајући |
зила земља.{S} Кад су ме мамили, мед им је текао из уста, како ће ме у најкраћем року вратити; |
ни неће сад да знаду то.{S} Згодније им је да се граде невешти.{S} Али ако, ако!...</p> <p>Кара |
идисавају на човека голих шака, који им је сам добровољно дошао у руке.{S} Јазук, вајни војводо |
ни и да уживају сваки рахатлук, који им је милостиви цар поклонио.{S} Његова је пресветла воља |
ио им сав новац који су погубили или им је био опљачкан, оставио им коње, а за њине хареме чак |
риправно земљиште код Карађорђа и он им је поверовао после кратке борбе и колебања.{S} Ствар је |
ше слушао.{S} Само у почетку изложио им је ради чега их је управо потрудио да до њега дођу:</p> |
гим показале сузе на очима.{S} И ако им је све ово било и пре тога познато, нити су од Јоргаћа |
и јавља на Порту, да виде Турци како им је он веран и поуздан.{S} Милош хвата поједине родољубе |
друштву с румунским родољубима и то им је осигуравало успех.{S} Још је ваљало у то коло увући |
ја само с мојега ћепенка гледао, што им је по тужби Милошевој одсјечена глава.{S} Ово дана опет |
иви, и који су јадни учинили све што им је било у снази — да спасу земљу...</p> <p>— Да су друг |
сад <pb n="47" /> овако љутит, Милош им је све порицао, тврдећи да су то душмани српски и да би |
ког сна моје Србе и добро знам с каквим је тешкоћама скопчано политичко васкрснуће једнога наро |
обамрло племе српско; јунак, пред којим је задрхтао горди Стамбол, погибе мучки и крвнички убиј |
ЕГСТВО И ПОТЕРА</head> <p>Друг, с којим је Карађорђе путовао, био је родом Грк, по имену Наум К |
сине засут је људским костима.{S} Таким је путем он пошао, таким ће и даље ићи; његова слава и |
не и добро утегнуте остраг.{S} Пред њим је стајао снизак подебео дрвени трупац.{S} Симу примако |
и да закључа сва спољна врата.{S} Затим је Карађорђе рекао жени да никога не пушта у кућу, а ни |
д да моле за њих везира.</p> <p>Домаћим је невернички вртио главом. — Ништа од тога не може бит |
астом и својим чудним понашањем.{S} Чим је ступио на српску земљу овај човек клече; простре се |
>Тако је гласило писмо Милошево.{S} Чим је било готово, он позва к себи Павла Сретеновића — Лис |
своје проиграо.{S} Његово је умрло чим је он оставио и напустио ову земљу!</p> <p>— Умрло!{S} |
боравили, ти још добро памтиш, у каквом је стању и јаду остао народ, кад Црни стругну у Немачку |
илош се саже, отвори одозго крпу, којом је била застрта торба, захвати новац онако у шаку као ш |
млаз шикну и прели кабаницу, под којом је Вујица ћутао непомичан.{S} Тада он скочи, збаци каба |
коса, био је мало и наглув, а и језиком је запињао.{S} Та га је несретна болештина сасвим убила |
х овај побије.</p> <p>Он, Милош, једном је већ спасавао исте кнезове, кад су се лањске године и |
рабрости до безочне дрскости.{S} Једном је у Ваљеву, само с пет друга, напао у сред бела дана н |
о мало утиша се и Карађорђе; још једном је прекорео Вујицу а затим пређоше на присан пријатељск |
пре Русе за свашта слушао.{S} По њином је наговору и из Србије отишао, и оставио овај народ да |
акнаде за своја отета имања.{S} У њином је интересу да Карађорђе не погине.{S} Он има овуд по Ш |
ли су бог зна шта за Србију.{S} Са мном је дакле учињена једна неправда и једна обмана.{S} С то |
тако звану румунску махалу.{S} Пред њом је ишао као вођ онај исти старац што је пресрете, док с |
а углед цариградске светине.{S} Под њом је писало:</p> <p>„Глава чувеног хајдучког вође српског |
он је онда добијао дрхтавицу и с ужасом је питао:{S} Је ли истина да је све прошло?{S} Је ли ис |
роз шљивар.</p> <p>И одиста, пред кућом је чекала спремна тројка, с другим одморним коњима који |
с Грцима, Турцима и Арнаутима.{S} Наум је био кадар да погине за Карађорђа, али је исто тако б |
арочито у односима с хетеријом.{S} Наум је и сам био члан хетерије и нарочито је код српских ем |
јели су халапљиво.{S} После вечере Наум је <pb n="214" /> одмах легао, а Ђорђе је отишао у друг |
што да бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је као брат, као и рођени отац — али и рођени отац да ј |
>Од тога доба престо букурешки продаван је у Цариграду на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре |
— Па ето живи смо, господару; али јадан је ово живот.{S} Сад смо постали бурмуџије; градимо и п |
е, Ђорђе ту нађе још два човека — један је био сувоњав, сед старац, отмена изгледа и мудрих жив |
/p> <p>— Несигурно је пушком.{S} Снажан је, неће одмах пасти од пушке, а можеш и промашити.</p> |
жан? — упита кнез даље.</p> <p>— Оружан је, господару; носи и дугу пушку.</p> <p>— Па шта је тр |
изненађења.</p> <p>Ђорђев говор дочекан је с одобравањем.{S} Затим му је Ипсиланти у име својих |
овник је пажљиво слушао Милоша.{S} План је био умесан и практичан.{S} По одговору какав даду Ру |
и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу господару, али кад ме не п |
е где је био склоњен Карађорђе, спреман је повелик ручак.{S} На ражњу вртела су се два јагњета, |
вођ целе њине оружане снаге.{S} Спреман је општи покрет, и <pb n="164" /> Ђорђе је био истакнут |
под закуп спахијска села.</p> <p>Герман је био Милошев заступник у Букурешту и одржавао је живе |
> <p>— Не знам, ваљада спава.{S} Уморан је с пута.</p> <p>— Је ли окован и везан?</p> <p>— Оков |
а се не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљио.“</p> <p>Паше су обично доб |
ова моја справа за сечење глава дивотан је проналазак; то је права благодет за човечанство.{S} |
може бити опасан, тога уклања, а амишан је за новце и сабраће огромно богатство.{S} С тијем пар |
и смутње, а особито он, кнез, принуђен је да оштро гони таке људе, јер од њега Турци прво и тр |
стекао.{S} Али за те готоване спремљен је ушник и готованлук ће се главом плаћати.</p> <p>Тако |
ршетка.</p> <p>Јоргаћев предлог примљен је с одобравањем.{S} Одмах <pb n="173" /> је предузето |
>А да се таква несрећа избегне, смишљен је сад био други и друкчији план.{S} Покрет је требао д |
Молер, и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био усред народне скупштине, која се лане (1816. год |
ачкана новца, на згодан начин, повраћен је селима од којих је отет.</p> <p>Доцније, Врљо је рад |
Карађорђем вођен строг надзор, и праћен је сваки корак његов, да не би што замутио у Србији и н |
} Овај прелазак на Јованово трло свршен је баш онога истог дана кад се Лисовић из Београда крен |
као што је и лепа Јелада.</p> <p>Но њин је географски положај друкчији.{S} Док је Грчка преко с |
споменуо реч „убије“ или „убиство“, он је говорио само о томе, како да се Карађорђе <hi>уклони |
{S} Шта више, од почетка овога века, он је још и ојачао, јер су Грци покушали да се јаве као пр |
пролијеш.{S} Ко убије једног човека, он је убица.{S} По заповести Наполеоновој гину сваки дан х |
тао.{S} И као оно у почетку устанка, он је сад понова осећао да је опет дошао на њега ред, да о |
да?{S} Кад сам му на све одговорила, он је запиткивао даље — јасно се видело да му то ништа не |
{S} Пошто ју је прво загледао споља, он је на једном извади, прекрсти се, пољуби је у сечивици |
заћи пред очи.{S} Отмичар и убојица, он је увек имао пара код себе, а у таким околностима лако |
а решења испала неповољно за Милоша, он је већ унапред био решен, да их не верма.{S} У толико м |
бејаше занемио и узев писмо у руке, он је још дуго бленуо незнајући шта управо да почне.{S} На |
чај да казује шта мисли.{S} Донекле, он је био већ по самој нарави покривен и ћутљив.{S} И ако |
пска и грчка и румунска.{S} У опште, он је требао да поведе све балканске народе у заједнички б |
очију.{S} Док су остали разговарали, он је немирно погледао час на једну, час на другу страну, |
ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, он је ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као да |
војвода, да ће се сутра опет видети, он је одговарао одобравајући.</p> <p>Кад се и последњи гос |
је највише требало трчати и радити, он је био чисто као узет.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} |
његовој близини.{S} Као јунак човек, он је био жудан боја и мегдана, а рачунао је да ће их пона |
у, али не може да почне.{S} Међутим, он је у два маха бацао на њу крадимичне погледе испод ока. |
аше се пружио Наум, наслоњен на пањ, он је више седео но што је лежао и почешће се машао да пос |
ан исти.</p> <p>И што већа опасност, он је обично бивао све набуситији и краћи у разговору.{S} |
{S} Дознав за ову српску депутацију, он је сам потражи и тако се састану у једном удаљеном крај |
ту с прекрштеним ногама на ћепенку, он је видео свакога ко уђе и изађе из тврђаве.{S} Казивао |
а своју огромну голу сабљу џелатску, он је поносно гледао око себе, као да би хтео рећи:</p> <p |
ом, коју је држао у руци као батину, он је носио преко десна рамена, пребачену на леву страну, |
родна.{S} Хвала Богу на његову дару, он је нама до сад лепо дао.{S} Истина то је твоја заслуга, |
лепо пристаје.{S} По његовом савету, он је тада побеђеним Турцима оставио оружје, вратио им сав |
м себе умири.</p> <p>Али у исти мах, он је осећао као да га неко чисто вуче за руку и да му вел |
дију?{S} Она га није звала и молила; он је сам дошао, наметнуо се, а после је било добро...{S} |
еза пролазила је Милоша целим телом; он је застајао као укопан, а пред очи су му искакали разно |
а!{S} Он је свима нама био господар; он је близу десет година заповедао целом овом земљом, па ј |
Анта.</p> <p>— Ама ја, болан ја!{S} Он је свима нама био господар; он је близу десет година за |
д буна није од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни Вож |
Турској је девета брига за њега.{S} Он је овуд могао жарити док је царевна била запетљана у др |
јтежим и најочајнијим тренутцима.{S} Он је њему и до сад поверавао своје највеће тајне и своје |
Ђорђе нађе будна и спремна Наума.{S} Он је рано легао и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} Се |
пет био је сасвим другог мишљења.{S} Он је налазио да би баш то било опасно, кад би се од Милош |
{S} Таква му је наредба и издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа и као његов анђео хранитељ и као ње |
бејаше преговорила стара освета.{S} Он је имао рођена брата, кога је Карађорђе због неке пљачк |
су то његове смицалице и ујдурме.{S} Он је прво окушао да код руске владе оцрни војводе; да их |
коси и у брковима, усправи му се.{S} Он је изгледао ужасан.</p> <p>— Да погинем!...{S} Да ме уб |
ше сељаци Вујицу мртвог у колиби.{S} Он је страховито изгледао.{S} По рукама био је сав изгриже |
је држање кнеза Милоша у Србији.{S} Он је водио читаву борбу противу присталица Карађорђевих, |
му били тако познати и тако мили.{S} Он је ишчекивао какве ће гласе Вујица донети, јер он бејаш |
ца, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је био отворени душманин турски, и лакше нам је било од |
им Милош се трже из горњих мисли.{S} Он је јасно увиђао ову разлику између Марашлина прва говор |
кума Милош теби баш то спремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> <p>Н |
ком, с Цукићем и с толико другим.{S} Он је дубоко загазио с Турцима и не верујем да може више н |
ало час хтео поћи да га потражим.{S} Он је дошао послом; али не верујем да је куда излазио.{S} |
p> <p>— Вождово је било и прошло.{S} Он је своје проиграо.{S} Његово је умрло чим је он оставио |
пировања, зачињена људском крвљу.{S} Он је волео миран, мекушан, раскошан живот, харемска посел |
јских бранио своју лепу домовину.{S} Он је удахнуо дух слободе у све балканске народе; он ће би |
<p>То Карађорђа још више забрину.{S} Он је опажао да се нешто плете око њега.{S} Али још те ист |
А у чије име заповједа ваш Милош?{S} Он је прости слуга везирова.{S} Сјутра ако хоће море му гл |
сао!{S} Нека га правдају како хоће — он је у мојим очима крив.</p> <p>На једаред бабино лице си |
а је све прошло, да је све пропало — он је онда добијао дрхтавицу и с ужасом је питао:{S} Је ли |
икад! — викну он потресеним гласом.— Он је све своје прокоцкао!{S} Он нема куд више овамо!...</ |
а двојицу незнаних путника.</p> <p>— Он је.{S} Окрените кола за њим — прошапута Ђорђе Науму, и |
дјекнуше на његовим ногама.</p> <p>— Он је на моје зло овамо дошао!</p> <p>— Није на добро, гос |
ако је он то обично звао „ширетлук.“ Он је и сад разумевао шта управо хоће Милош.{S} Он би радо |
S} Али ја познајем Крџалију (пса), а он је старешина свима осталим.{S} Кад он регне и каже им: |
ћутала и нетремице гледала у њега, а он је онда продужавао:</p> <p>— Од кад сам отишао, нашло и |
кад што буде смерао против Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести светлог ц |
е лобање!{S} Зора се већ помаљала, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, он је |
је пуштао да други кажу шта мисле, а он је само одобравао тај говор, или се мрштио и дизао у ви |
су целу ову ствар други прекинули, а он је само пристао на готово, кад већ није било другог изл |
бројала као из књиге да читам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није говор |
ш га погледа мрко.{S} Вујицу и Павла он је сматрао као своје најверније и најоданије људе.{S} О |
најтежим и у најопаснијим приликама он је остајао хладан и био је увек један исти.</p> <p>И шт |
терана шала, али о својим пословима он је најволео да ћути, да мисли сам, и једва изретка ако |
{S} Разрогаченим, закрвављеним очима он је зверао и тражио да угледа онога који му то нуди да к |
најтежи тренутак у животу и баш сад он је био некако добар, благ и разговоран.</p> <p>— Јело, |
ија је био неумитан.{S} На све молбе он је упорно одговарао:</p> <pb n="76" /> <p>— Не сечем им |
су за њега нов триумф, нова слава, и он је и ову прилику умео згодно употребити да свој углед у |
S} Али јадању није сад било места, и он је стегао срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно у п |
био друкчије обучен, није као сад, и он је увек носио пиштоље.</p> <p>А — што нисмо ми сад у То |
чи на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао застајати да одахне.{S} Сад опет пон |
гић ово говорио момци су га вукли, и он је једва могао испрекидано рећи ово неколико речи.{S} Ј |
ао најопаснији био је Петар Молер, и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био усред народне скупшти |
ако му било, био забраздио далеко; и он је хтјео трагом онога Црнога.{S} Али као мудар човјек б |
а прибегне лукавству и вештини.{S} И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов поку |
поче на глас стењати и кукати.{S} И он је заиста викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у ист |
гово, све га је вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао. |
полеоновој гину сваки дан хиљаде — и он је за то само велики војвода, понос Француске и славан |
</p> <p>Неодољиви бол обузе Милоша и он је осећао како му од тога љутога бола мркне свест и как |
нио каву.</p> <p>Чичине очи сенуше и он је срдито зверао по дружини.{S} Сад продужи кивно:</p> |
вође оста Коџа Милош.{S} У зачетку и он је, наопако му било, био забраздио далеко; и он је хтје |
с овде на његове очи одигран.{S} Али он је добрим и меким срцем својим накнађивао оно, што није |
ак, Грци су се обраћали њему.{S} Али он је брзо дошао до неких успеха, па даље није хтео ништа |
Карађорђева.{S} Таким представљањем он је хтео ослободити духове, да с већим поуздањем уђу у п |
оложен.{S} На путу за Драгићево трло он је често заустављао Наума да му покаже дивну околину, к |
рођеним зубима.</p> <p>У таком стању он је лежао већ пуна два дана, када га сељаци случајно нађ |
познавало на скупу слушалаца.</p> <p>Он је у мало речи тако живо нацртао жалосно стање балканск |
прелази на дело.{S} Пламен буне требао је да плане на тихом Дунаву, па да одјекне чак до атинс |
ван — нареди кнез Максим.</p> <p>Требао је читав сахат док се два незнана путника превезоше на |
илошев заступник у Букурешту и одржавао је живе везе између Милоша и рускога двора, а нарочито |
дигло војнички дух народни — продужавао је Карађорђе све живље и живље — и то је била за народ |
</p> <p>Карађорђе се мучио.{S} Познавао је Милоша, сећао се шта је овај починио за 2—3 последње |
ако је било и тада.</p> <p>— Прекоравао је мене, што се бар ја не нађох паметна да га зауставим |
а на њега да иде да се одмори; обећавао је да ће га он заменити, и Милош се збиља наскоро поздр |
> <p>Ко то није умео, наравно, свршавао је сам с гајтаном, а после је „уз опште саучешће“, сахр |
џаклији.</p> <p>Неколико пута покушавао је да прилегне, онако обучен, на миндерлук, али тек што |
илоште разбуктао у срцу његовом; опевао је мушко зрело доба, када је, у данима славе и величине |
говорио.</p> <p>У вече на против, бивао је махом одлучан и на све решен.{S} Ко много хоће, мора |
поче нагло расти и ширити се.{S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и не |
арађорђа, као што смо видели, оптуживао је пред Русијом и молио да га уклоне кудгод дубље у уну |
а ко уђе и изађе из тврђаве.{S} Казивао је и оно што је синоћ видео, али то није било бог зна ш |
н болно.</p> <p>Али његов израз казивао је више но његове речи.{S} У погледу, у стиснутим уснам |
арађорђе је дуго разговарао; запиткивао је о војводи, како му иде посао и како га служи здравље |
и дочуо с друге које стране — наваљивао је Вујица.</p> <p>Поноћ је већ била превалила, а њих дв |
и били су неодређени.</p> <p>Разгаљивао је Карађорђа да се ништа не сумња <pb n="288" /> — све |
ђа, с бокова, нападао је ноћу, збуњивао је и заваравао да не зна откуда ће ударити права српска |
главније људе из Србије.{S} Распитивао је шта ли они мисле, чему се надају, да ли помишљају на |
рштен.{S} Од времена на време подухивао је хладан северац, а снег се неколико пута навртао, али |
тога сећао се сада Милош, и пребацивао је себи, што да се излети у љутини пред благим духовник |
рљо се одметнуо у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и Новопазарском округу још и пре тога) и св |
.{S} Пре устанка, неко време хајдуковао је заједно с Главашем, но после се преда, смири, ожени |
ад десило.{S} Суревњиви Турчин, веровао је да је то неко небесно предсказање, да његова снажна |
је видео прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напа |
> <p>Карађорђе се двоумио.{S} Поверовао је донекле, али само у пола.</p> <p>Но за првим дошло ј |
шније погрде, а у наступима гњева могао је од човека чуда учинити.</p> <p>— Ах, Петре, Петре!{S |
насуде.</p> <p>Страх од Карађорђа могао је дакле нагнати Турке да Милошу доста што-шта учине, и |
ђу Милошевим и Вујичиним момцима владао је жагор и живо кретање.{S} Седлали су коње и спремали |
<p>Беше освануо 12. јули 1817, а падао је у суботу у очи летњег св. Аранђела.</p> <p>Тога дана |
ке, ударао је с леђа, с бокова, нападао је ноћу, збуњивао је и заваравао да не зна откуда ће уд |
пу између прислоњених дасака.{S} Гледао је зорно у колибу за један тренутак.{S} Затим наслони с |
застаде мало и за један трен ока гледао је Карађорђа.{S} Затим се обазре, грчевито дочепа секир |
е!</p> <p>Драгић диже главу и разгледао је, неће ли опазити ко то тако узвикује, али у бурној в |
је по соби крупним корацима и изгледао је замишљен.</p> <p>Кнегиња Љубица уђе и унесе гостару |
ћеном врату Драгићевом.</p> <p>Изгледао је као да ударац није био особито јак, бар није изгледа |
е спремао да легне.{S} На против, ходао је по соби крупним корацима и изгледао је замишљен.</p> |
не доврши.{S} Његов дрски говор вређао је Турке и заповедник даде знак да се Драгићу одмах без |
чен до гола тела — само у гаћама, лежао је на сред колибе крај огњишта, а на грудима му је зјап |
тре, покривен кабаницом по глави, лежао је човек чије се лице није видело. — То је био Вујица.< |
леда боље.{S} То је био Цукић.{S} Лежао је згучен потрбушке, и одозго је био покривен кабаницом |
<p>Само се Вујица беше притајио и лежао је као мртав; чак му се ни дисање не чујаше.</p> <p>Нап |
Војвода Лука Лазаревић (поп Лука) држао је тако под закуп спахиско село Коњушњу.</p> <pb n="148 |
слоњен на колибу.{S} У левој руци држао је за врх од држаље осредњу секире, а иза силаја стрчал |
је прву реч у Европи и руски цар држао је управо у својој руци судбину европских земаља и наро |
не чека.</p> <p>Два пуна сахата трајао је разговор између Карађорђа и људи што се ове вечери б |
не масти, а веома оштра погледа, стајао је споља, наслоњен на колибу.{S} У левој руци држао је |
кораст срмом извезен јатаган.{S} Стајао је баш на оном месту, где је лежао Карађорђе, тако, да |
секретар.</p> <p>Пред Ипсилантом стајао је свежањ хартија.{S} Он извуче један табак и прозва по |
ражио хиљаду и двеста кеса, и пристајао је да се то покупи у народу у року од године дана.</p> |
сумрак од запаљене гужве сена постајао је све гушћи.{S} У томе сутону Никола задену пиштоље за |
во дешавало, у близини губилишта стојао је један симпатичан, сиромашки обучен дечко, који је са |
.{S} Он се није много правдао.{S} Рекао је само, да се послови морају брзо отаљавати и да он не |
чно би и они устали на оружје“. — рекао је Ипсиланти једном пријатељу, колико тек да поласка ме |
дем ја да донесем његову рођену — рекао је срдито Лисовић.</p> <p>— Тако и да се чини — прихват |
м скупом револуционарних патриота рекао је:</p> <p>„Господо, ова моја справа за сечење глава ди |
декине (минуте), знаш ли ти то! — викао је кнез.{S} После се окрете момку: — Коње спремајте, па |
ке.{S} Јазук, вајни војводо!... — викао је Драгић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момцима из |
унам, млеко их српско разгубало — викао је књаз Милош.</p> <p>— И ја сам слушао да их подбадују |
!{S} Ти си ми крив за све ово, понављао је Марко гњевно.</p> <p>Прошло је добро по сахата у ово |
из дубока сна.{S} На махове заборављао је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао |
ке и страшним ватреним погледом стрељао је око себе — та, болан људи и браћо моја, помислите, ш |
оје су против њега кројене.{S} Помишљао је на стотину случајности које се могу десити, па да ст |
е трло.{S} Ту су му били свињци, а имао је ту и свој кованлук!...{S} Ето, то је место Вујица би |
умунији и Русији.</p> <p>Тај човек имао је сад да изврши нарочиту мисију, да прими писма која ћ |
ли да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао је свој дућанић баш на калимегданском углу, куда се про |
ливаде.</p> <p>Неки Драгић Војкић имао је ту у шуми радовањској своје трло.{S} Ту су му били с |
p> <p>Ко је имао мало више пара, узимао је под закуп спахиска села, плаћао спахији одсеком, а о |
орђе је био под руском заштитом, примао је новчану помоћ од Русије и управо се сматрао као руск |
је и сам имао од обадве те врлине, знао је њихову цену и приклањао се пред величином Карађорђев |
рђа.</p> <p>Да га зове преко људи, знао је да Ђорђе то неће поверовати.{S} Да му пише, писмо се |
а великим ратним успесима српским, знао је места где се што догодило, знао је од прилике како ј |
знао је места где се што догодило, знао је од прилике како је шта текло, и тако је мало по мало |
, али то није било бог зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ у сумрак, под јаком стражом, Мило |
ити ни присуствовати овој сечи.{S} Знао је да у овоме нема славе ни за кога, па се није хтео ни |
крупне боре!...</p> <p>Ову старицу знао је скоро цео Београд.{S} Више је од тридесет година сам |
ште да улази у ову преписку.{S} Рачунао је, да Ђорђе може и одбити његову понуду, па би онда из |
је био жудан боја и мегдана, а рачунао је да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Карађорђа.{S |
иће, све у славу имена српског; помињао је како од валовите Дрине и Новога Пазара па да Пореча |
ао да напоји добра коња свога; спомињао је пријатеље и добре знанце, с којима је делио жалост и |
кав тежак уздах; буљубаша Петар шкрипао је у сну зубима и овда онда по штогод би промрмљао, као |
сва наваљивања свога друштва одговарао је само жалосним одмахивањем главе.</p> <p>— Ако је дош |
провлачио између турске војске, ударао је с леђа, с бокова, нападао је ноћу, збуњивао је и зав |
S} Снажним ударцима сам Штитарац ударао је у врата то сечивицом то ушником, старајући се да их |
, али је било већ све спремљено и мисао је потпуно сазрела, да се Карађорђе истакне као војсков |
њега, или ја или он“.</p> <p>Али мисао је гонила мисао, и после примирења опет су наваљивале с |
n="42" /> човек с пером у руци и писао је нешто на колену, по турском хадету.</p> <p>На махове |
> <p>Милош га је слушао пажљиво; хватао је сваку реч његову.{S} Кад Анта сврши Милош прихвати ж |
Где је он сад? — Зар није овде? — питао је Стољетов журно, а његово весело обасјано лице, у мах |
угледних војвода с Карађорђем? — питао је Марашлија.</p> <p>Милош одговори, да нема за сад ник |
амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Јутрос смо Господар Вујица и ја заје |
како да се владам за тај случај — питао је Милош.</p> <p>— Прати абер одмах мени амо, па ћу ти |
га тако пустите к мени?</p> <p>— Питао је за те, господару, и рече толико, да је рад теби да с |
>— Не могадох остати до краја.{S} Остао је Баћа да чује.{S} Ако раније сврше свратиће и он амо. |
трана света.{S} Војвода руднички постао је полако кнез српски.{S} Одношаји у земљи још нису бил |
руку, узе шољу и опет задими.{S} Ћутао је и сркао каву, полако пуштајући густе димове.{S} Кад |
Петар Лазаревић још се двоумио и ћутао је замишљено.{S} Марко га дочепа за раме и сурово га пр |
главу међу шаке и тако поклопљен ћутао је немо и непомично.</p> <p>Баш у тај мах споља се проб |
ше устао да пође и баш у тај мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А што, болан, бјежиш, што?{S} Ако |
Паланку.</p> <p>Брижан и замишљен јахао је те ноћи Вујица за Паланку, пошто се растао с Карађор |
во његово последње јахање.</p> <p>Јахао је окован.</p> <p>На ногама је имао тешке букагије, уда |
ше ове речи Врљове, неколико пута махао је главом и у два пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и |
ри хан.</p> <p>Још неко време светлуцао је огањ у хану и овда, онда чуо се испрекидан говор, па |
ав унутра, Милош узе ходати.{S} Корачао је погнуте главе и дубоко замишљен, а овда онда играо м |
ђе је био особито расположен.{S} Причао је неке догађаје из ране младости своје, још кад је као |
и нико није знао куда се део.{S} Изашао је од митрополита у глухо доба, сишао у тамно двориште, |
ад нема никаква гласа од њега, а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити најдаље за |
<p>— Не!...{S} Нема ништа!...{S} Дошао је земан, ваља <pb n="29" /> да се мре!...{S} На, сине |
ако хоћете, па ћемо поћи.</p> <p>Дошао је био тренутак смрти, и сужници га нису хтели развлачи |
ћи очима час једног, час другог, слушао је шта ко говори.{S} Његова глатко избријана брада на м |
плетени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је онда био друкчије обучен, није као сад, и он је увек |
мислите и Драгић је такав!{S} Море Србо је ово, Туро, Србо, хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, |
м.{S} Кад он секиром убија друге, право је да од секире и сам погине — рече домаћин кивно.</p> |
али би главом други, пропали смо, право је да платимо ми.{S} Да кнез Сима није ухваћен, ствар б |
осле мене права и здрава.</p> <p>Управо је довршавано једно овако писмо, намењено Герману, српс |
силазак с престола она преживела и ево је доживела владавину Махмуда II, о коме се тада није ј |
азговору с Милошем од њега чуо.{S} Живо је цртао опасности, које могу настати од <pb n="118" /> |
људе у народу.</p> <p>Баба Јана пажљиво је слушала све ове разговоре и ценила их на свој начин. |
док он, Милош, баш на против, брижљиво је избегавао сваки сукоб и чини све што може, да се с Т |
а спава ли Карађорђе или не, и брижљиво је ослушкивао сваки дах, сваки и најмањи шум, што је до |
појављивала средовечна глава и брижљиво је загледала све с којима се њена тројка сретне.{S} Ова |
ашто си га убио, шта ти је сметао какво је зло хтео учинити, те би сви повикали да га уби из ст |
падне у Србију, према расположењу какво је у народу, Карађорђе би нашао пуно присталица који би |
у моме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово је само сенка његова!</p> <p>— „Седи“ — рече ми он, пош |
и од много којечега одвикао.{S} Но, ово је управо празан разговор.{S} Која вајда Ђорђу од мога |
ако свршити!{S} С Карађорђем!...{S} Ово је страшан грех.{S} Ово не може проћи без неке тешке ка |
ину гурнули угарак и спалили је.{S} Ово је Милошева мука, и док је он жив нећете омастити брка. |
чито обележје за српске бегунце.{S} Ово је овако наређено по заповести из Петрограда.{S} Доцниј |
.“</p> <p>— Тако су ми говорили.{S} Ово је у истини било овако; али опет зато, то нису били ник |
је лако.{S} Ја пијем сваки дан.{S} Ово је само теби намењено.{S} Него дед нагни још једном.</p |
>Но у томе стиже и други ударац.{S} Ово је сад био ударац сечивицом.{S} Жртва потмуло простења |
што је било морало је тако бити, и ово је најбоље што је могло бити.</p> <p>Разлози Милошеви б |
одаде не отварајући очи:</p> <p>— И ово је тек почетак!{S} Кад се братским главама почиње, да ч |
ече да би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао искрено и од срца.{S} Ово одобравање духов |
и сумрак, а он у себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме к |
како би требало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј Милош — викну домаћин срдито.</p> <p>— Ако |
аман га Турци и чекају!{S} Он мисли ово је сад као што је било пре за његова доба.{S} Не зна да |
а реткост.</p> <pb n="255" /> <p>Но ово је уједно био и последњи Ђорђев весео и ведар ручак у д |
ца ћемо тужити крвавога Милоша, јер ово је његова сабља што нам данас главе сече.</p> <p>Драгић |
само што вас морам из каца вадити (ово је био подсмех кнезу Сими, кога су пре 2—3 дана ухватил |
.</note> <note xml:id="SRP18933_N6">Ово је писмо у истој књизи датитаро 26. јуна 1817. што је с |
о коју нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније послужим цару!“ Уз то је опрезан к |
сталим.{S} Кад он регне и каже им: „ово је наш човек, не дирајте“ — неће после ни једно ланути |
{S} Он не може никога волети.{S} Његово је срце тако пакосно, себично, грабљиво!{S} Он воли сам |
шло.{S} Он је своје проиграо.{S} Његово је умрло чим је он оставио и напустио ову земљу!</p> <p |
одругљиво напрћи уста.</p> <p>— Вождово је било и прошло.{S} Он је своје проиграо.{S} Његово је |
њети Милош, но послати хајдуке.{S} Прво је дошла Цукићева глава, а синоћ догнаше и ову двојицу. |
и руке у крв, па што да бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је као брат, као и рођени отац — али и |
шареницама и лепим ћилимима.{S} Одозго је била набацана читава хрпа јастука, великих и малих.{ |
{S} Лежао је згучен потрбушке, и одозго је био покривен кабаницом.{S} Марко застаде за тренутак |
огме, господару, био мировати.{S} Много је мучице видео Милош док је мало умирио и средио онај |
у дуго трајала.{S} Отац Мелентије много је говорио и ревно је заштићавао оне погледе које је си |
ајина.</p> <p>— Лако је рећи, али много је теже извршити — примети Милош.</p> <p>Врљо се насмеј |
ао зубе и после Добрњчевог говора, дуго је ћутао.{S} Кад се тако мало утишао, он проговори опет |
седе и зарони главу међу шаке.{S} Дуго је тако ћутао.{S} Изгледало је као да га за тренутак бе |
е, Марашлија се јако сневесели.{S} Дуго је ходао тамо амо по соби и ћутао.{S} Овда онда завртео |
у...</p> <p>Старица се загрцну.{S} Дуго је ћутала и жмурила...{S} После додаде не отварајући оч |
опет промоли главу испод арњева и дуго је разгледао целу околину.</p> <p>— Нема ништа — рече о |
о, замишљено бејаше оборио главу и дуго је гледао у патос.</p> <p>— Их мени несрећнику, шта учи |
никад више повратити не може.{S} Друго је што мене боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби тако неср |
ма Вујица је драо једно јагње.{S} Друго је још раније било спремљено и већ се пекло уз лепу жер |
а преко молдавске границе.</p> <p>Друго је била огромна људа, Сулиот Красис, дугогодишњи хајдук |
</p> <p>Покојнике су саранили. — Одоздо је положен <pb n="301" /> Наум, па одозго преко њега ме |
е могао бити миран и целу ту ноћ провео је у несаници, ходајући тамо амо по пространој оџаклији |
заузео је Милош.{S} С грдном муком увео је мало реда у земљи и колико толико зауздао Турке.{S} |
еђу шаке.{S} Мало подаље од њега, седео је на другој постељи, покрупан, црномањаст <pb n="42" / |
сеоских кућа у атару села Азање, седео је крај ватре омален скукуљен старац.</p> <p>Ситна раст |
ше пребачено меко персиско шилте, седео је човек средња раста, јака састава и окрушасте снаге.{ |
своје каве.</p> <p>У другом углу, седео је омален као овца сед Турчин смежурана лица, а веома ж |
редини ових људи, на трулом пању, седео је висок човек, дугих образа и великих бркова, наслоњен |
у бејаше чврсто стегао у руку.{S} Седео је ћутећки, оборене главе, и на сва наваљивања свога др |
ше Вујици.</p> <p>Писар Димитрије седео је прекрштених ногу и на колену писао, а Милош је киван |
у присенку, а у близини за столом седео је само председник Ипсиланти и неки млад, грчки родољуб |
На лепом летњем вечеру многи свет седео је пред ониским дућанима; деца су се у гомилицама играл |
а схвати шта се ту све десило.{S} Видео је само некакав ужас од кога му се душа грозила.{S} Кад |
тка ти више нема.{S} Твоје место заузео је Милош.{S} С грдном муком увео је мало реда у земљи и |
че, он га прихвати оберучке.</p> <p>Јео је халапљиво, а очи су му се чешће отимале тиквици што |
Тим поводом родољуб Ђорђе Јоргаћ, желео је да каже коју реч, с тога се Ипсиланти уклони, да сво |
аитересовао за вештога главосечу; желео је да га обдари те упита, ко је и шта је тај човек.{S} |
дука.{S} Али се нема више откуд; оголео је до голе душе!</p> <p>Но Марашлија се учини као да до |
одречно вртео главом.</p> <p>— Осиротео је народ и нема откуд — рече он одсудно — но после поду |
нико ми неће веровати и рећи ће: „хтео је али није могао“.{S} Ето, зато чинићу све што могу, д |
Србију.</p> <p>Но последњих дана почео је бивати јако нестрпељив.{S} Тешко га је мучило што се |
о је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљнули тал |
га Црнога.{S} Али као мудар човјек брзо је видео да на ону руку не иде више, и он окрете другу. |
n="173" /> је предузето гласање и убрзо је свршено.{S} Кад су гласови пребројани нашло се да је |
остао.{S} Бејаше му опала сва коса, био је мало и наглув, а и језиком је запињао.{S} Та га је н |
.</p> <p>Дакле наш поносни Београд, био је тада обичан источњачки турски град, са свима каракте |
мом и сутрадан, лицем на Петровдан, био је већ у Пожаревцу.</p> <pb n="253" /> <p>Карађорђе је, |
Друг, с којим је Карађорђе путовао, био је родом Грк, по имену Наум Крпара, али је знао добро с |
<p>На одаји где је затворен Цукић, био је само један прозор и то мали, четвртаст, преграђен де |
бих рекао да је Милош страшљив.{S} Био је у толиким бојевима.</p> <p>— Слушај ти што ја теби к |
и.{S} Најзад, велики број спахилука био је у рукама грчких закупника.{S} Па и ако је порта одав |
ђорђе, и његов разговор с војводама био је завршен.</p> <p>Од Чолак Анте, Карађорђе је отишао с |
е страховито изгледао.{S} По рукама био је сав изгрижен, по лицу грдно изгребен, по чему се поз |
отегли да га виде.{S} Међу осталима био је ту и Риста Парезан и још неки.</p> <p>Ту се ручало, |
182" /> <p>— Јазук!{S} Девет година био је он господар народа!{S} Кад би се какогод могло друкч |
/p> <p>Но општи резултат саветовања био је ипак веома повољан за Милоша.{S} Решено је, да се зб |
све топлији.{S} А предмет разговора био је увек исти, све то, те то: жудња за Србијом и жеља да |
у Србију.</p> <p>Домаћин Чолак-Анта био је изашао у чаршију неким послом, кад је стигао Карађор |
БИН И ТУРЧИН</head> <p>План Милошев био је добро срачуњен и већ је почео сазревати.{S} Ваљало с |
углу данашњега парка калемегданског био је рашчишћен и поравњен круг, спремљен за губилиште, гд |
независности народне.{S} Црни Ђорђе био је за хетеристе грчке управо легендарни јунак, који је |
ам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у целом Српству!{S} И шта учиних сад!... рече он, пу |
често неопходне.{S} Отац Мелентије био је меког срца и спрам самих Турака, који су толико пута |
ешће се налазио око кнеза Милоша, и био је вазда готов да изврши свако дрско дело, на које се н |
им приликама он је остајао хладан и био је увек један исти.</p> <p>И што већа опасност, он је о |
реза од Милоша, и Анта се забрину и био је готов све да чини, само да се Карађорђе заклони од о |
о је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског тамничара, |
гли сметати.</p> <p>Као најопаснији био је Петар Молер, и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био |
енути на борбу.{S} Престо букурешки био је кроз дуг историски период у рукама грчких родољуба и |
1">За време Турака у свакој кнежини био је по један Турчин буљубаша и с њим по неколико пандура |
Оружан од главе до пете, овај човек био је сурова, дивљачна изгледа.{S} Оно веће око изгледало |
дио једног човека.</p> <p>Тај човек био је тада и већи и славнији, и заслужнији, и јуначнији од |
де.</p> <pb n="297" /> <p>Тај поток био је једва за сто корака удаљен од колибе, али је била ма |
опској Турској.</p> <p>Српски живаљ био је тада у Београду још нејак и тек је бојажљиво почињао |
даље и даље.</p> <p>Жарки летњи дан био је на измаку; сунце се већ бејаше давно смирило, а на д |
горњем делу каване.{S} Млади Турчин био је увијен у читав облак дима, кроз који је једва просиј |
асузило.</p> <p>Важан државни посао био је свршен и присутни представници власти почеше се рази |
p> <p>Сан што га је Карађорђе уснио био је страшан:{S} Пукла широка недогледна пољана, отворена |
ла дечка српска.{S} Овај први дечко био је потоњи наш Илија Милосављевић-Коларац, чије име дана |
аља узети за вођу.</p> <p>Овај скуп био је у подземној одаји огромне палате кнеза Пашкова.{S} О |
ира Батавељића.</p> <p>Тај Станимир био је већ стар човек, претурио педесет, али је још био кре |
проговори опет, а његов танки глас био је сав храпав, промукао и неједнак.</p> <p>— Јес, јес, |
реметити.{S} Сам народ још од зимус био је нешто јако узаврео.{S} Били су се појавили неки аген |
је мислио Карађорђе.{S} Вујица опет био је сасвим другог мишљења.{S} Он је налазио да би баш то |
а оде.</p> <p>Овај Никола Новаковић био је пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше узео |
а још не беше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо из Аџибеговца, али је под његовом нуријом бил |
мојим Николом.</p> <p>Никола Шатрић био је момак Марков, који га је ноћас допратио.{S} У њега ј |
е је било Грка.{S} Председник скупу био је чувени грчки хетериста Ипсиланти.</p> <p>Између оста |
овом сумраку на његовом оштром лицу био је исписан страх, бол и тешка душевна трзавица, кад сав |
урцима гдегод му падну шака.</p> <p>Био је лудо храбар управо долазио је у тој храбрости до без |
ије вајде ни мени ни теби.</p> <p>Добио је несретну заповест, господару.</p> <p>— Какву заповес |
е против тога, он одмах убија.{S} Побио је, веле, толике људе, и то не тек онако неке ситне људ |
дремљиви Турчин, а турски смрад удавио је јелинску цивилизацију.</p> <p>У томе духу и правцу г |
њих завири,“ Карађорђе с Наумом боравио је скривен у једној румунској сељачкој кућици, где је з |
им као ћилибар од дуванска дима, правио је колуте по ваздуху, као да указује некуда тамо далеко |
д и где ли се толико забави?“ — поновио је Карађорђе бар десетак пута, ходајући немирно тамо ам |
b n="148" /> <p>Ко то није могао, радио је обичне послове, којим се пре устанка бавио.{S} Тако |
.{S} Велики број грчких хетериста радио је у Молдавској, Русији и Влашкој да припреме земљиште |
ак-Анта, настанио се у Кишињеву и радио је ту свој ћурчиски занат.{S} Стојан Симић и Петар Андр |
ишарана.{S} Улазак је био споља, водио је кроз дугачак, узан ходник, а лево и десно повијале с |
Београд и изађе пред Милоша.{S} Погодио је био баш у тренутку, кад су код Милоша биле и многе д |
, ствар је већ у пола добијена — тврдио је Карађорђе.</p> <p>— Онда ћемо ми морати да путујемо |
заједнички грунемо на Турке.{S} Тражио је да му одговорим црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} |
цу.{S} Најстарији син Станимиров служио је сад као момак код кнеза Вујице.{S} Али и њега, Стани |
.{S} На Љубићу, отац Мелентије заслужио је бесмртност, и доста му је било непуних 10 минута, да |
епукла срца.</p> <p>Незнани певач тужио је у песми за милим завичајем и праштао се с њим.{S} Се |
орђе провео три четири дана.{S} Излазио је по околини, састајао се и с неким људима, али је пон |
p> <p>Био је лудо храбар управо долазио је у тој храбрости до безочне дрскости.{S} Једном је у |
нуо на олтар, па закључао цркву, упалио је са четири стране и утекао у свет...{S} У мојим очима |
дар Ђорђе!{S} Он и нико други! — мислио је кнез у себи.</p> <p>Пасош је био у реду и путници се |
да, не би могао ништа познати! — мислио је Милош у себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља |
екако и ходио.{S} Прави „вожд“ — мислио је Максим у себи.</p> <p>Он понуди путнике да уђу у кућ |
ене триста чуда и триста брука — мислио је он и кушао да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљ |
зуме, више но што би и требало — мислио је Марашлија, не скидајући погледа с Милоша, који је из |
тек онако на своју одговорност — мислио је Петар у себи.</p> <p>— Кад је таква заповест господа |
д је добро, сад ништа не стрчи!“ мислио је он, па узе живо нагртати лишће и ситније комаде отпа |
</p> <p>Овај крвави, буновни сан учинио је на њега тако тежак утисак, да се сад осећао чисто ср |
совре, Карађорђе оста још подуже; купио је полако мрве што се бејаху расуле по његовом крилу и |
иске и Милош је навлаш говорио, говорио је много, јер је осећао како га тај говор ведри и разга |
и ватрен.{S} Кад би проговорио, говорио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p |
д вас ја бих му био први друг — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта је говорио да је у Србији све |
би.</p> <p>— Најгоре се бојим — говорио је он даље — погинућу убрзо, а нећу имати кад да учиним |
, који од Милоша проси милост — говорио је Јаков.</p> <p>Карађорђе је махом ћутао.{S} Изустио б |
ју.</p> <p>У томе духу и правцу говорио је Јоргаћ, а свака његова реч, као оштар дворезни нож, |
важна и вредна спомена.</p> <p>Говорио је подуже и говор му је био жив и пун полета.{S} Завршу |
чај и од њеног учешћа у покрету зависио је у опште успех целе ствари.{S} С тога се веома много |
е откључају.{S} Кључ од тих окова носио је старешина ове пратње, Петар Лазаревић, један од угле |
ти од <pb n="118" /> Турака.{S} Износио је како је све ровито и неутврђено, и како би Турци упр |
ан мах, Марашлији кроз главу, а схватио је добро и то, како Милошеви животни интереси захтевају |
род, ја ћу их, бели, наћи... попријетио је свијетли везир.{S} Што је друго и могао чињети Милош |
су га у тврђави удавили.</p> <p>Свршио је и Мелентије Никшић, владика шабачки и то опет лане ( |
ашлија, са још два стара Турчина, пушио је седећки наргиле кад Милош уђе.{S} При појави Милошев |
ечу; желео је да га обдари те упита, ко је и шта је тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста и с |
ере и да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се често с руским важним људима, и |
е пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да он |
као, и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем.</p> <p |
а и ослободити цело српско племе!{S} Ко је још шта добио од Турака мирним путем, споразумом!{S} |
у чекали да им се дваред понавља.{S} Ко је био тугаљив око врата, обично је гледао да што пре к |
то се никад не даје, то се узима.{S} Ко је дао право Карађорђу да ослобађа Шумадију?{S} Она га |
е свуд, тако мора бити и код нас.{S} Ко је паметнији, онај и заповеда.{S} Ко му смета, треба да |
</p> <p>После ме узе запиткивати:{S} Ко је ту напољу пред вратима, је ли долазио ко да га тражи |
Перо?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић узнемирено.</p> <p>Петар одгов |
ку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је мени дао то право, да ја спасавам ове људе и да ја в |
к кад човек проговори, он га познаде ко је.</p> <p>— Ја сам побратиме, рече гост, ја, Гитарић, |
ика Краго, реците драгичка!{S} Знате ко је овде!{S} Деда...{S} Деда Ђока!...{S} Ево га у соби!. |
ка!{S} Куда ће вам душа, болан!{S} И ко је онда пријатељ Србији кад од мене градите непријатеља |
енутку.{S} У први мах нико није знао ко је тај човек, јер га управо нису добро ни видели.{S} Је |
ча веома ружно.{S} Познаде по лупању ко је, и беше му веома криво што да се тако тргно, а ни за |
аде и своје породице исхране.</p> <p>Ко је имао мало више пара, узимао је под закуп спахиска се |
же бити истинске среће код једнога, ако је код другога зло и несрећа.{S} И добро и зло њино доћ |
ек, који рукује народним пословима, ако је код њега одмах све на друму што и на уму.</p> <p>Сви |
и пред царским људима.</p> <p>„Али, ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, који се са |
оврши.</p> <p>— Тешко овоме народу, ако је још и Милош носилац његових мисли и надежда.{S} Мило |
ози раздрешити.{S} Говорисмо отоич, ако је са знањем царева, онда као да ваља тако пустити нек |
ли.</p> <p>— Прођи се зла, ћеро!{S} Ако је за вајду, несрећа смо доста претурили преко главе, п |
>— Не, господару, ако Бога знаш!{S} Ако је он махнит, немој ти прљати то светло оружје, на коме |
алосним одмахивањем главе.</p> <p>— Ако је дошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти ко |
изговарали вртећи главом.</p> <p>— Ако је кнез Милош тако учинио, онда је јамачно тако и треба |
рече јасно, али потресено.</p> <p>— Ако је Карађорђе дошао амо са знањем и одобрењем рускога дв |
ош — викну домаћин срдито.</p> <p>— Ако је Милош није ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он стреп |
исли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је до зебње — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко вел |
ало Милош само да рекне:</p> <p>„Па ако је до новаца стало, светли везире, народ ће то платити“ |
аиђе на кмета Стојадина, који га, и ако је био прерушен, одмах познаде.{S} У осталом пред њим с |
је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је била испуњена толиким слутњама и свакојаким страхова |
које су онако у сну обилно текле, и ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</p> <p>Милош с |
и крај друма, и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбарлија седморицу са |
нез Милошева постеља.</p> <p>Али, и ако је поноћ већ била превалила, ова постеља још је била пр |
ксандру, тек десетак.</p> <p>Али, и ако је био мали, Александру се живо била урезала у памети о |
драв умакао у планину с друштвом, и ако је међу Турцима било и чувених убојица, нарочито два бр |
е он онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жива на |
озније, но што се у писму писало; и ако је Милош познавао Вујицу, као покорна <pb n="274" /> и |
ри извести београдског везира.{S} И ако је већ падала ноћ, он заиска своје недељно рухо и узе с |
амој нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је у добром друштву умео и да се развесели, да се нашал |
очански смисао само он разуме.{S} И ако је код Турака обичај да мирно говоре и онда кад су у на |
атером из Тополе морао бежати.{S} И ако је од тога доба већ прошло преко три године, он се још |
да готов главу своју положити.{S} И ако је велики падишах икада имао верна роба и поуздана и пр |
да.{S} А није му ни било лако.{S} И ако је имао око себе све саме покорне слуге и послушнике св |
ени; будите као у својој кући, па и ако је дом сиротан, богато је срце и може се наћи све што з |
у рукама грчких закупника.{S} Па и ако је порта одавно уништила чак и саму сенку влашко-молдав |
подмире његове неизмерне издатке и ако је он те приходе и прибирао и трошио без икакве стварне |
оварао за резултат потере.{S} Али и ако је потера била веома оштра и трајала пуна три дана, рез |
последњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомилом оружаних момака и говорио овако слоб |
вом, па им и памет појела.</p> <p>И ако је у другим приликама био вољан, да старим војводама пр |
е ради и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био начисто шта му ваља чинити, кнез Милош позва |
се на време и плод убере.</p> <p>И ако је на прво писмо Милошево оћутао, неверујући му, Карађо |
едно грешно и крваво дело.</p> <p>И ако је Вујици било написано писмо, које тражи Карађорђеву г |
се рано указује на обзорју.{S} Тек ако је минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ почео ра |
лињем се, ћутаћу, како не бих ћутао ако је ствар таква већ!{S} Но казуј један пут шта је!</p> < |
ђе неће тако брзо долазити; свакако ако је што међу царевима углављено и за то, јавиће се и њем |
ђорђу није више потезана.</p> <p>Но ако је за овај мах напомена Врљова о домамљивању Карађорђев |
пасавали махом голе душе.{S} Једино ако је који имао што готовине у новцу, то се једино у оној |
у безброј разноликих облика.</p> <p>Ако је истина, да су изреку „циљ оправдава средство“, и изм |
вако је он био висок.{S} За чудо, овако је некако и ходио.{S} Прави „вожд“ — мислио је Максим у |
хије, ни стражари, ни нико!...{S} Овако је сад сабља у његовој руци.</p> <p>Опет наста мртва ти |
о, кнезу паде на ум Карађорђе.{S} Овако је он био висок.{S} За чудо, овако је некако и ходио.{S |
елом кожицом и чврсто запушено.{S} Јако је мирисало и Лисовић га, и нехотице, пренесе носу.</p> |
о понашање овога непознатог човека јако је зачудило кнеза Максима, и он се бејаше живо заинтере |
ме.</p> <p>— Десет година ратовања јако је уздигло војнички дух народни — продужавао је Карађор |
Герман да извести горе где треба, како је било у истини.</p> <p>Што се тиче оних смутљиваца, ш |
али није била ни онако незначајна, како је то износио Ђорђе.{S} Избор, истина, још није био свр |
е хитала да доврши своја спремања, како је догађаји не би претекли и изненадили.</p> <p>Једно о |
тао страховито место крви и ужаса, како је он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах није пор |
ње између себе и њега да доказује, како је Карађорђе био неумитљив, непомирљив душманин турски, |
радо причао ову ствар и хвалио се, како је учинио велико добро народу.</p> <p>Кнез Милош је у В |
о прозирао његову „политику“, или, како је он то обично звао „ширетлук.“ Он је и сад разумевао |
ју ми људи, који су код њега били, како је пред њима плакао и говорио: огреших се, веле, о тај |
кнем, али зар ја не умем расудити, како је њему јадном у туђем свету, и како је горак хлебац, к |
И сад ме језа прође кад се сетим, како је страшно онда изгледао.{S} Бејаше се толико променио |
наредби везировој и показаће изун, како је Марашлија и њему заповедао да то учини, ал’ он, боја |
<p>Узалуд је он сам себи разлагао, како је тадашње политичко стање његова тековина, у коју нико |
ећи, да сви скупљени говоре онако, како је њему најмилије, Милош мало по мало осети неко олакша |
зао да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учинио с другима!</p> <p>Карађорђевица махну руком п |
} Више је од тридесет година само, како је сви знају под именом <hi>баба Јане</hi>.{S} А колико |
но би јамачно могло прозрети и то, како је тајанствена рука смрти већ била ударила свој кобни ж |
што, онако као узгред, пусти и то, како је нешто начуо да је Црни Ђорђе намеран да се врати пон |
е поможе!{S} А после, мислим и то, како је он пре Русе за свашта слушао.{S} По њином је наговор |
успехом.</p> <p>Даље је напоменуо, како је он пореклом доиста Србин, али у овој светој борби, о |
јдаљем потомству на углед и пошту, како је велики Цинцинат у време рата облачио свој ратнички о |
претичући, а час остајући иза њих, како је кад захтевала сигурност отмених путника.</p> <p>Међу |
о говорило ово суво, спечено лице; како је дугачка и страшна била она прича препаћена живота, ш |
еленим мирисним дубравама српским; како је доцније као младо момче, слушајући голуба како гуче, |
е све свршено онако <pb n="119" /> како је њему по вољи, зашта је главна заслуга припадала оцу |
у Тополи Турци, наја тако каже!{S} Како је наја плакала кад смо полазили!{S} Па све љуби праг и |
м ваше високоблагородије!</p> <p>— Како је „вожд“?{S} Је ли се одморио од пута?{S} Јамачно је в |
пред тим дивним храстом, гледа га како је поносан и горостасан и чуди се његовој лепоти.</p> < |
учна работа, бога ми, знаш ти њега како је прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бежи или гин |
мајка, јадна мајка, она једина зна како је скупоцен живот човечији, који после лакоумни властољ |
пошло за руком, он се сад претвара како је бојаги променио мишљење и како су му сад војводе доб |
а се за четири последње године, од како је он избегао из земље, много што шта било променило, и |
веже и бојем га нагна да каже све како је било по реду па се онда пусти у потеру за Чимбарлијо |
b n="118" /> Турака.{S} Износио је како је све ровито и неутврђено, и како би Турци управо и во |
е што догодило, знао је од прилике како је шта текло, и тако је мало по мало, по причању и кази |
биства!{S} Кажу, тек је две године како је узео власт у руке, а поби толике људе.{S} Уби Молера |
се одговорност, да се после рекне како је Ђорђе од моје руке погинуо то не могу и не смем, док |
S} Пред Турцима опет, хвалисаће се како је његова заслуга што је Карађорђе убијен, и тражиће у |
шу разбијену војску.{S} Подсети се како је онда о концу висило цело велико дело наше и како нам |
сиротнији и простији, носили су се како је ко могао и имао; само су по неке прве војводе и вели |
за ред у народу одговараш ми ти, и како је пре било, тако и сад остаје; ти одговараш мени а нар |
ко је њему јадном у туђем свету, и како је горак хлебац, који се из туђе руке очекује.{S} Да је |
види може ли што бити од устанка и како је народ расположен за нову борбу.</p> <p>У први мах Ка |
ме.{S} Бојим се да ти што не шкоди како је одавна ниси пио.</p> <p>— Неће, неће, рече Вујица — |
да пред диваном у Стамболу потврди како је његова управа мудра и <pb n="273" /> праведна, јер ј |
упи дације по народу, па ће видети како је сељачки грош скуп и колико се муке види док се добиј |
авао Милоша, лако је могао опазити како је сад врло узбуђен.</p> <p>Али видећи, да сви скупљени |
саму дубоко потресао.{S} Причајући како је у то доба Карађорђе био дубоко поражен и очајан, она |
ризнање и накнаду зато, доказујући како је спасао царевину од једнога опасног и големог <pb n=" |
осподар Вујица.{S} Тако и да чиним како је он наредио.{S} Него да пошљем ја одмах мога Димитриј |
варали.</p> <p>Везир је распитивао како је у народу, па уз реч упита и то, какве гласе има Мило |
аким тренутцима, он се чисто чудио како је могао и за тренутак двоумити о томе и устезати се.</ |
ли).{S} С осталим Врљо се наплатио како је најбоље знао, али Чимбарлију ојади тако да више није |
ост, Карађорђе је наједаред осетио како је огромна разлика између њих и њега...{S} То нису више |
и хтедоше га наместити исто онако како је био намештен и кнез Сима.{S} Али Драгић уграби још ј |
овор и за састанак и за све.{S} Но како је у петак увече тај абер дошао доцне, остало је да се |
томе с везиром, али опет напомену како је свет, свет.{S} Прости људи лако се дају завести вешт |
још тамо у Русији.{S} Јер, ти знаш како је то код Руса јевтино.{S} Ко мало врда, шикну они њега |
не још мало те вруће ракије, видиш како је то поврати — рече жена с лева.</p> <p>Пружише јој и |
е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде није ништа!{S} Овде нису |
али жив и симпатичан израз.</p> <p>Како је много говорило ово суво, спечено лице; како је дугач |
а крај недогледна обзорја.</p> <p>„Како је леп овај чудни храст“, мисли Карађорђе у себи — „али |
авала, и когод је познавао Милоша, лако је могао опазити како је сад врло узбуђен.</p> <p>Али в |
Турке, па мирна крајина.</p> <p>— Лако је рећи, али много је теже извршити — примети Милош.</p |
ло ни њих данас.{S} Готовом детету лако је бити отац, брајане мој — рече Цукић живо.</p> <p>— К |
род много страда и штетује.</p> <p>Лако је увидети да овакав рад и овако стање не може бити кор |
остане; како нам они скроје капу, онако је после и носимо.</p> <p>Ту се Карађорђе пљесну руком |
д цар штогод наредио.</p> <p>— Ја, тако је, тако — рече Карађорђе и окрете разговор на друго.</ |
лио?{S} То је од Бога тако остало, тако је свуд, тако мора бити и код нас.{S} Ко је паметнији, |
но да се још који дан причека.{S} Тако је Вујица тешкао Карађорђа, а рече му како ће зато врем |
сле није се уредно ни издавала.{S} Тако је већина била упућена на своју личну зараду.</p> <p>То |
који су имали да крену за њима.{S} Тако је и учињено.{S} После кратка разговора између Мавроген |
ор, пошло то глатко или рапаво.{S} Тако је мислио Милош у себи и опет се окрете Павлу.</p> <p>— |
то мењало расположење Милошево.{S} Тако је он бивао према приликама, час дрзак и необуздан час |
да оружјем бране своју имовину.{S} Тако је дошло било до запетих односа, који су се сваки час м |
Ђорђе, не треба ништа да сумњаш — тако је говорио Милошев гласоноша.</p> <p>Карађорђе се двоум |
о може.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па тако је — рече Мелентије слежући раменима.</p> <p>— Ујутру ћ |
је од прилике како је шта текло, и тако је мало по мало, по причању и казивању других, научио д |
какав важан човек.</p> <p>У ствари тако је и било.{S} У Трбушницу је дошао на конак Милош Обрен |
е што боље огулити.“...</p> <p>Бар тако је Марашлија разумевао те погледе Милошеве.{S} Њих су с |
општи смех.</p> <pb n="111" /> <p>Тако је терана шала, али о својим пословима он је најволео д |
грех, какав тешки грех!...</p> <p>Тако је говорила стара Вишња; а Милош је осећао да му свака |
Очевидно је вребао нешто...</p> <p>Тако је трајало до пред зору.{S} Лети су ноћи кратке, а дуга |
ти још штогод и поред тога.</p> <p>Тако је наваљивао домаћин, но гост никако није пристајао да |
команда прешла би на Ђорђа.</p> <p>Тако је исто било удешено и за друге покрајине.{S} Свака од |
е сме бити ружно међу нама.</p> <p>Тако је намештао Милош, и Анта је пливао у радости, надајући |
аровала ноћ и мукла тишина.</p> <p>Тако је трајало до у глухо доба, али тако није дочекана зора |
ије жалио свога рођена оца.</p> <p>Тако је Милош разговарао сам са собом, ходајући узбуђено по |
, што је долазио из колибе.</p> <p>Тако је овај човек, нем и непомичан, стајао ту дуго и дуго, |
наредите онако нека и буде.</p> <p>Тако је сад говорио Милош.{S} Али људи су га погледали испод |
ског деспотизма и тираније.</p> <p>Тако је Ђорђе све више и више падао у ватру и најпосле узвик |
вукли су је на све стране.</p> <p>Тако је било и данас.{S} Позвана на разне стране болесницима |
већ је био почео заударати.</p> <p>Тако је свршио Вујица Вулићевић.</p> <p> <hi>КРАЈ</hi>.</p> |
анлук ће се главом плаћати.</p> <p>Тако је књаз Милош викао и праскао, док момци бејаху спопали |
после може и Милошу јавити.</p> <p>Тако је мислио Карађорђе.{S} Вујица опет био је сасвим друго |
ове године платили главом.</p> <p>Тако је текла та ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло друг |
ји путује са својим момком.</p> <p>Тако је Карађорђе неопажен и неузнемирен издро преко румунск |
вили су га са бурним живео.</p> <p>Тако је Карађорђе изабран за вођу балканског, под чију је ко |
били негде далеко, далеко.</p> <p>Тако је млађи синчић Карађорђев, Александар, причао своје де |
у његове послове не мешају.</p> <p>Тако је говорио Вујица, али ово хвалисање и слобођење није м |
воју велику јагњећу шубару.</p> <p>Тако је Карађорђе последњи пут видео и тако се последњи пут |
и истина да је све пропало?</p> <p>Тако је било и тада.</p> <p>— Прекоравао је мене, што се бар |
пред Богом и пред народом.“</p> <p>Тако је гласило писмо Милошево.{S} Чим је било готово, он по |
, књаз Милош разбере преко Врља, колико је које село платило откупљујући се од оних Турака које |
именом <hi>баба Јане</hi>.{S} А колико је тек година прошло док је добила ту почасну титулу ба |
, а после је било добро...{S} Па колико је људи тек он побио!...{S} Зар није и мој Милан пао ка |
је била откравила!...</p> <p>— С колико је људи дошао тај крвник? — упита он после кратког ћута |
никад целу мисао своју.</p> <p>У колико је овако држање потицало из саме нарави Милошеве, у тол |
и узе живо ходати по соби.{S} Неколико је пута испод очију погледао на Јелу, која је скукуљена |
ш послао везиру да их посече.{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-аг |
о је то учинио.{S} Љутит и киван, Марко је просипао најстрашније погрде, а у наступима гњева мо |
/> покривену остраг под гуњем, а Марко је држао једну руку на јатагану а другу на пиштољу.</p> |
ну и празну.</p> <pb n="33" /> <p>Марко је зачуђено зверао у наоколо и прва му је мисао била да |
робство за своју домовину?{S} Балканско је тропоље узаврело.{S} Сад или никад, прилика је да се |
смео више појављивати у селима; а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте.{S} После |
чисто вајкао:</p> <p>— Море људи, тешко је ту бити паметан.{S} До јуче је то био господар!{S} П |
од да га Турци муче и убијају.{S} Тешко је веровати, да би се сад одважио на нешто без њина зна |
S} Тренутак је био критичан.{S} Требало је да Цукић само најлак повуче за обараче и куршуми син |
је некако укочено, страшно и појачавало је овај немио, груб изглед.{S} Тако исто и у гласу било |
аквом расположењу Карађорђевом помагало је и само држање Вујичиних момака, чији је шапат допира |
пустише га.{S} Он се притаји, изгледало је као да нешто ослушкује.{S} За тим додаде:</p> <p>— Ч |
ош се загледа у духовника.{S} Изгледало је, као да се предомишља шта ће рећи.</p> <p>— Море поп |
јаном свећом, и обриса је.{S} Изгледало је као да би хтела нешто рећи Милошу, али не може да по |
ило неко особито зближење.{S} Изгледало је, као да су се среле и познале две јуначке душе и одм |
д ногу му се нешто измаче.{S} Изгледало је, као да се глава, која се дотле само на кончићу држа |
ту пред њим на столичици.{S} Изгледало је као да се Ђорђе нешто двоуми, као да се бори и ломи. |
ке.{S} Дуго је тако ћутао.{S} Изгледало је као да га за тренутак бејаше украо сан.{S} Карађорђе |
ајало у селу, сасвим друкчије изгледало је у сеоској околини.{S} Ту се одигравао тужан призор!< |
ачна изгледа.{S} Оно веће око изгледало је некако укочено, страшно и појачавало је овај немио, |
га погледа.</p> <p>Пред колибом лежало је друго мртво тело, покривено насеченим бурјаном тако, |
велика бара крви.{S} Мало даље стајало је нешто увијено у повелику шарену бошчу!{S} Још даље, |
а би везир одржао своја обећања, ваљало је да што дуже остане као везир београдски, а ту је опе |
муком и големим жртвама стечено, ваљало је и очувати.{S} А чува ли то Милош?{S} Тешко нама поре |
рађорђа дочека.{S} У првом реду, ваљало је да извиди како стоји ствар код Марашли-Али-паше, вез |
из тврђаве, спровод застаде.{S} Ваљало је уклонити огромну гомилу светине, што се беше накупил |
с тим се није смело излазити.{S} Ваљало је дакле целу ствар извести потајно, а то је ишло тешко |
љало приступити њеном извршењу — ваљало је позвати Ђорђа.</p> <p>Да га зове преко људи, знао је |
која је буктала на огњишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши прегледају.</p> <p>Но путници одби |
71" /> <p>После ових формалности ваљало је прећи на главну ствар.{S} Ипсиланти објави да на дан |
} То се често рекне али, у истини, мало је таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се |
је држао у пола извучен јатаган, и мало је требало, па да ту одмах легне крв.</p> <p>Видећи да |
ио узаврео у читавих шест нахија и мало је фалило, па да дође до отвореног бунта, коме су се би |
елико ухватио.{S} Кнез Максим радознало је загледао непознате госте, али их у сумраку није мога |
</p> <p>Било је и оштрих говора, а пало је и доста опорих речи.{S} Милошу су замерили да много |
право да говори, ово што је било морало је тако бити, и ово је најбоље што је могло бити.</p> < |
етак увече тај абер дошао доцне, остало је да се изврши сутра.</p> </div> <pb n="279" /> <div t |
а и под богатим сјајним оружјем, јахало је напред да просецају пут, кроз сабијене редове радозн |
S} Од мушкараца старијем, Алекси, могло је бити око 14 година, а млађем, Александру, тек десета |
и тако није дочекана зора.</p> <p>Могло је бити сахат по поноћи, кад се наједаред из даљине зач |
а је доста дубоко ископао.</p> <p>„Тело је огромно, мисли он у себи, али опет ће стати овде у о |
вију страна опкољавала густа шума, било је искупљено десетак сељака, који су се нешто живо међу |
> <p>Једно од најкрупнијих питања, било је питање о савезу Грка с осталим балканским народима и |
трже и чисто скочи.{S} Трже сахат; било је један и по час по поноћи.{S} Он нешто прогунђа.</p> |
аде: — А ја тога писма и немам.{S} Било је али се изгубило.{S} Ја бих га сад можда...</p> <p>Ги |
рене се и Карађорђе с Красисом.{S} Било је равно три часа по поноћи, и зора се већ бејаше почел |
могу, да дођем до успеха!</p> <p>— Било је доба, кад се и мени отимало срце за славом, за имено |
раширила обе зенице.{S} Цело лице било је тако омршавило и променило се, да ја у мало што у чу |
безбројним борама избраздано лице било је веома осетљиво и покретно; сваки осећај на њему се и |
ком и изађе напоље.{S} Доле у кави било је још Срба, но они су ћутали.{S} Турци продужише разго |
/p> <p>Међу доглавницима Милошевим било је људи који су мрзили Карађорђа, али је било и таких к |
урваног тела.</p> <p>Лице старчево било је тужно и мрачно, око танких запечених усана играо му |
и са отвореним очима и то лево око било је отворено сасвим, а десно само у пола.{S} Но те отвор |
<pb n="170" /> <p>На томе састанку било је двајестак људи, махом непознати Карађорђу, но који с |
а погледа.{S} У целом њеном држању било је нешто поносно и достојанствено.</p> <p>Друга жена би |
руб изглед.{S} Тако исто и у гласу било је нечега рапавог и суровог, што ти чисто уши пара.{S} |
<milestone unit="subSection" /> <p>Било је већ у велико одјутрило.{S} Међу Милошевим и Вујичини |
<milestone unit="subSection" /> <p>Било је пред Ђурђев дан 1817. године.{S} Већ од три недеље М |
<milestone unit="subSection" /> <p>Било је рано у пролеће 1817. године.{S} После дуга путовања |
<milestone unit="subSection" /> <p>Било је у половини априла 1817. године.{S} Петроград је у то |
/head> <head>ЦРНЕ СЛУТЊЕ</head> <p>Било је у очи белих поклада 1817. године.{S} У руском градић |
</head> <head>ГРЕШНА НОЋ</head> <p>Било је то у почетку Марта 1817. године.{S} Зима протутњала, |
му стизали са свију страна.</p> <p>Било је позно у ноћ.{S} Милош се бејаше повукао у оџаклију д |
аји много дали и попустили.</p> <p>Било је и оштрих говора, а пало је и доста опорих речи.{S} М |
ву али доста јаку светлост.</p> <p>Било је тек два сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како |
о, ма и мутно унутрашње сазнање, будило је у њему тешке сумње и оне душевне трзавице, што их ми |
(Милоша). <pb n="152" /> Све то чинило је, те је Србија у очима Грка, а и свих других балканск |
дбе за убиство.</p> <p>Све то прелетило је сад, у један мах, Марашлији кроз главу, а схватио је |
његов корак.{S} У таквим приликама врло је тешко било измаћи из Русије.</p> <p>Друга голема сме |
и само у пола.</p> <p>Но за првим дошло је убрзо друго писмо Милошево.{S} Истина, и оно је било |
понављао је Марко гњевно.</p> <p>Прошло је добро по сахата у овоме обијању врата.{S} Најзад и о |
се кнез Милош закрајини с Турцима, Врљо је пристао уз устанак, али је вазда водио засебну, одво |
од којих је отет.</p> <p>Доцније, Врљо је радо причао ову ствар и хвалио се, како је учинио ве |
з неких резултата.</p> <p>Међутим, Врљо је од тога доба остао код кнеза Милоша као његов стални |
p>Милошу се мало разведри лице.{S} Врљо је био дрзак и опасан хајдук, чувен на целом југозападн |
ори никад нису имали сведока.{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју сурову ду |
би одгризао језик зубима.</p> <p>И Врљо је био збиља кадар да то и учини, такав је он био човек |
и цео план и намеру свога доласка, само је прећутао да се то не ради са знањем и вољи рускога д |
{S} Овај сумрак још једнако траје, само је сад још гушћи.{S} У природи је тишина, а овде онде, |
правдао да није ништа зло мислио, само је хтео потсетити момка да остави ствар до сутра.</p> < |
та и полако прошапута: хвала Богу, само је сан.</p> <p>Још не бејаше добро изустио последње реч |
ла; чак тамо преко три воде.{S} Па тамо је шума, није овако као овде, све само поље.{S} А код н |
слатку српску земљу, бог зна дали ћемо је кадгод још видети!...{S} Па је плакала, плакала, све |
утрашња борба још није била свршена, но је и даље трајало колебање, то је он био веома осетљив |
p>У тој страховитој ноћи све живо давно је утекло и сакрило се у сигурна боравишта.</p> <p>И љу |
ери кораке и пође лагано.</p> <p>Одавно је изашао из планине.{S} Сад иде равницом, иде засејано |
Отац Мелентије много је говорио и ревно је заштићавао оне погледе које је синоћ у разговору с М |
, да је везир тражио те главе.{S} Јадно је то оправдање!{S} Турски везир вазда ће тражити главе |
ико тренутака опет поврати.{S} Очевидно је вребао нешто...</p> <p>Тако је трајало до пред зору. |
омаћин подругљиво.</p> <p>— Па слободно је ваљда бар молити.</p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда |
а то живе одерао као јарчеве. „Слободно је бар молити“, али за кога Милош рекне да је крив не с |
он се није могао сам скинути.{S} Чудно је било ово његово последње јахање.</p> <p>Јахао је око |
шевна доброта, а онај нежни израз чудно је одсјаивао на строгом и суровом ратничком лицу Ђорђев |
части и поверењу, и одмах ту спремљено је и све остало што треба да се положи заклетва.{S} Они |
греха и пакла душу човекову, дозвољено је да мучиш па и да убијаш тело човеково.{S} То су теор |
о и своје проседе мустаће.{S} Промењено је било и одело, а пасош му је гласио на име бугарског |
/> у тврђави.{S} Том приликом говорено је и о двојици заробљеника, које је кнез Милош послао в |
ти.</p> <p>Ово последње решење донесено је управо од страха пред Милошем, јер се свак побојавао |
Карађорђе ненадно бане у Србију, решено је, да овде присутни прваци неће уз њега пристајати.</p |
ипак веома повољан за Милоша.{S} Решено је, да се зборски пише руском цару и умоли да српске бе |
ање у самртничком ропцу.</p> <p>Свршено је.{S} Небо се најпосле смиловало и разрешило од тога ј |
n="239" /> <p>Од свију присутних једино је Крага био одушевљен да се борба опет отвори и да се |
нских; а кроз тај урлик бурин и нечујно је одјекивао уздах једних сломљених груди, које су наро |
p>Карађорђева породица у то доба стално је живела у Хотину, али овда онда стара Карађорђевица о |
<p>Осакаћени несретни кнез Сима, болно је стењао и грчевито се трзао.{S} При сваком покрету ра |
агу самих балканских народа.{S} Довољно је било да их Руси не ометају у њином подузећу и да им |
ицај у ове две подунавске земље довољно је јак, да их може кренути на борбу.{S} Престо букурешк |
ђорђе се јетко насмеја.</p> <p>Јес, оно је цар овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви с |
и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — само у другом правцу.</p> <p>Милош је |
друго писмо Милошево.{S} Истина, и оно је било без мура, али уз њега је ишло писмо господара В |
но и страховито.{S} Под тим утиском оно је стајало као окамењено.{S} Али на једаред из тога зан |
рода; ноћна тишина и изумрлост поступно је уступала место дневној живахности <pb n="296" /> и ш |
олибе.{S} Он се сав наже напред и зорно је гледао Наума, који све више залазаше у дољу и виде г |
и овога Грка с њим.</p> <p>— Несигурно је пушком.{S} Снажан је, неће одмах пасти од пушке, а м |
се чобанско звоно; далеко у селу гласно је лајао некакав пас; још мало и из даљине прво дође не |
пандура.{S} Али овде је невоља — опасно је пустити га, а још опасније убити га.{S} А мирно да с |
упита мужа да ли би хтео лећи, јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну главом и процеди кроз зу |
га доба није више ни враћао.{S} Јамачно је отишао да конакује код Чолак-Анте или код кога друго |
верујем да је куда излазио.{S} Јамачно је још код његовог преосвештенства.</p> <p>— Мислите, д |
е је тамо остао и на конаку.{S} Јамачно је и сада тамо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га |
S} Је ли се одморио од пута?{S} Јамачно је већ устао?...{S} Истина ја сам мало сувише подранио! |
{S} Ко је био тугаљив око врата, обично је гледао да што пре куд год стругне.</p> <p>Ко то није |
е Марко имао велико поуздање.{S} Обично је говорио:</p> <p>— Мени заповеда господар, а ја моме |
ије се притаја и слеже раменима — мучно је, господару мени бити судија твојим пословима.</p> <p |
уго и одавно живи баба Јана.{S} Страшно је рећи: ова нејака старица носила је на својим погрбље |
он помисли у себи: — „Хвала богу, лепо је заспао, бар ће се сад пред зору одморити“ — и бојећи |
ре рачунам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, влашком и бугарском братству, |
ади, кад се све силом не може?{S} Добро је те нас се Турци и оволико прибојавају — рече Милош.< |
он, но Србин га прекиде.</p> <p>— Добро је, хвала Богу, и нама.{S} Шта нам вали!</p> <p>— Е пра |
подбријана.{S} Тако удешена замка добро је стезала и везивала главу, и опет је врат остављен сл |
то хоће главу да откину!{S} Дакле добро је, и за сиротињу берићетно само онда кад се Милош буни |
јаше мало склонио на страну.{S} И добро је то учинио.{S} Љутит и киван, Марко је просипао најст |
нај горњи напев, а мрачна сумња наскоро је постала црно дело.</p> <p>У сумрак ова пратња стиже |
Што је који имао мала и добра свога, то је махом све морало остати.{S} Људи су се спасавали мах |
ора да увија и да врда пред Турцима, то је невоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко |
ражите?</p> <p>„Што се тиче пањкања, то је чисто на чисто пресна лаж, и измишљотина.{S} То Ђорђ |
шлију, сем богатих дарова од Милоша, то је била још и нова згода да пред диваном у Стамболу пот |
шена, но је и даље трајало колебање, то је он био веома осетљив на све што се тицало тога питањ |
ву положили.{S} Али по нашој памети, то је само грчко лукавство.{S} Хоће мудре главе грчке да з |
нити.{S} Једино што засад могу рећи, то је да ово што се има, не треба давати за оно, што се не |
ако што знаш.</p> <p>— Што ја знам, то је: оштра секира па Милошенду за врат ушником.{S} Кад о |
} Пре свега то и није никакво право, то је дужност.{S} А друго, то се никад не даје, то се узим |
скама турске империје.</p> <p>Друго, то је била једина балканска земља, која је имала читаву во |
да цвили и пропада...{S} Тако, тако, то је најбоље.{S} Домами ти њега амо“...{S} Ето тако ми је |
да га прости!“ — Ето, то је једино, то је све што ја желим.{S} И једина милост, за коју још мо |
ао је ту и свој кованлук!...{S} Ето, то је место Вујица био изабрао за склониште Карађорђу и по |
дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Да узмем на се одговорност, да |
<p>— Не знам, — одруби Милош. — Ето, то је оно што и мени руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа з |
војевали — бог да га прости!“ — Ето, то је једино, то је све што ја желим.{S} И једина милост, |
али?{S} Ако на тебе вичу, господару, то је с тога, што ти не мирујеш, и Русија, ако истински же |
S} Ако ишта може спасти ову двојицу, то је страх Милошев.</p> <p>— Али ако све то не помогне?</ |
сечење глава дивотан је проналазак; то је права благодет за човечанство.{S} Пре свега она ради |
љате.{S} Милош се удвара Турцима!{S} То је лако рећи и осудити, ама да видим какви би ми морали |
ништа да каже.</p> <p>— Не знам!{S} То је и мени долазило на ум.{S} Но после рачунам, да он то |
— Не, несрећниче, не мириши то...{S} То је најљући отров.{S} Пет капљица од њега доста је да уб |
и незнању одруби братска секира“.{S} То је казивао и слутио онај горњи напев, а мрачна сумња на |
јој и старица прогута гутљај два.{S} То је доиста мало оживи.{S} Са мртвачки бледих, смежураних |
заслужнији, и јуначнији од њега.{S} То је Милош и нехотице <pb n="122" /> сазнавао у себи, ако |
Суљага <pb n="137" /> Чимбарлија.{S} То је био прави Бекри-муја, опасан зулумћар, и ружан развр |
расположење толика војска царска.{S} То је највећа милост, за коју сам ја вазда готов главу сво |
има, да их уморе страшним мукама.{S} То је стидно за Србију, која је досад била дивна заточница |
мо с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин план и према томе удешавали су и све остало.{S} |
и тугаљивој говори пред другима.{S} То је наскоро и Марашлија увидео, те даде знак Турцима да |
а...{S} Ево, узми само наше Србе.{S} То је чудан народ!{S} Два Србина где се сретну отимаће се |
ако су му сад војводе добродошле.{S} То је само замка да их намами у Србију, где би их после уб |
етна маса.{S} Марко загледа боље.{S} То је био Цукић.{S} Лежао је згучен потрбушке, и одозго је |
а заноса трже га снажно дрмусање.{S} То је био џелат, који га тресаше својом крвавом снажном ру |
ли.</p> <p>— Немој тако молим те.{S} То је говор тек онако од беде.{S} Ми прво морамо гледати д |
зи у доњи, поред лековите водице.{S} То је грозан казамет, можда најстрашнији у целом граду.{S} |
, сад ћу ја подићи буну у Србији.{S} То је најбољи доказ како и сами мало верујете да је Милош |
ве поште.{S} Сви су га познавали.{S} То је био кишињевски генерал губернатор Стољетов.{S} Али ш |
уском двору неће нам ни веровати.{S} То је опет твоја добит — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>К |
човек, који ће га свуда пратити.{S} То је био Наум, који му је служио уједно и као тумач у раз |
е сматрао да је време за устанак.{S} То је као нека претња.{S} И он ће тако и учинити.</p> <p>— |
ртао у памети и ноћу о њој сањао.{S} То је била мисао како да пређе у Србију, и како у Србији д |
лава и горњи део тела није видео.{S} То је био верни Наум. <pb n="299" /> Никола приђе разбаци |
плотунима дочекали да тамо одемо.{S} То је, што ме најгоре коље.{S} Јер да су они тамо у Србији |
ак и заповест да се тамо кренемо.{S} То је све било по наредби рускога цара.{S} Од тога доба Ђо |
ја и помажем Милошу колико могу.{S} То је помоћ Србији и оном јадном народу.{S} Зато се љутим |
да ме виде и за здравље упитају.{S} То је све што ја радим.{S} Али у страха су велике очи.{S} |
да би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигурније.{S} Тада већ никоме не бих био на досад |
ена изгледа и мудрих живих очију.{S} То је био један од главнијих повереника хетерије на овоме |
се помолити Богу по своме закону.{S} То је милост везирова и то вам је допуштено.{S} Свршите то |
ва хрпа јастука, великих и малих.{S} То је била кнез Милошева постеља.</p> <p>Али, и ако је пон |
лушај.{S} Зар сам ја то измислио?{S} То је од Бога тако остало, тако је свуд, тако мора бити и |
е.</p> <p>— Шта је то, сине Перо?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић узн |
је човек чије се лице није видело. — То је био Вујица.</p> <p>Доле, у прочељу, у крај ногу Кара |
но — прихвати Герман запрепашћено. — То је страшно, али онда дајте да се као људи разговоримо, |
о један хлеб и по котарчицу варива — то је све...{S} Сузе га загушише и старац покри лице рукам |
ирне, ведре и топле мартовске ноћи — то је равномерно дисање велике и величанствене природе, ко |
рођите ме се и оставите ме на миру — то је све што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, го |
и овога ми печата, верујем!</p> <p>— То је онда страшно — прихвати Герман запрепашћено. — То је |
а изласка!... — рече Милош.</p> <p>— То је ваљда његова судбина!{S} Ни ја нисам то тражио намер |
ти мислиш да би то помогло?</p> <p>— То је још једино што може помоћи.{S} Знам ја те кукавице ш |
негдашњег сјаја и величине своје, а то је чинило те му је садашња невоља његова изгледала још |
још једино добро што ми је остало, а то је овај голи живот!</p> <p>— Тек ако постигнем успех, м |
дакле целу ствар извести потајно, а то је ишло тешко.</p> <p>Па и ту прва мисао опет је дошла |
едина милост, за коју још молим бога то је, да ми подари толико живота да ово својим очима види |
замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе сад и погледао на Добрњца онако сумњиво, бојећ |
ао нека сива замаглица.{S} С почетка то је изгледало као прамен лака облачка, који се полако ле |
и утекао у свет...{S} У мојим очима то је крвопија, душманин, поганац, коме треба, као гуји пр |
н је нама до сад лепо дао.{S} Истина то је твоја заслуга, али ту има много и народне муке и зап |
еш?{S} Зар се то може сакрити!{S} Та то је крв кумовска — исто што и крв родитељска!{S} Та крв |
да боље и верније послужим цару!“ Уз то је опрезан као стари лисац, оњушиће где гођ има какве о |
лишће, избацивати одломке кора, а уз то је осетио како га загушује мокри натрули задах што отуд |
гњеван.{S} Јабучица му је играла, и то је код њега вазда био знак преке срџбе.</p> <p>— Никада |
је скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било решено онако у опште.{S} Али гласови о доласку |
огромна, разјапљена крвава рана — и то је све због тих страшних и несретних кажњавања.{S} Казн |
о је Карађорђе све живље и живље — и то је била за народ читава ратничка школа.{S} Па опет какв |
м варнице сипале из копита.{S} Али и то је мало помогло.{S} Светина се за тренутак разгрне и ук |
треби цела издајникова породица, али то је после и нагнало целу фамилију да пазе један на друго |
на, да се чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост.{S} Друга би ствар била, ако би човек |
едаје их Турцима.{S} За Милоша, опет то је била врло подесна прилика да посведочи своју оданост |
Или Ђорђева или његова глава!</p> <p>То је била општа лозинка.</p> <p>Сви су били сложни у томе |
ди и спрема са знањем царева.</p> <p>То је била политика Карађорђева.{S} Таким представљањем он |
џелат са своја два помоћника.</p> <p>То је била огромна људа с грдном проседом брадом, која му |
с богатим сребрним корицама.</p> <p>То је био главом књаз Милош Обреновић.</p> <p>Кнез је седе |
свима чисто војним стварима.</p> <p>То је била голема моћ и големо поверење.{S} Али само по ту |
ради кастиле крене у Београд.</p> <p>То је било у почетку маја 1817. године.</p> <p>Да би прикр |
дворани чу се гласно јецање.</p> <p>То је плакао један старац достојанствена господска изгледа |
се обелоданила сама по себи.</p> <p>То је била она иста политика, као оно што су у почетку уст |
најзад је разви и узе читати.</p> <p>То је била као нека пресуда противу кнеза Симе и Драгића.{ |
Обадве жене приђоше им руци.</p> <p>То је био Карађорђе још с једним другом.</p> <p>Он упита и |
рђем што учини да је учињено.</p> <p>То је тражио Милош, а у овој прилици ни везир није могао ж |
пућена на своју личну зараду.</p> <p>То је било у толико теже, што су готово сви бегунци били ф |
а своје место уступи Јоргаћу.</p> <p>То је био човек средња раста и средњих година, али веома о |
пређашњих старешина српских.</p> <p>То је стајало у писменој молби.</p> <p>Испод руке пак, усм |
о враћен натраг у Петроград.“</p> <p>То је био закључак до кога је дошао Карађорђе, и његов раз |
кикотати, а с висине чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеубиство!“ Тада ће мрак обузети С |
ј кући, па и ако је дом сиротан, богато је срце и може се наћи све што затреба добрим људима — |
х, готово бих рекао набусит.{S} Но зато је опет из сваке његове речи вирила величанствена јунач |
ражили везе и додира с њима.{S} Особито је „вожд“ уживао љубав и пошту Грка, и највеће личности |
ајверније и најоданије људе.{S} Особито је до сад Павле без поговора слушао све заповести његов |
пред кућом велике ватре.</p> <p>Особито је било живо у једној великој авлији у сред села, где с |
таја.</p> <p>Помамна ветрина страховито је звиждала своју самртничку песму преко пустих снежних |
али је још био крепак и држећ, нарочито је био познат као изврстан ходац.{S} За младости Станим |
у све најглавније о Карађорђу, нарочито је ударио <pb n="271" /> гласом на то, да је Карађорђе |
или у околини по мушијама.{S} Нарочито је разбирао за војводу Луку Лазаревића, Ненадовића, Или |
био мрзак и опасан Турцима, а нарочито је од њега морао зазирати београдски везир.{S} Али знај |
полагати.</p> <p>Ово гледиште нарочито је заступао Јаков Ненадовић, који се такође ту нашао на |
м је и сам био члан хетерије и нарочито је код српских емиграната заступао њене интересе, живо |
о памтила.</p> <p>Сама баба Јана, често је узвикивала: — „Дуго, дуго, ох како ја дуго живим!.{S |
Не имам вам што много казиват.{S} Исто је како рече Ага-Џоне.{S} Доћерали су два бунтовника, и |
или на сваки корак Карађорђев.{S} Чисто је изгледало, као да стражаре око њега и мотре да им ку |
.</p> <p>Али на овом састанку покренуто је први пут питање, које је доцније било од голема знач |
пограничним местима.</p> <p>— Побринуто је за све.{S} Наши пријатељи из Петробурга све су нам с |
рци га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у самом камену и нема нигде отвора за светло |
и су веома много полагали и с тога, што је Србија словенска земља.{S} Она је колико јуче била р |
пска кириџије кулучара само с тога, што је један кириџијски коњ у пролазу обрстио једну липову |
схватио сву тежину крвава догађаја, што је мало час овде на његове очи одигран.{S} Али он је до |
у два три маха грохотом се насмеја, што је код њега и у редовним приликама била реткост.</p> <p |
на била она прича препаћена живота, што је на њему бејаху исписале оне безбројне ситне и крупне |
ерма.{S} У толико му је сад милије, што је све свршено онако <pb n="119" /> како је њему по вољ |
а.{S} Цукићу дадоше да једе и пије, што је хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и ост |
да ради, Милош се срдио сам на се, што је овај пут прекорачио обичне међе своје искрености.</p |
стојала је велика тепсија гибанице, што је бејаше умесила домаћица Стојадинова.{S} Јер и ако се |
ада од кнеза Милоша и његових људи, што је примио „вожда,“ кмет Стојадин ипак се преломи и одве |
никако не може сам себи да опрости, што је нешто учинио, а није учинио ништа до оно што и сви д |
ко избријан, тек приметни подваљак, што је код њега вазда био знак великога узбуђења.</p> <p>Ов |
јаше загледао у онај светли зрачак, што је тако чудно трептао у мрачној тамници, а мисли су му |
извири онај исти човек са секиром, што је ноћас онако пажљиво вребао код колибе.{S} Он се сав |
бисага велику пљоску са шљивовицом, што је бејаше са собом донео.</p> <pb n="290" /> <p>Карађор |
вао сваки дах, сваки и најмањи шум, што је долазио из колибе.</p> <p>Тако је овај човек, нем и |
у писму из Цариграда свилен гајтан, што је значило:</p> <p>„Светли пашо!{S} Ми знамо све твоје |
зивало се проведрено јутро.{S} Коњ, што је био везан ту у близини до колибе, бејаше довршио сво |
дало сумњиво, Науму би чисто криво, што је ноћас толико страховао, кад ето нико и не помишља да |
х подбадују они из Русије.{S} Само, што је мени тешко у то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна |
о свикао, да гледа у Карађорђу оно, што је у истини и био — јунака и родољуба.{S} Па пошто је и |
“.{S} То није мала добит, мој Перо, што је Србија стекла да јој добровољно и без натурања призн |
ризнаје првенство.</p> <p>— Али то, што је с тешком муком и големим жртвама стечено, ваљало је |
бесио једно српско момче само зато, што је из једног јеврејског дућана украло једну пулију; она |
у сласт јели неку миришљаву отаву, што је брижљиви кочијаш за њих бејаше накосио.</p> <p>У кућ |
зиданих зграда, у дунавском крају, што је остало од окупације аустријске, стоји опало, порушен |
онога проклетника? — цикну старац, што је мало пре говорио. — А шта ће кнезу Сими помоћи твоје |
истој књизи датитаро 26. јуна 1817. што је свакако такође погрешно.</note> </div> </back> </tex |
Петровића, под датумом 3 јуни 1817 што је свакако погрешно, јер 3. јуна није се могло писати о |
ми власт.{S} Празно зановетање!{S} Што је коме суђено, нит му ко може одузети ни додати.{S} Ет |
ави чопори ситне и крупне стоке.{S} Што је тројка више измицала напред, ова сретања су бивала с |
ила која цркавица све се појело.{S} Што је било мало бољих хаљина и то се испродавало.{S} Већ с |
.. попријетио је свијетли везир.{S} Што је друго и могао чињети Милош, но послати хајдуке.{S} П |
азили у незнану и хладну туђину.{S} Што је који имао мала и добра свога, то је махом све морало |
о, па и људи постали друкчији.{S} А што је најризичније, браца Ђорђе је тако жудан Србије, да м |
их једни сматрају као оличење свега што је зло и неваљало у природи људској, други гледају у њи |
хвалисаће се како је његова заслуга што је Карађорђе убијен, и тражиће у Стамболу чак и признањ |
те мало зарада, а мало ова пензија што је добијају из Русије, даје свакоме какав такав начин ж |
.{S} Али на мене се сад диже повика што је везир бунтовнике побио.{S} Има их <pb n="117" /> кој |
братише пажњу на њега.</p> <p>— Ама што је, хоџа Изедине, што си, болан чоче, тако карли?{S} Бо |
и крваво још из Карађорђева времена што је кадра да учини ова земља, кад је дотерају у шкрипац, |
ажљиво почињао дизати главу.{S} Све што је било слободноумнија и одважнија духа склањало <pb n= |
е брижно махну главом и рече: — Све што је — за сад је овде у Русији.{S} Овдашње власти могу ом |
ахата до сахата пропада и опада све што је наше било и нашијем се назвало.{S} Гдје је пријешња |
ина; он му је обећао и зајемчио све што је хтео.{S} Наравно, да би везир одржао своја обећања, |
ежак камен.{S} Али то није било све што је притискивало душу његову.{S} Мало после он опет узе |
а и њу хоће да пошље.</p> <p>— Није што је јевтинија, но што си ти крив, војводо!</p> <p>— Ја к |
рало је тако бити, и ово је најбоље што је могло бити.</p> <p>Разлози Милошеви били су тешки.{S |
овима па, између осталога, и о томе што је везир тражио да се спахијама накнаде њини десетци, п |
сао — принети Вујица.</p> <p>— Море што је био срдит, то није ништа.{S} Друго се нешто види ода |
му на махове грчевито застајале, и што је више говорио, све се већма срдио.</p> <p>— Коме сам |
Црнога пса, црн му образ био, као и што је, они су ти што не дају овој сиротињи душом дахнути; |
{S} А Црни, црн му образ био, као и што је, место да се склони и ћути, још он, он нешто виче и |
тога је сад сваки гледао да накнади што је преко дана претрпео.</p> <p>Печени млади јаганци, до |
ад је остајало само да Милош нареди што је потребно за извршење.</p> <p>Милош је једнако хукао, |
јем, ако не могу људима!</p> <p>Али што је ствар постојала озбиљнија, Руси су бивали све строжи |
и посечени.{S} Људи су махом жалили што је дотле дошло и осуђивали су кнеза Милоша, што тако ла |
ам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је дошао Марко и шта хоће он?</p> <p>Петар је ћутао.</p |
еба хитати и без одлагања свршавати што је потребно.</p> <p>У осталом, сад су биле настале оне |
на Драгићевом трлу а ја ћу наредити што је нужно и све ће бити добро и срећно.{S} Буди безбрижа |
од неће ништа омести, он ће учинити што је наумио, и на мене ће, вели, пасти проклетство, као н |
окрије и улови.</p> <p>Али, ах! тек што је мали ловац набацио на цвет качкету и победоносно узв |
потврде, али не рече ништа.{S} Тек што је прилично поћутао он додаде: — без царскога допуштења |
ештају за кнезове и војводе.{S} Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је г |
и средио онај народ у Србији, а тек што је подигнуто малко крова над главом, а ти хоћеш угарак |
је мучице.{S} Не уздишем ја за оним што је било и прошло, и што се никад више повратити не може |
в начин.</p> <p>Симић му је казивао што је знао.{S} Све су војводе махом ту у Кишињеву.{S} Раде |
по одаји, Милош се сад чисто кајао што је ову ствар говорио другима, па ма то били и најприсни |
кати крви таквог дичног Србина, као што је кнез Сима.{S} Па ја то да преживим, Боже ме сачувај! |
их после убрзо појела помрчина, као што је било и с толиким другим угледним људима.{S} С <pb n= |
слао преко народне канцеларије, као што је био ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, по |
у на жртвеник себе и све своје, као што је решен и он — Ђорђе.{S} То га највише крепи у нади да |
н сам направи господар у земљи, као што је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне против т |
се и њега отараси, исто онако, као што је скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било решено о |
шљати ни нарочите справе за то, као што је чинила богобојажљива инквизиција просвећене Европе.< |
калуђер отпаше кнежевску сабљу, као што је онога Црног<ref target="#SRP18933_N3" /> — преварио |
реко врата, управо, онако крива као што је, она као да сама склизну, али у исти мах глава Драги |
чекају!{S} Он мисли ово је сад као што је било пре за његова доба.{S} Не зна да сад за њим не |
у и оне исто тако турске робиње као што је и лепа Јелада.</p> <p>Но њин је географски положај д |
адити с царем у Стамболу, па он као што је и научио, утећи, а оставити сиротињу да цвили и проп |
. „Да је Грчка имала војсковођу као што је Ђорђе, јамачно би и они устали на оружје“. — рекао ј |
S} Ако се хоће право да говори, ово што је било морало је тако бити, и ово је најбоље што је мо |
рети својом рођеном грбачом!{S} Ово што је данас не долази сваке године.{S} Много ће воде проте |
Па шта онда ја имам презати?{S} Ово што је сад, моја је мука и тековина.{S} Морао би бити крајњ |
управо и волели, да се поремети ово што је сад, јер им се све чини, да су раји много дали и поп |
е рођено дело, кад бих осуђивао ово што је до сад учињено, зашто ту има макар мало и моје мучиц |
пет продужи.</p> <p>— Да манемо ово што је до сад било.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га |
о насамо с оцем Мелентијем.{S} Само што је пред њима Милош био ћутљивији и скривенији но пред с |
<pb n="44" /> данас горе пишти, но што је пре три године пиштала од <hi>Скопљака</hi>.{S} Од т |
се сад говорило сасвим друкчије но што је досад говорено.{S} Досад је Милош напрезао све силе |
аслоњен на пањ, он је више седео но што је лежао и почешће се машао да постакне ватру.</p> <p>К |
ађе из тврђаве.{S} Казивао је и оно што је синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S} Знао ј |
<pb n="188" /> двоумљење губи и оно што је већ готово било у рукама.{S} Смелост и успех често с |
д умео доћи на готово и офукати оно што је други стекао.{S} Али за те готоване спремљен је ушни |
о — Везир ће ти одговорити, као оно што је одговорио кад <pb n="61" /> смо га лане молили за Мо |
ној даљини она је налазила само оно што је тако блиско и тако драго души њеној, она је и тамо в |
знојем плодна поља своја.</p> <p>То што је код Римљана чинио један Цинцинат, то су у доба ослоб |
иштоље за појас, саже се, узе нешто што је стајало споља до врата, и кријући га иза леђа, полак |
ора бити да је у зобници било нешто што је врло тешко, јер је људа левом руком подржавао и поди |
с тога колико тек да се говори, већ што је требало тај посао пословати даље.{S} Ствар је била о |
ом је ишао као вођ онај исти старац што је пресрете, док се најзад не заустави пред опалом врат |
а не испадне како ваља, онда вичу: „Што је хитао? што није сачекао и припитао и друге, па не би |
> <p>— Претерујете, господару!{S} Нешто је можда истина <pb n="162" /> али никако не може бити, |
, на нешто се сад требало решити, пошто је од свега најгоре било остајати и даље у неизвесности |
то доба био скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам био веома важан прелаз за сав тај крај и ту |
ећ бејаше сва обливена у крви.{S} Пошто је то извршио, овај незнан човек погледа победоносно у |
них Турака које је Врљо побио.{S} Пошто је тај рачун ухваћен, један део упљачкана новца, на зго |
.</p> <p>Ствар је била у овоме: — Пошто је узалуд покушавао да одбије Карађорђа од српских посл |
и био — јунака и родољуба.{S} Па пошто је и сам имао од обадве те врлине, знао је њихову цену |
а је имао тешке букагије, ударене пошто је узјахао на коња.{S} Те букагије заковале су му ноге |
ија жена, чисто прекорно, а затим пошто је мало поћутала, она спусти глас и додаде:</p> <pb n=" |
хало би се у Србију трипут толико пошто је у Нишу, у Видину и Зворнику скупљена многа војска.{S |
ет не паде.</p> <pb n="129" /> <p>Пошто је све како ваља угазио, он насу одозго још трула лишћа |
ad> <head>ПРОМЕНА ПЛАНА</head> <p>Пошто је изабран за заједничког вођу, Карађорђу бејаше засела |
Он нема куд више овамо!...</p> <p>Пошто је мало поћутао он додаде блажије: — Мањ ако га нешто ц |
ј није згорега и то имати.</p> <p>Пошто је тако све било спремљено и отправљено, Милош похита д |
ати и даље у неизвесности.</p> <p>Пошто је прво сам дуго ходао по оџаклији и редом један за дру |
па чак и амо царски двор.“</p> <p>Пошто је писмо прочитано, присутни су подуже ћутали.</p> <p>— |
</p> <p>9.{S} Март 1817. године освануо је туробан и намрштен.{S} Од времена на време подухивао |
</p> <p>Такав бурни и тужни дан освануо је 9 марта 1817. год. Још од ранога јутра гомиле света |
ене браће Срба.</p> <p>Најзад, споменуо је и то, да он свој рад ставља под јавну контролу свију |
абљиво!{S} Он воли само себе, а погинуо је за господством и влашћу.{S} Продаће сто српских прав |
укати.{S} И он је заиста викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да |
p>А Павле Сретеновић (Лисовић) узвикнуо је љутито</p> <p>— Каменом у главу треба стуцати ту зми |
опет врати у своје првашње стање, а чуо је да му само то проклето писмо највише квари.</p> <p>П |
њим једном за свагда.{S} Тај савет чуо је од самога везира београдског и од тога доба, та га ј |
уци, дете бејаше донело из села.{S} Поп је очитао самртничке молитве, па је онда одозго на мртв |
<p>Кад је овај резултат објављен, скуп је поздравио новога изабраног вођу бурним усклицима.{S} |
има које чудно одјекнуше.</p> <p>— Скуп је човек!{S} Он се не изводи из љуске као пиле, но га в |
твар.{S} Ако одавде срећно одемо, ствар је већ у пола добијена — тврдио је Карађорђе.</p> <p>— |
после кратке борбе и колебања.{S} Ствар је крио за се, али на основу тих позива, већ се почео с |
бало тај посао пословати даље.{S} Ствар је била одлучена и сад је ваљало приступити њеном изврш |
Шта ће кад нема друга изласка, а ствар је требало вршити брзо, да што Турци не осете.</p> <p>Н |
није познавао Добрњца, а свакако ствар је ваљало забашурити, и Карађорђе је то и покушао.{S} У |
пуњавају његове заповести.</p> <p>Ствар је била од голема значаја и кривена је као највећа тајн |
учини и на што да се реши.</p> <p>Ствар је била у овоме: — Пошто је узалуд покушавао да одбије |
сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово моје место?{S} Зар овако да завршим ја који сам |
лико, био седети у својој земљи!{S} Зар је мени било ласно кад сви утекоше, а ја остадох овде с |
што духовниче, несретну судбину!{S} Зар је несретна судбина с тога, што овај народ неће више да |
сачува, до невоље дође.{S} Шта?{S} Зар је ова земња тако мала да не би могла обојици дати све |
сам кренуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово моје место?{S} Зар овако да |
<p>— Зна!{S} Да боме да зна.{S} Али зар је ту запело само до знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта |
латко.{S} После кратког објашњења пазар је прекинут.{S} Милош ће на рачун оштете Турака положит |
укић сад налазио.{S} Па опет зато Петар је стајао непомично.{S} Тако остадоше неколико тренутак |
у заповест?{S} Милошенда?!</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— А шта ти на то велиш, Перо?</p> <p>— |
имам од сад за сина свога.</p> <p>Петар је молио Цукића да то не чини.{S} Он није достојан тога |
дошао Марко и шта хоће он?</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— Говори Перо!{S} Од ћутања није вајде |
Никола је вредан и поуздан момак; хитар је, а и слободан, на тројицу би ударио.</p> <p>Карађорђ |
ни најнужније потребе за живот, а стар је и немоћан да <pb n="309" /> би могао сам што зарадит |
за сад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и сувише заузет својим великим плановима у Европи, и |
шаљу и да верује „писму пријатеља“, јер је оно од њега, и све је онако како се у писму говори.< |
ва мудра и <pb n="273" /> праведна, јер је ево умео да умири и одржи у реду једну непокорну, бу |
ко био и згодно средство за Милоша, јер је њиме згодно могао плашити и уцењивати Турке.{S} Кара |
којих се тада осећало живо кретање, јер је хетерија грчка развијала свој рад у највећем јеку.</ |
памет му је била на другој страни, јер је још одмах, у први сумрак, добио абер да му долази је |
Турака тиче он се нема чега бојати, јер је у смедеревској нахији он, Вујица, господар а Турци с |
ање.{S} Главу му није могао видети, јер је незгодно била заклоњена дебелом храстовом <pb n="295 |
е навлаш говорио, говорио је много, јер је осећао како га тај говор ведри и разгаљује.</p> <p>— |
бници било нешто што је врло тешко, јер је људа левом руком подржавао и подизао торбу да олакша |
н, што се Карађорђу највише допало, јер је одмах уочио ту одличну црту код Крпаре.{S} Све ове о |
арајући се да прикрије своју срџбу, јер је и сам осећао да се изрекао више но што би требало.</ |
ном у главу треба стуцати ту змију, јер је то зверка, побуниће народ, па ће нам свима доћи хака |
тпоче жив разговор.</p> <p>Вујица — јер је он био овај напуштени старац љуто се жалио на своју |
земљо српска — рече Карађорђевица (јер је она то била), а дубок тежак уздах оте јој се из снаж |
лук који раја ужива!{S} Али нека, везир је па му се тако може!...{S} Али пара ја не дам више!{S |
ко се муке види док се добије.{S} Везир је простране руке, он оберучке расипа, па мисли да се т |
тугом), које носе за калпаком.{S} Везир је обично учтуглија, што значи паша од три репа.{S} Ост |
везира још је подуже трајало.{S} Везир је говорио благо, а Милош је све више омекшавао и попуш |
овршити на нашему упропашћењу.{S} Везир је добар човјек, али њега је сам шејтан (ђаво) амо прат |
го су срдачно разговарали.</p> <p>Везир је распитивао како је у народу, па уз реч упита и то, к |
е помоћи, оставите ме бар на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа не тражим, ал |
брзо и поуздано какав абер.{S} Станимир је знао целу Србију унакрст и преким путем увек је пре |
изврстан ходац.{S} За младости Станимир је био хајдук.{S} Пре устанка, неко време хајдуковао је |
еву поседаше и њих двојица.{S} Разговор је још с почетка био срдачан, али опет некако службен и |
имицао све ближе и ближе.</p> <p>Призор је постајао све страшнији и ужаснији.{S} Она црна тмуша |
ла овако како теби дрхће.</p> <p>Призор је био ужасан и сви су збуњено погледали на губилиште.< |
нама није нико ништа доносио, нити нас је ко што питао.{S} Но ми смо се радовали за те.{S} Као |
родајемо њине женске наките!{S} Ако нас је ко клео, баш нас је уклео — рече Крага тужно, и убри |
>— Попо мој, ти најбоље знаш колико нас је муке стало, док смо скунаторили ово мало народне над |
гић жалосно климну главом — као што нас је и сад дочекао — рече он подругљиво.</p> <p>— Па шта |
наките!{S} Ако нас је ко клео, баш нас је уклео — рече Крага тужно, и убриса очи...{S} Али и н |
вршенства — само убијање криваца, данас је куд и камо одмакло од онога како се тај друштвени по |
добро које има — живот свој...{S} Данас је петак.{S} Рачунам да ћу у Србији бити у идућу среду |
недоба штогод расплашило с гнезда; час је опет неко неразговетно шуморење, као да негде у даљи |
овда онда, по какав нејасан шум.{S} Час је то топот коња, повезаних ту у близини, час усамљен к |
33" /> и рече да отац није ту, мало час је изашао у чаршију, али ту су чика Крага и чика Стојан |
ствар, ја ћу онако слушати.{S} Мало час је светли везир рекао да с Ђорђем треба поступати као с |
сељаци на томе крају.{S} И иначе Красис је био обучен као сељак, а и румунски је знао тако, да |
на главна радња хетерије.</p> <p>Красис је био наоружан, што но реч од главе до пете, али је св |
за оно доба и за оне прилике.{S} Патос је био застрт прво асурама, па онда красним босанским, |
утећки срчу своје наргиле.</p> <p>Патос је сав застрт хасурама, а лево и десно, по угловима, пр |
>Сад је било све у реду и готово, џелат је очекивао само да му се даде знак, па да отпочне свој |
оштра и трајала пуна три дана, резултат је био никакав.{S} Карађорђа је нестало, као да је у зе |
последње време, услед ових смутња, свет је био узаврео у читавих шест нахија и мало је фалило, |
има и има туда доста пријатеља.{S} Свет је, истина, преплашен и нико не сме јавно да се заузима |
ивост.{S} По сокацима, по авлијама свет је врио.{S} На више места гореле су пред кућом велике в |
а све то распиткује језик само, а памет је отишла бог свети му знаде куда.</p> <p>Тако смо оста |
ладости!</p> <p>После опет поћута, опет је изгледало, као да нешто ослушкује.{S} За тим рече за |
нити су од Јоргаћа чули ишта ново, опет је његов говор био од силног утицаја.</p> <p>Али он свр |
руци, пољуби је, мету је на чело, опет је пољуби и понови тако три пут узастопце; најзад је ра |
је нема више!{S} Слободна Шумадија опет је робиња турска!{S} Читава поколења, која су рођена у |
ослутице.{S} Но облак брзо мине, и опет је све ведро, јасно, преливено сунчаним зрацима и благо |
бро је стезала и везивала главу, и опет је врат остављен слободан и разголићен, како кајиш не б |
—3 пута узимали једну исту ствар и опет је остављали.{S} Најзад се опремише и изађоше — Симић н |
ина, кнез Милош је данас сила, али опет је он мали да може Карађорђу и на сенку стати, а камо л |
о тешко.</p> <p>Па и ту прва мисао опет је дошла од Милоша.</p> <p>— Вујица га је примио, Вујиц |
ске ноћи несретни Никола Новаковић опет је на коњу бесомучно јурио кроз пусте снежне равнице и |
ад био други и друкчији план.{S} Покрет је требао да пође од Влашке и Молдавије.{S} Оне су прав |
је изгледао као да спава.{S} Митрополит је у два маха долазио до њега, с намером да га викне и |
мора зажмурети.{S} Нема сумње, заповест је од господара.{S} Не би ни Марко то смео узети тек он |
Марашлијин.</p> <p>— Воља је и заповест је светлога падишаха — да је вазда победоносан — да у њ |
</p> <p>Али опроштења нема.</p> <p>Шест је година како га несретник проси у милосрдна неба, али |
ијали лепе бакшише), <pb n="201" /> пут је био изравнат унапред и све је ишло глатко.{S} После |
роје сваки залогај који поједем.{S} Пут је широк, а ви можете рахат проћи да о мене не запињете |
прохода мало, и за то време два три пут је загледао у сахат.</p> <p>— Што ли то нема кума Вујиц |
в пут којим се попео до те висине засут је људским костима.{S} Таким је путем он пошао, таким ћ |
01" /> Наум, па одозго преко њега метут је Карађорђе, коме Драгић бејаше навукао једну од своји |
као два црна жива угљена.</p> <p>Јоргаћ је говорио кратко, скоро набусито, али свака његова реч |
еднога родољубивога срца.</p> <p>Јоргаћ је завршио свој говор питањем: смеду ли синови Јеладе ј |
а права имена учесника овога збора, већ је сваки имао своје нарочито измишљено име.{S} Ђорђе се |
ије знао да су у служби код Милоша, већ је мислио да су збиља Вујичини момци. (Лисовић који је |
да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само онако узгред пошто би желео да се Вујица |
ворио оно што <pb n="264" /> мисли, већ је сваки удешавао како ће се кнезу Милошу допасти.{S} С |
укић беше насрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пола извучен јатаган, и мало је требало, па |
ржао.{S} Један од бунтовних кнезова већ је био на путу за Београд.</p> <p>Из даљине још се чула |
рану, он се пење све више и више, и већ је доспео до последњих горњих огранака.{S} Још један на |
, када га сељаци случајно нађоше, и већ је био почео заударати.</p> <p>Тако је свршио Вујица Ву |
лан Милошев био је добро срачуњен и већ је почео сазревати.{S} Ваљало се дакле спремати да се н |
о узвикнуо: „ево га!“ шарени лептир већ је прнуо и весело летуши даље кроз свежи зрак, измањују |
а примицао се и страшна крвава смрт већ је била пружила своју ледену аветињску руку за јуначку |
очела је бежати.{S} Шанац на Љубићу већ је био напуштен, још неколико тренутака и Турци би можд |
<milestone unit="subSection" /> <p>Већ је била поноћ.{S} После обилне и дуге вечере, кнез се б |
Поред савета и строгих наредаба Лисовић је добио и новаца, да се и тим послужи, у колико му уст |
</p> <p>Док се све ово дешавало, Драгић је стојао иза кнеза Симе и гледао укочено и пренаражен |
а једну велику трокраку границу, Драгић је био наслонио неколико врљика и проштаца.{S} И то <pb |
је скоро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њим превртао пластове.{S} Увече су отишли на Драг |
се и растадоше.{S} Сахат доцније Драгић је био већ пред Милошевим вратима.</p> <milestone unit= |
стрепите од смрти, па мислите и Драгић је такав!{S} Море Србо је ово, Туро, Србо, хеј!{S} Сеци |
</p> <pb n="277" /> <p>Сутра дан Драгић је косио у својој ливади, кад Карађорђе дође с Наумом.{ |
it="subSection" /> <p>У први мах Драгић је мислио да Карађорђе спава.{S} Али он погледа боље и |
ће ти та кошница дати на јесен. (Драгић је доцније причао да му је дала 15 ока меда).</p> <p>Др |
што нам данас главе сече.</p> <p>Драгић је ово изговорио гласно; свет се бејаше утишао и његове |
и, корачајући опрезно, као мачка, Цукић је лежао полеђушке на поду крај угашена камина, покриве |
p> <p>Док је Марко овако говорио, Цукић је бледио и зеленио у лицу, док на послетку не поцрни к |
коња и предадоше их ханџијама.{S} Цукић је још седео на коњу; он се није могао сам скинути.{S} |
вода нареди да се ту конакује.{S} Цукић је познат амо по овим крајевима и има туда доста пријат |
бејаше запљуснуо право у лице.{S} Цукић је лежао покривен кабаницом, испод које се бејаше отегл |
груди и стаде пред Цукића.</p> <p>Цукић је стајао пред њим с обадве уздигнуте руке, с напереним |
тарац покри лице рукама.</p> <p>Гитарић је показивао као да слуша старца с пажњом.{S} Сад рече |
ве шумадиски ђаурлук!...</p> <p>Старчић је ово изговорио кивно, јетко тако, да сви присутни обр |
ла већ последња времена.</p> <p>Старчић је жустро погледао по оним растуженим и забринутим лици |
} Но он није ноћио код мене...{S} Синоћ је било подуже...</p> <p>Ђенерал га пресече:</p> <p>— Ш |
ане — наваљивао је Вујица.</p> <p>Поноћ је већ била превалила, а њих двојица још се не бејаху с |
адан, по нестанку Карађорђа, у Кишињеву је било трке.</p> <p>Тек се бејаше расвануло, а пред Чо |
читава ратничка школа.{S} Па опет какву је муку имао Милош, кад је покушао поново да подигне на |
том су показивали и говорили: „ево, ову је кућу Карађорђе ископао!“ Да би показали како сам ја |
утекао из земље, с друге стране његову је душу мучила зебња да се његов повратак у Србију не п |
{S} Њима, тим људима, том свету, народу је он опасан, с тога ја и дижем руку на њега!...</p> <p |
ујица се нешто много забави и Карађорђу је то почело бивати сумњиво с тога увече, кад се мрак в |
е и чисто да себе не позна.{S} У образу је изгледао црн као земља, а црте на лицу бејаху му се |
душе, и ту чисто као заспала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило да |
а бар <hi>50</hi> глава.{S} Загледао ју је редом, почињући од петице па идући горе врху.{S} Њег |
истини ствар није стајала онако како ју је Добрњац представљао, али није била ни онако незначај |
га је то јако обрадовало).{S} Пошто ју је прво загледао споља, он је на једном извади, прекрст |
бели, није, но ваша!...</p> <p>— Гађају је, болан, наша дјеца бусеницама, па никако да је погод |
ђе изабран за вођу балканског, под чију је команду имала стати сва оружана снага свију балканск |
ion" /> <p>Чудна је то била слика, коју је представљала тадашња српска емиграција у Русији.</p> |
деца и одојчад и сва ова сиротиња, коју је Бог на аманет нама старешинама предао.{S} Него, куме |
ote xml:id="SRP18933_N4">Узречица, коју је кнез Милош често употребљавао уз говор, особито кад |
ње велике и величанствене природе, коју је задахнуло пролеће и која се ево буди.</p> <pb n="16" |
зини, час усамљен крик какве тице, коју је у недоба штогод расплашило с гнезда; час је опет нек |
ubSection" /> <p>У дубокој јарузи, коју је са свију страна опкољавала густа шума, било је искуп |
во и десно, а у мрачној провалији, коју је одозго покрио густ сплетен павитњак, чује се вечито |
копчу на својој дугачкој антерији, коју је одозго носила као вистан.</p> <p>Карађорђевица разро |
ра.{S} Подупирући се дугом пушком, коју је држао у руци као батину, он је носио преко десна рам |
о, која га је пратила и дан и ноћ, коју је дању на стотине начина превртао у памети и ноћу о њо |
кић се наједаред трже, диже главу, коју је дотле држао поклопљену на руци и упре у Петра страша |
заступником; најзад диже хартију, коју је држао у руци, пољуби је, мету је на чело, опет је по |
је био донео са собом лепу погачу, коју је Карађорђе врло миловао.{S} Извади велики заструг мла |
ској ноћи дизала се сивкаста магла коју је бура брзо разгонила.{S} У најбешњем трку коњ скочи и |
на за губилиште <pb n="82" /> и на коју је већ стајао турски џелат са своја два помоћника.</p> |
човека.{S} Наслоњен на границу уз коју је саграђена колиба, Карађорђе је лежао испружен, а укр |
ани, у породичној гробници у цркви коју је Карађорђе за живота градио и где и данас борави прах |
акојаке слутње и двоумице.{S} У Паланку је стигао кад је почело свитати.{S} Сврати у Хасан-паши |
сусретали, Карађорђев поглед у почетку је био пламенит и киван, али се поступно све више блажи |
оцније.{S} Али сад за почетак, за Грчку је било од неоцењене користи да су с њом подунавске зем |
Изађе за њом и Чолакантиница.{S} Напољу је већ био мрак.</p> <pb n="213" /> <p>Пред баштенском |
у се ни дисање не чујаше.</p> <p>Напољу је била лепа, топла али као пакао црна ноћ, јер небо бе |
и ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није д |
, онда је он подмукли хајдук и глава му је уцењена као и сваком другом хајдуку — рече Марашлија |
у велики интереси хетерије.{S} Таква му је наредба и издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа и као ње |
је зачуђено зверао у наоколо и прва му је мисао била да је Цукић некуда утекао.</p> <p>Али кад |
било главно да Милоша умири, с тога му је све повлађивао и ако, у истини, није све онако мисли |
о кућу чика Стојан због дућанића, да му је згодније продавати бурмут.{S} Но кућа је била за њег |
ћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му је тако суђено; таква је била воља божија...{S} Ако ште |
у даде тај крст, само зна толико, да му је дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади гор |
е човек био Карађорђу тако близу, да му је разговетно чуо дисање.{S} Главу му није могао видети |
јању не учини штогод сам себи.{S} Да му је било слободно и да су га аустриске власти хтеле пуст |
а Милош!{S} Дочепао се власти, па да му је да нестане свију старих војвода и кнезова.{S} Он поб |
<p>— Баш истина, господару, мора да му је веома тешко.{S} Туђа земља, туђи људи, туђи обичаји! |
амо то кажем, <pb n="108" /> мора да му је тешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати!</p> |
иди међу оним великашима.{S} Мора да му је тешко!</p> <p>Милош се намршти.</p> <p>— Тешко!{S} Ј |
љубив је преко сваке мере; погибе да му је да заповеда и господари.{S} Ако покуша какво зло, с |
д је било све другчије; видело се да му је ово најтежи тренутак у животу и баш сад он је био не |
ошао по заповести рускога двора и да му је план да поново дигне народ на Турке, а за њим ће одм |
илошев.{S} Он се клео живим богом да му је писмо предао својом руком сам кнез Милош главом, као |
ио разна недела.{S} Милош је знао да му је он поуздан, с тога прво њега и посла, да склони Анту |
јесен. (Драгић је доцније причао да му је дала 15 ока меда).</p> <p>Драгић се радосно одазове |
одругљиво, бришући рукавом крв, која му је лопила из повређене горње вилице — поносите се, ово |
а десном руком за балчак сабље, која му је лежала преко крила, и извуче је до пола...</p> <p>Но |
људа с грдном проседом брадом, која му је стизала скоро до појаса.</p> <p>Крупан у лицу, с вел |
х разделе и сваки предузе улогу која му је још раније била намењена.</p> <pb n="275" /> <p>Четв |
е: „така му је нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Јес ја нисам човек; мене срце не вуче за вес |
као мркла ноћ, зато они веле: „така му је нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Јес ја нисам чов |
и везир сједи овђе мјеште цара, нека му је слава, и у његово име влада и заповједа.{S} А у чије |
ан од вас.{S} Он нека заповеда, цела му је кућица на расположењу, а ту је и дечко да га услужи. |
ед колибе крај огњишта, а на грудима му је зјапила огромна, проломљена рана с црним, запеченим |
тије заслужио је бесмртност, и доста му је било непуних 10 минута, да за вечна времена извојује |
гу он није могао рачунати.{S} Па шта му је друго остало, него да прибегне лукавству и вештини.{ |
е заваде.{S} У ствари видели смо шта му је био главни смер.</p> <p>Дошав у Београд, одмах друго |
идело да је љуто гњеван.{S} Јабучица му је играла, и то је код њега вазда био знак преке срџбе. |
е седе косе и проклињао тренутак кад му је поверено, да гони „старога лукавог шумадиског хајдук |
ма по вољи овака решења, особито кад му је дозвољено да он пише у Русију у име кнезова.</p> <p> |
сно дебло и дочепао се грана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на грану, он се пење све више |
округла и као мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, говорио је б |
е ће опет планути, а нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај боже, д |
ица баш о томе запиткивао, Карађорђе му је одговорио тако, да је Вујица утврдо мислио како се с |
шити и уцењивати Турке.{S} Карађорђе му је давао згодну прилику да пред Турцима прави упоређење |
том доле, са задњицом у вис, из које му је стрчао запрцан огромни волујски рог.</p> <p>После те |
потиока, хватајући све ивицом, докле му је коса била подбријана.{S} Тако удешена замка добро је |
и оно писмо што му је писао и у коме му је наредио шта да изврши с Карађорђем.{S} Вујица није п |
и величине своје, а то је чинило те му је садашња невоља његова изгледала још трипут гора.</p> |
е.{S} Сад су очи биле сухе, али срце му је плакало грозним, крвавим сузама.{S} У одаји завлада |
н је ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као да из неке дубине одјекује стотину звучн |
хвата пажљиво сваку реч.</p> <p>Први му је разговор био то, да је упита шта она мисли о позиву |
нти и неки млад, грчки родољуб, који му је служио као секретар.</p> <p>Пред Ипсилантом стајао ј |
уда пратити.{S} То је био Наум, који му је служио уједно и као тумач у разговору с Грцима, Турц |
и у сребро оковани дрвени крст, који му је висио о врату, подиже га према себи, прекрсти се и п |
ега је седео неки Наум Охридац, који му је све тумачио.{S} У осталом, овде и није било много го |
е гласе носи Вујица од Милоша; да ли му је јавио за његов долазак и шта ли је Милош одговорио.< |
еравицу и грдно се испекла.{S} Језик му је био на пола пресечен, одгризао га је у мукама својим |
р дочекан је с одобравањем.{S} Затим му је Ипсиланти у име својих другова и у име заробљенога н |
Од кад се приближио Карађорђу, Наум му је служио као повереник, као писар и посредник, нарочит |
се могао ослонити на реч Турчина; он му је обећао и зајемчио све што је хтео.{S} Наравно, да би |
а, Милош га је сам звао да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет... опет!... — О |
ћ, од својих десетак година, помагао му је у томе.{S} Драгићу нешто беше поднадуло лево око, та |
и дубоко замишљен, а овда онда играо му је глатко избријан, тек приметни подваљак, што је код њ |
но, око танких запечених усана играо му је самртнички осмех, пун бола и безнадежна очаја.</p> < |
ињце за своје свиње, а мало ниже био му је и кованлук, као што смо већ напомињали.</p> <p>Ту на |
огубљење.{S} За самога Молера платио му је 6 кеса да га погуби.{S} То сам чуо од једнога повере |
леже раменима ћутећки.</p> <p>— А ко му је издао ту заповест?{S} Милошенда?!</p> <p>Петар је ћу |
дати.{S} Ето слободно народа, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја ре |
20" /> вече био врло забринут, и ако му је решење кнезова било сасвим по вољи.</p> <p>— Јес, он |
код себе, а у таким околностима лако му је било наћи свагда по пет шест оружаних скитница, које |
о решен, да их не верма.{S} У толико му је сад милије, што је све свршено онако <pb n="119" /> |
састава и окрушасте снаге.{S} Могло му је бити, по изгледу, до 40 година.{S} Лица је био округ |
гао добро распознати у лицу.{S} Само му је један од њих јако падао у очи својим огромним растом |
се бејаше оно и Милош похасио, Симо му је био десна рука.{S} Каква му невоља, да му он сад гла |
ко полагао на њино решење, но главно му је било да испита расположење код људи од утицаја, како |
ђе је то и покушао.{S} У томе згодно му је дошао говор Германов, који тврђаше да би он морао зн |
одлуку да одржава ред у земљи, а то му је давало нову снагу да што живље настане око извршења |
ка нико не кука, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш наћи <pb n="55" /> те хајдуке и |
отмена и јуначка изгледа.{S} Особито му је око било сјајно и оштро.{S} Нарочито кад се у говору |
живао код самога Карађорђа, нарочито му је олакшавало да што боље испуни задатак који су му грч |
тела и то појас и груди.{S} Нарочито му је чешће падала у очи једна сребрна палацка Карађорђева |
о њене интересе, живо и успешно, што му је јако дизало углед у овој великој и моћној дружини.</ |
Карађорђа је Никола имао пизму, што му је осудио брата на смрт, који се био одметнуо и чинио р |
у и о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта умео казати, он нагло изађе из оџаклије.{S} Ант |
је својом руком и новац избројао што му је на пут дат.</p> <p>— Што нема печата, не треба се чу |
руком сам кнез Милош главом, као што му је својом руком и новац избројао што му је на пут дат.< |
на Вујицу, да му врати оно писмо што му је писао и у коме му је наредио шта да изврши с Карађор |
е жалио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбарлија био запретио да ће га заједно с његовом ч |
на.</p> <p>Говорио је подуже и говор му је био жив и пун полета.{S} Завршујући га он рече:</p> |
p> <p>Карађорђе је био узбуђен, глас му је дрхтао; речи су му на махове грчевито застајале, и ш |
прокашља се и опет продужи.{S} Глас му је био јасан, једар, али пун неке туге.</p> <p>— Највећ |
усти по какав загушљив узвик, а глас му је храпав и промукао.{S} Почешће он се тргне, разрогачи |
ио, говорио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p> <p>Оделом овај човек је по |
све до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а духовник и |
цело вече, али за све то време памет му је била на другој страни, јер је још одмах, у први сумр |
се нешто мало смирио; али опет памет му је једнако у Србији.{S} И пре, кад су му отуда претили, |
рбију и на какав начин.</p> <p>Симић му је казивао што је знао.{S} Све су војводе махом ту у Ки |
гић одмах поче копати раку, а синчић му је помагао избацујући земљу лопатом.{S} Рака је већ бил |
да Милошу доста што-шта учине, и ту му је Карађорђе био добро дошао.</p> <p>Али с друге стране |
ноздрве му се широко отварале, а реч му је рапаво запињала у гуши.</p> <p>Духовник виде да је и |
ове.{S} У таким приликама кнез Милош му је обично сам лично издавао наредбе шта ће и како уради |
} Промењено је било и одело, а пасош му је гласио на име бугарског трговца Јордана, који путује |
ки који хоће да уђе у кућу.{S} По свему је изгледало да је ту пао на конак некакав важан човек. |
виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не мари!“ А што ја по читаве дане реч не п |
е почео мало по мало поправљати, а њему је било као год оно човеку који се буди из дубока сна.{ |
во њега и посла, да склони Анту, а њему је одмах и наменио главну улогу у овој ствари.{S} Анта |
х бркова, а избријане браде.{S} На њему је била чохана, везена долама и у опште чохано чаршилис |
то угађа само за своју душу.{S} Но њему је најзад било све једно.</p> <p>Попуштања је било с об |
ше до врата препирући се живо, при чему је Марко страховито грдио, а Петар се благо извињавао и |
езависну унутрашњу самоуправу, при чему је турско мешање и утицање у народне ствари било сузбиј |
то београдски везир заиште, онда у чему је он бољи од обична послушника везирова, и да ли је он |
, па је онда дочепа за чуперке, отресну је два три пута, домаши испражњену торбу, бацну главу у |
ли и ишчекивали је.{S} Као приде, уз њу је ишла и глава Наумова.</p> <p>Хучна тевабија оде; гом |
а средство. — За ову изреку веле, да су је створиле језуите, људи који су данас на врло ружном |
а је позната у целом Београду, знали су је и у околини на далеко као видарицу, која од многих б |
ад није имала станка ни мира — вукли су је на све стране.</p> <p>Тако је било и данас.{S} Позва |
м за времена дознао за ову ватру што су је Цукић и остали спремали, но да је букнула и народ се |
хајдука убију њему одсеку главу, однесу је у Београд и на коцу истакну на бедем, а кога жива ух |
да чинимо ми за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, који помози раздрешити.{S} Говорисмо отоич, ак |
у заједно скоро пуна пола сахата.{S} Ту је Милош разложио Лисовићу све потанко шта му и <pb n=" |
ка сабља одсећи две српске главе.{S} Ту је било стараца од стотину лета и деце, која тек почињу |
а Кишињеву и Хотину у Бесарабији.{S} Ту је тада било толико Срба, да се у понеким улицама чуо с |
м сеоцету у београдској Колубари.{S} Ту је владала необична живост.{S} По сокацима, по авлијама |
м и крупнијим пословима народним.{S} Ту је био кнез Аксентије Миладиновић из Чибутковице, Прота |
вече су отишли на Драгићево трло.{S} Ту је остао дан два.{S} После му падне на ум да промени бо |
за целу новију повесницу српску.{S} Ту је први пут учињен као неки споразум између Марашлије и |
не осећа глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и Наум — поседаше за трпезу.</p> <p>Вујица је би |
:</p> <p>— Где је духовник?</p> <p>— Ту је, напољу, сад ће — одговори она.{S} После мало поћута |
дуже остане као везир београдски, а ту је опет лежала на Милошу обвеза да по могућству помаже |
цела му је кућица на расположењу, а ту је и дечко да га услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћ |
дуката годишње пензије, и од то доба ту је живео, узимајући под закуп спахијска села.</p> <p>Ге |
д оправке тврђаве.{S} С рана пролећа ту је бујао густ коров, који се на великим летњим припекам |
их болних уздаха, и много српско око ту је кришом засузило.</p> <p>Важан државни посао био је с |
и данас борави прах његов.</p> <p>Но ту је само прах од трупа његова.{S} Глава великога вође би |
су сви кнезови и на моме месту — ето ту је њима мука!</p> <p>Кнез је говорио срдито.{S} Кнегиња |
исмом за Вујицу (7.{S} Јула).</p> <p>Ту је Карађорђе провео три четири дана.{S} Излазио је по о |
, коју је држао у руци, пољуби је, мету је на чело, опет је пољуби и понови тако три пут узасто |
у руком преко очију, скиде шубару, мету је на колено, смакну косу с чела и настави:</p> <p>— Ал |
х тако мало занима.</p> <p>На губилишту је владала мртва тишина, само су танки звуци складне ту |
ли, да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрсио конце; кнез Симу уловио, сад уздише још с |
У ствари тако је и било.{S} У Трбушницу је дошао на конак Милош Обреновић, човек који се за ово |
сви у њега да поскачу.</p> <p>Паштрмцу је било главно да Милоша умири, с тога му је све повлађ |
сам помене ради чега је дошао, а Милошу је опет било незгодно да о ствари овако важној и тугаљи |
м одговорише да хоће.</p> <p>— Свега их је двојица, мислим биће доста да узмем средњи чамац? — |
мо у почетку изложио им је ради чега их је управо потрудио да до њега дођу:</p> <p>„Кнез Сима, |
вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош послао везиру да их посече.{S} Толико је знао |
шеве речи, шта више, учини се као да их је пречуо, те одговори журно:</p> <p>— Па и боље је да |
рече Јован.</p> <p>— Ја бих рекао да их је троје — примети кнез Максим, који такође бејаше изаш |
ју своју рођену унутрашњу буру, која их је немилосрдно цепала и раздирала.</p> <p>Била је мркла |
, мирно и достојанствено.{S} Пратила их је чета јаничара и 5—6 чиновника везирових, којима беше |
толико других угледних људи?!{S} Све их је он побио!{S} Кнез је, али његов пут којим се попео д |
после кратког ћутања.</p> <p>— Више их је од десет!...{S} Опасали су целу кућу...{S} Ако затре |
авио их је да се сами саветују, а он их је више слушао.{S} Само у почетку изложио им је ради че |
ред својим попом.{S} Управо, оставио их је да се сами саветују, а он их је више слушао.{S} Само |
ајпоузданији момци Милошеви, а водио их је Лисовић, човек решен на свашто и кнезу Милошу безгра |
...</p> <p>Дуго су се мучили и стало их је крвава зноја, док су све те појединости утврдили и у |
ла овога чуднога певача.</p> <p>Било их је на броју десетак душа.{S} У средини је јахао невољни |
ица, готова скоро да се заплаче, што их је шарени лептирак опет обоје надмудрио.</p> <p>— Не ум |
ад су јој звонили они разговори, што их је имала с њим ове последње ноћи, где су пуна четири ча |
а није била вољна за смирење.{S} Што их је Петар већма утишавао они су се све већма распаљивали |
ски, грчки и арбанаски емигранти, којих је тада било у Русији, не баце какву варницу у потрулел |
одан начин, повраћен је селима од којих је отет.</p> <p>Доцније, Врљо је радо причао ову ствар |
ако су прилично пречишћени сви од којих је Милош највише зазирао.</p> <p>Још је остао један, ал |
стуженим и забринутим лицима, код којих је његов говор збиља изазвао сетно расположење.{S} Сад |
ци, враћали су се из Крагујевца.{S} Њих је био изаслао београдски везир Марашли-Али-паша, кад м |
ли своје погледе само на Србију.{S} Њих је исто тако интересовало шта се ради и код других балк |
су и на самом уласку у кућу, а крај њих је био још и један пети, коме се морао пријавити сваки |
зубе: какво легање ноћас!</p> <p>Тајац је подуже трајао.{S} Из Ђорђа је куљао дим, као из какв |
та им ваља даље чинити.</p> <p>Паштрмац је очима давао знак момку да не запиткује и да није тре |
ародне послове у Србији.</p> <p>Добрњац је одавно био у завади с Карађорђем, још од 1811. годин |
граничи власт војводску.</p> <p>Добрњац је био крупан, плав човек, расположен и врло речит.{S} |
бола и безнадежна очаја.</p> <p>Старац је гледао у ватру која се поступно гасила а мисли му бе |
</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Луч је пуцкарао, пуштајући широк пламен и облачак дима, кој |
рем, тек он ми је први то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, поумих да се разг |
укује, па да те никад не дирне, ако ћеш је у недрима носити...{S} Ја сам се некад много заносио |
бошчи што ти је за потребу.{S} Однећеш је у Београд везиру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Но прво с |
стоница краљевине Србије 1817. год. још је била права турска варош, ни једне улице, ни једне ја |
ма и то им је осигуравало успех.{S} Још је ваљало у то коло увући и Србију, па би план био оств |
ноћ већ била превалила, ова постеља још је била празна.{S} Удесно од постеље, ближе ватри, на м |
вако кошкање између Милоша и везира још је подуже трајало.{S} Везир је говорио благо, а Милош ј |
сан није јава.{S} Присуство Врљино још је већма брисало те сумрачне утиске и Милош је навлаш г |
мирило, а на далеком равном обзорју још је трептало силно руменило, налик на одсјај каква огром |
<milestone unit="subSection" /> <p>Још је био сумрак, кад се Карађорђе крете са својим другом. |
их је Милош највише зазирао.</p> <p>Још је остао један, али најопаснији — Црни Ђорђе — он сам г |
ша.</p> <p>Из свију ових разлога, Милош је морао желети да Карађорђа једном нестане, јер се сам |
p> <p>У тој суровој школи живота, Милош је научио да никад не ваља казивати све што мислиш и св |
ом, и остала без даљих последица, Милош је доцније о тој ствари често и <pb n="142" /> дуго мис |
Мало по мало, и једног по једног, Милош је већ био уклонио све главније супарнике, који су му д |
p>Слушајући ове речи Марашлијине, Милош је у себи мислио:</p> <p>„И ово мени говори онај исти М |
ао што поручује.{S} У ствари пак, Милош је то питање био решио давно и давно, много пре тога, и |
Section" /> <p>Растав се с Антом, Милош је одмах био позвао Николу, наредио му да Анту затвори, |
ни пред чим није застајао збуњен, Милош је чисто и сам добијао духа и храбрости да буде одсудан |
о и лакше и брже но што се надао, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог |
ку, куда је Карађорђе већ прешао, Милош је мутно и као кроз неку маглу а из огромне даљине, осе |
Пошто им се овако управо пожалио, Милош је оставио сакупљене прваке да сами већају, шта им ваља |
p> <p>Док је везир овако говорио, Милош је сумњиво вртео главом.</p> <p>— Ја сам мислио да ће т |
амо и склонио.</p> <p>Почев тако, Милош је редом испричао везиру све најглавније о Карађорђу, н |
м зулумћарима?{S} Кад је требало, Милош је у три дана по два пута летео са Дрине на Мораву и с |
га истога дана, кад се то десило, Милош је у <pb n="120" /> вече био врло забринут, и ако му је |
на Турке какогод зна.{S} Наравно, Милош је <pb n="200" /> унапред знао да од тих новаца Турци н |
вима, уморан и телесно и душевно, Милош је сад налазио чисто као неки одмор и разгаљење у овој |
рио прави повод овоме своме путу, Милош је свуда говорио да у Београд одлази по позиву тамошњих |
силац његових мисли и надежда.{S} Милош је удворица турска и сутра ће продати и земљу и народ и |
одметнуо и чинио разна недела.{S} Милош је знао да му је он поуздан, с тога прво њега и посла, |
могли изродити у крвави сукоб.{S} Милош је дакле уверавао, да одлази у Београд да тражи начина |
у се понова тренутци двоумице.{S} Милош је тада осећао како га ненадно спопада самртни страх, п |
да га нико не упита шта учини.{S} Милош је измећар свијетла везира.{S} Што везир заповједа, Мил |
ме се не можемо никад сложити.{S} Милош је на муци; мора се довијати, мора по невољи угађати Ту |
ам је било од њега се бранити.{S} Милош је подмукао; на његовијем устима је покорност и послушн |
му писмо могло главу појести.{S} Милош је обазрив и мудар.{S} С тога није ни ударио мура, али |
спремати за полазак у Србију.{S} Милош је за то сазнао, па се и он почео спремати да Карађорђа |
рштених ногу и на колену писао, а Милош је киван ходао по соби и срдито одсецао:</p> <p>— Пиши, |
ало.{S} Везир је говорио благо, а Милош је све више омекшавао и попуштао.{S} Али је још дуго тв |
p>Тако је говорила стара Вишња; а Милош је осећао да му свака та реч као растопљен челик капље |
а не говори.</p> <p>С тим мислима Милош је у вече отишао у своју спаваћу собу, где је о дувару |
ошав у Београд, одмах другог дана Милош је био већ код везира.{S} Марашлија га је дочекао љубаз |
им прекорима.{S} Два дана доцније Милош је био по други пут код везира и сад је ствар ишла већ |
ком хадету.</p> <p>На махове књаз Милош је дизао главу и оном што пише нешто казивао.{S} Овај б |
ио обливен крвљу.{S} Међутим књаз Милош је у највећој јарости викао.</p> <p>— Вуците ми испред |
господара Ђорђа.{S} Истина, кнез Милош је данас сила, али опет је он мали да може Карађорђу и |
име свију војвода у Србији, кнез Милош је молбеницом, на којој је било потписано дванаест најв |
> <p>Испод руке пак, усмено, кнез Милош је поверљиво, преко Германа, поручивао Русима, да руски |
велико добро народу.</p> <p>Кнез Милош је у Врљи нашао верног слугу и свирепо тачнога извршиоц |
дама, што су се којекад десиле, и Милош је умео боље но ико да се нашали, да човека задене и да |
са <pb n="132" /> свију страна и Милош је осећао да ће се сав тај урнебес сручити на његову гл |
ећма брисало те сумрачне утиске и Милош је навлаш говорио, говорио је много, јер је осећао како |
ранично одан.</p> <p>Пред полазак Милош је Лисовића поново звао к себи.{S} Остали су заједно ск |
било обично, шта више тихо.{S} Но Милош је хтео чак и пред самим собом да забашури своје неумес |
н сам главом.</p> <p>Још поодавно Милош је у себи био решио да се и њега отараси, исто онако, к |
и ја сад лупам главу?“</p> <p>Бар Милош је тако разумевао те погледе, па је од времена на време |
чување тајне.{S} По том договору Милош је требао да испитка како о тој ствари мисли везир, па |
milestone unit="subSection" /> <p>Милош је изашао од везира задовољан.{S} У колико се могао осл |
сти на лудога Циган Ђорђа!</p> <p>Милош је узбуђено и усиљено дисао; ноздрве му се широко отвар |
уне пре две године (1815).</p> <p>Милош је с њима провео цело вече, али за све то време памет м |
оду у року од године дана.</p> <p>Милош је чисто подскочио кад је чуо тако огромну суму и у прв |
леним мукама њена очајања.</p> <p>Милош је у тај мах судио једног човека.</p> <p>Тај човек био |
скочити из мрачних гудура.</p> <p>Милош је ту.{S} Он стоји сам усред ове мртве пустиње.{S} На з |
срдито избацујући Драгића.</p> <p>Милош је шгргутао зубима и сиктао јетке и необуздане нападе.< |
лепо ухвати, ако амо дође.</p> <p>Милош је већ јасно видео куда Марашлија нишани.{S} Сад је тре |
о је потребно за извршење.</p> <p>Милош је једнако хукао, као човек кад га снађе нека голема бе |
нога код Руса — рече кнез.</p> <p>Милош је сад узео објашњавати како мисли извести тај свој пла |
једанпут за свагда сврши.</p> <p>Милош је одречно вртео главом.</p> <p>— Осиротео је народ и н |
лујем књигом, а ти сабљом.</p> <p>Милош је до сада ходао.{S} Сад застаде, диже обрве и ћутећки |
се врати понова у Србију.</p> <p>Милош је испод ока пажљиво проматрао, какав ће утисак учинити |
и они нешто с њим шурују.</p> <p>Милош је стајао у средини сакупљених доглавника својих и стре |
ло — само у другом правцу.</p> <p>Милош је још два три пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о В |
<hi>уклони</hi> Карађорђа?</p> <p>Милош је за све време мало говорио.{S} Понајвише је пуштао да |
! — мислио је кнез у себи.</p> <p>Пасош је био у реду и путници се незадржано кренуше даље.{S} |
} А десете поче да развија!...“</p> <p>„Је си ли чула за ову песму, жено?!{S} Ето, тако ти је с |
е и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, прилепили као ластавице гнездо, своје жалосне, |
рпско момче само зато, што је из једног јеврејског дућана украло једну пулију; онај исти Марашл |
мером каквом он позајмљује.{S} Њему су јевтине туђе главе.{S} Ни његова не сме бити ни нама ск |
њу хоће да пошље.</p> <p>— Није што је јевтинија, но што си ти крив, војводо!</p> <p>— Ја крив |
и твоју јал’ његову.</p> <p>— Па Милошу јевтинија моја и њу хоће да пошље.</p> <p>— Није што је |
ји.{S} Јер, ти знаш како је то код Руса јевтино.{S} Ко мало врда, шикну они њега у Сибир, па му |
јкање Павлово дирнуло, и да је још врло једак.{S} Борба у њему самом још није била потпуно сврш |
у башту.{S} Из њих изађоше два човека, један средња раста, а други необичне, огромне висине.{S |
иру.</p> <p>Споља поставе два стражара, један да чува стражу код прозорчета, а други да обилази |
Два снажна помоћника џелатова дочепаше, један за једну други за друго струку и повукоше.{S} Бед |
нека је и највећи, најачи и најмудрији, један човек, опет не може ништа сам без друштва и народ |
лични шиљци, од разних искиданих мисли, један по један прожигали су његов уморни мозак и избија |
о побио.{S} Пошто је тај рачун ухваћен, један део упљачкана новца, на згодан начин, повраћен је |
старешина ове пратње, Петар Лазаревић, један од угледнијих момака Милошевих.</p> <p>Кад га ски |
S} За обојицу нема места на овом свету; један мора да се уклони — један мора да мре!...{S} Ја и |
у седела два бледа, изнурена човека.{S} Један од њих чисто се трже од онога ненаднога зрака и с |
испрекидано рећи ово неколико речи.{S} Један га момак бејаше ударио шаком преко зуба, па је са |
> <p>И кнез је своје обећање одржао.{S} Један од бунтовних кнезова већ је био на путу за Београ |
и попрска убицу по рукама и по лицу.{S} Један дебео млаз шикну и прели кабаницу, под којом је В |
на куће, Ђорђе ту нађе још два човека — један је био сувоњав, сед старац, отмена изгледа и мудр |
а овом свету; један мора да се уклони — један мора да мре!...{S} Ја или он!{S} Позваћу га дакле |
братом Миланом.</p> <pb n="123" /> <p>— Један заповеда а стотину и хиљаде слушај.{S} Зар сам ја |
народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у целом Српству!{S} И шт |
фамилију да пазе један на другога, и да један другоме не даду да погреше.{S} Кад знају да ће це |
крв и нож, да се искољу међу собом и да један другом очи поваде.</p> <pb n="110" /> <p>— Зашто |
несретни корак.</p> <p>Карађорђевица за један тренутак замуче.{S} Глас јој бејаше ослабио и узд |
{S} Пре свега она ради веома брзо, и за један сахат може одрубити преко 100 глава; а друго, она |
према њему.</p> <p>Он застаде мало и за један трен ока гледао је Карађорђа.{S} Затим се обазре, |
јео!{S} Богом те братимим изађи само за један тренутак, само за часак!{S} Ево, врата нека стоје |
дасака.{S} Гледао је зорно у колибу за један тренутак.{S} Затим наслони секиру у крај себе, об |
дати и земљу и народ и што год хоћеш за један реп турски.<ref target="#SRP18933_N2" /></p> <p>— |
>...{S}Ова година носи у својим недрима један страшан злочин.{S} Неће проћи ни неколико месеци, |
јестак гласова, који су сви говорили на један мах.{S} То су били кнезова и други угледни људи и |
један лутати по туђем свету, да не мора један лити горке сузе у леденој туђини, а други код кућ |
о су на далеком обзорју опасивале читав један круг, везујући за сваку по који историски догађај |
су се жалили да им Турци отимају читав један ред дућана на Стамбол капији.</p> <p>Сад су Турци |
ина, у коју нико нема права дирати, кад један једини тренутак сумње на једаред збрише целу ту р |
аве генералишу, изједначе и подведу под један закон.</p> <p>„Циљ оправдава средство“ — ова изре |
здаје једнога члана, онда они сами воде један над другим најстрожију контролу и не даду један д |
заступнику у Букурешту, кад у кућу уђе један од људи књажевих.</p> <p>— Господару, овде је Дра |
е после и нагнало целу фамилију да пазе један на другога, и да један другоме не даду да погреше |
Карађорђе је дошао сам; допратио га је један Грк.{S} Али чим се дозна за њега, само док се раш |
дговараш мени а народ теби.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш толики народ на расположењу, п |
дешавало, у близини губилишта стојао је један симпатичан, сиромашки обучен дечко, који је са за |
е и чисто скочи.{S} Трже сахат; било је један и по час по поноћи.{S} Он нешто прогунђа.</p> <p> |
а кириџије кулучара само с тога, што је један кириџијски коњ у пролазу обрстио једну липову гра |
добро распознати у лицу.{S} Само му је један од њих јако падао у очи својим огромним растом и |
и остали су ту сви заједно, па се после један по један почеше разилазити.</p> <p>Око поноћи Кар |
лога народа овога, па је боље да погине један Карађорђе но да гину невина деца и одојчад и сва |
Зар би Русија допустила да у њој погине један Карађорђе, а да се не истрага ко га ту уби и по ч |
Виђени људи и друштво Милошево! — рече један.</p> <p>— Знадем их обојицу, а особито Сима.{S} К |
душе.</p> <p>— Чокјаша! (живела) — рече један стари Турчин прекидајући тишину.{S} Са свију стра |
стајао је свежањ хартија.{S} Он извуче један табак и прозва по њему све присутне, да се увери |
ше из Паланке.</p> <p>Силазећи тако низ један брдељак, Карађорђе се заустави и показа Науму рук |
косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и један откос могао истерати, а некад је требало тражити |
рском двору, кад виде како се гложимо и један другоме очи бодемо.</p> <p>— „Шака људи, још им т |
Па деде, по души вас, дајте ми макар и један једини доказ, зато да се ја што мешам.{S} Ви само |
уласку у кућу, а крај њих је био још и један пети, коме се морао пријавити сваки који хоће да |
на путу између Плане и Паланке, како би један другоме што брже могли дотурати потребне вести, а |
у први сумрак, добио абер да му долази један од најпоузданијих гласоноша његових; човек који ј |
а своју руку.{S} Нека је и најпаметнији један човек, опет не ваља, кад све ради о својој памети |
алик на црвенкасте крваве мехуриће који један за другим прскају.</p> <pb n="125" /> <p>У таквим |
слажу и помажу и живе људи пријатељски један уз другога, а код нас свега на свега истакло се д |
ање што успротивимо.</p> <p>— Дотури ми један пиштољ, колико да не мрем без замене!{S} Да бар у |
и.</p> <p>— Али ако за то време, док ми један другоме шаљемо аброве и поруке, Ђорђе упадне у на |
рижни за главу и за породицу своју — ни један није више имао воље да поново гази у опасну борбу |
олиби, али тако пажљиво и нечујно да ни један листак не шушну под његовим ногама.</p> <p>Дошав |
о да сте овде заједно, па да не мора ни један лутати по туђем свету, да не мора један лити горк |
ако се истински разуму.{S} Сам за се ни један балкански народ не може створити ништа трајно ни |
где се не зна шта их чека — то неће ни један.</p> <p>„Док су били у Србији; док је трајала бор |
исоко ценили и поштовали.</p> <p>Али ни један од њих није сад говорио оно што <pb n="264" /> ми |
и српске војводе.{S} Само што скоро ни један од њих није веровао у успех, те су ту замисао сма |
допадала.{S} У целом разговору Милош ни један пут није споменуо реч „убије“ или „убиство“, он ј |
Мало затим, па на песму косова одговори један славуј.{S} Он прво пусти 2—3 звучна трилера, као |
еса уклонио, нити си отишао из земље ти један.{S} Бранио си докле се могло, али одолела сила, п |
сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш ти један твојим грудима зауставити читаву војску турску.{S |
остадоше неколико тренутака, гледајући један другом право у очи.</p> <p>Најзад Цукић као да не |
ишући старици зној с чела, и уклањајући један прамичак седе, проређене косе, што се самовољно б |
тао ако је ствар таква већ!{S} Но казуј један пут шта је!</p> <p>— Овде је вожд господару! — ре |
кама он је остајао хладан и био је увек један исти.</p> <p>И што већа опасност, он је обично би |
у полако, али, како сви остали ћуте док један говори, у кави је владала мртва тишина, те се сва |
прво сам дуго ходао по оџаклији и редом један за другим мерио и оцењивао факт за фактом, шта ће |
и цар то да не пусти?{S} Његов је рачун један.</p> <p>Ако буде напредка, он ће доцније прихвати |
неба и земље и урнебесом се ваљала као један једини грдобни мрачни талас, плавећи свет грозови |
у се гласно јецање.</p> <p>То је плакао један старац достојанствена господска изгледа, дуге сед |
ош највише зазирао.</p> <p>Још је остао један, али најопаснији — Црни Ђорђе — он сам главом.</p |
да је кроз разређене талпе јасно видео један део Карађорђевог тела и то појас и груди.{S} Наро |
леда и мудрих живих очију.{S} То је био један од главнијих повереника хетерије на овоме крају, |
ено да погинем.{S} Онда би у Србији био један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име учинило би виш |
оја.</p> <p>То што је код Римљана чинио један Цинцинат, то су у доба ослобођења чиниле све војв |
њени први синови, чак и у туђини овако један другога предусретају.{S} Ти мене гађаш, а погађаш |
те, како Србин Србина мучки убија, како један другоме језике чупају и руке до лаката одсецају.< |
94" /> <p>У близини колибе чује се како један коњ слатко вруска сено и на махове дубоко уздахне |
ико знам, на конаку ће остати овде само један од вас.{S} Он нека заповеда, цела му је кућица на |
даји где је затворен Цукић, био је само један прозор и то мали, четвртаст, преграђен дебелим др |
време Турака у свакој кнежини био је по један Турчин буљубаша и с њим по неколико пандура Срба |
ци, од разних искиданих мисли, један по један прожигали су његов уморни мозак и избијали час ов |
су ту сви заједно, па се после један по један почеше разилазити.</p> <p>Око поноћи Карађорђа и |
толике драге успомене, где је остао по један комадић његовога живота и по једно парче његова к |
ује; свака капља ова претвориће се у по један врео камен, и то ће те камење затрпати.{S} Тешко, |
Свака капља ове крви претвориће се у по један глас који виче и који те јавно оптужује; свака ка |
аше као ћехаја везиров и други имају по један или два репа.</note> <note xml:id="SRP18933_N3">И |
ђе једаред у десетак дана, донесе му по један хлеб и по котарчицу варива — то је све...{S} Сузе |
на банатској страни дуго задржали, јер један од ове двојице, што пређоше, нешто се дуго разгов |
ство.</p> <p>Све то прелетило је сад, у један мах, Марашлији кроз главу, а схватио је добро и т |
зулани с леве стране Јасенице, па ту, у један собичак, притворе Анту, а они се одмах разделе и |
/p> <p>— Ко? — упиташе Вујица и Павле у један глас.</p> <p>— Он Црни!</p> <p>— Ама зар писао?{S |
ека пред коњима, они га обојица скоро у један мах упиташе шта хоће.</p> <p>— Ја чекам моје људе |
д другим најстрожију контролу и не даду један другоме макнути.{S} Јес, моје су казне биле страш |
д свој.{S} А мртваци су сложни; они иду један за другим и гину један за другога.{S} Ето и ја, ј |
о деле међу собом и пријатељи их казују један другоме. <pb n="218" /> Где тога нема — ту их чов |
му онда и ноге добро везаше.{S} Тада му један од помоћника џелатових намаче каиш на главу, удеш |
ш сам својом рођеном руком — примети му један сељак.</p> <p>— Ама истина, Драгићу, каква је теб |
сложни; они иду један за другим и гину један за другога.{S} Ето и ја, ја сам мајка твоја, па о |
а је с Црним и онако шуровао.{S} Они су један другом слали поруке и аманете; Вујица је Црнога з |
Под силним ударцима даске прскоше, још један напор и разглављена врата с треском одскочише уну |
ео до последњих горњих огранака.{S} Још један напор и он ће <pb n="285" /> бити на врху и горос |
н и кнез Сима.{S} Али Драгић уграби још један тренутак.{S} Онако везаних руку, он пљуну главна |
ко су и шта желе.</p> <pb n="21" /> <p>Један од коњаника, упита стражара рапавим, набуситим гл |
милога, нано, што ти је то тако било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред улице пала као све |
о ће Србија опет пропевати само док они једанпут сврше с оним актихристом Наполеоном, па после, |
па ма шта с нама било.{S} Али послушај једанпут сад и ти нас!{S} Немој ићи Милошу у руке, да м |
д хоће...</p> <p>— Па није то било само једанпут!{S} За ових девет крвавих година Турци су неко |
ого и да одсеку сви укупно, па да се то једанпут за свагда сврши.</p> <p>Милош је одречно вртео |
му све сад изгледа лако, само да се још једанпут дочепа њених планина...</p> <p>Чолакантиница ј |
у чудну игру; звучно дахире одјекну још једанпут, заносна играчица још се једном окрете на пети |
опет продужи.{S} Глас му је био јасан, једар, али пун неке туге.</p> <p>— Највећа клетва пала |
ве је лепе зечиће он мени доносио!{S} А једаред донео ми из Букуље велику срну!...</p> <p>— А г |
n="71" /> нешто чује.{S} Па би онда на једаред њене обамрле усне опет почеле мрдати, а њен сла |
ати, кад један једини тренутак сумње на једаред збрише целу ту ровиту зграду заваркавања:</p> < |
</p> <p>И Милошу се учини, као да се на једаред нађе на пустој и дивљачкој коси, у подножју Мал |
наражен овај мрски призор.{S} Сад се на једаред чисто трже, доња му вилица заигра, а зуби зацво |
д ноћ вратила дому своме, кад јој се на једаред тешко смучи.{S} Снага је издаде и она би ту пал |
е својом крвавом снажном руком.{S} И на једаред он му упрти крваву одрубљену главу Драгићеву и |
оно је стајало као окамењено.{S} Али на једаред из тога заноса трже га снажно дрмусање.{S} То ј |
е — он је у мојим очима крив.</p> <p>На једаред бабино лице силно се натушти и помрачи, као да |
на куда по далекој прошлости.</p> <p>На једаред онај зрачак побледе, малакса, задрхта и угаси с |
, неке далеке куме своје, која га обиђе једаред у десетак дана, донесе му по један хлеб и по ко |
а молити да се не љути и да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} Најзад, кнез је говорио срдито, |
јер га управо нису добро ни видели.{S} Једва су по одећи приметили толико, да је то неки Турчи |
> <p>— Несретниче, шта си то учинио!? — једва промуца поп и стуче натраг, кад угледа две нагрђе |
ник чекати бар док се раздани?</p> <p>— Једва сам, господару, замолио неколико тренутака, ако б |
ији.{S} А имало би их и овде који би га једва дочекали.{S} Док би Турци стигли могле би планути |
поново се тврдило, како народ Карађорђа једва чека, како би га сад од блата градио и како ће св |
ко променио и тако порђао, да сам га ја једва познала.{S} До мога доласка Ђорђе није никога пуш |
озива да дође у Србију, где ће га народ једва дочекати, па заједнички, као браћа, да раде и зап |
и у Србију.{S} Рећи ће му како га народ једва чека, и како га је толико жељан да би га од блата |
.{S} Овај је брест био удаљен од колибе једва за 100 корака.</p> <p>После две године, родбина К |
редини горела је мала ватра, тако да је једва на два три корака унаоколо осветљивала.</p> <p>Св |
увијен у читав облак дима, кроз који је једва просијавало његово богато господско одело.</p> <p |
одина, у друштву с девојчицом, којој је једва могло бити шест година, надао се за једним шарени |
ово говорио момци су га вукли, и он је једва могао испрекидано рећи ово неколико речи.{S} Једа |
</p> <pb n="297" /> <p>Тај поток био је једва за сто корака удаљен од колибе, али је била мала |
те кнеза Пашкова.{S} Опширне просторије једва су биле осветљене с две олајне лампе, намештене н |
утискивала са свију страна и спровод се једва силом пробијао напред.{S} Двајестак спахија на до |
има и уђе у мрачни преградак, у коме се једва назирало.{S} Новаковић прилупи врата, намаче резу |
ао у тешку бољку, спопала га терлема, и једва је кукавац жив остао.{S} Бејаше му опала сва коса |
он је најволео да ћути, да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољим пријатељем по штогод о |
што се знало да су кивни на Карађорђа и једва би дочекали да га оптуже пред Русима.</p> <p>Боја |
шта управо да почне.{S} Најзад хукну и једва простења.</p> <p>— Ух за бога, људи, немојте то о |
/p> <p>Слаба и немирна светлост од лучи једва је разгонила густи мрак у оџаклији, где се огањ н |
х што отуда бије.</p> <p>Мрак је.{S} Он једва назире, али ипак види да је доста дубоко ископао. |
ха да што не прокопкају Турци, а они то једва чекају, како би опет нашли изговора да јурну у на |
ице, високи баштенски зидови, иза којих једва овде онде, провирују зелени османлуци, брснати ба |
p>Мучен тако грозничавим мислима, Милош једва дочека да се укаже зора, те одмах избуди послугу |
тра закује даскама.{S} Цукићу дадоше да једе и пије, што је хтео и што се у хану нашло, па га о |
су од којег и ми данас живимо.{S} Милош једе из хамбара који је Карађорђе напунио.{S} Милош, и |
свију балканских земаља, Србија је била једина која је у то доба имала неку своју полунезависну |
рске империје.</p> <p>Друго, то је била једина балканска земља, која је имала читаву војску спр |
је најмања ситница могла дирнути, једна једина незначајна реч Павлова.</p> <p>Ходајући натмурен |
ађорђу бејаше засела у главу само једна једина мисао, која га је пратила и дан и ноћ, коју је д |
и пораст — јес, мајка, јадна мајка, она једина зна како је скупоцен живот човечији, који после |
је једино, то је све што ја желим.{S} И једина милост, за коју још молим бога то је, да ми пода |
моје су казне биле страшне, али оне су једине биле кадре да од распуштених народних гомила нап |
нати бадеми, и у опште благородно воће, једини украс турскога Београда.</p> <p>Дакле наш поносн |
атним временима строга војна дисциплина једини је спас од многих штетних случајности и изненађе |
везиру да посече ова два човека.{S} Ти једини можеш их и спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај ти |
ни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у целом Српству!{S} И шта учин |
коју нико нема права дирати, кад један једини тренутак сумње на једаред збрише целу ту ровиту |
де, по души вас, дајте ми макар и један једини доказ, зато да се ја што мешам.{S} Ви само вичет |
и земље и урнебесом се ваљала као један једини грдобни мрачни талас, плавећи свет грозовитом тм |
<p>— Ти опет забраздио!{S} И њима је ту једини спас.{S} Милошенди треба послати крвав фишек и п |
Сад сам свега сит; све ми је дотужало; једино што би желео: — било би ми мило да видим ону јад |
уди су се спасавали махом голе душе.{S} Једино ако је који имао што готовине у новцу, то се јед |
о буде најбоље, онако ћемо и чинити.{S} Једино што засад могу рећи, то је да ово што се има, не |
се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{S} Њима, тим људима, том |
о више, но што даје Милош — то би можда једино помогло.</p> <p>— Није ваљда дотле дотерао, по Б |
евали — бог да га прости!“ — Ето, то је једино, то је све што ја желим.{S} И једина милост, за |
и праштања, ни милосрђа — све те врлине једино и постоје за оне који погреше и скриве.{S} Милос |
е који имао што готовине у новцу, то се једино у оној брзини могло понети.{S} Али новца је мало |
0" /> све добили на сабљи и на сабљи ће једино и изгубити.{S} На леп начин не дају они никоме н |
ја не смем поверавати никоме другом до једино теби и богу.{S} Памти сваку реч коју ћеш вечерас |
да заузме Ужице, да се нађе макар једно једино место још слободно и у рукама Срба, када се побе |
p> <pb n="239" /> <p>Од свију присутних једино је Крага био одушевљен да се борба опет отвори и |
као да га и нема ка овом свету.{S} Још једино живи од милости једне старе жене, неке далеке ку |
иш да би то помогло?</p> <p>— То је још једино што може помоћи.{S} Знам ја те кукавице што су т |
дем ја тамо да што узмем већ да дам још једино добро што ми је остало, а то је овај голи живот! |
та за се; он одлази да посвети роду још једино добро које има — живот свој...{S} Данас је петак |
латом сравњен цвили и преклиње за једну једину милост и за једну једину реч до утехе, за реч — |
клиње за једну једину милост и за једну једину реч до утехе, за реч — опроштење.</p> <p>Али опр |
Ту га је најмања ситница могла дирнути, једна једина незначајна реч Павлова.</p> <p>Ходајући на |
</head> <p>Биле је бурна урнебесна ион. једна од оних страшних ноћи, када ти се чини да је наст |
ећи Карађорђе.</p> <p>— Куме Вујица!{S} Једна је глава, и ја сам моју теби поверио.{S} Да сам х |
, крваво тело и утура га међу кладе.{S} Једна рука бејаше се испречила и не могаше згодно стати |
, трзају, кидају и разносе у комаде.{S} Једна ледена рука, као оштро жељезо, проби у саме груди |
веселих Турака, кад у Рогачу уђе друга једна гомила коњаника, у многоме друкчија од оне прве.< |
зе и богазе и провешћемо те да ти длака једна не вали.{S} Спаси главу па онда иди сам лично у Р |
ђа.</p> <p>У једном дому, где је живела једна даљна рођака кнеза Симе, потанко су причали о Цук |
а свадба, а камо ли да се ослободи цела једна поробљена земља — рече Карађорђе.</p> <p>После ов |
за Србију.{S} Са мном је дакле учињена једна неправда и једна обмана.{S} С тога предај деци на |
о кроз пусту пољану, као црна авет лута једна чудна људска прилика на добром коњу, али на коњу |
т зато кроз ову урнебесну ноћ лутала је једна жива човечија душа, али душа болна и претоварена |
ве дубоке, крваве ране, које су зјапиле једна крај друге.</p> <p>После овога неуспеха, џелат чи |
мном је дакле учињена једна неправда и једна обмана.{S} С тога предај деци нашој у аманет да з |
ни.</p> <p>У то доба тамо беше стигла и једна српска „депутација“.{S} Ту су били и Петар Тодоро |
е мора.{S} Без меса не може да прође ни једна свадба, а камо ли да се ослободи цела једна пороб |
вао царски поданик, не може повалити ни једна длака с главе, док не би што скривио пред царем и |
тренутак умере и стишају.</p> <p>Но ни једна страна није била вољна за смирење.{S} Што их је П |
д очију да те зубима не закољем, погани једна!{S} Одлази!{S} Одлази! — привика Цукић и стаде бе |
и.{S} Нарочито му је чешће падала у очи једна сребрна палацка Карађорђева, која је одсјајивала |
у, Карађорђу бејаше засела у главу само једна једина мисао, која га је пратила и дан и ноћ, кој |
е ли истина да Србије нема више!{S} Зар једна страшна, вампирска ноћ насиља и злочина срушила в |
вера, док је на мени главе ни длака му једна с његове не сме валити.{S} Ако ли је пак Карађорђ |
д народом!...</p> <p>— Није ту у питању једна српска глава мање или више, већ Милош се сада јав |
аке и обасја мокру хладну земљу.</p> <p>Једна зрака његова прокраде се кроз дебеле железне преч |
добро, које одушевљавају једнаке мисли, једнаке наде и уздања.{S} Не, то су сад два света, и то |
е са њим зло и добро, које одушевљавају једнаке мисли, једнаке наде и уздања.{S} Не, то су сад |
че Герман живо.</p> <p>— Ти су интереси једнаки, ако се истински разуму.{S} Сам за се ни један |
ви ови људи, тако разнолики по свему, с једнаким интересом и примамом жуде да виде, како ће ошт |
имате своју државу, своје управљаче, а једнако се обзирете лево и десно да ли ће вам когод све |
ћ, али његова главна мисао ипак је била једнако тамо доле на оним странама, где је у то доба бо |
нас и деца у Србији знају, да се одовуд једнако џара и подбада; сваки час из Русије и Влашке ле |
нешто мало смирио; али опет памет му је једнако у Србији.{S} И пре, кад су му отуда претили, он |
е потребно за извршење.</p> <p>Милош је једнако хукао, као човек кад га снађе нека голема беда. |
ис нису их пратили узастопце, али су се једнако налазили у њиној близини, час их претичући, а ч |
ни ја се не бих толико бојала да је он једнако био тамо у Србији.{S} Знао би тамошње прилике, |
ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда како једнако поручује и распитује, бирајући згоду за поврата |
свет мало смири од оних подбадања, што једнако долазе из Русије, од пуштања гласова о повратку |
лош, упирући поглед у Врљу, који је још једнако ћутао.</p> <p>— Побих оне псе, господару!</p> < |
скоро у врх човека.{S} Овај сумрак још једнако траје, само је сад још гушћи.{S} У природи је т |
еограда топовима.{S} Овај свет, што још једнако куне Карађорђа, онако престрављен од Турака, мо |
з замене по вољи једне крштене туркуше, једне улизице турске!...{S} Не, не!...{S} То неће, то н |
елико и тако свето дело падне као жртва једне мрачне гомиле ненаситих варварских грабљивица!</p |
рак, Вујица се упути дубље у шуму и иза једне липе стаде с Николом Новаковићем, проговоривши са |
дигох руке, и све се сручи, и од читаве једне земље начини се страшна развалина по којој ће од |
а и јунаштво начинили су господара целе једне земље.{S} Народ ме је дигао на висину на којој су |
бео дан.</p> <p>Једном приликом, после једне крваве сече, у којој је и сам Врљо био опасно рањ |
униформи, окићен многим орденима, а без једне ноге.{S} Чим се старац помоли, сакупљени свет поз |
прву тесну улицу.</p> <p>Вијугајући из једне криве улице у другу, тројка с нашим путницима зађ |
и, стиснути у тесне међе једнога срца и једне лобање!{S} Зора се већ помаљала, а он је још био |
Ништа ме немојте више молити, нити ми и једне о томе говорити.{S} Што не може бити, не може.{S} |
Да паднем без освете без замене по вољи једне крштене туркуше, једне улизице турске!...{S} Не, |
ама.{S} Ни откуда ни једнога гласка, ни једне речи од милости, од проштаја и утехе.</p> <p>Пома |
права турска варош, ни једне улице, ни једне јавне грађевине, ни једног дома, ничега што би по |
једне планине кроз коју није прошао, ни једне реке коју није бродио или на којој <pb n="18" /> |
већег места, у које он није свратио, ни једне планине кроз коју није прошао, ни једне реке коју |
год. још је била права турска варош, ни једне улице, ни једне јавне грађевине, ни једног дома, |
и његов болни јаук није нико чуо.{S} Ни једне душе није било да чује његова запомагања и да се |
лажем до сутра?{S} Нећу га остављати ни једне декине (минуте), знаш ли ти то! — викао је кнез.{ |
војом, да никад нигде и никоме нећеш ни једне казати од свега што ти ја сад овде поверим...{S} |
ом свету.{S} Још једино живи од милости једне старе жене, неке далеке куме своје, која га обиђе |
воље да му кума Ђока заповеда, ја речи једне не бих рекао, нека опет он узме власт у руке и не |
што у уста узео сем воде, нити је речи једне проговорио.{S} Треће ноћи уђем у његову одају.{S} |
е Милош срдито после подужа ћутања. — С једне стране умирем од страха да што не прокопкају Турц |
сно се видело шта га тишти.{S} Док се с једне стране бојао да га историја не осуди као кукавицу |
ицом, иде засејаном пољаном, где се и с једне и с друге стране дижу лепи, зелени кукурузи, скор |
се сада јавља као представник и носилац једне мисли народне, убијајући њега, не би ли била убиј |
е небо смиловало.</p> <pb n="307" /> <p>Једне бурне фебруарске ноћи несретни Никола Новаковић о |
ви момци што их бејаше довео Вујица.{S} Једни су стајали и укочено бленули, док су други по кол |
љству, те су се с тога чешће походили и једни другима у госте долазили.</p> <pb n="146" /> <p>К |
ољубља, и на махове превлађивали су час једни, час други.</p> <p>„...{S}Најбоље је да не мислим |
ва потпуно супротна мишљења, јер док их једни сматрају као оличење свега што је зло и неваљало |
о ли си се иступила, кад не мореш данас једнијем махом да прерубиш ни ову паучину, што се зове |
наједаред ненадно гурну шакама обојицу; једним потиском избаци их тако напоље, и брзо залупи вр |
Грчки устаници тиме би се користили.{S} Једним страшним налетом они би захватили читав јужни кр |
два могло бити шест година, надао се за једним шареним лептиром, где му не да нигде стати.{S} О |
машину прозвану <hi>гиљотина</hi>, која једним ударцем одсеца главу, као да је главица купуса.{ |
ело.{S} Сад или никад, прилика је да се једним снажним ударцем смрви тиранска аждаја турска.{S} |
овај збуњено гледао, он вешто измахну и једним ударцем одруби главу жртви, која већ бејаше сва |
еограда повео за Смедерево ове момке, с једним се момком био склонио ту у близини не долазећи Д |
ишињева, где има да сврши неке рачуне с једним пријатељем, па ће после опет натраг у Хотин.{S} |
руци.</p> <p>То је био Карађорђе још с једним другом.</p> <p>Он упита има ли кога у кући и кад |
рлик бурин и нечујно је одјекивао уздах једних сломљених груди, које су нарочито тражиле буру и |
е срдити кишињевски ђенерал губернатор, једно за другим изаслао три курира, да јаве аустријским |
рекиде дубок уздах Карађорђев.</p> <p>— Једно прежалити не могу.{S} Што не сломих врат, кад сам |
де надељава обруч на баквицу за воду, а једно од његове деце, мушкарчић, од својих десетак годи |
стално.{S} Но то није било одмах.{S} За једно пет-шест недеља, Врљо се био уклонио и повукао у |
имали су да иду напред тако, како ће за једно пола сахата свуда раније стизати од Ђорђа и Краси |
ад, да се сви балкански народи сложе на једно опште заједничко дело, како су се сад сложили.{S} |
ли после кратка ћутања он се преломи на једно:</p> <p>— Господару!{S} Уздам се у бога, да ће св |
Вујица позва Карађорђа да сврате ту на једно трло некога познаника његова, где су провели близ |
оју душу.{S} Но њему је најзад било све једно.</p> <p>Попуштања је било с обадве стране, па ипа |
у уђе крупан, космат, чупав човек, коме једно око изгледаше веће од другога.</p> <pb n="134" /> |
екла <pb n="215" /> срца изливала су се једно пред другим четири пуна часа и опет су обадва ост |
итарићеве, Вујица је одговарао једно те једно: немам и немам.</p> <p>Тада се Гитарић учини као |
остаје још много и много, што би имали једно другом да кажу.{S} Два набрекла <pb n="215" /> ср |
наш човек, не дирајте“ — неће после ни једно ланути да га јашем.</p> <p>— Несретник, несретник |
ли од свега тога сад није могло бити ни једно и Вујица је имао да бира само између Карађорђеве |
рђе, и где је ускоро имало да се изврши једно грешно и крваво дело.</p> <p>И ако је Вујици било |
подар мењао своју намеру?{S} Мени рекао једно, а сад по теби поручио друго!</p> <p>Марко се јет |
вати друго нешто, кад је теби већ рекао једно.{S} Немој лудовати, но говори што те питам, који |
дставке Гитарићеве, Вујица је одговарао једно те једно: немам и немам.</p> <p>Тада се Гитарић у |
лике ватре, а према њима Вујица је драо једно јагње.{S} Друго је још раније било спремљено и ве |
а сит насекао турских тикава.{S} Читаво једно гробље само сам вам ја направио!{S} Нисам много ж |
ј исти Марашлија, који је ономад обесио једно српско момче само зато, што је из једног јеврејск |
промисао твоја, кад си допустио да цело једно тако велико и тако свето дело падне као жртва јед |
војој рођеној погани!{S} Жао ми је само једно, што не погибох где год у јуначком окршају, но до |
а и здрава.</p> <p>Управо је довршавано једно овако писмо, намењено Герману, српском заступнику |
о по један комадић његовога живота и по једно парче његова крвава срца!</p> <p>Све је то набрај |
трчао да заузме Ужице, да се нађе макар једно једино место још слободно и у рукама Срба, када с |
лик на тисућу људских гласова који се у једно сливају.</p> <p>— То су они — реће бабе Вишња.{S} |
удна осмеха, у коме се мешао и стапао у једно — осмех Богородице која, предана душом и срцем, у |
="243" /> ће, као сутра дан, изаћи ту у једно село у околини Кишињева, где има да сврши неке ра |
сам хватао по читав протак!{S} Ја и још једно дете, Мирко, нахватамо тако по пун протак лептиро |
рђо, свијетли везир и твој кнежић Милош једно исто, те их барабариш?{S} Наш свијетли везир сјед |
аји не би претекли и изненадили.</p> <p>Једно од најкрупнијих питања, било је питање о савезу Г |
} Казним једнога, а сутра је место њега једног њих десет пошло истим путем и трагом.{S} Данас к |
еле земље; тиче се рада и напора целога једног колена, па би била и штета и грехота да ове ства |
храбрији и најплеменитији синови целога једног племенитог и јуначког народа!</p> <p>О боже!{S} |
ртви смо гладни, цео дан нисмо залогаја једног окусили.{S} При поласку незгодно нам је било да |
.</p> <p>Наједаред коњ му се поплаши од једног огорелог пања и удари у страну.{S} Никола изгуби |
крв, коју од сада пролијеш.{S} Ко убије једног човека, он је убица.{S} По заповести Наполеоново |
трпезу, и даде им пример.{S} Али после једног-два часа, видећи да ни јело ни разговор не иде, |
коме се тада није још ни слутило, да ће једног дана то бити страшни уништилац јаничара.</p> <p> |
једно српско момче само зато, што је из једног јеврејског дућана украло једну пулију; онај исти |
а оцу Мелентију.</p> <p>Мало по мало, и једног по једног, Милош је већ био уклонио све главније |
дне улице, ни једне јавне грађевине, ни једног дома, ничега што би потсећало на сувремене европ |
</p> <p>— Али шта ја да чиним, ако Црни једног дана ненадно бане у Србију, а честити везир ништ |
о истим путем и трагом.{S} Данас казним једног брата — сутра други брат понавља ту исту погрешк |
слутило, тако му се причињавало, да он једног <pb n="124" /> дана мора уклонити Карађорђа.{S} |
бро скројеном плану, по коме је он имао једног дана да постане наследни кнез српски, и тако да |
чајања.</p> <p>Милош је у тај мах судио једног човека.</p> <p>Тај човек био је тада и већи и сл |
нтију.</p> <p>Мало по мало, и једног по једног, Милош је већ био уклонио све главније супарнике |
оглавника својих и стрељајући очима час једног, час другог, слушао је шта ко говори.{S} Његова |
зао, градио, прибирао камен по камен, а једнога дана дођоше људи из бела света, <pb n="207" /> |
е може бити ништа.{S} Марашлија подбада једнога по једнога кнеза, пунећи им уши, да ни Милош ни |
што сте ви, који ударају по педесет на једнога и који оружани кидисавају на човека голих шака, |
ене, које за собом носи читава половина једнога столећа, још неће бити кадре да утру траг страш |
нила да ускоро постане крвава позорница једнога тешког злочина.</p> <p>На путу Драгићевом трлу, |
е 6 кеса да га погуби.{S} То сам чуо од једнога повереника везирова, који је и Милошев велики п |
, доказујући како је спасао царевину од једнога опасног и големог <pb n="194" />непријатеља...{ |
дано, нити може бити истинске среће код једнога, ако је код другога зло и несрећа.{S} И добро и |
осећаји Милошеви, стиснути у тесне међе једнога срца и једне лобање!{S} Зора се већ помаљала, а |
ће цела фамилија да страда због издаје једнога члана, онда они сами воде један над другим најс |
166" /> немојте се ништа чудити, ако ме једнога дана нагнате да и ја учиним оно што неваља и шт |
тешкоћама скопчано политичко васкрснуће једнога народа, који је изгубио скоро и само сећање на |
уђа, непозната лица, равнодушна и без и једнога знака саучешћа.</p> <p>При изласку из тврђаве, |
бије допро први ненадан глас о погибији једнога великога човека и великога Србина, мрак се пола |
га прекором и клетвама.{S} Ни откуда ни једнога гласка, ни једне речи од милости, од проштаја и |
зара па да Пореча и тиха Дунава нема ни једнога повећег места, у које он није свратио, ни једне |
Не знам, бога ми кнеже, не познајем ни једнога.{S} А нисам их ни загледао!...{S} Ти си их боље |
не усуђиваше да прекине овај свети бол једнога родољубивога срца.</p> <p>Јоргаћ је завршио сво |
аја, шпијунисање, кукавичлук.{S} Казним једнога, а сутра је место њега једног њих десет пошло и |
ништа.{S} Марашлија подбада једнога по једнога кнеза, пунећи им уши, да ни Милош ништа није бо |
ројани нашло се да је Карађорђе изабран једногласно.</p> <p>Кад је овај резултат објављен, скуп |
х, уклонисја у Аустрију, и отуда, после једногодишњега ареста преселисја в Русију, где с возмож |
десно, погледа лево, заустави поглед на једној па на другој жени, што су крај њене постеље клеч |
ему — рече старац и окрете се жустро на једној нози.{S} После опет застаде:</p> <p>— А да не бу |
на Милоша, хоћеш да дођеш главе и оној једној сиротињи.</p> <p>— Милош уредио!{S} И ви се нада |
ва политичара, у другој српској кући, у једној нахереној страћари, што се готово губи у гомили |
а њих шесторо налазили су се склоњени у једној кући на крају Паланке, куда су им били и коњи до |
/> <p>Те исте бурне и урнебесне ноћи у једној удаљеној и усамљеној колиби, далеко одвојеној од |
арлијом.{S} Нађе га пијана с дружином у једној механи кровињари крај друма, и одмах га нападне, |
Карађорђе с Наумом боравио је скривен у једној румунској сељачкој кућици, где је за њих било сп |
ке ватре.</p> <p>Особито је било живо у једној великој авлији у сред села, где се кроз густ, мл |
махове дубоко уздахне, па се опет чује једнолико врускање.</p> <p>Карађорђе као да нешто сања. |
у, те их овај побије.</p> <p>Он, Милош, једном је већ спасавао исте кнезове, кад су се лањске г |
оју ко се год мало макне од дома свога; једном речи, да народ једном слободно погледа очима, да |
кочи и дочепа обадве одсечене главе.{S} Једном руком једну, а другом другу, он их диже високо н |
и две вере, две речи и две заклетве.{S} Једном сам се зарекао и то мора бити.{S} Хтели смо дићи |
у тој храбрости до безочне дрскости.{S} Једном је у Ваљеву, само с пет друга, напао у сред бела |
а зна за <hi>пангалозе</hi>, који су га једном тако <hi>лолски</hi> преварили и упропастили!{S} |
а народ за велике политике, већ ко њега једном превари и упропасти, он хоће да убије.</p> <p>И |
довала, да видим овај измучени народ да једном дахне душом, да дигне главу, да прибере разгнану |
ога, Милош је морао желети да Карађорђа једном нестане, јер се само тако могао ослободити сталн |
животни интереси захтевају да Карађорђа једном нестане са света, и лукави је Турчин планирао, к |
ед те радости, усред најлепших нада, на једном ће из мрака изнићи злочини и с крунисане главе с |
на једну страну.</p> <p>Цвркут птица на једном умуче, песма се изгуби, мило зузукање пчела прес |
што ју је прво загледао споља, он је на једном извади, прекрсти се, пољуби је у сечивици и закл |
зно — већ говорим онако у опште.{S} Кад једном зато дође згодно време.</p> <p>Добрњац брзо прих |
/p> <p>Зато се и могло десити, да се од једном нађу у туђини без гроша у џепу и без икаква имет |
и оде мало дубље у шуму, где је ту под једном границом после и преноћио.</p> <p>Бистром оку Ка |
не од дома свога; једном речи, да народ једном слободно погледа очима, да одахне и да благодарн |
сад ћеш наше, па тако редом док и тебе једном не удави људска крв.</p> <p>Док је Драгић ово го |
е у сечивици и закле се њоме, да кад је једном извуче никад више је неће метути у ножницу док н |
и у туђој земљи и уздам се у бога да се једном опет повратим у Србију.{S} Али то ће бити само о |
ми мило да видим ону јадну земљу да се једном смири, да преболе дубоке ране, које су јој и при |
дају завести вештим обећањима, а кад се једном заглибе онда газе даље из страха од одговорности |
м врату избију нови младари, већ кад се једном скотрља глава, онда је све свршено.{S} Па <pb n= |
ца још се једном окрете на пети, још се једном преви преко главе додирујући скоро земљу, још је |
у још једанпут, заносна играчица још се једном окрете на пети, још се једном преви преко главе |
сву душу наших путника.</p> <p>Тако ће једном упитати Наум, шта мисли Ђорђе, где је за сад нај |
осади, а онај туркешања у Србији бар би једном дануо душом!...{S} Јест, свију треба да нестане |
о.</p> <p>— Ама шта је, море!{S} Говори једном шта је!...</p> <p>— Закун ми се, господару, да ћ |
Не, не!{S} Ти не смеш застајати, кад си једном пошао тим трагом, ти мораш ићи тако до краја.{S} |
велимо, да хоће дати бог само да се ти једном вратиш у Србију, па би после све друго било лако |
устали на оружје“. — рекао је Ипсиланти једном пријатељу, колико тек да поласка мени, пошто сам |
аква друга посла, но да му бар искрешем једном у очи све оно што ми се накупило на души за ово |
Карађорђа у Србију и ту да сврши с њим једном за свагда.{S} Тај савет чуо је од самога везира |
ну дамаску сабљу, са жељом да Ђорђе њом једном за свагда пресече ланце проклета робовања које п |
се разговоримо озбиљно и пријатељски о једном послу.</p> <p>Милош мало застаде, па онда опет п |
ве пометње и погрешке.{S} А кад се тако једном учини зло, онда га после нико више не исправи... |
бити Милоша!{S} Ми с њиме и тако морамо једном свршити, или ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и |
се дохвати негде с Турцима и да их само једном смлави, као што би то и било — од свију ових реш |
м не вали, само што вам Милош једном по једном туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу |
е уфатише га и убише, и главу му јошт с једном његова друга, који је био шњим дошао, у Београд |
Милоша, који се обраћао руском двору с једном чудном молбом.{S} У име српског народа и у име с |
божански Олимп, кад ли ће на њему опет једном синути освештана зрака давно угасле слободе.</p> |
/p> <p>Најзад у мркли сумрак ето ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с читавом булументом, с вел |
у према Калемегдану, човек кога смо већ једном видели у великој кави, где се са Србима препире |
као да шину моћна електрична струја; у једном снажном покрету Цукић се праћну и изврте полеђуш |
прошарана зеленим грнићима, дизала се у једном углу, као неки споменик.{S} Прозори су били подл |
то на страну тегли.{S} Сви су са мном у једном сагласију. <hi>Противне партије све сам уничтожи |
, он је сам потражи и тако се састану у једном удаљеном крају Петрограда, у тако званом предгра |
је се пружала велика башта, седеле су у једном собичку две женске и нешто се живо разговарале.< |
е он предузео против коловођа.</p> <p>У једном дому, где је живела једна даљна рођака кнеза Сим |
.<ref target="#SRP18933_N5" /></p> <p>У једном пасму, писаном кнезовима у Цариград на двајестак |
Јест, — додаде затим — тако у разговору једном, ја му се пожалим на Црнога и он ми рече: „Што л |
Србији; док је трајала борба, у коју су једном прегли и загазили; док је било наде да се нешто |
м: ваљда ће и свемоћни руски цар на њих једном погледати својим благим оком и наћи пута и начин |
преко главе додирујући скоро земљу, још једном задрхташе сви мишићи на њеном облом, као прекаље |
>Мало по мало утиша се и Карађорђе; још једном је прекорео Вујицу а затим пређоше на присан при |
Тополу, да сиђем у мој Крћевац, да још једном прођем оним стазама и богазама куда сам, јадна, |
ар одмах онде очи склопила, само да још једном видим моју Тополу, да сиђем у мој Крћевац, да јо |
мо теби намењено.{S} Него дед нагни још једном.</p> <p>Вујица наже тикву добро и по други пут.< |
од ње као обајен.{S} Него де повуци још једном.</p> <pb n="311" /> <p>— А ти?{S} Ти и не окуси |
у ништа вам не вали, само што вам Милош једном по једном туца главе ка’ оно што ви ђаури о ваше |
јчешће кад излази у околна села.</p> <p>Једном приликом Чимбарлији бејаше понестало пара, а он |
никад више не излази на бео дан.</p> <p>Једном приликом, после једне крваве сече, у којој је и |
и изредна кајмака, извуче и две плећке, једну прасећу а другу јагњећу, па све то поређа по широ |
а и дан и ноћ поджиже само једну мисао, једну тежњу, једну неодољиву крепку вољу, да се понова |
поджиже само једну мисао, једну тежњу, једну неодољиву крепку вољу, да се понова отпочне борба |
најпосле смиловало и разрешило од тога једну црну, невином крвљу преливену и претешким грехом |
и с блатом сравњен цвили и преклиње за једну једину милост и за једну једину реч до утехе, за |
и преклиње за једну једину милост и за једну једину реч до утехе, за реч — опроштење.</p> <p>А |
лост и успех често су две разне речи за једну исту ствар.</p> <p>Но како код Милоша ова унутраш |
а помоћника џелатова дочепаше, један за једну други за друго струку и повукоше.{S} Бедни кнез С |
ма.{S} Сви погледи били су управљени на једну пољаницу, која је била одређена за губилиште <pb |
није гранчице његове повише се нагло на једну страну.</p> <p>Цвркут птица на једном умуче, песм |
удећи без циља и одређене намере час на једну, час на другу страну.</p> <p>Мрачни ноћник час ид |
говарали, он је немирно погледао час на једну, час на другу страну, а овда онда усне су му грче |
ао што смо већ напомињали.</p> <p>Ту на једну велику трокраку границу, Драгић је био наслонио н |
аслони секиру у крај себе, оберучке узе једну даску и уклони је на страну.{S} Сад уклони и друг |
ве тој жељи Карађорђевој и оду одмах те једну кошницу подрежу.{S} Карађорђе поједе ту мало меда |
нога брата мога.{S} Али пре но што ти и једну прословим о томе, хоћу да ми се закунеш часним кр |
ли су се тамо амо и по 2—3 пута узимали једну исту ствар и опет је остављали.{S} Најзад се опре |
урво и ђидио.{S} Не можеш да одсечеш ни једну главу, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја са |
обадве одсечене главе.{S} Једном руком једну, а другом другу, он их диже високо над главом и п |
не Милошу кваре ракам (рачун), те их он једну по једну поткресава.</p> <p>Србин не одговори ниш |
вену остраг под гуњем, а Марко је држао једну руку на јатагану а другу на пиштољу.</p> <p>Слаба |
е Карађорђе, коме Драгић бејаше навукао једну од својих дебелих кошуља, што му, по поруци, дете |
један кириџијски коњ у пролазу обрстио једну липову гранчицу!{S} И то ми је тај рахатлук који |
о је из једног јеврејског дућана украло једну пулију; онај исти Марашлија, пред чијим су конако |
дна даха; која и дан и ноћ поджиже само једну мисао, једну тежњу, једну неодољиву крепку вољу, |
не мислим више о животу, а имао би само једну жељу, да поштено и као човек умрем.{S} Ово ти каз |
ио меда.{S} Него, Драгићу, да истресемо једну сад, баш ми паде на ум да узмем мало меда, па пам |
аву, а Куршид на Дрину, и сваки води по једну голему војску.{S} Што онда није дошао Аксентије д |
кваре ракам (рачун), те их он једну по једну поткресава.</p> <p>Србин не одговори ништа.{S} Он |
урјан па и њему одсече главу, баци је у једну зобницу и предаде је другом момку.</p> <milestone |
звучних звона.{S} Све мисли сабиле се у једну сплетену гужву, из које тек овда онда, као усијан |
а уведу Цукића у хан, где га склонише у једну мрачну одају.</p> <pb n="20" /> <p>На одаји где ј |
живот и смрт, а вођство треба предати у једну челичну руку, која ће све водити и свима заповеда |
ем року вратити; како ће ми дати читаву једну војску ако затреба; како ће казнити Турке што нис |
{S} Ето ни кошуље немам на себи.{S} Ову једну носим већ три месеца; скоро ће се на мени распаст |
еро моја!{S} О боже, испуни ми само ову једну жељу, па не марим макар одмах онде очи склопила, |
ја се могу само радовати, што имам нову једну прилику да посведочим колико сам веран великом <p |
јер је ево умео да умири и одржи у реду једну непокорну, бунтовну покрајину, која се до сад так |
а зла намера, но имам да ти кажем важну једну ствар, а бојим се, јер знаш како се вели, да и ду |
ну стаблику на, чијем су врху набубрели једри пупољци.</p> <p>У Рогачи смо под Космајем!{S} Сун |
, нов Бранковић!...</p> <p>И грозничава језа пролазила је Милоша целим телом; он је застајао ка |
је осети, како га од тога погледа прође језа.</p> <p>— Духовниче, мени се чини да ти ја разгове |
е ноћи уђем у његову одају.{S} И сад ме језа прође кад се сетим, како је страшно онда изгледао. |
b n="133" /> срце, те се чисто стресе и језа га прође и овако на јави.{S} Он се прекрсти, прекр |
а мртва тишина, и човека чисто подилази језа од ове пустошне усамљености, у којој као да се кри |
„Стој, причекај!“</p> <p>Милоша пролази језа: „Да није <hi>он</hi>!{S} Да није устао, повампири |
ла је у жеравицу и грдно се испекла.{S} Језик му је био на пола пресечен, одгризао га је у мука |
ума Вујица не поједу главу!...</p> <p>— Језик пресекла! — рече јој Карађорђевица зловољно.</p> |
о ништа не треба и да све то распиткује језик само, а памет је отишла бог свети му знаде куда.< |
, а баш кад призори ја бих одсекао себи језик.</p> <p>— А ако не би имао при руци сечиво?</p> < |
о одобровољи кнеза и још му више одреши језик.</p> <p>— Попо — рече кнез Милош срдачно и стаде |
грчки.{S} Карађорђе није разумевао тај језик, но уз њега је седео неки Наум Охридац, који му ј |
биле везане?</p> <p>— Онда би одгризао језик зубима.</p> <p>И Врљо је био збиља кадар да то и |
говорила и некако ми се бејаше одрешио језик, те сам бројала као из књиге да читам.{S} А он је |
ећ одлазиш? — хтеде рећи Вујица, али му језик запе и он само укочено погледа Гитарића па му мал |
е две сузе, две последње сузе...</p> <p>Језик испао, али још се грчи, увлачи и опет се плази; у |
{S} Не хтеде реч да ми се превали преко језика, као да је од товара тежине.{S} Ако се баш решим |
b n="199" /> хтедоше прећи Милошу преко језика.{S} На против, место очекиване понуде Милош одго |
Србина мучки убија, како један другоме језике чупају и руке до лаката одсецају.</p> <p>...{S}О |
ала сва коса, био је мало и наглув, а и језиком је запињао.{S} Та га је несретна болештина сасв |
за срце; чим отвориш уста, она ти је на језику.{S} А откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд јој ко |
ело многи и многи вршили куд и камо пре језуита.</p> <p>Језуите су осетиле потребу, да неке дру |
у „циљ оправдава средство“, и измислиле језуите, слободно се може рећи, да су у практичном живо |
— За ову изреку веле, да су је створиле језуите, људи који су данас на врло ружном гласу, али у |
и вршили куд и камо пре језуита.</p> <p>Језуите су осетиле потребу, да неке друштвене појаве и |
пале и порушене и са паучљивих мунарета јејина пјева злослутну пјесму своју.{S} За сретна земан |
ија грчка развијала свој рад у највећем јеку.</p> <p>Таласи тога кретања живо су се осећали тад |
дно се трипут прекрсти — да л’ ти чујеш јеку звона? — упита он свога сапутника.{S} Ово сигурно |
а се скоро не види из дима.</p> <p>Она, Јела, седи на малој столичици недалеко од њега и хвата |
разговора опет наста подуже ћутање.{S} Јела само упита мужа да ли би хтео лећи, јамачно је умо |
тек онда ако се могнемо вратити — рече Јела, домаћица Чолак Анте.</p> <p>— Море прођи се ти ће |
верљивом пријатељском разговору...{S} И Јела се сад сећала свега тога, живо, јасно, неодољиво.{ |
то тако турске робиње као што је и лепа Јелада.</p> <p>Но њин је географски положај друкчији.{S |
н гледа пред собом најодабраније синове Јеладе, спремне да за свето дело слободе исто онако при |
лепе цветне долине некада благословене Јеладе, стоје сада спржене, голе и прашљиве.{S} Ту се ч |
шио свој говор питањем: смеду ли синови Јеладе још оклевати, још очекивати и шта могу друго ишч |
сврши говор онако у опште, па пређе на Јеладу, на робињу Јеладу; на ону исту Јеладу, која је н |
у опште, па пређе на Јеладу, на робињу Јеладу; на ону исту Јеладу, која је некада била сунце ц |
а Јеладу, на робињу Јеладу; на ону исту Јеладу, која је некада била сунце целокупне цивилизациј |
шарену гајтанли антерију, одозго чохан јелек, па чохано ћурче, а доле плаве чохане чакшире с в |
аменити скромним грађанским гуњићем или јелеком.</p> <p>Али нису војводе српске, Карађорђева до |
ставица кад рашири своја вита крила.{S} Јелена је стојала тешко замишљена, а обадве шаке бејаше |
а чула се све слабије и слабије.</p> <p>Јелена је стајала непомично као какав кип, а њене мисли |
а ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се чињаше као да још седи с њим у одаји и још то |
брзо готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум јели су халапљиво.{S} После вечере Наум је <pb n="214" |
има који су, привезани за руду, у сласт јели неку миришљаву отаву, што је брижљиви кочијаш за њ |
n="172" /> само цвиљење ојађене матере јелинске, која кука за поробљеном или исеченом децом св |
и ни твоји Грци, потомци славних јунака јелинских, којима се, кроз хиљаде година, цео свет диви |
опеваних и прослављених богова и божица јелинских, влада сад нема пустош, коју тек каткад преки |
емљиви Турчин, а турски смрад удавио је јелинску цивилизацију.</p> <p>У томе духу и правцу гово |
пола чисто прекорно:</p> <p>— За бога, Јело, како бар тебе бог не умудри, да ми не даднеш да у |
ндур аустријски или руски!{S} Ах, Јело, Јело, ах жено моја!{S} Како тебе бог не умудри кад сам |
као пандур аустријски или руски!{S} Ах, Јело, Јело, ах жено моја!{S} Како тебе бог не умудри ка |
како добар, благ и разговоран.</p> <p>— Јело, о жено!{S} Што ме правдаш и браниш, кад ме одбран |
д доврши каву и лулу он скочи:</p> <p>— Јело, жено моја!{S} Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћ |
аде га Стојадину да набави што треба за јело.{S} Још му препоручи, да ништа не говори о његовом |
ле у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао код свију, где више, |
Али после једног-два часа, видећи да ни јело ни разговор не иде, гости се узеше разилазити.{S} |
еколико је пута испод очију погледао на Јелу, која је скукуљена седела ту пред њим на столичици |
пратња тражила је сада богату накнаду у јелу и пићу.{S} Било се већ превечерало, само су још пу |
а је дима и гостију.{S} Више од 40 пари јеменија, свакојаке величине и каквоће, стоје поређане |
а њ, шапатом:</p> <p>— Његов сам хлебац јео!{S} Богом те братимим изађи само за један тренутак, |
парче, он га прихвати оберучке.</p> <p>Јео је халапљиво, а очи су му се чешће отимале тиквици |
ога шаљу и да верује „писму пријатеља“, јер је оно од њега, и све је онако како се у писму гово |
орђе, брате? — рекнем му ја, жалећи га, јер чисто видим како се човек просто искида и никако не |
ом и рече, како он не зебе много отуда, јер раја ваљда не би била толико безумна да се за њима |
ти на Драгићево трло, па ту да га чека, јер су ту склонитији и за разговор и за састанак и за с |
мора запети и рукама и ногама и зубима, јер му оде глава док оком тренеш.{S} Кад сам га <pb n=" |
управа мудра и <pb n="273" /> праведна, јер је ево умео да умири и одржи у реду једну непокорну |
а владају два потпуно супротна мишљења, јер док их једни сматрају као оличење свега што је зло |
рече кнез Милош и пође да отвори врата, јер сав овај разговор водио се кроз прозор.</p> <p>Унут |
и обојица ћемо тужити крвавога Милоша, јер ово је његова сабља што нам данас главе сече.</p> < |
колико био и згодно средство за Милоша, јер је њиме згодно могао плашити и уцењивати Турке.{S} |
волели, да се поремети ово што је сад, јер им се све чини, да су раји много дали и попустили.< |
агенти и шире по народу горње гласове, јер њима свет као домаћим више верује, и лакше се за њи |
адске Србе уједно и дани страха и туге, јер они су наступали само онда кад је ваљало каквога Ср |
з, принуђен је да оштро гони таке људе, јер од њега Турци прво и траже рачун, а београдски вези |
рао желети да Карађорђа једном нестане, јер се само тако могао ослободити сталнога страховања о |
код којих се тада осећало живо кретање, јер је хетерија грчка развијала свој рад у највећем јек |
како се жалио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбарлија био запретио да ће га заједно с ње |
ти кажем важну једну ствар, а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.</p> <p>— Па |
ју, но дочеках да ме ви овде мрцварите, јер какве сте рђе, не умете љуцки посећи чак ни мирна, |
пет зато, то нису били никакви разлози, јер ја не бих остао у земљи да се од Турака кријем, већ |
Наум Крпара, али је знао добро српски, јер се много бавио по јужним крајевима Русије, где је т |
у се на банатској страни дуго задржали, јер један од ове двојице, што пређоше, нешто се дуго ра |
реме памет му је била на другој страни, јер је још одмах, у први сумрак, добио абер да му долаз |
нема изласка, ја морам с њим свршавати, јер се ломи само између мене и њега, или ја или он“.</p |
се Турака тиче он се нема чега бојати, јер је у смедеревској нахији он, Вујица, господар а Тур |
и овога Анту и Вујицу треба упљескати, јер ево и они нешто с њим шурују.</p> <p>Милош је стаја |
себе и већ ни зашто не могу одговарати, јер ће немирни људи познати да је моја рука кратка, и н |
гледа боље, али Марка не могаде видети, јер он одступи за два три корака назад и стаде у сенку, |
дисање.{S} Главу му није могао видети, јер је незгодно била заклоњена дебелом храстовом <pb n= |
ишчекивао какве ће гласе Вујица донети, јер он бејаше узео на се да провиди може ли што бити од |
рај оџака.{S} Никола брише рукавом очи, јер га дебео млаз крви бејаше запљуснуо право у лице.{S |
рви мах нико није знао ко је тај човек, јер га управо нису добро ни видели.{S} Једва су по одећ |
есено је управо од страха пред Милошем, јер се свак побојавао да га Милош не узме на око као пр |
решних синова, оптерећених оцеубиством, јер ће знати да синови њини испаштају са њинога тешка г |
ао и Грчка и имају исте интересе с њом, јер су и оне исто тако турске робиње као што је и лепа |
почетка овога века, он је још и ојачао, јер су Грци покушали да се јаве као пријатељи румунског |
и назрела у њој нешто мрачно и крваво, јер су бледе усне бабине шапутале чудне и страшне речи. |
јом; одатле се диже смрад и варварство, јер ту влада лењи дремљиви Турчин, а турски смрад удави |
ош је навлаш говорио, говорио је много, јер је осећао како га тај говор ведри и разгаљује.</p> |
у зобници било нешто што је врло тешко, јер је људа левом руком подржавао и подизао торбу да ол |
важан, што се Карађорђу највише допало, јер је одмах уочио ту одличну црту код Крпаре.{S} Све о |
подне кренули су се за Драгићево трло, јер по поруци Вујичиној ту су требали да се састану те |
ом 3 јуни 1817 што је свакако погрешно, јер 3. јуна није се могло писати о ономе што се догодил |
оћас мора да је Турке јако сврбео врат, јер кад се састао војвода с вождом својим, онда јамачно |
да докажем да се нисам грабио за власт, јер ће свет видети како добровољно уступам другоме оно |
ила лепа, топла али као пакао црна ноћ, јер небо беху застрли густи тешки облаци.</p> <p>Из те |
бејаше узео кнез Милош у своју службу, јер га је познавао као верна и послушна.{S} На Карађорђ |
чудећи се ко ли му то разгради колибу, јер још по издаље виде да неке даске леже оборене.{S} З |
, старајући се да прикрије своју срџбу, јер је и сам осећао да се изрекао више но што би требал |
а голема кукавичлука свога.{S} Убијају, јер се боје за своју главу.</p> <p>— Не бих рекао да је |
Каменом у главу треба стуцати ту змију, јер је то зверка, побуниће народ, па ће нам свима доћи |
шао да се мало прошета по чистом зраку, јер се жалио да га боли глава, па се од тога доба није |
ушле у разговор.{S} Седеле су у мраку, јер се напољу тек бејаше почео хватати сутон, а оне још |
на тмуша као да је гутала небо и земљу, јер докле она год доспе, свега је нестајало све се у њо |
бејаше умесила домаћица Стојадинова.{S} Јер и ако се крило, за долазак Карађорђев већ се бејаше |
аш и да рекнеш народу срдачно хвала.{S} Јер нека је и највећи, најачи и најмудрији, један човек |
демо.{S} То је, што ме најгоре коље.{S} Јер да су они тамо у Србији друкчији, све би нама одову |
} Особито, док је још тамо у Русији.{S} Јер, ти знаш како је то код Руса јевтино.{S} Ко мало вр |
од кад се последњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомилом оружаних момака и говорио |
и да и цареви о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма што решено, коме би се то пре јавило но че |
, за шта би изгубио милост падишину.{S} Јер велим ти и опет, воља је великога падише да свак уж |
оварам и дајем рачуна и Богу и људима — јер сам уверен да сам радио за добро народа — но да пог |
ах отпоче жив разговор.</p> <p>Вујица — јер је он био овај напуштени старац љуто се жалио на св |
атка земљо српска — рече Карађорђевица (јер је она то била), а дубок тежак уздах оте јој се из |
и и Милошу и Марашлији добри пријатељи (јер су од обојице добијали лепе бакшише), <pb n="201" / |
е (трговце), да узмемо и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за њих везира.</p> |
ги, што боље спремају?...</p> <p>— Јес, јес, зар ми они што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би |
на нешто без њина знања.</p> <p>— Јес, јес!{S} То право велиш.{S} Слушао их док је још био овд |
пав, промукао и неједнак.</p> <p>— Јес, јес, да ме отерају где српско ухо за моје име никад чут |
му славу и господство.</p> <p>— Па јес, јес!{S} И не дам да ми преотму.{S} Него шта!{S} Да пуст |
не зна праву цену човеку као мајка!{S} Јес, несретна мати, она која га на срцу носи; која га д |
p> <p>— То су они — реће бабе Вишња.{S} Јес, то су они, осветници мртваца, они побијени, они шт |
за ово 5—6 година лутања по туђини.{S} Јес, да се људски изгрдимо, ако хоћеш право.{S} А наши |
олу и не даду један другоме макнути.{S} Јес, моје су казне биле страшне, али оне су једине биле |
вирепа, али бар и лечи зло у корену.{S} Јес, за издају непријатељу ја сам наређивао да се истре |
поценија роба из три дијела свијета?{S} Јес, гдје је наш стари сјај и сила, те смо данас овако |
ара скиде капу, па се и сам прекрсти. — Јес, звоне звона — рече он.{S} Још мало па ћемо у град, |
ђу ове две кладе — мисли Милош у себи — јес, овде ћу га сакрити, где га нико никад наћи не може |
жи њега и ојача његов слабачки пораст — јес, мајка, јадна мајка, она једина зна како је скупоце |
бојаги, што боље спремају?...</p> <p>— Јес, јес, зар ми они што боље спремају?{S} Зар ми Црни |
важио на нешто без њина знања.</p> <p>— Јес, јес!{S} То право велиш.{S} Слушао их док је још би |
орим, али мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Шт |
чобанин поведе он онамо и иде.</p> <p>— Јес, само што није лако бити народу чобанин.</p> <p>— Д |
е кнезова било сасвим по вољи.</p> <p>— Јес, они тако говоре, али да Црни нешто груне, да узбун |
в храпав, промукао и неједнак.</p> <p>— Јес, јес, да ме отерају где српско ухо за моје име ника |
и облачић, потом настави живо:</p> <p>— Јес, кажњавао сам, убијао, палио и раскопавао куће, ист |
о.{S} Кнез Милош настави живо:</p> <p>— Јес, он главом, Црни Ђорђе, спрема се да упадне амо нен |
ту!{S} Чух ли ја добро, Анто?</p> <p>— Јес, господару, „вожд“ је ту, и мене је амо пратио госп |
је нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Јес ја нисам човек; мене срце не вуче за весељем, за ра |
Ђорђе живо.</p> <pb n="163" /> <p>— Па јес!{S} Како чујемо грчки хетеристи изабрали су <hi>те< |
да сам испред тебе побегао.</p> <p>— Па јес, ви сте јунаци; само што вас морам из каца вадити ( |
преотму славу и господство.</p> <p>— Па јес, јес!{S} И не дам да ми преотму.{S} Него шта!{S} Да |
> <p>Карађорђе се јетко насмеја.</p> <p>Јес, оно је цар овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо |
ечи:</p> <p>— Јеси ли спреман?</p> <p>— Јесам,...{S} Ако не могнем секиром, ја ћу поиздаље пушк |
а памти колико ће ти та кошница дати на јесен. (Драгић је доцније причао да му је дала 15 ока м |
>„Није вајде оклевати...{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас...{S} Мени је поверено ово в |
главу, кад је ономад појео Цукићеву?{S} Јеси ли ти здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подме |
оривши само ово неколико речи:</p> <p>— Јеси ли спреман?</p> <p>— Јесам,...{S} Ако не могнем се |
Србији бар би једном дануо душом!...{S} Јест, свију треба да нестане да би Милошенда могао пашо |
читав поток његових убедљивих речи.{S} Јест, он преклиње падајући ничице и црну земљу и високо |
</p> <p>Милош мало као ућутну.</p> <p>— Јест, — додаде затим — тако у разговору једном, ја му с |
његову, реч — милост и опроштај.</p> <p>Јест, он тражи милост и опроштај и радо би и у пакао си |
Он смера да ненадно бахне у Србију.{S} Јесте ли чули оно његово, како ће он сам доћи, да повед |
што човек говори оно што није.</p> <p>— Јесте море!{S} Удари ме неко од вас, и то ме удари блат |
уграбише и пољубише га у руку.</p> <p>— Јесте ли живи, јадни! — упита их Ђорђе гласом пуним сау |
кад је Скопљакова чорда сијевала!{S} А јесте, рзуси, кукали са Скопљака, е већ грђих јада од њ |
ало друго но да ударим у строгост, која јесте свирепа, али бар и лечи зло у корену.{S} Јес, за |
призорило.</p> <pb n="63" /> <p>— Богме јесте, те још како призорило.{S} Већ то, што су заробље |
Руси ће рећи: то наша мука и тековина и јесте.{S} Заглавимо ли ми, они могу отрести скуте и рећ |
рихватише и сви остали.</p> <p>— Тако и јесте.{S} Од Вујице треба тражити или да пошље главу он |
погодим и углавим.{S} Али то баш оно и јесте што се Русима није допадало.{S} Они никад нису да |
првих синова српских, али Милош зато и јесте књаз да му их неда.{S} Везир данас тражи од Милош |
— Је ли окован и везан?</p> <p>— Окован јесте, а везан није.{S} Није било нужда да га везујем.< |
храном, Вујица је жудно погледао на ово јестиво и кад му Гитарић пружи парче, он га прихвати об |
га — ама нијесте још праву погодили.{S} Јесу били виђени људи, ама су злице.{S} Имали су дослух |
такође бејаше изашао на скелу.</p> <p>— Јесу тројица, али дадоше ми знак да ће их само двоје пр |
p> <p>Милош је шгргутао зубима и сиктао јетке и необуздане нападе.</p> <p>Паштрмац га је ублажи |
</p> <p>Старчић је ово изговорио кивно, јетко тако, да сви присутни обратише пажњу на њега.</p> |
Добрњац подругљиво.</p> <p>Карађорђе се јетко насмеја.</p> <p>Јес, оно је цар овде, као оно наш |
по теби поручио друго!</p> <p>Марко се јетко и подругљиво осмехну:</p> <p>— Па шта?{S} Ти сад |
Марко срдито прогунђа крупну псовку, и јетко се потсмехну Петру с његовом бригом о души.</p> < |
пет идем у хајдуке — рече Ђорђе болно и јетко.</p> <p>— Па ово се онако као прети — рече Добрња |
.</p> <p>— Шта, жао ти га! — рече Милош јетко и подругљиво.</p> <p>Отац Мелентије одговори снуж |
> <p>— Шта, а ти га жалиш? — рече Милош јетко, а доња му усна заигра.</p> <p>— Шта ћу га жалити |
самртничко стењање и болно испрекидано јецање у самртничком ропцу.</p> <p>Свршено је.{S} Небо |
о у полуосветљеној дворани чу се гласно јецање.</p> <p>То је плакао један старац достојанствена |
однији?...{S} Да ли би то могли свршити Јова и Дамњан?</p> <p>Буљубаша Петар Лазаревић још се д |
иће доста да узмем средњи чамац? — рече Јован.</p> <p>— Ја бих рекао да их је троје — примети к |
се водила велика трговина.</p> <p>Момак Јован изађе на скелу и даде знак непознатим људима на с |
петак, Карађорђе је заноћио на трлу код Јована Буковичког, коме је био отишао сам, по одласку В |
о су неки људи који хоће да се превезу, Јоване.{S} Изађидер те види — рече момку кнез Максим <p |
о право преноћиште.{S} Овај прелазак на Јованово трло свршен је баш онога истог дана кад се Лис |
сити напију.</p> <p>После се врате трлу Јовановом, ту су се мало прихватили и дуго се разговара |
али те прво заклињем живим богом и св. Јованом да тајну чуваш само за себе, и да је ником не и |
на то ти се кунем живим Богом и светим Јованом и <pb n="268" /> кумством нашим, те да знаш да |
ро ухватио, он пређе на боравиште неком Јовану Буковичком, који је имао своје трло код воде Доћ |
, па да јој обојица будете од вајде, да јој обојица послужите и да јој се нађете на невољи, кад |
обит, мој Перо, што је Србија стекла да јој добровољно и без натурања признају првенсто и погла |
, где би се могла сакрити лешина, па да јој никад ни врана кости не нађе!“...</p> <p>И Милошу с |
и бити заједно у својој отаџбини, па да јој обојица будете од вајде, да јој обојица послужите и |
од вајде, да јој обојица послужите и да јој се нађете на невољи, кад, да Бог сачува, до невоље |
њена јуначка деветогодишња борба стекла јој је љубав и уважење код свију Балканаца, па чак и ко |
Кад је таква заповест господарева, ваља јој се покоравати — рече он сад гласно.</p> <p>— Мичи с |
во, јасно, неодољиво.{S} На трепавицама јој застадоше сузе.{S} Она их обриса и врати се у кућу, |
ица се пред ноћ вратила дому своме, кад јој се на једаред тешко смучи.{S} Снага је издаде и она |
} А откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад си ти почео купити харач по на |
срце своје, после се обраћа њој и шаље јој чудне и неразговетне речи, које нико не разуме.{S} |
чета кабадахија вршила је строго издате јој наредбе.{S} Павле Лисовић, с три момка, међу којима |
е она то била), а дубок тежак уздах оте јој се из снажних груди.</p> <p>— За бога, најо, зар ис |
аву!...</p> <p>— Језик пресекла! — рече јој Карађорђевица зловољно.</p> <p>Наста кратко ћутање. |
рати — рече жена с лева.</p> <p>Пружише јој и старица прогута гутљај два.{S} То је доиста мало |
мања; она старија у разговору обично би јој рекла „ћеро.“ Тек су биле оставиле посао, који су д |
ла да не дође у сукоб с Турском, што би јој у тим приликама било веома незгодно па и опасно.{S} |
нагињаћеш да бежиш далеко, далеко, али јој нећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} |
осећала болни одјек тога очаја.{S} Речи јој саме почеше запињати у грлу и она је морала одахнут |
о су гледале у жеравицу.</p> <p>— Подај јој нека сркне још мало те вруће ракије, видиш како је |
На растанку жена га пољуби у руку, а он јој рече само:</p> <p>— Пази децу, ја ћу се јавити.</p> |
Љуби тако!...{S} Тако се ваља...{S} Жао јој.{S} А мене одвела пред икону, па смо се молили Богу |
жени да никога не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни долазити.</p> <p>После је тражио, да |
о да је порука од рускога двора и за то јој верују.{S} А тако прима ту ствар не само прост свет |
евица за један тренутак замуче.{S} Глас јој бејаше ослабио и уздрхтао.{S} Спомен на ова тешка в |
емиграције, <pb n="176" /> и с тога су јој препоручивали да мирује и да не мути по Балкану, по |
сумрак да је њено теме гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје обнажене, голе, без м |
видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили они разговори, што их је имала с њим ове по |
смири, да преболе дубоке ране, које су јој и пријатељи и непријатељи хотимице и нехотице нанос |
трку, док удариш длан о длан, и док су јој последње речи лебделе на уснама, ње нестаде иза они |
року.</p> <p>Тим поводом родољуб Ђорђе Јоргаћ, желео је да каже коју реч, с тога се Ипсиланти |
</p> <p>У томе духу и правцу говорио је Јоргаћ, а свака његова реч, као оштар дворезни нож, заб |
ала су као два црна жива угљена.</p> <p>Јоргаћ је говорио кратко, скоро набусито, али свака њег |
и бол једнога родољубивога срца.</p> <p>Јоргаћ је завршио свој говор питањем: смеду ли синови Ј |
ово било и пре тога познато, нити су од Јоргаћа чули ишта ново, опет је његов говор био од силн |
о сретнога и успешнога свршетка.</p> <p>Јоргаћев предлог примљен је с одобравањем.{S} Одмах <pb |
Ипсиланти уклони, да своје место уступи Јоргаћу.</p> <p>То је био човек средња раста и средњих |
ш му је гласио на име бугарског трговца Јордана, који путује са својим момком.</p> <p>Тако је К |
је то износио Ђорђе.{S} Избор, истина, још није био свршен, али је било већ све спремљено и ми |
м носи читава половина једнога столећа, још неће бити кадре да утру траг страшноме злочину, да |
е неке догађаје из ране младости своје, још кад је као слушче Фаразлибашино служио у Паланци, и |
краја; да си успео; да си одржао своје, још би се могло рећи, да је онако морало бити, да су он |
Цукићеву, која је пала од српске руке, још пре 7—8 дана и кнез Симину и Драгићеву, које ће тур |
на.{S} Очи разрогачене, светле, влажне, још живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још |
ра погинути.</p> <p>Још пре 3—4 године, још онда, кад га је оно Јаков на Забрежју наговарао да |
.{S} Под силним ударцима даске прскоше, још један напор и разглављена врата с треском одскочише |
ругоме очи бодемо.</p> <p>— „Шака људи, још им турска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{ |
м: смеду ли синови Јеладе још оклевати, још очекивати и шта могу друго ишчекивати сем срамоте з |
играчица још се једном окрете на пети, још се једном преви преко главе додирујући скоро земљу, |
ао и што је, место да се склони и ћути, још он, он нешто виче и јада се.{S} Да видите само какв |
ац је одавно био у завади с Карађорђем, још од 1811. године, када је заједно с Миленком Стојков |
о другу домовину своју.</p> <p>Међутим, још од самога почетка, како су се познали, између Карађ |
е и колико сам сада виђен и прослављен, још десет пута више бићу кад то учиним.{S} Не хтеднем л |
S} Шанац на Љубићу већ је био напуштен, још неколико тренутака и Турци би можда у њега ускочили |
рви српски устанак и овде је Карађорђу, још из ране младости, полако расла и сазревала велика м |
зато.{S} Та ја бих још одмах у почетку, још 1807. год. ја бих добио од Турака повластицу да се |
еви преко главе додирујући скоро земљу, још једном задрхташе сви мишићи на њеном облом, као пре |
тужни дан освануо је 9 марта 1817. год. Још од ранога јутра гомиле света врвиле су тесним улица |
престоница краљевине Србије 1817. год. још је била права турска варош, ни једне улице, ни једн |
> <p>Мало по мало утиша се и Карађорђе; још једном је прекорео Вујицу а затим пређоше на присан |
с ради скупља; самртни час примакао се; још мало и све ће бити свршено“ — севну Драгићу кроз гл |
еко у селу гласно је лајао некакав пас; још мало и из даљине прво дође некакав неразговетан шум |
туштена душа Карађорђева <pb n="242" /> још се више наоблачила, најежила и чисто се повукла у с |
хватао сумрак, а Вујице <pb n="287" /> још не беше.{S} То није слутило на добро. — „Шта учини |
што увијено у повелику шарену бошчу!{S} Још даље, на троножној столичици, стајала је велика зел |
24" /> дана мора уклонити Карађорђа.{S} Још онда кад је трчао да заузме Ужице, да се нађе макар |
доспео до последњих горњих огранака.{S} Још један напор и он ће <pb n="285" /> бити на врху и г |
ловио, сад уздише још само за тобом.{S} Још да се напије твоје крви, па је после миран.{S} И ти |
крсти. — Јес, звоне звона — рече он.{S} Још мало па ћемо у град, а онога човека још нема.</p> < |
p>Тога дана Карађорђе је рано устао.{S} Још се не бејаше ни расвануло, а он изађе до на извор с |
ојадину да набави што треба за јело.{S} Још му препоручи, да ништа не говори о његовом доласку, |
ећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још једино живи од милости једне старе жене, неке далек |
љубима и то им је осигуравало успех.{S} Још је ваљало у то коло увући и Србију, па би план био |
упита Наум кад осташе насамо.</p> <p>— Још да се чека Науме! — рече Ђорђе.</p> <p>— Их за бога |
вде је невоља — опасно је пустити га, а још опасније убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдегод |
/p> <p>Неопажено, он брзо стиже тамо, а још с вратница <pb n="244" /> пресрете га оно исто момч |
>Но како код Милоша ова унутрашња борба још није била свршена, но је и даље трајало колебање, т |
ом лицу сијала су се само два жива, два још сјајна ока, у којима као да се беше прикупио сав за |
ћ од себе сама, од образа свога, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и издаје своје и проклетс |
овршила, Вујица изађе напоље у мрак, да још изда момцима последње наредбе, а Карађорђе и Наум о |
х се заклео, да ове очи још гледају, да још виде и у њима као да заблисташе две сузе, две после |
днем мало на ову меку младу травицу, да још мало погледам овај бели свет! — рече Цукић момцима, |
моју Тополу, да сиђем у мој Крћевац, да још једном прођем оним стазама и богазама куда сам, јад |
во, бојећи се да га овај не куша, па да још боље накити своју тужбу против њега код рускога дво |
више не виде, а Јелени се чињаше као да још седи с њим у одаји и још топло разговарају.</p> <p> |
макар одмах онде очи склопила, само да још једном видим моју Тополу, да сиђем у мој Крћевац, д |
сподар Вујица доћи.</p> <p>То Карађорђа још више забрину.{S} Он је опажао да се нешто плете око |
ла.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, како то Анти причају љу |
ајно: — Камо моје лепе среће, да сам ја још раније увидео ово што сад знам, па да сам се с Турц |
Још мало па ћемо у град, а онога човека још нема.</p> <p>Карађорђе не одговори ништа, већ опет |
е му је садашња невоља његова изгледала још трипут гора.</p> <p>Наједаред врата на колиби ненад |
ет година проћи ће а њина тешка стопала још неће моћи да разгази и утре траг овоме злочину.{S} |
ем богатих дарова од Милоша, то је била још и нова згода да пред диваном у Стамболу потврди как |
е поноћ већ била превалила, ова постеља још је била празна.{S} Удесно од постеље, ближе ватри, |
ом говору ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свршено.</p> <p>Последње речи још не беј |
м?</p> <p>Анта се захвали, рекав да има још нешто мало да нареди чељади код куће, па ће одмах и |
ити и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србији јунака и честитих људи, који неће хтети да |
вде, којима главе висе о концу и којима још сутра може за навек смркнути.</p> <p>— Није ваљда б |
гађају и удешавају.{S} Да не бриде њима још леђа од Карађорђевих удараца не би вас нико вермао |
својој глави и што он хоће.</p> <p>Она још не бејаше свршила, али је Милош пресече.</p> <p>— А |
у не походи, а камо ли у глухо доба, па још по овакој урнебесној ноћи.{S} С тога је забезекнуто |
а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, па још како знаде он за себе, само не знам... — поче Ага-Џ |
Да му пише, писмо се може ухватити, па још црње и горе.{S} Најзад се Милош решио, да ту ствар |
р да га тргну кудгод дубље у Русију, па још немам одсечна одговора.{S} Но и ту као да неће бити |
м.{S} Рака је већ била ископана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо из Аџиб |
а ако ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да он Карађорђа не |
<p>Овако кошкање између Милоша и везира још је подуже трајало.{S} Везир је говорио благо, а Мил |
јно украшеној дворани.{S} Марашлија, са још два стара Турчина, пушио је седећки наргиле кад Мил |
изгнаник настанио, а Сара је била удата још у Србији.{S} Од мушкараца старијем, Алекси, могло ј |
Наум устадоше од совре, Карађорђе оста још подуже; купио је полако мрве што се бејаху расуле п |
, па после, ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Велику Плану |
у друго уздам.</p> <p>Ту Карађорђевица још више спусти глас.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћем |
оћ је већ била превалила, а њих двојица још се не бејаху сложили шта управо да раде.{S} Најзад |
а њених планина...</p> <p>Чолакантиница још не бејаше довршила последњу реч, кад се са сокака з |
бурне прошлости непристрасна повесница још није потпуно сложна.{S} Управо о њима владају два п |
одјекну још једанпут, заносна играчица још се једном окрете на пети, још се једном преви преко |
ј сумрак још једнако траје, само је сад још гушћи.{S} У природи је тишина, а овде онде, на дале |
пску земљу, бог зна дали ћемо је кадгод још видети!...{S} Па је плакала, плакала, све је на гла |
останеш као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност нашу указати.{S} Твоје је д |
год што ће све пореметити.{S} Сам народ још од зимус био је нешто јако узаврео.{S} Били су се п |
си то писмо, издате биле усмене наредбе још страшније и грозније, но што се у писму писало; и а |
ј говор питањем: смеду ли синови Јеладе још оклевати, још очекивати и шта могу друго ишчекивати |
<p>— Тако он!{S} А отуд из Србије гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гле |
ца Србина, домаћина куће, Ђорђе ту нађе још два човека — један је био сувоњав, сед старац, отме |
тада рећи о њему?{S} Па онда, Карађорђе још има пријатеља који га као свеца обожавају.{S} Они ћ |
оше им руци.</p> <p>То је био Карађорђе још с једним другом.</p> <p>Он упита има ли кога у кући |
под водом а тек ретко по некад, сува је још с рана пролећа.{S} Сејати у таквој њиви, значи ићи |
је ово вајкање Павлово дирнуло, и да је још врло једак.{S} Борба у њему самом још није била пот |
и вера у васкрс српске слободе била је још жива и чврста у души и срцу српске емиграције.</p> |
чај и углед.</p> <p>Пре свега, свима је још било живо у памети, да је то земља, која је колико |
његово!</p> <pb n="97" /> <p>Кнегиња је још говорила кад се собња врата тихо и нечујно отворише |
тао да ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи отпутовао за Паланку.</p> <p>Брижан и замиш |
азне ситнице из свога детињства, кад је још био слуга код Фазлибаше из Паланке.</p> <p>Силазећи |
>Прешав код Рама у Србију, Карађорђе је још те исте вечери кренуо даље са својим пратиоцем Наум |
м Милош, упирући поглед у Врљу, који је још једнако ћутао.</p> <p>— Побих оне псе, господару!</ |
ећ стар човек, претурио педесет, али је још био крепак и држећ, нарочито је био познат као извр |
ве више омекшавао и попуштао.{S} Али је још дуго тврдио пазар презајући да му Марашлија не запн |
н то не би смео сам.{S} Особито, док је још тамо у Русији.{S} Јер, ти знаш како је то код Руса |
{S} То право велиш.{S} Слушао их док је још био овде, у својој кући, а да без њинога знања и пи |
Шта више, од почетка овога века, он је још и ојачао, јер су Грци покушали да се јаве као прија |
јаше занемио и узев писмо у руке, он је још дуго бленуо незнајући шта управо да почне.{S} Најза |
обање!{S} Зора се већ помаљала, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, он је хо |
нема никаква гласа од њега, а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити најдаље за 3- |
Вујица је драо једно јагње.{S} Друго је још раније било спремљено и већ се пекло уз лепу жерави |
ослободити цело српско племе!{S} Ко је још шта добио од Турака мирним путем, споразумом!{S} У |
ши.</p> <p>— Тешко овоме народу, ако је још и Милош носилац његових мисли и надежда.{S} Милош ј |
и изађе напоље.{S} Доле у кави било је још Срба, но они су ћутали.{S} Турци продужише разговор |
рујем да је куда излазио.{S} Јамачно је још код његовог преосвештенства.</p> <p>— Мислите, да ј |
мислиш да би то помогло?</p> <p>— То је још једино што може помоћи.{S} Знам ја те кукавице што |
мет му је била на другој страни, јер је још одмах, у први сумрак, добио абер да му долази један |
поседаше и њих двојица.{S} Разговор је још с почетка био срдачан, али опет некако службен и за |
а и предадоше их ханџијама.{S} Цукић је још седео на коњу; он се није могао сам скинути.{S} Чуд |
азделе и сваки предузе улогу која му је још раније била намењена.</p> <pb n="275" /> <p>Четвори |
— само у другом правцу.</p> <p>Милош је још два три пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о Вуји |
свршетку опет су осећали како им остаје још много и много, што би имали једно другом да кажу.{S |
адавину Махмуда II, о коме се тада није још ни слутило, да ће једног дана то бити страшни уништ |
ио на путу за Београд.</p> <p>Из даљине још се чула песма веселих Турака, кад у Рогачу уђе друг |
жеравицу.</p> <p>— Подај јој нека сркне још мало те вруће ракије, видиш како је то поврати — ре |
у тек бејаше почео хватати сутон, а оне још не бејаху ужегле жижак.</p> <p>— Сређујем га овде, |
да му све сад изгледа лако, само да се још једанпут дочепа њених планина...</p> <p>Чолакантини |
ајева није остало ништа друго, но да се још који дан причека.{S} Тако је Вујица тешкао Карађорђ |
слао у Београд поуздана човека но да се још није вратио, те да га очекује сваки час преко Палан |
мехом на лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао |
} Не дај боже таке несреће, овако би се још могао и одговорити.{S} Могао би рећи да је писмо пи |
што ће, што не стуца змији главу док се још змија није била откравила!...</p> <p>— С колико је |
доба већ прошло преко три године, он се још јасно сећао свију оних утисака.</p> <milestone unit |
пунити.</p> <p>Овакав разговор водио се још неколико тренутака.</p> <p>Најзад, Петар изјави зеб |
крваво стекло, а за љубав нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, |
трзао.{S} При сваком покрету ране су се још више отварале и крв је у млазевимо струјала.</p> <p |
31" /> што се данас око њега купе, висе још о Карађорђевом пикљу.{S} Сви они глоцкају још његов |
</p> <pb n="63" /> <p>— Богме јесте, те још како призорило.{S} Већ то, што су заробљеници спров |
те — рече Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још праву погодили.{S} Јесу били виђени људи, ама су зл |
ијатељ.</p> <p>Овде за ову двојицу даће још и више.{S} Кад би било откуда пустих пара, па да ми |
них, децо, за бога!...{S} А кума Вујице још нема!{S} Шта ли то учини човек до сад, за име бога |
о.</p> <p>— Све је спремно — рече момче још док су ишли кроз шљивар.</p> <p>И одиста, пред кућо |
повери још коме и да у тај посао увуче још кога верног човека који ће му помоћи.{S} Тако су по |
ена белим пухором.</p> <p>Вујица лежаше још непомичан и без јава, као што смо га оно у поноћи в |
сио конце; кнез Симу уловио, сад уздише још само за тобом.{S} Још да се напије твоје крви, па ј |
ло из саме нарави Милошеве, у толико, и још више, на то се он био свикао у школи практична живо |
обравање духовниково одобровољи кнеза и још му више одреши језик.</p> <p>— Попо — рече кнез Мил |
ја сам хватао по читав протак!{S} Ја и још једно дете, Мирко, нахватамо тако по пун протак леп |
чињаше као да још седи с њим у одаји и још топло разговарају.</p> <p>Ђорђе засео у врху на мин |
дина како се бави тим крвавим занатом и још му се никад није десило ово што му се сад десило.{S |
ђу осталима био је ту и Риста Парезан и још неки.</p> <p>Ту се ручало, пило и разговарало.{S} К |
је име никад чути неће...{S} А можда би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигурније.{S} Т |
рави каку таку погодбу, турска сабља би још и данас севала по Шумадији, браћа Руси за цело не б |
ни самом буде ометен одлазак, ако не би још под стражом био враћен натраг у Петроград.“</p> <p> |
а — Милоша.</p> <p>Крвави Љубић, био би још три пута крвавији; он би за Турке постао страховито |
ештен и кнез Сима.{S} Али Драгић уграби још један тренутак.{S} Онако везаних руку, он пљуну гла |
</p> <p>У молби се набрајало, како Срби још стењу под „игом“ турским, и како су у вечитој опасн |
ајући од радости.{S} Али видећи да људи још стоје забезекнути, она прискочи Стојану, трже му бу |
ногу а пред сваким, сем наргила, стоји још и филџан с црном кавом, по негде углављен у укусне, |
воју спаваћу собу, и рахатлисао се, али још се није спремао да легне.{S} На против, ходао је по |
оследње сузе...</p> <p>Језик испао, али још се грчи, увлачи и опет се плази; у два маха нешто п |
ажао да се нешто плете око њега.{S} Али још те исте вечери стиже човек од Вујице.{S} Он донесе |
.</p> <p>Драгић се полако удали.{S} Али још он не бејаше замакао за колибу, кад се Карађорђе тр |
вестити, али они су ове године потерали још и црње.{S} Помоћи им није више било и они су ове го |
полако кнез српски.{S} Одношаји у земљи још нису били уређени, с <pb n="94" /> тога се у његово |
е само теби намењено.{S} Него дед нагни још једном.</p> <p>Вујица наже тикву добро и по други п |
биља Милошево писмо.</p> <p>У тој сумњи још га је више утврђивала та околност, што на писму ниј |
јзад се Милош решио, да ту ствар повери још коме и да у тај посао увуче још кога верног човека |
рат.{S} Ако су сад други заборавили, ти још добро памтиш, у каквом је стању и јаду остао народ, |
у, па би било јазук и грехота, да се ти још њега прибојаваш.</p> <p>Милош се поклони на ове реч |
домишљају, како би то добро могло бити још и боље, само да сам њих питао.{S} А кад дође каква |
но запрети, а после овде се може чинити још штогод и поред тога.</p> <p>Тако је наваљивао домаћ |
ебе, ја ћу ти за најкраће време скупити још 50 тисућа људи.{S} А сад је прилика да посведочиш к |
се смирило, и на далеком западу трепти још само последњи румени одсјај његових уморних, угасли |
но; бануће изненада; може собом повести још и повећу чету бећара и скитница, којих увек тамо им |
каже Турцима како се жалио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбарлија био запретио да ће га |
а чији је позив била устала, сви ударци још моћне Турске били су на њу прикупљени, и она је под |
да се ствар што пре крене, док се Турци још не надају, те ће све лакше поћи.</p> <milestone uni |
ати од ње као обајен.{S} Него де повуци још једном.</p> <pb n="311" /> <p>— А ти?{S} Ти и не ок |
анас бити свршено.</p> <p>Последње речи још не бејаху сишле с усана Драгићевих, а из даљине зач |
; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, да још виде и у њима као да заблисташе две |
узи, скоро у врх човека.{S} Овај сумрак још једнако траје, само је сад још гушћи.{S} У природи |
не идем ја тамо да што узмем већ да дам још једино добро што ми је остало, а то је овај голи жи |
нека баба!{S} Како мислиш!{S} Шта имам још ту да мислим?{S} Ваља ући у собу па зликовца секиро |
дбише понуду.{S} Нису уморни, а ваља им још вечерас стићи пријатељу који их очекује у оближњем |
е још врло једак.{S} Борба у њему самом још није била потпуно свршена.{S} Час се одлучивао на т |
но богатство.{S} С тијем парама биће он још три пут опаснији.{S} Биоградски везири биће његови |
тима, на које се овај Турчин био свикао још из младости своје.</p> <p>Осуђеници су корачали пол |
p> <p>Вујица чу ове речи, али им смисао још није добро схватио.{S} У глави му се мутило.{S} Нај |
а сте живи!{S} Да не памте Турци крваво још из Карађорђева времена што је кадра да учини ова зе |
пута, као да се хтео уверити, је ли ово још сан или јава.{S} У грудима је осећао да га нешто ис |
рски у Србији и где је турско госпоство још било у пуној власти.{S} Од народних људи, у Београд |
је све како ваља угазио, он насу одозго још трула лишћа, набаци пуно оних кора и већих и мањих, |
илош мислио на кнеза Симу, кога је хтео још раније погубити, но га пусти на молбу и наваљивање |
самом уласку у кућу, а крај њих је био још и један пети, коме се морао пријавити сваки који хо |
ваће се као највећа тајна.{S} Да би био још поузданији да се нигде неће реч изрећи, Милош позва |
онда, застао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео да прозре у мрачну утро |
мљи, као да је мени мало мојих јада, но још ви отуд похитали да ми ране позлеђујете, и да ме за |
тај сан није јава.{S} Присуство Врљино још је већма брисало те сумрачне утиске и Милош је навл |
м му да ми завијено у писму каже, па то још горе није хтео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да |
сцење неким турским трговцима.{S} Уз то још отме човеку дванајестогодишњег синчића, те га са св |
це, да се нађе макар једно једино место још слободно и у рукама Срба, када се победоносни царев |
цела тамница.{S} Други блед човек, што још сеђаше на слами, затвори на то уши и рече чисто оча |
из Београда топовима.{S} Овај свет, што још једнако куне Карађорђа, онако престрављен од Турака |
се преклињање, да се Марко заустави бар још за који тренутак.</p> <p>Али стари хајдук само шкрг |
ти нисмо јавили за времена док се ствар још могла поправити.“</p> <p>— Зар ти мислиш да би то п |
</p> <p>— Их за бога, господару!{S} Зар још овде да се чами!{S} Мене већ мука ухвати.{S} Па онд |
ећи се ко ли му то разгради колибу, јер још по издаље виде да неке даске леже оборене.{S} Завир |
је било да што спремимо, а после уз пут још незгодније да свраћамо у крчме, те тако цео дан гла |
Дамњан?</p> <p>Буљубаша Петар Лазаревић још се двоумио и ћутао је замишљено.{S} Марко га дочепа |
овао је по Босни и Новопазарском округу још и пре тога) и светио се Турцима гдегод му падну шак |
<p>Српски живаљ био је тада у Београду још нејак и тек је бојажљиво почињао дизати главу.{S} С |
ништа за се; он одлази да посвети роду још једино добро које има — живот свој...{S} Данас је п |
Карађорђевом пикљу.{S} Сви они глоцкају још његову тековину!{S} Да није било њега, не би било н |
о ја желим.{S} И једина милост, за коју још молим бога то је, да ми подари толико живота да ово |
но смирило, а на далеком равном обзорју још је трептало силно руменило, налик на одсјај каква о |
н капетане, Милош то бога и моли, да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрсио конце; кнез |
своју чудну игру; звучно дахире одјекну још једанпут, заносна играчица још се једном окрете на |
с црним, запеченим ивицама, низ које су још струјали танки млазеви крви.{S} Крај њега је стајао |
аједнички послови и разговори остали су још пре шест година тамо у Србији, остали су онде, где |
о овај разговор с Врљом.{S} Говорили су још подуже, али о другим, ближим стварима; реч о Карађо |
ћу.{S} Било се већ превечерало, само су још пуне буклије ишле од гомилице до гомилице, које су |
ви пут указала згода зато.{S} Та ја бих још одмах у почетку, још 1807. год. ја бих добио од Тур |
ју, где више, где мање.{S} С тога Милош још рано с вечера понука госте да седну за пуну трпезу, |
настале оне прилике, о којима је Милош још раније имао реч и погодбу с везиром, и Милош се сад |
ради кад народ тако хоће.</p> <p>Милош још не бејаше свршио, Врљо га нагло пресече.</p> <p>— Ш |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још је био сумрак, кад се Карађорђе крете са својим дру |
је њин споразум брзо био готов.</p> <p>Још су се подуже разговарали, па се онда растадоше, обо |
ано, да Карађорђе мора погинути.</p> <p>Још пре 3—4 године, још онда, кад га је оно Јаков на За |
ји — Црни Ђорђе — он сам главом.</p> <p>Још поодавно Милош је у себи био решио да се и њега ота |
шапута: хвала Богу, само је сан.</p> <p>Још не бејаше добро изустио последње речи, када се наје |
ји, и да што раније затвори хан.</p> <p>Још неко време светлуцао је огањ у хану и овда, онда чу |
којих је Милош највише зазирао.</p> <p>Још је остао један, али најопаснији — Црни Ђорђе — он с |
ч и сузе уфатише га и убише, и главу му јошт с једном његова друга, који је био шњим дошао, у Б |
ове душе, и ту чисто као заспала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило |
екла бар <hi>50</hi> глава.{S} Загледао ју је редом, почињући од петице па идући горе врху.{S} |
>У истини ствар није стајала онако како ју је Добрњац представљао, али није била ни онако незна |
да га је то јако обрадовало).{S} Пошто ју је прво загледао споља, он је на једном извади, прек |
же се брдо Крушчица, од које се даље на југ пружа благ брдски повијарац, који је тада био обрас |
горостасном храстовом шумом.</p> <p>На југозападној коси Крушчице, управо усред густе шуме, на |
о дрзак и опасан хајдук, чувен на целом југозападном крају Србије.{S} Кад су после Карађорђеве |
страшним налетом они би захватили читав јужни крај балканског тропоља.{S} Ослањајући се доцније |
нао добро српски, јер се много бавио по јужним крајевима Русије, где је тада било доста Срба.{S |
.</p> <p>Као што смо видели, дакле, 11. јула, у петак, Карађорђе је заноћио на трлу код Јована |
pb n="278" /> <p>Тога дана у петак, 11. јула, Карађорђе је био срдит и зловољан и одмах с јутра |
ноћ у очи летњег св. Аранђела (пада 13. јула).{S} Насред кцаревенаолибе горела је лепа ватра.{S |
е догодило на пуних 40 дана доцније 13. јула на летњег св. Аранђела.</note> <note xml:id="SRP18 |
рево, с крвавим писмом за Вујицу (7.{S} Јула).</p> <p>Ту је Карађорђе провео три четири дана.{S |
на.{S} Међутим, освану већ и петак, 11. јули, а од Вујице ни трага ни јава.</p> <pb n="278" /> |
ЛЕДЊА ВЕЧЕРА</head> <p>Беше освануо 12. јули 1817, а падао је у суботу у очи летњег св. Аранђел |
усеченијем главе живота лишисја, месеца јулија 1817. године.“</foreign></p> <milestone unit="su |
ни 1817 што је свакако погрешно, јер 3. јуна није се могло писати о ономе што се догодило на пу |
Ово је писмо у истој књизи датитаро 26. јуна 1817. што је свакако такође погрешно.</note> </div |
вам силом.</p> <p>Све се ово десило 28. јуна 1817. године у очи Петровдана.</p> <milestone unit |
дио заспало и већ обамрло племе српско; јунак, пред којим је задрхтао горди Стамбол, погибе муч |
је ти одсекао.{S} Онда си био јунак!{S} Јунак си да удараш секиром по челу, а ниси јунак да при |
ком трепнем.{S} Стока се везана коље, а јунак слободан дочекује смртни ударац.{S} Сеци бре, мух |
је за хетеристе грчке управо легендарни јунак, који је заносио сва срца.</p> <p>У непрестаном д |
бачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони душма |
ак си да удараш секиром по челу, а ниси јунак да примиш ушник међу очи!{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал |
рђа и да буде у његовој близини.{S} Као јунак човек, он је био жудан боја и мегдана, а рачунао |
а опет си је ти одсекао.{S} Онда си био јунак!{S} Јунак си да удараш секиром по челу, а ниси ју |
еђу Турцима, изаћи ће на глас као добар јунак, али и као великодушан човек, што уз јунаштво так |
га — он даје свој глас за Црнога Ђорђа, јунака од кога је Стамбол дрхтао, и који је девет пуних |
Карађорђу оно, што је у истини и био — јунака и родољуба.{S} Па пошто је и сам имао од обадве |
/p> <p>Тако две одрубљене главе двојице јунака српских носила су у наручју два малена неодрасла |
јица, а и други.{S} Па има још у Србији јунака и честитих људи, који неће хтети да прљају свој |
, и који је девет пуних година са шаком јунака шумадијских бранио своју лепу домовину.{S} Он је |
ији бити ни твоји Грци, потомци славних јунака јелинских, којима се, кроз хиљаде година, цео св |
чине лично познанство с Црним Ђорђем, с јунаком који је из мртвих кренуо обамрлу слободу српску |
само оно што се Карађорђу као Србину и јунаку могло допасти и занети га.</p> <p>Тако се негова |
д тебе побегао.</p> <p>— Па јес, ви сте јунаци; само што вас морам из каца вадити (ово је био п |
у.{S} Беже и толики други виђени људи и јунаци, па не може бити никакве срамоте ни за тебе што |
, они су војевали, били се и збиља били јунаци.{S} Али кад је несрећне 1813. све то пало и проп |
стајала скоро цела Арбанија, све бирани јунаци, све лавови а не људи, и ми смо с двапут мањом с |
оливена крв српска; где су толики дивни јунаци наши?...{S} Зар све то нестало, пропало, изгубил |
рње вилице — поносите се, ово и приличи јунацима као што сте ви, који ударају по педесет на јед |
се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја бих сад био последња кукавиц |
сваке његове речи вирила величанствена јуначка збиља, која свакоме улива поуздање и свету веру |
о сад важила као гнездо слободе, и њена јуначка деветогодишња борба стекла јој је љубав и уваже |
та и средњих година, али веома отмена и јуначка изгледа.{S} Особито му је око било сјајно и ошт |
ни жиг уништења на обадва ова поносна и јуначка чела.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пу |
ат жртвовати.{S} Али нека се нађе човек јуначка срца и чиста карактера, човек правичан и запоје |
ди и провела детињство у славним данима јуначке борбе, ваља сада понова да повију врат и да се |
ло је, као да су се среле и познале две јуначке душе и одмах се загрлиле, да тако после остану |
ђашње славе и сјаја њина.{S} Само треба јуначки прегнути на велико дело устанка; смело треба ра |
, закрвављеним погледима сусретао његов јуначки поглед.</p> <p>Док су њих тројица тако вечерали |
Што није остао овде у земљи да с браћом јуначки погине, те би му се име до века славило.{S} Али |
хћеш курво, што се тресеш, што не сечеш јуначки, кукавицо, кад сечеш везана човека!{S} Та ја са |
заједно са последњим браниоцем својим, јуначким Стеваном Кантакузеном, прозваним Стеван Чел Ма |
ед као да никога не вермају, поћи ће за јуначким и достојним вођом као покорни јагањци за чобан |
мтивека живи сада заробљено али бујно и јуначко племе грчко, које са сузним очима већ тако дуго |
итији синови целога једног племенитог и јуначког народа!</p> <p>О боже!{S} О велики створитељу |
ајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсецао по две три узастопце.{S} Јамач |
е наше.</p> <p>Велики ратници у борби и јуначком окршају, они су се претварали у вредне, штедљи |
је само једно, што не погибох где год у јуначком окршају, но дочеках да ме ви овде мрцварите, ј |
а почнем“ — тако мисли Ђорђе у себи и у јуначком прегнућу, на мах заборавља све тешкоће и почињ |
пружила своју ледену аветињску руку за јуначку главу вождову.</p> <p>Као што смо видели, дакле |
њему <pb n="175" /> познали ону велику јуначку душу, која не познаје криве и прљаве стазе лука |
а, па ти остало све просто!...{S} На ту јуначку веру ево ти мога оружја!</p> <p>Цукић журно јур |
тада и већи и славнији, и заслужнији, и јуначнији од њега.{S} То је Милош и нехотице <pb n="122 |
екада до Стамбола и Шама били чувени са јунаштва, са богатства и господства својега; који су за |
ћ га пресече: — јамачно од твога зора и јунаштва —</p> <p>— Не од мога зора, већ од себе сама, |
ак, али и као великодушан човек, што уз јунаштво тако лепо пристаје.{S} По његовом савету, он ј |
ечно робовање убило у народу и понос, и јунаштво, и наду, и начинило од људи најгаднију животињ |
д мене, тако малена и незнатна, срећа и јунаштво начинили су господара целе једне земље.{S} Нар |
е Вождова тековина и заслуга.{S} Његово јунаштво, његова љубав за ову земљу, његово поштење, ње |
де само робиња турска; и опет да српско јунаштво ништа не помаже; и опет да српске патње никога |
Милошу господство, које је овај својим јунаштвом и својом памећу стекао.{S} Око тога се сад и |
и и речитости својој; Цукић и Драгић по јунаштву и смелој одлуци — били су у оно доба врло опас |
бије“ од браће Петровића, под датумом 3 јуни 1817 што је свакако погрешно, јер 3. јуна није се |
} Међутим провели су цео дан на коњима, јурећи по сеоским распутицама, гудурама и густим гајеви |
омагања и да се на њега сажали.{S} Тако јурећи, коњ долете до на обалу реке Груже.</p> <p>Доле |
мамузама тако да јадно живинче у помами јури као муња низ голо поље.{S} После наједаред коњ се |
елу боговетну ноћ, као смушен и безуман јури пустим пољанама, бежи од себе самога, бежи од грех |
је разговор опет прекинут.{S} Тројка је јурила преко непрегледних бесарабских равница, а два пу |
ола Новаковић опет је на коњу бесомучно јурио кроз пусте снежне равнице и молио за милост земљу |
чекају, како би опет нашли изговора да јурну у народ као вуци међу јагањце.{S} С друге стране |
ево ти мога оружја!</p> <p>Цукић журно јурну напред и дохвати пиштоље из руку Петрових, и сав |
или да изађете у народ, а Милош дознао, јурнуо са својим кабадахијама, похватао <pb n="38" /> т |
орђа, онако престрављен од Турака, може јурнути као стршљенови и премлатити гдегод и Црнога и њ |
бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутарње росе, и од плодне бујне дажде, и од људи који г |
ну и у наоколо забеласаше се предмети у јутарњем расвитку.</p> <p>Ватра у колиби догоревала је, |
лугу и оде далеко, далеко кроз свечану јутарњу тишину.</p> <p>Док је славуј певао, кос бејаше |
нуо је 9 марта 1817. год. Још од ранога јутра гомиле света врвиле су тесним улицама с Дорћола и |
ђорђе је био срдит и зловољан и одмах с јутра посла поуздана човека да оде до Паланке, те да ра |
ху радосне поздраве првим зракама блага јутрења сунца.</p> <p>Шарена бубамара, већ изишла из св |
точићу, да се умије и да захвати хладне јутрење воде.</p> <pb n="297" /> <p>Тај поток био је је |
за појас.{S} Тројка се полако губила у јутрењем сумраку и њена зврка чула се све слабије и сла |
8933_C15"> <head>XV</head> <head>КРВАВО ЈУТРО</head> <p>Била је поноћ у очи летњег св. Аранђела |
далеком истоку указивало се проведрено јутро.{S} Коњ, што је био везан ту у близини до колибе, |
е не бринеш? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Јутрос смо Господар Вујица и ја заједно ручали у Паланц |
лаву и упита промуклим гласом:</p> <p>— Јутрос си нешто подуже говорио с тамничарем.{S} Шта ти |
ана на разне стране болесницима, она се јутрос кренула од куће рано и око разних болесника бави |
довати, кад чују да си ти дошао!{S} Баш јутрос су говорили, па чика Стојан вели, да ти овога ле |
о.</p> <p>Страх га је обично спопадао у јутру, кад се трезвен и с одмореним мозгом дигне из пос |
те ноћи, али је, одмах сутра дан рано у јутру под јаком стражом одаслан у Београд везиру, коме |
раћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, а данас благодаримо Алаху |
окупацији Србије причала је, као да је јуче била.{S} Кад је ударен темељ знаменитој грађевини |
е још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас као на душмане, и веруј да |
умем; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три ухватила — срди се мала лепојка.</p> <p>— Ох, |
е људи, тешко је ту бити паметан.{S} До јуче је то био господар!{S} Па, чиниш волико, како сад |
ко је Милош није ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он стрепио!...</p> <p>Домаћин га пресече.</p> |
да оглуве поља и дубраве, које су се до јуче разлегале од веселих песама наших; зар опет да зам |
S} И то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуче били моји послушници...{S} Али, ако, ако, то ми је |
памети, да је то земља, која је колико јуче издржала 9 пуних година неравну борбу с много надм |
рбија словенска земља.{S} Она је колико јуче била ратна савезница Русије.{S} Русија и данас вод |
ам дотерао дотле, да је шака Срба, шака јучерашњих робова разбијала са сигурношћу три четири пу |
лошево.{S} Чим је било готово, он позва к себи Павла Сретеновића — Лисовића — и заповеди писару |
лучно.{S} Судбина божија довела је овде к нама опет убитеља рода сербскага, Карађорђа, који је |
>— Па шта је тражио, да га тако пустите к мени?</p> <p>— Питао је за те, господару, и рече толи |
огу, нити могу батином терати људе који к мени дођу да ме виде и за здравље упитају.{S} То је с |
гули, гомила поче мало по мало долазити к себи.{S} Изрази похвале и одобравања чуше се прво у п |
ати га да се одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ја ни најмање не бојим! — рече Ђор |
А гле сад!{S} Наједаред, он га је звао к себи!</p> <p>У писму се говорило како су сви покушаји |
д полазак Милош је Лисовића поново звао к себи.{S} Остали су заједно скоро пуна пола сахата.{S} |
о мога доласка Ђорђе није никога пуштао к себи, а на <pb n="206" /> вратима непрестано су му др |
те, да је тамо!{S} Онда идем и ја право к њему — рече старац и окрете се жустро на једној нози. |
онда му поручи нека слободно дође право к мени, и тврда је турска вера, док је на мени главе ни |
црне гуњеве.{S} Коњаници су ишли право к хану.{S} Два спољна стражара примакоше се ближе, да в |
крије од оружја, па га онда пустите амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђе човек повисока рас |
Сјутра ако хоће море му главу укинути, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не упита шта учини.{ |
итања султанова, па опет пушку за крај, ка што смо и научили.{S} Кума Милош и кума Вујица већ н |
.. <pb n="27" /> Осушила ти се, Цукићу, ка’ и што ће, што не стуца змији главу док се још змија |
није ни мало луда.</p> <p>— Не знам, ја ка’ тако рачунам у својој простоти; бар ја бих тако с њ |
ли нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још једино живи од милости једне стар |
о вам Милош једном по једном туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвена јајц |
ађорђе се заустави и показа Науму руком ка Паланци.{S} Одатле се лепо видела сва она околина, г |
Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, но кажу, болан, сјекиром м |
болан, сјекиром му главу одрубио, исто ка’ и сваком крмку.</p> <p>— Јазук, јазук — чу се с мно |
илош овако душевно борио, изаслана чета кабадахија вршила је строго издате јој наредбе.{S} Павл |
народ, а Милош дознао, јурнуо са својим кабадахијама, похватао <pb n="38" /> толике угледне људ |
инутим од сиромашног залогаја, па с тим кабадахијама гњечиш ову сиротињу те крвав зној из ње це |
јави потреба зато.{S} Тако размештене, кабадахије су очекивале даље вести и новости из Плане.< |
јарца...{S} Не би му помогле ни његове кабадахије, ни стражари, ни нико!...{S} Овако је сад са |
и с гласом, да су у Паланку стигле неке кабадахије Милошеве и да се утврдо очекује да ће сутра |
ити мене?{S} Или треба да навучем на се кабадахијско одело и да будем момак Карађорђев?{S} Па и |
све то покривала огромна, бела сукнена кабаница какву обично носе румунски сељаци на томе крај |
крај угашена камина, покривен по глави кабаницом, испод које су му вириле само оковане ноге.</ |
од њега, с друге стране ватре, покривен кабаницом по глави, лежао је човек чије се лице није ви |
раво у лице.{S} Цукић је лежао покривен кабаницом, испод које се бејаше отегла велика бара крви |
чен потрбушке, и одозго је био покривен кабаницом.{S} Марко застаде за тренутак, као у некој дв |
лицу.{S} Један дебео млаз шикну и прели кабаницу, под којом је Вујица ћутао непомичан.{S} Тада |
>У тај мах Цукић наједаред скочи, збаци кабаницу и онако седећки, упре разрогачене очи у ове не |
утао непомичан.{S} Тада он скочи, збаци кабаницу са себе и безобзирце утече из колибе.</p> <p>У |
кабулим, која вајда, кад други свет не кабули.</p> <p>Милош се намршти: — Ја не питам свет но |
има много што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други свет не кабули.</p> <p>М |
духовниче, ово овако како сада радим и кабулиш ли ти то?</p> <p>— Бога ми, господару, има мног |
> <p>8. је март 1817. године.{S} Велика кава на Зереку, великог дахије Аганлије, препуна је дим |
и велики железни кавени тучак, којим се кава туца, те и њиме, као ћускијом, почеше изглављивати |
веровао.{S} Али овде се зна, да су они каваљери руског ордена и да примају од Русије пензију.{ |
ашим главама! — рече Србин с доња краја каване и устаде.</p> <p>— А, пјан био, ко ти вели да Ту |
тенећке или од саме срме.</p> <p>Насред каване на огромном ћилиму, на коме се прелива стотина ж |
довечан, просед Турчин, који преко целе каване, упита госта, који је чак на другоме крају седео |
урској кави, онај Србин што изађе из те каване, прво застаде код врата, као да се нешто омишља, |
, који је замишљено седео у горњем делу каване.{S} Млади Турчин био је увијен у читав облак дим |
д миндером, што се пружа дуж сва четири каванска зида, а горе на миндеру седи око 50 људи и ћут |
урчин, допијајући последњи гутљај своје каве.</p> <p>У другом углу, седео је омален као овца се |
ало доцније врати с лончетом добре црне каве.{S} Ђорђе диже главу и погледа је.</p> <pb n="226" |
затим се опет обрати Србину доле у дну каве.</p> <pb n="51" /> <p>— Кажу, болан, Раџо, то ви ј |
редовечан човек седећи на шилтету у дну каве, диже главу, слеже раменима и рече:{S} Не знам ти |
је извиднице, кад је тица већ умакла из кавеза.</p> <p>Међутим, петога дана после одласка из Ки |
} Уз то донесоше одмах и велики железни кавени тучак, којим се кава туца, те и њиме, као ћускиј |
устао да пође и баш у тај мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А што, болан, бјежиш, што?{S} Ако ти |
ох; задржао сам се код Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш куда изашао.</p> <p>— Куда |
рачица пође да купи бакшиш, и у великој кави опет овлада мртва тишина.{S} Но њу на брзо прекиде |
таде, све умуче, све изумре и у великој кави наста тајац, као да у њој није живе душе.</p> <p>— |
ек кога смо већ једном видели у великој кави, где се са Србима препире о књазу Милошу.</p> <p>К |
ваки разговори водили у великој турској кави, онај Србин што изађе из те каване, прво застаде к |
ако сви остали ћуте док један говори, у кави је владала мртва тишина, те се свачији разговор чу |
н махну руком и изађе напоље.{S} Доле у кави било је још Срба, но они су ћутали.{S} Турци проду |
{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског та |
сем наргила, стоји још и филџан с црном кавом, по негде углављен у укусне, богато извезене зарф |
и две чаше.{S} Мало после унесе ибрик с кавом и два филџана, па све то спусти на кубе.{S} По то |
ено по соби.{S} Штитарац уђе, да донесе каву.</p> <p>— Где је господар Вујица и Павлић (Павле С |
о пуштајући густе димове.{S} Кад доврши каву и лулу он скочи:</p> <p>— Јело, жено моја!{S} Ја о |
рио, па ти се и грло осушило Узми попиј каву, разгалиће те — рече она нежно и мило.{S} Он ћутећ |
шољу и опет задими.{S} Ћутао је и сркао каву, полако пуштајући густе димове.{S} Кад доврши каву |
о страна из густога дима, који је пунио каву.</p> <p>Чичине очи сенуше и он је срдито зверао по |
Није ми ништа криво, али нисам дошао у каву да водим таке разговоре.{S} Најпосле, мали смо и ј |
напао у сред бела дана на велику турску каву браће Бирагића, ту разоружао и повезао преко 15 ту |
дођем до успеха!</p> <p>— Било је доба, кад се и мени отимало срце за славом, за именом, за вла |
о био готов и да га убије у свако доба, кад то захту велики интереси хетерије.{S} Таква му је н |
Тефтиши су бивали обично после ратова, кад многи од страха утекну у хајдуке, а и пред ратове к |
ђох паметна да га зауставим од бегства, кад је већ он био пометен од болести, па наједаред план |
ао му разне ситнице из свога детињства, кад је још био слуга код Фазлибаше из Паланке.</p> <p>С |
бога ми, бити да он то нешто сам кува, кад тако неће ништа да каже.</p> <p>— Не знам!{S} То је |
оји све више залазаше у дољу и виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива.</p> <p>У том трен |
бе?</p> <p>— Нема!{S} Претресли смо га, кад је поведен из Крагујевца.</p> <p>— Пса ваља убити!< |
лађи и невештији, да ако умедне и сада, кад је већ глава обелила — рече Карађорђевица одлучно.< |
, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други свет не кабули.</p> <p>Милош се намршти: — Ја |
орно чувале своју народну ношњу и онда, кад су им се мужеви по оделу са свим помешали с осталим |
већ прелазити амо, и кад ће доћи онда, кад је нама можда најгоре и кад му се нико и не нада, о |
прво плане буна на Дунаву, и тек онда, кад се главна турска сила сломије и нагрне на ове стран |
о.{S} Изустио би по коју реч само онда, кад је требало да кога изазове да каже шта жели.{S} Вид |
и.</p> <p>Још пре 3—4 године, још онда, кад га је оно Јаков на Забрежју наговарао да и он с ост |
како ће овеселити и Вујицу и Карађорђа, кад им донесе овако веселе гласе од Милоша.</p> <p>Али |
и царски угостим, али куда ћу после ја, кад се за то дозна и рашчује?</p> <p>— А под киме бејас |
господару, таман онамо куд ће и твоја, кад оно пре неколико година истера мене <pb n="155" /> |
јанствена и недокучљива промисао твоја, кад си допустио да цело једно тако велико и тако свето |
аљине још се чула песма веселих Турака, кад у Рогачу уђе друга једна гомила коњаника, у многоме |
ам својом рођеном руком убијао војника, кад за корак одступи са своје позиције?</p> <p>— Па шта |
сабљо турска, грдно ли си се иступила, кад не мореш данас једнијем махом да прерубиш ни ову па |
<p>Кад се доцније прибрала и повратила, кад се освестила толико, да је опет могла и будна говор |
памти!{S} Она је као кроз сан памтила, кад је везир Ћуприловић отео од Немаца Београд, и прича |
бирати, да ли је крив Марко или Никола, кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мени одозго?</p |
најпаметнији један човек, опет не ваља, кад све ради о својој памети и никога другога неће ни з |
ремена што је кадра да учини ова земља, кад је дотерају у шкрипац, сутра би нас Турци прегазили |
баш и да дође.</p> <p>Тога истога дана, кад се то десило, Милош је у <pb n="120" /> вече био вр |
та ни било.{S} Тек после неколико дана, кад је из Србије допро први ненадан глас о погибији јед |
брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад се о томе не говори.{S} Али о повратку он и не мисл |
не бејаху стисли Турци са свију страна, кад Марашлија бејаше пао на Мораву, а Куршид на Дрину, |
ство.</p> <p>Али кад је победа свршена, кад Турци безобзирце беже и мисле само о спасењу безумн |
ш су довршивали повећу партију бурмута, кад у собу ускочи лаконого девојче и зајапурено од радо |
како ће опасност тек онда бити највећа, кад Милош разбере да се Ђорђе крије од њега.</p> <p>„Да |
егови опет би морали остати без успеха, кад би он био упућен само на се и на своју снагу, и на |
ан страх, бол и тешка душевна трзавица, кад савест човекову раздиру најужасније сумње.</p> <p>— |
ноћу у планини? — упита Цукић Штитарца, кад овај уђе на позив Петров.</p> <p>— Не сече теби, го |
слао београдски везир Марашли-Али-паша, кад му допадоше први гласи о Цукићевој и кнез Симиној б |
сам пре 5—6 година спасао кума Милоша, кад га оно о малом Божићу на скупштини у Београду Младе |
рускога двора; <pb n="257" /> напротив, кад је Вујица баш о томе запиткивао, Карађорђе му је од |
о!? — једва промуца поп и стуче натраг, кад угледа две нагрђене жртве.</p> <p>Но Драгић га мало |
ли, он се опет отимао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви позивају, па чак и кума Милош, не може |
Куршиду, онда је Милош био добар а сад, кад се нешто закопитило, сад су сви они мудраци и памет |
није стало пред Милоша као ово баш сад, кад сакупљени народни прваци ево решише да неће пристај |
та да рекнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам напушташ и остављаш оно, ради чега су толики љу |
S} Кад се умео чувати и сачувати досад, кад је био и млађи и невештији, да ако умедне и сада, к |
, у каквом је стању и јаду остао народ, кад Црни стругну у Немачку и остави обезглављену сироти |
ери те ружим, што лупаш толико као луд, кад видиш свећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада глув да тол |
би морао овако исто радити против тебе, кад ти квариш оно, што се ми сви мучимо у Србији да нап |
онда кривите Милоша за одсечене главе, кад он све ради по везировој заповести — рече човек хва |
ш, једном је већ спасавао исте кнезове, кад су се лањске године исто тако били умешали у што не |
p>„...{S}Што си онда побио толике људе, кад си знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш презати о |
е.</p> <p>— Овде је велиш — рече Ђорђе, кад уђоше унутра.{S} Старац потврди.{S} Ђорђе му рече д |
што се не нађе српска рука да ме убије, кад сам први пут поумио да учиним овај несретни корак.< |
по заповести из Петрограда.{S} Доцније, кад је донесено рухо овештало и подерало се, сиротнији |
и големом поверењу, које ми се указује, кад ми се ставља на расположење толика војска царска.{S |
и хоћете да пропустите најбоље прилике, кад би се могла упалити цела турска царевина и ослободи |
требљавао за поверљиве, опасне задатке, кад је требало казнити каква турска зулумћара, <pb n="1 |
оцнијим годинама око 1825 — па на даље, кад се против кнеза Милоша почела јављати снажна опозиц |
рављати.{S} У Србији, за све оно време, кад је највише требало трчати и радити, он је био чисто |
а, нећеш га, вала, ти жњети усред зиме, кад нико не жање, и решим се, да их помлатим, па макар |
старица се пред ноћ вратила дому своме, кад јој се на једаред тешко смучи.{S} Снага је издаде и |
ранско срце.{S} Послушај нас, капетане, кад те ево, сви овако зборски молимо.</p> <p>Драгић ско |
, и да ће и то бити доста добро мучење, кад жива човека ударе на колац, или га обесе ченгелима |
памет му је једнако у Србији.{S} И пре, кад су му отуда претили, он се опет отимао да иде.{S} А |
нерала да више не шаље своје извиднице, кад је тица већ умакла из кавеза.</p> <p>Међутим, петог |
то почело бивати сумњиво с тога увече, кад се мрак већ био добро ухватио, он пређе на боравишт |
бито о народним пословима.{S} Шта више, кад би се по кадгод ја сама силом умешала, он би ми оби |
капетан Драгићу, је си ли ти при себи, кад тако говориш!{S} Па болан капетане, Милош то бога и |
ки двор треба само на време да му јави, кад што буде смерао против Турака, а он је ту, и вазда |
ра дан Драгић је косио у својој ливади, кад Карађорђе дође с Наумом.{S} Драгић му се надао по п |
ао да њега обори и да против њега ради, кад се ето крије и није хтео одмах сам да јави за свој |
ије разговарати.{S} Али шта да се ради, кад се све силом не може?{S} Добро је те нас се Турци и |
х пробуде Петра.{S} Он се веома зачуди, кад виде у ово доба овога човека, што га његови стражар |
е ућутао, као да га и он слуша.{S} Али, кад песма славујева поступно изумре, кос опет пусти сво |
.</p> <p>Али тек он бејаше у тој мисли, кад у оџаклију бану Никола Новаковић, момак Милошев.{S} |
послужите и да јој се нађете на невољи, кад, да Бог сачува, до невоље дође.{S} Шта?{S} Зар је о |
страхобе какве су претрпели Београђани, кад су Ћуприлићеви топови запалили аустриске барутне ма |
ј ствари.</p> <p>Сви су били потресени, кад чуше да је Карађорђе дошао и сваки се утркивао да к |
стом би скочио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете у народ, а М |
и кад ни потера не може ништа да учини, кад се хајдуци осиле и у народу настане врење и комешањ |
магати; Турци ће му се лакше предавати, кад знају да их код њега не чека го нож, већ благо, чов |
тиш?{S} Благо Србији, ала ће пропевати, кад њени први синови, чак и у туђини овако један другог |
Да их викнем?{S} Како ће се обрадовати, кад чују да си ти дошао!{S} Баш јутрос су говорили, па |
S} Карађорђе чисто није могао веровати, кад је слушао прво писмо Милошево, у коме се сад говори |
али како ће тек онда дивотно изгледати, кад на врху заблиста овај красни, злаћани крст који се |
...{S} Не, не!{S} Ти не смеш застајати, кад си једном пошао тим трагом, ти мораш ићи тако до кр |
, сад је свршено све.{S} Бар ћеш знати, кад те је побратим ракијом почастио...</p> <p>Рекав то, |
ековина, у коју нико нема права дирати, кад један једини тренутак сумње на једаред збрише целу |
е.{S} А и шта су могле ту речи вредити, кад је свак прозирао шта је у души Милошевој.</p> <p>Ви |
запиткује и да није требао ни долазити, кад га нико није ни звао.{S} Кнез Милош опази ово мигањ |
} Овако ће он свима нама главе појести, кад нисмо ми умели!... <pb n="27" /> Осушила ти се, Цук |
лост.</p> <p>Било је тек два сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како су цео тај дан провел |
.</p> <p>Могло је бити сахат по поноћи, кад се наједаред из даљине зачу коњски топот, а из мрак |
.{S} Ко ти се може сећати буве у обући, кад му стоји мачка на глави.{S} Али чим смо скинули Рус |
/p> <p>— Шта ли ће, боже, чинити Турци, кад чују за <pb n="217" /> твој долазак.{S} Тек они ће |
планути, а нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај боже, да крај бу |
t="subSection" /> <p>Још је био сумрак, кад се Карађорђе крете са својим другом.{S} Његова верн |
S} Бејаше ми некако зазорно, као велим, кад се он крије и неће да се каже, није ред ни ја да га |
и Карађорђевица.</p> <p>— Шта да чиним, кад другога пута нема!{S} Сила те опкорачила, па сад ил |
Русију у име кнезова.</p> <p>У осталом, кад је сазивао ове људе, он није толико полагао на њино |
а био је изашао у чаршију неким послом, кад је стигао Карађорђе.{S} Па како се прилично задржао |
ојој рођеној кући — рече кмет Стојадин, кад уведе путнике у подрум.</p> <p>Тада Карађорђе извад |
би радовао Карађорђевом доласку као он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, |
и Милошу, и он није ни мало претеривао, кад је толико полагао на постигнути успех против њих.{S |
{S} Ко се међутим више од мене радовао, кад је Милошу испала згода да поново устане на зулумћар |
о криво, што је ноћас толико страховао, кад ето нико и не помишља да учини Карађорђу какво зло. |
у смо се кренули.{S} Ја сам био заспао, кад сам се после пробудио, а ми смо били негде далеко, |
кинули, а он је само пристао на готово, кад већ није било другог излаза.</p> <p>Хућући и уздишу |
лавним и страшним, а кад се рат свршио, кад је звека убојна оружја престала, Цинцинат се враћао |
ош би био кадар да учини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам јави и позове га, да се споразуму и |
Ја бих хулио донекле своје рођено дело, кад бих осуђивао ово што је до сад учињено, зашто ту им |
та пролазио!...{S} Ала би то лепо било, кад би доиста било живота и после смрти!</p> <p>Враћају |
брига збринута и све како ваља уређено, кад је само кнез Милош примио ту ствар у своје руке и у |
Он је налазио да би баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да је Карађорђе дошао.{S} Он |
меру, и по мени поручивати друго нешто, кад је теби већ рекао једно.{S} Немој лудовати, но гово |
тресеш, што не сечеш јуначки, кукавицо, кад сечеш везана човека!{S} Та ја сам одсекао 80 глава |
ећ тако дуго погледа на божански Олимп, кад ли ће на њему опет једном синути освештана зрака да |
ежалити не могу.{S} Што не сломих врат, кад сам први пут крочио да оставим Србију и да тумарнем |
во била урезала у памети она кобна ноћ, кад је с матером из Тополе морао бежати.{S} И ако је од |
Али још он не бејаше замакао за колибу, кад се Карађорђе трже и скочи.</p> <p>— Еј шта усних, д |
ар ће Милош пожалити данас твоју главу, кад је ономад појео Цукићеву?{S} Јеси ли ти здрав, да и |
или се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му се каква реч не би допадала.{S} У целом разговор |
разведри.</p> <p>— Е хвала јаком богу, кад сте под господар Вујицом, онда се ништа не брини.{S |
ји је чекао куњајући на уласку у одају, кад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу да га одведе у со |
е подједнако поносе и сматрају за дику, кад могу рећи: „Србија је наша домовина“.{S} То није ма |
лоша.{S} Погодио је био баш у тренутку, кад су код Милоша биле и многе друге старешине, које он |
они то смели чинити сами на своју руку, кад се зна да ће се то раније или доцније прокљувити.</ |
аву па доцније бар осветити кнеза Симу, кад му се сад не може ништа помоћи.{S} Освести се, приб |
засланици били сложни у главном питању, кад треба кренути устанак и кога ваља узети за вођу.</p |
ти <pb n="156" /> овде у царском двору, кад виде како се гложимо и један другоме очи бодемо.</p |
<p>Страх га је обично спопадао у јутру, кад се трезвен и с одмореним мозгом дигне из постеље, п |
је вазда водио засебну, одвојену чету, кад мању а кад већу, с којом се провлачио између турске |
ерману, српском заступнику у Букурешту, кад у кућу уђе један од људи књажевих.</p> <p>— Господа |
јадни Ђорђе баш некако пред ту несрећу, кад ће настати пропаст, био пао у тешку бољку, спопала |
ју је сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило да решава питање шта би чинио с Карађо |
, па да сам се с Турцима погађао одмах, кад ми се први пут указала згода зато.{S} Та ја бих још |
, откуда је за то могао дочути Добрњац, кад се од њега и његовога друштва баш нарочито крило, п |
ца још не бејаше довршила последњу реч, кад се са сокака зачу нека звека звонцади.</p> <p>Карађ |
ити душе и говорити да не знаш и немаш, кад то писмо мора бити код тебе.{S} Оно ти је негде сак |
ло, о жено!{S} Што ме правдаш и браниш, кад ме одбранити не можеш, и кад за ме оправдања нема.{ |
а.{S} Па опет какву је муку имао Милош, кад је покушао поново да подигне народ.{S} Изашли на Љу |
се испречи на њега: — Па добро, кнеже; кад ти је његова глава скупља од твоје рођене, онда ћем |
ет година био је он господар народа!{S} Кад би се какогод могло друкчије, ја не бих умакао руке |
узет.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Кад се после почео мало по мало поправљати, а њему је б |
рком.</p> <p>— А што ћеш нас мирити!{S} Кад ми у мојој невољи не можете помоћи, оставите ме бар |
очи:</p> <p>— И ово је тек почетак!{S} Кад се братским главама почиње, да чиме ли ће се онда с |
тврде да је било 4.000 а не 10.000).{S} Кад се доцније, полазећи с руским мајором Орловим за Ру |
јао да рекне добру реч за Карађорђа.{S} Кад су Н. Ичка упитали шта да чине с Карађорђем, кажу д |
.</p> <p>Њега је знала околина цела.{S} Кад је кроз глуху зимску поноћ у мирна боравишта тихога |
ије причала је, као да је јуче била.{S} Кад је ударен темељ знаменитој грађевини Пиринчани, она |
кав ужас од кога му се душа грозила.{S} Кад се мало повратио он ће рећи:</p> <p>— С Карађорђем |
и невољом у којој се налазила земља.{S} Кад су ме мамили, мед им је текао из уста, како ће ме у |
због њега цела та омраза међу вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет повратио власт |
— Знадем их обојицу, а особито Сима.{S} Кад се бејаше оно и Милош похасио, Симо му је био десна |
каву, полако пуштајући густе димове.{S} Кад доврши каву и лулу он скочи:</p> <p>— Јело, жено мо |
стаде наваљивати да му каже шта је.{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га |
на целом југозападном крају Србије.{S} Кад су после Карађорђеве пропасти Турци понова завладал |
их прогнају кудгод у дубину Русије.{S} Кад му то није пошло за руком, он се сад претвара како |
ро о колена, а главу заронио у шаке.{S} Кад ме опази, диже главу и дуго ме гледао непомично и ћ |
то о њему зуцкати за побијене Турке.{S} Кад је све прошло на миру, књаз Милош разбере преко Врљ |
и Турака, одређених да гоне хајдуке.{S} Кад би се појавило много хајдука, те би убиства и отмиц |
више поврате — рече она мало после.{S} Кад је онда остао жив и при чистој памети, мој ће Ђорђе |
ђе ће отварати очи; није ни он дете.{S} Кад се умео чувати и сачувати досад, кад је био и млађи |
опрезно — већ говорим онако у опште.{S} Кад једном зато дође згодно време.</p> <p>Добрњац брзо |
да један другоме не даду да погреше.{S} Кад знају да ће цела фамилија да страда због издаје јед |
Овде за ову двојицу даће још и више.{S} Кад би било откуда пустих пара, па да ми понудимо више, |
Њима ништа не ваља што Милош уради.{S} Кад је ствар свршена, онда су сви они паметни.{S} Кад с |
егиња је улазила и излазила ћутећки.{S} Кад последњи пут уђе, она приђе маленој клупици, на кој |
би, где су се поверљиво разговарали.{S} Кад се опет вратише у друштво, на митрополиту се могло |
ко трава расте.“ И песма право вели.{S} Кад се у пролеће буди, природа има свој дах.{S} И ово т |
ар свршена, онда су сви они паметни.{S} Кад се деси штогод, па се учини штета што није похитано |
>Дакле ту сад није вајде оћуткивати.{S} Кад се с људима мора радити, онда с њима ваља довршити |
а), а он је старешина свима осталим.{S} Кад он регне и каже им: „ово је наш човек, не дирајте“ |
ити чудо!{S} Него ја се нешто ломим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ће доћи онда, кад је на |
види и да нам рекне последње збогом.{S} Кад твоји топли зраци опет сиђу на земљу, они ће наћи м |
секира па Милошенду за врат ушником.{S} Кад он секиром убија друге, право је да од секире и сам |
са, а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, говорио је брзо и кратко, а глас му |
ле Добрњчевог говора, дуго је ћутао.{S} Кад се тако мало утишао, он проговори опет, а његов тан |
о.{S} Кнегиња га је слушала пажљиво.{S} Кад он за тренутак застаде, она уграби и рече:</p> <p>— |
редузето гласање и убрзо је свршено.{S} Кад су гласови пребројани нашло се да је Карађорђе изаб |
роде, Турци су узимали ствар просто.{S} Кад некога хоћу да казним, онда та казна треба да буде |
главе бунтовних кнезова, или његову.{S} Кад народ то виде препадне се од Турака, сам похвата не |
пажљиво; хватао је сваку реч његову.{S} Кад Анта сврши Милош прихвати живо.</p> <p>— Па тако, т |
су и цевчили вино, понајвише ракију.{S} Кад су се добро поднапили и коње мало одморили кретоше |
ти ја ни десете, како то они казују.{S} Кад сам тако пре двајестак дана слушала шта говоре неки |
Дрине на Мораву и с Мораве на Дрину.{S} Кад је ваљало метути главу у торбу, па отићи љутоме Кур |
ногама, ситнећи све стопу уз стопу.{S} Кад стаде онде, где је од прилике била глава, испод ног |
а, јер му оде глава док оком тренеш.{S} Кад сам га <pb n="24" /> узимао за момка, имао сам с го |
тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на све одговорила, он је запиткивао даље — ј |
ате ли каквих скорашњих вести отуда?{S} Кад сте добили абер из Србије последњи пут?{S} У Хотину |
побратимство с турским зулумћарима?{S} Кад је требало, Милош је у три дана по два пута летео с |
зо прихвати:</p> <p>— „Згодно време!“ — Кад дође згодно време па и Руси скоче, онда јамачно не |
ност — мислио је Петар у себи.</p> <p>— Кад је таква заповест господарева, ваља јој се покорава |
ако се дају завести вештим обећањима, а кад се једном заглибе онда газе даље из страха од одгов |
име, да га учини славним и страшним, а кад се рат свршио, кад је звека убојна оружја престала, |
нешто казивао.{S} Овај би то бележио, а кад цело писмо буде готово, прочитао би га књазу.{S} Он |
а ви хоћете опет да упалите вилајет, а кад дође до густога, ви ћете онда у Немачку, као што ст |
урили да нам повише и појаче помогну, а кад дође да се преговара с Турцима и да се углављује ми |
Хоћеш да бежиш, да утекнеш: страх те; а кад је требало проливати туђу крв онда те није било стр |
ца — казна треба да буде све тежа.{S} А кад се неко казни чак смрћу — онда та казна треба да бу |
не буде какве пометње и погрешке.{S} А кад се тако једном учини зло, онда га после нико више н |
аум га није хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда онда и проговорила по која реч, она се опет |
још и боље, само да сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа и тегоба, па се вијем као црв под к |
<p>— Ишчупао би га прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле везане?</p> <p>— Онда би одгризао ј |
одио засебну, одвојену чету, кад мању а кад већу, с којом се провлачио између турске војске, уд |
се приметно разгали и чисто се обрадова кад чу реч „попо“ којом га је кнез Милош обично звао ка |
ољуби је у сечивици и закле се њоме, да кад је једном извуче никад више је неће метути у ножниц |
е је био тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно полане бејаху стисли Турци са свију страна, кад |
опажа на читав сахат хода.{S} Овда онда кад би на друму за тренутак замукло клопарање кола и ја |
од Турака обичај да мирно говоре и онда кад су у највећем узбуђењу, старац се сада подругљиво н |
а скрије тајну својих писама баш и онда кад би у случају била ухваћена.{S} Тако исто и имена пр |
ало наопако!“ Чак им није право ни онда кад учиним штогод добро.{S} Онда се домишљају, како би |
и туге, јер они су наступали само онда кад је ваљало каквога Србина казнити и одсећи му главу, |
м у Србију.{S} Али то ће бити само онда кад могнем отићи тамо онако како ми приличи, као господ |
о је, и за сиротињу берићетно само онда кад се Милош буни!{S} Само он уме да погоди кад буна ни |
на мора уклонити Карађорђа.{S} Још онда кад је трчао да заузме Ужице, да се нађе макар једно је |
е увређени малишан. — Ти само три, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хватао п |
догодило, а шта ли тек да одговорим ја кад ме притегну и упитају: зар код тебе хајдуци тако го |
наја тако каже!{S} Како је наја плакала кад смо полазили!{S} Па све љуби праг и плаче: „слатка |
pb n="97" /> <p>Кнегиња је још говорила кад се собња врата тихо и нечујно отворише.{S} У одају |
ш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске дубине, да прнеш у небес |
.</p> <p>Сунце је већ било на заранцима кад тамо стигоше.{S} Драгића затекоше где надељава обру |
ово трло свршен је баш онога истог дана кад се Лисовић из Београда кренуо за Смедерево, с крвав |
е што треба да не буде пометње и чекања кад ја дођем.</p> <p>На томе се растадоше.</p> <p>Стара |
мислим о свему томе.{S} Да оставим, па кад настану те прилике онда, према приликама, и видећу |
ко главе и од Турака и од својих.{S} Па кад све то тако лепо промислиш, онда хајде да се разгов |
хвати реч живо и енергично:</p> <p>— Па кад је тако, што ми онда хвалишете Милоша и што ли вези |
ата, и ја бих сад био последња кукавица кад не бих одржао задану реч.</p> <p>— Ама, зар задана |
ка летела је равницом као оно ластавица кад рашири своја вита крила.{S} Јелена је стојала тешко |
а да без њинога знања и питања ради сад кад је њин гост.{S} Ба, није прилика!...{S} Него, како |
ече Карађорђе мирно. — Само припази сад кад будемо улазили у Кишињев да познамо човека који нас |
земљи само за ове три четири године, од кад они утекоше!{S} Зар би њему, бојаги, с тога задрхта |
и Карађорђе рече:</p> <p>— Боже мој, од кад нисам узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и |
који су остали у Србији.{S} Особито, од кад је у Србији 1815. опет букнуо народни покрет и сину |
и помажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад си ти почео купити харач по народу, људи почињу жал |
главе полећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци почесте тако жалити за нашим главама! — |
ије, где је тада било доста Срба.{S} Од кад се приближио Карађорђу, Наум му је служио као повер |
а, а он је онда продужавао:</p> <p>— Од кад сам отишао, нашло их се који су ме узели оптуживати |
ујица бејаше <hi>грдно</hi> променио од кад се последњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао |
ена и раширена у шест нахија.</p> <p>Од кад се Милош помешао у народне послове, а особито кад с |
о, како ће он сам доћи, да поведе народ кад буде сматрао да је време за устанак.{S} То је као н |
траха утекну у хајдуке, а и пред ратове кад се угледнији људи спремом за рат компромитују у очи |
те ви сад тикве жешће полијећу но приђе кад је Скопљакова чорда сијевала!{S} А јесте, рзуси, ку |
у његову одају.{S} И сад ме језа прође кад се сетим, како је страшно онда изгледао.{S} Бејаше |
че од својих 13—14 година, које се трже кад угледа непозната човека.{S} Карађорђе назва: добро |
тичући, а час остајући иза њих, како је кад захтевала сигурност отмених путника.</p> <p>Међутим |
о више појављивати у селима; а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте.{S} После 5— |
ли с друге стране, како да се не верује кад то писмо доноси најпоузданији гласоноша Милошев.{S} |
и преким путем увек је пре стизао пешке кад се куда пошље, но што би могао стићи најбољи коњани |
стара Турчина, пушио је седећки наргиле кад Милош уђе.{S} При појави Милошевој везир не устаде, |
езира), у два маха говорио ми је о томе кад сам последњи пут био у Београду код везира.{S} Не з |
мити амо.{S} Треба га дозвати да погине кад хтедне побунити народ, па ће се после лако и протур |
се најзад као и Милош склони.{S} Шта ће кад нема друга изласка, а ствар је требало вршити брзо, |
у га пратили скоро свуда, а по најчешће кад излази у околна села.</p> <p>Једном приликом Чимбар |
преман за отпор, али како се изненадише кад оџаклију нађоше мирну и празну.</p> <pb n="33" /> < |
о пара, он држи Милоша да му то даје, и кад му то даде, онда море чинити што хоће.{S} Лукави Ми |
S} Он само о својој вјерности говори, и кад гођ приграби по коју нову власт у шаке, он вели: „О |
Њега Марашлија зове својим посинком, и кад му Турци потраже моју главу, бога ми ће је он дати. |
о ломим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ће доћи онда, кад је нама можда најгоре и кад му се |
нски и срдачно расположен према њему, и кад му више не говори као господар, већ као брат и приј |
и браниш, кад ме одбранити не можеш, и кад за ме оправдања нема.{S} Што ми причаш шта су учини |
та пакосницима, да мене окривљују.{S} И кад је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина |
овуд по Шумадији доста закопаних пара и кад би га притегли, он би имао откуд да плати.{S} Ето, |
доћи онда, кад је нама можда најгоре и кад му се нико и не нада, онда нека дође сад одмах.</p> |
м.</p> <p>Он упита има ли кога у кући и кад му жена рече да нема никога сем деце, он се упути т |
иткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта умео казати, он нагло |
јица је жудно погледао на ово јестиво и кад му Гитарић пружи парче, он га прихвати оберучке.</p |
напоље у мрак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени:</p> <p>— Време је, тре |
оје мисли није казивао никоме.</p> <p>И кад су сви већ по неколико пута говорили а сваки своје |
ит у соби и да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе — пробуди.</p> <p>— Немој му јавити н |
римедба Врљова.</p> <p>— Шта да се ради кад народ тако хоће.</p> <p>Милош још не бејаше свршио, |
Стиже тек око заранака, и сав се следи кад виде, каква наобична пратња стоји пред њим.{S} Драг |
се Милош буни!{S} Само он уме да погоди кад буна није од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и |
рсти их онако, како то обично чине људи кад се богу моле.{S} Ђорђе проговори:</p> <p>— Боли те |
болан!{S} И ко је онда пријатељ Србији кад од мене градите непријатеља! — рече Карађорђе мрачн |
веома се обрадује његовом доласку, али кад му Вујица каза како стоји ствар, да Карађорђе много |
</p> <p>— Ја велим, хоћу господару, али кад ме не послуша, да убијем!</p> <p>— Да бијеш можеш!{ |
рављао је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао страшне промене, да је све прошл |
ли, били се и збиља били јунаци.{S} Али кад је несрећне 1813. све то пало и пропало, они из Срб |
Ризика мора бити у сваком послу.{S} Али кад човек нешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим ризи |
а посеку или га набију на колац.{S} Али кад ни потера не може ништа да учини, кад се хајдуци ос |
а да је Цукић некуда утекао.</p> <p>Али кад?...{S} Куда?...{S} Крочи ближе.{S} Крај оџака лежал |
они турску војску у бегство.</p> <p>Али кад је победа свршена, кад Турци безобзирце беже и мисл |
кад говори нешто својски и од срца или кад је веома љут.</note> <note xml:id="SRP18933_N5">Оба |
могу да сакријем, да ме само срце боли кад чујем таке речи, као мало час она твоја „луди циган |
нисам мислио чинити.{S} И мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гушт |
х жено моја!{S} Како тебе бог не умудри кад сам ја од болести био пропао и изгубио се...</p> <p |
поведиш духовнику и да кажеш све што си кад згрешио — би ли богати испричао шта си радио?“</p> |
рече Врљо.</p> <p>— Што га домамљивати кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда како једнако пору |
он даље — погинућу убрзо, а нећу имати кад да учиним ништа, по чему би се видело зашто сам се |
анов, који тврђаше да би он морао знати кад би било каквога покрета у том правцу, као што Добрњ |
"141" /> се био зарекао да му се освети кад тад, па би јамачно то и учинио, да Карађорђев одлаз |
да ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају семе у земљу.{S} Човек баца семе у земљу и н |
ао своје седе косе и проклињао тренутак кад му је поверено, да гони „старога лукавог шумадиског |
p> <p>Милош је једнако хукао, као човек кад га снађе нека голема беда.{S} А није му ни било лак |
несретна болештина сасвим убила.{S} Тек кад смо прешли у Аустрију, он се почео брзо опорављати. |
.{S} С тога је забезекнуто гледао и тек кад човек проговори, он га познаде ко је.</p> <p>— Ја с |
t="subSection" /> <pb n="267" /> <p>Тек кад се нађе насамо, Милош осети како га Карађорђев дола |
олико, да је то неки Турчин.</p> <p>Тек кад незнани човек нестаде у оној гунгули, гомила поче м |
и се скоро кретати одавде? — упита Наум кад осташе насамо.</p> <p>— Још да се чека Науме! — реч |
околину.</p> <p>— Нема ништа — рече он кад се опет врати под арњеве.{S} Бојим се да тога човек |
опо“ којом га је кнез Милош обично звао кад је истински и срдачно расположен према њему, и кад |
> <p>— Верујем ти!{S} Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати старе во |
утње и двоумице.{S} У Паланку је стигао кад је почело свитати.{S} Сврати у Хасан-пашин хан до к |
чуше два три пуцња узастопце, онако као кад неко шенлучи, па се онда разлеже танка, гласовита п |
е буљубашом Марком.{S} Али није се имао кад много чудити, Марко га изазва на страну, и међу њим |
ао у себи, ако можда и не би то признао кад би му ко тражио такво признање.</p> <p>Али то, ма и |
ти одговорити, као оно што је одговорио кад <pb n="61" /> смо га лане молили за Молера.{S} Изго |
е дана.</p> <p>Милош је чисто подскочио кад је чуо тако огромну суму и у првој ватри рече, да с |
то да послуша.{S} Како ми је данас било кад чух господара Аксентија!{S} Каже, Милош нас зове бо |
ар може бити гора и стиднија ударца, но кад ми дошаптавате да молим за милост онога, пред чијим |
начин можда што више ишчупати за се, но кад би у сваком случају везивали судбу Грчке са судбом |
то га ту види.</p> <pb n="289" /> <p>Но кад се Драгић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му п |
је одмах знао да мора бити штогод важно кад Милош долази тако у недоба, и заповеди одмах да га |
о ништа, где је и шта је с њим, као оно кад море прогута утонула бродара, сарани га у своје неи |
зо је прекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљнули таласи какве страховите реке од самог мр |
илом смрвили и развејали војску као оно кад неодољива холуја дохвати и разнесе стог сламе.</p> |
својој земљи!{S} Зар је мени било ласно кад сви утекоше, а ја остадох овде скоро сам да горим н |
ила веома по вољи овака решења, особито кад му је дозвољено да он пише у Русију у име кнезова.< |
, кнез је почешће употребљавао, особито кад је требало однети кудгод брзо и поуздано какав абер |
ош често употребљавао уз говор, особито кад говори нешто својски и од срца или кад је веома љут |
неће лако улетити у нову ватру, особито кад Муја загуди из Београда топовима.{S} Овај свет, што |
ош помешао у народне послове, а особито кад се истакао као вођ народни, његова кућа у Црнућу, в |
је око било сјајно и оштро.{S} Нарочито кад се у говору одушеви и занесе, његова два сјајна ока |
мора да је Турке јако сврбео врат, јер кад се састао војвода с вождом својим, онда јамачно цел |
уше раменима: — Види се да је био срдит кад је писао — принети Вујица.</p> <p>— Море што је био |
дсеченом врату избију нови младари, већ кад се једном скотрља глава, онда је све свршено.{S} Па |
е, налик на одвратне звуке који се чују кад стојимо уз приклано марвинче...</p> <milestone unit |
а би могао мислити кнез Сима у тренутку кад <pb n="40" /> се над његовом главом завитла крвава |
га“!{S} И ја имам изун да убијем Николу кад год ме не послуша.</p> <p>Никола је знао, да Марко |
“, и ако за њу нису никад чули, нити су кад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљ |
и прослављен, још десет пута више бићу кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, да т |
нај страшни и крвави тренутак на Љубићу кад оно полете ти и диже Ракетин разбијени добош, и узе |
ђени син и ја би био последњи неваљалац кад бих од тебе што више тражио...{S} На, узми!... — и |
е их било лако отворити ни разбити, баш кад се и сила употреби.</p> <p>Штитарац одмах нареди да |
говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад призори ја бих одсекао себи језик.</p> <p>— А ако н |
ја на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у последњем тренутку наћи ће се н |
ке догађаје из ране младости своје, још кад је као слушче Фаразлибашино служио у Паланци, и у д |
Шта мислите вас двојица? — упита Милош кад мало после Вујица и Павле уђоше.</p> <p>— Ако бог д |
ки разговор.</p> <p>— Шта ће рећи Милош кад чује за мој долазак? — рече Карађорђе.</p> <p>Вујиц |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се већ добро ухватио сумрак, Карађорђе устаде да по |
</head> <head>ПОСЛЕДЊЕ СПРЕМЕ</head> <p>Кад је Милош стигао у тврђаву већ се била у велико ухва |
прозив Матропулоки (црна тица).</p> <p>Кад се сврши прозив, Ипсиланти објави да су сви на скуп |
ватати с њоме везе и познанства.</p> <p>Кад је доцније Милош у Србији повео нов устанак, Грци с |
је стража чувала као заточеника.</p> <p>Кад ја уђох, а била је управо поноћ, затекох га где сед |
вати ту у колиби заједно с њима.</p> <p>Кад Вујица и Наум устадоше од совре, Карађорђе оста још |
шале ова чудна прорицања бабина.</p> <p>Кад се доцније прибрала и повратила, кад се освестила т |
е године хиљаде и хиљаде дуката.</p> <p>Кад је несретне 1813. године, Карађорђе наједаред онако |
звор, божем да донесе тазе воде.</p> <p>Кад је све било спремљено, Петар полако откључа врата и |
и, он је одговарао одобравајући.</p> <p>Кад се и последњи гости разиђоше, Карађорђе је неко вре |
да види да ли спава заробљеник.</p> <p>Кад се Петар указа на вратима, са зубљом луча у руци, к |
е — Симић напред а Крага за њим.</p> <p>Кад се јавише, Карађорђе устаде да се с њима поздрави.{ |
накупила пред градском капијом.</p> <p>Кад осуђеници изађоше из тврђаве напоље, светина нагрну |
зда се враћао с богатом пљачком.</p> <p>Кад се доцније примирило, Врљо се вратио у село, али пл |
ане (1816.), наскоро за Молером.</p> <p>Кад су кнезови предали Молера Турцима, и у писму тражил |
е Карађорђе изабран једногласно.</p> <p>Кад је овај резултат објављен, скуп је поздравио новога |
доба и који је управо дан данас.</p> <p>Кад му казах да је недеља, он се веома зачуди и после к |
Марко мора да је био јако срдит.</p> <p>Кад Петар спомену како не може узети Цукића на душу, Ма |
само с оним што остаде у Банату.</p> <p>Кад су прешли на српску страну, мрак се већ бејаше у ве |
а Србима препире о књазу Милошу.</p> <p>Кад се кнез Симина глава котрљну, Драгићу потекоше сузе |
од угледнијих момака Милошевих.</p> <p>Кад га скинуше с коња, Цукић није могао стати на ноге.{ |
е на рожину као оно Чимбарлија.“</p> <p>Кад се кнез Милош закрајини с Турцима, Врљо је пристао |
на то не одговара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо знаћеш све!“ Изговара се како су то ства |
у шта ни сами не верујете?!...</p> <p>„Кад ја будем мислио да Србија треба да устаје, нећу ја |
учињена велика олакшица народу.</p> <p>„Кад знадну да си ти преко у Аустрији, оставиће <pb n="2 |
цу његовом; опевао је мушко зрело доба, када је, у данима славе и величине српске, као соко пре |
ино место још слободно и у рукама Срба, када се победоносни цареви састану, после првог пораза |
раштао се с њим.{S} Сећао се детињства, када је као весело чобанче са свилоруним стадом својим |
ом стању он је лежао већ пуна два дана, када га сељаци случајно нађоше, и већ је био почео зауд |
вади с Карађорђем, још од 1811. године, када је заједно с Миленком Стојковићем, био протеран из |
бесна ион. једна од оних страшних ноћи, када ти се чини да је настао смак света, да су се удруж |
не бејаше добро изустио последње речи, када се наједаред жестоко трже.{S} Чисто подскочи са зе |
ју главу.{S} Како ћеш одговарати за њу, када на страшном суду изведу преда те она два мученичка |
моју реч, Турци браћо, доћи ће времена када ће ови исти Милош седећки примати биоградске паше |
ез Симом заједно мрем.{S} Биће му лакше када ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и |
прибере јасно у памети ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему се само тако слут |
ло и добро нам дошао!{S} Нека јави само када ће, па да му ја своје рођене хатове пошљем насусре |
език зубима.</p> <p>И Врљо је био збиља кадар да то и учини, такав је он био човек.</p> <milest |
е дужности, које он у овој прилици није кадар испунити.</p> <p>Овакав разговор водио се још нек |
војне старешине били су диван официрски кадар за нову устаничку војску.</p> <p>Најзад од свију |
ма, Турцима и Арнаутима.{S} Наум је био кадар да погине за Карађорђа, али је исто тако био гото |
и страху за свој положај, Милош би био кадар да учини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам јави |
етварали у вредне, штедљиве трудбенике, кадгод се на међама Србије ма и за кратко време стишава |
ева, која је одсјајивала према пламену, кадгод ватра јаче букне.{S} По читаве минуте гледао би |
поћи у град, стојим ја на расположењу, кадгод заповедите.</p> <p>Карађорђе није говорио ништа; |
ао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод прогледа очима и добије власт у своје руке, онда |
атку српску земљу, бог зна дали ћемо је кадгод још видети!...{S} Па је плакала, плакала, све је |
мора да му је тешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати!</p> <p>Милош плану и пресече га.< |
им пословима.{S} Шта више, кад би се по кадгод ја сама силом умешала, он би ми обично рекао: „Г |
ли истина Црни Ђорђе помишља да се опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова дође.</ |
p>— Он Црни!</p> <p>— Ама зар писао?{S} Каде?...{S} Очију ти, господару, шта вели?</p> <p>— Мил |
ним ћилимима и богато извезеним ашама и кадифли ћебетима, по којима се ређало много сваковрсно |
рваво још из Карађорђева времена што је кадра да учини ова земља, кад је дотерају у шкрипац, су |
не биле страшне, али оне су једине биле кадре да од распуштених народних гомила направе уредну, |
половина једнога столећа, још неће бити кадре да утру траг страшноме злочину, да сперу крв убиј |
ас било кад чух господара Аксентија!{S} Каже, Милош нас зове бојаги на договор, да би пред свет |
Ко га доведе?</p> <p>— Дође сам!...{S} Каже, хоће да се преда.</p> <p>— Шта?...{S} Хоће да се |
, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све како је било по реду па се онда пусти у потеру |
нешто сам кува, кад тако неће ништа да каже.</p> <p>— Не знам!{S} То је и мени долазило на ум. |
онда, кад је требало да кога изазове да каже шта жели.{S} Видело се да је хтео да саслуша све, |
водом родољуб Ђорђе Јоргаћ, желео је да каже коју реч, с тога се Ипсиланти уклони, да своје мес |
ничара, и он ће ваљда знати што више да каже.</p> <p>Сви Турци упреше погледе на млада, лична Т |
Карађорђе дошао и сваки се утркивао да каже своју осуду.</p> <p>Међу доглавницима Милошевим би |
д коњушнице до Јасенице, и ту му Вујица каже да је дошао Карађорђе.</p> <p>Анта је лично волео |
бити светиња и заповест, и он у напред каже, да ће својом рођеном руком убити свакога ко би се |
е да изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже Вујици; хоће ли се ствар крити од њега или да му с |
као велим, кад се он крије и неће да се каже, није ред ни ја да га изазивам силом.</p> <p>Све с |
решина свима осталим.{S} Кад он регне и каже им: „ово је наш човек, не дирајте“ — неће после ни |
а су сад тамо у Тополи Турци, наја тако каже!{S} Како је наја плакала кад смо полазили!{S} Па с |
Милош позове свога писара да му у перо каже какво писмо да напише Вујици.</p> <p>Писар Димитри |
ње она се прилично узмучи.{S} Шта да му каже?{S} Па најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта |
о последњим догађајима у народу и да му каже како се то десило те су неки кнезови недавно изгин |
а се не жали, па стаде наваљивати да му каже шта је.{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда |
{S} Нукао сам му да ми завијено у писму каже, па то још горе није хтео.</p> <p>— Онда ће, бога |
ти тако.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, како то Анти причају људи што дођу из Србије.{S} |
одне надстрешнице над главом, и тако да кажем, заклонили се да нас турски кијамет не шиба са св |
вим,</p> <p>— Ја не умем све по реду да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми говори да Милош |
исам се смео ни њему поверити да му све кажем, но сам тражио, онако као поиздаље, да разабере и |
ојевима.</p> <p>— Слушај ти што ја теби кажем.{S} Ако ишта може спасти ову двојицу, то је страх |
није никаква зла намера, но имам да ти кажем важну једну ствар, а бојим се, јер знаш како се в |
Све је тако господару!{S} Но ја само то кажем, <pb n="108" /> мора да му је тешко!{S} А можда ћ |
моћи, но да се исповедиш духовнику и да кажеш све што си кад згрешио — би ли богати испричао шт |
се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си наумио с Карађорђем?{S} То не иде!{S} Казу |
м у Београд.{S} С тога одмах овде да ми кажеш шта си наумио чинити, а ево ти те прво прочитај и |
а те нешто право питам, ама право да ми кажеш — поче кнез Милош.</p> <p>— Господару, као вазда |
екох: право те питам и хоћу право да ми кажеш!</p> <p>— Па право, господару! — рече духовник с |
осподско одело.</p> <p>— Е, вала, чоче, кажи ако што више знадеш — рече стари Турчин, који је с |
е био ти харам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је дошао Марко и шта хоће он?</p> <p>Петар |
>— Чиниш 'волико, ниси му све рекао.{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ја поручујем, да се пос |
ћеш му рећи, па му онда од моје стране кажи, да је вожд амо дошао по заповести рускога двора и |
лути!{S} Али како било да било, памти и кажи коме устреба то: „Ђорђе одлази у Србију да учини с |
— Паметан си човек духовниче, па дед ми кажи ти, онако слободно и по души, сме ли се упустити о |
ком, као да некоме прети.{S} Његов сухи кажипрст с великим добро очуваним ноктом, пожутелим као |
ка.{S} Али како ће се друкчије.{S} Дед, кажите ако знате што боље, па ћу вам ја први рећи: ејва |
вога посла, а оставите мене на миру.{S} Кажите и поручите Милошу нека ми не потпраћа своје шпиј |
то је све због тих страшних и несретних кажњавања.{S} Казнећи друге, ја увек казним и сама себе |
ачић, потом настави живо:</p> <p>— Јес, кажњавао сам, убијао, палио и раскопавао куће, истребио |
Ичка упитали шта да чине с Карађорђем, кажу да је он рекао:</p> <p>„Чините с њим то, што се чи |
осподару!...{S} Ова оволика убиства!{S} Кажу, тек је две године како је узео власт у руке, а по |
алу убио шабачког владику Мелентија.{S} Кажу, боже сачувај, да је несретни Марко том приликом у |
земљи, као што је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне против тога, он одмах убија.{S} П |
што ти је то тако било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред улице пала као свећа.</p> <p>Ба |
доле у дну каве.</p> <pb n="51" /> <p>— Кажу, болан, Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бој |
о и много, што би имали једно другом да кажу.{S} Два набрекла <pb n="215" /> срца изливала су с |
, господару, да је Милош тебе позивао и кажу да је теби писао.{S} Ми овде то толико што смо чул |
оворио.{S} Понајвише је пуштао да други кажу шта мисле, а он је само одобравао тај говор, или с |
итне људе, већ најбоље војводе.{S} Тако кажу, да је он дао Турцима те су удавили војводу Молера |
осјекао ка’ што би приличило иксану, но кажу, болан, сјекиром му главу одрубио, исто ка’ и свак |
ајвећем поверењу, и на божији аманет то кажу и да ме позову да се за то спремим и да Црнога доч |
, загонетне речи, што их одсечена глава каза простору и вечности.</p> <p>Џелат прискочи и дочеп |
у, добро вели! ...</p> <p>И ту сад Анта каза кнезу целу поруку Вујичину.</p> <p>Милош га је слу |
дује његовом доласку, али кад му Вујица каза како стоји ствар, да Карађорђе много преза од Мило |
да, али одрешита одговора од Милоша не каза му.{S} Рече само толико, да је послао у Београд по |
е на конаку, господару?</p> <p>Милош му каза какви су гости, па му напомену и ради чега су дошл |
} Ево га у соби!...{S} Сад је дошао!{S} Казала сам му да сте овде, па он вели, хајд баш, викни |
код самога двора руског.{S} Ако не би и казали одлучно, опет би се по њиним одговорима могло ко |
поред лековите водице.{S} То је грозан казамет, можда најстрашнији у целом граду.{S} Турци га |
х не знам, али прво су били затворени у казамет више барутане, баш на савијутку где се из горње |
, што густо укрштају малено прозорче на казамету испод Сахат-куле, и паде на гомилу влажне слам |
>Три је дана како ова два сужња капљу у казамету београдском и изгледају своју судбу из руку ве |
е на гомилу влажне сламе, на којој су у казамету седела два бледа, изнурена човека.{S} Један од |
шља се и рече:</p> <p>— На аманет ми је казано, па на аманет и ја теби казујем.{S} Црни се спре |
понуду, па би онда изашло, да је Милош казао све што зна и намерава, а Ђорђе паметно купио од |
да никад нигде и никоме нећеш ни једне казати од свега што ти ја сад овде поверим...{S} Заклињ |
{S} Истина, гласање је тајно, али он ће казати своје мишљење јавно и отворено.{S} Он не познаје |
и кад је сазнао све што му је Анта умео казати, он нагло изађе из оџаклије.{S} Анти рече само т |
ти гдегод изрећи што зато, а теби могу казати.</p> <p>— Ја се, бога ми, најо, прибојавам за Ба |
лико жељан да би га од блата градио.{S} Казаће му и то, како се с Турцима више не може мировати |
бити? — рече Милош радознало.</p> <p>— Казаћу ти, господару, али те прво заклињем живим богом |
који је управо дан данас.</p> <p>Кад му казах да је недеља, он се веома зачуди и после кратка ћ |
се смисао ипак могао разабрати, она је казивала догађаје, који су се збили тек након 50 пуних |
арађорђе појави.</p> <p>Даље се у писму казивало, како се народ у Србији одавно спрема; како им |
о, и тако је мало по мало, по причању и казивању других, научио да воли и поштује Србију; да жу |
о свакога ко уђе и изађе из тврђаве.{S} Казивао је и оно што је синоћ видео, али то није било б |
езнању одруби братска секира“.{S} То је казивао и слутио онај горњи напев, а мрачна сумња наско |
ју и на какав начин.</p> <p>Симић му је казивао што је знао.{S} Све су војводе махом ту у Кишињ |
а саслуша све, али сам своје мисли није казивао никоме.</p> <p>И кад су сви већ по неколико пут |
шапута он болно.</p> <p>Али његов израз казивао је више но његове речи.{S} У погледу, у стиснут |
ош је дизао главу и оном што пише нешто казивао.{S} Овај би то бележио, а кад цело писмо буде г |
и рече:</p> <p>— Не имам вам што много казиват.{S} Исто је како рече Ага-Џоне.{S} Доћерали су |
ивота, Милош је научио да никад не ваља казивати све што мислиш и све што знаш.{S} Као год што |
p> <p>„...{S}А најпосле, зар се то мора казивати целом свету!{S} Збиља, зар се то не може све л |
ељака што кука, а он му не хтедне ништа казивати, бојећи се да ко не докаже Турцима како се жал |
а.{S} С тога, што год је већа кривица — казна треба да буде све тежа.{S} А кад се неко казни ча |
гику.</p> <p>Дошав до уверења да смртна казна треба да буде мучење, Турци се нису много мучили |
.{S} Кад некога хоћу да казним, онда та казна треба да буде тешка и осетна.{S} С тога, што год |
А кад се неко казни чак смрћу — онда та казна треба да буде право мучење.{S} Као што видите — и |
/p> <p>И тако, као страшни пример божје казне, овај тешки грешник 6 пуних година ево живи у луд |
ех.{S} Ово не може проћи без неке тешке казне божије па ма ко да га је учинио.</p> <p>Покојнике |
грех неће и не може оставити без тешке казне.</p> <p>Занета тим мислима, старица се пред ноћ в |
вили неку разлику при извршивању смртне казне.{S} Велике зликовце обично су <pb n="75" /> вешал |
да кривац што мање страда при извршењу казне, дошли су чак на мисао да осуђеника убијају при с |
један другоме макнути.{S} Јес, моје су казне биле страшне, али оне су једине биле кадре да од |
тих страшних и несретних кажњавања.{S} Казнећи друге, ја увек казним и сама себе.{S} Али оне к |
реба да буде све тежа.{S} А кад се неко казни чак смрћу — онда та казна треба да буде право муч |
во, издаја, шпијунисање, кукавичлук.{S} Казним једнога, а сутра је место њега једног њих десет |
али ствар просто.{S} Кад некога хоћу да казним, онда та казна треба да буде тешка и осетна.{S} |
јте ме, ја сам онај што одсецам главе и казним у име султаново.</p> <p>Мало даље од њега, у пол |
их кажњавања.{S} Казнећи друге, ја увек казним и сама себе.{S} Али оне крваве ране на срцу моме |
ет пошло истим путем и трагом.{S} Данас казним једног брата — сутра други брат понавља ту исту |
само онда кад је ваљало каквога Србина казнити и одсећи му главу, што се обично вршило на Кали |
итаву једну војску ако затреба; како ће казнити Турке што нису одржали погодбу, утврђену у буку |
верљиве, опасне задатке, кад је требало казнити каква турска зулумћара, <pb n="139" /> који се |
ражили начина да учине убиство тежим, а казну страшнијом, дотле модерни народи хоће да су благи |
ло после таквих несрећа!{S} Сваку такву казну ја после тешко одболујем и по читаве месеце идем |
и наумио с Карађорђем?{S} То не иде!{S} Казуј!“</p> <p>Тада се у Милошу поново отпочињала борба |
ли, већ можемо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што знаш.</p> <p>— Што ја знам, то је: оштра |
бих ћутао ако је ствар таква већ!{S} Но казуј један пут шта је!</p> <p>— Овде је вожд господару |
уташе.</p> <p>Милошу није био обичај да казује шта мисли.{S} Донекле, он је био већ по самој на |
ој Анта (Чолак Анта), бога ми, друкчије казује.{S} Он вели, да нама нема тамо повратка докле го |
p>Ханџији је било наређено, да ништа не казује кога има у одаји, и да што раније затвори хан.</ |
у Београд, закуни га да ником живом не казује што ћеш му рећи, па му онда од моје стране кажи, |
оји су избегли у Влашку и Русију, па то казује везиру и јавља на Порту, да виде Турци како им ј |
остији људи веома често вршили ово, што казује изрека „циљ оправдава средство“, и ако за њу нис |
ет ми је казано, па на аманет и ја теби казујем.{S} Црни се спрема да се амо врати.{S} Он скупљ |
зашто сам ја дошао, но тек треба да ти казујем!{S} Пре не могу да се одбраним од ваших писама |
да поштено и као човек умрем.{S} Ово ти казујем с тога, што многи мисле да ја одлазим власти ра |
S} Не знам ти ја ни десете, како то они казују.{S} Кад сам тако пре двајестак дана слушала шта |
чула да се међу се разговарају.{S} Тако казују, да је Милош погинуо да заповеда и да се он сам |
и обично деле међу собом и пријатељи их казују један другоме. <pb n="218" /> Где тога нема — ту |
год о томе проговорио и то околишно, не казујући никад целу мисао своју.</p> <p>У колико је ова |
му један од помоћника џелатових намаче каиш на главу, удешен као замка, која је спред обухвата |
ују његове јауке, она не примају његово кајање.{S} Ни смрт неће да чује преклињања његова; ни о |
па да ствар омету, и на махове чисто се кајао, што некако није потекао сам, да се нађе у близин |
и натмурен по одаји, Милош се сад чисто кајао што је ову ствар говорио другима, па ма то били и |
оставио, бар би ми душа била мирна.{S} Каје се он сада шта је учинио.{S} Али доцне!</p> <p>— Б |
како кајиш не би сметао удару сабље.{S} Кајиш се напред продужавао у две струке.{S} Два снажна |
скињу, оштру као љута гуја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада одсекла бар <hi>50</hi> гл |
ат остављен слободан и разголићен, како кајиш не би сметао удару сабље.{S} Кајиш се напред прод |
одсечеш ни једну главу, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегда |
епријатељ прво пружи главу, да је вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго да сечеш! |
ади велики заструг млада сира и изредна кајмака, извуче и две плећке, једну прасећу а другу јаг |
крвав зној из ње цедиш.{S} Какав паша, какав везир, ти си се начинио већи господар од њих.{S} |
p>Милош је испод ока пажљиво проматрао, какав ће утисак учинити на везира ова вест о Ђорђу.</p> |
н се пробуди и рече:</p> <p>— Ух, децо, какав сан усних!</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
езира у Београду!</p> <p>— Какав везир, какав Београд!{S} Сад овога часа ваља њему одрубити гла |
емљи и моје труле кости.{S} Какав грех, какав тешки грех!...</p> <p>Тако је говорила стара Вишњ |
о ти Бог овако заједно са зобницом?!{S} Какав ли је то мутавџија што чак тамо у рају козину дрн |
ресће се у земљи и моје труле кости.{S} Какав грех, какав тешки грех!...</p> <p>Тако је говорил |
нас благосиљају тисуће уста српских.{S} Какав удес!</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapter |
сиротињу те крвав зној из ње цедиш.{S} Какав паша, какав везир, ти си се начинио већи господар |
p> <p>— Ето, ви’ш какав си ти!</p> <p>— Какав сам!{S} Што какав сам!... — викну кнез да сва ода |
ље чека код везира у Београду!</p> <p>— Какав везир, какав Београд!{S} Сад овога часа ваља њему |
ато га и остави нека од другога нађе, а какав је, неће то дуго тражити.{S} За премлаћивање марв |
птир полети пет-шест корака па стане на какав цветак, шири своја шарена крила, стриже дугачким |
ли помишљају на повратак у Србију и на какав начин.</p> <p>Симић му је казивао што је знао.{S} |
што је добијају из Русије, даје свакоме какав такав начин живота.{S} Оставити сад све то, напус |
шуморење, као да негде у даљини жубори какав неуморни поток, или као да се кроз мрак плашљиво |
на сахате, хоће ли се откудгод указати какав зрачак наде а они по читав месец дана неће да при |
ке и вреве, те по читав дан изгледа као какав огроман лонац, у коме кипи, ври и пресипа се, док |
</p> <p>Јелена је стајала непомично као какав кип, а њене мисли бејаху се некуд изгубиле у дале |
еговом дому и стицао свак, који је имао какав крупнији посао, а често су му и за ситнице долази |
да ли је то из његове главе или је имао какав разговор са својим господарем, тек он ми је први |
е требало однети кудгод брзо и поуздано какав абер.{S} Станимир је знао целу Србију унакрст и п |
е ноћи допире до у колибу овда онда, по какав нејасан шум.{S} Час је то топот коња, повезаних т |
је чуло се по некад лако кашљуцање и по какав тежак уздах; буљубаша Петар шкрипао је у сну зуби |
по какву неразговетну реч, или пусти по какав загушљив узвик, а глас му је храпав и промукао.{S |
какав си ти!</p> <p>— Какав сам!{S} Што какав сам!... — викну кнез да сва одаја одјекну.{S} Но |
се и ви преселите у Кишињев.</p> <p>— У какав црни Кишињев, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо с |
био умесан и практичан.{S} По одговору какав даду Руси свакако ће се знати бар то: раде ли бив |
ца прекиде сад њега.</p> <p>— Ето, ви’ш какав си ти!</p> <p>— Какав сам!{S} Што какав сам!... — |
Турци прво почеше распитивати Ага-Џона, каква су то двојица што вели да су синоћ догнати.{S} Аг |
бих чинио и ја, да је ово каква обична, каква моја лична ствар.{S} Али ово се тиче целе земље; |
око заранака, и сав се следи кад виде, каква наобична пратња стоји пред њим.{S} Драгић бејаше |
ан сељак.</p> <p>— Ама истина, Драгићу, каква је теби голема невоља да жив ускачеш вуку у чељус |
елики створитељу светова и покољења!{S} Каква мора бити тајанствена и недокучљива промисао твој |
похасио, Симо му је био десна рука.{S} Каква му невоља, да му он сад главу сијече? — примети д |
да хвалишете Милоша и што ли везира?{S} Каква смо добра и рахатлука од њих дочекали?{S} Зар не |
овршина, искривила се овде онде, као да каква невидовна рука на махове просипа читав рој сјајни |
15. опет букнуо народни покрет и синула каква таква нада за повратак ранијих слобода из доба Ка |
азилазите се, док није откудгод бахнула каква Милошева разбојничка чета, а ја одох да се предам |
говом доласку, сем ако би се намерио на каква особито добра и поуздана пријатеља.{S} На томе се |
ироким равним друмом.</p> <p>Но близина каква повећа града опажала се и иначе, већ се чуло оно |
и у што мешала баш нешто и да плане сад каква буна и неред у Турској.</p> <p>Наглашавајући наро |
ање гомиле, налик на шум који долази од каква далека водопада.</p> <p>Цела калемегданска пољана |
поглед могло познати да су верне слуге каква моћна господара.</p> <p>Тужна је то била песма, ш |
е, само да сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа и тегоба, па се вијем као црв под кором и не |
уге далеке нахије да тамо побију рођаке каква човека, који је ту код мене штогод скривио.{S} Ет |
иним ја господару, ако због њега остане каква твоја заповест неизвршена?{S} Ја њега не узимам д |
о с породицом.{S} Сваки од њих латио се каква посла те мало зарада, а мало ова пензија што је д |
тио и дизао у вис леву обрву, кад му се каква реч не би допадала.{S} У целом разговору Милош ни |
д тргне и стресе, као да се повратио из каква заноса, и тада грчевито стисне у шаки држаљу од с |
о томе, али је допуштао да може бити и каква задоцњења.{S} А можда и Карађорђе неће тако брзо |
ће то утицати на војводе; имају ли они каква поуздања сами у се, и да ли се бар код когагод од |
опасне задатке, кад је требало казнити каква турска зулумћара, <pb n="139" /> који се јако изт |
рептало силно руменило, налик на одсјај каква огромна пожара, који се губио тамо негде, чак там |
их заклоне.{S} Мене опет држе овде као каква роба, прате ми сваки корак и не дају ми никуд маћ |
ађорђев долазак у Србију притискује као каква, страшна мора.{S} Он сад више није хукао и уздиса |
гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква обична, каква моја лична ствар.{S} Али ово се тич |
остану до у саму смрт.{S} А да је било каква видовита ока, оно би јамачно могло прозрети и то, |
људи.{S} А сад је прилика да посведочиш каква си слуга царска, је си ли прави син његов и може |
је у напред мучно решавати.{S} Ко зна, какве прилике могу настати!{S} Бићемо ту, па како буде |
како је у народу, па уз реч упита и то, какве гласе има Милош с доњег Дунава, одакле су већ поч |
лаца па ни наш момак Сима није овде!{S} Какве је лепе зечиће он мени доносио!{S} А једаред доне |
е и Наум осташе сами у колиби.</p> <p>— Какве гласе донесе Вујица, господару, и хоћемо ли се ск |
го живим!.{S} Ова јадна душа — ваљда за какве тешке грехе моје — спекла се у телу па никако од |
> <pb n="116" /> <p>— Ако видимо да има какве сигурне добити, ми ћемо пристати уз Црног.{S} Дођ |
ан као стари лисац, оњушиће где гођ има какве опасности за њега.{S} Ко му гођ може бити опасан, |
д Немаца Београд, и причала је страхобе какве су претрпели Београђани, кад су Ћуприлићеви топов |
едио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке.{S} А кад се тако једном учини |
утим Карађорђа је највише пекло да чује какве гласе носи Вујица од Милоша; да ли му је јавио за |
Дунавом док се опет стеку оваке прилике какве су сад, да се сви балкански народи сложе на једно |
е није хтео ни истицати да у томе тражи какве заслуге за се.{S} У осталом, Марашлија је био чов |
и земљу, као оно кад би куљнули таласи какве страховите реке од самог мрака и густе, збијене т |
овезаних ту у близини, час усамљен крик какве тице, коју је у недоба штогод расплашило с гнезда |
познати и тако мили.{S} Он је ишчекивао какве ће гласе Вујица донети, јер он бејаше узео на се |
но дочеках да ме ви овде мрцварите, јер какве сте рђе, не умете љуцки посећи чак ни мирна, веза |
о у Русију господару Ђорђу, испричај му какве јаде ми овде трпимо и хајте заједно с њим амо у С |
одари!{S} Штета, што нема негде у свету какве царевине без газде, па да се ту сви понамештају з |
има карактерним цртама турских градова, какви су и данас многи у европској Турској.</p> <p>Српс |
рају седео.</p> <p>— Море, болан, Раџо, какви је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве ж |
за у руку. — А ја сам се прибојавао.{S} Какви ми јади нису долазили на ум.{S} Свачега сам се бо |
дару!</p> <p>— Које псе, несретниче?{S} Какви су то пси с толиким новцима?{S} Где су такви пси, |
конаку, господару?</p> <p>Милош му каза какви су гости, па му напомену и ради чега су дошли.</p |
То је лако рећи и осудити, ама да видим какви би ми морали бити сами, да смо нешто на Милошевом |
ог ропског сна моје Србе и добро знам с каквим је тешкоћама скопчано политичко васкрснуће једно |
рђу, с којим до сад Милош није био ни у каквим односима.</p> <p>Милош се јако двоумио, да ли у |
да би руска влада њега обишла, ако има каквих планова и намера по овој ствари.</p> <p>Да се не |
ускоро духнути други ветар.{S} Имате ли каквих скорашњих вести отуда?{S} Кад сте добили абер из |
на и голема опасност, особито у случају каквих буна, нереда и ратова.</p> <pb n="195" /> <p>Да |
питивали шта се тамо мисли, и да ли има каквихгод изгледа да ће се учинити на неки начин да се |
рђе одмахну главом и процеди кроз зубе: какво легање ноћас!</p> <p>Тајац је подуже трајао.{S} И |
и, који никада није хтео пристати ни на какво равнање и погађање с Турцима, док он, Милош, баш |
да заповеда и господари.{S} Ако покуша какво зло, с тога ће га покушати — рече Карађорђе замиш |
ш позове свога писара да му у перо каже какво писмо да напише Вујици.</p> <p>Писар Димитрије се |
и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какво радознало око откуда и вребало“...</p> <p>Усред м |
ој гомили, која сабијена, изгледаше као какво чудо од хиљаду и више глава, ништа се разговетно |
ора, зашто си га убио, шта ти је сметао какво је зло хтео учинити, те би сви повикали да га уби |
!{S} Од кога ли бежи?{S} Да није учинио какво зло?{S} Не!{S} Не ваља трчати, и он умери кораке |
Гдје је то сунце, од којег би ме могло какво добро огријати?{S} Виђесте ли <pb n="57" /> како, |
нешто виче и јада се.{S} Да видите само какво ми је писмо писао.</p> <p>— Ко? — упиташе Вујица |
Није на ино, но су се морали увалити у какво крупно зло, да их ово снађе.{S} Није се забадава |
то нико и не помишља да учини Карађорђу какво зло.{S} С тим мислима у глави он се упути оближње |
утра упадне у Србију, према расположењу какво је у народу, Карађорђе би нашао пуно присталица к |
рајао.{S} Из Ђорђа је куљао дим, као из каквог вулкана.{S} Наједаред он скочи с миндера и узе ж |
о више добра желети.{S} Раја мора имати каквог старешину над главом од својих људи, и мени је м |
ни су наступали само онда кад је ваљало каквога Србина казнити и одсећи му главу, што се обично |
врђаше да би он морао знати кад би било каквога покрета у том правцу, као што Добрњац мисли.</p |
м што зарадити.{S} Али баш и да пође по каквој заради, нико га не би смео узети; од њега сви бе |
м засвједочавамо да наш народ више ни у каквој прилици побунити се неће, само ако рахатлук имао |
ним изразом на лицу, као да присуствују каквој досадној позоришној представи која их тако мало |
се наши путници примичу <pb n="230" /> каквом повећем месту, у које се и стицао сав овај свет |
и; њему ваља вратити онаком истом мером каквом он позајмљује.{S} Њему су јевтине туђе главе.{S} |
водене дубине, нестане их наједаред као каквом чаролијом, да мало после опет избију на површину |
ада бавили само они, који су ту били по каквом послу народном, као кнезови народне канцеларије |
, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо каквом цепаницом? — упита он расположено.</p> <p>— Није |
сити у оваком узбуђењу и расположењу, у каквом се Цукић сад налазио.{S} Па опет зато Петар је с |
руги заборавили, ти још добро памтиш, у каквом је стању и јаду остао народ, кад Црни стругну у |
40 пари јеменија, свакојаке величине и каквоће, стоје поређане пред миндером, што се пружа дуж |
несретну заповест, господару.</p> <p>— Какву заповест?{S} Да ме убије?...</p> <p>Петар слеже р |
изразима, који бележе појам невезан за какву материјалну ствар.{S} Али се слободно може рећи д |
окривала огромна, бела сукнена кабаница какву обично носе румунски сељаци на томе крају.{S} И и |
и, којих је тада било у Русији, не баце какву варницу у потрулелу Турску државну зграду, вазда |
оње; отиди те обиђи да не направе момци какву штету, особито пазите, да ватром шуму не запалите |
ешто сања.{S} Овда онда, он промрмља по какву неразговетну реч, или пусти по какав загушљив узв |
народ читава ратничка школа.{S} Па опет какву је муку имао Милош, кад је покушао поново да поди |
оно што звече паре, потврдо стегнуте у какву крпу.</p> <p>— Шта ти је то, несретниче? — рече к |
е, то Герман да извести горе где треба, како је било у истини.</p> <p>Што се тиче оних смутљива |
испита расположење код људи од утицаја, како би се унапред могао спремити за сваки случај.</p> |
едаћете, како Србин Србина мучки убија, како један другоме језике чупају и руке до лаката одсец |
рдило, како народ Карађорђа једва чека, како би га сад од блата градио и како ће све листом ско |
</p> <p>Међутим, још од самога почетка, како су се познали, између Карађорђа и Наума било се ут |
и грм, и да га усади горе на врх вршка, како би се могао видети из највеће даљине и сијати до н |
њу и пред Богом и пред људима, па вала, како вам год драго, и нека управља народним пословима к |
арити жив човек.{S} Али ја сам гледала, како то чини са Србима туђа вера, душманин, Турчин.{S} |
S} Сад има три, четири па и пет година, како нисам окусио меда.{S} Него, Драгићу, да истресемо |
љао, али није била ни онако незначајна, како је то износио Ђорђе.{S} Избор, истина, још није би |
ње, позиви Милошеви и његова уверавања, како га народ чека раширених руку, нашли су приправно з |
ија је хитала да доврши своја спремања, како је догађаји не би претекли и изненадили.</p> <p>Је |
људи разговоримо, од онаква разговора, како сте вас двојица отпочели, не може бити никакве вај |
е постао страховито место крви и ужаса, како је он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах ниј |
су ме мамили, мед им је текао из уста, како ће ме у најкраћем року вратити; како ће ми дати чи |
ора.{S} Но и ту као да неће бити ништа, како ми Герман пише.{S} А Црни, црн му образ био, као и |
главу од трупине; како ће куљнути крв, како ће се одсечена глава откотрљати, и обезглављен тру |
се мре Перо — рече он не дижући главе, како се беше наслонио на руку.</p> <p>— Петар просузи.< |
аким интересом и примамом жуде да виде, како ће оштро гвожђе засећи у меко месо, прерубити кост |
толико велим куме, а ти сад, којекуде, како знаш!</p> <pb n="259" /> <p>И Вујица је био замишљ |
оређење између себе и њега да доказује, како је Карађорђе био неумитљив, непомирљив душманин ту |
се нађу на путу између Плане и Паланке, како би један другоме што брже могли дотурати потребне |
и „убиство“, он је говорио само о томе, како да се Карађорђе <hi>уклони</hi>.{S} Али сви су они |
шева печата.</p> <p>Али с друге стране, како да се не верује кад то писмо доноси најпоузданији |
е мојој страни и желео да овако остане, како сам ја отпочео.{S} За тај случај, пријатељи би има |
шка претешка болест, па да ти се рекне, како нема друге помоћи, но да се исповедиш духовнику и |
рече Србин и пође.</p> <p>— Како море, како?{S} Зар су код тебе, ђаурска рђо, свијетли везир и |
ову наредбу о убиству и хвалисао би се, како га је стало и много труда и много пара да ту опасн |
своје подбијене табане.{S} Сећаш ли се, како смо се оно полане вили као црв под кором?{S} Почес |
о је радо причао ову ствар и хвалио се, како је учинио велико добро народу.</p> <p>Кнез Милош ј |
из Србије.{S} Не знам ти ја ни десете, како то они казују.{S} Кад сам тако пре двајестак дана |
нешто жалосније и мучније — гледаћете, како Србин Србина мучки убија, како један другоме језик |
рају.</p> <p>Везир махну главом и рече, како он не зебе много отуда, јер раја ваљда не би била |
би разбио сваку сумњу Карађорђеву рече, како ће и он сам те ноћи спавати ту у колиби заједно с |
бију, а честити везир ништа ми не јави, како да се владам за тај случај — питао је Милош.</p> < |
огло замазати очи Карађорђу да не види, како се Вујица бејаше <hi>грдно</hi> променио од кад се |
го разговарао; запиткивао је о војводи, како му иде посао и како га служи здравље.{S} Наједаред |
успех, у колико устанак буде опширнији, како би турска војничка снага била поцепана, те да не м |
ми међу се.{S} Говорили су полако, али, како сви остали ћуте док један говори, у кави је владал |
нате, болан, да Турци нијесу онако зли, како сте се ви, динсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви сад в |
добро прозирао његову „политику“, или, како је он то обично звао „ширетлук.“ Он је и сад разум |
Причају ми људи, који су код њега били, како је пред њима плакао и говорио: огреших се, веле, о |
у земљи управљало би се по својој вољи, како народ хоће...</p> <p>— Па није то било само једанп |
ланке, куда су им били и коњи доведени, како би одмах могли потећи у потеру, ако се јави потреб |
звиждање, из кога се лако дало познати, како се труди да натпева свога супарника и да му песма |
..</p> <p>У мраку није се могло видети, како ови људи изгледају, али, судећи по говору и држању |
о и нетремице.{S} Отац Мелентије осети, како га од тога погледа прође језа.</p> <p>— Духовниче, |
та рекнем, али зар ја не умем расудити, како је њему јадном у туђем свету, и како је горак хлеб |
ко опазило би и кроз овај згуснут мрак, како кроз пусту пољану, као црна авет лута једна чудна |
.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, како то Анти причају људи што дођу из Србије.{S} Не зна |
у.{S} И сад ме језа прође кад се сетим, како је страшно онда изгледао.{S} Бејаше се толико пром |
у понети, но у тај мах долази му на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како трчи, |
је врат остављен слободан и разголићен, како кајиш не би сметао удару сабље.{S} Кајиш се напред |
о по наредби везировој и показаће изун, како је Марашлија и њему заповедао да то учини, ал’ он, |
</p> <p>Узалуд је он сам себи разлагао, како је тадашње политичко стање његова тековина, у коју |
са света, и лукави је Турчин планирао, како би из свега тога он опет извукао што веће користи |
, у које се по најчешће мешала помисао, како би то згодно било да Карађорђа нешто збиља нестане |
у Србију.{S} Јесте ли чули оно његово, како ће он сам доћи, да поведе народ кад буде сматрао д |
гост.{S} Ба, није прилика!...{S} Него, како би било господару, да кога пратиш одавде да ту ств |
ане опет, Вујица је с разлогом излазио, како ће опасност тек онда бити највећа, кад Милош разбе |
<p>А Марашлија је збиља о томе мислио, како ће од Милошева страховања од Карађорђа начинити но |
том котрљању глава паде и стаде онако, како обично стоји на раменима, те је изгледало, као да |
и видећи, да сви скупљени говоре онако, како је њему најмилије, Милош мало по мало осети неко о |
и презао да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учинио с другима!</p> <p>Карађорђевица махну ру |
же сад обадве руке и прекрсти их онако, како то обично чине људи кад се богу моле.{S} Ђорђе про |
ени и Наум имали су да иду напред тако, како ће за једно пола сахата свуда раније стизати од Ђо |
е то био господар!{S} Па, чиниш волико, како сад да га <hi>уклониш!</hi></p> <p>Али услужни дог |
ојави.</p> <p>Даље се у писму казивало, како се народ у Србији одавно спрема; како има много на |
из Србије.</p> <p>У молби се набрајало, како Срби још стењу под „игом“ турским, и како су у веч |
риграду?{S} Знаш ли, добро те не знало, како ће пропиштати села, где се убиство догодило, а шта |
и сложе на једно опште заједничко дело, како су се сад сложили.{S} И ако се ова прилика упусти, |
и бегунци носили су своје обично одело, како им се затекло од кућа.{S} Само су морали одмах пос |
чисто прекорно:</p> <p>— За бога, Јело, како бар тебе бог не умудри, да ми не даднеш да учиним |
/p> <p>А у том писму поново се тврдило, како народ Карађорђа једва чека, како би га сад од блат |
ад.{S} Више је од тридесет година само, како је сви знају под именом <hi>баба Јане</hi>.{S} А к |
чупан из корена и Карађорђе осети само, како и њега и то поломљено џиновско дрво прогута тмуша |
пустили да се према приликама помажемо, како нам је где боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво |
ово другом остављам и да гледам мирно, како ће ми дићи испред носа све што се крваво и горко с |
еће бити баш ни то, да је тако страшно, како они говоре.{S} Најзад баш нека би било и онако, Ђо |
p> <p>Милош на то одговори доста опоро, како су у светла везира велике очи, па му се само тако |
што треба.</p> <p>Најзад, додаће и то, како се овуда поговара да пређашњи врховни вожд намерав |
ка, оно би јамачно могло прозрети и то, како је тајанствена рука смрти већ била ударила свој ко |
ош вешто, онако као узгред, пусти и то, како је нешто начуо да је Црни Ђорђе намеран да се врат |
бог не поможе!{S} А после, мислим и то, како је он пре Русе за свашта слушао.{S} По њином је на |
ји кроз главу, а схватио је добро и то, како Милошеви животни интереси захтевају да Карађорђа ј |
га од блата градио.{S} Казаће му и то, како се с Турцима више не може мировати и ту, најдаље о |
м завитла крвава џелатска секира! „Ето, како ме и Драгић превари и издаде!{S} Ја гинем а њега н |
Турској.</p> <p>Наглашавајући нарочито, како се за овај мах од Русије не могу ничему надати, ал |
вени успехом.</p> <p>Даље је напоменуо, како је он пореклом доиста Србин, али у овој светој бор |
д хоћеш да узимаш господара на одговор, како сме мењати своју намеру, и по мени поручивати друг |
вако исто понуди и даде главу Милошеву, како он данас даје туђе, па се изговори да то везир тра |
рокопкају Турци, а они то једва чекају, како би опет нашли изговора да јурну у народ као вуци м |
ним штогод добро.{S} Онда се домишљају, како би то добро могло бити још и боље, само да сам њих |
им старешинама и да искаже своју зебњу, како се боји да се и они не умешају у тај општи покрет, |
и најдаљем потомству на углед и пошту, како је велики Цинцинат у време рата облачио свој ратни |
!</p> <p>— Е, ето, заклињем се, ћутаћу, како не бих ћутао ако је ствар таква већ!{S} Но казуј ј |
?{S} Онда је он јамачно избегао.{S} Ах, како да се ја тога раније не сетим!{S} Њега није требал |
с их претичући, а час остајући иза њих, како је кад захтевала сигурност отмених путника.</p> <p |
како сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бивало после таквих несрећа!{S} Сваку т |
код мене штогод скривио.{S} Ето видиш, како сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек |
му се најзад јави <pb n="181" /> мисао: како би било, да сам домами Карађорђа у Србију и ту да |
и дати читаву једну војску ако затреба; како ће казнити Турке што нису одржали погодбу, утврђен |
, како се народ у Србији одавно спрема; како има много навучене џебане, оружја и свакојаке војн |
и како они погоде, онако нам и остане; како нам они скроје капу, онако је после и носимо.</p> |
сећи жиле и раставити главу од трупине; како ће куљнути крв, како ће се одсечена глава откотрља |
много говорило ово суво, спечено лице; како је дугачка и страшна била она прича препаћена живо |
а, како ће ме у најкраћем року вратити; како ће ми дати читаву једну војску ако затреба; како ћ |
по зеленим мирисним дубравама српским; како је доцније као младо момче, слушајући голуба како |
ли погодбу, утврђену у букурешком миру; како ће Србија опет пропевати само док они једанпут свр |
о огријати?{S} Виђесте ли <pb n="57" /> како, не од годишта до годишта, но од сахата до сахата |
што је све свршено онако <pb n="119" /> како је њему по вољи, зашта је главна заслуга припадала |
ићу све потанко шта му и <pb n="269" /> како му ваља чинити и најстрожије му заповедио да се бе |
<p>— Затрокујеш ми ту као нека баба!{S} Како мислиш!{S} Шта имам још ту да мислим?{S} Ваља ући |
ки!{S} Ах, Јело, Јело, ах жено моја!{S} Како тебе бог не умудри кад сам ја од болести био пропа |
тамо у Тополи Турци, наја тако каже!{S} Како је наја плакала кад смо полазили!{S} Па све љуби п |
ћу га жалити?{S} Пас му главу појео!{S} Како <pb n="187" /> је радио онако ће и проћи.{S} Но те |
иво.</p> <pb n="163" /> <p>— Па јес!{S} Како чујемо грчки хетеристи изабрали су <hi>те</hi> нед |
Царска је воља, а везирова заповест!{S} Како ви наредите за ту ствар, ја ћу онако слушати.{S} М |
да никад никоме ни на ум не падне...{S} Како има згодних места, где би се могла сакрити лешина, |
а другога неће ни за што да послуша.{S} Како ми је данас било кад чух господара Аксентија!{S} К |
ед међу њима сад се све више кравио.{S} Како се већ хватао сутон, Вујица позва Карађорђа да свр |
емо и дај о томе да се посаветујемо.{S} Како би било, да молимо неке и неке виђеније базрђане ( |
сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како су цео тај дан провели прво у раду, па после у гоз |
е Никшића, пашће сад на твоју главу.{S} Како ћеш одговарати за њу, када на страшном суду изведу |
ине лепо одјекују чобанске меденице?{S} Како сам их друкчије слушао пре четрдесет година! — Еј, |
ити од њега или да му се све повери?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да се не одметне и он с Ка |
им до сад помагала.{S} Да их викнем?{S} Како ће се обрадовати, кад чују да си ти дошао!{S} Баш |
ко?</p> <p>— Шта како мислим?!</p> <p>— Како мислиш да се тај човек погуби?</p> <p>Марко се осе |
елајем ваше високоблагородије!</p> <p>— Како је „вожд“?{S} Је ли се одморио од пута?{S} Јамачно |
ца се чисто као нешто застиде.</p> <p>— Како се не би сећао, брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро |
ли би било да он понова дође.</p> <p>— Како да не мисли!{S} Он ни о чему другом и не мисли до |
тли везир — рече Србин и пође.</p> <p>— Како море, како?{S} Зар су код тебе, ђаурска рђо, свије |
бејаху приселе две млађе жене.</p> <p>— Како ти је сад, нано? — упита млађа жена с десна.</p> < |
алише ми рамена ове торбуљаче.</p> <p>— Како прође од паса?{S} Је си ли будио кога од момака?</ |
а она су се двојица згледали.</p> <p>— Како то мислиш, господару? — упита Вујица.</p> <p>Милош |
ла нису и ја се у то не мешам.</p> <p>— Како, болан, нијесу твоја посла, а да чија је оно глава |
{S} Да неће бити што зазорно!?</p> <p>— Како ћемо? — Секиром у чело.{S} Мртва уста не говоре.{S |
икрио у велику кацу).{S} Не бежиш!{S} А како си радио требало би да бежиш сто дана хода, да беж |
ствар би некако требало свршавати.{S} А како да је свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и пор |
цније као младо момче, слушајући голуба како гуче, из његове песме научио шта је љубав и како с |
стоји пред тим дивним храстом, гледа га како је поносан и горостасан и чуди се његовој лепоти.< |
ма, мучна работа, бога ми, знаш ти њега како је прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бежи ил |
а, данас је куд и камо одмакло од онога како се тај друштвени посао вршио у старо доба.</p> <p> |
Напротив, све је угађао тако да изгледа како су целу ову ствар други прекинули, а он је само пр |
и кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда како једнако поручује и распитује, бирајући згоду за по |
његовом доласку, али кад му Вујица каза како стоји ствар, да Карађорђе много преза од Милоша, и |
оливали.{S} Боли то, мој Ђоко, боли, ја како!</p> <p>Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго га је гл |
но се ђидија побојао, испапући ћу се ја како год од везира...{S} А онда зна шта би га чекало!.. |
том договору Милош је требао да испитка како о тој ствари мисли везир, па ако би он био вољан д |
најежи.{S} Тада сам и то први пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учини онако, |
ео ући у његово друштво.</p> <p>Али, ма како било, на нешто се сад требало решити, пошто је од |
...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе речи, мој Марашу, пребијена парић |
вати, бојећи се да ко не докаже Турцима како се жалио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбар |
и џелат сутра смаћи.</p> <p>Три је дана како ова два сужња капљу у казамету београдском и изгле |
јес, мајка, јадна мајка, она једина зна како је скупоцен живот човечији, који после лакоумни вл |
т чисто клону.{S} Навршило се 20 година како се бави тим крвавим занатом и још му се никад није |
и опроштења нема.</p> <p>Шест је година како га несретник проси у милосрдна неба, али небеса су |
ао, да одлази у Београд да тражи начина како би изравнао ове опасне заваде.{S} У ствари видели |
у близини има кућа, станова, обора, па како то да се ни откуда не чује никакав глас, ни јав, н |
у душу, а ти буљубашо Марко, ето те, па како знаш!...</p> <p>У мраку није се могло видети, како |
се и то товари на душу.{S} Ево вас, па како год решите и хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја |
ој Ђорђе ово дана да крене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> <p> |
прилике могу настати!{S} Бићемо ту, па како буде најбоље, онако ћемо и чинити.{S} Једино што з |
њега ћемо пустити нека окуша срећу, па како му Бог да.{S} Ми нећемо ни сметати, ни помагати, а |
ружјем очистити Србију од Турака.{S} Па како тај велики и свети посао нико не може повести тако |
послом, кад је стигао Карађорђе.{S} Па како се прилично задржао, Карађорђе наговести да би доб |
ума Милоше? — Ти то најбоље знаш.{S} Па како можете онда говорити оно у шта ни сами не верујете |
данији да изврши тај посао?</p> <p>— Па како ти то мислиш, буљубаша Марко?</p> <p>— Шта како ми |
ате да сам ја наваљивао, већ ето вас па како наредите онако нека и буде.</p> <p>Тако је сад гов |
своје везе с народом учврсти.</p> <p>Па како се успеху свак клања, то и на овом путу Милошу су |
није пошло за руком, он се сад претвара како је бојаги променио мишљење и како су му сад војвод |
ја бих се заклео да нема ни 2—3 сахата како сам овде!</p> <p>После ме узе запиткивати:{S} Ко ј |
и ината.{S} Причали су од уста до уста како сам ја одашиљао моје момке чак у друге далеке нахи |
то мислиш, буљубаша Марко?</p> <p>— Шта како мислим?!</p> <p>— Како мислиш да се тај човек погу |
ма руку маша се за њега, и он већ осећа како га тресу, трзају, кидају и разносе у комаде.{S} Је |
Премда се за четири последње године, од како је он избегао из земље, много што шта било промени |
чиме сад разбијаш главу: кројиш планове како ћеш ме што боље огулити.“...</p> <p>Бар тако је Ма |
онда веже и бојем га нагна да каже све како је било по реду па се онда пусти у потеру за Чимба |
аде.</p> <pb n="129" /> <p>Пошто је све како ваља угазио, он насу одозго још трула лишћа, набац |
и се да је сад сва брига збринута и све како ваља уређено, кад је само кнез Милош примио ту ств |
"156" /> овде у царском двору, кад виде како се гложимо и један другоме очи бодемо.</p> <p>— „Ш |
то одмах познао.{S} Слушајући ове људе како гомилом празних речи и бацањем кривице на другога |
ледњим догађајима у народу и да му каже како се то десило те су неки кнезови недавно изгинули.{ |
p> <p>— Алах шућур (богу хвала), све је како Алах хоће!{S} Враг је био преластио и ову земљу и |
, добри Турци, сви смо ми добри, све је како најбоље хоћеш, а полумесец опет све ниже и ниже об |
, све у славу имена српског; помињао је како од валовите Дрине и Новога Пазара па да Пореча и т |
од <pb n="118" /> Турака.{S} Износио је како је све ровито и неутврђено, и како би Турци управо |
имам вам што много казиват.{S} Исто је како рече Ага-Џоне.{S} Доћерали су два бунтовника, и за |
где се што догодило, знао је од прилике како је шта текло, и тако је мало по мало, по причању и |
азговетно:</p> <p>„Ти си убилац!{S} Гле како су ти руке крваве!“</p> <p>Он диже обадве руке и с |
вет се у свачему усавршава, па и у томе како ће лакше убијати људе.</p> <p>Да не говоримо о рат |
!“ Учиним ли опет штогод, па не испадне како ваља, онда вичу: „Што је хитао? што није сачекао и |
што огулише пола нахије.{S} Две године како саставља сиротиња пару на пару, да се откупи од њи |
ика убиства!{S} Кажу, тек је две године како је узео власт у руке, а поби толике људе.{S} Уби М |
ем на се одговорност, да се после рекне како је Ђорђе од моје руке погинуо то не могу и не смем |
кад дођем тамо знаћеш све!“ Изговара се како су то ствари крупне, те се по другоме не поручују, |
n="294" /> <p>У близини колибе чује се како један коњ слатко вруска сено и на махове дубоко уз |
уше.{S} Пред Турцима опет, хвалисаће се како је његова заслуга што је Карађорђе убијен, и тражи |
ама одовуд било лако.{S} Ишчупали би се како било из ових ноката и пребегли у Србију.{S} Али та |
иш нашу разбијену војску.{S} Подсети се како је онда о концу висило цело велико дело наше и как |
<p>Анта је чекао и у мислима радовао се како ће овеселити и Вујицу и Карађорђа, кад им донесе о |
се, сиротнији и простији, носили су се како је ко могао и имао; само су по неке прве војводе и |
шла у ђаурске руке.{S} Зар ви не видите како Милош расте из дана у дан, док наш везир бива из д |
о.</p> <pb n="290" /> <p>Карађорђе рече како и не осећа глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и |
и буну у Србији.{S} То је најбољи доказ како и сами мало верујете да је Милош створио штогод ст |
Рећи ће му како га народ једва чека, и како га је толико жељан да би га од блата градио.{S} Ка |
народу нека права, остали без успеха, и како сад и он сам увиђа да нема другога начина, већ се |
аску руских царских људи амо у народ, и како ће ти људи донети голема, небројена блага, и довес |
е мучило што се Вујица толико забави, и како до сад нема никаква гласа од њега, а отишао је још |
и како данас свој своме ради о глави, и како кнез Милош сам хвата и шаље везиру своју рођену бр |
пећак, а целу ствар предузимају Руси, и како они погоде, онако нам и остане; како нам они скрој |
лим: за ред у народу одговараш ми ти, и како је пре било, тако и сад остаје; ти одговараш мени |
ко Срби још стењу под „игом“ турским, и како су у вечитој опасности, да Турци на њих што не пос |
о је како је све ровито и неутврђено, и како би Турци управо и волели, да се поремети ово што ј |
је била мисао како да пређе у Србију, и како у Србији да покрене ствар с успехом.</p> <p>Томе с |
и, како је њему јадном у туђем свету, и како је горак хлебац, који се из туђе руке очекује.{S} |
а провиди може ли што бити од устанка и како је народ расположен за нову борбу.</p> <p>У први м |
>Више од сахата водио се разговор шта и како да се чини.{S} Реч „да се убије“ почешће се чула, |
, из његове песме научио шта је љубав и како се први пут свештени огањ љубавне милоште разбукта |
исао те речи.</p> <p>Но ко ће да пође и како и где да изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже В |
твара како је бојаги променио мишљење и како су му сад војводе добродошле.{S} То је само замка |
нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а |
и.{S} Види се, колико знате, куда сте и како сте пошли.</p> <p>— Штогод ми луђе урадимо, све ће |
ично сам лично издавао наредбе шта ће и како урадити, и ти њини разговори никад нису имали свед |
ми у мишици и Милош лепо чу како пуче и како кости шкргутнуше; рука се преви и намести се згодн |
о концу висило цело велико дело наше и како нам сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и онако |
с људима састане и поразговори шта би и како би ваљало предузети, па после може и Милошу јавити |
а.{S} Ти рачунаш како су радили други и како би требало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј Мил |
ту десили, да их упита шта да се ради и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био начисто шта м |
Није питање хоћемо ли, већ можемо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што знаш.</p> <p>— Што ј |
едати.“</p> <p>„Али како да се попнем и како да га наместим на овакој страховитој висини, која |
кивао је о војводи, како му иде посао и како га служи здравље.{S} Наједаред бахну ненадно с пит |
чека, како би га сад од блата градио и како ће све листом скочити, чим се Карађорђе појави.</p |
/p> <p>Но сад је настајало питање: ко и како да <hi>уклони</hi> Карађорђа?</p> <p>Милош је за с |
ко му од тога љутога бола мркне свест и како почиње падати у несвест и таму!...</p> <p>А они ст |
ина.{S} Али ко би боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тихо, скоро нечујно носи некака |
ће и далеко за собом, кроз сумрак, види како друмом трчи за њим некаква чудна прилика, налик на |
ачније доба српскога робовања и да види како почиње рудети дан српског васкрса.{S} Рођена под в |
бојати од ње, Карађорђе је хтео да види како ће то утицати на војводе; имају ли они каква поузд |
дрветима — и све се то отимало да види како ће турска сабља одсећи две српске главе.{S} Ту је |
рђе гледа у ведре небесне висине и види како одозго сија јасно топло сунце.{S} Али од времена н |
не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како трчи, свакоме би морало пасти у очи и свак би се п |
а.{S} У првом реду, ваљало је да извиди како стоји ствар код Марашли-Али-паше, везира београдск |
братиме.{S} Бојим се да ти што не шкоди како је одавна ниси пио.</p> <p>— Неће, неће, рече Вуји |
года да пред диваном у Стамболу потврди како је његова управа мудра и <pb n="273" /> праведна, |
е.{S} За тим додаде:</p> <p>— Чујете ли како из даљине лепо одјекују чобанске меденице?{S} Како |
/p> <p>— Да се курталисавамо, Вујо, али како ћемо!{S} Да неће бити што зазорно!?</p> <p>— Како |
дочекати киван и спреман за отпор, али како се изненадише кад оџаклију нађоше мирну и празну.< |
нећемо — тако ми се нешто слути!{S} Али како било да било, памти и кажи коме устреба то: „Ђорђе |
о бактати се око тог несрећника.{S} Али како ће се друкчије.{S} Дед, кажите ако знате што боље, |
шу, али се брзо отресе и продужи. — Али како да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе |
и храст“, мисли Карађорђе у себи — „али како ће тек онда дивотно изгледати, кад на врху заблист |
чисто не да у се гледати.“</p> <p>„Али како да се попнем и како да га наместим на овакој страх |
кућу Карађорђе ископао!“ Да би показали како сам ја био крвожедна звер и убијао људе не из вели |
престано, а на свршетку опет су осећали како им остаје још много и много, што би имали једно др |
ватре српске „кондрокефале“.{S} Видели како ти погибе за власт, па су ти то и понудили да ти з |
буде мучење, Турци се нису много мучили како ће постићи то мучење, а нису хтели измишљати ни на |
но у памети ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему се само тако слутило, тако му |
упалили ватру у народу, само да се они како год дочепају господства и власти...{S} Али нећете |
з.</p> <p>Милош је сад узео објашњавати како мисли извести тај свој план.</p> <p>Писаће Герману |
се да не умеш око пчела.{S} Ваља знати како се пчелом рукује, па да те никад не дирне, ако ћеш |
и јасно.{S} Разговетно се могло познати како облак за облаком наилази и силази с висока чела ст |
е мисли, воља је његова, може је мењати како хоће.</p> <p>Марашлија погледа Милоша и посматрао |
а прогледају, па ћеш ти тек тада видети како то много значи што се Србији признаје првенство.</ |
сам купи дације по народу, па ће видети како је сељачки грош скуп и колико се муке види док се |
сам грабио за власт, јер ће свет видети како добровољно уступам другоме оно што ми је у руци.{S |
ј близини и неустрашиви Карађорђе осети како му срце заигра у грудима.</p> <p>Као да су се небе |
<p>Тек кад се нађе насамо, Милош осети како га Карађорђев долазак у Србију притискује као какв |
ане што боји да ће га Турци што кривити како да упусти Карађорђа да умакне.</p> <p>Али од свега |
познавао Милоша, лако је могао опазити како је сад врло узбуђен.</p> <p>Али видећи, да сви ску |
а!...{S} Ја!{S} Онда је требало мислити како ће бити до послетка.{S} Сад је узалуд балавити.</p |
твој долазак.{S} Тек они ће се помамити како ваља.{S} Ја мислим, они ће кренути за тобом потере |
Вујичиној и лепо га дочека.{S} Гледећи како Драгић коси Карађорђе рече:</p> <p>— Боже мој, од |
овац.{S} Бога ми сам оплакао, гледајући како се ужичке кобилице повијају под теретом сребра и з |
и њу саму дубоко потресао.{S} Причајући како је у то доба Карађорђе био дубоко поражен и очајан |
и ценила их на свој начин.{S} Слушајући како данас свој своме ради о глави, и како кнез Милош с |
к и признање и накнаду зато, доказујући како је спасао царевину од једнога опасног и големог <p |
везиру и јавља на Порту, да виде Турци како им је он веран и поуздан.{S} Милош хвата поједине |
еви силом натуре!{S} Али и онда не знам како би прошао од народа!{S} Не зна народ за велике пол |
и сте црни од тога бумута!{S} И не знам како се то увек упрљате по образу?{S} Ето, и ја сам рад |
А што ће ми, пси је појели!{S} Да видим како ће се онај ерски пас налокати крви таквог дичног С |
екнем му ја, жалећи га, јер чисто видим како се човек просто искида и никако не може сам себи д |
ели господар Вујица.{S} Тако и да чиним како је он наредио.{S} Него да пошљем ја одмах мога Дим |
г зимњег склоништа и виђам је сваки дан како некуда журно хита уз танану стаблику на, чијем су |
"254" /> <p>— Е, е!...{S} Онда је таман како ваља.{S} Него, да ти нас сад гдегод склониш док не |
n="264" /> мисли, већ је сваки удешавао како ће се кнезу Милошу допасти.{S} Сећали су се шта је |
разговарали.</p> <p>Везир је распитивао како је у народу, па уз реч упита и то, какве гласе има |
и ноћу о њој сањао.{S} То је била мисао како да пређе у Србију, и како у Србији да покрене ства |
нутци двоумице.{S} Милош је тада осећао како га ненадно спопада самртни страх, при самој помисл |
одољиви бол обузе Милоша и он је осећао како му од тога љутога бола мркне свест и како почиње п |
оворио, говорио је много, јер је осећао како га тај говор ведри и разгаљује.</p> <p>— Говори мо |
} У таким тренутцима, он се чисто чудио како је могао и за тренутак двоумити о томе и устезати |
оворио тако, да је Вујица утврдо мислио како се све ово ради и спрема са знањем царева.</p> <p> |
огинули).{S} С осталим Врљо се наплатио како је најбоље знао, али Чимбарлију ојади тако да више |
слабост, Карађорђе је наједаред осетио како је огромна разлика између њих и њега...{S} То нису |
ацивати одломке кора, а уз то је осетио како га загушује мокри натрули задах што отуда бије.</p |
, па никад ми није рука задрхтала овако како теби дрхће.</p> <p>Призор је био ужасан и сви су з |
p> <p>— Ваља ли ми духовниче, ово овако како сада радим и кабулиш ли ти то?</p> <p>— Бога ми, г |
p> <p>У истини ствар није стајала онако како ју је Добрњац представљао, али није била ни онако |
ља“, јер је оно од њега, и све је онако како се у писму говори.</p> <p>А у том писму поново се |
ога вам спаса нема но да се уради онако како ја велим.{S} Прво, да се Милошу озбиљно запрети, а |
и само онда кад могнем отићи тамо онако како ми приличи, као господар, а не као невољник, који |
елати и хтедоше га наместити исто онако како је био намештен и кнез Сима.{S} Али Драгић уграби |
се бојао, неће се извршити ствар онако како треба и Карађорђе ће умаћи, на делу обавештен о зл |
али никако не може бити, да је све тако како ви престављате.{S} Милош се удвара Турцима!{S} То |
ричека, док он (Карађорђе) развиди мало како стоји ствар; док се с људима састане и поразговори |
ма на Карађорђа и прошапута — за остало како нареди господар!</p> <milestone unit="subSection" |
и лево и десно у сумраку се лепо видело како кроз отворена врата овде онде сија из кућа разбукт |
Сутра до подне мора се свршити па било како било.</p> <p>— Добро, не брини.{S} Иди ти сад, а з |
јао врховни вожд.</p> <p>Питање је било како ће на све то гледати Русија.{S} Сва пажња велике с |
за Симе и Драгића.{S} У њој се говорило како су њих двојица покушали да дигну бунт међу мирном |
звао к себи!</p> <p>У писму се говорило како су сви покушаји Милошеви, да с Турцима путем погод |
дубљих дубина.</p> <p>Из далека се чуло како страховито бура дакће, али док би ударио длан о дл |
по овим гудурама и планинама!...{S} Но како рекох, ко ти је од момака најпоузданији да изврши |
разговор и за састанак и за све.{S} Но како је у петак увече тај абер дошао доцне, остало је д |
климну главом одобравајући,</p> <p>— Но како ћемо доћи до пасоша?{S} На то се сад врло строго п |
зне речи за једну исту ствар.</p> <p>Но како код Милоша ова унутрашња борба још није била сврше |
пио робље и учинио триста јада, особито како су Турци сад кивни и срдити на све нас, што смо се |
бабу.{S} А њих ево овде — чује се сито како лупа!</p> <p>Све ово девојче изговори у лету, у тр |
а је разгалио и ублажио; он га опоменуо како <pb n="113" /> ће му благост, коју сад покаже, доц |
смеш ни молити.{S} И окрећите ви ствар како хоћете, другога вам спаса нема но да се уради онак |
ају како би то човек по срцу желео, већ како по памети мора бити — речи Милош, старајући се да |
а само, што се оваке ствари не решавају како би то човек по срцу желео, већ како по памети мора |
и вршио тај посао!{S} Нека га правдају како хоће — он је у мојим очима крив.</p> <p>На једаред |
јој цркви.{S} Шушнуо миш, а они причају како су видели сто медведа.{S} Пре неколико недеља кнез |
ову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како га народ једва чека, и како га је толико жељан да |
езови недавно изгинули.{S} Испричаће му како у последње време кроз народ почешће муте некакви с |
о је Вујица тешкао Карађорђа, а рече му како ће зато време и сам остати туна, да се нађе уз вож |
ећући га са сваке стране.{S} Спомену му како су Драгић и остали, најпосле, људи који можда нису |
гао у томе с везиром, али опет напомену како је свет, свет.{S} Прости људи лако се дају завести |
ио јако срдит.</p> <p>Кад Петар спомену како не може узети Цукића на душу, Марко срдито прогунђ |
ска се преломи у мишици и Милош лепо чу како пуче и како кости шкргутнуше; рука се преви и наме |
често је узвикивала: — „Дуго, дуго, ох како ја дуго живим!.{S} Ова јадна душа — ваљда за какве |
к је још тамо у Русији.{S} Јер, ти знаш како је то код Руса јевтино.{S} Ко мало врда, шикну они |
важну једну ствар, а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то |
еби се све чини неверица.{S} Ти рачунаш како су радили други и како би требало да се ради.{S} А |
а сркне још мало те вруће ракије, видиш како је то поврати — рече жена с лева.</p> <p>Пружише ј |
Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде није ништа!{S} Овде |
а не ваља.</p> <p>— Знаде, море, па још како знаде он за себе, само не знам... — поче Ага-Џон, |
<pb n="63" /> <p>— Богме јесте, те још како призорило.{S} Већ то, што су заробљеници спроведен |
трог али жив и симпатичан израз.</p> <p>Како је много говорило ово суво, спечено лице; како је |
и послови и ново стање у Србији.</p> <p>Како се Карађорђе недавно био вратио из Петрограда, <pb |
S} Народна песма вели: да се може чути „како трава расте.“ И песма право вели.{S} Кад се у прол |
до на крај недогледна обзорја.</p> <p>„Како је леп овај чудни храст“, мисли Карађорђе у себи — |
д правителства примљен; но неизвесно из какова узрока избеже отуда, и в Србију возвратисја и ов |
и милости не може ти бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на се примам |
оде, а Марашлија после нека равна Турке какогод зна.{S} Наравно, Милош је <pb n="200" /> унапре |
био је он господар народа!{S} Кад би се какогод могло друкчије, ја не бих умакао руке у крв.{S} |
о, куме Вујица, да совршиш све исправно каконо ти се овде строго и најстрожије препоручује и за |
је био паметан да сам с Турцима направи каку таку погодбу, турска сабља би још и данас севала п |
ји и распирују неред и немир.{S} Све те каламутње од тебе потичу.{S} Што се против мене нико не |
употребљавају после као своје сензале и калаузе, ови им служе као агенти и шире по народу горње |
и од каква далека водопада.</p> <p>Цела калемегданска пољана била је притиснута шареном сабијен |
ко поље, где се сада подиже красан парк калемегдански, тада је било пуста, разривена пољана, пу |
/> <p>Ту на самом углу данашњега парка калемегданског био је рашчишћен и поравњен круг, спремљ |
, чије је дућанче било ту на углу према Калемегдану, човек кога смо већ једном видели у великој |
ној столичици, стајала је велика зелена каленица, пуна воде, а у њој је лежало некакво повелико |
{S} Ага-Џон имао је свој дућанић баш на калимегданском углу, куда се пролази за тврђаву (онде г |
дсећи му главу, што се обично вршило на Калимегдану.</p> <p>Такав бурни и тужни дан освануо је |
чин коњским репом (тугом), које носе за калпаком.{S} Везир је обично учтуглија, што значи паша |
с.</p> <p>— За то господару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја послујем књигом, а ти |
реотму.{S} Него шта!{S} Да пустим да ми калуђер отпаше кнежевску сабљу, као што је онога Црног< |
енутку, јавља се он, Мелентије, скромни калуђер!...</p> <p>Он дохвати бачени војнички добош, ве |
одају уђе висок, просед, достојанствен калуђер, коме кнегиња одмах понуди јастук да седне.{S} |
да се из шума и гудура поврате одбегли калуђери и учитељи српски; <pb n="223" /> да друмови и |
плавкастој хартији.{S} Младо голобрадо калуђерче узе га читати, док су скупљени радознало слуш |
ахну, као да му се с груди скинуо тежак камен.{S} Али то није било све што је притискивало душу |
S} Девет година дизао, градио, прибирао камен по камен, а једнога дана дођоше људи из бела свет |
капља ова претвориће се у по један врео камен, и то ће те камење затрпати.{S} Тешко, тешко теби |
година дизао, градио, прибирао камен по камен, а једнога дана дођоше људи из бела света, <pb n= |
, непрегледној ноћи бије и ломи о тврде камене обале, и све запенушено, у свирепој срџби, до не |
свитати.{S} Сврати у Хасан-пашин хан до камене ћуприје, и одмах посла арџију да му викне Станим |
ћ (Лисовић) узвикнуо је љутито</p> <p>— Каменом у главу треба стуцати ту змију, јер је то зверк |
а, ваљда с тога, што је изрезан у самом камену и нема нигде отвора за светлост.</p> <p>— Знаду |
а је било пуста, разривена пољана, пуна камења, цигаља и других отпадака заосталих од оправке т |
ће се у по један врео камен, и то ће те камење затрпати.{S} Тешко, тешко теби!{S} Тешко и мени, |
де онде шврљале су туда везирове грбате камиле, чупкајући мршаву травицу.</p> <p>Али од времена |
је лежао полеђушке на поду крај угашена камина, покривен по глави кабаницом, испод које су му в |
а густи мрак у оџаклији, где се огањ на камину одавно бејаше угасио.</p> <p>Петар застаде.{S} У |
ства дочепа...{S} Камо ти Петра Молера, камо ти владике Мелентија Никшића, камо толико других у |
ера, камо ти владике Мелентија Никшића, камо толико других угледних људи?!{S} Све их је он поби |
рава само да се господства дочепа...{S} Камо ти Петра Молера, камо ти владике Мелентија Никшића |
а посла, и сваки гледа да се извуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Аксентије, онда кад |
м врат сломио, но што сам амо дошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у својој земљи, међу својо |
ну руком по челу и рече чисто очајно: — Камо моје лепе среће, да сам ја још раније увидео ово ш |
еса не може да прође ни једна свадба, а камо ли да се ослободи цела једна поробљена земља — реч |
у.{S} Та њега нико ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, па још по овакој урнебесној ноћи. |
и да може Карађорђу и на сенку стати, а камо ли што друго.{S} А после, господар Ђорђе је далеко |
бију, па се тебе нико неће ни сећати, а камо ли да те код Руса пањка.</p> <p>Карађорђе је срдит |
ри не сме се чути овде ни име његово, а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га као јарца, жива б |
{S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И камо лепе среће наше, да се није оволико оклевало!{S} К |
— само убијање криваца, данас је куд и камо одмакло од онога како се тај друштвени посао вршио |
исто начело многи и многи вршили куд и камо пре језуита.</p> <p>Језуите су осетиле потребу, да |
рко зубима.</p> <p>Није се имало куд ни камо, Петар већ виде да мора зажмурети.{S} Нема сумње, |
био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове лепе среће да Црног Ђорђа стигне само оно, |
огле мерити са Бакчи-сарајем кримскијех канова?{S} Гдје су осиони и пребогати Турци Биоградци, |
њим браниоцем својим, јуначким Стеваном Кантакузеном, прозваним Стеван Чел Маре (Стеван Велики) |
вом послу народном, као кнезови народне канцеларије и други неки.{S} Иначе, као стални грађани |
ар, он би ове људе послао преко народне канцеларије, као што је био ред, а не би нас обилазио.{ |
атане — преласника, који гледа у својим канџама већ уловљену и упропашћену невину душу, и ужива |
ачкетама била је црвена повезица (порт) као нарочито обележје за српске бегунце.{S} Ово је овак |
рвопија, душманин, поганац, коме треба, као гуји присојкињи, што пре главу размрскати!</p> <p>Д |
Вујица лежаше још непомичан и без јава, као што смо га оно у поноћи видели.</p> <p>Наум полако |
ле, помоћи, а не да му се подмеће нога, као што се одовуд ради — рече Добрњац озбиљно.</p> <p>— |
сплетену гужву, из које тек овда онда, као усијан челични шиљак, избије по која непокорна, ошт |
а и заповедник свију балканских народа, као њин политички поглавица и неограничени вођ целе њин |
и многе је побио.{S} Самога Карађорђа, као што смо видели, оптуживао је пред Русијом и молио д |
теде реч да ми се превали преко језика, као да је од товара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, |
и.</p> <p>То је била она иста политика, као оно што су у почетку устанка 1804. год. говорили да |
разносе у комаде.{S} Једна ледена рука, као оштро жељезо, проби у саме груди његове, ноктима до |
p>Карађорђевица махну руком преко чела, као да је хтела одагнати неке суморне и црне мисли.</p> |
вом и стиште руком јабучицу од пиштоља, као да је хтео рећи: „немој да од тебе почнем!“</p> <p> |
аве.{S} Та прилика маше на њега рукама, као да би му хтела рећи: „Стој, причекај!“</p> <p>Милош |
то заћутка узнемирену савест разлозима, као што су они што смо их мало час видели у његовим нем |
својим шареним <pb n="144" /> криоцима, као да би хтео рећи: „Циц, дете! хитрији сам ја од тебе |
водене масе своје, а његова пространа, као стакло глатка површина, искривила се овде онде, као |
пас налокати крви таквог дичног Србина, као што је кнез Сима.{S} Па ја то да преживим, Боже ме |
где би их после убрзо појела помрчина, као што је било и с толиким другим угледним људима.{S} |
горе опет остане глатка мирна површина, као да није ништа ни било.{S} Тек после неколико дана, |
зор, пред којим се сваки родољуб клања, као на круну слободоумља балканског, који се сви с њоме |
старца.{S} Он чисто подскочи с миндера, као да га нешто упечи и пун нестрпљења, узе махати десн |
ј.{S} Он прво пусти 2—3 звучна трилера, као да огледа свој глас, па се онда наједаред просу чит |
ла, а да ме не оптужујеш овде код Руса, као да ми је мало ова гомила шпијуна што сад за мном ка |
е из те каване, прво застаде код врата, као да се нешто омишља, и после сави на више и нестаде |
рља шакама лице и жмирну неколико пута, као да се хтео уверити, је ли ово још сан или јава.{S} |
толику родбину, али нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још једино живи од м |
то нема кума Вујице! — рече у два маха, као вајкајући се, а после приседе на траву, између вели |
нешто засело у грлу, док Карађорђевица, као старија, опет прва не проговори.</p> <p>— Наслушала |
већ ћу сам доћи и поћи ћу први напред, као што сам и досад увек <pb n="184" /> радио, и као шт |
елатску, он је поносно гледао око себе, као да би хтео рећи:</p> <p>— Погледајте ме, ја сам она |
а добро послужити и тако просте справе, као што су колац и ченгели, и да ће и то бити доста доб |
је година од онога земана.{S} Знам све, као да на прсте бројим, шта се десило од тога доба.{S} |
иран.{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, као поручен!{S} Не, по Богу капетане!{S} Ми смо тебе до |
о насмеја.</p> <p>Јес, оно је цар овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њег |
латка површина, искривила се овде онде, као да каква невидовна рука на махове просипа читав рој |
су досад гледали као на зубљу слободе, као на дивни узор, пред којим се сваки родољуб клања, к |
утра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као што се говори, зуцка, па он баци ватру у народ.{S} |
и тада би главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео да прозре у мрачну утробу црне земље, и |
тогодишњој окупацији Србије причала је, као да је јуче била.{S} Кад је ударен темељ знаменитој |
S} А на крају свакога одељка, песма је, као с неком иронијом, понављала ове драстичне речи:</p> |
цу.</p> <pb n="253" /> <p>Карађорђе је, као ретко који, познавао готово сва места у Србији и зн |
е загледа у духовника.{S} Изгледало је, као да се предомишља шта ће рећи.</p> <p>— Море попо, а |
неко особито зближење.{S} Изгледало је, као да су се среле и познале две јуначке душе и одмах с |
гу му се нешто измаче.{S} Изгледало је, као да се глава, која се дотле само на кончићу држала и |
људе послао преко народне канцеларије, као што је био ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се б |
о принесу на жртвеник себе и све своје, као што је решен и он — Ђорђе.{S} То га највише крепи у |
е људе да прокажу хајдуке и бунтовнике, као и њине јатаке и присталице, да помажу Турцима да их |
одевен у богато извезено рухо од танке, као крв црвене чохе.{S} Овај човек је изгледао страшан. |
а је, у данима славе и величине српске, као соко прелетао с бојишта на бојиште, с голим ножем у |
овда онда усне су му грчевито дрхтале, као да нешто за се шапуће.{S} Његово сухо, смежурано бе |
е изгледало, као да провирује из земље, као да је на живом човеку, који је до грла закопан у зе |
ш псето?“ Побратимили смо се од невоље, као што знаш — те се ја нашалих. „Е мој побратиме, вели |
и тучак, којим се кава туца, те и њиме, као ћускијом, почеше изглављивати врата.</p> <p>Најзад |
храста жалосно зајаукаше и поодкидане, као слаби листићи, разлетеше се на све стране у страхов |
ноги људи носе перчине; велике перчине, као код жена, па сплетени и пуштени низ леђа.{S} А и ба |
час је опет неко неразговетно шуморење, као да негде у даљини жубори какав неуморни поток, или |
дахнем.</p> <p>И две жене притајаше се, као да се боје, да и својим дисањем не узнемире ову сла |
ку па се онда наједаред тргне и стресе, као да се повратио из каква заноса, и тада грчевито сти |
а пуна срџбе и узмућене пакосне освете, као огромни таласи неодољиво су запљускивали са <pb n=" |
ађорђе је говорио да <pb n="243" /> ће, као сутра дан, изаћи ту у једно село у околини Кишињева |
дне канцеларије и други неки.{S} Иначе, као стални грађани ту су могли опстати само људи мекши, |
е с Турцима и да их само једном смлави, као што би то и било — од свију ових решења било би ти |
туђе, па се изговори да то везир тражи, као што се данас Милош изговара...</p> <p>После оваких |
родали да он постане господар у Србији, као оно што су владике у Црној Гори.{S} Море, Мелентије |
га народ једва дочекати, па заједнички, као браћа, да раде и заповедају.</p> <p>Садржина овога |
не дате мира чак ни амо у туђој земљи, као да је мени мало мојих јада, но још ви отуд похитали |
да се он сам направи господар у земљи, као што је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне |
кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, да то народ неће ништа омести, он ће учинити |
ледало је као да се Ђорђе нешто двоуми, као да се бори и ломи.{S} Најзад се реши и проговори.</ |
не нађе!“...</p> <p>И Милошу се учини, као да се на једаред нађе на пустој и дивљачкој коси, у |
орају људи да крију своје жене и кћери, као од најгоре Туркуше.</p> <p>Драгић би и даље говорио |
ече он мрачно — Везир ће ти одговорити, као оно што је одговорио кад <pb n="61" /> смо га лане |
бабино лице силно се натушти и помрачи, као да се некакав тежак облак душевни сави по оним избр |
ме само срце боли кад чујем таке речи, као мало час она твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не |
огнем отићи тамо онако како ми приличи, као господар, а не као невољник, који од Милоша проси м |
а су ти то и понудили да ти замажу очи, као веле, нека крене он Србију и помогне да ослободимо |
а, најближим губилишту, па се за часак, као бурни таласи, разлише по целој огромној гомили и ра |
и да ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и све друге хартије, није био исписан обичним писме |
абаницом.{S} Марко застаде за тренутак, као у некој двоумици.{S} Затим махну руком одлучно и да |
ђорђу, Наум му је служио као повереник, као писар и посредник, нарочито у односима с хетеријом. |
орбе се зачу јасан, али издробљен звук, као оно што звече паре, потврдо стегнуте у какву крпу.< |
виње, а мало ниже био му је и кованлук, као што смо већ напомињали.</p> <p>Ту на једну велику т |
одуже трајао.{S} Из Ђорђа је куљао дим, као из каквог вулкана.{S} Наједаред он скочи с миндера |
рво асурама, па онда красним босанским, као кожа сабијеним ћилимима, који су блистали у сјају о |
ије знало ништа, где је и шта је с њим, као оно кад море прогута утонула бродара, сарани га у с |
утак разгрне и уклони, али одмах затим, као оно бурни таласи, опет набуја са свију страна и опе |
дао својом руком сам кнез Милош главом, као што му је својом руком и новац избројао што му је н |
уштања гласова о повратку Карађорђевом, као и то, шта би на случај да се Карађорђе доиста врати |
ун нестрпљења, узе махати десном руком, као да некоме прети.{S} Његов сухи кажипрст с великим д |
плете...</p> <p>Карађорђе махну руком, као да би хтео пресећи даље сумње Наумове, па додаде са |
ом задрхташе сви мишићи на њеном облом, као прекаљени челик гипком телу, па онда на мах све пре |
ји су ту били по каквом послу народном, као кнезови народне канцеларије и други неки.{S} Иначе, |
вић Добрњац и Михајло Тодоровић Герман, као главни заступници кнеза Милоша, који се обраћао рус |
звршење.</p> <p>Милош је једнако хукао, као човек кад га снађе нека голема беда.{S} А није му н |
има и овда онда по штогод би промрмљао, као да сања некакав тежак, непријатан сан.{S} Иначе, св |
S} Та ти си кренуо гдегод си кога имао, као да на свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса |
Док је славуј певао, кос бејаше ућутао, као да га и он слуша.{S} Али, кад песма славујева посту |
и на мене ће, вели, пасти проклетство, као на новог Бранковића, који је род <pb n="102" /> сво |
сло онога Црнога пса, црн му образ био, као и што је, они су ти што не дају овој сиротињи душом |
рман пише.{S} А Црни, црн му образ био, као и што је, место да се склони и ћути, још он, он неш |
решио да се и њега отараси, исто онако, као што је скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било |
ешће и ову двојицу помрчина исто онако, као оно пре 5—6 дана Цукића.{S} А после, мртвој глави л |
у мрачна наручја своја.</p> <p>И тако, као страшни пример божје казне, овај тешки грешник 6 пу |
чно стоји на раменима, те је изгледало, као да провирује из земље, као да је на живом човеку, к |
орак Карађорђев.{S} Чисто је изгледало, као да стражаре око њега и мотре да им куд не мрдне.</p |
p>После опет поћута, опет је изгледало, као да нешто ослушкује.{S} За тим рече замишљено, као д |
е био никакав.{S} Карађорђа је нестало, као да је у земљу пропао.</p> <milestone unit="subSecti |
ено стење стоји разбацано и нагомилано, као да га је нека свемоћна рука у нереду просипала лево |
то ослушкује.{S} За тим рече замишљено, као да сам себе пита, и као да сам себи одговара:</p> < |
зубљом луча у руци, корачајући опрезно, као мачка, Цукић је лежао полеђушке на поду крај угашен |
пет тргох.{S} Бејаше ми некако зазорно, као велим, кад се он крије и неће да се каже, није ред |
окрет свршио би се исто онако несретно, као и покрет Хаџи Проданов...</p> <p>Али, у том опасном |
глава, али ти ово знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима разговорим што ме с |
ели измишљати ни нарочите справе за то, као што је чинила богобојажљива инквизиција просвећене |
ни, а други код куће презати сваки час, као зверка у гори, да откудгод не пукне осветничка пушк |
} Кумство је свето!{S} Кум је као брат, као и рођени отац — али и рођени отац да је, ни њега не |
ај је човечуљак изгледао као нека авет, као мртвац који је сав буђав овога тренутка из гробнице |
ди у пусте пољане и целу боговетну ноћ, као смушен и безуман јури пустим пољанама, бежи од себе |
/hi>, која једним ударцем одсеца главу, као да је главица купуса.{S} Сам њен творац, хвалећи св |
а се овај нешто збиља поврати у Србију, као што поручује.{S} У ствари пак, Милош је то питање б |
ра, ја бих могао отићи за њим у Русију, као год што сам са овим Бошњацима прешао у Босну, и зак |
ође до густога, ви ћете онда у Немачку, као што сте и научили, а фукара нека плаћа кожом и глав |
еним грнићима, дизала се у једном углу, као неки споменик.{S} Прозори су били подлепљени хартиј |
м да ми калуђер отпаше кнежевску сабљу, као што је онога Црног<ref target="#SRP18933_N3" /> — п |
њи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљнули таласи какве страховите реке од |
ј згуснут мрак, како кроз пусту пољану, као црна авет лута једна чудна људска прилика на добром |
у груди...</p> <p>Ђорђе промукло рикну, као рањен лав, појми да се дигне и дочепа десном руком |
овог разговора, Карађорђе чисто одахну, као да му се с груди скинуо тежак камен.{S} Али то није |
начина да се оде.</p> <p>Крага замуцну, као да га нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и про |
235" /> <p>— Пропали смо ти, господару, као нико наш.{S} Гдегод је била која цркавица све се по |
— поче кнез Милош.</p> <p>— Господару, као вазда и до сада.</p> <p>— Ваља ли ми духовниче, ово |
рађорђе је на махове застајао у говору, као да је хтео да одахне или да даде жени времена да шт |
нска дима, правио је колуте по ваздуху, као да указује некуда тамо далеко, на далеку будућност, |
д би било каквога покрета у том правцу, као што Добрњац мисли.</p> <p>Пошто су се око тога мало |
писало; и ако је Милош познавао Вујицу, као покорна <pb n="274" /> и бојажљива човека, опет он |
ом руху, с равнодушним изразом на лицу, као да присуствују каквој досадној позоришној представи |
ве изумре и у великој кави наста тајац, као да у њој није живе душе.</p> <p>— Чокјаша! (живела) |
имо то ће бити најбоље! — рече Добрњац, као у шали, осмејкујући се при том левим брком.</p> <p> |
говорио је Јоргаћ, а свака његова реч, као оштар дворезни нож, забада се право у патриотско ср |
тра би нас Турци прегазили, што но реч, као Влах питу.{S} Што краљеви за нас данас знају и што |
бро разумео, попо, ти од прилике велиш, као овако:</p> <pb n="116" /> <p>— Ако видимо да има ка |
после твојим шеретлуцима да га измолиш, као што си и лане измолио онога пса, па је си л’ видео |
се окрете Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати с |
ци хитају сад да претеку и Французе.{S} Као чувени електричари, они кушају да примене електрици |
ако жудно погледали и ишчекивали је.{S} Као приде, уз њу је ишла и глава Наумова.</p> <p>Хучна |
та казна треба да буде право мучење.{S} Као што видите — и свирепост има своју логику.</p> <p>Д |
отуд из Србије гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас као на д |
тао.{S} Но ми смо се радовали за те.{S} Као велимо, да хоће дати бог само да се ти једном врати |
рађорђа и да буде у његовој близини.{S} Као јунак човек, он је био жудан боја и мегдана, а рачу |
кнеза Милоша као његов стални момак.{S} Као што смо видели раније, он се и пре почешће налазио |
ете, не смете овако изаћи пред деду.{S} Као Арапи сте црни од тога бумута!{S} И не знам како се |
ивати све што мислиш и све што знаш.{S} Као год што не ваља војник, који испуца све метке, па п |
.</p> <p>Драгић жалосно климну главом — као што нас је и сад дочекао — рече он подругљиво.</p> |
се, замерају!</p> <pb n="98" /> <p>— А као шта ми највише замерају? — рече кнез нестрпљиво.</p |
сабљу преко врата, управо, онако крива као што је, она као да сама склизну, али у исти мах гла |
кога убијају, кога уклањају из друштва као штетна и опасна звера.{S} Ем те убијају, ем се труд |
и, али га она дочепа за руку и стеже га као железним клештима.</p> <p>Хоћеш да бежиш, да утекне |
ији, и Турска и Аустрија сматрале би га као рускога агента, а Русија није имала интереса да на |
а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га као јарца, жива би га на колац набили, чим би им пао ша |
да, Карађорђе још има пријатеља који га као свеца обожавају.{S} Они ће проклињати убилца; они ћ |
опет мислио да пођем с друге стране, да као тужим Црнога код Руса — рече кнез.</p> <p>Милош је |
ма спари и сасуши, те цело поље изгледа као опаљено.{S} По томе пољу играла су се турска деца, |
ј слабачки <pb n="79" /> зрачак изгледа као да је навлаш дошао да нас потражи у овој гробници н |
е хуке и вреве, те по читав дан изгледа као какав огроман лонац, у коме кипи, ври и пресипа се, |
застаде, преко његова распаљена погледа као да прелете лак, влажни облачић, потом настави живо: |
мо отоич, ако је са знањем царева, онда као да ваља тако пустити нек иде, па у згодном тренутку |
љину у којој као да нешто види и откуда као да <pb n="71" /> нешто чује.{S} Па би онда на једар |
ње од угљена.{S} Ништа ме тако не убија као сећање на неправде, које сам којекад нехотице почин |
т Црнога да амо дође — рече Милош онака као узгред.</p> <p>— Вала, ако немате друга преча посла |
ћутећки.{S} Очи су му сијале из сумрака као два жива раздувана угљена жеравице, а грозничава ун |
зити и зликовци, који би заклали човека као пиле; мудраца, који природном памећу схватају најсу |
указа на далеком крају источнога видика као нека сива замаглица.{S} С почетка то је изгледало к |
асти, а у истини та га је стража чувала као заточеника.</p> <p>Кад ја уђох, а била је управо по |
ма, што се кроз вечерњи сутон разлегала као последњи вапај препукла срца.</p> <p>Незнани певач |
се бејаше одрешио језик, те сам бројала као из књиге да читам.{S} А он је опет за чудо био мек. |
међу неба и земље и урнебесом се ваљала као један једини грдобни мрачни талас, плавећи свет гро |
?{S} Кажу нам, да си на сред улице пала као свећа.</p> <p>Баба Јана, била је позната у целом Бе |
е разви и узе читати.</p> <p>То је била као нека пресуда противу кнеза Симе и Драгића.{S} У њој |
канских народа, Србија је до сад важила као гнездо слободе, и њена јуначка деветогодишња борба |
ђа по широкој дасци, која им је служила као трпеза.{S} Вујица је ужурбано све ово спремао, а Ка |
угачкој антерији, коју је одозго носила као вистан.</p> <p>Карађорђевица разрогачи своје крупне |
и предата Милошу, она је одатле отишла као драгоцен пешкеш београдском везиру Марашлији — који |
мање или више, већ Милош се сада јавља као представник и носилац једне мисли народне, убијајућ |
од за нас не нареде, да се нашим људима као опрости што су војевали против султана, па тек онда |
два жива, два још сјајна ока, у којима као да се беше прикупио сав заостали живот који се већ |
е очи још гледају, да још виде и у њима као да заблисташе две сузе, две последње сузе...</p> <p |
е — поносите се, ово и приличи јунацима као што сте ви, који ударају по педесет на једнога и ко |
може да назре.{S} Она у тим тренутцима као да је била обдарена неком пророчком снагом.{S} У не |
н подмукли хајдук и глава му је уцењена као и сваком другом хајдуку — рече Марашлија.</p> <p>До |
та, управо, онако крива као што је, она као да сама склизну, али у исти мах глава Драгићева одс |
рски молимо.</p> <p>Драгић скочи с пања као опарен.</p> <p>— Не тако, газда Иво!{S} Све ћу вас |
.{S} Ова последња хвала Милоша и везира као да нарочито дирну старца.{S} Он чисто подскочи с ми |
е Србију; да жуди за њом и да је сматра као другу домовину своју.</p> <p>Међутим, још од самога |
ме штогод они поруче отуда, свет сматра као да је порука од рускога двора и за то јој верују.{S |
је од тога доба остао код кнеза Милоша као његов стални момак.{S} Као што смо видели раније, о |
тање никад живље није стало пред Милоша као ово баш сад, кад сакупљени народни прваци ево решиш |
страшнији и ужаснији.{S} Она црна тмуша као да је гутала небо и земљу, јер докле она год доспе, |
имали сведока.{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју сурову душу, то никад в |
ода балканског — биће му исто тако драг као и успех његове рођене браће Срба.</p> <p>Најзад, сп |
па и саме псовке.</p> <p>Тада се најзад као и Милош склони.{S} Шта ће кад нема друга изласка, а |
на вечери.</p> <p>— У туђини није никад као код своје куће — то знају бог и људи.{S} Али волим |
Турци и чекају!{S} Он мисли ово је сад као што је било пре за његова доба.{S} Не зна да сад за |
Најстарији син Станимиров служио је сад као момак код кнеза Вујице.{S} Али и њега, Станимира, к |
S} И ови исти људи, који на први поглед као да никога не вермају, поћи ће за јуначким и достојн |
те и гледао у земљу.{S} После наједаред као да се трже, рече.</p> <p>— Спомињете вољу царева, а |
у у водене дубине, нестане их наједаред као каквом чаролијом, да мало после опет избију на повр |
би опет нашли изговора да јурну у народ као вуци међу јагањце.{S} С друге стране опет следи ме |
ојачао, јер су Грци покушали да се јаве као пријатељи румунскога народа, и од пређашњих господа |
пиње.{S} Маре ти они за народне послове као за лањски снег!{S} Да је њима да су сви кнезови и н |
у Русију без дуката, а Мелентије остаде као врло богат човек. „Поменик”.</note> <note xml:id="S |
и да их заклоне.{S} Мене опет држе овде као каква роба, прате ми сваки корак и не дају ми никуд |
ару! — рече Анта.</p> <p>Милош пребледе као крпа и ухвати се за огњиште од оџаклије да не падне |
ла поверила велеважни задатак — да буде као нека њена (хетерина) контрола над српским вођом, и |
себе, наслоњен на десно раме, Карађорђе као држи велики, у врх њега висок златан крст, саливен |
то Стаменка у Хотину, где се Карађорђе као изгнаник настанио, а Сара је била удата још у Србиј |
је једнолико врускање.</p> <p>Карађорђе као да нешто сања.{S} Овда онда, он промрмља по какву н |
о своје сензале и калаузе, ови им служе као агенти и шире по народу горње гласове, јер њима све |
е с њим.{S} Сећао се детињства, када је као весело чобанче са свилоруним стадом својим проводио |
абусито, али свака његова реч палила је као живи пламен, што се одмах познавало на скупу слушал |
је била од голема значаја и кривена је као највећа тајна.{S} Карађорђа је веома изненадило, от |
но живи и много, много памти!{S} Она је као кроз сан памтила, кад је везир Ћуприловић отео од Н |
ђаје из ране младости своје, још кад је као слушче Фаразлибашино служио у Паланци, и у два три |
че.</p> <p>— Шта зна народ!{S} Народ је као и свака друга стока, куда га чобанин поведе он онам |
сно у наоколо, погледа и џелата који је као окамењен стојао ту <pb n="87" /> пред њим, климну н |
да бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је као брат, као и рођени отац — али и рођени отац да је, |
ом врату Драгићевом.</p> <p>Изгледао је као да ударац није био особито јак, бар није изгледало |
Само се Вујица беше притајио и лежао је као мртав; чак му се ни дисање не чујаше.</p> <p>Напољу |
тише га.{S} Он се притаји, изгледало је као да нешто ослушкује.{S} За тим додаде:</p> <p>— Чује |
ом свећом, и обриса је.{S} Изгледало је као да би хтела нешто рећи Милошу, али не може да почне |
пред њим на столичици.{S} Изгледало је као да се Ђорђе нешто двоуми, као да се бори и ломи.{S} |
{S} Дуго је тако ћутао.{S} Изгледало је као да га за тренутак бејаше украо сан.{S} Карађорђевиц |
матрао да је време за устанак.{S} То је као нека претња.{S} И он ће тако и учинити.</p> <p>— Па |
бабо је онда био друкчије обучен, није као сад, и он је увек носио пиштоље.</p> <p>А — што нис |
сним дубравама српским; како је доцније као младо момче, слушајући голуба како гуче, из његове |
о Црни узме маха, онда оде све ово моје као да није никад ни било.{S} Но ја морам с њим овако к |
си, у подножју Малога Штурца, где стоје као џинови огромни хиљадугодишњи храстови, где изломљен |
Карађорђев долазак у Србију притискује као каква, страшна мора.{S} Он сад више није хукао и уз |
ти Вујици — рече Милош. — Спремај момке као што сам ти рекао, а и све друго што ти треба за пут |
п је човек!{S} Он се не изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу носити, док угледа бела св |
сао, али зато су његове суре очи сијале као жива жеравица.</p> <p>Пролазећи кроз намештену одај |
е његов је „попа“ — човек, који га воле као брата рођена, и који му се до сад нашао у најтежим |
аће људе ови страни употребљавају после као своје сензале и калаузе, ови им служе као агенти и |
Молдавије.{S} Оне су православне земље као и Грчка и имају исте интересе с њом, јер су и оне и |
ако како ми приличи, као господар, а не као невољник, који од Милоша проси милост — говорио је |
а обећања, ваљало је да што дуже остане као везир београдски, а ту је опет лежала на Милошу обв |
дно тако велико и тако свето дело падне као жртва једне мрачне гомиле ненаситих варварских граб |
отпуно сазрела, да се Карађорђе истакне као војсковођа и заповедник свију балканских народа, ка |
је добра.{S} Знам да ћеш заспати од ње као обајен.{S} Него де повуци још једном.</p> <pb n="31 |
м, јер су и оне исто тако турске робиње као што је и лепа Јелада.</p> <p>Но њин је географски п |
.{S} Јазук је да крштено створење умире као мрцина!</p> <p>Говорећи то, Петар бејаша оберучке о |
а чак и писмена бурунтија о томе, да се као хајдук убије гдегод се ухвати, али је све то предуп |
. — То је страшно, али онда дајте да се као људи разговоримо, од онаква разговора, како сте вас |
ред просу читав поток од песме, која се као мирис, расу по зеленом лугу и оде далеко, далеко кр |
а га тамо уцмека, па крај.“ Но после се као нешто предомисли, те додаде:</p> <p>— Аја, вели, ни |
ја се под само небо извила!“ — брине се као Карађорђе.</p> <p>Ђорђе гледа у ведре небесне висин |
ће се ником ништа говорити, и чуваће се као највећа тајна.{S} Да би био још поузданији да се ни |
к обузети Србију, у по дана смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и прев |
о ове Милошеве речи, шта више, учини се као да их је пречуо, те одговори журно:</p> <p>— Па и б |
ји.</p> <p>У римској историји износи се као редак пример, достојан да се преда и најдаљем потом |
данас овако грдно посрнули, и видимо се као божјаци, захвални ако им ко удели мрвице, које пада |
Сети се оне страшне ледене руке, што се као оштро жељезо заби у груди и дочепа га за само <pb n |
арод отуда и султан одовуда признају те као прва човека. <pb n="197" /> Само сад пази да што не |
>— Овде сте безбедни и склоњени; будите као у својој кући, па и ако је дом сиротан, богато је с |
све је ово божије па ваше, располажите као у својој рођеној кући — рече кмет Стојадин, кад уве |
.{S} Свачега сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и господар!... — додаде Анта.</p> <p>— Ама ја, |
упна за спољне утиске, душа ове старице као да се винула у далеку будућност и назрела у њој неш |
о да слуша старца с пажњом.{S} Сад рече као с чуђењем:</p> <p>— Па откуда све то, за бога, побр |
ромној гомили, која сабијена, изгледаше као какво чудо од хиљаду и више глава, ништа се разгове |
никад више не виде, а Јелени се чињаше као да још седи с њим у одаји и још топло разговарају.< |
значи паша од три репа.{S} Остале паше као ћехаја везиров и други имају по један или два репа. |
ња му вилица заигра, а зуби зацвокоташе као у грозници.</p> <p>— Ах, булу ти твоју! — цикну Дра |
ве жут дукат, мека рушпа и махмудија, и као млеко бео талир, господару, ако ти почем није криво |
рила, стриже дугачким црним брковима, и као да ослушкује хоће ли га и овде узнемиравати његов м |
задуван, са зајапуреним обрашчићима, и као жеравицом живим очима, полако прикрада опрезном леп |
рече замишљено, као да сам себе пита, и као да сам себи одговара:</p> <p>— Боже мој!{S} Да ли ј |
— Жалиш га!{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати се око тог несрећника.{S} |
е.{S} Ја сам као човек поштено живео, и као човек хоћу поштено и да умрем.{S} Ако сте ми пријат |
ам и досад увек <pb n="184" /> радио, и као што сам и научио.{S} Немојте, дакле, варати тамо пр |
су га убили — рече Павле испрекидано, и као да је сам за се говорио.</p> <p>Милош га погледа мр |
тегао срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно у почетку устанка, он је сад понова осећао да ј |
се враћао дому своме, лаћао се плуга и као мирни земљорадник орао и топио знојем плодна поља с |
а и издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа и као његов анђео хранитељ и као његов анђео смрти.</p> < |
да те ту нешто запитам као духовника и као рођенога брата мога.{S} Али пре но што ти и једну п |
до 40 година.{S} Лица је био округла и као мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен.{S} К |
изаћи ће на глас као добар јунак, али и као великодушан човек, што уз јунаштво тако лепо приста |
оред Ђорђа и као његов анђео хранитељ и као његов анђео смрти.</p> <p>По ранијем договору, Кара |
је био Наум, који му је служио уједно и као тумач у разговору с Грцима, Турцима и Арнаутима.{S} |
а имао би само једну жељу, да поштено и као човек умрем.{S} Ово ти казујем с тога, што многи ми |
Карађорђе већ прешао, Милош је мутно и као кроз неку маглу а из огромне даљине, осећао то, да |
ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати старе војводе и заслужне мужеве и тр |
ио ништа; спусти се на малу столичицу и као да бејаше замишљен.</p> <p>Наум захвали старцу, и р |
у се почео спуштати сумрак, а он у себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак закл |
" /> и Гитарић узе разгледати по колиби као да је очима тражио, где би то писмо могло бити.</p> |
м скроман, миран, ћутљив, а ови погледи као да су говорили:</p> <p>„Да ли овај погађа о чему ли |
од Турака повластицу да се Србија уреди као вазална кнежевина, која би Турској плаћала данак, а |
овом свечаном тренутку, у целој природи као да беше овладала некаква побожна свечана тишина.{S} |
а за врат, па мора да пази.{S} Али људи као људи!{S} Сваки има нешто друго у глави.{S} Није то, |
не стране бојао да га историја не осуди као кукавицу и страшљивца, који је у најопаснијем трену |
адне крв Карађорђева и да се он обележи као убица овога великога <pb n="266" /> човека.{S} Пред |
он је хтјео трагом онога Црнога.{S} Али као мудар човјек брзо је видео да на ону руку не иде ви |
.</p> <p>Напољу је била лепа, топла али као пакао црна ноћ, јер небо беху застрли густи тешки о |
а људе, који су се у Србији појављивали као његови агенти, њему се најзад јави <pb n="181" /> м |
самих Турака.{S} На њу су досад гледали као на зубљу слободе, као на дивни узор, пред којим се |
хватили.{S} Но Аустријанци су га држали као <pb n="212" /> заточеника.{S} Нису му дали никуд ма |
густи мрак.</p> <p>Стражари су стајали као црне, непомичне сени.{S} Из Цукићеве одаје чуло се |
овао у успех, те су ту замисао сматрали као лепу али празну жељу!</p> <pb n="239" /> <p>Од свиј |
/p> <p>Као да су се небеса сурвала, или као да се ова грешна земља преко пола цепа и дроби, так |
даљини жубори какав неуморни поток, или као да се кроз мрак плашљиво дошаптавају духови, што на |
а тамо далеко, на далеку будућност, или као да пише по празном простору неке тајанствене знаке, |
ећаш ли се, како смо се оно полане вили као црв под кором?{S} Почесмо и улазисмо у ватру, па по |
кнезовима, што су у Цариграду боравили као српска депутација, да измоле разна права за кнеза и |
и поврх њих Турци и Јевреји, прилепили као ластавице гнездо, своје жалосне, трошне дрвене куће |
пеловали на Карађорђа и њега би истакли као вођу, који би требао да крене Србе и друге балканск |
{S} Они, они, Бог их посекао!{S} Утекли као курве и ђидије, а оставили ову сиротињу саму, па са |
лед и збуњен, сад се наједаред зацрвени као паприка, и пун јарости шкргутну кивно зубима, он ви |
голе душе!</p> <p>Но Марашлија се учини као да добро није чуо ове Милошеве речи, шта више, учин |
м и немам.</p> <p>Тада се Гитарић учини као да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао сам |
апасани дугачким бошчама и обојица црни као угљари, Крага и Стојан Симић баш су довршивали пове |
ленио у лицу, док на послетку не поцрни као земља.</p> <p>— Пи! (он отпљуну) поганих уста, прок |
жен према њему, и кад му више не говори као господар, већ као брат и пријатељ.</p> <p>— Попо мо |
ама тако да јадно живинче у помами јури као муња низ голо поље.{S} После наједаред коњ се зауст |
, он узе нападати, оптуживати и уједати као бесно псето!...{S} Запињу им за очи Милошево богатс |
везир рекао да с Ђорђем треба поступати као с хајдуком, ако се без знања царева амо врати.{S} А |
рцима он ће већ смрт Карађорђеву изнети као своју заслугу, али пред народом српским с тим се ни |
ца, претећи да ће и с њим овако учинити као и с Драгићем.{S} Паштрмац се правдао да није ништа |
Вујица је мој човек и он ће ме склонити као рођени брат што би.{S} Него, би ли ти мени могао на |
откотрљати, и обезглављен труп клонути као мртва маса.</p> <p>Види се да и смрт има неке прима |
ако престрављен од Турака, може јурнути као стршљенови и премлатити гдегод и Црнога и његове љу |
ми за полазак, а о целој ствари да ћути као заливен.</p> <p>После Лисовића, Милош позове свога |
урити тамо и биће ми поуздани помоћници као што су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да |
и се дугом пушком, коју је држао у руци као батину, он је носио преко десна рамена, пребачену н |
се његов повратак у Србију не протумачи као жудња за влашћу и насилнички покушај да преотме Мил |
Она је жмурила, али њене затворене очи као да су прозирале у далеке догађаје, које ни најбудни |
ој се јадни Ђока пљесну по челу и скочи као опарен, па удари корачати доле горе по одаји.{S} На |
за од ове пустошне усамљености, у којој као да се крије некакво притајено чудовиште, које за ча |
ала поглед некуд у даљну даљину у којој као да нешто види и откуда као да <pb n="71" /> нешто ч |
да љута дамаскиња чисто писну кроз зрак као гуја присојкиња.</p> <p>Сад је било све у реду и го |
м ово доживео!</p> <p>Цукић за тренутак као да потону у мрачне и тешке мисли.{S} После додаде к |
од мене оно што бити не може.{S} Ја сам као човек поштено живео, и као човек хоћу поштено и да |
мо у будућност и да те ту нешто запитам као духовника и као рођенога брата мога.{S} Али пре но |
се у овом тешком самртном часу покажем као кукавица.{S} Та, болан људи — Драгић рашири обадве |
д дође каква прпа и тегоба, па се вијем као црв под кором и не знам на коју ћу страну, онда њих |
вољно склопио очи и рекао бих да умирем као најсрећнији човек на свету.</p> <p>Карађорђе је на |
та боље, племенитије и мудрије да умрем као владалац српски, но да живим као пандур аустријски |
умрем као владалац српски, но да живим као пандур аустријски или руски!{S} Ах, Јело, Јело, ах |
еликим добро очуваним ноктом, пожутелим као ћилибар од дуванска дима, правио је колуте по вазду |
ак Карађорђе дошао хајдучки, онда с њим као с хајдуком ваља и поступити.{S} За случај тај, Мило |
знаш да мени сад није до беса и стрепим као од живе ватре, да се међу Турцима што не рашчује, т |
стали, на броју њих 18, водећи са собом као заробљеника Анту Протића, упуте се Паланци, где су |
"87" /> пред њим, климну на њега главом као да је хтео рећи: „кукавицо, ево овако се секу главе |
, поћи ће за јуначким и достојним вођом као покорни јагањци за чобанином својим, и рођеним ће г |
еру веровао, ако те мојом рођеном руком као пиле не закољем, само ако се усудиш да што чиниш пр |
Србији.</p> <p>— Црните ме пред двором као душманина српска!{S} Куда ће вам душа, болан!{S} И |
лима.{S} Лака тројка летела је равницом као оно ластавица кад рашири своја вита крила.{S} Јелен |
м звао да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет... опет!... — Око њега (Милоша) |
ерније послужим цару!“ Уз то је опрезан као стари лисац, оњушиће где гођ има какве опасности за |
2" /> <div type="titlepage"> <p>Штампан као подлистак у „Малим Новинама“ за 1892. и 1893. годин |
очи из своје заседе.{S} Витак и окретан као тигар, он у два три скока прилети колиби, али тако |
ведри, што по читаве месеце идем мрачан као мркла ноћ, зато они веле: „така му је нарав!“ Да, д |
.</p> <p>У другом углу, седео је омален као овца сед Турчин смежурана лица, а веома живих ватре |
есницу српску.{S} Ту је први пут учињен као неки споразум између Марашлије и Милоша, да Марашли |
крају.{S} И иначе Красис је био обучен као сељак, а и румунски је знао тако, да га нико не би |
џелатових намаче каиш на главу, удешен као замка, која је спред обухватала грло и остраг ишла |
пет посвадити с царем у Стамболу, па он као што је и научио, утећи, а оставити сиротињу да цвил |
ушао све заповести његове, а сад баш он као да се нешто предомишља и вајка!...</p> <p>— Шта, а |
егових уморних, угаслих зрака.{S} Сутон као да мили и силази полако с околних брежуљака на који |
е не позна.{S} У образу је изгледао црн као земља, а црте на лицу бејаху му се некако развукле |
илош у своју службу, јер га је познавао као верна и послушна.{S} На Карађорђа је Никола имао пи |
ице рукама.</p> <p>Гитарић је показивао као да слуша старца с пажњом.{S} Сад рече као с чуђењем |
са шакама на лицу тако, да је изгледао као да спава.{S} Митрополит је у два маха долазио до ње |
ав и спечен, овај је човечуљак изгледао као нека авет, као мртвац који је сав буђав овога трену |
а је Милоша целим телом; он је застајао као укопан, а пред очи су му искакали разнобојни колути |
b n="36" /> 2—3 последње године истакао као вођа народни и који је сад јавно носио титулу и пот |
родне послове, а особито кад се истакао као вођ народни, његова кућа у Црнућу, вазда је била пу |
ограду, и који се у осталом већ истакао као јаван противник и непријатељ Карађорђев.{S} Предмет |
н побио!...{S} Зар није и мој Милан пао као његова жртва?...{S} А она звер, Младен, хтеде ме ве |
Не био Цукић, ако га не бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помогле ни његове кабадахије, |
ми, вас би Милошенда за то живе одерао као јарчеве. „Слободно је бар молити“, али за кога Мило |
а мрко.{S} Вујицу и Павла он је сматрао као своје најверније и најоданије људе.{S} Особито је д |
ану помоћ од Русије и управо се сматрао као руски човек и најамник.{S} Чим би се појавио у Срби |
ри.</p> <p>Али у исти мах, он је осећао као да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, ст |
ну румунску махалу.{S} Пред њом је ишао као вођ онај исти старац што је пресрете, док се најзад |
им.</p> <p>— Држ, ту торбу па чувај ово као очи у глави; боље пази на ову но на твоју рођену гл |
. године.{S} Петроград је у то доба био као нека ћаба балканских родољуба.{S} Сломив Наполеонов |
а свију балканских народа.{S} Он би био као неки војни диктатор и располагао би неограничено у |
ити своју јасну песму, а глас му се вио као танка жица прекаљена челика, по чему се и познавало |
p> <p>Везиров ћурчибаша, који је служио као тумач, није смео све ово овако ни преводити везиру. |
млад, грчки родољуб, који му је служио као секретар.</p> <p>Пред Ипсилантом стајао је свежањ х |
приближио Карађорђу, Наум му је служио као повереник, као писар и посредник, нарочито у односи |
оласка мени, пошто сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начинили од тога! — рече |
ри воде.{S} Па тамо је шума, није овако као овде, све само поље.{S} А код наше куће увек пуно, |
кад ни било.{S} Но ја морам с њим овако као што сам до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже |
? — наже уза степенице, прескачући лако као дивокоза са ступња на ступаљ.</p> <p>Момак одговори |
се чуше два три пуцња узастопце, онако као кад неко шенлучи, па се онда разлеже танка, гласови |
и да му све кажем, но сам тражио, онако као поиздаље, да разабере и да ме извести где је сад Цр |
<p>Говорећи о томе, Милош вешто, онако као узгред, пусти и то, како је нешто начуо да је Црни |
болно и јетко.</p> <p>— Па ово се онако као прети — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>— Ја рекох |
а за њега и одговара — рече Милош онако као узгред.</p> <p>То одмах прихватише и сви остали.</p |
раду, знали су је и у околини на далеко као видарицу, која од многих болести боље лечи но икака |
>— По матери те ружим, што лупаш толико као луд, кад видиш свећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада гл |
ак побојавао да га Милош не узме на око као пријатеља „вождовог“, и да га тако не обележи пред |
нде опет посеја лишћем, те је изгледало као да није ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође |
замаглица.{S} С почетка то је изгледало као прамен лака облачка, који се полако лелуја баш на о |
на договор, да би пред светом изгледало као да и нас остале кнезове по штогод припитује, а посл |
вито.{S} Под тим утиском оно је стајало као окамењено.{S} Али на једаред из тога заноса трже га |
из угла у угао, и у глави му је брујало као да из неке дубине одјекује стотину звучних звона.{S |
д овамо!...</p> <p>Док је овако брбљало као чегртаљка, весело девојче већ бејаше прискочило и о |
осподару? — упита он.</p> <p>Милош мало као ућутну.</p> <p>— Јест, — додаде затим — тако у разг |
а, за који је био везан.{S} Све је било као и обично.{S} Не видећи ништа, што би изгледало сумњ |
мало по мало поправљати, а њему је било као год оно човеку који се буди из дубока сна.{S} На ма |
оли што овде овако чамуњамо и пропадамо као робље незаробљено, а могли би тамо у Србији бити од |
Мени се чини, да ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају семе у земљу.{S} Човек баца се |
аћам се у Србију и није ми друкчије, но као оно мртвацу кога окупају да га мету у мртвачки санд |
оворио овако благо и дружевно и жалосно као онда.{S} Увек дотле он би обично само издао наредбе |
о не може повести тако успешно и срећно као он, Карађорђе, то га Милош и позива да дође у Србиј |
ије.</p> <p>Јелена је стајала непомично као какав кип, а њене мисли бејаху се некуд изгубиле у |
та бих ја радио?{S} Спремио бих га лепо као ономад на ноћ ове Турке, па мирна крајина.</p> <p>— |
жење живаца, које деца рузуму тако исто као и старци и које се допада нежном женскињу исто као |
и и које се допада нежном женскињу исто као и суровим ратницима.</p> <milestone unit="subSectio |
т ме је тако безобразно погледао, чисто као да ми нешто прети!</p> <p>Вујица га је разбијао. — |
повратку?</p> <p>Чолакантиница се чисто као нешто застиде.</p> <p>— Како се не би сећао, брато, |
и други.</p> <p>— Коју! — рече он чисто као зачуђен, па онда додаде живо и брзо: — Коју другу д |
ребало трчати и радити, он је био чисто као узет.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Кад се после |
о и душевно, Милош је сад налазио чисто као неки одмор и разгаљење у овој ненадној појави хајду |
ложила у дубини његове душе, и ту чисто као заспала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и у овај ма |
коју допуњује вешто ударање дахира, што као перце игра у рукама раздрагане играчице, млада, вис |
амо у Србију.{S} Цео народ дочекаће вас као озебао сунце.</p> <p>Драгић жалосно климну главом — |
своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас као добар јунак, али и као великодушан човек, што уз ју |
нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас као на душмане, и веруј да би нас плотунима дочекали да |
крепак и држећ, нарочито је био познат као изврстан ходац.{S} За младости Станимир је био хајд |
по народу горње гласове, јер њима свет као домаћим више верује, и лакше се за њима поводи.</p> |
дао Марашлију, а ти његови погледи опет као да су говорили:</p> <pb n="196" /> <p>„Знам чиме са |
Србију да учини своју последњу дужност као Србин.{S} Он не тражи ништа за се; он одлази да пос |
кад му више не говори као господар, већ као брат и пријатељ.</p> <p>— Попо мој, ти најбоље знаш |
другом право у очи.</p> <p>Најзад Цукић као да не могаде више издржати овај поглед.{S} Његове р |
у Турака. „Да је Грчка имала војсковођу као што је Ђорђе, јамачно би и они устали на оружје“. — |
ећи, наравно, само оно што се Карађорђу као Србину и јунаку могло допасти и занети га.</p> <p>Т |
га не би смео узети; од њега сви бегају као од чуме.{S} Нико га не би смео примити у свој дом, |
отна мишљења, јер док их једни сматрају као оличење свега што је зло и неваљало у природи људск |
Да ме убију мучки, потајно, да ме убију као крмка секиром у чело!...{S} Да паднем без освете бе |
стрта торба, захвати новац онако у шаку као што се обично захвата жито, и изручи га опет натраг |
човек.{S} Нико не зна праву цену човеку као мајка!{S} Јес, несретна мати, она која га на срцу н |
бију.{S} Али тамо би дигли на нас хајку као на бесне вукове — рече Крага и уздахну дубоко.</p> |
лико не би радовао Карађорђевом доласку као он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самог |
мањом силом смрвили и развејали војску као оно кад неодољива холуја дохвати и разнесе стог сла |
а њих дубок утисак.{S} Но они у почетку као да нису разумели сав значај њин.{S} Тек су се посте |
дамаскињу, оштру као љута гуја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада одсекла бар <hi>50</hi |
а ми ће и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимбарлија.“</p> <p>Кад се кнез Милош закрајини |
.</p> <p>Избачен напоље, Штитарац рикну као бесан вук, и с дивљим урликом нападе на закључана в |
оворио да га Милош не пресече, он цикну као гуја и привика да Драгића одмах вуку, и да му ударе |
она црна непомична маса оживе; кроз њу као да шину моћна електрична струја; у једном снажном п |
упита Наума шапатом:</p> <p>— Господару као да није добро?{S} Да му се није што смучило од оног |
ема себи широку, криву дамаскињу, оштру као љута гуја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада |
занесе, његова два сјајна ока сијала су као два црна жива угљена.</p> <p>Јоргаћ је говорио крат |
ратко ћутање.{S} Обадве жене осећале су као да им је нешто засело у грлу, док Карађорђевица, ка |
веже вече.{S} Сви предмети изгледали су као да се одмарају и одишу у вечерњој тишини, после дуг |
још немам одсечна одговора.{S} Но и ту као да неће бити ништа, како ми Герман пише.{S} А Црни, |
ече набусито:</p> <p>— Затрокујеш ми ту као нека баба!{S} Како мислиш!{S} Шта имам још ту да ми |
а, та га је мисао пратила и дању и ноћу као рођена сенка његова.</p> <p>— Нема друга изласка ни |
ао у гомиле непријатељске и разгонио их као кобац нејаке тиће, све у славу имена српског; помињ |
а невина детета, што их грозни Штитарац као јагањце покла, да не причају ништа о крвавом убиств |
а; а Милош је осећао да му свака та реч као растопљен челик капље на само срце.</p> <p>Но у тај |
узимај на ум и примај њине замерке баш као да ти долазе од рођенога брата, ја ли од најбоља пр |
да, те да главом и малом својим останеш као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателн |
господару? — упита Вујица.</p> <p>Милош као да се двоумио.{S} Најзад рече:</p> <p>— Да га дозов |
гову болну главу!</p> <pb n="126" /> <p>Као оно бурно, страховитом ветрином шибано море што се |
и како му срце заигра у грудима.</p> <p>Као да су се небеса сурвала, или као да се ова грешна з |
тек почело јачати и снажити се.</p> <p>Као деца природе, Турци су узимали ствар просто.{S} Кад |
који су му до сад могли сметати.</p> <p>Као најопаснији био је Петар Молер, и он је већ уклоњен |
у руку за јуначку главу вождову.</p> <p>Као што смо видели, дакле, 11. јула, у петак, Карађорђе |
дотле поднеће се големе муке и многа ће капа остати пуста — примети Карађорђевица.</p> <p>— Шта |
еко бејаше изненадно лупио на прозорски капак, и ова лупа необично пресече Милоша.{S} Да се пол |
анас на нешто нагазио!{S} Хеј, по Богу, капетан Драгићу, је си ли ти при себи, кад тако говориш |
ез Сима из Велика Борка, и његов побрат капетан Драгић.</p> <p>— Ама шта рече, чоче? — примети |
петоро пријатеља и другова кнеза Симе и капетана Драгића.{S} Јављамо ти ово да не рекнеш да је |
ишта помоћи.{S} Освести се, прибери се, капетане Драгићу, и учини што те молимо.</p> <p>Драгић |
е слади тиранско срце.{S} Послушај нас, капетане, кад те ево, сви овако зборски молимо.</p> <p> |
при себи, кад тако говориш!{S} Па болан капетане, Милош то бога и моли, да му још ти паднеш шак |
еш на ноге, као поручен!{S} Не, по Богу капетане!{S} Ми смо тебе доста слушали!{S} Ево и сад см |
пуне, начичкане света, по прозорима, по капијама, по крововима и димњацима, по високим дрвљаниц |
није могло разабрати.</p> <p>Од градске капије па до губилишта, спровод се кретао полагано, сто |
постављене страже, нарочито на главној капији и унаоколо око велике куће.{S} На самом уласку у |
имају читав један ред дућана на Стамбол капији.</p> <p>Сад су Турци понова тражили, да им се ти |
ине, што се беше накупила пред градском капијом.</p> <p>Кад осуђеници изађоше из тврђаве напоље |
Чини ми се кола стадоше пред баштенску капију.{S} Чек’ да видим!...</p> <p>И она журно истрча |
поштење, његов образ и његова вредност, капитал су од којег и ми данас живимо.{S} Милош једе из |
обићи овуда — рече старац и гурну мали капиџик, па проведе Ђорђа тесним пролазом између две ку |
ји виче и који те јавно оптужује; свака капља ова претвориће се у по један врео камен, и то ће |
ћи и наћи...{S} Тешко теби!...{S} Свака капља ове крви претвориће се у по један глас који виче |
ој дрхти сваки мишић на телу, те крупне капље зноја искачу по заруделим образима црнпурасте ист |
да му свака та реч као растопљен челик капље на само срце.</p> <p>Но у тај мах зачу се нека по |
ши то...{S} То је најљући отров.{S} Пет капљица од њега доста је да убију најјача човека.{S} Ов |
.</p> <p>Три је дана како ова два сужња капљу у казамету београдском и изгледају своју судбу из |
сутра је света недеља.{S} Крпара скиде капу, па се и сам прекрсти. — Јес, звоне звона — рече о |
ама и свакојаким страховањем, он подиже капу и побожно се прекрсти.{S} Обазре се око себе и вид |
онако нам и остане; како нам они скроје капу, онако је после и носимо.</p> <p>Ту се Карађорђе п |
лахирено звера по колиби, па му се очни капци полако опет затворе, по некад само до пола, и тад |
ана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, ама он <pb n="59" /> је за нас био мања н |
вде к нама опет убитеља рода сербскага, Карађорђа, који је у смедеревској нахији неколико дана |
ло питање: ко и како да <hi>уклони</hi> Карађорђа?</p> <p>Милош је за све време мало говорио.{S |
чаја и кривена је као највећа тајна.{S} Карађорђа је веома изненадило, откуда је за то могао до |
а три дана, резултат је био никакав.{S} Карађорђа је нестало, као да је у земљу пропао.</p> <mi |
Како се већ хватао сутон, Вујица позва Карађорђа да сврате ту на једно трло некога познаника њ |
пара да ту опасност отклони, и да очува Карађорђа у пркос везирове писмене наредбе за убиство.< |
рађорђевих, и многе је побио.{S} Самога Карађорђа, као што смо видели, оптуживао је пред Русијо |
рење што га је Крпара уживао код самога Карађорђа, нарочито му је олакшавало да што боље испуни |
са српском емиграцијом и старали се, да Карађорђа спријатеље са својим тежњама и намерама.</p> |
то сазнао, па се и он почео спремати да Карађорђа дочека.{S} У првом реду, ваљало је да извиди |
ових разлога, Милош је морао желети да Карађорђа једном нестане, јер се само тако могао ослобо |
он се бочио с давно донетим решењем да Карађорђа убије.</p> <p>Та борба била је дуга и упорна. |
гао отклонити крваво недело, па било да Карађорђа врати натраг у Аустрију или да га кришом прот |
шала помисао, како би то згодно било да Карађорђа нешто збиља нестане тамо негде у Русији.</p> |
то даље од српских међа.{S} Нарочито да Карађорђа спроведу кудгод дубље у унутрашњост Русије, г |
најест кнезова закључили смо ови час да Карађорђа уклониш и с њиме свршиш брзо и неодложно и ње |
Милошеви животни интереси захтевају да Карађорђа једном нестане са света, и лукави је Турчин п |
у.{S} Али он се боји за самога њега, за Карађорђа.{S} Турци су се ујазбили, презају од свачега |
тима.{S} Наум је био кадар да погине за Карађорђа, али је исто тако био готов и да га убије у с |
те се свак бојао да рекне добру реч за Карађорђа.{S} Кад су Н. Ичка упитали шта да чине с Кара |
је познавао као верна и послушна.{S} На Карађорђа је Никола имао пизму, што му је осудио брата |
он ту остати; после му показа очима на Карађорђа и прошапута — за остало како нареди господар! |
и.</p> <p>Најтеже је било то, што се на Карађорђа није смело напасти јавно.{S} Милош никако ниј |
рцима, они би у првом реду апеловали на Карађорђа и њега би истакли као вођу, који би требао да |
то крило, пошто се знало да су кивни на Карађорђа и једва би дочекали да га оптуже пред Русима. |
ећи Драгићевом трлу, и не излазећи пред Карађорђа).</p> <p>Ови момци, наоружани до зуба, ходали |
и су да се очисте да што пре изађу пред Карађорђа, али се на обојици опажало да су узбуђени и с |
слио, како ће од Милошева страховања од Карађорђа начинити нов извор за своје приходе.</p> <p>К |
Милошу писмену наредбу да чува међе од Карађорђа, и ако овај гдегод упадне тајно у земљу, Мило |
поразуман начин насуде.</p> <p>Страх од Карађорђа могао је дакле нагнати Турке да Милошу доста |
х руку, нашли су приправно земљиште код Карађорђа и он им је поверовао после кратке борбе и кол |
том писму поново се тврдило, како народ Карађорђа једва чека, како би га сад од блата градио и |
чика Стојан (Симић).</p> <p>Дете уведе Карађорђа у собу и даде му столицу да седне.</p> <p>— Ш |
ине одмах окрећу погледе северу и траже Карађорђа, што се до сад показало у више прилика, где ј |
решке — тога унутрашњег нагона, који је Карађорђа моћно заносио — код њих није било“...</p> <p> |
или су неодређени.</p> <p>Разгаљивао је Карађорђа да се ништа не сумња <pb n="288" /> — све ће |
таде мало и за један трен ока гледао је Карађорђа.{S} Затим се обазре, грчевито дочепа секиру, |
: — Пошто је узалуд покушавао да одбије Карађорђа од српских послова и да угуши и ућутка људе, |
развој догађаја, па ако Вујица не убије Карађорђа, онда да ударе они и да убију и Вујицу и Ђорђ |
везир, па ако би он био вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да се преда, а они да не прљају |
дјуриле хитре козачке извиднице да гоне Карађорђа, и где га год стигну, под стражом да га врате |
има.{S} Овај свет, што још једнако куне Карађорђа, онако престрављен од Турака, може јурнути ка |
да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Карађорђа.{S} Дружећи се са српским емигрантима, <pb n= |
прваци ево решише да неће пристајати уз Карађорђа, баш и да дође.</p> <p>Тога истога дана, кад |
сле кратка разговора између Маврогена и Карађорђа, први се крене с Наумом.{S} Њих су чекала дру |
радовао се како ће овеселити и Вујицу и Карађорђа, кад им донесе овако веселе гласе од Милоша.< |
а Милошевим било је људи који су мрзили Карађорђа, али је било и таких који су га високо ценили |
, кнеза смедеревског, који у писму моли Карађорђа да прими човека кога шаљу и да верује „писму |
сад је Милош напрезао све силе да удаљи Карађорђа што даље од Србије.{S} А гле сад!{S} Наједаре |
" /> мисао: како би било, да сам домами Карађорђа у Србију и ту да сврши с њим једном за свагда |
раскорачи, измахну и из све снаге лупи Карађорђа ушником у груди...</p> <p>Ђорђе промукло рикн |
нарочито одређен да спроведе и испрати Карађорђа преко молдавске границе.</p> <p>Друго је била |
виту зграду заваркавања:</p> <p>— Убити Карађорђа!{S} Зар Карађорђа убити, њега, „вожда“, Србин |
зун од везира, да по потреби може убити Карађорђа.{S} Јави ли се доцније потреба за то убиство, |
едног <pb n="124" /> дана мора уклонити Карађорђа.{S} Још онда кад је трчао да заузме Ужице, да |
ће га Турци што кривити како да упусти Карађорђа да умакне.</p> <p>Али од свега тога сад није |
причуђате што сам дошао!</p> <p>Видећи Карађорђа љута, Вујица се узе правдати.{S} Он није мисл |
ан почеше разилазити.</p> <p>Око поноћи Карађорђа и митрополита нестаде из друштва, и више од п |
аума је само срце вукло да се нађе крај Карађорђа и да буде у његовој близини.{S} Као јунак чов |
е 5—6 дана, ни дај боже.</p> <p>Међутим Карађорђа је највише пекло да чује какве гласе носи Вуј |
бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да он Карађорђа не жали и чисто се чудио што га Милош толико |
у а из огромне даљине, осећао то, да он Карађорђа мора убити.{S} Он није могао да прибере јасно |
и дан причека.{S} Тако је Вујица тешкао Карађорђа, а рече му како ће зато време и сам остати ту |
о Карађорђе.</p> <p>Анта је лично волео Карађорђа и веома се обрадује његовом доласку, али кад |
љима Милош није крио, да је Вујица убио Карађорђа по његовој заповести.{S} Али јавно пред народ |
ћеви, који се у два три маха ћушкао око Карађорђа позвецкујући оружјем.</p> <p>— Откуда код теб |
сутра и господар Вујица доћи.</p> <p>То Карађорђа још више забрину.{S} Он је опажао да се нешто |
ару и умоли да српске бегунце, нарочито Карађорђа, тргне дубље у Русију и да им забрани мешање |
авања:</p> <p>— Убити Карађорђа!{S} Зар Карађорђа убити, њега, „вожда“, Србина, пред којим су п |
<p>После ових речи Вујица се загледа у Карађорђа, очекујући шта ће рећи на ово последње питање |
<p>Верни Наум почешће брижно погледа у Карађорђа, тада му се из груди отме дубок уздах, који с |
ога почетка, како су се познали, између Карађорђа и Наума било се утврдило неко особито зближењ |
а пуна сахата трајао је разговор између Карађорђа и људи што се ове вечери бејаху искупили око |
ијати.</p> <p>Али сутрадан, по нестанку Карађорђа, у Кишињеву је било трке.</p> <p>Тек се бејаш |
ло до тога, те се јавила мисао о избору Карађорђа за општега вођу, за војводу балканског, под ч |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Карађорђа је нестало и нико није знао куда се део.{S} И |
затворило.</p> <p>Назвав „добар вечер“, Карађорђе се заустави пред Драгићем.</p> <p>— Ене дер!{ |
на границу уз коју је саграђена колиба, Карађорђе је лежао испружен, а украј себе бејаше метуо |
петога дана после одласка из Кишињева, Карађорђе и Наум у глухо доба ноћи изађу из свога скров |
оји се више чак и не разуму.</p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао и то га је сазнање љуто тиштало. |
Шта ће се тада рећи о њему?{S} Па онда, Карађорђе још има пријатеља који га као свеца обожавају |
к се овако око њега плела опасна мрежа, Карађорђе је мирно боравио дане, склоњен у сеновите луг |
278" /> <p>Тога дана у петак, 11. јула, Карађорђе је био срдит и зловољан и одмах с јутра посла |
утујући из Хотина за Кишињев на колима, Карађорђе и Наум махом су ћутали.{S} Карађорђе се чешће |
ction" /> <p>После овога страшнога сна, Карађорђе је био потресен и зловољан.{S} Већ се хватао |
аму земљу.</p> <p>После овог разговора, Карађорђе чисто одахну, као да му се с груди скинуо теж |
скоро после овога састанка код Добрњца, Карађорђе је имао други ноћни састанак у Петрограду, са |
> <p>Крај себе, наслоњен на десно раме, Карађорђе као држи велики, у врх њега висок златан крст |
добро дошао.</p> <p>Али с друге стране, Карађорђе је био за Милоша стална и голема опасност, ос |
а.</p> <p>Кад је несретне 1813. године, Карађорђе наједаред онако ненадно и неочекивано напусти |
ти, али се немају чега ни бојати од ње, Карађорђе је хтео да види како ће то утицати на војводе |
<p>Кад Вујица и Наум устадоше од совре, Карађорђе оста још подуже; купио је полако мрве што се |
а био је завршен.</p> <p>Од Чолак Анте, Карађорђе је отишао српском митрополиту на вечеру, и ту |
д а Крага за њим.</p> <p>Кад се јавише, Карађорђе устаде да се с њима поздрави.{S} Пружи им рук |
p> <p>Кад се и последњи гости разиђоше, Карађорђе је неко време остао наслоњен на миндерлук, са |
га бављења у скровитој сељачкој кућици, Карађорђе се бејаше прерушио тако, да га је тешко било |
/p> <p>Силазећи тако низ један брдељак, Карађорђе се заустави и показа Науму руком ка Паланци.{ |
/> <p>Кад се већ добро ухватио сумрак, Карађорђе устаде да пође.{S} Старцу рече само толико да |
о смо видели, дакле, 11. јула, у петак, Карађорђе је заноћио на трлу код Јована Буковичког, ком |
е повести тако успешно и срећно као он, Карађорђе, то га Милош и позива да дође у Србију, где ћ |
ту у дупљама моћнога храста.</p> <p>Он, Карађорђе, стоји пред тим дивним храстом, гледа га како |
в, кад је Вујица баш о томе запиткивао, Карађорђе му је одговорио тако, да је Вујица утврдо мис |
ађорђе.{S} Па како се прилично задржао, Карађорђе наговести да би добро било да когод викне Ант |
а говорили а сваки своје погледе изнео, Карађорђе је могао направити овакав закључак:</p> <p>„С |
ује!</p> <p>Док је Добрњац ово говорио, Карађорђе се мрштио и на махове нестрпљиво махао руком |
лит ништа не брине.</p> <p>Говорећи то, Карађорђе спусти момку у шаку велику рубљу Катарине II, |
угога — заклањају своју рођену слабост, Карађорђе је наједаред осетио како је огромна разлика и |
ојој средини.</p> <p>Тога дана под ноћ, Карађорђе се састао са Вујицом Вулићевићем, кнезом смед |
у, према расположењу какво је у народу, Карађорђе би нашао пуно присталица који би за њим потег |
ection" /> <p>Прешав код Рама у Србију, Карађорђе је још те исте вечери кренуо даље са својим п |
ећи с руским мајором Орловим за Русију, Карађорђе заустави у Карловцима и поиште од Мелентија с |
лочина.</p> <p>На путу Драгићевом трлу, Карађорђе је пријатно ћеретао с Наумом и причао му разн |
о писмо Милошево оћутао, неверујући му, Карађорђе се није могао дуго држати за том бусијом.</p> |
p>Тако у живом и одушевљеном разговору, Карађорђе и Наум сиђоше Драгићевом трлу.</p> <p>Сунце ј |
нђео смрти.</p> <p>По ранијем договору, Карађорђе је имао после овога избора да пређе у Србију |
е доћи ћу и ја.</p> <p>Изашав на улицу, Карађорђе рече старцу: — Удри најкраћим путем, стриче.< |
лош одговори, да нема за сад никога.{S} Карађорђе је дошао сам; допратио га је један Грк.{S} Ал |
се трже кад угледа непозната човека.{S} Карађорђе назва: добро вече! и упита: — је ли ти, душо, |
тали су се после прва њина састанка.{S} Карађорђе је остао да ту преноћи с Наумом, а Вујица је |
пашалук.{S} Али овде има друга мука.{S} Карађорђе је оштетио многе Турке и многи се жале и спре |
ога изабраног вођу бурним усклицима.{S} Карађорђе је устао да се захвали на великој части и пов |
евом наступила је изненадна промена.{S} Карађорђе чисто није могао веровати, кад је слушао прво |
дно могао плашити и уцењивати Турке.{S} Карађорђе му је давао згодну прилику да пред Турцима пр |
/p> <p>— Важне вести, светли везире.{S} Карађорђе је овде. — рече Милош.</p> <p>Марашлија скочи |
Не иде лако, али пењање ипак одмиче.{S} Карађорђе се већ успужао уз горостасно дебло и дочепао |
{S} У скупу се говорило махом грчки.{S} Карађорђе није разумевао тај језик, но уз њега је седео |
а, Карађорђе и Наум махом су ћутали.{S} Карађорђе се чешће губио у далеке мисли и у прошлости и |
га одведе у собу где ће конаковати.{S} Карађорђе упита шта је с господином митрополитом.{S} Сл |
не зауставе — све је то било доцкан.{S} Карађорђе се већ био дочепао српске обале.</p> </div> < |
<p>Ту се ручало, пило и разговарало.{S} Карађорђе је био особито расположен.{S} Причао је неке |
оду одмах те једну кошницу подрежу.{S} Карађорђе поједе ту мало меда, па онда устаде, прохода |
ране у страховитој ломњави и пуцању.{S} Карађорђе упусти златан крст, који је све дотле чврсто |
3_N3">Историја прича ту ствар овако:{S} Карађорђе оставивши Београд и Србију 21.{S} септ. 1813. |
> <p>Марашлија скочи:</p> <p>— Овде?{S} Карађорђе овде?!{S} Где овде, у Београду?</p> <p>— Не, |
брајане мој — рече Цукић живо.</p> <p>— Карађорђе је подигао дивну богомољу, намамио у њу што в |
свака путничка кола „да у њих завири,“ Карађорђе с Наумом боравио је скривен у једној румунско |
да још изда момцима последње наредбе, а Карађорђе и Наум осташе сами у колиби.</p> <p>— Какве г |
се растадоше.</p> <p>Старац се врати, а Карађорђе се упути кући, у којој је већ горела свећа и |
} Вујица је ужурбано све ово спремао, а Карађорђе га је са стране гледао пажљиво, а по глави му |
отресао.{S} Причајући како је у то доба Карађорђе био дубоко поражен и очајан, она је и сама у |
цара, крене на Турке.</p> <p>У то доба Карађорђе је и сам био у Петрограду, <pb n="154" /> куд |
м еспапом радите ове године? — упита га Карађорђе.</p> <p>— Тргујемо лисичијим кожама — рече ст |
жина овога писма била је тако чудна, да Карађорђе у почетку никако није хтео веровати да је то |
>непријатеља...{S} Догоди ли се пак, да Карађорђе дође у Србију са знањем царева, те му не смед |
но стоји јасно и несумњиво записано, да Карађорђе мора погинути.</p> <p>Још пре 3—4 године, још |
кад му Вујица каза како стоји ствар, да Карађорђе много преза од Милоша, и Анта се забрину и би |
е повео са собом баш с тога што хоће да Карађорђе буде обезбеђен, а што се Турака тиче он се не |
е у српске послове.</p> <p>За случај да Карађорђе ненадно бане у Србију, решено је, да овде при |
n" /> <p>У први мах Драгић је мислио да Карађорђе спава.{S} Али он погледа боље и виде где Кара |
отета имања.{S} У њином је интересу да Карађорђе не погине.{S} Он има овуд по Шумадији доста з |
кад уведе путнике у подрум.</p> <p>Тада Карађорђе извади златан дукат руски и даде га Стојадину |
целе ноћи.</p> <p>На растанку с гостима Карађорђе је говорио да <pb n="243" /> ће, као сутра да |
тану те вечери.</p> <p>Целога тога дана Карађорђе је био добро расположен.{S} На путу за Драгић |
и летњег св. Аранђела.</p> <p>Тога дана Карађорђе је рано устао.{S} Још се не бејаше ни расвану |
дох да видим коње.</p> <p>После по часа Карађорђе и Наум отпутовали су.{S} На растанку жена га |
д киме бејасте ви; ко вас држи? — упита Карађорђе даље.</p> <p>— Држи нас господар Вујица.</p> |
веног хајдучког вође српског, прозватог Карађорђе“.</p> <p>На надгробној дрвеној плочи у Тополи |
ан Драгић је косио у својој ливади, кад Карађорђе дође с Наумом.{S} Драгић му се надао по поруц |
пута полако се повуче.</p> <p>Наједаред Карађорђе се трже и чисто скочи.{S} Трже сахат; било је |
о.</p> <p>— Ја рекох што рекох — додаде Карађорђе.</p> <p>На томе је свршен овај разговор, које |
пава.{S} Али он погледа боље и виде где Карађорђе лежи са отвореним очима и то лево око било је |
арађорђе невесело.</p> <p>Сан што га је Карађорђе уснио био је страшан:{S} Пукла широка недогле |
та.{S} Он је имао рођена брата, кога је Карађорђе због неке пљачке био убио својом рођеном руко |
је био и онај Никола Новаковић, кога је Карађорђе познавао, али ни за њега ни за остале није зн |
њу падају сад таке сумње.{S} С тога је Карађорђе стављен под присмотру, те се пазило на сваки |
ош ће се пред народом одговарати, да је Карађорђе погинуо по наредби везировој и показаће изун, |
им се направи поширак отвор тако, да је Карађорђе лежао управо према њему.</p> <p>Он застаде ма |
арио <pb n="271" /> гласом на то, да је Карађорђе дошао да дигне буну, и да му то неће бити ни |
ад су гласови пребројани нашло се да је Карађорђе изабран једногласно.</p> <p>Кад је овај резул |
p>Сви су били потресени, кад чуше да је Карађорђе дошао и сваки се утркивао да каже своју осуду |
које стране, те би одмах помислио да је Карађорђе дошао да њега обори и да против њега ради, ка |
опасно, кад би се од Милоша крило да је Карађорђе дошао.{S} Он то може дочути с друге које стра |
ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да је Карађорђе давно већ био осуђен и уцењен, да је издата ч |
им старешинама пређе у Немачку, куда је Карађорђе већ прешао, Милош је мутно и као кроз неку ма |
су провели близу до пола ноћи и овде је Карађорђе и преноћио с Наумом.</p> <p>Ту у разговору Ка |
{S} Прва реч ђенералова била је: где је Карађорђе?</p> <p>Митрополит одговори: да је „вожд“ био |
хтели пристати на неке уредбе, које је Карађорђе заводио по савету Младена Миловановића, у нам |
ивимо.{S} Милош једе из хамбара који је Карађорђе напунио.{S} Милош, и сви <pb n="31" /> што се |
о га је гледао нетремице.</p> <p>Док је Карађорђе тако немо гледао у Добрњца, овај је почешће д |
ТВО И ПОТЕРА</head> <p>Друг, с којим је Карађорђе путовао, био је родом Грк, по имену Наум Крпа |
а закључа сва спољна врата.{S} Затим је Карађорђе рекао жени да никога не пушта у кућу, а нико |
ло војнички дух народни — продужавао је Карађорђе све живље и живље — и то је била за народ чит |
где ли се толико забави?“ — поновио је Карађорђе бар десетак пута, ходајући немирно тамо амо.< |
твар је већ у пола добијена — тврдио је Карађорђе.</p> <p>— Онда ћемо ми морати да путујемо кри |
е јасно, али потресено.</p> <p>— Ако је Карађорђе дошао амо са знањем и одобрењем рускога двора |
између себе и њега да доказује, како је Карађорђе био неумитљив, непомирљив душманин турски, ко |
путује са својим момком.</p> <p>Тако је Карађорђе неопажен и неузнемирен издро преко румунске г |
и су га са бурним живео.</p> <p>Тако је Карађорђе изабран за вођу балканског, под чију је коман |
у велику јагњећу шубару.</p> <p>Тако је Карађорђе последњи пут видео и тако се последњи пут рас |
лисаће се како је његова заслуга што је Карађорђе убијен, и тражиће у Стамболу чак и признање и |
/> Наум, па одозго преко њега метут је Карађорђе, коме Драгић бејаше навукао једну од својих д |
био донео са собом лепу погачу, коју је Карађорђе врло миловао.{S} Извади велики заструг млада |
, у породичној гробници у цркви коју је Карађорђе за живота градио и где и данас борави прах ње |
Милошу доста што-шта учине, и ту му је Карађорђе био добро дошао.</p> <p>Али с друге стране, К |
ом за Вујицу (7.{S} Јула).</p> <p>Ту је Карађорђе провео три четири дана.{S} Излазио је по окол |
мљено и мисао је потпуно сазрела, да се Карађорђе истакне као војсковођа и заповедник свију бал |
н Пауновић—Аџибеговац.{S} Изгледа да се Карађорђе прибојавао да га когод не нападне ноћу, па је |
ном интересу отворити четворе очи да се Карађорђе не увуче у Србију, Марашлија је налазио да се |
ђевом, као и то, шта би на случај да се Карађорђе доиста врати.</p> <p>Саветовања су дуго траја |
, он је говорио само о томе, како да се Карађорђе <hi>уклони</hi>.{S} Али сви су они знали прав |
и био је готов све да чини, само да се Карађорђе заклони од опасности.</p> <p>Ту се мало посав |
ection" /> <p>Још је био сумрак, кад се Карађорђе крете са својим другом.{S} Његова верна жена |
он не бејаше замакао за колибу, кад се Карађорђе трже и скочи.</p> <p>— Еј шта усних, децо, за |
ле удате и то Стаменка у Хотину, где се Карађорђе као изгнаник настанио, а Сара је била удата ј |
одмах познаде.{S} У осталом пред њим се Карађорђе није ни крио.</p> <p>— Можеш ли ти мене, брат |
ио и како ће све листом скочити, чим се Карађорђе појави.</p> <p>Даље се у писму казивало, како |
и и ново стање у Србији.</p> <p>Како се Карађорђе недавно био вратио из Петрограда, <pb n="238" |
, онако је после и носимо.</p> <p>Ту се Карађорђе пљесну руком по челу и рече чисто очајно: — К |
кад од мене градите непријатеља! — рече Карађорђе мрачно и прекорно.</p> <p>— Душа ће нам, госп |
м когод све то донети на пешкеш! — рече Карађорђе прекорно, а затим додаде:</p> <p>— Нема пешке |
жно погледа; он нешто зло смера; — рече Карађорђе, показујући на Новаковића, који је збиља закр |
о сте се од скора овде доселили? — рече Карађорђе разгледајући по соби.</p> <p>— О Ђурђеву-дне, |
и Милош кад чује за мој долазак? — рече Карађорђе.</p> <p>Вујица слеже раменима.</p> <p>— Бог г |
се после не бојим никога до бога — рече Карађорђе тако исто одлучно и поуздано.{S} На томе се о |
век до сад, за име бога великога — рече Карађорђе невесело.</p> <p>Сан што га је Карађорђе усни |
ободи цела једна поробљена земља — рече Карађорђе.</p> <p>После овога разговора опет наста поду |
п начин не дају они никоме ништа — рече Карађорђе живо.</p> <p>— А зар би сад била та прилика? |
.</p> <p>— Немој му јавити ништа — рече Карађорђе.{S} Мене боли глава и изаћи ћу мало да се про |
змамише ме, трипут проклети били — рече Карађорђе болно.</p> <p>Добрњац прихвати.</p> <p>— Али |
з Петробурга све су нам спремили — рече Карађорђе мирно. — Само припази сад кад будемо улазили |
какво зло, с тога ће га покушати — рече Карађорђе замишљено.</p> <p>— Па ето му власти, немој м |
едио.</p> <p>— Ја, тако је, тако — рече Карађорђе и окрете разговор на друго.</p> <p>Вечера је |
> <p>— Нико њему не подмеће ногу — рече Карађорђе хладно, — али Милош наопако и несретно ради. |
а свакако ствар је ваљало забашурити, и Карађорђе је то и покушао.{S} У томе згодно му је дошао |
се право пред коње и заустави их.{S} И Карађорђе и Наум промолише главе да виде шта је.{S} Вид |
ће се извршити ствар онако како треба и Карађорђе ће умаћи, на делу обавештен о злочиним намера |
же бити и каква задоцњења.{S} А можда и Карађорђе неће тако брзо долазити; свакако ако је што м |
храст у тај мах би ишчупан из корена и Карађорђе осети само, како и њега и то поломљено џиновс |
шњи дан.</p> <p>Мало по мало утиша се и Карађорђе; још једном је прекорео Вујицу а затим пређош |
а су времена била и прошла.{S} Сад се и Карађорђе морао свикавати да гута многе горке прекоре.< |
ахата <pb n="245" /> за тим, крене се и Карађорђе с Красисом.{S} Било је равно три часа по поно |
у и разговоре.{S} Док се све то удеси и Карађорђе ће имати времена да се састане и са другим љу |
аносио — код њих није било“...</p> <p>И Карађорђе је то одмах познао.{S} Слушајући ове људе как |
— рече Крага и уздахну дубоко.</p> <p>И Карађорђе уздахну дубоко. — И код вас исти јади.{S} Ја |
мисао о свесрпском ослобођењу.</p> <p>И Карађорђе узе бројати редом све оне косе и шумовите брд |
ту у непосредној близини и неустрашиви Карађорђе осети како му срце заигра у грудима.</p> <p>К |
ао...{S} Све је било свршено.{S} Велики Карађорђе, моћни геније који је из петовечна сна пробуд |
е трудио да по дисању распозна спава ли Карађорђе или не, и брижљиво је ослушкивао сваки дах, с |
p>„Како је леп овај чудни храст“, мисли Карађорђе у себи — „али како ће тек онда дивотно изглед |
га дочека.{S} Гледећи како Драгић коси Карађорђе рече:</p> <p>— Боже мој, од кад нисам узео ко |
и шта управо да раде.{S} Најзад ће рећи Карађорђе.</p> <p>— Куме Вујица!{S} Једна је глава, и ј |
ине не проклиње.</p> <p>После ових речи Карађорђе се чисто загрцну и ућута; мало после прокашља |
његове не сме валити.{S} Ако ли је пак Карађорђе дошао хајдучки, онда с њим као с хајдуком ваљ |
из те торбе биле су придигнуте.{S} Сам Карађорђе, свучен до гола тела — само у гаћама, лежао ј |
о цео дан гладни!</p> <p>С Чолокантицом Карађорђе је дуго разговарао; запиткивао је о војводи, |
им га бејаше загледао, кнезу паде на ум Карађорђе.{S} Овако је он био висок.{S} За чудо, овако |
арода овога, па је боље да погине један Карађорђе но да гину невина деца и одојчад и сва ова си |
Русија допустила да у њој погине један Карађорђе, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем у |
. Павла, код пивнице где је био склоњен Карађорђе, спреман је повелик ручак.{S} На ражњу вртела |
обрасло растово дебло.{S} Тако наслоњен Карађорђе у два три маха зену, па се онда притаја.</p> |
о у чаршију неким послом, кад је стигао Карађорђе.{S} Па како се прилично задржао, Карађорђе на |
ајао је баш на оном месту, где је лежао Карађорђе, тако, да је кроз разређене талпе јасно видео |
е под само небо извила!“ — брине се као Карађорђе.</p> <p>Ђорђе гледа у ведре небесне висине и |
<p>То је био закључак до кога је дошао Карађорђе, и његов разговор с војводама био је завршен. |
сенице, и ту му Вујица каже да је дошао Карађорђе.</p> <p>Анта је лично волео Карађорђа и веома |
жене приђоше им руци.</p> <p>То је био Карађорђе још с једним другом.</p> <p>Он упита има ли к |
оним странама, где је у то доба боравио Карађорђе, и где је ускоро имало да се изврши једно гре |
аде се ваљати право амо, где се налазио Карађорђе.</p> <p>Изненађен, он застаде у пењању и с чу |
и Милошу јавити.</p> <p>Тако је мислио Карађорђе.{S} Вујица опет био је сасвим другог мишљења. |
ри да никакав новац није примао, и тако Карађорђе оде у Русију без дуката, а Мелентије остаде к |
ионарних испада из Француске.{S} Све то Карађорђе је бележио овим карактерним речима: „Цар коза |
рана видика.{S} Али, баш у том тренутку Карађорђе угледа на далеком обзорју нешто мрачно и стра |
је с нама, и ми ћемо победити — узвикну Карађорђе и високо подиже своју велику јагњећу шубару.< |
реноћио с Наумом.</p> <p>Ту у разговору Карађорђе је открио Вујици цео план и намеру свога дола |
ilestone unit="subSection" /> <p>Док су Карађорђе и Вујица овако разговарали, склоњени у колиби |
о познати.</p> <p>Своју прогрушену косу Карађорђе је био овранио, а тако исто и своје проседе м |
превезу на скели код Орашја.</p> <p>Ту Карађорђе наиђе на кмета Стојадина, који га, и ако је б |
оказивали и говорили: „ево, ову је кућу Карађорђе ископао!“ Да би показали како сам ја био крво |
оложен за нову борбу.</p> <p>У први мах Карађорђе се био склонио у атару села Радовања.{S} У то |
бити да с тим јављањем причека, док он (Карађорђе) развиди мало како стоји ствар; док се с људи |
е да се одвојимо.</p> <pb n="220" /> <p>Карађорђе дубоко уздахну. — У осталом, ја сам и хтео, ј |
е са собом донео.</p> <pb n="290" /> <p>Карађорђе рече како и не осећа глад.{S} Ипак њих тројиц |
већ у Пожаревцу.</p> <pb n="253" /> <p>Карађорђе је, као ретко који, познавао готово сва места |
ђорђевица наивно.</p> <pb n="216" /> <p>Карађорђе је пуштао густе димове и позадуго не проговор |
у госте долазили.</p> <pb n="146" /> <p>Карађорђе је тада имао две старије кћери и два млађа си |
пита Герман живо.</p> <pb n="158" /> <p>Карађорђе подиже своју црну јагњећу шубару, прекрсти се |
м — примети Наум.</p> <pb n="229" /> <p>Карађорђе климну главом одобравајући,</p> <p>— Но како |
о ухо никад за вас чути не може!</p> <p>Карађорђе је морао употребљавати големо напрезање да се |
сељем, за радошћу, за срећом!...</p> <p>Карађорђе застаде, преко његова распаљена погледа као д |
аде невешти.{S} Али ако, ако!...</p> <p>Карађорђе дубоко уздахну, седе и зарони главу међу шаке |
рекао да се овде нешто плете...</p> <p>Карађорђе махну руком, као да би хтео пресећи даље сумњ |
а камо ли да те код Руса пањка.</p> <p>Карађорђе је срдито грицкао нокте.</p> <p>— Којекуде, п |
у град, а онога човека још нема.</p> <p>Карађорђе не одговори ништа, већ опет промоли главу исп |
е велико брујање црквених звона.</p> <p>Карађорђе скиде шубару и усрдно се трипут прекрсти — да |
> <p>— Држи нас господар Вујица.</p> <p>Карађорђе се чисто разведри.</p> <p>— Е хвала јаком бог |
ко је говорио Милошев гласоноша.</p> <p>Карађорђе се двоумио.{S} Поверовао је донекле, али само |
проси милост — говорио је Јаков.</p> <p>Карађорђе је махом ћутао.{S} Изустио би по коју реч сам |
нити нов извор за своје приходе.</p> <p>Карађорђе је био мрзак и опасан Турцима, а нарочито је |
аксало опет морала клонути доле.</p> <p>Карађорђе бејаше грчевито стискао зубе и после Добрњчев |
се опет чује једнолико врускање.</p> <p>Карађорђе као да нешто сања.{S} Овда онда, он промрмља |
извукао што веће користи за се.</p> <p>Карађорђе је у неколико био и згодно средство за Милоша |
а да се што пре опет тамо врате.</p> <p>Карађорђе је распитивао за остале војводе што су живели |
расположењу, кадгод заповедите.</p> <p>Карађорђе није говорио ништа; спусти се на малу столичи |
ост за ствар, којој су се одали.</p> <p>Карађорђе брижно махну главом и рече: — Све што је — за |
а вечеру па ако жели и на конак.</p> <p>Карађорђе се захвали митрополиту и обећа да ће свакако |
Тако ће нам рећи, и имаће право.</p> <p>Карађорђе је био узбуђен, глас му је дрхтао; речи су му |
добит — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>Карађорђе се јетко насмеја.</p> <p>Јес, оно је цар овде |
ју вајду — рече Петар заједљиво.</p> <p>Карађорђе је дуго ћутао и грицкао нокте.{S} Најзад прог |
слободан, на тројицу би ударио.</p> <p>Карађорђе одмахну главом на ово хвалисање Вујичино, али |
а гледати шта би се друго могло.</p> <p>Карађорђе се мучио.{S} Познавао је Милоша, сећао се шта |
о не да — рече Добрњац одрешито.</p> <p>Карађорђе бејаше позеленио.{S} Он није био свикнут да с |
све друго било лако, рече Симић.</p> <p>Карађорђе климну главом у знак потврде, али не рече ниш |
ешће се машао да постакне ватру.</p> <p>Карађорђе се често мешкољио и чешће отварао очи; видело |
као најсрећнији човек на свету.</p> <p>Карађорђе је на махове застајао у говору, као да је хте |
Герман тихо, нижући реч по реч.</p> <p>Карађорђе чисто плану: — Ја кварим!{S} Шта ја то, бојаг |
у, што дође сад баш у ову ватру?</p> <p>Карађорђе одмах плану:</p> <p>— Ене сад!...{S} Зар ме и |
опет су наваљивале сумње.{S} Само име „Карађорђе“ по некад је бацало у дрхтавицу Милоша.{S} У |
ао очи, и њини су се погледи сусретали, Карађорђев поглед у почетку је био пламенит и киван, ал |
кад се нађе насамо, Милош осети како га Карађорђев долазак у Србију притискује као каква, страш |
кад тад, па би јамачно то и учинио, да Карађорђев одлазак из Србије није освету спречио.</p> < |
осталих војвода.</p> <p>Чим су чули за Карађорђев долазак, сви су похитали Чолак Антиној кући, |
нова.{S} Јер и ако се крило, за долазак Карађорђев већ се бејаше рашчуло међу поверљивијим људи |
лита, који такође бејаше чуо за долазак Карађорђев, па га је молио, да му укаже ту част и да до |
се кабадахијско одело и да будем момак Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би ме трпео... |
ни прве речи своје, а страшан сребрњак Карађорђев сенуо би, и смели нападач већ би се ваљао у |
ту око колибе и мотрили на сваки корак Карађорђев.{S} Чисто је изгледало, као да стражаре око |
стакао као јаван противник и непријатељ Карађорђев.{S} Предмет тих разговора били су српски пос |
о.{S} Око тога се сад и врзао цео говор Карађорђев.</p> <p>— Враћам се у Србију и није ми друкч |
ко, далеко.</p> <p>Тако је млађи синчић Карађорђев, Александар, причао своје детињске успомене |
сле дуга ћутања, њу прекиде дубок уздах Карађорђев.</p> <p>— Једно прежалити не могу.{S} Што не |
елеком.</p> <p>Али нису војводе српске, Карађорђева доба, личиле <pb n="147" /> на Цинцинате са |
о, куме Вујица, добро разуми и знај:{S} Карађорђева глава или твоја; и на то ти се кунем живим |
претресали сваки угао.{S} Велика торба Карађорђева, с кожним поклопцем, стајала је испражњена |
ањем царева.</p> <p>То је била политика Карађорђева.{S} Таким представљањем он је хтео ослободи |
и вређао.</p> <p>У два маха снажна рука Карађорђева и нехотице се дизала и машала за оно место |
ешће падала у очи једна сребрна палацка Карађорђева, која је одсјајивала према пламену, кадгод |
орака.</p> <p>После две године, родбина Карађорђева дође те га ископа и премести у Тополу, где |
<p>Услед тога суморна и натуштена душа Карађорђева <pb n="242" /> још се више наоблачила, наје |
јавно, пред народом, на њега падне крв Карађорђева и да се он обележи као убица овога великога |
ивели са својим породицама, с којима је Карађорђева породица била у љубави и пријатељству, те с |
иви!{S} Да не памте Турци крваво још из Карађорђева времена што је кадра да учини ова земља, ка |
х бораца, васпитаних у практичној школи Карађорђева деветогодишња ратовања.{S} Многобројне српс |
n="5" /> <div type="titlepage"> <p>Смрт Карађорђева</p> </div> <pb n="6" /> <div type="titlepag |
ТОДОРОВИЋА</p> <p>1. КЊИГА</p> <p>Смрт Карађорђева</p> <p>Историски роман из недавне прошлости |
у госте да се заједнички играју.</p> <p>Карађорђева породица у то доба стално је живела у Хотин |
о краја, и да ћеш презати од саме сенке Карађорђеве...{S} Да си терао до краја; да си успео; да |
озападном крају Србије.{S} Кад су после Карађорђеве пропасти Турци понова завладали Србијом, Вр |
намери на Врља.{S} Народ је тада (после Карађорђеве пропасти) тако био застрашен да се управо н |
/> <pb n="302" /> <p>Одмах после смрти Карађорђеве, кнез Милош пише кнезовима, што су у Царигр |
но и Вујица је имао да бира само између Карађорђеве пропасти и своје рођене.</p> <milestone uni |
ка, трудићу се да поправим!...</p> <p>У Карађорђевим упалим, светлим очима заблисташе сузе.{S} |
ада за повратак ранијих слобода из доба Карађорђевих и за ослобођење од турске силе.</p> <p>Нар |
понајвише Срба, махом војвода и другова Карађорђевих, који су заједно с њим избегли из Србије.{ |
е водио читаву борбу противу присталица Карађорђевих, и многе је побио.{S} Самога Карађорђа, ка |
шавају.{S} Да не бриде њима још леђа од Карађорђевих удараца не би вас нико вермао ни да сте жи |
ца.</p> <p>Доле, у прочељу, у крај ногу Карађорђевих, бејаше се пружио Наум, наслоњен на пањ, о |
кова и покривена платненим арњевима.{S} Карађорђевица брзо отвори вратницу и кола уђоше у башту |
да га за тренутак бејаше украо сан.{S} Карађорђевица устаде полако и на прстима изађе напоље, |
је живела у Хотину, али овда онда стара Карађорђевица одлазила је у Кишињев где је тада било по |
/p> <p>— Јамачно знаш, ћеро — окрете се Карађорђевица Чолакантиници — јамачно знаш, ћеро, да је |
лазила!{S} О слатка земљо српска — рече Карађорђевица (јер је она то била), а дубок тежак уздах |
и сада, кад је већ глава обелила — рече Карађорђевица одлучно.</p> <p>Чолакантовица прихвати:</ |
тобом потере одмах на све стране — рече Карађорђевица.</p> <p>— Тешто, нека крену!{S} Таман ће |
мите се и заповедајте заједнички — рече Карађорђевица наивно.</p> <pb n="216" /> <p>Карађорђе ј |
/p> <p>— Ћути, по богу ћер да си — рече Карађорђевица чисто стресајући се. — Начула сам и ја не |
вој образ мучки проливеном крвљу — рече Карађорђевица... а мало после додаде:</p> <p>— А најзад |
и многа ће капа остати пуста — примети Карађорђевица.</p> <p>— Шта да чиним, кад другога пута |
тобом кренути.</p> <p>Ове последње речи Карађорђевица је изговорила чвршће, одсудније и с више |
...</p> <p>— Језик пресекла! — рече јој Карађорђевица зловољно.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} |
у као да им је нешто засело у грлу, док Карађорђевица, као старија, опет прва не проговори.</p> |
е, у име бога, у друго уздам.</p> <p>Ту Карађорђевица још више спусти глас.</p> <p>— Ако бог да |
онако, како је учинио с другима!</p> <p>Карађорђевица махну руком преко чела, као да је хтела о |
сокака зачу нека звека звонцади.</p> <p>Карађорђевица ослушну.{S} Чек’дер — рече она, и опет ос |
да то нису навлаш тако удесили.</p> <p>Карађорђевица уздахну: — Оно и мени је свашта падало на |
о да учиним овај несретни корак.</p> <p>Карађорђевица за један тренутак замуче.{S} Глас јој беј |
оју је одозго носила као вистан.</p> <p>Карађорђевица разрогачи своје крупне ватрене очи.</p> < |
испражњена и бачена у крај.{S} Застава, Карађорђево свечано војводско одело, његова одличја, не |
а код рускога двора израде то удаљавање Карађорђево.</p> <pb n="178" /> <p>Али наједаред у држа |
ого ће протећи воде Савом и Дунавом док Карађорђево прође и умре!{S} Мислиш од ваше су се силе |
ога, почињу га окривљавати и за убиство Карађорђево.</p> <p>Тада је он почео наваљивати на Вуји |
з разређене талпе јасно видео један део Карађорђевог тела и то појас и груди.{S} Нарочито му је |
> <p>Драгић се радосно одазове тој жељи Карађорђевој и оду одмах те једну кошницу подрежу.{S} К |
што да му помиње чак и о могућој смрти Карађорђевој.{S} Да би колико, толико забашурио свој от |
ља, куда Вујица бејаше изашао по поруци Карађорђевој.{S} Састанак је био прилично хладан.{S} По |
ио да се може показати равнодушан према Карађорђевом повратку.{S} То ће нагнати Милоша да најпо |
хову цену и приклањао се пред величином Карађорђевом.{S} Осећаји дужности борили су се с осећај |
да је кнез Милош повољно примио вест о Карађорђевом доласку, да је и сам рад да се с њим саста |
што се данас око њега купе, висе још о Карађорђевом пикљу.{S} Сви они глоцкају још његову теко |
та зло.{S} Нико се толико не би радовао Карађорђевом доласку као он, кад би било по срцу.{S} Ал |
да јаве аустријским властима о бегству Карађорђевом и да их замоле, да га бар оне зауставе — с |
ом после и преноћио.</p> <p>Бистром оку Карађорђевом нису могли измаћи злочиначки погледи Новак |
а пронесу <pb n="249" /> глас о одласку Карађорђевом преко румунских међа и да заварају ђенерал |
з Русије, од пуштања гласова о повратку Карађорђевом, као и то, шта би на случај да се Карађорђ |
овај мах напомена Врљова о домамљивању Карађорђевом, и остала без даљих последица, Милош је до |
о мене врзе.“</p> <p>Таквом расположењу Карађорђевом помагало је и само држање Вујичиних момака |
је највећа сумња била совершилисмо.{S} Карађорђеву главу чрез везира превисоком Девлету шаљем, |
Вујици било написано писмо, које тражи Карађорђеву главу или његову; и ако су Лисовићу, који н |
S} Пред Портом и Турцима он ће већ смрт Карађорђеву изнети као своју заслугу, али пред народом |
носећи кнезу Милошу лепу јабуку — главу Карађорђеву, на коју су из његова конака тако <pb n="30 |
али никуд маћи одавде.</p> <p>На понуду Карађорђеву поседаше и њих двојица.{S} Разговор је још |
маче, а Вујица да би разбио сваку сумњу Карађорђеву рече, како ће и он сам те ноћи спавати ту у |
да одмах букне.{S} Услед тога је и над Карађорђем вођен строг надзор, и праћен је сваки корак |
> <p>— С Карађорђем овако свршити!{S} С Карађорђем!...{S} Ово је страшан грех.{S} Ово не може п |
се мало повратио он ће рећи:</p> <p>— С Карађорђем овако свршити!{S} С Карађорђем!...{S} Ово је |
{S} Он јамчи за ред и мир у народу, а с Карађорђем што учини да је учињено.</p> <p>То је тражио |
<p>А има ли који од угледних војвода с Карађорђем? — питао је Марашлија.</p> <p>Милош одговори |
S} Кад су Н. Ичка упитали шта да чине с Карађорђем, кажу да је он рекао:</p> <p>„Чините с њим т |
ме, да ту није лако угодити шта ће се с Карађорђем. — Толико се само зна да бих пред царем ја м |
/p> <p>Добрњац је одавно био у завади с Карађорђем, још од 1811. године, када је заједно с Миле |
и у коме му је наредио шта да изврши с Карађорђем.{S} Вујица није писмо давао из руку а изгова |
то примити?{S} Да се не одметне и он с Карађорђем?{S} Ко да води надзор да се цео тај посао бр |
ћи Вујица за Паланку, пошто се растао с Карађорђем.{S} Целог пута мориле су га свакојаке слутње |
утекнеш, а да не кажеш шта си наумио с Карађорђем?{S} То не иде!{S} Казуј!“</p> <p>Тада се у М |
чинило да решава питање шта би чинио с Карађорђем, у ствари, он се бочио с давно донетим решењ |
p>Пошто је изабран за заједничког вођу, Карађорђу бејаше засела у главу само једна једина мисао |
потпуно слободне и одрешене руке према Карађорђу, Милош ће то морати да купи, да плати.</p> <p |
уни, и да му руке остану слободне према Карађорђу.{S} Он јамчи за ред и мир у народу, а с Карађ |
данас сила, али опет је он мали да може Карађорђу и на сенку стати, а камо ли што друго.{S} А п |
се зачео први српски устанак и овде је Карађорђу, још из ране младости, полако расла и сазрева |
ку страшне.{S} Драгић се побоја да није Карађорђу што позлило те упита Наума шапатом:</p> <p>— |
уз то необично храбар и одважан, што се Карађорђу највише допало, јер је одмах уочио ту одличну |
има, износећи, наравно, само оно што се Карађорђу као Србину и јунаку могло допасти и занети га |
е место Вујица био изабрао за склониште Карађорђу и после њина прва састанка, Вујица га је ту у |
иште.{S} Вујица се нешто много забави и Карађорђу је то почело бивати сумњиво с тога увече, кад |
вао, кад ето нико и не помишља да учини Карађорђу какво зло.{S} С тим мислима у глави он се упу |
било је двајестак људи, махом непознати Карађорђу, но који су њега врло добро познавали.</p> <p |
ји би и половину од овога смео креснути Карађорђу у очи.{S} Не би он довршио ни прве речи своје |
њоме да се лечи — рече Вујица пружајући Карађорђу пљоску са старом шљивовицом.</p> <p>— Остави |
ање и слобођење није могло замазати очи Карађорђу да не види, како се Вујица бејаше <hi>грдно</ |
чинити ништа, они су се окренули сасвим Карађорђу.{S} Тада су ступили с њим у ближе односе и по |
ју, да прими писма која ће однети самом Карађорђу, с којим до сад Милош није био ни у каквим од |
а стрепим.{S} Ја се све бојим, да ће он Карађорђу главу појести.</p> <p>— Море, не бринем се ја |
редом испричао везиру све најглавније о Карађорђу, нарочито је ударио <pb n="271" /> гласом на |
је још два три пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта |
е, али о другим, ближим стварима; реч о Карађорђу није више потезана.</p> <p>Но ако је за овај |
е даје, то се узима.{S} Ко је дао право Карађорђу да ослобађа Шумадију?{S} Она га није звала и |
аљу од секире.</p> <p>Овај је човек био Карађорђу тако близу, да му је разговетно чуо дисање.{S |
било доста Срба.{S} Од кад се приближио Карађорђу, Наум му је служио као повереник, као писар и |
ећ одмах по првом човеку бејаше поручио Карађорђу да се понова врати на Драгићево трло, па ту д |
и и за тај случај.{S} И ако се веровало Карађорђу, поред њега је био намештен поуздан човек, ко |
а завршила се споразумом да прво писмо Карађорђу напише сам Милош са своје стране, а наскоро з |
илом оружаних људи и момака својих, што Карађорђу одмах паде у очи и не би му право.</p> <p>— З |
чне борбе, он се био свикао, да гледа у Карађорђу оно, што је у истини и био — јунака и родољуб |
растадоше.{S} Вујица се врати у колибу Карађорђу, а Никола штуче у мрак.</p> </div> <pb n="293 |
приклече, исука јатаган и одруби главу Карађорђу, па је онда дочепа за чуперке, отресну је два |
же човек од Вујице.{S} Он донесе поруку Карађорђу, да је све добро!{S} Да се ништа не брине и д |
е тековине дође!...{S} Ето, слободно ме карај, господару, можда и заслужујем да ме изружиш, али |
нека се нађе човек јуначка срца и чиста карактера, човек правичан и запојен истинском љубављу п |
одличне особине и дивне <pb n="281" /> карактерне одлике наших балканских народа...{S} Ево, уз |
обичан источњачки турски град, са свима карактерним цртама турских градова, какви су и данас мн |
ке.{S} Све то Карађорђе је бележио овим карактерним речима: „Цар козачи Французе“.</p> <p>— Са |
хоџа Изедине, што си, болан чоче, тако карли?{S} Бојсе, јад ти неки пао на срце? — рече му она |
Орловим за Русију, Карађорђе заустави у Карловцима и поиште од Мелентија свој новац, духовник м |
мало ова гомила шпијуна што сад за мном каса кудгод макнем и не да ми ока отворити.{S} Прођите |
опао дебео слој прашине.{S} Уморни коњи касали су малим касом, који је почешће прелазио у обича |
прашине.{S} Уморни коњи касали су малим касом, који је почешће прелазио у обичан ход.</p> <p>Ис |
езира београдског, и Милош се тога ради кастиле крене у Београд.</p> <p>То је било у почетку ма |
овић прилупи врата, намаче резу и удари катанац, па оде.</p> <p>Овај Никола Новаковић био је пр |
ађорђе спусти момку у шаку велику рубљу Катарине II, рече лаку ноћ и нестаде га у ноћном сумрак |
инских, влада сад нема пустош, коју тек каткад прекида кликтање тица грабљивица, арлукање гладн |
кама, које су му душу трзале.</p> <p>По каткад заиграо би му на уснама заметак некаква чудна ос |
с, ви сте јунаци; само што вас морам из каца вадити (ово је био подсмех кнезу Сими, кога су пре |
се код неких пријатеља прикрио у велику кацу).{S} Не бежиш!{S} А како си радио требало би да бе |
кете, с повеликим предњим ободом.{S} На качкетама била је црвена повезица (порт) као нарочито о |
ати весове, а место тога добили су неке качкете, с повеликим предњим ободом.{S} На качкетама би |
! тек што је мали ловац набацио на цвет качкету и победоносно узвикнуо: „ево га!“ шарени лептир |
резном лептиру, држећи у руци спремљену качкету да га покрије и улови.</p> <p>Али, ах! тек што |
тиква за воду, оно крње лонче и дрвена кашика, коју сам сам издељао.{S} А питаш ме откуда ово? |
Из Цукићеве одаје чуло се по некад лако кашљуцање и по какав тежак уздах; буљубаша Петар шкрипа |
дата је тебе истога усјекованијем главе каштиговати за невјерство и издају рода.{S} И тако, кум |
p> <p>Али Турци не учинише селу никаква квара ни зијана.{S} Они се зауставише пред механом и по |
иру ваше крмеће главе?{S} Но оне Милошу кваре ракам (рачун), те их он једну по једну поткресава |
је да му само то проклето писмо највише квари.</p> <p>Прешав на обичне разговоре, Гитарић се ма |
ану: — Ја кварим!{S} Шта ја то, бојаги, кварим?{S} Ко се међутим више од мене радовао, кад је М |
реч.</p> <p>Карађорђе чисто плану: — Ја кварим!{S} Шта ја то, бојаги, кварим?{S} Ко се међутим |
о овако исто радити против тебе, кад ти квариш оно, што се ми сви мучимо у Србији да направимо |
иде са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз привратак домова наших већ |
ложити везиру у року од године и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу писмену наредбу да чува ме |
ење.{S} За самога Молера платио му је 6 кеса да га погуби.{S} То сам чуо од једнога повереника |
без икакве стварне контроле.{S} Дубока кеса Милошева и до сада је чешће морала попуњавати те н |
{S} Марашлија је тражио хиљаду и двеста кеса, и пристајао је да се то покупи у народу у року од |
} Хоће мудре главе грчке да за њих ваде кестење из ватре српске „кондрокефале“.{S} Видели како |
еме могла окрпити његову вечно подерану кесу.</p> <p>Свикнут на источњачки сјај и богатство Мар |
ених ногу и на колену писао, а Милош је киван ходао по соби и срдито одсецао:</p> <p>— Пиши, мо |
рђев поглед у почетку је био пламенит и киван, али се поступно све више блажио и смекшавао.{S} |
ну.{S} И добро је то учинио.{S} Љутит и киван, Марко је просипао најстрашније погрде, а у насту |
и и ужаса, како је он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах није поред њега десио његов крот |
<p>Надали су се да ће их Цукић дочекати киван и спреман за отпор, али како се изненадише кад оџ |
са склопљеним рукама моли победоносна а кивна војничка заповедника — њега — кнеза Милоша главом |
и били су оружани, а по изгледу срдити, кивни, грдно заморени, пуни јада и нека неисказана <pb |
ли се није могао отети.</p> <p>Међутим, кивни гласови, узбуркана граја и повика пуна срџбе и уз |
триста јада, особито како су Турци сад кивни и срдити на све нас, што смо се за ове две године |
аш нарочито крило, пошто се знало да су кивни на Карађорђа и једва би дочекали да га оптуже пре |
у мрачне и тешке мисли.{S} После додаде кивно:</p> <p>— Ако ће!...{S} Право има Милошенда!...{S |
, несретниче мој; — рече Милош ледено и кивно.</p> <p>Драгић се подругљиво насмеја: — А теби Ми |
рдито зверао по дружини.{S} Сад продужи кивно:</p> <p>— Ама шта, болан, да не да!{S} Ама, дао в |
а од секире и сам погине — рече домаћин кивно.</p> <p>— Море прођи се тога белаја и не говори т |
лук!...</p> <p>Старчић је ово изговорио кивно, јетко тако, да сви присутни обратише пажњу на ње |
ени као паприка, и пун јарости шкргутну кивно зубима, он викну својим помагачима да оставе Драг |
стање, али нико од њих није намеран да кида с њим и да напушта своје ново боравиште, где се на |
, и он већ осећа како га тресу, трзају, кидају и разносе у комаде.{S} Једна ледена рука, као ош |
Знам ја те кукавице што су тако брзе на кидање туђих глава.{S} Они су свирепи са голема кукавич |
ју по педесет на једнога и који оружани кидисавају на човека голих шака, који им је сам доброво |
резање да се уздржи да не плане и да не кидише на Добрњца, који га је тако изазивачки нападао и |
ко да кажем, заклонили се да нас турски кијамет не шиба са сваке стране, и да нам не засипље за |
пски из таме ће се подругљиво и злурадо кикотати, а с висине чуће се звуци: „То је освета за гр |
ог, одлучног човека, који никад ни пред ким и ни пред чим није застајао збуњен, Милош је чисто |
сле, с њим то могу боље извести но ма с ким другим.</p> <p>— Мене пањкају у Русији наше старе в |
е за то дозна и рашчује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; ко вас држи? — упита Карађорђе даље.</ |
Драгић Горуновић?...{S} А где је он и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, сам је!</p> < |
p>Јелена је стајала непомично као какав кип, а њене мисли бејаху се некуд изгубиле у далеку, не |
изгледа као какав огроман лонац, у коме кипи, ври и пресипа се, док сутра дан опет све не умукн |
ама на мртво име испребијали три српска кириџије кулучара само с тога, што је један кириџијски |
џије кулучара само с тога, што је један кириџијски коњ у пролазу обрстио једну липову гранчицу! |
мао висок, црвен вес, с кратком, плавом кићанком, која се у круг ширила.{S} На грудима је носио |
subSection" /> <p>Путујући из Хотина за Кишињев на колима, Карађорђе и Наум махом су ћутали.{S} |
селите у Кишињев.</p> <p>— У какав црни Кишињев, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо се мало сеља |
гнута с два красна зеленка, које је цео Кишињев познавао.{S} Из кола изађе сед човек у генералс |
онда стара Карађорђевица одлазила је у Кишињев где је тада било понајвише Срба, махом војвода |
ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.</p> <p>— У какав црни Кишињев, бог с тобом био |
— Само припази сад кад будемо улазили у Кишињев да познамо човека који нас чека.</p> <p>На томе |
p>Међутим, петога дана после одласка из Кишињева, Карађорђе и Наум у глухо доба ноћи изађу из с |
ћ га је ваљало чекати на друму, који из Кишињева води преко румунске границе. „Вожд“ је утекао, |
ра дан, изаћи ту у једно село у околини Кишињева, где има да сврши неке рачуне с једним пријате |
упили и остали угледнији чланови српске кишињевске колоније.{S} Близу до после поноћи остали су |
евезе у Србију.</p> <p>Узалуд је срдити кишињевски ђенерал губернатор, једно за другим изаслао |
е.{S} Сви су га познавали.{S} То је био кишињевски генерал губернатор Стољетов.{S} Али што ли ћ |
острана видика.</p> <p>Баш у тај мах на кишињевском друму указа се обична руска тројка, покриве |
} Настањивали су се највише у градовима Кишињеву и Хотину у Бесарабији.{S} Ту је тада било толи |
>Али сутрадан, по нестанку Карађорђа, у Кишињеву је било трке.</p> <p>Тек се бејаше расвануло, |
авио.{S} Тако Чолак-Анта, настанио се у Кишињеву и радио је ту свој ћурчиски занат.{S} Стојан С |
тивао за остале војводе што су живели у Кишињеву или у околини по мушијама.{S} Нарочито је разб |
о је знао.{S} Све су војводе махом ту у Кишињеву.{S} Раде ко се чега прихватио.{S} За Србијом ж |
НИ</head> <p>У пограничном руском граду Кишињеву, у удаљеном предграђу, где већ настају поља и |
га пренесе преко урвина и ограда, преко клада и пањева и вукао га је преко свакојаких препона.{ |
се саже и оберучке узе изгртати између клада мокро, полутруло лишће, избацивати одломке кора, |
у прладину.</p> <p>„Овде, међу ове две кладе — мисли Милош у себи — јес, овде ћу га сакрити, г |
ће стати овде у ову шупљину између две кладе.</p> <p>И он дохвати мртво, крваво тело и утура г |
те је изгледало као да није ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не б |
вати мртво, крваво тело и утура га међу кладе.{S} Једна рука бејаше се испречила и не могаше зг |
ћу држала и која је била укљештена међу кладе, сад наједаред откинула, промакла и отишла доле.{ |
не могаше згодно стати.{S} Он скочи на кладу и штогод може удари одозго чизмом по тој испречен |
ролазан сплет, стоје две огромне, труле кладурине, засуте старим сухим лишћем и огромним ољуште |
дивни узор, пред којим се сваки родољуб клања, као на круну слободоумља балканског, који се сви |
учврсти.</p> <p>Па како се успеху свак клања, то и на овом путу Милошу су највише викали „ура, |
ћирицу митрополитова, који га с дубоким клањањем предусрете на вратима и с питањем: — Је ли дом |
же, али и то знај, не био ја Србин, већ клањао и турску веру веровао, ако те мојом рођеном руко |
ажио да угледа онога који му то нуди да клекне и моли за милост!</p> <p>— Море, Турци, ко ме то |
тај мах неко остраг прошапута Драгићу: клекни и моли за милост!{S} Можда ће ти и опростити!... |
јпоузданији гласоноша Милошев.{S} Он се клео живим богом да му је писмо предао својом руком сам |
мо њине женске наките!{S} Ако нас је ко клео, баш нас је уклео — рече Крага тужно, и убриса очи |
ар, али пун неке туге.</p> <p>— Највећа клетва пала је на ме и моје друштво због одласка из Срб |
, дочекује <pb n="306" /> га прекором и клетвама.{S} Ни откуда ни једнога гласка, ни једне речи |
!...{S} И ко то мене прокле страховитом клетвом, да ја све то доживим, да ја све то рођеним очи |
а сперу крв убијена родитеља и да скину клетву с грешне деце, која су преступничку руку дигла н |
укање гладних вукова или пуцањ очајнога Клефте.</p> <p>А лепе цветне долине некада благословене |
а другој жени, што су крај њене постеље клечале; некакав благ, срдачан израз разли се по њеном |
им је ступио на српску земљу овај човек клече; простре се по земљи ничице, трипут се прекрсти и |
е своје даје бури да их она развеје; он клече у блато и блатом покрива главу своју, па тако пон |
дочепа за руку и стеже га као железним клештима.</p> <p>Хоћеш да бежиш, да утекнеш: страх те; |
ад нема пустош, коју тек каткад прекида кликтање тица грабљивица, арлукање гладних вукова или п |
мењен стојао ту <pb n="87" /> пред њим, климну на њега главом као да је хтео рећи: „кукавицо, е |
дри и разгаљује.</p> <p>— Говори море — климну главом Милош, упирући поглед у Врљу, који је још |
и Наум.</p> <pb n="229" /> <p>Карађорђе климну главом одобравајући,</p> <p>— Но како ћемо доћи |
било лако, рече Симић.</p> <p>Карађорђе климну главом у знак потврде, али не рече ништа.{S} Тек |
као озебао сунце.</p> <p>Драгић жалосно климну главом — као што нас је и сад дочекао — рече он |
огине, цео би покрет био угушен одмах у клици.</p> <pb n="225" /> <p>— А шта сам тек ја имао да |
е земљу и измами из ње хиљадама плодних кличица, да зеленим мирисним уресима поново окити брежу |
.{S} Великога шејтана носили су они под клобуком, за то ће им и појест главе.{S} Кројили су бун |
свршити!</p> <p>Баби седа глава жалосно клону.{S} У сиротињској одаји наста блага тишина, коју |
p> <p>После овога неуспеха, џелат чисто клону.{S} Навршило се 20 година како се бави тим крвави |
ен и телесно и душевно, Милош пред зору клону на креветац у углу, и затурив главу на јастуке, у |
њак његов, али је малаксало опет морала клонути доле.</p> <p>Карађорђе бејаше грчевито стискао |
на глава откотрљати, и обезглављен труп клонути као мртва маса.</p> <p>Види се да и смрт има не |
овај поглед.{S} Његове руке малаксаше и клонуше.{S} Он спусти главу и очајно махну њоме.</p> <p |
нда кад би на друму за тренутак замукло клопарање кола и јаукање стоке, кроз вечерњи сутон чуло |
Кад последњи пут уђе, она приђе маленој клупици, на којој је стојао свећњак с лојаном свећом, и |
кинути док се букагије не откључају.{S} Кључ од тих окова носио је старешина ове пратње, Петар |
илошем, он устаде, закључа врата и мету кључ у џеп.</p> <p>Престрављен, Милош упита: — Шта је т |
шки стражарски кораци и звека тамничких кључева.{S} Оба сужника стадоше ослушкивати.{S} Кораци |
и његових људи, што је примио „вожда,“ кмет Стојадин ипак се преломи и одведе Ђорђа и Наума, т |
лажите као у својој рођеној кући — рече кмет Стојадин, кад уведе путнике у подрум.</p> <p>Тада |
људима, да знају да сам стигао.</p> <p>Кмет се колебао: — Могу господару рече он најзад — имао |
од Орашја.</p> <p>Ту Карађорђе наиђе на кмета Стојадина, који га, и ако је био прерушен, одмах |
њу, па затвором, бојем и глобама нагони кметове и угледније људе да прокажу хајдуке и бунтовник |
, а глас му је био јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а духовник и кнез одмах загазише у жив р |
мука!</p> <p>Кнез је говорио срдито.{S} Кнегиња га је слушала пажљиво.{S} Кад он за тренутак за |
ок, просед, достојанствен калуђер, коме кнегиња одмах понуди јастук да седне.{S} Духовник се сп |
викну кнез да сва одаја одјекну.{S} Но кнегиња обиште око њега и са склопљеним рукама узе га м |
екла она дртина!...{S} Зар...</p> <p>Но кнегиња Љубица прекиде сад њега.</p> <p>— Ето, ви’ш как |
свето име његово!</p> <pb n="97" /> <p>Кнегиња је још говорила кад се собња врата тихо и нечуј |
се да кнез Милош некога очекује.</p> <p>Кнегиња је улазила и излазила ћутећки.{S} Кад последњи |
корацима и изгледао је замишљен.</p> <p>Кнегиња Љубица уђе и унесе гостару с вином и две чаше.{ |
ћа у лице.</p> <p>— Слободно ме гледај, кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ клањао и тур |
Лисовић се испречи на њега: — Па добро, кнеже; кад ти је његова глава скупља од твоје рођене, о |
аде врдајући:</p> <p>— Не знам, бога ми кнеже, не познајем ни једнога.{S} А нисам их ни загледа |
атим додаде:</p> <p>— Нема пешкеша, мој кнеже, већ ваља сам запети и подупрети својом рођеном г |
</p> <p>Ови људи, што су сад пали у дом кнежев, нису обични посетиоци и гости.{S} То су махом б |
од других народа може бити пуна земља и кнежева и великаша и барона, па се опет сви то слажу и |
о су махом били први и главни пријатељи кнежеви; угледне старешине, с којима се он обично савет |
властицу да се Србија уреди као вазална кнежевина, која би Турској плаћала данак, а иначе у зем |
бу Грчке са судбом Србије и подунавских кнежевина.{S} Тако би можда текле ствари доцније.{S} Ал |
ло грчкога народнога ослобођења.</p> <p>Кнежевина Влашка и Молдавија биле су тада, истина, прос |
сти мах планула би буна и у подунавским кнежевинама Влашкој и Молдавији.{S} Ту би месни команда |
ка Штитарца, био управо оличење удараца кнежевих, удараца, који су у оним мутним и крвавим врем |
блажио, момци јавише да су Драгићу, по кнежевој заповести, ударили букагије на ноге, а лисице |
и снажан ударац паде по повијеном врату кнежевом!...</p> <p>Крв шикну и попрска далеко у наокол |
шта!{S} Да пустим да ми калуђер отпаше кнежевску сабљу, као што је онога Црног<ref target="#SR |
се разведри, видећи ову предусретљивост кнежеву.</p> <p>— Хвали ти, господару!{S} До неба ти хв |
="SRP18933_N1">За време Турака у свакој кнежини био је по један Турчин буљубаша и с њим по неко |
ебе, ђаурска рђо, свијетли везир и твој кнежић Милош једно исто, те их барабариш?{S} Наш свијет |
се кришом у кнез Милошевој коњушници), кнез Милош га упита:</p> <p>— „Бре, Врљо, да те нешто с |
ем се ја за господара Ђорђа.{S} Истина, кнез Милош је данас сила, али опет је он мали да може К |
кнеза Вујице.{S} Али и њега, Станимира, кнез је почешће употребљавао, особито кад је требало од |
звршити.{S} Предајући им пасоше натраг, кнез Максим загледа добро у очи онога дугајлију.</p> <p |
иче.{S} Једва га је утишала.{S} Најзад, кнез је говорио срдито, али спуштеним обичним гласом.</ |
2" /> <p>Одмах после смрти Карађорђеве, кнез Милош пише кнезовима, што су у Цариграду боравили |
а поноћ.{S} После обилне и дуге вечере, кнез се бејаше повукао у своју спаваћу собу, и рахатлис |
ржано кренуше даље.{S} Пошто они одоше, кнез Максим ће рећи латову Панти:</p> <p>— Бога ти, Пан |
народа и у име свију војвода у Србији, кнез Милош је молбеницом, на којој је било потписано дв |
чну заједнички онако у скупу световати, кнез је желео да се на само разговара с неким од њих.</ |
је сам био начисто шта му ваља чинити, кнез Милош позва своје доглавнике да чује шта они мисле |
ки буран нејасан жагор.</p> <p>Скрушен, кнез Сима ништа не чу, али Драгић разговетно познаде, д |
тишини у народу ништа не брине.{S} Он, кнез Милош, одговара за мир и ред, и он ће сам похватат |
а оваке гласове и смутње, а особито он, кнез, принуђен је да оштро гони таке људе, јер од њега |
p>Док је Драгић овако гласно јадиковао, кнез Сима бејаше стискао главу међу шаке и тако поклопљ |
ј молби.</p> <p>Испод руке пак, усмено, кнез Милош је поверљиво, преко Германа, поручивао Русим |
дине.{S} После дуга путовања по народу, кнез Милош се бејаше вратио својој кући у Црнуће, да се |
ови су на крвопролиће; народ се комеша; кнез Милош гори на две ватре и нико не зна шта ће донет |
еш шака.{S} Цукићу је већ смрсио конце; кнез Симу уловио, сад уздише још само за тобом.{S} Још |
је, дан пре, био упућен и <pb n="48" /> кнез Сима.{S} Међутим, Цукићева глава била је стигла у |
ледних људи?!{S} Све их је он побио!{S} Кнез је, али његов пут којим се попео до те висине засу |
е се нико други не би смео одважити.{S} Кнез Милош га је употребљавао за поверљиве, опасне зада |
тео, да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима по угледу, памети и речитости својој; Цукић и |
долазити, кад га нико није ни звао.{S} Кнез Милош опази ово мигање и испречи се на Паштрмца, п |
мрак се већ бејаше у велико ухватио.{S} Кнез Максим радознало је загледао непознате госте, али |
ита он зачуђено и чисто пренеражено.{S} Кнез Милош настави живо:</p> <p>— Јес, он главом, Црни |
и? — упита седи сусед с десна.</p> <p>— Кнез Сима из Велика Борка, и његов побрат капетан Драги |
уномоћнику у Букурешту, између осталога кнез Милош вели:</p> <p>„Овдашња обстајателства за сад |
пали смо, право је да платимо ми.{S} Да кнез Сима није ухваћен, ствар би била друга!{S} Могли б |
на кубе.{S} По тој спреми видело се да кнез Милош некога очекује.</p> <p>Кнегиња је улазила и |
јастука, великих и малих.{S} То је била кнез Милошева постеља.</p> <p>Али, и ако је поноћ већ б |
ели сто медведа.{S} Пре неколико недеља кнез Ипсиланти давао вечеру, где се повела реч о девето |
ге сличне послове.{S} У таким приликама кнез Милош му је обично сам лично издавао наредбе шта ћ |
ак дана доцније после ових првих писама кнез Милош вели овако:</p> <p>„Јавити вам се не пропушч |
по кући — Сам! а је ли оружан? — упита кнез даље.</p> <p>— Оружан је, господару; носи и дугу п |
то презам да Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни зн |
њујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир — рече Србин и пође.</p> <p |
обрадова кад чу реч „попо“ којом га је кнез Милош обично звао кад је истински и срдачно распол |
д убилачке руке Марка Штитарца, кога је кнез Милош послао да Никшића убије.</p> <p>Сад су сврши |
анку, Вујица вељаше, да је дознао да је кнез Милош повољно примио вест о Карађорђевом доласку, |
>...{S}Веле, крив је био Цукић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и криви!{S} Па криво |
ено је и о двојици заробљеника, које је кнез Милош послао везиру и који ће ово дана бити посече |
Михајло Тодоровић-Герман, људи које је кнез Милош био послао да му сврше неке послове у Петрог |
ине (минуте), знаш ли ти то! — викао је кнез.{S} После се окрете момку: — Коње спремајте, па ов |
Ђорђе!{S} Он и нико други! — мислио је кнез у себи.</p> <p>Пасош је био у реду и путници се не |
говарали вртећи главом.</p> <p>— Ако је кнез Милош тако учинио, онда је јамачно тако и требало |
и крви таквог дичног Србина, као што је кнез Сима.{S} Па ја то да преживим, Боже ме сачувај!{S} |
xml:id="SRP18933_N4">Узречица, коју је кнез Милош често употребљавао уз говор, особито кад гов |
а препире о књазу Милошу.</p> <p>Кад се кнез Симина глава котрљну, Драгићу потекоше сузе.</p> < |
жину као оно Чимбарлија.“</p> <p>Кад се кнез Милош закрајини с Турцима, Врљо је пристао уз уста |
По овим људима већ се мора ценити да ће кнез с њима имати важне разговоре.{S} Али, пре но што с |
преда.</p> <p>— Разоружајте га! — рече кнез полако — прегледајте га добро, и припазите да гдег |
> <p>— Шта ти је то, несретниче? — рече кнез и гурну торбу ногом.</p> <p>— Вала, све жут дукат, |
— А као шта ми највише замерају? — рече кнез нестрпљиво.</p> <p>— Па јамачно си и сам слушао, г |
не, да као тужим Црнога код Руса — рече кнез.</p> <p>Милош је сад узео објашњавати како мисли и |
} Он разуме чак шта и пси говоре — рече кнез Милош и пође да отвори врата, јер сав овај разгово |
одмах свршава и да се не дангуби — рече кнез Милош журно.</p> <p>Анти се разведри, видећи ову п |
више одреши језик.</p> <p>— Попо — рече кнез Милош срдачно и стаде пред духовника скрстив руке |
аво питам, ама право да ми кажеш — поче кнез Милош.</p> <p>— Господару, као вазда и до сада.</p |
пала од српске руке, још пре 7—8 дана и кнез Симину и Драгићеву, које ће турски џелат сутра сма |
о.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете у народ, а Милош дознао, |
Никшића убије.</p> <p>Сад су свршили и кнез Сима, Павле Цукић и Драгић, и тако су прилично пре |
ад му допадоше први гласи о Цукићевој и кнез Симиној буни.</p> <p>Али кнез Милош <hi>није дао Т |
ријатан.{S} Кнегиња изађе, а духовник и кнез одмах загазише у жив разговор.</p> <p>— Духовниче, |
стити исто онако како је био намештен и кнез Сима.{S} Али Драгић уграби још један тренутак.{S} |
вницима на руку.</p> <pb n="17" /> <p>И кнез је своје обећање одржао.{S} Један од бунтовних кне |
па веслајте, идите ти и Стеван — нареди кнез Максим.</p> <p>Требао је читав сахат док се два не |
осте, и страх обузе сва срца.{S} Сеоски кнез, обамро од страха, потрча пред Турке.</p> <p>Али Т |
кићевој и кнез Симиној буни.</p> <p>Али кнез Милош <hi>није дао Турцима</hi> да се мешају у уну |
ги за друго струку и повукоше.{S} Бедни кнез Сима пови се напред, а услед тога тегљења врат му |
он имао једног дана да постане наследни кнез српски, и тако да оснује нову династију српских вл |
е могао даље.</p> <p>Осакаћени несретни кнез Сима, болно је стењао и грчевито се трзао.{S} При |
звуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно полане бејаху стисли Турци |
то господару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја послујем књигом, а ти сабљом.</p> < |
— Ја бих рекао да их је троје — примети кнез Максим, који такође бејаше изашао на скелу.</p> <p |
асу!{S} Помислите, шта би могао мислити кнез Сима у тренутку кад <pb n="40" /> се над његовом г |
га ни откуда“ — Тако би морао помислити кнез Сима.{S} Па зар с том мишљу да оде на онај свет!{S |
и, не би му могао то учинити.{S} Ја сам кнез Сими задао моју поштену реч, <pb n="39" /> да ћу с |
да му је писмо предао својом руком сам кнез Милош главом, као што му је својом руком и новац и |
јичин, али га од неко време бејаше узео кнез Милош у своју службу, јер га је познавао као верна |
пнијим пословима народним.{S} Ту је био кнез Аксентије Миладиновић из Чибутковице, Прота Смиљан |
о данас свој своме ради о глави, и како кнез Милош сам хвата и шаље везиру своју рођену браћу С |
а.{S} Војвода руднички постао је полако кнез српски.{S} Одношаји у земљи још нису били уређени, |
та и све како ваља уређено, кад је само кнез Милош примио ту ствар у своје руке и узео да се о |
чка чета, а ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно мрем.{S} Биће му лакше када ме види |
опасно рањен у главу (лечио се кришом у кнез Милошевој коњушници), кнез Милош га упита:</p> <p> |
оване.{S} Изађидер те види — рече момку кнез Максим <pb n="251" /> из Старога Влаха, који је у |
Какав сам!{S} Што какав сам!... — викну кнез да сва одаја одјекну.{S} Но кнегиња обиште око њег |
е ћутање.</p> <p>Ова два човека били су кнез Сима и Драгић.</p> <p>Стојећи, Драгић се бејаше за |
ну Драгићу кроз главу.</p> <p>У тај мах кнез Сима диже главу и упита промуклим гласом:</p> <p>— |
p> <p>Јес, оно је цар овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парн |
оме месту — ето ту је њима мука!</p> <p>Кнез је говорио срдито.{S} Кнегиња га је слушала пажљив |
ић и упре поглед на свога друга.</p> <p>Кнез Сима устаде.</p> <pb n="80" /> <p>— Рајо, ако хоће |
ше дебелим конопцима и потераше.</p> <p>Кнез Сима напред, а Драгић за њим.{S} Они су ишли ћутећ |
е криво — рече незнани особењак.</p> <p>Кнез Милош се саже, отвори одозго крпу, којом је била з |
био главом књаз Милош Обреновић.</p> <p>Кнез је седео замишљен с лактовима упртим о колена, с г |
о је учинио велико добро народу.</p> <p>Кнез Милош је у Врљи нашао верног слугу и свирепо тачно |
/p> <p>— Драгић...{S} Ропочевац.</p> <p>Кнез скочи. — Он туна!{S} Ко га ухвати?{S} Ко га доведе |
право потрудио да до њега дођу:</p> <p>„Кнез Сима, Цукић и њина дружина бацили су били ватру у |
уз њега је ишло писмо господара Вујице, кнеза смедеревског, који у писму моли Карађорђа да прим |
а а кивна војничка заповедника — њега — кнеза Милоша главом, моли га да буде благ и добродушан |
аклињемо нас петоро пријатеља и другова кнеза Симе и капетана Драгића.{S} Јављамо ти ово да не |
S} Марашлија подбада једнога по једнога кнеза, пунећи им уши, да ни Милош ништа није бољи од њи |
лошев захтев да добије право наследнога кнеза српског, а Милош да то богато награди и позлати.< |
ка депутација, да измоле разна права за кнеза и за народ, па у том писму, између осталога вели |
све ово дешавало, Драгић је стојао иза кнеза Симе и гледао укочено и пренаражен овај мрски при |
дому, где је живела једна даљна рођака кнеза Симе, потанко су причали о Цукићевој глави, која |
p>Појава Врље разгалила је и разведрила кнеза Милоша.{S} Гледајући овога дрског, одлучног човек |
и мени и теби! (Овде је Милош мислио на кнеза Симу, кога је хтео још раније погубити, но га пус |
ма око 1825 — па на даље, кад се против кнеза Милоша почела јављати снажна опозиција, између ос |
народног старешину и по кога простијег кнеза народног, па или га обрлате те им истински поверу |
<p>И ако се прибојавао да не страда од кнеза Милоша и његових људи, што је примио „вожда,“ кме |
Станимиров служио је сад као момак код кнеза Вујице.{S} Али и њега, Станимира, кнез је почешће |
Међутим, Врљо је од тога доба остао код кнеза Милоша као његов стални момак.{S} Као што смо вид |
> <p>Друга голема сметња била је држање кнеза Милоша у Србији.{S} Он је водио читаву борбу прот |
где ће се тога дана извршити погубљење кнеза Симе и његовога друга Драгића.</p> <p>9.{S} Март |
био је у подземној одаји огромне палате кнеза Пашкова.{S} Опширне просторије једва су биле осве |
о! — рече Анта са сузним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам се прибојавао.{S} Какви ми јад |
} Ово одобравање духовниково одобровољи кнеза и још му више одреши језик.</p> <p>— Попо — рече |
освета, господару.{S} Голема нужда гони кнеза Милоша да чува ред и мир у земљи.{S} Војвода Добр |
Па шта мислиш сад, хоћемо ли спасавати кнеза Симу и Драгића? — упита домаћин зловољно.</p> <p> |
ље спасти главу па доцније бар осветити кнеза Симу, кад му се сад не може ништа помоћи.{S} Осве |
Тодоровић Герман, као главни заступници кнеза Милоша, који се обраћао руском двору с једном чуд |
и од руке.{S} Понајчешће се налазио око кнеза Милоша, и био је вазда готов да изврши свако дрск |
вога непознатог човека јако је зачудило кнеза Максима, и он се бејаше живо заинтересовао да доз |
<p>То је била као нека пресуда противу кнеза Симе и Драгића.{S} У њој се говорило како су њих |
јавише се на губилишту, водећи под руку кнеза Симу и Драгића.</p> <p>Мртва тишина опет завлада |
алили што је дотле дошло и осуђивали су кнеза Милоша, што тако лако узима на душу прве људе у н |
кова џелати отпочеше свој посао.</p> <p>Кнеза Симу наместише да седне.</p> <p>Руке су му биле в |
за сад су добра, све је у тишини.{S} Од кнезова сада не осећам никаквога да што на страну тегли |
је дозвољено да он пише у Русију у име кнезова.</p> <p>У осталом, кад је сазивао ове људе, он |
е био врло забринут, и ако му је решење кнезова било сасвим по вољи.</p> <p>— Јес, они тако гов |
му је да нестане свију старих војвода и кнезова.{S} Он поби, болан, толике људе, а сад му смета |
ви говорили на један мах.{S} То су били кнезова и други угледни људи из народа, што <pb n="180" |
ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, који се сада тамо налазите, онда је то и и гре |
Вујица!{S} Са согласијем свих дванајест кнезова закључили смо ови час да Карађорђа уклониш и с |
је било потписано дванаест најважнијих кнезова, преклињао руски двор, да бивше српске старешин |
е обећање одржао.{S} Један од бунтовних кнезова већ је био на путу за Београд.</p> <p>Из даљине |
(Милоша) тражили су или главе бунтовних кнезова, или његову.{S} Кад народ то виде препадне се о |
з газде, па да се ту сви понамештају за кнезове и војводе.{S} Тек што је отрљао крмељ с очију, |
ним, и ко би онда, бојаги, имао да пита кнезове, што не држе задату реч!...{S} Није, дакле, ту |
ек је потсећао на оџаковиће и угледније кнезове из онога доба.{S} На глави је имао висок, црвен |
ед светом изгледало као да и нас остале кнезове по штогод припитује, а после опет ради о својој |
сте са мном били, знате да је бунтовне кнезове сам народ похватао, и да ја нисам строго забрањ |
не сме јавно да се заузима за окривљене кнезове, али ноћу, из мрака, могло би бити нападаја и п |
падне се од Турака, сам похвата немирне кнезове и преда их београдском везиру, те их овај побиј |
>Он, Милош, једном је већ спасавао исте кнезове, кад су се лањске године исто тако били умешали |
на буну и немире.{S} С тога сав народ и кнезови с кнезом Милошем на челу, моле „благонаклоно дв |
за лањски снег!{S} Да је њима да су сви кнезови и на моме месту — ето ту је њима мука!</p> <p>К |
ра за светлост.</p> <p>— Знаду ли други кнезови да су ова двојица догнати?</p> <p>— Знаду, али |
а, коме су се били истакли на чело неки кнезови.</p> <pb n="105" /> <p>Турци су то омирисали и |
да му каже како се то десило те су неки кнезови недавно изгинули.{S} Испричаће му како у послед |
; само су по неке прве војводе и велики кнезови сачували своје народно рухо.</p> <p>Женске су с |
зрадио царске берате, да буду независни кнезови.{S} Ова подмукла радња Марашлијина огорчила је |
у ту били по каквом послу народном, као кнезови народне канцеларије и други неки.{S} Иначе, као |
16.), наскоро за Молером.</p> <p>Кад су кнезови предали Молера Турцима, и у писму тражили смрт |
да дотле дотерао, по Богу!{S} До сад су кнезови давали откуп везирима, да спасу главе заробљени |
осле смрти Карађорђеве, кнез Милош пише кнезовима, што су у Цариграду боравили као српска депут |
3_N5" /></p> <p>У једном пасму, писаном кнезовима у Цариград на двајестак дана доцније после ов |
одарево, које је написано у споразуму с кнезовима.</p> <p>На ове речи Вујица бејаше занемио и у |
му, не верују нашим властима, не верују кнезовима, не верују народу, не верују никоме.{S} Узме |
ђорђе се састао са Вујицом Вулићевићем, кнезом смедеревским, а кумом својим.{S} Нашли су се у В |
немире.{S} С тога сав народ и кнезови с кнезом Милошем на челу, моле „благонаклоно двор руски д |
да се људи разиђу, па чим остаде сам с кнезом Милошем, он устаде, закључа врата и мету кључ у |
о.</p> <p>— Узели се нешто у разговор с кнезом Аксентијем, о господару Ђорђу, па све до сад — р |
изгубио.{S} То га је довело у опреку с кнезом Милошем и то га је после и главе стало.</p> </di |
b n="252" /> <p>Чим га бејаше загледао, кнезу паде на ум Карађорђе.{S} Овако је он био висок.{S |
бро вели! ...</p> <p>И ту сад Анта каза кнезу целу поруку Вујичину.</p> <p>Милош га је слушао п |
и.{S} Војвода Добрњац рад је да помогне кнезу Милошу у његовом данашњем тешком стању, и баш да |
мисли, већ је сваки удешавао како ће се кнезу Милошу допасти.{S} Сећали су се шта је недавно Ми |
ац, што је мало пре говорио. — А шта ће кнезу Сими помоћи твоје друштво?{S} Зар није боље спаст |
их је Лисовић, човек решен на свашто и кнезу Милошу безгранично одан.</p> <p>Пред полазак Мило |
Паланку, а одатле ће за Београд, носећи кнезу Милошу лепу јабуку — главу Карађорђеву, на коју с |
орам из каца вадити (ово је био подсмех кнезу Сими, кога су пре 2—3 дана ухватили у селу Ђелија |
уз припомоћ српскога нишанџије Васе из Кнића, који у том истом тренутку срећно погађа и убија |
ој.</p> <p>После тешких дневних напора, књажева пратња тражила је сада богату накнаду у јелу и |
рма.{S} Велика Русија, царевина, толики књажеви, великаши, господа; он прост и сиромашан — њега |
акосни завидљивци, сви би хтели да буду књажеви и господари!{S} Штета, што нема негде у свету к |
Букурешту, кад у кућу уђе један од људи књажевих.</p> <p>— Господару, овде је Драгић — јави он. |
су у вече награда овој замореној војсци књажевој.</p> <p>После тешких дневних напора, књажева п |
ало па у кућу уђе човек повисока раста, књаз га дочека, њини се погледи сусретоше и неко време |
не Турке.{S} Кад је све прошло на миру, књаз Милош разбере преко Врља, колико је које село плат |
де пред кућом, сам је!</p> <p>— Сам!? — књаз се нешто замисли и неколико пута крочи доле горе п |
ну, по турском хадету.</p> <p>На махове књаз Милош је дизао главу и оном што пише нешто казивао |
титулу и потписивао се: „Врховни Сербие Књаз.“</p> <p>И књаз Милош и сва пратња његова стигли с |
м, млеко их српско разгубало — викао је књаз Милош.</p> <p>— И ја сам слушао да их подбадују он |
ук ће се главом плаћати.</p> <p>Тако је књаз Милош викао и праскао, док момци бејаху спопали Др |
синова српских, али Милош зато и јесте књаз да му их неда.{S} Везир данас тражи од Милоша туђе |
/> <p>— А дође ли Драгићу, дође — рече књаз први.</p> <p>— Дођох, господару Милошу, колико тек |
вао се: „Врховни Сербие Књаз.“</p> <p>И књаз Милош и сва пратња његова стигли су амо на конак т |
па је сав био обливен крвљу.{S} Међутим књаз Милош је у највећој јарости викао.</p> <p>— Вуците |
брним корицама.</p> <p>То је био главом књаз Милош Обреновић.</p> <p>Кнез је седео замишљен с л |
</p> <p>— Који Драгић? — чисто се прену књаз.</p> <p>— Драгић...{S} Ропочевац.</p> <p>Кнез скоч |
цело писмо буде готово, прочитао би га књазу.{S} Он би тада или одобравао или би приметио:</p> |
еликој кави, где се са Србима препире о књазу Милошу.</p> <p>Кад се кнез Симина глава котрљну, |
— Али за бога, побратиме, па што не даш књазу Милошу то некакво несрећно писмо?{S} Ја чујем да |
премлаћивање марве има других; врховни књез има друга, боља посла.</p> <p>— Поносите се — рече |
ЕЛОКУПНА ДЕЛА ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА</p> <p>1. КЊИГА</p> <p>Смрт Карађорђева</p> <p>Историски роман из |
ше одрешио језик, те сам бројала као из књиге да читам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} Ник |
дослух с Црнијем Ђорђијем, и од њега су књиге примали.{S} Великога шејтана носили су они под кл |
уђер, а ти кнез и господар; ја послујем књигом, а ти сабљом.</p> <p>Милош је до сада ходао.{S} |
l:id="SRP18933_N6">Ово је писмо у истој књизи датитаро 26. јуна 1817. што је свакако такође пог |
у заносу, са затвореним очима, читала у књизи далеке будућности, оне две <pb n="69" /> жене кра |
ито:</p> <p>— Није вала!{S} По души га, ко слага!</p> <p>— Којекуде, баш поган свет!{S} Само се |
ружи се многобројним оружаним гомилама, ко ће онда бити крив.{S} Ја за тај случај не могу одгов |
восечу; желео је да га обдари те упита, ко је и шта је тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста |
илоша) има свакојаких људи.{S} А после, ко зна шта и њему може наједаред лупити у главу.{S} С т |
забере и да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се често с руским важним људима |
и моли за милост!</p> <p>— Море, Турци, ко ме то удари?</p> <p>— Није те нико ударио...{S} Вала |
м се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да |
Атлачиће?{S} Јао, живи те Бог посекао, ко ће сад џевапа дати Цариграду?{S} Знаш ли, добро те н |
каване и устаде.</p> <p>— А, пјан био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама?{S} Испало ок |
утекао, и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем.</p> |
рбина где се сретну отимаће се о власт, ко да буде старији и ко да заповеда међу њима.{S} Инаџи |
урама и планинама!...{S} Но како рекох, ко ти је од момака најпоузданији да изврши тај посао?</ |
ете.</p> <p>Но сад је настајало питање: ко и како да <hi>уклони</hi> Карађорђа?</p> <p>Милош је |
ашчује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; ко вас држи? — упита Карађорђе даље.</p> <p>— Држи нас |
чевац.</p> <p>Кнез скочи. — Он туна!{S} Ко га ухвати?{S} Ко га доведе?</p> <p>— Дође сам!...{S} |
вина и ослободити цело српско племе!{S} Ко је још шта добио од Турака мирним путем, споразумом! |
а водим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{S} Чудно питање.{S} Пре свега то |
— Шта је Перо!?...{S} Шта ћеш ту?...{S} Ко ти је то?</p> <p>У томе загледа боље, али Марка не м |
где гођ има какве опасности за њега.{S} Ко му гођ може бити опасан, тога уклања, а амишан је за |
S} Ко је паметнији, онај и заповеда.{S} Ко му смета, треба да га уклони.{S} Зар би они са мном |
нису чекали да им се дваред понавља.{S} Ко је био тугаљив око врата, обично је гледао да што пр |
о, то се никад не даје, то се узима.{S} Ко је дао право Карађорђу да ослобађа Шумадију?{S} Она |
о овде господар земље, па сад ништа.{S} Ко ти тамо њега верма.{S} Велика Русија, царевина, толи |
а запетљана у друге важније послове.{S} Ко ти се може сећати буве у обући, кад му стоји мачка н |
ади се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се да је Милошу милији Ту |
p>— Овде је у напред мучно решавати.{S} Ко зна, какве прилике могу настати!{S} Бићемо ту, па ка |
вао је махом одлучан и на све решен.{S} Ко много хоће, мора много и да сме.{S} Смелост често ос |
ти знаш како је то код Руса јевтино.{S} Ко мало врда, шикну они њега у Сибир, па му после, Боже |
о је свуд, тако мора бити и код нас.{S} Ко је паметнији, онај и заповеда.{S} Ко му смета, треба |
овога часа ваља њему одрубити главу.{S} Ко ти је од момака за то најзгоднији?</p> <p>— Не, по б |
ати само крв, коју од сада пролијеш.{S} Ко убије једног човека, он је убица.{S} По заповести На |
де!</p> <p>После ме узе запиткивати:{S} Ко је ту напољу пред вратима, је ли долазио ко да га тр |
з скочи. — Он туна!{S} Ко га ухвати?{S} Ко га доведе?</p> <p>— Дође сам!...{S} Каже, хоће да се |
се више никад не би могла повратити?{S} Ко би смео узети на се толику одговорност?{S} Зар није |
Да се не одметне и он с Карађорђем?{S} Ко да води надзор да се цео тај посао брзо и паметно из |
варим!{S} Шта ја то, бојаги, кварим?{S} Ко се међутим више од мене радовао, кад је Милошу испал |
ине Перо?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић узнемирено.</p> <p>Петар од |
А и Турци ће јамачно много зацењивати — ко зна шта би они тражили.{S} Зато најбоље, ено им Црно |
само какво ми је писмо писао.</p> <p>— Ко? — упиташе Вујица и Павле у један глас.</p> <p>— Он |
гле жижак.</p> <p>— Сређујем га овде, а ко зна где ћу га откати — рече старија жена о платну, к |
руку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је мени дао то право, да ја спасавам ове људе и да ј |
показивати прстом на њега — Милоша — а ко зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да уб |
звршити, то би значило убити Милоша — а ко би ту одговорност смео узети на се и пред Богом и пр |
етар слеже раменима ћутећки.</p> <p>— А ко му је издао ту заповест?{S} Милошенда?!</p> <p>Петар |
ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како трчи, свакоме би морало пасти у очи и свак |
ине један Карађорђе, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и наговору?{S} Тако уби |
а ће својом рођеном руком убити свакога ко би се усудио да му одрече послушност.</p> <p>У опасн |
ногама на ћепенку, он је видео свакога ко уђе и изађе из тврђаве.{S} Казивао је и оно што је с |
не хтедне ништа казивати, бојећи се да ко не докаже Турцима како се жалио, те ће проћи још и г |
ије ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа познати! — |
проћи без неке тешке казне божије па ма ко да га је учинио.</p> <p>Покојнике су саранили. — Одо |
раго, и нека управља народним пословима ко год хоће и зна боље.“</p> <p>Пошто им се овако управ |
Пи! (он отпљуну) поганих уста, проклета ко их роди!{S} Мичи ми се испред очију да те зубима не |
а час једног, час другог, слушао је шта ко говори.{S} Његова глатко избријана брада на махове ј |
тек кад човек проговори, он га познаде ко је.</p> <p>— Ја сам побратиме, рече гост, ја, Гитари |
су војводе махом ту у Кишињеву.{S} Раде ко се чега прихватио.{S} За Србијом жуде сви, али немај |
отнији и простији, носили су се како је ко могао и имао; само су по неке прве војводе и велики |
ма није нико ништа доносио, нити нас је ко што питао.{S} Но ми смо се радовали за те.{S} Као ве |
ајемо њине женске наките!{S} Ако нас је ко клео, баш нас је уклео — рече Крага тужно, и убриса |
то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо каквом цепаницом? — упита он расположено.</p> |
</p> <pb n="140" /> <p>— Бојим се да ме ко није опазио; имаш неке људе на конаку, господару?</p |
во што имамо.{S} Нашим људима и свакоме ко нас слуша нећемо дати да се меша у његове послове, а |
д колибом се заустави Драгић, чудећи се ко ли му то разгради колибу, јер још по издаље виде да |
, чика Краго, реците драгичка!{S} Знате ко је овде!{S} Деда...{S} Деда Ђока!...{S} Ево га у соб |
да.{S} Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао да пита кнезове, што не држе з |
рпска!{S} Куда ће вам душа, болан!{S} И ко је онда пријатељ Србији кад од мене градите непријат |
часе, о несретна годино српска!...{S} И ко то мене прокле страховитом клетвом, да ја све то дож |
сности из близа у очи загледају.{S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И камо лепе среће наше, д |
тимаће се о власт, ко да буде старији и ко да заповеда међу њима.{S} Инаџије су до зла бога и з |
жеженог злата.{S} Он не зна откуда му и ко му даде тај крст, само зна толико, да му је дат да г |
утекли.{S} С тога само за њима нити би ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али овде се зна, да |
некаква побожна свечана тишина.{S} Али ко би боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тих |
на ум.{S} Свачега сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и господар!... — додаде Анта.</p> <p>— Ам |
власт у своје руке, онда ће ваљда имати ко други паметнији да управља овом земљом, те неће баш |
ао истерати, а некад је требало тражити ко може самном барабар косити...{S} Дајдер, Драгићу, да |
е главу и разгледао је, неће ли опазити ко то тако узвикује, али у бурној вреви, у огромној гом |
вича, подавшаго српскому народу начаток ко избавленију у 1804. лету; бившаго по том, верховним |
и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао у анатемњаке.{S} Истина, где упљачка оволи |
видимо се као божјаци, захвални ако им ко удели мрвице, које падају с туђе господске трпезе?.. |
има.</p> <p>Бојао се да се није изрекао ко од Грка, који није познавао Добрњца, а свакако ствар |
г, нити би могао боговати, нити би имао ко славити свето име његово!</p> <pb n="97" /> <p>Кнеги |
тренутку.{S} У први мах нико није знао ко је тај човек, јер га управо нису добро ни видели.{S} |
у аманет да знају и упамте: проклет био ко Русима веровао.{S} Од њих можеш рачунати само на оно |
е ту напољу пред вратима, је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам |
и знали прави смисао те речи.</p> <p>Но ко ће да пође и како и где да изврши смишљено дело?{S} |
в мене чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуче били моји послушни |
шање.</p> <p>— Говорите, браћо, сад што ко има; немојте се после вајкати: „е, да бејасмо ово, д |
N1" /> па онда нека нико не кука, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш наћи <pb n="55" |
ње — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко велим неће кума Милош теби баш то спремати.{S} Он је |
S} Не зна народ за велике политике, већ ко њега једном превари и упропасти, он хоће да убије.</ |
тражари изађоше пред њих, да их упитају ко су и шта желе.</p> <pb n="21" /> <p>Један од коњаник |
не мора стрепити за главу и част своју ко се год мало макне од дома свога; једном речи, да нар |
проштај и радо би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њега тих речи |
ако можда и не би то признао кад би му ко тражио такво признање.</p> <p>Али то, ма и мутно уну |
новетање!{S} Што је коме суђено, нит му ко може одузети ни додати.{S} Ето слободно народа, па а |
упача веома ружно.{S} Познаде по лупању ко је, и беше му веома криво што да се тако тргно, а ни |
ско село Коњушњу.</p> <pb n="148" /> <p>Ко то није могао, радио је обичне послове, којим се пре |
зараде и своје породице исхране.</p> <p>Ко је имао мало више пара, узимао је под закуп спахиска |
едао да што пре куд год стругне.</p> <p>Ко то није умео, наравно, свршавао је сам с гајтаном, а |
о букурешки продаван је у Цариграду на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи куп |
ломив Наполеонову силу, Русија, на челу коалиције, водила је прву реч у Европи и руски цар држа |
гомиле непријатељске и разгонио их као кобац нејаке тиће, све у славу имена српског; помињао ј |
и сам оплакао, гледајући како се ужичке кобилице повијају под теретом сребра и злата.{S} Пре дв |
андру се живо била урезала у памети она кобна ноћ, кад је с матером из Тополе морао бежати.{S} |
ствена рука смрти већ била ударила свој кобни жиг уништења на обадва ова поносна и јуначка чела |
.{S} И то <pb n="280" /> је ето било то кобно трло Драгићево, коме је судбина била наменила да |
за своје свиње, а мало ниже био му је и кованлук, као што смо већ напомињали.</p> <p>Ту на једн |
су му били свињци, а имао је ту и свој кованлук!...{S} Ето, то је место Вујица био изабрао за |
им ни ја да тамо наше чека неко смиље и ковиље, али неће бити баш ни то, да је тако страшно, ка |
ара освета.{S} Он је имао рођена брата, кога је Карађорђе због неке пљачке био убио својом рође |
је пао од убилачке руке Марка Штитарца, кога је кнез Милош послао да Никшића убије.</p> <p>Сад |
вадити (ово је био подсмех кнезу Сими, кога су пре 2—3 дана ухватили у селу Ђелијама, где се к |
дерни народи хоће да су благи и с оним, кога убијају, кога уклањају из друштва као штетна и опа |
Чолак-Антом, с којим се лично познавао, кога је волео са његове простодушне искрености, а који |
латову Панти:</p> <p>— Бога ти, Панто, кога ми ово превезесмо?</p> <p>Панта је оклевао с одгов |
којима је био и онај Никола Новаковић, кога је Карађорђе познавао, али ни за њега ни за остале |
оће да су благи и с оним, кога убијају, кога уклањају из друштва као штетна и опасна звера.{S} |
и! (Овде је Милош мислио на кнеза Симу, кога је хтео још раније погубити, но га пусти на молбу |
у Београд и на коцу истакну на бедем, а кога жива ухвате њега посеку или га набију на колац.{S} |
S} Добио си заповест од господара!{S} А кога ја служим и по чијој заповести ја радим!{S} Јамачн |
ачи, да он не би радо потпустио другога кога.</p> <p>— Онда би, преко поверљивих људи, ваљало у |
...{S} Него, како би било господару, да кога пратиш одавде да ту ствар извиди?</p> <pb n="103" |
о коју реч само онда, кад је требало да кога изазове да каже шта жели.{S} Видело се да је хтео |
рчеве. „Слободно је бар молити“, али за кога Милош рекне да је крив не смеш ни молити.{S} И окр |
{S} Знао је да у овоме нема славе ни за кога, па се није хтео ни истицати да у томе тражи какве |
е ово?{S} Нов потоп или смак света, иза кога долази царство мрака и тмине“ — мисли Ђорђе у себи |
би се то уватило.{S} Уловили би човека кога си послао, те би после пала његова крв на те.{S} А |
у писму моли Карађорђа да прими човека кога шаљу и да верује „писму пријатеља“, јер је оно од |
Ђорђа преко границе.{S} Њин опис човека кога су превели и показивању златица које су од незнана |
нати за уске народносне међе и успех ма кога народа балканског — биће му исто тако драг као и у |
Турчина.</p> <pb n="52" /> <p>Човек, на кога су управљене ове речи, бејаше устао да пође и баш |
урци су подизали сав народ у потеру, па кога хајдука убију њему одсеку главу, однесу је у Беогр |
и за сваку по који историски догађај са кога је она важна и вредна спомена.</p> <p>Говорио је п |
то ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од кога ли бежи?{S} Да није учинио какво зло?{S} Не!{S} Не |
је свој глас за Црнога Ђорђа, јунака од кога је Стамбол дрхтао, и који је девет пуних година са |
..{S} И зашто ја то све кријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} Од света, од људи!{S} Та то значи |
а тебе, ти бар немаш чекати ништа ни од кога, па што ниси наређивао и пословао!“ Учиним ли опет |
есило.{S} Видео је само некакав ужас од кога му се душа грозила.{S} Кад се мало повратио он ће |
ишао да конакује код Чолак-Анте или код кога другога од угледнијих емиграната српских.</p> <p>С |
ји је било наређено, да ништа не казује кога има у одаји, и да што раније затвори хан.</p> <p>Ј |
ју.{S} Милош мајке цвеља, и тешко ономе кога матере прокуну...</p> <p>Старица се загрцну.{S} Ду |
кос опет пусти своје јасно звиждање, из кога се лако дало познати, како се труди да натпева сво |
<p>Сад се зачу и страховито шуштање, из кога су се на махове издвајали поједини јачи звуци, нал |
осле она донесе повећи кожни јанџик, из кога Милош извади прилично изгужвано повеће писмо, на д |
остасна замисао о српском ослобођењу из кога се имала родити слобода свију балканских народа.</ |
ном питању, кад треба кренути устанак и кога ваља узети за вођу.</p> <p>Овај скуп био је у подз |
делу које је стајало пред њима, и ради кога су и дошли у Србију.</p> <p>Но последњих дана поче |
с једним другом.</p> <p>Он упита има ли кога у кући и кад му жена рече да нема никога сем деце, |
тевабија!?{S} Та ти си кренуо гдегод си кога имао, као да на свадбу идеш, а знаш да мени сад ни |
Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи кога од осталих војвода.</p> <p>Чим су чули за Карађорђ |
ило ту на углу према Калемегдану, човек кога смо већ једном видели у великој кави, где се са Ср |
и ја га морам извршити.{S} Чекати немам кога!{S} С тога да почнем“ — тако мисли Ђорђе у себи и |
да?{S} А?{S} Добро би било да ја пошљем кога од мојих људи да га потраже и код других...{S} А, |
поручујем, да се после начисто види до кога је кривица, а да не беде после мене права и здрава |
етроград.“</p> <p>То је био закључак до кога је дошао Карађорђе, и његов разговор с војводама б |
— Како прође од паса?{S} Је си ли будио кога од момака?</p> <p>— Никога.{S} Али ја познајем Крџ |
асивао се великим свиленим пасом, преко кога су долазили широки силаји, а на ногама је имао шир |
...</p> <p>Ови страни људи нађу овде по кога лаковерног народног старешину и по кога простијег |
кога лаковерног народног старешину и по кога простијег кнеза народног, па или га обрлате те им |
нију погрешку и да осигурам успех послу кога се лаћам.{S} Толико <pb n="222" /> људи полажу на |
ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на све одговорила, он је |
и није ми друкчије, но као оно мртвацу кога окупају да га мету у мртвачки сандук.{S} Ја не мис |
будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога писменог, који ће побележити све ово.{S} Бар толик |
ери још коме и да у тај посао увуче још кога верног човека који ће му помоћи.{S} Тако су позван |
поуздања сами у се, и да ли се бар код когагод од њих јавља мисао да би ово сад био згодан тре |
као што је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне против тога, он одмах убија.{S} Побио ј |
згледа да се Карађорђе прибојавао да га когод не нападне ноћу, па је желео да Вујица бар до сво |
Карађорђе наговести да би добро било да когод викне Анту, а да јаве и другим војводама о доласк |
тога и седим овде; а сутра да се крене когод од вас ја бих му био први друг — говорио је он.</ |
стом на њега — Милоша — а ко зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да убиство убиством |
ошеву.{S} Хоће ли то бити добро, ако се когод нађе да овако исто понуди и даде главу Милошеву, |
ријана брада на махове је поигравала, и когод је познавао Милоша, лако је могао опазити како је |
о се обзирете лево и десно да ли ће вам когод све то донети на пешкеш! — рече Карађорђе прекорн |
у.</p> <p>Сутрадан, лицем на св. Павла, код пивнице где је био склоњен Карађорђе, спреман је по |
по оним растуженим и забринутим лицима, код којих је његов говор збиља изазвао сетно расположењ |
рода.{S} Особито су симпатисали Грцима, код којих се тада осећало живо кретање, јер је хетерија |
че му овако:</p> <p>— Господару Вујица, код тебе је негде склоњен онај црни Антикрист.{S} Него |
својој другарици, ћерки Чолак-Антиној, код које бејаше дошао у госте да се заједнички играју.< |
— Има, има синко!{S} Народ увек има.{S} Код добра старешине народ увек нађе шта му треба за њег |
је за нас био мања невоља од Милоша.{S} Код њега није било два лица, и знао си вазда што ти мис |
а, те се и сами усплахире и забрину.{S} Код њих онда настаје опште неповерење према Србима, не |
гона, који је Карађорђа моћно заносио — код њих није било“...</p> <p>И Карађорђе је то одмах по |
ве људи пријатељски један уз другога, а код нас свега на свега истакло се десетак угледнијих љу |
код обичних људи, леп накит душевни, а код оних што су у сили и власти милосрђе је дужност и о |
ије овако као овде, све само поље.{S} А код наше куће увек пуно, пуно људи; све с пушкама, с но |
још боље накити своју тужбу против њега код рускога двора.</p> <p>— Не велим ни ја сад — рече Ђ |
ђем с друге стране, да као тужим Црнога код Руса — рече кнез.</p> <p>Милош је сад узео објашњав |
з свога детињства, кад је још био слуга код Фазлибаше из Паланке.</p> <p>Силазећи тако низ једа |
то да смо баш ми Срби тако несретни, да код нас вечито мора бити завере, гложења и претеривања, |
шају своју ратну срећу.{S} Но видећи да код Милоша не могу учинити ништа, они су се окренули са |
су у Петроград с нарочитим задатком да код рускога двора израде то удаљавање Карађорђево.</p> |
лице и ујдурме.{S} Он је прво окушао да код руске владе оцрни војводе; да их окриви за ровења п |
а позвецкујући оружјем.</p> <p>— Откуда код тебе ова скитница Новаковић, и куд баш њега доведе |
везујем.</p> <p>— Нема ништа од оружја код себе?</p> <p>— Нема!{S} Претресли смо га, кад је по |
бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код везира у Београду!</p> <p>— Какав везир, какав Беог |
ion" /> <p>Наскоро после овога састанка код Добрњца, Карађорђе је имао други ноћни састанак у П |
Отмичар и убојица, он је увек имао пара код себе, а у таким околностима лако му је било наћи св |
ilestone unit="subSection" /> <p>Прешав код Рама у Србију, Карађорђе је још те исте вечери крен |
ревима по целој Европи и обијај прагове код свију дворова, па ништа и ништа!{S} Ми овде бројимо |
ин што изађе из те каване, прво застаде код врата, као да се нешто омишља, и после сави на више |
тенија посла, а да ме не оптужујеш овде код Руса, као да ми је мало ова гомила шпијуна што сад |
свака његова помирљива реч изазивала је код обе стране све љућу раздраженост и заваду.</p> <p>Г |
е који погреше и скриве.{S} Милосрђе је код обичних људи, леп накит душевни, а код оних што су |
бити истинске среће код једнога, ако је код другога зло и несрећа.{S} И добро и зло њино доћи ћ |
који рукује народним пословима, ако је код њега одмах све на друму што и на уму.</p> <p>Свикну |
нски смисао само он разуме.{S} И ако је код Турака обичај да мирно говоре и онда кад су у најве |
еван.{S} Јабучица му је играла, и то је код њега вазда био знак преке срџбе.</p> <p>— Никада! — |
е и сам био члан хетерије и нарочито је код српских емиграната заступао њене интересе, живо и у |
ва три маха грохотом се насмеја, што је код њега и у редовним приликама била реткост.</p> <pb n |
избријан, тек приметни подваљак, што је код њега вазда био знак великога узбуђења.</p> <p>Овда |
јем плодна поља своја.</p> <p>То што је код Римљана чинио један Цинцинат, то су у доба ослобође |
а овај глас. — Збиља велите „вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда је он јамачно избегао.{S} Ах, ка |
?{S} Где мислите да може бити, ако није код оца митрополита?</p> <p>— Ја мислим да је тамо.{S} |
раћао.{S} Јамачно је отишао да конакује код Чолак-Анте или код кога другога од угледнијих емигр |
поверљивих људи, ваљало учинити питање код самога двора руског.{S} Ако не би и казали одлучно, |
шња борба стекла јој је љубав и уважење код свију Балканаца, па чак и код самих Турака.{S} На њ |
главно му је било да испита расположење код људи од утицаја, како би се унапред могао спремити |
ан. — Ти само три, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хватао по читав протак!{ |
3 дана ухватили у селу Ђелијама, где се код неких пријатеља прикрио у велику кацу).{S} Не бежиш |
/p> <p>— Добро те нађох; задржао сам се код Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш куда и |
бе нико неће ни сећати, а камо ли да те код Руса пањка.</p> <p>Карађорђе је срдито грицкао нокт |
рених руку, нашли су приправно земљиште код Карађорђа и он им је поверовао после кратке борбе и |
поуздано, нити може бити истинске среће код једнога, ако је код другога зло и несрећа.{S} И доб |
ни Циганин!{S} Што да у другом свету, и код других народа може бити пуна земља и кнежева и вели |
</p> <p>И Карађорђе уздахну дубоко. — И код вас исти јади.{S} Ја сам мислио само мене море те ц |
им!{S} Њега није требало тражити овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму, који |
шљем кога од мојих људи да га потраже и код других...{S} А, шта велите?{S} Где мислите да може |
је исто тако интересовало шта се ради и код других балканских народа.{S} Особито су симпатисали |
остало, тако је свуд, тако мора бити и код нас.{S} Ко је паметнији, онај и заповеда.{S} Ко му |
залутам кудгод подаље, могу свратити и код Чолак-Анте на преноћиште.{S} С тога ако ја и не дођ |
и уважење код свију Балканаца, па чак и код самих Турака.{S} На њу су досад гледали као на зубљ |
а ни за остале није знао да су у служби код Милоша, већ је мислио да су збиља Вујичини момци. ( |
ти горке сузе у леденој туђини, а други код куће презати сваки час, као зверка у гори, да откуд |
да има још нешто мало да нареди чељади код куће, па ће одмах и сам митрополиту.</p> <p>У брзом |
то ништа ни знала, но долазе тако људи код мога Антонија, па сам тако чула да се међу се разго |
тле крену Морави да се превезу на скели код Орашја.</p> <p>Ту Карађорђе наиђе на кмета Стојадин |
е отишао да конакује код Чолак-Анте или код кога другога од угледнијих емиграната српских.</p> |
својим.{S} Нашли су се у Вел.{S} Плани код гробља, куда Вујица бејаше изашао по поруци Карађор |
Све то што се сад јавља о некој промени код Милоша, све су то његове смицалице и ујдурме.{S} Он |
, али митрополит рече да ће га задржати код себе.{S} Ђорђе се жалио да има јаку главобољу и муч |
не знаш и немаш, кад то писмо мора бити код тебе.{S} Оно ти је негде сакривено, склоњено, можда |
ћ.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћи код њега, али митрополит рече да ће га задржати код себ |
син Станимиров служио је сад као момак код кнеза Вујице.{S} Али и њега, Станимира, кнез је поч |
S} Коме ја сметам да се против мене чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи који |
.</p> <p>Овим разговором бејаше изазван код Милоша нов ред мисли, у које се по најчешће мешала |
убернатор Стољетов.{S} Али што ли ће он код скромнога српскога емигранта Чолак-Анте!?</p> <p>Ст |
иром, што је ноћас онако пажљиво вребао код колибе.{S} Он се сав наже напред и зорно је гледао |
им.{S} Поверење што га је Крпара уживао код самога Карађорђа, нарочито му је олакшавало да што |
људи носе перчине; велике перчине, као код жена, па сплетени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо ј |
ечери.</p> <p>— У туђини није никад као код своје куће — то знају бог и људи.{S} Али волим и ов |
сло, и да сам ја оне несретнике опањкао код везира, што се, бојаги, бојим да ми не преотму госп |
а за његово добро.{S} А и ја бих настао код ових Турака, навалио бих да не зацењују много и да |
<p>Међутим, Врљо је од тога доба остао код кнеза Милоша као његов стални момак.{S} Као што смо |
и за јело, ни за пиће, а умор се осећао код свију, где више, где мање.{S} С тога Милош још рано |
о вече! и упита: — је ли ти, душо, бабо код куће?</p> <p>Тек сад познаде га девојче, брже припа |
, ваше благородије.{S} Но он није ноћио код мене...{S} Синоћ је било подуже...</p> <p>Ђенерал г |
ечи за једну исту ствар.</p> <p>Но како код Милоша ова унутрашња борба још није била свршена, н |
могло понети.{S} Али новца је мало било код српских војвода, за то их и видимо где одмах по пре |
ану Буковичком, који је имао своје трло код воде Доћана, а одвео га је тамо Стојан Пауновић—Аџи |
а неће бити више милости и праштања, но код обичних људи, онда што су га учинили да је већи од |
мо у Русији.{S} Јер, ти знаш како је то код Руса јевтино.{S} Ко мало врда, шикну они њега у Сиб |
аква поуздања сами у се, и да ли се бар код когагод од њих јавља мисао да би ово сад био згодан |
у, ваљало је да извиди како стоји ствар код Марашли-Али-паше, везира београдског, и Милош се то |
ворим ја кад ме притегну и упитају: зар код тебе хајдуци тако господаре, да први бегови турски |
и Срби понова би пали у голему немилост код султана.{S} Зар сам смео ја узети на душу толику си |
дана доцније Милош је био по други пут код везира и сад је ствар ишла већ лакше.{S} Преко људи |
рад, одмах другог дана Милош је био већ код везира.{S} Марашлија га је дочекао љубазно и распол |
ик виде да је и нехотице пробудио срџбу код Милоша и у себи се већ вајкао што се тако десило.{S |
оме кад сам последњи пут био у Београду код везира.{S} Не знам, да ли је то из његове главе или |
таве два стражара, један да чува стражу код прозорчета, а други да обилази око куће.</p> <p>На |
, у петак, Карађорђе је заноћио на трлу код Јована Буковичког, коме је био отишао сам, по одлас |
акучимо за лађице, па их пустимо у бару код наше чешме.{S} Лептирови лете и вуку лађице, а оне |
} Погодио је био баш у тренутку, кад су код Милоша биле и многе друге старешине, које он беше с |
до о томе.{S} Причају ми људи, који су код њега били, како је пред њима плакао и говорио: огре |
м, баш ти нови успеси Срба пробудили су код Грка и нову наду и нову жудњу да што пре и сами оку |
ђе.</p> <p>— Како море, како?{S} Зар су код тебе, ђаурска рђо, свијетли везир и твој кнежић Мил |
побију рођаке каква човека, који је ту код мене штогод скривио.{S} Ето видиш, како сад свет го |
вори: да је „вожд“ био остао да ноћи ту код њега, но да је око два часа по поноћи изашао да се |
ало, јер је одмах уочио ту одличну црту код Крпаре.{S} Све ове особине учиниле су те је хетериј |
му се лакше предавати, кад знају да их код њега не чека го нож, већ благо, човечно поступање; |
у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајно или хотимице, могао би |
м да је куда излазио.{S} Јамачно је још код његовог преосвештенства.</p> <p>— Мислите, да је та |
и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака изговори да су утекли, ако се с те стране шт |
донесоше кући скоро полу мртву.</p> <p>Код куће је баба Јана дуго лежала онесвешћена.</p> <p>Д |
откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад си ти почео купити харач по народу |
асурама, па онда красним босанским, као кожа сабијеним ћилимима, који су блистали у сјају од ст |
ејаху стигли из Србије, а мени се чисто кожа најежи.{S} Тада сам и то први пут чула како Милош |
Карађорђе.</p> <p>— Тргујемо лисичијим кожама — рече старац јасно, и наже се да боље загледа д |
сврши!...</p> <p>— Тешто!...{S} Из ове коже у другу не могу!...</p> <p>— А шта да чинимо ми не |
кво мало црно стакленце, повезано белом кожицом и чврсто запушено.{S} Јако је мирисало и Лисови |
Љубицу.{S} Мало после она донесе повећи кожни јанџик, из кога Милош извади прилично изгужвано п |
ки угао.{S} Велика торба Карађорђева, с кожним поклопцем, стајала је испражњена и бачена у крај |
м да си гладан — рече Вујица, вадећи из кожних бисага велику пљоску са шљивовицом, што је бејаш |
што сте и научили, а фукара нека плаћа кожом и главом вашу обест.{S} Е нећемо, бели, више тако |
е бележио овим карактерним речима: „Цар козачи Французе“.</p> <p>— Са пуним шакама посла у Евро |
и губернаторовој, већ су одјуриле хитре козачке извиднице да гоне Карађорђа, и где га год стигн |
ли је то мутавџија што чак тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему н |
мели машину прозвану <hi>гиљотина</hi>, која једним ударцем одсеца главу, као да је главица куп |
да се у Милошу поново отпочињала борба, која је трајала целе те ноћи.{S} Шта је мучних мисли пр |
маче.{S} Изгледало је, као да се глава, која се дотле само на кончићу држала и која је била укљ |
очи једна сребрна палацка Карађорђева, која је одсјајивала према пламену, кадгод ватра јаче бу |
намаче каиш на главу, удешен као замка, која је спред обухватала грло и остраг ишла испод ушију |
Сад у ноћ осветљавана је са два жишка, која су по соби расипала жуту, прљаву али доста јаку св |
ечи вирила величанствена јуначка збиља, која свакоме улива поуздање и свету веру у победу праве |
уго, то је била једина балканска земља, која је имала читаву војску спремних, ратовању вичних б |
још било живо у памети, да је то земља, која је колико јуче издржала 9 пуних година неравну бор |
се Србија уреди као вазална кнежевина, која би Турској плаћала данак, а иначе у земљи управљал |
рпске и да изумру звуци црквених звона, која су складним брујањем својим са свију страна призив |
ку марта, у мало што није планула буна, која је већ била спремљена и раширена у шест нахија.</p |
илош мало смирио настала су саветовања, која су трајала читав сахат, а завршила се споразумом д |
т је робиња турска!{S} Читава поколења, која су рођена у слободи и провела детињство у славним |
ајрадије би нападао на позадња одељења, која гоне захиру и храну за војску, пленио их и вазда с |
отињу и пустити да се учини та несрећа, која се више никад не би могла повратити?{S} Ко би смео |
Драгић подругљиво, бришући рукавом крв, која му је лопила из повређене горње вилице — поносите |
дне старе жене, неке далеке куме своје, која га обиђе једаред у десетак дана, донесе му по једа |
вечито шуштање лакоскоке Криве Ријеке, која искаче испод брда и отима се да што пре сиђе у мир |
Ђорђе чисто оглуну од страховите рике, која потресе небо и земљу.</p> <p>Тмуша стиже и са сили |
> само цвиљење ојађене матере јелинске, која кука за поробљеном или исеченом децом својом; одат |
да је то одјек од бурне, шумне гомиле, која се таласа ту негде у близини тврђаве.</p> <p>„Свет |
и дочепа десном руком за балчак сабље, која му је лежала преко крила, и извуче је до пола...</ |
астане око извршења своје заветне жеље, која се већ била дубоко улегла и у душу и у срце његово |
а наједаред просу читав поток од песме, која се као мирис, расу по зеленом лугу и оде далеко, д |
о бејаше оживело у души ове верне жене, која је цео век свој провела у најтежој борби с најтежи |
Ухваћен је био усред народне скупштине, која се лане (1816. год.), о Ђурђеву - дне, бејаше иску |
о и паметно изврши, без ларме и узбуне, која би могла узрујати свет?...</p> <p>Дуго су се мучил |
е у борбу.</p> <p>„Ове унутрашње ватре, која сажиже и душу и тело, која неда ни мирна сна, ни с |
ради да се мало одморе крај лепе ватре, која је буктала на огњишту.{S} А ваљало је да им се и п |
тлаци, знак да негде у даљини има буре, која се можда полако примиче.{S} Милош се чуди, откуд т |
дитеља и да скину клетву с грешне деце, која су преступничку руку дигла на оца свога!...</p> <p |
је било стараца од стотину лета и деце, која тек почињу сазнавати за овај свет, богаташа, који |
, потанко су причали о Цукићевој глави, која се већ ево неколико дана суши на коцу турскоме <pb |
ну и једним ударцем одруби главу жртви, која већ бејаше сва обливена у крви.{S} Пошто је то изв |
али у бурној вреви, у огромној гомили, која сабијена, изгледаше као какво чудо од хиљаду и виш |
она се опет тицала оне главне замисли, која је сад обузимала сву душу наших путника.</p> <p>Та |
наместим на овакој страховитој висини, која се под само небо извила!“ — брине се као Карађорђе |
ве свирепе и немилосрдне пустошне ноћи, која је претила да до зоре поруши све с чиме се сукоби. |
ећу, па све то поређа по широкој дасци, која им је служила као трпеза.{S} Вујица је ужурбано св |
што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други свет не кабули.</p> <p>Милош се н |
огромна људа с грдном проседом брадом, која му је стизала скоро до појаса.</p> <p>Крупан у лиц |
оја га девет месеци храни крвљу својом, која после точи из груди својих најплеменитији сок под |
црвен вес, с кратком, плавом кићанком, која се у круг ширила.{S} На грудима је носио шарену га |
земљу.</p> <p>Тмуша стиже и са силином, која брегове ваља, мрак и ветруштина налетеше на горост |
засела у главу само једна једина мисао, која га је пратила и дан и ноћ, коју је дању на стотине |
ашлија је дошао на згодну нову замисао, која би бар за неко време могла окрпити његову вечно по |
рашње ватре, која сажиже и душу и тело, која неда ни мирна сна, ни слатка залогаја, ни слободна |
остајало друго но да ударим у строгост, која јесте свирепа, али бар и лечи зло у корену.{S} Јес |
, кроз народ прохуји нека усталасалост, која цео свет усплахири, те се на свакоме може познати |
" /> гунгула, налик на удаљену грмљаву, која се све више примиче.{S} Милош с премрлим срцем узе |
ице угледних првака српских — Цукићеву, која је пала од српске руке, још пре 7—8 дана и кнез Си |
, на робињу Јеладу; на ону исту Јеладу, која је некада била сунце целокупне цивилизације, целог |
шним мукама.{S} То је стидно за Србију, која је досад била дивна заточница слободе, а сада Мило |
ебе бејаше метуо велику храстову даску, која га је заклањала са стране.</p> <p>Лево од њега, с |
тво треба предати у једну челичну руку, која ће све водити и свима заповедати.{S} Такога војско |
о је пута испод очију погледао на Јелу, која је скукуљена седела ту пред њим на столичици.{S} И |
ду једну непокорну, бунтовну покрајину, која се до сад тако често и тако упорно бунила, а сад е |
ављао Наума да му покаже дивну околину, која је при самом погледу душу заносила.</p> <p>На три |
и начинило од људи најгаднију животињу, која само дрхти за свој злехуди живот.{S} Кудгод се окр |
о не рашчује, те да крену на ме потеру, која би досадила и мени и овоме народу.</p> <p>Вујица с |
ом стишају своју рођену унутрашњу буру, која их је немилосрдно цепала и раздирала.</p> <p>Била |
човек бацио семе, рецимо у таку пљошту, која сваке године до пролећа стоји под водом а тек ретк |
ди били су управљени на једну пољаницу, која је била одређена за губилиште <pb n="82" /> и на к |
је и у околини на далеко као видарицу, која од многих болести боље лечи но икакав доктор.{S} С |
поведе госте у скромну, ониску кућицу, која се с улице није ни видела из густа шљивика.</p> <p |
75" /> познали ону велику јуначку душу, која не познаје криве и прљаве стазе лукавства и обмане |
, ни слатка залогаја, ни слободна даха; која и дан и ноћ поджиже само једну мисао, једну тежњу, |
есретна мати, она која га на срцу носи; која га девет месеци храни крвљу својом, која после точ |
} Но, ово је управо празан разговор.{S} Која вајда Ђорђу од мога допуштања да се врати.{S} Није |
на своју снагу, и на просту масу народа која ће за њим поћи.{S} Али он гледа пред собом најодаб |
а никад више не види она мила места, за која су везане толике драге успомене, где је остао по ј |
и власти милосрђе је дужност и обавеза која истиче из висока положаја њина.{S} Ако у Милоша не |
подару, као нико наш.{S} Гдегод је била која цркавица све се појело.{S} Што је било мало бољих |
изврши нарочиту мисију, да прими писма која ће однети самом Карађорђу, с којим до сад Милош ни |
алканских земаља, Србија је била једина која је у то доба имала неку своју полунезависну унутра |
у као мајка!{S} Јес, несретна мати, она која га на срцу носи; која га девет месеци храни крвљу |
била српска, а српска је била и пратња која је спроводила овога чуднога певача.</p> <p>Било их |
шао и стапао у једно — осмех Богородице која, предана душом и срцем, у пуном материнском блажен |
ве и прљаве стазе лукавства и обмане, и која корача само широким и светлим путовима части и сла |
ју су дуго и дуго немилосрдно гонили, и која и сад чује у близини страховити лавеж паса од чега |
која се дотле само на кончићу држала и која је била укљештена међу кладе, сад наједаред откину |
не природе, коју је задахнуло пролеће и која се ево буди.</p> <pb n="16" /> <p>Али ову слатку в |
ју каквој досадној позоришној представи која их тако мало занима.</p> <p>На губилишту је владал |
{S} А кад се овда онда и проговорила по која реч, она се опет тицала оне главне замисли, која ј |
да, као усијан челични шиљак, избије по која непокорна, оштра, бунтовна замисао.</p> <p>Смрвљен |
а њина обећања празна су заваркивања, у која нико не треба да верује.</p> <p>— Нека ме не куне |
се одмах разделе и сваки предузе улогу која му је још раније била намењена.</p> <pb n="275" /> |
ако би ја и то учинио, али дај ми пушку која бије одавде у Русију“.{S} Он прво одговори: <pb n= |
као љута гуја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада одсекла бар <hi>50</hi> глава.{S} Загле |
очаја.</p> <p>Старац је гледао у ватру која се поступно гасила а мисли му бејаху отишле у дале |
ражи, за којом овако по ноћи блуди, реч која би исцелила болну душу његову, реч — милост и опро |
господство и чин коњским репом (тугом), које носе за калпаком.{S} Везир је обично учтуглија, шт |
} Ако се нађе међу нами махнитих глава, које пристају да улете у ватру, што, на прилику, руски |
и болешљив због великих напора и брига, које је поднео у последње доба.</p> <p>— Ти знаш синко, |
ом говорено је и о двојици заробљеника, које је кнез Милош послао везиру и који ће ово дана бит |
кола, запрегнута с два красна зеленка, које је цео Кишињев познавао.{S} Из кола изађе сед чове |
итопериле и одвојиле од старога стабла, које се већ почело претварати у прладину.</p> <p>„Овде, |
тица, шарених лептирова и ројева пчела, које се јамачно гнезде ту у дупљама моћнога храста.</p> |
тамо да нађе решење чудним загонеткама, које су му душу трзале.</p> <p>По каткад заиграо би му |
рварство.</p> <p>По врлетним планинама, које су некада биле свете горе, пуне опеваних и прослав |
речи.{S} У погледу, у стиснутим уснама, које су се некако болно укосиле, у подигнутој руци, у п |
има да ту узрујаност стиша, и о мерама, које је он предузео против коловођа.</p> <p>У једном до |
бична руска тројка, покривена арњевима, које беше попао дебео слој прашине.{S} Уморни коњи каса |
еуглед према слави, угледу и почастима, које су уживали у домовини за време деветогодишње борбе |
ма, па и према самим побеђеним Турцима, које су у гомилама доводили пред њега — Милоша.</p> <p> |
и на коњу; деца са стоком, гомиле жена, које су се враћале с рада и читави чопори ситне и крупн |
пурасто девојче од својих 13—14 година, које се трже кад угледа непозната човека.{S} Карађорђе |
и изазива некакво чудно дражење живаца, које деца рузуму тако исто као и старци и које се допад |
и свагда по пет шест оружаних скитница, које је водио са собом и који су га пратили скоро свуда |
што нису хтели пристати на неке уредбе, које је Карађорђе заводио по савету Младена Миловановић |
српских; опет да оглуве поља и дубраве, које су се до јуче разлегале од веселих песама наших; з |
е тако не убија као сећање на неправде, које сам којекад нехотице починио.{S} Али шта да радим! |
у Шумадији прваци и угледније војводе, које је љуће но друге тиштала садашња потиштеност и неу |
последњи пут да загледа хладно гвожђе, које ће се за који тренутак загрејати у топлој крви људ |
а, тешка сна, сав окупан у зној и сузе, које су онако у сну обилно текле, и ако је иначе на јав |
као да су прозирале у далеке догађаје, које ни најбуднији вид не може да назре.{S} Она у тим т |
дувају у неке дугачке тршчане свирајке, које дају танке, развучене тужне звуке.</p> <p>Уз пратњ |
неку потпору њину, то би било безумље, које би се у најбољем случају могло свршити тиме, да и |
само направила две дубоке, крваве ране, које су зјапиле једна крај друге.</p> <p>После овога не |
е једном смири, да преболе дубоке ране, које су јој и пријатељи и непријатељи хотимице и нехоти |
све те и велике и многоструке промене, које за собом носи читава половина једнога столећа, још |
а од данашњице, а настаће многе новине, које ми данас и не слутимо; деца ће постати мужеви; мла |
од Милоша биле и многе друге старешине, које он беше сазвао ради некога саветовања.</p> <p>Анта |
више дају хране бивше српске старешине, које шаљу у Србију бунтовна писма и подбадају народ на |
вше српске војводе и народне старешине, које су одовуд избегле, и сад се баве тамо по Русији, г |
себе, већ мора да заштићује правоверне, које су Срби оштетили.</p> <p>Тако су се они растали с |
састанку покренуто је први пут питање, које је доцније било од голема значаја за целу новију п |
а има свој дах.{S} И ово тихо жуборење, које овако мило лебди сутону мирне, ведре и топле марто |
а се крије некакво притајено чудовиште, које за часак може искочити из мрачних гудура.</p> <p>М |
жјаци, захвални ако им ко удели мрвице, које падају с туђе господске трпезе?...{S} Ја, гдје је |
е буклије ишле од гомилице до гомилице, које су се окупљале око великих разбуктаних огњева, нал |
n="244" /> пресрете га оно исто момче, које га је и синоћ дочекало.</p> <p>— Све је спремно — |
био шњим дошао, у Београд мени послаше, које се ето са согласијем честитог везира шиљу обе одер |
одјекивао уздах једних сломљених груди, које су нарочито тражиле буру и урнебес да њихном хуком |
рема оцу има друге и друкчије дужности, које он у овој прилици није кадар испунити.</p> <p>Овак |
д њега чуо.{S} Живо је цртао опасности, које могу настати од <pb n="118" /> Турака.{S} Износио |
Влашке и Русије, то су махом праћеници, које амо шаљу бивше српске војводе и народне старешине, |
лош се бејаше узјогунио и баш ове речи, које је Марашлија тако жудно очекивао, сад не <pb n="19 |
ј и шаље јој чудне и неразговетне речи, које нико не разуме.{S} Затим стане и ослушкује хоће ли |
прво прочитај и ово писмо господарево, које је написано у споразуму с кнезовима.</p> <p>На ове |
и покушај да преотме Милошу господство, које је овај својим јунаштвом и својом памећу стекао.{S |
обљено али бујно и јуначко племе грчко, које са сузним очима већ тако дуго погледа на божански |
<p>И ако је Вујици било написано писмо, које тражи Карађорђеву главу или његову; и ако су Лисов |
ици, људи који деле са њим зло и добро, које одушевљавају једнаке мисли, једнаке наде и уздања. |
пре 7—8 дана и кнез Симину и Драгићеву, које ће турски џелат сутра смаћи.</p> <p>Три је дана ка |
га откати — рече старија жена о платну, које је мало час навијала.</p> <p>— А што, најо!{S} Да |
ру на великој части и големом поверењу, које ми се указује, кад ми се ставља на расположење тол |
<p>— Побих оне псе, господару!</p> <p>— Које псе, несретниче?{S} Какви су то пси с толиким новц |
градићу Хотину, у скромној кућици, иза које се пружала велика башта, седеле су у једном собичк |
не заустави пред опалом вратницом, иза које се видео густ воћњак.{S} Утерају кола унутра, где |
о платило откупљујући се од оних Турака које је Врљо побио.{S} Пошто је тај рачун ухваћен, једа |
да одобри и да се сложи с оштрим мерама које су политици често неопходне.{S} Отац Мелентије био |
, на делу обавештен о злочиним намерама које су против њега кројене.{S} Помишљао је на стотину |
„Да идем и да окушам срећу сам с људима које нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође добро, за ме |
ојим сухим, коштуњавим, празним грудима које чудно одјекнуше.</p> <p>— Скуп је човек!{S} Он се |
ињене обичним европским угодностима, на које се овај Турчин био свикао још из младости своје.</ |
рпских, и видела сам најтежа мучења, на које се може ударити жив човек.{S} Али ја сам гледала, |
да готов да изврши свако дрско дело, на које се нико други не би смео одважити.{S} Кнез Милош г |
свагда пресече ланце проклета робовања које притискује народе балканске.</p> <p>Ђорђе прими са |
пометена с чуђењем срећу и од животиња које немо слушају читав поток његових убедљивих речи.{S |
о дуго и дуго гледао.{S} После ме упита које је доба и који је управо дан данас.</p> <p>Кад му |
ка кога су превели и показивању златица које су од незнана путника добили, све је то утврђивало |
ског друма, уздиже се брдо Крушчица, од које се даље на југ пружа благ брдски повијарац, који ј |
јој другарици, ћерки Чолак-Антиној, код које бејаше дошао у госте да се заједнички играју.</p> |
ина, покривен по глави кабаницом, испод које су му вириле само оковане ноге.</p> <p>За Петром у |
укић је лежао покривен кабаницом, испод које се бејаше отегла велика бара крви.{S} Мало даље ст |
рђе дошао.{S} Он то може дочути с друге које стране, те би одмах помислио да је Карађорђе дошао |
у се одмах јави, да не би дочуо с друге које стране — наваљивао је Вујица.</p> <p>Поноћ је већ |
у или ма у чему изневерио ове лепе наде које се на њега полажу — да бог да му ова његова рођена |
ворио и ревно је заштићавао оне погледе које је синоћ у разговору с Милошем од њега чуо.{S} Жив |
њаз Милош разбере преко Врља, колико је које село платило откупљујући се од оних Турака које је |
издаје своје и проклетства ове сиротиње које ће те и на оном свету стићи, несретниче мој; — реч |
м окренутом доле, са задњицом у вис, из које му је стрчао запрцан огромни волујски рог.</p> <p> |
ли сабиле се у једну сплетену гужву, из које тек овда онда, као усијан челични шиљак, избије по |
сад се претворила у дивљачку пустињу из које куља само мрак и варварство.</p> <p>По врлетним пл |
на рана с црним, запеченим ивицама, низ које су још струјали танки млазеви крви.{S} Крај њега ј |
је деца рузуму тако исто као и старци и које се допада нежном женскињу исто као и суровим ратни |
обрњац и Михајло Тодоровић-Герман, људи које је кнез Милош био послао да му сврше неке послове |
.{S} Помишљао је на стотину случајности које се могу десити, па да ствар омету, и на махове чис |
аћа земљи и небесима натраг проклетство које му они шаљу.{S} Он пркоси за тренутак целој васеље |
малој дрвеној, троножној столици, преко које беше пребачено меко персиско шилте, седео је човек |
од јастука, стара кукуљава старица око које, с десна и с лева, бејаху приселе две млађе жене.< |
ци жале за вашим тиквама?{S} Испало око које за њима заплакало!{S} Није ријеч о жаљењу, но да п |
поглавито на то упућене да доврши дело које је започето победама над Наполеоном и коме је циљ |
умрети за велико скупоцено дело народно које је с поверењем њему предато.</p> <p>У своме говору |
одлази да посвети роду још једино добро које има — живот свој...{S} Данас је петак.{S} Рачунам |
: </p> <p>„Ето сад најглавнију ствар от које је највећа сумња била совершилисмо.{S} Карађорђеву |
Дунава нема ни једнога повећег места, у које он није свратио, ни једне планине кроз коју није п |
чувени безистени и пазари биоградски, у које се стицала најљепша и најскупоценија роба из три д |
аше изазван код Милоша нов ред мисли, у које се по најчешће мешала помисао, како би то згодно б |
<pb n="230" /> каквом повећем месту, у које се и стицао сав овај свет што врви широким равним |
кали су и вајкали се за жалосно стање у које су сад сви од реда запали.{S} Сви ти разговори свр |
ад да останеш у господству и поверенију које од мене и од народа имаш.{S} У противном најстрожи |
с Наумом и у премишљању о великом делу које је стајало пред њима, и ради кога су и дошли у Срб |
тне слутње о влашком покрету и о ровењу које тамо врши грчка хетерија.</p> <p>Милош уграби ову |
/p> <p>На томе је свршен овај разговор, којег се Добрњац доцније тако често сећао.</p> </div> < |
наш црни земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме могло какво добро огријати?{S} Виђесте ли < |
образ и његова вредност, капитал су од којег и ми данас живимо.{S} Милош једе из хамбара који |
о пићу, о смешним пригодама, што су се којекад десиле, и Милош је умео боље но ико да се нашал |
убија као сећање на неправде, које сам којекад нехотице починио.{S} Али шта да радим!{S} Човек |
то глава, па не би платио све што га је којекаквих несрећа он починио.{S} У осталом, ја њега ни |
Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, којекуде, како знаш!</p> <pb n="259" /> <p>И Вујица је |
вала!{S} По души га, ко слага!</p> <p>— Којекуде, баш поган свет!{S} Само седи па измишља!{S} К |
ђорђе је срдито грицкао нокте.</p> <p>— Којекуде, по души вас, па шта хоћете ви од мене? — викн |
</p> <p>— Ја угарак под стреху?!{S} А, „којекуде“, по души вас, под чију стреху?!...</p> <pb n= |
и он сад, у туђини, намучио и од много којечега одвикао.{S} Но, ово је управо празан разговор. |
неће више да зна за <hi>пангалозе</hi>, који су га једном тако <hi>лолски</hi> преварили и упро |
репо тачнога извршиоца својих наредаба, који је, поред Марка Штитарца, био управо оличење удара |
ији, где је било много грчких родољуба, који су ту створили снажно средиште за распиривање духа |
о из твоје главе и отуд од вас кнезова, који се сада тамо налазите, онда је то и и грехота и ср |
сам чуо од једнога повереника везирова, који је и Милошев велики пријатељ.</p> <p>Овде за ову д |
оби чула се граја од двајестак гласова, који су сви говорили на један мах.{S} То су били кнезов |
м руке отпоздрави ћирицу митрополитова, који га с дубоким клањањем предусрете на вратима и с пи |
/> Коџа Милош а не Турчин стари Суљага, који је и пре био доглавник везиров и вршио тај посао!{ |
ћи.{S} Он нешто прогунђа.</p> <p>Слуга, који је чекао куњајући на уласку у одају, кад чу шум, у |
и главу му јошт с једном његова друга, који је био шњим дошао, у Београд мени послаше, које се |
брујање, онај шумни дах великога града, који се често опажа на читав сахат хода.{S} Овда онда к |
ањени махом сиротнији становници града, који се баве земљорадњом и кочијашењем, стоји у малом а |
да се да ће му оно донети богата плода, који ће стоструко и хиљадоструко накнадити у земљу баче |
но политичко васкрснуће једнога народа, који је изгубио скоро и само сећање на негдашњу државу, |
ти, да су га убили сами људи из народа, који су се бојали да ће их опет посвадити с царем у Ста |
јима је било толико великих војсковођа, који су на делу показали да умеју побеђивати Турке.</p> |
опет убитеља рода сербскага, Карађорђа, који је у смедеревској нахији неколико дана у тајности |
„И ово мени говори онај исти Марашлија, који је ономад обесио једно српско момче само зато, што |
шума, било је искупљено десетак сељака, који су се нешто живо међу собом препирали.</p> <p>У ср |
био је меког срца и спрам самих Турака, који су толико пута на његове очи палили <pb n="112" /> |
ружани кидисавају на човека голих шака, који им је сам добровољно дошао у руке.{S} Јазук, вајни |
отера је ухватила два подозрива човека, који су, по њиховом рођеном причању, у незнању претурил |
ије да тамо побију рођаке каква човека, који је ту код мене штогод скривио.{S} Ето видиш, како |
ледајући овога дрског, одлучног човека, који никад ни пред ким и ни пред чим није застајао збуњ |
о ти не треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био поуздан да сам уради, онда батали, не дирај |
и њиних пријатеља, рођака и познаника, који су остали у Србији.{S} Особито, од кад је у Србији |
младенца, и осмех сатане — преласника, који гледа у својим канџама већ уловљену и упропашћену |
Бојао се да се није изрекао ко од Грка, који није познавао Добрњца, а свакако ствар је ваљало з |
о је изгледало као прамен лака облачка, који се полако лелуја баш на оном рубу где се небо осло |
намештене на два краја дугачкога стола, који је заузимао средину одаје.{S} Изасланици су седели |
ћ диже главу и оштро погледа пријатеља, који је на њега толико наваљивао.</p> <p>— Да спасавам |
у друштву неколико истинских пријатеља, који су се искрено радовали што га опет виде у својој с |
ње у овој ненадној појави хајдука Врља, који га је на мах отргао од личних и горких мисли и при |
ким хетеристима и с влашким родољубима, који су у друштву с хетеријом кројили најлепше планове |
у се с неколико страна из густога дима, који је пунио каву.</p> <p>Чичине очи сенуше и он је ср |
пуштајући широк пламен и облачак дима, који се над њим ширио.</p> <pb n="28" /> <p>Цукић се на |
а људе, несвикнуте да се баве изразима, који бележе појам невезан за какву материјалну ствар.{S |
босанским, као кожа сабијеним ћилимима, који су блистали у сјају од стотину живих боја.{S} Свуд |
м овај бели свет! — рече Цукић момцима, који га скидоше с коња.</p> <p>Спустише га.{S} Он се пр |
ке послове, и одатле је предат Турцима, који су га у тврђави удавили.</p> <p>Свршио је и Мелент |
ав наже напред и зорно је гледао Наума, који све више залазаше у дољу и виде га, кад приђе пото |
ласио на име бугарског трговца Јордана, који путује са својим момком.</p> <p>Тако је Карађорђе |
хватају најсуптилније ствари, и тупана, који незнају ништа даље од носа.</p> <p>Па ипак сви ови |
не знају броја своме благу и сиротана, који по три дана залогаја не окушају; људи мека срца, к |
>Ту Карађорђе наиђе на кмета Стојадина, који га, и ако је био прерушен, одмах познаде.{S} У ост |
упреше погледе на млада, лична Турчина, који је замишљено седео у горњем делу каване.{S} Млади |
таре погрешке — тога унутрашњег нагона, који је Карађорђа моћно заносио — код њих није било“... |
, налик на одсјај каква огромна пожара, који се губио тамо негде, чак тамо иза саме ивице прост |
својих, онда се смерни служитељ олтара, који је за тренутак постао грозни убојни осветник, опет |
извидница имала је нарочитог командира, који је лично одговарао за резултат потере.{S} Али и ак |
вуда раније стизати од Ђорђа и Красиса, који су имали да крену за њима.{S} Тако је и учињено.{S |
} Тако је дошло било до запетих односа, који су се сваки час могли изродити у крвави сукоб.{S} |
остављам Србију, да се ту не нађе Руса, који су ме одмах узели саветовати да се уклоним из земљ |
ак дође и момак од српског митрополита, који такође бејаше чуо за долазак Карађорђев, па га је |
н, који преко целе каване, упита госта, који је чак на другоме крају седео.</p> <p>— Море, бола |
че Карађорђе, показујући на Новаковића, који је збиља закрвављено гледао у колибу.</p> <p>Вујиц |
и проклетство, као на новог Бранковића, који је род <pb n="102" /> свој душманину издао.{S} Чин |
помоћ српскога нишанџије Васе из Кнића, који у том истом тренутку срећно погађа и убија турског |
Максим <pb n="251" /> из Старога Влаха, који је у то доба био скелеџија ту на Раму, пошто је он |
зи по позиву тамошњих српских трговаца, који су се жалили да им Турци отимају читав један ред д |
раво оличење удараца кнежевих, удараца, који су у оним мутним и крвавим временима често били зл |
ји би заклали човека као пиле; мудраца, који природном памећу схватају најсуптилније ствари, и |
ија не осуди као кукавицу и страшљивца, који је у најопаснијем тренутку утекао из земље, с друг |
да не плане и да не кидише на Добрњца, који га је тако изазивачки нападао и вређао.</p> <p>У д |
на залогаја не окушају; људи мека срца, који неће мрава згазити и зликовци, који би заклали чов |
о и зарађује.</p> <p>Везиров ћурчибаша, који је служио као тумач, није смео све ово овако ни пр |
очињу сазнавати за овај свет, богаташа, који не знају броја своме благу и сиротана, који по три |
ан, као главни заступници кнеза Милоша, који се обраћао руском двору с једном чудном молбом.{S} |
нда, погледао би испод очију на Милоша, који је стајао ту пред њим скроман, миран, ћутљив, а ов |
а Паштрмац.{S} Он сави руке око Милоша, који се већ бејаше машио за пиштољ и повика:</p> <p>— Н |
рашлија, не скидајући погледа с Милоша, који је изгледао нешто мало блед и болешљив због велики |
p> <p>— Перо, не био ти харам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је дошао Марко и шта хоће он |
к Ипсиланти и неки млад, грчки родољуб, који му је служио као секретар.</p> <p>Пред Ипсилантом |
> <p>Никола Шатрић био је момак Марков, који га је ноћас допратио.{S} У њега је Марко имао вели |
томе згодно му је дошао говор Германов, који тврђаше да би он морао знати кад би било каквога п |
С рана пролећа ту је бујао густ коров, који се на великим летњим припекама спари и сасуши, те |
о господара Вујице, кнеза смедеревског, који у писму моли Карађорђа да прими човека кога шаљу и |
а, као на круну слободоумља балканског, који се сви с њоме подједнако поносе и сматрају за дику |
тарај се ти бар да нађеш кога писменог, који ће побележити све ово.{S} Бар толико да нас свет и |
о ће га мање стати, но и најмањи неред, који би се могао изродити због Ђорђева доласка.</p> <p> |
прављајући многе важне народне послове, који су му стизали са свију страна.</p> <p>Било је позн |
којаке, бунтовне и тајанствене гласове, који се лако примају и брзо шире.{S} Ту се прича о скор |
, Марашлија је био човек такве природе, који мало мари за крваве свечаности и пировања, зачињен |
пских послова и да угуши и ућутка људе, који су се у Србији појављивали као његови агенти, њему |
али је срамота да он за мном шаље људе, који ће ме чак амо по Русији пањкати и срамотити.{S} Ет |
ао разабрати, она је казивала догађаје, који су се збили тек након 50 пуних година.</p> <p>Док |
војводе и заслужне мужеве и трудбенике, који су за отаџбину <pb n="45" /> своју крв лили.{S} А |
већ био уклонио све главније супарнике, који су му до сад могли сметати.</p> <p>Као најопаснији |
ћи на све стране савезнике и помоћнике, који би олакшали борбу грчкога народа за слободу, хетер |
е, склоњен у сеновите лугове јасеничке, који су му били тако познати и тако мили.{S} Он је ишче |
а је с места скупио око себе пријатеље, који су се ту десили, да их упита шта да се ради и како |
и претворили су се сад у мирне грађане, који се свијају око своје породице.{S} Морало би се дес |
ово и приличи јунацима као што сте ви, који ударају по педесет на једнога и који оружани кидис |
измаћи злочиначки погледи Новаковићеви, који се у два три маха ћушкао око Карађорђа позвецкујућ |
не мисли до о томе.{S} Причају ми људи, који су код њега били, како је пред њима плакао и говор |
чешће муте некакви сумњиви страни људи, који махом долазе отуда с тих страна, из Бесарабије, Вл |
, да се у близини не нађоше добри људи, који је прихватише и донесоше кући скоро полу мртву.</p |
непокорном народу.{S} И ови исти људи, који на први поглед као да никога не вермају, поћи ће з |
епу и без икаква иметка, они исти људи, који су око десетак година стајали на челу свију главни |
је ствар ишла већ лакше.{S} Преко људи, који су били и Милошу и Марашлији добри пријатељи (јер |
{S} Међутим приватно, преко неких људи, који су синоћ стигли у Паланку, Вујица вељаше, да је до |
ма још у Србији јунака и честитих људи, који неће хтети да прљају свој образ мучки проливеном к |
на зна како је скупоцен живот човечији, који после лакоумни властољупци на тргу живота тако у б |
та смерају поједини родољуби балкански, који су избегли у Влашку и Русију, па то казује везиру |
неумитљив, непомирљив душманин турски, који никада није хтео пристати ни на какво равнање и по |
на овоме крају, мудри Ђорђе Маврогени, који бејаше нарочито одређен да спроведе и испрати Кара |
у Београду су се тада бавили само они, који су ту били по каквом послу народном, као кнезови н |
о“ и најдубље му се теменисали баш они, који су пре неколико дана на њега највише викали и крив |
аци, који Турке не познају, или шерети, који и сами не верују у оно што причају.{S} Турци су <p |
ео.{S} Били су се појавили неки агенти, који по народу муте, просипљу разна обећања и подбадају |
ке лете у Србију курири и тајни агенти, који подбадају народ у Србији и распирују неред и немир |
ом!{S} У то се могу уздати само лудаци, који Турке не познају, или шерети, који и сами не веруј |
ца, који неће мрава згазити и зликовци, који би заклали човека као пиле; мудраца, који природно |
су осиони и пребогати Турци Биоградци, који су некада до Стамбола и Шама били чувени са јунашт |
крст и пољуби га.{S} Затим обриса зној, који га беше пробио, прокашља се и рече:</p> <p>— На ам |
> тога се у његовом дому и стицао свак, који је имао какав крупнији посао, а често су му и за с |
време небом промакне по који црн облак, који за тренутак заклони светло сунце и тада на мах зем |
етеристе грчке управо легендарни јунак, који је заносио сва срца.</p> <p>У непрестаном додиру и |
отац Мелентије његов је „попа“ — човек, који га воле као брата рођена, и који му се до сад наша |
ном пушком, тако исто не ваља ни човек, који рукује народним пословима, ако је код њега одмах с |
то јако збуњен и сметен; ни овај човек, који је био пре 5—6 дана, ни дај боже.</p> <p>Међутим К |
ред њега је био намештен поуздан човек, који ће га свуда пратити.{S} То је био Наум, који му је |
то знаш.{S} Као год што не ваља војник, који испуца све метке, па после иде голотрб и с празном |
иличи, као господар, а не као невољник, који од Милоша проси милост — говорио је Јаков.</p> <p> |
рпскога допирао страшан мученички јаук, који срце пара, људи су се с побожношћу крстили и прест |
задовољни и да уживају сваки рахатлук, који им је милостиви цар поклонио.{S} Његова је пресвет |
Немој лудовати, но говори што те питам, који ће од момака бити најзгоднији?...{S} Да ли би то м |
о да их је троје — примети кнез Максим, који такође бејаше изашао на скелу.</p> <p>— Јесу троји |
ки седи Турчин с дугачком белом брадом, који је стајао ту иза Драгића, и коме паде веома чудно |
е на боравиште неком Јовану Буковичком, који је имао своје трло код воде Доћана, а одвео га је |
.{S} Уморни коњи касали су малим касом, који је почешће прелазио у обичан ход.</p> <p>Испод арњ |
агић, па замуче пред разјареним убицом, који је зверски на њега очима стрељао.</p> <milestone u |
ће га свуда пратити.{S} То је био Наум, који му је служио уједно и као тумач у разговору с Грци |
тало под заклоном.</p> <p>Међутим друм, који је у почетку био пуст, све је више оживљавао.{S} С |
слобода Балканскога тропоља празан сан, који се никад неће остварити...{S} Али ја не мислим так |
брзо прекиде средовечан, просед Турчин, који преко целе каване, упита госта, који је чак на дру |
ко што више знадеш — рече стари Турчин, који је седео с десна до Бекрен-Ашар-аге.</p> <p>Млади |
кла „ћеро.“ Тек су биле оставиле посао, који су дотле заједнички радиле — навијале су неко плат |
ају кола унутра, где их пресрете дечко, који прихвати коње, а старац поведе госте у скромну, он |
дан симпатичан, сиромашки обучен дечко, који је са заводнелим очима и с притајенин дисањем нетр |
о ми за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, који помози раздрешити.{S} Говорисмо отоич, ако је са з |
дечко да га услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у град, стојим ја на расположењу, кадгод з |
га снажно дрмусање.{S} То је био џелат, који га тресаше својом крвавом снажном руком.{S} И на ј |
и бре, мухамеда ти твога!</p> <p>Џелат, који је дотле стајао блед и збуњен, сад се наједаред за |
пизму, што му је осудио брата на смрт, који се био одметнуо и чинио разна недела.{S} Милош је |
зрезани и у сребро оковани дрвени крст, који му је висио о врату, подиже га према себи, прекрст |
уцању.{S} Карађорђе упусти златан крст, који је све дотле чврсто држао, и оберучке се дочепа за |
е нарочито је заступао Јаков Ненадовић, који се такође ту нашао на вечери.</p> <p>— У туђини ни |
ј гроб, Драгић уреже ножем мали крстић, који се дуго познавао.{S} Овај је брест био удаљен од к |
Милоша и рускога посланика у Цариграду, који се живо интересовао за догађаје у Србији.</p> <p>— |
а Карађорђа и њега би истакли као вођу, који би требао да крене Србе и друге балканске народе.< |
рше веома важан посао — да изберу вођу, који ће у своје руке узети целокупну војну управу у нар |
есветла воља да ни последњем просијаку, који се назвао царски поданик, не може повалити ни једн |
је из земље, као да је на живом човеку, који је до грла закопан у земљу.</p> <p>Овако у овом по |
е!“ Ја тако не бих могао рећи о човеку, који је 9 година био господар ове земље, па баш да је о |
ну главом Милош, упирући поглед у Врљу, који је још једнако ћутао.</p> <p>— Побих оне псе, госп |
Анте, већ га је ваљало чекати на друму, који из Кишињева води преко румунске границе. „Вожд“ је |
ог баца се на рамена своме добром коњу, који вазда чека спреман и оправан.{S} Бежи од људи у пу |
ко слузи.</p> <p>После се окрете Петру, који је ту стајао непомичан и нем.</p> <p>— А теби ено |
окупну војну управу у народном покрету, који је на прагу и који ће планути у најкраћем року.</p |
ву главу или његову; и ако су Лисовићу, који носи то писмо, издате биле усмене наредбе још стра |
исто одлану на души.{S} У овоме успеху, који је постигао и лакше и брже но што се надао, Милош |
више галаме!{S} Узми само два тројицу, који су ти најпоузданији.{S} А најпосле ни то ти не тре |
стиже у Смедерево и одмах нађе Вујицу, који се баш тада спремао да крене за Паланку.{S} Лисови |
, тада му се из груди отме дубок уздах, који се брзо изгуби у глухој ноћи, па је опет све немо |
, махом војвода и другова Карађорђевих, који су заједно с њим избегли из Србије.{S} Они су ту ж |
и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по овој изреци раде под притиском друштвених прили |
у туђем свету, и како је горак хлебац, који се из туђе руке очекује.{S} Да је на моју вољу и п |
но уз њега је седео неки Наум Охридац, који му је све тумачио.{S} У осталом, овде и није било |
аље на југ пружа благ брдски повијарац, који је тада био обрастао густом горостасном храстовом |
стањем и гунђа на Милоша.{S} Сам Милош, који се до скора надао да ће моћи лепим да сузбије беог |
повратак — примети Милош.</p> <p>Милош, који је дотле ходао, стаде сад и чудно се загледа у Врљ |
тва, са богатства и господства својега; који су за собом водили сјајне свите све у суху злату и |
ојом управом читаве нахије и покрајине; који су заповедали хиљадама људи и претурили преко свој |
да се са султанскијем барабарити могу; који су читаве војске издржавали о своме харчу и ајлуку |
на челу свију главних послова државних; који су имали под својом управом читаве нахије и покрај |
товнике побио.{S} Има их <pb n="117" /> који ми иза леђа шапућу чак и то, да је све ово моје ма |
каква турска зулумћара, <pb n="139" /> који се јако изтакне, а јавно му се не сме ништа, или з |
н пешкеш београдском везиру Марашлији — који је пошље у Цариград.{S} Одрата и напуњена, она је |
p>— Буљубаша Марко, господару!</p> <p>— Који црни Марко?!{S} Је ли Марко Штитарац?</p> <p>— Он, |
ару, овде је Драгић — јави он.</p> <p>— Који Драгић? — чисто се прену књаз.</p> <p>— Драгић...{ |
лео са његове простодушне искрености, а који га сад, прилично збуњен и изненађен, пресрете на к |
за који дан биће посјечени.</p> <p>— А који су, дина ти? — упита седи сусед с десна.</p> <p>— |
је била налик на тисућу људских гласова који се у једно сливају.</p> <p>— То су они — реће бабе |
ут, после Косова, Турци задрхтали; њега који је девет пуних година прослављао име српско; њега |
уних година прослављао име српско; њега који је из мртвила пробудио обамрло тело српско, и из м |
а он је зверао и тражио да угледа онога који му то нуди да клекне и моли за милост!</p> <p>— Мо |
у народу настане врење и комешање, тада који од већих старешина турских излази сам у народ на т |
к, па се спустио и легао крај глога, за који је био везан.{S} Све је било као и обично.{S} Не в |
да загледа хладно гвожђе, које ће се за који тренутак загрејати у топлој крви људској.{S} Он ди |
не.{S} Доћерали су два бунтовника, и за који дан биће посјечени.</p> <p>— А који су, дина ти? — |
ш ли ти мене, брате, гдегод прикрити за који дан, док не посвршавам неке послове и разашљем абе |
лињање, да се Марко заустави бар још за који тренутак.</p> <p>Али стари хајдук само шкргутну зу |
ти сву ову неизмерну несрећу српску, ја који сам видео лепше и светлије дане; ја који сам некад |
оји сам видео лепше и светлије дане; ја који сам некада тврдо веровао у васкрс пропале царевине |
моје место?{S} Зар овако да завршим ја који сам својом рођеном руком убијао војника, кад за ко |
тај посао увуче још кога верног човека који ће му помоћи.{S} Тако су позвани Павле и Вујица.</ |
времена није било у целој Србији човека који би и половину од овога смео креснути Карађорђу у о |
емо улазили у Кишињев да познамо човека који нас чека.</p> <p>На томе је разговор опет прекинут |
неће реч изрећи, Милош позва духовника који их сву тројицу закле на чување тајне.{S} По том до |
ма шта изнутра чули.{S} Ханџиска момка који је ту спавао, отпрате чак далеко на извор, божем д |
S} Па онда, Карађорђе још има пријатеља који га као свеца обожавају.{S} Они ће проклињати убилц |
ју...</p> <p>Духовник га пресече: — Ама који Црни?{S} Је ли господар Ђорђе? — запита он зачуђен |
аци ватру у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гом |
о се ја воде састајем понекад са људима који отуд долазе, и бедите ме да ја одовуд подбадам нар |
емигрантима, <pb n="228" /> све људима који су играли велике и значајне улоге у славној десето |
премна тројка, с другим одморним коњима који су, привезани за руду, у сласт јели неку миришљаву |
да у мало не спаде с ниска миндера, на који беше прилегао.</p> <p>И Милош се трже из буновна, |
н се бејаше живо заинтересовао да дозна који ли је ово човек.</p> <pb n="252" /> <p>Чим га беја |
данас живимо.{S} Милош једе из хамбара који је Карађорђе напунио.{S} Милош, и сви <pb n="31" / |
ка чела старчева, према обрту разговора који се ту водио.{S} Ова последња хвала Милоша и везира |
победоносно у наоколо, погледа и џелата који је као окамењен стојао ту <pb n="87" /> пред њим, |
Не, то су сад два света, и то два света који се више чак и не разуму.</p> <p>Да, Карађорђе је т |
оду, Карађорђе би нашао пуно присталица који би за њим потегли, да поново окушају ратну срећу.< |
српске емиграције у Русији, сем Добрњца који се тада бавио у Петрограду, и који се у осталом ве |
ој и Молдавији.{S} А имало би их и овде који би га једва дочекали.{S} Док би Турци стигли могле |
не могу, нити могу батином терати људе који к мени дођу да ме виде и за здравље упитају.{S} То |
авали махом голе душе.{S} Једино ако је који имао што готовине у новцу, то се једино у оној брз |
ли у незнану и хладну туђину.{S} Што је који имао мала и добра свога, то је махом све морало ос |
шено.{S} Велики Карађорђе, моћни геније који је из петовечна сна пробудио заспало и већ обамрло |
јачи звуци, налик на испреплетане јауке који се губе у даљини.{S} У исти мах осети се јак дах б |
рапаво кркљање, налик на одвратне звуке који се чују кад стојимо уз приклано марвинче...</p> <m |
— све те врлине једино и постоје за оне који погреше и скриве.{S} Милосрђе је код обичних људи, |
непознате и да после народ проклиње оне који нису ни за шта криви, и који су јадни учинили све |
гим војводама о доласку његовом, ако се који ту треви.{S} Крага одмах скочи да сам потражи Анту |
/p> <p>— Од кад сам отишао, нашло их се који су ме узели оптуживати да сам био преко мере строг |
их, налик на црвенкасте крваве мехуриће који један за другим прскају.</p> <pb n="125" /> <p>У т |
био је увијен у читав облак дима, кроз који је једва просијавало његово богато господско одело |
аљене машале осветљавале су ходник кроз који Милош прође, а унутра у одаји читава гронтуљица жи |
о на мртве насута земља, а на бресту уз који је био овај гроб, Драгић уреже ножем мали крстић, |
човек, који га воле као брата рођена, и који му се до сад нашао у најтежим и најочајнијим трену |
оклиње оне који нису ни за шта криви, и који су јадни учинили све што им је било у снази — да с |
ђа, јунака од кога је Стамбол дрхтао, и који је девет пуних година са шаком јунака шумадијских |
рњца који се тада бавио у Петрограду, и који се у осталом већ истакао као јаван противник и неп |
ледао.{S} После ме упита које је доба и који је управо дан данас.</p> <p>Кад му казах да је нед |
и, који ударају по педесет на једнога и који оружани кидисавају на човека голих шака, који им ј |
етвориће се у по један глас који виче и који те јавно оптужује; свака капља ова претвориће се у |
ледње године истакао као вођа народни и који је сад јавно носио титулу и потписивао се: „Врховн |
аних скитница, које је водио са собом и који су га пратили скоро свуда, а по најчешће кад излаз |
у народном покрету, који је на прагу и који ће планути у најкраћем року.</p> <p>Тим поводом ро |
ика, које је кнез Милош послао везиру и који ће ово дана бити посечени.{S} Људи су махом жалили |
како су Драгић и остали, најпосле, људи који можда нису ни имали зле намере у срцу, али су се п |
у веле, да су је створиле језуите, људи који су данас на врло ружном гласу, али у оцени чије ду |
и другови, његови ратни помоћници, људи који деле са њим зло и добро, које одушевљавају једнаке |
ужбе дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуче били моји послушници...{S} Али, ако, ак |
осе, и од плодне бујне дажде, и од људи који га овако пометена с чуђењем срећу и од животиња ко |
} Хоћете ли зар то, да ја бежим од људи који ме се овда онда сете и то врло изредка, те по који |
еђу доглавницима Милошевим било је људи који су мрзили Карађорђа, али је било и таких који су г |
арске стране.</p> <p>— Ово су неки људи који хоће да се превезу, Јоване.{S} Изађидер те види — |
безакоња.{S} А неће му то дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и др |
дан пети, коме се морао пријавити сваки који хоће да уђе у кућу.{S} По свему је изгледало да је |
мојих људи што их имам.</p> <p>А има ли који од угледних војвода с Карађорђем? — питао је Мараш |
Зар они утекли, па сад они добри, а ми који смо остали овде и све издржали и очували душу овом |
престола долазили су и многи други Грци који су заузимали поједине спахилуке и мало по мало хва |
своје шпијуне да ми броје сваки залогај који поједем.{S} Пут је широк, а ви можете рахат проћи |
и ноћни састанак у Петрограду, састанак који је био одсудан по цео његов остали живот.</p> <pb |
е олакшавало да што боље испуни задатак који су му грчки родољуби поверили.</p> <p>Али сем тога |
е дошао на конак Милош Обреновић, човек који се за ово <pb n="36" /> 2—3 последње године истака |
најпоузданијих гласоноша његових; човек који је од Милоша носио најповерљивија писма разним срп |
ву гранчицу!{S} И то ми је тај рахатлук који раја ужива!{S} Али нека, везир је па му се тако мо |
но познанство с Црним Ђорђем, с јунаком који је из мртвих кренуо обамрлу слободу српску и девет |
комешање и шуштање гомиле, налик на шум који долази од каква далека водопада.</p> <p>Цела калем |
b n="253" /> <p>Карађорђе је, као ретко који, познавао готово сва места у Србији и знао у главу |
Красис, дугогодишњи хајдук епирски, но који се од 2—3 године бавио у Влашкој и Молдавији, где |
так људи, махом непознати Карађорђу, но који су њега врло добро познавали.</p> <p>То су били пр |
и од времена на време небом промакне по који црн облак, који за тренутак заклони светло сунце и |
овда онда сете и то врло изредка, те по који дође жеље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да |
читав један круг, везујући за сваку по који историски догађај са кога је она важна и вредна сп |
нису виделе.{S} Оне су личиле на прозор који је изнутра замазан кредом.{S} Те отворене очи изгл |
ове крви претвориће се у по један глас који виче и који те јавно оптужује; свака капља ова пре |
да се беше прикупио сав заостали живот који се већ отима да утече из овог трошног и обурваног |
врху заблиста овај красни, злаћани крст који се тако блешти, да чисто не да у се гледати.“</p> |
ио да су збиља Вујичини момци. (Лисовић који је из Београда повео за Смедерево ове момке, с јед |
олибе, али је била мала низбрдица.{S} У који мах Наум пође потоку, иза оближњег дебелог цера из |
љати, а њему је било као год оно човеку који се буди из дубока сна.{S} На махове заборављао је |
, а ваља им још вечерас стићи пријатељу који их очекује у оближњем селу.{S} Али формалност око |
ска прилика на добром коњу, али на коњу који је већ малаксао блудећи без циља и одређене намере |
дарити њему, Милошу, и свијетлом везиру који Милоша чува и њиме се мудро послужује.{S} Нека им |
у мрзили Карађорђа, али је било и таких који су га високо ценили и поштовали.</p> <p>Али ни јед |
има оставио оружје, вратио им сав новац који су погубили или им је био опљачкан, оставио им коњ |
уљак изгледао као нека авет, као мртвац који је сав буђав овога тренутка из гробнице устао.</p> |
а није остало ништа друго, но да се још који дан причека.{S} Тако је Вујица тешкао Карађорђа, а |
.</p> <p>После је покушавао не би ли на којигод начин могао отклонити крваво недело, па било да |
то није могао, радио је обичне послове, којим се пре устанка бавио.{S} Тако Чолак-Анта, настани |
ше одмах и велики железни кавени тучак, којим се кава туца, те и њиме, као ћускијом, почеше изг |
орђа убити, њега, „вожда“, Србина, пред којим су први пут, после Косова, Турци задрхтали; њега |
и већ обамрло племе српско; јунак, пред којим је задрхтао горди Стамбол, погибе мучки и крвничк |
страни заустави се пред дућанићем, пред којим су расла два огромна јаблана.</p> <p>— Овде је ду |
зубљу слободе, као на дивни узор, пред којим се сваки родољуб клања, као на круну слободоумља |
head>БЕГСТВО И ПОТЕРА</head> <p>Друг, с којим је Карађорђе путовао, био је родом Грк, по имену |
ц уђе у кућу шалећи се с Чолак-Антом, с којим се лично познавао, кога је волео са његове просто |
писма која ће однети самом Карађорђу, с којим до сад Милош није био ни у каквим односима.</p> < |
лиже <pb n="231" /> Ђорђу и Науму.{S} С којим еспапом радите ове године? — упита га Карађорђе.< |
је он побио!{S} Кнез је, али његов пут којим се попео до те висине засут је људским костима.{S |
ед ти, шта ћемо ми с ова два роба овде, којима главе висе о концу и којима још сутра може за на |
ета јаничара и 5—6 чиновника везирових, којима беше поверено да изврше ово погублење.{S} Сам ве |
Грци, потомци славних јунака јелинских, којима се, кроз хиљаде година, цео свет диви!</p> <p>Ет |
огњишта своја, остављали бојна поља, на којима су толико пута брали победничке лаврове, оставља |
вима, прострти су ћилими и сиџадета, на којима седе у гомилици по 7—8 и по десетак постаријих г |
и силази полако с околних брежуљака на којима се црне шумарци густих, младих гајева.{S} Дан се |
роба овде, којима главе висе о концу и којима још сутра може за навек смркнути.</p> <p>— Није |
лом, сад су биле настале оне прилике, о којима је Милош још раније имао реч и погодбу с везиром |
, поносан, што он зна и такве ствари, о којима његова мала другарица ни појма нема. — Да ти зна |
извезеним ашама и кадифли ћебетима, по којима се ређало много сваковрсно оружје.</p> <p>Велика |
их милих и далеких места и пријатеља, с којима се тужни певач за навек растајао.{S} А на крају |
ни су ту живели са својим породицама, с којима је Карађорђева породица била у љубави и пријатељ |
пријатељи кнежеви; угледне старешине, с којима се он обично саветовао у свима тежим и крупнијим |
спомињао је пријатеље и добре знанце, с којима је делио жалост и радост, с којима је плакао и п |
е, с којима је делио жалост и радост, с којима је плакао и певао, тужио и веселио се, а сада је |
чна глава и брижљиво је загледала све с којима се њена тројка сретне.{S} Ова честа сретања, пок |
науман да пропутује свих шест нахија, у којима су бунтовници били упалили ватру.</p> <p>Овај пу |
се само два жива, два још сјајна ока, у којима као да се беше прикупио сав заостали живот који |
два своја и 5—6 Милошевих момака, међу којима је био и онај Никола Новаковић, кога је Карађорђ |
бе.{S} Павле Лисовић, с три момка, међу којима је био и Никола Новаковић, упутио се право Смеде |
тавити без пажње српске емигранте, међу којима је било толико великих војсковођа, који су на де |
у му искакали разнобојни колутићи, међу којима је било највише црвених, и ти колутићи играју, с |
S} Ти то добро знаш да ја нисам од оних којима ништа није право што се ради од ове две-три годи |
ти још и повећу чету бећара и скитница, којих увек тамо има по Влашкој и Молдавији.{S} А имало |
ни српски, грчки и арбанаски емигранти, којих је тада било у Русији, не баце какву варницу у по |
иве улице, високи баштенски зидови, иза којих једва овде онде, провирују зелени османлуци, брсн |
ов мал и чине грдне штете и незгоде, са којих народ много страда и штетује.</p> <p>Лако је увид |
на згодан начин, повраћен је селима од којих је отет.</p> <p>Доцније, Врљо је радо причао ову |
ћ, и тако су прилично пречишћени сви од којих је Милош највише зазирао.</p> <p>Још је остао јед |
ним растуженим и забринутим лицима, код којих је његов говор збиља изазвао сетно расположење.{S |
.{S} Особито су симпатисали Грцима, код којих се тада осећало живо кретање, јер је хетерија грч |
десетак година, у друштву с девојчицом, којој је једва могло бити шест година, надао се за једн |
српских владара.</p> <p>Огромна мисао, којој је зачетак био тако скроман и у таму завијен!</p> |
де је за сад највећа опасност за ствар, којој су се одали.</p> <p>Карађорђе брижно махну главом |
ла велику творевину борбе и слободе, на којој су пуних девет година радили најбољи, најхрабрији |
куле, и паде на гомилу влажне сламе, на којој су у казамету седела два бледа, изнурена човека.{ |
пут уђе, она приђе маленој клупици, на којој је стојао свећњак с лојаном свећом, и обриса је.{ |
у Србији, кнез Милош је молбеницом, на којој је било потписано дванаест најважнијих кнезова, п |
оберучке се дочепа за дебелу грану, на којој је стајао.</p> <p>Али горостасни храст у тај мах |
се претури с мале троножне столичице на којој је седео, паде полеђушке и диже ноге у вис.</p> < |
, ни једне реке коју није бродио или на којој <pb n="18" /> се није заустављао да напоји добра |
емље.{S} Народ ме је дигао на висину на којој су седели стари цареви и краљеви српски.{S} Зашто |
женска изводи тешку и заморну игру, при којој дрхти сваки мишић на телу, те крупне капље зноја |
договарали су се о оној истој ствари, о којој је синоћ Милош говорио насамо с оцем Мелентијем.{ |
не земље начини се страшна развалина по којој ће од сад само гује и акрепи трчати!...{S} Еј мен |
ом приликом, после једне крваве сече, у којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се |
ази језа од ове пустошне усамљености, у којој као да се крије некакво притајено чудовиште, које |
се врати, а Карађорђе се упути кући, у којој је већ горела свећа и закуца на затворена врата.{ |
их.{S} Користили су се мојом забуном, у којој сам био после тешке болести, и невољом у којој се |
рахатлук у његовој огромној царевини у којој никад сунце не залази.</p> <p>Слушајући ове речи |
ам био после тешке болести, и невољом у којој се налазила земља.{S} Кад су ме мамили, мед им је |
вођу!{S} Чули да звони, ал’ не знају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а они причају како су видел |
е упирала поглед некуд у даљну даљину у којој као да нешто види и откуда као да <pb n="71" /> н |
енима, већ неком другом тајном азбуком, којом се хетерија нарочито служила, да скрије тајну сво |
Кнез Милош се саже, отвори одозго крпу, којом је била застрта торба, захвати новац онако у шаку |
и и чисто се обрадова кад чу реч „попо“ којом га је кнез Милош обично звао кад је истински и ср |
којом он гине, коју годинама тражи, за којом овако по ноћи блуди, реч која би исцелила болну д |
да изусти ону велику, ону свету реч, за којом он гине, коју годинама тражи, за којом овако по н |
дебео млаз шикну и прели кабаницу, под којом је Вујица ћутао непомичан.{S} Тада он скочи, збац |
овима њиним, <pb n="62" /> и крвљу овом којом ти ово пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да с |
, одвојену чету, кад мању а кад већу, с којом се провлачио између турске војске, ударао је с ле |
већ стоји наслоњена просјачка палица с којом ћемо у свијет поћ....{S} Је ли тако Турци или ниј |
bSection" /> <p>Чудна је то била слика, коју је представљала тадашња српска емиграција у Русији |
а воду, оно крње лонче и дрвена кашика, коју сам сам издељао.{S} А питаш ме откуда ово?{S} Али |
м ову несрећу и лудорију.</p> <p>— Ама, коју Ђорђе, брате? — рекнем му ја, жалећи га, јер чисто |
У сиротињској одаји наста блага тишина, коју није прекидао ни најмањи гласак.</p> </div> <pb n= |
вина деца и одојчад и сва ова сиротиња, коју је Бог на аманет нама старешинама предао.{S} Него, |
е ископати бомбу са шест хиљада дуката, коју сам ја био склонио, и послао му људе да му покажу |
он био свикао у школи практична живота, коју он учи ево већ од 10—12 година, прво уз свога полу |
e> <note xml:id="SRP18933_N4">Узречица, коју је кнез Милош често употребљавао уз говор, особито |
а, носећи велику цепаницу упаљена луча, коју одмах пободе на сред оџаклије.</p> <p>— Шта је то, |
ада проливену крв може спрати само крв, коју од сада пролијеш.{S} Ко убије једног човека, он је |
а и трава шта би од његове бујне главе, коју су поштедиле толике сабље непријатељске, да је нај |
дисање велике и величанствене природе, коју је задахнуло пролеће и која се ево буди.</p> <pb n |
вуке.</p> <p>Уз пратњу те чудне свирке, коју допуњује вешто ударање дахира, што као перце игра |
елику, ону свету реч, за којом он гине, коју годинама тражи, за којом овако по ноћи блуди, реч |
у близини, час усамљен крик какве тице, коју је у недоба штогод расплашило с гнезда; час је опе |
it="subSection" /> <p>У дубокој јарузи, коју је са свију страна опкољавала густа шума, било је |
ла лево и десно, а у мрачној провалији, коју је одозго покрио густ сплетен павитњак, чује се ве |
јући копчу на својој дугачкој антерији, коју је одозго носила као вистан.</p> <p>Карађорђевица |
и свету веру у победу праведне ствари, коју ће он заступати.{S} Ђорђе је обећао, да ће свом ду |
ши пара.{S} Подупирући се дугом пушком, коју је држао у руци као батину, он је носио преко десн |
енуо како <pb n="113" /> ће му благост, коју сад покаже, доцније много помагати; Турци ће му се |
мисао, која га је пратила и дан и ноћ, коју је дању на стотине начина превртао у памети и ноћу |
<p>Цукић се наједаред трже, диже главу, коју је дотле држао поклопљену на руци и упре у Петра с |
ах нареди да споља донесу дебелу греду, коју узеше четворица на руке и њоме стадоше обијати вра |
ровим заступником; најзад диже хартију, коју је држао у руци, пољуби је, мету је на чело, опет |
нешто што те подсећа на рањену зверку, коју су дуго и дуго немилосрдно гонили, и која и сад чу |
великих бркова, наслоњен на дугу пушку, коју бејаше чврсто стегао у руку.{S} Седео је ћутећки, |
јица је био донео са собом лепу погачу, коју је Карађорђе врло миловао.{S} Извади велики застру |
аше прискочило и одрешило Симићу бошчу, коју бацну у страну и њега повуче за рукав и посу му од |
ожица јелинских, влада сад нема пустош, коју тек каткад прекида кликтање тица грабљивица, арлук |
зачуђен, па онда додаде живо и брзо: — Коју другу до ову, ову исту!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда |
ништа до оно што и сви други.</p> <p>— Коју! — рече он чисто као зачуђен, па онда додаде живо |
о да мене и Миленка одјури из земље, за коју смо барабар с њим крв своју проливали.{S} Боли то, |
ве што ја желим.{S} И једина милост, за коју још молим бога то је, да ми подари толико живота д |
ска царска.{S} То је највећа милост, за коју сам ја вазда готов главу своју положити.{S} И ако |
ј зимској ноћи дизала се сивкаста магла коју је бура брзо разгонила.{S} У најбешњем трку коњ ск |
ошу лепу јабуку — главу Карађорђеву, на коју су из његова конака тако <pb n="300" /> дуго и так |
дређена за губилиште <pb n="82" /> и на коју је већ стајао турски џелат са своја два помоћника. |
се вијем као црв под кором и не знам на коју ћу страну, онда њих нема <pb n="96" /> да понуде с |
родољуб Ђорђе Јоргаћ, желео је да каже коју реч, с тога се Ипсиланти уклони, да своје место ус |
не кроз коју није прошао, ни једне реке коју није бродио или на којој <pb n="18" /> се није зау |
он није свратио, ни једне планине кроз коју није прошао, ни једне реке коју није бродио или на |
е три човека.{S} Наслоњен на границу уз коју је саграђена колиба, Карађорђе је лежао испружен, |
сахрани, у породичној гробници у цркви коју је Карађорђе за живота градио и где и данас борави |
с овим људима, молим те, послушај и ти коју њину!{S} Немој све на своју руку.{S} Нека је и нај |
ађорђе је махом ћутао.{S} Изустио би по коју реч само онда, кад је требало да кога изазове да к |
вјерности говори, и кад гођ приграби по коју нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верн |
били у Србији; док је трајала борба, у коју су једном прегли и загазили; док је било наде да с |
ашње политичко стање његова тековина, у коју нико нема права дирати, кад један једини тренутак |
једино теби и богу.{S} Памти сваку реч коју ћеш вечерас чути, и ако ја не будем жив, постарај |
ред Чолак-Антину кућу стадоше господска кола, запрегнута с два красна зеленка, које је цео Киши |
скрснице и заустављајући свака путничка кола „да у њих завири,“ Карађорђе с Наумом боравио је с |
митрополиту.</p> <p>У брзом трку сјајна кола ђенералова одјурише митрополиту и зауставише се пр |
Наумом.{S} Њих су чекала друга спремна кола позади куће.{S} На пола сахата <pb n="245" /> за т |
говетан шум, после се чу удаљена шкрипа кола; најзад из дубраве с десна одјекну звучна и складн |
на друму за тренутак замукло клопарање кола и јаукање стоке, кроз вечерњи сутон чуло се велико |
— Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред баштенску капију.{S} Чек’ да видим!.. |
их путника.</p> <p>— Он је.{S} Окрените кола за њим — прошапута Ђорђе Науму, и тројка поврте де |
ка, које је цео Кишињев познавао.{S} Из кола изађе сед човек у генералској униформи, окићен мно |
ном.{S} Ђенерал Стољетов искочи живо из кола, лаким покретом руке отпоздрави ћирицу митрополито |
чешћа, а међутим, при сваком сусрету из кола се појављивала средовечна глава и брижљиво је загл |
авио им коње, а за њине хареме чак је и кола набавио да се лакше иселе из Чачка.</p> <p>Свега т |
S} Карађорђевица брзо отвори вратницу и кола уђоше у башту.{S} Из њих изађоше два човека, један |
а које се видео густ воћњак.{S} Утерају кола унутра, где их пресрете дечко, који прихвати коње, |
ко био је потоњи наш Илија Милосављевић-Коларац, чије име данас благосиљају тисуће уста српских |
било пропало, и ако би га Турци жива на колац набили да су га ухватили.{S} Но Аустријанци су га |
Одерали би га као јарца, жива би га на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те о |
већ од два дана зијала је натакнута на колац и истакнута на бедем београдски одакле се згодно |
добро мучење, кад жива човека ударе на колац, или га обесе ченгелима за ребра, па га тако оста |
ива ухвате њега посеку или га набију на колац.{S} Али кад ни потера не може ништа да учини, кад |
лужити и тако просте справе, као што су колац и ченгели, и да ће и то бити доста добро мучење, |
свемоћна.{S} То се знало и по сељачким колебама на Балкану.{S} С тога су родољуби разних народ |
он им је поверовао после кратке борбе и колебања.{S} Ствар је крио за се, али на основу тих поз |
/p> <p>Наједаред у гомили наста метеж и колебање; четири јањичара појавише се на губилишту, вод |
није била свршена, но је и даље трајало колебање, то је он био веома осетљив на све што се тица |
да знају да сам стигао.</p> <p>Кмет се колебао: — Могу господару рече он најзад — имао бих, бо |
идим шта радиш.</p> <p>Старац устаде, а колена су му дрхтала.{S} Приђе ћутећки Гитарићу и пружи |
ље; тиче се рада и напора целога једног колена, па би била и штета и грехота да ове ствари оста |
шће отимале тиквици што стајаше ту крај колена Гитарићева.</p> <p>— Дајдер, побратиме, те мучен |
је седео замишљен с лактовима упртим о колена, с главом наслоњеном међу шаке.{S} Мало подаље о |
га где седи погнут, лактовима одупро о колена, а главу заронио у шаке.{S} Кад ме опази, диже г |
и, четвртаст, преграђен дебелим дрвеним коленикама.{S} Но Петар буљубаша опет нареди, да се то |
м преко очију, скиде шубару, мету је на колено, смакну косу с чела и настави:</p> <p>— Али и то |
имитрије седео је прекрштених ногу и на колену писао, а Милош је киван ходао по соби и срдито о |
овек с пером у руци и писао је нешто на колену, по турском хадету.</p> <p>На махове књаз Милош |
аслоњен на границу уз коју је саграђена колиба, Карађорђе је лежао испружен, а украј себе бејаш |
тела — само у гаћама, лежао је на сред колибе крај огњишта, а на грудима му је зјапила огромна |
токо се трже, сав пренеражен.{S} Насред колибе он угледа мртво, обезглављено и грдно унакажено |
ци наложише велику ватру мало подаље од колибе, а распирише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и |
ћ дође и наслони се споља на гредице од колибе.</p> <p>— Пиј, господару, ти ништа не пијеш, а о |
ок био је једва за сто корака удаљен од колибе, али је била мала низбрдица.{S} У који мах Наум |
ознавао.{S} Овај је брест био удаљен од колибе једва за 100 корака.</p> <p>После две године, ро |
, што је ноћас онако пажљиво вребао код колибе.{S} Он се сав наже напред и зорно је гледао Наум |
кабаницу са себе и безобзирце утече из колибе.</p> <p>У тај мах чуше се две пушке.{S} Друга дв |
умрљано крвљу.{S} Он јаукну и штуче из колибе.</p> <p>Но у тај мах колиби дотрча Никола, и вид |
сваки и најмањи шум, што је долазио из колибе.</p> <p>Тако је овај човек, нем и непомичан, ста |
лебде.</p> <pb n="294" /> <p>У близини колибе чује се како један коњ слатко вруска сено и на м |
шну под његовим ногама.</p> <p>Дошав до колибе, он се наже и опрезно провири кроз рупу између п |
} Коњ, што је био везан ту у близини до колибе, бејаше довршио свој оброк, па се спустио и лега |
ци, наоружани до зуба, ходали су ту око колибе и мотрили на сваки корак Карађорђев.{S} Чисто је |
трипут гора.</p> <p>Наједаред врата на колиби ненадно се отворише и унутра упаде повисок, угле |
у реду — рече Гитарић и залупи врата на колиби.</p> <p>Два дана доцније нађоше сељаци Вујицу мр |
н као тигар, он у два три скока прилети колиби, али тако пажљиво и нечујно да ни један листак н |
есне ноћи у једној удаљеној и усамљеној колиби, далеко одвојеној од других сеоских кућа у атару |
не, разрогачи очи, усплахирено звера по колиби, па му се очни капци полако опет затворе, по нек |
јали и укочено бленули, док су други по колиби шњурали и претресали сваки угао.{S} Велика торба |
n="310" /> и Гитарић узе разгледати по колиби као да је очима тражио, где би то писмо могло би |
e unit="subSection" /> <p>Мало после, у колиби се нађоше скоро сви момци што их бејаше довео Ву |
ети у јутарњем расвитку.</p> <p>Ватра у колиби догоревала је, и дуго непостицана, беше већ покр |
а доцније нађоше сељаци Вујицу мртвог у колиби.{S} Он је страховито изгледао.{S} По рукама био |
подаље од колибе, а распирише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и Вујица.</p> <p>— Да што пове |
> <p>Док су њих тројица тако вечерали у колиби, Никола Новаковић дође и наслони се споља на гре |
редбе, а Карађорђе и Наум осташе сами у колиби.</p> <p>— Какве гласе донесе Вујица, господару, |
и Вујица овако разговарали, склоњени у колиби, мало подаље пред колибом деси се овај призор.</ |
о и мукло.</p> <p>Док се ово дешавало у колиби, мркла ноћ напољу прикривала је оваку прилику:</ |
, како ће и он сам те ноћи спавати ту у колиби заједно с њима.</p> <p>Кад Вујица и Наум устадош |
и штуче из колибе.</p> <p>Но у тај мах колиби дотрча Никола, и видећи Драгића где плаче, он му |
и складна песма; јато врана пролете над колибом, шуштећи својим гаравим крилима и гракћући у го |
Мало после овога грознога призора, пред колибом се заустави Драгић, чудећи се ко ли му то разгр |
ли, склоњени у колиби, мало подаље пред колибом деси се овај призор.</p> <p>Вујица је био довео |
ла момку и мрко га погледа.</p> <p>Пред колибом лежало је друго мртво тело, покривено насеченим |
, Наум полако изађе напоље.</p> <p>Пред колибом он застаде и обазре се свуд у наоколо.{S} Све ј |
али.{S} Али још он не бејаше замакао за колибу, кад се Карађорђе трже и скочи.</p> <p>— Еј шта |
а погледа, стајао је споља, наслоњен на колибу.{S} У левој руци држао је за врх од држаље осред |
Драгић, чудећи се ко ли му то разгради колибу, јер још по издаље виде да неке даске леже оборе |
томе се растадоше.{S} Вујица се врати у колибу Карађорђу, а Никола штуче у мрак.</p> </div> <pb |
ића, који је збиља закрвављено гледао у колибу.</p> <p>Вујица викну Новаковићу — Никола, припаз |
ци.</p> <p>Из те мркле ноћи допире до у колибу овда онда, по какав нејасан шум.{S} Час је то то |
рислоњених дасака.{S} Гледао је зорно у колибу за један тренутак.{S} Затим наслони секиру у кра |
на миру, књаз Милош разбере преко Врља, колико је које село платило откупљујући се од оних Тура |
ми Црни не би скресао кубурлију у прса, колико би ме сагледо?...{S} Зар би он помишљао колико с |
а ћу се правдати и бранити.{S} Види се, колико знате, куда сте и како сте пошли.</p> <p>— Штого |
ивимо.</p> <p>— Дотури ми један пиштољ, колико да не мрем без замене!{S} Да бар убијем тога пса |
— рекао је Ипсиланти једном пријатељу, колико тек да поласка мени, пошто сам се и ја ту десио |
први.</p> <p>— Дођох, господару Милошу, колико тек да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред |
да му писмо прочита.</p> <p>— Ово ћеш, колико ноћас, однети Вујици — рече Милош. — Спремај мом |
<p>— Шта би ту, бојаги, било тешко!{S} Колико сутра, ја бих могао отићи за њим у Русију, као г |
прођу за њима остаје кукњава и јад.{S} Колико су људи испребијали само за ово неколико последњ |
у кућу.</p> <p>Мало затим он додаде: — колико знам, на конаку ће остати овде само један од вас |
ају под именом <hi>баба Јане</hi>.{S} А колико је тек година прошло док је добила ту почасну ти |
рцу носити, док угледа бела света.{S} А колико тек мука и неге после треба док се од нејака црв |
да то није учинио од обести, ни с тога колико тек да се говори, већ што је требало тај посао п |
ији одсеком, а он после сабирао са села колико се и шта се могло.{S} Тако су држали спахилуке М |
тнуо се, а после је било добро...{S} Па колико је људи тек он побио!...{S} Зар није и мој Милан |
живо у памети, да је то земља, која је колико јуче издржала 9 пуних година неравну борбу с мно |
то је Србија словенска земља.{S} Она је колико јуче била ратна савезница Русије.{S} Русија и да |
м вели, моје заслуге биће ми признате и колико сам сада виђен и прослављен, још десет пута више |
рдном муком увео је мало реда у земљи и колико толико зауздао Турке.{S} То сад треба чувати.{S} |
а ће видети како је сељачки грош скуп и колико се муке види док се добије.{S} Везир је простран |
о могућој смрти Карађорђевој.{S} Да би колико, толико забашурио свој отоични говор он рече даљ |
{S} Нека бог да, да се балкански народи колико толико ослободе и својим очима прогледају, па ће |
, да Милош буде дужан предати Марашлији колико се погоде, а Марашлија после нека равна Турке ка |
паде на ум да узмем мало меда, па памти колико ће ти та кошница дати на јесен. (Драгић је доцни |
о имам нову једну прилику да посведочим колико сам веран великом <pb n="272" /> султану нашем.{ |
би ме сагледо?...{S} Зар би он помишљао колико сам добра ја учинио овој земљи само за ове три ч |
о, опет би се по њиним одговорима могло колико толико прозрети.</p> <p>— А ја сам опет мислио д |
мија није била откравила!...</p> <p>— С колико је људи дошао тај крвник? — упита он после кратк |
добио и новаца, да се и тим послужи, у колико му устреба.</p> <p>На растанку Милош му пружи не |
орбу са све већим изгледима на успех, у колико устанак буде опширнији, како би турска војничка |
лош је изашао од везира задовољан.{S} У колико се могао ослонити на реч Турчина; он му је обећа |
зујући никад целу мисао своју.</p> <p>У колико је овако држање потицало из саме нарави Милошеве |
еба чувати.{S} Зато ја и помажем Милошу колико могу.{S} То је помоћ Србији и оном јадном народу |
тељ.</p> <p>— Попо мој, ти најбоље знаш колико нас је муке стало, док смо скунаторили ово мало |
јала је на вратници и гледала у мрак за колима.{S} Лака тројка летела је равницом као оно ласта |
/> <p>Путујући из Хотина за Кишињев на колима, Карађорђе и Наум махом су ћутали.{S} Карађорђе |
пара, а он насред друма сретне сељака с колима, испрегне му волове и прода их у бесцење неким т |
ет дошао на њега ред, да он први поведе коло, да он први коракне, и да од његова одсудна и успе |
сигуравало успех.{S} Још је ваљало у то коло увући и Србију, па би план био остварен.{S} Међути |
и о мерама, које је он предузео против коловођа.</p> <p>У једном дому, где је живела једна даљ |
али угледнији чланови српске кишињевске колоније.{S} Близу до после поноћи остали су ту сви зај |
рен у Влашкој и Молдавији.</p> <p>Грчке колоније по влашким и молдавским градовима биле су и мн |
рбушници, маленом сеоцету у београдској Колубари.{S} Ту је владала необична живост.{S} По сокац |
а онда удари три пут звекиром у железни колут на вратима. <pb n="60" /> Врата се брзо без шкрип |
као ћилибар од дуванска дима, правио је колуте по ваздуху, као да указује некуда тамо далеко, н |
н, а пред очи су му искакали разнобојни колутићи, међу којима је било највише црвених, и ти кол |
ђу којима је било највише црвених, и ти колутићи играју, сијају се, окрећу се и нестаје их, нал |
ислим, слађе би им било његову главу на колцу набити, но да им Мухамед сад из гроба устане.</p> |
жасна за Србе; ја сам гледала редове на коље набијених мученика српских, и видела сам најтежа м |
и ако оком трепнем.{S} Стока се везана коље, а јунак слободан дочекује смртни ударац.{S} Сеци |
да тамо одемо.{S} То је, што ме најгоре коље.{S} Јер да су они тамо у Србији друкчији, све би н |
е мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођеном руком — примети му један сељак |
ди, те би опет имали изговор да глобе и кољу сиротињу.{S} С тога ми ето није до чекања.{S} Црно |
а опет натраг, сипајући одозго с висине комад за комадом.</p> <p>— Црни несретниче, где покраде |
н, па узе живо нагртати лишће и ситније комаде отпале коре.{S} Лишће се нагушено дизало у вис.{ |
ко га тресу, трзају, кидају и разносе у комаде.{S} Једна ледена рука, као оштро жељезо, проби у |
е драге успомене, где је остао по један комадић његовога живота и по једно парче његова крвава |
траг, сипајући одозго с висине комад за комадом.</p> <p>— Црни несретниче, где покраде оволике |
ака и обе војске дошле у додир, врховна команда прешла би на Ђорђа.</p> <p>Тако је исто било уд |
ама Влашкој и Молдавији.{S} Ту би месни командант био сам Ипсиланти, и заповедао би румунском в |
.{S} Свака извидница имала је нарочитог командира, који је лично одговарао за резултат потере.{ |
изабран за вођу балканског, под чију је команду имала стати сва оружана снага свију балканских |
ођу, за војводу балканског, под чију би команду дошла сва оружана снага и српска и грчка и руму |
фалило, па да дође до отвореног бунта, коме су се били истакли на чело неки кнезови.</p> <pb n |
заноћио на трлу код Јована Буковичког, коме је био отишао сам, по одласку Вујичином.{S} Али са |
а одозго преко њега метут је Карађорђе, коме Драгић бејаше навукао једну од својих дебелих кошу |
ћу, а крај њих је био још и један пети, коме се морао пријавити сваки који хоће да уђе у кућу.{ |
у собу уђе крупан, космат, чупав човек, коме једно око изгледаше веће од другога.</p> <pb n="13 |
а, опасан зулумћар, и ружан развратник, коме иоле лепша женска није смела изаћи пред очи.{S} От |
/> је ето било то кобно трло Драгићево, коме је судбина била наменила да ускоро постане крвава |
а не знају.{S} Јер да је ма што решено, коме би се то пре јавило но честитом везиру.</p> <p>Мар |
е висок, просед, достојанствен калуђер, коме кнегиња одмах понуди јастук да седне.{S} Духовник |
јаком стражом одаслан у Београд везиру, коме је, дан пре, био упућен и <pb n="48" /> кнез Сима. |
чима то је крвопија, душманин, поганац, коме треба, као гуји присојкињи, што пре главу размрска |
некакво повелико срце, на <pb n="34" /> коме су биле остављене за два три прста и обадве главне |
.</p> <p>— Коме сам ја овде на путу?{S} Коме ја сметам да се против мене чак код цара тужбе диж |
е говорио, све се већма срдио.</p> <p>— Коме сам ја овде на путу?{S} Коме ја сметам да се проти |
и друкчији призор.{S} Крај огњишта, на коме је буктала лепа ватра, седела је на скромној посте |
т, немој ти прљати то светло оружје, на коме се досад блистала само дика и слава српска.</p> <p |
<p>Насред каване на огромном ћилиму, на коме се прелива стотина живих боја, седе три Турчина у |
власт.{S} Празно зановетање!{S} Што је коме суђено, нит му ко може одузети ни додати.{S} Ето с |
у, да се откупи од њих, па да поклонише коме макар излизан грош!{S} Аја!{S} Лане однеше читаве |
радом, који је стајао ту иза Драгића, и коме паде веома чудно што човек говори оно што није.</p |
е је започето победама над Наполеоном и коме је циљ да се за у будуће Европа обезведи од револу |
{S} Али како било да било, памти и кажи коме устреба то: „Ђорђе одлази у Србију да учини своју |
ево је доживела владавину Махмуда II, о коме се тада није још ни слутило, да ће једног дана то |
> <p>— Да су друге прилике, ја бих имао коме испричати све ово.{S} Али данас су времена тешка и |
т застаде:</p> <p>— А да не буде отишао коме другом од војвода?{S} А?{S} Добро би било да ја по |
е и црну земљу и високо, недомашно небо коме се обраћа, чупајући косе своје.{S} Он цвили и моли |
а састојала у добро скројеном плану, по коме је он имао једног дана да постане наследни кнез ср |
уснама заметак некаква чудна осмеха, у коме се мешао и стапао у једно — осмех Богородице која, |
же раменима и уђе у мрачни преградак, у коме се једва назирало.{S} Новаковић прилупи врата, нам |
а задовољни с постигнутим резултатом, у коме је сваки гледао своју личну корист.</p> <p>Али на |
и, кад је слушао прво писмо Милошево, у коме се сад говорило сасвим друкчије но што је досад го |
дан изгледа као какав огроман лонац, у коме кипи, ври и пресипа се, док сутра дан опет све не |
му врати оно писмо што му је писао и у коме му је наредио шта да изврши с Карађорђем.{S} Вујиц |
p> <p>Доле је стајао страховити амбис у коме је Гружа хучала, а горе над реком у хладној зимско |
се Милош решио, да ту ствар повери још коме и да у тај посао увуче још кога верног човека који |
га и готови су на крвопролиће; народ се комеша; кнез Милош гори на две ватре и нико не зна шта |
сазнаду и опазе да у народу има некаква комешања, те се и сами усплахире и забрину.{S} Код њих |
/p> <p>У тај мах, остраг у гомили наста комешање.{S} Некакав човек прогура се кроз светину и ис |
ајдуци осиле и у народу настане врење и комешање, тада који од већих старешина турских излази с |
илишту, а у даљини чуло се само нејасно комешање и шуштање гомиле, налик на шум који долази од |
ве кад се угледнији људи спремом за рат компромитују у очима Турака, па се побоје за главу и гу |
дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак.</p> <p>Карађорђе се захвали митрополиту и обећа |
} По свему је изгледало да је ту пао на конак некакав важан човек.</p> <p>У ствари тако је и би |
о је и било.{S} У Трбушницу је дошао на конак Милош Обреновић, човек који се за ово <pb n="36" |
ош и сва пратња његова стигли су амо на конак тек доцне у вече.{S} Међутим провели су цео дан н |
и обећа да ће вечерас у Велику Плану на конак.</p> <pb n="254" /> <p>— Е, е!...{S} Онда је тама |
тим гајевима и шибљацима, тако да су на конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога је сад сва |
има о свему томе, Милош се врати у свој конак већ доцно у ноћ, али његова главна мисао ипак је |
а дође и био бих готов ја да му начиним конак, гдегод хоће и пожели.{S} Мисле неки, бојим се ја |
главу Карађорђеву, на коју су из његова конака тако <pb n="300" /> дуго и тако жудно погледали |
везире и шамарима их изгонити из својег конака.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док су с |
понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће конаковати.{S} Карађорђе упита шта је с господином митр |
уда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и конаковати.</p> <p>— Вуци се одатле с тим твојим кучето |
ију; онај исти Марашлија, пред чијим су конаком пре недељу дана тојагама на мртво име испребија |
Мало затим он додаде: — колико знам, на конаку ће остати овде само један од вас.{S} Он нека зап |
да ме ко није опазио; имаш неке људе на конаку, господару?</p> <p>Милош му каза какви су гости, |
а.{S} Господар Ђорђе је тамо остао и на конаку.{S} Јамачно је и сада тамо.{S} Ја сам баш мало ч |
више ни враћао.{S} Јамачно је отишао да конакује код Чолак-Анте или код кога другога од угледни |
ао и старешина спровода нареди да се ту конакује.{S} Цукић је познат амо по овим крајевима и им |
да за њих ваде кестење из ватре српске „кондрокефале“.{S} Видели како ти погибе за власт, па су |
сиш, шаљемо ти овде својеручно потребни конопац, и топло ти препоручујемо похитај живо те тај х |
кину окове.{S} После их увезаше дебелим конопцима и потераше.</p> <p>Кнез Сима напред, а Драгић |
атак — да буде као нека њена (хетерина) контрола над српским вођом, и да је тачно извештава о с |
и прибирао и трошио без икакве стварне контроле.{S} Дубока кеса Милошева и до сада је чешће мо |
ам, да се нађе у близини, и да он лично контролише тачно извршење издатих заповести.</p> <p>Муч |
сами воде један над другим најстрожију контролу и не даду један другоме макнути.{S} Јес, моје |
е и то, да он свој рад ставља под јавну контролу свију бораца и учасника и проглашује да и посл |
ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрсио конце; кнез Симу уловио, сад уздише још само за тобом.{ |
ну војску.{S} Подсети се како је онда о концу висило цело велико дело наше и како нам сам Бог п |
ова два роба овде, којима главе висе о концу и којима још сутра може за навек смркнути.</p> <p |
као да се глава, која се дотле само на кончићу држала и која је била укљештена међу кладе, сад |
е закучена у узенгији.{S} Тако обешена, коњ га пренесе преко урвина и ограда, преко клада и пањ |
и да се на њега сажали.{S} Тако јурећи, коњ долете до на обалу реке Груже.</p> <p>Доле је стаја |
стоку указивало се проведрено јутро.{S} Коњ, што је био везан ту у близини до колибе, бејаше до |
муња низ голо поље.{S} После наједаред коњ се зауставља, а јахач тада раскопча груди, обнажује |
милост земљу и небеса.</p> <p>Наједаред коњ му се поплаши од једног огорелог пања и удари у стр |
ра само с тога, што је један кириџијски коњ у пролазу обрстио једну липову гранчицу!{S} И то ми |
<p>У близини колибе чује се како један коњ слатко вруска сено и на махове дубоко уздахне, па с |
ура брзо разгонила.{S} У најбешњем трку коњ скочи и нестаде га у оној магли.</p> <p>У истом тре |
је у Пожегу ушао го голцат, привезан за коња с главом окренутом доле, са задњицом у вис, из кој |
е букагије, ударене пошто је узјахао на коња.{S} Те букагије заковале су му ноге испод коња, те |
" /> се није заустављао да напоји добра коња свога; спомињао је пријатеље и добре знанце, с кој |
} Те букагије заковале су му ноге испод коња, те се није могао скинути док се букагије не откљу |
ачни ноћник час иде у корак остављајући коња да корача по својој вољи, час му опет наједаред <p |
.{S} Никола изгуби равнотежу и посрте с коња, али му десна нога остаде закучена у узенгији.{S} |
> <pb n="19" /> <p>Пратиоци поскакаше с коња и предадоше их ханџијама.{S} Цукић је још седео на |
— рече Цукић момцима, који га скидоше с коња.</p> <p>Спустише га.{S} Он се притаји, изгледало ј |
мака Милошевих.</p> <p>Кад га скинуше с коња, Цукић није могао стати на ноге.{S} Биле су му утр |
о какав нејасан шум.{S} Час је то топот коња, повезаних ту у близини, час усамљен крик какве ти |
да пошље, но што би могао стићи најбољи коњаник.{S} С тога је Вујица сад њега тражио и посла га |
ограда је отишло смедеревским друмом 12 коњаника, на добрим хатовима, оружани од главе до пете. |
ка, кад у Рогачу уђе друга једна гомила коњаника, у многоме друкчија од оне прве.</p> <p>Истина |
а из мрака наскоро се указаше два црна коњаника, увијена у дугачке црне гуњеве.{S} Коњаници су |
шта желе.</p> <pb n="21" /> <p>Један од коњаника, упита стражара рапавим, набуситим гласом, је |
ника, увијена у дугачке црне гуњеве.{S} Коњаници су ишли право к хану.{S} Два спољна стражара п |
или ће се пред ханом зауставити.</p> <p>Коњаници стадоше, а стражари изађоше пред њих, да их уп |
ао је кнез.{S} После се окрете момку: — Коње спремајте, па овога тренутка да се кренете!{S} Мис |
ћу — Никола, припази дер те ви ноћас на коње; отиди те обиђи да не направе момци какву штету, о |
мат, просед човек и упути се право пред коње и заустави их.{S} И Карађорђе и Наум промолише гла |
одмах избуди послугу и нареди да спреме коње, да изјашу бар до Раковице.</p> <milestone unit="s |
брних пара.{S} Услужни сејизи приведоше коње, гомила се раздвоји и великаши окретоше у тврђаву. |
ракију.{S} Кад су се добро поднапили и коње мало одморили кретоше даље, уз песму и грају, гово |
а, где их пресрете дечко, који прихвати коње, а старац поведе госте у скромну, ониску кућицу, к |
били или им је био опљачкан, оставио им коње, а за њине хареме чак је и кола набавио да се лакш |
S} Пробуди ти Наума, а ја одох да видим коње.</p> <p>После по часа Карађорђе и Наум отпутовали |
је жагор и живо кретање.{S} Седлали су коње и спремали се да се крену.{S} Мало подаље од њих г |
, па црвена јапунџета, <pb n="145" /> а коњи привезани за плот.{S} Многи људи носе перчине; вел |
ући на крају Паланке, куда су им били и коњи доведени, како би одмах могли потећи у потеру, ако |
за плот били су повезани многи спремни коњи, а неки су били смештени и по околним стајама.</p> |
еше попао дебео слој прашине.{S} Уморни коњи касали су малим касом, који је почешће прелазио у |
редове радознале светине.{S} Њини плахи коњи на махове су се срдили и тако подигравали да су им |
вече.{S} Међутим провели су цео дан на коњима, јурећи по сеоским распутицама, гудурама и густи |
шта је.{S} Видећи непозната човека пред коњима, они га обојица скоро у један мах упиташе шта хо |
екала спремна тројка, с другим одморним коњима који су, привезани за руду, у сласт јели неку ми |
напред.{S} Двајестак спахија на добрим коњима и под богатим сјајним оружјем, јахало је напред |
, њих двајестак на броју, сви на добрим коњима, а до зуба наоружани.{S} Мирно село Рогача није |
а тевабија оде; гомила оружаних људи, с коњима, под оружјем, у жагору и лупи, удали се, носећи |
у торбуљачу, налик на костретне зобнице коњске.{S} Мора бити да је у зобници било нешто што је |
поноћи, кад се наједаред из даљине зачу коњски топот, а из мрака наскоро се указаше два црна ко |
рске паше бележе своје господство и чин коњским репом (тугом), које носе за калпаком.{S} Везир |
ћи несретни Никола Новаковић опет је на коњу бесомучно јурио кроз пусте снежне равнице и молио |
, радници, возари, посленици пешке и на коњу; деца са стоком, гомиле жена, које су се враћале с |
а људска прилика на добром коњу, али на коњу који је већ малаксао блудећи без циља и одређене н |
их ханџијама.{S} Цукић је још седео на коњу; он се није могао сам скинути.{S} Чудно је било ов |
та једна чудна људска прилика на добром коњу, али на коњу који је већ малаксао блудећи без циља |
босоног баца се на рамена своме добром коњу, који вазда чека спреман и оправан.{S} Бежи од људ |
а га одмах узме на страну, изађу испред коњушнице до Јасенице, и ту му Вујица каже да је дошао |
главу (лечио се кришом у кнез Милошевој коњушници), кнез Милош га упита:</p> <p>— „Бре, Врљо, д |
) држао је тако под закуп спахиско село Коњушњу.</p> <pb n="148" /> <p>Ко то није могао, радио |
>Дете се брзо врати и Драгић одмах поче копати раку, а синчић му је помагао избацујући земљу ло |
подигравали да су им варнице сипале из копита.{S} Али и то је мало помогло.{S} Светина се за т |
ма дуго и очајно борио.{S} Десна нога у копрцању пала је у жеравицу и грдно се испекла.{S} Јези |
оку! — рече Чолак Антиница, намештајући копчу на својој дугачкој антерији, коју је одозго носил |
изумираће цела природа, а дебела ледена кора покриваће земљу; после ће опет долазити благослове |
ро, полутруло лишће, избацивати одломке кора, а уз то је осетио како га загушује мокри натрули |
дозго још трула лишћа, набаци пуно оних кора и већих и мањих, а одозго овде онде опет посеја ли |
ом рођеном руком убијао војника, кад за корак одступи са своје позиције?</p> <p>— Па шта да чин |
рагићева одскочи и откотрља се за читав корак.</p> <pb n="90" /> <p>У том котрљању глава паде и |
присмотру, те се пазило на сваки његов корак.{S} У таквим приликама врло је тешко било измаћи |
али су ту око колибе и мотрили на сваки корак Карађорђев.{S} Чисто је изгледало, као да стражар |
м вођен строг надзор, и праћен је сваки корак његов, да не би што замутио у Србији и на Балкану |
рже овде као каква роба, прате ми сваки корак и не дају ми никуд маћи. <pb n="221" /> Дали нам |
ати на господар Милоша и прате му сваки корак, па се јамачно бојао да мене гдегод не ухвате и д |
први пут поумио да учиним овај несретни корак.</p> <p>Карађорђевица за један тренутак замуче.{S |
не везују, а сам дохвати сабљу, одскочи корак назад, изману и сабља се спусти по разголићеном в |
страну.</p> <p>Мрачни ноћник час иде у корак остављајући коња да корача по својој вољи, час му |
брест био удаљен од колибе једва за 100 корака.</p> <p>После две године, родбина Карађорђева до |
, и да од његова одсудна и успешна прва корака зависи све... апсолутно све!...</p> <p>Услед тог |
пут им није био далек.{S} Сто до двеста корака и већ су били пред губилиштем.</p> <p>Наједаред |
огаде видети, јер он одступи за два три корака назад и стаде у сенку, крај врата, а у томе се и |
мала ватра, тако да је једва на два три корака унаоколо осветљивала.</p> <p>Сви ови људи били с |
97" /> <p>Тај поток био је једва за сто корака удаљен од колибе, али је била мала низбрдица.{S} |
тати.{S} Огромни лептир полети пет-шест корака па стане на какав цветак, шири своја шарена крил |
о?{S} Не!{S} Не ваља трчати, и он умери кораке и пође лагано.</p> <p>Одавно је изашао из планин |
ред, да он први поведе коло, да он први коракне, и да од његова одсудна и успешна прва корака з |
корачали полако, али чврстим поузданим кораком.{S} Овда онда погледали су око себе, али њини п |
сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се ником ништа говорити, и чуваће се као на |
мо српски говор, а у чаршији, на сваком кораку, сретао си „српске емигранте,“ у њином живописно |
против своје рођене браће.{S} На сваком кораку неверство, издаја, шпијунисање, кукавичлук.{S} К |
{S} Оба сужника стадоше ослушкивати.{S} Кораци су се примицали.{S} Сад застадоше.{S} Захрђала б |
а из даљине зачуше се тешки стражарски кораци и звека тамничких кључева.{S} Оба сужника стадош |
{S} На против, ходао је по соби крупним корацима и изгледао је замишљен.</p> <p>Кнегиња Љубица |
вом страном чаршије, корачајући крупним корацима.{S} Наједаред старац се осврте и проговори пол |
ћном сумраку.</p> <p>Корачајући крупним корацима, Ђорђе се преким улицама упути право оном скро |
ави митрополита <pb n="248" /> и журним корацима чисто искочи из његове одаје.{S} И док је митр |
ник час иде у корак остављајући коња да корача по својој вољи, час му опет наједаред <pb n="305 |
прљаве стазе лукавства и обмане, и која корача само широким и светлим путовима части и славе.</ |
и Ђорђе ишли су левом страном чаршије, корачајући крупним корацима.{S} Наједаред старац се осв |
плодови просвећености.</p> <p>Французи, корачајући на челу цивилизације, одмакли су и у томе.{S |
каза на вратима, са зубљом луча у руци, корачајући опрезно, као мачка, Цукић је лежао полеђушке |
ћ и нестаде га у ноћном сумраку.</p> <p>Корачајући крупним корацима, Ђорђе се преким улицама уп |
из младости своје.</p> <p>Осуђеници су корачали полако, али чврстим поузданим кораком.{S} Овда |
p> <p>Ушав унутра, Милош узе ходати.{S} Корачао је погнуте главе и дубоко замишљен, а овда онда |
ну по челу и скочи као опарен, па удари корачати доле горе по одаји.{S} Наједаред стаде и окрет |
а ниси ухватио, браца Лексо — срдито га коре мала другарица, готова скоро да се заплаче, што их |
нагртати лишће и ситније комаде отпале коре.{S} Лишће се нагушено дизало у вис.{S} Милош зађе |
хилуке и мало по мало хватали све дубљи корен у Влашкој и Молдавији.</p> <p>Грчке колоније по в |
оростасни храст у тај мах би ишчупан из корена и Карађорђе осети само, како и њега и то поломље |
оја јесте свирепа, али бар и лечи зло у корену.{S} Јес, за издају непријатељу ја сам наређивао |
а овакав рад и овако стање не може бити корисно по народ, по мир, напредак, рад и трговину.{S} |
према Милошу?{S} Зар да сверујеш веру у корист онога проклетника? — цикну старац, што је мало п |
и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју корист и волели су да ми и пропаднемо само да не одемо |
том, у коме је сваки гледао своју личну корист.</p> <p>Али на овом састанку покренуто је први п |
почетак, за Грчку је било од неоцењене користи да су с њом подунавске земље, и то да оне ступе |
из свега тога он опет извукао што веће користи за се.</p> <p>Карађорђе је у неколико био и зго |
огинути у лудо, без славе за себе и без користи за земљу?</p> <p>Тако сам му говорила и некако |
бих могао ништа предузимати без њих.{S} Користили су се мојом забуном, у којој сам био после те |
ке војске.{S} Грчки устаници тиме би се користили.{S} Једним страшним налетом они би захватили |
уверени да ћеш милом отечеству највише користити, ако се сам што пре обесиш, шаљемо ти овде св |
крива турска сабља, с богатим сребрним корицама.</p> <p>То је био главом књаз Милош Обреновић. |
тоји опало, порушено, зарасло у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, прилепили |
аве.{S} С рана пролећа ту је бујао густ коров, који се на великим летњим припекама спари и сасу |
како смо се оно полане вили као црв под кором?{S} Почесмо и улазисмо у ватру, па после трчи за |
прпа и тегоба, па се вијем као црв под кором и не знам на коју ћу страну, онда њих нема <pb n= |
ће да отопи снегове, да раскрави ледену кору, да врелим љубавним дахом загреје земљу и измами и |
тарим сухим лишћем и огромним ољуштеним корубама, што су се извитопериле и одвојиле од старога |
и, кад песма славујева поступно изумре, кос опет пусти своје јасно звиждање, из кога се лако да |
рњу тишину.</p> <p>Док је славуј певао, кос бејаше ућутао, као да га и он слуша.{S} Али, кад пе |
боко у лугу беше се пробудио неки стари кос, те поче веома звучно изводити своју јасну песму, а |
кавац жив остао.{S} Бејаше му опала сва коса, био је мало и наглув, а и језиком је запињао.{S} |
иока, хватајући све ивицом, докле му је коса била подбријана.{S} Тако удешена замка добро је ст |
грди лице своје; он ишчупава праменове косе своје даје бури да их она развеје; он клече у блат |
>Стољетов је у очајању чупао своје седе косе и проклињао тренутак кад му је поверено, да гони „ |
лањајући један прамичак седе, проређене косе, што се самовољно бејаше одвојио и пао старици по |
p>И Карађорђе узе бројати редом све оне косе и шумовите брдске главице, што су на далеком обзор |
недомашно небо коме се обраћа, чупајући косе своје.{S} Он цвили и моли целу васељену да му опро |
, закрвављен поглед, а свака длака и на коси и у брковима, усправи му се.{S} Он је изгледао ужа |
е на једаред нађе на пустој и дивљачкој коси, у подножју Малога Штурца, где стоје као џинови ог |
храстовом шумом.</p> <p>На југозападној коси Крушчице, управо усред густе шуме, налазио се пове |
лепо га дочека.{S} Гледећи како Драгић коси Карађорђе рече:</p> <p>— Боже мој, од кад нисам уз |
> <pb n="277" /> <p>Сутра дан Драгић је косио у својој ливади, кад Карађорђе дође с Наумом.{S} |
</p> <p>И после је скоро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њим превртао пластове.{S} Увече с |
требало тражити ко може самном барабар косити...{S} Дајдер, Драгићу, да видим могу ли.</p> <p> |
дозго чизмом по тој испреченој руци.{S} Коска се преломи у мишици и Милош лепо чу како пуче и к |
једри пупољци.</p> <p>У Рогачи смо под Космајем!{S} Сунце тек што се смирило, и на далеком зап |
розор.</p> <p>Унутра у собу уђе крупан, космат, чупав човек, коме једно око изгледаше веће од д |
з побочна сокачића с десна испаде висок космат, просед човек и упути се право пред коње и зауст |
, Србина, пред којим су први пут, после Косова, Турци задрхтали; њега који је девет пуних годин |
тарунац.</p> <p>Мало затим, па на песму косова одговори један славуј.{S} Он прво пусти 2—3 звуч |
својим очима не видим ово страшно ново Косово српско!...</p> <p>О, што се не нађе српска рука |
и виде кроз сумрак да је њено теме гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје обнажене, |
ро гвожђе засећи у меко месо, прерубити кост и рскавицу; исећи жиле и раставити главу од трупин |
сам у својој земљи, међу својом браћом, кости оставио, бар би ми душа била мирна.{S} Каје се он |
акрити лешина, па да јој никад ни врана кости не нађе!“...</p> <p>И Милошу се учини, као да се |
и има овакав запис: <foreign>„Овде леже кости Георгија Петровича, подавшаго српскому народу нач |
г тебе потресће се у земљи и моје труле кости.{S} Какав грех, какав тешки грех!...</p> <p>Тако |
рег од себе!{S} Не желим ни ја оставити кости у туђој земљи и уздам се у бога да се једном опет |
, а у гробовима потрешће се и преврнути кости грешних синова, оптерећених оцеубиством, јер ће з |
мишици и Милош лепо чу како пуче и како кости шкргутнуше; рука се преви и намести се згодно пор |
се попео до те висине засут је људским костима.{S} Таким је путем он пошао, таким ће и даље ић |
ану, некакву велику торбуљачу, налик на костретне зобнице коњске.{S} Мора бити да је у зобници |
од реда исеку, побију и поробе.{S} Том кострешењу турском највише дају хране бивше српске стар |
док би ударио длан о длан, потсекоше им косу остраг и повисоко подбријаше вратове тако да се бе |
е:</p> <p>— Боже мој, од кад нисам узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и један откос мог |
о било познати.</p> <p>Своју прогрушену косу Карађорђе је био овранио, а тако исто и своје прос |
скиде шубару, мету је на колено, смакну косу с чела и настави:</p> <p>— Али и томе ће доћи крај |
етак дана, донесе му по један хлеб и по котарчицу варива — то је све...{S} Сузе га загушише и с |
рава турска замисао!...{S} Али нека га, котило му његово!{S} Што није остао овде у земљи да с б |
на дочујем да су опет дошли у бербу.{S} Котило ти турско твоје, помислим ја, нећеш га, вала, ти |
читав корак.</p> <pb n="90" /> <p>У том котрљању глава паде и стаде онако, како обично стоји на |
Милошу.</p> <p>Кад се кнез Симина глава котрљну, Драгићу потекоше сузе.</p> <p>— Збогом побро, |
ну борбу и ризике и понова да ставља на коцку и себе и сву породицу своју.</p> <p>„Негдашњи крв |
стекло, мећући по стотину пута главу на коцку.</p> <p>Разговарајући се овако сам са собом, Мило |
одсеку главу, однесу је у Београд и на коцу истакну на бедем, а кога жива ухвате њега посеку и |
, која се већ ево неколико дана суши на коцу турскоме <pb n="68" /> у тврђави.{S} Том приликом |
и неку миришљаву отаву, што је брижљиви кочијаш за њих бејаше накосио.</p> <p>У кући Ђорђе нађе |
вници града, који се баве земљорадњом и кочијашењем, стоји у малом али лепом врту, скромна дрве |
тај послушник буде Србин <pb n="72" /> Коџа Милош а не Турчин стари Суљага, који је и пре био |
побеже у ђаурску Московију, а вође оста Коџа Милош.{S} У зачетку и он је, наопако му било, био |
е ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати у просјаке!{S} Што су други започел |
буне, да то све није утулио и прегазио Коџа Милош.{S} За садашњи рахатлук поглавито треба благ |
) му је име, па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би прили |
па нека се с њим кусурају.</p> <p>Овако кошкање између Милоша и везира још је подуже трајало.{S |
мем мало меда, па памти колико ће ти та кошница дати на јесен. (Драгић је доцније причао да му |
жељи Карађорђевој и оду одмах те једну кошницу подрежу.{S} Карађорђе поједе ту мало меда, па о |
и и уцењивати.{S} Много и муке и трошка кошта народ, док сузбије ове смутње и Турке мало одобро |
нама и пробу граде?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако се нађе међу нами махнитих глава, које |
>Баба се куцну прстима по својим сухим, коштуњавим, празним грудима које чудно одјекнуше.</p> < |
бејаше навукао једну од својих дебелих кошуља, што му, по поруци, дете бејаше донело из села.{ |
>Вујица продужи:</p> <p>— ...{S} Ето ни кошуље немам на себи.{S} Ову једну носим већ три месеца |
и узбуђења, Милош се отимао из хладних, кошчаних руку своје мртве матере, али се није могао оте |
онај први лед међу њима сад се све више кравио.{S} Како се већ хватао сутон, Вујица позва Карађ |
н и затегнут.{S} Но сад се мало по мало кравио и постајао све топлији.{S} А предмет разговора б |
чким бошчама и обојица црни као угљари, Крага и Стојан Симић баш су довршивали повећу партију б |
ласку његовом, ако се који ту треви.{S} Крага одмах скочи да сам потражи Анту, а Симић оде да в |
се опремише и изађоше — Симић напред а Крага за њим.</p> <p>Кад се јавише, Карађорђе устаде да |
час је изашао у чаршију, али ту су чика Крага и чика Стојан (Симић).</p> <p>Дете уведе Карађорђ |
239" /> <p>Од свију присутних једино је Крага био одушевљен да се борба опет отвори и да се сре |
на нас хајку као на бесне вукове — рече Крага и уздахну дубоко.</p> <p>И Карађорђе уздахну дубо |
нас је ко клео, баш нас је уклео — рече Крага тужно, и убриса очи...{S} Али и не маримо што се |
цу да седне.</p> <p>— Шта раде Стојан и Крага? — упита он седајући.</p> <p>— Баш сад сеју бурму |
<p>Разговарајући о свему томе, Симић и Крага плакали су и вајкали се за жалосно стање у које с |
чах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и Крага хитали су да се очисте да што пре изађу пред Кара |
о да је некога начина да се оде.</p> <p>Крага замуцну, као да га нешто стеже за гушу, али се бр |
т.{S} Стојан Симић и Петар Андрејевић, „Крага“ — градили су и продавали бурмут.{S} Други су отв |
сти повика:</p> <p>— Чика Стојане, чика Краго, реците драгичка!{S} Знате ко је овде!{S} Деда... |
у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам и ове чисте б |
Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац господару.</p> <p>— Ама среће ти и очију ти, |
а турска.</p> <p>Наскоро затим указа се крагујевачким друмом читав буљук Турака, њих двајестак |
рад.</p> <p>Ови Турци, враћали су се из Крагујевца.{S} Њих је био изаслао београдски везир Мара |
{S} Претресли смо га, кад је поведен из Крагујевца.</p> <p>— Пса ваља убити!</p> <p>— Па то ће |
ске послове.{S} Он ове Турке заустави у Крагујевцу и врати их натраг, а везиру поручи да буде с |
.{S} Већ од три недеље Милош се бавио у Крагујевцу, расправљајући многе важне народне послове, |
} Он окрете главу на страну и убриса их крадимице.{S} Сад су очи биле сухе, али срце му је плак |
} Међутим, он је у два маха бацао на њу крадимичне погледе испод ока.{S} Сад застаде и упита је |
ла је велика, лепа ватра.{S} Мало даље, крај ватре, бејаху са стране одорине, а у средини набиј |
а два три корака назад и стаде у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли сл |
n="298" /> убише Наума, онде на месту, крај потока, где се умивао...{S} Све је било свршено.{S |
кад?...{S} Куда?...{S} Крочи ближе.{S} Крај оџака лежала је на поду некаква црна неразговетна |
су још струјали танки млазеви крви.{S} Крај њега је стајао његов крвави убица, Никола, и неко |
зеленокорим ножем и везеном арбијом.{S} Крај њега на постељи лежала је крива турска сабља, с бо |
дешавао се други и друкчији призор.{S} Крај огњишта, на коме је буктала лепа ватра, седела је |
S} На ражњу вртела су се два јагњета, а крај огњишта, на прпору, стојала је велика тепсија гиба |
ражарили су и на самом уласку у кућу, а крај њих је био још и један пети, коме се морао пријави |
е и како ће се свршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе муке и м |
без питања султанова, па опет пушку за крај, ка што смо и научили.{S} Кума Милош и кума Вујица |
видети из највеће даљине и сијати до на крај недогледна обзорја.</p> <p>„Како је леп овај чудни |
, да прнеш у небеске висине, да одеш на крај света, она ће те стићи и наћи...{S} Тешко теби!... |
оке, крваве ране, које су зјапиле једна крај друге.</p> <p>После овога неуспеха, џелат чисто кл |
поуздана човека нека га тамо уцмека, па крај.“ Но после се као нешто предомисли, те додаде:</p> |
само у гаћама, лежао је на сред колибе крај огњишта, а на грудима му је зјапила огромна, проло |
ка, Наума је само срце вукло да се нађе крај Карађорђа и да буде у његовој близини.{S} Као јуна |
и Бог даде и црноме ђаволу Ђорђију дође крај.{S} Стуцаше се и његови рогови.{S} Он побеже у ђау |
оских кућа у атару села Азање, седео је крај ватре омален скукуљен старац.</p> <p>Ситна раста, |
е опет планути, а нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај боже, да к |
будућности, оне две <pb n="69" /> жене крај ње, — њене кћери — престрављене су слушале ова чуд |
у у кућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе ватре, која је буктала на огњишту.{S} А ваљал |
понуди га да седне.</p> <p>Наместише се крај ватре и међу њима се одмах отпоче жив разговор.</p |
г. митрополит тек устао, и протисну се крај ђенерала напред да га поведе митрополиту и да отво |
ветљена, две велике цепанице луча букте крај оџака.{S} Никола брише рукавом очи, јер га дебео м |
дно мрем.{S} Биће му лакше када ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао.</p> |
им налетом они би захватили читав јужни крај балканског тропоља.{S} Ослањајући се доцније на ов |
на с дружином у једној механи кровињари крај друма, и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само |
и настави:</p> <p>— Али и томе ће доћи крај.{S} Овако не може дуго <pb n="236" /> остати.{S} Н |
а Рам био веома важан прелаз за сав тај крај и туда се водила велика трговина.</p> <p>Момак Јов |
вршио свој оброк, па се спустио и легао крај глога, за који је био везан.{S} Све је било као и |
е био Вујица.</p> <p>Доле, у прочељу, у крај ногу Карађорђевих, бејаше се пружио Наум, наслоњен |
опцем, стајала је испражњена и бачена у крај.{S} Застава, Карађорђево свечано војводско одело, |
дан тренутак.{S} Затим наслони секиру у крај себе, оберучке узе једну даску и уклони је на стра |
мачка, Цукић је лежао полеђушке на поду крај угашена камина, покривен по глави кабаницом, испод |
ко се ова прилика упусти, онда је свему крај; онда бог да прости сва надања наша.{S} Усамљени м |
лед на једној па на другој жени, што су крај њене постеље клечале; некакав благ, срдачан израз |
се чешће отимале тиквици што стајаше ту крај колена Гитарићева.</p> <p>— Дајдер, побратиме, те |
ије оволико оклевало!{S} Куд би био наш крај сад, да Ђорђе није никако ни долазио амо, но да се |
је свршио Вујица Вулићевић.</p> <p> <hi>КРАЈ</hi>.</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> |
е његовој лепоти.</p> <pb n="284" /> <p>Крај себе, наслоњен на десно раме, Карађорђе као држи в |
не с две олајне лампе, намештене на два краја дугачкога стола, који је заузимао средину одаје.{ |
му и за ситнице долазили чак с другога краја Србије.</p> <p>Ови људи, што су сад пали у дом кн |
и за нашим главама! — рече Србин с доња краја каване и устаде.</p> <p>— А, пјан био, ко ти вели |
би у гомили осталих кућерака сиромашног краја у Савамали, дешавао се други и друкчији призор.{S |
<pb n="39" /> да ћу с њим истрајати до краја, и ако дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њим |
ре Турци?</p> <p>— Не могадох остати до краја.{S} Остао је Баћа да чује.{S} Ако раније сврше св |
ике људе, кад си знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш презати од саме сенке Карађорђеве...{S} |
сенке Карађорђеве...{S} Да си терао до краја; да си успео; да си одржао своје, још би се могло |
пошао тим трагом, ти мораш ићи тако до краја.{S} До сада проливену крв може спрати само крв, к |
с писменим порукама.{S} Елем, на крају крајева није остало ништа друго, но да се још који дан |
или аустриске барутне магацине и читаве крајеве вароши порушили и попалили.</p> <p>О аустријско |
а храста, да његов сјај допре у најдаље крајеве пространа видика.{S} Али, баш у том тренутку Ка |
онакује.{S} Цукић је познат амо по овим крајевима и има туда доста пријатеља.{S} Свет је, истин |
ро српски, јер се много бавио по јужним крајевима Русије, где је тада било доста Срба.{S} Од ка |
о као ономад на ноћ ове Турке, па мирна крајина.</p> <p>— Лако је рећи, али много је теже изврш |
и тако олако уваљивао овај народ у нову крајину.</p> <p>Милош га пресече.</p> <p>— Зна!{S} Да б |
ја је мука и тековина.{S} Морао би бити крајња будала, да сад ово другом остављам и да гледам м |
p> <p>Међутим, тројка већ стиже у град; крајње раштркане куће по румунској махали већ су настај |
оке улице.{S} Али тек што бејаше минула крајње куће, из побочна сокачића с десна испаде висок к |
н се упути тамо, уђе са својим другом у крајњу собу и одмах нареди жени да закључа сва спољна в |
даника с писменим порукама.{S} Елем, на крају крајева није остало ништа друго, но да се још кој |
тужни певач за навек растајао.{S} А на крају свакога одељка, песма је, као с неком иронијом, п |
га давати нећеш.{S} Само ће се овде на крају потписати, да га је прочитао и да знаде шта му се |
алазили су се склоњени у једној кући на крају Паланке, куда су им били и коњи доведени, како би |
главнијих повереника хетерије на овоме крају, мудри Ђорђе Маврогени, који бејаше нарочито одре |
и од њих, па би они могли сваки у своме крају заповедати независно.{S} Само да слушају њега, ве |
не, упита госта, који је чак на другоме крају седео.</p> <p>— Море, болан, Раџо, какви је то ба |
кву обично носе румунски сељаци на томе крају.{S} И иначе Красис је био обучен као сељак, а и р |
реко сто тридесет година!{S} Рођена при крају 17. века, она је ево већ у велико била закорачила |
нао у главу све угледније људе у сваком крају.{S} Премда се за четири последње године, од како |
Section" /> <p>Прво се указа на далеком крају источнога видика као нека сива замаглица.{S} С по |
ало лепших, зиданих зграда, у дунавском крају, што је остало од окупације аустријске, стоји опа |
сан хајдук, чувен на целом југозападном крају Србије.{S} Кад су после Карађорђеве пропасти Турц |
ажи и тако се састану у једном удаљеном крају Петрограда, у тако званом предграђу, „На Пескох“, |
аву (онде где је сад гостионица „Српски Краљ“) и седећи ту с прекрштеним ногама на ћепенку, он |
где је сад Реалка и гостионица „Српски Краљ“.</p> <pb n="78" /> <p>Ту на самом углу данашњега |
м лепом Београду.</p> <p>Данашња српска краљев. престоница имала је тада (у почетку 1817 год.) |
исину на којој су седели стари цареви и краљеви српски.{S} Зашто нисам погинуо на тој висини, н |
зили, што но реч, као Влах питу.{S} Што краљеви за нас данас знају и што Турци воде нека рачуна |
бље џелатске.</p> <p>Данашња престоница краљевине Србије 1817. год. још је била права турска ва |
исма напечатана су у „Грађи за историју Краљевине Србије“ од браће Петровића, под датумом 3 јун |
ахове просипа читав рој сјајних златали краљушака.</p> <p>Читави ројеви ситних рибица, у густим |
/p> <p>Градско поље, где се сада подиже красан парк калемегдански, тада је било пуста, разривен |
арочито подземно склониште.{S} Међутим, Красис и Маврогени, прерушени у сточарске трговце, нала |
мунски сељаци на томе крају.{S} И иначе Красис је био обучен као сељак, а и румунски је знао та |
итају румунској граници.{S} Маврогени и Красис нису их пратили узастопце, али су се једнако нал |
> <p>Друго је била огромна људа, Сулиот Красис, дугогодишњи хајдук епирски, но који се од 2—3 г |
едсређена главна радња хетерије.</p> <p>Красис је био наоружан, што но реч од главе до пете, ал |
сахата свуда раније стизати од Ђорђа и Красиса, који су имали да крену за њима.{S} Тако је и у |
"245" /> за тим, крене се и Карађорђе с Красисом.{S} Било је равно три часа по поноћи, и зора с |
тадоше господска кола, запрегнута с два красна зеленка, које је цео Кишињев познавао.{S} Из кол |
но изгледати, кад на врху заблиста овај красни, злаћани крст који се тако блешти, да чисто не д |
тос је био застрт прво асурама, па онда красним босанским, као кожа сабијеним ћилимима, који су |
ато.</p> <p>У своме говору Ђорђе је био кратак и сух, готово бих рекао набусит.{S} Но зато је о |
ће немирни људи познати да је моја рука кратка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада мора |
а.</p> <pb n="85" /> <p>Пресуда је била кратка и читање се брзо сврши.{S} Тада војна музика опе |
за њима.{S} Тако је и учињено.{S} После кратка разговора између Маврогена и Карађорђа, први се |
а је недеља, он се веома зачуди и после кратка ћутања додаде:</p> <p>— Дакле, трећи дан!{S} А ј |
<p>И Вујица је био замишљен, али после кратка ћутања он се преломи на једно:</p> <p>— Господар |
не могу рече Вујица брзо, а затим после кратка ћутања додаде: — А ја тога писма и немам.{S} Бил |
џбе.</p> <p>— Никада! — понови он после кратка ћутања — Док су Турци господари не сме се чути о |
од Карађорђа и он им је поверовао после кратке борбе и колебања.{S} Ствар је крио за се, али на |
ки силаји, а на ногама је имао широке и кратке црвене чизме.{S} Од оружја сада је имао за појас |
е трајало до пред зору.{S} Лети су ноћи кратке, а дугачки летњи дан веома се рано указује на об |
ике, кадгод се на међама Србије ма и за кратко време стишавала убојна звека оружја, те су српск |
ци, а после има и он деце!</p> <p>Наста кратко ћутање.</p> <p>— Властољубив је преко сваке мере |
Убили га хајдуци за паре.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Милош опет проговори.</p> <p>— Памета |
ој Карађорђевица зловољно.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Обадве жене осећале су као да им је н |
S} Кад би проговорио, говорио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p> <p>Одело |
а жива угљена.</p> <p>Јоргаћ је говорио кратко, скоро набусито, али свака његова реч палила је |
унапред и све је ишло глатко.{S} После кратког објашњења пазар је прекинут.{S} Милош ће на рач |
људи дошао тај крвник? — упита он после кратког ћутања.</p> <p>— Више их је од десет!...{S} Опа |
S} На глави је имао висок, црвен вес, с кратком, плавом кићанком, која се у круг ширила.{S} На |
те он призове Милоша и затражи да му у кратку земану пофата хајдуке, или ће вели, он сам изаћ |
ве је бесилнија, а Турству су скути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче с |
ст, он је обично бивао све набуситији и краћи у разговору.{S} Сад је било све другчије; видело |
силнија, а Турству су скути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч |
простења и сасуља се са свога лежишта, крв шибну у млазевима и попрска убицу по рукама и по ли |
ега су толики људи главом платили...{S} Крв она два невина детета, што их грозни Штитарац као ј |
т он измахну и удари и по други пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се чу израз незадовољења и гу |
кога си послао, те би после пала његова крв на те.{S} А не би имао ни згодна изговора, зашто си |
редом док и тебе једном не удави људска крв.</p> <p>Док је Драгић ово говорио момци су га вукли |
чијој се одећи неће познавати попрскана крв убијена праоца.</p> <p>...{S}И тај нови свет почеће |
у толике жртве; где је толика проливена крв српска; где су толики дивни јунаци наши?...{S} Зар |
вска — исто што и крв родитељска!{S} Та крв пече, од ње ће ти обадве руке изгорети; она говори, |
{S} Зар се то може сакрити!{S} Та то је крв кумовска — исто што и крв родитељска!{S} Та крв печ |
и мало је требало, па да ту одмах легне крв.</p> <p>Видећи да у тренутку може бити меса, Петар |
о да јавно, пред народом, на њега падне крв Карађорђева и да се он обележи као убица овога вели |
покрету ране су се још више отварале и крв је у млазевимо струјала.</p> <p>Док се све ово деша |
!{S} Та то је крв кумовска — исто што и крв родитељска!{S} Та крв пече, од ње ће ти обадве руке |
авити главу од трупине; како ће куљнути крв, како ће се одсечена глава откотрљати, и обезглавље |
ури из земље, за коју смо барабар с њим крв своју проливали.{S} Боли то, мој Ђоко, боли, ја как |
рече Драгић подругљиво, бришући рукавом крв, која му је лопила из повређене горње вилице — поно |
ен у богато извезено рухо од танке, као крв црвене чохе.{S} Овај човек је изгледао страшан.{S} |
До сада проливену крв може спрати само крв, коју од сада пролијеш.{S} Ко убије једног човека, |
еднијих људи и првака народних, па и то крв и нож, да се искољу међу собом и да један другом оч |
а ни друге помоћи; морам умочити руке у крв, па што да бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је као |
могло друкчије, ја не бих умакао руке у крв.{S} Али овако не видим друга изласка!... — рече Мил |
рах те; а кад је требало проливати туђу крв онда те није било страх!.. .{S} А?...{S} Бојиш се з |
који су за отаџбину <pb n="45" /> своју крв лили.{S} А да ћеш их дочекати секирама и ушницима, |
ићи тако до краја.{S} До сада проливену крв може спрати само крв, коју од сада пролијеш.{S} Ко |
нигда нисам умочио прсте своје у невину крв братску и родитељску!“</p> <p>...{S}Али, усред те р |
а утру траг страшноме злочину, да сперу крв убијена родитеља и да скину клетву с грешне деце, к |
по повијеном врату кнежевом!...</p> <p>Крв шикну и попрска далеко у наоколо, али на велико чуђ |
тим кабадахијама гњечиш ову сиротињу те крвав зној из ње цедиш.{S} Какав паша, какав везир, ти |
једини спас.{S} Милошенди треба послати крвав фишек и писмо крвљу написано, где ће му се рећи:< |
да му се даде знак, па да отпочне свој крвав посао.{S} Али тај се знак не појави.{S} На против |
његовога живота и по једно парче његова крвава срца!</p> <p>Све је то набрајала тужна песма, уз |
n="40" /> се над његовом главом завитла крвава џелатска секира! „Ето, како ме и Драгић превари |
милост онога, пред чијим се ногама ваља крвава глава мога најбољег друга, и најмилијег брата!{S |
, непрестано гањан страшним привиђењима крвава злочина свога.</p> <p>Њега је знала околина цела |
огодишњим синчићем и с два обезглављена крвава трупа.</p> <p>Одма пошље дете у село да му донес |
на срцу моме стоји огромна, разјапљена крвава рана — и то је све због тих страшних и несретних |
еђутим, дан греха примицао се и страшна крвава смрт већ је била пружила своју ледену аветињску |
</p> <p>Дуго су се мучили и стало их је крвава зноја, док су све те појединости утврдили и угов |
судбина била наменила да ускоро постане крвава позорница једнога тешког злочина.</p> <p>На путу |
е.{S} Већ су били стигли на тужно место крвава губилишта.</p> <p>Јањичари брзо разгураше гомилу |
тињи ум није потпуно схватио сву тежину крвава догађаја, што је мало час овде на његове очи оди |
pb n="86" /> само направила две дубоке, крваве ране, које су зјапиле једна крај друге.</p> <p>П |
човек такве природе, који мало мари за крваве свечаности и пировања, зачињена људском крвљу.{S |
руке и с ужасом примети да су му збиља крваве.{S} И нехотице, он их узе трљати о чакшире и кри |
водол, где је Нишор, где су толика поља крваве <pb n="211" /> борбе и мегдана; где су толике по |
гору и лупи, удали се, носећи собом две крваве главе, а у пустој шуми остаде Драгић са својим д |
рни поглед на губилиште, заповедник ове крваве свечаности даде знак руком да се посао отпочне.< |
p>„Ти си убилац!{S} Гле како су ти руке крваве!“</p> <p>Он диже обадве руке и с ужасом примети |
ан.</p> <p>Једном приликом, после једне крваве сече, у којој је и сам Врљо био опасно рањен у г |
ја увек казним и сама себе.{S} Али оне крваве ране на срцу моме људске очи не виде и људи веле |
га трзала страшна привиђења и магловите крваве слике, што су из небуха излазиле пред његову узб |
ћу се и нестаје их, налик на црвенкасте крваве мехуриће који један за другим прскају.</p> <pb n |
а доћи ће нов свет, чије руке неће бити крваве, и на чијој се одећи неће познавати попрскана кр |
т сам се одазвала и дошла да ти покажем крваве руке твоје и да будем сведок против тебе.</p> <p |
зеви крви.{S} Крај њега је стајао његов крвави убица, Никола, и неко га време посматрао.{S} Зат |
ваздан?{S} Опери добро оно срце, да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мети га у |
им и крвавим временима често били зли и крвави.</p> </div> <pb n="143" /> <div type="chapter" x |
{S} А, јабогме да памтиш онај страшни и крвави тренутак на Љубићу кад оно полете ти и диже Раке |
и сву породицу своју.</p> <p>„Негдашњи крвави ратници претворили су се сад у мирне грађане, ко |
јенин дисањем нетремице пратио сав овај крвави призор.{S} Његов нејаки, детињи ум није потпуно |
о су га до мало час трзала.</p> <p>Овај крвави, буновни сан учинио је на њега тако тежак утисак |
, који су се сваки час могли изродити у крвави сукоб.{S} Милош је дакле уверавао, да одлази у Б |
ама доводили пред њега — Милоша.</p> <p>Крвави Љубић, био би још три пута крвавији; он би за Ту |
p> <p>Крвави Љубић, био би још три пута крвавији; он би за Турке постао страховито место крви и |
е сухе, али срце му је плакало грозним, крвавим сузама.{S} У одаји завлада мртва тишина.{S} Пос |
екују и ломе се око њега, називајући га крвавим убицем и тражећи његову смрт.{S} Бол у грудима |
знања ништавила свога.{S} Он тада плаче крвавим сузама; он ноктима грди лице своје; он ишчупава |
жевих, удараца, који су у оним мутним и крвавим временима често били зли и крвави.</p> </div> < |
Навршило се 20 година како се бави тим крвавим занатом и још му се никад није десило ово што м |
овић из Београда кренуо за Смедерево, с крвавим писмом за Вујицу (7.{S} Јула).</p> <p>Ту је Кар |
то било само једанпут!{S} За ових девет крвавих година Турци су неколико пута давали прилике и |
у две кладе.</p> <p>И он дохвати мртво, крваво тело и утура га међу кладе.{S} Једна рука бејаше |
ди његове, ноктима дочепа престрављено, крваво срце његово, и поче га гњечити и чупати.</p> <p> |
но отпасати своје светло оружје и своје крваво ратничко руво, заменити скромним грађанским гуњи |
како ће ми дићи испред носа све што се крваво и горко стекло, мећући по стотину пута главу на |
амо и што се <pb n="99" /> тако тешко и крваво стекло, а за љубав нечега што се још не зна шта |
удућност и назрела у њој нешто мрачно и крваво, јер су бледе усне бабине шапутале чудне и страш |
скоро имало да се изврши једно грешно и крваво дело.</p> <p>И ако је Вујици било написано писмо |
би ли на којигод начин могао отклонити крваво недело, па било да Карађорђа врати натраг у Ауст |
ао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци крваво још из Карађорђева времена што је кадра да учини |
d="SRP18933_C15"> <head>XV</head> <head>КРВАВО ЈУТРО</head> <p>Била је поноћ у очи летњег св. А |
а песма била више налик на болно јадање крвавог и несрећног срца.{S} Ова је песма била српска, |
е види и све зна, и обојица ћемо тужити крвавога Милоша, јер ово је његова сабља што нам данас |
ем!{S} Боље би било сто глава поклонити крвавом Милошу, нека их свих сто поједе, само овај стра |
То је био џелат, који га тресаше својом крвавом снажном руком.{S} И на једаред он му упрти крва |
ао јагањце покла, да не причају ништа о крвавом убиству владике Никшића, пашће сад на твоју гла |
о, не би он сам добровољно дошао у шаке крвавоме Милошу.{S} Јадни Турци, ви сами стрепите од см |
е за нов устанак, Грчка није заборавила крваву лекцију из последње побуне своје.{S} Далеко одво |
жном руком.{S} И на једаред он му упрти крваву одрубљену главу Драгићеву и заповеди му да је но |
испод које се бејаше отегла велика бара крви.{S} Мало даље стајало је нешто увијено у повелику |
..{S} Тешко теби!...{S} Свака капља ове крви претвориће се у по један глас који виче и који те |
амо за тобом.{S} Још да се напије твоје крви, па је после миран.{S} И ти хоћеш да му одеш на но |
еке примамљивости и да проливање људске крви изазива некакво чудно дражење живаца, које деца ру |
а Турчина!{S} Слађе му се напити српске крви но да га медом нахраниш.{S} Него ту нема друге пом |
ла брише рукавом очи, јер га дебео млаз крви бејаше запљуснуо право у лице.{S} Цукић је лежао п |
низ које су још струјали танки млазеви крви.{S} Крај њега је стајао његов крвави убица, Никола |
идим како ће се онај ерски пас налокати крви таквог дичног Србина, као што је кнез Сима.{S} Па |
се за који тренутак загрејати у топлој крви људској.{S} Он диже према себи широку, криву дамас |
и подлегла, давећи се у својој рођеној крви.{S} Стога је сад удешавала, да се таква погибија в |
ападач већ би се ваљао у својој рођеној крви.{S} Али та су времена била и прошла.{S} Сад се и К |
он би за Турке постао страховито место крви и ужаса, како је он, Милош, био љут и киван, да се |
у жртви, која већ бејаше сва обливена у крви.{S} Пошто је то извршио, овај незнан човек погледа |
ничким гробовима њиним, <pb n="62" /> и крвљу овом којом ти ово пишемо, и очњим видом нашим, и |
а срцу носи; која га девет месеци храни крвљу својом, која после точи из груди својих најплемен |
преда, а они да не прљају руке његовом крвљу.</p> </div> <pb n="190" /> <div type="chapter" xm |
свечаности и пировања, зачињена људском крвљу.{S} Он је волео миран, мекушан, раскошан живот, х |
и да прљају свој образ мучки проливеном крвљу — рече Карађорђевица... а мало после додаде:</p> |
и разрешило од тога једну црну, невином крвљу преливену и претешким грехом обремењену душу.</p> |
шаком преко зуба, па је сав био обливен крвљу.{S} Међутим књаз Милош је у највећој јарости вика |
шенди треба послати крвав фишек и писмо крвљу написано, где ће му се рећи:</p> <p>„Знамо да си |
но унакажено човечије тело, све умрљано крвљу.{S} Он јаукну и штуче из колибе.</p> <p>Но у тај |
а после што ти драго!</p> <p>— Хоће ли крвник чекати бар док се раздани?</p> <p>— Једва сам, г |
...</p> <p>— С колико је људи дошао тај крвник? — упита он после кратког ћутања.</p> <p>— Више |
наша песма вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша од моје |
Цукићеву?{S} Јеси ли ти здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш главу под џелатову сек |
задрхтао горди Стамбол, погибе мучки и крвнички убијен на спавању, од рођене српске руке, по з |
скопао!“ Да би показали како сам ја био крвожедна звер и убијао људе не из велике нужде и невољ |
утекао у свет...{S} У мојим очима то је крвопија, душманин, поганац, коме треба, као гуји присо |
били, презају од свачега и готови су на крвопролиће; народ се комеша; кнез Милош гори на две ва |
а, с намером да га викне и да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га дирати и обадва п |
сно и душевно, Милош пред зору клону на креветац у углу, и затурив главу на јастуке, упре у тав |
у меки миндери, а овде онде по угловима креветски наслони и округла, од јастука удешена седишта |
ичиле на прозор који је изнутра замазан кредом.{S} Те отворене очи изгледале су у овом тренутку |
ти готов да, по заповести светлог цара, крене на Турке.</p> <p>У то доба Карађорђе је и сам био |
} На пола сахата <pb n="245" /> за тим, крене се и Карађорђе с Красисом.{S} Било је равно три ч |
чима.{S} Богме ће мој Ђорђе ово дана да крене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће |
би истакли као вођу, који би требао да крене Србе и друге балканске народе.</p> <p>Да сутра уп |
ађе Вујицу, који се баш тада спремао да крене за Паланку.{S} Лисовић га зовне насамо у собу, па |
нудили да ти замажу очи, као веле, нека крене он Србију и помогне да ослободимо Грчку, а већ по |
оградског, и Милош се тога ради кастиле крене у Београд.</p> <p>То је било у почетку маја 1817. |
тога треба похитати да се ствар што пре крене, док се Турци још не надају, те ће све лакше поћи |
, па с тога и седим овде; а сутра да се крене когод од вас ја бих му био први друг — говорио је |
а између Маврогена и Карађорђа, први се крене с Наумом.{S} Њих су чекала друга спремна кола поз |
адован њином погибијом, он из Трбушнице крене даље кроз вилајет, науман да пропутује свих шест |
сије људи, трошак и заповест да се тамо кренемо.{S} То је све било по наредби рускога цара.{S} |
Коње спремајте, па овога тренутка да се кренете!{S} Мислиш да развучеш, да одужиш док се ствар |
а се међу Турцима што не рашчује, те да крену на ме потеру, која би досадила и мени и овоме нар |
ти од Ђорђа и Красиса, који су имали да крену за њима.{S} Тако је и учињено.{S} После кратка ра |
ече Карађорђевица.</p> <p>— Тешто, нека крену!{S} Таман ће тако најбрже кренути и народ на уста |
а, где се одморе и доручкују.{S} Одатле крену Морави да се превезу на скели код Орашја.</p> <p> |
{S} Седлали су коње и спремали се да се крену.{S} Мало подаље од њих гореле су две велике ватре |
ене Милошеве поруке, па да онда заједно крену Плани.{S} Остали, на броју њих 18, водећи са собо |
ка сила сломије и нагрне на ове стране, кренула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све околне покр |
разне стране болесницима, она се јутрос кренула од куће рано и око разних болесника бавила се с |
и и дуго се разговарали.{S} После подне кренули су се за Драгићево трло, јер по поруци Вујичино |
и, напили се добро ракије, па око подне кренули за Паланку, а одатле ће за Београд, носећи кнез |
у ту ноћ нисмо спавали, и у зору смо се кренули.{S} Ја сам био заспао, кад сам се после пробуди |
а истог дана кад се Лисовић из Београда кренуо за Смедерево, с крвавим писмом за Вујицу (7.{S} |
једно ручали у Паланци, па после, ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа да ће |
Србију, Карађорђе је још те исте вечери кренуо даље са својим пратиоцем Наумом и сутрадан, лице |
лики људи и цела тевабија!?{S} Та ти си кренуо гдегод си кога имао, као да на свадбу идеш, а зн |
а ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар |
а ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово моје место?{S |
ним Ђорђем, с јунаком који је из мртвих кренуо обамрлу слободу српску и девет пуних година висо |
ништа помогле.{S} Драгић, истина, није кренут те ноћи, али је, одмах сутра дан рано у јутру по |
били сложни у главном питању, кад треба кренути устанак и кога ваља узети за вођу.</p> <p>Овај |
навске земље довољно је јак, да их може кренути на борбу.{S} Престо букурешки био је кроз дуг и |
о, нека крену!{S} Таман ће тако најбрже кренути и народ на устанак, и нагнати га да се одмеће у |
омамити како ваља.{S} Ја мислим, они ће кренути за тобом потере одмах на све стране — рече Кара |
лазак, мислим да ће сви листом за тобом кренути.</p> <p>Ове последње речи Карађорђевица је изго |
го што ти треба за пут, па ћеш се одмах кренути.{S} Писмо ово прочитаћеш Вујици и показаћеш му |
ш је био у реду и путници се незадржано кренуше даље.{S} Пошто они одоше, кнез Максим ће рећи л |
човек, претурио педесет, али је још био крепак и држећ, нарочито је био познат као изврстан ход |
је решен и он — Ђорђе.{S} То га највише крепи у нади да ће њини напори бити благословени успехо |
дну мисао, једну тежњу, једну неодољиву крепку вољу, да се понова отпочне борба и покају старе |
човека који би и половину од овога смео креснути Карађорђу у очи.{S} Не би он довршио ни прве р |
кућа разбуктана ватра.</p> <p>Тројка се кретала полако, држећи се главне широке улице.{S} Али т |
рад у највећем јеку.</p> <p>Таласи тога кретања живо су се осећали тада у Влашкој и Молдавији, |
ујичиним момцима владао је жагор и живо кретање.{S} Седлали су коње и спремали се да се крену.{ |
Грцима, код којих се тада осећало живо кретање, јер је хетерија грчка развијала свој рад у нај |
у Петрограду нису радо гледали немирно кретање балканске емиграције, <pb n="176" /> и с тога с |
дске капије па до губилишта, спровод се кретао полагано, стопу по стопу.{S} И ако су два реда ј |
и им пут.</p> <p>Тако се спровод лагано кретао, али пут им није био далек.{S} Сто до двеста кор |
ти ја не пратим човека, немој се никуд кретати.</p> <p>То су биле његове последње речи у дугом |
Вујица, господару, и хоћемо ли се скоро кретати одавде? — упита Наум кад осташе насамо.</p> <p> |
ијене таме.{S} И сва та тмуша наједаред крете напред и необичном брзином стаде се ваљати право |
<p>Још је био сумрак, кад се Карађорђе крете са својим другом.{S} Његова верна жена стајала је |
се добро поднапили и коње мало одморили кретоше даље, уз песму и грају, говорећи да ће тако пра |
че жени:</p> <p>— Време је, треба да се крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох да видим коње.< |
хтали на обарачама од пиштоља!</p> <p>— Креши, господару! — рече Петар, гледајући Цукића право |
ко опазило би да је игде било и најмање крзотине.{S} Али сабља је била исправна и на џелатовом |
е би опет наставила.</p> <p>...{S}Веле, крив је био Цукић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека |
.</p> <p>...{S}Веле, крив је био Цукић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и криви!{S} |
но што си ти крив, војводо!</p> <p>— Ја крив!{S} И то ти знаш, Марко?!{S} А зашто ли сам то кри |
равдају како хоће — он је у мојим очима крив.</p> <p>На једаред бабино лице силно се натушти и |
молити“, али за кога Милош рекне да је крив не смеш ни молити.{S} И окрећите ви ствар како хоћ |
о да се ствар на време пресече, онда је крив Милош, што није наређивао, што није заповедао, свр |
Па хоћеш ли ти онда разбирати, да ли је крив Марко или Никола, кад се не учини што ваља, или ће |
</p> <p>— Ах, Петре, Петре!{S} Ти си ми крив за све ово, понављао је Марко гњевно.</p> <p>Прошл |
зашто ли сам то крив?</p> <p>— Зашто си крив!{S} Знаш и ти зашто си.{S} Гураш опет ватру у наро |
p>— Није што је јевтинија, но што си ти крив, војводо!</p> <p>— Ја крив!{S} И то ти знаш, Марко |
јним оружаним гомилама, ко ће онда бити крив.{S} Ја за тај случај не могу одговарати, а ја мисл |
о ти знаш, Марко?!{S} А зашто ли сам то крив?</p> <p>— Зашто си крив!{S} Знаш и ти зашто си.{S} |
ијом.{S} Крај њега на постељи лежала је крива турска сабља, с богатим сребрним корицама.</p> <p |
ревуче сабљу преко врата, управо, онако крива као што је, она као да сама склизну, али у исти м |
убијање осуђеника.{S} У големој жељи да кривац што мање страда при извршењу казне, дошли су чак |
о до правога савршенства — само убијање криваца, данас је куд и камо одмакло од онога како се т |
ну велику јуначку душу, која не познаје криве и прљаве стазе лукавства и обмане, и која корача |
итњак, чује се вечито шуштање лакоскоке Криве Ријеке, која искаче испод брда и отима се да што |
тесну улицу.</p> <p>Вијугајући из једне криве улице у другу, тројка с нашим путницима зађе прил |
на живота — свуда сниски кућерци, тесне криве улице, високи баштенски зидови, иза којих једва о |
p> <p>Ствар је била од голема значаја и кривена је као највећа тајна.{S} Карађорђа је веома изн |
народ проклиње оне који нису ни за шта криви, и који су јадни учинили све што им је било у сна |
је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и криви!{S} Па кривом се и даје милост; праштањем кривцу |
лободно узимам на своју душу, и ако смо криви пред Богом, нека моја душа у паклу испашта за све |
е господар и војвода.{S} Али нису за то криви ови слепци овде, већ они матори душмани отуда из |
неколико дана на њега највише викали и кривили га за најтеже злочине.</p> </div> <pb n="49" /> |
му јал’ не уисало!</p> <p>— Па што онда кривите Милоша за одсечене главе, кад он све ради по ве |
с те стране што боји да ће га Турци што кривити како да упусти Карађорђа да умакне.</p> <p>Али |
ка и осетна.{S} С тога, што год је већа кривица — казна треба да буде све тежа.{S} А кад се нек |
ем, да се после начисто види до кога је кривица, а да не беде после мене права и здрава.</p> <p |
уде како гомилом празних речи и бацањем кривице на другога — заклањају своју рођену слабост, Ка |
ознаде по лупању ко је, и беше му веома криво што да се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си |
ирати ни питати.</p> <p>— Није ми ништа криво, али нисам дошао у каву да водим таке разговоре.{ |
олан, бјежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећу те дирати ни питати.</p> <p>— Није ми н |
бео талир, господару, ако ти почем није криво — рече незнани особењак.</p> <p>Кнез Милош се саж |
ћемо све ласно.{S} А неће ни теби бити криво.</p> <p>И ако се прибојавао да не страда од кнеза |
то би изгледало сумњиво, Науму би чисто криво, што је ноћас толико страховао, кад ето нико и не |
и Драгић.{S} Нека су баш и криви!{S} Па кривом се и даје милост; праштањем кривцу и твори се де |
јемо, но да их гојимо боље но рачанског криворепог духовника?</p> <p>— Побих оне босанске кучић |
људској.{S} Он диже према себи широку, криву дамаскињу, оштру као љута гуја, а витку као кајиш |
ложај је био згодан.{S} Џелат узе своју криву дамаскињу оберучке хитро изману и снажан ударац п |
} Па кривом се и даје милост; праштањем кривцу и твори се дело милосрђа.{S} Правом и здравом ни |
највећа, кад Милош разбере да се Ђорђе крије од њега.</p> <p>„Да није дошао да о моме злу ради |
пустошне усамљености, у којој као да се крије некакво притајено чудовиште, које за часак може и |
Аксентије да понуди свој савет, већ се крије у мишије рупе и хвата побратимство с турским зулу |
ми некако зазорно, као велим, кад се он крије и неће да се каже, није ред ни ја да га изазивам |
обори и да против њега ради, кад се ето крије и није хтео одмах сам да јави за свој долазак.{S} |
човек има нешто на души што га мучи што крије од других.{S} И то се све око мене врзе.“</p> <p> |
ја не бих остао у земљи да се од Турака кријем, већ или да погинем или да штогод с њима погодим |
мучко убиство?...{S} И зашто ја то све кријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} Од света, од људи |
то ја то све кријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} Од света, од људи!{S} Та то значи да тај све |
да ја таке људе одбијам и да се од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих састанака.{S} А |
удном снагом и диже у вис.</p> <p>— Што кријеш?{S} Зар се то може сакрити!{S} Та то је крв кумо |
копљака</hi>.{S} Од тебе морају људи да крију своје жене и кћери, као од најгоре Туркуше.</p> < |
то чиним сам, не питајући никог другог, кријући све то од других: — Сам да га тужим, сам да му |
нешто што је стајало споља до врата, и кријући га иза леђа, полако и опрезно се стаде приближа |
ња, повезаних ту у близини, час усамљен крик какве тице, коју је у недоба штогод расплашило с г |
тане на какав цветак, шири своја шарена крила, стриже дугачким црним брковима, и као да ослушку |
као оно ластавица кад рашири своја вита крила.{S} Јелена је стојала тешко замишљена, а обадве ш |
а балчак сабље, која му је лежала преко крила, и извуче је до пола...</p> <p>Но у томе стиже и |
ете над колибом, шуштећи својим гаравим крилима и гракћући у гомили; мрак секну и у наоколо заб |
баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да је Карађорђе дошао.{S} Он то може дочути с дру |
а домаћица Стојадинова.{S} Јер и ако се крило, за долазак Карађорђев већ се бејаше рашчуло међу |
од њега и његовога друштва баш нарочито крило, пошто се знало да су кивни на Карађорђа и једва |
ко мрве што се бејаху расуле по његовом крилу и сабираше их све у леву шаку; затим се прекрсти, |
што су се могле мерити са Бакчи-сарајем кримскијех канова?{S} Гдје су осиони и пребогати Турци |
ле кратке борбе и колебања.{S} Ствар је крио за се, али на основу тих позива, већ се почео спре |
а, и пред својим пријатељима Милош није крио, да је Вујица убио Карађорђа по његовој заповести. |
о да о моме злу ради, што би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да заједнички удес |
У осталом пред њим се Карађорђе није ни крио.</p> <p>— Можеш ли ти мене, брате, гдегод прикрити |
и радосно својим шареним <pb n="144" /> криоцима, као да би хтео рећи: „Циц, дете! хитрији сам |
е.{S} На првом месту та се ствар морала крити од Русије, пошто му Руси никако не би дали да се |
нехотице, он их узе трљати о чакшире и крити иза леђа.</p> <p>Али она га ухвати за руку, повуч |
Шта да се каже Вујици; хоће ли се ствар крити од њега или да му се све повери?{S} Како ли ће он |
Цукића право у очи.{S} Тренутак је био критичан.{S} Требало је да Цукић само најлак повуче за |
есуду, сам да је извршујем, и то тајно, кришом од целога света!{S} Је ли то онда суђење или муч |
ђорђа врати натраг у Аустрију или да га кришом протури до у Црну Гору, где би се за времена скл |
болних уздаха, и много српско око ту је кришом засузило.</p> <p>Важан државни посао био је сврш |
Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом у кнез Милошевој коњушници), кнез Милош га упита |
тове пошљем насусрет.{S} Али ако долази кришом и без питања, онда је он подмукли хајдук и глава |
екнеш да је било силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо јавили за времена док се ствар јо |
p> <p>— Онда ћемо ми морати да путујемо кришом, па чак и под туђим именом — примети Наум.</p> < |
е; у мрачној одаји чуло се само храпаво кркљање, налик на одвратне звуке који се чују кад стоји |
кнезове и војводе.{S} Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и |
вједао.{S} Што ће свијетлом везиру ваше крмеће главе?{S} Но оне Милошу кваре ракам (рачун), те |
е убију мучки, потајно, да ме убију као крмка секиром у чело!...{S} Да паднем без освете без за |
ром му главу одрубио, исто ка’ и сваком крмку.</p> <p>— Јазук, јазук — чу се с многих страна.{S |
и је покућанство она тиква за воду, оно крње лонче и дрвена кашика, коју сам сам издељао.{S} А |
т, млад шљивак видео висок шиљаст кућни кров од шиндре, а около пуно малих зграда с новим црвен |
би смео примити у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето ту одмах у селу има толику родбину, али ни |
у Србији, а тек што је подигнуто малко крова над главом, а ти хоћеш угарак па под стреху!{S} Т |
ђе га пијана с дружином у једној механи кровињари крај друма, и одмах га нападне, и ако је Врљо |
около пуно малих зграда с новим црвеним крововима од ћерамиде.</p> <p>У тој авлији гореле су ва |
не света, по прозорима, по капијама, по крововима и димњацима, по високим дрвљаницима и дрветим |
урчин био је увијен у читав облак дима, кроз који је једва просијавало његово богато господско |
замукло клопарање кола и јаукање стоке, кроз вечерњи сутон чуло се велико брујање црквених звон |
радски Фанариота Маврокордати, а после, кроз читав век, ређали су се на њему богати Грци.</p> < |
ци славних јунака јелинских, којима се, кроз хиљаде година, цео свет диви!</p> <p>Ето, зато ја |
чињу оружати и дошаптавати.{S} У опште, кроз народ прохуји нека усталасалост, која цео свет усп |
шти.{S} Он се окреће и далеко за собом, кроз сумрак, види како друмом трчи за њим некаква чудна |
јем, јахало је напред да просецају пут, кроз сабијене редове радознале светине.{S} Њини плахи к |
роби се; она црна непомична маса оживе; кроз њу као да шину моћна електрична струја; у једном с |
а разгази и утре траг овоме злочину.{S} Кроз педесет пуних година падаће плаха дажда, сијаће то |
то се рогобатно сручи, здроби, прште, а кроз маглу из дубока амбиса изви се само подуже самртни |
о.</p> <p>Ђорђе га погледа подозриво, а кроз главу му пролете: да ли овај мене куша, па да ме п |
еко пустих снежних пољана гружанских; а кроз тај урлик бурин и нечујно је одјекивао уздах једни |
:{S} То јауче несретни Никола.</p> <p>А кроз тиху поноћ плачно и тужно одјекивала је лудачка пе |
х мисли прохујало за то неколико часова кроз његову болну главу!</p> <pb n="126" /> <p>Као оно |
о Богу побратиме, баш ми та лупа ланаца кроз мозак дере.</p> <p>— Неће вала дуго, побратиме — о |
рла.{S} Он погледа боље ону жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола кост, да су јој очи шу |
ту, где је лежао Карађорђе, тако, да је кроз разређене талпе јасно видео један део Карађорђевог |
p>Њега је знала околина цела.{S} Кад је кроз глуху зимску поноћ у мирна боравишта тихога села с |
ти на борбу.{S} Престо букурешки био је кроз дуг историски период у рукама грчких родољуба из Ф |
арана.{S} Улазак је био споља, водио је кроз дугачак, узан ходник, а лево и десно повијале су д |
м погибијом, он из Трбушнице крене даље кроз вилајет, науман да пропутује свих шест нахија, у к |
ептир већ је прнуо и весело летуши даље кроз свежи зрак, измањујући радосно својим шареним <pb |
.{S} Испричаће му како у последње време кроз народ почешће муте некакви сумњиви страни људи, ко |
уку, потресе је, два три пут махну њоме кроз ваздух тако снажно и окретно, да љута дамаскиња чи |
које он није свратио, ни једне планине кроз коју није прошао, ни једне реке коју није бродио и |
ори какав неуморни поток, или као да се кроз мрак плашљиво дошаптавају духови, што над земљом л |
а комешање.{S} Некакав човек прогура се кроз светину и искочи на губилиште.{S} Он никог не упит |
.</p> <p>Једна зрака његова прокраде се кроз дебеле железне пречаге, што густо укрштају малено |
дној великој авлији у сред села, где се кроз густ, млад шљивак видео висок шиљаст кућни кров од |
а часа, слабуњаво зимско сунце проби се кроз облаке и обасја мокру хладну земљу.</p> <p>Једна з |
и врата, јер сав овај разговор водио се кроз прозор.</p> <p>Унутра у собу уђе крупан, космат, ч |
Али ко би боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тихо, скоро нечујно носи некакав пријат |
.</p> <p>Тужна је то била песма, што се кроз вечерњи сутон разлегала као последњи вапај препукл |
арабије, Влашке и Молдавије, те проносе кроз нахије свакојаке, бунтовне и тајанствене гласове, |
бесу.{S} Па ипак оштро око опазило би и кроз овај згуснут мрак, како кроз пусту пољану, као црн |
ранице, дочепао се Ћесарије, пројурио и кроз њу и дошао до Дунава према Раму, где је имао да се |
н.{S} Но Ђорђе одмахну главом и процеди кроз зубе: какво легање ноћас!</p> <p>Тајац је подуже т |
релетило је сад, у један мах, Марашлији кроз главу, а схватио је добро и то, како Милошеви живо |
је спремно — рече момче још док су ишли кроз шљивар.</p> <p>И одиста, пред кућом је чекала спре |
до колибе, он се наже и опрезно провири кроз рупу између прислоњених дасака.{S} Гледао је зорно |
але као жива жеравица.</p> <p>Пролазећи кроз намештену одају, он застаде пред огледалом на зиду |
S} Упаљене машале осветљавале су ходник кроз који Милош прође, а унутра у одаји читава гронтуљи |
и.{S} Ђорђе је дотле почешће провиривао кроз прозор напоље у мрак, а сад изађе пред кућу и кад |
иви и много, много памти!{S} Она је као кроз сан памтила, кад је везир Ћуприловић отео од Немац |
ађорђе већ прешао, Милош је мутно и као кроз неку маглу а из огромне даљине, осећао то, да он К |
што си сам својом рођеном муком стекао кроз толике године.</p> <p>— Баш бих радо чуо, шта би т |
ваковић опет је на коњу бесомучно јурио кроз пусте снежне равнице и молио за милост земљу и неб |
азило би и кроз овај згуснут мрак, како кроз пусту пољану, као црна авет лута једна чудна људск |
о и десно у сумраку се лепо видело како кроз отворена врата овде онде сија из кућа разбуктана в |
су по зеленом лугу и оде далеко, далеко кроз свечану јутарњу тишину.</p> <p>Док је славуј певао |
е с чиме се сукоби.</p> <p>Па опет зато кроз ову урнебесну ноћ лутала је једна жива човечија ду |
окретно, да љута дамаскиња чисто писну кроз зрак као гуја присојкиња.</p> <p>Сад је било све у |
ту, гурну нека побочна вратаоца, што су кроз подугачак узан ходник водила у некакав мрачан, тес |
и све ће бити свршено“ — севну Драгићу кроз главу.</p> <p>У тај мах кнез Сима диже главу и упи |
{S} Доста је он других помлатио!</p> <p>Кроз Врљу бејаше преговорила стара освета.{S} Он је има |
о злочиним намерама које су против њега кројене.{S} Помишљао је на стотину случајности које се |
лобуком, за то ће им и појест главе.{S} Кројили су бунт да потекар упале цео вилајет.{S} Свијет |
дољубима, који су у друштву с хетеријом кројили најлепше планове за будућност, српски емигранти |
6" /> <p>„Знам чиме сад разбијаш главу: кројиш планове како ћеш ме што боље огулити.“...</p> <p |
орњи махом од дрвета, али је по турском кроју лепо изведена и укусно ишарана.{S} Улазак је био |
е у тај мах није поред њега десио његов кротки „попа.“ Он га је разгалио и ублажио; он га опоме |
екао.</p> <p>Али кад?...{S} Куда?...{S} Крочи ближе.{S} Крај оџака лежала је на поду некаква цр |
— књаз се нешто замисли и неколико пута крочи доле горе по кући — Сам! а је ли оружан? — упита |
S} Што не сломих врат, кад сам први пут крочио да оставим Србију и да тумарнем у туђину.{S} Изм |
— рече Анта.</p> <p>Милош пребледе као крпа и ухвати се за огњиште од оџаклије да не падне.</p |
и на вечерње, сутра је света недеља.{S} Крпара скиде капу, па се и сам прекрсти. — Јес, звоне з |
радњама његовим.{S} Поверење што га је Крпара уживао код самога Карађорђа, нарочито му је олак |
утовао, био је родом Грк, по имену Наум Крпара, али је знао добро српски, јер се много бавио по |
у овој великој и моћној дружини.</p> <p>Крпара је био човек врло умешан у опхођењу с људима, ја |
јер је одмах уочио ту одличну црту код Крпаре.{S} Све ове особине учиниле су те је хетерија На |
{S} И ви се надате неком добру од овога крпежа, што га је Милош спетљао!{S} И тога ради ви хоће |
p> <p>Кнез Милош се саже, отвори одозго крпу, којом је била застрта торба, захвати новац онако |
то звече паре, потврдо стегнуте у какву крпу.</p> <p>— Шта ти је то, несретниче? — рече кнез и |
<p>Милош се и сам прекрсти, маши се за крст и пољуби га.{S} Затим обриса зној, који га беше пр |
p> <p>Док су стари народи разапињали на крст, спаљивали, бацали живе људе да их дивљи зверови р |
д на врху заблиста овај красни, злаћани крст који се тако блешти, да чисто не да у се гледати.“ |
5" /> бити на врху и горостасни злаћани крст засијаће с вршка голема храста, да његов сјај допр |
лепо изрезани и у сребро оковани дрвени крст, који му је висио о врату, подиже га према себи, п |
S} Он не зна откуда му и ко му даде тај крст, само зна толико, да му је дат да га дигне на горо |
ви и пуцању.{S} Карађорђе упусти златан крст, који је све дотле чврсто држао, и оберучке се доч |
ао држи велики, у врх њега висок златан крст, саливен од самог жеженог злата.{S} Он не зна отку |
и сјајност крста хришћанског и зар опет крст да се поклони и падне пред остророгим, шиљатим, ст |
српске.{S} Зар опет да потамни сјајност крста хришћанског и зар опет крст да се поклони и падне |
дали народу зенути. — Турске потернице крстариле би по селима и дању и ноћу, и народ би пропиш |
који срце пара, људи су се с побожношћу крстили и престрављено шапутали:{S} То јауче несретни Н |
био овај гроб, Драгић уреже ножем мали крстић, који се дуго познавао.{S} Овај је брест био уда |
им о томе, хоћу да ми се закунеш часним крстом, и очним видом, и српском вером твојом, да никад |
едном видим моју Тополу, да сиђем у мој Крћевац, да још једном прођем оним стазама и богазама к |
а далеком обзорју опасивале читав један круг, везујући за сваку по који историски догађај са ко |
емегданског био је рашчишћен и поравњен круг, спремљен за губилиште, где ће се тога дана изврши |
, с кратком, плавом кићанком, која се у круг ширила.{S} На грудима је носио шарену гајтанли ант |
очини и с крунисане главе спашће сјајна круна и разбојнички ножеви искомадаће младо тело племен |
а једном ће из мрака изнићи злочини и с крунисане главе спашће сјајна круна и разбојнички ножев |
ед којим се сваки родољуб клања, као на круну слободоумља балканског, који се сви с њоме подјед |
е кроз прозор.</p> <p>Унутра у собу уђе крупан, космат, чупав човек, коме једно око изгледаше в |
ује.{S} Нека им је слава обојици — рече крупан стар Турчин, допијајући последњи гутљај своје ка |
власт војводску.</p> <p>Добрњац је био крупан, плав човек, расположен и врло речит.{S} Прогнан |
а му је стизала скоро до појаса.</p> <p>Крупан у лицу, с великим закрвављеним очима, с огромним |
а глави.{S} Старија од њих била је жена крупна стаса, маркираних црта на лицу и оштра строга по |
чиниле су, те су српски емигранти били крупна чињеница у очима свију балканских родољуба, с то |
н.</p> <p>Карађорђевица разрогачи своје крупне ватрене очи.</p> <p>— А што, ћеро, ако бога знаш |
при којој дрхти сваки мишић на телу, те крупне капље зноја искачу по заруделим образима црнпура |
оре он никад није мешао своје озбиљне и крупне послове.{S} У друштву се ћеретало о женама, о пи |
у бејаху исписале оне безбројне ситне и крупне боре!...</p> <p>Ову старицу знао је скоро цео Бе |
враћале с рада и читави чопори ситне и крупне стоке.{S} Што је тројка више измицала напред, ов |
ћеш све!“ Изговара се како су то ствари крупне, те се по другоме не поручују, но иде из уста у |
јад ти неки пао на срце? — рече му онај крупни проседи Турчин.</p> <p>— Јад!{S} А да, што ме др |
дому и стицао свак, који је имао какав крупнији посао, а често су му и за ситнице долазили чак |
се он обично саветовао у свима тежим и крупнијим пословима народним.{S} Ту је био кнез Аксенти |
а легне.{S} На против, ходао је по соби крупним корацима и изгледао је замишљен.</p> <p>Кнегиња |
ли су левом страном чаршије, корачајући крупним корацима.{S} Наједаред старац се осврте и прого |
га у ноћном сумраку.</p> <p>Корачајући крупним корацима, Ђорђе се преким улицама упути право о |
га дочека човек повисока раста, просед, крупних бркова, а избријане браде.{S} На њему је била ч |
на ино, но су се морали увалити у какво крупно зло, да их ово снађе.{S} Није се забадава зуцало |
оборене главе, Марашлија је учио нешто крупно у памети.{S} Овда онда, погледао би испод очију |
и Цукића на душу, Марко срдито прогунђа крупну псовку, и јетко се потсмехну Петру с његовом бри |
и погоднији, да се прилагоде потребама круте турске владавине.</p> <p>Градско поље, где се сад |
а од цариградског друма, уздиже се брдо Крушчица, од које се даље на југ пружа благ брдски пови |
овом шумом.</p> <p>На југозападној коси Крушчице, управо усред густе шуме, налазио се повећи пр |
сле уз пут још незгодније да свраћамо у крчме, те тако цео дан гладни!</p> <p>С Чолокантицом Ка |
ка?</p> <p>— Никога.{S} Али ја познајем Крџалију (пса), а он је старешина свима осталим.{S} Кад |
стом тренутку чу се доле некакав ужасан крш.{S} Нешто се рогобатно сручи, здроби, прште, а кроз |
ску у кућу стојала су на вратима четири кршна момка у богатом оделу, наоружани од главе до пете |
нем без освете без замене по вољи једне крштене туркуше, једне улизице турске!...{S} Не, не!... |
ећар у Београду (везир), а не овај куси крштени Турчин овде у шуми...{S} Такав је био и његов п |
а нека се и Богу помоли.{S} Јазук је да крштено створење умире као мрцина!</p> <p>Говорећи то, |
> <p>Карађорђе је тада имао две старије кћери и два млађа сина.{S} Женске су биле удате и то Ст |
две <pb n="69" /> жене крај ње, — њене кћери — престрављене су слушале ова чудна прорицања баб |
тебе морају људи да крију своје жене и кћери, као од најгоре Туркуше.</p> <p>Драгић би и даље |
> <p>Зар опет да умукну песме слободних кћери српских; опет да оглуве поља и дубраве, које су с |
авом и два филџана, па све то спусти на кубе.{S} По тој спреми видело се да кнез Милош некога о |
спремају?{S} Зар ми Црни не би скресао кубурлију у прса, колико би ме сагледо?...{S} Зар би он |
да ће, бога ми, бити да он то нешто сам кува, кад тако неће ништа да каже.</p> <p>— Не знам!{S} |
наваљивање људи).{S} Али нећеш, Штрбо, куд си наумио, не! — Окрете се Милош сад Паштрмцу.</p> |
поган свет!{S} Само седи па измишља!{S} Куд им сад то паде на ум, бојаги, мене Грци изабрали за |
е наше, да се није оволико оклевало!{S} Куд би био наш крај сад, да Ђорђе није никако ни долази |
у!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој п |
— Он је све своје прокоцкао!{S} Он нема куд више овамо!...</p> <p>Пошто је мало поћутао он дода |
бити, ту онда <pb n="258" /> Милош нема куд и мора пристати да се састану и разговоре.{S} Док с |
енства — само убијање криваца, данас је куд и камо одмакло од онога како се тај друштвени посао |
око врата, обично је гледао да што пре куд год стругне.</p> <p>Ко то није умео, наравно, сврша |
куда код тебе ова скитница Новаковић, и куд баш њега доведе амо?{S} Изазива ме, лола, да учиним |
о по сјају и љепоти својој.{S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богати двори и |
оту то исто начело многи и многи вршили куд и камо пре језуита.</p> <p>Језуите су осетиле потре |
као да стражаре око њега и мотре да им куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Драгић са своји |
утну Марко зубима.</p> <p>Није се имало куд ни камо, Петар већ виде да мора зажмурети.{S} Нема |
p>— Душа ће нам, господару, таман онамо куд ће и твоја, кад оно пре неколико година истера мене |
/p> <l>„Чудиће се и гора и трава</l> <l>Куд се деде Цукићева глава!“</l> <p>Горак подсмех судби |
д!{S} Народ је као и свака друга стока, куда га чобанин поведе он онамо и иде.</p> <p>— Јес, са |
Нашли су се у Вел.{S} Плани код гробља, куда Вујица бејаше изашао по поруци Карађорђевој.{S} Са |
а четрдесет дана обилази сва она места, куда је човек за живота пролазио!...{S} Ала би то лепо |
клоњени у једној кући на крају Паланке, куда су им били и коњи доведени, како би одмах могли по |
ти и бранити.{S} Види се, колико знате, куда сте и како сте пошли.</p> <p>— Штогод ми луђе урад |
њаш одавде.</p> <p>— Бог с тобом брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и конаковати.</p |
руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а |
с осталим старешинама пређе у Немачку, куда је Карађорђе већ прешао, Милош је мутно и као кроз |
вој дућанић баш на калимегданском углу, куда се пролази за тврђаву (онде где је сад гостионица |
и сам био у Петрограду, <pb n="154" /> куда је нарочито био позван од руских власти.{S} Дознав |
ме пред двором као душманина српска!{S} Куда ће вам душа, болан!{S} И ко је онда пријатељ Србиј |
ић некуда утекао.</p> <p>Али кад?...{S} Куда?...{S} Крочи ближе.{S} Крај оџака лежала је на под |
до ову, ову исту!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим сам кренуо?{S} З |
ам се бојао бићеш куда изашао.</p> <p>— Куда бих у ово доба!{S} А шта говоре Турци?</p> <p>— Не |
ш једном прођем оним стазама и богазама куда сам, јадна, некад пролазила!{S} О слатка земљо срп |
ј тамници, а мисли су му лутале бог зна куда по далекој прошлости.</p> <p>На једаред онај зрача |
ислиш да би се сад могли вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, дру |
екакав пријатан, чаробан шум.</p> <p>Од куда то тихо брујање?{S} Народна песма вели: да се може |
о, а памет је отишла бог свети му знаде куда.</p> <p>Тако смо остали скоро до зоре.{S} Тада изг |
н је дошао послом; али не верујем да је куда излазио.{S} Јамачно је још код његовог преосвештен |
м путем увек је пре стизао пешке кад се куда пошље, но што би могао стићи најбољи коњаник.{S} С |
ју господства и власти...{S} Али нећете куда сте наумили!{S} Ви сте у вашу тековину гурнули уга |
де и да те примим и царски угостим, али куда ћу после ја, кад се за то дозна и рашчује?</p> <p> |
шта било променило, ипак Ђорђе је знао куда му ваља проћи и где може свратити.</p> <p>Дошав у |
p>Карађорђа је нестало и нико није знао куда се део.{S} Изашао је од митрополита у глухо доба, |
о дође.</p> <p>Милош је већ јасно видео куда Марашлија нишани.{S} Сад је требало Милош само да |
а у великој кави, па сам се бојао бићеш куда изашао.</p> <p>— Куда бих у ово доба!{S} А шта гов |
момци гори су од најгорих јаничара.{S} Кудгод они прођу за њима остаје кукњава и јад.{S} Колик |
ја само дрхти за свој злехуди живот.{S} Кудгод се окренеш, пуно страшљиваца и издајица, готових |
триста брука — мислио је он и кушао да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљадама уздигнутих |
ова гомила шпијуна што сад за мном каса кудгод макнем и не да ми ока отворити.{S} Прођите ме се |
— и тебе и неке твоје — и да вас склоне кудгод где српско ухо никад за вас чути не може!</p> <p |
ао је пред Русијом и молио да га уклоне кудгод дубље у унутрашњост царевине.{S} Герман и Петар |
.</p> <p>— А што, најо!{S} Да се нећете кудгод селити?{S} Мој Анта рече ми ту пре негде, да је |
ребљавао, особито кад је требало однети кудгод брзо и поуздано какав абер.{S} Станимир је знао |
проходам по свежој ноћи.{S} Ако залутам кудгод подаље, могу свратити и код Чолак-Анте на преноћ |
да је тамо.{S} Не верујем да је излазио кудгод овако рано — рече Чолак-Анта.</p> <pb n="247" /> |
и добра оној земљици, требала би да вас кудгод склони — и тебе и неке твоје — и да вас склоне к |
међа.{S} Нарочито да Карађорђа спроведу кудгод дубље у унутрашњост Русије, где не би могао дола |
овења по Србији и изради да их прогнају кудгод у дубину Русије.{S} Кад му то није пошло за руко |
е.{S} Молио сам царски двор да га тргну кудгод дубље у Русију, па још немам одсечна одговора.{S |
, да се те бивше старешине српске тргну кудгод дубље у Русију, где би надзор над њима био лакши |
ка од њих дочекали?{S} Зар не видите ви кудер ово гура и нашто ће напослетку изаћи?{S} Видите л |
о цвиљење ојађене матере јелинске, која кука за поробљеном или исеченом децом својом; одатле се |
="#SRP18933_N1" /> па онда нека нико не кука, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш наћ |
турске.{S} Врљо узме питати сељака што кука, а он му не хтедне ништа казивати, бојећи се да ко |
у бољку, спопала га терлема, и једва је кукавац жив остао.{S} Бејаше му опала сва коса, био је |
је беса дата, и ја бих сад био последња кукавица кад не бих одржао задану реч.</p> <p>— Ама, за |
у овом тешком самртном часу покажем као кукавица.{S} Та, болан људи — Драгић рашири обадве руке |
ш једино што може помоћи.{S} Знам ја те кукавице што су тако брзе на кидање туђих глава.{S} Они |
о, што се тресеш, што не сечеш јуначки, кукавицо, кад сечеш везана човека!{S} Та ја сам одсекао |
ну на њега главом као да је хтео рећи: „кукавицо, ево овако се секу главе“!{S} Затим баци сабљу |
тране бојао да га историја не осуди као кукавицу и страшљивца, који је у најопаснијем тренутку |
кораку неверство, издаја, шпијунисање, кукавичлук.{S} Казним једнога, а сутра је место њега је |
уђих глава.{S} Они су свирепи са голема кукавичлука свога.{S} Убијају, јер се боје за своју гла |
и оскрнаве и обележе.{S} Несретни отац, кукајући вратио се кући, а случај га намери на Врља.{S} |
вле.</p> <pb n="30" /> <p>— Еј, Цукићу, кукала ти мајка, боље да си се удавио у бабино мочило, |
кова чорда сијевала!{S} А јесте, рзуси, кукали са Скопљака, е већ грђих јада од његовијех не мо |
ањ, да несрећник поче на глас стењати и кукати.{S} И он је заиста викнуо, викнуо је што га грло |
ара.{S} Кудгод они прођу за њима остаје кукњава и јад.{S} Колико су људи испребијали само за ов |
и тужно одјекивала је лудачка песма или кукњава Николина:{S} Ђорђе, о Ђорђе... прости!</p> <p>И |
на на високо узглавље од јастука, стара кукуљава старица око које, с десна и с лева, бејаху при |
ужати, из даљине већ зенуло пролеће.{S} Кукурек огласио буђење природе, а нежна љубичица у подн |
исти мах опет се понови оно шуштање из кукуруза, и пред њега излази његова мајка Вишња.</p> <p |
едне и с друге стране дижу лепи, зелени кукурузи, скоро у врх човека.{S} Овај сумрак још једнак |
токе.</p> <p>Наједаред, Милош чује да у кукурузу нешто шушти.{S} Он се окреће и далеко за собом |
ији у целом граду.{S} Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у самом камену и нем |
малено прозорче на казамету испод Сахат-куле, и паде на гомилу влажне сламе, на којој су у каза |
се и пођоше.</p> <p>Ту под сводом Сахат-куле зауставише их да им скину окове.{S} После их увеза |
у Русији наше старе војводе, да сам ја кулиза турска и да тргујем с правима народа, да би за с |
тво име испребијали три српска кириџије кулучара само с тога, што је један кириџијски коњ у про |
е претворила у дивљачку пустињу из које куља само мрак и варварство.</p> <p>По врлетним планина |
>Тајац је подуже трајао.{S} Из Ђорђа је куљао дим, као из каквог вулкана.{S} Наједаред он скочи |
рекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљнули таласи какве страховите реке од самог мрака и г |
е и раставити главу од трупине; како ће куљнути крв, како ће се одсечена глава откотрљати, и об |
бога, људи, немојте то од мене искати, кум ми је, ако бога знате!</p> <p>Лисовић се испречи на |
па што да бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је као брат, као и рођени отац — али и рођени отац |
е сам звао да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет... опет!... — Око њега (Мило |
сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, кума Милоше? — Ти то најбоље знаш.{S} Па како можете он |
пушку за крај, ка што смо и научили.{S} Кума Милош и кума Вујица већ нам досадише позивима...{S |
емио му заседу да га убије; и то њега — кума свога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се тада рећи о њ |
>— Еј шта усних, децо, за бога!...{S} А кума Вујице још нема!{S} Шта ли то учини човек до сад, |
гледао у сахат.</p> <p>— Што ли то нема кума Вујице! — рече у два маха, као вајкајући се, а пос |
руке, по заповести и угодби два рођена кума своја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мало |
— зебем и ја.{S} Али опет ко велим неће кума Милош теби баш то спремати.{S} Он је и сам бивао н |
уди који буду око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србији јунака и |
ад, кад га отуда сви позивају, па чак и кума Милош, не може га нико ни везана зауставити.</p> < |
, ка што смо и научили.{S} Кума Милош и кума Вујица већ нам досадише позивима...{S} Но немој се |
се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу!...</p> <p>— Језик пресекла |
бро и нама свима.{S} А гле сад шта ради кума Милош!{S} Дочепао се власти, па да му је да нестан |
, најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу!...</p> <p>— Ј |
годарност што сам пре 5—6 година спасао кума Милоша, кад га оно о малом Божићу на скупштини у Б |
ако си и ти пре десетак година почастио кума свога.</p> <p>Вујица чу ове речи, али им смисао јо |
то, да је упита шта она мисли о позиву кума Милошевом из Србије?</p> <p>На ово питање она се п |
па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја речи једне не бих рекао, нека оп |
очи и не би му право.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти оволики људи и цела тевабија!?{S} Та ти |
манет нама старешинама предао.{S} Него, куме Вујица, да совршиш све исправно каконо ти се овде |
за невјерство и издају рода.{S} И тако, куме Вујица, добро разуми и знај:{S} Карађорђева глава |
.{S} Најзад ће рећи Карађорђе.</p> <p>— Куме Вујица!{S} Једна је глава, и ја сам моју теби пове |
д милости једне старе жене, неке далеке куме своје, која га обиђе једаред у десетак дана, донес |
е је он дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, којекуде, како знаш!</p> <pb n="259" /> |
Пиши Вујици!{S} Овако му пиши:</p> <p>„Куме Вујица!{S} Са согласијем свих дванајест кнезова за |
Зар се то може сакрити!{S} Та то је крв кумовска — исто што и крв родитељска!{S} Та крв пече, о |
цом Вулићевићем, кнезом смедеревским, а кумом својим.{S} Нашли су се у Вел.{S} Плани код гробља |
м умочити руке у крв, па што да бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је као брат, као и рођени отац |
Богом и светим Јованом и <pb n="268" /> кумством нашим, те да знаш да никаквога опроштенија ни |
велика повика и проклетство, њих народ куне, што су га са Турцима завадили, па га напустили и |
не треба да верује.</p> <p>— Нека ме не куне српски народ.{S} Није мене страх од смрти амо дове |
топовима.{S} Овај свет, што још једнако куне Карађорђа, онако престрављен од Турака, може јурну |
ађорђева глава или твоја; и на то ти се кунем живим Богом и светим Јованом и <pb n="268" /> кум |
то, овај ти је фишек наше поздравље.{S} Кунемо ти се живим Богом, и мученичким гробовима њиним, |
о прогунђа.</p> <p>Слуга, који је чекао куњајући на уласку у одају, кад чу шум, уђе унутра и по |
сви <pb n="31" /> што се данас око њега купе, висе још о Карађорђевом пикљу.{S} Сви они глоцкај |
воје одобравање.{S} Но играчица пође да купи бакшиш, и у великој кави опет овлада мртва тишина. |
према Карађорђу, Милош ће то морати да купи, да плати.</p> <p>Такав је био план Марашлијин.</p |
у се само тако чини, а нека дође да сам купи дације по народу, па ће видети како је сељачки гро |
ше од совре, Карађорђе оста још подуже; купио је полако мрве што се бејаху расуле по његовом кр |
све што зна и намерава, а Ђорђе паметно купио од њега све планове, па га онда одбио и не хтео у |
сељаци застадоше пред ханом и почеше се купити око Цукића.{S} Буљубаша Петар даде миг момцима д |
уд јој кожа пуца!{S} Од кад си ти почео купити харач по народу, људи почињу жалити за турским х |
посла, трговци не смеју да улазе у веће куповине, многи се испод руке потајно почињу оружати и |
ударцем одсеца главу, као да је главица купуса.{S} Сам њен творац, хвалећи свој проналазак пред |
и богати Грци из Фанаре били су најбољи купци његови.{S} Први закупац био <pb n="150" /> је чув |
Они, они, Бог их посекао!{S} Утекли као курве и ђидије, а оставили ову сиротињу саму, па сад ви |
гола, ево главе, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, но пасју веру веровао, |
љиво:</p> <p>— Што ме петљаш и везујеш, курво и ђидио.{S} Не можеш да одсечеш ни једну главу, д |
бледа и малаксала џелата. — Што дрхћеш курво, што се тресеш, што не сечеш јуначки, кукавицо, к |
губернатор, једно за другим изаслао три курира, да јаве аустријским властима о бегству Карађорђ |
ки час из Русије и Влашке лете у Србију курири и тајни агенти, који подбадају народ у Србији и |
господару — рече Вујица.</p> <p>— Да се курталисавамо, Вујо, али како ћемо!{S} Да неће бити што |
Вујо, шта ћемо с Црним?</p> <p>— Да се курталисавамо белаја, господару — рече Вујица.</p> <p>— |
, кад Марашлија бејаше пао на Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води по једну голему војску.{S |
о метути главу у торбу, па отићи љутоме Куршиду, онда је Милош био добар а сад, кад се нешто за |
а Цукић само најлак повуче за обараче и куршуми синџирлије из два пиштоља разнели би груди Петр |
и измећар у Београду (везир), а не овај куси крштени Турчин овде у шуми...{S} Такав је био и ње |
, ено им Црнога Ђорђа, па нека се с њим кусурају.</p> <p>Овако кошкање између Милоша и везира ј |
pb n="241" /> овде у Русији нашли миран кутак, где су бар безбрижни за главу и за породицу свој |
омна јаблана.</p> <p>— Овде је дућан, а кућа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуда — рече |
кад се истакао као вођ народни, његова кућа у Црнућу, вазда је била пуна гостију и страна свет |
а овако пуста?{S} Ето, ту у близини има кућа, станова, обора, па како то да се ни откуда не чуј |
оје обично одело, како им се затекло од кућа.{S} Само су морали одмах поскидати весове, а место |
равцу испод Старога Здања.</p> <p>Та је кућа била скоро грађена, доњи бој је куће био од ћерпић |
о кроз отворена врата овде онде сија из кућа разбуктана ватра.</p> <p>Тројка се кретала полако, |
му је згодније продавати бурмут.{S} Но кућа је била за њега самог велика, те понуди и бабу.{S} |
иби, далеко одвојеној од других сеоских кућа у атару села Азање, седео је крај ватре омален ску |
ча Иван.</p> <p>— Потеците одмах својим кућама и чините се свему невешти.{S} По селима су ваши |
м врту, скромна дрвена кућица, налик на куће по српским селима.</p> <p>Почетак је маја, и гради |
.{S} Сем њега и старца Србина, домаћина куће, Ђорђе ту нађе још два човека — један је био сувоњ |
subSection" /> <pb n="41" /> <p>На сред куће горела је велика, лепа ватра.{S} Мало даље, крај в |
е болесницима, она се јутрос кренула од куће рано и око разних болесника бавила се све до пред |
орке сузе у леденој туђини, а други код куће презати сваки час, као зверка у гори, да откудгод |
има још нешто мало да нареди чељади код куће, па ће одмах и сам митрополиту.</p> <p>У брзом трк |
че! и упита: — је ли ти, душо, бабо код куће?</p> <p>Тек сад познаде га девојче, брже припаде р |
есоше кући скоро полу мртву.</p> <p>Код куће је баба Јана дуго лежала онесвешћена.</p> <p>Док ј |
роведе Ђорђа тесним пролазом између две куће.</p> <p>— Овде је велиш — рече Ђорђе, кад уђоше ун |
је кућа била скоро грађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је по |
<p>— У туђини није никад као код своје куће — то знају бог и људи.{S} Али волим и овде у туђин |
на главној капији и унаоколо око велике куће.{S} На самом уласку у кућу стојала су на вратима ч |
ојка већ стиже у град; крајње раштркане куће по румунској махали већ су настајале; и лево и дес |
стави пред вратима нове двокатне дрвене куће, према данашњој Саборној Цркви у правцу испод Стар |
решао у Босну, и заклао га усред рођене куће његове.{S} Доста је он других помлатио!</p> <p>Кро |
а одведе <pb n="232" /> до Чолак-Антине куће, а после се може вратити.{S} Науму додаде:</p> <p> |
више и да види што боље.{S} Све околне куће биле су пуне, начичкане света, по прозорима, по ка |
це.{S} Али тек што бејаше минула крајње куће, из побочна сокачића с десна испаде висок космат, |
као овде, све само поље.{S} А код наше куће увек пуно, пуно људи; све с пушкама, с ножевима, п |
само три, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хватао по читав протак!{S} Ја и ј |
већа и закуца на затворена врата.{S} Из куће испаде омалено црнпурасто девојче од својих 13—14 |
Њих су чекала друга спремна кола позади куће.{S} На пола сахата <pb n="245" /> за тим, крене се |
ажњавао сам, убијао, палио и раскопавао куће, истребио сам читаве породице, али сам дотерао дот |
код прозорчета, а други да обилази око куће.</p> <p>На вратима тако исто поставе два стражара. |
ри, што се готово губи у гомили осталих кућерака сиромашног краја у Савамали, дешавао се други |
це гнездо, своје жалосне, трошне дрвене кућерке!...{S} Нигде ширине и жива бујна јавна живота — |
еким улицама упути право оном скровитом кућерку, где бејаше синоћ оставио свога друга.</p> <p>Н |
жива бујна јавна живота — свуда сниски кућерци, тесне криве улице, високи баштенски зидови, из |
е.{S} Несретни отац, кукајући вратио се кући, а случај га намери на Врља.{S} Народ је тада (пос |
бри људи, који је прихватише и донесоше кући скоро полу мртву.</p> <p>Код куће је баба Јана дуг |
p>Старац се врати, а Карађорђе се упути кући, у којој је већ горела свећа и закуца на затворена |
оду, кнез Милош се бејаше вратио својој кући у Црнуће, да се одмори, да се погости с пријатељим |
Слушао их док је још био овде, у својој кући, а да без њинога знања и питања ради сад кад је њи |
езбедни и склоњени; будите као у својој кући, па и ако је дом сиротан, богато је срце и може се |
ђу ова два политичара, у другој српској кући, у једној нахереној страћари, што се готово губи у |
есторо налазили су се склоњени у једној кући на крају Паланке, куда су им били и коњи доведени, |
дно с његовом чељади, у његовој рођеној кући и заједно с кућом, жива спржити, ако се ма где пож |
ваше, располажите као у својој рођеној кући — рече кмет Стојадин, кад уведе путнике у подрум.< |
долазак, сви су похитали Чолак Антиној кући, и осниска собица Антина брзо се напуни.</p> <p>Ча |
исли и неколико пута крочи доле горе по кући — Сам! а је ли оружан? — упита кнез даље.</p> <p>— |
м другом.</p> <p>Он упита има ли кога у кући и кад му жена рече да нема никога сем деце, он се |
аш, јави им!{S} А они су, ваљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се од скора овде доселили? — рече |
кочијаш за њих бејаше накосио.</p> <p>У кући Ђорђе нађе будна и спремна Наума.{S} Он је рано ле |
у малом али лепом врту, скромна дрвена кућица, налик на куће по српским селима.</p> <p>Почетак |
од вас.{S} Он нека заповеда, цела му је кућица на расположењу, а ту је и дечко да га услужи.{S} |
је скривен у једној румунској сељачкој кућици, где је за њих било спремно нарочито подземно ск |
реме свога бављења у скровитој сељачкој кућици, Карађорђе се бејаше прерушио тако, да га је теш |
{S} У руском градићу Хотину, у скромној кућици, иза које се пружала велика башта, седеле су у ј |
а старац поведе госте у скромну, ониску кућицу, која се с улице није ни видела из густа шљивика |
оз густ, млад шљивак видео висок шиљаст кућни кров од шиндре, а около пуно малих зграда с новим |
рилично збуњен и изненађен, пресрете на кућњем прагу.</p> <p>— Ноћас мора да је Турке јако сврб |
и!{S} Па све љуби праг и плаче: „слатка кућо моја“.</p> <p>— А што љуби праг, браца Лексо? — пи |
ишли кроз шљивар.</p> <p>И одиста, пред кућом је чекала спремна тројка, с другим одморним коњим |
и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, сам је!</p> <p>— Сам!? — књаз се нешто замисли и |
е врио.{S} На више места гореле су пред кућом велике ватре.</p> <p>Особито је било живо у једно |
ади, у његовој рођеној кући и заједно с кућом, жива спржити, ако се ма где пожали.</p> <p>Врљо |
идим!...</p> <p>И она журно истрча пред кућу.{S} Изађе за њом и Чолакантиница.{S} Напољу је већ |
прозор напоље у мрак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени:</p> <p>— Време |
за горњи спрат.</p> <p>Човек дође пред кућу, стаде, ослушну, па онда удари три пут звекиром у |
су показивали и говорили: „ево, ову је кућу Карађорђе ископао!“ Да би показали како сам ја био |
где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу чика Стојан због дућанића, да му је згодније прода |
пустите амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђе човек повисока раста, књаз га дочека, њини се |
рађорђе рекао жени да никога не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни долазити.</p> <p>После ј |
, српском заступнику у Букурешту, кад у кућу уђе један од људи књажевих.</p> <p>— Господару, ов |
руке о њега —</p> <p>У тај мах упаде у кућу Сима Паштрмац.{S} Он сави руке око Милоша, који се |
орао пријавити сваки који хоће да уђе у кућу.{S} По свему је изгледало да је ту пао на конак не |
гранта Чолак-Анте!?</p> <p>Старац уђе у кућу шалећи се с Чолак-Антом, с којим се лично познавао |
оше сузе.{S} Она их обриса и врати се у кућу, где су се деца већ почела мешкољити и будити се.< |
а — рече старац усрдно, уводећи госте у кућу.</p> <p>Мало затим он додаде: — колико знам, на ко |
себи.</p> <p>Он понуди путнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе ватре, ко |
о око велике куће.{S} На самом уласку у кућу стојала су на вратима четири кршна момка у богатом |
руци, стражарили су и на самом уласку у кућу, а крај њих је био још и један пети, коме се морао |
е их је од десет!...{S} Опасали су целу кућу...{S} Ако затреба, упалиће и хан, и убиће и мене и |
е бејаше расвануло, а пред Чолак-Антину кућу стадоше господска кола, запрегнута с два красна зе |
да Милош не ради добро.</p> <p>Баба се куцну прстима по својим сухим, коштуњавим, празним груд |
и.</p> <p>— Вуци се одатле с тим твојим кучетом, да не спљискам за душу и теби и њему сад овога |
духовника?</p> <p>— Побих оне босанске кучиће, што огулише пола нахије.{S} Две године како сас |
ића где плаче, он му подвикну;</p> <p>— Куш, ти бре; умукни туна, па да ниси никоме о томе ни р |
онако сумњиво, бојећи се да га овај не куша, па да још боље накити своју тужбу против њега код |
кроз главу му пролете: да ли овај мене куша, па да ме после изда Русима?</p> <p>Русија је у то |
ранцузе.{S} Као чувени електричари, они кушају да примене електрицитет и на убијање осуђеника.{ |
та чуда и триста брука — мислио је он и кушао да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљадама уз |
св. Аранђела (пада 13. јула).{S} Насред кцаревенаолибе горела је лепа ватра.{S} Около видела су |
шубару и усрдно се трипут прекрсти — да л’ ти чујеш јеку звона? — упита он свога сапутника.{S} |
д нисам узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и један откос могао истерати, а некад је тре |
мо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли вез |
пође уз њега, нека чини што може.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па тако је — рече Мелентије слежући р |
јасну жеравицу на огњишту.</p> <p>— Је л’ти лакше, нано? — понови жена с десна, бришући стариц |
о си и лане измолио онога пса, па је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде је Милош м |
тније, од добра нико неће бежати.{S} Је’л тако?</p> <p>Духовник опет одобри, и на томе се, у гл |
</p> <p>Ђорђе промукло рикну, као рањен лав, појми да се дигне и дочепа десном руком за балчак |
и која и сад чује у близини страховити лавеж паса од чега је страва подузима.</p> <p>У средини |
о цела Арбанија, све бирани јунаци, све лавови а не људи, и ми смо с двапут мањом силом смрвили |
којима су толико пута брали победничке лаврове, остављали су све што су звали својим, па с пор |
сецајући им пут.</p> <p>Тако се спровод лагано кретао, али пут им није био далек.{S} Сто до две |
е ваља трчати, и он умери кораке и пође лагано.</p> <p>Одавно је изашао из планине.{S} Сад иде |
и.</p> <p>— Наслушала сам се свакојаких лагарија па те чисто ухвати нека страва, и штогод рекне |
лептирове за длаке, а длаке закучимо за лађице, па их пустимо у бару код наше чешме.{S} Лептиро |
о по пун протак лептирова, па наградимо лађице од хартије, а наш момак Сима изчупа нам длака од |
од наше чешме.{S} Лептирови лете и вуку лађице, а оне за њима плове, тако лепо плове... па све |
че пањкања, то је чисто на чисто пресна лаж, и измишљотина.{S} То Ђорђев обичај никад није био |
гура!...{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} Буни се Хаџи-Продан пре њег |
те, шта ви од мени тражите!{S} Да будем лажљив и варалица на самртном часу!{S} Помислите, шта б |
нко, Петар Добрњац и други Војвода Лука Лазаревић (поп Лука) држао је тако под закуп спахиско с |
ва носио је старешина ове пратње, Петар Лазаревић, један од угледнијих момака Милошевих.</p> <p |
ти Јова и Дамњан?</p> <p>Буљубаша Петар Лазаревић још се двоумио и ћутао је замишљено.{S} Марко |
S} Нарочито је разбирао за војводу Луку Лазаревића, Ненадовића, Илију Чарапића и друге главније |
чобанско звоно; далеко у селу гласно је лајао некакав пас; још мало и из даљине прво дође некак |
његова распаљена погледа као да прелете лак, влажни облачић, потом настави живо:</p> <p>— Јес, |
вратници и гледала у мрак за колима.{S} Лака тројка летела је равницом као оно ластавица кад ра |
о.{S} Буди безбрижан, одмори се ноћас и лака ти ноћ!</p> <p>На тим речима Вујица и Ђорђе растал |
S} С почетка то је изгледало као прамен лака облачка, који се полако лелуја баш на оном рубу гд |
о један другоме језике чупају и руке до лаката одсецају.</p> <p>...{S}Ова година носи у својим |
} Ђенерал Стољетов искочи живо из кола, лаким покретом руке отпоздрави ћирицу митрополитова, ко |
поигравала, и когод је познавао Милоша, лако је могао опазити како је сад врло узбуђен.</p> <p> |
се ја нашалих. „Е мој побратиме, велим, лако би ја и то учинио, али дај ми пушку која бије одав |
ћ ове Турке, па мирна крајина.</p> <p>— Лако је рећи, али много је теже извршити — примети Мило |
ако жудан Србије, да му све сад изгледа лако, само да се још једанпут дочепа њених планина...</ |
ао пара код себе, а у таким околностима лако му је било наћи свагда по пет шест оружаних скитни |
.{S} Из Цукићеве одаје чуло се по некад лако кашљуцање и по какав тежак уздах; буљубаша Петар ш |
>— Другом можда и није, али теби је сад лако.{S} Не дај само да ти други отме оно, што си сам с |
пењати уз горостасни грм.</p> <p>Не иде лако, али пењање ипак одмиче.{S} Карађорђе се већ успуж |
S} Ја сам ово теби донео.{S} За мене је лако.{S} Ја пијем сваки дан.{S} Ово је само теби намење |
е.{S} Милош се удвара Турцима!{S} То је лако рећи и осудити, ама да видим какви би ми морали би |
намо и иде.</p> <p>— Јес, само што није лако бити народу чобанин.</p> <p>— Другом можда и није, |
и пред ћитапом.{S} Дабогме, да ту није лако угодити шта ће се с Карађорђем. — Толико се само з |
д хтедне побунити народ, па ће се после лако и протурити и поверовати, да су га убили сами људи |
пусти своје јасно звиждање, из кога се лако дало познати, како се труди да натпева свога супар |
бунтовне и тајанствене гласове, који се лако примају и брзо шире.{S} Ту се прича о скором ратов |
обро и то да густиш, гомила, народ неће лако улетити у нову ватру, особито кад Муја загуди из Б |
мену како је свет, свет.{S} Прости људи лако се дају завести вештим обећањима, а кад се једном |
тлост? — наже уза степенице, прескачући лако као дивокоза са ступња на ступаљ.</p> <p>Момак одг |
има био лакши и откуда не би могли тако лако потајно изашиљати своје агенте у Србију.</p> <p>А |
о и осуђивали су кнеза Милоша, што тако лако узима на душу прве људе у народу.</p> <p>Баба Јана |
ебо ослонило на земљу, те се није могло лако разликовати, да ли облак силази с неба или се диже |
рбији друкчији, све би нама одовуд било лако.{S} Ишчупали би се како било из ових ноката и преб |
нека голема беда.{S} А није му ни било лако.{S} И ако је имао око себе све саме покорне слуге |
иш у Србију, па би после све друго било лако, рече Симић.</p> <p>Карађорђе климну главом у знак |
дебелих растових дасака, и није их било лако отворити ни разбити, баш кад се и сила употреби.</ |
оберучке расипа, па мисли да се тако то лако и зарађује.</p> <p>Везиров ћурчибаша, који је служ |
би било ни њих данас.{S} Готовом детету лако је бити отац, брајане мој — рече Цукић живо.</p> < |
их народ много страда и штетује.</p> <p>Лако је увидети да овакав рад и овако стање не може бит |
p> <p>Ови страни људи нађу овде по кога лаковерног народног старешину и по кога простијег кнеза |
већу партију бурмута, кад у собу ускочи лаконого девојче и зајапурено од радости повика:</p> <p |
плетен павитњак, чује се вечито шуштање лакоскоке Криве Ријеке, која искаче испод брда и отима |
је скупоцен живот човечији, који после лакоумни властољупци на тргу живота тако у бесцење прод |
раво поноћ, затекох га где седи погнут, лактовима одупро о колена, а главу заронио у шаке.{S} К |
еновић.</p> <p>Кнез је седео замишљен с лактовима упртим о колена, с главом наслоњеном међу шак |
у у шаку велику рубљу Катарине II, рече лаку ноћ и нестаде га у ноћном сумраку.</p> <p>Корачају |
, док се Турци још не надају, те ће све лакше поћи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било |
њине хареме чак је и кола набавио да се лакше иселе из Чачка.</p> <p>Свега тога сећао се сада М |
доцније много помагати; Турци ће му се лакше предавати, кад знају да их код њега не чека го но |
свачему усавршава, па и у томе како ће лакше убијати људе.</p> <p>Да не говоримо о рату, где ј |
ер њима свет као домаћим више верује, и лакше се за њима поводи.</p> <p>Због тога у народу наст |
} Он је био отворени душманин турски, и лакше нам је било од њега се бранити.{S} Милош је подму |
ликама помажемо, како нам је где боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју корист и волели с |
.{S} У овоме успеху, који је постигао и лакше и брже но што се надао, Милош је видео прст и вољ |
у жеравицу на огњишту.</p> <p>— Је л’ти лакше, нано? — понови жена с десна, бришући старици зно |
утекли.{S} Њима се чинило да би им било лакше да смо и ми остали, па да заједнички трпимо и гин |
пут код везира и сад је ствар ишла већ лакше.{S} Преко људи, који су били и Милошу и Марашлији |
ло и дочепао се грана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на грану, он се пење све више и више, |
а с кнез Симом заједно мрем.{S} Биће му лакше када ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га ни |
ље у Русију, где би надзор над њима био лакши и откуда не би могли тако лако потајно изашиљати |
је једва су биле осветљене с две олајне лампе, намештене на два краја дугачкога стола, који је |
лако, по Богу побратиме, баш ми та лупа ланаца кроз мозак дере.</p> <p>— Неће вала дуго, побрат |
ише коме макар излизан грош!{S} Аја!{S} Лане однеше читаве сеисане.{S} Срце ме је болело.{S} У |
то ти верујем.{S} Ти си то и научио.{S} Лане си појео главу Молеру и владици Мелентију, ономад |
о је одговорио кад <pb n="61" /> смо га лане молили за Молера.{S} Изговорио се на народ и Милош |
је био усред народне скупштине, која се лане (1816. год.), о Ђурђеву - дне, бејаше искупила у Б |
шеретлуцима да га измолиш, као што си и лане измолио онога пса, па је си л’ видео чиме је плати |
нтије Никшић, владика шабачки и то опет лане (1816.), наскоро за Молером.</p> <p>Кад су кнезови |
овек, не дирајте“ — неће после ни једно ланути да га јашем.</p> <p>— Несретник, несретник!{S} О |
м да Ђорђе њом једном за свагда пресече ланце проклета робовања које притискује народе балканск |
еви момци дотерали два човека окована у ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници |
ога ненаднога зрака и скочи на ноге.{S} Ланци на њему зазвонише тако звучно да одјекну цела там |
је већ спасавао исте кнезове, кад су се лањске године исто тако били умешали у што не треба.{S} |
} Маре ти они за народне послове као за лањски снег!{S} Да је њима да су сви кнезови и на моме |
ео тај посао брзо и паметно изврши, без ларме и узбуне, која би могла узрујати свет?...</p> <p> |
е с њим разговорим.{S} А после ћемо све ласно.{S} А неће ни теби бити криво.</p> <p>И ако се пр |
Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати се око тог несрећника.{S} Али како ће се |
ети у својој земљи!{S} Зар је мени било ласно кад сви утекоше, а ја остадох овде скоро сам да г |
гроба сећати:</p> <p>„Вила гњездо тица ластавица.{S} Вила га је девет годин дана.{S} А десете |
Лака тројка летела је равницом као оно ластавица кад рашири своја вита крила.{S} Јелена је сто |
оврх њих Турци и Јевреји, прилепили као ластавице гнездо, своје жалосне, трошне дрвене кућерке! |
е настанио с породицом.{S} Сваки од њих латио се каква посла те мало зарада, а мало ова пензија |
S} Пошто они одоше, кнез Максим ће рећи латову Панти:</p> <p>— Бога ти, Панто, кога ми ово прев |
о преласку у Русију сиротују, муче се и лаћају се и најобичнијих послова, само да што зараде и |
решку и да осигурам успех послу кога се лаћам.{S} Толико <pb n="222" /> људи полажу на ме сву н |
рестала, Цинцинат се враћао дому своме, лаћао се плуга и као мирни земљорадник орао и топио зно |
љиво дошаптавају духови, што над земљом лебде.</p> <pb n="294" /> <p>У близини колибе чује се к |
длан о длан, и док су јој последње речи лебделе на уснама, ње нестаде иза ониских, старих почађ |
S} И ово тихо жуборење, које овако мило лебди сутону мирне, ведре и топле мартовске ноћи — то ј |
видиш како је то поврати — рече жена с лева.</p> <p>Пружише јој и старица прогута гутљај два.{ |
кукуљава старица око које, с десна и с лева, бејаху приселе две млађе жене.</p> <p>— Како ти ј |
га нешто истински боле, нарочито испод леве сисе, где је срце.{S} Сети се оне страшне ледене р |
в у Паланку они сви одјашу у мезулани с леве стране Јасенице, па ту, у један собичак, притворе |
њац, као у шали, осмејкујући се при том левим брком.</p> <p>— А што ћеш нас мирити!{S} Кад ми у |
</p> <p>Патос је сав застрт хасурама, а лево и десно, по угловима, прострти су ћилими и сиџадет |
, водио је кроз дугачак, узан ходник, а лево и десно повијале су двоје степенице за горњи спрат |
ло поћута; после погледа десно, погледа лево, заустави поглед на једној па на другој жени, што |
е нека свемоћна рука у нереду просипала лево и десно, а у мрачној провалији, коју је одозго пок |
своје управљаче, а једнако се обзирете лево и десно да ли ће вам когод све то донети на пешкеш |
по румунској махали већ су настајале; и лево и десно у сумраку се лепо видело како кроз отворен |
у томе.{S} Драгићу нешто беше поднадуло лево око, тако, да се готово сасвим затворило.</p> <p>Н |
Карађорђе лежи са отвореним очима и то лево око било је отворено сасвим, а десно само у пола.{ |
која га је заклањала са стране.</p> <p>Лево од њега, с друге стране ватре, покривен кабаницом |
ајао је споља, наслоњен на колибу.{S} У левој руци држао је за врх од држаље осредњу секире, а |
ло нешто што је врло тешко, јер је људа левом руком подржавао и подизао торбу да олакша рамену. |
е 5—6 месеци умре од послеђених рана на левом одсеченом уху, али подсмех и руга надживели су га |
ала по улици.{S} Старац и Ђорђе ишли су левом страном чаршије, корачајући крупним корацима.{S} |
носио преко десна рамена, пребачену на леву страну, некакву велику торбуљачу, налик на кострет |
тај говор, или се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му се каква реч не би допадала.{S} У це |
а нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву малу преграду у десном бисагу, па бисаг закључај — |
ле по његовом крилу и сабираше их све у леву шаку; затим се прекрсти, пољуби оне мрве, разгрну |
ога момка Марка Штитарца, те је ноћу на легалу убио шабачког владику Мелентија.{S} Кажу, боже с |
махну главом и процеди кроз зубе: какво легање ноћас!</p> <p>Тајац је подуже трајао.{S} Из Ђорђ |
ђе.{S} Два дана и две ноћи тада нити је легао, ни ока склопио, ни што у уста узео сем воде, нит |
аше довршио свој оброк, па се спустио и легао крај глога, за који је био везан.{S} Све је било |
ђе будна и спремна Наума.{S} Он је рано легао и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и |
сле вечере Наум је <pb n="214" /> одмах легао, а Ђорђе је отишао у другу собу са женом, где су |
Ђорђе био је за хетеристе грчке управо легендарни јунак, који је заносио сва срца.</p> <p>У не |
сте турске покрајине.{S} Влашка слобода легла је у гроб заједно са последњим браниоцем својим, |
p>Неколико пута жена га је подсећала да легне, да се и сам мало одмори, али он никако не хтеде. |
хатлисао се, али још се није спремао да легне.{S} На против, ходао је по соби крупним корацима |
{S} Сем тога Петар простре своје ћебе и легне пред сами праг, наоружан и с пуном пушком украј с |
аган, и мало је требало, па да ту одмах легне крв.</p> <p>Видећи да у тренутку може бити меса, |
прегледали оружје, неки се спремали да легну.</p> <p>Док се овако весело грајало у селу, сасви |
о говор Ђорђев и мало по мало онај први лед међу њима сад се све више кравио.{S} Како се већ хв |
снези, изумираће цела природа, а дебела ледена кора покриваће земљу; после ће опет долазити бла |
ју, кидају и разносе у комаде.{S} Једна ледена рука, као оштро жељезо, проби у саме груди његов |
се, где је срце.{S} Сети се оне страшне ледене руке, што се као оштро жељезо заби у груди и доч |
ету стићи, несретниче мој; — рече Милош ледено и кивно.</p> <p>Драгић се подругљиво насмеја: — |
ету, да не мора један лити горке сузе у леденој туђини, а други код куће презати сваки час, као |
о пролеће да отопи снегове, да раскрави ледену кору, да врелим љубавним дахом загреје земљу и и |
а крвава смрт већ је била пружила своју ледену аветињску руку за јуначку главу вождову.</p> <p> |
тајало споља до врата, и кријући га иза леђа, полако и опрезно се стаде приближавати притајеном |
о.{S} Има их <pb n="117" /> који ми иза леђа шапућу чак и то, да је све ово моје масло, и да са |
он их узе трљати о чакшире и крити иза леђа.</p> <p>Али она га ухвати за руку, повуче је чудно |
као код жена, па сплетени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је онда био друкчије обучен, није као |
лачио између турске војске, ударао је с леђа, с бокова, нападао је ноћу, збуњивао је и заварава |
ју и удешавају.{S} Да не бриде њима још леђа од Карађорђевих удараца не би вас нико вермао ни д |
Ходајући по застртој одаји, с рукама на леђима, а оборене главе, Марашлија је учио нешто крупно |
Куда?...{S} Крочи ближе.{S} Крај оџака лежала је на поду некаква црна неразговетна маса.{S} Ма |
есном руком за балчак сабље, која му је лежала преко крила, и извуче је до пола...</p> <p>Но у |
езеном арбијом.{S} Крај њега на постељи лежала је крива турска сабља, с богатим сребрним корица |
ртву.</p> <p>Код куће је баба Јана дуго лежала онесвешћена.</p> <p>Док је била у заносу, неприс |
тане као везир београдски, а ту је опет лежала на Милошу обвеза да по могућству помаже те намер |
зелена каленица, пуна воде, а у њој је лежало некакво повелико срце, на <pb n="34" /> коме су |
и мрко га погледа.</p> <p>Пред колибом лежало је друго мртво тело, покривено насеченим бурјано |
е, свучен до гола тела — само у гаћама, лежао је на сред колибе крај огњишта, а на грудима му ј |
ане ватре, покривен кабаницом по глави, лежао је човек чије се лице није видело. — То је био Ву |
ко загледа боље.{S} То је био Цукић.{S} Лежао је згучен потрбушке, и одозго је био покривен каб |
ави поширак отвор тако, да је Карађорђе лежао управо према њему.</p> <p>Он застаде мало и за је |
{S} Стајао је баш на оном месту, где је лежао Карађорђе, тако, да је кроз разређене талпе јасно |
коју је саграђена колиба, Карађорђе је лежао испружен, а украј себе бејаше метуо велику храсто |
еним зубима.</p> <p>У таком стању он је лежао већ пуна два дана, када га сељаци случајно нађоше |
оњен на пањ, он је више седео но што је лежао и почешће се машао да постакне ватру.</p> <p>Кара |
корачајући опрезно, као мачка, Цукић је лежао полеђушке на поду крај угашена камина, покривен п |
аше запљуснуо право у лице.{S} Цукић је лежао покривен кабаницом, испод које се бејаше отегла в |
.</p> <p>Само се Вујица беше притајио и лежао је као мртав; чак му се ни дисање не чујаше.</p> |
покривена белим пухором.</p> <p>Вујица лежаше још непомичан и без јава, као што смо га оно у п |
Тополи има овакав запис: <foreign>„Овде леже кости Георгија Петровича, подавшаго српскому народ |
у, јер још по издаље виде да неке даске леже оборене.{S} Завирујући око тога, он уђе унутра, и |
ли он погледа боље и виде где Карађорђе лежи са отвореним очима и то лево око било је отворено |
а потмуло простења и сасуља се са свога лежишта, крв шибну у млазевима и попрска убицу по рукам |
да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> <p>Павле и опет рече |
нико не чује, њиним јадима нико не зна лека, и да Милош није био паметан да сам с Турцима напр |
6 дана Цукића.{S} А после, мртвој глави лека нема!</p> <p>— Па где су управо заробљеници?</p> < |
е из горњега града силази у доњи, поред лековите водице.{S} То је грозан казамет, можда најстра |
а ти знаш где је себе Топола — одговори Лекса, поносан, што он зна и такве ствари, о којима њег |
ти његов мали гонитељ.</p> <p>— Полако, Лексо, сагни се да те не види — учи шипарчића његова др |
рну!...</p> <p>— А где је Топола, браца Лексо, и је ли далеко — пита девојчица радознало.</p> < |
моја“.</p> <p>— А што љуби праг, браца Лексо? — пита радознало девојче;</p> <p>— Љуби тако!... |
<p>А — што нисмо ми сад у Тополи, браца Лексо? — пита даље девојче.</p> <p>— Е, што нисмо!{S} Н |
е“.</p> <p>— Што га ниси ухватио, браца Лексо — срдито га коре мала другарица, готова скоро да |
в устанак, Грчка није заборавила крваву лекцију из последње побуне своје.{S} Далеко одвојена од |
као прамен лака облачка, који се полако лелуја баш на оном рубу где се небо ослонило на земљу, |
ала су се турска деца, ваљала се гомила лених турских паса, а овде онде шврљале су туда везиров |
е диже смрад и варварство, јер ту влада лењи дремљиви Турчин, а турски смрад удавио је јелинску |
криве.{S} Милосрђе је код обичних људи, леп накит душевни, а код оних што су у сили и власти ми |
и на сабљи ће једино и изгубити.{S} На леп начин не дају они никоме ништа — рече Карађорђе жив |
и чини све што може, да се с Турцима на леп и споразуман начин насуде.</p> <p>Страх од Карађорђ |
рај недогледна обзорја.</p> <p>„Како је леп овај чудни храст“, мисли Карађорђе у себи — „али ка |
1" /> <p>На сред куће горела је велика, лепа ватра.{S} Мало даље, крај ватре, бејаху са стране |
њој ни грма ни трна, само свуд набујала лепа зелена трава.</p> <p>Усред те пољане стоји огромно |
ор.{S} Крај огњишта, на коме је буктала лепа ватра, седела је на скромној постељи, заваљена на |
дисање не чујаше.</p> <p>Напољу је била лепа, топла али као пакао црна ноћ, јер небо беху застр |
ла).{S} Насред кцаревенаолибе горела је лепа ватра.{S} Около видела су се три човека.{S} Наслоњ |
не исто тако турске робиње као што је и лепа Јелада.</p> <p>Но њин је географски положај друкчи |
ова или пуцањ очајнога Клефте.</p> <p>А лепе цветне долине некада благословене Јеладе, стоје са |
браћу своју или ма у чему изневерио ове лепе наде које се на њега полажу — да бог да му ова њег |
о моју главу бије, па опет камо његове лепе среће да Црног Ђорђа стигне само оно, што му ја же |
и наш момак Сима није овде!{S} Какве је лепе зечиће он мени доносио!{S} А једаред донео ми из Б |
мио, но што сам амо дошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у својој земљи, међу својом браћом, |
о челу и рече чисто очајно: — Камо моје лепе среће, да сам ја још раније увидео ово што сад зна |
и пријатељи (јер су од обојице добијали лепе бакшише), <pb n="201" /> пут је био изравнат унапр |
ућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе ватре, која је буктала на огњишту.{S} А ваљало је |
одорине, а у средини набијен дебео слој лепе меке сламе, застрте дебелим, меким шареницама и ле |
а не дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе речи, мој Марашу, пребијена парића више добити нећ |
и ко ће други, ако они неће.{S} И камо лепе среће наше, да се није оволико оклевало!{S} Куд би |
ије ништа!{S} Овде нису ни лептири тако лепи, а после, овде нема ни бабових белаца па ни наш мо |
где се и с једне и с друге стране дижу лепи, зелени кукурузи, скоро у врх човека.{S} Овај сумр |
ме, застрте дебелим, меким шареницама и лепим ћилимима.{S} Одозго је била набацана читава хрпа |
илош, који се до скора надао да ће моћи лепим да сузбије београдског везира, да се не меша у на |
оружја, напио се руменога вина, наљубио лепих туркињица, па сад вала сеците; имате...</p> <p>Др |
?...</p> <p>Духовник се маши за велики, лепо изрезани и у сребро оковани дрвени крст, који му ј |
љене, он помисли у себи: — „Хвала богу, лепо је заспао, бар ће се сад пред зору одморити“ — и б |
то пре рачунам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, влашком и бугарском братс |
p>— Шта бих ја радио?{S} Спремио бих га лепо као ономад на ноћ ове Турке, па мирна крајина.</p> |
Богу на његову дару, он је нама до сад лепо дао.{S} Истина то је твоја заслуга, али ту има мно |
свету!{S} Збиља, зар се то не може све лепо сакрити, па да никад никоме ни на ум не падне...{S |
S} Ето, с тога морам пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако амо дође.</p> <p>Милош је већ јасно ви |
а Ђорђе равномерно дише, а очи му стоје лепо заклопљене, он помисли у себи: — „Хвала богу, лепо |
даде:</p> <p>— Чујете ли како из даљине лепо одјекују чобанске меденице?{S} Како сам их друкчиј |
гла, од јастука удешена седишта, где се лепо даје седети с прекрштеним ногама.{S} Дуварови су м |
за Науму руком ка Паланци.{S} Одатле се лепо видела сва она околина, где се зачео први српски у |
настајале; и лево и десно у сумраку се лепо видело како кроз отворена врата овде онде сија из |
рагић му се надао по поруци Вујичиној и лепо га дочека.{S} Гледећи како Драгић коси Карађорђе р |
вуку лађице, а оне за њима плове, тако лепо плове... па све жене стану па гледају и смеју се, |
великодушан човек, што уз јунаштво тако лепо пристаје.{S} По његовом савету, он је тада побеђен |
рака и од својих.{S} Па кад све то тако лепо промислиш, онда хајде да се разговоримо озбиљно и |
век за живота пролазио!...{S} Ала би то лепо било, кад би доиста било живота и после смрти!</p> |
ахом од дрвета, али је по турском кроју лепо изведена и укусно ишарана.{S} Улазак је био споља, |
Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати старе војводе и заслужне муже |
и.{S} Коска се преломи у мишици и Милош лепо чу како пуче и како кости шкргутнуше; рука се прев |
ја сам јуче три ухватила — срди се мала лепојка.</p> <p>— Ох, не умем! правда се увређени малиш |
а ћутећки.{S} Изађоше на чаршију.{S} На лепом летњем вечеру многи свет седео је пред ониским ду |
радњом и кочијашењем, стоји у малом али лепом врту, скромна дрвена кућица, налик на куће по срп |
ито амо на овим нашим странама, у нашем лепом Београду.</p> <p>Данашња српска краљев. престониц |
поносан и горостасан и чуди се његовој лепоти.</p> <pb n="284" /> <p>Крај себе, наслоњен на де |
аруделим образима црнпурасте источњачке лепотице.</p> <p>Све очи упрте су у дивну играчицу; сем |
победоносно узвикнуо: „ево га!“ шарени лептир већ је прнуо и весело летуши даље кроз свежи зра |
м, где му не да нигде стати.{S} Огромни лептир полети пет-шест корака па стане на какав цветак, |
а скоро да се заплаче, што их је шарени лептирак опет обоје надмудрио.</p> <p>— Не умеш да ухва |
А ово овде није ништа!{S} Овде нису ни лептири тако лепи, а после, овде нема ни бабових белаца |
те, Мирко, нахватамо тако по пун протак лептирова, па наградимо лађице од хартије, а наш момак |
, а свуда по гранама пуно тица, шарених лептирова и ројева пчела, које се јамачно гнезде ту у д |
нам длака од бабина белца, па повежемо лептирове за длаке, а длаке закучимо за лађице, па их п |
па их пустимо у бару код наше чешме.{S} Лептирови лете и вуку лађице, а оне за њима плове, тако |
шест година, надао се за једним шареним лептиром, где му не да нигде стати.{S} Огромни лептир п |
м живим очима, полако прикрада опрезном лептиру, држећи у руци спремљену качкету да га покрије |
раније било спремљено и већ се пекло уз лепу жеравицу.{S} Те јагањце бејаше заклао Драгић за ду |
еном лугу дуго натпевала, поздрављајући лепу, летњу зору на уранку њеном.</p> <p>Будила се цела |
зу.</p> <p>Вујица је био донео са собом лепу погачу, коју је Карађорђе врло миловао.{S} Извади |
у успех, те су ту замисао сматрали као лепу али празну жељу!</p> <pb n="239" /> <p>Од свију пр |
заробљенога народа грчког поднео на дар лепу, богато искићену дамаску сабљу, са жељом да Ђорђе |
а шаком јунака шумадијских бранио своју лепу домовину.{S} Он је удахнуо дух слободе у све балка |
вде си се родио, чедо моје; пољуби нашу лепу и слатку српску земљу, бог зна дали ћемо је кадгод |
атле ће за Београд, носећи кнезу Милошу лепу јабуку — главу Карађорђеву, на коју су из његова к |
зулумћар, и ружан развратник, коме иоле лепша женска није смела изаћи пред очи.{S} Отмичар и уб |
парника и да му песма буде и звучнија и лепша од његове.{S} После њега опет одјекну песма славу |
вника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то што ћете скапати у меку д |
мерну несрећу српску, ја који сам видео лепше и светлије дане; ја који сам некада тврдо веровао |
сувремене европске градове.{S} Оно мало лепших, зиданих зграда, у дунавском крају, што је остал |
верховним вождем и господаром до 1813. лета тогоже народа.{S} А у овом, наведен интригама непр |
ше не може мировати и ту, најдаље овога лета, тиква мора пући, него да се за тај случај нађе у |
орили, па чика Стојан вели, да ти овога лета нећеш ни долазити из Петробурга.</p> <p>— Е, ето д |
главе.{S} Ту је било стараца од стотину лета и деце, која тек почињу сазнавати за овај свет, бо |
и подбада; сваки час из Русије и Влашке лете у Србију курири и тајни агенти, који подбадају нар |
имо у бару код наше чешме.{S} Лептирови лете и вуку лађице, а оне за њима плове, тако лепо плов |
ледала у мрак за колима.{S} Лака тројка летела је равницом као оно ластавица кад рашири своја в |
ребало, Милош је у три дана по два пута летео са Дрине на Мораву и с Мораве на Дрину.{S} Кад је |
/p> <p>Тако је трајало до пред зору.{S} Лети су ноћи кратке, а дугачки летњи дан веома се рано |
је већ давно било зашло, а после жарка летња дана бејаше се спустило тихо свеже вече.{S} Сви п |
ло на пуних 40 дана доцније 13. јула на летњег св. Аранђела.</note> <note xml:id="SRP18933_N6"> |
АВО ЈУТРО</head> <p>Била је поноћ у очи летњег св. Аранђела (пада 13. јула).{S} Насред кцаревен |
2. јули 1817, а падао је у суботу у очи летњег св. Аранђела.</p> <p>Тога дана Карађорђе је рано |
ћки.{S} Изађоше на чаршију.{S} На лепом летњем вечеру многи свет седео је пред ониским дућанима |
путовало све даље и даље.</p> <p>Жарки летњи дан био је на измаку; сунце се већ бејаше давно с |
зору.{S} Лети су ноћи кратке, а дугачки летњи дан веома се рано указује на обзорју.{S} Тек ако |
је бујао густ коров, који се на великим летњим припекама спари и сасуши, те цело поље изгледа к |
угу дуго натпевала, поздрављајући лепу, летњу зору на уранку њеном.</p> <p>Будила се цела приро |
у народу начаток ко избавленију у 1804. лету; бившаго по том, верховним вождем и господаром до |
лупа!</p> <p>Све ово девојче изговори у лету, у трку, док удариш длан о длан, и док су јој посл |
а!“ шарени лептир већ је прнуо и весело летуши даље кроз свежи зрак, измањујући радосно својим |
.{S} Јела само упита мужа да ли би хтео лећи, јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну главом и п |
о видарицу, која од многих болести боље лечи но икакав доктор.{S} С тога старица никад није има |
је ракија тако добра, болан њоме да се лечи — рече Вујица пружајући Карађорђу пљоску са старом |
строгост, која јесте свирепа, али бар и лечи зло у корену.{S} Јес, за издају непријатељу ја сам |
је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом у кнез Милошевој коњушници), кнез Милош |
згодних места, где би се могла сакрити лешина, па да јој никад ни врана кости не нађе!“...</p> |
мо у оџаклији.</p> <p>— Шта ради, спава ли?</p> <p>— Не знам, ваљада спава.{S} Уморан је с пута |
н се трудио да по дисању распозна спава ли Карађорђе или не, и брижљиво је ослушкивао сваки дах |
стечено, ваљало је и очувати.{S} А чува ли то Милош?{S} Тешко нама поред овака његова чувања.{S |
овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од кога ли бежи?{S} Да није учинио какво зло?{S} Не!{S} Не ваља |
к Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нема избора, нема изласка, |
моја!{S} Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва је прилика да нећем |
, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајно или хотимице, могао би само Петар рећи.</p> |
, те се није могло лако разликовати, да ли облак силази с неба или се диже са земље.</p> <p>Али |
е.{S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, да ли је крив Марко или Никола, кад се не учини што ваља, |
о у Београду код везира.{S} Не знам, да ли је то из његове главе или је имао какав разговор са |
мислио, попо?</p> <p>— Нешто мислим, да ли истина Црни Ђорђе помишља да се опет кадгод врати ам |
осима.</p> <p>Милош се јако двоумио, да ли у опште да улази у ову преписку.{S} Рачунао је, да Ђ |
среће ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам господар наредио?{S} Ја се све |
је шта ли они мисле, чему се надају, да ли помишљају на повратак у Србију и на какав начин.</p> |
најзад.</p> <p>— По Богу, господару, да ли то Црни Ђорђе ради са знањем царева и по њином упутс |
подозриво, а кроз главу му пролете: да ли овај мене куша, па да ме после изда Русима?</p> <p>Р |
е какве гласе носи Вујица од Милоша; да ли му је јавио за његов долазак и шта ли је Милош одгов |
себи одговара:</p> <p>— Боже мој!{S} Да ли је истина што људи говоре, да душа после смрти за че |
ће од момака бити најзгоднији?...{S} Да ли би то могли свршити Јова и Дамњан?</p> <p>Буљубаша П |
где је био затворен Цукић.</p> <p>— Да ли да будим све момке? — упита Петар.</p> <p>— Што ће т |
дуже ћутање.{S} Јела само упита мужа да ли би хтео лећи, јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну |
е треба давати за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у сваком послу.{S} Али |
може вратити.{S} На старчево питање да ли да дође доцније, Ђорђе одговори да није потребно.</p |
ега су дошли.</p> <p>— Договарамо се да ли да дозовемо опет Црнога да амо дође — рече Милош она |
ољи од обична послушника везирова, и да ли је онда вредило запињати толико, да тај послушник бу |
и се често с руским важним људима, и да ли се што спремају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је мног |
у ли они каква поуздања сами у се, и да ли се бар код когагод од њих јавља мисао да би ово сад |
дно распитивали шта се тамо мисли, и да ли има каквихгод изгледа да ће се учинити на неки начин |
врата и опрезно уђе унутра, да види да ли спава заробљеник.</p> <p>Кад се Петар указа на врати |
о и повукао у своје село док се види да ли ће се што о њему зуцкати за побијене Турке.{S} Кад ј |
ва по њему све присутне, да се увери да ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и све друге харт |
се говорило овако:</p> <p>— „Не знам да ли си ти испратио ове људе амо у Петробург и научио их |
, а једнако се обзирете лево и десно да ли ће вам когод све то донети на пешкеш! — рече Карађор |
аша!“ (живели).</p> <pb n="81" /> <p>Да ли су то били узвици подсмеха или изјава осећаја да би |
матрао га је дуго и пажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај озбиља не разуме, или се само <pb n="198" /> |
погледи као да су говорили:</p> <p>„Да ли овај погађа о чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p>Ба |
Мене већ мука ухвати.{S} Па онда, пада ли вама штогод у очи; чини ли се вама сумњиво ово врдак |
као да ти долазе од рођенога брата, ја ли од најбоља пријатеља народна.{S} Хвала Богу на његов |
ару, као вазда и до сада.</p> <p>— Ваља ли ми духовниче, ово овако како сада радим и кабулиш ли |
ио с тамничарем.{S} Шта ти рече?{S} Има ли што?</p> <p>— Не рече ми ништа одсечно, али по његов |
но мојих људи што их имам.</p> <p>А има ли који од угледних војвода с Карађорђем? — питао је Ма |
ош с једним другом.</p> <p>Он упита има ли кога у кући и кад му жена рече да нема никога сем де |
ма, је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на све одговорила, |
лавом сетно:</p> <p>— Децо, децо, чудна ли ћете времена ви доживети!{S} Ја сам претурила преко |
не окривљују.{S} И кад је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као |
а!...{S} А кума Вујице још нема!{S} Шта ли то учини човек до сад, за име бога великога — рече К |
ни убрзо пређоше на други.</p> <p>— Шта ли ће, боже, чинити Турци, кад чују за <pb n="217" /> т |
ти села, где се убиство догодило, а шта ли тек да одговорим ја кад ме притегну и упитају: зар к |
је људе из Србије.{S} Распитивао је шта ли они мисле, чему се надају, да ли помишљају на поврат |
ћеш!“...</p> <p>Везир ућута да чује шта ли ће Милош рећи.{S} Међутим Милош се трже из горњих ми |
е је ваша рођена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели цареви из света, а не знате шта хоћете ви с |
ишља да се опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова дође.</p> <p>— Како да не мисли |
људима, и да ли се што спремају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је много ствари јавио, али за тај |
а ли му је јавио за његов долазак и шта ли је Милош одговорио.</p> <p>Њих се двојица уклонише н |
с питањем:</p> <p>— Богати, снајо, сећа ли се Србије и помиње ли што о повратку?</p> <p>Чолакан |
ог овако заједно са зобницом?!{S} Какав ли је то мутавџија што чак тамо у рају козину дрнда и п |
ако дуго погледа на божански Олимп, кад ли ће на њему опет једном синути освештана зрака давно |
у Руси свакако ће се знати бар то: раде ли бивше српске старешине сами на своју руку или по рус |
ило на добро. — „Шта учини до сад и где ли се толико забави?“ — поновио је Карађорђе бар десета |
ругоме оно што ми је у руци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће веровати и рећи ће: „хтео је ал |
Ја или он!{S} Позваћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му је тако суђено; таква је била воља б |
ити, ми ћемо пристати уз Црног.{S} Дође ли он с нечим шта је сумњиво и несигурно, ми ћемо добро |
епомично.</p> <pb n="43" /> <p>— А дође ли Драгићу, дође — рече књаз први.</p> <p>— Дођох, госп |
царска, је си ли прави син његов и може ли се султан у тебе поуздати.</p> <p>На ове речи Марашл |
ер он бејаше узео на се да провиди може ли што бити од устанка и како је народ расположен за но |
S} Бојиш се за своју главу, мила ти! је ли?...{S} А зар оним људима што си их ти побио, зар <hi |
ти:{S} Ко је ту напољу пред вратима, је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода? |
n="210" /> <p>Нема!{S} Је ли могуће, је ли истина да Србије нема више!{S} Зар једна страшна, ва |
колико пута, као да се хтео уверити, је ли ово још сан или јава.{S} У грудима је осећао да га н |
одару!</p> <p>— Који црни Марко?!{S} Је ли Марко Штитарац?</p> <p>— Он, господару.</p> <p>Цукић |
дера:</p> <pb n="210" /> <p>Нема!{S} Је ли могуће, је ли истина да Србије нема више!{S} Зар јед |
то тајно, кришом од целога света!{S} Је ли то онда суђење или мучко убиство?...{S} И зашто ја т |
ица с којом ћемо у свијет поћ....{S} Је ли тако Турци или није?</p> <pb n="58" /> <p>Са свију с |
ао дрхтавицу и с ужасом је питао:{S} Је ли истина да је све прошло?{S} Је ли истина да је све п |
ородије!</p> <p>— Како је „вожд“?{S} Је ли се одморио од пута?{S} Јамачно је већ устао?...{S} И |
вник га пресече: — Ама који Црни?{S} Је ли господар Ђорђе? — запита он зачуђено и чисто пренера |
S} Је ли истина да је све прошло?{S} Је ли истина да је све пропало?</p> <p>Тако је било и тада |
ађорђе назва: добро вече! и упита: — је ли ти, душо, бабо код куће?</p> <p>Тек сад познаде га д |
предусрете на вратима и с питањем: — Је ли дома његова светлост? — наже уза степенице, прескачу |
спава.{S} Уморан је с пута.</p> <p>— Је ли окован и везан?</p> <p>— Окован јесте, а везан није. |
у земљу.{S} Сад подиже очи.</p> <p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упита |
Зови га — викну тада Цукић.</p> <p>— Је ли море, Марко, шта сам ја Милошу на путу, те хоће овак |
ута крочи доле горе по кући — Сам! а је ли оружан? — упита кнез даље.</p> <p>— Оружан је, госпо |
м, је су ли они момци господареви, и је ли Петар с њима?</p> <p>Стражари познадоше одмах овај г |
<p>— А где је Топола, браца Лексо, и је ли далеко — пита девојчица радознало.</p> <p>— Е, дете |
и где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се често с руским важним људима, и да ли се што спре |
турски сјај и турско господство, и гдје ли наш пријашњи рахатлук?{S} Усред Биограда наше богомо |
да оде до Паланке, те да разабере чује ли се што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?...</p |
Кад се братским главама почиње, да чиме ли ће се онда свршити!</p> <p>Баби седа глава жалосно к |
кажи ти, онако слободно и по души, сме ли се упустити ово мало рахатлука што га сад имамо и шт |
илошем да се споразуме, добро; не могне ли, он ће онда гледати шта би се друго могло.</p> <p>Ка |
гати, снајо, сећа ли се Србије и помиње ли што о повратку?</p> <p>Чолакантиница се чисто као не |
ра ускоро духнути други ветар.{S} Имате ли каквих скорашњих вести отуда?{S} Кад сте добили абер |
вао старе војводе да се врате.{S} Знате ли ви овде што о томе?</p> <p>— Ми смо чули, господару, |
кује.{S} За тим додаде:</p> <p>— Чујете ли како из даљине лепо одјекују чобанске меденице?{S} К |
ће ред и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српска ханџара, погинућете, што наша песма вели: |
проћи да о мене не запињете.{S} Нећете ли то, онда <pb n="166" /> немојте се ништа чудити, ако |
{S} А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?</p> <p>Анта се захвали, рекав да има |
знам, шта би ви управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од људи који ме се овда онда сет |
и нашто ће напослетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагна |
сутни су подуже ћутали.</p> <p>— Видите ли ви што из овог писма — рече Милош најзад.</p> <p>Ост |
могло какво добро огријати?{S} Виђесте ли <pb n="57" /> како, не од годишта до годишта, но од |
ера да ненадно бахне у Србију.{S} Јесте ли чули оно његово, како ће он сам доћи, да поведе наро |
ше и пољубише га у руку.</p> <p>— Јесте ли живи, јадни! — упита их Ђорђе гласом пуним саучешћа. |
од мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он убити мене?{S} Или треба да навучем на се кабадах |
>Драгић диже главу и разгледао је, неће ли опазити ко то тако узвикује, али у бурној вреви, у о |
лушкује хоће ли проговорити земља, хоће ли с јавнути небеса, хоће ли бар бура ова бити толико м |
и земља, хоће ли с јавнути небеса, хоће ли бар бура ова бити толико милосрдна да изусти ону вел |
шта!{S} Ми овде бројимо на сахате, хоће ли се откудгод указати какав зрачак наде а они по читав |
но дело?{S} Шта да се каже Вујици; хоће ли се ствар крити од њега или да му се све повери?{S} К |
другога тражити главу Милошеву.{S} Хоће ли то бити добро, ако се когод нађе да овако исто понуд |
не, а после што ти драго!</p> <p>— Хоће ли крвник чекати бар док се раздани?</p> <p>— Једва сам |
ражара примакоше се ближе, да виде хоће ли незнани путници проћи или ће се пред ханом зауставит |
црним брковима, и као да ослушкује хоће ли га и овде узнемиравати његов мали гонитељ.</p> <p>— |
разуме.{S} Затим стане и ослушкује хоће ли проговорити земља, хоће ли с јавнути небеса, хоће ли |
потражи Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи кога од осталих војвода.</p> <p>Чим су чули за |
ма на супротној обали, питајући их хоће ли да се превезу.{S} Они махањем одговорише да хоће.</p |
ити као рођени брат што би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи господара Вујицу и довести га амо |
и да кажеш све што си кад згрешио — би ли богати испричао шта си радио?“</p> <p>— Боже сачувај |
реци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије чинити но што сам ја чин |
не мисли народне, убијајући њега, не би ли била убијена и та мисао народна...</p> <p>Домаћин пл |
болно.</p> <p>После је покушавао не би ли на којигод начин могао отклонити крваво недело, па б |
што не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражите?</p> <p>„Што с |
и био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије чинити но што сам ја чинио?{S} Ако се |
о потреби може убити Карађорђа.{S} Јави ли се доцније потреба за то убиство, Милош ће се пред н |
<pb n="194" />непријатеља...{S} Догоди ли се пак, да Карађорђе дође у Србију са знањем царева, |
бејаше живо заинтересовао да дозна који ли је ово човек.</p> <pb n="252" /> <p>Чим га бејаше за |
а онда, пада ли вама штогод у очи; чини ли се вама сумњиво ово врдакање Вујичино?{S} Ја бих рек |
посведочиш каква си слуга царска, је си ли прави син његов и може ли се султан у тебе поуздати. |
S} Хеј, по Богу, капетан Драгићу, је си ли ти при себи, кад тако говориш!{S} Па болан капетане, |
.</p> <p>— Како прође од паса?{S} Је си ли будио кога од момака?</p> <p>— Никога.{S} Али ја поз |
тако тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита он скидајући ћерћиво.</p> <p>— Ја г |
атка моја мајко, света земљо моја је си ли ми опростила?“...</p> <p>Ово чудно понашање овога не |
сете поче да развија!...“</p> <p>„Је си ли чула за ову песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад с н |
, кад је ономад појео Цукићеву?{S} Јеси ли ти здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш г |
и само ово неколико речи:</p> <p>— Јеси ли спреман?</p> <p>— Јесам,...{S} Ако не могнем секиром |
му да судим!...{S} И ако му судим, имам ли права да га осудим?...{S} И ако га осудим, имам ли п |
га осудим?...{S} И ако га осудим, имам ли права да ту пресуду извршим?...{S} И ако за све то и |
...{S} И ако за све то имам право, имам ли право да то чиним сам, не питајући никог другог, кри |
p> <p>У њему се порађала сумња:{S} Имам ли ја право да судим тога човека?{S} Ја њему да судим!. |
гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, кума Милоше? — Ти то најбоље знаш.{S} Па к |
да поново устане на зулумћаре.{S} Нисам ли му ја одмах поручио где ће ископати бомбу са шест хи |
више бићу кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, да то народ неће ништа омести, он |
што ниси наређивао и пословао!“ Учиним ли опет штогод, па не испадне како ваља, онда вичу: „Шт |
олибом се заустави Драгић, чудећи се ко ли му то разгради колибу, јер још по издаље виде да нек |
му једна с његове не сме валити.{S} Ако ли је пак Карађорђе дошао хајдучки, онда с њим као с ха |
д њега или да му се све повери?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да се не одметне и он с Карађор |
е може да прође ни једна свадба, а камо ли да се ослободи цела једна поробљена земља — рече Кар |
Та њега нико ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, па још по овакој урнебесној ноћи.{S} С |
може Карађорђу и на сенку стати, а камо ли што друго.{S} А после, господар Ђорђе је далеко.{S} |
па се тебе нико неће ни сећати, а камо ли да те код Руса пањка.</p> <p>Карађорђе је срдито гри |
сме се чути овде ни име његово, а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га као јарца, жива би га |
<p>— Није питање хоћемо ли, већ можемо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што знаш.</p> <p>— |
амо.</p> <p>— Па шта мислиш сад, хоћемо ли спасавати кнеза Симу и Драгића? — упита домаћин злов |
н зловољно.</p> <p>— Није питање хоћемо ли, већ можемо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што |
ласе донесе Вујица, господару, и хоћемо ли се скоро кретати одавде? — упита Наум кад осташе нас |
а мука и тековина и јесте.{S} Заглавимо ли ми, они могу отрести скуте и рећи: <pb n="115" /> шт |
рад уздржа.{S} Хеј, сабљо турска, грдно ли си се иступила, кад не мореш данас једнијем махом да |
је био и његов план у почетку...{S} Што ли га сад овако измени?{S} Јамачно се ђидија побојао, и |
и пут је загледао у сахат.</p> <p>— Што ли то нема кума Вујице! — рече у два маха, као вајкајућ |
ако, што ми онда хвалишете Милоша и што ли везира?{S} Каква смо добра и рахатлука од њих дочека |
генерал губернатор Стољетов.{S} Али што ли ће он код скромнога српскога емигранта Чолак-Анте!?< |
рало пасти у очи и свак би се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од кога ли бежи?{S} Д |
се пожалим на Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш псето?“ Побратимили смо се од невоље, као |
ив!{S} И то ти знаш, Марко?!{S} А зашто ли сам то крив?</p> <p>— Зашто си крив!{S} Знаш и ти за |
ти...{S} Дајдер, Драгићу, да видим могу ли.</p> <p>И после је скоро цео дан тај ту косио, а Дра |
игде отвора за светлост.</p> <p>— Знаду ли други кнезови да су ова двојица догнати?</p> <p>— Зн |
аћ је завршио свој говор питањем: смеду ли синови Јеладе још оклевати, још очекивати и шта могу |
ди како ће то утицати на војводе; имају ли они каква поуздања сами у се, и да ли се бар код ког |
орили:</p> <p>„Да ли овај погађа о чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p>Бар Милош је тако разуме |
ражара рапавим, набуситим гласом, је су ли они момци господареви, и је ли Петар с њима?</p> <p> |
је да му одговорим црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} Ако пристанем вели, моје заслуге биће м |
Милош поврати.</p> <p>— Црни ту!{S} Чух ли ја добро, Анто?</p> <p>— Јес, господару, „вожд“ је т |
стављати ни једне декине (минуте), знаш ли ти то! — викао је кнез.{S} После се окрете момку: — |
мученице мало да повратим душу!{S} Знаш ли болан, да је нисам окусио већ од толико недеља.</p> |
о ће сад џевапа дати Цариграду?{S} Знаш ли, добро те не знало, како ће пропиштати села, где се |
хладе своје подбијене табане.{S} Сећаш ли се, како смо се оно полане вили као црв под кором?{S |
Карађорђе није ни крио.</p> <p>— Можеш ли ти мене, брате, гдегод прикрити за који дан, док не |
).</p> <p>— Бога ти, господару, верујеш ли ти у то што говориш — упита Герман живо.</p> <pb n=" |
једини можеш их и спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај ти је фишек наше поздравље.{S} Кунемо ти се |
о ти ја сад овде поверим...{S} Заклињеш ли се?...</p> <p>Духовник се маши за велики, лепо изрез |
а што боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, да ли је крив Марко или Никола, к |
че, ово овако како сада радим и кабулиш ли ти то?</p> <p>— Бога ми, господару, има много што не |
остави обезглављену сиротињу.{S} Памтиш ли?...{S} А, јабогме да памтиш онај страшни и крвави тр |
земљи, погуби ову двојицу.{S} Опростиш ли им, ја скидам одговорност са себе и већ ни зашто не |
љеном предграђу, где већ настају поља и ливаде и где су настањени махом сиротнији становници гр |
ељена села и раскрчене утрине за њиве и ливаде.</p> <p>Неки Драгић Војкић имао је ту у шуми рад |
> <p>Сутра дан Драгић је косио у својој ливади, кад Карађорђе дође с Наумом.{S} Драгић му се на |
су за отаџбину <pb n="45" /> своју крв лили.{S} А да ћеш их дочекати секирама и ушницима, то т |
ујица се упути дубље у шуму и иза једне липе стаде с Николом Новаковићем, проговоривши само ово |
кириџијски коњ у пролазу обрстио једну липову гранчицу!{S} И то ми је тај рахатлук који раја у |
лужим цару!“ Уз то је опрезан као стари лисац, оњушиће где гођ има какве опасности за њега.{S} |
заповести, ударили букагије на ноге, а лисице на руке, па су питали шта им ваља даље чинити.</ |
— упита га Карађорђе.</p> <p>— Тргујемо лисичијим кожама — рече старац јасно, и наже се да боље |
сти и новости из Плане.</p> <p>Међутим, Лисовић стиже у Смедерево и одмах нађе Вујицу, који се |
аш тада спремао да крене за Паланку.{S} Лисовић га зовне насамо у собу, па држећи у руци Милоше |
</p> <p>Поред савета и строгих наредаба Лисовић је добио и новаца, да се и тим послужи, у колик |
оузданији момци Милошеви, а водио их је Лисовић, човек решен на свашто и кнезу Милошу безгранич |
је строго издате јој наредбе.{S} Павле Лисовић, с три момка, међу којима је био и Никола Новак |
о свршен је баш онога истог дана кад се Лисовић из Београда кренуо за Смедерево, с крвавим писм |
чврсто запушено.{S} Јако је мирисало и Лисовић га, и нехотице, пренесе носу.</p> <p>— Не, неср |
донесем његову рођену — рекао је срдито Лисовић.</p> <p>— Тако и да се чини — прихватише сви — |
је мислио да су збиља Вујичини момци. (Лисовић који је из Београда повео за Смедерево ове момк |
м о Божићу.“</p> <p>А Павле Сретеновић (Лисовић) узвикнуо је љутито</p> <p>— Каменом у главу тр |
подар Вујица и Павлић (Павле Сретеновић-Лисовић) — упита Милош.</p> <p>— Ту су напољу, господар |
кати, кум ми је, ако бога знате!</p> <p>Лисовић се испречи на њега: — Па добро, кнеже; кад ти ј |
во, он позва к себи Павла Сретеновића — Лисовића — и заповеди писару да му писмо прочита.</p> < |
рад.</p> <p>Вујица подиже очи и погледа Лисовића у лице.</p> <p>— Слободно ме гледај, кнеже, ал |
ично одан.</p> <p>Пред полазак Милош је Лисовића поново звао к себи.{S} Остали су заједно скоро |
твари да ћути као заливен.</p> <p>После Лисовића, Милош позове свога писара да му у перо каже к |
ву од огледала и оде даље.</p> <p>Викну Лисовића и нареди му да пробере најпоузданије момке а п |
на пола сахата.{S} Ту је Милош разложио Лисовићу све потанко шта му и <pb n="269" /> како му ва |
Карађорђеву главу или његову; и ако су Лисовићу, који носи то писмо, издате биле усмене наредб |
е јак дах буре, од чега затрепери сваки листак на горостасном храсту, а ситније гранчице његове |
али тако пажљиво и нечујно да ни један листак не шушну под његовим ногама.</p> <p>Дошав до кол |
лосно зајаукаше и поодкидане, као слаби листићи, разлетеше се на све стране у страховитој ломња |
би га сад од блата градио и како ће све листом скочити, чим се Карађорђе појави.</p> <p>Даље се |
хоћеш више!?{S} Народ је био спреман и листом би скочио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и |
чују за твој долазак, мислим да ће сви листом за тобом кренути.</p> <p>Ове последње речи Карађ |
лутати по туђем свету, да не мора један лити горке сузе у леденој туђини, а други код куће през |
у је бити, по изгледу, до 40 година.{S} Лица је био округла и као мало прићоса, а поглед му је |
ља од Милоша.{S} Код њега није било два лица, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је био отворе |
је омален као овца сед Турчин смежурана лица, а веома живих ватрених очију.{S} Док су остали ра |
гледа, дуге седе браде и бледа измучена лица.{S} Остали су га немо гледали.{S} Нико се не усуђи |
погледи су сретали само туђа, непозната лица, равнодушна и без и једнога знака саучешћа.</p> <p |
еко од вас, и то ме удари блатом посред лица.{S} Или зар може бити гора и стиднија ударца, но к |
зи.</p> <p>Милош скочи и протрља шакама лице и жмирну неколико пута, као да се хтео уверити, је |
аницом по глави, лежао је човек чије се лице није видело. — То је био Вујица.</p> <p>Доле, у пр |
них нестаде оне самртничке укочености и лице доби строг али жив и симпатичан израз.</p> <p>Како |
а плаче крвавим сузама; он ноктима грди лице своје; он ишчупава праменове косе своје даје бури |
сподару!</p> <p>Милошу се мало разведри лице.{S} Врљо је био дрзак и опасан хајдук, чувен на це |
е...{S} Сузе га загушише и старац покри лице рукама.</p> <p>Гитарић је показивао као да слуша с |
ше му јако раширила обе зенице.{S} Цело лице било је тако омршавило и променило се, да ја у мал |
о развукле и искривиле тако, да је цело лице изгледало поремећено и онакажено.{S} Милош шкрипну |
смежурано безбројним борама избраздано лице било је веома осетљиво и покретно; сваки осећај на |
тољетов журно, а његово весело обасјано лице, у мах се натушти.</p> <p>Анта је објашњавао:</p> |
ако је много говорило ово суво, спечено лице; како је дугачка и страшна била она прича препаћен |
им очима крив.</p> <p>На једаред бабино лице силно се натушти и помрачи, као да се некакав тежа |
>Вујица подиже очи и погледа Лисовића у лице.</p> <p>— Слободно ме гледај, кнеже, али и то знај |
их руку, он пљуну главна џелата право у лице и викну му подругљиво:</p> <p>— Што ме петљаш и ве |
ебео млаз крви бејаше запљуснуо право у лице.{S} Цукић је лежао покривен кабаницом, испод које |
з овог трошног и обурваног тела.</p> <p>Лице старчево било је тужно и мрачно, око танких запече |
са својим пратиоцем Наумом и сутрадан, лицем на Петровдан, био је већ у Пожаревцу.</p> <pb n=" |
се те вечери растану.</p> <p>Сутрадан, лицем на св. Павла, код пивнице где је био склоњен Кара |
огледао по оним растуженим и забринутим лицима, код којих је његов говор збиља изазвао сетно ра |
Бог — понови Врља не мењајући израза на лицу.</p> <pb n="135" /> <p>— Па шта, дао ти Бог овако |
тао наслоњен на миндерлук, са шакама на лицу тако, да је изгледао као да спава.{S} Митрополит ј |
е жена крупна стаса, маркираних црта на лицу и оштра строга погледа.{S} У целом њеном држању би |
зу је изгледао црн као земља, а црте на лицу бејаху му се некако развукле и искривиле тако, да |
свечаном руху, с равнодушним изразом на лицу, као да присуствују каквој досадној позоришној пре |
Врљо с подругљивим шеретским осмехом на лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још и ти бројао у добре |
и сабља је била исправна и на џелатовом лицу указа се израз задовољства и поноса.</p> <p>Џелат |
дсјаивао на строгом и суровом ратничком лицу Ђорђевом.{S} Он диже сад обадве руке и прекрсти их |
>На смежураном, борама дубоко испараном лицу сијала су се само два жива, два још сјајна ока, у |
ачан израз разли се по њеном смежураном лицу и она прошапута.</p> <p>— Добро ми је ћеро, добро |
лостио.{S} На његовом отвореном, ведром лицу појавише се јасни знаци бола и тешке жалости.</p> |
де.{S} У овом сумраку на његовом оштром лицу био је исписан страх, бол и тешка душевна трзавица |
о.{S} По рукама био је сав изгрижен, по лицу грдно изгребен, по чему се познавало да се у самрт |
лазевима и попрска убицу по рукама и по лицу.{S} Један дебео млаз шикну и прели кабаницу, под к |
у сумраку није могао добро распознати у лицу.{S} Само му је један од њих јако падао у очи своји |
тизала скоро до појаса.</p> <p>Крупан у лицу, с великим закрвављеним очима, с огромним црвеним |
ко говорио, Цукић је бледио и зеленио у лицу, док на послетку не поцрни као земља.</p> <p>— Пи! |
нису војводе српске, Карађорђева доба, личиле <pb n="147" /> на Цинцинате само по спољним знац |
и нису гледале и нису виделе.{S} Оне су личиле на прозор који је изнутра замазан кредом.{S} Те |
> <p>Сви Турци упреше погледе на млада, лична Турчина, који је замишљено седео у горњем делу ка |
ја, да је ово каква обична, каква моја лична ствар.{S} Али ово се тиче целе земље; тиче се рад |
јдука Врља, који га је на мах отргао од личних и горких мисли и привиђења, што су га до мало ча |
усред својих негдашњих ратних другова и личних пријатеља, он се некако осећао сам и напуштен.</ |
е да је дошао Карађорђе.</p> <p>Анта је лично волео Карађорђа и веома се обрадује његовом долас |
а имала је нарочитог командира, који је лично одговарао за резултат потере.{S} Али и ако је пот |
ти сматрале су за особиту част да учине лично познанство с Црним Ђорђем, с јунаком који је из м |
ућу шалећи се с Чолак-Антом, с којим се лично познавао, кога је волео са његове простодушне иск |
а да пређашњи врховни вожд намерава сам лично доћи и упасти у Србију, што би изазвало грдан мет |
не вали.{S} Спаси главу па онда иди сам лично у Русију господару Ђорђу, испричај му какве јаде |
м приликама кнез Милош му је обично сам лично издавао наредбе шта ће и како урадити, и ти њини |
екао сам, да се нађе у близини, и да он лично контролише тачно извршење издатих заповести.</p> |
д“ уживао љубав и пошту Грка, и највеће личности сматрале су за особиту част да учине лично поз |
S} Тако је већина била упућена на своју личну зараду.</p> <p>То је било у толико теже, што су г |
езултатом, у коме је сваки гледао своју личну корист.</p> <p>Али на овом састанку покренуто је |
га правителства усеченијем главе живота лишисја, месеца јулија 1817. године.“</foreign></p> <mi |
о ваља угазио, он насу одозго још трула лишћа, набаци пуно оних кора и већих и мањих, а одозго |
лишће и ситније комаде отпале коре.{S} Лишће се нагушено дизало у вис.{S} Милош зађе и потапка |
чи!“ мислио је он, па узе живо нагртати лишће и ситније комаде отпале коре.{S} Лишће се нагушен |
изгртати између клада мокро, полутруло лишће, избацивати одломке кора, а уз то је осетио како |
и мањих, а одозго овде онде опет посеја лишћем, те је изгледало као да није ни дирано у кладе.< |
е, труле кладурине, засуте старим сухим лишћем и огромним ољуштеним корубама, што су се извитоп |
снути у тесне међе једнога срца и једне лобање!{S} Зора се већ помаљала, а он је још био на ног |
— Откуда ноћас, анатемњаче?</p> <p>— Из лова, господару, но молим ти се отвори, одвалише ми рам |
улови.</p> <p>Али, ах! тек што је мали ловац набацио на цвет качкету и победоносно узвикнуо: „ |
Као што видите — и свирепост има своју логику.</p> <p>Дошав до уверења да смртна казна треба д |
и његова глава!</p> <p>То је била општа лозинка.</p> <p>Сви су били сложни у томе и сад је оста |
је нема више!{S} А где је Мишар, где је Лозница, где су Иванковци, где је Варварин, где је Суво |
ј клупици, на којој је стојао свећњак с лојаном свећом, и обриса је.{S} Изгледало је као да би |
азалице парче памука, натопљена зечијим лојем, па га два три пута превуче преко сабље.{S} После |
куд баш њега доведе амо?{S} Изазива ме, лола, да учиним с њим што не треба.{S} Два три пут ме ј |
галозе</hi>, који су га једном тако <hi>лолски</hi> преварили и упропастили!{S} Зар они утекли, |
асни гласови све јаче и јаче одјекују и ломе се око њега, називајући га крвавим убицем и тражећ |
ласка, ја морам с њим свршавати, јер се ломи само између мене и њега, или ја или он“.</p> <p>Ал |
о се у мрклој, непрегледној ноћи бије и ломи о тврде камене обале, и све запенушено, у свирепој |
се Ђорђе нешто двоуми, као да се бори и ломи.{S} Најзад се реши и проговори.</p> <p>— Можда ниј |
, тако су се целе те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји Милошеви, стиснути у тесне међе |
би се учинити чудо!{S} Него ја се нешто ломим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ће доћи онда, |
а преко пола цепа и дроби, така страшна ломњава испуни сав простор између неба и земље, и Ђорђе |
азлетеше се на све стране у страховитој ломњави и пуцању.{S} Карађорђе упусти златан крст, који |
по читав дан изгледа као какав огроман лонац, у коме кипи, ври и пресипа се, док сутра дан опе |
покућанство она тиква за воду, оно крње лонче и дрвена кашика, коју сам сам издељао.{S} А питаш |
зађе напоље, па се мало доцније врати с лончетом добре црне каве.{S} Ђорђе диже главу и погледа |
а синчић му је помагао избацујући земљу лопатом.{S} Рака је већ била ископана, а попа још не бе |
угљиво, бришући рукавом крв, која му је лопила из повређене горње вилице — поносите се, ово и п |
мирно боравио дане, склоњен у сеновите лугове јасеничке, који су му били тако познати и тако м |
сме, која се као мирис, расу по зеленом лугу и оде далеко, далеко кроз свечану јутарњу тишину.< |
о су се ова два шумска певача у зеленом лугу дуго натпевала, поздрављајући лепу, летњу зору на |
ећ почео разређивати.{S} Негде дубоко у лугу беше се пробудио неки стари кос, те поче веома зву |
о матери те ружим, што лупаш толико као луд, кад видиш свећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада глув д |
паметан си човек и ова ти није ни мало луда.</p> <p>— Не знам, ја ка’ тако рачунам у својој пр |
споразумом!{S} У то се могу уздати само лудаци, који Турке не познају, или шерети, који и сами |
тиху поноћ плачно и тужно одјекивала је лудачка песма или кукњава Николина:{S} Ђорђе, о Ђорђе.. |
ујем таке речи, као мало час она твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао рећи о човеку |
тешки грешник 6 пуних година ево живи у лудилу своме, непрестано гањан страшним привиђењима крв |
ле подболи и навукли их, да сада својим лудим главурдама плаћају несретне злочине своје; њих, д |
има гдегод му падну шака.</p> <p>Био је лудо храбар управо долазио је у тој храбрости до безочн |
очи.{S} Псуј ме, господару, можда је и лудо што ја говорим, али мени то иде из срца.</p> <p>— |
едити се за боља времена, но погинути у лудо, без славе за себе и без користи за земљу?</p> <p> |
, кад је теби већ рекао једно.{S} Немој лудовати, но говори што те питам, који ће од момака бит |
авља овом земљом, те неће баш спасти на лудога Циган Ђорђа!</p> <p>Милош је узбуђено и усиљено |
да ми не даднеш да учиним ову несрећу и лудорију.</p> <p>— Ама, коју Ђорђе, брате? — рекнем му |
би ја марио да су они сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре доба муте и бунтују народ. |
те и како сте пошли.</p> <p>— Штогод ми луђе урадимо, све ћеш паметнији изгледати ти, па је опе |
чаршији и сврати у механу некога Живка Лужичанина, где се одморе и доручкују.{S} Одатле крену |
— од свију ових решења било би ти после лук и вода.{S} Све би онда окренуло за Црним, и ко би о |
Миленко, Петар Добрњац и други Војвода Лука Лазаревић (поп Лука) држао је тако под закуп спахи |
њац и други Војвода Лука Лазаревић (поп Лука) држао је тако под закуп спахиско село Коњушњу.</p |
то даде, онда море чинити што хоће.{S} Лукави Милош тако и ради, и мало по мало он постаје гос |
да Карађорђа једном нестане са света, и лукави је Турчин планирао, како би из свега тога он опе |
ак кад му је поверено, да гони „старога лукавог шумадиског хајдука.“ А у том вајкању — старцу н |
у, која не познаје криве и прљаве стазе лукавства и обмане, и која корача само широким и светли |
} Али по нашој памети, то је само грчко лукавство.{S} Хоће мудре главе грчке да за њих ваде кес |
та му је друго остало, него да прибегне лукавству и вештини.{S} И он је, сиромах, то и окушао, |
ама.{S} Нарочито је разбирао за војводу Луку Лазаревића, Ненадовића, Илију Чарапића и друге гла |
јући густе димове.{S} Кад доврши каву и лулу он скочи:</p> <p>— Јело, жено моја!{S} Ја одлазим |
ненадно лупио на прозорски капак, и ова лупа необично пресече Милоша.{S} Да се пола дома срушил |
риликама у животу.</p> <p>Тројка и њена лупа већ се бејаху изгубили у сумрачној даљини, односећ |
>— Полако, по Богу побратиме, баш ми та лупа ланаца кроз мозак дере.</p> <p>— Неће вала дуго, п |
.{S} А њих ево овде — чује се сито како лупа!</p> <p>Све ово девојче изговори у лету, у трку, д |
њени потребама практичнога живота, и не лупајући главу о томе, да све <pb n="93" /> те појаве г |
<p>„Да ли овај погађа о чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p>Бар Милош је тако разумевао те пог |
глув да толико груваш?</p> <p>У истини, лупање је било обично, шта више тихо.{S} Но Милош је хт |
првој забуни није знао шта да чини, али лупање се понови и Милош опсова лупача веома ружно.{S} |
псова лупача веома ружно.{S} Познаде по лупању ко је, и беше му веома криво што да се тако тргн |
ни, али лупање се понови и Милош опсова лупача веома ружно.{S} Познаде по лупању ко је, и беше |
одару!</p> <p>— По матери те ружим, што лупаш толико као луд, кад видиш свећу у одаји?{S} Нисам |
ло се раскорачи, измахну и из све снаге лупи Карађорђа ушником у груди...</p> <p>Ђорђе промукло |
људи, с коњима, под оружјем, у жагору и лупи, удали се, носећи собом две крваве главе, а у пуст |
кочи са земље.{S} Неко бејаше изненадно лупио на прозорски капак, и ова лупа необично пресече М |
после, ко зна шта и њему може наједаред лупити у главу.{S} С тога ће боље бити да с тим јављање |
ласовита песма, праћена свирком зурла и лупом бубња и таламбаса.{S} Песма је била турска.</p> < |
, како кроз пусту пољану, као црна авет лута једна чудна људска прилика на добром коњу, али на |
<p>Па опет зато кроз ову урнебесну ноћ лутала је једна жива човечија душа, али душа болна и пр |
рептао у мрачној тамници, а мисли су му лутале бог зна куда по далекој прошлости.</p> <p>На јед |
и се накупило на души за ово 5—6 година лутања по туђини.{S} Јес, да се људски изгрдимо, ако хо |
те овде заједно, па да не мора ни један лутати по туђем свету, да не мора један лити горке сузе |
уци.</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Луч је пуцкарао, пуштајући широк пламен и облачак дима, |
таде у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајно или хотимице, могао |
унутра, носећи велику цепаницу упаљена луча, коју одмах пободе на сред оџаклије.</p> <p>— Шта |
ет јасно осветљена, две велике цепанице луча букте крај оџака.{S} Никола брише рукавом очи, јер |
ад се Петар указа на вратима, са зубљом луча у руци, корачајући опрезно, као мачка, Цукић је ле |
ољу.</p> <p>Слаба и немирна светлост од лучи једва је разгонила густи мрак у оџаклији, где се о |
рад се са Стамболом надметао по сјају и љепоти својој.{S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} Г |
а и заслуга.{S} Његово јунаштво, његова љубав за ову земљу, његово поштење, његов образ и његов |
99" /> тако тешко и крваво стекло, а за љубав нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би било д |
ако гуче, из његове песме научио шта је љубав и како се први пут свештени огањ љубавне милоште |
начка деветогодишња борба стекла јој је љубав и уважење код свију Балканаца, па чак и код самих |
ира с њима.{S} Особито је „вожд“ уживао љубав и пошту Грка, и највеће личности сматрале су за о |
с којима је Карађорђева породица била у љубави и пријатељству, те су се с тога чешће походили и |
ера, човек правичан и запојен истинском љубављу према народу, и он ће сутра постати неограничен |
љубав и како се први пут свештени огањ љубавне милоште разбуктао у срцу његовом; опевао је муш |
ове, да раскрави ледену кору, да врелим љубавним дахом загреје земљу и измами из ње хиљадама пл |
код везира.{S} Марашлија га је дочекао љубазно и расположено.{S} Понудио га је да седне наспра |
ксо? — пита радознало девојче;</p> <p>— Љуби тако!...{S} Тако се ваља...{S} Жао јој.{S} А мене |
аја плакала кад смо полазили!{S} Па све љуби праг и плаче: „слатка кућо моја“.</p> <p>— А што љ |
аче: „слатка кућо моја“.</p> <p>— А што љуби праг, браца Лексо? — пита радознало девојче;</p> < |
о поново да подигне народ.{S} Изашли на Љубић, па се у најнесретнијем тренутку разбежали.{S} И |
одили пред њега — Милоша.</p> <p>Крвави Љубић, био би још три пута крвавији; он би за Турке пос |
<pb n="112" /> српске манастире.{S} На Љубићу, отац Мелентије заслужио је бесмртност, и доста |
амтиш онај страшни и крвави тренутак на Љубићу кад оно полете ти и диже Ракетин разбијени добош |
ка војска почела је бежати.{S} Шанац на Љубићу већ је био напуштен, још неколико тренутака и Ту |
дртина!...{S} Зар...</p> <p>Но кнегиња Љубица прекиде сад њега.</p> <p>— Ето, ви’ш какав си ти |
и изгледао је замишљен.</p> <p>Кнегиња Љубица уђе и унесе гостару с вином и две чаше.{S} Мало |
сподару, шта вели?</p> <p>— Милош викну Љубицу.{S} Мало после она донесе повећи кожни јанџик, и |
Кукурек огласио буђење природе, а нежна љубичица у подножју столетна храста, у загрљају његових |
е границе.</p> <p>Друго је била огромна људа, Сулиот Красис, дугогодишњи хајдук епирски, но кој |
ва помоћника.</p> <p>То је била огромна људа с грдном проседом брадом, која му је стизала скоро |
ци било нешто што је врло тешко, јер је људа левом руком подржавао и подизао торбу да олакша ра |
о, и у први мах доста је неразумљива за људе, несвикнуте да се баве изразима, који бележе појам |
од српских послова и да угуши и ућутка људе, који су се у Србији појављивали као његови агенти |
, и онда се прозле и испизме; насрћу на људе и њихов мал и чине грдне штете и незгоде, са којих |
апињали на крст, спаљивали, бацали живе људе да их дивљи зверови растргну, у опште, тражили нач |
илош мислио развлачити ствар, он би ове људе послао преко народне канцеларије, као што је био р |
ђе је то одмах познао.{S} Слушајући ове људе како гомилом празних речи и бацањем кривице на дру |
е мени дао то право, да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко м |
а.</p> <p>У осталом, кад је сазивао ове људе, он није толико полагао на њино решење, но главно |
<p>— „Не знам да ли си ти испратио ове људе амо у Петробург и научио их да овако ружно говоре |
и и премлатити гдегод и Црнога и његове људе.{S} Нећу после да ми се и то товари на душу.{S} Ев |
илоша, што тако лако узима на душу прве људе у народу.</p> <p>Баба Јана пажљиво је слушала све |
бијем тога пса, да не упропашћује друге људе.</p> <p>— Ево ти мој пиштољ, господару, па њиме пр |
атрао као своје најверније и најоданије људе.{S} Особито је до сад Павле без поговора слушао св |
довића, Илију Чарапића и друге главније људе из Србије.{S} Распитивао је шта ли они мисле, чему |
а у Србији и знао у главу све угледније људе у сваком крају.{S} Премда се за четири последње го |
ем и глобама нагони кметове и угледније људе да прокажу хајдуке и бунтовнике, као и њине јатаке |
у народу.{S} Ако немаш поуздања у своје људе, ја ти стављам на расположење целу моју војску, а |
питаше шта хоће.</p> <p>— Ја чекам моје људе, и ако се не варам ви сте то — рече старац чисто с |
ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе одбијам и да се од њих кријем, да вас не би мучио |
н, кнез, принуђен је да оштро гони таке људе, јер од њега Турци прво и траже рачун, а београдск |
ојим се да ме ко није опазио; имаш неке људе на конаку, господару?</p> <p>Милош му каза какви с |
одмах убија.{S} Побио је, веле, толике људе, и то не тек онако неке ситне људе, већ најбоље во |
да и кнезова.{S} Он поби, болан, толике људе, а сад му сметамо чак и ми овде.{S} Шта ће мислити |
ако је узео власт у руке, а поби толике људе.{S} Уби Молера, па владику Мелентија, па сад ову т |
</p> <p>„...{S}Што си онда побио толике људе, кад си знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш пре |
ажим, али је срамота да он за мном шаље људе, који ће ме чак амо по Русији пањкати и срамотити. |
, похватао <pb n="38" /> толике угледне људе и престравио свет.{S} Сад се није вајде вајкати, ш |
лике људе, и то не тек онако неке ситне људе, већ најбоље војводе.{S} Тако кажу, да је он дао Т |
Немојте, дакле, варати тамо простодушне људе, па чак и амо царски двор.“</p> <p>Пошто је писмо |
окраде оволике паре?</p> <p>— Бог добре људе никад не заборавља — рече Врљо с подругљивим шерет |
Вала, ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао у анатемњаке.{S} Истина |
ади да верује. <pb n="104" /> Те домаће људе ови страни употребљавају после као своје сензале и |
S} Знао би тамошње прилике, а знао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од три |
шава, па и у томе како ће лакше убијати људе.</p> <p>Да не говоримо о рату, где је убијање на г |
ачити не могу, нити могу батином терати људе који к мени дођу да ме виде и за здравље упитају.{ |
Милош се на то чинио невешт, пуштајући људе да се сви изговоре.</p> <pb n="265" /> <p>Видећи д |
како сам ја био крвожедна звер и убијао људе не из велике нужде и невоље, већ од беса и ината.{ |
преко мере строг и суров; да сам убијао људе, палио и раскопавао домове, истребљивао читаве пор |
пет упали целу земљу.{S} Мени је пратио људе, да ми у највећем поверењу, и на божији аманет то |
и опет повратио власт, ти би дошао међу људе и опет стао на стару ногу.</p> <p>— Не могу, не мо |
а, коју сам ја био склонио, и послао му људе да му покажу где има закопана оружја и два топа, д |
и једва простења.</p> <p>— Ух за бога, људи, немојте то од мене искати, кум ми је, ако бога зн |
страшан мученички јаук, који срце пара, људи су се с побожношћу крстили и престрављено шапутали |
у му како су Драгић и остали, најпосле, људи који можда нису ни имали зле намере у срцу, али су |
изреку веле, да су је створиле језуите, људи који су данас на врло ружном гласу, али у оцени чи |
његови другови, његови ратни помоћници, људи који деле са њим зло и добро, које одушевљавају је |
вић Добрњац и Михајло Тодоровић-Герман, људи које је кнез Милош био послао да му сврше неке пос |
>Због тога у народу настаје узрујаност, људи се отпађују од посла, трговци не смеју да улазе у |
кад си ти почео купити харач по народу, људи почињу жалити за турским харачлијама.{S} Твоји мом |
правдају начелом.{S} Али много пре њих, људи су вршили таква иста дела, нагоњени потребама прак |
ска зида, а горе на миндеру седи око 50 људи и ћутећки срчу своје наргиле.</p> <p>Патос је сав |
, који по три дана залогаја не окушају; људи мека срца, који неће мрава згазити и зликовци, кој |
кога се лаћам.{S} Толико <pb n="222" /> људи полажу на ме сву наду своју и верују да сав успех |
ара тужбе дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуче били моји послушници...{S} Али, ак |
да овде дозре и последњи плод његов.{S} Људи слаба срца не верују у препорођај балканских народ |
ру и који ће ово дана бити посечени.{S} Људи су махом жалили што је дотле дошло и осуђивали су |
вога, то је махом све морало остати.{S} Људи су се спасавали махом голе душе.{S} Једино ако је |
опили се мргодни, зловољни пратиоци.{S} Људи мрачна изгледа и мрка закрвављена погледа.{S} Сви |
ном. — Толико могу рећи са сигурношћу — људи негодују, вајкају се, замерају!</p> <pb n="98" /> |
, без јава и светлости.{S} До тога доба људи поспе, ватре се погасе, чак и пси полежу и село ут |
игравајући од радости.{S} Али видећи да људи још стоје забезекнути, она прискочи Стојану, трже |
земља, а ето нестаће га, па не само да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сам |
о.{S} Али шта да чинимо!{S} Дођоше онда људи, навалише на Ђорђа и преломише га.{S} Брани се јад |
едан другоме очи бодемо.</p> <p>— „Шака људи, још им турска сабља виси за вратом, а они се већ |
покрајине; који су заповедали хиљадама људи и претурили преко својих руку сваке године хиљаде |
за најкраће време скупити још 50 тисућа људи.{S} А сад је прилика да посведочиш каква си слуга |
И од кога ја то кријем?{S} Од света, од људи!{S} Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели |
е он, Анта, слушао ово последње доба од људи што су долазили из Србије.</p> <p>Други су гледали |
t="subSection" /> <p>Док се ово море од људи таласало и тискало да што боље види, упирући зорни |
рње росе, и од плодне бујне дажде, и од људи који га овако пометена с чуђењем срећу и од животи |
азда чека спреман и оправан.{S} Бежи од људи у пусте пољане и целу боговетну ноћ, као смушен и |
уда не чује никакав глас, ни јав, ни од људи ни од стоке.</p> <p>Наједаред, Милош чује да у кук |
ли?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од људи који ме се овда онда сете и то врло изредка, те по |
ку у Букурешту, кад у кућу уђе један од људи књажевих.</p> <p>— Господару, овде је Драгић — јав |
онос, и јунаштво, и наду, и начинило од људи најгаднију животињу, која само дрхти за свој злеху |
но му је било да испита расположење код људи од утицаја, како би се унапред могао спремити за с |
па се опет сви то слажу и помажу и живе људи пријатељски један уз другога, а код нас свега на с |
после је било добро...{S} Па колико је људи тек он побио!...{S} Зар није и мој Милан пао као њ |
била откравила!...</p> <p>— С колико је људи дошао тај крвник? — упита он после кратког ћутања. |
<p>Међу доглавницима Милошевим било је људи који су мрзили Карађорђа, али је било и таких који |
никуд маћи, све док не дођоше из Русије људи, трошак и заповест да се тамо кренемо.{S} То је св |
{S} Најзад проговори.</p> <p>— Чујте ме људи!{S} Гледајте ви свога посла, а оставите мене на ми |
, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће нам рећи, и имаће право.</p> <p |
ија, све бирани јунаци, све лавови а не људи, и ми смо с двапут мањом силом смрвили и развејали |
прекрсти их онако, како то обично чине људи кад се богу моле.{S} Ђорђе проговори:</p> <p>— Бол |
бити, но га пусти на молбу и наваљивање људи).{S} Али нећеш, Штрбо, куд си наумио, не! — Окрете |
е, Милош се чисто вајкао:</p> <p>— Море људи, тешко је ту бити паметан.{S} До јуче је то био го |
<p>Анта је с нестрпљењем очекивао да се људи разиђу, па чим остаде сам с кнезом Милошем, он уст |
о камен по камен, а једнога дана дођоше људи из бела света, <pb n="207" /> привикаше пусти, пус |
Бог је свемогућан, па, Боже прости, без људи, народа, ни бог не био бог, нити би могао боговати |
е жене стану па гледају и смеју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да ви |
а трајао је разговор између Карађорђа и људи што се ове вечери бејаху искупили око њега.{S} А т |
; а од тога доба све се променило, па и људи постали друкчији.{S} А што је најризичније, браца |
кад као код своје куће — то знају бог и људи.{S} Али волим и овде у туђини остати свој, но отић |
ране на срцу моме људске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не мари!“ |
прима ту ствар не само прост свет, но и људи озбиљнији то прихватају; све рачунају не би ваљда |
акрило се у сигурна боравишта.</p> <p>И људи и животиње потражили су склоништа од ове свирепе и |
та даље од носа.</p> <p>Па ипак сви ови људи, тако разнолики по свему, с једнаким интересом и п |
ка унаоколо осветљивала.</p> <p>Сви ови људи били су оружани, а по изгледу срдити, кивни, грдно |
равити овакав закључак:</p> <p>„Сви ови људи вајкају се на своје стање, али нико од њих није на |
>У мраку није се могло видети, како ови људи изгледају, али, судећи по говору и држању, Марко м |
чак с другога краја Србије.</p> <p>Ови људи, што су сад пали у дом кнежев, нису обични посетио |
" /> а коњи привезани за плот.{S} Многи људи носе перчине; велике перчине, као код жена, па спл |
му је веома тешко.{S} Туђа земља, туђи људи, туђи обичаји!{S} Девет година био овде господар з |
јдуке, а и пред ратове кад се угледнији људи спремом за рат компромитују у очима Турака, па се |
су од најдавнијих времена и најпростији људи веома често вршили ово, што казује изрека „циљ опр |
двајестак дана слушала шта говоре неки људи што тек бејаху стигли из Србије, а мени се чисто к |
с угарске стране.</p> <p>— Ово су неки људи који хоће да се превезу, Јоване.{S} Изађидер те ви |
> <p>— За бога, куме, што ће ти оволики људи и цела тевабија!?{S} Та ти си кренуо гдегод си ког |
таш и остављаш оно, ради чега су толики људи главом платили...{S} Крв она два невина детета, шт |
и њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи као људи!{S} Сваки има нешто друго у глави.{S} Ниј |
p> <p>Тако је сад говорио Милош.{S} Али људи су га погледали испод очију и нико није озбиљно уз |
гом и не мисли до о томе.{S} Причају ми људи, који су код њега били, како је пред њима плакао и |
урити и поверовати, да су га убили сами људи из народа, који су се бојали да ће их опет посвади |
така безакоња.{S} А неће му то дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а |
а око њих видели су се многи наоружани људи.</p> <p>Унаоколо за плот били су повезани многи сп |
род почешће муте некакви сумњиви страни људи, који махом долазе отуда с тих страна, из Бесараби |
народ диже на буну...</p> <p>Ови страни људи нађу овде по кога лаковерног народног старешину и |
.{S} То су били кнезова и други угледни људи из народа, што <pb n="180" /> их Милош бејаше сазв |
а пали би под сумњу и сви други угледни људи.{S} Све ово што се с толико муке и јада накрпљало |
двоумица.</p> <pb n="54" /> <p>— Виђени људи и друштво Милошево! — рече један.</p> <p>— Знадем |
у турску.{S} Беже и толики други виђени људи и јунаци, па не може бити никакве срамоте ни за те |
још праву погодили.{S} Јесу били виђени људи, ама су злице.{S} Имали су дослух с Црнијем Ђорђиј |
су готово сви бегунци били фамилијарни људи, те је сваки био повео и своју породицу.{S} Настањ |
у.{S} Ја сам правдао.{S} Велим, немирни људи, буне народ, а Турци не знају за другога но за гос |
ашто не могу одговарати, јер ће немирни људи познати да је моја рука кратка, и нико ме неће виш |
орим с тобом, са женом.{S} Оваке ствари људи обично деле међу собом и пријатељи их казују један |
земљу, да се у близини не нађоше добри људи, који је прихватише и донесоше кући скоро полу мрт |
царских људи амо у народ, и како ће ти људи донети голема, небројена блага, и довести учене оф |
д људи!{S} Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим, д |
рном и непокорном народу.{S} И ови исти људи, који на први поглед као да никога не вермају, поћ |
ша у џепу и без икаква иметка, они исти људи, који су око десетак година стајали на челу свију |
напомену како је свет, свет.{S} Прости људи лако се дају завести вештим обећањима, а кад се је |
се свему невешти.{S} По селима су ваши људи; неће вас издати, а склоните се мало и у планину о |
> <p>На томе састанку било је двајестак људи, махом непознати Карађорђу, но који су њега врло д |
часу покажем као кукавица.{S} Та, болан људи — Драгић рашири обадве руке и страшним ватреним по |
огледом стрељао је око себе — та, болан људи и браћо моја, помислите, шта ви од мени тражите!{S |
То је страшно, али онда дајте да се као људи разговоримо, од онаква разговора, како сте вас дво |
врат, па мора да пази.{S} Али људи као људи!{S} Сваки има нешто друго у глави.{S} Није то, вел |
не би то ништа ни знала, но долазе тако људи код мога Антонија, па сам тако чула да се међу се |
и сад је ствар ишла већ лакше.{S} Преко људи, који су били и Милошу и Марашлији добри пријатељи |
позвати Ђорђа.</p> <p>Да га зове преко људи, знао је да Ђорђе то неће поверовати.{S} Да му пиш |
рани указа се црна гомилица од неколико људи и упути се ономе месту, где се заустављала скела ш |
шареном сабијеном гомилом, где је било људи свакојаких вера, свију доба и узраста, свакога ста |
стални грађани ту су могли опстати само људи мекши, мирнији и погоднији, да се прилагоде потреб |
<p>— Не, по богу, побратиме, стари смо људи, немој грешити душе и говорити да не знаш и немаш, |
оље.{S} А код наше куће увек пуно, пуно људи; све с пушкама, с ножевима, па црвена јапунџета, < |
> <p>— Боже мој!{S} Да ли је истина што људи говоре, да душа после смрти за четрдесет дана обил |
од <hi>Скопљака</hi>.{S} Од тебе морају људи да крију своје жене и кћери, као од најгоре Туркуш |
о све ни да кажем, како то Анти причају људи што дођу из Србије.{S} Не знам ти ја ни десете, ка |
њима остаје кукњава и јад.{S} Колико су људи испребијали само за ово неколико последњих дана!{S |
ога.</p> <p>— Онда би, преко поверљивих људи, ваљало учинити питање код самога двора руског.{S} |
страва подузима.</p> <p>У средини ових људи, на трулом пању, седео је висок човек, дугих образ |
да не страда од кнеза Милоша и његових људи, што је примио „вожда,“ кмет Стојадин ипак се прел |
на свега истакло се десетак угледнијих људи и првака народних, па и то крв и нож, да се искољу |
ситијих Срба, ако се не нађе паметнијих људи да томе злу што скорије стану ногом за врат.</p> < |
и каквог старешину над главом од својих људи, и мени је милије да то будеш ти, но ико други.{S} |
обро би било да ја пошљем кога од мојих људи да га потраже и код других...{S} А, шта велите?{S} |
вар свршити брзо и поуздано с оно мојих људи што их имам.</p> <p>А има ли који од угледних војв |
!... — Око њега (Милоша) има свакојаких људи.{S} А после, ко зна шта и њему може наједаред лупи |
есто рекне али, у истини, мало је таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју г |
ланке.{S} Међутим приватно, преко неких људи, који су синоћ стигли у Паланку, Вујица вељаше, да |
ором ратовању, о доласку руских царских људи амо у народ, и како ће ти људи донети голема, небр |
<p>Хучна тевабија оде; гомила оружаних људи, с коњима, под оружјем, у жагору и лупи, удали се, |
булументом, с великом гомилом оружаних људи и момака својих, што Карађорђу одмах паде у очи и |
ја Никшића, камо толико других угледних људи?!{S} Све их је он побио!{S} Кнез је, али његов пут |
још било у пуној власти.{S} Од народних људи, у Београду су се тада бавили само они, који су ту |
ше и скриве.{S} Милосрђе је код обичних људи, леп накит душевни, а код оних што су у сили и вла |
више милости и праштања, но код обичних људи, онда што су га учинили да је већи од свију, и дал |
А овамо ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{S} Њима, тим људима, том свету, народу ј |
} Па има још у Србији јунака и честитих људи, који неће хтети да прљају свој образ мучки пролив |
е ме што се ја воде састајем понекад са људима који отуд долазе, и бедите ме да ја одовуд подба |
ише за ову сиротињу и пред Богом и пред људима, па вала, како вам год драго, и нека управља нар |
српским емигрантима, <pb n="228" /> све људима који су играли велике и значајне улоге у славној |
1" /> одговарам и дајем рачуна и Богу и људима — јер сам уверен да сам радио за добро народа — |
јади тако да више није ваљао ни богу ни људима.</p> <p>Одсекао му обадва уха, а за тим га опрем |
аџи Мелентије и многи други.{S} По овим људима већ се мора ценити да ће кнез с њима имати важне |
pb n="95" /> <p>— Шта ћеш да ћеш с овим људима, молим те, послушај и ти коју њину!{S} Немој све |
имати времена да се састане и са другим људима, па ће после видети.{S} Ако могне с Милошем да с |
већ се бејаше рашчуло међу поверљивијим људима, и неколико пријатеља већ бејаху потегли да га в |
ио је по околини, састајао се и с неким људима, али је понајвише времена провео у разговору с Н |
њкају пред двором руским и пред царским људима.</p> <p>„Али, ако је ово из твоје главе и отуд о |
што је било и с толиким другим угледним људима.{S} С <pb n="240" /> тога на те поруке и обећања |
им, састаје ли се често с руским важним људима, и да ли се што спремају, и шта ли хоће?{S} Герм |
главу, мила ти! је ли?...{S} А зар оним људима што си их ти побио, зар <hi>њему</hi> није била |
е и може се наћи све што затреба добрим људима — рече старац усрдно, уводећи госте у кућу.</p> |
но због тих људи и убијам!{S} Њима, тим људима, том свету, народу је он опасан, с тога ја и диж |
Шта могу ја ту сад помоћи.{S} Ја с тим људима немам ништа, и мени они нису сметали.{S} Али ето |
н изађе на скелу и даде знак непознатим људима на супротној обали, питајући их хоће ли да се пр |
емо увек чувати ово што имамо.{S} Нашим људима и свакоме ко нас слуша нећемо дати да се меша у |
ви штогод за нас не нареде, да се нашим људима као опрости што су војевали против султана, па т |
посвршавам неке послове и разашљем абер људима, да знају да сам стигао.</p> <p>Кмет се колебао: |
сад није вајде оћуткивати.{S} Кад се с људима мора радити, онда с њима ваља довршити започети |
развиди мало како стоји ствар; док се с људима састане и поразговори шта би и како би ваљало пр |
/p> <p>„Да идем и да окушам срећу сам с људима које нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође добро |
а је био човек врло умешан у опхођењу с људима, јако обазрив у сваком послу, а уз то необично х |
им могну, новцем и оружјем, ако не могу људима!</p> <p>Али што је ствар постојала озбиљнија, Ру |
пољану, као црна авет лута једна чудна људска прилика на добром коњу, али на коњу који је већ |
а тако редом док и тебе једном не удави људска крв.</p> <p>Док је Драгић ово говорио момци су г |
бе.{S} Али оне крваве ране на срцу моме људске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему ј |
т има неке примамљивости и да проливање људске крви изазива некакво чудно дражење живаца, које |
елике апостоле морала и душевне чистоте људске.</p> <p>Циљ оправдава средство.{S} Да би достига |
година лутања по туђини.{S} Јес, да се људски изгрдимо, ако хоћеш право.{S} А наши заједнички |
ут којим се попео до те висине засут је људским костима.{S} Таким је путем он пошао, таким ће и |
а је расла; сад је била налик на тисућу људских гласова који се у једно сливају.</p> <p>— То су |
нце целокупне цивилизације, целога рода људскога.{S} А сад се претворила у дивљачку пустињу из |
а који тренутак загрејати у топлој крви људској.{S} Он диже према себи широку, криву дамаскињу, |
е свега што је зло и неваљало у природи људској, други гледају у њима велике апостоле морала и |
крваве свечаности и пировања, зачињена људском крвљу.{S} Он је волео миран, мекушан, раскошан |
>— Скуп је човек!{S} Он се не изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу носити, док угледа б |
ешто својски и од срца или кад је веома љут.</note> <note xml:id="SRP18933_N5">Обадва ова писма |
и, мало је таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо |
то крви и ужаса, како је он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах није поред њега десио њего |
е кроз ваздух тако снажно и окретно, да љута дамаскиња чисто писну кроз зрак као гуја присојкињ |
што сам дошао!</p> <p>Видећи Карађорђа љута, Вујица се узе правдати.{S} Он није мислио ништа з |
себи широку, криву дамаскињу, оштру као љута гуја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада одс |
клопљеним рукама узе га молити да се не љути и да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} Најзад, к |
Србији и оном јадном народу.{S} Зато се љутим на тебе, господару, што подбадаш одовуд, и због м |
сам да јави за свој долазак.{S} Тада, у љутини и страху за свој положај, Милош би био кадар да |
стигне само оно, што му ја желим.{S} У љутини свашта рекнем, али зар ја не умем расудити, како |
пребацивао је себи, што да се излети у љутини пред благим духовником, и што да му помиње чак и |
е.</p> <p>И ако се усиљавао да прикрије љутину, на Милошу се видело да је љуто гњеван.{S} Јабуч |
на страну.{S} И добро је то учинио.{S} Љутит и киван, Марко је просипао најстрашније погрде, а |
муке и заслуге, сад <pb n="47" /> овако љутит, Милош им је све порицао, тврдећи да су то душман |
ао.{S} Духовник познаде да се он почиње љутити.</p> <p>— Све је тако господару!{S} Но ја само т |
Павле Сретеновић (Лисовић) узвикнуо је љутито</p> <p>— Каменом у главу треба стуцати ту змију, |
рпљиво махао руком а два пута проговори љутито:</p> <p>— Није вала!{S} По души га, ко слага!</p |
ду и двеста година.</p> <p>Марашлија се љутну на то и пребаци Милошу тврдичлук: да он предаје п |
крије љутину, на Милошу се видело да је љуто гњеван.{S} Јабучица му је играла, и то је код њега |
рађорђе је то сазнао и то га је сазнање љуто тиштало.{S} Али јадању није сад било места, и он ј |
а — јер је он био овај напуштени старац љуто се жалио на своју худу судбину.{S} Сви су га забор |
е Милоша и он је осећао како му од тога љутога бола мркне свест и како почиње падати у несвест |
с неким страхопоштовањем на оседеле, у љутом боју опробане ратнике српске, и нарочито су тражи |
е ваљало метути главу у торбу, па отићи љутоме Куршиду, онда је Милош био добар а сад, кад се н |
ији прваци и угледније војводе, које је љуће но друге тиштала садашња потиштеност и неуглед пре |
ива реч изазивала је код обе стране све љућу раздраженост и заваду.</p> <p>Гуркајући се тако, П |
мрцварите, јер какве сте рђе, не умете љуцки посећи чак ни мирна, везана човека!...</p> <p>— А |
хтео ући у његово друштво.</p> <p>Али, ма како било, на нешто се сад требало решити, пошто је |
о тражио такво признање.</p> <p>Али то, ма и мутно унутрашње сазнање, будило је у њему тешке су |
ао што је ову ствар говорио другима, па ма то били и најприснији пријатељи.{S} Но после се сети |
дба, да никога не пуштају и да ћуте, па ма шта изнутра чули.{S} Ханџиска момка који је ту спава |
смо на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али послушај једанпут сад и ти н |
же проћи без неке тешке казне божије па ма ко да га је учинио.</p> <p>Покојнике су саранили. — |
ад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да |
еви о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма што решено, коме би се то пре јавило но честитом вез |
трудбенике, кадгод се на међама Србије ма и за кратко време стишавала убојна звека оружја, те |
и заједно с кућом, жива спржити, ако се ма где пожали.</p> <p>Врљо позна да сељак оћуткује, с т |
же!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе речи, мој Марашу, пребијена па |
ећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске дубине, да прнеш у не |
одне.{S} А ако би издао браћу своју или ма у чему изневерио ове лепе наде које се на њега полаж |
али јој нећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске дубине, да п |
но мисле, с њим то могу боље извести но ма с ким другим.</p> <p>— Мене пањкају у Русији наше ст |
е знати за уске народносне међе и успех ма кога народа балканског — биће му исто тако драг као |
ињено.{S} После кратка разговора између Маврогена и Карађорђа, први се крене с Наумом.{S} Њих с |
ој журби похитају румунској граници.{S} Маврогени и Красис нису их пратили узастопце, али су се |
ка хетерије на овоме крају, мудри Ђорђе Маврогени, који бејаше нарочито одређен да спроведе и и |
одземно склониште.{S} Међутим, Красис и Маврогени, прерушени у сточарске трговце, налазили су с |
а није рођени Влах.</p> <p>По распореду Маврогени и Наум имали су да иду напред тако, како ће з |
150" /> је чувени цариградски Фанариота Маврокордати, а после, кроз читав век, ређали су се на |
ићеви топови запалили аустриске барутне магацине и читаве крајеве вароши порушили и попалили.</ |
хладној зимској ноћи дизала се сивкаста магла коју је бура брзо разгонила.{S} У најбешњем трку |
шњем трку коњ скочи и нестаде га у оној магли.</p> <p>У истом тренутку чу се доле некакав ужаса |
, будећи у срцима давнашње успомене: из магловите, избледеле прошлости.</p> <p>Наједаред у гоми |
из сна су га трзала страшна привиђења и магловите крваве слике, што су из небуха излазиле пред |
рогобатно сручи, здроби, прште, а кроз маглу из дубока амбиса изви се само подуже самртничко с |
прешао, Милош је мутно и као кроз неку маглу а из огромне даљине, осећао то, да он Карађорђа м |
ољства и поноса.</p> <p>Џелат извади из мазалице парче памука, натопљена зечијим лојем, па га д |
на оку, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо каквом цепаницом? — упита он расположено.</p> <p |
ће по српским селима.</p> <p>Почетак је маја, и градина је сва у цвету и мирису.</p> <p>Шипарчи |
у Београд.</p> <p>То је било у почетку маја 1817. године.</p> <p>Да би прикрио прави повод ово |
о с њима у Босну, па их допратио чак до Мајевице и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти ништа з |
га и ојача његов слабачки пораст — јес, мајка, јадна мајка, она једина зна како је скупоцен жив |
ља, Милош се тек тада сети да је његова мајка давно умрла.{S} Он погледа боље ону жену и виде к |
из кукуруза, и пред њега излази његова мајка Вишња.</p> <p>Она му прилази полако, хвата га за |
гов слабачки пораст — јес, мајка, јадна мајка, она једина зна како је скупоцен живот човечији, |
pb n="30" /> <p>— Еј, Цукићу, кукала ти мајка, боље да си се удавио у бабино мочило, но што си |
у један за другога.{S} Ето и ја, ја сам мајка твоја, па опет сам се одазвала и дошла да ти пока |
к.{S} Нико не зна праву цену човеку као мајка!{S} Јес, несретна мати, она која га на срцу носи; |
живота тако у бесцење продају.{S} Милош мајке цвеља, и тешко ономе кога матере прокуну...</p> < |
ућући полугласно:</p> <p>— „Слатка моја мајко, света земљо моја је си ли ми опростила?“...</p> |
).{S} Кад се доцније, полазећи с руским мајором Орловим за Русију, Карађорђе заустави у Карловц |
{S} Тешко, тешко теби!{S} Тешко и мени, мајци твојој!{S} Због тебе потресће се у земљи и моје т |
м, свештени напитак човечанства — млеко мајчино, да њиме захрани пород свој, да трошењем свога |
дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко мајчино.“</p> <p>— Тако су ми говорили.{S} Ово је у ист |
су удавили војводу Молера, а на душу га макао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} После је, ве |
до на Саву, па ако се не може друкчије, макар го препливај, само изнеси главу.{S} Истина, Милош |
есец дана неће да приме наше посланике, макар било и на десетак речи.</p> <p>Милош ућута а и ду |
92" /> <p>— Вребај добро, мора заспати, макар пред зору.{S} Пази да се не пометеш... — Сутра до |
идети да полети његова глава, па тешто, макар и они главом платили.</p> <p>— Немој тако молим т |
ово што је до сад учињено, зашто ту има макар мало и моје мучице.{S} Не уздишем ја за оним што |
не жање, и решим се, да их помлатим, па макар ми после ти твојом руком главу одсекао...</p> <p> |
ад је трчао да заузме Ужице, да се нађе макар једно једино место још слободно и у рукама Срба, |
се откупи од њих, па да поклонише коме макар излизан грош!{S} Аја!{S} Лане однеше читаве сеиса |
тање.{S} Па деде, по души вас, дајте ми макар и један једини доказ, зато да се ја што мешам.{S} |
уни ми само ову једну жељу, па не марим макар одмах онде очи склопила, само да још једном видим |
ти за главу и част своју ко се год мало макне од дома свога; једном речи, да народ једном слобо |
ила шпијуна што сад за мном каса кудгод макнем и не да ми ока отворити.{S} Прођите ме се и оста |
рожију контролу и не даду један другоме макнути.{S} Јес, моје су казне биле страшне, али оне су |
ко и ходио.{S} Прави „вожд“ — мислио је Максим у себи.</p> <p>Он понуди путнике да уђу у кућу, |
ти.{S} Предајући им пасоше натраг, кнез Максим загледа добро у очи онога дугајлију.</p> <p>— Бо |
кренуше даље.{S} Пошто они одоше, кнез Максим ће рећи латову Панти:</p> <p>— Бога ти, Панто, к |
се већ бејаше у велико ухватио.{S} Кнез Максим радознало је загледао непознате госте, али их у |
слајте, идите ти и Стеван — нареди кнез Максим.</p> <p>Требао је читав сахат док се два незнана |
бих рекао да их је троје — примети кнез Максим, који такође бејаше изашао на скелу.</p> <p>— Је |
.{S} Изађидер те види — рече момку кнез Максим <pb n="251" /> из Старога Влаха, који је у то до |
епознатог човека јако је зачудило кнеза Максима, и он се бејаше живо заинтересовао да дозна кој |
розле и испизме; насрћу на људе и њихов мал и чине грдне штете и незгоде, са којих народ много |
он зна и такве ствари, о којима његова мала другарица ни појма нема. — Да ти знаш где је себе |
то корака удаљен од колибе, али је била мала низбрдица.{S} У који мах Наум пође потоку, иза обл |
м препирали.</p> <p>У средини горела је мала ватра, тако да је једва на два три корака унаоколо |
: „Србија је наша домовина“.{S} То није мала добит, мој Перо, што је Србија стекла да јој добро |
и ухватио, браца Лексо — срдито га коре мала другарица, готова скоро да се заплаче, што их је ш |
ла — ја сам јуче три ухватила — срди се мала лепојка.</p> <p>— Ох, не умем! правда се увређени |
ну и хладну туђину.{S} Што је који имао мала и добра свога, то је махом све морало остати.{S} Љ |
дође.{S} Шта?{S} Зар је ова земња тако мала да не би могла обојици дати све што вам треба?{S} |
</p> <p>На једаред онај зрачак побледе, малакса, задрхта и угаси се.</p> <p>— Збогом моје мило, |
цикну Драгић, стрељајући очима бледа и малаксала џелата. — Што дрхћеш курво, што се тресеш, шт |
а дремао страшни сребрњак његов, али је малаксало опет морала клонути доле.</p> <p>Карађорђе бе |
на добром коњу, али на коњу који је већ малаксао блудећи без циља и одређене намере час на једн |
ше издржати овај поглед.{S} Његове руке малаксаше и клонуше.{S} Он спусти главу и очајно махну |
</p> <p>Старица ништа не одговори; њене мале, упале, суре очи укочено су гледале у жеравицу.</p |
на!{S} Много су и много виделе оне њене мале, суре очи, што сад онако упорно гледају у јасну же |
се мутило.{S} Наједаред он се претури с мале троножне столичице на којој је седео, паде полеђуш |
јунака српских носила су у наручју два малена неодрасла дечка српска.{S} Овај први дечко био ј |
ам пусти горски хајдук, и од мене, тако малена и незнатна, срећа и јунаштво начинили су господа |
еле железне пречаге, што густо укрштају малено прозорче на казамету испод Сахат-куле, и паде на |
ћки.{S} Кад последњи пут уђе, она приђе маленој клупици, на којој је стојао свећњак с лојаном с |
ли тако није изгледало сад у Трбушници, маленом сеоцету у београдској Колубари.{S} Ту је владал |
у да водим таке разговоре.{S} Најпосле, мали смо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља и |
је хоће ли га и овде узнемиравати његов мали гонитељ.</p> <p>— Полако, Лексо, сагни се да те не |
ије и улови.</p> <p>Али, ах! тек што је мали ловац набацио на цвет качкету и победоносно узвикн |
ји је био овај гроб, Драгић уреже ножем мали крстић, који се дуго познавао.{S} Овај је брест би |
нез Милош је данас сила, али опет је он мали да може Карађорђу и на сенку стати, а камо ли што |
, тек десетак.</p> <p>Али, и ако је био мали, Александру се живо била урезала у памети она кобн |
ен Цукић, био је само један прозор и то мали, четвртаст, преграђен дебелим дрвеним коленикама.{ |
ћемо обићи овуда — рече старац и гурну мали капиџик, па проведе Ђорђа тесним пролазом између д |
слој прашине.{S} Уморни коњи касали су малим касом, који је почешће прелазио у обичан ход.</p> |
titlepage"> <p>Штампан као подлистак у „Малим Новинама“ за 1892. и 1893. годину</p> </div> <pb |
набацана читава хрпа јастука, великих и малих.{S} То је била кнез Милошева постеља.</p> <p>Али, |
љаст кућни кров од шиндре, а около пуно малих зграда с новим црвеним крововима од ћерамиде.</p> |
p> <p>— Ох, не умем! правда се увређени малишан. — Ти само три, а ја кад сам био пре код наше к |
народ у Србији, а тек што је подигнуто малко крова над главом, а ти хоћеш угарак па под стреху |
а.</p> <p>Тако се неговањем тих односа, мало по мало дошло до тога, те се јавила мисао о избору |
а овако разговарали, склоњени у колиби, мало подаље пред колибом деси се овај призор.</p> <p>Ву |
ца!{S} То се често рекне али, у истини, мало је таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, ш |
атим се обазре, грчевито дочепа секиру, мало се раскорачи, измахну и из све снаге лупи Карађорђ |
<pb n="233" /> и рече да отац није ту, мало час је изашао у чаршију, али ту су чика Крага и чи |
ечи Карађорђе се чисто загрцну и ућута; мало после прокашља се и опет продужи.{S} Глас му је би |
д куће горела је велика, лепа ватра.{S} Мало даље, крај ватре, бејаху са стране одорине, а у ср |
лена, с главом наслоњеном међу шаке.{S} Мало подаље од њега, седео је на другој постељи, покруп |
и унесе гостару с вином и две чаше.{S} Мало после унесе ибрик с кавом и два филџана, па све то |
е се бејаше отегла велика бара крви.{S} Мало даље стајало је нешто увијено у повелику шарену бо |
те за ту ствар, ја ћу онако слушати.{S} Мало час је светли везир рекао да с Ђорђем треба поступ |
све што је притискивало душу његову.{S} Мало после он опет узе реч.{S} Сад је говорио о своме п |
и су коње и спремали се да се крену.{S} Мало подаље од њих гореле су две велике ватре, а према |
а вели?</p> <p>— Милош викну Љубицу.{S} Мало после она донесе повећи кожни јанџик, из кога Мило |
тно и одсечено.</p> <pb n="109" /> <p>— Мало му вајде, господару, од мога жаљења.{S} Жалим неср |
латио се каква посла те мало зарада, а мало ова пензија што је добијају из Русије, даје сваком |
ћ био поградио свињце за своје свиње, а мало ниже био му је и кованлук, као што смо већ напомињ |
ливеном крвљу — рече Карађорђевица... а мало после додаде:</p> <p>— А најзад, нећеш ни ти ићи о |
две нагрђене жртве.</p> <p>Но Драгић га мало охрабри, али поп за дуго није могао да се разбере |
рњац мисли.</p> <p>Пошто су се око тога мало прокошкали, вратише се опет на првашњи разговор, н |
е их наједаред као каквом чаролијом, да мало после опет избију на површину чило и весело, те се |
е ту мало меда, па онда устаде, прохода мало, и за то време два три пут је загледао у сахат.</p |
а га онда пустите амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђе човек повисока раста, књаз га дочека |
ни у сну да се више поврате — рече она мало после.{S} Кад је онда остао жив и при чистој памет |
у у народ.{S} Тек се ова јадна сиротиња мало смирила и прогледала очима, а ви хоћете опет да уп |
ица прогута гутљај два.{S} То је доиста мало оживи.{S} Са мртвачки бледих, смежураних образа ње |
оџаклију да се ту насамо, поред огњишта мало поодмори, а у предњој соби чула се граја од двајес |
аном чело.</p> <pb n="67" /> <p>Старица мало поћута; после погледа десно, погледа лево, заустав |
мислите вас двојица? — упита Милош кад мало после Вујица и Павле уђоше.</p> <p>— Ако бог да, д |
трепити за главу и част своју ко се год мало макне од дома свога; једном речи, да народ једном |
ао управо према њему.</p> <p>Он застаде мало и за један трен ока гледао је Карађорђа.{S} Затим |
очима, Драгић се уклони с дететом и оде мало дубље у шуму, где је ту под једном границом после |
ој брзини могло понети.{S} Али новца је мало било код српских војвода, за то их и видимо где од |
и — рече старија жена о платну, које је мало час навијала.</p> <p>— А што, најо!{S} Да се нећет |
е оптужујеш овде код Руса, као да ми је мало ова гомила шпијуна што сад за мном каса кудгод мак |
.{S} Много је мучице видео Милош док је мало умирио и средио онај народ у Србији, а тек што је |
зео је Милош.{S} С грдном муком увео је мало реда у земљи и колико толико зауздао Турке.{S} То |
ао.{S} Бејаше му опала сва коса, био је мало и наглув, а и језиком је запињао.{S} Та га је неср |
од прилике како је шта текло, и тако је мало по мало, по причању и казивању других, научио да в |
арнице сипале из копита.{S} Али и то је мало помогло.{S} Светина се за тренутак разгрне и уклон |
атио сву тежину крвава догађаја, што је мало час овде на његове очи одигран.{S} Али он је добри |
ога проклетника? — цикну старац, што је мало пре говорио. — А шта ће кнезу Сими помоћи твоје др |
жена, чисто прекорно, а затим пошто је мало поћутала, она спусти глас и додаде:</p> <pb n="203 |
нема куд више овамо!...</p> <p>Пошто је мало поћутао он додаде блажије: — Мањ ако га нешто царе |
а народ, док сузбије ове смутње и Турке мало одобровољи и охрабри.</p> <p>Тако у последње време |
напољу, сад ће — одговори она.{S} После мало поћута па додаде:</p> <pb n="95" /> <p>— Шта ћеш д |
Карађорђа?</p> <p>Милош је за све време мало говорио.{S} Понајвише је пуштао да други кажу шта |
а све нас, што смо се за ове две године мало отргли и отресли.{S} Ако би то војске било мало, з |
њу саму, па сад видели где народ почиње мало повраћати душу и већ им зинуло грабљиво срце за вл |
ју.{S} Кад су се добро поднапили и коње мало одморили кретоше даље, уз песму и грају, говорећи |
одите да вас отресем од прашине и да се мало умијете, не смете овако изаћи пред деду.{S} Као Ар |
утнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе ватре, која је буктала на огњишту |
је око два часа по поноћи изашао да се мало прошета по чистом зраку, јер се жалио да га боли г |
полако и на прстима изађе напоље, па се мало доцније врати с лончетом добре црне каве.{S} Ђорђе |
с од кога му се душа грозила.{S} Кад се мало повратио он ће рећи:</p> <p>— С Карађорђем овако с |
некако службен и затегнут.{S} Но сад се мало по мало кравио и постајао све топлији.{S} А предме |
ши људи; неће вас издати, а склоните се мало и у планину око стоке, док ова ватра не прође.</p> |
и завере, гложења и претеривања, чим се мало неки успех постигне и до неке тековине дође!...{S} |
в, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо се мало сељакали за ово две три године — рече старија жена |
После се врате трлу Јовановом, ту су се мало прихватили и дуго се разговарали.{S} После подне к |
орђе заклони од опасности.</p> <p>Ту се мало посаветују и реше да Анта одмах оде у Београд Мило |
ишта за то, господару!</p> <p>Милошу се мало разведри лице.{S} Врљо је био дрзак и опасан хајду |
S} Сваки од њих латио се каква посла те мало зарада, а мало ова пензија што је добијају из Руси |
/p> <p>— Дајдер, побратиме, те мученице мало да повратим душу!{S} Знаш ли болан, да је нисам ок |
век нестаде у оној гунгули, гомила поче мало по мало долазити к себи.{S} Изрази похвале и одобр |
се да их обије.</p> <p>Петар се бејаше мало склонио на страну.{S} И добро је то учинио.{S} Љут |
то хоће.{S} Лукави Милош тако и ради, и мало по мало он постаје господар и раји и Турцима...</p |
већ је држао у пола извучен јатаган, и мало је требало, па да ту одмах легне крв.</p> <p>Видећ |
је био узаврео у читавих шест нахија и мало је фалило, па да дође до отвореног бунта, коме су |
> <p>Вујица је одобравао говор Ђорђев и мало по мало онај први лед међу њима сад се све више кр |
који су заузимали поједине спахилуке и мало по мало хватали све дубљи корен у Влашкој и Молдав |
њем причека, док он (Карађорђе) развиди мало како стоји ствар; док се с људима састане и поразг |
ашлија је био човек такве природе, који мало мари за крваве свечаности и пировања, зачињена људ |
аве, па је време да и <pb n="205" /> ми мало прогледамо очима.{S} Богме ће мој Ђорђе ово дана д |
ији.{S} То је најбољи доказ како и сами мало верујете да је Милош створио штогод стално и трајн |
Врљо, паметан си човек и ова ти није ни мало луда.</p> <p>— Не знам, ја ка’ тако рачунам у свој |
опасни противници Милошу, и он није ни мало претеривао, кад је толико полагао на постигнути ус |
ак ни амо у туђој земљи, као да је мени мало мојих јада, но још ви отуд похитали да ми ране поз |
у му очи отворене.{S} Него склони се ти мало даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи |
свакако доћи на вечеру, само може бити мало доцније; али ако се сувише забави, г. митрополит н |
мачно је већ устао?...{S} Истина ја сам мало сувише подранио! — рече Стољетов.</p> <p>Чолак-Ант |
а га је подсећала да легне, да се и сам мало одмори, али он никако не хтеде.</p> <p>Тек је било |
о једну сад, баш ми паде на ум да узмем мало меда, па памти колико ће ти та кошница дати на јес |
а.</p> <p>— Спустите ме децо, да седнем мало на ову меку младу травицу, да још мало погледам ов |
само срце боли кад чујем таке речи, као мало час она твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих |
40 година.{S} Лица је био округла и као мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад б |
оје породице исхране.</p> <p>Ко је имао мало више пара, узимао је под закуп спахиска села, плаћ |
> <p>На растанку Милош му пружи некакво мало црно стакленце, повезано белом кожицом и чврсто за |
је муке стало, док смо скунаторили ово мало народне надстрешнице над главом, и тако да кажем, |
бодно и по души, сме ли се упустити ово мало рахатлука што га сад имамо и што се <pb n="99" /> |
никуд маћи. <pb n="221" /> Дали нам ово мало пензије да глођемо, па сад мисле учинили су бог зн |
горких мисли и привиђења, што су га до мало час трзала.</p> <p>Овај крвави, буновни сан учинио |
овек ни дај боже!{S} Кад се после почео мало по мало поправљати, а њему је било као год оно чов |
знаш како је то код Руса јевтино.{S} Ко мало врда, шикну они њега у Сибир, па му после, Боже пр |
ро ми је дијете, оставите ме само овако мало да одахнем.</p> <p>И две жене притајаше се, као да |
— те бејаху селе да се одморе, па тако мало помало ушле у разговор.{S} Седеле су у мраку, јер |
г говора, дуго је ћутао.{S} Кад се тако мало утишао, он проговори опет, а његов танки глас био |
адној позоришној представи која их тако мало занима.</p> <p>На губилишту је владала мртва тишин |
цркавица све се појело.{S} Што је било мало бољих хаљина и то се испродавало.{S} Већ смо догна |
гли и отресли.{S} Ако би то војске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију трипут толико |
о на сувремене европске градове.{S} Оно мало лепших, зиданих зграда, у дунавском крају, што је |
p>Тако се неговањем тих односа, мало по мало дошло до тога, те се јавила мисао о избору Карађор |
ке како је шта текло, и тако је мало по мало, по причању и казивању других, научио да воли и по |
лужбен и затегнут.{S} Но сад се мало по мало кравио и постајао све топлији.{S} А предмет разгов |
аде у оној гунгули, гомила поче мало по мало долазити к себи.{S} Изрази похвале и одобравања чу |
{S} Лукави Милош тако и ради, и мало по мало он постаје господар и раји и Турцима...</p> <p>— Д |
ица је одобравао говор Ђорђев и мало по мало онај први лед међу њима сад се све више кравио.{S} |
заузимали поједине спахилуке и мало по мало хватали све дубљи корен у Влашкој и Молдавији.</p> |
дај боже!{S} Кад се после почео мало по мало поправљати, а њему је било као год оно човеку који |
, како је њему најмилије, Милош мало по мало осети неко олакшање.</p> <p>— Говорите, браћо, сад |
ће донети сутрашњи дан.</p> <p>Мало по мало утиша се и Карађорђе; још једном је прекорео Вујиц |
припадала оцу Мелентију.</p> <p>Мало по мало, и једног по једног, Милош је већ био уклонио све |
га цара.{S} Од тога доба Ђорђе се нешто мало смирио; али опет памет му је једнако у Србији.{S} |
тако овесели да је те вечери чак нешто мало и уз гусле свирао, што није чинио већ од толико го |
огледа с Милоша, који је изгледао нешто мало блед и болешљив због великих напора и брига, које |
кушају ратну срећу.</p> <p>Чим су нешто мало незадовољни с Милошем, народне старешине одмах окр |
Анта се захвали, рекав да има још нешто мало да нареди чељади код куће, па ће одмах и сам митро |
о је до сад учињено, зашто ту има макар мало и моје мучице.{S} Не уздишем ја за оним што је бил |
све околне покрајине, остале би тада с мало турске војске.{S} Грчки устаници тиме би се корист |
већају, шта им ваља чинити, да се свет мало смири од оних подбадања, што једнако долазе из Рус |
Сабља није погодила по првом резу, већ мало више, те је тако <pb n="86" /> само направила две |
буни.{S} Ту недавно, у почетку марта, у мало што није планула буна, која је већ била спремљена |
оси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниска миндера, на који беше прилегао.</ |
тако омршавило и променило се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово није Ђорђе |
вало на скупу слушалаца.</p> <p>Он је у мало речи тако живо нацртао жалосно стање балканских на |
тарић му пружи тиквицу па окренув главу мало у страну, рече: — Само појака, побратиме.{S} Бојим |
он само укочено погледа Гитарића па му мало после пружи руку.{S} Гитарић узе ту руку, она је б |
хвати мрак; момци наложише велику ватру мало подаље од колибе, а распирише огањ и у колиби, где |
кошницу подрежу.{S} Карађорђе поједе ту мало меда, па онда устаде, прохода мало, и за то време |
арађорђе.{S} Мене боли глава и изаћи ћу мало да се проходам по свежој ноћи.{S} Ако залутам кудг |
ст разлозима, као што су они што смо их мало час видели у његовим немим монолозима, а она се с |
} Јамачно је и сада тамо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га потражим.{S} Он је дошао посло |
ди скупља; самртни час примакао се; још мало и све ће бити свршено“ — севну Драгићу кроз главу. |
у селу гласно је лајао некакав пас; још мало и из даљине прво дође некакав неразговетан шум, по |
и. — Јес, звоне звона — рече он.{S} Још мало па ћемо у град, а онога човека још нема.</p> <p>Ка |
мало на ову меку младу травицу, да још мало погледам овај бели свет! — рече Цукић момцима, кој |
после, ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Велику Плану на |
вицу.</p> <p>— Подај јој нека сркне још мало те вруће ракије, видиш како је то поврати — рече ж |
ре онако, како је њему најмилије, Милош мало по мало осети неко олакшање.</p> <p>— Говорите, бр |
а.</p> <pb n="189" /> <p>Пошто се Милош мало смирио настала су саветовања, која су трајала чита |
ги, господару? — упита он.</p> <p>Милош мало као ућутну.</p> <p>— Јест, — додаде затим — тако у |
ријатељски о једном послу.</p> <p>Милош мало застаде, па онда опет продужи.</p> <p>— Да манемо |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мало после овога грознога призора, пред колибом се заус |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мало после, у колиби се нађоше скоро сви момци што их б |
зна шта ће донети сутрашњи дан.</p> <p>Мало по мало утиша се и Карађорђе; још једном је прекор |
главе и казним у име султаново.</p> <p>Мало даље од њега, у полукругу стојали су везирови вели |
заслуга припадала оцу Мелентију.</p> <p>Мало по мало, и једног по једног, Милош је већ био укло |
ац усрдно, уводећи госте у кућу.</p> <p>Мало затим он додаде: — колико знам, на конаку ће остат |
у се и познавало да је старунац.</p> <p>Мало затим, па на песму косова одговори један славуј.{S |
Архипелагу, и дуж целе беломорске обале малоазиске, где од памтивека живи сада заробљено али бу |
на пустој и дивљачкој коси, у подножју Малога Штурца, где стоје као џинови огромни хиљадугодиш |
ни.</p> <p>Али наскоро наступи тренутак малодушности, сазнања ништавила свога.{S} Он тада плаче |
.{S} Удесно од постеље, ближе ватри, на малој дрвеној, троножној столици, преко које беше преба |
види из дима.</p> <p>Она, Јела, седи на малој столичици недалеко од њега и хвата пажљиво сваку |
препоручује и заповеда, те да главом и малом својим останеш као што си и био, а ја и народ још |
година спасао кума Милоша, кад га оно о малом Божићу на скупштини у Београду Младен хтеде сурни |
баве земљорадњом и кочијашењем, стоји у малом али лепом врту, скромна дрвена кућица, налик на к |
ађорђе није говорио ништа; спусти се на малу столичицу и као да бејаше замишљен.</p> <p>Наум за |
, зави га у овај јаглук, мети га у леву малу преграду у десном бисагу, па бисаг закључај — рече |
у којој се налазила земља.{S} Кад су ме мамили, мед им је текао из уста, како ће ме у најкраћем |
b n="305" /> прикупи дизгине и џарне га мамузама тако да јадно живинче у помами јури као муња н |
т. 1813. год. пређе у Земун, а оданде у манастир Фенек, где архимандриту Мелентију Никшићу, да |
његове очи палили <pb n="112" /> српске манастире.{S} На Љубићу, отац Мелентије заслужио је бес |
ле попусти.{S} Сећам се оне црне ноћи у манастиру Фенеку.{S} Јадни, јадни мој Ђорђе.{S} Бојала |
моја душа у паклу испашта за све.{S} Да манемо дакле, целу досадашњицу — за њу сам ја увек гото |
таде, па онда опет продужи.</p> <p>— Да манемо ово што је до сад било.{S} Ако има греха за ово |
а отпочели, не може бити никакве вајде, мањ да се добро изгрдите.{S} А ја мислим да се ми нисмо |
то је мало поћутао он додаде блажије: — Мањ ако га нешто цареви силом натуре!{S} Али и онда не |
/p> <p>Друга жена била је много млађа и мања; она старија у разговору обично би јој рекла „ћеро |
ија, ама он <pb n="59" /> је за нас био мања невоља од Милоша.{S} Код њега није било два лица, |
p>— Није ту у питању једна српска глава мање или више, већ Милош се сада јавља као представник |
и боље је да плати, свакојако то ће га мање стати, но и најмањи неред, који би се могао изроди |
умор се осећао код свију, где више, где мање.{S} С тога Милош још рано с вечера понука госте да |
ога покрета, а сви балкански родољуби и мање војводе били су готови да признаду његову врховну |
ђеника.{S} У големој жељи да кривац што мање страда при извршењу казне, дошли су чак на мисао д |
н, док наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, ама он <pb n="5 |
наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, ама он <pb n="59" /> ј |
лишћа, набаци пуно оних кора и већих и мањих, а одозго овде онде опет посеја лишћем, те је изг |
све лавови а не људи, и ми смо с двапут мањом силом смрвили и развејали војску као оно кад неод |
вазда водио засебну, одвојену чету, кад мању а кад већу, с којом се провлачио између турске вој |
аљало је да извиди како стоји ствар код Марашли-Али-паше, везира београдског, и Милош се тога р |
{S} Њих је био изаслао београдски везир Марашли-Али-паша, кад му допадоше први гласи о Цукићево |
и, с рукама на леђима, а оборене главе, Марашлија је учио нешто крупно у памети.{S} Овда онда, |
стане на пут.</p> <p>Чувши таке гласе, Марашлија се јако сневесели.{S} Дуго је ходао тамо амо |
њега.</p> <p>Одмерив све ово у памети, Марашлија је дошао на згодну нову замисао, која би бар |
ражи какве заслуге за се.{S} У осталом, Марашлија је био човек такве природе, који мало мари за |
очи да се Карађорђе не увуче у Србију, Марашлија је налазио да се може показати равнодушан пре |
ог дана Милош је био већ код везира.{S} Марашлија га је дочекао љубазно и расположено.{S} Понуд |
увиђа да од мира не може бити ништа.{S} Марашлија подбада једнога по једнога кнеза, пунећи им у |
и су сви покушаји остали без успеха.{S} Марашлија је био неумитан.{S} На све молбе он је упорно |
источњачки сјајно украшеној дворани.{S} Марашлија, са још два стара Турчина, пушио је седећки н |
, па да им се жив на жеравици печем.{S} Марашлија би грунуо с војском у народ, попалио би села, |
та више, растадоше се готово срдито.{S} Марашлија је тражио хиљаду и двеста кеса, и пристајао ј |
апред извести везира о свом доласку.{S} Марашлија је одмах знао да мора бити штогод важно кад М |
н предати Марашлији колико се погоде, а Марашлија после нека равна Турке какогод зна.{S} Наравн |
су се двоје дакле разумевали.</p> <p>А Марашлија је збиља о томе мислио, како ће од Милошева с |
не верујем да може више назад.{S} Њега Марашлија зове својим посинком, и кад му Турци потраже |
споразум између Марашлије и Милоша, да Марашлија помогне у Цариграду Милошев захтев да добије |
оваца Турци неће видети ни парића, и да Марашлија све то угађа само за своју душу.{S} Но њему ј |
е.</p> <p>Милош је већ јасно видео куда Марашлија нишани.{S} Сад је требало Милош само да рекне |
ејаху стисли Турци са свију страна, кад Марашлија бејаше пао на Мораву, а Куршид на Дрину, и св |
<pb n="193" /> <p>На ове речи Милошеве Марашлија устаде, на што и Милош одмах ућута.</p> <p>— |
ејаше узјогунио и баш ове речи, које је Марашлија тако жудно очекивао, сад не <pb n="199" /> хт |
ледних војвода с Карађорђем? — питао је Марашлија.</p> <p>Милош одговори, да нема за сад никога |
е, више но што би и требало — мислио је Марашлија, не скидајући погледа с Милоша, који је изгле |
едби везировој и показаће изун, како је Марашлија и њему заповедао да то учини, ал’ он, бојаги, |
то боље огулити.“...</p> <p>Бар тако је Марашлија разумевао те погледе Милошеве.{S} Њих су се д |
њена као и сваком другом хајдуку — рече Марашлија.</p> <p>Док је везир овако говорио, Милош је |
говори пред другима.{S} То је наскоро и Марашлија увидео, те даде знак Турцима да изађу, а оста |
г дућана украло једну пулију; онај исти Марашлија, пред чијим су конаком пре недељу дана тојага |
ио:</p> <p>„И ово мени говори онај исти Марашлија, који је ономад обесио једно српско момче сам |
>Свикнут на источњачки сјај и богатство Марашлија је био голем раскошник.{S} Сви огромни приход |
ткуд; оголео је до голе душе!</p> <p>Но Марашлија се учини као да добро није чуо ове Милошеве р |
е још дуго тврдио пазар презајући да му Марашлија не запне с огромном уценом.</p> <p>Најзад су |
ти ни за хиљаду и двеста година.</p> <p>Марашлија се љутну на то и пребаци Милошу тврдичлук: да |
а о здрављу наста подуже ћутање.</p> <p>Марашлија је чекао да Милош сам помене ради чега је дош |
егова, може је мењати како хоће.</p> <p>Марашлија погледа Милоша и посматрао га је дуго и пажљи |
изреком заповедио светли везир.</p> <p>Марашлија је прилично познавао Милоша и доста је добро |
о пре јавило но честитом везиру.</p> <p>Марашлија се саглашавао да би по реду он први требао да |
Карађорђе је овде. — рече Милош.</p> <p>Марашлија скочи:</p> <p>— Овде?{S} Карађорђе овде?!{S} |
рви пут учињен као неки споразум између Марашлије и Милоша, да Марашлија помогне у Цариграду Ми |
p>Све то прелетило је сад, у један мах, Марашлији кроз главу, а схватио је добро и то, како Мил |
{S} Преко људи, који су били и Милошу и Марашлији добри пријатељи (јер су од обојице добијали л |
међу собом, да Милош буде дужан предати Марашлији колико се погоде, а Марашлија после нека равн |
као драгоцен пешкеш београдском везиру Марашлији — који је пошље у Цариград.{S} Одрата и напуњ |
упи, да плати.</p> <p>Такав је био план Марашлијин.</p> <p>— Воља је и заповест је светлога пад |
езависни кнезови.{S} Ова подмукла радња Марашлијина огорчила је Милоша, а прилично га је и упла |
це не залази.</p> <p>Слушајући ове речи Марашлијине, Милош је у себи мислио:</p> <p>„И ово мени |
то богато награди и позлати.</p> <p>За Марашлију, сем богатих дарова од Милоша, то је била још |
па је од времена на време и он погледао Марашлију, а ти његови погледи опет као да су говорили: |
} Он је јасно увиђао ову разлику између Марашлина прва говора и овога што говори сад, па је реш |
тан у тебе поуздати.</p> <p>На ове речи Марашлине Милош се дубоко поклони и прозбори:</p> <p>— |
S} И ма како ти удешавао лепе речи, мој Марашу, пребијена парића више добити нећеш!“...</p> <p> |
еће то дуго тражити.{S} За премлаћивање марве има других; врховни књез има друга, боља посла.</ |
и бар ти стајати на муку!...{S} Зар ово марвинче заслужује што друго, но да га овде премлатим.< |
ке који се чују кад стојимо уз приклано марвинче...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Оџак |
иш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} Маре ти они за народне послове као за лањски снег!{S} Д |
аном Кантакузеном, прозваним Стеван Чел Маре (Стеван Велики) и у почетку 19. века бејаше се већ |
: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не мари!“ А што ја по читаве дане реч не проговорим; што м |
а је био човек такве природе, који мало мари за крваве свечаности и пировања, зачињена људском |
е, испуни ми само ову једну жељу, па не марим макар одмах онде очи склопила, само да још једном |
рага тужно, и убриса очи...{S} Али и не маримо што се сиротује; на неки довлет нисмо ни научили |
скроје и испланирају.</p> <p>— Не би ја марио да су они сами дошли на ту луду мисао, да сад у н |
Да је на моју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека дође и био бих готов ја да му начиним |
же истински бити опасан.{S} И ја не бих марио да ти дам изун да га слободно можеш убити, чим на |
!{S} После је, веле, пратио свога момка Марка Штитарца, те је ноћу на легалу убио шабачког влад |
оље“, „напоље!“ — Цукић беше насрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пола извучен јатаган, и м |
вршиоца својих наредаба, који је, поред Марка Штитарца, био управо оличење удараца кнежевих, уд |
ко месеци и сам је пао од убилачке руке Марка Штитарца, кога је кнез Милош послао да Никшића уб |
је то?</p> <p>У томе загледа боље, али Марка не могаде видети, јер он одступи за два три корак |
ећи то, Петар бејаша оберучке обухватио Марка и гуркајући га тако полако, изведе га напоље.</p> |
и меса, Петар обиште и око Цукића и око Марка, преклињући их наизменце да се бар за тренутак ум |
арија од њих била је жена крупна стаса, маркираних црта на лицу и оштра строга погледа.{S} У це |
кочише унутра.</p> <p>Спреман за напад, Марко одмах убаци у одају велику гужву упаљена сена.</p |
викну тада Цукић.</p> <p>— Је ли море, Марко, шта сам ја Милошу на путу, те хоће овако мучки и |
.{S} Али није се имао кад много чудити, Марко га изазва на страну, и међу њима се отпоче овакав |
И добро је то учинио.{S} Љутит и киван, Марко је просипао најстрашније погрде, а у наступима гњ |
ледају, али, судећи по говору и држању, Марко мора да је био јако срдит.</p> <p>Кад Петар споме |
мену како не може узети Цукића на душу, Марко срдито прогунђа крупну псовку, и јетко се потсмех |
одо!</p> <p>— Ја крив!{S} И то ти знаш, Марко?!{S} А зашто ли сам то крив?</p> <p>— Зашто си кр |
поду некаква црна неразговетна маса.{S} Марко загледа боље.{S} То је био Цукић.{S} Лежао је згу |
и одозго је био покривен кабаницом.{S} Марко застаде за тренутак, као у некој двоумици.{S} Зат |
још се двоумио и ћутао је замишљено.{S} Марко га дочепа за раме и сурово га продрмуса:</p> <p>— |
n="25" /> покривену остраг под гуњем, а Марко је држао једну руку на јатагану а другу на пиштољ |
сена.</p> <p>Пламен осветли оџаклију, а Марко и његов верни слуга Никола упадоше унутра с напер |
е не послуша.</p> <p>Никола је знао, да Марко ову своју претњу у шали може у збиљи извршити, и |
ноге.</p> <p>За Петром уђоше на прстима Марко и његов слуга Никола.{S} Никола је носио у руци о |
<p>— Ама среће ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам господар наредио?{S} |
/p> <p>— Па како ти то мислиш, буљубаша Марко?</p> <p>— Шта како мислим?!</p> <p>— Како мислиш |
Петар одговори тужно.</p> <p>— Буљубаша Марко, господару!</p> <p>— Који црни Марко?!{S} Је ли М |
глас, и први дошану другоме: „Буљубаша Марко“!</p> <p>Одмах пробуде Петра.{S} Он се веома зачу |
ћеш ли ти онда разбирати, да ли је крив Марко или Никола, кад се не учини што ваља, или ћеш ти |
који га је ноћас допратио.{S} У њега је Марко имао велико поуздање.{S} Обично је говорио:</p> < |
што пре главу размрскати!</p> <p>Док је Марко овако говорио, Цукић је бледио и зеленио у лицу, |
} Ти си ми крив за све ово, понављао је Марко гњевно.</p> <p>Прошло је добро по сахата у овоме |
до врата препирући се живо, при чему је Марко страховито грдио, а Петар се благо извињавао и мо |
рлом даху огледало се преклињање, да се Марко заустави бар још за који тренутак.</p> <p>Али ста |
десном бисагу, па бисаг закључај — рече Марко слузи.</p> <p>После се окрете Петру, који је ту с |
ваду.</p> <p>Гуркајући се тако, Петар и Марко најзад дођоше до врата препирући се живо, при чем |
ру!</p> <p>— Који црни Марко?!{S} Је ли Марко Штитарац?</p> <p>— Он, господару.</p> <p>Цукић ск |
, заповест је од господара.{S} Не би ни Марко то смео узети тек онако на своју одговорност — ми |
ша Марко, господару!</p> <p>— Који црни Марко?!{S} Је ли Марко Штитарац?</p> <p>— Он, господару |
.{S} Кажу, боже сачувај, да је несретни Марко том приликом убио и нека два шипарчића, што су се |
еб, који си појео, кажи ми што је дошао Марко и шта хоће он?</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— Го |
века узети на своју душу, а ти буљубашо Марко, ето те, па како знаш!...</p> <p>У мраку није се |
најзгоднији?</p> <p>— Не, по богу брат Марко, ја сам добио заповест од господара да га предам |
рице и нису за оваке послове — шгргутну Марко зубима.</p> <p>Није се имало куд ни камо, Петар в |
ше мирну и празну.</p> <pb n="33" /> <p>Марко је зачуђено зверао у наоколо и прва му је мисао б |
но, а сад по теби поручио друго!</p> <p>Марко се јетко и подругљиво осмехну:</p> <p>— Па шта?{S |
е да његову главу замењује моја.</p> <p>Марко се срдито обрецну:</p> <p>— Муч не будали!{S} Доб |
но изврши сваку његову заповест.</p> <p>Марко сад узе сам да нареди шта треба.{S} Стражарима сп |
о мислиш да се тај човек погуби?</p> <p>Марко се осече набусито:</p> <p>— Затрокујеш ми ту као |
/p> <p>— Мичи се! — чу се опет набусити Марков глас.</p> <p>Вратише се опет натраг пред одају, |
олом.</p> <p>Никола Шатрић био је момак Марков, који га је ноћас допратио.{S} У њега је Марко и |
то га његови стражари назваше буљубашом Марком.{S} Али није се имао кад много чудити, Марко га |
— рече Петар збуњено, па се онда окрете Марку и навали на њ, шапатом:</p> <p>— Његов сам хлебац |
и његовога друга Драгића.</p> <p>9.{S} Март 1817. године освануо је туробан и намрштен.{S} Од |
head>ШТА ГОВОРИ БЕОГРАД</head> <p>8. је март 1817. године.{S} Велика кава на Зереку, великог да |
<p>Такав бурни и тужни дан освануо је 9 марта 1817. год. Још од ранога јутра гомиле света врвил |
га да се буни.{S} Ту недавно, у почетку марта, у мало што није планула буна, која је већ била с |
ЕШНА НОЋ</head> <p>Било је то у почетку Марта 1817. године.{S} Зима протутњала, дани почели дуж |
мило лебди сутону мирне, ведре и топле мартовске ноћи — то је равномерно дисање велике и велич |
, наложених да разгоне сутон ове хладне мартовске ноћи.</p> <p>Живи разговори, весело ћеретање, |
им танким инструментима, грмну султанов марш, а из хиљаде грла одјекну: — „Чокјаша падиша“! (жи |
{S} Тада војна музика опет засвира прво марш Султанов, па онда неку убојну песму турску, и уз п |
и, и обезглављен труп клонути као мртва маса.</p> <p>Види се да и смрт има неке примамљивости и |
ла је на поду некаква црна неразговетна маса.{S} Марко загледа боље.{S} То је био Цукић.{S} Леж |
кргутну и здроби се; она црна непомична маса оживе; кроз њу као да шину моћна електрична струја |
p>Читави ројеви ситних рибица, у густим масама пливале су полако површином млаке воде, праћкају |
утећки је ваљало на ниже огромне водене масе своје, а његова пространа, као стакло глатка површ |
еђа шапућу чак и то, да је све ово моје масло, и да сам ја оне несретнике опањкао код везира, ш |
амо машице у туђим рукама.{S} Све је то масло онога Црнога пса, црн му образ био, као и што је, |
ку:</p> <p>Повисок, вижљаст момак, црне масти, а веома оштра погледа, стајао је споља, наслоњен |
амо на се и на своју снагу, и на просту масу народа која ће за њим поћи.{S} Али он гледа пред с |
} Милош мајке цвеља, и тешко ономе кога матере прокуну...</p> <p>Старица се загрцну.{S} Дуго је |
о из хладних, кошчаних руку своје мртве матере, али се није могао отети.</p> <p>Међутим, кивни |
ује <pb n="172" /> само цвиљење ојађене матере јелинске, која кука за поробљеном или исеченом д |
<p>— Ја главом, господару!</p> <p>— По матери те ружим, што лупаш толико као луд, кад видиш св |
има, који бележе појам невезан за какву материјалну ствар.{S} Али се слободно може рећи да су о |
це која, предана душом и срцем, у пуном материнском блаженству, посматра на грудима свога божан |
резала у памети она кобна ноћ, кад је с матером из Тополе морао бежати.{S} И ако је од тога доб |
цену човеку као мајка!{S} Јес, несретна мати, она која га на срцу носи; која га девет месеци хр |
су за то криви ови слепци овде, већ они матори душмани отуда из Русије.{S} Они, они, Бог их пос |
шљено име.{S} Ђорђе се одазва на прозив Матропулоки (црна тица).</p> <p>Кад се сврши прозив, Ип |
у Грчкој, а по могућству и у Бугарској, Маћедонији, Епиру и Тесалији.</p> <p>Међутим, од свију |
царскога допуштења не би ми дали никуд маћи одавде.</p> <p>На понуду Карађорђеву поседаше и њи |
2" /> заточеника.{S} Нису му дали никуд маћи, све док не дођоше из Русије људи, трошак и запове |
прате ми сваки корак и не дају ми никуд маћи. <pb n="221" /> Дали нам ово мало пензије да глође |
Ђорђе у себи и у јуначком прегнућу, на мах заборавља све тешкоће и почиње се пењати уз гороста |
тренутак заклони светло сунце и тада на мах земљу застре немио сумрак, пун неке чудне страве и |
прекаљени челик гипком телу, па онда на мах све престаде, све умуче, све изумре и у великој кав |
дној појави хајдука Врља, који га је на мах отргао од личних и горких мисли и привиђења, што су |
<p>Све је то било у тренутку.{S} У први мах нико није знао ко је тај човек, јер га управо нису |
изрека звони прилично научно, и у први мах доста је неразумљива за људе, несвикнуте да се баве |
рајине.{S} Свака од њих имала би у први мах свога засебног вођу.{S} Али чим би се ступило у дод |
ilestone unit="subSection" /> <p>У први мах Драгић је мислио да Карађорђе спава.{S} Али он погл |
расположен за нову борбу.</p> <p>У први мах Карађорђе се био склонио у атару села Радовања.{S} |
, али је била мала низбрдица.{S} У који мах Наум пође потоку, иза оближњег дебелог цера извири |
јауке који се губе у даљини.{S} У исти мах осети се јак дах буре, од чега затрепери сваки лист |
викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниска миндера |
бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се понови оно шуштање из кукуруза, и пред њега |
је, она као да сама склизну, али у исти мах глава Драгићева одскочи и откотрља се за читав кора |
ош да сам себе умири.</p> <p>Али у исти мах, он је осећао као да га неко чисто вуче за руку и д |
много полагано на то, да устанак у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по могућству |
у да покрене нов устанак.</p> <p>У исти мах планула би буна и у подунавским кнежевинама Влашкој |
више потезана.</p> <p>Но ако је за овај мах напомена Врљова о домамљивању Карађорђевом, и остал |
Наглашавајући нарочито, како се за овај мах од Русије не могу ничему надати, али се немају чега |
бљеници?</p> <p>— Где су баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворени у казамет више |
S} Он ју је сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило да решава питање шта би чинио с К |
ама њена очајања.</p> <p>Милош је у тај мах судио једног човека.</p> <p>Тај човек био је тада и |
он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах није поред њега десио његов кротки „попа.“ Он га је |
снаге што га ноге могу понети, но у тај мах долази му на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да г |
укну и штуче из колибе.</p> <p>Но у тај мах колиби дотрча Никола, и видећи Драгића где плаче, о |
лик капље на само срце.</p> <p>Но у тај мах зачу се нека потмула граја, нека <pb n="131" /> гун |
ајао.</p> <p>Али горостасни храст у тај мах би ишчупан из корена и Карађорђе осети само, како и |
речи, бејаше устао да пође и баш у тај мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А што, болан, бјежиш, |
вице пространа видика.</p> <p>Баш у тај мах на кишињевском друму указа се обична руска тројка, |
о је немо и непомично.</p> <p>Баш у тај мах споља се проби до у тамницу неки буран нејасан жаго |
езобзирце утече из колибе.</p> <p>У тај мах чуше се две пушке.{S} Друга два момка <pb n="298" / |
но погледали на губилиште.</p> <p>У тај мах, остраг у гомили наста комешање.{S} Некакав човек п |
ве речи на далеко се чуше.</p> <p>У тај мах неко остраг прошапута Драгићу: клекни и моли за мил |
севну Драгићу кроз главу.</p> <p>У тај мах кнез Сима диже главу и упита промуклим гласом:</p> |
а не поганим руке о њега —</p> <p>У тај мах упаде у кућу Сима Паштрмац.{S} Он сави руке око Мил |
„немој да од тебе почнем!“</p> <p>У тај мах Цукић наједаред скочи, збаци кабаницу и онако седећ |
гласова, који су сви говорили на један мах.{S} То су били кнезова и други угледни људи из наро |
/p> <p>Све то прелетило је сад, у један мах, Марашлији кроз главу, а схватио је добро и то, как |
ед коњима, они га обојица скоро у један мах упиташе шта хоће.</p> <p>— Ја чекам моје људе, и ак |
журно, а његово весело обасјано лице, у мах се натушти.</p> <p>Анта је објашњавао:</p> <p>— Син |
а (повереник београдског везира), у два маха говорио ми је о томе кад сам последњи пут био у Бе |
се грчи, увлачи и опет се плази; у два маха нешто проблебета, рече нешто — две последње неразу |
сеисане.{S} Срце ме је болело.{S} У два маха излазио сам, те их пресретао, али увек, сетим се и |
о се, али ја га опет познадох.{S} У два маха хтедох да му се јавим, па се опет тргох.{S} Бејаше |
може да почне.{S} Међутим, он је у два маха бацао на њу крадимичне погледе испод ока.{S} Сад з |
ао као да спава.{S} Митрополит је у два маха долазио до њега, с намером да га викне и да му пон |
то ли то нема кума Вујице! — рече у два маха, као вајкајући се, а после приседе на траву, измеђ |
азивачки нападао и вређао.</p> <p>У два маха снажна рука Карађорђева и нехотице се дизала и маш |
одлучан и не свршим одмах, но Црни узме маха, онда оде све ово моје као да није никад ни било.{ |
о и баш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, поумих да се разговорим о томе са самим везиром, |
о.{S} Тако наслоњен Карађорђе у два три маха зену, па се онда притаја.</p> <milestone unit="sub |
погледи Новаковићеви, који се у два три маха ћушкао око Карађорђа позвецкујући оружјем.</p> <p> |
злибашино служио у Паланци, и у два три маха грохотом се насмеја, што је код њега и у редовним |
рад; крајње раштркане куће по румунској махали већ су настајале; и лево и десно у сумраку се ле |
е прилично дубоко у тако звану румунску махалу.{S} Пред њом је ишао као вођ онај исти старац шт |
сада подругљиво насмеја и уз непрекидно махање и руке и главе он поче овако:</p> <p>— Добар Мил |
тајући их хоће ли да се превезу.{S} Они махањем одговорише да хоће.</p> <p>— Свега их је двојиц |
допадоше ове речи Врљове, неколико пута махао је главом и у два пута понови:{S} Бога ми, можда |
ађорђе се мрштио и на махове нестрпљиво махао руком а два пута проговори љутито:</p> <p>— Није |
да га нешто упечи и пун нестрпљења, узе махати десном руком, као да некоме прети.{S} Његов сухи |
их.{S} Ахмед II, Мустава II, Ахмед III, Махмуд I, Осман III, Мустафа III, Абдул-Хамид I, Селим |
а преживела и ево је доживела владавину Махмуда II, о коме се тада није још ни слутило, да ће ј |
<p>— Вала, све жут дукат, мека рушпа и махмудија, и као млеко бео талир, господару, ако ти поч |
господару, ако Бога знаш!{S} Ако је он махнит, немој ти прљати то светло оружје, на коме се до |
<pb n="115" /> што тражили то и нашли; махнитали су у својој глави, па сад нека сами хладе сво |
ст?{S} Зар није било боље, да падну три махните главе, но да се баци на ризик толики народ.{S} |
скупо коштамо?{S} Ако се нађе међу нами махнитих глава, које пристају да улете у ватру, што, на |
>Али стари хајдук само шкргутну зубима, махну главом и стиште руком јабучицу од пиштоља, као да |
учинио с другима!</p> <p>Карађорђевица махну руком преко чела, као да је хтела одагнати неке с |
се овде нешто плете...</p> <p>Карађорђе махну руком, као да би хтео пресећи даље сумње Наумове, |
ренутак, као у некој двоумици.{S} Затим махну руком одлучно и даде знак Николи.</p> <p>За трену |
само мене море те црне мисли!...{S} Он махну руком преко очију, скиде шубару, мету је на колен |
.</p> <p>Србин не одговори ништа.{S} Он махну руком и изађе напоље.{S} Доле у кави било је још |
ој су се одали.</p> <p>Карађорђе брижно махну главом и рече: — Све што је — за сад је овде у Ру |
и клонуше.{S} Он спусти главу и очајно махну њоме.</p> <p>— Не!...{S} Нема ништа!...{S} Дошао |
еко Дунава на српску рају.</p> <p>Везир махну главом и рече, како он не зебе много отуда, јер р |
извежбану руку, потресе је, два три пут махну њоме кроз ваздух тако снажно и окретно, да љута д |
а греха.</p> <p>Баба је застајкивала на махова и тада би подуже немо ћутала.{S} Она је упирала |
овеку који се буди из дубока сна.{S} На махове заборављао је где је и шта је с њим!{S} Али кад |
ри.{S} Његова глатко избријана брада на махове је поигравала, и когод је познавао Милоша, лако |
де онде, као да каква невидовна рука на махове просипа читав рој сјајних златали краљушака.</p> |
човек на свету.</p> <p>Карађорђе је на махове застајао у говору, као да је хтео да одахне или |
уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао застајати да одахне.{S} Сад опет понови:</ |
и страховито шуштање, из кога су се на махове издвајали поједини јачи звуци, налик на испрепле |
осећајима самољубља и славољубља, и на махове превлађивали су час једни, час други.</p> <p>„.. |
се могу десити, па да ствар омету, и на махове чисто се кајао, што некако није потекао сам, да |
ц ово говорио, Карађорђе се мрштио и на махове нестрпљиво махао руком а два пута проговори љути |
како један коњ слатко вруска сено и на махове дубоко уздахне, па се опет чује једнолико вруска |
адознале светине.{S} Њини плахи коњи на махове су се срдили и тако подигравали да су им варнице |
буђен, глас му је дрхтао; речи су му на махове грчевито застајале, и што је више говорио, све с |
на колену, по турском хадету.</p> <p>На махове књаз Милош је дизао главу и оном што пише нешто |
и наслони се на <pb n="283" /> широко, маховином обрасло растово дебло.{S} Тако наслоњен Карађ |
ишињев где је тада било понајвише Срба, махом војвода и другова Карађорђевих, који су заједно с |
а томе састанку било је двајестак људи, махом непознати Карађорђу, но који су њега врло добро п |
казивао што је знао.{S} Све су војводе махом ту у Кишињеву.{S} Раде ко се чега прихватио.{S} З |
— говорио је Јаков.</p> <p>Карађорђе је махом ћутао.{S} Изустио би по коју реч само онда, кад ј |
орио.</p> <p>У вече на против, бивао је махом одлучан и на све решен.{S} Ко много хоће, мора мн |
је који имао мала и добра свога, то је махом све морало остати.{S} Људи су се спасавали махом |
муте некакви сумњиви страни људи, који махом долазе отуда с тих страна, из Бесарабије, Влашке |
морало остати.{S} Људи су се спасавали махом голе душе.{S} Једино ако је који имао што готовин |
астају поља и ливаде и где су настањени махом сиротнији становници града, који се баве земљорад |
оњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је по турском кроју лепо изведена |
е иступила, кад не мореш данас једнијем махом да прерубиш ни ову паучину, што се зове шумадиски |
за Кишињев на колима, Карађорђе и Наум махом су ћутали.{S} Карађорђе се чешће губио у далеке м |
е прокљувити.</p> <p>Но и ако свет тако махом узима ту ствар, он, Милош, <pb n="106" /> вазда ј |
шки и молдавски.{S} У скупу се говорило махом грчки.{S} Карађорђе није разумевао тај језик, но |
ти с прекрштеним ногама.{S} Дуварови су махом били застрти скупоценим ћилимима и богато извезен |
и ће ово дана бити посечени.{S} Људи су махом жалили што је дотле дошло и осуђивали су кнеза Ми |
стране, отуда од Влашке и Русије, то су махом праћеници, које амо шаљу бивше српске војводе и н |
нису обични посетиоци и гости.{S} То су махом били први и главни пријатељи кнежеви; угледне ста |
ачио свој ратнички оклоп, узимао убојни мач и стављао се на чело војсци, да порази непријатеља, |
палите.</p> <pb n="291" /> <p>Никола се маче, а Вујица да би разбио сваку сумњу Карађорђеву реч |
може сећати буве у обући, кад му стоји мачка на глави.{S} Али чим смо скинули Русију, ти си ви |
ом луча у руци, корачајући опрезно, као мачка, Цукић је лежао полеђушке на поду крај угашена ка |
тргните га.“</p> <p>...{S}Хиљадама руку маша се за њега, и он већ осећа како га тресу, трзају, |
рука Карађорђева и нехотице се дизала и машала за оно место где је некада дремао страшни сребрњ |
била у велико ухватила ноћ.{S} Упаљене машале осветљавале су ходник кроз који Милош прође, а у |
е Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, а данас благодаримо Алаху што нам и Биогр |
више седео но што је лежао и почешће се машао да постакне ватру.</p> <p>Карађорђе се често мешк |
алик на човека без главе.{S} Та прилика маше на њега рукама, као да би му хтела рећи: „Стој, пр |
илу.{S} Али хиљадама уздигнутих песница маше се против њега, а хиљадама рапавих гласова вичу: д |
ем се“.</p> <p>Милош се и сам прекрсти, маши се за крст и пољуби га.{S} Затим обриса зној, који |
} Заклињеш ли се?...</p> <p>Духовник се маши за велики, лепо изрезани и у сребро оковани дрвени |
>Прешав на обичне разговоре, Гитарић се маши торбе, те извади из ње погачу, заструг сира и тикв |
еше се разилазити.{S} Везиров заступник маши се руком у џеп и баци пред џелата шаку сребрних па |
зубима опаки Новаковић, а десном руком маши се за свој белокори јатаган.</p> <p>Видећи зло очи |
одмакли су и у томе.{S} Они су изумели машину прозвану <hi>гиљотина</hi>, која једним ударцем |
ави руке око Милоша, који се већ бејаше машио за пиштољ и повика:</p> <p>— Не, господару, ако Б |
они су подбодени са стране, они су само машице у туђим рукама.{S} Све је то масло онога Црнога |
а звер, Младен, хтеде ме везати и назва ме усред скупштине, рутавим „псом“, само стога што сам |
, и куд баш њега доведе амо?{S} Изазива ме, лола, да учиним с њим што не треба.{S} Два три пут |
ља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге шт |
огу да оћутим и не могу да сакријем, да ме само срце боли кад чујем таке речи, као мало час она |
неће...{S} А можда би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигурније.{S} Тада већ никоме не |
м!...{S} Да ме убију мучки, потајно, да ме убију као крмка секиром у чело!...{S} Да паднем без |
мукао и неједнак.</p> <p>— Јес, јес, да ме отерају где српско ухо за моје име никад чути неће.. |
о ужасан.</p> <p>— Да погинем!...{S} Да ме убију мучки, потајно, да ме убију као крмка секиром |
сподару.</p> <p>— Какву заповест?{S} Да ме убије?...</p> <p>Петар слеже раменима ћутећки.</p> < |
могао имати друга поштенија посла, а да ме не оптужујеш овде код Руса, као да ми је мало ова го |
/p> <p>О, што се не нађе српска рука да ме убије, кад сам први пут поумио да учиним овај несрет |
му пролете: да ли овај мене куша, па да ме после изда Русима?</p> <p>Русија је у то доба имала |
> <p>— Уби ме, господару!...{S} Боље да ме нема, но што сам ово доживео!</p> <p>Цукић за тренут |
ти:</p> <pb n="140" /> <p>— Бојим се да ме ко није опазио; имаш неке људе на конаку, господару? |
д похитали да ми ране позлеђујете, и да ме за само срце уједате.</p> <p>„Жали те се и тужите ме |
о их да овако ружно говоре о мени, и да ме овако душмански пањкају пред двором руским и пред ца |
о, онако као поиздаље, да разабере и да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се |
верењу, и на божији аманет то кажу и да ме позову да се за то спремим и да Црнога дочекам, па д |
о изредка, те по који дође жеље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе одбијам и |
ме, или се само <pb n="198" /> гради да ме не разуме, или ме можда и сувише добро разуме, више |
карај, господару, можда и заслужујем да ме изружиш, али ја не могу да оћутим и не могу да сакри |
могу.{S} Боже прости, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му могао то учинити.{S} Ја сам кне |
батином терати људе који к мени дођу да ме виде и за здравље упитају.{S} То је све што ја радим |
е год у јуначком окршају, но дочеках да ме ви овде мрцварите, јер какве сте рђе, не умете љуцки |
мом заједно мрем.{S} Биће му лакше када ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја из |
иш, кад ме одбранити не можеш, и кад за ме оправдања нема.{S} Што ми причаш шта су учинили друг |
ако удари у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обојица изгубити да добије и ужи |
нико не треба да верује.</p> <p>— Нека ме не куне српски народ.{S} Није мене страх од смрти ам |
на неки довлет нисмо ни научили.{S} Ама ме сама душа боли што овде овако чамуњамо и пропадамо к |
уге.</p> <p>— Највећа клетва пала је на ме и моје друштво због одласка из Србије несретне 1813. |
S} Толико <pb n="222" /> људи полажу на ме сву наду своју и верују да сав успех од мене зависи. |
Турцима што не рашчује, те да крену на ме потеру, која би досадила и мени и овоме народу.</p> |
у, но сам нешто загледао око трмака, па ме пчела ујела — рече Драгић.</p> <p>— Види се да не ум |
ете се мени; опет ме је дуго гледао, па ме онда запита пола зачуђено а пола чисто прекорно:</p> |
{S} Срце ми је црње од угљена.{S} Ништа ме тако не убија као сећање на неправде, које сам којек |
>Драгић викну срдито и одсечно: — Ништа ме немојте више молити, нити ми и једне о томе говорити |
о жено!{S} Што ме правдаш и браниш, кад ме одбранити не можеш, и кад за ме оправдања нема.{S} Ш |
колена, а главу заронио у шаке.{S} Кад ме опази, диже главу и дуго ме гледао непомично и ћутећ |
одило, а шта ли тек да одговорим ја кад ме притегну и упитају: зар код тебе хајдуци тако господ |
<p>— Ја велим, хоћу господару, али кад ме не послуша, да убијем!</p> <p>— Да бијеш можеш!{S} А |
реће ноћи уђем у његову одају.{S} И сад ме језа прође кад се сетим, како је страшно онда изглед |
И ја имам изун да убијем Николу кад год ме не послуша.</p> <p>Никола је знао, да Марко ову свој |
су господара целе једне земље.{S} Народ ме је дигао на висину на којој су седели стари цареви и |
жртва?...{S} А она звер, Младен, хтеде ме везати и назва ме усред скупштине, рутавим „псом“, с |
нез Сима.{S} Па ја то да преживим, Боже ме сачувај!{S} То никад бити неће!{S} Немојте се узалуд |
ме је прво дуго и дуго гледао.{S} После ме упита које је доба и који је управо дан данас.</p> < |
2—3 сахата како сам овде!</p> <p>После ме узе запиткивати:{S} Ко је ту напољу пред вратима, је |
тати пред њега да се парничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се правдати и бранити.{S} Види с |
и је ћеро, добро ми је дијете, оставите ме само овако мало да одахнем.</p> <p>И две жене притај |
мојој невољи не можете помоћи, оставите ме бар на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милош |
а отворити.{S} Прођите ме се и оставите ме на миру — то је све што ја од вас тражим.</p> <p>— Н |
ад са људима који отуд долазе, и бедите ме да ја одовуд подбадам народ тамошњи да се буни и на |
нем и не да ми ока отворити.{S} Прођите ме се и оставите ме на миру — то је све што ја од вас т |
це уједате.</p> <p>„Жали те се и тужите ме што се ја воде састајем понекад са људима који отуд |
би сам себи гркљан ишчупао.{S} Баталите ме, дакле, немојте тражити од мене оно што бити не може |
о за догађаје у Србији.</p> <p>— Црните ме пред двором као душманина српска!{S} Куда ће вам душ |
е од стеге у оковима.</p> <p>— Спустите ме децо, да седнем мало на ову меку младу травицу, да ј |
ао да би хтео рећи:</p> <p>— Погледајте ме, ја сам онај што одсецам главе и казним у име султан |
нагазите на гују присојкињу.{S} Немојте ме гонити да под старост опет идем у хајдуке — рече Ђор |
те.{S} Најзад проговори.</p> <p>— Чујте ме људи!{S} Гледајте ви свога посла, а оставите мене на |
рамота да он за мном шаље људе, који ће ме чак амо по Русији пањкати и срамотити.{S} Ето ти, во |
мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какво радознало око откуда |
S} Господар Вујица је мој човек и он ће ме склонити као рођени брат што би.{S} Него, би ли ти м |
амили, мед им је текао из уста, како ће ме у најкраћем року вратити; како ће ми дати читаву јед |
едњем тренутку наћи ће се нешто, што ће ме омести“.{S} Али се онда јављала друга мисао: „Али шт |
учити на његову главу.</p> <p>...„Убиће ме, разчеречити, растргнути, учиниће од мене триста чуд |
{S} Лане однеше читаве сеисане.{S} Срце ме је болело.{S} У два маха излазио сам, те их пресрета |
ију и да тумарнем у туђину.{S} Измамише ме, трипут проклети били — рече Карађорђе болно.</p> <p |
земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме могло какво добро огријати?{S} Виђесте ли <pb n="57" |
ђорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нема избора, нема изласка, ја мо |
ро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какво радознало око откуда и вребало“...</p> <p>Усре |
би скресао кубурлију у прса, колико би ме сагледо?...{S} Зар би он помишљао колико сам добра ј |
шта ти на то велиш, Перо?</p> <p>— Уби ме, господару!...{S} Боље да ме нема, но што сам ово до |
у са старом шљивовицом.</p> <p>— Остави ме, брате, није ми до ракије, сваки ми гутљај ево овде |
у јагањце.{S} С друге стране опет следи ме зебња да народ не следује, да се гдегод не понове по |
ете ли зар то, да ја бежим од људи који ме се овда онда сете и то врло изредка, те по који дође |
рао га је дуго и пажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај озбиља не разуме, или се само <pb n="198" /> гр |
b n="198" /> гради да ме не разуме, или ме можда и сувише добро разуме, више но што би и требал |
радим!{S} Јамачно по својој глави, или ме амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћ |
што није.</p> <p>— Јесте море!{S} Удари ме неко од вас, и то ме удари блатом посред лица.{S} Ил |
о, већ су ме Руси домамили, уверавајући ме да ћу тиме учинити добро за саму земљу.</p> <p>После |
<p>Оцу Мелентију заводнише очи.{S} Псуј ме, господару, можда је и лудо што ја говорим, али мени |
а писма.{S} Ја тада њега извлачио, а он ме сада црче гурајући да што пре потонем...</p> <p>— А |
аке.{S} Кад ме опази, диже главу и дуго ме гледао непомично и ћутећки.{S} Очи су му сијале из с |
оли за милост!</p> <p>— Море, Турци, ко ме то удари?</p> <p>— Није те нико ударио...{S} Вала те |
ене чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуче били моји послушници. |
n="166" /> немојте се ништа чудити, ако ме једнога дана нагнате да и ја учиним оно што неваља и |
итла крвава џелатска секира! „Ето, како ме и Драгић превари и издаде!{S} Ја гинем а њега ни отк |
познати да је моја рука кратка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у |
неке тековине дође!...{S} Ето, слободно ме карај, господару, можда и заслужујем да ме изружиш, |
леда Лисовића у лице.</p> <p>— Слободно ме гледај, кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ к |
сте море!{S} Удари ме неко од вас, и то ме удари блатом посред лица.{S} Или зар може бити гора |
седи Турчин.</p> <p>— Јад!{S} А да, што ме друго може и сретати у ови наш црни земан?{S} Гдје ј |
а дочекали да тамо одемо.{S} То је, што ме најгоре коље.{S} Јер да су они тамо у Србији друкчиј |
зговоран.</p> <p>— Јело, о жено!{S} Што ме правдаш и браниш, кад ме одбранити не можеш, и кад з |
ице и викну му подругљиво:</p> <p>— Што ме петљаш и везујеш, курво и ђидио.{S} Не можеш да одсе |
} Да ми је да се с онима разговорим што ме сад беде!{S} Али знаду и они све то, али они неће са |
ва!</p> <p>— „Седи“ — рече ми он, пошто ме је прво дуго и дуго гледао.{S} После ме упита које ј |
дмах плану:</p> <p>— Ене сад!...{S} Зар ме и ти тако пресреташ.{S} По души вас, гори сте од пуд |
Наједаред стаде и окрете се мени; опет ме је дуго гледао, па ме онда запита пола зачуђено а по |
иним с њим што не треба.{S} Два три пут ме је тако безобразно погледао, чисто као да ми нешто п |
ом у којој се налазила земља.{S} Кад су ме мамили, мед им је текао из уста, како ће ме у најкра |
Србију, да се ту не нађе Руса, који су ме одмах узели саветовати да се уклоним из земље.{S} Ча |
Од кад сам отишао, нашло их се који су ме узели оптуживати да сам био преко мере строг и суров |
е мене страх од смрти амо довео, већ су ме Руси домамили, уверавајући ме да ћу тиме учинити доб |
ашика, коју сам сам издељао.{S} А питаш ме откуда ово?{S} Али не питај мене, питај оне горе на |
разбијаш главу: кројиш планове како ћеш ме што боље огулити.“...</p> <p>Бар тако је Марашлија р |
од Црнога до Белога Мора било би доста мегдана, где би се могло задовољити и његово необуздано |
Као јунак човек, он је био жудан боја и мегдана, а рачунао је да ће их понајбрже наћи, ако се д |
лика поља крваве <pb n="211" /> борбе и мегдана; где су толике победе; где су толике жртве; где |
не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсецао по две три узастопце.{S} Јамачно би и у |
се налазила земља.{S} Кад су ме мамили, мед им је текао из уста, како ће ме у најкраћем року вр |
?{S} Да му се није што смучило од онога меда? — упита он.</p> <p>— Уклони се ти, Драгићу; спава |
је доцније причао да му је дала 15 ока меда).</p> <p>Драгић се радосно одазове тој жељи Карађо |
тири па и пет година, како нисам окусио меда.{S} Него, Драгићу, да истресемо једну сад, баш ми |
ну сад, баш ми паде на ум да узмем мало меда, па памти колико ће ти та кошница дати на јесен. ( |
цу подрежу.{S} Карађорђе поједе ту мало меда, па онда устаде, прохода мало, и за то време два т |
о миш, а они причају како су видели сто медведа.{S} Пре неколико недеља кнез Ипсиланти давао ве |
и како из даљине лепо одјекују чобанске меденице?{S} Како сам их друкчије слушао пре четрдесет |
Слађе му се напити српске крви но да га медом нахраниш.{S} Него ту нема друге помоћи; њему ваља |
о одласку Карађорђевом преко румунских међа и да заварају ђенерала да више не шаље своје извид |
не и војводе уклони што даље од српских међа.{S} Нарочито да Карађорђа спроведу кудгод дубље у |
едне, штедљиве трудбенике, кадгод се на међама Србије ма и за кратко време стишавала убојна зве |
ће дати Милошу писмену наредбу да чува међе од Карађорђа, и ако овај гдегод упадне тајно у зем |
ли и осећаји Милошеви, стиснути у тесне међе једнога срца и једне лобање!{S} Зора се већ помаља |
борби, он неће знати за уске народносне међе и успех ма кога народа балканског — биће му исто т |
а се, што је овај пут прекорачио обичне међе своје искрености.</p> <p>Истина, отац Мелентије ње |
собом два своја и 5—6 Милошевих момака, међу којима је био и онај Никола Новаковић, кога је Кар |
наредбе.{S} Павле Лисовић, с три момка, међу којима је био и Никола Новаковић, упутио се право |
ло претварати у прладину.</p> <p>„Овде, међу ове две кладе — мисли Милош у себи — јес, овде ћу |
ле оставити без пажње српске емигранте, међу којима је било толико великих војсковођа, који су |
моје лепе среће, да сам у својој земљи, међу својом браћом, кости оставио, бар би ми душа била |
очи су му искакали разнобојни колутићи, међу којима је било највише црвених, и ти колутићи игра |
атеља већ бејаху потегли да га виде.{S} Међу осталима био је ту и Риста Парезан и још неки.</p> |
> <p>Било је већ у велико одјутрило.{S} Међу Милошевим и Вујичиним момцима владао је жагор и жи |
а благосиљати за се и за нејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас као добар јунак, али и к |
н дохвати мртво, крваво тело и утура га међу кладе.{S} Једна рука бејаше се испречила и не мога |
ст, ко да буде старији и ко да заповеда међу њима.{S} Инаџије су до зла бога и за инат, што но |
ујем да је све због њега цела та омраза међу вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет |
кончићу држала и која је била укљештена међу кладе, сад наједаред откинула, промакла и отишла д |
вор Ђорђев и мало по мало онај први лед међу њима сад се све више кравио.{S} Како се већ хватао |
Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако се нађе међу нами махнитих глава, које пристају да улете у ватр |
в умакао у планину с друштвом, и ако је међу Турцима било и чувених убојица, нарочито два брата |
омоћи, оставите ме бар на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа не тражим, али ј |
женом.{S} Оваке ствари људи обично деле међу собом и пријатељи их казују један другоме. <pb n=" |
беса и стрепим као од живе ватре, да се међу Турцима што не рашчује, те да крену на ме потеру, |
д мога Антонија, па сам тако чула да се међу се разговарају.{S} Тако казују, да је Милош погину |
го чудити, Марко га изазва на страну, и међу њима се отпоче овакав разговор:</p> <p>— Где је он |
седне.</p> <p>Наместише се крај ватре и међу њима се одмах отпоче жив разговор.</p> <p>Вујица — |
прост и сиромашан — њега нико и не види међу оним великашима.{S} Мора да му је тешко!</p> <p>Ми |
утали.{S} Турци продужише разговор сами међу се.{S} Говорили су полако, али, како сви остали ћу |
ашли изговора да јурну у народ као вуци међу јагањце.{S} С друге стране опет следи ме зебња да |
м по челу, а ниси јунак да примиш ушник међу очи!{S} Ха, ха, ха!...{S} Али чекај!{S} Ослободиће |
ма упртим о колена, с главом наслоњеном међу шаке.{S} Мало подаље од њега, седео је на другој п |
би ти опет повратио власт, ти би дошао међу људе и опет стао на стару ногу.</p> <p>— Не могу, |
о десетак сељака, који су се нешто живо међу собом препирали.</p> <p>У средини горела је мала в |
олазак Карађорђев већ се бејаше рашчуло међу поверљивијим људима, и неколико пријатеља већ беја |
о и склонимо.{S} Њему не сме бити ружно међу нама.</p> <p>Тако је намештао Милош, и Анта је пли |
тако брзо долазити; свакако ако је што међу царевима углављено и за то, јавиће се и њему — вез |
о су њих двојица покушали да дигну бунт међу мирном царском рајом, те ће им с тога бити главе о |
рђе дубоко уздахну, седе и зарони главу међу шаке.{S} Дуго је тако ћутао.{S} Изгледало је као д |
диковао, кнез Сима бејаше стискао главу међу шаке и тако поклопљен ћутао је немо и непомично.</ |
родних, па и то крв и нож, да се искољу међу собом и да један другом очи поваде.</p> <pb n="110 |
твари довели дотле да њих двоје прекину међу собом, да Милош буде дужан предати Марашлији колик |
се утркивао да каже своју осуду.</p> <p>Међу доглавницима Милошевим било је људи који су мрзили |
тога су сви они и били у живом додиру и међусобном мешању.{S} Нарочито су Грци ступали у везу с |
ио упућен и <pb n="48" /> кнез Сима.{S} Међутим, Цукићева глава била је стигла у Београд, и већ |
а ће се вратити најдаље за 3-4 дана.{S} Међутим, освану већ и петак, 11. јули, а од Вујице ни т |
е пуна тих нада, планова и смишљања.{S} Међутим, прилике у Турској мутиле су се све више и више |
га очекује сваки час преко Паланке.{S} Међутим приватно, преко неких људи, који су синоћ стигл |
о рећи Милошу, али не може да почне.{S} Међутим, он је у два маха бацао на њу крадимичне поглед |
спремно нарочито подземно склониште.{S} Међутим, Красис и Маврогени, прерушени у сточарске трго |
ли су амо на конак тек доцне у вече.{S} Међутим провели су цео дан на коњима, јурећи по сеоским |
о их Срби не хтедну добровољно дати.{S} Међутим, Срби су се окружили оружаним момцима и показив |
ућута да чује шта ли ће Милош рећи.{S} Међутим Милош се трже из горњих мисли.{S} Он је јасно у |
и и Србију, па би план био остварен.{S} Међутим, док се заједнички радило на заједничком покрет |
о зуба, па је сав био обливен крвљу.{S} Међутим књаз Милош је у највећој јарости викао.</p> <p> |
ред, ова сретања су бивала све чешћа, а међутим, при сваком сусрету из кола се појављивала сред |
{S} Шта ја то, бојаги, кварим?{S} Ко се међутим више од мене радовао, кад је Милошу испала згод |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Међутим, док се Милош овако душевно борио, изаслана чет |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Међутим, док се овако око њега плела опасна мрежа, Кара |
јој руци... а пазићемо и сами...</p> <p>Међутим, изишав у мрак, Вујица се упути дубље у шуму и |
ад је тица већ умакла из кавеза.</p> <p>Међутим, петога дана после одласка из Кишињева, Карађор |
евала сигурност отмених путника.</p> <p>Међутим, за време свога бављења у скровитој сељачкој ку |
није чинио већ од толико година.</p> <p>Међутим, дан греха примицао се и страшна крвава смрт ве |
нису остала без неких резултата.</p> <p>Међутим, Врљо је од тога доба остао код кнеза Милоша ка |
е био пре 5—6 дана, ни дај боже.</p> <p>Међутим Карађорђа је највише пекло да чује какве гласе |
ље није хтео ништа чути за Грке.</p> <p>Међутим, баш ти нови успеси Срба пробудили су код Грка |
е даље вести и новости из Плане.</p> <p>Међутим, Лисовић стиже у Смедерево и одмах нађе Вујицу, |
ј, Маћедонији, Епиру и Тесалији.</p> <p>Међутим, од свију тих покрајина Србија је тада имала на |
матере, али се није могао отети.</p> <p>Међутим, кивни гласови, узбуркана граја и повика пуна с |
е могу на њу наслонити и спасти.</p> <p>Међутим, грчки утицај у ове две подунавске земље довољн |
едајући ону страхоту пред собом.</p> <p>Међутим, страшна тмуша испуњавала је сву огромну шупљин |
тек би је нестало под заклоном.</p> <p>Међутим друм, који је у почетку био пуст, све је више о |
е да тога човека није што омело.</p> <p>Међутим, тројка већ стиже у град; крајње раштркане куће |
сматра као другу домовину своју.</p> <p>Међутим, још од самога почетка, како су се познали, изм |
/p> <p>Дошав у Паланку они сви одјашу у мезулани с леве стране Јасенице, па ту, у један собичак |
е да читам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није говорио овако благо и дру |
бу ногом.</p> <p>— Вала, све жут дукат, мека рушпа и махмудија, и као млеко бео талир, господар |
и по три дана залогаја не окушају; људи мека срца, који неће мрава згазити и зликовци, који би |
не, а у средини набијен дебео слој лепе меке сламе, застрте дебелим, меким шареницама и лепим ћ |
у живих боја.{S} Свуда унаоколо били су меки миндери, а овде онде по угловима креветски наслони |
слој лепе меке сламе, застрте дебелим, меким шареницама и лепим ћилимима.{S} Одозго је била на |
гове очи одигран.{S} Али он је добрим и меким срцем својим накнађивао оно, што није достизао сл |
жној столици, преко које беше пребачено меко персиско шилте, седео је човек средња раста, јака |
да виде, како ће оштро гвожђе засећи у меко месо, прерубити кост и рскавицу; исећи жиле и раст |
сто неопходне.{S} Отац Мелентије био је меког срца и спрам самих Турака, који су толико пута на |
моје!{S} Ваљда за то што ћете скапати у меку душеку, у својој рођеној погани!{S} Жао ми је само |
Спустите ме децо, да седнем мало на ову меку младу травицу, да још мало погледам овај бели свет |
на људском крвљу.{S} Он је волео миран, мекушан, раскошан живот, харемска посела и дуге ноћне т |
и грађани ту су могли опстати само људи мекши, мирнији и погоднији, да се прилагоде потребама к |
ђорђе заустави у Карловцима и поиште од Мелентија свој новац, духовник му одговори да никакав н |
} Камо ти Петра Молера, камо ти владике Мелентија Никшића, камо толико других угледних људи?!{S |
толике људе.{S} Уби Молера, па владику Мелентија, па сад ову тројицу.{S} Ја сам правдао.{S} Ве |
је ноћу на легалу убио шабачког владику Мелентија.{S} Кажу, боже сачувај, да је несретни Марко |
о што су владике у Црној Гори.{S} Море, Мелентије да има сто глава, па не би платио све што га |
и, у том опасном тренутку, јавља се он, Мелентије, скромни калуђер!...</p> <p>Он дохвати бачени |
> <p>Разлози Милошеви били су тешки.{S} Мелентије рече да би и сам тако морао чинити и ово је с |
ко Карађорђе оде у Русију без дуката, а Мелентије остаде као врло богат човек. „Поменик”.</note |
и у писму тражили смрт његову, владика Мелентије потписао се први на томе писму; а после некол |
одару, где се срце ништа не пита — рече Мелентије тужно.</p> <p>Обојица заћуташе.</p> <p>Милошу |
Је л’ тако?</p> <p>— Па тако је — рече Мелентије слежући раменима.</p> <p>— Ујутру ћемо имати |
а у тврђави удавили.</p> <p>Свршио је и Мелентије Никшић, владика шабачки и то опет лане (1816. |
ић из Чибутковице, Прота Смиљанић, Хаџи Мелентије и многи други.{S} По овим људима већ се мора |
е своје искрености.</p> <p>Истина, отац Мелентије његов је „попа“ — човек, који га воле као бра |
/> српске манастире.{S} На Љубићу, отац Мелентије заслужио је бесмртност, и доста му је било не |
и.{S} Милош се жалио на главобољу; отац Мелентије навика на њега да иде да се одмори; обећавао |
<p>Саветовања су дуго трајала.{S} Отац Мелентије много је говорио и ревно је заштићавао оне по |
је су политици често неопходне.{S} Отац Мелентије био је меког срца и спрам самих Турака, који |
да духовника зорно и нетремице.{S} Отац Мелентије осети, како га од тога погледа прође језа.</p |
чи Милошеве биле су тако грубе, да отац Мелентије не могаде сакрити, да га је такав говор о бив |
овник је ћутао замишљен.{S} Најзад отац Мелентије поглади своју густу, дугу браду, погледа у Ми |
е Милош јетко и подругљиво.</p> <p>Отац Мелентије одговори снуждено, али разговетно и одсечено. |
рече он брзо и прилично осорно.</p> <p>Мелентије се притаја и слеже раменима — мучно је, госпо |
ој је синоћ Милош говорио насамо с оцем Мелентијем.{S} Само што је пред њима Милош био ћутљивиј |
S} Лане си појео главу Молеру и владици Мелентију, ономад Цукићеву, а сад ћеш наше, па тако ред |
анде у манастир Фенек, где архимандриту Мелентију Никшићу, да на оставу 10.000 дуката. (Други т |
, зашта је главна заслуга припадала оцу Мелентију.</p> <p>Мало по мало, и једног по једног, Мил |
благослова где се тако ради.</p> <p>Оцу Мелентију заводнише очи.{S} Псуј ме, господару, можда ј |
а!{S} Куд им сад то паде на ум, бојаги, мене Грци изабрали за вођу!{S} Чули да звони, ал’ не зн |
„така му је нарав!“ Јес ја нисам човек; мене срце не вуче за весељем, за радошћу, за срећом!... |
сподару!{S} Зар још овде да се чами!{S} Мене већ мука ухвати.{S} Па онда, пада ли вама штогод у |
ну и Зворнику скупљена многа војска.{S} Мене би окривили да сам се удружио с бунтовницима, а па |
ој му јавити ништа — рече Карађорђе.{S} Мене боли глава и изаћи ћу мало да се проходам по свежо |
за цело не би потекли да их заклоне.{S} Мене опет држе овде као каква роба, прате ми сваки кора |
ље извести но ма с ким другим.</p> <p>— Мене пањкају у Русији наше старе војводе, да сам ја кул |
<p>— Боли те прогонство из Србије!{S} А мене мислиш, <pb n="159" /> то не боли!{S} Срце ми је ц |
...{S} Тако се ваља...{S} Жао јој.{S} А мене одвела пред икону, па смо се молили Богу.</p> <p>- |
.{S} Па то све не смета пакосницима, да мене окривљују.{S} И кад је тако сад, шта ли би било су |
му сваки корак, па се јамачно бојао да мене гдегод не ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај |
немаде никаква друга преча посла, но да мене и Миленка одјури из земље, за коју смо барабар с њ |
да, Бог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нема избора, нема изласка, ја морам с њим свршават |
кушати.{S} Ја сам ово теби донео.{S} За мене је лако.{S} Ја пијем сваки дан.{S} Ово је само теб |
ести, он ће учинити што је наумио, и на мене ће, вели, пасти проклетство, као на новог Бранкови |
у ја то нисам смео допустити.{S} Али на мене се сад диже повика што је везир бунтовнике побио.{ |
оја, кад оно пре неколико година истера мене <pb n="155" /> и Миленка из Србије, и са наших огњ |
на путу?{S} Коме ја сметам да се против мене чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Љ |
амутње од тебе потичу.{S} Што се против мене нико не жали?{S} Ако на тебе вичу, господару, то ј |
{S} И ко је онда пријатељ Србији кад од мене градите непријатеља! — рече Карађорђе мрачно и пре |
себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражите?</p> <p>„Што се тиче пањкања, то је чисто |
танеш у господству и поверенију које од мене и од народа имаш.{S} У противном најстрожија запов |
ко и требало да буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p |
дошао да о моме злу ради, што би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да заједнички |
рем.{S} Ако сте ми пријатељи немојте од мене тражити да се у овом тешком самртном часу покажем |
ме, разчеречити, растргнути, учиниће од мене триста чуда и триста брука — мислио је он и кушао |
ојаги, кварим?{S} Ко се међутим више од мене радовао, кад је Милошу испала згода да поново уста |
анци; био сам пусти горски хајдук, и од мене, тако малена и незнатна, срећа и јунаштво начинили |
екуде, по души вас, па шта хоћете ви од мене? — викну он узбуђено. — У мишију рупу, ја се сад п |
ио да ће то честити везир боље знати од мене.</p> <p>— Ја ништа не знам, нити сам што о томе чу |
а друга мисао: „Али шта ће онда бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он убити мене?{ |
Баталите ме, дакле, немојте тражити од мене оно што бити не може.{S} Ја сам као човек поштено |
га допуштања да се врати.{S} Није он од мене ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и |
p> <p>— Ух за бога, људи, немојте то од мене искати, кум ми је, ако бога знате!</p> <p>Лисовић |
Цар би тражио хесапа за његову главу од мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С тога отварај оч |
сву наду своју и верују да сав успех од мене зависи.{S} Да ми је да то њихово надање не остане |
ше благородије.{S} Но он није ноћио код мене...{S} Синоћ је било подуже...</p> <p>Ђенерал га пр |
ију рођаке каква човека, који је ту код мене штогод скривио.{S} Ето видиш, како сад свет говори |
је било и тада.</p> <p>— Прекоравао је мене, што се бар ја не нађох паметна да га зауставим од |
— Нека ме не куне српски народ.{S} Није мене страх од смрти амо довео, већ су ме Руси домамили, |
до кога је кривица, а да не беде после мене права и здрава.</p> <p>Управо је довршавано једно |
{S} Гледајте ви свога посла, а оставите мене на миру.{S} Кажите и поручите Милошу нека ми не по |
p> <p>— Јес, господару, „вожд“ је ту, и мене је амо пратио господар Вујица да ти све то јавим.< |
} Ако затреба, упалиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се најмање што успротивимо.</p> <p>— Д |
не помињи; да чује префект обесио би и мене и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} А отуд из Србије гуд |
ешавали су и све остало.{S} С тога су и мене измамили из Србије да не бих могао ништа предузима |
подару, моји пиштољи, а твој севап; уби мене првога њима, па ти остало све просто!...{S} На ту |
мој пиштољ, господару, па њиме прво уби мене, а после што ти драго!</p> <p>— Хоће ли крвник чек |
извршена?{S} Ја њега не узимам да служи мене, но да ми помогне да што боље ја услужим тебе.{S} |
овако један другога предусретају.{S} Ти мене гађаш, а погађаш Србију.</p> <p>Герман се умеша. — |
ба.{S} Бојите се и сенке своје.{S} И ти мене питаш што сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам ја |
орђе није ни крио.</p> <p>— Можеш ли ти мене, брате, гдегод прикрити за који дан, док не посврш |
Ако не убијем ја њега, неће ли он убити мене?{S} Или треба да навучем на се кабадахијско одело |
во, а кроз главу му пролете: да ли овај мене куша, па да ме после изда Русима?</p> <p>Русија је |
А питаш ме откуда ово?{S} Али не питај мене, питај оне горе на ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од |
им ја њега, неће штедити он мене.{S} Он мене за цело не би пожалио...{S} Та он није жалио свога |
{S} Ако штедим ја њега, неће штедити он мене.{S} Он мене за цело не би пожалио...{S} Та он није |
је широк, а ви можете рахат проћи да о мене не запињете.{S} Нећете ли то, онда <pb n="166" /> |
што крије од других.{S} И то се све око мене врзе.“</p> <p>Таквом расположењу Карађорђевом пома |
од вас исти јади.{S} Ја сам мислио само мене море те црне мисли!...{S} Он махну руком преко очи |
о несретна годино српска!...{S} И ко то мене прокле страховитом клетвом, да ја све то доживим, |
више повратити не може.{S} Друго је што мене боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби тако несретни, д |
би на то пристао.{S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Да узмем на се одговорност, да се после р |
њим свршавати, јер се ломи само између мене и њега, или ја или он“.</p> <p>Али мисао је гонила |
дније и с више поуздања.</p> <p>— Море, мени само да је да се здраво и на миру дочепам Рудника, |
погледа прође језа.</p> <p>— Духовниче, мени се чини да ти ја разговетно рекох: право те питам |
>— Ви то боље знате, најо, али бога ми, мени је све нешто хладно око срца; све ми се слути да т |
е бити јесенас, нека буде вечерас...{S} Мени је поверено ово велико и свето дело, и ја га морам |
да зна, шта тим ризиком може добити.{S} Мени се чини, да ми ту треба да будемо као оно орачи ка |
ненадно, и да опет упали целу земљу.{S} Мени је пратио људе, да ми у највећем поверењу, и на бо |
Што би господар мењао своју намеру?{S} Мени рекао једно, а сад по теби поручио друго!</p> <p>М |
оуздање.{S} Обично је говорио:</p> <p>— Мени заповеда господар, а ја моме Николи.{S} Где господ |
људи што тек бејаху стигли из Србије, а мени се чисто кожа најежи.{S} Тада сам и то први пут чу |
имао, као да на свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса и стрепим као од живе ватре, да с |
једном пријатељу, колико тек да поласка мени, пошто сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта |
{S} У страшној битци на Суводолу, према мени је стајала скоро цела Арбанија, све бирани јунаци, |
мени, и тврда је турска вера, док је на мени главе ни длака му једна с његове не сме валити.{S} |
ну носим већ три месеца; скоро ће се на мени распасти.{S} Цело ми је покућанство она тиква за в |
руга, који је био шњим дошао, у Београд мени послаше, које се ето са согласијем честитог везира |
људи и браћо моја, помислите, шта ви од мени тражите!{S} Да будем лажљив и варалица на самртном |
ми после њега — опет неваља, и ево где мени за то хоће главу да откину!{S} Дакле добро је, и з |
ћају несретне злочине своје; њих, да је мени добити у шаке, с њима да се ја разрачунам, млеко и |
ира чак ни амо у туђој земљи, као да је мени мало мојих јада, но још ви отуд похитали да ми ран |
!{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати се око тог несрећника.{S} Али како ћ |
на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је мени дао то право, да ја спасавам ове људе и да ја води |
одбадују они из Русије.{S} Само, што је мени тешко у то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шт |
о, био седети у својој земљи!{S} Зар је мени било ласно кад сви утекоше, а ја остадох овде скор |
о одаји.{S} Наједаред стаде и окрете се мени; опет ме је дуго гледао, па ме онда запита пола за |
чки удесимо рад против Турака, он би се мени прво обратио и са мном би споразум градио!“ — Тако |
моћи.{S} Ја с тим људима немам ништа, и мени они нису сметали.{S} Али ето, Милош их не трпи.</p |
старешину над главом од својих људи, и мени је милије да то будеш ти, но ико други.{S} То ваљд |
јбољем случају могло свршити тиме, да и мени самом буде ометен одлазак, ако не би још под страж |
крену на ме потеру, која би досадила и мени и овоме народу.</p> <p>Вујица се правдао.{S} Момке |
а да каже.</p> <p>— Не знам!{S} То је и мени долазило на ум.{S} Но после рачунам, да он то не б |
успеха!</p> <p>— Било је доба, кад се и мени отимало срце за славом, за именом, за влашћу.{S} С |
пса, па је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде је Милош мислио на кнеза Симу, кога |
рпати.{S} Тешко, тешко теби!{S} Тешко и мени, мајци твојој!{S} Због тебе потресће се у земљи и |
.</p> <p>Карађорђевица уздахну: — Оно и мени је свашта падало на ум!{S} Али опет се уздам у бог |
— одруби Милош. — Ето, то је оно што и мени руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за то не јавља |
ио у читавих 5—6 нахија.{S} Турци не би мени веровали да нисам за то ништа знао, па да им се жи |
во, Туро, Србо, хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће |
ру, можда је и лудо што ја говорим, али мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде |
Говори Перо!{S} Од ћутања није вајде ни мени ни теби.</p> <p>Добио је несретну заповест, господ |
гледам <pb n="224" /> здрав, а у истини мени је болна и преболна сама душа, на срцу моме стоји |
о рођени брат што би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи господара Вујицу и довести га амо, а за |
сад само гује и акрепи трчати!...{S} Еј мени до бога, шта се учини!{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђ |
Па шта је тражио, да га тако пустите к мени?</p> <p>— Питао је за те, господару, и рече толико |
у, нити могу батином терати људе који к мени дођу да ме виде и за здравље упитају.{S} То је све |
и га да се одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ја ни најмање не бојим! — рече Ђорђе |
да му поручи нека слободно дође право к мени, и тврда је турска вера, док је на мени главе ни д |
ије од оружја, па га онда пустите амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђе човек повисока раста |
а није овде!{S} Какве је лепе зечиће он мени доносио!{S} А једаред донео ми из Букуље велику ср |
ург и научио их да овако ружно говоре о мени, и да ме овако душмански пањкају пред двором руски |
, Милош је у себи мислио:</p> <p>„И ово мени говори онај исти Марашлија, који је ономад обесио |
а знаш?{S} Остави то сито, дај га овамо мени, па одите да вас отресем од прашине и да се мало у |
вор, како сме мењати своју намеру, и по мени поручивати друго нешто, кад је теби већ рекао једн |
кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мени одозго?</p> <p>— Господар се насмеја и рече: „Ја ћ |
а од мртве главе ником није вајде, опет мени не би ни на ум падало да остављам Србију, да се ту |
и предана слугу свога, то га има сад у мени, светли везире, и ја се могу само радовати, што им |
и слеже раменима — мучно је, господару мени бити судија твојим пословима.</p> <p>— А што оче д |
тао је Милош.</p> <p>— Прати абер одмах мени амо, па ћу ти ја одговорити, шта ваља чинити.</p> |
у и дуго је гледао у патос.</p> <p>— Их мени несрећнику, шта учиних и од себе и од њега! — рече |
е било, тако и сад остаје; ти одговараш мени а народ теби.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш |
велика грчка побуна залазила је у нову мену и примицала се својим првим покушајима и опитима, |
господару, дао ми Бог — понови Врља не мењајући израза на лицу.</p> <pb n="135" /> <p>— Па шта |
мукле убилачке руке.</p> <p>Тако се ето мењало расположење Милошево.{S} Тако је он бивао према |
о више не исправи...{S} Што би господар мењао своју намеру?{S} Мени рекао једно, а сад по теби |
ругачије мисли, воља је његова, може је мењати како хоће.</p> <p>Марашлија погледа Милоша и пос |
а узимаш господара на одговор, како сме мењати своју намеру, и по мени поручивати друго нешто, |
е може да одобри и да се сложи с оштрим мерама које су политици често неопходне.{S} Отац Мелент |
им напорима да ту узрујаност стиша, и о мерама, које је он предузео против коловођа.</p> <p>У ј |
ње.</p> <p>— Властољубив је преко сваке мере; погибе да му је да заповеда и господари.{S} Ако п |
65" /> <p>Видећи да сви нагињу за оштре мере, Милош се чисто вајкао:</p> <p>— Море људи, тешко |
су ме узели оптуживати да сам био преко мере строг и суров; да сам убијао људе, палио и раскопа |
дао по оџаклији и редом један за другим мерио и оцењивао факт за фактом, шта ће бити ако учини |
је су оне рајске башче, што су се могле мерити са Бакчи-сарајем кримскијех канова?{S} Гдје су о |
помоћи; њему ваља вратити онаком истом мером каквом он позајмљује.{S} Њему су јевтине туђе гла |
да је вилице стоје обнажене, голе, без меса, а од ње целе заудара буђа и трулеш.</p> <p>Милош |
гони душмане.{S} Гинути се мора.{S} Без меса не може да прође ни једна свадба, а камо ли да се |
.</p> <p>Видећи да у тренутку може бити меса, Петар обиште и око Цукића и око Марка, преклињући |
Србији.{S} Ако бог да те пође добро, за месец дана сви ће ови дојурити тамо и биће ми поуздани |
казати какав зрачак наде а они по читав месец дана неће да приме наше посланике, макар било и н |
о с Ђорђем.{S} Није се могао одржати ни месец дана.{S} Али за тебе је друго; теби он може истин |
елства усеченијем главе живота лишисја, месеца јулија 1817. године.“</foreign></p> <milestone u |
мам на себи.{S} Ову једну носим већ три месеца; скоро ће се на мени распасти.{S} Цело ми је пок |
ну ја после тешко одболујем и по читаве месеце идем мрачан, натуштен и отрован. — Нико не зна ш |
ље дана чело не разведри, што по читаве месеце идем мрачан као мркла ноћ, зато они веле: „така |
о целој Европи; узалуд џоњају по читаве месеце пред вратима царевим, њих нико не види, њих нико |
о изаћи од големе срамоте.{S} После 5—6 месеци умре од послеђених рана на левом одсеченом уху, |
се први на томе писму; а после неколико месеци и сам је пао од убилачке руке Марка Штитарца, ко |
рашан злочин.{S} Неће проћи ни неколико месеци, а десиће се најстрашније оцеубиство под сунцем |
она која га на срцу носи; која га девет месеци храни крвљу својом, која после точи из груди сво |
ежевинама Влашкој и Молдавији.{S} Ту би месни командант био сам Ипсиланти, и заповедао би румун |
иде, како ће оштро гвожђе засећи у меко месо, прерубити кост и рскавицу; исећи жиле и раставити |
је, као ретко који, познавао готово сва места у Србији и знао у главу све угледније људе у свак |
остави, да никад више не види она мила места, за која су везане толике драге успомене, где је |
ј прилици штедити...{S} За обојицу нема места на овом свету; један мора да се уклони — један мо |
смрти за четрдесет дана обилази сва она места, куда је човек за живота пролазио!...{S} Ала би т |
а и тиха Дунава нема ни једнога повећег места, у које он није свратио, ни једне планине кроз ко |
еликим ратним успесима српским, знао је места где се што догодило, знао је од прилике како је ш |
а, по авлијама свет је врио.{S} На више места гореле су пред кућом велике ватре.</p> <p>Особито |
ни и по околним стајама.</p> <p>На више места биле су постављене страже, нарочито на главној ка |
ој авлији гореле су ватре на три четири места, а око њих видели су се многи наоружани људи.</p> |
да се све ово ослободи, ту би онда било места за све.{S} На огромној просторији од Црнога до Бе |
то тиштало.{S} Али јадању није сад било места, и он је стегао срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И |
лу, наредио му да Анту затвори, па је с места скупио око себе пријатеље, који су се ту десили, |
три часа одстојања од Паланке, а на сат места од цариградског друма, уздиже се брдо Крушчица, о |
дње збогом од свију тих милих и далеких места и пријатеља, с којима се тужни певач за навек рас |
и на ум не падне...{S} Како има згодних места, где би се могла сакрити лешина, па да јој никад |
последњи пут растао с оним повесничким местима, где је први пут зачеђена горостасна замисао о |
врло строго пази, особито у пограничним местима.</p> <p>— Побринуто је за све.{S} Наши пријатељ |
рећи Милошу преко језика.{S} На против, место очекиване понуде Милош одговори:</p> <p>— Да се и |
А Црни, црн му образ био, као и што је, место да се склони и ћути, још он, он нешто виче и јада |
букагије на ноге и на руке.</p> <p>...— Место да се правда и брани, он узе нападати, оптуживати |
амо су морали одмах поскидати весове, а место тога добили су неке качкете, с повеликим предњим |
тишина и изумрлост поступно је уступала место дневној живахности <pb n="296" /> и шуму.{S} Негд |
кавичлук.{S} Казним једнога, а сутра је место њега једног њих десет пошло истим путем и трагом. |
је ту и свој кованлук!...{S} Ето, то је место Вујица био изабрао за склониште Карађорђу и после |
ч, с тога се Ипсиланти уклони, да своје место уступи Јоргаћу.</p> <p>То је био човек средња рас |
шао и и повратка ти више нема.{S} Твоје место заузео је Милош.{S} С грдном муком увео је мало р |
{S} Зар је ово мој пут, зар је ово моје место?{S} Зар овако да завршим ја који сам својом рођен |
и зраци опет сиђу на земљу, они ће наћи место нас само две гомиле свеже мокре земље, а наша хла |
времена извојује себи бесмртно и видно место у повесници српској.{S} Разбијена српска војска п |
застаде.{S} Већ су били стигли на тужно место крвава губилишта.</p> <p>Јањичари брзо разгураше |
ме Ужице, да се нађе макар једно једино место још слободно и у рукама Срба, када се победоносни |
ва и нехотице се дизала и машала за оно место где је некада дремао страшни сребрњак његов, али |
авији; он би за Турке постао страховито место крви и ужаса, како је он, Милош, био љут и киван, |
мка <pb n="298" /> убише Наума, онде на месту, крај потока, где се умивао...{S} Све је било свр |
не несреће.{S} Док сам ја овде на овоме месту ја то нисам смео допустити.{S} Али на мене се сад |
им шта би они радили да су овде на моме месту.{S} Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с Турци |
Да је њима да су сви кнезови и на моме месту — ето ту је њима мука!</p> <p>Кнез је говорио срд |
радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ја радио?{S} Спремио бих га леп |
{S} Хајд, ето реци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије чинити но ш |
илица од неколико људи и упути се ономе месту, где се заустављала скела што превози између Рама |
и примичу <pb n="230" /> каквом повећем месту, у које се и стицао сав овај свет што врви широки |
ли бити сами, да смо нешто на Милошевом месту.{S} Да је Србија имала снаге, силом да сузбије на |
ници, и сви би хтели да су на Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, за чим њима око з |
путу многе и големе сметње.{S} На првом месту та се ствар морала крити од Русије, пошто му Руси |
везен јатаган.{S} Стајао је баш на оном месту, где је лежао Карађорђе, тако, да је кроз разређе |
шлости.</p> <p>Наједаред у гомили наста метеж и колебање; четири јањичара појавише се на губили |
упасти у Србију, што би изазвало грдан метеж и неред.{S} Он, Милош, нада се да то Русија неће |
бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву малу преграду у десном бисагу, па бисаг |
војим доглавницима и рече да се нађу на мети, ако би му ускоро опет што затребали, а сам оде да |
год што не ваља војник, који испуца све метке, па после иде голотрб и с празном пушком, тако ис |
е већ могла сама дићи руке, извући их и метнути одозго по покривачу.</p> <p>Ово охрабри жене и |
ртију, коју је држао у руци, пољуби је, мету је на чело, опет је пољуби и понови тако три пут у |
махну руком преко очију, скиде шубару, мету је на колено, смакну косу с чела и настави:</p> <p |
, но као оно мртвацу кога окупају да га мету у мртвачки сандук.{S} Ја не мислим више о животу, |
зом Милошем, он устаде, закључа врата и мету кључ у џеп.</p> <p>Престрављен, Милош упита: — Шта |
је лежао испружен, а украј себе бејаше метуо велику храстову даску, која га је заклањала са ст |
b n="301" /> Наум, па одозго преко њега метут је Карађорђе, коме Драгић бејаше навукао једну од |
кад је једном извуче никад више је неће метути у ножницу док не види балканске народе слободне. |
у и с Мораве на Дрину.{S} Кад је ваљало метути главу у торбу, па отићи љутоме Куршиду, онда је |
носа све што се крваво и горко стекло, мећући по стотину пута главу на коцку.</p> <p>Разговара |
.{S} Нађе га пијана с дружином у једној механи кровињари крај друма, и одмах га нападне, и ако |
ра ни зијана.{S} Они се зауставише пред механом и потражише да пију.{S} Искали су бојаги воде, |
он се упути табачкој чаршији и сврати у механу некога Живка Лужичанина, где се одморе и доручку |
нестаје их, налик на црвенкасте крваве мехуриће који један за другим прскају.</p> <pb n="125" |
да сузбије београдског везира, да се не меша у народске послове, већ увиђа да од мира не може б |
свакоме ко нас слуша нећемо дати да се меша у његове послове, а он сам с оним, што пође уз њег |
обично рекао: „Гледај своје наћве и не мешај се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопаснији |
господар а Турци се у његове послове не мешају.</p> <p>Тако је говорио Вујица, али ово хвалисањ |
з Милош <hi>није дао Турцима</hi> да се мешају у унутрашње вилајетске послове.{S} Он ове Турке |
ша нов ред мисли, у које се по најчешће мешала помисао, како би то згодно било да Карађорђа неш |
сија остала на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква буна и неред у Ту |
Али у ову веселу грају и нечујно су се мешали и звуци притајених болних уздаха, и много српско |
оне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p> <p>— Како, болан, нијесу твоја посла, а да ч |
и један једини доказ, зато да се ја што мешам.{S} Ви само вичете, а доказати не можете ништа.</ |
к, расчисте своје рачуне с Турском, без мешања и утицања страних држава.</p> <p>И доиста, одмах |
огод стално и трајно.{S} Вичете на моје мешање и сметање.{S} Па деде, по души вас, дајте ми мак |
елике руске царевине и да им се забрани мешање у народне послове у Србији.</p> <p>Добрњац је од |
а, тргне дубље у Русију и да им забрани мешање у српске послове.</p> <p>За случај да Карађорђе |
нутрашњу самоуправу, при чему је турско мешање и утицање у народне ствари било сузбијано и поти |
сва срца.</p> <p>У непрестаном додиру и мешању с пријатељима из Србије, с грчким хетеристима и |
они и били у живом додиру и међусобном мешању.{S} Нарочито су Грци ступали у везу са српском е |
е шале и у таке разговоре он никад није мешао своје озбиљне и крупне послове.{S} У друштву се ћ |
заметак некаква чудна осмеха, у коме се мешао и стапао у једно — осмех Богородице која, предана |
ебе сваку одговорност, нити ће се у што мешати.</p> <p>Духовник је пажљиво слушао Милоша.{S} Пл |
стакне ватру.</p> <p>Карађорђе се често мешкољио и чешће отварао очи; видело се, да и он не спа |
ти се у кућу, где су се деца већ почела мешкољити и будити се.</p> </div> <pb n="227" /> <div t |
елу са свим помешали с осталим тамошњим мештанима.</p> <p>Жив је био саобраћај између српских е |
м моје мило, моје драго, јарко сунашце, ми се никад више нећемо видети.{S} Овај твој слабачки < |
Ако видимо да има какве сигурне добити, ми ћемо пристати уз Црног.{S} Дође ли он с нечим шта је |
он с нечим шта је сумњиво и несигурно, ми ћемо добро стегнути и чувати оно што имамо, а њега ћ |
спусти глас.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију и без питања султанова, па опет п |
е издржали и очували душу овоме народу, ми сад неваљамо!{S} И сад ми да се уклонимо а они да за |
о, неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обојица изгубити да добије и ужива неко трећи.< |
главе, па је време да и <pb n="205" /> ми мало прогледамо очима.{S} Богме ће мој Ђорђе ово дан |
код свију дворова, па ништа и ништа!{S} Ми овде бројимо на сахате, хоће ли се откудгод указати |
не?</p> <p>— Онда ћемо убити Милоша!{S} Ми с њиме и тако морамо једном свршити, или ће нам он с |
ао поручен!{S} Не, по Богу капетане!{S} Ми смо тебе доста слушали!{S} Ево и сад смо на твоју ре |
што је значило:</p> <p>„Светли пашо!{S} Ми знамо све твоје врлине и високо ценимо твоје одличне |
нека окуша срећу, па како му Бог да.{S} Ми нећемо ни сметати, ни помагати, али ћемо увек чувати |
е.{S} То је говор тек онако од беде.{S} Ми прво морамо гледати да ову двојицу спасемо и дај о т |
је дућан, а кућа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуда — рече старац и гурну мали капиџик, |
ебе позивао и кажу да је теби писао.{S} Ми овде то толико што смо чули, а нама није нико ништа |
} Знате ли ви овде што о томе?</p> <p>— Ми смо чули, господару, да је Милош тебе позивао и кажу |
ро, господару; ти заповеди шта треба, а ми ћемо вршити — рече Павле.</p> <p>— Шта мислиш ти Вуј |
он узме власт у руке и нека наређује, а ми смо показали да бар умемо бити добри послушници.{S} |
{S} Зар они утекли, па сад они добри, а ми који смо остали овде и све издржали и очували душу о |
ио заспао, кад сам се после пробудио, а ми смо били негде далеко, далеко.</p> <p>Тако је млађи |
у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, друкчије казује.{S} Он вели, да нама нема тамо повр |
Добрњац га пресече:</p> <p>— А ја, бога ми, немам с Црним Ђорђем никаква друга посла, но да му |
то могао!..{S} Ама, мучна работа, бога ми, знаш ти њега како је прек: реч две, па за пиштољ, и |
<p>Вујица га је разбијао. — Није, бога ми, господару, то се теби тек онако учинило.{S} Никола |
тна и обесна човека:</p> <p>„Море, бога ми ће и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимбарлиј |
теби могу казати.</p> <p>— Ја се, бога ми, најо, прибојавам за Бата-Ђоку! — рече Чолак Антиниц |
горе није хтео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да он то нешто сам кува, кад тако неће ништа д |
додаде врдајући:</p> <p>— Не знам, бога ми кнеже, не познајем ни једнога.{S} А нисам их ни загл |
и кад му Турци потраже моју главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти |
Божића однеше опет грдан новац.{S} Бога ми сам оплакао, гледајући како се ужичке кобилице повиј |
је главом и у два пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и право, готово имаш и право.</p> <p>Ови |
’дер — рече она, и опет ослушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред башт |
бога знаш?</p> <pb n="204" /> <p>— Бога ми, најо, све нешто презам да Бата-Ђоки не досаде штого |
одно је ваљда бар молити.</p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда за то живе одерао као јарчеве. „Сл |
после оних његових речи.</p> <p>— Бога ми, Врљо, паметан си човек и ова ти није ни мало луда.< |
ро у очи онога дугајлију.</p> <p>— Бога ми, господар Ђорђе!{S} Он и нико други! — мислио је кне |
радим и кабулиш ли ти то?</p> <p>— Бога ми, господару, има много што не ваља, а да ти ја сам и |
> <p>— Ви то боље знате, најо, али бога ми, мени је све нешто хладно око срца; све ми се слути |
сти се и рече узбуђено:</p> <p>— Живога ми бога и овога ми печата, верујем!</p> <p>— То је онда |
буђено:</p> <p>— Живога ми бога и овога ми печата, верујем!</p> <p>— То је онда страшно — прихв |
ву Панти:</p> <p>— Бога ти, Панто, кога ми ово превезесмо?</p> <p>Панта је оклевао с одговором; |
вор да глобе и кољу сиротињу.{S} С тога ми ето није до чекања.{S} Црно-бело, ствар би некако тр |
рво то треба гледати.</p> <p>— Вала, да ми је видети да полети његова глава, па тешто, макар и |
целу земљу.{S} Мени је пратио људе, да ми у највећем поверењу, и на божији аманет то кажу и да |
илост, за коју још молим бога то је, да ми подари толико живота да ово својим очима видим, да о |
ад нису дали ни да се помене о томе, да ми можемо што сами за се удешавати с Турцима.{S} Они су |
изиком може добити.{S} Мени се чини, да ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају семе у з |
, Јело, како бар тебе бог не умудри, да ми не даднеш да учиним ову несрећу и лудорију.</p> <p>— |
ва ићи везиру да га о томе известим, да ми се после што не накачи због тога — рече Милош забрин |
о знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима разговорим што ме сад беде!{S} Али |
рују да сав успех од мене зависи.{S} Да ми је да то њихово надање не остане напразно!{S} Ах, са |
радили да су овде на моме месту.{S} Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с Турцима друкчије р |
} Кад би било откуда пустих пара, па да ми понудимо више, но што даје Милош — то би можда једин |
есем у Београд.{S} С тога одмах овде да ми кажеш шта си наумио чинити, а ево ти те прво прочита |
Црнога и његове људе.{S} Нећу после да ми се и то товари на душу.{S} Ево вас, па како год реши |
сад за мном каса кудгод макнем и не да ми ока отворити.{S} Прођите ме се и оставите ме на миру |
шу нека ми не потпраћа своје шпијуне да ми броје сваки залогај који поједем.{S} Пут је широк, а |
чно бојао да мене гдегод не ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже таке несреће, овако би |
господара Милоша, да Црнога убијеш и да ми његову главу предаш, ако ниси рад да твоју однесем у |
уту, те хоће овако мучки и нечовешки да ми сече главу ноћу у планини? — упита Цукић Штитарца, к |
мојих јада, но још ви отуд похитали да ми ране позлеђујете, и да ме за само срце уједате.</p> |
о.</p> <p>— Па јес, јес!{S} И не дам да ми преотму.{S} Него шта!{S} Да пустим да ми калуђер отп |
ао код везира, што се, бојаги, бојим да ми не преотму господство.{S} Но, бар ви што сте са мном |
и преотму.{S} Него шта!{S} Да пустим да ми калуђер отпаше кнежевску сабљу, као што је онога Црн |
а ме не оптужујеш овде код Руса, као да ми је мало ова гомила шпијуна што сад за мном каса кудг |
тако безобразно погледао, чисто као да ми нешто прети!</p> <p>Вујица га је разбијао. — Није, б |
, да те нешто право питам, ама право да ми кажеш — поче кнез Милош.</p> <p>— Господару, као ваз |
ници.{S} Истина, не би ми било право да ми се силом отима, <pb n="114" /> ако би народ нагињао |
о рекох: право те питам и хоћу право да ми кажеш!</p> <p>— Па право, господару! — рече духовник |
<p>„Шта сам ја теби скривио и учинио да ми не дате мира чак ни амо у туђој земљи, као да је мен |
дање не остане напразно!{S} Ах, само да ми је то постићи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе ходати по с |
Ја њега не узимам да служи мене, но да ми помогне да што боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли |
иде из уста у уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у писму каже, па то још горе није хтео.</p> |
ледају прво своју корист и волели су да ми и пропаднемо само да не одемо Шваби или Французу у д |
то ти и једну прословим о томе, хоћу да ми се закунеш часним крстом, и очним видом, и српском в |
како баш не могадох.{S} Не хтеде реч да ми се превали преко језика, као да је од товара тежине. |
а с Турцима и да се углављује мир, онда ми у запећак, а целу ствар предузимају Руси, и како они |
миру.{S} Кажите и поручите Милошу нека ми не потпраћа своје шпијуне да ми броје сваки залогај |
м.{S} Но што се тиче турске војске, она ми неће требати, и ја се утврдо уздам да ћу целу ствар |
'волико, попо, тако та ствар стоји, па ми реци сад, шта ти мислиш о томе?</p> <p>Духовник се д |
с његовом бригом о души.</p> <p>— Врата ми одмах отварај, свршићу ја и сам шта треба!{S} Таке т |
и брат понавља ту исту погрешку.{S} Шта ми је онда остајало друго но да ударим у строгост, која |
, натуштен и отрован. — Нико не зна шта ми је; нико не слути са чега сам ја тако зловољан и жал |
ерају!</p> <pb n="98" /> <p>— А као шта ми највише замерају? — рече кнез нестрпљиво.</p> <p>— П |
но бане у Србију, а честити везир ништа ми не јави, како да се владам за тај случај — питао је |
лемом поверењу, које ми се указује, кад ми се ставља на расположење толика војска царска.{S} То |
да сам се с Турцима погађао одмах, кад ми се први пут указала згода зато.{S} Та ја бих још одм |
.</p> <p>— А што ћеш нас мирити!{S} Кад ми у мојој невољи не можете помоћи, оставите ме бар на |
оже бити гора и стиднија ударца, но кад ми дошаптавате да молим за милост онога, пред чијим се |
сам одсекао 80 глава турских, па никад ми није рука задрхтала овако како теби дрхће.</p> <p>Пр |
овоме народу, ми сад неваљамо!{S} И сад ми да се уклонимо а они да заседну и да агују онако на |
<p>— Паметан си човек духовниче, па дед ми кажи ти, онако слободно и по души, сме ли се упустит |
не, питај оне горе на ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од њих ми је.</p> <p>— Али за бога, побратим |
а сте и како сте пошли.</p> <p>— Штогод ми луђе урадимо, све ћеш паметнији изгледати ти, па је |
мени је све нешто хладно око срца; све ми се слути да то неће бити на добро и све се бојим да |
м, за влашћу.{S} Сад сам свега сит; све ми је дотужало; једино што би желео: — било би ми мило |
н полиције) а он се накостреши, не даде ми ни реч изустити.</p> <p>— Ћут! — вели — о томе не по |
господару Ђорђу, испричај му какве јаде ми овде трпимо и хајте заједно с њим амо у Србију.{S} Ц |
да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми говори да Милош не ради добро.</p> <p>Баба се куцну |
овицом.</p> <p>— Остави ме, брате, није ми до ракије, сваки ми гутљај ево овде застаје — рече о |
нећу те дирати ни питати.</p> <p>— Није ми ништа криво, али нисам дошао у каву да водим таке ра |
ђев.</p> <p>— Враћам се у Србију и није ми друкчије, но као оно мртвацу кога окупају да га мету |
данашњице, а настаће многе новине, које ми данас и не слутимо; деца ће постати мужеви; младеж ћ |
великој части и големом поверењу, које ми се указује, кад ми се ставља на расположење толика в |
> <p>- И ја сам се молио Богу.{S} После ми наја рекла да пољубим земљу; вели, пољуби сине слатк |
3" /> <p>— Ја, у име бога, мислим да се ми опет вратимо у Србију, да опет заложимо ватру на наш |
се добро изгрдите.{S} А ја мислим да се ми нисмо овде састали да се грдимо.</p> <p>Добрњац га п |
угушује заједно с Турцима.{S} Бунимо се ми после њега — опет неваља, и ево где мени за то хоће |
против тебе, кад ти квариш оно, што се ми сви мучимо у Србији да направимо — примети Герман ти |
не опет држе овде као каква роба, прате ми сваки корак и не дају ми никуд маћи. <pb n="221" /> |
највећој јарости викао.</p> <p>— Вуците ми испред очију тога пса, да не поганим руке о њега —</ |
сметање.{S} Па деде, по души вас, дајте ми макар и један једини доказ, зато да се ја што мешам. |
век хоћу поштено и да умрем.{S} Ако сте ми пријатељи немојте од мене тражити да се у овом тешко |
> <p>— Неће, неће, рече Вујица — она ће ми душу повратити... — и говорећи то, он диже тиквицу и |
о зашто сам се повратио у Србију, па ће ми после товарити на врат и оно што ми никад није ни на |
гом остављам и да гледам мирно, како ће ми дићи испред носа све што се крваво и горко стекло, м |
ће ме у најкраћем року вратити; како ће ми дати читаву једну војску ако затреба; како ће казнит |
<p>— Да спасавам главу?!..{S} А што ће ми, пси је појели!{S} Да видим како ће се онај ерски па |
ем на свадбу, но на погибију, па што ће ми друштво?</p> <p>Изљубише се и растадоше.{S} Сахат до |
ли.{S} Мисле неки, бојим се ја преотеће ми власт.{S} Празно зановетање!{S} Што је коме суђено, |
} Ако пристанем вели, моје заслуге биће ми признате и колико сам сада виђен и прослављен, још д |
ец дана сви ће ови дојурити тамо и биће ми поуздани помоћници као што су и пре били.{S} Али сад |
лиш, <pb n="159" /> то не боли!{S} Срце ми је црње од угљена.{S} Ништа ме тако не убија као сећ |
мо сенка његова!</p> <p>— „Седи“ — рече ми он, пошто ме је прво дуго и дуго гледао.{S} После ме |
нећете кудгод селити?{S} Мој Анта рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви прес |
и рече?{S} Има ли што?</p> <p>— Не рече ми ништа одсечно, али по његовом говору ја бих све река |
у се јавим, па се опет тргох.{S} Бејаше ми некако зазорно, као велим, кад се он крије и неће да |
подару, но молим ти се отвори, одвалише ми рамена ове торбуљаче.</p> <p>— Како прође од паса?{S |
келу.</p> <p>— Јесу тројица, али дадоше ми знак да ће их само двоје прећи амо.</p> <p>— Онда се |
а, наше је дело свето, бог је с нама, и ми ћемо победити — узвикну Карађорђе и високо подиже св |
бирани јунаци, све лавови а не људи, и ми смо с двапут мањом силом смрвили и развејали војску |
његова вредност, капитал су од којег и ми данас живимо.{S} Милош једе из хамбара који је Карађ |
одном тренутку да пристанемо уз друге и ми.{S} Али, зар не може настати да цареви с нама и проб |
ан, толике људе, а сад му сметамо чак и ми овде.{S} Шта ће мислити <pb n="156" /> овде у царско |
се чинило да би им било лакше да смо и ми остали, па да заједнички трпимо и гинемо.</p> <p>— И |
гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас као на душмане, и веруј |
томе са самим везиром, да чујем шта би ми он рекао, те некако баш не могадох.{S} Не хтеде реч |
Мило би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радовала, да видим овај измучени |
нио, гдегод у околини Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у Тополи, и све би данас другчије би |
бити добри послушници.{S} Истина, не би ми било право да ми се силом отима, <pb n="114" /> ако |
додаде: — без царскога допуштења не би ми дали никуд маћи одавде.</p> <p>На понуду Карађорђеву |
о рећи и осудити, ама да видим какви би ми морали бити сами, да смо нешто на Милошевом месту.{S |
по кадгод ја сама силом умешала, он би ми обично рекао: „Гледај своје наћве и не мешај се у шт |
, султана и врага!{S} Тешко нама ако би ми морали чекати док султану и царевима падне на ум да |
отужало; једино што би желео: — било би ми мило да видим ону јадну земљу да се једном смири, да |
отимице и нехотице наносили.{S} Мило би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света ра |
ђу својом браћом, кости оставио, бар би ми душа била мирна.{S} Каје се он сада шта је учинио.{S |
ом, Милош прихвати:</p> <p>— Па опет би ми могао направити триста јада.{S} Он ће доћи тајно; ба |
уку. — А ја сам се прибојавао.{S} Какви ми јади нису долазили на ум.{S} Свачега сам се бојао.{S |
ти харам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је дошао Марко и шта хоће он?</p> <p>Петар је ћу |
мо дика и слава српска.</p> <p>— Одлази ми одавде, ти Амиџа; немој ми бар ти стајати на муку!.. |
ке побио.{S} Има их <pb n="117" /> који ми иза леђа шапућу чак и то, да је све ово моје масло, |
ави ме, брате, није ми до ракије, сваки ми гутљај ево овде застаје — рече он показујући прстом |
, као вазда и до сада.</p> <p>— Ваља ли ми духовниче, ово овако како сада радим и кабулиш ли ти |
а моја мајко, света земљо моја је си ли ми опростила?“...</p> <p>Ово чудно понашање овога непоз |
ука и тековина и јесте.{S} Заглавимо ли ми, они могу отрести скуте и рећи: <pb n="115" /> што т |
дању и ноћу шушњаре на све стране, али ми знамо стазе и богазе и провешћемо те да ти длака јед |
нас нукали да се сами наравнамо:{S} Али ми онда дигли главе па од Руса нигде да се одвојимо.</p |
ор, он ми је Николу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу господ |
е све што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, господару, не тражимо ништа <pb n="165" /> |
да прости сва надања наша.{S} Усамљени ми нећемо моћи ништа велико да учинимо, а баш да се што |
це наносили.{S} Мило би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радовала, да видим |
ушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред баштенску капију.{S} Чек’ да ви |
ма, слатка ћеро моја!{S} О боже, испуни ми само ову једну жељу, па не марим макар одмах онде оч |
ајмање што успротивимо.</p> <p>— Дотури ми један пиштољ, колико да не мрем без замене!{S} Да ба |
је оружје!...{S} Ти си био човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи неваља |
ти.</p> <p>— Ах, Петре, Петре!{S} Ти си ми крив за све ово, понављао је Марко гњевно.</p> <p>Пр |
и их боље видео.</p> <p>— Превезесмо ти ми, мој Панто, господара Ђорђа.{S} Прерушио се, али ја |
о: — Ништа ме немојте више молити, нити ми и једне о томе говорити.{S} Што не може бити, не мож |
аних уста, проклета ко их роди!{S} Мичи ми се испред очију да те зубима не закољем, погани једн |
велим, лако би ја и то учинио, али дај ми пушку која бије одавде у Русију“.{S} Он прво одговор |
<p>— Одлази ми одавде, ти Амиџа; немој ми бар ти стајати на муку!...{S} Зар ово марвинче заслу |
нити.</p> <p>— Али ако за то време, док ми један другоме шаљемо аброве и поруке, Ђорђе упадне у |
руке погинуо то не могу и не смем, док ми не би изреком заповедио светли везир.</p> <p>Марашли |
а, људи, немојте то од мене искати, кум ми је, ако бога знате!</p> <p>Лисовић се испречи на њег |
што спремају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је много ствари јавио, али за тај главни пункт, опет |
ићу кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, да то народ неће ништа омести, он ће учи |
ао сам с господарем овакав разговор, он ми је Николу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је |
— Не сечем им главе ја, но Милош.{S} Он ми поручује: „ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, по |
једном, ја му се пожалим на Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш псето?“ Побратимили смо се о |
в разговор са својим господарем, тек он ми је први то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два |
Говори једном шта је!...</p> <p>— Закун ми се, господару, да ћеш ћутати!</p> <p>— Е, ето, закли |
<p>— Истински ти велим, господару, дао ми Бог — понови Врља не мењајући израза на лицу.</p> <p |
душеку, у својој рођеној погани!{S} Жао ми је само једно, што не погибох где год у јуначком окр |
виче и јада се.{S} Да видите само какво ми је писмо писао.</p> <p>— Ко? — упиташе Вујица и Павл |
иће он мени доносио!{S} А једаред донео ми из Букуље велику срну!...</p> <p>— А где је Топола, |
београдског везира), у два маха говорио ми је о томе кад сам последњи пут био у Београду код ве |
одим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{S} Чудно питање.{S} Пре свега то и |
свршавао. „Шта си чекао? — веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар немаш чекати ништа ни о |
S} Но и ту као да неће бити ништа, како ми Герман пише.{S} А Црни, црн му образ био, као и што |
сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бивало после таквих несрећа!{S} Сваку такву |
гога неће ни за што да послуша.{S} Како ми је данас било кад чух господара Аксентија!{S} Каже, |
о онда кад могнем отићи тамо онако како ми приличи, као господар, а не као невољник, који од Ми |
у?</p> <p>Тако сам му говорила и некако ми се бејаше одрешио језик, те сам бројала као из књиге |
ети.{S} Сва је прилика да нећемо — тако ми се нешто слути!{S} Али како било да било, памти и ка |
.{S} Домами ти њега амо“...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од тога |
и је у руци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће веровати и рећи ће: „хтео је али није могао“.{S |
; скоро ће се на мени распасти.{S} Цело ми је покућанство она тиква за воду, оно крње лонче и д |
тврдио је Карађорђе.</p> <p>— Онда ћемо ми морати да путујемо кришом, па чак и под туђим именом |
Ђорђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с ова два роба овде, којима главе висе о концу и кој |
гу не могу!...</p> <p>— А шта да чинимо ми несретници? — продужи чича Иван.</p> <p>— Потеците о |
да се бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, који помози раздр |
други, пропали смо, право је да платимо ми.{S} Да кнез Сима није ухваћен, ствар би била друга!{ |
сад треба то платити главом.{S} Да смо ми успели, плаћали би главом други, пропали смо, право |
езир, добри ђаури, добри Турци, сви смо ми добри, све је како најбоље хоћеш, а полумесец опет с |
бијамо од немила до недрага.{S} Зар смо ми онда били непријатељи српски!...{S} Ја, господару, о |
он свима нама главе појести, кад нисмо ми умели!... <pb n="27" /> Осушила ти се, Цукићу, ка’ и |
век носио пиштоље.</p> <p>А — што нисмо ми сад у Тополи, браца Лексо? — пита даље девојче.</p> |
оносио, нити нас је ко што питао.{S} Но ми смо се радовали за те.{S} Као велимо, да хоће дати б |
ра да га предам везиру у град, и речено ми је да његову главу замењује моја.</p> <p>Марко се ср |
апута.</p> <p>— Добро ми је ћеро, добро ми је дијете, оставите ме само овако мало да одахнем.</ |
ом лицу и она прошапута.</p> <p>— Добро ми је ћеро, добро ми је дијете, оставите ме само овако |
и пружи му обадве руке.</p> <p>— Добро ми дошао, побратиме — рече он Гитарићу и понуди га да с |
моји послушници...{S} Али, ако, ако, то ми је благодарност што сам пре 5—6 година спасао кума М |
мо ли, већ можемо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што знаш.</p> <p>— Што ја знам, то је: ош |
ага, мој побратим.{S} И од тога доба то ми не излази из главе — рече Милош и обриса зној с чела |
обрстио једну липову гранчицу!{S} И то ми је тај рахатлук који раја ужива!{S} Али нека, везир |
енергично:</p> <p>— Па кад је тако, што ми онда хвалишете Милоша и што ли везира?{S} Каква смо |
а по читаве дане реч не проговорим; што ми се по читаве недеље дана чело не разведри, што по чи |
жеш, и кад за ме оправдања нема.{S} Што ми причаш шта су учинили други; други су друго, а ја са |
у бар искрешем једном у очи све оно што ми се накупило на души за ово 5—6 година лутања по туђи |
како добровољно уступам другоме оно што ми је у руци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће верова |
ће ми после товарити на врат и оно што ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у Срб |
о узмем већ да дам још једино добро што ми је остало, а то је овај голи живот!</p> <p>— Тек ако |
оље спремају?...</p> <p>— Јес, јес, зар ми они што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би скресао |
с, зар ми они што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би скресао кубурлију у прса, колико би ме са |
} Зар би они са мном друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, што боље спремају?...</p> <p>— Јес, |
е, и решим се, да их помлатим, па макар ми после ти твојом руком главу одсекао...</p> <p>— Шта, |
прокашља се и рече:</p> <p>— На аманет ми је казано, па на аманет и ја теби казујем.{S} Црни с |
ва роба, прате ми сваки корак и не дају ми никуд маћи. <pb n="221" /> Дали нам ово мало пензије |
другом и не мисли до о томе.{S} Причају ми људи, који су код њега били, како је пред њима плака |
S} Мислите, ја се шалим?{S} Није, очију ми!{S} Ево га овде у соби.{S} Ево изађите да га видите |
овати да се уклоним из земље.{S} Чак су ми и то износили да ће тиме бити учињена велика олакшиц |
пиштао млеко мајчино.“</p> <p>— Тако су ми говорили.{S} Ово је у истини било овако; али опет за |
ого заносио око пчела.{S} И чудо што су ми ишле од руке, док се нешто не споречкам с најом, те |
ке сумње и оне душевне трзавице, што их ми обично зовемо грижа савести.</p> <p>У њему се порађа |
цареви с нама и пробу граде?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако се нађе међу нами махнитих гла |
на ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од њих ми је.</p> <p>— Али за бога, побратиме, па што не даш к |
о, Драгићу, да истресемо једну сад, баш ми паде на ум да узмем мало меда, па памти колико ће ти |
/p> <p>— Полако, по Богу побратиме, баш ми та лупа ланаца кроз мозак дере.</p> <p>— Неће вала д |
о је што мене боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби тако несретни, да код нас вечито мора бити заве |
пет ти велим: за ред у народу одговараш ми ти, и како је пре било, тако и сад остаје; ти одгова |
се осече набусито:</p> <p>— Затрокујеш ми ту као нека баба!{S} Како мислиш!{S} Шта имам још ту |
пити око Цукића.{S} Буљубаша Петар даде миг момцима да уведу Цукића у хан, где га склонише у је |
о није ни звао.{S} Кнез Милош опази ово мигање и испречи се на Паштрмца, претећи да ће и с њим |
.{S} А?...{S} Бојиш се за своју главу, мила ти! је ли?...{S} А зар оним људима што си их ти по |
х ти побио, зар <hi>њему</hi> није била мила његова глава?{S} Па опет си је ти одсекао.{S} Онда |
а све остави, да никад више не види она мила места, за која су везане толике драге успомене, гд |
а народним.{S} Ту је био кнез Аксентије Миладиновић из Чибутковице, Прота Смиљанић, Хаџи Мелент |
људи тек он побио!...{S} Зар није и мој Милан пао као његова жртва?...{S} А она звер, Младен, х |
во уз свога полубрата војводу рудничког Милана Обреновића, а после и сам за се.</p> <p>У тој су |
необријане браде, од жалости за братом Миланом.</p> <pb n="123" /> <p>— Један заповеда а стоти |
ико година истера мене <pb n="155" /> и Миленка из Србије, и са наших огњишта отера нас у туђ с |
м и грешио сам.{S} Увредио сам и тебе и Миленка.{S} Опрости те!{S} И бог прашта!{S} Ако буде жи |
никаква друга преча посла, но да мене и Миленка одјури из земље, за коју смо барабар с њим крв |
а се могло.{S} Тако су држали спахилуке Миленко, Петар Добрњац и други Војвода Лука Лазаревић ( |
још од 1811. године, када је заједно с Миленком Стојковићем, био протеран из Србије, што нису |
уморних, угаслих зрака.{S} Сутон као да мили и силази полако с околних брежуљака на којима се ц |
ке, који су му били тако познати и тако мили.{S} Он је ишчекивао какве ће гласе Вујица донети, |
, да их не верма.{S} У толико му је сад милије, што је све свршено онако <pb n="119" /> како је |
ну над главом од својих људи, и мени је милије да то будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам |
и.{S} Ето слободно народа, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја речи |
огрешити душу и заклети се да је Милошу милији Турчин од хришћанина, и да он више тежи Турској |
p> <p>Незнани певач тужио је у песми за милим завичајем и праштао се с њим.{S} Сећао се детињст |
узимајући последње збогом од свију тих милих и далеких места и пријатеља, с којима се тужни пе |
птица на једном умуче, песма се изгуби, мило зузукање пчела престаде и све занеми.</p> <pb n="2 |
јатељи хотимице и нехотице наносили.{S} Мило би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога |
адрхта и угаси се.</p> <p>— Збогом моје мило, моје драго, јарко сунашце, ми се никад више нећем |
ј каву, разгалиће те — рече она нежно и мило.{S} Он ћутећки пружи руку, узе шољу и опет задими. |
жало; једино што би желео: — било би ми мило да видим ону јадну земљу да се једном смири, да пр |
дах.{S} И ово тихо жуборење, које овако мило лебди сутону мирне, ведре и топле мартовске ноћи — |
>Анта је зорно гледао Милоша и не би му мило што се он толико узбуни.{S} Али опет се тешио да ј |
је Карађорђе заводио по савету Младена Миловановића, у намери, да ограничи власт војводску.</p |
бом лепу погачу, коју је Карађорђе врло миловао.{S} Извади велики заструг млада сира и изредна |
сна прозбори шапућући:</p> <p>— За Бога милога, нано, што ти је то тако било на једанпут?{S} Ка |
ти.{S} Према томе, тврдо уверени да ћеш милом отечеству највише користити, ако се сам што пре о |
Овај први дечко био је потоњи наш Илија Милосављевић-Коларац, чије име данас благосиљају тисуће |
њања његова; ни она неће да буде толико милосрдна да се одазове цвилењу његову и да га прими у |
ебеса, хоће ли бар бура ова бити толико милосрдна да изусти ону велику, ону свету реч, за којом |
ест је година како га несретник проси у милосрдна неба, али небеса су затворена.{S} Она не чују |
вом нити треба милости, ни праштања, ни милосрђа — све те врлине једино и постоје за оне који п |
илост; праштањем кривцу и твори се дело милосрђа.{S} Правом и здравом нити треба милости, ни пр |
остоје за оне који погреше и скриве.{S} Милосрђе је код обичних људи, леп накит душевни, а код |
евни, а код оних што су у сили и власти милосрђе је дужност и обавеза која истиче из висока пол |
ја би исцелила болну душу његову, реч — милост и опроштај.</p> <p>Јест, он тражи милост и опрош |
ога који му то нуди да клекне и моли за милост!</p> <p>— Море, Турци, ко ме то удари?</p> <p>— |
раг прошапута Драгићу: клекни и моли за милост!{S} Можда ће ти и опростити!...</p> <pb n="88" / |
арца, но кад ми дошаптавате да молим за милост онога, пред чијим се ногама ваља крвава глава мо |
ио кроз пусте снежне равнице и молио за милост земљу и небеса.</p> <p>Наједаред коњ му се попла |
но, то је све што ја желим.{S} И једина милост, за коју још молим бога то је, да ми подари толи |
толика војска царска.{S} То је највећа милост, за коју сам ја вазда готов главу своју положити |
помолити Богу по своме закону.{S} То је милост везирова и то вам је допуштено.{S} Свршите то, а |
су баш и криви!{S} Па кривом се и даје милост; праштањем кривцу и твори се дело милосрђа.{S} П |
илост и опроштај.</p> <p>Јест, он тражи милост и опроштај и радо би и у пакао сишао да му ко ре |
а не као невољник, који од Милоша проси милост — говорио је Јаков.</p> <p>Карађорђе је махом ћу |
а штогод не погрешиш, за шта би изгубио милост падишину.{S} Јер велим ти и опет, воља је велико |
равњен цвили и преклиње за једну једину милост и за једну једину реч до утехе, за реч — опроште |
илосрђа.{S} Правом и здравом нити треба милости, ни праштања, ни милосрђа — све те врлине једин |
ма ка овом свету.{S} Још једино живи од милости једне старе жене, неке далеке куме своје, која |
уда ни једнога гласка, ни једне речи од милости, од проштаја и утехе.</p> <p>Помаман у тешком д |
ја њина.{S} Ако у Милоша неће бити више милости и праштања, но код обичних људи, онда што су га |
те да знаш да никаквога опроштенија ни милости не може ти бити.{S} А за грех какови ако се сум |
и да уживају сваки рахатлук, који им је милостиви цар поклонио.{S} Његова је пресветла воља да |
челу, моле „благонаклоно двор руски да милостивим оком погледа на многострадалну нацију српску |
сти, да прими његово покајање и да буде милостивна души његовој; али је васељена глуха и нема, |
в Милоша.</p> <p>Из свију ових разлога, Милош је морао желети да Карађорђа једном нестане, јер |
вијетла везира.{S} Што везир заповједа, Милош мора да пољуби па да учини, уисало му јал’ не уис |
будем сведок против тебе.</p> <p>Збиља, Милош се тек тада сети да је његова мајка давно умрла.{ |
</p> <p>Мучен тако грозничавим мислима, Милош једва дочека да се укаже зора, те одмах избуди по |
азак, али Ђорђе је то одбио.{S} Истина, Милош га је сам звао да дође и он му је исто тако кум к |
<p>Окупан у зноју од страха и узбуђења, Милош се отимао из хладних, кошчаних руку своје мртве м |
воју спаваћу одају.</p> <p>Ушав унутра, Милош узе ходати.{S} Корачао је погнуте главе и дубоко |
се.</p> <p>У тој суровој школи живота, Милош је научио да никад не ваља казивати све што мисли |
њем царева, те му не смедне нико ништа, Милош ће се онда и ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да |
ути као заливен.</p> <p>После Лисовића, Милош позове свога писара да му у перо каже какво писмо |
ђорђевом, и остала без даљих последица, Милош је доцније о тој ствари често и <pb n="142" /> ду |
p> <p>Мало по мало, и једног по једног, Милош је већ био уклонио све главније супарнике, који с |
од људи ни од стоке.</p> <p>Наједаред, Милош чује да у кукурузу нешто шушти.{S} Он се окреће и |
о кад чух господара Аксентија!{S} Каже, Милош нас зове бојаги на договор, да би пред светом изг |
и говоре онако, како је њему најмилије, Милош мало по мало осети неко олакшање.</p> <p>— Говори |
д одговорности.</p> <p>Говорећи о томе, Милош вешто, онако као узгред, пусти и то, како је нешт |
езирове.</p> <p>У мислима о свему томе, Милош се врати у свој конак већ доцно у ноћ, али његова |
кад тако говориш!{S} Па болан капетане, Милош то бога и моли, да му још ти паднеш шака.{S} Цуки |
</p> <p>Слушајући ове речи Марашлијине, Милош је у себи мислио:</p> <p>„И ово мени говори онај |
<p>Видећи да сви нагињу за оштре мере, Милош се чисто вајкао:</p> <p>— Море људи, тешко је ту |
икнут да тако мисли, па тако и да ради, Милош се срдио сам на се, што је овај пут прекорачио об |
ова.</p> <p>Ходајући натмурен по одаји, Милош се сад чисто кајао што је ову ствар говорио други |
поузданији да се нигде неће реч изрећи, Милош позва духовника који их сву тројицу закле на чува |
ругог излаза.</p> <p>Хућући и уздишући, Милош се растаде са својим доглавницима и рече да се на |
ада, у љутини и страху за свој положај, Милош би био кадар да учини све.{S} Овако, кад му се Ђо |
S} Тако ће бити и сад.{S} У истини пак, Милош њему плаћа за свако тако погубљење.{S} За самога |
ију, као што поручује.{S} У ствари пак, Милош је то питање био решио давно и давно, много пре т |
</p> <p>Вујица је ћутао и вртео главом, Милош прихвати:</p> <p>— Па опет би ми могао направити |
t="subSection" /> <p>Растав се с Антом, Милош је одмах био позвао Николу, наредио му да Анту за |
и мету кључ у џеп.</p> <p>Престрављен, Милош упита: — Шта је то, море?{S} Шта то учини?</p> <p |
ким и ни пред чим није застајао збуњен, Милош је чисто и сам добијао духа и храбрости да буде о |
у будуће дешавале такве неприлике, он, Милош, моли да се над бившим старешинама српским води с |
но ако би се ипак тако што десило, он, Милош, скида са себе сваку одговорност, нити ће се у шт |
ако свет тако махом узима ту ствар, он, Милош, <pb n="106" /> вазда је био покоран цару, те не |
би изазвало грдан метеж и неред.{S} Он, Милош, нада се да то Русија неће допустити, но ако би с |
аховито место крви и ужаса, како је он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах није поред њега |
ци шанца изгинули би; ту би можда и он, Милош, погинуо, и цео покрет свршио би се исто онако не |
о равнање и погађање с Турцима, док он, Милош, баш на против, брижљиво је избегавао сваки сукоб |
е то предупредио и на добро окренуо он, Милош.{S} И тада би он показивао везирову наредбу о уби |
м везиру, те их овај побије.</p> <p>Он, Милош, једном је већ спасавао исте кнезове, кад су се л |
остигао и лакше и брже но што се надао, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао је да је с |
и двор истински што планирао и спремао, Милош моли, да му се то благовремено нагласи, и он ће в |
Немачку, куда је Карађорђе већ прешао, Милош је мутно и као кроз неку маглу а из огромне даљин |
ви ли се доцније потреба за то убиство, Милош ће се пред народом одговарати, да је Карађорђе по |
p> <p>Пошто им се овако управо пожалио, Милош је оставио сакупљене прваке да сами већају, шта и |
ија.</p> <p>Док је везир овако говорио, Милош је сумњиво вртео главом.</p> <p>— Ја сам мислио д |
а се тамо и склонио.</p> <p>Почев тако, Милош је редом испричао везиру све најглавније о Карађо |
турским зулумћарима?{S} Кад је требало, Милош је у три дана по два пута летео са Дрине на Морав |
<p>Тога истога дана, кад се то десило, Милош је у <pb n="120" /> вече био врло забринут, и ако |
b n="267" /> <p>Тек кад се нађе насамо, Милош осети како га Карађорђев долазак у Србију притиск |
ка равна Турке какогод зна.{S} Наравно, Милош је <pb n="200" /> унапред знао да од тих новаца Т |
им сновима, уморан и телесно и душевно, Милош је сад налазио чисто као неки одмор и разгаљење у |
ао.</p> <p>Смрвљен и телесно и душевно, Милош пред зору клону на креветац у углу, и затурив гла |
е тако све било спремљено и отправљено, Милош похита да одмах о целој ствари извести београдско |
а, и мени они нису сметали.{S} Али ето, Милош их не трпи.</p> <p>И тако судба двојице заробљени |
заслуге, сад <pb n="47" /> овако љутит, Милош им је све порицао, тврдећи да су то душмани српск |
ободне и одрешене руке према Карађорђу, Милош ће то морати да купи, да плати.</p> <p>Такав је б |
и ако овај гдегод упадне тајно у земљу, Милош или да донесе његову главу или ће својом одговара |
тров.</p> <p>— Не сече теби, господару, Милош главу, већ везир тражи твоју јал’ његову.</p> <p> |
и прикрио прави повод овоме своме путу, Милош је свуда говорио да у Београд одлази по позиву та |
та не може бити, ту онда <pb n="258" /> Милош нема куд и мора пристати да се састану и разговор |
ни се Хаџи-Продан пре њега — неваља!{S} Милош ту буну угушује заједно с Турцима.{S} Бунимо се м |
лош носилац његових мисли и надежда.{S} Милош је удворица турска и сутра ће продати и земљу и н |
е био одметнуо и чинио разна недела.{S} Милош је знао да му је он поуздан, с тога прво њега и п |
је показао недостојан тога поверења.{S} Милош се не боји ни сад неке обмане с његове стране...{ |
и час могли изродити у крвави сукоб.{S} Милош је дакле уверавао, да одлази у Београд да тражи н |
ед откинула, промакла и отишла доле.{S} Милош посрте, али се ухвати за грану и опет не паде.</p |
за паре.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Милош опет проговори.</p> <p>— Паметан си човек духовни |
да је све тако како ви престављате.{S} Милош се удвара Турцима!{S} То је лако рећи и осудити, |
ћали су се понова тренутци двоумице.{S} Милош је тада осећао како га ненадно спопада самртни ст |
у грмљаву, која се све више примиче.{S} Милош с премрлим срцем узе ослушкивати ову нејасну грај |
буре, која се можда полако примиче.{S} Милош се чуди, откуд то да су ова поља овако пуста?{S} |
), па да га нико не упита шта учини.{S} Милош је измећар свијетла везира.{S} Што везир заповјед |
— У томе се не можемо никад сложити.{S} Милош је на муци; мора се довијати, мора по невољи угађ |
р не иде, гости се узеше разилазити.{S} Милош се жалио на главобољу; отац Мелентије навика на њ |
акше нам је било од њега се бранити.{S} Милош је подмукао; на његовијем устима је покорност и п |
то би му писмо могло главу појести.{S} Милош је обазрив и мудар.{S} С тога није ни ударио мура |
то Милош брже боље јавља у Стамбол.{S} Милош троши големе суме да докучи шта смерају поједини |
Турци како им је он веран и поуздан.{S} Милош хвата поједине родољубе балканске и предаје их Ту |
з хамбара који је Карађорђе напунио.{S} Милош, и сви <pb n="31" /> што се данас око њега купе, |
та може наступити ако поступи онако.{S} Милош најпосле реши, да позове два најбоља своја пријат |
питал су од којег и ми данас живимо.{S} Милош једе из хамбара који је Карађорђе напунио.{S} Мил |
Карађорђа није смело напасти јавно.{S} Милош никако није хтео да јавно, пред народом, на њега |
це изгледало поремећено и онакажено.{S} Милош шкрипну зубима, окрете главу од огледала и оде да |
.{S} Лишће се нагушено дизало у вис.{S} Милош зађе и потапка га одозго ногама, ситнећи све стоп |
кратког објашњења пазар је прекинут.{S} Милош ће на рачун оштете Турака положити везиру у року |
страна.</p> <p>Било је позно у ноћ.{S} Милош се бејаше повукао у оџаклију да се ту насамо, пор |
тргу живота тако у бесцење продају.{S} Милош мајке цвеља, и тешко ономе кога матере прокуну... |
почео спремати за полазак у Србију.{S} Милош је за то сазнао, па се и он почео спремати да Кар |
главе и оној једној сиротињи.</p> <p>— Милош уредио!{S} И ви се надате неком добру од овога кр |
Очију ти, господару, шта вели?</p> <p>— Милош викну Љубицу.{S} Мало после она донесе повећи кож |
обије право наследнога кнеза српског, а Милош да то богато награди и позлати.</p> <p>За Марашли |
нез Сима одоцнили да изађете у народ, а Милош дознао, јурнуо са својим кабадахијама, похватао < |
е прекрштених ногу и на колену писао, а Милош је киван ходао по соби и срдито одсецао:</p> <p>— |
е трајало.{S} Везир је говорио благо, а Милош је све више омекшавао и попуштао.{S} Али је још д |
</p> <p>Тако је говорила стара Вишња; а Милош је осећао да му свака та реч као растопљен челик |
аде:</p> <p>— Гурам ватру у народ!{S} А Милош не гура!...{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже и |
ед Милошем, јер се свак побојавао да га Милош не узме на око као пријатеља „вождовог“, и да га |
.</p> <p>Драгић би и даље говорио да га Милош не пресече, он цикну као гуја и привика да Драгић |
шта вели господар Вујица? — пресече га Милош.</p> <p>— Он, ако бог да, господару, добро вели! |
/p> <p>— Сад, бог или ђаво — пресече га Милош — тек то ће бити најзгодније.{S} Онај црни антикр |
пешно и срећно као он, Карађорђе, то га Милош и позива да дође у Србију, где ће га народ једва |
рађорђа не жали и чисто се чудио што га Милош толико напада.</p> <pb n="189" /> <p>Пошто се Мил |
. „Слободно је бар молити“, али за кога Милош рекне да је крив не смеш ни молити.{S} И окрећите |
она донесе повећи кожни јанџик, из кога Милош извади прилично изгужвано повеће писмо, на дебело |
од свију, где више, где мање.{S} С тога Милош још рано с вечера понука госте да седну за пуну т |
тле да њих двоје прекину међу собом, да Милош буде дужан предати Марашлији колико се погоде, а |
је, њиним јадима нико не зна лека, и да Милош није био паметан да сам с Турцима направи каку та |
ја овде осећам и ево овде ми говори да Милош не ради добро.</p> <p>Баба се куцну прстима по св |
же ћутање.</p> <p>Марашлија је чекао да Милош сам помене ради чега је дошао, а Милошу је опет б |
сложни у томе и сад је остајало само да Милош нареди што је потребно за извршење.</p> <p>Милош |
ад била дивна заточница слободе, а сада Милош од ње гради прљаву слушкињу турског деспотизма и |
Чачка.</p> <p>Свега тога сећао се сада Милош, и пребацивао је себи, што да се излети у љутини |
одити због Ђорђева доласка.</p> <p>Тада Милош понови гласније: — Али ја рекох, светли везире, д |
, па уз реч упита и то, какве гласе има Милош с доњег Дунава, одакле су већ почеле допирати нер |
а глава не говори.</p> <p>С тим мислима Милош је у вече отишао у своју спаваћу собу, где је о д |
ни у писмима, и пред својим пријатељима Милош није крио, да је Вујица убио Карађорђа по његовој |
ем Мелентијем.{S} Само што је пред њима Милош био ћутљивији и скривенији но пред својим попом.{ |
за крај, ка што смо и научили.{S} Кума Милош и кума Вујица већ нам досадише позивима...{S} Но |
ем и ја.{S} Али опет ко велим неће кума Милош теби баш то спремати.{S} Он је и сам бивао на муц |
ад га отуда сви позивају, па чак и кума Милош, не може га нико ни везана зауставити.</p> <p>— В |
нама свима.{S} А гле сад шта ради кума Милош!{S} Дочепао се власти, па да му је да нестане сви |
о, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу!...</p> <p>— Језик |
> <p>Дошав у Београд, одмах другог дана Милош је био већ код везира.{S} Марашлија га је дочекао |
е зна шта овој земљи треба, само то зна Милош Тешић! — Цукић подругљиво напрћи уста.</p> <p>— В |
и у дубар, и прислонив обе шаке на прса Милош се поклони пред везиром и рече:</p> <p>— Царска ј |
влић (Павле Сретеновић-Лисовић) — упита Милош.</p> <p>— Ту су напољу, господару — одговори Штит |
> <p>— Шта мислите вас двојица? — упита Милош кад мало после Вујица и Павле уђоше.</p> <p>— Ако |
послушник буде Србин <pb n="72" /> Коџа Милош а не Турчин стари Суљага, који је и пре био догла |
е у ђаурску Московију, а вође оста Коџа Милош.{S} У зачетку и он је, наопако му било, био забра |
ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати у просјаке!{S} Што су други започели, он |
, да то све није утулио и прегазио Коџа Милош.{S} За садашњи рахатлук поглавито треба благодари |
је име, па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би приличило |
се ствар на време пресече, онда је крив Милош, што није наређивао, што није заповедао, свршавао |
ће опасност тек онда бити највећа, кад Милош разбере да се Ђорђе крије од њега.</p> <p>„Да ниј |
.</p> <p>Било је тек два сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како су цео тај дан провели пр |
а Турчина, пушио је седећки наргиле кад Милош уђе.{S} При појави Милошевој везир не устаде, али |
дмах знао да мора бити штогод важно кад Милош долази тако у недоба, и заповеди одмах да га свеч |
однети самом Карађорђу, с којим до сад Милош није био ни у каквим односима.</p> <p>Милош се ја |
а.{S} На против, место очекиване понуде Милош одговори:</p> <p>— Да се има, богдице, откуд, нар |
неком добру од овога крпежа, што га је Милош спетљао!{S} И тога ради ви хоћете да пропустите н |
његову понуду, па би онда изашло, да је Милош казао све што зна и намерава, а Ђорђе паметно куп |
у се разговарају.{S} Тако казују, да је Милош погинуо да заповеда и да се он сам направи господ |
</p> <p>— Ми смо чули, господару, да је Милош тебе позивао и кажу да је теби писао.{S} Ми овде |
их балканских народа и земаља.{S} Да је Милош паметан, па да помогне да се све ово ослободи, ту |
ни право везиру, слути на зло.{S} Да је Милош мислио развлачити ствар, он би ове људе послао пр |
и доказ како и сами мало верујете да је Милош створио штогод стално и трајно.{S} Вичете на моје |
воју главу.</p> <p>— Не бих рекао да је Милош страшљив.{S} Био је у толиким бојевима.</p> <p>— |
последњи пут?{S} У Хотину се чуло да је Милош писао нека писма и позивао старе војводе да се вр |
торбу, па отићи љутоме Куршиду, онда је Милош био добар а сад, кад се нешто закопитило, сад су |
у биле настале оне прилике, о којима је Милош још раније имао реч и погодбу с везиром, и Милош |
бих саветовао.{S} Ти добро знаш шта је Милош учинио с Молером, с владиком, с Цукићем и с толик |
<head>ПОСЛЕДЊЕ СПРЕМЕ</head> <p>Кад је Милош стигао у тврђаву већ се била у велико ухватила но |
е но што је досад говорено.{S} Досад је Милош напрезао све силе да удаљи Карађорђа што даље од |
чиме је платио и мени и теби! (Овде је Милош мислио на кнеза Симу, кога је хтео још раније пог |
у је јавио за његов долазак и шта ли је Милош одговорио.</p> <p>Њих се двојица уклонише на стра |
p> <p>Она још не бејаше свршила, али је Милош пресече.</p> <p>— Ама зар то рекла она дртина!... |
и, није све онако мислио.</p> <p>Док је Милош овако праскао, а Паштрмац га блажио, момци јавише |
о да се владам за тај случај — питао је Милош.</p> <p>— Прати абер одмах мени амо, па ћу ти ја |
ко би требало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј Милош — викну домаћин срдито.</p> <p>— Ако је |
ти више нема.{S} Твоје место заузео је Милош.{S} С грдном муком увео је мало реда у земљи и ко |
не би могао ништа познати! — мислио је Милош у себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бе |
— викну домаћин срдито.</p> <p>— Ако је Милош није ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он стрепио! |
ије, но што се у писму писало; и ако је Милош познавао Вујицу, као покорна <pb n="274" /> и бој |
жалио свога рођена оца.</p> <p>Тако је Милош разговарао сам са собом, ходајући узбуђено по соб |
служнији, и јуначнији од њега.{S} То је Милош и нехотице <pb n="122" /> сазнавао у себи, ако мо |
аједно скоро пуна пола сахата.{S} Ту је Милош разложио Лисовићу све потанко шта му и <pb n="269 |
ли се да су неки бунтовници, и да их је Милош послао везиру да их посече.{S} Толико је знао Ага |
су прилично пречишћени сви од којих је Милош највише зазирао.</p> <p>Још је остао један, али н |
ра, па да ми понудимо више, но што даје Милош — то би можда једино помогло.</p> <p>— Није ваљда |
зајамним прекорима.{S} Два дана доцније Милош је био по други пут код везира и сад је ствар ишл |
езе и познанства.</p> <p>Кад је доцније Милош у Србији повео нов устанак, Грци су се обраћали њ |
дан 1817. године.{S} Већ од три недеље Милош се бавио у Крагујевцу, расправљајући многе важне |
поуздати.</p> <p>На ове речи Марашлине Милош се дубоко поклони и прозбори:</p> <p>— Голема хва |
шки терет на души, тврдо уверена, да се Милош тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог тај г |
ао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака изговори да су утекли, ако се с те стр |
атити, па још црње и горе.{S} Најзад се Милош решио, да ту ствар повери још коме и да у тај пос |
за сиротињу берићетно само онда кад се Милош буни!{S} Само он уме да погоди кад буна није од ш |
аширена у шест нахија.</p> <p>Од кад се Милош помешао у народне послове, а особито кад се истак |
да само големо изненађење.{S} У томе се Милош поврати.</p> <p>— Црни ту!{S} Чух ли ја добро, Ан |
, Штрбо, куд си наумио, не! — Окрете се Милош сад Паштрмцу.</p> <p>И Паштрмчеве молбе збиља нис |
unit="subSection" /> <p>Међутим, док се Милош овако душевно борио, изаслана чета кабадахија врш |
, и видећу шта ваља чинити“ — старао се Милош да сам себе умири.</p> <p>Али у исти мах, он је о |
жати.{S} У том очајном времену јавио се Милош.{S} На српску снагу он није могао рачунати.{S} Па |
напада.</p> <pb n="189" /> <p>Пошто се Милош мало смирио настала су саветовања, која су трајал |
београдски везир.{S} Али знајући, да ће Милош у свом рођеном интересу отворити четворе очи да с |
..</p> <p>Везир ућута да чује шта ли ће Милош рећи.{S} Међутим Милош се трже из горњих мисли.{S |
аст да свима суди и заповеда!{S} Ако ће Милош вршити све што београдски везир заиште, онда у че |
а жив ускачеш вуку у чељусти?{S} Зар ће Милош пожалити данас твоју главу, кад је ономад појео Ц |
“ Он је и сад разумевао шта управо хоће Милош.{S} Он би радо изун од везира, да по потреби може |
алости.</p> <p>— Шта, жао ти га! — рече Милош јетко и подругљиво.</p> <p>Отац Мелентије одговор |
овако не видим друга изласка!... — рече Милош.</p> <p>— То је ваљда његова судбина!{S} Ни ја ни |
ли везире.{S} Карађорђе је овде. — рече Милош.</p> <p>Марашлија скочи:</p> <p>— Овде?{S} Карађо |
ном свету стићи, несретниче мој; — рече Милош ледено и кивно.</p> <p>Драгић се подругљиво насме |
а.</p> <p>— А што оче духовниче? — рече Милош омекшавајући глас.</p> <p>— За то господару, што |
, јадан!...{S} Шта то може бити? — рече Милош радознало.</p> <p>— Казаћу ти, господару, али те |
ли.</p> <p>— А, шта велиш, попо? — рече Милош најзад.</p> <p>— По Богу, господару, да ли то Црн |
...</p> <p>— Шта, а ти га жалиш? — рече Милош јетко, а доња му усна заигра.</p> <p>— Шта ћу га |
се после што не накачи због тога — рече Милош забринуто.</p> <p>Док су Вујица и Милош овако гов |
— Видите ли ви што из овог писма — рече Милош најзад.</p> <p>Остали слегнуше раменима: — Види с |
, Вујица нека за њега и одговара — рече Милош онако као узгред.</p> <p>То одмах прихватише и св |
га доба то ми не излази из главе — рече Милош и обриса зној с чела.</p> <p>— Права турска замис |
дозовемо опет Црнога да амо дође — рече Милош онака као узгред.</p> <p>— Вала, ако немате друга |
имао у чему носити похаране паре — рече Милош расположено.</p> <p>Изнурен и намучен тегобним, р |
ћеш, колико ноћас, однети Вујици — рече Милош. — Спремај момке као што сам ти рекао, а и све др |
м због њега, бог га живи посекао — рече Милош срдито после подужа ћутања. — С једне стране умир |
с се Турци и оволико прибојавају — рече Милош.</p> <p>Духовник је замишљено ћутао.</p> <p>— Што |
рке.{S} Кад је све прошло на миру, књаз Милош разбере преко Врља, колико је које село платило о |
о турском хадету.</p> <p>На махове књаз Милош је дизао главу и оном што пише нешто казивао.{S} |
еко их српско разгубало — викао је књаз Милош.</p> <p>— И ја сам слушао да их подбадују они из |
се главом плаћати.</p> <p>Тако је књаз Милош викао и праскао, док момци бејаху спопали Драгића |
е: „Врховни Сербие Књаз.“</p> <p>И књаз Милош и сва пратња његова стигли су амо на конак тек до |
сав био обливен крвљу.{S} Међутим књаз Милош је у највећој јарости викао.</p> <p>— Вуците ми и |
корицама.</p> <p>То је био главом књаз Милош Обреновић.</p> <p>Кнез је седео замишљен с лактов |
ришом у кнез Милошевој коњушници), кнез Милош га упита:</p> <p>— „Бре, Врљо, да те нешто сковит |
ја за господара Ђорђа.{S} Истина, кнез Милош је данас сила, али опет је он мали да може Карађо |
<p>Одмах после смрти Карађорђеве, кнез Милош пише кнезовима, што су у Цариграду боравили као с |
да и у име свију војвода у Србији, кнез Милош је молбеницом, на којој је било потписано дванаес |
ам био начисто шта му ваља чинити, кнез Милош позва своје доглавнике да чује шта они мисле о то |
ни у народу ништа не брине.{S} Он, кнез Милош, одговара за мир и ред, и он ће сам похватати бун |
би.</p> <p>Испод руке пак, усмено, кнез Милош је поверљиво, преко Германа, поручивао Русима, да |
{S} После дуга путовања по народу, кнез Милош се бејаше вратио својој кући у Црнуће, да се одмо |
у на крвопролиће; народ се комеша; кнез Милош гори на две ватре и нико не зна шта ће донети сут |
нико други не би смео одважити.{S} Кнез Милош га је употребљавао за поверљиве, опасне задатке, |
зити, кад га нико није ни звао.{S} Кнез Милош опази ово мигање и испречи се на Паштрмца, претећ |
н зачуђено и чисто пренеражено.{S} Кнез Милош настави живо:</p> <p>— Јес, он главом, Црни Ђорђе |
ћнику у Букурешту, између осталога кнез Милош вели:</p> <p>„Овдашња обстајателства за сад су до |
убе.{S} По тој спреми видело се да кнез Милош некога очекује.</p> <p>Кнегиња је улазила и излаз |
ичне послове.{S} У таким приликама кнез Милош му је обично сам лично издавао наредбе шта ће и к |
на доцније после ових првих писама кнез Милош вели овако:</p> <p>„Јавити вам се не пропушча за |
езам да Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, |
о да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир — рече Србин и пође.</p> <p>— Ка |
дова кад чу реч „попо“ којом га је кнез Милош обично звао кад је истински и срдачно расположен |
лачке руке Марка Штитарца, кога је кнез Милош послао да Никшића убије.</p> <p>Сад су свршили и |
Вујица вељаше, да је дознао да је кнез Милош повољно примио вест о Карађорђевом доласку, да је |
е и о двојици заробљеника, које је кнез Милош послао везиру и који ће ово дана бити посечени.{S |
јло Тодоровић-Герман, људи које је кнез Милош био послао да му сврше неке послове у Петрограду, |
али вртећи главом.</p> <p>— Ако је кнез Милош тако учинио, онда је јамачно тако и требало да бу |
id="SRP18933_N4">Узречица, коју је кнез Милош често употребљавао уз говор, особито кад говори н |
као оно Чимбарлија.“</p> <p>Кад се кнез Милош закрајини с Турцима, Врљо је пристао уз устанак, |
разуме чак шта и пси говоре — рече кнез Милош и пође да отвори врата, јер сав овај разговор вод |
свршава и да се не дангуби — рече кнез Милош журно.</p> <p>Анти се разведри, видећи ову предус |
одреши језик.</p> <p>— Попо — рече кнез Милош срдачно и стаде пред духовника скрстив руке на по |
итам, ама право да ми кажеш — поче кнез Милош.</p> <p>— Господару, као вазда и до сада.</p> <p> |
ој и кнез Симиној буни.</p> <p>Али кнез Милош <hi>није дао Турцима</hi> да се мешају у унутрашњ |
у је писмо предао својом руком сам кнез Милош главом, као што му је својом руком и новац изброј |
, али га од неко време бејаше узео кнез Милош у своју службу, јер га је познавао као верна и по |
ас свој своме ради о глави, и како кнез Милош сам хвата и шаље везиру своју рођену браћу Србе, |
све како ваља уређено, кад је само кнез Милош примио ту ствар у своје руке и узео да се о њој б |
во — рече незнани особењак.</p> <p>Кнез Милош се саже, отвори одозго крпу, којом је била застрт |
учинио велико добро народу.</p> <p>Кнез Милош је у Врљи нашао верног слугу и свирепо тачнога из |
Марашли-Али-паше, везира београдског, и Милош се тога ради кастиле крене у Београд.</p> <p>То ј |
пригодама, што су се којекад десиле, и Милош је умео боље но ико да се нашали, да човека заден |
ри; обећавао је да ће га он заменити, и Милош се збиља наскоро поздрави с гостима и оде у своју |
раније имао реч и погодбу с везиром, и Милош се сад на то позивао, да се тај споразум испуни, |
кивали са <pb n="132" /> свију страна и Милош је осећао да ће се сав тај урнебес сручити на њег |
Милош забринуто.</p> <p>Док су Вујица и Милош овако говорили, Павле је ћутао и гледао у земљу.{ |
ш је већма брисало те сумрачне утиске и Милош је навлаш говорио, говорио је много, јер је осећа |
<p>Духовник се дубоко замисли, пониче и Милош и подуже су обојица тако ћутали.</p> <p>— А, шта |
нао шта да чини, али лупање се понови и Милош опсова лупача веома ружно.{S} Познаде по лупању к |
ој руци.{S} Коска се преломи у мишици и Милош лепо чу како пуче и како кости шкргутнуше; рука с |
аме псовке.</p> <p>Тада се најзад као и Милош склони.{S} Шта ће кад нема друга изласка, а ствар |
а особито Сима.{S} Кад се бејаше оно и Милош похасио, Симо му је био десна рука.{S} Каква му н |
ечи Милошеве Марашлија устаде, на што и Милош одмах ућута.</p> <p>— Говорио сам ти више пута, с |
> <p>— Тешко овоме народу, ако је још и Милош носилац његових мисли и надежда.{S} Милош је удво |
индера, на који беше прилегао.</p> <p>И Милош се трже из буновна, тешка сна, сав окупан у зној |
војој глави?</p> <p>— Не знам, — одруби Милош. — Ето, то је оно што и мени руке сече!</p> <p>— |
е, онда море чинити што хоће.{S} Лукави Милош тако и ради, и мало по мало он постаје господар и |
д силним и обесним Турцима.{S} Зло ради Милош и не ваља што ради.{S} Правдају га, да је везир т |
машале осветљавале су ходник кроз који Милош прође, а унутра у одаји читава гронтуљица жижака |
тражити главе првих синова српских, али Милош зато и јесте књаз да му их неда.{S} Везир данас т |
еће ногу — рече Карађорђе хладно, — али Милош наопако и несретно ради. <pb n="161" /> У очима б |
езире, народ ће то платити“.</p> <p>Али Милош се бејаше узјогунио и баш ове речи, које је Мараш |
p> <p>„Овде, међу ове две кладе — мисли Милош у себи — јес, овде ћу га сакрити, где га нико ник |
по једнога кнеза, пунећи им уши, да ни Милош ништа није бољи од њих, па би они могли сваки у с |
а и Руси скоче, онда јамачно не може ни Милош сам мировати, него питање је, господару, за садаш |
и, али много је теже извршити — примети Милош.</p> <p>Врљо се насмеја.</p> <p>— Шта би ту, боја |
е, бирајући згоду за повратак — примети Милош.</p> <p>Милош, који је дотле ходао, стаде сад и ч |
те у мишју рупу да се завучеш — примети Милош.</p> <p>— Онда је најбоље домамити га амо, па га |
и везир.{S} Што је друго и могао чињети Милош, но послати хајдуке.{S} Прво је дошла Цукићева гл |
би споразум градио!“ — Тако ће мислити Милош и друге није, но да му се одмах јави, да не би до |
браћо, доћи ће времена када ће ови исти Милош седећки примати биоградске паше и везире и шамари |
јатељски разговор.</p> <p>— Шта ће рећи Милош кад чује за мој долазак? — рече Карађорђе.</p> <p |
ео, већ како по памети мора бити — речи Милош, старајући се да прикрије своју срџбу, јер је и с |
је сваку реч његову.{S} Кад Анта сврши Милош прихвати живо.</p> <p>— Па тако, тако!{S} Добро в |
ало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј Милош — викну домаћин срдито.</p> <p>— Ако је Милош ниј |
у безгранично одан.</p> <p>Пред полазак Милош је Лисовића поново звао к себи.{S} Остали су заје |
било.{S} У Трбушницу је дошао на конак Милош Обреновић, човек који се за ово <pb n="36" /> 2—3 |
аистину ништа вам не вали, само што вам Милош једном по једном туца главе ка’ оно што ви ђаури |
н овим стањем и гунђа на Милоша.{S} Сам Милош, који се до скора надао да ће моћи лепим да сузби |
ушу га макао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} После је, веле, пратио свога момка Марка Штит |
умом да прво писмо Карађорђу напише сам Милош са своје стране, а наскоро затим да му пише и Вуј |
а чује шта ли ће Милош рећи.{S} Међутим Милош се трже из горњих мисли.{S} Он је јасно увиђао ов |
е.</p> <p>— Говори море — климну главом Милош, упирући поглед у Врљу, који је још једнако ћутао |
ка школа.{S} Па опет какву је муку имао Милош, кад је покушао поново да подигне народ.{S} Изашл |
ужно међу нама.</p> <p>Тако је намештао Милош, и Анта је пливао у радости, надајући се да је са |
био мировати.{S} Много је мучице видео Милош док је мало умирио и средио онај народ у Србији, |
чини да је учињено.</p> <p>То је тражио Милош, а у овој прилици ни везир није могао желети ништ |
то глатко или рапаво.{S} Тако је мислио Милош у себи и опет се окрете Павлу.</p> <p>— Жалиш га! |
нека и буде.</p> <p>Тако је сад говорио Милош.{S} Али људи су га погледали испод очију и нико н |
жи.{S} Тада сам и то први пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учини онако, како |
ђаурске руке.{S} Зар ви не видите како Милош расте из дана у дан, док наш везир бива из дана у |
уда Марашлија нишани.{S} Сад је требало Милош само да рекне:</p> <p>„Па ако је до новаца стало, |
де знак Турцима да изађу, а осташе само Милош и његов тумач.</p> <p>Чим се нађоше насамо, разго |
n="76" /> <p>— Не сечем им главе ја, но Милош.{S} Он ми поручује: „ако хоћеш да одржиш мир и ре |
} Реч „да се убије“ почешће се чула, но Милош се на то чинио невешт, пуштајући људе да се сви и |
ње је било обично, шта више тихо.{S} Но Милош је хтео чак и пред самим собом да забашури своје |
допасти.{S} Сећали су се шта је недавно Милош починио с другим својим противницима, те се свак |
ђе — он сам главом.</p> <p>Још поодавно Милош је у себи био решио да се и њега отараси, исто он |
шта се ради у суседним државама, па то Милош брже боље јавља у Стамбол.{S} Милош троши големе |
о, ваљало је и очувати.{S} А чува ли то Милош?{S} Тешко нама поред овака његова чувања.{S} Срби |
p>— Ја богме!{S} Њима ништа не ваља што Милош уради.{S} Кад је ствар свршена, онда су сви они п |
не може учинити ништа паметније, но што Милош ради.{S} Њега треба, дакле, помоћи, а не да му се |
чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p>Бар Милош је тако разумевао те погледе, па је од времена на |
е и главе он поче овако:</p> <p>— Добар Милош, добар везир, добри ђаури, добри Турци, сви смо м |
до бољих прилика.{S} Зато нека господар Милош узме изун од везира да може доћи до Паланке или д |
ори да то везир тражи, као што се данас Милош изговара...</p> <p>После оваких речи баба би затр |
у једна српска глава мање или више, већ Милош се сада јавља као представник и носилац једне мис |
урска рђо, свијетли везир и твој кнежић Милош једно исто, те их барабариш?{S} Наш свијетли вези |
е о оној истој ствари, о којој је синоћ Милош говорио насамо с оцем Мелентијем.{S} Само што је |
у колико му устреба.</p> <p>На растанку Милош му пружи некакво мало црно стакленце, повезано бе |
еч не би допадала.{S} У целом разговору Милош ни један пут није споменуо реч „убије“ или „убист |
кле на чување тајне.{S} По том договору Милош је требао да испитка како о тој ствари мисли вези |
и људи из народа, што <pb n="180" /> их Милош бејаше сазвао да се договоре о многим народним по |
аповједа.{S} А у чије име заповједа ваш Милош?{S} Он је прости слуга везирова.{S} Сјутра ако хо |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Милош је изашао од везира задовољан.{S} У колико се мог |
аш спасти на лудога Циган Ђорђа!</p> <p>Милош је узбуђено и усиљено дисао; ноздрве му се широко |
да ће моћи кадгод и да се врати!</p> <p>Милош плану и пресече га.</p> <p>— Никад! — викну он по |
икашима.{S} Мора да му је тешко!</p> <p>Милош се намршти.</p> <p>— Тешко!{S} Јакако, да је тешк |
реме буне пре две године (1815).</p> <p>Милош је с њима провео цело вече, али за све то време п |
га и рече јасно: „заклињем се“.</p> <p>Милош се и сам прекрсти, маши се за крст и пољуби га.{S |
ретну судбину српску, а не њега.</p> <p>Милош га присече:</p> <p>— Несретну судбину!{S} А што д |
арађорђем? — питао је Марашлија.</p> <p>Милош одговори, да нема за сад никога.{S} Карађорђе је |
у које тамо врши грчка хетерија.</p> <p>Милош уграби ову прилику да наведе говор о бившим српск |
већи приход са скела и ђумрука.</p> <p>Милош на то одговори доста опоро, како су у светла вези |
ш није био ни у каквим односима.</p> <p>Милош се јако двоумио, да ли у опште да улази у ову пре |
у народу у року од године дана.</p> <p>Милош је чисто подскочио кад је чуо тако огромну суму и |
у пакленим мукама њена очајања.</p> <p>Милош је у тај мах судио једног човека.</p> <p>Тај чове |
може искочити из мрачних гудура.</p> <p>Милош је ту.{S} Он стоји сам усред ове мртве пустиње.{S |
је вожд господару! — рече Анта.</p> <p>Милош пребледе као крпа и ухвати се за огњиште од оџакл |
трмац срдито избацујући Драгића.</p> <p>Милош је шгргутао зубима и сиктао јетке и необуздане на |
слиш, господару? — упита Вујица.</p> <p>Милош као да се двоумио.{S} Најзад рече:</p> <p>— Да га |
Ђорђе лепо ухвати, ако амо дође.</p> <p>Милош је већ јасно видео куда Марашлија нишани.{S} Сад |
м не издајеш, бар за неко време.</p> <p>Милош се бејаше узневерио.</p> <p>— Ама шта је, море!{S |
еди што је потребно за извршење.</p> <p>Милош је једнако хукао, као човек кад га снађе нека гол |
да се ради кад народ тако хоће.</p> <p>Милош још не бејаше свршио, Врљо га нагло пресече.</p> |
жим Црнога код Руса — рече кнез.</p> <p>Милош је сад узео објашњавати како мисли извести тај св |
на јави био веома тврд на зузи.</p> <p>Милош скочи и протрља шакама лице и жмирну неколико пут |
вајда, кад други свет не кабули.</p> <p>Милош се намршти: — Ја не питам свет но тебе — рече он |
е, макар било и на десетак речи.</p> <p>Милош ућута а и духовник је ћутао замишљен.{S} Најзад о |
се то једанпут за свагда сврши.</p> <p>Милош је одречно вртео главом.</p> <p>— Осиротео је нар |
се неки начин за његов повратак.</p> <p>Милош се загледа у духовника.{S} Изгледало је, као да с |
арила сав свој садашњи рахатлук.</p> <p>Милош се слагао у томе с везиром, али опет напомену как |
тек онако се нешто предомишљам.</p> <p>Милош не рече ништа више, али се по њему видело да га ј |
ја послујем књигом, а ти сабљом.</p> <p>Милош је до сада ходао.{S} Сад застаде, диже обрве и ћу |
-Али-аги, господару? — упита он.</p> <p>Милош мало као ућутну.</p> <p>— Јест, — додаде затим — |
, и као да је сам за се говорио.</p> <p>Милош га погледа мрко.{S} Вујицу и Павла он је сматрао |
ран да се врати понова у Србију.</p> <p>Милош је испод ока пажљиво проматрао, какав ће утисак у |
ер ево и они нешто с њим шурују.</p> <p>Милош је стајао у средини сакупљених доглавника својих |
но и пријатељски о једном послу.</p> <p>Милош мало застаде, па онда опет продужи.</p> <p>— Да м |
љивао овај народ у нову крајину.</p> <p>Милош га пресече.</p> <p>— Зна!{S} Да боме да зна.{S} А |
каза кнезу целу поруку Вујичину.</p> <p>Милош га је слушао пажљиво; хватао је сваку реч његову. |
о и било — само у другом правцу.</p> <p>Милош је још два три пута запиткивао Анту и о Карађорђу |
нада, онда нека дође сад одмах.</p> <p>Милош ућута, а она су се двојица згледали.</p> <p>— Как |
а, да се ти још њега прибојаваш.</p> <p>Милош се поклони на ове речи везирове.</p> <p>— Не боји |
д ње целе заудара буђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде бежати, али га она дочепа за руку и стеже г |
оду за повратак — примети Милош.</p> <p>Милош, који је дотле ходао, стаде сад и чудно се заглед |
ко да <hi>уклони</hi> Карађорђа?</p> <p>Милош је за све време мало говорио.{S} Понајвише је пуш |
неке људе на конаку, господару?</p> <p>Милош му каза какви су гости, па му напомену и ради чег |
ни ће јавно показивати прстом на њега — Милоша — а ко зна, да се когод од њих не одважи и на ос |
које су у гомилама доводили пред њега — Милоша.</p> <p>Крвави Љубић, био би још три пута крвави |
све зна, и обојица ћемо тужити крвавога Милоша, јер ово је његова сабља што нам данас главе сеч |
качу.</p> <p>Паштрмцу је било главно да Милоша умири, с тога му је све повлађивао и ако, у исти |
ати како хоће.</p> <p>Марашлија погледа Милоша и посматрао га је дуго и пажљиво.</p> <p>„Да ли |
јводе своје и предаје их Турцима.{S} За Милоша, опет то је била врло подесна прилика да посведо |
саветовања био је ипак веома повољан за Милоша.{S} Решено је, да се зборски пише руском цару и |
је у неколико био и згодно средство за Милоша, јер је њиме згодно могао плашити и уцењивати Ту |
Али с друге стране, Карађорђе је био за Милоша стална и голема опасност, особито у случају какв |
<p>Да су ова решења испала неповољно за Милоша, он је већ унапред био решен, да их не верма.{S} |
вна војничка заповедника — њега — кнеза Милоша главом, моли га да буде благ и добродушан према |
ва Врље разгалила је и разведрила кнеза Милоша.{S} Гледајући овога дрског, одлучног човека, кој |
1825 — па на даље, кад се против кнеза Милоша почела јављати снажна опозиција, између осталога |
ако се прибојавао да не страда од кнеза Милоша и његових људи, што је примио „вожда,“ кмет Стој |
м, Врљо је од тога доба остао код кнеза Милоша као његов стални момак.{S} Као што смо видели ра |
руга голема сметња била је држање кнеза Милоша у Србији.{S} Он је водио читаву борбу противу пр |
, господару.{S} Голема нужда гони кнеза Милоша да чува ред и мир у земљи.{S} Војвода Добрњац ра |
вић Герман, као главни заступници кнеза Милоша, који се обраћао руском двору с једном чудном мо |
уке.{S} Понајчешће се налазио око кнеза Милоша, и био је вазда готов да изврши свако дрско дело |
што је дотле дошло и осуђивали су кнеза Милоша, што тако лако узима на душу прве људе у народу. |
који се ту водио.{S} Ова последња хвала Милоша и везира као да нарочито дирну старца.{S} Он чис |
и он сам поручује да ће доћи и припрема Милоша да га пријатељски дочека.</p> <p>— Шта да се чин |
ност што сам пре 5—6 година спасао кума Милоша, кад га оно о малом Божићу на скупштини у Београ |
д је незадовољан овим стањем и гунђа на Милоша.{S} Сам Милош, који се до скора надао да ће моћи |
у, што подбадаш одовуд, и због мржње на Милоша, хоћеш да дођеш главе и оној једној сиротињи.</p |
} Овда онда, погледао би испод очију на Милоша, који је стајао ту пред њим скроман, миран, ћутљ |
рци не знају за другога но за господара Милоша, и да што буде, они би њега за врат, па мора да |
ш поруку и строгу заповест од господара Милоша, да Црнога убијеш и да ми његову главу предаш, а |
је покушаван чак и отворен бунт против Милоша.</p> <p>Из свију ових разлога, Милош је морао же |
и дубоко уздахнуо.{S} Најзад стаде пред Милоша, загледа му се добро у очи и рече јасно, али пот |
уком Анта полети у Београд и изађе пред Милоша.{S} Погодио је био баш у тренутку, кад су код Ми |
ово питање никад живље није стало пред Милоша као ово баш сад, кад сакупљени народни прваци ев |
<p>За Марашлију, сем богатих дарова од Милоша, то је била још и нова згода да пред диваном у С |
тоји ствар, да Карађорђе много преза од Милоша, и Анта се забрину и био је готов све да чини, с |
миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа не тражим, али је срамота да он за мном ша |
<p>Па и ту прва мисао опет је дошла од Милоша.</p> <p>— Вујица га је примио, Вујица нека за ње |
n="59" /> је за нас био мања невоља од Милоша.{S} Код њега није било два лица, и знао си вазда |
о, ако бог да, али одрешита одговора од Милоша не каза му.{S} Рече само толико, да је послао у |
екло да чује какве гласе носи Вујица од Милоша; да ли му је јавио за његов долазак и шта ли је |
јих гласоноша његових; човек који је од Милоша носио најповерљивија писма разним српским војвод |
да би баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да је Карађорђе дошао.{S} Он то може дочут |
ђа, кад им донесе овако веселе гласе од Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше у тој мисли, кад у оџа |
да му их неда.{S} Везир данас тражи од Милоша туђе главе, а сутра ће од другога тражити главу |
ао господар, а не као невољник, који од Милоша проси милост — говорио је Јаков.</p> <p>Карађорђ |
амолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од Милоша? — упита домаћин подругљиво.</p> <p>— Па слободн |
своју ратну срећу.{S} Но видећи да код Милоша не могу учинити ништа, они су се окренули сасвим |
за остале није знао да су у служби код Милоша, већ је мислио да су збиља Вујичини момци. (Лисо |
то што се сад јавља о некој промени код Милоша, све су то његове смицалице и ујдурме.{S} Он је |
> <p>Овим разговором бејаше изазван код Милоша нов ред мисли, у које се по најчешће мешала поми |
за једну исту ствар.</p> <p>Но како код Милоша ова унутрашња борба још није била свршена, но је |
иде да је и нехотице пробудио срџбу код Милоша и у себи се већ вајкао што се тако десило.{S} Ал |
годио је био баш у тренутку, кад су код Милоша биле и многе друге старешине, које он беше сазва |
м везиру докаже се за то, те он призове Милоша и затражи да му у кратку земану пофата хајдуке, |
ти и чупати.</p> <p>Неодољиви бол обузе Милоша и он је осећао како му од тога љутога бола мркне |
.</p> <p>И грозничава језа пролазила је Милоша целим телом; он је застајао као укопан, а пред о |
подмукла радња Марашлијина огорчила је Милоша, а прилично га је и уплашила.{S} С тога он сад д |
> <p>Карађорђе се мучио.{S} Познавао је Милоша, сећао се шта је овај починио за 2—3 последње го |
— Па кад је тако, што ми онда хвалишете Милоша и што ли везира?{S} Каква смо добра и рахатлука |
не уисало!</p> <p>— Па што онда кривите Милоша за одсечене главе, кад он све ради по везировој |
рски капак, и ова лупа необично пресече Милоша.{S} Да се пола дома срушило, не би се толико пре |
ашњи разговор, на односе између Ђорђа и Милоша.</p> <p>— Да вас измиримо то ће бити најбоље! — |
и за Молера.{S} Изговорио се на народ и Милоша.{S} Тако ће бити и сад.{S} У истини пак, Милош њ |
ен као неки споразум између Марашлије и Милоша, да Марашлија помогне у Цариграду Милошев захтев |
S} Њему треба пара, много пара, он држи Милоша да му то даје, и кад му то даде, онда море чинит |
и њему, Милошу, и свијетлом везиру који Милоша чува и њиме се мудро послужује.{S} Нека им је сл |
Карађорђевом повратку.{S} То ће нагнати Милоша да најпосле изађе отворено са својим жељама.{S} |
/> ваља и извршити, то би значило убити Милоша — а ко би ту одговорност смео узети на се и пред |
то не помогне?</p> <p>— Онда ћемо убити Милоша!{S} Ми с њиме и тако морамо једном свршити, или |
овога видети да немају нужде обилазити Милоша, и ако што озбиљно мисле, с њим то могу боље изв |
> <p>Овај пут, ови дочеци, ови састанци Милоша с народом били су за њега нов триумф, нова слава |
хове је поигравала, и когод је познавао Милоша, лако је могао опазити како је сад врло узбуђен. |
.</p> <p>Марашлија је прилично познавао Милоша и доста је добро прозирао његову „политику“, или |
а не падне.</p> <p>Анта је зорно гледао Милоша и не би му мило што се он толико узбуни.{S} Али |
шати.</p> <p>Духовник је пажљиво слушао Милоша.{S} План је био умесан и практичан.{S} По одгово |
кућу Сима Паштрмац.{S} Он сави руке око Милоша, који се већ бејаше машио за пиштољ и повика:</p |
раније, он се и пре почешће налазио око Милоша, али сад је остао сасвим стално.{S} Но то није б |
{S} Турци су почели сумњати на господар Милоша и прате му сваки корак, па се јамачно бојао да м |
ио је Марашлија, не скидајући погледа с Милоша, који је изгледао нешто мало блед и болешљив збо |
лади своју густу, дугу браду, погледа у Милоша и рече:</p> <p>— Овде је у напред мучно решавати |
стиче из висока положаја њина.{S} Ако у Милоша неће бити више милости и праштања, но код обични |
укурешту и одржавао је живе везе између Милоша и рускога двора, а нарочито између Милоша и руск |
м кусурају.</p> <p>Овако кошкање између Милоша и везира још је подуже трајало.{S} Везир је гово |
лоша и рускога двора, а нарочито између Милоша и рускога посланика у Цариграду, који се живо ин |
n="165" /> више.{S} Остави и ти на миру Милоша и Србију, па се тебе нико неће ни сећати, а камо |
рађорђе“ по некад је бацало у дрхтавицу Милоша.{S} У дугим годинама мучне борбе, он се био свик |
ремати, да испадну у народ.{S} Од њега (Милоша) тражили су или главе бунтовних кнезова, или њег |
ујица, али опет... опет!... — Око њега (Милоша) има свакојаких људи.{S} А после, ко зна шта и њ |
но и потискивано влашћу народнога вође (Милоша). <pb n="152" /> Све то чинило је, те је Србија |
и пандури, доведите га слободно.</p> <p>Милоша чисто жацну ова примедба Врљова.</p> <p>— Шта да |
му хтела рећи: „Стој, причекај!“</p> <p>Милоша пролази језа: „Да није <hi>он</hi>!{S} Да није у |
се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, кума Милоше? — Ти то најбоље знаш.{S} Па како можете онда го |
па за његову главу од мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С тога отварај очи и пази шта радиш |
то писмо доноси најпоузданији гласоноша Милошев.{S} Он се клео живим богом да му је писмо преда |
једнога повереника везирова, који је и Милошев велики пријатељ.</p> <p>Овде за ову двојицу даћ |
у оџаклију бану Никола Новаковић, момак Милошев.{S} Он се испречи на Анту, гурну нека побочна в |
ad> <head>СРБИН И ТУРЧИН</head> <p>План Милошев био је добро срачуњен и већ је почео сазревати. |
уп спахијска села.</p> <p>Герман је био Милошев заступник у Букурешту и одржавао је живе везе и |
треба ништа да сумњаш — тако је говорио Милошев гласоноша.</p> <p>Карађорђе се двоумио.{S} Пове |
илоша, да Марашлија помогне у Цариграду Милошев захтев да добије право наследнога кнеза српског |
та може спасти ову двојицу, то је страх Милошев.</p> <p>— Али ако све то не помогне?</p> <p>— О |
етка.{S} Сад је узалуд балавити.</p> <p>Милошев је глас дрхтао.{S} Духовник познаде да се он по |
ре прођи се тога белаја и не говори то, Милошева погибија неће спасти ову двојицу од погибије, |
ите се, док није откудгод бахнула каква Милошева разбојничка чета, а ја одох да се предам и да |
n="240" /> тога на те поруке и обећања Милошева не треба ништа полагати.</p> <p>Ово гледиште н |
икакве стварне контроле.{S} Дубока кеса Милошева и до сада је чешће морала попуњавати те недост |
лија је збиља о томе мислио, како ће од Милошева страховања од Карађорђа начинити нов извор за |
гурнули угарак и спалили је.{S} Ово је Милошева мука, и док је он жив нећете омастити брка.{S} |
ка, великих и малих.{S} То је била кнез Милошева постеља.</p> <p>Али, и ако је поноћ већ била п |
ала та околност, што на писму није било Милошева печата.</p> <p>Али с друге стране, како да се |
репливај, само изнеси главу.{S} Истина, Милошеве потере и дању и ноћу шушњаре на све стране, ал |
лија се учини као да добро није чуо ове Милошеве речи, шта више, учини се као да их је пречуо, |
тако је Марашлија разумевао те погледе Милошеве.{S} Њих су се двоје дакле разумевали.</p> <p>А |
да су у Паланку стигле неке кабадахије Милошеве и да се утврдо очекује да ће сутра и господар |
днесе писмо Вујици и да му преда усмене Милошеве поруке, па да онда заједно крену Плани.{S} Ост |
је овако држање потицало из саме нарави Милошеве, у толико, и још више, на то се он био свикао |
зато.</p> <pb n="193" /> <p>На ове речи Милошеве Марашлија устаде, на што и Милош одмах ућута.< |
то се тако десило.{S} Али последње речи Милошеве биле су тако грубе, да отац Мелентије не могад |
е неми и зачуђени.</p> <p>Последње речи Милошеве учинили су на њих дубок утисак.{S} Но они у по |
одби ту понуду.{S} Бојао се ухватиће их Милошеве страже.</p> <p>— Не идем на свадбу, но на поги |
а су синоћ у сумрак, под јаком стражом, Милошеви момци дотерали два човека окована у ланце од г |
е сањао.{S} Уз тако расположење, позиви Милошеви и његова уверавања, како га народ чека раширен |
јбоље што је могло бити.</p> <p>Разлози Милошеви били су тешки.{S} Мелентије рече да би и сам т |
чне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји Милошеви, стиснути у тесне међе једнога срца и једне ло |
писму се говорило како су сви покушаји Милошеви, да с Турцима путем погодаба осигура народу не |
пете.{S} То су били најпоузданији момци Милошеви, а водио их је Лисовић, човек решен на свашто |
оз главу, а схватио је добро и то, како Милошеви животни интереси захтевају да Карађорђа једном |
е своју осуду.</p> <p>Међу доглавницима Милошевим било је људи који су мрзили Карађорђа, али је |
S} Сахат доцније Драгић је био већ пред Милошевим вратима.</p> <milestone unit="subSection" /> |
ише о скорошњој узрујаности у народу, о Милошевим напорима да ту узрујаност стиша, и о мерама, |
Било је већ у велико одјутрило.{S} Међу Милошевим и Вујичиним момцима владао је жагор и живо кр |
а је био довео са собом два своја и 5—6 Милошевих момака, међу којима је био и онај Никола Нова |
р Лазаревић, један од угледнијих момака Милошевих.</p> <p>Кад га скинуше с коња, Цукић није мог |
икако није хтео веровати да је то збиља Милошево писмо.</p> <p>У тој сумњи још га је више утврђ |
рема и да зна шта се ради.{S} С тога је Милошево прво и било да њега склони.</p> <milestone uni |
.</p> <p>Тако се ето мењало расположење Милошево.{S} Тако је он бивао према приликама, час дрза |
а зовне насамо у собу, па држећи у руци Милошево писмо, рече му овако:</p> <p>— Господару Вујиц |
као бесно псето!...{S} Запињу им за очи Милошево богатство и господство.{S} Пакосни завидљивци, |
pb n="54" /> <p>— Виђени људи и друштво Милошево! — рече један.</p> <p>— Знадем их обојицу, а о |
од убере.</p> <p>И ако је на прво писмо Милошево оћутао, неверујући му, Карађорђе се није могао |
огао веровати, кад је слушао прво писмо Милошево, у коме се сад говорило сасвим друкчије но што |
>Но за првим дошло је убрзо друго писмо Милошево.{S} Истина, и оно је било без мура, али уз њег |
народом.“</p> <p>Тако је гласило писмо Милошево.{S} Чим је било готово, он позва к себи Павла |
о рањен у главу (лечио се кришом у кнез Милошевој коњушници), кнез Милош га упита:</p> <p>— „Бр |
јега ћепенка гледао, што им је по тужби Милошевој одсјечена глава.{S} Ово дана опет ће двојицу |
ки наргиле кад Милош уђе.{S} При појави Милошевој везир не устаде, али стари Турци пођипаше и о |
ити, кад је свак прозирао шта је у души Милошевој.</p> <p>Више од сахата водио се разговор шта |
да је упита шта она мисли о позиву кума Милошевом из Србије?</p> <p>На ово питање она се прилич |
би ми морали бити сами, да смо нешто на Милошевом месту.{S} Да је Србија имала снаге, силом да |
ци и паметници, и сви би хтели да су на Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, за чим |
тра дан била су важна саветовања у дому Милошевом.{S} Сакупљени прваци народни договарали су се |
pb n="178" /> <p>Али наједаред у држању Милошевом наступила је изненадна промена.{S} Карађорђе |
стреху?!...</p> <pb n="157" /> <p>— Под Милошеву, под народну — пресече га Добрњац живо. — То д |
нађе да овако исто понуди и даде главу Милошеву, како он данас даје туђе, па се изговори да то |
ве, а сутра ће од другога тражити главу Милошеву.{S} Хоће ли то бити добро, ако се когод нађе д |
рад да се разговори и споразуме с њим — Милошем, па, ако не може бити, онда да протуримо господ |
ешење донесено је управо од страха пред Милошем, јер се свак побојавао да га Милош не узме на о |
{S} С тога сав народ и кнезови с кнезом Милошем на челу, моле „благонаклоно двор руски да милос |
људи разиђу, па чим остаде сам с кнезом Милошем, он устаде, закључа врата и мету кључ у џеп.</p |
о.{S} То га је довело у опреку с кнезом Милошем и то га је после и главе стало.</p> </div> <pb |
у се силе Турци преплашили, те се сад с Милошем погађају и удешавају.{S} Да не бриде њима још л |
има, па ће после видети.{S} Ако могне с Милошем да се споразуме, добро; не могне ли, он ће онда |
</p> <p>Чим су нешто мало незадовољни с Милошем, народне старешине одмах окрећу погледе северу |
оне погледе које је синоћ у разговору с Милошем од њега чуо.{S} Живо је цртао опасности, које м |
> <p>— А ко му је издао ту заповест?{S} Милошенда?!</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— А шта ти на |
кивно:</p> <p>— Ако ће!...{S} Право има Милошенда!...{S} Овако ће он свима нама главе појести, |
.{S} Јест, свију треба да нестане да би Милошенда могао пашовати.{S} Брига је њему за Србију; о |
да бар молити.</p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда за то живе одерао као јарчеве. „Слободно је б |
раздио!{S} И њима је ту једини спас.{S} Милошенди треба послати крвав фишек и писмо крвљу напис |
, но што си то дочекао, да ти слугерање Милошендине читају оваке вакеле! — узвикну Цукић и горк |
p>— Што ја знам, то је: оштра секира па Милошенду за врат ушником.{S} Кад он секиром убија друг |
како се први пут свештени огањ љубавне милоште разбуктао у срцу његовом; опевао је мушко зрело |
тану, после првог пораза Наполеоновога, Милошу се јавкала та мисао.{S} Доцније, она је све више |
ослободио три своја опасна противника, Милошу чисто одлану на души.{S} У овоме успеху, који је |
<pb n="125" /> <p>У таквим тренутцима, Милошу се чинило: „Све је узалудно, ја на њега не могу |
ком ваља и поступити.{S} За случај тај, Милошу, ја те опомињем да останеш веран нашем светлом п |
<p>Разговарајући се овако сам са собом, Милошу се чинило да он сад решава питање шта би учинио |
атлук поглавито треба благодарити њему, Милошу, и свијетлом везиру који Милоша чува и њиме се м |
вора, а пало је и доста опорих речи.{S} Милошу су замерили да много штошта ради на своју руку, |
Милош сам помене ради чега је дошао, а Милошу је опет било незгодно да о ствари овако важној и |
рађорђа могао је дакле нагнати Турке да Милошу доста што-шта учине, и ту му је Карађорђе био до |
</p> <p>— Је ли море, Марко, шта сам ја Милошу на путу, те хоће овако мучки и нечовешки да ми с |
реч.</p> <p>— Ама, зар задана реч према Милошу?{S} Зар да сверујеш веру у корист онога проклетн |
ако се усиљавао да прикрије љутину, на Милошу се видело да је љуто гњеван.{S} Јабучица му је и |
езир београдски, а ту је опет лежала на Милошу обвеза да по могућству помаже те намере везирове |
ир тражи твоју јал’ његову.</p> <p>— Па Милошу јевтинија моја и њу хоће да пошље.</p> <p>— Није |
судбине.{S} Донета у Београд и предата Милошу, она је одатле отишла као драгоцен пешкеш београ |
тују и реше да Анта одмах оде у Београд Милошу.</p> <p>— Иди господару Милошу у Београд, закуни |
овору Вујица је наваљивао да одмах јаве Милошу за његов — Ђорђев — долазак, али Ђорђе је то одб |
Ко ће огрешити душу и заклети се да је Милошу милији Турчин од хришћанина, и да он више тежи Т |
се међутим више од мене радовао, кад је Милошу испала згода да поново устане на зулумћаре.{S} Н |
он сам добровољно дошао у шаке крвавоме Милошу.{S} Јадни Турци, ви сами стрепите од смрти, па м |
влашћу и насилнички покушај да преотме Милошу господство, које је овај својим јунаштвом и свој |
лом везиру ваше крмеће главе?{S} Но оне Милошу кваре ракам (рачун), те их он једну по једну пот |
ади онако како ја велим.{S} Прво, да се Милошу озбиљно запрети, а после овде се може чинити још |
вите мене на миру.{S} Кажите и поручите Милошу нека ми не потпраћа своје шпијуне да ми броје св |
ко би ваљало предузети, па после може и Милошу јавити.</p> <p>Тако је мислио Карађорђе.{S} Вуји |
ећ лакше.{S} Преко људи, који су били и Милошу и Марашлији добри пријатељи (јер су од обојице д |
паше и остадоше на ногама докле везир и Милошу не даде знак да седне.</p> <p>После обичних позд |
ад ни врана кости не нађе!“...</p> <p>И Милошу се учини, као да се на једаред нађе на пустој и |
>Драгић се подругљиво насмеја: — А теби Милошу, баш прирасла сиротиња за срце; чим отвориш уста |
у теби поверио.{S} Да сам хтео веровати Милошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја |
д године и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу писмену наредбу да чува међе од Карађорђа, и ако |
Изгледало је као да би хтела нешто рећи Милошу, али не може да почне.{S} Међутим, он је у два м |
ао, сад не <pb n="199" /> хтедоше прећи Милошу преко језика.{S} На против, место очекиване пону |
шај једанпут сад и ти нас!{S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади тиранско срце.{S} Посл |
> <p>Марашлија се љутну на то и пребаци Милошу тврдичлук: да он предаје порез по старим харачки |
ли су у оно доба врло опасни противници Милошу, и он није ни мало претеривао, кад је толико пол |
сад треба чувати.{S} Зато ја и помажем Милошу колико могу.{S} То је помоћ Србији и оном јадном |
оље би било сто глава поклонити крвавом Милошу, нека их свих сто поједе, само овај страшни грех |
сељак из Ропочева.</p> <p>— Одох право Милошу да му се предам.</p> <p>— А он ће ти или одсећи |
То не иде!{S} Казуј!“</p> <p>Тада се у Милошу поново отпочињала борба, која је трајала целе те |
кави, где се са Србима препире о књазу Милошу.</p> <p>Кад се кнез Симина глава котрљну, Драгић |
за бога, побратиме, па што не даш књазу Милошу то некакво несрећно писмо?{S} Ја чујем да је све |
Војвода Добрњац рад је да помогне кнезу Милошу у његовом данашњем тешком стању, и баш да сте ти |
већ је сваки удешавао како ће се кнезу Милошу допасти.{S} Сећали су се шта је недавно Милош по |
Лисовић, човек решен на свашто и кнезу Милошу безгранично одан.</p> <p>Пред полазак Милош је Л |
у, а одатле ће за Београд, носећи кнезу Милошу лепу јабуку — главу Карађорђеву, на коју су из њ |
че књаз први.</p> <p>— Дођох, господару Милошу, колико тек да не рекнеш, да те се бојим и да са |
Београд Милошу.</p> <p>— Иди господару Милошу у Београд, закуни га да ником живом не казује шт |
се успеху свак клања, то и на овом путу Милошу су највише викали „ура, живео“ и најдубље му се |
анету, а ти чини шта знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не бих саветовао.{S} Ти добро знаш шт |
ој се ти ништа за то, господару!</p> <p>Милошу се мало разведри лице.{S} Врљо је био дрзак и оп |
тужно.</p> <p>Обојица заћуташе.</p> <p>Милошу није био обичај да казује шта мисли.{S} Донекле, |
случају могло и главом платити.</p> <p>Милошу су била веома по вољи овака решења, особито кад |
к из Србије није освету спречио.</p> <p>Милошу се особито допадоше ове речи Врљове, неколико пу |
се праћнуо, да у мало не спаде с ниска миндера, на који беше прилегао.</p> <p>И Милош се трже |
каквог вулкана.{S} Наједаред он скочи с миндера и узе живо ходати по соби.{S} Неколико је пута |
то дирну старца.{S} Он чисто подскочи с миндера, као да га нешто упечи и пун нестрпљења, узе ма |
их боја.{S} Свуда унаоколо били су меки миндери, а овде онде по угловима креветски наслони и ок |
ушавао је да прилегне, онако обучен, на миндерлук, али тек што би свео очи, из сна су га трзала |
рађорђе је неко време остао наслоњен на миндерлук, са шакама на лицу тако, да је изгледао као д |
зговарају.</p> <p>Ђорђе засео у врху на миндерлук и распалио чибук тако, да се скоро не види из |
величине и каквоће, стоје поређане пред миндером, што се пружа дуж сва четири каванска зида, а |
дуж сва четири каванска зида, а горе на миндеру седи око 50 људи и ћутећки срчу своје наргиле.< |
ве и тешке злослутице.{S} Но облак брзо мине, и опет је све ведро, јасно, преливено сунчаним зр |
вне широке улице.{S} Али тек што бејаше минула крајње куће, из побочна сокачића с десна испаде |
е и видећи да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је била испуњена толиким слутњама и свако |
рано указује на обзорју.{S} Тек ако је минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ почео разре |
смртност, и доста му је било непуних 10 минута, да за вечна времена извојује себи бесмртно и ви |
, кадгод ватра јаче букне.{S} По читаве минуте гледао би овај човек у ту сјајну палацку па се о |
?{S} Нећу га остављати ни једне декине (минуте), знаш ли ти то! — викао је кнез.{S} После се ок |
е брине.{S} Он, кнез Милош, одговара за мир и ред, и он ће сам похватати бунтовне вође, и опрем |
е преговара с Турцима и да се углављује мир, онда ми у запећак, а целу ствар предузимају Руси, |
а нужда гони кнеза Милоша да чува ред и мир у земљи.{S} Војвода Добрњац рад је да помогне кнезу |
е према Карађорђу.{S} Он јамчи за ред и мир у народу, а с Карађорђем што учини да је учињено.</ |
ожете помоћи, оставите ме бар на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа не тражим |
могли закључити с Турском што повољнији мир.{S} Ако би прилике захтевале, они би могли и засебн |
ува да амо на овим странама не поремети мир, а нарочито да чимгод не изазове Турску.{S} С тога |
стање не може бити корисно по народ, по мир, напредак, рад и трговину.{S} С тога је дужност сва |
еран нашем светлом падишаху и да одржиш мир у народу.{S} Ако немаш поуздања у своје људе, ја ти |
S} Он ми поручује: „ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, погуби ову двојицу.{S} Опростиш ли и |
еша у народске послове, већ увиђа да од мира не може бити ништа.{S} Марашлија подбада једнога п |
ја теби скривио и учинио да ми не дате мира чак ни амо у туђој земљи, као да је мени мало моји |
тога старица никад није имала станка ни мира — вукли су је на све стране.</p> <p>Тако је било и |
она виче; од њена вапаја ти нећеш имати мира ни станка; она ће те с ужасом из сред сна тргнути; |
ша, који је стајао ту пред њим скроман, миран, ћутљив, а ови погледи као да су говорили:</p> <p |
ош да се напије твоје крви, па је после миран.{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, као поручен!{S |
и, и <pb n="241" /> овде у Русији нашли миран кутак, где су бар безбрижни за главу и за породиц |
човека, опет он у души није могао бити миран и целу ту ноћ провео је у несаници, ходајући тамо |
зачињена људском крвљу.{S} Он је волео миран, мекушан, раскошан живот, харемска посела и дуге |
просу читав поток од песме, која се као мирис, расу по зеленом лугу и оде далеко, далеко кроз с |
м кожицом и чврсто запушено.{S} Јако је мирисало и Лисовић га, и нехотице, пренесе носу.</p> <p |
ње хиљадама плодних кличица, да зеленим мирисним уресима поново окити брежуљке и долине, да опе |
својим проводио сретне дане по зеленим мирисним дубравама српским; како је доцније као младо м |
ећ помаља своју плаву главицу, шиљући у мирисном даху радосне поздраве првим зракама блага јутр |
так је маја, и градина је сва у цвету и мирису.</p> <p>Шипарчић, од својих десетак година, у др |
том левим брком.</p> <p>— А што ћеш нас мирити!{S} Кад ми у мојој невољи не можете помоћи, оста |
енесе носу.</p> <p>— Не, несрећниче, не мириши то...{S} То је најљући отров.{S} Пет капљица од |
у, привезани за руду, у сласт јели неку миришљаву отаву, што је брижљиви кочијаш за њих бејаше |
о читав протак!{S} Ја и још једно дете, Мирко, нахватамо тако по пун протак лептирова, па награ |
мерне дубине, а горе опет остане глатка мирна површина, као да није ништа ни било.{S} Тек после |
ћом, кости оставио, бар би ми душа била мирна.{S} Каје се он сада шта је учинио.{S} Али доцне!< |
га лепо као ономад на ноћ ове Турке, па мирна крајина.</p> <p>— Лако је рећи, али много је теже |
хо доба скаче из топле постеље, бежи из мирна дома свога, распојас и босоног баца се на рамена |
која сажиже и душу и тело, која неда ни мирна сна, ни слатка залогаја, ни слободна даха; која и |
е сте рђе, не умете љуцки посећи чак ни мирна, везана човека!...</p> <p>— Али мрцварите!{S} И ј |
ла.{S} Кад је кроз глуху зимску поноћ у мирна боравишта тихога села српскога допирао страшан му |
и крвави ратници претворили су се сад у мирне грађане, који се свијају око своје породице.{S} М |
испод брда и отима се да што пре сиђе у мирне далеке равни...</p> <p>Свуда унаоколо влада мртва |
жуборење, које овако мило лебди сутону мирне, ведре и топле мартовске ноћи — то је равномерно |
враћао дому своме, лаћао се плуга и као мирни земљорадник орао и топио знојем плодна поља своја |
ни ту су могли опстати само људи мекши, мирнији и погоднији, да се прилагоде потребама круте ту |
племе!{S} Ко је још шта добио од Турака мирним путем, споразумом!{S} У то се могу уздати само л |
пушта Турке у народ.{S} Појава Турака у мирним српским селима само би узбунила народ, а то би и |
Драгић за њим.{S} Они су ишли ћутећки, мирно и достојанствено.{S} Пратила их је чета јаничара |
добрим коњима, а до зуба наоружани.{S} Мирно село Рогача није одавна виђало ове црне госте, и |
стити га, а још опасније убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдегод склони док се ствар не би р |
азуме.{S} И ако је код Турака обичај да мирно говоре и онда кад су у највећем узбуђењу, старац |
лину наједаред поквари нека чудна и, за мирно село необична, врева.</p> <p>Прво се чуше два три |
га све су нам спремили — рече Карађорђе мирно. — Само припази сад кад будемо улазили у Кишињев |
о њега плела опасна мрежа, Карађорђе је мирно боравио дане, склоњен у сеновите лугове јасеничке |
е свуд у наоколо.{S} Све је било тихо и мирно.{S} После туробне и облачне ноћи на далеком исток |
века оружја, те су српски ратници могли мирно отпасати своје светло оружје и своје крваво ратни |
да сад ово другом остављам и да гледам мирно, како ће ми дићи испред носа све што се крваво и |
сузбио би је ти, господару, па би данас мирно боравили, у својој отаџбини.{S} Али сила није мог |
ази полако, хвата га за рукав и вели му мирно али сасвим разговетно:</p> <p>„Ти си убилац!{S} Г |
њих двојица покушали да дигну бунт међу мирном царском рајом, те ће им с тога бити главе одрубљ |
ваће безбрижну песму невиности, и имаће мирну савест говорећи: „Ја нигда нисам умочио прсте сво |
како се изненадише кад оџаклију нађоше мирну и празну.</p> <pb n="33" /> <p>Марко је зачуђено |
му и то, како се с Турцима више не може мировати и ту, најдаље овога лета, тиква мора пући, нег |
коче, онда јамачно не може ни Милош сам мировати, него питање је, господару, за садашњицу и мој |
...</p> <p>— А ти богме, господару, био мировати.{S} Много је мучице видео Милош док је мало ум |
ога је вероватно да би Русија остала на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане са |
иће <pb n="219" /> обезглављен народ на миру.{S} На против, ако би био у земљи они би од народа |
у нашло, па га онда затворе и оставе на миру.</p> <p>Споља поставе два стражара, један да чува |
рити.{S} Прођите ме се и оставите ме на миру — то је све што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни ми о |
ајте ви свога посла, а оставите мене на миру.{S} Кажите и поручите Милошу нека ми не потпраћа с |
Море, мени само да је да се здраво и на миру дочепам Рудника, и да видим само 50 одабраних друг |
<pb n="165" /> више.{S} Остави и ти на миру Милоша и Србију, па се тебе нико неће ни сећати, а |
побијене Турке.{S} Кад је све прошло на миру, књаз Милош разбере преко Врља, колико је које сел |
љи не можете помоћи, оставите ме бар на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа не |
одржали погодбу, утврђену у букурешком миру; како ће Србија опет пропевати само док они једанп |
везиру поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини у народу ништа не брине.{S} Он, кнез Мило |
на потомке своје, зашто се овде ради о миру и срећи целога народа овога, па је боље да погине |
76" /> и с тога су јој препоручивали да мирује и да не мути по Балкану, пошто им Русија у тим п |
ичу, господару, то је с тога, што ти не мирујеш, и Русија, ако истински жели добра оној земљици |
нти, њему се најзад јави <pb n="181" /> мисао: како би било, да сам домами Карађорђа у Србију и |
а то је ишло тешко.</p> <p>Па и ту прва мисао опет је дошла од Милоша.</p> <p>— Вујица га је пр |
е омести“.{S} Али се онда јављала друга мисао: „Али шта ће онда бити од мене?{S} Ако не убијем |
адости, полако расла и сазревала велика мисао о свесрпском ослобођењу.</p> <p>И Карађорђе узе б |
амети и ноћу о њој сањао.{S} То је била мисао како да пређе у Србију, и како у Србији да покрен |
ало по мало дошло до тога, те се јавила мисао о избору Карађорђа за општега вођу, за војводу ба |
ја или он“.</p> <p>Али мисао је гонила мисао, и после примирења опет су наваљивале сумње.{S} С |
и да ли се бар код когагод од њих јавља мисао да би ово сад био згодан тренутак да балкански на |
ада при извршењу казне, дошли су чак на мисао да осуђеника убијају при спавању.{S} Права америк |
онак већ доцно у ноћ, али његова главна мисао ипак је била једнако тамо доле на оним странама, |
бејаше засела у главу само једна једина мисао, која га је пратила и дан и ноћ, коју је дању на |
настију српских владара.</p> <p>Огромна мисао, којој је зачетак био тако скроман и у таму завиј |
аза Наполеоновога, Милошу се јавкала та мисао.{S} Доцније, она је све више расла.{S} Најзад, он |
могло опазити, да српским војводама та мисао није била нова, њу су сад шириле грчке хетеристе |
јајући њега, не би ли била убијена и та мисао народна...</p> <p>Домаћин плану, пресече госта и |
ра београдског и од тога доба, та га је мисао пратила и дању и ноћу као рођена сенка његова.</p |
зачуђено зверао у наоколо и прва му је мисао била да је Цукић некуда утекао.</p> <p>Али кад?.. |
свршен, али је било већ све спремљено и мисао је потпуно сазрела, да се Карађорђе истакне као в |
мене и њега, или ја или он“.</p> <p>Али мисао је гонила мисао, и после примирења опет су наваљи |
, српски емигранти гајили су непрекидно мисао о новом покрету, о новој борби, о новим победама, |
а марио да су они сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре доба муте и бунтују народ.{S} О |
о и то околишно, не казујући никад целу мисао своју.</p> <p>У колико је овако држање потицало и |
ха; која и дан и ноћ поджиже само једну мисао, једну тежњу, једну неодољиву крепку вољу, да се |
ај човек имао је сад да изврши нарочиту мисију, да прими писма која ће однети самом Карађорђу, |
начиним конак, гдегод хоће и пожели.{S} Мисле неки, бојим се ја преотеће ми власт.{S} Празно за |
} Понајвише је пуштао да други кажу шта мисле, а он је само одобравао тај говор, или се мрштио |
нам ово мало пензије да глођемо, па сад мисле учинили су бог зна шта за Србију.{S} Са мном је д |
да свршена, кад Турци безобзирце беже и мисле само о спасењу безумних глава својих, онда се сме |
ем.{S} Ово ти казујем с тога, што многи мисле да ја одлазим власти ради.{S} Желео бих живота, ж |
позва своје доглавнике да чује шта они мисле о тој ствари.</p> <p>Сви су били потресени, кад ч |
из Србије.{S} Распитивао је шта ли они мисле, чему се надају, да ли помишљају на повратак у Ср |
жде обилазити Милоша, и ако што озбиљно мисле, с њим то могу боље извести но ма с ким другим.</ |
</p> <p>„Како је леп овај чудни храст“, мисли Карађорђе у себи — „али како ће тек онда дивотно |
ом бусијом.</p> <p>Душа, срце, осећаји, мисли, цело биће његово, све га је вукло у Србију.{S} И |
убоко ископао.</p> <p>„Тело је огромно, мисли он у себи, али опет ће стати овде у ову шупљину и |
није сад говорио оно што <pb n="264" /> мисли, већ је сваки удешавао како ће се кнезу Милошу до |
за кога долази царство мрака и тмине“ — мисли Ђорђе у себи, гледајући ону страхоту пред собом.< |
ину.</p> <p>„Овде, међу ове две кладе — мисли Милош у себи — јес, овде ћу га сакрити, где га ни |
тако чудно трептао у мрачној тамници, а мисли су му лутале бог зна куда по далекој прошлости.</ |
ледао у ватру која се поступно гасила а мисли му бејаху отишле у далеку, далеку прошлост.{S} Се |
им пословима он је најволео да ћути, да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољим пријатељем |
је разговор био то, да је упита шта она мисли о позиву кума Милошевом из Србије?</p> <p>На ово |
простране руке, он оберучке расипа, па мисли да се тако то лако и зарађује.</p> <p>Везиров ћур |
/p> <p>Тако ће једном упитати Наум, шта мисли Ђорђе, где је за сад највећа опасност за ствар, к |
<p>Милошу није био обичај да казује шта мисли.{S} Донекле, он је био већ по самој нарави покрив |
вором бејаше изазван код Милоша нов ред мисли, у које се по најчешће мешала помисао, како би то |
одјекује стотину звучних звона.{S} Све мисли сабиле се у једну сплетену гужву, из које тек овд |
ати.{S} Али сада светли везир другачије мисли, воља је његова, може је мењати како хоће.</p> <p |
а је хтео да саслуша све, али сам своје мисли није казивао никоме.</p> <p>И кад су сви већ по н |
зло и добро, које одушевљавају једнаке мисли, једнаке наде и уздања.{S} Не, то су сад два свет |
и.{S} Карађорђе се чешће губио у далеке мисли и у прошлости и у будућности, а Наум га није хтео |
тренутак као да потону у мрачне и тешке мисли.{S} После додаде кивно:</p> <p>— Ако ће!...{S} Пр |
су се целе те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји Милошеви, стиснути у тесне међе једнога |
да он понова дође.</p> <p>— Како да не мисли!{S} Он ни о чему другом и не мисли до о томе.{S} |
а не мисли!{S} Он ни о чему другом и не мисли до о томе.{S} Причају ми људи, који су код њега б |
ме не говори.{S} Али о повратку он и не мисли, док не би одовуд цар штогод наредио.</p> <p>— Ја |
То толико, што сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Турчина.{S} Но то опет не значи, да он н |
а јавља као представник и носилац једне мисли народне, убијајући њега, не би ли била убијена и |
стајала непомично као какав кип, а њене мисли бејаху се некуд изгубиле у далеку, незнану даљину |
S} Ја сам мислио само мене море те црне мисли!...{S} Он махну руком преко очију, скиде шубару, |
а је хтела одагнати неке суморне и црне мисли.</p> <p>— Прођи се зла, ћеро!{S} Ако је за вајду, |
је требао да испитка како о тој ствари мисли везир, па ако би он био вољан да смакне Карађорђа |
е било два лица, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је био отворени душманин турски, и лакше н |
Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше у тој мисли, кад у оџаклију бану Никола Новаковић, момак Мило |
дође.{S} Таман га Турци и чекају!{S} Он мисли ово је сад као што је било пре за његова доба.{S} |
почео спуштати сумрак, а он у себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак заклонит |
> <p>Милош је сад узео објашњавати како мисли извести тај свој план.</p> <p>Писаће Герману да г |
немам кога!{S} С тога да почнем“ — тако мисли Ђорђе у себи и у јуначком прегнућу, на мах забора |
му што и на уму.</p> <p>Свикнут да тако мисли, па тако и да ради, Милош се срдио сам на се, што |
/> сви су жудно распитивали шта се тамо мисли, и да ли има каквихгод изгледа да ће се учинити н |
у каже?{S} Па најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је до зебње — |
, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако и оно што и пре три године.{S} Мислим, |
обили, све је то утврђивало Стољетова у мисли, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даља |
оду, ако је још и Милош носилац његових мисли и надежда.{S} Милош је удворица турска и сутра ће |
т се удубише у читаве облаке свакојаких мисли.{S} Тако се путовало све даље и даље.</p> <p>Жарк |
га је на мах отргао од личних и горких мисли и привиђења, што су га до мало час трзала.</p> <p |
јани челични шиљци, од разних искиданих мисли, један по један прожигали су његов уморни мозак и |
трајала целе те ноћи.{S} Шта је мучних мисли прохујало за то неколико часова кроз његову болну |
ећи.{S} Међутим Милош се трже из горњих мисли.{S} Он је јасно увиђао ову разлику између Марашли |
а покрета у том правцу, као што Добрњац мисли.</p> <p>Пошто су се око тога мало прокошкали, вра |
ови азиских пустара, у простоти својој, мислили су да ће правди доста добро послужити и тако пр |
/p> <pb n="203" /> <p>— Ја, у име бога, мислим да се ми опет вратимо у Србију, да опет заложимо |
да хоће.</p> <p>— Свега их је двојица, мислим биће доста да узмем средњи чамац? — рече Јован.< |
е прости, ни бог не поможе!{S} А после, мислим и то, како је он пре Русе за свашта слушао.{S} П |
другови само док чују за твој долазак, мислим да ће сви листом за тобом кренути.</p> <p>Ове по |
то онако и оно што и пре три године.{S} Мислим, слађе би им било његову главу на колцу набити, |
!{S} Како мислиш!{S} Шта имам још ту да мислим?{S} Ваља ући у собу па зликовца секиром у чело!{ |
Тек они ће се помамити како ваља.{S} Ја мислим, они ће кренути за тобом потере одмах на све стр |
p>— Е, што нисмо!{S} Не даду нам.{S} Ја мислим да су сад тамо у Тополи Турци, наја тако каже!{S |
о није код оца митрополита?</p> <p>— Ја мислим да је тамо.{S} Не верујем да је излазио кудгод о |
за тај случај не могу одговарати, а ја мислим да би ту најбоље било, да у таквој прилици сам ч |
ајде, мањ да се добро изгрдите.{S} А ја мислим да се ми нисмо овде састали да се грдимо.</p> <p |
ва, и штогод рекнеш слути на зло.{S} Не мислим ни ја да тамо наше чека неко смиље и ковиље, али |
агују онако на готовом!...</p> <p>— Не мислим ја то, господару.{S} Ти то добро знаш да ја ниса |
с други.</p> <p>„...{S}Најбоље је да не мислим о свему томе.{S} Да оставим, па кад настану те п |
да га мету у мртвачки сандук.{S} Ја не мислим више о животу, а имао би само једну жељу, да пош |
се никад неће остварити...{S} Али ја не мислим тако.{S} Ја не прецењујем снагу балканских народ |
слиш, буљубаша Марко?</p> <p>— Шта како мислим?!</p> <p>— Како мислиш да се тај човек погуби?</ |
то си се замислио, попо?</p> <p>— Нешто мислим, да ли истина Црни Ђорђе помишља да се опет кадг |
брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и конаковати.</p> <p>— Вуци се одатле с тим твој |
аповести.</p> <p>Мучен тако грозничавим мислима, Милош једва дочека да се укаже зора, те одмах |
вити без тешке казне.</p> <p>Занета тим мислима, старица се пред ноћ вратила дому своме, кад јо |
да учини Карађорђу какво зло.{S} С тим мислима у глави он се упути оближњем поточићу, да се ум |
{S} Мртва глава не говори.</p> <p>С тим мислима Милош је у вече отишао у своју спаваћу собу, гд |
и ти — па оде.</p> <p>Анта је чекао и у мислима радовао се како ће овеселити и Вујицу и Карађор |
тву помаже те намере везирове.</p> <p>У мислима о свему томе, Милош се врати у свој конак већ д |
, господар Ђорђе!{S} Он и нико други! — мислио је кнез у себи.</p> <p>Пасош је био у реду и пут |
а загледа, не би могао ништа познати! — мислио је Милош у себи: „Сад је све готово, сад ваља ић |
ко је некако и ходио.{S} Прави „вожд“ — мислио је Максим у себи.</p> <p>Он понуди путнике да уђ |
ће од мене триста чуда и триста брука — мислио је он и кушао да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} |
обро разуме, више но што би и требало — мислио је Марашлија, не скидајући погледа с Милоша, кој |
узети тек онако на своју одговорност — мислио је Петар у себи.</p> <p>— Кад је таква заповест |
ако, сад је добро, сад ништа не стрчи!“ мислио је он, па узе живо нагртати лишће и ситније кома |
пошло то глатко или рапаво.{S} Тако је мислио Милош у себи и опет се окрете Павлу.</p> <p>— Жа |
ле може и Милошу јавити.</p> <p>Тако је мислио Карађорђе.{S} Вујица опет био је сасвим другог м |
знао да су у служби код Милоша, већ је мислио да су збиља Вујичини момци. (Лисовић који је из |
"subSection" /> <p>У први мах Драгић је мислио да Карађорђе спава.{S} Али он погледа боље и вид |
ута, Вујица се узе правдати.{S} Он није мислио ништа зло.{S} Нико се толико не би радовао Карађ |
али.</p> <p>А Марашлија је збиља о томе мислио, како ће од Милошева страховања од Карађорђа нач |
у Србију.{S} И он је дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз тако расположе |
и ове речи Марашлијине, Милош је у себи мислио:</p> <p>„И ово мени говори онај исти Марашлија, |
убоко. — И код вас исти јади.{S} Ја сам мислио само мене море те црне мисли!...{S} Он махну рук |
е сумњиво вртео главом.</p> <p>— Ја сам мислио да ће то честити везир боље знати од мене.</p> < |
учиним оно што неваља и што никад нисам мислио чинити.{S} И мрав се брани кад га нагазе.{S} А в |
и не верујете?!...</p> <p>„Кад ја будем мислио да Србија треба да устаје, нећу ја тада друге по |
тој ствари често и <pb n="142" /> дуго мислио, а догађаји ће показати да та дуга размишљања ни |
је одговорио тако, да је Вујица утврдо мислио како се све ово ради и спрема са знањем царева.< |
лађивао и ако, у истини, није све онако мислио.</p> <p>Док је Милош овако праскао, а Паштрмац г |
} Паштрмац се правдао да није ништа зло мислио, само је хтео потсетити момка да остави ствар до |
толико прозрети.</p> <p>— А ја сам опет мислио да пођем с друге стране, да као тужим Црнога код |
во везиру, слути на зло.{S} Да је Милош мислио развлачити ствар, он би ове људе послао преко на |
је платио и мени и теби! (Овде је Милош мислио на кнеза Симу, кога је хтео још раније погубити, |
д баш, викни их!{S} Што се згледате?{S} Мислите, ја се шалим?{S} Није, очију ми!{S} Ево га овде |
ш код његовог преосвештенства.</p> <p>— Мислите, да је тамо!{S} Онда идем и ја право к њему — р |
ни Турци, ви сами стрепите од смрти, па мислите и Драгић је такав!{S} Море Србо је ово, Туро, С |
ац.</p> <p>— Нека уђу амо.</p> <p>— Шта мислите вас двојица? — упита Милош кад мало после Вујиц |
код других...{S} А, шта велите?{S} Где мислите да може бити, ако није код оца митрополита?</p> |
/p> <p>— Бог га свети знао!{S} Али, шта мислити?{S} Па ја <pb n="256" /> велим добро.{S} Не сме |
сад му сметамо чак и ми овде.{S} Шта ће мислити <pb n="156" /> овде у царском двору, кад виде к |
са мном би споразум градио!“ — Тако ће мислити Милош и друге није, но да му се одмах јави, да |
мртном часу!{S} Помислите, шта би могао мислити кнез Сима у тренутку кад <pb n="40" /> се над њ |
сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда је требало мислити како ће бити до послетка.{S} Сад је узалуд бала |
унавом док Карађорђево прође и умре!{S} Мислиш од ваше су се силе Турци преплашили, те се сад с |
те, па овога тренутка да се кренете!{S} Мислиш да развучеш, да одужиш док се ствар не охлади, п |
/p> <p>— Па то ће му и бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код везира у Београду!</p> <p>— К |
уди.</p> <p>— За бога, најо, зар истина мислиш да би се сад могли вратити?{S} Па куда би у Турк |
ћемо вршити — рече Павле.</p> <p>— Шта мислиш ти Вујо, шта ћемо с Црним?</p> <p>— Да се куртал |
врше свратиће и он амо.</p> <p>— Па шта мислиш сад, хоћемо ли спасавати кнеза Симу и Драгића? — |
Боли те прогонство из Србије!{S} А мене мислиш, <pb n="159" /> то не боли!{S} Срце ми је црње о |
та ствар стоји, па ми реци сад, шта ти мислиш о томе?</p> <p>Духовник се дубоко замисли, понич |
р још могла поправити.“</p> <p>— Зар ти мислиш да би то помогло?</p> <p>— То је још једино што |
Затрокујеш ми ту као нека баба!{S} Како мислиш!{S} Шта имам још ту да мислим?{S} Ваља ући у соб |
p> <p>— Шта како мислим?!</p> <p>— Како мислиш да се тај човек погуби?</p> <p>Марко се осече на |
зврши тај посао?</p> <p>— Па како ти то мислиш, буљубаша Марко?</p> <p>— Шта како мислим?!</p> |
у се двојица згледали.</p> <p>— Како то мислиш, господару? — упита Вујица.</p> <p>Милош као да |
аучио да никад не ваља казивати све што мислиш и све што знаш.{S} Као год што не ваља војник, к |
о доцније; али ако се сувише забави, г. митрополит нека га не чека.</p> <p>Два пуна сахата трај |
ступаљ.</p> <p>Момак одговори да је г. митрополит тек устао, и протисну се крај ђенерала напре |
рополитом.{S} Слуга га извести да је г. митрополит у соби и да је наредио да му се јави кад се |
S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. митрополит ништа не брине.</p> <p>Говорећи то, Карађорђ |
у тако, да је изгледао као да спава.{S} Митрополит је у два маха долазио до њега, с намером да |
сто искочи из његове одаје.{S} И док је митрополит забезекнут стајао и премишљао о значају ђене |
та је нукао Ђорђа да ноћи код њега, али митрополит рече да ће га задржати код себе.{S} Ђорђе се |
алова била је: где је Карађорђе?</p> <p>Митрополит одговори: да је „вожд“ био остао да ноћи ту |
одуже.{S} После смо отишли до господина митрополита.{S} Господар Ђорђе је тамо остао и на конак |
мислите да може бити, ако није код оца митрополита?</p> <p>— Ја мислим да је тамо.{S} Не веруј |
уни.</p> <p>Чак дође и момак од српског митрополита, који такође бејаше чуо за долазак Карађорђ |
није знао куда се део.{S} Изашао је од митрополита у глухо доба, сишао у тамно двориште, мрак |
зилазити.</p> <p>Око поноћи Карађорђа и митрополита нестаде из друштва, и више од пола часа ост |
<p>Говорећи то, ђенерал хитно поздрави митрополита <pb n="248" /> и журним корацима чисто иско |
, лаким покретом руке отпоздрави ћирицу митрополитова, који га с дубоким клањањем предусрете на |
{S} Карађорђе упита шта је с господином митрополитом.{S} Слуга га извести да је г. митрополит у |
и.{S} Кад се опет вратише у друштво, на митрополиту се могло опазити да је ћутљив и замишљен.{S |
ну се крај ђенерала напред да га поведе митрополиту и да отвори врата пред високим гостом.</p> |
ом трку сјајна кола ђенералова одјурише митрополиту и зауставише се пред његовим станом.{S} Ђен |
и на конак.</p> <p>Карађорђе се захвали митрополиту и обећа да ће свакако доћи на вечеру, само |
реди чељади код куће, па ће одмах и сам митрополиту.</p> <p>У брзом трку сјајна кола ђенералова |
Чолак Анте, Карађорђе је отишао српском митрополиту на вечеру, и ту се бејаху искупили и остали |
>Даље, у писму од истога дана, упућеном Михаилу Герману, српском пуномоћнику у Букурешту, измеђ |
Ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић Герман, као главни заступници кнеза М |
ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић-Герман, људи које је кнез Милош био п |
) поганих уста, проклета ко их роди!{S} Мичи ми се испред очију да те зубима не закољем, погани |
коравати — рече он сад гласно.</p> <p>— Мичи се! — чу се опет набусити Марков глас.</p> <p>Врат |
, ал’ не знају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а они причају како су видели сто медведа.{S} Пре н |
е!</p> <p>Србије нема више!{S} А где је Мишар, где је Лозница, где су Иванковци, где је Варвари |
је да понуди свој савет, већ се крије у мишије рупе и хвата побратимство с турским зулумћарима? |
те ви од мене? — викну он узбуђено. — У мишију рупу, ја се сад под старост завлачити не могу, н |
у и заморну игру, при којој дрхти сваки мишић на телу, те крупне капље зноја искачу по зарудели |
и скоро земљу, још једном задрхташе сви мишићи на њеном облом, као прекаљени челик гипком телу, |
испреченој руци.{S} Коска се преломи у мишици и Милош лепо чу како пуче и како кости шкргутнуш |
си тица не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш — примети Милош.</p> <p>— Онда |
аво о њима владају два потпуно супротна мишљења, јер док их једни сматрају као оличење свега шт |
ђе.{S} Вујица опет био је сасвим другог мишљења.{S} Он је налазио да би баш то било опасно, кад |
ласање је тајно, али он ће казати своје мишљење јавно и отворено.{S} Он не познаје бољега, он г |
се сад претвара како је бојаги променио мишљење и како су му сад војводе добродошле.{S} То је с |
уносе ватру у народ.</p> <p>По његовом мишљењу најбоље би било, да се те бивше старешине српск |
ао помислити кнез Сима.{S} Па зар с том мишљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја и |
р с том мишљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И ја то да отрпим!{S |
бариш?{S} Наш свијетли везир сједи овђе мјеште цара, нека му је слава, и у његово име влада и з |
ј авлији у сред села, где се кроз густ, млад шљивак видео висок шиљаст кућни кров од шиндре, а |
део је само председник Ипсиланти и неки млад, грчки родољуб, који му је служио као секретар.</p |
ојави.{S} На против, на губилиште ступи млад, стасит Турчин, држећи у руци некакав свезак харти |
ерце игра у рукама раздрагане играчице, млада, висока женска изводи тешку и заморну игру, при к |
аже.</p> <p>Сви Турци упреше погледе на млада, лична Турчина, који је замишљено седео у горњем |
врло миловао.{S} Извади велики заструг млада сира и изредна кајмака, извуче и две плећке, једн |
ади и да на одсеченом врату избију нови младари, већ кад се једном скотрља глава, онда је све с |
с и не слутимо; деца ће постати мужеви; младеж ће остарити, синови ће постати оцеви и оцеви ће |
пао као његова жртва?...{S} А она звер, Младен, хтеде ме везати и назва ме усред скупштине, рут |
о малом Божићу на скупштини у Београду Младен хтеде сурнисати због онога ухваћенога писма.{S} |
бе, које је Карађорђе заводио по савету Младена Миловановића, у намери, да ограничи власт војво |
ву, посматра на грудима свога божанског младенца, и осмех сатане — преласника, који гледа у сво |
амишљено седео у горњем делу каване.{S} Млади Турчин био је увијен у читав облак дима, кроз кој |
о је преко дана претрпео.</p> <p>Печени млади јаганци, добра шумадијска шљивовица и добро вино |
едео с десна до Бекрен-Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчин сркну два три пут убрзо расхлађени дим из |
азали да умеју побеђивати Турке.</p> <p>Млади родољуби грчки, гледали су управо с неким страхоп |
уљака на којима се црне шумарци густих, младих гајева.{S} Дан се свршава, а ноћ настаје, и у ов |
исмо, на дебелој плавкастој хартији.{S} Младо голобрадо калуђерче узе га читати, док су скупљен |
а круна и разбојнички ножеви искомадаће младо тело племенита Србина и велика владаоца, а зао ду |
дубравама српским; како је доцније као младо момче, слушајући голуба како гуче, из његове песм |
урчина, чије је господство изумирало, и младога — Србина, чија је снага и господарство тек поче |
то би било црње злочинство, но убиство младога цара Уроша.{S} Ја бих био нови издајник, нова н |
о пре четрдесет година! — Еј, младости, младости!</p> <p>После опет поћута, опет је изгледало, |
чије слушао пре четрдесет година! — Еј, младости, младости!</p> <p>После опет поћута, опет је и |
је био познат као изврстан ходац.{S} За младости Станимир је био хајдук.{S} Пре устанка, неко в |
жен.{S} Причао је неке догађаје из ране младости своје, још кад је као слушче Фаразлибашино слу |
станак и овде је Карађорђу, још из ране младости, полако расла и сазревала велика мисао о свеср |
еће да живи новим животом и радоваће се младости својој и здрављу својем, и певаће безбрижну пе |
а које се овај Турчин био свикао још из младости своје.</p> <p>Осуђеници су корачали полако, ал |
ите ме децо, да седнем мало на ову меку младу травицу, да још мало погледам овај бели свет! — р |
ђе је тада имао две старије кћери и два млађа сина.{S} Женске су биле удате и то Стаменка у Хот |
</p> <p>— Како ти је сад, нано? — упита млађа жена с десна.</p> <p>Старица ништа не одговори; њ |
ствено.</p> <p>Друга жена била је много млађа и мања; она старија у разговору обично би јој рек |
е, с десна и с лева, бејаху приселе две млађе жене.</p> <p>— Како ти је сад, нано? — упита млађ |
Алекси, могло је бити око 14 година, а млађем, Александру, тек десетак.</p> <p>Али, и ако је б |
} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског тамничара, и он ће ваљда знати |
ли негде далеко, далеко.</p> <p>Тако је млађи синчић Карађорђев, Александар, причао своје детињ |
о чувати и сачувати досад, кад је био и млађи и невештији, да ако умедне и сада, кад је већ гла |
Никола брише рукавом очи, јер га дебео млаз крви бејаше запљуснуо право у лице.{S} Цукић је ле |
ицу по рукама и по лицу.{S} Један дебео млаз шикну и прели кабаницу, под којом је Вујица ћутао |
ивицама, низ које су још струјали танки млазеви крви.{S} Крај њега је стајао његов крвави убица |
сасуља се са свога лежишта, крв шибну у млазевима и попрска убицу по рукама и по лицу.{S} Један |
ране су се још више отварале и крв је у млазевимо струјала.</p> <p>Док се све ово дешавало, Дра |
стим масама пливале су полако површином млаке воде, праћкајући се весело.{S} На најмањи шушањ о |
ити у шаке, с њима да се ја разрачунам, млеко их српско разгубало — викао је књаз Милош.</p> <p |
сунцем, свештени напитак човечанства — млеко мајчино, да њиме захрани пород свој, да трошењем |
ут дукат, мека рушпа и махмудија, и као млеко бео талир, господару, ако ти почем није криво — р |
има и дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко мајчино.“</p> <p>— Тако су ми говорили.{S} Ово је |
је у Нишу, у Видину и Зворнику скупљена многа војска.{S} Мене би окривили да сам се удружио с б |
р, а већ дотле поднеће се големе муке и многа ће капа остати пуста — примети Карађорђевица.</p> |
се и Карађорђе морао свикавати да гута многе горке прекоре.</p> <p>— Ја угарак под стреху?!{S} |
ће много штошта од данашњице, а настаће многе новине, које ми данас и не слутимо; деца ће поста |
орбу противу присталица Карађорђевих, и многе је побио.{S} Самога Карађорђа, као што смо видели |
аш у тренутку, кад су код Милоша биле и многе друге старешине, које он беше сазвао ради некога |
у, чијој би дисциплини могле позавидити многе царске војске!...{S} Али што ја теби ово говорим. |
ош се бавио у Крагујевцу, расправљајући многе важне народне послове, који су му стизали са свиј |
има друга мука.{S} Карађорђе је оштетио многе Турке и многи се жале и спремају се да траже накн |
успехом.</p> <p>Томе су стајале на путу многе и големе сметње.{S} На првом месту та се ствар мо |
овци не смеју да улазе у веће куповине, многи се испод руке потајно почињу оружати и дошаптават |
n="145" /> а коњи привезани за плот.{S} Многи људи носе перчине; велике перчине, као код жена, |
<p>Са свију страна чу се одобравање, а многи су жалосно вртели главом, признавајући с болом, д |
тиши су бивали обично после ратова, кад многи од страха утекну у хајдуке, а и пред ратове кад с |
ри четири места, а око њих видели су се многи наоружани људи.</p> <p>Унаоколо за плот били су п |
овице, Прота Смиљанић, Хаџи Мелентије и многи други.{S} По овим људима већ се мора ценити да ће |
.{S} Карађорђе је оштетио многе Турке и многи се жале и спремају се да траже накнаде за своја о |
рактичном животу то исто начело многи и многи вршили куд и камо пре језуита.</p> <p>Језуите су |
<p>С господарем престола долазили су и многи други Грци који су заузимали поједине спахилуке и |
p> <p>Унаоколо за плот били су повезани многи спремни коњи, а неки су били смештени и по околни |
а су у практичном животу то исто начело многи и многи вршили куд и камо пре језуита.</p> <p>Јез |
ек умрем.{S} Ово ти казујем с тога, што многи мисле да ја одлазим власти ради.{S} Желео бих жив |
ртама турских градова, какви су и данас многи у европској Турској.</p> <p>Српски живаљ био је т |
е на чаршију.{S} На лепом летњем вечеру многи свет седео је пред ониским дућанима; деца су се у |
жалосно стање балканских народа, да се многим показале сузе на очима.{S} И ако им је све ово б |
ед човек у генералској униформи, окићен многим орденима, а без једне ноге.{S} Чим се старац пом |
а богме, и да се поверљиво разговоре о многим народним пословима.{S} Времена су била бурна, му |
их Милош бејаше сазвао да се договоре о многим народним пословима па, између осталога, и о томе |
раду, по свима домовима српским, а и по многим турским, говорило се по највише о скорошњој узру |
околини на далеко као видарицу, која од многих болести боље лечи но икакав доктор.{S} С тога ст |
рога војна дисциплина једини је спас од многих штетних случајности и изненађења.</p> <p>Ђорђев |
крмку.</p> <p>— Јазук, јазук — чу се с многих страна.{S} Ово су Турци изговарали вртећи главом |
ашу велику несрећу.{S} Њему треба пара, много пара, он држи Милоша да му то даје, и кад му то д |
године, од како је он избегао из земље, много што шта било променило, ипак Ђорђе је знао куда м |
И доиста баба Јана одавно живи и много, много памти!{S} Она је као кроз сан памтила, кад је вез |
ш је то питање био решио давно и давно, много пре тога, и у дну његове душе одавно стоји јасно |
p> <p>Одавно, одавно живи баба Јана!{S} Много су и много виделе оне њене мале, суре очи, што са |
љу!</p> <p>— Умрло!{S} Е, мој момче!{S} Много ће протећи воде Савом и Дунавом док Карађорђево п |
што је данас не долази сваке године.{S} Много ће воде протећи Савом и Дунавом док се опет стеку |
дати попреко, сумњичати и уцењивати.{S} Много и муке и трошка кошта народ, док сузбије ове смут |
А ти богме, господару, био мировати.{S} Много је мучице видео Милош док је мало умирио и средио |
у и погледа је.</p> <pb n="226" /> <p>— Много си говорио, па ти се и грло осушило Узми попиј ка |
а опорих речи.{S} Милошу су замерили да много штошта ради на своју руку, а да би ваљало да поче |
> <p>— Знаду, али овде ти их сад и нема много, свега нас тројица.{S} Да смо сви бар, па онако з |
ти то?</p> <p>— Бога ми, господару, има много што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда |
народ у Србији одавно спрема; како има много навучене џебане, оружја и свакојаке војне спреме, |
Истина то је твоја заслуга, али ту има много и народне муке и запињања.{S} За тебе не може бит |
е успех целе ствари.{S} С тога се веома много полагало на то, да у општи покрет буде увучена и |
</p> <p>На учешће Србије, Грци су веома много полагали и с тога, што је Србија словенска земља. |
и на све решен.{S} Ко много хоће, мора много и да сме.{S} Смелост често осваја земље и градове |
љубашом Марком.{S} Али није се имао кад много чудити, Марко га изазва на страну, и међу њима се |
у недрима носити...{S} Ја сам се некад много заносио око пчела.{S} И чудо што су ми ишле од ру |
жда се и он сад, у туђини, намучио и од много којечега одвикао.{S} Но, ово је управо празан раз |
е грдне штете и незгоде, са којих народ много страда и штетује.</p> <p>Лако је увидети да овака |
ир махну главом и рече, како он не зебе много отуда, јер раја ваљда не би била толико безумна д |
ица каза како стоји ствар, да Карађорђе много преза од Милоша, и Анта се забрину и био је готов |
огне сва гурнути на Грчку.{S} С тога је много полагано на то, да устанак у исти мах плане у Вла |
стојанствено.</p> <p>Друга жена била је много млађа и мања; она старија у разговору обично би ј |
ила ту почасну титулу баба Јана, она је много и много памтила.</p> <p>Сама баба Јана, често је |
премају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је много ствари јавио, али за тај главни пункт, опет нема |
е и Милош је навлаш говорио, говорио је много, јер је осећао како га тај говор ведри и разгаљуј |
жив и симпатичан израз.</p> <p>Како је много говорило ово суво, спечено лице; како је дугачка |
а и друге народне прваке.{S} Он се није много правдао.{S} Рекао је само, да се послови морају б |
ће му благост, коју сад покаже, доцније много помагати; Турци ће му се лакше предавати, кад зна |
вања су дуго трајала.{S} Отац Мелентије много је говорио и ревно је заштићавао оне погледе које |
рпара, али је знао добро српски, јер се много бавио по јужним крајевима Русије, где је тада бил |
а покољења, настаће нови адети, нестаће много штошта од данашњице, а настаће многе новине, које |
— Да бијеш можеш!{S} Али да убијеш биће много!</p> <p>— А шта да чиним ја господару, ако због њ |
али и звуци притајених болних уздаха, и много српско око ту је кришом засузило.</p> <p>Важан др |
би се, како га је стало и много труда и много пара да ту опасност отклони, и да очува Карађорђа |
/> <p>И доиста баба Јана одавно живи и много, много памти!{S} Она је као кроз сан памтила, кад |
очасну титулу баба Јана, она је много и много памтила.</p> <p>Сама баба Јана, често је узвикива |
т су осећали како им остаје још много и много, што би имали једно другом да кажу.{S} Два набрек |
ву и хвалисао би се, како га је стало и много труда и много пара да ту опасност отклони, и да о |
о, одавно живи баба Јана!{S} Много су и много виделе оне њене мале, суре очи, што сад онако упо |
је сад, јер им се све чини, да су раји много дали и попустили.</p> <p>Било је и оштрих говора, |
рна крајина.</p> <p>— Лако је рећи, али много је теже извршити — примети Милош.</p> <p>Врљо се |
нцип, и да их оправдају начелом.{S} Али много пре њих, људи су вршили таква иста дела, нагоњени |
одсмех и руга надживели су га и памтили много година доцније.{S} Обично би се рекло за неупутна |
лага, и довести учене официре, и донети много оружја да се народ диже на буну...</p> <p>Ови стр |
обље само сам вам ја направио!{S} Нисам много живео, али не бих мој живот трампио за хиљаде дру |
је махом одлучан и на све решен.{S} Ко много хоће, мора много и да сме.{S} Смелост често освај |
и кадифли ћебетима, по којима се ређало много сваковрсно оружје.</p> <p>Велика земљана пећ прош |
тада у Влашкој и Молдавији, где је било много грчких родољуба, који су ту створили снажно среди |
тумачио.{S} У осталом, овде и није било много говора, пошто су сви изасланици били сложни у гла |
да гоне хајдуке.{S} Кад би се појавило много хајдука, те би убиства и отмице учестале, Турци с |
ју спаваћу собу, где је о дувару висило много богато оружје.</p> <p>Ова соба била је у опште бо |
ања опет додаде: — А и Турци ће јамачно много зацењивати — ко зна шта би они тражили.{S} Зато н |
дају, па ћеш ти тек тада видети како то много значи што се Србији признаје првенство.</p> <p>— |
е веђе и рече:</p> <p>— Не имам вам што много казиват.{S} Исто је како рече Ага-Џоне.{S} Доћера |
а промени боравиште.{S} Вујица се нешто много забави и Карађорђу је то почело бивати сумњиво с |
издржала 9 пуних година неравну борбу с много надмоћнијим војскама турске империје.</p> <p>Друг |
ито јак, бар није изгледало да је џелат много запињао.{S} Он само превуче сабљу преко врата, уп |
ових Турака, навалио бих да не зацењују много и да одсеку сви укупно, па да се то једанпут за с |
зна треба да буде мучење, Турци се нису много мучили како ће постићи то мучење, а нису хтели из |
етку опет су осећали како им остаје још много и много, што би имали једно другом да кажу.{S} Дв |
Карађорђева деветогодишња ратовања.{S} Многобројне српске војводе, четници, барјактари, и у оп |
лашким и молдавским градовима биле су и многобројне и имућне.{S} С тога је и хетерија (тајна др |
дне у народ, узбуни светину и окружи се многобројним оружаним гомилама, ко ће онда бити крив.{S |
гачу уђе друга једна гомила коњаника, у многоме друкчија од оне прве.</p> <p>Истина и ту се чул |
вор руски да милостивим оком погледа на многострадалну нацију српску“, и да је заклони од нових |
70" /> ни те буре, ни све те и велике и многоструке промене, које за собом носи читава половина |
и је мало ова гомила шпијуна што сад за мном каса кудгод макнем и не да ми ока отворити.{S} Про |
није устао, повампирио се и сад трчи за мном?“ Од саме ове <pb n="130" /> помисли њега хвата са |
ишта не тражим, али је срамота да он за мном шаље људе, који ће ме чак амо по Русији пањкати и |
учинили су бог зна шта за Србију.{S} Са мном је дакле учињена једна неправда и једна обмана.{S} |
ради, а никад се није упуштао да се са мном саветује, особито о народним пословима.{S} Шта виш |
му господство.{S} Но, бар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне кнезове сам народ похва |
Турака, он би се мени прво обратио и са мном би споразум градио!“ — Тако ће мислити Милош и дру |
а, треба да га уклони.{S} Зар би они са мном друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, што боље сп |
ти је сад с нама, или боље да рекнем са мном.{S} Девет година дизао, градио, прибирао камен по |
је опет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није говорио овако благо и дружевно и жалосно као |
га да што на страну тегли.{S} Сви су са мном у једном сагласију. <hi>Противне партије све сам у |
пред чијим се ногама ваља крвава глава мога најбољег друга, и најмилијег брата!{S} Да се Драги |
итам као духовника и као рођенога брата мога.{S} Али пре но што ти и једну прословим о томе, хо |
9" /> <p>— Мало му вајде, господару, од мога жаљења.{S} Жалим несретну судбину српску, а не њег |
твога зора и јунаштва —</p> <p>— Не од мога зора, већ од себе сама, од образа свога, ако га јо |
празан разговор.{S} Која вајда Ђорђу од мога допуштања да се врати.{S} Није он од мене ни утека |
ништа ни знала, но долазе тако људи код мога Антонија, па сам тако чула да се међу се разговара |
</p> <p>— Али мрцварите!{S} И ја сам се мога века сит насекао турских тикава.{S} Читаво једно г |
просто!...{S} На ту јуначку веру ево ти мога оружја!</p> <p>Цукић журно јурну напред и дохвати |
рђао, да сам га ја једва познала.{S} До мога доласка Ђорђе није никога пуштао к себи, а на <pb |
он наредио.{S} Него да пошљем ја одмах мога Димитрија (писара) везиру да <pb n="262" /> узме и |
во у очи.</p> <p>Најзад Цукић као да не могаде више издржати овај поглед.{S} Његове руке малакс |
p> <p>У томе загледа боље, али Марка не могаде видети, јер он одступи за два три корака назад и |
иле су тако грубе, да отац Мелентије не могаде сакрити, да га је такав говор о бившем господару |
оба!{S} А шта говоре Турци?</p> <p>— Не могадох остати до краја.{S} Остао је Баћа да чује.{S} А |
ем шта би ми он рекао, те некако баш не могадох.{S} Не хтеде реч да ми се превали преко језика, |
тра угаси, да ли случајно или хотимице, могао би само Петар рећи.</p> <p>— Није ништа господару |
овако би се још могао и одговорити.{S} Могао би рећи да је писмо писано без његова знања. <pb |
екнем му ја.</p> <p>— Шта сам могао?{S} Могао сам и требао сам поштено да погинем.{S} Онда би у |
оворио момци су га вукли, и он је једва могао испрекидано рећи ово неколико речи.{S} Један га м |
ајстрашније погрде, а у наступима гњева могао је од човека чуда учинити.</p> <p>— Ах, Петре, Пе |
свију треба да нестане да би Милошенда могао пашовати.{S} Брига је њему за Србију; он ће сутра |
начин насуде.</p> <p>Страх од Карађорђа могао је дакле нагнати Турке да Милошу доста што-шта уч |
код људи од утицаја, како би се унапред могао спремити за сваки случај.</p> <p>Да су ова решења |
је девета брига за њега.{S} Он је овуд могао жарити док је царевна била запетљана у друге важн |
сваки своје погледе изнео, Карађорђе је могао направити овакав закључак:</p> <p>„Сви ови људи в |
м тренутцима, он се чисто чудио како је могао и за тренутак двоумити о томе и устезати се.</p> |
ла, и когод је познавао Милоша, лако је могао опазити како је сад врло узбуђен.</p> <p>Али виде |
ведао да то учини, ал’ он, бојаги, није могао и није хтео грешити душе.{S} Пред Турцима опет, х |
Турци су притисли земљу, цео народ није могао избећи и одселити се, и они што су остали да подн |
ћутао, неверујући му, Карађорђе се није могао дуго држати за том бусијом.</p> <p>Душа, срце, ос |
овале су му ноге испод коња, те се није могао скинути док се букагије не откључају.{S} Кључ од |
их руку своје мртве матере, али се није могао отети.</p> <p>Међутим, кивни гласови, узбуркана г |
Цукић је још седео на коњу; он се није могао сам скинути.{S} Чудно је било ово његово последње |
ка била је решена.{S} Нико им више није могао помоћи, њине главе сутра ће пасти под ударцима са |
е веровати и рећи ће: „хтео је али није могао“.{S} Ето, зато чинићу све што могу, да дођем до у |
и бојажљива човека, опет он у души није могао бити миран и целу ту ноћ провео је у несаници, хо |
да он Карађорђа мора убити.{S} Он није могао да прибере јасно у памети ни зашто ће, ни када ће |
{S} Спопаде га нека дрхтавица и он није могао даље.</p> <p>Осакаћени несретни кнез Сима, болно |
ио се Милош.{S} На српску снагу он није могао рачунати.{S} Па шта му је друго остало, него да п |
ћ га мало охрабри, али поп за дуго није могао да се разбере и јасно да схвати шта се ту све дес |
њушњу.</p> <pb n="148" /> <p>Ко то није могао, радио је обичне послове, којим се пре устанка ба |
енадна промена.{S} Карађорђе чисто није могао веровати, кад је слушао прво писмо Милошево, у ко |
о Милош, а у овој прилици ни везир није могао желети ништа друго, с тога је њин споразум брзо б |
p> <p>Кад га скинуше с коња, Цукић није могао стати на ноге.{S} Биле су му утрнуле и одумрле од |
непознате госте, али их у сумраку није могао добро распознати у лицу.{S} Само му је један од њ |
разговетно чуо дисање.{S} Главу му није могао видети, јер је незгодно била заклоњена дебелом хр |
видео шта је било с Ђорђем.{S} Није се могао одржати ни месец дана.{S} Али за тебе је друго; т |
е стати, но и најмањи неред, који би се могао изродити због Ђорђева доласка.</p> <p>Тада Милош |
га усади горе на врх вршка, како би се могао видети из највеће даљине и сијати до на крај недо |
шао од везира задовољан.{S} У колико се могао ослонити на реч Турчина; он му је обећао и зајемч |
ио је свијетли везир.{S} Што је друго и могао чињети Милош, но послати хајдуке.{S} Прво је дошл |
стар је и немоћан да <pb n="309" /> би могао сам што зарадити.{S} Али баш и да пође по каквој |
на самртном часу!{S} Помислите, шта би могао мислити кнез Сима у тренутку кад <pb n="40" /> се |
ш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа познати! — мислио је Милош у себи: „Сад је |
д дубље у унутрашњост Русије, где не би могао долазити у додир са Србима и разним изасланицима |
а био што и отац рођени; ни он ти не би могао више добра желети.{S} Раја мора имати каквог стар |
румунски је знао тако, да га нико не би могао распознати да није рођени Влах.</p> <p>По распоре |
уди, народа, ни бог не био бог, нити би могао боговати, нити би имао ко славити свето име његов |
и.{S} Ето ти, војводо Петре, за цело би могао имати друга поштенија посла, а да ме не оптужујеш |
изао пешке кад се куда пошље, но што би могао стићи најбољи коњаник.{S} С тога је Вујица сад ње |
ио на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије чинити но што сам ја чинио?{S} Ако се хо |
Милош прихвати:</p> <p>— Па опет би ми могао направити триста јада.{S} Он ће доћи тајно; банућ |
ени брат што би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи господара Вујицу и довести га амо, а за даље |
, пун тешка очајања.</p> <p>— Па шта си могао чинити друго, за бога, Ђорђе? — рекнем му ја.</p> |
свезаним речима, но чији се смисао ипак могао разабрати, она је казивала догађаје, који су се з |
Ђорђе? — рекнем му ја.</p> <p>— Шта сам могао?{S} Могао сам и требао сам поштено да погинем.{S} |
убиством покају...{S} Тада би и он сам могао пасти од подмукле убилачке руке.</p> <p>Тако се е |
је покушавао не би ли на којигод начин могао отклонити крваво недело, па било да Карађорђа вра |
ији и простији, носили су се како је ко могао и имао; само су по неке прве војводе и велики кне |
ађорђа једном нестане, јер се само тако могао ослободити сталнога страховања од њега.</p> <p>Од |
средство за Милоша, јер је њиме згодно могао плашити и уцењивати Турке.{S} Карађорђе му је дав |
ђа је веома изненадило, откуда је за то могао дочути Добрњац, кад се од њега и његовога друштва |
ра ствар на силу и инат... ако би он то могао!..{S} Ама, мучна работа, бога ми, знаш ти њега ка |
{S} Не знам да л’ би сада и један откос могао истерати, а некад је требало тражити ко може самн |
м Бог саваот да ме за то моли, не би му могао то учинити.{S} Ја сам кнез Сими задао моју поштен |
ги, било тешко!{S} Колико сутра, ја бих могао отићи за њим у Русију, као год што сам са овим Бо |
ти и славе; да сам сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S} Рачунао сам: нека буде доб |
али и рођени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој прилици штедити...{S} За обојицу нема м |
су и мене измамили из Србије да не бих могао ништа предузимати без њих.{S} Користили су се мој |
ја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао рећи о човеку, који је 9 година био господар ове |
дај боже таке несреће, овако би се још могао и одговорити.{S} Могао би рећи да је писмо писано |
{S} Једна рука бејаше се испречила и не могаше згодно стати.{S} Он скочи на кладу и штогод може |
ога питања.{S} Ту га је најмања ситница могла дирнути, једна једина незначајна реч Павлова.</p> |
ли, у својој отаџбини.{S} Али сила није могла учинити ништа више.{S} Својом рођеном снагом Срби |
нову замисао, која би бар за неко време могла окрпити његову вечно подерану кесу.</p> <p>Свикну |
а пропустите најбоље прилике, кад би се могла упалити цела турска царевина и ослободити цело ср |
..{S} Како има згодних места, где би се могла сакрити лешина, па да јој никад ни врана кости не |
тно изврши, без ларме и узбуне, која би могла узрујати свет?...</p> <p>Дуго су се мучили и стал |
{S} Зар је ова земња тако мала да не би могла обојици дати све што вам треба?{S} Зар би вама би |
, пошто им Русија у тим приликама не би могла указати никакву помоћ.</p> <p>Али емигранти су се |
ни та несрећа, која се више никад не би могла повратити?{S} Ко би смео узети на се толику одгов |
та на бедем београдски одакле се згодно могла видети и из тврђаве и из вароши.</p> <p>Пошто се |
ла, кад се освестила толико, да је опет могла и будна говорити, старица је узбуђено шапутала вр |
тарица се брзо повраћала.{S} Сад је већ могла сама дићи руке, извући их и метнути одозго по пок |
големо поверење.{S} Али само по ту цену могла се добити сложна помоћ ратоборне Србије.</p> <p>И |
исмо јавили за времена док се ствар још могла поправити.“</p> <p>— Зар ти мислиш да би то помог |
{S} Гдје су оне рајске башче, што су се могле мерити са Бакчи-сарајем кримскијех канова?{S} Гдј |
једва дочекали.{S} Док би Турци стигли могле би планути читаве нахије; могло би се учинити чуд |
циплиновану војску, чијој би дисциплини могле позавидити многе царске војске!...{S} Али што ја |
о узимао ове речи његове.{S} А и шта су могле ту речи вредити, кад је свак прозирао шта је у ду |
чкога народа за слободу, хетеристе нису могле оставити без пажње српске емигранте, међу којима |
а није ухваћен, ствар би била друга!{S} Могли би се заједно уклонити; али овако, он да погине, |
мо и пропадамо као робље незаробљено, а могли би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима, |
не умешају у тај општи покрет, те би га могли пренети и амо преко Дунава на српску рају.</p> <p |
знатне добитке у земљишту, они би онда могли закључити с Турском што повољнији мир.{S} Ако би |
а, најо, зар истина мислиш да би се сад могли вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој Анта (Чола |
е главније супарнике, који су му до сад могли сметати.</p> <p>Као најопаснији био је Петар Моле |
Паланке, како би један другоме што брже могли дотурати потребне вести, а њих шесторо налазили с |
а, ти господару и господар Ђорђе, не би могли бити заједно у својој отаџбини, па да јој обојица |
адзор над њима био лакши и откуда не би могли тако лако потајно изашиљати своје агенте у Србију |
ир.{S} Ако би прилике захтевале, они би могли и засебно преговарати с Турском, и на тај <pb n=" |
Милош ништа није бољи од њих, па би они могли сваки у своме крају заповедати независно.{S} Само |
ојна звека оружја, те су српски ратници могли мирно отпасати своје светло оружје и своје крваво |
ора бити.{S} Хтели смо дићи буну, нисмо могли и сад треба то платити главом.{S} Да смо ми успел |
ака бити најзгоднији?...{S} Да ли би то могли свршити Јова и Дамњан?</p> <p>Буљубаша Петар Лаза |
до запетих односа, који су се сваки час могли изродити у крвави сукоб.{S} Милош је дакле уверав |
еки.{S} Иначе, као стални грађани ту су могли опстати само људи мекши, мирнији и погоднији, да |
ипак на том првом састанку опет се нису могли погодити.{S} Шта више, растадоше се готово срдито |
о.</p> <p>Бистром оку Карађорђевом нису могли измаћи злочиначки погледи Новаковићеви, који се у |
им били и коњи доведени, како би одмах могли потећи у потеру, ако се јави потреба зато.{S} Так |
окривљене кнезове, али ноћу, из мрака, могло би бити нападаја и покушаја да Цукића отму.{S} С |
бији.{S} Од мушкараца старијем, Алекси, могло је бити око 14 година, а млађем, Александру, тек |
стигли могле би планути читаве нахије; могло би се учинити чудо!{S} Него ја се нешто ломим.{S} |
ста, јака састава и окрушасте снаге.{S} Могло му је бити, по изгледу, до 40 година.{S} Лица је |
у друштву с девојчицом, којој је једва могло бити шест година, надао се за једним шареним лепт |
одлучно, опет би се по њиним одговорима могло колико толико прозрети.</p> <p>— А ја сам опет ми |
и добро наоружани, те се на први поглед могло познати да су верне слуге каква моћна господара.< |
н господар народа!{S} Кад би се какогод могло друкчије, ја не бих умакао руке у крв.{S} Али ова |
о је тако бити, и ово је најбоље што је могло бити.</p> <p>Разлози Милошеви били су тешки.{S} М |
акне.</p> <p>Али од свега тога сад није могло бити ни једно и Вујица је имао да бира само измеђ |
ица, али ово хвалисање и слобођење није могло замазати очи Карађорђу да не види, како се Вујица |
е се небо ослонило на земљу, те се није могло лако разликовати, да ли облак силази с неба или с |
и више глава, ништа се разговетно није могло разабрати.</p> <p>Од градске капије па до губилиш |
ан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме могло какво добро огријати?{S} Виђесте ли <pb n="57" /> |
осле сабирао са села колико се и шта се могло.{S} Тако су држали спахилуке Миленко, Петар Добрњ |
е свакако погрешно, јер 3. јуна није се могло писати о ономе што се догодило на пуних 40 дана д |
па како знаш!...</p> <p>У мраку није се могло видети, како ови људи изгледају, али, судећи по г |
з земље ти један.{S} Бранио си докле се могло, али одолела сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш |
а Мора било би доста мегдана, где би се могло задовољити и његово необуздано властољубље.{S} Ов |
си успео; да си одржао своје, још би се могло рећи, да је онако морало бити, да су оне главе и |
="56" /> брзо и јасно.{S} Разговетно се могло познати како облак за облаком наилази и силази с |
ет вратише у друштво, на митрополиту се могло опазити да је ћутљив и замишљен.{S} Ђорђе је седе |
раних држава.</p> <p>И доиста, одмах се могло опазити, да српским војводама та мисао није била |
груди Петрове.</p> <p>А то се најлакше могло десити у оваком узбуђењу и расположењу, у каквом |
ини душе и срца свога.</p> <p>Зато се и могло десити, да се од једном нађу у туђини без гроша у |
S} Они овде виде шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени са стране, |
ине у новцу, то се једино у оној брзини могло понети.{S} Али новца је мало било код српских вој |
ли, он ће онда гледати шта би се друго могло.</p> <p>Карађорђе се мучио.{S} Познавао је Милоша |
као да је очима тражио, где би то писмо могло бити.</p> <p>Вујица је остајао при свом првашњем |
говор не би му помогао и то би му писмо могло главу појести.{S} Милош је обазрив и мудар.{S} С |
било каква видовита ока, оно би јамачно могло прозрети и то, како је тајанствена рука смрти већ |
{S} Онда се домишљају, како би то добро могло бити још и боље, само да сам њих питао.{S} А кад |
бурна, мутна, нестална, па се сваки час могло десити што год што ће све пореметити.{S} Сам наро |
безумље, које би се у најбољем случају могло свршити тиме, да и мени самом буде ометен одлазак |
урцима, зашто би се у незгодном случају могло и главом платити.</p> <p>Милошу су била веома по |
но што се Карађорђу као Србину и јунаку могло допасти и занети га.</p> <p>Тако се неговањем тих |
ба, али тако није дочекана зора.</p> <p>Могло је бити сахат по поноћи, кад се наједаред из даљи |
не с Милошем да се споразуме, добро; не могне ли, он ће онда гледати шта би се друго могло.</p> |
војничка снага била поцепана, те да не могне сва гурнути на Грчку.{S} С тога је много полагано |
рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он ће му послати у Паланку свога поузданика с пи |
угим људима, па ће после видети.{S} Ако могне с Милошем да се споразуме, добро; не могне ли, он |
Србију.{S} Али то ће бити само онда кад могнем отићи тамо онако како ми приличи, као господар, |
и спреман?</p> <p>— Јесам,...{S} Ако не могнем секиром, ја ћу поиздаље пушком, убићемо и овога |
ати не можете ништа.</p> <p>— Па ако не могнемо ништа доказати, онда на руском двору неће нам н |
вали против султана, па тек онда ако се могнемо вратити — рече Јела, домаћица Чолак Анте.</p> < |
ју у њином подузећу и да им помогну чим могну, новцем и оружјем, ако не могу људима!</p> <p>Али |
жој ноћи.{S} Ако залутам кудгод подаље, могу свратити и код Чолак-Анте на преноћиште.{S} С тога |
а сам стигао.</p> <p>Кмет се колебао: — Могу господару рече он најзад — имао бих, богу хвала, г |
да му дајеш одговора и џевапа“.{S} Шта могу ја ту сад помоћи.{S} Ја с тим људима немам ништа, |
еладе још оклевати, још очекивати и шта могу друго ишчекивати сем срамоте за се, а робство за с |
дједнако поносе и сматрају за дику, кад могу рећи: „Србија је наша домовина“.{S} То није мала д |
нако ћемо и чинити.{S} Једино што засад могу рећи, то је да ово што се има, не треба давати за |
он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, но у тај мах долази му на ум, како не ваља |
инити на неки начин да се старе војводе могу слободно вратити у Србију на своја огништа.</p> <p |
а чуо.{S} Живо је цртао опасности, које могу настати од <pb n="118" /> Турака.{S} Износио је ка |
учно решавати.{S} Ко зна, какве прилике могу настати!{S} Бићемо ту, па како буде најбоље, онако |
бих ни онда говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад призори ја бих одсекао себи језик.</p> |
ега добра</hi>, они би нас помогли чиме могу, али нас не би везивали да се морамо увек држати с |
ару ногу.</p> <p>— Не могу, не могу, не могу...{S} То никако не могу рече Вујица брзо, а затим |
тао на стару ногу.</p> <p>— Не могу, не могу, не могу...{S} То никако не могу рече Вујица брзо, |
е — рече он показујући прстом гушу — не могу да гледам очима онога пса, што се онде испречио; о |
и опет стао на стару ногу.</p> <p>— Не могу, не могу, не могу...{S} То никако не могу рече Вуј |
чинило: „Све је узалудно, ја на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у послед |
а и заслужујем да ме изружиш, али ја не могу да оћутим и не могу да сакријем, да ме само срце б |
ну срећу.{S} Но видећи да код Милоша не могу учинити ништа, они су се окренули сасвим Карађорђу |
очито, како се за овај мах од Русије не могу ничему надати, али се немају чега ни бојати од ње, |
, но тек треба да ти казујем!{S} Пре не могу да се одбраним од ваших писама и зивкања, а сад се |
оже бити, не може.{S} Ја сам човек и не могу имати две вере, две речи и две заклетве.{S} Једном |
изружиш, али ја не могу да оћутим и не могу да сакријем, да ме само срце боли кад чујем таке р |
Карађорђев.</p> <p>— Једно прежалити не могу.{S} Што не сломих врат, кад сам први пут крочио да |
упу, ја се сад под старост завлачити не могу, нити могу батином терати људе који к мени дођу да |
онда бити крив.{S} Ја за тај случај не могу одговарати, а ја мислим да би ту најбоље било, да |
куша, па шта бог да.</p> <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога и седим овде; а сутра да се крене |
Све ћу вас друго послушати, само ово не могу.{S} Боже прости, сам Бог саваот да ме за то моли, |
гну чим могну, новцем и оружјем, ако не могу људима!</p> <p>Али што је ствар постојала озбиљниј |
гу, не могу, не могу...{S} То никако не могу рече Вујица брзо, а затим после кратка ћутања дода |
ако је Ђорђе од моје руке погинуо то не могу и не смем, док ми не би изреком заповедио светли в |
м одговорност са себе и већ ни зашто не могу одговарати, јер ће немирни људи познати да је моја |
p>— Тешто!...{S} Из ове коже у другу не могу!...</p> <p>— А шта да чинимо ми несретници? — прод |
има сад у мени, светли везире, и ја се могу само радовати, што имам нову једну прилику да посв |
ишљао је на стотину случајности које се могу десити, па да ствар омету, и на махове чисто се ка |
руком, и у случају преке нужде увек се могу на њу наслонити и спасти.</p> <p>Међутим, грчки ут |
ка мирним путем, споразумом!{S} У то се могу уздати само лудаци, који Турке не познају, или шер |
ој се ти гдегод изрећи што зато, а теби могу казати.</p> <p>— Ја се, бога ми, најо, прибојавам |
ковина и јесте.{S} Заглавимо ли ми, они могу отрести скуте и рећи: <pb n="115" /> што тражили т |
сад под старост завлачити не могу, нити могу батином терати људе који к мени дођу да ме виде и |
алему, да се са султанскијем барабарити могу; који су читаве војске издржавали о своме харчу и |
сад је овде у Русији.{S} Овдашње власти могу омести све и покварити целу ствар.{S} Ако одавде с |
косити...{S} Дајдер, Драгићу, да видим могу ли.</p> <p>И после је скоро цео дан тај ту косио, |
ати.{S} Зато ја и помажем Милошу колико могу.{S} То је помоћ Србији и оном јадном народу.{S} За |
духовник с очевидном забуном. — Толико могу рећи са сигурношћу — људи негодују, вајкају се, за |
а се десило од тога доба.{S} И слободно могу рећи, да би до сад било бар 3—4 истинске, големе и |
лоша, и ако што озбиљно мисле, с њим то могу боље извести но ма с ким другим.</p> <p>— Мене пањ |
ије могао“.{S} Ето, зато чинићу све што могу, да дођем до успеха!</p> <p>— Било је доба, кад се |
а:</p> <pb n="210" /> <p>Нема!{S} Је ли могуће, је ли истина да Србије нема више!{S} Зар једна |
духовником, и што да му помиње чак и о могућој смрти Карађорђевој.{S} Да би колико, толико заб |
ане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугарској, Маћедонији, Епиру и Тесалији.< |
у је опет лежала на Милошу обвеза да по могућству помаже те намере везирове.</p> <p>У мислима о |
земљом, па је наша дужност да га сад по могућству прихватимо и склонимо.{S} Њему не сме бити ру |
биство тежим, а казну страшнијом, дотле модерни народи хоће да су благи и с оним, кога убијају, |
главом и у два пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и право, готово имаш и право.</p> <p>Овим ра |
S} Оно ти је негде сакривено, склоњено, можда у земљу закопано... — <pb n="310" /> и Гитарић уз |
ковите водице.{S} То је грозан казамет, можда најстрашнији у целом граду.{S} Турци га зову ћор- |
у заводнише очи.{S} Псуј ме, господару, можда је и лудо што ја говорим, али мени то иде из срца |
.{S} Ето, слободно ме карај, господару, можда и заслужујем да ме изружиш, али ја не могу да оћу |
S} Да проговорим само реч две с њим!{S} Можда ће имати што да поручи породици, <pb n="26" /> а |
та Драгићу: клекни и моли за милост!{S} Можда ће ти и опростити!...</p> <pb n="88" /> <p>Да га |
S} Најзад се реши и проговори.</p> <p>— Можда није ред да о овим стварима говорим с тобом, са ж |
pb n="108" /> мора да му је тешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати!</p> <p>Милош плану |
ухо за моје име никад чути неће...{S} А можда би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигурн |
ао да може бити и каква задоцњења.{S} А можда и Карађорђе неће тако брзо долазити; свакако ако |
ти амо, и кад ће доћи онда, кад је нама можда најгоре и кад му се нико и не нада, онда нека дођ |
ло је али се изгубило.{S} Ја бих га сад можда...</p> <p>Гитарић га пресече:</p> <p>— Не, по бог |
p>— Претерујете, господару!{S} Нешто је можда истина <pb n="162" /> али никако не може бити, да |
="198" /> гради да ме не разуме, или ме можда и сувише добро разуме, више но што би и требало — |
нак да негде у даљини има буре, која се можда полако примиче.{S} Милош се чуди, откуд то да су |
штен, још неколико тренутака и Турци би можда у њега ускочили, браниоци шанца изгинули би; ту б |
ије и подунавских кнежевина.{S} Тако би можда текле ствари доцније.{S} Али сад за почетак, за Г |
онудимо више, но што даје Милош — то би можда једино помогло.</p> <p>— Није ваљда дотле дотерао |
чили, браниоци шанца изгинули би; ту би можда и он, Милош, погинуо, и цео покрет свршио би се и |
су Драгић и остали, најпосле, људи који можда нису ни имали зле намере у срцу, али су се повели |
ко бити народу чобанин.</p> <p>— Другом можда и није, али теби је сад лако.{S} Не дај само да т |
Турском, и на тај <pb n="169" /> начин можда што више ишчупати за се, но кад би у сваком случа |
ице <pb n="122" /> сазнавао у себи, ако можда и не би то признао кад би му ко тражио такво приз |
тољ, и онда или бежи или гини!...{S} Но можда се и он сад, у туђини, намучио и од много којечег |
о узбуни.{S} Али опет се тешио да је то можда само големо изненађење.{S} У томе се Милош поврат |
везир другачије мисли, воља је његова, може је мењати како хоће.</p> <p>Марашлија погледа Мило |
Карађорђа, онако престрављен од Турака, може јурнути као стршљенови и премлатити гдегод и Црног |
кнадити у земљу бачено семе.{S} Истина, може бити и тако рђавих година, да се чак ни семе не ух |
.{S} Он ће доћи тајно; бануће изненада; може собом повести још и повећу чету бећара и скитница, |
а господар Милош узме изун од везира да може доћи до Паланке или до Пожаревца.{S} Но, ако га ве |
...{S} А, шта велите?{S} Где мислите да може бити, ако није код оца митрополита?</p> <p>— Ја ми |
ш је данас сила, али опет је он мали да може Карађорђу и на сенку стати, а камо ли што друго.{S |
убоко загазио с Турцима и не верујем да може више назад.{S} Њега Марашлија зове својим посинком |
а зна штогод о томе, али је допуштао да може бити и каква задоцњења.{S} А можда и Карађорђе нећ |
да у другом свету, и код других народа може бити пуна земља и кнежева и великаша и барона, па |
а главе висе о концу и којима још сутра може за навек смркнути.</p> <p>— Није ваљда баш тако пр |
да презали; зазирали би да свакога часа може планути нова буна и не би дали народу зенути. — Ту |
том, шта ће бити ако учини овако, а шта може наступити ако поступи онако.{S} Милош најпосле реш |
зове га, да се споразуму и договоре шта може, а шта не може бити, ту онда <pb n="258" /> Милош |
лушај ти што ја теби кажем.{S} Ако ишта може спасти ову двојицу, то је страх Милошев.</p> <p>— |
тако до краја.{S} До сада проливену крв може спрати само крв, коју од сада пролијеш.{S} Ко убиј |
потврди.{S} Ђорђе му рече да се он сад може вратити.{S} На старчево питање да ли да дође доцни |
но стати.{S} Он скочи на кладу и штогод може удари одозго чизмом по тој испреченој руци.{S} Кос |
рбу и пусти је да тресне о патос штогод може.{S} Из торбе се зачу јасан, али издробљен звук, ка |
а какве опасности за њега.{S} Ко му гођ може бити опасан, тога уклања, а амишан је за новце и с |
Ђорђе је знао куда му ваља проћи и где може свратити.</p> <p>Дошав у Пожаревац изјутра, он се |
у ову преписку.{S} Рачунао је, да Ђорђе може и одбити његову понуду, па би онда изашло, да је М |
хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се понови оно шуштање из куку |
би и како би ваљало предузети, па после може и Милошу јавити.</p> <p>Тако је мислио Карађорђе.{ |
ја цео свет усплахири, те се на свакоме може познати да је нешто узнемирен, забринут и нешто оч |
вора, како сте вас двојица отпочели, не може бити никакве вајде, мањ да се добро изгрдите.{S} А |
томе говорити.{S} Што не може бити, не може.{S} Ја сам човек и не могу имати две вере, две реч |
јаку, који се назвао царски поданик, не може повалити ни једна длака с главе, док не би што скр |
а сви позивају, па чак и кума Милош, не може га нико ни везана зауставити.</p> <p>— Ви то боље |
а не дирају, а српска суза да никога не може ражалити!...</p> <p>И зашто сам ја морао доживети |
рнички вртио главом. — Ништа од тога не може бити! — рече он мрачно — Везир ће ти одговорити, к |
ему поврвети, и то се после без јада не може зауставити.{S} С тога треба хитати и без одлагања |
у и моја је тврда вера да се за сада не може учинити ништа паметније, но што Милош ради.{S} Њег |
лободимо земљу!</p> <p>— Србија сама не може сад ништа.{S} Њена судбина везана је са судбом ост |
олики други виђени људи и јунаци, па не може бити никакве срамоте ни за тебе што си се уклонио. |
абију на колац.{S} Али кад ни потера не може ништа да учини, кад се хајдуци осиле и у народу на |
родске послове, већ увиђа да од мира не може бити ништа.{S} Марашлија подбада једнога по једног |
мане.{S} Гинути се мора.{S} Без меса не може да прође ни једна свадба, а камо ли да се ослободи |
споразуму и договоре шта може, а шта не може бити, ту онда <pb n="258" /> Милош нема куд и мора |
ге нарави.{S} Он по срцу своме никад не може да одобри и да се сложи с оштрим мерама које су по |
р осветити кнеза Симу, кад му се сад не може ништа помоћи.{S} Освести се, прибери се, капетане |
еке догађаје, које ни најбуднији вид не може да назре.{S} Она у тим тренутцима као да је била о |
} Сам за се ни један балкански народ не може створити ништа трајно ни поуздано, нити може бити |
народне муке и запињања.{S} За тебе не може бити зазорно да то признаш и да рекнеш народу срда |
дсудношћу, тврдо убеђен да другачије не може бити, и да је то управо од бога суђено.{S} У таким |
увидети да овакав рад и овако стање не може бити корисно по народ, по мир, напредак, рад и трг |
емо прегрувати до на Саву, па ако се не може друкчије, макар го препливај, само изнеси главу.{S |
06" /> вазда је био покоран цару, те не може веровати, да би руска влада њега обишла, ако има к |
} Сав Стамбол да те чува, учувати те не може, нити ћеш се ти наносити главе, ако по несрећи њин |
заће му и то, како се с Турцима више не може мировати и ту, најдаље овога лета, тиква мора пући |
раћу и да Бог тај големи грех неће и не може оставити без тешке казне.</p> <p>Занета тим мислим |
о да би хтела нешто рећи Милошу, али не може да почне.{S} Међутим, он је у два маха бацао на њу |
немојте тражити од мене оно што бити не може.{S} Ја сам као човек поштено живео, и као човек хо |
рошло, и што се никад више повратити не може.{S} Друго је што мене боли.{S} Зашто да смо баш ми |
да никаквога опроштенија ни милости не може ти бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш |
год где српско ухо никад за вас чути не може!</p> <p>Карађорђе је морао употребљавати големо на |
у га сакрити, где га нико никад наћи не може, где ни сунчев зрак не може до њега допрети.“</p> |
кад наћи не може, где ни сунчев зрак не може до њега допрети.“</p> <p>Он се саже и оберучке узе |
Али шта да се ради, кад се све силом не може?{S} Добро је те нас се Турци и оволико прибојавају |
p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он не може никога волети.{S} Његово је срце тако пакосно, себ |
ослови морају брзо отаљавати и да он не може сваки час зивкати скупштину.</p> <p>Но општи резул |
м!...{S} Ово је страшан грех.{S} Ово не може проћи без неке тешке казне божије па ма ко да га ј |
инут и нешто очекује.</p> <p>Све ово не може да се сакрије од Турака, они брзо сазнаду и опазе |
и споразуме с њим — Милошем, па, ако не може бити, онда да протуримо господара Ђорђа, нека се с |
>— Али и томе ће доћи крај.{S} Овако не може дуго <pb n="236" /> остати.{S} Не треба очајавати. |
срдит.</p> <p>Кад Петар спомену како не може узети Цукића на душу, Марко срдито прогунђа крупну |
како се човек просто искида и никако не може сам себи да опрости, што је нешто учинио, а није у |
жда истина <pb n="162" /> али никако не може бити, да је све тако како ви престављате.{S} Милош |
а како тај велики и свети посао нико не може повести тако успешно и срећно као он, Карађорђе, т |
време па и Руси скоче, онда јамачно не може ни Милош сам мировати, него питање је, господару, |
суму и у првој ватри рече, да се то не може од голога народа истерати ни за хиљаду и двеста го |
ати целом свету!{S} Збиља, зар се то не може све лепо сакрити, па да никад никоме ни на ум не п |
и ми и једне о томе говорити.{S} Што не може бити, не може.{S} Ја сам човек и не могу имати две |
ристанемо уз друге и ми.{S} Али, зар не може настати да цареви с нама и пробу граде?{S} Зар их |
јачи и најмудрији, један човек, опет не може ништа сам без друштва и народа.{S} Бог је свемогућ |
о брујање?{S} Народна песма вели: да се може чути „како трава расте.“ И песма право вели.{S} Ка |
че у Србију, Марашлија је налазио да се може показати равнодушан према Карађорђевом повратку.{S |
ати главу, па тамо после гледати шта се може.</p> <p>Драгић диже главу и оштро погледа пријатељ |
Милошу озбиљно запрети, а после овде се може чинити још штогод и поред тога.</p> <p>Тако је нав |
и видела сам најтежа мучења, на које се може ударити жив човек.{S} Али ја сам гледала, како то |
32" /> до Чолак-Антине куће, а после се може вратити.{S} Науму додаде:</p> <p>— Ти се одмори ту |
на у друге важније послове.{S} Ко ти се може сећати буве у обући, кад му стоји мачка на глави.{ |
еће поверовати.{S} Да му пише, писмо се може ухватити, па још црње и горе.{S} Најзад се Милош р |
ство“, и измислиле језуите, слободно се може рећи, да су у практичном животу то исто начело мно |
луга царска, је си ли прави син његов и може ли се султан у тебе поуздати.</p> <p>На ове речи М |
и ако је дом сиротан, богато је срце и може се наћи све што затреба добрим људима — рече стара |
н би радо изун од везира, да по потреби може убити Карађорђа.{S} Јави ли се доцније потреба за |
ти, јер он бејаше узео на се да провиди може ли што бити од устанка и како је народ расположен |
знао, да Марко ову своју претњу у шали може у збиљи извршити, и с тога је добро отварао очи да |
створити ништа трајно ни поуздано, нити може бити истинске среће код једнога, ако је код другог |
акво притајено чудовиште, које за часак може искочити из мрачних гудура.</p> <p>Милош је ту.{S} |
икује, ваља бар да зна, шта тим ризиком може добити.{S} Мени се чини, да ми ту треба да будемо |
дана.{S} Али за тебе је друго; теби он може истински бити опасан.{S} И ја не бих марио да ти д |
ин.</p> <p>— Јад!{S} А да, што ме друго може и сретати у ови наш црни земан?{S} Гдје је то сунц |
истерати, а некад је требало тражити ко може самном барабар косити...{S} Дајдер, Драгићу, да ви |
етање!{S} Што је коме суђено, нит му ко може одузети ни додати.{S} Ето слободно народа, па ако |
ва!{S} Али нека, везир је па му се тако може!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма како ти уд |
бећа да ће свакако доћи на вечеру, само може бити мало доцније; али ако се сувише забави, г. ми |
у материјалну ствар.{S} Али се слободно може рећи да су од најдавнијих времена и најпростији љу |
<p>— Па шта је то, јадан!...{S} Шта то може бити? — рече Милош радознало.</p> <p>— Казаћу ти, |
вис.</p> <p>— Што кријеш?{S} Зар се то може сакрити!{S} Та то је крв кумовска — исто што и крв |
а крило да је Карађорђе дошао.{S} Он то може дочути с друге које стране, те би одмах помислио д |
је избегавао сваки сукоб и чини све што може, да се с Турцима на леп и споразуман начин насуде. |
с оним, што пође уз њега, нека чини што може.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па тако је — рече Меленти |
помогло?</p> <p>— То је још једино што може помоћи.{S} Знам ја те кукавице што су тако брзе на |
загазили; док је било наде да се нешто може извојевати, они су војевали, били се и збиља били |
не пукне осветничка пушка!...{S} И зар може бити среће и благослова где се тако ради.</p> <p>О |
ме удари блатом посред лица.{S} Или зар може бити гора и стиднија ударца, но кад ми дошаптавате |
а она ради веома брзо, и за један сахат може одрубити преко 100 глава; а друго, она вам тако бр |
легне крв.</p> <p>Видећи да у тренутку може бити меса, Петар обиште и око Цукића и око Марка, |
ких људи.{S} А после, ко зна шта и њему може наједаред лупити у главу.{S} С тога ће боље бити д |
подунавске земље довољно је јак, да их може кренути на борбу.{S} Престо букурешки био је кроз |
"#SRP18933_N2" /></p> <p>— У томе се не можемо никад сложити.{S} Милош је на муци; мора се дови |
нису дали ни да се помене о томе, да ми можемо што сами за се удешавати с Турцима.{S} Они су ув |
но.</p> <p>— Није питање хоћемо ли, већ можемо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што знаш.</p |
ру?...{S} Ето где је Немачка!{S} За ноћ можемо прегрувати до на Саву, па ако се не може друкчиј |
p> <pb n="80" /> <p>— Рајо, ако хоћете, можете се помолити Богу по своме закону.{S} То је милос |
нас мирити!{S} Кад ми у мојој невољи не можете помоћи, оставите ме бар на миру и мир је међу на |
мешам.{S} Ви само вичете, а доказати не можете ништа.</p> <p>— Па ако не могнемо ништа доказати |
гај који поједем.{S} Пут је широк, а ви можете рахат проћи да о мене не запињете.{S} Нећете ли |
илоше? — Ти то најбоље знаш.{S} Па како можете онда говорити оно у шта ни сами не верујете?!... |
њим се Карађорђе није ни крио.</p> <p>— Можеш ли ти мене, брате, гдегод прикрити за који дан, д |
Снажан је, неће одмах пасти од пушке, а можеш и промашити.</p> <p>— Па шта да чинимо, ако не за |
петљаш и везујеш, курво и ђидио.{S} Не можеш да одсечеш ни једну главу, док је не вежу кајишим |
одолела сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш ти један твојим грудима зауставити читаву војску |
е правдаш и браниш, кад ме одбранити не можеш, и кад за ме оправдања нема.{S} Што ми причаш шта |
да посече ова два човека.{S} Ти једини можеш их и спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај ти је фише |
бих марио да ти дам изун да га слободно можеш убити, чим наиђе у наш пашалук.{S} Али овде има д |
се одмори ту.{S} До пред зору слободно можеш спавати безбрижно — а дотле доћи ћу и ја.</p> <p> |
роклет био ко Русима веровао.{S} Од њих можеш рачунати само на оно, што имаш у рукама, а њина о |
е послуша, да убијем!</p> <p>— Да бијеш можеш!{S} Али да убијеш биће много!</p> <p>— А шта да ч |
у побратиме, баш ми та лупа ланаца кроз мозак дере.</p> <p>— Неће вала дуго, побратиме — одгово |
едан по један прожигали су његов уморни мозак и избијали час овде, час онде.</p> <p>„...{S}Што |
о у јутру, кад се трезвен и с одмореним мозгом дигне из постеље, па се сети шта је све синоћ до |
лико</hi><ref target="#SRP18933_N4" />, мој попо, пређи сад у памети све оне големе муке и тего |
S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од тога доба то ми не излази из глав |
а затим додаде:</p> <p>— Нема пешкеша, мој кнеже, већ ваља сам запети и подупрети својом рођен |
годније.{S} Онај црни антикрст везиров, мој побратим, Хаџи-Али-ага (повереник београдског везир |
пустио ову земљу!</p> <p>— Умрло!{S} Е, мој момче!{S} Много ће протећи воде Савом и Дунавом док |
боље видео.</p> <p>— Превезесмо ти ми, мој Панто, господара Ђорђа.{S} Прерушио се, али ја га о |
је онда остао жив и при чистој памети, мој ће Ђорђе сто година живети.{S} Најгоре сам се бојал |
ше!{S} И ма како ти удешавао лепе речи, мој Марашу, пребијена парића више добити нећеш!“...</p> |
и незнања?{S} Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, али неће да ради!{S} Зинула им хала за госпо |
с њим крв своју проливали.{S} Боли то, мој Ђоко, боли, ја како!</p> <p>Ђорђе се загледа у Добр |
наша домовина“.{S} То није мала добит, мој Перо, што је Србија стекла да јој добровољно и без |
а, и најмилијег брата!{S} Да се Драгић, мој Турчине, смрти бојао, не би он сам добровољно дошао |
огли вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, друкчије казује.{S} Он |
најо!{S} Да се нећете кудгод селити?{S} Мој Анта рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио д |
</p> <p>— Шта ће рећи Милош кад чује за мој долазак? — рече Карађорђе.</p> <p>Вујица слеже раме |
ље, као што знаш — те се ја нашалих. „Е мој побратиме, велим, лако би ја и то учинио, али дај м |
као да сам себи одговара:</p> <p>— Боже мој!{S} Да ли је истина што људи говоре, да душа после |
агић коси Карађорђе рече:</p> <p>— Боже мој, од кад нисам узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би |
лакантиници — јамачно знаш, ћеро, да је мој јадни Ђорђе баш некако пред ту несрећу, кад ће наст |
е ништа не брини.{S} Господар Вујица је мој човек и он ће ме склонити као рођени брат што би.{S |
товом детету лако је бити отац, брајане мој — рече Цукић живо.</p> <p>— Карађорђе је подигао ди |
> ми мало прогледамо очима.{S} Богме ће мој Ђорђе ово дана да крене у Србију, па како бог да.{S |
ће те и на оном свету стићи, несретниче мој; — рече Милош ледено и кивно.</p> <p>Драгић се подр |
} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој се јадни Ђока пљесну по челу и скочи као опарен, па |
је људи тек он побио!...{S} Зар није и мој Милан пао као његова жртва?...{S} А она звер, Младе |
оћи у манастиру Фенеку.{S} Јадни, јадни мој Ђорђе.{S} Бојала сам се да човек из памети не изађе |
упропашћује друге људе.</p> <p>— Ево ти мој пиштољ, господару, па њиме прво уби мене, а после ш |
сподару!</p> <p>— Перо, не био ти харам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је дошао Марко и ш |
дне на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, обијајући целе зиме прагове вел |
ачно по својој глави, или ме амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи пребијам <pb |
енуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово моје место?{S} Зар овако да завршим |
већ као брат и пријатељ.</p> <p>— Попо мој, ти најбоље знаш колико нас је муке стало, док смо |
ош једном видим моју Тополу, да сиђем у мој Крћевац, да још једном прођем оним стазама и богаза |
равио!{S} Нисам много живео, али не бих мој живот трампио за хиљаде других.{S} Насекао сам се с |
нда ја имам презати?{S} Ово што је сад, моја је мука и тековина.{S} Морао би бити крајња будала |
, доста би било да пошљем пред њега два моја пандура.{S} Али овде је невоља — опасно је пустити |
нио и ја, да је ово каква обична, каква моја лична ствар.{S} Али ово се тиче целе земље; тиче с |
патриота рекао је:</p> <p>„Господо, ова моја справа за сечење глава дивотан је проналазак; то ј |
л’ његову.</p> <p>— Па Милошу јевтинија моја и њу хоће да пошље.</p> <p>— Није што је јевтинија |
душу, и ако смо криви пред Богом, нека моја душа у паклу испашта за све.{S} Да манемо дакле, ц |
, шапућући полугласно:</p> <p>— „Слатка моја мајко, света земљо моја је си ли ми опростила?“... |
рати, јер ће немирни људи познати да је моја рука кратка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш |
и речено ми је да његову главу замењује моја.</p> <p>Марко се срдито обрецну:</p> <p>— Муч не б |
бро, не брини.{S} Иди ти сад, а за даље моја је брига.</p> <p>На томе се растадоше.{S} Вујица с |
го питање је, господару, за садашњицу и моја је тврда вера да се за сада не може учинити ништа |
p> <p>— „Слатка моја мајко, света земљо моја је си ли ми опростила?“...</p> <p>Ово чудно понаша |
ву и лулу он скочи:</p> <p>— Јело, жено моја!{S} Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се икад |
и или руски!{S} Ах, Јело, Јело, ах жено моја!{S} Како тебе бог не умудри кад сам ја од болести |
</p> <p>— Страшни су то били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — рече |
нашим опустелим огњиштима, слатка ћеро моја!{S} О боже, испуни ми само ову једну жељу, па не м |
ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p> <p>— Како, б |
ао је око себе — та, болан људи и браћо моја, помислите, шта ви од мени тражите!{S} Да будем ла |
Па све љуби праг и плаче: „слатка кућо моја“.</p> <p>— А што љуби праг, браца Лексо? — пита ра |
оћу ли или нећу.{S} Ако пристанем вели, моје заслуге биће ми признате и колико сам сада виђен и |
и угаси се.</p> <p>— Збогом моје мило, моје драго, јарко сунашце, ми се никад више нећемо виде |
не даду један другоме макнути.{S} Јес, моје су казне биле страшне, али оне су једине биле кадр |
с, јес, да ме отерају где српско ухо за моје име никад чути неће...{S} А можда би још боље било |
ше на његовим ногама.</p> <p>— Он је на моје зло овамо дошао!</p> <p>— Није на добро, господару |
ио штогод стално и трајно.{S} Вичете на моје мешање и сметање.{S} Па деде, по души вас, дајте м |
Ја сам будио из петвековног ропског сна моје Србе и добро знам с каквим је тешкоћама скопчано п |
е казује што ћеш му рећи, па му онда од моје стране кажи, да је вожд амо дошао по заповести рус |
шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то што ћете скапати у меку душеку, у |
ост, да се после рекне како је Ђорђе од моје руке погинуо то не могу и не смем, док ми не би из |
а девојчица радознало.</p> <p>— Е, дете моје, да ти знаш где је себе Топола — одговори Лекса, п |
јадна душа — ваљда за какве тешке грехе моје — спекла се у телу па никако од њега да се одвоји! |
у Србији био један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име учинило би више за народни васкрс и њего |
/p> <p>— Највећа клетва пала је на ме и моје друштво због одласка из Србије несретне 1813. годи |
јој!{S} Због тебе потресће се у земљи и моје труле кости.{S} Какав грех, какав тешки грех!...</ |
сад учињено, зашто ту има макар мало и моје мучице.{S} Не уздишем ја за оним што је било и про |
мах упиташе шта хоће.</p> <p>— Ја чекам моје људе, и ако се не варам ви сте то — рече старац чи |
p>Ја ово не говорим на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, а тврдо се уздам да неће другч |
са, задрхта и угаси се.</p> <p>— Збогом моје мило, моје драго, јарко сунашце, ми се никад више |
су од уста до уста како сам ја одашиљао моје момке чак у друге далеке нахије да тамо побију рођ |
ах, но Црни узме маха, онда оде све ово моје као да није никад ни било.{S} Но ја морам с њим ов |
иза леђа шапућу чак и то, да је све ово моје масло, и да сам ја оне несретнике опањкао код вези |
енуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово моје место?{S} Зар овако да завршим ја који сам својом |
сине слатки, ево овде си се родио, чедо моје; пољуби нашу лепу и слатку српску земљу, бог зна д |
т сломио, но што сам амо дошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у својој земљи, међу својом бра |
ком по челу и рече чисто очајно: — Камо моје лепе среће, да сам ја још раније увидео ово што са |
зе.</p> <p>— Збогом побро, збогом добро моје!{S} Ти оде Богу на истину, а ево ће одмах за тобом |
ан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мојега ћепенка гледао, што им је по тужби Милошевој одс |
ићу са речима:</p> <p>— Ево, господару, моји пиштољи, а твој севап; уби мене првога њима, па ти |
ме гони?!{S} Људи који су до јуче били моји послушници...{S} Али, ако, ако, то ми је благодарн |
ирај ништа!{S} Ја ћу све свршити сам са мојим Николом.</p> <p>Никола Шатрић био је момак Марков |
а четири стране и утекао у свет...{S} У мојим очима то је крвопија, душманин, поганац, коме тре |
S} Нека га правдају како хоће — он је у мојим очима крив.</p> <p>На једаред бабино лице силно с |
>Петар слеже раменима.</p> <p>— О, јада мојих!{S} Ја не знам шта да чиним овде. <pb n="23" /> Ј |
?{S} Добро би било да ја пошљем кога од мојих људи да га потраже и код других...{S} А, шта вели |
амо у туђој земљи, као да је мени мало мојих јада, но још ви отуд похитали да ми ране позлеђуј |
елу ствар свршити брзо и поуздано с оно мојих људи што их имам.</p> <p>А има ли који од угледни |
pb n="114" /> ако би народ нагињао више мојој страни и желео да овако остане, како сам ја отпоч |
<p>— А што ћеш нас мирити!{S} Кад ми у мојој невољи не можете помоћи, оставите ме бар на миру |
предузимати без њих.{S} Користили су се мојом забуном, у којој сам био после тешке болести, и н |
ећ клањао и турску веру веровао, ако те мојом рођеном руком као пиле не закољем, само ако се ус |
ји се из туђе руке очекује.{S} Да је на моју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека дође и б |
својим посинком, и кад му Турци потраже моју главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико |
везири биће његови плаћеници, и памтите моју реч, Турци браћо, доћи ће времена када ће ови исти |
уме Вујица!{S} Једна је глава, и ја сам моју теби поверио.{S} Да сам хтео веровати Милошу, ја б |
очи склопила, само да још једном видим моју Тополу, да сиђем у мој Крћевац, да још једном прођ |
Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове лепе среће да Црно |
о то учинити.{S} Ја сам кнез Сими задао моју поштену реч, <pb n="39" /> да ћу с њим истрајати д |
људе, ја ти стављам на расположење целу моју војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће в |
е и сену у ваздуху; чу се туп, нејасан, мокар ударац; нешто шкргутну и здроби се; она црна непо |
ће наћи место нас само две гомиле свеже мокре земље, а наша хладна мртва тела никада се више не |
ора, а уз то је осетио како га загушује мокри натрули задах што отуда бије.</p> <p>Мрак је.{S} |
же и оберучке узе изгртати између клада мокро, полутруло лишће, избацивати одломке кора, а уз т |
ско сунце проби се кроз облаке и обасја мокру хладну земљу.</p> <p>Једна зрака његова прокраде |
Милош сад Паштрмцу.</p> <p>И Паштрмчеве молбе збиља нису ништа помогле.{S} Драгић, истина, није |
S} Марашлија је био неумитан.{S} На све молбе он је упорно одговарао:</p> <pb n="76" /> <p>— Не |
е свију војвода у Србији, кнез Милош је молбеницом, на којој је било потписано дванаест најважн |
рпских.</p> <p>То је стајало у писменој молби.</p> <p>Испод руке пак, усмено, кнез Милош је пов |
разним изасланицима из Србије.</p> <p>У молби се набрајало, како Срби још стењу под „игом“ турс |
се обраћао руском двору с једном чудном молбом.{S} У име српског народа и у име свију војвода у |
тео још раније погубити, но га пусти на молбу и наваљивање људи).{S} Али нећеш, Штрбо, куд си н |
ела што превози између Рама са српске и Молдаве с угарске стране.</p> <p>— Ово су неки људи кој |
е Грчка преко света од Русије, Влашка и Молдавија <pb n="168" /> управо су под руком, и у случа |
а ослобођења.</p> <p>Кнежевина Влашка и Молдавија биле су тада, истина, просте турске покрајине |
а с тих страна, из Бесарабије, Влашке и Молдавије, те проносе кроз нахије свакојаке, бунтовне и |
S} Покрет је требао да пође од Влашке и Молдавије.{S} Оне су православне земље као и Грчка и им |
а и у подунавским кнежевинама Влашкој и Молдавији.{S} Ту би месни командант био сам Ипсиланти, |
тница, којих увек тамо има по Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их и овде који би га једва доч |
ања живо су се осећали тада у Влашкој и Молдавији, где је било много грчких родољуба, који су т |
ало хватали све дубљи корен у Влашкој и Молдавији.</p> <p>Грчке колоније по влашким и молдавски |
који се од 2—3 године бавио у Влашкој и Молдавији, где је за тада била усредсређена главна радњ |
н да спроведе и испрати Карађорђа преко молдавске границе.</p> <p>Друго је била огромна људа, С |
одавно уништила чак и саму сенку влашко-молдавске независности, и направила од њих просте турск |
нике и оба румунска господара, влашки и молдавски.{S} У скупу се говорило махом грчки.{S} Карађ |
ији.</p> <p>Грчке колоније по влашким и молдавским градовима биле су и многобројне и имућне.{S} |
Велики број грчких хетериста радио је у Молдавској, Русији и Влашкој да припреме земљиште за ус |
род и кнезови с кнезом Милошем на челу, моле „благонаклоно двор руски да милостивим оком поглед |
Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за њих везира.</p> <p>Домаћим је невернички вртио |
о, како то обично чине људи кад се богу моле.{S} Ђорђе проговори:</p> <p>— Боли те прогонство и |
ти.</p> <p>Као најопаснији био је Петар Молер, и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био усред нар |
а за свако тако погубљење.{S} За самога Молера платио му је 6 кеса да га погуби.{S} То сам чуо |
кад <pb n="61" /> смо га лане молили за Молера.{S} Изговорио се на народ и Милоша.{S} Тако ће б |
е господства дочепа...{S} Камо ти Петра Молера, камо ти владике Мелентија Никшића, камо толико |
ласт у руке, а поби толике људе.{S} Уби Молера, па владику Мелентија, па сад ову тројицу.{S} Ја |
Молером.</p> <p>Кад су кнезови предали Молера Турцима, и у писму тражили смрт његову, владика |
је он дао Турцима те су удавили војводу Молера, а на душу га макао, веле, баш он главом — сам М |
је онако морало бити, да су оне главе и Молерова и владичина и све остале, пале у интересу отаџ |
ачки и то опет лане (1816.), наскоро за Молером.</p> <p>Кад су кнезови предали Молера Турцима, |
{S} Ти добро знаш шта је Милош учинио с Молером, с владиком, с Цукићем и с толико другим.{S} Он |
си то и научио.{S} Лане си појео главу Молеру и владици Мелентију, ономад Цукићеву, а сад ћеш |
поведника — њега — кнеза Милоша главом, моли га да буде благ и добродушан према турској нејачи, |
ће дешавале такве неприлике, он, Милош, моли да се над бившим старешинама српским води строжији |
заштитник душа, те са склопљеним рукама моли победоносна а кивна војничка заповедника — њега — |
!{S} Па болан капетане, Милош то бога и моли, да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрсио |
гледа онога који му то нуди да клекне и моли за милост!</p> <p>— Море, Турци, ко ме то удари?</ |
аћа, чупајући косе своје.{S} Он цвили и моли целу васељену да му опрости, да прими његово покај |
неко остраг прошапута Драгићу: клекни и моли за милост!{S} Можда ће ти и опростити!...</p> <pb |
њега тих речи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутар |
Боже прости, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му могао то учинити.{S} Ја сам кнез Сими за |
ујице, кнеза смедеревског, који у писму моли Карађорђа да прими човека кога шаљу и да верује „п |
истински што планирао и спремао, Милош моли, да му се то благовремено нагласи, и он ће већ уме |
лобађа Шумадију?{S} Она га није звала и молила; он је сам дошао, наметнуо се, а после је било д |
одговорио кад <pb n="61" /> смо га лане молили за Молера.{S} Изговорио се на народ и Милоша.{S} |
{S} А мене одвела пред икону, па смо се молили Богу.</p> <p>- И ја сам се молио Богу.{S} После |
" /> <p>— Шта ћеш да ћеш с овим људима, молим те, послушај и ти коју њину!{S} Немој све на свој |
пут прекрсти — О, не дај благи Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто пута да умрем!{S} Бољ |
иднија ударца, но кад ми дошаптавате да молим за милост онога, пред чијим се ногама ваља крвава |
они главом платили.</p> <p>— Немој тако молим те.{S} То је говор тек онако од беде.{S} Ми прво |
емњаче?</p> <p>— Из лова, господару, но молим ти се отвори, одвалише ми рамена ове торбуљаче.</ |
желим.{S} И једина милост, за коју још молим бога то је, да ми подари толико живота да ово сво |
да се посаветујемо.{S} Како би било, да молимо неке и неке виђеније базрђане (трговце), да узме |
ри се, капетане Драгићу, и учини што те молимо.</p> <p>Драгић викну срдито и одсечно: — Ништа м |
капетане, кад те ево, сви овако зборски молимо.</p> <p>Драгић скочи с пања као опарен.</p> <p>— |
поручивао му да се смири — он неће.{S} Молио сам царски двор да га тргну кудгод дубље у Русију |
А како да је свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и поручивао му да се смири — он неће.{S} М |
аше чуо за долазак Карађорђев, па га је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас на вечеру |
м од сад за сина свога.</p> <p>Петар је молио Цукића да то не чини.{S} Он није достојан тога.{S |
мо се молили Богу.</p> <p>- И ја сам се молио Богу.{S} После ми наја рекла да пољубим земљу; ве |
мучно јурио кроз пусте снежне равнице и молио за милост земљу и небеса.</p> <p>Наједаред коњ му |
смо видели, оптуживао је пред Русијом и молио да га уклоне кудгод дубље у унутрашњост царевине. |
ито грдио, а Петар се благо извињавао и молио свога друга да се не срди.</p> <p>Видећи их тако |
Бога да не да силу ђаурину!{S} Али ваша молитва доцне стиже.{S} Сила је већ прешла у ђаурске ру |
ло из села.{S} Поп је очитао самртничке молитве, па је онда одозго на мртве насута земља, а на |
њем својим са свију страна призивали на молитву побожне хришћане српске.{S} Зар опет да потамни |
да одахне.{S} Сад опет понови:</p> <p>— Молите Бога да не да силу ђаурину!{S} Али ваша молитва |
око њега и са склопљеним рукама узе га молити да се не љути и да не виче.{S} Једва га је утиша |
и већ видеше да Драгића није вајде више молити.</p> <p>— Па добро, шта си сад науман? — упита г |
дито и одсечно: — Ништа ме немојте више молити, нити ми и једне о томе говорити.{S} Што не може |
кога Милош рекне да је крив не смеш ни молити.{S} И окрећите ви ствар како хоћете, другога вам |
љиво.</p> <p>— Па слободно је ваљда бар молити.</p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда за то живе о |
ве одерао као јарчеве. „Слободно је бар молити“, али за кога Милош рекне да је крив не смеш ни |
, кад у оџаклију бану Никола Новаковић, момак Милошев.{S} Он се испречи на Анту, гурну нека поб |
ано рећи ово неколико речи.{S} Један га момак бејаше ударио шаком преко зуба, па је сав био обл |
им Николом.</p> <p>Никола Шатрић био је момак Марков, који га је ноћас допратио.{S} У њега је М |
/p> <p>Овај Никола Новаковић био је пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше узео кнез Ми |
нтина брзо се напуни.</p> <p>Чак дође и момак од српског митрополита, који такође бејаше чуо за |
остао код кнеза Милоша као његов стални момак.{S} Као што смо видели раније, он се и пре почешћ |
чем на се кабадахијско одело и да будем момак Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би ме тр |
учинило.{S} Никола је вредан и поуздан момак; хитар је, а и слободан, на тројицу би ударио.</p |
тарији син Станимиров служио је сад као момак код кнеза Вујице.{S} Али и њега, Станимира, кнез |
оваку прилику:</p> <p>Повисок, вижљаст момак, црне масти, а веома оштра погледа, стајао је спо |
, па наградимо лађице од хартије, а наш момак Сима изчупа нам длака од бабина белца, па повежем |
, овде нема ни бабових белаца па ни наш момак Сима није овде!{S} Какве је лепе зечиће он мени д |
туда се водила велика трговина.</p> <p>Момак Јован изађе на скелу и даде знак непознатим људим |
ао дивокоза са ступња на ступаљ.</p> <p>Момак одговори да је г. митрополит тек устао, и протисн |
рође од паса?{S} Је си ли будио кога од момака?</p> <p>— Никога.{S} Али ја познајем Крџалију (п |
инама!...{S} Но како рекох, ко ти је од момака најпоузданији да изврши тај посао?</p> <p>— Па к |
аља њему одрубити главу.{S} Ко ти је од момака за то најзгоднији?</p> <p>— Не, по богу брат Мар |
ати, но говори што те питам, који ће од момака бити најзгоднији?...{S} Да ли би то могли свршит |
нтом, с великом гомилом оружаних људи и момака својих, што Карађорђу одмах паде у очи и не би м |
овео са собом два своја и 5—6 Милошевих момака, међу којима је био и онај Никола Новаковић, ког |
е, Петар Лазаревић, један од угледнијих момака Милошевих.</p> <p>Кад га скинуше с коња, Цукић н |
} Јер и ако је дошао с гомилом оружаних момака и говорио овако слободно, на Вујици се познавало |
вом помагало је и само држање Вујичиних момака, чији је шапат допирао до Ђорђа и с чијим се мрк |
:</p> <p>— Мени заповеда господар, а ја моме Николи.{S} Где господар оком, ту ја скоком, а где |
х видим шта би они радили да су овде на моме месту.{S} Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с |
г!{S} Да је њима да су сви кнезови и на моме месту — ето ту је њима мука!</p> <p>Кнез је говори |
бих радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ја радио?{S} Спремио бих г |
арод.{S} Хајд, ето реци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије чинити |
ије од њега.</p> <p>„Да није дошао да о моме злу ради, што би се од мене крио!{S} Да је дошао п |
нило се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово је само сенка њег |
је болна и преболна сама душа, на срцу моме стоји огромна, разјапљена крвава рана — и то је св |
ма себе.{S} Али оне крваве ране на срцу моме људске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њ |
тај мах чуше се две пушке.{S} Друга два момка <pb n="298" /> убише Наума, онде на месту, крај п |
Милош!{S} После је, веле, пратио свога момка Марка Штитарца, те је ноћу на легалу убио шабачко |
.{S} Кад сам га <pb n="24" /> узимао за момка, имао сам с господарем овакав разговор, он ми је |
те, па ма шта изнутра чули.{S} Ханџиска момка који је ту спавао, отпрате чак далеко на извор, б |
кућу стојала су на вратима четири кршна момка у богатом оделу, наоружани од главе до пете, с ду |
те јој наредбе.{S} Павле Лисовић, с три момка, међу којима је био и Никола Новаковић, упутио се |
ишта зло мислио, само је хтео потсетити момка да остави ствар до сутра.</p> <p>— А што да је ос |
ме народу.</p> <p>Вујица се правдао.{S} Момке је повео са собом баш с тога што хоће да Карађорђ |
и је из Београда повео за Смедерево ове момке, с једним се момком био склонио ту у близини не д |
орен Цукић.</p> <p>— Да ли да будим све момке? — упита Петар.</p> <p>— Што ће ти?{S} Само да је |
ћа и нареди му да пробере најпоузданије момке а повешће и Николу Новаковића.{S} И сам да се спр |
уста до уста како сам ја одашиљао моје момке чак у друге далеке нахије да тамо побију рођаке к |
, однети Вујици — рече Милош. — Спремај момке као што сам ти рекао, а и све друго што ти треба |
вео за Смедерево ове момке, с једним се момком био склонио ту у близини не долазећи Драгићевом |
трговца Јордана, који путује са својим момком.</p> <p>Тако је Карађорђе неопажен и неузнемирен |
но на твоју рођену главу — рече Никола момку и мрко га погледа.</p> <p>Пред колибом лежало је |
то! — викао је кнез.{S} После се окрете момку: — Коње спремајте, па овога тренутка да се кренет |
езу, Јоване.{S} Изађидер те види — рече момку кнез Максим <pb n="251" /> из Старога Влаха, који |
а је одозго и добро притеже па је пружи момку до себе са заповешћу, да је понесе за њим.</p> <p |
е.</p> <p>Говорећи то, Карађорђе спусти момку у шаку велику рубљу Катарине II, рече лаку ноћ и |
ти.</p> <p>Паштрмац је очима давао знак момку да не запиткује и да није требао ни долазити, кад |
је у једну зобницу и предаде је другом момку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мало посл |
ош овако праскао, а Паштрмац га блажио, момци јавише да су Драгићу, по кнежевој заповести, удар |
ен није био.</p> <p>Већ се ухвати мрак; момци наложише велику ватру мало подаље од колибе, а ра |
с на коње; отиди те обиђи да не направе момци какву штету, особито пазите, да ватром шуму не за |
ћ у сумрак, под јаком стражом, Милошеви момци дотерали два човека окована у ланце од главе до п |
не излазећи пред Карађорђа).</p> <p>Ови момци, наоружани до зуба, ходали су ту око колибе и мот |
ало после, у колиби се нађоше скоро сви момци што их бејаше довео Вујица.{S} Једни су стајали и |
ић за душу изгинулима.</p> <p>Ту су сви момци ручали, напили се добро ракије, па око подне крен |
ве до пете.{S} То су били најпоузданији момци Милошеви, а водио их је Лисовић, човек решен на с |
жалити за турским харачлијама.{S} Твоји момци гори су од најгорих јаничара.{S} Кудгод они прођу |
оша, већ је мислио да су збиља Вујичини момци. (Лисовић који је из Београда повео за Смедерево |
рапавим, набуситим гласом, је су ли они момци господареви, и је ли Петар с њима?</p> <p>Стражар |
Тако је књаз Милош викао и праскао, док момци бејаху спопали Драгића да га извуку напоље.</p> < |
а крв.</p> <p>Док је Драгић ово говорио момци су га вукли, и он је једва могао испрекидано рећи |
Вујица изађе напоље у мрак, да још изда момцима последње наредбе, а Карађорђе и Наум осташе сам |
око Цукића.{S} Буљубаша Петар даде миг момцима да уведу Цукића у хан, где га склонише у једну |
} Међутим, Срби су се окружили оружаним момцима и показивали готовост, да оружјем бране своју и |
дјутрило.{S} Међу Милошевим и Вујичиним момцима владао је жагор и живо кретање.{S} Седлали су к |
агић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момцима изгура напоље.</p> <pb n="46" /> <p>— Море, тор |
о погледам овај бели свет! — рече Цукић момцима, који га скидоше с коња.</p> <p>Спустише га.{S} |
ме и сурово га продрмуса:</p> <p>— Хеј, момче!{S} Да ниси задремао?{S} Што си се ућутао?{S} Гов |
очекало.</p> <p>— Све је спремно — рече момче још док су ишли кроз шљивар.</p> <p>И одиста, пре |
ио ову земљу!</p> <p>— Умрло!{S} Е, мој момче!{S} Много ће протећи воде Савом и Дунавом док Кар |
вама српским; како је доцније као младо момче, слушајући голуба како гуче, из његове песме науч |
ија, који је ономад обесио једно српско момче само зато, што је из једног јеврејског дућана укр |
ица <pb n="244" /> пресрете га оно исто момче, које га је и синоћ дочекало.</p> <p>— Све је спр |
смо их мало час видели у његовим немим монолозима, а она се с нова пробуди и понова налети на |
лучан и на све решен.{S} Ко много хоће, мора много и да сме.{S} Смелост често осваја земље и гр |
{S} Милош је на муци; мора се довијати, мора по невољи угађати Турцима, али он њих не воли.</p> |
.</p> <pb n="292" /> <p>— Вребај добро, мора заспати, макар пред зору.{S} Пази да се не пометеш |
доцне!</p> <p>— Баш истина, господару, мора да му је веома тешко.{S} Туђа земља, туђи људи, ту |
емо никад сложити.{S} Милош је на муци; мора се довијати, мора по невољи угађати Турцима, али о |
{S} Но ја само то кажем, <pb n="108" /> мора да му је тешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се |
нико и не види међу оним великашима.{S} Мора да му је тешко!</p> <p>Милош се намршти.</p> <p>— |
, налик на костретне зобнице коњске.{S} Мора бити да је у зобници било нешто што је врло тешко, |
створитељу светова и покољења!{S} Каква мора бити тајанствена и недокучљива промисао твоја, кад |
ировати и ту, најдаље овога лета, тиква мора пући, него да се за тај случај нађе у земљи припра |
огромној просторији од Црнога до Белога Мора било би доста мегдана, где би се могло задовољити |
се имало куд ни камо, Петар већ виде да мора зажмурети.{S} Нема сумње, заповест је од господара |
доласку.{S} Марашлија је одмах знао да мора бити штогод важно кад Милош долази тако у недоба, |
омне даљине, осећао то, да он Карађорђа мора убити.{S} Он није могао да прибере јасно у памети |
не би могао више добра желети.{S} Раја мора имати каквог старешину над главом од својих људи, |
што се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у сваком послу.{S} Али кад човек нешто ризику |
је вајде оћуткивати.{S} Кад се с људима мора радити, онда с њима ваља довршити започети разгово |
авало, да он једног <pb n="124" /> дана мора уклонити Карађорђа.{S} Још онда кад је трчао да за |
у Србију притискује као каква, страшна мора.{S} Он сад више није хукао и уздисао, али зато су |
и да што буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи као људи!{S} Сваки има нешто |
асно и несумњиво записано, да Карађорђе мора погинути.</p> <p>Још пре 3—4 године, још онда, кад |
ска опет буду безбедни и сигурни, да не мора стрепити за главу и част своју ко се год мало макн |
а ни један лутати по туђем свету, да не мора један лити горке сузе у леденој туђини, а други ко |
ило тесно да сте овде заједно, па да не мора ни један лутати по туђем свету, да не мора један л |
зи да се не пометеш... — Сутра до подне мора се свршити па било како било.</p> <p>— Добро, не б |
у у шаке, па гони душмане.{S} Гинути се мора.{S} Без меса не може да прође ни једна свадба, а к |
и многи други.{S} По овим људима већ се мора ценити да ће кнез с њима имати важне разговоре.{S} |
ту онда <pb n="258" /> Милош нема куд и мора пристати да се састану и разговоре.{S} Док се све |
{S} Не треба очајавати.{S} А и у Србији мора ускоро духнути други ветар.{S} Имате ли каквих ско |
човек по срцу желео, већ како по памети мора бити — речи Милош, старајући се да прикрије своју |
данас су времена тешка и опасна, човек мора презати и од сенке своје, с тога се ни ја не смем |
обојицу нема места на овом свету; један мора да се уклони — један мора да мре!...{S} Ја или он! |
свету; један мора да се уклони — један мора да мре!...{S} Ја или он!{S} Позваћу га дакле!{S} Д |
гов покушај сретно испао.{S} Што сад он мора да увија и да врда пред Турцима, то је невоља и ра |
м, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мора запети и рукама и ногама и зубима, јер му оде глав |
од Бога тако остало, тако је свуд, тако мора бити и код нас.{S} Ко је паметнији, онај и заповед |
, али, судећи по говору и држању, Марко мора да је био јако срдит.</p> <p>Кад Петар спомену как |
ворити да не знаш и немаш, кад то писмо мора бити код тебе.{S} Оно ти је негде сакривено, склоњ |
..“</p> <p>„...{S}А најпосле, зар се то мора казивати целом свету!{S} Збиља, зар се то не може |
заклетве.{S} Једном сам се зарекао и то мора бити.{S} Хтели смо дићи буну, нисмо могли и сад тр |
и Срби тако несретни, да код нас вечито мора бити завере, гложења и претеривања, чим се мало не |
ресрете на кућњем прагу.</p> <p>— Ноћас мора да је Турке јако сврбео врат, јер кад се састао во |
о, да он ту не тражи ништа за себе, већ мора да заштићује правоверне, које су Срби оштетили.</p |
ност и слушање без поговора; његова реч мора бити светиња и заповест, и он у напред каже, да ће |
а везира.{S} Што везир заповједа, Милош мора да пољуби па да учини, уисало му јал’ не уисало!</ |
о два пута летео са Дрине на Мораву и с Мораве на Дрину.{S} Кад је ваљало метути главу у торбу, |
се одморе и доручкују.{S} Одатле крену Морави да се превезу на скели код Орашја.</p> <p>Ту Кар |
три дана по два пута летео са Дрине на Мораву и с Мораве на Дрину.{S} Кад је ваљало метути гла |
ију страна, кад Марашлија бејаше пао на Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води по једну голему |
иштала од <hi>Скопљака</hi>.{S} Од тебе морају људи да крију своје жене и кћери, као од најгоре |
равдао.{S} Рекао је само, да се послови морају брзо отаљавати и да он не може сваки час зивкати |
ој саме почеше запињати у грлу и она је морала одахнути.</p> <p>— Страшни су то били дани, ћеро |
ј, други гледају у њима велике апостоле морала и душевне чистоте људске.</p> <p>Циљ оправдава с |
у.{S} Али формалност око пасоша опет се морала извршити.{S} Предајући им пасоше натраг, кнез Ма |
Дубока кеса Милошева и до сада је чешће морала попуњавати те недостатке и празнине, па је то тр |
е сметње.{S} На првом месту та се ствар морала крити од Русије, пошто му Руси никако не би дали |
и сребрњак његов, али је малаксало опет морала клонути доле.</p> <p>Карађорђе бејаше грчевито с |
и други.</p> <p>— Није на ино, но су се морали увалити у какво крупно зло, да их ово снађе.{S} |
дотле да су емигранти све своје покрете морали вршити у највећој тајности.</p> </div> <pb n="17 |
ња.</p> <p>Но сви напори његови опет би морали остати без успеха, кад би он био упућен само на |
ећи и осудити, ама да видим какви би ми морали бити сами, да смо нешто на Милошевом месту.{S} Д |
ултана и врага!{S} Тешко нама ако би ми морали чекати док султану и царевима падне на ум да се |
како им се затекло од кућа.{S} Само су морали одмах поскидати весове, а место тога добили су н |
који се свијају око своје породице.{S} Морало би се десити нешто особито, па да их из тога ста |
мао мала и добра свога, то је махом све морало остати.{S} Људи су се спасавали махом голе душе. |
{S} Да га ко види како трчи, свакоме би морало пасти у очи и свак би се питао што ли овај трчи? |
воје, још би се могло рећи, да је онако морало бити, да су оне главе и Молерова и владичина и с |
е хоће право да говори, ово што је било морало је тако бити, и ово је најбоље што је могло бити |
p>— Нема друга изласка ни друге помоћи; морам умочити руке у крв, па што да бог!{S} Кумство је |
верено ово велико и свето дело, и ја га морам извршити.{S} Чекати немам кога!{S} С тога да почн |
би имао откуд да плати.{S} Ето, с тога морам пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако амо дође.</p> |
} За мене нема избора, нема изласка, ја морам с њим свршавати, јер се ломи само између мене и њ |
оје као да није никад ни било.{S} Но ја морам с њим овако као што сам до сад с онима другим.{S} |
p>— Па јес, ви сте јунаци; само што вас морам из каца вадити (ово је био подсмех кнезу Сими, ко |
чиме могу, али нас не би везивали да се морамо увек држати с њима, већ би нас пустили да се пре |
је говор тек онако од беде.{S} Ми прво морамо гледати да ову двојицу спасемо и дај о томе да с |
ћемо убити Милоша!{S} Ми с њиме и тако морамо једном свршити, или ће нам он свима доћи главе.{ |
што је сад, моја је мука и тековина.{S} Морао би бити крајња будала, да сад ово другом остављам |
и опасан Турцима, а нарочито је од њега морао зазирати београдски везир.{S} Али знајући, да ће |
може ражалити!...</p> <p>И зашто сам ја морао доживети сву ову неизмерну несрећу српску, ја кој |
Толико се само зна да бих пред царем ја морао одговарати, да се Ђорђију што догоди што не треба |
а су га чисто гушиле, и он је на махове морао застајати да одахне.{S} Сад опет понови:</p> <p>— |
на била и прошла.{S} Сад се и Карађорђе морао свикавати да гута многе горке прекоре.</p> <p>— Ј |
а вас чути не може!</p> <p>Карађорђе је морао употребљавати големо напрезање да се уздржи да не |
</p> <p>Из свију ових разлога, Милош је морао желети да Карађорђа једном нестане, јер се само т |
а кобна ноћ, кад је с матером из Тополе морао бежати.{S} И ако је од тога доба већ прошло преко |
ај њих је био још и један пети, коме се морао пријавити сваки који хоће да уђе у кућу.{S} По св |
е ти и Добрњац најбољи пријатељи, он би морао овако исто радити против тебе, кад ти квариш оно, |
S} Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао помислити кнез Сима.{S} Па зар с том мишљу да оде |
ена.{S} Оружана Србија пала је, и ти си морао бежати.{S} У том очајном времену јавио се Милош.{ |
о говор Германов, који тврђаше да би он морао знати кад би било каквога покрета у том правцу, к |
шки.{S} Мелентије рече да би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао искрено и од срца.{S} О |
ико ме неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да му дајеш одговора и џевапа“ |
дио је Карађорђе.</p> <p>— Онда ћемо ми морати да путујемо кришом, па чак и под туђим именом — |
ешене руке према Карађорђу, Милош ће то морати да купи, да плати.</p> <p>Такав је био план Мара |
ара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, мораћу понова ићи везиру да га о томе известим, да ми с |
ати, кад си једном пошао тим трагом, ти мораш ићи тако до краја.{S} До сада проливену крв може |
шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, па још како знаде он за себе, само не знам... — п |
бејаше узневерио.</p> <p>— Ама шта је, море!{S} Говори једном шта је!...</p> <p>— Закун ми се, |
о соби и срдито одсецао:</p> <p>— Пиши, море, и пази добро што говорим.{S} Овде свака реч главе |
>Престрављен, Милош упита: — Шта је то, море?{S} Шта то учини?</p> <pb n="261" /> <p>— Не бојте |
смрти, па мислите и Драгић је такав!{S} Море Србо је ово, Туро, Србо, хеј!{S} Сеците данас ви м |
као оно што су владике у Црној Гори.{S} Море, Мелентије да има сто глава, па не би платио све ш |
а изгура напоље.</p> <pb n="46" /> <p>— Море, торњај се одавде, бедо, видиш где ћеш главом да п |
ди да клекне и моли за милост!</p> <p>— Море, Турци, ко ме то удари?</p> <p>— Није те нико удар |
, одсудније и с више поуздања.</p> <p>— Море, мени само да је да се здраво и на миру дочепам Ру |
кад је писао — принети Вујица.</p> <p>— Море што је био срдит, то није ништа.{S} Друго се нешто |
ече Јела, домаћица Чолак Анте.</p> <p>— Море прођи се ти ћеро, султана и врага!{S} Тешко нама а |
ће он Карађорђу главу појести.</p> <p>— Море, не бринем се ја за господара Ђорђа.{S} Истина, кн |
да се предомишља шта ће рећи.</p> <p>— Море попо, ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађ |
је чак на другоме крају седео.</p> <p>— Море, болан, Раџо, какви је то баксуз ударио у вас рају |
м погине — рече домаћин кивно.</p> <p>— Море прођи се тога белаја и не говори то, Милошева поги |
е мере, Милош се чисто вајкао:</p> <p>— Море људи, тешко је ту бити паметан.{S} До јуче је то б |
а да му то даје, и кад му то даде, онда море чинити што хоће.{S} Лукави Милош тако и ради, и ма |
шта, где је и шта је с њим, као оно кад море прогута утонула бродара, сарани га у своје неизмер |
се забадава зуцало о новој буни!{S} Не море бит’, да нијесу и они ту замочили своје прсте — до |
пљака, е већ грђих јада од његовијех не море бити!</p> <p>Средовечан човек седећи на шилтету у |
с исти јади.{S} Ја сам мислио само мене море те црне мисли!...{S} Он махну руком преко очију, с |
век говори оно што није.</p> <p>— Јесте море!{S} Удари ме неко од вас, и то ме удари блатом пос |
ости слуга везирова.{S} Сјутра ако хоће море му главу укинути, ка’ и орозу (петлу), па да га ни |
и га — викну тада Цукић.</p> <p>— Је ли море, Марко, шта сам ја Милошу на путу, те хоће овако м |
овор ведри и разгаљује.</p> <p>— Говори море — климну главом Милош, упирући поглед у Врљу, који |
tone unit="subSection" /> <p>Док се ово море од људи таласало и тискало да што боље види, упиру |
езир — рече Србин и пође.</p> <p>— Како море, како?{S} Зар су код тебе, ђаурска рђо, свијетли в |
оно бурно, страховитом ветрином шибано море што се у мрклој, непрегледној ноћи бије и ломи о т |
ло за неупутна и обесна човека:</p> <p>„Море, бога ми ће и овај негде да наиђе на рожину као он |
турска, грдно ли си се иступила, кад не мореш данас једнијем махом да прерубиш ни ову паучину, |
и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш наћи <pb n="55" /> те хајдуке и смутљивце, што бу |
о се растао с Карађорђем.{S} Целог пута мориле су га свакојаке слутње и двоумице.{S} У Паланку |
ићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске дубине, да прнеш у небеске висине, да одеш на кр |
земљи да изаберу најдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да поскачу.</p> <p>Паштрмцу је било |
и његови рогови.{S} Он побеже у ђаурску Московију, а вође оста Коџа Милош.{S} У зачетку и он је |
рило, Врљо се вратио у село, али плуг и мотика нису му ишли од руке.{S} Понајчешће се налазио о |
е изгледало, као да стражаре око њега и мотре да им куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Дра |
жани до зуба, ходали су ту око колибе и мотрили на сваки корак Карађорђев.{S} Чисто је изгледал |
јним стварима.</p> <p>То је била голема моћ и големо поверење.{S} Али само по ту цену могла се |
ивот!</p> <p>— Тек ако постигнем успех, моћи ћу да докажем да се нисам грабио за власт, јер ће |
Сам Милош, који се до скора надао да ће моћи лепим да сузбије београдског везира, да се не меша |
" /> мора да му је тешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати!</p> <p>Милош плану и пресече |
проћи ће а њина тешка стопала још неће моћи да разгази и утре траг овоме злочину.{S} Кроз педе |
сва надања наша.{S} Усамљени ми нећемо моћи ништа велико да учинимо, а баш да се што и почне с |
д могло познати да су верне слуге каква моћна господара.</p> <p>Тужна је то била песма, што се |
помична маса оживе; кроз њу као да шину моћна електрична струја; у једном снажном покрету Цукић |
ји је позив била устала, сви ударци још моћне Турске били су на њу прикупљени, и она је под њим |
е је било свршено.{S} Велики Карађорђе, моћни геније који је из петовечна сна пробудио заспало |
га унутрашњег нагона, који је Карађорђа моћно заносио — код њих није било“...</p> <p>И Карађорђ |
ла, које се јамачно гнезде ту у дупљама моћнога храста.</p> <p>Он, Карађорђе, стоји пред тим ди |
се врху Ђорђе налазио.{S} Дебеле гране моћнога храста жалосно зајаукаше и поодкидане, као слаб |
у је јако дизало углед у овој великој и моћној дружини.</p> <p>Крпара је био човек врло умешан |
ти мајка, боље да си се удавио у бабино мочило, но што си то дочекао, да ти слугерање Милошенди |
а и што никад нисам мислио чинити.{S} И мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да |
а не окушају; људи мека срца, који неће мрава згазити и зликовци, који би заклали човека као пи |
стиже и са силином, која брегове ваља, мрак и ветруштина налетеше на горостасни храст, на чије |
нога великога човека и великога Србина, мрак се полако поче разбијати.</p> <p>Али сутрадан, по |
а у глухо доба, сишао у тамно двориште, мрак се склопио за њим и више се није знало ништа, где |
</p> <p>Кад су прешли на српску страну, мрак се већ бејаше у велико ухватио.{S} Кнез Максим рад |
им гаравим крилима и гракћући у гомили; мрак секну и у наоколо забеласаше се предмети у јутарње |
ова пратња стиже пред хан у Рогачи.{S} Мрак се хватао и старешина спровода нареди да се ту кон |
ако је минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ почео разређивати.{S} Негде дубоко у лугу б |
сли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какво радознало око откуда и |
ело бивати сумњиво с тога увече, кад се мрак већ био добро ухватио, он пређе на боравиште неком |
е освета за грешно оцеубиство!“ Тада ће мрак обузети Србију, у по дана смркнуће се као у сред г |
акав неуморни поток, или као да се кроз мрак плашљиво дошаптавају духови, што над земљом лебде. |
и умирен није био.</p> <p>Већ се ухвати мрак; момци наложише велику ватру мало подаље од колибе |
етлост од лучи једва је разгонила густи мрак у оџаклији, где се огањ на камину одавно бејаше уг |
вор, па онда све умуче и потону у густи мрак.</p> <p>Стражари су стајали као црне, непомичне се |
м и Чолакантиница.{S} Напољу је већ био мрак.</p> <pb n="213" /> <p>Пред баштенском вратницом с |
ла у дивљачку пустињу из које куља само мрак и варварство.</p> <p>По врлетним планинама, које с |
штро око опазило би и кроз овај згуснут мрак, како кроз пусту пољану, као црна авет лута једна |
жена стајала је на вратници и гледала у мрак за колима.{S} Лака тројка летела је равницом као о |
ћемо и сами...</p> <p>Међутим, изишав у мрак, Вујица се упути дубље у шуму и иза једне липе ста |
ра тако довршила, Вујица изађе напоље у мрак, да још изда момцима последње наредбе, а Карађорђе |
почешће провиривао кроз прозор напоље у мрак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он реч |
ти у колибу Карађорђу, а Никола штуче у мрак.</p> </div> <pb n="293" /> <div type="chapter" xml |
ри натрули задах што отуда бије.</p> <p>Мрак је.{S} Он једва назире, али ипак види да је доста |
и таласи какве страховите реке од самог мрака и густе, збијене таме.{S} И сва та тмуша наједаре |
зима за окривљене кнезове, али ноћу, из мрака, могло би бити нападаја и покушаја да Цукића отму |
даред из даљине зачу коњски топот, а из мрака наскоро се указаше два црна коњаника, увијена у д |
, усред најлепших нада, на једном ће из мрака изнићи злочини и с крунисане главе спашће сјајна |
или смак света, иза кога долази царство мрака и тмине“ — мисли Ђорђе у себи, гледајући ону стра |
ља, и после сави на више и нестаде га у мраку.</p> <p>После четврт часа он се заустави пред вра |
помало ушле у разговор.{S} Седеле су у мраку, јер се напољу тек бејаше почео хватати сутон, а |
арко, ето те, па како знаш!...</p> <p>У мраку није се могло видети, како ови људи изгледају, ал |
подугачак узан ходник водила у некакав мрачан, тесан собичак и показујући руком на тај ћумез, |
тешко одболујем и по читаве месеце идем мрачан, натуштен и отрован. — Нико не зна шта ми је; ни |
не разведри, што по читаве месеце идем мрачан као мркла ноћ, зато они веле: „така му је нарав! |
је ћутљив и замишљен.{S} Ђорђе је седео мрачан и задубљен, грицкајући нокте и погледајући почеш |
је казивао и слутио онај горњи напев, а мрачна сумња наскоро је постала црно дело.</p> <p>У сум |
1" /> с тога је ова соба дању изгледала мрачна.{S} Сад у ноћ осветљавана је са два жишка, која |
S} Ја сам претурила преко главе времена мрачна и ужасна за Србе; ја сам гледала редове на коље |
о око откуда и вребало“...</p> <p>Усред мрачна шумска густиша, где се права и <pb n="128" /> об |
се мргодни, зловољни пратиоци.{S} Људи мрачна изгледа и мрка закрвављена погледа.{S} Сви добро |
одазове цвилењу његову и да га прими у мрачна наручја своја.</p> <p>И тако, као страшни пример |
и тако свето дело падне као жртва једне мрачне гомиле ненаситих варварских грабљивица!</p> <p>С |
нови ће постати оцеви и оцеви ће сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов свет, чије руке не |
p> <p>Цукић за тренутак као да потону у мрачне и тешке мисли.{S} После додаде кивно:</p> <p>— А |
есом се ваљала као један једини грдобни мрачни талас, плавећи свет грозовитом тмином и потресај |
де шта је.{S} Он слеже раменима и уђе у мрачни преградак, у коме се једва назирало.{S} Новакови |
с на једну, час на другу страну.</p> <p>Мрачни ноћник час иде у корак остављајући коња да корач |
довиште, које за часак може искочити из мрачних гудура.</p> <p>Милош је ту.{S} Он стоји сам уср |
е градите непријатеља! — рече Карађорђе мрачно и прекорно.</p> <p>— Душа ће нам, господару, там |
а.</p> <p>Лице старчево било је тужно и мрачно, око танких запечених усана играо му је самртнич |
— Ништа од тога не може бити! — рече он мрачно — Везир ће ти одговорити, као оно што је одговор |
далеку будућност и назрела у њој нешто мрачно и крваво, јер су бледе усне бабине шапутале чудн |
рађорђе угледа на далеком обзорју нешто мрачно и страшно.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
полеђушке, упаљена гужва сена догоре; у мрачној одаји чуло се само храпаво кркљање, налик на од |
ка у нереду просипала лево и десно, а у мрачној провалији, коју је одозго покрио густ сплетен п |
тли зрачак, што је тако чудно трептао у мрачној тамници, а мисли су му лутале бог зна куда по д |
ниже и ниже, као да је хтео да прозре у мрачну утробу црне земље, и тамо да нађе решење чудним |
у Цукића у хан, где га склонише у једну мрачну одају.</p> <pb n="20" /> <p>На одаји где је затв |
еву шаку; затим се прекрсти, пољуби оне мрве, разгрну жеравицу на огњишту и сасу их тамо све.</ |
ађорђе оста још подуже; купио је полако мрве што се бејаху расуле по његовом крилу и сабираше и |
е као божјаци, захвални ако им ко удели мрвице, које падају с туђе господске трпезе?...{S} Ја, |
о невољни певач, а око њега склопили се мргодни, зловољни пратиоци.{S} Људи мрачна изгледа и мр |
а једаред њене обамрле усне опет почеле мрдати, а њен слабачки глас опет би се чуо.</p> <p>...{ |
стражаре око њега и мотре да им куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Драгић са својим синчи |
но пасју веру веровао, ако ти за длаку мрднем и ако оком трепнем.{S} Стока се везана коље, а ј |
један мора да се уклони — један мора да мре!...{S} Ја или он!{S} Позваћу га дакле!{S} Дође ли, |
ошао је земан, ваља <pb n="29" /> да се мре!...{S} На, сине Перо, узми твоје оружје!...{S} Ти с |
им истрајати до краја, и ако дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка је беса да |
ањем главе.</p> <p>— Ако је дошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом |
ни руком на оџак.</p> <p>— Па баш да се мре Перо — рече он не дижући главе, како се беше наслон |
тим, док се овако око њега плела опасна мрежа, Карађорђе је мирно боравио дане, склоњен у сенов |
>— Дотури ми један пиштољ, колико да не мрем без замене!{S} Да бар убијем тога пса, да не упроп |
да се предам и да с кнез Симом заједно мрем.{S} Биће му лакше када ме види крај себе.{S} Бар ћ |
p> <p>— Ако је дошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођеном руком |
и до краја, и ако дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја би |
господару, што подбадаш одовуд, и због мржње на Милоша, хоћеш да дођеш главе и оној једној сир |
своје приходе.</p> <p>Карађорђе је био мрзак и опасан Турцима, а нарочито је од њега морао заз |
авницима Милошевим било је људи који су мрзили Карађорђа, али је било и таких који су га високо |
ољни пратиоци.{S} Људи мрачна изгледа и мрка закрвављена погледа.{S} Сви добро одевени и добро |
је шапат допирао до Ђорђа и с чијим се мрким, закрвављеним погледима сусретао његов јуначки по |
доба у српском селу обично влада глуха, мркла ноћ, без јава и светлости.{S} До тога доба људи п |
о.</p> <p>Док се ово дешавало у колиби, мркла ноћ напољу прикривала је оваку прилику:</p> <p>По |
рдно цепала и раздирала.</p> <p>Била је мркла ноћ и све је било пусто у овом страшном ноћном ур |
и, што по читаве месеце идем мрачан као мркла ноћ, зато они веле: „така му је нарав!“ Да, да: „ |
астрли густи тешки облаци.</p> <p>Из те мркле ноћи допире до у колибу овда онда, по какав нејас |
ајући немирно тамо амо.</p> <p>Најзад у мркли сумрак ето ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с ч |
раховитом ветрином шибано море што се у мрклој, непрегледној ноћи бије и ломи о тврде камене об |
н је осећао како му од тога љутога бола мркне свест и како почиње падати у несвест и таму!...</ |
за се говорио.</p> <p>Милош га погледа мрко.{S} Вујицу и Павла он је сматрао као своје најверн |
воју рођену главу — рече Никола момку и мрко га погледа.</p> <p>Пред колибом лежало је друго мр |
ићем.{S} Никола је два три пут погледао мрко на Драгића, показујући му да му није право што га |
руска тројка, запрегнута са три ватрена мркова и покривена платненим арњевима.{S} Карађорђевица |
Симе и гледао укочено и пренаражен овај мрски призор.{S} Сад се на једаред чисто трже, доња му |
се Вујица беше притајио и лежао је као мртав; чак му се ни дисање не чујаше.</p> <p>Напољу је |
а да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава не говори.</p> <p>С тим мислима Милош је у |
p> <p>— Како ћемо? — Секиром у чело.{S} Мртва уста не говоре.{S} А бог види, да је од нужде а н |
ке равни...</p> <p>Свуда унаоколо влада мртва тишина, и човека чисто подилази језа од ове пусто |
ним, крвавим сузама.{S} У одаји завлада мртва тишина.{S} После дуга ћутања, њу прекиде дубок уз |
пи бакшиш, и у великој кави опет овлада мртва тишина.{S} Но њу на брзо прекиде средовечан, прос |
уте док један говори, у кави је владала мртва тишина, те се свачији разговор чуо јасно и разгов |
.</p> <p>За тренутак у одаји је владала мртва тишина.{S} Нејасан сумрак од запаљене гужве сена |
занима.</p> <p>На губилишту је владала мртва тишина, само су танки звуци складне турске музике |
гомиле свеже мокре земље, а наша хладна мртва тела никада се више неће на њима огрејати.{S} Хеј |
сабља у његовој руци.</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Луч је пуцкарао, пуштајући широк пламе |
отрљати, и обезглављен труп клонути као мртва маса.</p> <p>Види се да и смрт има неке примамљив |
и под руку кнеза Симу и Драгића.</p> <p>Мртва тишина опет завлада на губилишту, а у даљини чуло |
е човечуљак изгледао као нека авет, као мртвац који је сав буђав овога тренутка из гробнице уст |
абе Вишња.{S} Јес, то су они, осветници мртваца, они побијени, они што долазе да освете и себе, |
, и друге и цео мртвачки род свој.{S} А мртваци су сложни; они иду један за другим и гину један |
у Србију и није ми друкчије, но као оно мртвацу кога окупају да га мету у мртвачки сандук.{S} Ј |
два.{S} То је доиста мало оживи.{S} Са мртвачки бледих, смежураних образа њених нестаде оне са |
долазе да освете и себе, и друге и цео мртвачки род свој.{S} А мртваци су сложни; они иду једа |
о оно мртвацу кога окупају да га мету у мртвачки сандук.{S} Ја не мислим више о животу, а имао |
амртничке молитве, па је онда одозго на мртве насута земља, а на бресту уз који је био овај гро |
имо и гинемо.</p> <p>— И ако знам да од мртве главе ником није вајде, опет мени не би ни на ум |
>Милош је ту.{S} Он стоји сам усред ове мртве пустиње.{S} На земљу се почео спуштати сумрак, а |
отимао из хладних, кошчаних руку своје мртве матере, али се није могао отети.</p> <p>Међутим, |
руку штогод спреми за вечеру.</p> <p>— Мртви смо гладни, цео дан нисмо залогаја једног окусили |
прослављао име српско; њега који је из мртвила пробудио обамрло тело српско, и из мртвих дозва |
дан опет све не умукне и опет не овлада мртвило.</p> <p>Али ти дани бујне вреве и живота били с |
во с Црним Ђорђем, с јунаком који је из мртвих кренуо обамрлу слободу српску и девет пуних годи |
вила пробудио обамрло тело српско, и из мртвих дозвао одлетелу душу Србинову!{S} Њега убити!{S} |
пренеражен.{S} Насред колибе он угледа мртво, обезглављено и грдно унакажено човечије тело, св |
су конаком пре недељу дана тојагама на мртво име испребијали три српска кириџије кулучара само |
бији био један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име учинило би више за народни васкрс и његову сл |
у између две кладе.</p> <p>И он дохвати мртво, крваво тело и утура га међу кладе.{S} Једна рука |
да.</p> <p>Пред колибом лежало је друго мртво тело, покривено насеченим бурјаном тако, да му се |
p>Два дана доцније нађоше сељаци Вујицу мртвог у колиби.{S} Он је страховито изгледао.{S} По ру |
ао оно пре 5—6 дана Цукића.{S} А после, мртвој глави лека нема!</p> <p>— Па где су управо зароб |
е прихватише и донесоше кући скоро полу мртву.</p> <p>Код куће је баба Јана дуго лежала онесвеш |
ачком окршају, но дочеках да ме ви овде мрцварите, јер какве сте рђе, не умете љуцки посећи чак |
и мирна, везана човека!...</p> <p>— Али мрцварите!{S} И ја сам се мога века сит насекао турских |
Јазук је да крштено створење умире као мрцина!</p> <p>Говорећи то, Петар бејаша оберучке обухв |
p>Ситна раста, веома црне боје, а грдно мршав и спечен, овај је човечуљак изгледао као нека аве |
</p> <p>Изгладнео, испошћен дуготрајном мршавом храном, Вујица је жудно погледао на ово јестиво |
туда везирове грбате камиле, чупкајући мршаву травицу.</p> <p>Али од времена на време ово пуст |
ок је Добрњац ово говорио, Карађорђе се мрштио и на махове нестрпљиво махао руком а два пута пр |
он је само одобравао тај говор, или се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му се каква реч не |
неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а ниј |
ања, онда је он подмукли хајдук и глава му је уцењена као и сваком другом хајдуку — рече Марашл |
ио, Симо му је био десна рука.{S} Каква му невоља, да му он сад главу сијече? — примети други.< |
ахту велики интереси хетерије.{S} Таква му је наредба и издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа и као |
рко је зачуђено зверао у наоколо и прва му је мисао била да је Цукић некуда утекао.</p> <p>Али |
.{S} Видео је само некакав ужас од кога му се душа грозила.{S} Кад се мало повратио он ће рећи: |
је било главно да Милоша умири, с тога му је све повлађивао и ако, у истини, није све онако ми |
био десна рука.{S} Каква му невоља, да му он сад главу сијече? — примети други.</p> <p>— Није |
био кућу чика Стојан због дућанића, да му је згодније продавати бурмут.{S} Но кућа је била за |
зваћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му је тако суђено; таква је била воља божија...{S} Ако |
е, браца Ђорђе је тако жудан Србије, да му све сад изгледа лако, само да се још једанпут дочепа |
ти нас!{S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади тиранско срце.{S} Послушај нас, капетане |
олан капетане, Милош то бога и моли, да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрсио конце; к |
што планирао и спремао, Милош моли, да му се то благовремено нагласи, и он ће већ умети да спр |
>— Дај боже, најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу!... |
долазак Карађорђев, па га је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас на вечеру па ако жел |
, покривено насеченим бурјаном тако, да му се глава и горњи део тела није видео.{S} То је био в |
о му даде тај крст, само зна толико, да му је дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади |
ј је човек био Карађорђу тако близу, да му је разговетно чуо дисање.{S} Главу му није могао вид |
да је он почео наваљивати на Вујицу, да му врати оно писмо што му је писао и у коме му је наред |
очајању не учини штогод сам себи.{S} Да му је било слободно и да су га аустриске власти хтеле п |
о је да Ђорђе то неће поверовати.{S} Да му пише, писмо се може ухватити, па још црње и горе.{S} |
<p>— Господару као да није добро?{S} Да му се није што смучило од онога меда? — упита он.</p> < |
о сутра нека дође и био бих готов ја да му начиним конак, гдегод хоће и пожели.{S} Мисле неки, |
во трло он је често заустављао Наума да му покаже дивну околину, која је при самом погледу душу |
дошао!{S} Нека јави само када ће, па да му ја своје рођене хатове пошљем насусрет.{S} Али ако д |
кума Милош!{S} Дочепао се власти, па да му је да нестане свију старих војвода и кнезова.{S} Он |
Лисовића, Милош позове свога писара да му у перо каже какво писмо да напише Вујици.</p> <p>Пис |
/p> <p>— Баш истина, господару, мора да му је веома тешко.{S} Туђа земља, туђи људи, туђи обича |
а само то кажем, <pb n="108" /> мора да му је тешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати!</ |
е види међу оним великашима.{S} Мора да му је тешко!</p> <p>Милош се намршти.</p> <p>— Тешко!{S |
итање она се прилично узмучи.{S} Шта да му каже?{S} Па најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А и |
еба пара, много пара, он држи Милоша да му то даје, и кад му то даде, онда море чинити што хоће |
наде које се на њега полажу — да бог да му ова његова рођена сабља главу одсекла — закле се Ђор |
ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да му дајеш одговора и џевапа“.{S} Шта могу ја ту сад помо |
стољубив је преко сваке мере; погибе да му је да заповеда и господари.{S} Ако покуша какво зло, |
сам ја био склонио, и послао му људе да му покажу где има закопана оружја и два топа, да све то |
нички грунемо на Турке.{S} Тражио је да му одговорим црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} Ако пр |
рати у своје првашње стање, а чуо је да му само то проклето писмо највише квари.</p> <p>Прешав |
а, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја речи једне не бих рекао, нека |
а, да руски двор треба само на време да му јави, кад што буде смерао против Турака, а он је ту, |
.{S} Њега треба, дакле, помоћи, а не да му се подмеће нога, као што се одовуд ради — рече Добрњ |
ио за 2—3 последње године и бојао се да му се повери.{S} С друге стране опет, Вујица је с разло |
Сад је било све другчије; видело се да му је ово најтежи тренутак у животу и баш сад он је био |
српских, али Милош зато и јесте књаз да му их неда.{S} Везир данас тражи од Милоша туђе главе, |
озивао, да се тај споразум испуни, и да му руке остану слободне према Карађорђу.{S} Он јамчи за |
а и привика да Драгића одмах вуку, и да му ударе букагије на ноге и на руке.</p> <p>...— Место |
је Карађорђе дошао да дигне буну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане на п |
е труди да натпева свога супарника и да му песма буде и звучнија и лепша од његове.{S} После ње |
о дошао по заповести рускога двора и да му је план да поново дигне народ на Турке, а за њим ће |
зио до њега, с намером да га викне и да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га дирати |
о Смедереву да однесе писмо Вујици и да му преда усмене Милошеве поруке, па да онда заједно кре |
ти о последњим догађајима у народу и да му каже како се то десило те су неки кнезови недавно из |
као да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се с |
а то, те он призове Милоша и затражи да му у кратку земану пофата хајдуке, или ће вели, он сам |
ави.{S} Није то, веле, но он се боји да му они не преотму славу и господство.</p> <p>— Па јес, |
; хоће ли се ствар крити од њега или да му се све повери?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да се |
и да се не жали, па стаде наваљивати да му каже шта је.{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо га о |
} Али нисам се смео ни њему поверити да му све кажем, но сам тражио, онако као поиздаље, да раз |
и је још дуго тврдио пазар презајући да му Марашлија не запне с огромном уценом.</p> <p>Најзад |
то од других: — Сам да га тужим, сам да му судим, сам да одобравам ту пресуду, сам да је извршу |
лош са своје стране, а наскоро затим да му пише и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{ |
а Милошев.{S} Он се клео живим богом да му је писмо предао својом руком сам кнез Милош главом, |
зговора, Карађорђе чисто одахну, као да му се с груди скинуо тежак камен.{S} Али то није било с |
и Врљо <pb n="141" /> се био зарекао да му се освети кад тад, па би јамачно то и учинио, да Кар |
, људи које је кнез Милош био послао да му сврше неке послове у Петрограду, а поглавито да изра |
чинио разна недела.{S} Милош је знао да му је он поуздан, с тога прво њега и посла, да склони А |
орила стара Вишња; а Милош је осећао да му свака та реч као растопљен челик капље на само срце. |
на јесен. (Драгић је доцније причао да му је дала 15 ока меда).</p> <p>Драгић се радосно одазо |
и опроштај и радо би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њега тих р |
г. митрополит у соби и да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе — пробуди.</p> <p>— Немој |
руком убити свакога ко би се усудио да му одрече послушност.</p> <p>У опасним ратним временима |
је запиткивао даље — јасно се видело да му то ништа не треба и да све то распиткује језик само, |
трупа.</p> <p>Одма пошље дете у село да му донесе будак и узгред да замоли попа Вучка, да неизо |
еду и готово, џелат је очекивао само да му се даде знак, па да отпочне свој крвав посао.{S} Али |
Црним Ђорђем никаква друга посла, но да му бар искрешем једном у очи све оно што ми се накупило |
ко ће мислити Милош и друге није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с друге које стране — |
љутини пред благим духовником, и што да му помиње чак и о могућој смрти Карађорђевој.{S} Да би |
још одмах, у први сумрак, добио абер да му долази један од најпоузданијих гласоноша његових; чо |
камене ћуприје, и одмах посла арџију да му викне Станимира Батавељића.</p> <p>Тај Станимир био |
ледао мрко на Драгића, показујући му да му није право што га ту види.</p> <pb n="289" /> <p>Но |
је.{S} Он цвили и моли целу васељену да му опрости, да прими његово покајање и да буде милостив |
овића — Лисовића — и заповеди писару да му писмо прочита.</p> <p>— Ово ћеш, колико ноћас, однет |
ица га је ту упутио, поручив Драгићу да му у свему буде на руци.</p> <pb n="277" /> <p>Сутра да |
Ропочева.</p> <p>— Одох право Милошу да му се предам.</p> <p>— А он ће ти или одсећи главу, или |
опет познадох.{S} У два маха хтедох да му се јавим, па се опет тргох.{S} Бејаше ми некако зазо |
ви, па је после миран.{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, као поручен!{S} Не, по Богу капетане!{ |
очешће брижно погледа у Карађорђа, тада му се из груди отме дубок уздах, који се брзо изгуби у |
па му онда и ноге добро везаше.{S} Тада му један од помоћника џелатових намаче каиш на главу, у |
о.{S} Најзад стаде пред Милоша, загледа му се добро у очи и рече јасно, али потресено.</p> <p>— |
знањем и одобрењем рускога двора, онда му поручи нека слободно дође право к мени, и тврда је т |
било променило, ипак Ђорђе је знао куда му ваља проћи и где може свратити.</p> <p>Дошав у Пожар |
амог жеженог злата.{S} Он не зна откуда му и ко му даде тај крст, само зна толико, да му је дат |
али одрешита одговора од Милоша не каза му.{S} Рече само толико, да је послао у Београд поуздан |
ом реду, гледа наше српске интересе, ја му то пре рачунам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то го |
аде затим — тако у разговору једном, ја му се пожалим на Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш |
ћ подругљиво, бришући рукавом крв, која му је лопила из повређене горње вилице — поносите се, о |
чепа десном руком за балчак сабље, која му је лежала преко крила, и извуче је до пола...</p> <p |
мна људа с грдном проседом брадом, која му је стизала скоро до појаса.</p> <p>Крупан у лицу, с |
дмах разделе и сваки предузе улогу која му је још раније била намењена.</p> <pb n="275" /> <p>Ч |
е ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако и оно што и пре три |
ска вера, док је на мени главе ни длака му једна с његове не сме валити.{S} Ако ли је пак Карађ |
веле: „така му је нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Јес ја нисам човек; мене срце не вуче за |
чан као мркла ноћ, зато они веле: „така му је нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Јес ја нисам |
етли везир сједи овђе мјеште цара, нека му је слава, и у његово име влада и заповједа.{S} А у ч |
један од вас.{S} Он нека заповеда, цела му је кућица на расположењу, а ту је и дечко да га услу |
ић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му приђе, шкргутну зубима и рече:</p> <p>— Шта си се, т |
сред колибе крај огњишта, а на грудима му је зјапила огромна, проломљена рана с црним, запечен |
а излази његова мајка Вишња.</p> <p>Она му прилази полако, хвата га за рукав и вели му мирно ал |
.{S} Сад се на једаред чисто трже, доња му вилица заигра, а зуби зацвокоташе као у грозници.</p |
ти га жалиш? — рече Милош јетко, а доња му усна заигра.</p> <p>— Шта ћу га жалити?{S} Пас му гл |
чи очи, усплахирено звера по колиби, па му се очни капци полако опет затворе, по некад само до |
/p> <p>Милош му каза какви су гости, па му напомену и ради чега су дошли.</p> <p>— Договарамо с |
ком живом не казује што ћеш му рећи, па му онда од моје стране кажи, да је вожд амо дошао по за |
како су у светла везира велике очи, па му се само тако чини, а нека дође да сам купи дације по |
о мало врда, шикну они њега у Сибир, па му после, Боже прости, ни бог не поможе!{S} А после, ми |
е тако, да ногама загрли тај трупац, па му онда и ноге добро везаше.{S} Тада му један од помоћн |
е и он само укочено погледа Гитарића па му мало после пружи руку.{S} Гитарић узе ту руку, она ј |
ји раја ужива!{S} Али нека, везир је па му се тако може!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма |
лентије заслужио је бесмртност, и доста му је било непуних 10 минута, да за вечна времена извој |
рекао.{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ја поручујем, да се после начисто види до кога је кр |
снагу он није могао рачунати.{S} Па шта му је друго остало, него да прибегне лукавству и вештин |
исати, да га је прочитао и да знаде шта му се у писму наређује.</p> <p>Тога истога дана у сумра |
Код добра старешине народ увек нађе шта му треба за његово добро.{S} А и ја бих настао код ових |
Милош разложио Лисовићу све потанко шта му и <pb n="269" /> како му ваља чинити и најстрожије м |
асне заваде.{S} У ствари видели смо шта му је био главни смер.</p> <p>Дошав у Београд, одмах др |
не.</p> <p>И ако је сам био начисто шта му ваља чинити, кнез Милош позва своје доглавнике да чу |
е видело да је љуто гњеван.{S} Јабучица му је играла, и то је код њега вазда био знак преке срџ |
београдски везир Марашли-Али-паша, кад му допадоше први гласи о Цукићевој и кнез Симиној буни. |
Ко ти се може сећати буве у обући, кад му стоји мачка на глави.{S} Али чим смо скинули Русију, |
и био кадар да учини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам јави и позове га, да се споразуму и дог |
се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му се каква реч не би допадала.{S} У целом разговору Ми |
па доцније бар осветити кнеза Симу, кад му се сад не може ништа помоћи.{S} Освести се, прибери |
је сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило да решава питање шта би чинио с Карађорђем |
прогнају кудгод у дубину Русије.{S} Кад му то није пошло за руком, он се сад претвара како је б |
ра, он држи Милоша да му то даје, и кад му то даде, онда море чинити што хоће.{S} Лукави Милош |
а Марашлија зове својим посинком, и кад му Турци потраже моју главу, бога ми ће је он дати.{S} |
и срдачно расположен према њему, и кад му више не говори као господар, већ као брат и пријатељ |
и онда, кад је нама можда најгоре и кад му се нико и не нада, онда нека дође сад одмах.</p> <p> |
p> <p>Он упита има ли кога у кући и кад му жена рече да нема никога сем деце, он се упути тамо, |
је жудно погледао на ово јестиво и кад му Гитарић пружи парче, он га прихвати оберучке.</p> <p |
ма се обрадује његовом доласку, али кад му Вујица каза како стоји ствар, да Карађорђе много пре |
воје седе косе и проклињао тренутак кад му је поверено, да гони „старога лукавог шумадиског хај |
веома по вољи овака решења, особито кад му је дозвољено да он пише у Русију у име кнезова.</p> |
и који је управо дан данас.</p> <p>Кад му казах да је недеља, он се веома зачуди и после кратк |
стасно дебло и дочепао се грана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на грану, он се пење све ви |
.{S} Он поби, болан, толике људе, а сад му сметамо чак и ми овде.{S} Шта ће мислити <pb n="156" |
ио округла и као мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, говорио ј |
и пре тога) и светио се Турцима гдегод му падну шака.</p> <p>Био је лудо храбар управо долазио |
ош је узбуђено и усиљено дисао; ноздрве му се широко отварале, а реч му је рапаво запињала у гу |
>Домаћин плану, пресече госта и не даде му да доврши.</p> <p>— Тешко овоме народу, ако је још и |
> <p>Дете уведе Карађорђа у собу и даде му столицу да седне.</p> <p>— Шта раде Стојан и Крага? |
адао се за једним шареним лептиром, где му не да нигде стати.{S} Огромни лептир полети пет-шест |
вање ће опет планути, а нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај боже |
е гори од најопаснија Турчина!{S} Слађе му се напити српске крви но да га медом нахраниш.{S} Не |
оше унутра.{S} Старац потврди.{S} Ђорђе му рече да се он сад може вратити.{S} На старчево питањ |
Вујица баш о томе запиткивао, Карађорђе му је одговорио тако, да је Вујица утврдо мислио како с |
плашити и уцењивати Турке.{S} Карађорђе му је давао згодну прилику да пред Турцима прави упоређ |
забезекнути, она прискочи Стојану, трже му бурмутско сито из руку и додаде живо:</p> <p>— Ама, |
9" /> како му ваља чинити и најстрожије му заповедио да се без главе Црнога Ђорђа нипошто не вр |
ад га снађе нека голема беда.{S} А није му ни било лако.{S} И ако је имао око себе све саме пок |
енутом доле, са задњицом у вис, из које му је стрчао запрцан огромни волујски рог.</p> <p>После |
емљи и небесима натраг проклетство које му они шаљу.{S} Он пркоси за тренутак целој васељени.</ |
ко потиока, хватајући све ивицом, докле му је коса била подбријана.{S} Тако удешена замка добро |
тарцу, и рече да ће он ту остати; после му показа очима на Карађорђа и прошапута — за остало ка |
трло.{S} Ту је остао дан два.{S} После му падне на ум да промени боравиште.{S} Вујица се нешто |
највише викали „ура, живео“ и најдубље му се теменисали баш они, који су пре неколико дана на |
рати оно писмо што му је писао и у коме му је наредио шта да изврши с Карађорђем.{S} Вујица ниј |
друма сретне сељака с колима, испрегне му волове и прода их у бесцење неким турским трговцима. |
слуга везирова.{S} Сјутра ако хоће море му главу укинути, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не |
га обиђе једаред у десетак дана, донесе му по један хлеб и по котарчицу варива — то је све...{S |
орђе дође у Србију са знањем царева, те му не смедне нико ништа, Милош ће се онда и ту умети да |
аја и величине своје, а то је чинило те му је садашња невоља његова изгледала још трипут гора.< |
чели сумњати на господар Милоша и прате му сваки корак, па се јамачно бојао да мене гдегод не у |
; он га опоменуо како <pb n="113" /> ће му благост, коју сад покаже, доцније много помагати; Ту |
Човек баца семе у земљу и нада се да ће му оно донети богата плода, који ће стоструко и хиљадос |
ав фишек и писмо крвљу написано, где ће му се рећи:</p> <p>„Знамо да си ти предао везиру да пос |
ао увуче још кога верног човека који ће му помоћи.{S} Тако су позвани Павле и Вујица.</p> <p>Да |
позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како га народ једва чека, и како га је толико жељан |
S} Шта да му каже?{S} Па најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је |
туна састану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на разговор.</p> <p>С таком поруком Анта полети у |
окаже, доцније много помагати; Турци ће му се лакше предавати, кад знају да их код њега не чека |
им састане, али ако баш не могне, он ће му послати у Паланку свога поузданика с писменим порука |
<p>— Пса ваља убити!</p> <p>— Па то ће му и бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код везира |
љан да би га од блата градио.{S} Казаће му и то, како се с Турцима више не може мировати и ту, |
кнезови недавно изгинули.{S} Испричаће му како у последње време кроз народ почешће муте некакв |
ће он газити у така безакоња.{S} А неће му то дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и |
и да с кнез Симом заједно мрем.{S} Биће му лакше када ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га |
успех ма кога народа балканског — биће му исто тако драг као и успех његове рођене браће Срба. |
мице.{S} Сад су очи биле сухе, али срце му је плакало грозним, крвавим сузама.{S} У одаји завла |
, па држећи у руци Милошево писмо, рече му овако:</p> <p>— Господару Вујица, код тебе је негде |
ово овако ни преводити везиру.{S} Рече му само нешто од овога и то ублажено, па ипак се везир |
Бојсе, јад ти неки пао на срце? — рече му онај крупни проседи Турчин.</p> <p>— Јад!{S} А да, ш |
Тако је Вујица тешкао Карађорђа, а рече му како ће зато време и сам остати туна, да се нађе уз |
и једва је кукавац жив остао.{S} Бејаше му опала сва коса, био је мало и наглув, а и језиком је |
вице, а грозничава унутрашња ватра беше му јако раширила обе зенице.{S} Цело лице било је тако |
жно.{S} Познаде по лупању ко је, и беше му веома криво што да се тако тргно, а ни за што.</p> < |
е отворено са својим жељама.{S} А да би му везир оставио потпуно слободне и одрешене руке према |
прилика маше на њега рукама, као да би му хтела рећи: „Стој, причекај!“</p> <p>Милоша пролази |
ега цела та омраза међу вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет повратио власт, ти би |
би, ако можда и не би то признао кад би му ко тражио такво признање.</p> <p>Али то, ма и мутно |
сам Бог саваот да ме за то моли, не би му могао то учинити.{S} Ја сам кнез Сими задао моју пош |
не бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помогле ни његове кабадахије, ни стражари, ни нико!. |
<p>Анта је зорно гледао Милоша и не би му мило што се он толико узбуни.{S} Али опет се тешио д |
што Карађорђу одмах паде у очи и не би му право.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти оволики људ |
да је на писму мур, такав изговор не би му помогао и то би му писмо могло главу појести.{S} Мил |
земљи да с браћом јуначки погине, те би му се име до века славило.{S} Али Руси, Руси — они га о |
ушу трзале.</p> <p>По каткад заиграо би му на уснама заметак некаква чудна осмеха, у коме се ме |
ицима и рече да се нађу на мети, ако би му ускоро опет што затребали, а сам оде да нареди даље |
такав изговор не би му помогао и то би му писмо могло главу појести.{S} Милош је обазрив и муд |
упустио с Турцима у трговину, пошто би му продали да он постане господар у Србији, као оно што |
је са стране гледао пажљиво, а по глави му се све непрестано врзло:</p> <p>„Овај човек има нешт |
исао још није добро схватио.{S} У глави му се мутило.{S} Наједаред он се претури с мале троножн |
, он је ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као да из неке дубине одјекује стотину зв |
а длака и на коси и у брковима, усправи му се.{S} Он је изгледао ужасан.</p> <p>— Да погинем!.. |
ето му власти, немој му дирати; остави му највише чинове, нека бира... најпосле споразумите се |
и хвата пажљиво сваку реч.</p> <p>Први му је разговор био то, да је упита шта она мисли о пози |
ву одрубљену главу Драгићеву и заповеди му да је носи напред.{S} Друга глава била је дата друго |
де даље.</p> <p>Викну Лисовића и нареди му да пробере најпоузданије момке а повешће и Николу Но |
тала.{S} Приђе ћутећки Гитарићу и пружи му обадве руке.</p> <p>— Добро ми дошао, побратиме — ре |
а ноге могу понети, но у тај мах долази му на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види к |
иланти и неки млад, грчки родољуб, који му је служио као секретар.</p> <p>Пред Ипсилантом стаја |
свуда пратити.{S} То је био Наум, који му је служио уједно и као тумач у разговору с Грцима, Т |
ни и у сребро оковани дрвени крст, који му је висио о врату, подиже га према себи, прекрсти се |
з њега је седео неки Наум Охридац, који му је све тумачио.{S} У осталом, овде и није било много |
је зверао и тражио да угледа онога који му то нуди да клекне и моли за милост!</p> <p>— Море, Т |
, који га воле као брата рођена, и који му се до сад нашао у најтежим и најочајнијим тренутцима |
акве гласе носи Вујица од Милоша; да ли му је јавио за његов долазак и шта ли је Милош одговори |
поново устане на зулумћаре.{S} Нисам ли му ја одмах поручио где ће ископати бомбу са шест хиљад |
бом се заустави Драгић, чудећи се ко ли му то разгради колибу, јер још по издаље виде да неке д |
а изгуби равнотежу и посрте с коња, али му десна нога остаде закучена у узенгији.{S} Тако обеше |
р већ одлазиш? — хтеде рећи Вујица, али му језик запе и он само укочено погледа Гитарића па му |
га учинили да је већи од свију, и дали му власт да свима суди и заповеда!{S} Ако ће Милош врши |
рилази полако, хвата га за рукав и вели му мирно али сасвим разговетно:</p> <p>„Ти си убилац!{S |
га обрлате те им истински поверује, или му подмакну по штогод, те се гради да верује. <pb n="10 |
у ватру која се поступно гасила а мисли му бејаху отишле у далеку, далеку прошлост.{S} Сећао се |
приметио:</p> <p>— Чиниш 'волико, ниси му све рекао.{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ја пор |
језик само, а памет је отишла бог свети му знаде куда.</p> <p>Тако смо остали скоро до зоре.{S} |
ољеш сам својом рођеном руком — примети му један сељак.</p> <p>— Ама истина, Драгићу, каква је |
чело!{S} Треба премлатити пса и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са с |
ваљало каквога Србина казнити и одсећи му главу, што се обично вршило на Калимегдану.</p> <p>Т |
ут погледао мрко на Драгића, показујући му да му није право што га ту види.</p> <pb n="289" /> |
прво писмо Милошево оћутао, неверујући му, Карађорђе се није могао дуго држати за том бусијом. |
видећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му стоје лепо заклопљене, он помисли у себи: — „Хвала б |
ично у Русију господару Ђорђу, испричај му какве јаде ми овде трпимо и хајте заједно с њим амо |
шљено.</p> <p>— Па ето му власти, немој му дирати; остави му највише чинове, нека бира... најпо |
се он — Ђорђе — пробуди.</p> <p>— Немој му јавити ништа — рече Карађорђе.{S} Мене боли глава и |
беше притајио и лежао је као мртав; чак му се ни дисање не чујаше.</p> <p>Напољу је била лепа, |
у жеравицу и грдно се испекла.{S} Језик му је био на пола пресечен, одгризао га је у мукама сво |
оиште од Мелентија свој новац, духовник му одговори да никакав новац није примао, и тако Карађо |
соби!...{S} Сад је дошао!{S} Казала сам му да сте овде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што |
и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на све одговорила, он је запиткивао даље — јасно се |
ју, но иде из уста у уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у писму каже, па то још горе није хте |
и без користи за земљу?</p> <p>Тако сам му говорила и некако ми се бејаше одрешио језик, те сам |
чинити друго, за бога, Ђорђе? — рекнем му ја.</p> <p>— Шта сам могао?{S} Могао сам и требао са |
> <p>— Ама, коју Ђорђе, брате? — рекнем му ја, жалећи га, јер чисто видим како се човек просто |
овор дочекан је с одобравањем.{S} Затим му је Ипсиланти у име својих другова и у име заробљеног |
личило иксану, но кажу, болан, сјекиром му главу одрубио, исто ка’ и сваком крмку.</p> <p>— Јаз |
{S} Од кад се приближио Карађорђу, Наум му је служио као повереник, као писар и посредник, наро |
Никола, и видећи Драгића где плаче, он му подвикну;</p> <p>— Куш, ти бре; умукни туна, па да н |
ко се могао ослонити на реч Турчина; он му је обећао и зајемчио све што је хтео.{S} Наравно, да |
Врљо узме питати сељака што кука, а он му не хтедне ништа казивати, бојећи се да ко не докаже |
вавом снажном руком.{S} И на једаред он му упрти крваву одрубљену главу Драгићеву и заповеди му |
тина, Милош га је сам звао да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет... опет!... |
} Све је то масло онога Црнога пса, црн му образ био, као и што је, они су ти што не дају овој |
та, како ми Герман пише.{S} А Црни, црн му образ био, као и што је, место да се склони и ћути, |
ст земљу и небеса.</p> <p>Наједаред коњ му се поплаши од једног огорелог пања и удари у страну. |
<p>— Ништа!{S} Питао сам га, поручивао му, и он све некако врдака и на то не одговара; све одг |
нам ни сам.{S} Молио сам га и поручивао му да се смири — он неће.{S} Молио сам царски двор да г |
рчић, од својих десетак година, помагао му је у томе.{S} Драгићу нешто беше поднадуло лево око, |
ваљао ни богу ни људима.</p> <p>Одсекао му обадва уха, а за тим га опремио тако несретно, да је |
ката, коју сам ја био склонио, и послао му људе да му покажу где има закопана оружја и два топа |
ве и дубоко замишљен, а овда онда играо му је глатко избријан, тек приметни подваљак, што је ко |
рачно, око танких запечених усана играо му је самртнички осмех, пун бола и безнадежна очаја.</p |
et="#SRP18933_N3" /> — преварио и украо му преко 10 хиљада дуката.{S} Ја га пратио у Цариград, |
е је пријатно ћеретао с Наумом и причао му разне ситнице из свога детињства, кад је још био слу |
свињце за своје свиње, а мало ниже био му је и кованлук, као што смо већ напомињали.</p> <p>Ту |
лош је одмах био позвао Николу, наредио му да Анту затвори, па је с места скупио око себе прија |
је он намерно домамио човека и спремио му заседу да га убије; и то њега — кума свога!{S} Црног |
о погубљење.{S} За самога Молера платио му је 6 кеса да га погуби.{S} То сам чуо од једнога пов |
гођ има какве опасности за њега.{S} Ко му гођ може бити опасан, тога уклања, а амишан је за но |
Ко је паметнији, онај и заповеда.{S} Ко му смета, треба да га уклони.{S} Зар би они са мном дру |
р слеже раменима ћутећки.</p> <p>— А ко му је издао ту заповест?{S} Милошенда?!</p> <p>Петар је |
еног злата.{S} Он не зна откуда му и ко му даде тај крст, само зна толико, да му је дат да га д |
уну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане на пут.</p> <p>Чувши таке гласе, М |
додати.{S} Ето слободно народа, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја |
="120" /> вече био врло забринут, и ако му је решење кнезова било сасвим по вољи.</p> <p>— Јес, |
овека?{S} Ја њему да судим!...{S} И ако му судим, имам ли права да га осудим?...{S} И ако га ос |
главе вреди...{S} Пиши Вујици!{S} Овако му пиши:</p> <p>„Куме Вујица!{S} Са согласијем свих два |
зговарао; запиткивао је о војводи, како му иде посао и како га служи здравље.{S} Наједаред бахн |
ве потанко шта му и <pb n="269" /> како му ваља чинити и најстрожије му заповедио да се без гла |
ћемо пустити нека окуша срећу, па како му Бог да.{S} Ми нећемо ни сметати, ни помагати, али ће |
зини и неустрашиви Карађорђе осети како му срце заигра у грудима.</p> <p>Као да су се небеса су |
ви бол обузе Милоша и он је осећао како му од тога љутога бола мркне свест и како почиње падати |
ра код себе, а у таким околностима лако му је било наћи свагда по пет шест оружаних скитница, к |
џа Милош.{S} У зачетку и он је, наопако му било, био забраздио далеко; и он је хтјео трагом оно |
ти, али њему се само тако слутило, тако му се причињавало, да он једног <pb n="124" /> дана мор |
и новаца, да се и тим послужи, у колико му устреба.</p> <p>На растанку Милош му пружи некакво м |
био решен, да их не верма.{S} У толико му је сад милије, што је све свршено онако <pb n="119" |
одсечено.</p> <pb n="109" /> <p>— Мало му вајде, господару, од мога жаљења.{S} Жалим несретну |
илош мора да пољуби па да учини, уисало му јал’ не уисало!</p> <p>— Па што онда кривите Милоша |
ака састава и окрушасте снаге.{S} Могло му је бити, по изгледу, до 40 година.{S} Лица је био ок |
рска замисао!...{S} Али нека га, котило му његово!{S} Што није остао овде у земљи да с браћом ј |
могао добро распознати у лицу.{S} Само му је један од њих јако падао у очи својим огромним рас |
Кад се бејаше оно и Милош похасио, Симо му је био десна рука.{S} Каква му невоља, да му он сад |
="139" /> који се јако изтакне, а јавно му се не сме ништа, или за друге сличне послове.{S} У т |
олико полагао на њино решење, но главно му је било да испита расположење код људи од утицаја, к |
е обрати, прискочи само џелату, ненадно му истрже сабљу из руку, док је овај збуњено гледао, он |
ђорђе је то и покушао.{S} У томе згодно му је дошао говор Германов, који тврђаше да би он морао |
p>— Ако долази са знањем царева, сретно му било и добро нам дошао!{S} Нека јави само када ће, п |
ајући се за врата да изађе.</p> <p>— То му, бели, није нико заповједао.{S} Што ће свијетлом вез |
рду одлуку да одржава ред у земљи, а то му је давало нову снагу да што живље настане око изврше |
нека нико не кука, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш наћи <pb n="55" /> те хајдуке |
че Карађорђе замишљено.</p> <p>— Па ето му власти, немој му дирати; остави му највише чинове, н |
ма отмена и јуначка изгледа.{S} Особито му је око било сјајно и оштро.{S} Нарочито кад се у гов |
а уживао код самога Карађорђа, нарочито му је олакшавало да што боље испуни задатак који су му |
ог тела и то појас и груди.{S} Нарочито му је чешће падала у очи једна сребрна палацка Карађорђ |
као једну од својих дебелих кошуља, што му, по поруци, дете бејаше донело из села.{S} Поп је оч |
еће да Црног Ђорђа стигне само оно, што му ја желим.{S} У љутини свашта рекнем, али зар ја не у |
упао њене интересе, живо и успешно, што му је јако дизало углед у овој великој и моћној дружини |
На Карађорђа је Никола имао пизму, што му је осудио брата на смрт, који се био одметнуо и чини |
орђу и о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта умео казати, он нагло изађе из оџаклије.{S} |
му је својом руком и новац избројао што му је на пут дат.</p> <p>— Што нема печата, не треба се |
ом руком сам кнез Милош главом, као што му је својом руком и новац избројао што му је на пут да |
м и још му се никад није десило ово што му се сад десило.{S} Суревњиви Турчин, веровао је да је |
ти на Вујицу, да му врати оно писмо што му је писао и у коме му је наредио шта да изврши с Кара |
се ствар морала крити од Русије, пошто му Руси никако не би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђ |
запети и рукама и ногама и зубима, јер му оде глава док оком тренеш.{S} Кад сам га <pb n="24" |
о се жалио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбарлија био запретио да ће га заједно с његово |
омена.</p> <p>Говорио је подуже и говор му је био жив и пун полета.{S} Завршујући га он рече:</ |
.</p> <p>Карађорђе је био узбуђен, глас му је дрхтао; речи су му на махове грчевито застајале, |
сле прокашља се и опет продужи.{S} Глас му је био јасан, једар, али пун неке туге.</p> <p>— Нај |
и пусти по какав загушљив узвик, а глас му је храпав и промукао.{S} Почешће он се тргне, разрог |
ворио, говорио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p> <p>Оделом овај човек је |
па све до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а духовни |
учно изводити своју јасну песму, а глас му се вио као танка жица прекаљена челика, по чему се и |
игра.</p> <p>— Шта ћу га жалити?{S} Пас му главу појео!{S} Како <pb n="187" /> је радио онако ћ |
јући коња да корача по својој вољи, час му опет наједаред <pb n="305" /> прикупи дизгине и џарн |
ви се напред, а услед тога тегљења врат му се таман згодно наслони на дрвени пањ.{S} Положај је |
ео цело вече, али за све то време памет му је била на другој страни, јер је још одмах, у први с |
ђе се нешто мало смирио; али опет памет му је једнако у Србији.{S} И пре, кад су му отуда прети |
зановетање!{S} Што је коме суђено, нит му ко може одузети ни додати.{S} Ето слободно народа, п |
кад Карађорђе дође с Наумом.{S} Драгић му се надао по поруци Вујичиној и лепо га дочека.{S} Гл |
у Србију и на какав начин.</p> <p>Симић му је казивао што је знао.{S} Све су војводе махом ту у |
ио већ од толико недеља.</p> <p>Гитарић му пружи тиквицу па окренув главу мало у страну, рече: |
Драгић одмах поче копати раку, а синчић му је помагао избацујући земљу лопатом.{S} Рака је већ |
а му је разговетно чуо дисање.{S} Главу му није могао видети, јер је незгодно била заклоњена де |
орђе га погледа подозриво, а кроз главу му пролете: да ли овај мене куша, па да ме после изда Р |
плач и сузе уфатише га и убише, и главу му јошт с једном његова друга, који је био шњим дошао, |
де је од прилике била глава, испод ногу му се нешто измаче.{S} Изгледало је, као да се глава, к |
ижа родбина бежи од њега, и не дотурају му ни најнужније потребе за живот, а стар је и немоћан |
салећући га са сваке стране.{S} Спомену му како су Драгић и остали, најпосле, људи који можда н |
љуну главна џелата право у лице и викну му подругљиво:</p> <p>— Што ме петљаш и везујеш, курво |
же обадве руке и с ужасом примети да су му збиља крваве.{S} И нехотице, он их узе трљати о чакш |
адиш.</p> <p>Старац устаде, а колена су му дрхтала.{S} Приђе ћутећки Гитарићу и пружи му обадве |
у је једнако у Србији.{S} И пре, кад су му отуда претили, он се опет отимао да иде.{S} А сад, к |
нађе решење чудним загонеткама, које су му душу трзале.</p> <p>По каткад заиграо би му на уснам |
ривен по глави кабаницом, испод које су му вириле само оковане ноге.</p> <p>За Петром уђоше на |
Симу наместише да седне.</p> <p>Руке су му биле везане и добро утегнуте остраг.{S} Пред њим је |
хао на коња.{S} Те букагије заковале су му ноге испод коња, те се није могао скинути док се бук |
осредњу секире, а иза силаја стрчале су му две сребрне јабучице од пиштоља и белокораст срмом и |
ић није могао стати на ноге.{S} Биле су му утрнуле и одумрле од стеге у оковима.</p> <p>— Спуст |
ас на другу страну, а овда онда усне су му грчевито дрхтале, као да нешто за се шапуће.{S} Њего |
ћи многе важне народне послове, који су му стизали са свију страна.</p> <p>Било је позно у ноћ. |
уклонио све главније супарнике, који су му до сад могли сметати.</p> <p>Као најопаснији био је |
ен у сеновите лугове јасеничке, који су му били тако познати и тако мили.{S} Он је ишчекивао ка |
вало да што боље испуни задатак који су му грчки родољуби поверили.</p> <p>Али сем тога задатка |
о трептао у мрачној тамници, а мисли су му лутале бог зна куда по далекој прошлости.</p> <p>На |
арода, и од пређашњих господара, они су му сад постали савезници и другови.{S} Велики број грчк |
ним пиштољима Петру у груди, а прсти су му грчевито дрхтали на обарачама од пиштоља!</p> <p>— К |
био узбуђен, глас му је дрхтао; речи су му на махове грчевито застајале, и што је више говорио, |
е гледао непомично и ћутећки.{S} Очи су му сијале из сумрака као два жива раздувана угљена жера |
учке.</p> <p>Јео је халапљиво, а очи су му се чешће отимале тиквици што стајаше ту крај колена |
е хлеба! — рече Симић жалосно, а очи су му биле пуне суза.</p> <pb n="235" /> <p>— Пропали смо |
н је застајао као укопан, а пред очи су му искакали разнобојни колутићи, међу којима је било на |
и се ти, Драгићу; спава он сад и ако су му очи отворене.{S} Него склони се ти мало даље с детет |
ко је бојаги променио мишљење и како су му сад војводе добродошле.{S} То је само замка да их на |
на <pb n="206" /> вратима непрестано су му држали некакву стражу.{S} Бојаги, то су му поставили |
држали некакву стражу.{S} Бојаги, то су му поставили из неке почасти, а у истини та га је страж |
е имао какав крупнији посао, а често су му и за ситнице долазили чак с другога краја Србије.</p |
позна да сељак оћуткује, с тога, што су му Турци запретили да се не жали, па стаде наваљивати д |
у шуми радовањској своје трло.{S} Ту су му били свињци, а имао је ту и свој кованлук!...{S} Ето |
као <pb n="212" /> заточеника.{S} Нису му дали никуд маћи, све док не дођоше из Русије људи, т |
е вратио у село, али плуг и мотика нису му ишли од руке.{S} Понајчешће се налазио око кнеза Мил |
у страну и њега повуче за рукав и посу му одмах да се умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и |
рке да Милошу доста што-шта учине, и ту му је Карађорђе био добро дошао.</p> <p>Али с друге стр |
зађу испред коњушнице до Јасенице, и ту му Вујица каже да је дошао Карађорђе.</p> <p>Анта је ли |
ао црн као земља, а црте на лицу бејаху му се некако развукле и искривиле тако, да је цело лице |
а сутра да се крене когод од вас ја бих му био први друг — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта је |
о; ноздрве му се широко отварале, а реч му је рапаво запињала у гуши.</p> <p>Духовник виде да ј |
уни га да ником живом не казује што ћеш му рећи, па му онда од моје стране кажи, да је вожд амо |
Писмо ово прочитаћеш Вујици и показаћеш му га, али га давати нећеш.{S} Само ће се овде на крају |
ину да набави што треба за јело.{S} Још му препоручи, да ништа не говори о његовом доласку, сем |
вање духовниково одобровољи кнеза и још му више одреши језик.</p> <p>— Попо — рече кнез Милош с |
како се бави тим крвавим занатом и још му се никад није десило ово што му се сад десило.{S} Су |
ослове.{S} У таким приликама кнез Милош му је обично сам лично издавао наредбе шта ће и како ур |
ко му устреба.</p> <p>На растанку Милош му пружи некакво мало црно стакленце, повезано белом ко |
људе на конаку, господару?</p> <p>Милош му каза какви су гости, па му напомену и ради чега су д |
.{S} Промењено је било и одело, а пасош му је гласио на име бугарског трговца Јордана, који пут |
ло главу појести.{S} Милош је обазрив и мудар.{S} С тога није ни ударио мура, али ти господару |
е хтјео трагом онога Црнога.{S} Али као мудар човјек брзо је видео да на ону руку не иде више, |
Стамболу потврди како је његова управа мудра и <pb n="273" /> праведна, јер је ево умео да уми |
ковци, који би заклали човека као пиле; мудраца, који природном памећу схватају најсуптилније с |
кад се нешто закопитило, сад су сви они мудраци и паметници, и сви би хтели да су на Милошевом |
ти, то је само грчко лукавство.{S} Хоће мудре главе грчке да за њих ваде кестење из ватре српск |
балканским народима и државама.</p> <p>Мудре вође народне грчке ствари рачунале су правилно, д |
јих повереника хетерије на овоме крају, мудри Ђорђе Маврогени, који бејаше нарочито одређен да |
а се извуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно полане бејаху стисли |
ило по стотину пута боље, племенитије и мудрије да умрем као владалац српски, но да живим као п |
о сувоњав, сед старац, отмена изгледа и мудрих живих очију.{S} То је био један од главнијих пов |
етлом везиру који Милоша чува и њиме се мудро послужује.{S} Нека им је слава обојици — рече кру |
вог напева.</p> <p>„Чувен човек, славни муж, зна за њега цела земља, а ето нестаће га, па не са |
наста подуже ћутање.{S} Јела само упита мужа да ли би хтео лећи, јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе |
човек дочекати старе војводе и заслужне мужеве и трудбенике, који су за отаџбину <pb n="45" /> |
воју народну ношњу и онда, кад су им се мужеви по оделу са свим помешали с осталим тамошњим меш |
ми данас и не слутимо; деца ће постати мужеви; младеж ће остарити, синови ће постати оцеви и о |
а и читање се брзо сврши.{S} Тада војна музика опет засвира прво марш Султанов, па онда неку уб |
ина, само су танки звуци складне турске музике бурно одјекивали, будећи у срцима давнашње успом |
д мене ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако и оно што и пре |
лако улетити у нову ватру, особито кад Муја загуди из Београда топовима.{S} Овај свет, што још |
/> Чимбарлија.{S} То је био прави Бекри-муја, опасан зулумћар, и ружан развратник, коме иоле ле |
ије он од мене ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако и оно ш |
угарак и спалили је.{S} Ово је Милошева мука, и док је он жив нећете омастити брка.{S} Свак би |
ђе у наш пашалук.{S} Али овде има друга мука.{S} Карађорђе је оштетио многе Турке и многи се жа |
незови и на моме месту — ето ту је њима мука!</p> <p>Кнез је говорио срдито.{S} Кнегиња га је с |
није прихватити и Руси ће рећи: то наша мука и тековина и јесте.{S} Заглавимо ли ми, они могу о |
мам презати?{S} Ово што је сад, моја је мука и тековина.{S} Морао би бити крајња будала, да сад |
док угледа бела света.{S} А колико тек мука и неге после треба док се од нејака црвића подигне |
S} Зар још овде да се чами!{S} Мене већ мука ухвати.{S} Па онда, пада ли вама штогод у очи; чин |
воју рођену браћу Србе, да их Турчин на мукама умори, баба Јана је осећала с тога тешки терет н |
пашћену невину душу, и ужива у пакленим мукама њена очајања.</p> <p>Милош је у тај мах судио је |
, по чему се познавало да се у самртним мукама дуго и очајно борио.{S} Десна нога у копрцању па |
редаје их Турцима, да их уморе страшним мукама.{S} То је стидно за Србију, која је досад била д |
био на пола пресечен, одгризао га је у мукама својим рођеним зубима.</p> <p>У таком стању он ј |
p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни онда говорио.{S} Трпио бих док |
Попо мој, ти најбоље знаш колико нас је муке стало, док смо скунаторили ово мало народне надстр |
и што су остали да подносе најстрашније муке проклели су нас прваке што смо се склонили и утекл |
попо, пређи сад у памети све оне големе муке и тегобе наше, што се од тога доба па до данас пре |
де добар, а већ дотле поднеће се големе муке и многа ће капа остати пуста — примети Карађорђеви |
оја заслуга, али ту има много и народне муке и запињања.{S} За тебе не може бити зазорно да то |
вољан, да старим војводама призна њине муке и заслуге, сад <pb n="47" /> овако љутит, Милош им |
и како је сељачки грош скуп и колико се муке види док се добије.{S} Везир је простране руке, он |
реко, сумњичати и уцењивати.{S} Много и муке и трошка кошта народ, док сузбије ове смутње и Тур |
гледни људи.{S} Све ово што се с толико муке и јада накрпљало за ове две последње године, било |
н сан.{S} Иначе, свуд је царовала ноћ и мукла тишина.</p> <p>Тако је трајало до у глухо доба, а |
би у глухој ноћи, па је опет све немо и мукло.</p> <p>Док се ово дешавало у колиби, мркла ноћ н |
нство.</p> <p>— Али то, што је с тешком муком и големим жртвама стечено, ваљало је и очувати.{S |
воје место заузео је Милош.{S} С грдном муком увео је мало реда у земљи и колико толико зауздао |
уги отме оно, што си сам својом рођеном муком стекао кроз толике године.</p> <p>— Баш бих радо |
е, ти Амиџа; немој ми бар ти стајати на муку!...{S} Зар ово марвинче заслужује што друго, но да |
ава ратничка школа.{S} Па опет какву је муку имао Милош, кад је покушао поново да подигне народ |
е стоје опале и порушене и са паучљивих мунарета јејина пјева злослутну пјесму своју.{S} За сре |
тако да јадно живинче у помами јури као муња низ голо поље.{S} После наједаред коњ се зауставља |
знања. <pb n="179" /> А да је на писму мур, такав изговор не би му помогао и то би му писмо мо |
Милошево.{S} Истина, и оно је било без мура, али уз њега је ишло писмо господара Вујице, кнеза |
азрив и мудар.{S} С тога није ни ударио мура, али ти господару Ђорђе, не треба ништа да сумњаш |
ет разних султана турских.{S} Ахмед II, Мустава II, Ахмед III, Махмуд I, Осман III, Мустафа III |
ио овранио, а тако исто и своје проседе мустаће.{S} Промењено је било и одело, а пасош му је гл |
Мустафа III, Абдул-Хамид I, Селим III, Мустафа IV, били су султани чије је ступање на престо и |
ава II, Ахмед III, Махмуд I, Осман III, Мустафа III, Абдул-Хамид I, Селим III, Мустафа IV, били |
заједно са зобницом?!{S} Какав ли је то мутавџија што чак тамо у рају козину дрнда и преде, да |
на ту луду мисао, да сад у најгоре доба муте и бунтују народ.{S} Они овде виде шта је, па им то |
ако у последње време кроз народ почешће муте некакви сумњиви страни људи, који махом долазе оту |
се појавили неки агенти, који по народу муте, просипљу разна обећања и подбадају га да се буни. |
су јој препоручивали да мирује и да не мути по Балкану, пошто им Русија у тим приликама не би |
смишљања.{S} Међутим, прилике у Турској мутиле су се све више и више и хетерија је хитала да до |
ош није добро схватио.{S} У глави му се мутило.{S} Наједаред он се претури с мале троножне стол |
им пословима.{S} Времена су била бурна, мутна, нестална, па се сваки час могло десити што год ш |
араца кнежевих, удараца, који су у оним мутним и крвавим временима често били зли и крвави.</p> |
куда је Карађорђе већ прешао, Милош је мутно и као кроз неку маглу а из огромне даљине, осећао |
жио такво признање.</p> <p>Али то, ма и мутно унутрашње сазнање, будило је у њему тешке сумње и |
његову главу на колцу набити, но да им Мухамед сад из гроба устане.</p> <p>— Хесапим, господар |
ан дочекује смртни ударац.{S} Сеци бре, мухамеда ти твога!</p> <p>Џелат, који је дотле стајао б |
не можемо никад сложити.{S} Милош је на муци; мора се довијати, мора по невољи угађати Турцима, |
аш то спремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> <p>Наста кратко ћутање |
p> <p>Марко се срдито обрецну:</p> <p>— Муч не будали!{S} Добио си заповест од господара!{S} А |
де одмах по преласку у Русију сиротују, муче се и лаћају се и најобичнијих послова, само да што |
тишао, и оставио овај народ да га Турци муче и убијају.{S} Тешко је веровати, да би се сад одва |
ачно извршење издатих заповести.</p> <p>Мучен тако грозничавим мислима, Милош једва дочека да с |
ја сам гледала редове на коље набијених мученика српских, и видела сам најтежа мучења, на које |
арићева.</p> <p>— Дајдер, побратиме, те мученице мало да повратим душу!{S} Знаш ли болан, да је |
а страшном суду изведу преда те она два мученичка детета, па ти <pb n="127" /> она покажу своје |
та тихога села српскога допирао страшан мученички јаук, који срце пара, људи су се с побожношћу |
здравље.{S} Кунемо ти се живим Богом, и мученичким гробовима њиним, <pb n="62" /> и крвљу овом |
мученика српских, и видела сам најтежа мучења, на које се може ударити жив човек.{S} Али ја са |
о уверења да смртна казна треба да буде мучење, Турци се нису много мучили како ће постићи то м |
рћу — онда та казна треба да буде право мучење.{S} Као што видите — и свирепост има своју логик |
ченгели, и да ће и то бити доста добро мучење, кад жива човека ударе на колац, или га обесе че |
се нису много мучили како ће постићи то мучење, а нису хтели измишљати ни нарочите справе за то |
<p>„Овај човек има нешто на души што га мучи што крије од других.{S} И то се све око мене врзе. |
из земље, с друге стране његову је душу мучила зебња да се његов повратак у Србију не протумачи |
гла узрујати свет?...</p> <p>Дуго су се мучили и стало их је крвава зноја, док су све те поједи |
еба да буде мучење, Турци се нису много мучили како ће постићи то мучење, а нису хтели измишљат |
бивати јако нестрпељив.{S} Тешко га је мучило што се Вујица толико забави, и како до сад нема |
тебе, кад ти квариш оно, што се ми сви мучимо у Србији да направимо — примети Герман тихо, ниж |
би се друго могло.</p> <p>Карађорђе се мучио.{S} Познавао је Милоша, сећао се шта је овај почи |
јам и да се од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих састанака.{S} А што не помислите и с |
о никад бити неће!{S} Немојте се узалуд мучити!{S} Бежите, разилазите се, док није откудгод бах |
е, господару, био мировати.{S} Много је мучице видео Милош док је мало умирио и средио онај нар |
учињено, зашто ту има макар мало и моје мучице.{S} Не уздишем ја за оним што је било и прошло, |
и пакла душу човекову, дозвољено је да мучиш па и да убијаш тело човеково.{S} То су теориска н |
мучније — гледаћете, како Србин Србина мучки убија, како један другоме језике чупају и руке до |
којим је задрхтао горди Стамбол, погибе мучки и крвнички убијен на спавању, од рођене српске ру |
и, који неће хтети да прљају свој образ мучки проливеном крвљу — рече Карађорђевица... а мало п |
та сам ја Милошу на путу, те хоће овако мучки и нечовешки да ми сече главу ноћу у планини? — уп |
</p> <p>— Да погинем!...{S} Да ме убију мучки, потајно, да ме убију као крмка секиром у чело!.. |
лога света!{S} Је ли то онда суђење или мучко убиство?...{S} И зашто ја то све кријем?{S} И од |
и инат... ако би он то могао!..{S} Ама, мучна работа, бога ми, знаш ти њега како је прек: реч д |
стаде, протегли се и видећи да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је била испуњена толиким |
у дрхтавицу Милоша.{S} У дугим годинама мучне борбе, он се био свикао, да гледа у Карађорђу оно |
збуркане вале своје, тако су се целе те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји Милошеви, сти |
.{S} Ви ћете доживети нешто жалосније и мучније — гледаћете, како Србин Србина мучки убија, как |
која је трајала целе те ноћи.{S} Шта је мучних мисли прохујало за то неколико часова кроз његов |
Мелентије се притаја и слеже раменима — мучно је, господару мени бити судија твојим пословима.< |
илоша и рече:</p> <p>— Овде је у напред мучно решавати.{S} Ко зна, какве прилике могу настати!{ |
Ђорђе се жалио да има јаку главобољу и мучно да ће тренути целе ноћи.</p> <p>На растанку с гос |
боже, најо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни да к |
о су живели у Кишињеву или у околини по мушијама.{S} Нарочито је разбирао за војводу Луку Лазар |
Сара је била удата још у Србији.{S} Од мушкараца старијем, Алекси, могло је бити око 14 година |
аквицу за воду, а једно од његове деце, мушкарчић, од својих десетак година, помагао му је у то |
ште разбуктао у срцу његовом; опевао је мушко зрело доба, када је, у данима славе и величине ср |
рекне добру реч за Карађорђа.{S} Кад су Н. Ичка упитали шта да чине с Карађорђем, кажу да је он |
p>Баш у ово тихо, свечано вечерње доба, на банатској страни указа се црна гомилица од неколико |
усред те радости, усред најлепших нада, на једном ће из мрака изнићи злочини и с крунисане глав |
, стајао ту дуго и дуго, па би се онда, на прстима, најзад удалио одатле, да се после неколико |
ба.{S} Сломив Наполеонову силу, Русија, на челу коалиције, водила је прву реч у Европи и руски |
отишло смедеревским друмом 12 коњаника, на добрим хатовима, оружани од главе до пете.{S} То су |
и огњишта своја, остављали бојна поља, на којима су толико пута брали победничке лаврове, оста |
зачињене обичним европским угодностима, на које се овај Турчин био свикао још из младости своје |
а српских, и видела сам најтежа мучења, на које се може ударити жив човек.{S} Али ја сам гледал |
уо, да у мало не спаде с ниска миндера, на који беше прилегао.</p> <p>И Милош се трже из буновн |
гловима, прострти су ћилими и сиџадета, на којима седе у гомилици по 7—8 и по десетак постарији |
уги и друкчији призор.{S} Крај огњишта, на коме је буктала лепа ватра, седела је на скромној по |
тела су се два јагњета, а крај огњишта, на прпору, стојала је велика тепсија гибанице, што је б |
чун ухваћен, један део упљачкана новца, на згодан начин, повраћен је селима од којих је отет.</ |
ини мени је болна и преболна сама душа, на срцу моме стоји огромна, разјапљена крвава рана — и |
ли тај се знак не појави.{S} На против, на губилиште ступи млад, стасит Турчин, држећи у руци н |
ао испод ока веома пажљиво.</p> <p>— Е, на здравље ти побратиме.{S} Ракија је добра.{S} Знам да |
>На ове речи Милошеве Марашлија устаде, на што и Милош одмах ућута.</p> <p>— Говорио сам ти виш |
и.{S} У природи је тишина, а овде онде, на далеком обзорју сену светлаци, знак да негде у даљин |
ушила велику творевину борбе и слободе, на којој су пуних девет година радили најбољи, најхрабр |
хнит, немој ти прљати то светло оружје, на коме се досад блистала само дика и слава српска.</p> |
Далеко одвојена од православне Русије, на чији је позив била устала, сви ударци још моћне Турс |
о у повелику шарену бошчу!{S} Још даље, на троножној столичици, стајала је велика зелена калени |
ат-куле, и паде на гомилу влажне сламе, на којој су у казамету седела два бледа, изнурена човек |
у њој је лежало некакво повелико срце, на <pb n="34" /> коме су биле остављене за два три прст |
нарави Милошеве, у толико, и још више, на то се он био свикао у школи практична живота, коју о |
а подузима.</p> <p>У средини ових људи, на трулом пању, седео је висок човек, дугих образа и ве |
ама чуо само српски говор, а у чаршији, на сваком кораку, сретао си „српске емигранте,“ у њином |
да онда заједно крену Плани.{S} Остали, на броју њих 18, водећи са собом као заробљеника Анту П |
одан тренутак да балкански народи сами, на свој ризик, расчисте своје рачуне с Турском, без меш |
зна.{S} Удесно од постеље, ближе ватри, на малој дрвеној, троножној столици, преко које беше пр |
онако како треба и Карађорђе ће умаћи, на делу обавештен о злочиним намерама које су против ње |
дњи пут уђе, она приђе маленој клупици, на којој је стојао свећњак с лојаном свећом, и обриса ј |
у кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсецао по две три узастопце.{S} Ја |
ка Турчина.</p> <pb n="52" /> <p>Човек, на кога су управљене ове речи, бејаше устао да пође и б |
<p>Мало затим он додаде: — колико знам, на конаку ће остати овде само један од вас.{S} Он нека |
оузданика с писменим порукама.{S} Елем, на крају крајева није остало ништа друго, но да се још |
икако није хтео да јавно, пред народом, на њега падне крв Карађорђева и да се он обележи као уб |
ода у Србији, кнез Милош је молбеницом, на којој је било потписано дванаест најважнијих кнезова |
поуздан момак; хитар је, а и слободан, на тројицу би ударио.</p> <p>Карађорђе одмахну главом н |
покушавао је да прилегне, онако обучен, на миндерлук, али тек што би свео очи, из сна су га трз |
рали.{S} Кад се опет вратише у друштво, на митрополиту се могло опазити да је ћутљив и замишљен |
уху, као да указује некуда тамо далеко, на далеку будућност, или као да пише по празном простор |
вазда готов да изврши свако дрско дело, на које се нико други не би смео одважити.{S} Кнез Мило |
гово друштво.</p> <p>Али, ма како било, на нешто се сад требало решити, пошто је од свега најго |
извади прилично изгужвано повеће писмо, на дебелој плавкастој хартији.{S} Младо голобрадо калуђ |
ужаних момака и говорио овако слободно, на Вујици се познавало да је нешто јако збуњен и сметен |
не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Да јављаш Мило |
а, које пристају да улете у ватру, што, на прилику, руски цар то да не пусти?{S} Његов је рачун |
и, вратише се опет на првашњи разговор, на односе између Ђорђа и Милоша.</p> <p>— Да вас измири |
етруштина налетеше на горостасни храст, на чијем се врху Ђорђе налазио.{S} Дебеле гране моћнога |
скоро и само сећање на негдашњу државу, на негдашњу славу и величину своју...{S} Али баш у тим |
Милошу лепу јабуку — главу Карађорђеву, на коју су из његова конака тако <pb n="300" /> дуго и |
овор онако у опште, па пређе на Јеладу, на робињу Јеладу; на ону исту Јеладу, која је некада би |
p> <p>Насред каване на огромном ћилиму, на коме се прелива стотина живих боја, седе три Турчина |
, и оберучке се дочепа за дебелу грану, на којој је стајао.</p> <p>Али горостасни храст у тај м |
p>И ако се усиљавао да прикрије љутину, на Милошу се видело да је љуто гњеван.{S} Јабучица му ј |
сли Ђорђе у себи и у јуначком прегнућу, на мах заборавља све тешкоће и почиње се пењати уз горо |
...{S} Али и не маримо што се сиротује; на неки довлет нисмо ни научили.{S} Ама ме сама душа бо |
она ће те с ужасом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи скакати престрављ |
њега се бранити.{S} Милош је подмукао; на његовијем устима је покорност и послушност цару.{S} |
, па пређе на Јеладу, на робињу Јеладу; на ону исту Јеладу, која је некада била сунце целокупне |
Карађорђева доба, личиле <pb n="147" /> на Цинцинате само по спољним знацима и држању своме, ве |
ан, ваља <pb n="29" /> да се мре!...{S} На, сине Перо, узми твоје оружје!...{S} Ти си био човек |
га њима, па ти остало све просто!...{S} На ту јуначку веру ево ти мога оружја!</p> <p>Цукић жур |
ц кад бих од тебе што више тражио...{S} На, узми!... — и пружајући Петру пиштоље Цукић га загрл |
е и угледније кнезове из онога доба.{S} На глави је имао висок, црвен вес, с кратком, плавом ки |
алканаца, па чак и код самих Турака.{S} На њу су досад гледали као на зубљу слободе, као на див |
> хтедоше прећи Милошу преко језика.{S} На против, место очекиване понуде Милош одговори:</p> < |
вом кићанком, која се у круг ширила.{S} На грудима је носио шарену гајтанли антерију, одозго чо |
нека неисказана <pb n="37" /> бола.{S} На њима је било нешто што те подсећа на рањену зверку, |
особито добра и поуздана пријатеља.{S} На томе се те вечери растану.</p> <p>Сутрадан, лицем на |
о човеку који се буди из дубока сна.{S} На махове заборављао је где је и шта је с њим!{S} Али к |
га је познавао као верна и послушна.{S} На Карађорђа је Никола имао пизму, што му је осудио бра |
ва побратима, али без икаква успеха.{S} На све представке Гитарићеве, Вујица је одговарао једно |
ободи, ту би онда било места за све.{S} На огромној просторији од Црнога до Белога Мора било би |
, крупних бркова, а избријане браде.{S} На њему је била чохана, везена долама и у опште чохано |
е, али још се није спремао да легне.{S} На против, ходао је по соби крупним корацима и изгледао |
н стоји сам усред ове мртве пустиње.{S} На земљу се почео спуштати сумрак, а он у себи као мисл |
ајале на путу многе и големе сметње.{S} На првом месту та се ствар морала крити од Русије, пошт |
или <pb n="112" /> српске манастире.{S} На Љубићу, отац Мелентије заслужио је бесмртност, и дос |
е Турцима против своје рођене браће.{S} На сваком кораку неверство, издаја, шпијунисање, кукави |
ј капији и унаоколо око велике куће.{S} На самом уласку у кућу стојала су на вратима четири крш |
кала друга спремна кола позади куће.{S} На пола сахата <pb n="245" /> за тим, крене се и Карађо |
посао.{S} Али тај се знак не појави.{S} На против, на губилиште ступи млад, стасит Турчин, држе |
бљи и на сабљи ће једино и изгубити.{S} На леп начин не дају они никоме ништа — рече Карађорђе |
е му рече да се он сад може вратити.{S} На старчево питање да ли да дође доцније, Ђорђе одговор |
Карађорђе, спреман је повелик ручак.{S} На ражњу вртела су се два јагњета, а крај огњишта, на п |
качкете, с повеликим предњим ободом.{S} На качкетама била је црвена повезица (порт) као нарочит |
спеха.{S} Марашлија је био неумитан.{S} На све молбе он је упорно одговарао:</p> <pb n="76" /> |
а Карађорђе је био добро расположен.{S} На путу за Драгићево трло он је често заустављао Наума |
ем, па ће после опет натраг у Хотин.{S} На напомене војвода, да ће се сутра опет видети, он је |
свега тога, живо, јасно, неодољиво.{S} На трепавицама јој застадоше сузе.{S} Она их обриса и в |
сокацима, по авлијама свет је врио.{S} На више места гореле су пред кућом велике ватре.</p> <p |
господару српском дубоко ожалостио.{S} На његовом отвореном, ведром лицу појавише се јасни зна |
ом млаке воде, праћкајући се весело.{S} На најмањи шушањ оне штукну у водене дубине, нестане их |
ађорђе тако исто одлучно и поуздано.{S} На томе се овај разговор и свршио.{S} И они убрзо пређо |
лица ћутећки.{S} Изађоше на чаршију.{S} На лепом летњем вечеру многи свет седео је пред ониским |
="219" /> обезглављен народ на миру.{S} На против, ако би био у земљи они би од народа презали; |
часа Карађорђе и Наум отпутовали су.{S} На растанку жена га пољуби у руку, а он јој рече само:< |
том очајном времену јавио се Милош.{S} На српску снагу он није могао рачунати.{S} Па шта му је |
p> <p>— Но како ћемо доћи до пасоша?{S} На то се сад врло строго пази, особито у пограничним ме |
ше пробио, прокашља се и рече:</p> <p>— На аманет ми је казано, па на аманет и ја теби казујем. |
је онда одозго на мртве насута земља, а на бресту уз који је био овај гроб, Драгић уреже ножем |
Турцима те су удавили војводу Молера, а на душу га макао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} П |
лежао је на сред колибе крај огњишта, а на грудима му је зјапила огромна, проломљена рана с црн |
<p>На три часа одстојања од Паланке, а на сат места од цариградског друма, уздиже се брдо Круш |
аска Ђорђе није никога пуштао к себи, а на <pb n="206" /> вратима непрестано су му држали некак |
преко кога су долазили широки силаји, а на ногама је имао широке и кратке црвене чизме.{S} Од о |
у; сунце се већ бејаше давно смирило, а на далеком равном обзорју још је трептало силно руменил |
а четири часа разговарали непрестано, а на свршетку опет су осећали како им остаје још много и |
се тужни певач за навек растајао.{S} А на крају свакога одељка, песма је, као с неком иронијом |
8. је март 1817. године.{S} Велика кава на Зереку, великог дахије Аганлије, препуна је дима и г |
би га могли пренети и амо преко Дунава на српску рају.</p> <p>Везир махну главом и рече, како |
горела је мала ватра, тако да је једва на два три корака унаоколо осветљивала.</p> <p>Сви ови |
очито измишљено име.{S} Ђорђе се одазва на прозив Матропулоки (црна тица).</p> <p>Кад се сврши |
имао кад много чудити, Марко га изазва на страну, и међу њима се отпоче овакав разговор:</p> < |
ве било пропало, и ако би га Турци жива на колац набили да су га ухватили.{S} Но Аустријанци су |
јка!{S} Јес, несретна мати, она која га на срцу носи; која га девет месеци храни крвљу својом, |
{S} Одерали би га као јарца, жива би га на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, т |
ељски један уз другога, а код нас свега на свега истакло се десетак угледнијих људи и првака на |
м ножем и везеном арбијом.{S} Крај њега на постељи лежала је крива турска сабља, с богатим среб |
ледним људима.{S} С <pb n="240" /> тога на те поруке и обећања Милошева не треба ништа полагати |
где архимандриту Мелентију Никшићу, да на оставу 10.000 дуката. (Други тврде да је било 4.000 |
агента, а Русија није имала интереса да на њу падају сад таке сумње.{S} С тога је Карађорђе ста |
овина па да се на пролеће подмлади и да на одсеченом врату избију нови младари, већ кад се једн |
на главну ствар.{S} Ипсиланти објави да на данашњем скупу имају да сврше веома важан посао — да |
на од онога земана.{S} Знам све, као да на прсте бројим, шта се десило од тога доба.{S} И слобо |
и си кренуо гдегод си кога имао, као да на свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса и стреп |
} Али као мудар човјек брзо је видео да на ону руку не иде више, и он окрете другу.{S} Четврта |
аву.{S} Како ћеш одговарати за њу, када на страшном суду изведу преда те она два мученичка дете |
агића.</p> <p>Мртва тишина опет завлада на губилишту, а у даљини чуло се само нејасно комешање |
огодишње борбе и успеха својих.{S} Нада на ослобођење и вера у васкрс српске слободе била је јо |
овори.{S} Његова глатко избријана брада на махове је поигравала, и когод је познавао Милоша, ла |
за тренутак заклони светло сунце и тада на мах земљу застре немио сумрак, пун неке чудне страве |
лашила.{S} С тога он сад друкчије гледа на старе српске војводе, што су избегле из земље и радо |
о двор руски да милостивим оком погледа на многострадалну нацију српску“, и да је заклони од но |
е са сузним очима већ тако дуго погледа на божански Олимп, кад ли ће на њему опет једном синути |
ли, баш у том тренутку Карађорђе угледа на далеком обзорју нешто мрачно и страшно.</p> <milesto |
Па ако не могнемо ништа доказати, онда на руском двору неће нам ни веровати.{S} То је опет тво |
ао прекаљени челик гипком телу, па онда на мах све престаде, све умуче, све изумре и у великој |
<pb n="71" /> нешто чује.{S} Па би онда на једаред њене обамрле усне опет почеле мрдати, а њен |
арод је незадовољан овим стањем и гунђа на Милоша.{S} Сам Милош, који се до скора надао да ће м |
дах великога града, који се често опажа на читав сахат хода.{S} Овда онда кад би на друму за тр |
e unit="subSection" /> <p>Прво се указа на далеком крају источнога видика као нека сива замагли |
а заробљеник.</p> <p>Кад се Петар указа на вратима, са зубљом луча у руци, корачајући опрезно, |
ми Бог — понови Врља не мењајући израза на лицу.</p> <pb n="135" /> <p>— Па шта, дао ти Бог ова |
Милошу се чинило: „Све је узалудно, ја на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучи |
од вас, који ће поћи у град, стојим ја на расположењу, кадгод заповедите.</p> <p>Карађорђе ниј |
ија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?!{S} Турска, бели, није, но ваша!...</p> <p>— |
м пробијао напред.{S} Двајестак спахија на добрим коњима и под богатим сјајним оружјем, јахало |
ма заклањати да вођи не повали ни длака на глави...</p> <p>Ја ово не говорим на памет.{S} Ја са |
или и силази полако с околних брежуљака на којима се црне шумарци густих, младих гајева.{S} Дан |
лио на главобољу; отац Мелентије навика на њега да иде да се одмори; обећавао је да ће га он за |
на авет лута једна чудна људска прилика на добром коњу, али на коњу који је већ малаксао блудећ |
овде онде, као да каква невидовна рука на махове просипа читав рој сјајних златали краљушака.< |
сећати буве у обући, кад му стоји мачка на глави.{S} Али чим смо скинули Русију, ти си видео шт |
ешка греха.</p> <p>Баба је застајкивала на махова и тада би подуже немо ћутала.{S} Она је упира |
о везир београдски, а ту је опет лежала на Милошу обвеза да по могућству помаже те намере везир |
чи.{S} Снага је издаде и она би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше добри људи, који је |
одморе крај лепе ватре, која је буктала на огњишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши прегледају |
С тога је вероватно да би Русија остала на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане |
е деце, која су преступничку руку дигла на оца свога!...</p> <p>...{S}Изродиће се нова покољења |
је у рушењу и посртању, све иде са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз |
е, али за све то време памет му је била на другој страни, јер је још одмах, у први сумрак, доби |
одило на пуних 40 дана доцније 13. јула на летњег св. Аранђела.</note> <note xml:id="SRP18933_N |
не изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу носити, док угледа бела света.{S} А колико тек |
у и Русију, па то казује везиру и јавља на Порту, да виде Турци како им је он веран и поуздан.{ |
пасну борбу и ризике и понова да ставља на коцку и себе и сву породицу своју.</p> <p>„Негдашњи |
у, које ми се указује, кад ми се ставља на расположење толика војска царска.{S} То је највећа м |
икола Новаковић дође и наслони се споља на гредице од колибе.</p> <p>— Пиј, господару, ти ништа |
.{S} То се знало и по сељачким колебама на Балкану.{S} С тога су родољуби разних народа балканс |
јим су конаком пре недељу дана тојагама на мртво име испребијали три српска кириџије кулучара с |
Краљ“) и седећи ту с прекрштеним ногама на ћепенку, он је видео свакога ко уђе и изађе из тврђа |
остао наслоњен на миндерлук, са шакама на лицу тако, да је изгледао као да спава.{S} Митрополи |
<p>Ходајући по застртој одаји, с рукама на леђима, а оборене главе, Марашлија је учио нешто кру |
су у српској народној ношњи, с весовима на глави.{S} Старија од њих била је жена крупна стаса, |
угазити у борбу са све већим изгледима на успех, у колико устанак буде опширнији, како би турс |
на скелу и даде знак непознатим људима на супротној обали, питајући их хоће ли да се превезу.{ |
ли су кнеза Милоша, што тако лако узима на душу прве људе у народу.</p> <p>Баба Јана пажљиво је |
су на њу прикупљени, и она је под њима на скоро пала и подлегла, давећи се у својој рођеној кр |
бунила народ, а то би ишло бунтовницима на руку.</p> <pb n="17" /> <p>И кнез је своје обећање о |
об и чини све што може, да се с Турцима на леп и споразуман начин насуде.</p> <p>Страх од Карађ |
ће он ту остати; после му показа очима на Карађорђа и прошапута — за остало како нареди господ |
/p> <p>Тако је било и данас.{S} Позвана на разне стране болесницима, она се јутрос кренула од к |
амо с пет друга, напао у сред бела дана на велику турску каву браће Бирагића, ту разоружао и по |
сали баш они, који су пре неколико дана на њега највише викали и кривили га за најтеже злочине. |
осле 5—6 месеци умре од послеђених рана на левом одсеченом уху, али подсмех и руга надживели су |
им Турци отимају читав један ред дућана на Стамбол капији.</p> <p>Сад су Турци понова тражили, |
а и напуњена, она је дуго била изложена на углед цариградске светине.{S} Под њом је писало:</p> |
седела је на скромној постељи, заваљена на високо узглавље од јастука, стара кукуљава старица о |
уо је туробан и намрштен.{S} Од времена на време подухивао је хладан северац, а снег се неколик |
разумевао те погледе, па је од времена на време и он погледао Марашлију, а ти његови погледи о |
ја јасно топло сунце.{S} Али од времена на време небом промакне по који црн облак, који за трен |
и мршаву травицу.</p> <p>Али од времена на време ово пусто поље наједаред оживи, напуни се свет |
здавала.{S} Тако је већина била упућена на своју личну зараду.</p> <p>То је било у толико теже, |
се, неговали су наду да прво плане буна на Дунаву, и тек онда, кад се главна турска сила сломиј |
ећ била ударила свој кобни жиг уништења на обадва ова поносна и јуначка чела.</p> <milestone un |
прескачући лако као дивокоза са ступња на ступаљ.</p> <p>Момак одговори да је г. митрополит те |
о да је старунац.</p> <p>Мало затим, па на песму косова одговори један славуј.{S} Он прво пусти |
че:</p> <p>— На аманет ми је казано, па на аманет и ја теби казујем.{S} Црни се спрема да се ам |
p> <p>У доцнијим годинама око 1825 — па на даље, кад се против кнеза Милоша почела јављати снаж |
леда лево, заустави поглед на једној па на другој жени, што су крај њене постеље клечале; некак |
та?{S} Ти сад хоћеш да узимаш господара на одговор, како сме мењати своју намеру, и по мени пор |
пуном материнском блаженству, посматра на грудима свога божанског младенца, и осмех сатане — п |
кола имао пизму, што му је осудио брата на смрт, који се био одметнуо и чинио разна недела.{S} |
још трипут гора.</p> <p>Наједаред врата на колиби ненадно се отворише и унутра упаде повисок, у |
ве у реду — рече Гитарић и залупи врата на колиби.</p> <p>Два дана доцније нађоше сељаци Вујицу |
а је жена крупна стаса, маркираних црта на лицу и оштра строга погледа.{S} У целом њеном држању |
ици штедити...{S} За обојицу нема места на овом свету; један мора да се уклони — један мора да |
, и већ од два дана зијала је натакнута на колац и истакнута на бедем београдски одакле се згод |
ијала је натакнута на колац и истакнута на бедем београдски одакле се згодно могла видети и из |
спрам самих Турака, који су толико пута на његове очи палили <pb n="112" /> српске манастире.{S |
ине српске, као соко прелетао с бојишта на бојиште, с голим ножем улетао у гомиле непријатељске |
S} На њима је било нешто што те подсећа на рањену зверку, коју су дуго и дуго немилосрдно гонил |
Петар спомену како не може узети Цукића на душу, Марко срдито прогунђа крупну псовку, и јетко с |
тражите!{S} Да будем лажљив и варалица на самртном часу!{S} Помислите, шта би могао мислити кн |
несу дебелу греду, коју узеше четворица на руке и њоме стадоше обијати врата.{S} Уз то донесоше |
ло на једну страну.</p> <p>Цвркут птица на једном умуче, песма се изгуби, мило зузукање пчела п |
{S} Он нека заповеда, цела му је кућица на расположењу, а ту је и дечко да га услужи.{S} Другом |
и, у којој је већ горела свећа и закуца на затворена врата.{S} Из куће испаде омалено црнпураст |
о — а дотле доћи ћу и ја.</p> <p>Изашав на улицу, Карађорђе рече старцу: — Удри најкраћим путем |
лето писмо највише квари.</p> <p>Прешав на обичне разговоре, Гитарић се маши торбе, те извади и |
on" /> <p>Путујући из Хотина за Кишињев на колима, Карађорђе и Наум махом су ћутали.{S} Карађор |
нисам за то ништа знао, па да им се жив на жеравици печем.{S} Марашлија би грунуо с војском у н |
ло колебање, то је он био веома осетљив на све што се тицало тога питања.{S} Ту га је најмања с |
4 године, још онда, кад га је оно Јаков на Забрежју наговарао да и он с осталим старешинама пре |
си послао, те би после пала његова крв на те.{S} А не би имао ни згодна изговора, зашто си га |
одојчад и сва ова сиротиња, коју је Бог на аманет нама старешинама предао.{S} Него, куме Вујица |
како ће тек онда дивотно изгледати, кад на врху заблиста овај красни, злаћани крст који се тако |
адио?{S} Спремио бих га лепо као ономад на ноћ ове Турке, па мирна крајина.</p> <p>— Лако је ре |
ном пасму, писаном кнезовима у Цариград на двајестак дана доцније после ових првих писама кнез |
реч и погодбу с везиром, и Милош се сад на то позивао, да се тај споразум испуни, и да му руке |
авом убиству владике Никшића, пашће сад на твоју главу.{S} Како ћеш одговарати за њу, када на с |
<p>— Ту су! — рече Драгић и упре поглед на свога друга.</p> <p>Кнез Сима устаде.</p> <pb n="80" |
да десно, погледа лево, заустави поглед на једној па на другој жени, што су крај њене постеље к |
да што боље види, упирући зорни поглед на губилиште, заповедник ове крваве свечаности даде зна |
арашлија бејаше пао на Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води по једну голему војску.{S} Што о |
а и да му је план да поново дигне народ на Турке, а за њим ће одмах устати и друге хришћанске п |
} Таман ће тако најбрже кренути и народ на устанак, и нагнати га да се одмеће у хајдуке и да тр |
е један и самац, а ти имаш толики народ на расположењу, па би било јазук и грехота, да се ти јо |
тавиће <pb n="219" /> обезглављен народ на миру.{S} На против, ако би био у земљи они би од нар |
их старешина турских излази сам у народ на тефтиш т. ј. поведе са собом јаку војничку пратњу, п |
јдуке, или ће вели, он сам изаћ у народ на „<hi>тефтиш</hi>“<ref target="#SRP18933_N1" /> па он |
Србију бунтовна писма и подбадају народ на буну и немире.{S} С тога сав народ и кнезови с кнезо |
, и ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</p> <p>Милош скочи и протрља шакама лице и жми |
е говорим на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, а тврдо се уздам да неће другчији бити н |
ута летео са Дрине на Мораву и с Мораве на Дрину.{S} Кад је ваљало метути главу у торбу, па оти |
хану нашло, па га онда затворе и оставе на миру.</p> <p>Споља поставе два стражара, један да чу |
и ужасна за Србе; ја сам гледала редове на коље набијених мученика српских, и видела сам најтеж |
о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на режњеве исећи.</p> <p>— Јао, Свети Аранђеле, зар си |
, послушај и ти коју њину!{S} Немој све на своју руку.{S} Нека је и најпаметнији један човек, о |
им пословима, ако је код њега одмах све на друму што и на уму.</p> <p>Свикнут да тако мисли, па |
че на казамету испод Сахат-куле, и паде на гомилу влажне сламе, на којој су у казамету седела д |
ћу, да истресемо једну сад, баш ми паде на ум да узмем мало меда, па памти колико ће ти та кошн |
седи па измишља!{S} Куд им сад то паде на ум, бојаги, мене Грци изабрали за вођу!{S} Чули да з |
> <p>Чим га бејаше загледао, кнезу паде на ум Карађорђе.{S} Овако је он био висок.{S} За чудо, |
ао бесан вук, и с дивљим урликом нападе на закључана врата.{S} Но врата су била од дебелих раст |
већма срдио.</p> <p>— Коме сам ја овде на путу?{S} Коме ја сметам да се против мене чак код ца |
ло би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на овоме месту ја то нисам смео допустити.{S} Али на ме |
али га давати нећеш.{S} Само ће се овде на крају потписати, да га је прочитао и да знаде шта му |
у крвава догађаја, што је мало час овде на његове очи одигран.{S} Али он је добрим и меким срце |
> их видим шта би они радили да су овде на моме месту.{S} Да ми је Душанова сила, умео бих и ја |
српских.</p> <p>Стољетов чисто пребледе на овај глас. — Збиља велите „вожд“ није код вас ноћио? |
а каже.</p> <p>Сви Турци упреше погледе на млада, лична Турчина, који је замишљено седео у горњ |
маха, као вајкајући се, а после приседе на траву, између великих растових жила и наслони се на |
момка <pb n="298" /> убише Наума, онде на месту, крај потока, где се умивао...{S} Све је било |
кнез Сима.{S} Па зар с том мишљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И |
епаницу упаљена луча, коју одмах пободе на сред оџаклије.</p> <p>— Шта је то, сине Перо?{S} То |
тио, поручив Драгићу да му у свему буде на руци.</p> <pb n="277" /> <p>Сутра дан Драгић је коси |
се да ме ко није опазио; имаш неке људе на конаку, господару?</p> <p>Милош му каза какви су гос |
лика трговина.</p> <p>Момак Јован изађе на скелу и даде знак непознатим људима на супротној оба |
ошу се учини, као да се на једаред нађе на пустој и дивљачкој коси, у подножју Малога Штурца, г |
он сврши говор онако у опште, па пређе на Јеладу, на робињу Јеладу; на ону исту Јеладу, која ј |
се мрак већ био добро ухватио, он пређе на боравиште неком Јовану Буковичком, који је имао свој |
„Море, бога ми ће и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимбарлија.“</p> <p>Кад се кнез Милош |
и код Орашја.</p> <p>Ту Карађорђе наиђе на кмета Стојадина, који га, и ако је био прерушен, одм |
замоли попа Вучка, да неизоставно дође на трло и да понесе што треба за опело, али да о томе н |
и? — упита Цукић Штитарца, кад овај уђе на позив Петров.</p> <p>— Не сече теби, господару, Мило |
и донети много оружја да се народ диже на буну...</p> <p>Ови страни људи нађу овде по кога лак |
у сад, да се сви балкански народи сложе на једно опште заједничко дело, како су се сад сложили. |
S} Знам ја те кукавице што су тако брзе на кидање туђих глава.{S} Они су свирепи са голема кука |
ских народа, да се многим показале сузе на очима.{S} И ако им је све ово било и пре тога познат |
енадној појави хајдука Врља, који га је на мах отргао од личних и горких мисли и привиђења, што |
који се из туђе руке очекује.{S} Да је на моју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека дође |
ез његова знања. <pb n="179" /> А да је на писму мур, такав изговор не би му помогао и то би му |
о, као да провирује из земље, као да је на живом човеку, који је до грла закопан у земљу.</p> < |
S} Крочи ближе.{S} Крај оџака лежала је на поду некаква црна неразговетна маса.{S} Марко заглед |
другом.{S} Његова верна жена стајала је на вратници и гледала у мрак за колима.{S} Лака тројка |
е туге.</p> <p>— Највећа клетва пала је на ме и моје друштво због одласка из Србије несретне 18 |
а коме је буктала лепа ватра, седела је на скромној постељи, заваљена на високо узглавље од јас |
о је рећи: ова нејака старица носила је на својим погрбљеним плећима огроман терет од преко сто |
и!...{S} Па је плакала, плакала, све је на глас плакала; спрема ствари а све нариче.{S} Тако це |
ији човек на свету.</p> <p>Карађорђе је на махове застајао у говору, као да је хтео да одахне и |
лаву и оштро погледа пријатеља, који је на њега толико наваљивао.</p> <p>— Да спасавам главу?!. |
ојну управу у народном покрету, који је на прагу и који ће планути у најкраћем року.</p> <p>Тим |
а снег се неколико пута навртао, али је на скоро опет престајао.{S} Најзад, пред подне, ветар с |
е, оберучке узе једну даску и уклони је на страну.{S} Сад уклони и другу и пред њим се направи |
ња за срце; чим отвориш уста, она ти је на језику.{S} А откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд јој |
к мени, и тврда је турска вера, док је на мени главе ни длака му једна с његове не сме валити. |
Пошто ју је прво загледао споља, он је на једном извади, прекрсти се, пољуби је у сечивици и з |
кнуше на његовим ногама.</p> <p>— Он је на моје зло овамо дошао!</p> <p>— Није на добро, господ |
на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао застајати да одахне.{S} Сад опет понови |
до гола тела — само у гаћама, лежао је на сред колибе крај огњишта, а на грудима му је зјапила |
су против њега кројене.{S} Помишљао је на стотину случајности које се могу десити, па да ствар |
шаке.{S} Мало подаље од њега, седео је на другој постељи, покрупан, црномањаст <pb n="42" /> ч |
е и даље.</p> <p>Жарки летњи дан био је на измаку; сунце се већ бејаше давно смирило, а на дале |
> <p>Овај крвави, буновни сан учинио је на њега тако тежак утисак, да се сад осећао чисто срећа |
на време и плод убере.</p> <p>И ако је на прво писмо Милошево оћутао, неверујући му, Карађорђе |
била она прича препаћена живота, што је на њему бејаху исписале оне безбројне ситне и крупне бо |
ноћи несретни Никола Новаковић опет је на коњу бесомучно јурио кроз пусте снежне равнице и мол |
својом руком и новац избројао што му је на пут дат.</p> <p>— Што нема печата, не треба се чудит |
није имала станка ни мира — вукли су је на све стране.</p> <p>Тако је било и данас.{S} Позвана |
оју је држао у руци, пољуби је, мету је на чело, опет је пољуби и понови тако три пут узастопце |
уком преко очију, скиде шубару, мету је на колено, смакну косу с чела и настави:</p> <p>— Али и |
овога чуднога певача.</p> <p>Било их је на броју десетак душа.{S} У средини је јахао невољни пе |
се не можемо никад сложити.{S} Милош је на муци; мора се довијати, мора по невољи угађати Турци |
гића одмах вуку, и да му ударе букагије на ноге и на руке.</p> <p>...— Место да се правда и бра |
по кнежевој заповести, ударили букагије на ноге, а лисице на руке, па су питали шта им ваља даљ |
на моје зло овамо дошао!</p> <p>— Није на добро, господару!</p> <p>— Перо, не био ти харам мој |
сијече? — примети други.</p> <p>— Није на ино, но су се морали увалити у какво крупно зло, да |
нског тропоља.{S} Ослањајући се доцније на ове знатне добитке у земљишту, они би онда могли зак |
један од главнијих повереника хетерије на овоме крају, мудри Ђорђе Маврогени, који бејаше наро |
дугачки летњи дан веома се рано указује на обзорју.{S} Тек ако је минуло било 2 сата по поноћи, |
он удари у дубар, и прислонив обе шаке на прса Милош се поклони пред везиром и рече:</p> <p>— |
чно и стаде пред духовника скрстив руке на појасу.{S} Духовник <pb n="100" /> се приметно разга |
но, као мачка, Цукић је лежао полеђушке на поду крај угашена камина, покривен по глави кабаницо |
ствар с успехом.</p> <p>Томе су стајале на путу многе и големе сметње.{S} На првом месту та се |
лан, и док су јој последње речи лебделе на уснама, ње нестаде иза ониских, старих почађалих вра |
гледале и нису виделе.{S} Оне су личиле на прозор који је изнутра замазан кредом.{S} Те отворен |
зва духовника који их сву тројицу закле на чување тајне.{S} По том договору Милош је требао да |
на мисао ипак је била једнако тамо доле на оним странама, где је у то доба боравио Карађорђе, и |
здиже се брдо Крушчица, од које се даље на југ пружа благ брдски повијарац, који је тада био об |
свака та реч као растопљен челик капље на само срце.</p> <p>Но у тај мах зачу се нека потмула |
творити.{S} Прођите ме се и оставите ме на миру — то је све што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни м |
р се свак побојавао да га Милош не узме на око као пријатеља „вождовог“, и да га тако не обележ |
ци. <pb n="260" /> Вујица га одмах узме на страну, изађу испред коњушнице до Јасенице, и ту му |
или од саме срме.</p> <p>Насред каване на огромном ћилиму, на коме се прелива стотина живих бо |
дело.{S} Пламен буне требао је да плане на тихом Дунаву, па да одјекне чак до атинске голе равн |
ним и сама себе.{S} Али оне крваве ране на срцу моме људске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је |
ана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на грану, он се пење све више и више, и већ је доспео д |
"164" /> Ђорђе је био истакнут да стане на чело тога покрета, а сви балкански родољуби и мање в |
лептир полети пет-шест корака па стане на какав цветак, шири своја шарена крила, стриже дугачк |
бити ни тешко, ако му се одмах не стане на пут.</p> <p>Чувши таке гласе, Марашлија се јако снев |
је Милошу испала згода да поново устане на зулумћаре.{S} Нисам ли му ја одмах поручио где ће ис |
д, где су пред царским Сарајем истицане на углед фанатичке цариградске светине.</p> <p>Та је су |
мо зна толико, да му је дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади горе на врх вршка, как |
али чекати док султану и царевима падне на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с н |
Ту је остао дан два.{S} После му падне на ум да промени боравиште.{S} Вујица се нешто много за |
ледајте ви свога посла, а оставите мене на миру.{S} Кажите и поручите Милошу нека ми не потпраћ |
ов да, по заповести светлог цара, крене на Турке.</p> <p>У то доба Карађорђе је и сам био у Пет |
осветљене с две олајне лампе, намештене на два краја дугачкога стола, који је заузимао средину |
право што се ради од ове две-три године на овоме.{S} Ја бих хулио донекле своје рођено дело, ка |
е у три дана по два пута летео са Дрине на Мораву и с Мораве на Дрину.{S} Кад је ваљало метути |
се главна турска сила сломије и нагрне на ове стране, кренула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и |
p>Да не говоримо о рату, где је убијање на гомилу дотерало до правога савршенства — само убијањ |
афа IV, били су султани чије је ступање на престо и силазак с престола она преживела и ево је д |
а.{S} Ништа ме тако не убија као сећање на неправде, које сам којекад нехотице починио.{S} Али |
да, који је изгубио скоро и само сећање на негдашњу државу, на негдашњу славу и величину своју. |
дару, што подбадаш одовуд, и због мржње на Милоша, хоћеш да дођеш главе и оној једној сиротињи. |
дирати, кад један једини тренутак сумње на једаред збрише целу ту ровиту зграду заваркавања:</p |
ста добро мучење, кад жива човека ударе на колац, или га обесе ченгелима за ребра, па га тако о |
.</p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни онда говорио.{S} Трпио бих |
, Милошеве потере и дању и ноћу шушњаре на све стране, али ми знамо стазе и богазе и провешћемо |
жа дуж сва четири каванска зида, а горе на миндеру седи око 50 људи и ћутећки срчу своје наргил |
о?{S} Али не питај мене, питај оне горе на ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од њих ми је.</p> <p>— |
е на горостасни грм, и да га усади горе на врх вршка, како би се могао видети из највеће даљине |
де.</p> <p>У тој авлији гореле су ватре на три четири места, а око њих видели су се многи наору |
и Ћурћија, није човек врбовина па да се на пролеће подмлади и да на одсеченом врату избију нови |
било да чује његова запомагања и да се на њега сажали.{S} Тако јурећи, коњ долете до на обалу |
вати.{S} Ваљало се дакле спремати да се на време и плод убере.</p> <p>И ако је на прво писмо Ми |
...</p> <p>И Милошу се учини, као да се на једаред нађе на пустој и дивљачкој коси, у подножју |
у скупу световати, кнез је желео да се на само разговара с неким од њих.</p> <milestone unit=" |
дома свога, распојас и босоног баца се на рамена своме добром коњу, који вазда чека спреман и |
пренаражен овај мрски призор.{S} Сад се на једаред чисто трже, доња му вилица заигра, а зуби за |
вредне, штедљиве трудбенике, кадгод се на међама Србије ма и за кратко време стишавала убојна |
у чему изневерио ове лепе наде које се на њега полажу — да бог да му ова његова рођена сабља г |
добро одевени и добро наоружани, те се на први поглед могло познати да су верне слуге каква мо |
асалост, која цео свет усплахири, те се на свакоме може познати да је нешто узнемирен, забринут |
ићи; његова слава и величина дићи ће се на гробовима свију бољих и отреситијих Срба, ако се не |
једну носим већ три месеца; скоро ће се на мени распасти.{S} Цело ми је покућанство она тиква з |
звици радости и одобравања разлегаше се на све стране.{S} Али у ову веселу грају и нечујно су с |
кидане, као слаби листићи, разлетеше се на све стране у страховитој ломњави и пуцању.{S} Карађо |
и колебање; четири јањичара појавише се на губилишту, водећи под руку кнеза Симу и Драгића.</p> |
пролећа ту је бујао густ коров, који се на великим летњим припекама спари и сасуши, те цело пољ |
да што пре изађу пред Карађорђа, али се на обојици опажало да су узбуђени и сметени.{S} Окретал |
међу великих растових жила и наслони се на <pb n="283" /> широко, маховином обрасло растово деб |
Карађорђе није говорио ништа; спусти се на малу столичицу и као да бејаше замишљен.</p> <p>Наум |
нез Милош опази ово мигање и испречи се на Паштрмца, претећи да ће и с њим овако учинити као и |
пред ноћ вратила дому своме, кад јој се на једаред тешко смучи.{S} Снага је издаде и она би ту |
и оклоп, узимао убојни мач и стављао се на чело војсци, да порази непријатеља, да послужи домов |
са Саве и од Синџир-џамије и окупљао се на пољаници где је сад Реалка и гостионица „Српски Краљ |
лане молили за Молера.{S} Изговорио се на народ и Милоша.{S} Тако ће бити и сад.{S} У истини п |
рили.</p> <p>Најтеже је било то, што се на Карађорђа није смело напасти јавно.{S} Милош никако |
кључак:</p> <p>„Сви ови људи вајкају се на своје стање, али нико од њих није намеран да кида с |
ачу и страховито шуштање, из кога су се на махове издвајали поједини јачи звуци, налик на испре |
ну.{S} Превоз је свршен брзо, али су се на банатској страни дуго задржали, јер један од ове дво |
, а после, кроз читав век, ређали су се на њему богати Грци.</p> <p>С господарем престола долаз |
се убије“ почешће се чула, но Милош се на то чинио невешт, пуштајући људе да се сви изговоре.< |
ој обојица послужите и да јој се нађете на невољи, кад, да Бог сачува, до невоље дође.{S} Шта?{ |
, заносна играчица још се једном окрете на пети, још се једном преви преко главе додирујући ско |
, прилично збуњен и изненађен, пресрете на кућњем прагу.</p> <p>— Ноћас мора да је Турке јако с |
, који га с дубоким клањањем предусрете на вратима и с питањем: — Је ли дома његова светлост? — |
з дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, ама он <pb n="59" /> је за нас био мањ |
ворио штогод стално и трајно.{S} Вичете на моје мешање и сметање.{S} Па деде, по души вас, дајт |
вајте, да газећи на гуштера не нагазите на гују присојкињу.{S} Немојте ме гонити да под старост |
подаље, могу свратити и код Чолак-Анте на преноћиште.{S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. |
бразу је изгледао црн као земља, а црте на лицу бејаху му се некако развукле и искривиле тако, |
с тога бити главе одрубљене и истакнуте на углед, за страх другима.</p> <pb n="85" /> <p>Пресуд |
го погледа на божански Олимп, кад ли ће на њему опет једном синути освештана зрака давно угасле |
а нејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас као добар јунак, али и као великодушан човек, ш |
вни вожд.</p> <p>Питање је било како ће на све то гледати Русија.{S} Сва пажња велике северне ц |
бјашњења пазар је прекинут.{S} Милош ће на рачун оштете Турака положити везиру у року од године |
а хладна мртва тела никада се више неће на њима огрејати.{S} Хеј животе, животе.</p> <p>Док је |
мах устати и друге хришћанске поглавице на Балкану.{S} Него вожд је рад да се разговори и спора |
гомилом празних речи и бацањем кривице на другога — заклањају своју рођену слабост, Карађорђе |
сти, ударили букагије на ноге, а лисице на руке, па су питали шта им ваља даље чинити.</p> <p>П |
он се претури с мале троножне столичице на којој је седео, паде полеђушке и диже ноге у вис.</p |
нако у сну обилно текле, и ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</p> <p>Милош скочи и пр |
рао, наређивао и говорио.</p> <p>У вече на против, бивао је махом одлучан и на све решен.{S} Ко |
иже сад такав ступањ, да несрећник поче на глас стењати и кукати.{S} И он је заиста викнуо, вик |
аге, што густо укрштају малено прозорче на казамету испод Сахат-куле, и паде на гомилу влажне с |
ца.{S} Други блед човек, што још сеђаше на слами, затвори на то уши и рече чисто очајно:</p> <p |
на човека без главе.{S} Та прилика маше на њега рукама, као да би му хтела рећи: „Стој, причека |
регове ваља, мрак и ветруштина налетеше на горостасни храст, на чијем се врху Ђорђе налазио.{S} |
да се уздржи да не плане и да не кидише на Добрњца, који га је тако изазивачки нападао и вређао |
а чинимо!{S} Дођоше онда људи, навалише на Ђорђа и преломише га.{S} Брани се јадан, брани, па н |
говорио.</p> <p>Њих се двојица уклонише на страну да се о томе разговоре.{S} Одговори Вујичини |
де, али стари Турци пођипаше и остадоше на ногама докле везир и Милошу не даде знак да седне.</ |
ђоше неколико улица ћутећки.{S} Изађоше на чаршију.{S} На лепом летњем вечеру многи свет седео |
дном је прекорео Вујицу а затим пређоше на присан пријатељски разговор.</p> <p>— Шта ће рећи Ми |
зговор и свршио.{S} И они убрзо пређоше на други.</p> <p>— Шта ли ће, боже, чинити Турци, кад ч |
мо оковане ноге.</p> <p>За Петром уђоше на прстима Марко и његов слуга Никола.{S} Никола је нос |
ат док се два незнана путника превезоше на српску страну.{S} Превоз је свршен брзо, али су се н |
укић скочи.{S} Тешке букагије одјекнуше на његовим ногама.</p> <p>— Он је на моје зло овамо дош |
е с осећајима самољубља и славољубља, и на махове превлађивали су час једни, час други.</p> <p> |
нов свет, чије руке неће бити крваве, и на чијој се одећи неће познавати попрскана крв убијена |
.{S} Седео је ћутећки, оборене главе, и на сва наваљивања свога друштва одговарао је само жалос |
’л тако?</p> <p>Духовник опет одобри, и на томе се, у главноме, свршио њин разговор те вечери.< |
огли и засебно преговарати с Турском, и на тај <pb n="169" /> начин можда што више ишчупати за |
омести, он ће учинити што је наумио, и на мене ће, вели, пасти проклетство, као на новог Бранк |
осмајем!{S} Сунце тек што се смирило, и на далеком западу трепти још само последњи румени одсја |
о упућен само на се и на своју снагу, и на просту масу народа која ће за њим поћи.{S} Али он гл |
атио људе, да ми у највећем поверењу, и на божији аманет то кажу и да ме позову да се за то спр |
је се могу десити, па да ствар омету, и на махове чисто се кајао, што некако није потекао сам, |
знај:{S} Карађорђева глава или твоја; и на то ти се кунем живим Богом и светим Јованом и <pb n= |
а одређена за губилиште <pb n="82" /> и на коју је већ стајао турски џелат са своја два помоћни |
саше својом крвавом снажном руком.{S} И на једаред он му упрти крваву одрубљену главу Драгићеву |
поручивао му, и он све некако врдака и на то не одговара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо з |
шан, закрвављен поглед, а свака длака и на коси и у брковима, усправи му се.{S} Он је изгледао |
зотине.{S} Али сабља је била исправна и на џелатовом лицу указа се израз задовољства и поноса.< |
ему одсеку главу, однесу је у Београд и на коцу истакну на бедем, а кога жива ухвате њега посек |
, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српска ханџара, по |
вуку, и да му ударе букагије на ноге и на руке.</p> <p>...— Место да се правда и брани, он узе |
ици, радници, возари, посленици пешке и на коњу; деца са стоком, гомиле жена, које су се враћал |
султану и царевима падне на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, обијајући |
и одговорност пред Богом примам на се и на потомке своје, зашто се овде ради о миру и срећи цел |
пеха, кад би он био упућен само на се и на своју снагу, и на просту масу народа која ће за њим |
и проклетства ове сиротиње које ће те и на оном свету стићи, несретниче мој; — рече Милош леден |
снег!{S} Да је њима да су сви кнезови и на моме месту — ето ту је њима мука!</p> <p>Кнез је гов |
ко зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да убиство убиством покају...{S} Тада би и о |
његов, да не би што замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе сад и погледао на Добрњца |
да дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак.</p> <p>Карађорђе се захвали митрополиту и обе |
су <pb n="160" /> све добили на сабљи и на сабљи ће једино и изгубити.{S} На леп начин не дају |
ијатеља и да њих припита шта да учини и на што да се реши.</p> <p>Ствар је била у овоме: — Пошт |
вуд подбадам народ тамошњи да се буни и на оружје диже.</p> <p>„За састанке ја незнам, шта би в |
ече на против, бивао је махом одлучан и на све решен.{S} Ко много хоће, мора много и да сме.{S} |
лита.{S} Господар Ђорђе је тамо остао и на конаку.{S} Јамачно је и сада тамо.{S} Ја сам баш мал |
>— Море, мени само да је да се здраво и на миру дочепам Рудника, и да видим само 50 одабраних д |
се ухвати, али је све то предупредио и на добро окренуо он, Милош.{S} И тада би он показивао в |
рњац ово говорио, Карађорђе се мрштио и на махове нестрпљиво махао руком а два пута проговори љ |
о сан.{S} Карађорђевица устаде полако и на прстима изађе напоље, па се мало доцније врати с лон |
и славе.</p> <p>Па ипак се помишљало и на најгоре, па су се побринули и за тај случај.{S} И ак |
е да приме наше посланике, макар било и на десетак речи.</p> <p>Милош ућута а и духовник је ћут |
се како један коњ слатко вруска сено и на махове дубоко уздахне, па се опет чује једнолико вру |
> <p>Па како се успеху свак клања, то и на овом путу Милошу су највише викали „ура, живео“ и на |
ко је код њега одмах све на друму што и на уму.</p> <p>Свикнут да тако мисли, па тако и да ради |
и, они кушају да примене електрицитет и на убијање осуђеника.{S} У големој жељи да кривац што м |
р Димитрије седео је прекрштених ногу и на колену писао, а Милош је киван ходао по соби и срдит |
али опет је он мали да може Карађорђу и на сенку стати, а камо ли што друго.{S} А после, господ |
тешто, нека завиде, Богу хвала, имају и на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине з |
да ли помишљају на повратак у Србију и на какав начин.</p> <p>Симић му је казивао што је знао. |
с дугим пушкама у руци, стражарили су и на самом уласку у кућу, а крај њих је био још и један п |
ко: — Ево овде! — затим пресече улицу и на другој страни заустави се пред дућанићем, пред којим |
ошле у додир, врховна команда прешла би на Ђорђа.</p> <p>Тако је исто било удешено и за друге п |
повратку Карађорђевом, као и то, шта би на случај да се Карађорђе доиста врати.</p> <p>Саветова |
а читав сахат хода.{S} Овда онда кад би на друму за тренутак замукло клопарање кола и јаукање с |
звидела, он то никад не би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Да у |
а, као да се нешто омишља, и после сави на више и нестаде га у мраку.</p> <p>После четврт часа |
{S} Управо од ње се тражило да се стави на чело целога покрета т. ј. да она прва и отпочне борб |
ову, владика Мелентије потписао се први на томе писму; а после неколико месеци и сам је пао од |
љук Турака, њих двајестак на броју, сви на добрим коњима, а до зуба наоружани.{S} Мирно село Ро |
врши прозив, Ипсиланти објави да су сви на скупу.</p> <pb n="171" /> <p>После ових формалности |
све присутне, да се увери да ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и све друге хартије, није |
сентија!{S} Каже, Милош нас зове бојаги на договор, да би пред светом изгледало као да и нас ос |
нутака, ако би имао што поручити чељади на дому.</p> <p>Цукић се наслони руком на оџак.</p> <p> |
е емиграције.</p> <p>Живећи тако у нади на скоро обновлење пређашње славе своје, српски емигран |
Милошу су замерили да много штошта ради на своју руку, а да би ваљало да почешће припита и друг |
не види из дима.</p> <p>Она, Јела, седи на малој столичици недалеко од њега и хвата пажљиво сва |
ајима и опитима, где се од речи прелази на дело.{S} Пламен буне требао је да плане на тихом Дун |
ју сурову душу, то никад више не излази на бео дан.</p> <p>Једном приликом, после једне крваве |
па чувај ово као очи у глави; боље пази на ову но на твоју рођену главу — рече Никола момку и м |
корном народу.{S} И ови исти људи, који на први поглед као да никога не вермају, поћи ће за јун |
а паде и стаде онако, како обично стоји на раменима, те је изгледало, као да провирује из земље |
пред разјареним убицом, који је зверски на њега очима стрељао.</p> <milestone unit="subSection" |
лно.</p> <p>После је покушавао не би ли на којигод начин могао отклонити крваво недело, па било |
и колебања.{S} Ствар је крио за се, али на основу тих позива, већ се почео спремати за полазак |
в шикну и попрска далеко у наоколо, али на велико чуђење присутних великаша, глава није била од |
удна људска прилика на добром коњу, али на коњу који је већ малаксао блудећи без циља и одређен |
есту ја то нисам смео допустити.{S} Али на мене се сад диже повика што је везир бунтовнике поби |
ом оно је стајало као окамењено.{S} Али на једаред из тога заноса трже га снажно дрмусање.{S} Т |
и гледао своју личну корист.</p> <p>Али на овом састанку покренуто је први пут питање, које је |
уњено, па се онда окрете Марку и навали на њ, шапатом:</p> <p>— Његов сам хлебац јео!{S} Богом |
ујањем својим са свију страна призивали на молитву побожне хришћане српске.{S} Зар опет да пота |
Турцима, они би у првом реду апеловали на Карађорђа и њега би истакли као вођу, који би требао |
ма.{S} Карађорђе је устао да се захвали на великој части и поверењу, и одмах ту спремљено је и |
зили из Србије.</p> <p>Други су гледали на ствар сасвим друкчије.{S} Све то што се сад јавља о |
е био ужасан и сви су збуњено погледали на губилиште.</p> <p>У тај мах, остраг у гомили наста к |
уди, који су око десетак година стајали на челу свију главних послова државних; који су имали п |
.</p> <p>Док су стари народи разапињали на крст, спаљивали, бацали живе људе да их дивљи зверов |
о што је Ђорђе, јамачно би и они устали на оружје“. — рекао је Ипсиланти једном пријатељу, коли |
у груди, а прсти су му грчевито дрхтали на обарачама од пиштоља!</p> <p>— Креши, господару! — р |
пребегли у Србију.{S} Али тамо би дигли на нас хајку као на бесне вукове — рече Крага и уздахну |
Спровод застаде.{S} Већ су били стигли на тужно место крвава губилишта.</p> <p>Јањичари брзо р |
шао, ни једне реке коју није бродио или на којој <pb n="18" /> се није заустављао да напоји доб |
.{S} Турци су <pb n="160" /> све добили на сабљи и на сабљи ће једино и изгубити.{S} На леп нач |
бојавао.{S} Какви ми јади нису долазили на ум.{S} Свачега сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и |
двајестак гласова, који су сви говорили на један мах.{S} То су били кнезова и други угледни људ |
зуба, ходали су ту око колибе и мотрили на сваки корак Карађорђев.{S} Чисто је изгледало, као д |
твореног бунта, коме су се били истакли на чело неки кнезови.</p> <pb n="105" /> <p>Турци су то |
попада самртни страх, при самој помисли на шта се одлучио.</p> <p>„Дознаће се, разгласиће се, ч |
ушао поново да подигне народ.{S} Изашли на Љубић, па се у најнесретнијем тренутку разбежали.{S} |
о остаде у Банату.</p> <p>Кад су прешли на српску страну, мрак се већ бејаше у велико ухватио.{ |
м превртао пластове.{S} Увече су отишли на Драгићево трло.{S} Ту је остао дан два.{S} После му |
p>— Не би ја марио да су они сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре доба муте и бунтују |
то: раде ли бивше српске старешине сами на своју руку или по руском упутству.{S} С друге стране |
ју не би ваљда они то смели чинити сами на своју руку, кад се зна да ће се то раније или доцниј |
, али после кратка ћутања он се преломи на једно:</p> <p>— Господару!{S} Уздам се у бога, да ће |
рити на врат и оно што ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у Србију, да што тражи |
дука.“ А у том вајкању — старцу није ни на ум падало да су она два човека нарочито била подметн |
све лепо сакрити, па да никад никоме ни на ум не падне...{S} Како има згодних места, где би се |
ве ником није вајде, опет мени не би ни на ум падало да остављам Србију, да се ту не нађе Руса, |
рски, који никада није хтео пристати ни на какво равнање и погађање с Турцима, док он, Милош, б |
очито крило, пошто се знало да су кивни на Карађорђа и једва би дочекали да га оптуже пред Руси |
ицима.{S} Сви погледи били су управљени на једну пољаницу, која је била одређена за губилиште < |
целом Београду, знали су је и у околини на далеко као видарицу, која од многих болести боље леч |
н свога сапутника.{S} Ово сигурно звони на вечерње, сутра је света недеља.{S} Крпара скиде капу |
ега прибојаваш.</p> <p>Милош се поклони на ове речи везирове.</p> <p>— Не бојим се ја Ђорђеве ј |
тегљења врат му се таман згодно наслони на дрвени пањ.{S} Положај је био згодан.{S} Џелат узе с |
е радознале светине.{S} Њини плахи коњи на махове су се срдили и тако подигравали да су им варн |
уде.{S} Нећу после да ми се и то товари на душу.{S} Ево вас, па како год решите и хоћете, онако |
јући вратио се кући, а случај га намери на Врља.{S} Народ је тада (после Карађорђеве пропасти) |
човек, што још сеђаше на слами, затвори на то уши и рече чисто очајно:</p> <p>— Полако, по Богу |
олиће; народ се комеша; кнез Милош гори на две ватре и нико не зна шта ће донети сутрашњи дан.< |
ко било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред улице пала као свећа.</p> <p>Баба Јана, била је |
Баш бих радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ја радио?{S} Спремио би |
p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— А шта ти на то велиш, Перо?</p> <p>— Уби ме, господару!...{S} Бо |
шта <pb n="165" /> више.{S} Остави и ти на миру Милоша и Србију, па се тебе нико неће ни сећати |
ево.</p> <p>Тада је он почео наваљивати на Вујицу, да му врати оно писмо што му је писао и у ко |
, па памти колико ће ти та кошница дати на јесен. (Драгић је доцније причао да му је дала 15 ок |
угога начина, већ се ваља поново дизати на оружје и оружјем очистити Србију од Турака.{S} Па ка |
авде, ти Амиџа; немој ми бар ти стајати на муку!...{S} Зар ово марвинче заслужује што друго, но |
код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму, који из Кишињева води преко румунске границе. |
а се чудити.{S} Турци су почели сумњати на господар Милоша и прате му сваки корак, па се јамачн |
ше поручио Карађорђу да се понова врати на Драгићево трло, па ту да га чека, јер су ту склонити |
и, и зора се већ бејаше почела беласати на далеком истоку.</p> <milestone unit="subSection" /> |
скинуше с коња, Цукић није могао стати на ноге.{S} Биле су му утрнуле и одумрле од стеге у око |
еран из Србије, што нису хтели пристати на неке уредбе, које је Карађорђе заводио по савету Мла |
орђе је хтео да види како ће то утицати на војводе; имају ли они каква поуздања сами у се, и да |
т код султана.{S} Зар сам смео ја узети на душу толику сиротињу и пустити да се учини та несрећ |
n="23" /> Ја не смем тога човека узети на своју душу, а ти буљубашо Марко, ето те, па како зна |
би могла повратити?{S} Ко би смео узети на се толику одговорност?{S} Зар није било боље, да пад |
оша — а ко би ту одговорност смео узети на се и пред Богом и пред народом!...</p> <p>— Није ту |
а она се с нова пробуди и понова налети на њега с новим сумњама и прекорима.</p> <p>Узалуд је о |
десно да ли ће вам когод све то донети на пешкеш! — рече Карађорђе прекорно, а затим додаде:</ |
један напор и он ће <pb n="285" /> бити на врху и горостасни злаћани крст засијаће с вршка голе |
о срца; све ми се слути да то неће бити на добро и све се бојим да то нису навлаш тако удесили. |
ка аждаја турска.{S} Борбу треба водити на живот и смрт, а вођство треба предати у једну челичн |
собито како су Турци сад кивни и срдити на све нас, што смо се за ове две године мало отргли и |
трашен да се управо није смео ни жалити на зулуме турске.{S} Врљо узме питати сељака што кука, |
има каквихгод изгледа да ће се учинити на неки начин да се старе војводе могу слободно вратити |
љиво проматрао, какав ће утисак учинити на везира ова вест о Ђорђу.</p> <pb n="192" /> <p>— Ако |
а не брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на Драгићевом трлу а ја ћу наредити што је нужно и све |
адовољан.{S} У колико се могао ослонити на реч Турчина; он му је обећао и зајемчио све што је х |
ратио у Србију, па ће ми после товарити на врат и оно што ми никад није ни на ум падало.{S} Ја |
осећао да ће се сав тај урнебес сручити на његову главу.</p> <p>...„Убиће ме, разчеречити, раст |
Што су други започели, они ће довршити на нашему упропашћењу.{S} Везир је добар човјек, али ње |
управља овом земљом, те неће баш спасти на лудога Циган Ђорђа!</p> <p>Милош је узбуђено и усиље |
е хтео још раније погубити, но га пусти на молбу и наваљивање људи).{S} Али нећеш, Штрбо, куд с |
с кавом и два филџана, па све то спусти на кубе.{S} По тој спреми видело се да кнез Милош неког |
обљеници спроведени право везиру, слути на зло.{S} Да је Милош мислио развлачити ствар, он би о |
вати нека страва, и штогод рекнеш слути на зло.{S} Не мислим ни ја да тамо наше чека неко смиље |
ја њина.{S} Само треба јуначки прегнути на велико дело устанка; смело треба развити заставу бал |
емље довољно је јак, да их може кренути на борбу.{S} Престо букурешки био је кроз дуг историски |
ла поцепана, те да не могне сва гурнути на Грчку.{S} С тога је много полагано на то, да устанак |
ре бити!</p> <p>Средовечан човек седећи на шилтету у дну каве, диже главу, слеже раменима и реч |
е веома плодно земљиште.</p> <p>Тражећи на све стране савезнике и помоћнике, који би олакшали б |
агазе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гуштера не нагазите на гују присојкињу.{S} Немојте м |
леда у Карађорђа, очекујући шта ће рећи на ово последње питање.</p> <p>Ђорђе је ћутао, грицкао |
>После ових формалности ваљало је прећи на главну ствар.{S} Ипсиланти објави да на данашњем ску |
ећа.{S} Сејати у таквој њиви, значи ићи на сигурну пропаст.{S} Тако нећемо сејати.</p> <p>— Ако |
земљу, још једном задрхташе сви мишићи на њеном облом, као прекаљени челик гипком телу, па онд |
де шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени са стране, они су само ма |
омастити брка.{S} Свак би сад умео доћи на готово и офукати оно што је други стекао.{S} Али за |
митрополиту и обећа да ће свакако доћи на вечеру, само може бити мало доцније; али ако се суви |
мирно.{S} После туробне и облачне ноћи на далеком истоку указивало се проведрено јутро.{S} Коњ |
а.</p> <p>Слуга, који је чекао куњајући на уласку у одају, кад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђ |
свећености.</p> <p>Французи, корачајући на челу цивилизације, одмакли су и у томе.{S} Они су из |
зло смера; — рече Карађорђе, показујући на Новаковића, који је збиља закрвављено гледао у колиб |
о налазили су се склоњени у једној кући на крају Паланке, куда су им били и коњи доведени, како |
падну три махните главе, но да се баци на ризик толики народ.{S} Хајд, ето реци да си ти био н |
аница какву обично носе румунски сељаци на томе крају.{S} И иначе Красис је био обучен као сеља |
наднога зрака и скочи на ноге.{S} Ланци на њему зазвонише тако звучно да одјекну цела тамница.{ |
вечији, који после лакоумни властољупци на тргу живота тако у бесцење продају.{S} Милош мајке ц |
и како су у вечитој опасности, да Турци на њих што не посумњају о спреми за нову буну, па да их |
х има под сунцем...{S} У страшној битци на Суводолу, према мени је стајала скоро цела Арбанија, |
но; свет се бејаше утишао и његове речи на далеко се чуше.</p> <p>У тај мах неко остраг прошапу |
p> <p>Старцу су тако брзо навирале речи на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао |
аковић, момак Милошев.{S} Он се испречи на Анту, гурну нека побочна вратаоца, што су кроз подуг |
о бога знате!</p> <p>Лисовић се испречи на њега: — Па добро, кнеже; кад ти је његова глава скуп |
е трже од онога ненаднога зрака и скочи на ноге.{S} Ланци на њему зазвонише тако звучно да одје |
а и не могаше згодно стати.{S} Он скочи на кладу и штогод може удари одозго чизмом по тој испре |
човек прогура се кроз светину и искочи на губилиште.{S} Он никог не упита, никоме се не обрати |
ана оружја и два топа, да све то утроши на народне потребе.</p> <p>— Ја нисам гледао на то што |
ави, која се већ ево неколико дана суши на коцу турскоме <pb n="68" /> у тврђави.{S} Том прилик |
ају и на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине замерке баш као да ти долазе од рођ |
веома осетљиво и покретно; сваки осећај на њему се изражавао и <pb n="56" /> брзо и јасно.{S} Р |
гово право преноћиште.{S} Овај прелазак на Јованово трло свршен је баш онога истог дана кад се |
уштања је било с обадве стране, па ипак на том првом састанку опет се нису могли погодити.{S} Ш |
румом читав буљук Турака, њих двајестак на броју, сви на добрим коњима, а до зуба наоружани.{S} |
ах буре, од чега затрепери сваки листак на горостасном храсту, а ситније гранчице његове повише |
а памтиш онај страшни и крвави тренутак на Љубићу кад оно полете ти и диже Ракетин разбијени до |
о целе каване, упита госта, који је чак на другоме крају седео.</p> <p>— Море, болан, Раџо, как |
страда при извршењу казне, дошли су чак на мисао да осуђеника убијају при спавању.{S} Права аме |
као бих да умирем као најсрећнији човек на свету.</p> <p>Карађорђе је на махове застајао у гово |
рчи за њим некаква чудна прилика, налик на човека без главе.{S} Та прилика маше на њега рукама, |
аја, нека <pb n="131" /> гунгула, налик на удаљену грмљаву, која се све више примиче.{S} Милош |
епом врту, скромна дрвена кућица, налик на куће по српским селима.</p> <p>Почетак је маја, и гр |
ејасно комешање и шуштање гомиле, налик на шум који долази од каква далека водопада.</p> <p>Цел |
аји чуло се само храпаво кркљање, налик на одвратне звуке који се чују кад стојимо уз приклано |
ве издвајали поједини јачи звуци, налик на испреплетане јауке који се губе у даљини.{S} У исти |
у још је трептало силно руменило, налик на одсјај каква огромна пожара, који се губио тамо негд |
страну, некакву велику торбуљачу, налик на костретне зобнице коњске.{S} Мора бити да је у зобни |
ијају се, окрећу се и нестаје их, налик на црвенкасте крваве мехуриће који један за другим прск |
ају.{S} Она је расла; сад је била налик на тисућу људских гласова који се у једно сливају.</p> |
песма, али је та песма била више налик на болно јадање крвавог и несрећног срца.{S} Ова је пес |
, Цукић је бледио и зеленио у лицу, док на послетку не поцрни као земља.</p> <p>— Пи! (он отпљу |
аш поуздања у своје људе, ја ти стављам на расположење целу моју војску, а ако буде потребе, ја |
жи:</p> <p>— ...{S} Ето ни кошуље немам на себи.{S} Ову једну носим већ три месеца; скоро ће се |
за ово досадање, ја га слободно узимам на своју душу, и ако смо криви пред Богом, нека моја ду |
х зато, и одговорност пред Богом примам на се и на потомке своје, зашто се овде ради о миру и с |
p> <p>— Јао, Свети Аранђеле, зар си нам на данашњи благ дан ово донео — прошапута Драгић, па за |
па се вијем као црв под кором и не знам на коју ћу страну, онда њих нема <pb n="96" /> да понуд |
се у њино обећање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не б |
, па тако и да ради, Милош се срдио сам на се, што је овај пут прекорачио обичне међе своје иск |
ине, рутавим „псом“, само стога што сам на скупштину дошао необријане браде, од жалости за брат |
ће их Милошеве страже.</p> <p>— Не идем на свадбу, но на погибију, па што ће ми друштво?</p> <p |
о, то је оно што мене буни!{S} Да узмем на се одговорност, да се после рекне како је Ђорђе од м |
дали су управо с неким страхопоштовањем на оседеле, у љутом боју опробане ратнике српске, и нар |
ојим пратиоцем Наумом и сутрадан, лицем на Петровдан, био је већ у Пожаревцу.</p> <pb n="253" / |
вечери растану.</p> <p>Сутрадан, лицем на св. Павла, код пивнице где је био склоњен Карађорђе, |
он убити мене?{S} Или треба да навучем на се кабадахијско одело и да будем момак Карађорђев?{S |
га сав народ и кнезови с кнезом Милошем на челу, моле „благонаклоно двор руски да милостивим ок |
долазити.</p> <p>После је тражио, да им на брзу руку штогод спреми за вечеру.</p> <p>— Мртви см |
ко у разговору једном, ја му се пожалим на Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш псето?“ Побра |
у, која је скукуљена седела ту пред њим на столичици.{S} Изгледало је као да се Ђорђе нешто дво |
ка на глави...</p> <p>Ја ово не говорим на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, а тврдо се |
е, а ја остадох овде скоро сам да горим на сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда је требало мислити како |
како да се попнем и како да га наместим на овакој страховитој висини, која се под само небо изв |
и оном јадном народу.{S} Зато се љутим на тебе, господару, што подбадаш одовуд, и због мржње н |
ударио.</p> <p>Карађорђе одмахну главом на ово хвалисање Вујичино, али умирен није био.</p> <p> |
у свечаном руху, с равнодушним изразом на лицу, као да присуствују каквој досадној позоришној |
на дому.</p> <p>Цукић се наслони руком на оџак.</p> <p>— Па баш да се мре Перо — рече он не ди |
рачан, тесан собичак и показујући руком на тај ћумез, викну Анти:</p> <pb n="263" /> <p>— Вуци |
ештену одају, он застаде пред огледалом на зиду.{S} Погледа се и чисто да себе не позна.{S} У о |
еним очима, с огромним црвеним турбаном на глави, а одевен у богато извезено рухо од танке, као |
арочито је ударио <pb n="271" /> гласом на то, да је Карађорђе дошао да дигне буну, и да му то |
убилца; они ће јавно показивати прстом на њега — Милоша — а ко зна, да се когод од њих не одва |
че Врљо с подругљивим шеретским осмехом на лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још и ти бројао у доб |
е у вече.{S} Међутим провели су цео дан на коњима, јурећи по сеоским распутицама, гудурама и гу |
е и нагнало целу фамилију да пазе један на другога, и да један другоме не даду да погреше.{S} К |
рљо је био дрзак и опасан хајдук, чувен на целом југозападном крају Србије.{S} Кад су после Кар |
Стамбол, погибе мучки и крвнички убијен на спавању, од рођене српске руке, по заповести и угодб |
ој бејаше ослабио и уздрхтао.{S} Спомен на ова тешка времена бејаше и њу саму дубоко потресао.{ |
дугих образа и великих бркова, наслоњен на дугу пушку, коју бејаше чврсто стегао у руку.{S} Сед |
штра погледа, стајао је споља, наслоњен на колибу.{S} У левој руци држао је за врх од држаље ос |
> <pb n="284" /> <p>Крај себе, наслоњен на десно раме, Карађорђе као држи велики, у врх њега ви |
о страшан.{S} Уздигнуте главе, наслоњен на своју огромну голу сабљу џелатску, он је поносно гле |
рђевих, бејаше се пружио Наум, наслоњен на пањ, он је више седео но што је лежао и почешће се м |
ло видела су се три човека.{S} Наслоњен на границу уз коју је саграђена колиба, Карађорђе је ле |
Карађорђе је неко време остао наслоњен на миндерлук, са шакама на лицу тако, да је изгледао ка |
еви, а водио их је Лисовић, човек решен на свашто и кнезу Милошу безгранично одан.</p> <p>Пред |
у своју рођену браћу Србе, да их Турчин на мукама умори, баба Јана је осећала с тога тешки тере |
нила густи мрак у оџаклији, где се огањ на камину одавно бејаше угасио.</p> <p>Петар застаде.{S |
, а онај нежни израз чудно је одсјаивао на строгом и суровом ратничком лицу Ђорђевом.{S} Он диж |
и баш то спремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> <p>Наста кратко ћут |
ла потпуно свршена.{S} Час се одлучивао на ту ствар с највећом одсудношћу, тврдо убеђен да друг |
мало претеривао, кад је толико полагао на постигнути успех против њих.{S} Умирен и обрадован њ |
азивао ове људе, он није толико полагао на њино решење, но главно му је било да испита располож |
целе једне земље.{S} Народ ме је дигао на висину на којој су седели стари цареви и краљеви срп |
ава српска сила, а најрадије би нападао на позадња одељења, која гоне захиру и храну за војску, |
родне потребе.</p> <p>— Ја нисам гледао на то што ће се други уздићи и доћи до власти и славе; |
лкану.{S} За то је Ђорђе сад и погледао на Добрњца онако сумњиво, бојећи се да га овај не куша, |
ршавом храном, Вујица је жудно погледао на ово јестиво и кад му Гитарић пружи парче, он га прих |
} Неколико је пута испод очију погледао на Јелу, која је скукуљена седела ту пред њим на столич |
пред којим се сваки родољуб клања, као на круну слободоумља балканског, који се сви с њоме под |
досад гледали као на зубљу слободе, као на дивни узор, пред којим се сваки родољуб клања, као н |
а мене ће, вели, пасти проклетство, као на новог Бранковића, који је род <pb n="102" /> свој ду |
х Турака.{S} На њу су досад гледали као на зубљу слободе, као на дивни узор, пред којим се свак |
о и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас као на душмане, и веруј да би нас плотунима дочекали да там |
.{S} Али тамо би дигли на нас хајку као на бесне вукове — рече Крага и уздахну дубоко.</p> <p>И |
свију страна, кад Марашлија бејаше пао на Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води по једну гол |
, тако карли?{S} Бојсе, јад ти неки пао на срце? — рече му онај крупни проседи Турчин.</p> <p>— |
.{S} По свему је изгледало да је ту пао на конак некакав важан човек.</p> <p>У ствари тако је и |
ласт, ти би дошао међу људе и опет стао на стару ногу.</p> <p>— Не могу, не могу, не могу...{S} |
р други прекинули, а он је само пристао на готово, кад већ није било другог излаза.</p> <p>Хућу |
т.</p> <p>Оделом овај човек је потсећао на оџаковиће и угледније кнезове из онога доба.{S} На г |
ешке букагије, ударене пошто је узјахао на коња.{S} Те букагије заковале су му ноге испод коња, |
чне.{S} Међутим, он је у два маха бацао на њу крадимичне погледе испод ока.{S} Сад застаде и уп |
кнез Максим, који такође бејаше изашао на скелу.</p> <p>— Јесу тројица, али дадоше ми знак да |
аков Ненадовић, који се такође ту нашао на вечери.</p> <p>— У туђини није никад као код своје к |
ив све ово у памети, Марашлија је дошао на згодну нову замисао, која би бар за неко време могла |
тако је и било.{S} У Трбушницу је дошао на конак Милош Обреновић, човек који се за ово <pb n="3 |
н је сад понова осећао да је опет дошао на њега ред, да он први поведе коло, да он први коракне |
турања признају првенсто и поглаварство на Балкану.{S} Нека бог да, да се балкански народи коли |
о самртничке молитве, па је онда одозго на мртве насута земља, а на бресту уз који је био овај |
е не бејаше ни расвануло, а он изађе до на извор са својим верним Наумом, да се ту онако шакаил |
а сажали.{S} Тако јурећи, коњ долете до на обалу реке Груже.</p> <p>Доле је стајао страховити а |
Немачка!{S} За ноћ можемо прегрувати до на Саву, па ако се не може друкчије, макар го препливај |
ао видети из највеће даљине и сијати до на крај недогледна обзорја.</p> <p>„Како је леп овај чу |
оше их ханџијама.{S} Цукић је још седео на коњу; он се није могао сам скинути.{S} Чудно је било |
гласе Вујица донети, јер он бејаше узео на се да провиди може ли што бити од устанка и како је |
у име заробљенога народа грчког поднео на дар лепу, богато искићену дамаску сабљу, са жељом да |
} Један од бунтовних кнезова већ је био на путу за Београд.</p> <p>Из даљине још се чула песма |
и грдно се испекла.{S} Језик му је био на пола пресечен, одгризао га је у мукама својим рођени |
и народ.{S} Хајд, ето реци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије чин |
игурније.{S} Тада већ никоме не бих био на досади, а онај туркешања у Србији бар би једном дану |
} Зора се већ помаљала, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, он је ходао из у |
Тешко је веровати, да би се сад одважио на нешто без њина знања.</p> <p>— Јес, јес!{S} То право |
био овај напуштени старац љуто се жалио на своју худу судбину.{S} Сви су га заборавили, сви су |
се узеше разилазити.{S} Милош се жалио на главобољу; отац Мелентије навика на њега да иде да с |
ио и мени и теби! (Овде је Милош мислио на кнеза Симу, кога је хтео још раније погубити, но га |
је.</p> <p>Петар се бејаше мало склонио на страну.{S} И добро је то учинио.{S} Љутит и киван, М |
не дижући главе, како се беше наслонио на руку.</p> <p>— Петар просузи.</p> <p>— Знао сам ја т |
а земље.{S} Неко бејаше изненадно лупио на прозорски капак, и ова лупа необично пресече Милоша. |
ојим чудним понашањем.{S} Чим је ступио на српску земљу овај човек клече; простре се по земљи н |
његовом доласку, сем ако би се намерио на каква особито добра и поуздана пријатеља.{S} На томе |
о је било и одело, а пасош му је гласио на име бугарског трговца Јордана, који путује са својим |
ли њега је сам шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику несрећу.{S} Њему треба пара, много пара, |
11. јула, у петак, Карађорђе је заноћио на трлу код Јована Буковичког, коме је био отишао сам, |
>Али, ах! тек што је мали ловац набацио на цвет качкету и победоносно узвикнуо: „ево га!“ шарен |
Што се против мене нико не жали?{S} Ако на тебе вичу, господару, то је с тога, што ти не мирује |
се чисто стресе и језа га прође и овако на јави.{S} Он се прекрсти, прекрсти се три пута и пола |
Не би ни Марко то смео узети тек онако на своју одговорност — мислио је Петар у себи.</p> <p>— |
онимо а они да заседну и да агују онако на готовом!...</p> <p>— Не мислим ја то, господару.{S} |
а који је ту спавао, отпрате чак далеко на извор, божем да донесе тазе воде.</p> <p>Кад је све |
{S} Никола је два три пут погледао мрко на Драгића, показујући му да му није право што га ту ви |
као живи пламен, што се одмах познавало на скупу слушалаца.</p> <p>Он је у мало речи тако живо |
вари.{S} С тога се веома много полагало на то, да у општи покрет буде увучена и Србија.{S} Упра |
уздахну: — Оно и мени је свашта падало на ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе |
, широко тихо Дунаво, ћутећки је ваљало на ниже огромне водене масе своје, а његова пространа, |
> <p>— Спустите ме децо, да седнем мало на ову меку младу травицу, да још мало погледам овај бе |
подиже очи.</p> <p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упита он.</p> <p>Милош |
ни једног дома, ничега што би потсећало на сувремене европске градове.{S} Оно мало лепших, зида |
ситније гранчице његове повише се нагло на једну страну.</p> <p>Цвркут птица на једном умуче, п |
га милога, нано, што ти је то тако било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред улице пала као |
агићевом трлу.</p> <p>Сунце је већ било на заранцима кад тамо стигоше.{S} Драгића затекоше где |
н.{S} Међутим, док се заједнички радило на заједничком покрету у целој европској турској, грчки |
се могло писати о ономе што се догодило на пуних 40 дана доцније 13. јула на летњег св. Аранђел |
<p>— Не знам!{S} То је и мени долазило на ум.{S} Но после рачунам, да он то не би смео сам.{S} |
рђе стављен под присмотру, те се пазило на сваки његов корак.{S} У таквим приликама врло је теш |
а баш на оном рубу где се небо ослонило на земљу, те се није могло лако разликовати, да ли обла |
једном у очи све оно што ми се накупило на души за ово 5—6 година лутања по туђини.{S} Јес, да |
287" /> још не беше.{S} То није слутило на добро. — „Шта учини до сад и где ли се толико забави |
и одсећи му главу, што се обично вршило на Калимегдану.</p> <p>Такав бурни и тужни дан освануо |
за побијене Турке.{S} Кад је све прошло на миру, књаз Милош разбере преко Врља, колико је које |
у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити похаране паре — рече Милош |
} Напротив, она се брижљиво чува да амо на овим странама не поремети мир, а нарочито да чимгод |
ји није сад до тога да се заплеће и амо на истоку.{S} Напротив, она се брижљиво чува да амо на |
жности ништа се није знало, особито амо на овим нашим странама, у нашем лепом Београду.</p> <p> |
Милош и сва пратња његова стигли су амо на конак тек доцне у вече.{S} Међутим провели су цео да |
си чекао? — веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар немаш чекати ништа ни од кога, па што н |
учивао Русима, да руски двор треба само на време да му јави, кад што буде смерао против Турака, |
ранти нису управљали своје погледе само на Србију.{S} Њих је исто тако интересовало шта се ради |
је, као да се глава, која се дотле само на кончићу држала и која је била укљештена међу кладе, |
веровао.{S} Од њих можеш рачунати само на оно, што имаш у рукама, а њина обећања празна су зав |
и без успеха, кад би он био упућен само на се и на своју снагу, и на просту масу народа која ће |
рнога дочекам, па да заједнички грунемо на Турке.{S} Тражио је да му одговорим црно или бело, х |
а, па ништа и ништа!{S} Ми овде бројимо на сахате, хоће ли се откудгод указати какав зрачак над |
од товара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, мораћу понова ићи везиру да га о томе известим, |
мо тебе доста слушали!{S} Ево и сад смо на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било.{ |
страже.</p> <p>— Не идем на свадбу, но на погибију, па што ће ми друштво?</p> <p>Изљубише се и |
во као очи у глави; боље пази на ову но на твоју рођену главу — рече Никола момку и мрко га пог |
и на Грчку.{S} С тога је много полагано на то, да устанак у исти мах плане у Влашкој, у Србији, |
кови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на се примам сваки грех зато, и одговорност пред Богом |
што сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Турчина.{S} Но то опет не значи, да он не би радо по |
к њему — рече старац и окрете се жустро на једној нози.{S} После опет застаде:</p> <p>— А да не |
ем.</p> <p>— Ене дер!{S} А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо каквом це |
а у Европи, и његове су бриге поглавито на то упућене да доврши дело које је започето победама |
ста биле су постављене страже, нарочито на главној капији и унаоколо око велике куће.{S} На сам |
p> <p>„Што се тиче пањкања, то је чисто на чисто пресна лаж, и измишљотина.{S} То Ђорђев обичај |
га је више утврђивала та околност, што на писму није било Милошева печата.</p> <p>Али с друге |
кнезова сада не осећам никаквога да што на страну тегли.{S} Сви су са мном у једном сагласију. |
ходили, ако те не смакнемо пре, но што на њиним гробовима трава никне.{S} Сав Стамбол да те чу |
ано врзло:</p> <p>„Овај човек има нешто на души што га мучи што крије од других.{S} И то се све |
> човек с пером у руци и писао је нешто на колену, по турском хадету.</p> <p>На махове књаз Мил |
ви би ми морали бити сами, да смо нешто на Милошевом месту.{S} Да је Србија имала снаге, силом |
краљеви српски.{S} Зашто нисам погинуо на тој висини, но сам побегао амо да опет будем нико и |
напоље“, „напоље!“ — Цукић беше насрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пола извучен јатаган, |
ише света, па је онда обесветио, пљунуо на олтар, па закључао цркву, упалио је са четири стране |
околини.</p> <p>У Пожези био се рашчуо на далеко неки Суљага <pb n="137" /> Чимбарлија.{S} То |
евољи не можете помоћи, оставите ме бар на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа |
а наговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат... ако би он то могао!..{S} Ама, мучна р |
ини штета што није похитано да се ствар на време пресече, онда је крив Милош, што није наређива |
се надом: ваљда ће и свемоћни руски цар на њих једном погледати својим благим оком и наћи пута |
тако — рече Карађорђе и окрете разговор на друго.</p> <p>Вечера је била брзо готова.{S} Ђорђе и |
издао.</p> <p>— Е, овај је човек данас на нешто нагазио!{S} Хеј, по Богу, капетан Драгићу, је |
је створиле језуите, људи који су данас на врло ружном гласу, али у оцени чије дуге и бурне про |
, да му укаже ту част и да дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак.</p> <p>Карађорђе се з |
овићу — Никола, припази дер те ви ноћас на коње; отиди те обиђи да не направе момци какву штету |
иља и одређене намере час на једну, час на другу страну.</p> <p>Мрачни ноћник час иде у корак о |
н је немирно погледао час на једну, час на другу страну, а овда онда усне су му грчевито дрхтал |
блудећи без циља и одређене намере час на једну, час на другу страну.</p> <p>Мрачни ноћник час |
разговарали, он је немирно погледао час на једну, час на другу страну, а овда онда усне су му г |
о тога мало прокошкали, вратише се опет на првашњи разговор, на односе између Ђорђа и Милоша.</ |
баба Јана је осећала с тога тешки терет на души, тврдо уверена, да се Милош тешко огрешио о сво |
заинтересовати Русију за народни покрет на Балкану, и изазвати је да узме народну ствар под сво |
као што сте ви, који ударају по педесет на једнога и који оружани кидисавају на човека голих ша |
удари три пут звекиром у железни колут на вратима. <pb n="60" /> Врата се брзо без шкрипе отво |
ову вечно подерану кесу.</p> <p>Свикнут на источњачки сјај и богатство Марашлија је био голем р |
морну игру, при којој дрхти сваки мишић на телу, те крупне капље зноја искачу по заруделим обра |
ко стекло, мећући по стотину пута главу на коцку.</p> <p>Разговарајући се овако сам са собом, М |
ону на креветац у углу, и затурив главу на јастуке, упре у таванске шашовце свој замућени и уко |
има заблисташе сузе.{S} Он окрете главу на страну и убриса их крадимице.{S} Сад су очи биле сух |
} Мислим, слађе би им било његову главу на колцу набити, но да им Мухамед сад из гроба устане.< |
стојан да се преда и најдаљем потомству на углед и пошту, како је велики Цинцинат у време рата |
ајбоља пријатеља народна.{S} Хвала Богу на његову дару, он је нама до сад лепо дао.{S} Истина т |
обро, збогом добро моје!{S} Ти оде Богу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни побро.{ |
м, и у случају преке нужде увек се могу на њу наслонити и спасти.</p> <p>Међутим, грчки утицај |
је држао једну руку на јатагану а другу на пиштољу.</p> <p>Слаба и немирна светлост од лучи јед |
ресто букурешки продаван је у Цариграду на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи |
p>Четворица су била изаслана да се нађу на путу између Плане и Паланке, како би један другоме ш |
а својим доглавницима и рече да се нађу на мети, ако би му ускоро опет што затребали, а сам оде |
гом.{S} Кад твоји топли зраци опет сиђу на земљу, они ће наћи место нас само две гомиле свеже м |
м.{S} Толико <pb n="222" /> људи полажу на ме сву наду своју и верују да сав успех од мене зави |
у.{S} Одатле крену Морави да се превезу на скели код Орашја.</p> <p>Ту Карађорђе наиђе на кмета |
ет на једнога и који оружани кидисавају на човека голих шака, који им је сам добровољно дошао у |
Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас као на душмане, и веруј да би нас плотунима доче |
ене од дневне препеке, сад се искупљају на свежем вечерњем зраку и од њина весела цвркута ври ц |
мисле, чему се надају, да ли помишљају на повратак у Србију и на какав начин.</p> <p>Симић му |
а жива ухвате њега посеку или га набију на колац.{S} Али кад ни потера не може ништа да учини, |
ом чаролијом, да мало после опет избију на површину чило и весело, те се од њих вода зацрни.</p |
војводе могу слободно вратити у Србију на своја огништа.</p> <p>Ђорђе је отворено говорио, да |
.{S} Овда онда, погледао би испод очију на Милоша, који је стајао ту пред њим скроман, миран, ћ |
/p> <p>Петар застаде.{S} У овом сумраку на његовом оштром лицу био је исписан страх, бол и тешк |
ко некуда журно хита уз танану стаблику на, чијем су врху набубрели једри пупољци.</p> <p>У Рог |
говору?{S} Тако убиство бацало би сенку на Русију, и то се не би допустило.{S} Да си тица не би |
ду је он опасан, с тога ја и дижем руку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је мени дао то пра |
под гуњем, а Марко је држао једну руку на јатагану а другу на пиштољу.</p> <p>Слаба и немирна |
трзале.</p> <p>По каткад заиграо би му на уснама заметак некаква чудна осмеха, у коме се мешао |
оге могу понети, но у тај мах долази му на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како |
ма ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на све одговорила, он је запиткивао даље — јасно се вид |
узбуђен, глас му је дрхтао; речи су му на махове грчевито застајале, и што је више говорио, св |
ложи заклетва.{S} Они да се закуну њему на верност и послушност, а он њима да ће живети и умрет |
опасна противника, Милошу чисто одлану на души.{S} У овоме успеху, који је постигао и лакше и |
ци и обећа да ће вечерас у Велику Плану на конак.</p> <pb n="254" /> <p>— Е, е!...{S} Онда је т |
е главу, коју је дотле држао поклопљену на руци и упре у Петра страшан, закрвављен поглед, а св |
еђу Турцима што не рашчује, те да крену на ме потеру, која би досадила и мени и овоме народу.</ |
је носио преко десна рамена, пребачену на леву страну, некакву велику торбуљачу, налик на кост |
е земље.{S} Народ ме је дигао на висину на којој су седели стари цареви и краљеви српски.{S} За |
, однесу је у Београд и на коцу истакну на бедем, а кога жива ухвате њега посеку или га набију |
тојао ту <pb n="87" /> пред њим, климну на њега главом као да је хтео рећи: „кукавицо, ево овак |
елесно и душевно, Милош пред зору клону на креветац у углу, и затурив главу на јастуке, упре у |
веста година.</p> <p>Марашлија се љутну на то и пребаци Милошу тврдичлук: да он предаје порез п |
кави опет овлада мртва тишина.{S} Но њу на брзо прекиде средовечан, просед Турчин, који преко ц |
га је пратила и дан и ноћ, коју је дању на стотине начина превртао у памети и ноћу о њој сањао. |
ко тако, да сви присутни обратише пажњу на њега.</p> <p>— Ама што је, хоџа Изедине, што си, бол |
Две године како саставља сиротиња пару на пару, да се откупи од њих, па да поклонише коме мака |
и:</p> <p>— Голема хвала светлом везиру на великој части и големом поверењу, које ми се указује |
тпевала, поздрављајући лепу, летњу зору на уранку њеном.</p> <p>Будила се цела природа; ноћна т |
ратимо у Србију, да опет заложимо ватру на нашим опустелим огњиштима, слатка ћеро моја!{S} О бо |
драци и паметници, и сви би хтели да су на Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, за ч |
густим гајевима и шибљацима, тако да су на конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога је сад |
е.{S} На самом уласку у кућу стојала су на вратима четири кршна момка у богатом оделу, наоружан |
вали о своме харчу и ајлуку?{S} Гдје су на далеко чувени безистени и пазари биоградски, у које |
јазбили, презају од свачега и готови су на крвопролиће; народ се комеша; кнез Милош гори на две |
било толико великих војсковођа, који су на делу показали да умеју побеђивати Турке.</p> <p>Млад |
ла, сви ударци још моћне Турске били су на њу прикупљени, и она је под њима на скоро пала и под |
p> <p>Последње речи Милошеве учинили су на њих дубок утисак.{S} Но они у почетку као да нису ра |
косе и шумовите брдске главице, што су на далеком обзорју опасивале читав један круг, везујући |
а свето дело слободе исто онако принесу на жртвеник себе и све своје, као што је решен и он — Ђ |
аха, који је у то доба био скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам био веома важан прелаз за са |
он, Вујица позва Карађорђа да сврате ту на једно трло некога познаника његова, где су провели б |
омни дућанџија, чије је дућанче било ту на углу према Калемегдану, човек кога смо већ једном ви |
састану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на разговор.</p> <p>С таком поруком Анта полети у Беогр |
„Српски Краљ“.</p> <pb n="78" /> <p>Ту на самом углу данашњега парка калемегданског био је раш |
, као што смо већ напомињали.</p> <p>Ту на једну велику трокраку границу, Драгић је био наслони |
Карађорђе је отишао српском митрополиту на вечеру, и ту се бејаху искупили и остали угледнији ч |
кума Милоша, кад га оно о малом Божићу на скупштини у Београду Младен хтеде сурнисати због оно |
свога момка Марка Штитарца, те је ноћу на легалу убио шабачког владику Мелентија.{S} Кажу, бож |
ема, и онда се прозле и испизме; насрћу на људе и њихов мал и чине грдне штете и незгоде, са ко |
разговарају.</p> <p>Ђорђе засео у врху на миндерлук и распалио чибук тако, да се скоро не види |
рсти, пољуби оне мрве, разгрну жеравицу на огњишту и сасу их тамо све.</p> <p>Пошто се вечера т |
д онако упорно гледају у јасну жеравицу на огњишту.</p> <p>— Је л’ти лакше, нано? — понови жена |
рече Чолак Антиница, намештајући копчу на својој дугачкој антерији, коју је одозго носила као |
>— Је ли море, Марко, шта сам ја Милошу на путу, те хоће овако мучки и нечовешки да ми сече гла |
пространа видика.</p> <p>Баш у тај мах на кишињевском друму указа се обична руска тројка, покр |
м, они ће кренути за тобом потере одмах на све стране — рече Карађорђевица.</p> <p>— Тешто, нек |
е слушала све ове разговоре и ценила их на свој начин.{S} Слушајући како данас свој своме ради |
рпска војска почела је бежати.{S} Шанац на Љубићу већ је био напуштен, још неколико тренутака и |
{S} Драгића затекоше где надељава обруч на баквицу за воду, а једно од његове деце, мушкарчић, |
затворени у казамет више барутане, баш на савијутку где се из горњега града силази у доњи, пор |
погађање с Турцима, док он, Милош, баш на против, брижљиво је избегавао сваки сукоб и чини све |
лака облачка, који се полако лелуја баш на оном рубу где се небо ослонило на земљу, те се није |
срмом извезен јатаган.{S} Стајао је баш на оном месту, где је лежао Карађорђе, тако, да је кроз |
ти.{S} Ага-Џон имао је свој дућанић баш на калимегданском углу, куда се пролази за тврђаву (онд |
ине, да прнеш у небеске висине, да одеш на крај света, она ће те стићи и наћи...{S} Тешко теби! |
е после миран.{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, као поручен!{S} Не, по Богу капетане!{S} Ми см |
едан од помоћника џелатових намаче каиш на главу, удешен као замка, која је спред обухватала гр |
приход са скела и ђумрука.</p> <p>Милош на то одговори доста опоро, како су у светла везира вел |
едну мрачну одају.</p> <pb n="20" /> <p>На одаји где је затворен Цукић, био је само један прозо |
гов остали живот.</p> <pb n="170" /> <p>На томе састанку било је двајестак људи, махом непознат |
e unit="subSection" /> <pb n="41" /> <p>На сред куће горела је велика, лепа ватра.{S} Мало даље |
одговорност зато.</p> <pb n="193" /> <p>На ове речи Милошеве Марашлија устаде, на што и Милош о |
з гробнице устао.</p> <pb n="308" /> <p>На смежураном, борама дубоко испараном лицу сијала су с |
, одмори се ноћас и лака ти ноћ!</p> <p>На тим речима Вујица и Ђорђе растали су се после прва њ |
е српског, прозватог Карађорђе“.</p> <p>На надгробној дрвеној плочи у Тополи има овакав запис: |
им послужи, у колико му устреба.</p> <p>На растанку Милош му пружи некакво мало црно стакленце, |
ти сад, а за даље моја је брига.</p> <p>На томе се растадоше.{S} Вујица се врати у колибу Карађ |
да познамо човека који нас чека.</p> <p>На томе је разговор опет прекинут.{S} Тројка је јурила |
при самом погледу душу заносила.</p> <p>На три часа одстојања од Паланке, а на сат места од цар |
и смештени и по околним стајама.</p> <p>На више места биле су постављене страже, нарочито на гл |
аписано у споразуму с кнезовима.</p> <p>На ове речи Вујица бејаше занемио и узев писмо у руке, |
дстави која их тако мало занима.</p> <p>На губилишту је владала мртва тишина, само су танки зву |
озорница једнога тешког злочина.</p> <p>На путу Драгићевом трлу, Карађорђе је пријатно ћеретао |
ога пута нема! — примети Вујица.</p> <p>На две ватре горим због њега, бог га живи посекао — реч |
хоће — он је у мојим очима крив.</p> <p>На једаред бабино лице силно се натушти и помрачи, као |
моћ и издржавање од руске владе.</p> <p>На те бивше народне старешине овде је велика повика и п |
не би ми дали никуд маћи одавде.</p> <p>На понуду Карађорђеву поседаше и њих двојица.{S} Разгов |
ох што рекох — додаде Карађорђе.</p> <p>На томе је свршен овај разговор, којег се Добрњац доцни |
та, а други да обилази око куће.</p> <p>На вратима тако исто поставе два стражара.{S} Сем тога |
ише и човек устрча уз степенице.</p> <p>На врху га дочека човек повисока раста, просед, крупних |
же ли се султан у тебе поуздати.</p> <p>На ове речи Марашлине Милош се дубоко поклони и прозбор |
г зна куда по далекој прошлости.</p> <p>На једаред онај зрачак побледе, малакса, задрхта и угас |
и мучно да ће тренути целе ноћи.</p> <p>На растанку с гостима Карађорђе је говорио да <pb n="24 |
е пометње и чекања кад ја дођем.</p> <p>На томе се растадоше.</p> <p>Старац се врати, а Карађор |
том горостасном храстовом шумом.</p> <p>На југозападној коси Крушчице, управо усред густе шуме, |
јахање.</p> <p>Јахао је окован.</p> <p>На ногама је имао тешке букагије, ударене пошто је узја |
ти; бар ја бих тако с њим радио.</p> <p>На овоме се пресекао овај разговор с Врљом.{S} Говорили |
ј. да она прва и отпочне борбу.</p> <p>На учешће Србије, Грци су веома много полагали и с тога |
то на колену, по турском хадету.</p> <p>На махове књаз Милош је дизао главу и оном што пише неш |
позиву кума Милошевом из Србије?</p> <p>На ово питање она се прилично узмучи.{S} Шта да му каже |
у Петрограда, у тако званом предграђу, „На Пескох“, где је српска депутација била приватно одсе |
атан дукат руски и даде га Стојадину да набави што треба за јело.{S} Још му препоручи, да ништа |
им коње, а за њине хареме чак је и кола набавио да се лакше иселе из Чачка.</p> <p>Свега тога с |
ама и лепим ћилимима.{S} Одозго је била набацана читава хрпа јастука, великих и малих.{S} То је |
угазио, он насу одозго још трула лишћа, набаци пуно оних кора и већих и мањих, а одозго овде он |
.</p> <p>Али, ах! тек што је мали ловац набацио на цвет качкету и победоносно узвикнуо: „ево га |
, бејаху са стране одорине, а у средини набијен дебео слој лепе меке сламе, застрте дебелим, ме |
за Србе; ја сам гледала редове на коље набијених мученика српских, и видела сам најтежа мучења |
, а кога жива ухвате њега посеку или га набију на колац.{S} Али кад ни потера не може ништа да |
ропало, и ако би га Турци жива на колац набили да су га ухватили.{S} Но Аустријанци су га држал |
ли би га као јарца, жива би га на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај на |
слађе би им било његову главу на колцу набити, но да им Мухамед сад из гроба устане.</p> <p>— |
че његова крвава срца!</p> <p>Све је то набрајала тужна песма, узимајући последње збогом од сви |
асланицима из Србије.</p> <p>У молби се набрајало, како Срби још стењу под „игом“ турским, и ка |
мовољно бејаше одвојио и пао старици по набраном, избразданом чело.</p> <pb n="67" /> <p>Стариц |
о би имали једно другом да кажу.{S} Два набрекла <pb n="215" /> срца изливала су се једно пред |
та уз танану стаблику на, чијем су врху набубрели једри пупољци.</p> <p>У Рогачи смо под Космај |
одмах затим, као оно бурни таласи, опет набуја са свију страна и опет се склопи око јахача прес |
ана, а у њој ни грма ни трна, само свуд набујала лепа зелена трава.</p> <p>Усред те пољане стој |
е је био кратак и сух, готово бих рекао набусит.{S} Но зато је опет из сваке његове речи вирила |
гласно.</p> <p>— Мичи се! — чу се опет набусити Марков глас.</p> <p>Вратише се опет натраг пре |
о већа опасност, он је обично бивао све набуситији и краћи у разговору.{S} Сад је било све друг |
ан од коњаника, упита стражара рапавим, набуситим гласом, је су ли они момци господареви, и је |
тај човек погуби?</p> <p>Марко се осече набусито:</p> <p>— Затрокујеш ми ту као нека баба!{S} К |
</p> <p>Јоргаћ је говорио кратко, скоро набусито, али свака његова реч палила је као живи пламе |
етар збуњено, па се онда окрете Марку и навали на њ, шапатом:</p> <p>— Његов сам хлебац јео!{S} |
.{S} А и ја бих настао код ових Турака, навалио бих да не зацењују много и да одсеку сви укупно |
Али шта да чинимо!{S} Дођоше онда људи, навалише на Ђорђа и преломише га.{S} Брани се јадан, бр |
гонила мисао, и после примирења опет су наваљивале сумње.{S} Само име „Карађорђе“ по некад је б |
део је ћутећки, оборене главе, и на сва наваљивања свога друштва одговарао је само жалосним одм |
раније погубити, но га пусти на молбу и наваљивање људи).{S} Али нећеш, Штрбо, куд си наумио, н |
и, да не би дочуо с друге које стране — наваљивао је Вујица.</p> <p>Поноћ је већ била превалила |
о нећу после да се изговарате да сам ја наваљивао, већ ето вас па како наредите онако нека и бу |
ара.</p> <p>У даљем разговору Вујица је наваљивао да одмах јаве Милошу за његов — Ђорђев — дола |
још штогод и поред тога.</p> <p>Тако је наваљивао домаћин, но гост никако није пристајао да се |
, тек он ми је први то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, поумих да се разгово |
гледа пријатеља, који је на њега толико наваљивао.</p> <p>— Да спасавам главу?!..{S} А што ће м |
Турци запретили да се не жали, па стаде наваљивати да му каже шта је.{S} Кад сељак никако не хт |
во Карађорђево.</p> <p>Тада је он почео наваљивати на Вујицу, да му врати оно писмо што му је п |
ија.</p> <p>Милош уграби ову прилику да наведе говор о бившим српским старешинама и да искаже с |
1813. лета тогоже народа.{S} А у овом, наведен интригама непријатеља српских, уклонисја у Ауст |
висе о концу и којима још сутра може за навек смркнути.</p> <p>— Није ваљда баш тако призорило. |
и пријатеља, с којима се тужни певач за навек растајао.{S} А на крају свакога одељка, песма је, |
старија жена о платну, које је мало час навијала.</p> <p>— А што, најо!{S} Да се нећете кудгод |
осао, који су дотле заједнички радиле — навијале су неко платно — те бејаху селе да се одморе, |
ш се жалио на главобољу; отац Мелентије навика на њега да иде да се одмори; обећавао је да ће г |
више давати.</p> <p>Старцу су тако брзо навирале речи на уста, да су га чисто гушиле, и он је н |
<pb n="79" /> зрачак изгледа као да је навлаш дошао да нас потражи у овој гробници нашој, да н |
а брисало те сумрачне утиске и Милош је навлаш говорио, говорио је много, јер је осећао како га |
бити на добро и све се бојим да то нису навлаш тако удесили.</p> <p>Карађорђевица уздахну: — Он |
хладан северац, а снег се неколико пута навртао, али је на скоро опет престајао.{S} Најзад, пре |
е овога неуспеха, џелат чисто клону.{S} Навршило се 20 година како се бави тим крвавим занатом |
метут је Карађорђе, коме Драгић бејаше навукао једну од својих дебелих кошуља, што му, по пору |
дахнути; они су и ове будале подболи и навукли их, да сада својим лудим главурдама плаћају нес |
неће ли он убити мене?{S} Или треба да навучем на се кабадахијско одело и да будем момак Карађ |
у Србији одавно спрема; како има много навучене џебане, оружја и свакојаке војне спреме, али ј |
то, па ја све велим, биће да то светина нагађа, а у истини да је било сасвим другачије.</p> <p> |
ислио чинити.{S} И мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гуштера не |
p> <p>— Е, овај је човек данас на нешто нагазио!{S} Хеј, по Богу, капетан Драгићу, је си ли ти |
се причувајте, да газећи на гуштера не нагазите на гују присојкињу.{S} Немојте ме гонити да по |
илом отима, <pb n="114" /> ако би народ нагињао више мојој страни и желео да овако остане, како |
а ноћи скакати престрављен из постеље и нагињаћеш да бежиш далеко, далеко, али јој нећеш утећи. |
ре.</p> <pb n="265" /> <p>Видећи да сви нагињу за оштре мере, Милош се чисто вајкао:</p> <p>— М |
о, Милош моли, да му се то благовремено нагласи, и он ће већ умети да спреми и изведе све што т |
ад каква буна и неред у Турској.</p> <p>Наглашавајући нарочито, како се за овај мах од Русије н |
<p>Милош још не бејаше свршио, Врљо га нагло пресече.</p> <p>— Шта зна народ!{S} Народ је као |
ту, а ситније гранчице његове повише се нагло на једну страну.</p> <p>Цвркут птица на једном ум |
.</p> <p>Али тај облачак наједаред поче нагло расти и ширити се.{S} Бивао је све већи и већи и |
знао све што му је Анта умео казати, он нагло изађе из оџаклије.{S} Анти рече само то толико:</ |
Бејаше му опала сва коса, био је мало и наглув, а и језиком је запињао.{S} Та га је несретна бо |
не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све како је било по реду па се онда пусти |
издајникова породица, али то је после и нагнало целу фамилију да пазе један на другога, и да је |
те се ништа чудити, ако ме једнога дана нагнате да и ја учиним оно што неваља и што никад нисам |
p> <p>Страх од Карађорђа могао је дакле нагнати Турке да Милошу доста што-шта учине, и ту му је |
н према Карађорђевом повратку.{S} То ће нагнати Милоша да најпосле изађе отворено са својим жељ |
о најбрже кренути и народ на устанак, и нагнати га да се одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S} |
Ово је само теби намењено.{S} Него дед нагни још једном.</p> <p>Вујица наже тикву добро и по д |
сли њега хвата самртни страх и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах |
ш онда, кад га је оно Јаков на Забрежју наговарао да и он с осталим старешинама пређе у Немачку |
Па како се прилично задржао, Карађорђе наговести да би добро било да когод викне Анту, а да ја |
аду о томе ни поменути.{S} Пре неки дан наговестим нешто нашем полициском приставу (члан полици |
S} За тај случај, пријатељи би имали да наговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат... |
е Русе за свашта слушао.{S} По њином је наговору и из Србије отишао, и оставио овај народ да га |
трага ко га ту уби и по чијем упуству и наговору?{S} Тако убиство бацало би сенку на Русију, и |
, где изломљено стење стоји разбацано и нагомилано, као да га је нека свемоћна рука у нереду пр |
покају старе погрешке — тога унутрашњег нагона, који је Карађорђа моћно заносио — код њих није |
ку пратњу, па затвором, бојем и глобама нагони кметове и угледније људе да прокажу хајдуке и бу |
ског заповедника војске — Ћаја пашу — и нагони турску војску у бегство.</p> <p>Али кад је побед |
ре њих, људи су вршили таква иста дела, нагоњени потребама практичнога живота, и не лупајући гл |
а шљивовица и добро вино били су у вече награда овој замореној војсци књажевој.</p> <p>После те |
ога кнеза српског, а Милош да то богато награди и позлати.</p> <p>За Марашлију, сем богатих дар |
ватамо тако по пун протак лептирова, па наградимо лађице од хартије, а наш момак Сима изчупа на |
муца поп и стуче натраг, кад угледа две нагрђене жртве.</p> <p>Но Драгић га мало охрабри, али п |
да, кад се главна турска сила сломије и нагрне на ове стране, кренула би се и Грчка.</p> <p>И Г |
ници изађоше из тврђаве напоље, светина нагрну са свију страна да их види и ваздух се напуни ви |
љу, и прешао у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све угледније војводе његове.</p> <p>Тежак је |
та не стрчи!“ мислио је он, па узе живо нагртати лишће и ситније комаде отпале коре.{S} Лишће с |
ситније комаде отпале коре.{S} Лишће се нагушено дизало у вис.{S} Милош зађе и потапка га одозг |
ији, а тек што је подигнуто малко крова над главом, а ти хоћеш угарак па под стреху!{S} То богм |
буде као нека њена (хетерина) контрола над српским вођом, и да је тачно извештава о свима радњ |
а доврши дело које је започето победама над Наполеоном и коме је циљ да се за у будуће Европа о |
ти амбис у коме је Гружа хучала, а горе над реком у хладној зимској ноћи дизала се сивкаста маг |
ез Сима у тренутку кад <pb n="40" /> се над његовом главом завитла крвава џелатска секира! „Ето |
такве неприлике, он, Милош, моли да се над бившим старешинама српским води строжији надзор и д |
ћи широк пламен и облачак дима, који се над њим ширио.</p> <pb n="28" /> <p>Цукић се наједаред |
чна и складна песма; јато врана пролете над колибом, шуштећи својим гаравим крилима и гракћући |
унаторили ово мало народне надстрешнице над главом, и тако да кажем, заклонили се да нас турски |
тову да одмах букне.{S} Услед тога је и над Карађорђем вођен строг надзор, и праћен је сваки ко |
у додир са српском војском, Ђорђе би и над тим покрајинским војскама постајао врховни вожд.</p |
једнога члана, онда они сами воде један над другим најстрожију контролу и не даду један другоме |
едну, а другом другу, он их диже високо над главом и показа их гомили.{S} Бурни узвици радости |
з мрак плашљиво дошаптавају духови, што над земљом лебде.</p> <pb n="294" /> <p>У близини колиб |
ну кудгод дубље у Русију, где би надзор над њима био лакши и откуда не би могли тако лако потај |
а да ти не преотме господарство и власт над народом.“</p> <p>„Већ њега треба намамити амо.{S} Т |
ти.{S} Раја мора имати каквог старешину над главом од својих људи, и мени је милије да то будеш |
вало грдан метеж и неред.{S} Он, Милош, нада се да то Русија неће допустити, но ако би се ипак |
деветогодишње борбе и успеха својих.{S} Нада на ослобођење и вера у васкрс српске слободе била |
нуо народни покрет и синула каква таква нада за повратак ранијих слобода из доба Карађорђевих и |
ама можда најгоре и кад му се нико и не нада, онда нека дође сад одмах.</p> <p>Милош ућута, а о |
рио, да се он за сад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и сувише заузет својим великим плановим |
е у земљу.{S} Човек баца семе у земљу и нада се да ће му оно донети богата плода, који ће стост |
1" /> и цела њина душа била је пуна тих нада, планова и смишљања.{S} Међутим, прилике у Турској |
}Али, усред те радости, усред најлепших нада, на једном ће из мрака изнићи злочини и с крунисан |
твар што пре крене, док се Турци још не надају, те ће све лакше поћи.</p> <milestone unit="subS |
Распитивао је шта ли они мисле, чему се надају, да ли помишљају на повратак у Србију и на какав |
народа балканских и трчали у Петроград, надајући <pb n="153" /> се да тамо нађу заштите и потпо |
штао Милош, и Анта је пливао у радости, надајући се да је сад сва брига збринута и све како ваљ |
ше унутра с напереним пиштољима.</p> <p>Надали су се да ће их Цукић дочекати киван и спреман за |
а је свему крај; онда бог да прости сва надања наша.{S} Усамљени ми нећемо моћи ништа велико да |
д мене зависи.{S} Да ми је да то њихово надање не остане напразно!{S} Ах, само да ми је то пост |
којој је једва могло бити шест година, надао се за једним шареним лептиром, где му не да нигде |
то тако били умешали у што не треба.{S} Надао се, даће се тргнути и освестити, али они су ове г |
Милоша.{S} Сам Милош, који се до скора надао да ће моћи лепим да сузбије београдског везира, д |
ји је постигао и лакше и брже но што се надао, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао је |
арађорђе дође с Наумом.{S} Драгић му се надао по поруци Вујичиној и лепо га дочека.{S} Гледећи |
тињи.</p> <p>— Милош уредио!{S} И ви се надате неком добру од овога крпежа, што га је Милош спе |
се за овај мах од Русије не могу ничему надати, али се немају чега ни бојати од ње, Карађорђе ј |
рпског, прозватог Карађорђе“.</p> <p>На надгробној дрвеној плочи у Тополи има овакав запис: <fo |
оје одушевљавају једнаке мисли, једнаке наде и уздања.{S} Не, то су сад два света, и то два све |
своју или ма у чему изневерио ове лепе наде које се на њега полажу — да бог да му ова његова р |
оће ли се откудгод указати какав зрачак наде а они по читав месец дана неће да приме наше посла |
у једном прегли и загазили; док је било наде да се нешто може извојевати, они су војевали, били |
је још и Милош носилац његових мисли и надежда.{S} Милош је удворица турска и сутра ће продати |
д тамо стигоше.{S} Драгића затекоше где надељава обруч на баквицу за воду, а једно од његове де |
Рођена под владом Сулејмана II, она је надживела владавину десет разних султана турских.{S} Ах |
левом одсеченом уху, али подсмех и руга надживели су га и памтили много година доцније.{S} Обич |
{S} Да живи у 17, 18. и 19. столећу, да надживи најмрачније доба српскога робовања и да види ка |
ед тога је и над Карађорђем вођен строг надзор, и праћен је сваки корак његов, да не би што зам |
ске тргну кудгод дубље у Русију, где би надзор над њима био лакши и откуда не би могли тако лак |
дметне и он с Карађорђем?{S} Ко да води надзор да се цео тај посао брзо и паметно изврши, без л |
ившим старешинама српским води строжији надзор и да им се не допушта да преко својих изасланика |
и он — Ђорђе.{S} То га највише крепи у нади да ће њини напори бити благословени успехом.</p> < |
српске емиграције.</p> <p>Живећи тако у нади на скоро обновлење пређашње славе своје, српски ем |
а сретна земана Биоград се са Стамболом надметао по сјају и љепоти својој.{S} Шта би и куд се д |
ла 9 пуних година неравну борбу с много надмоћнијим војскама турске империје.</p> <p>Друго, то |
е, што их је шарени лептирак опет обоје надмудрио.</p> <p>— Не умеш да ухватиш, ја боље умем; ј |
зле намере у срцу, али су се повели за надом да ће оно бити боље што они скроје и испланирају. |
ли.{S} Сви ти разговори свршавали су се надом: ваљда ће и свемоћни руски цар на њих једном погл |
о, док смо скунаторили ово мало народне надстрешнице над главом, и тако да кажем, заклонили се |
е убило у народу и понос, и јунаштво, и наду, и начинило од људи најгаднију животињу, која само |
спеси Срба пробудили су код Грка и нову наду и нову жудњу да што пре и сами окушају своју ратну |
ко <pb n="222" /> људи полажу на ме сву наду своју и верују да сав успех од мене зависи.{S} Да |
и родољуби, у потаји за се, неговали су наду да прво плане буна на Дунаву, и тек онда, кад се г |
онда пусти у потеру за Чимбарлијом.{S} Нађе га пијана с дружином у једној механи кровињари кра |
Па баш зато га и остави нека од другога нађе, а какав је, неће то дуго тражити.{S} За премлаћив |
о ништа, Милош ће се онда и ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да је Карађорђе давно већ био осу |
е у мрачну утробу црне земље, и тамо да нађе решење чудним загонеткама, које су му душу трзале. |
И Милошу се учини, као да се на једаред нађе на пустој и дивљачкој коси, у подножју Малога Штур |
{S} Хоће ли то бити добро, ако се когод нађе да овако исто понуди и даде главу Милошеву, како о |
њих бејаше накосио.</p> <p>У кући Ђорђе нађе будна и спремна Наума.{S} Он је рано легао и до по |
ију бољих и отреситијих Срба, ако се не нађе паметнијих људи да томе злу што скорије стану ного |
о Косово српско!...</p> <p>О, што се не нађе српска рука да ме убије, кад сам први пут поумио д |
шина, па да јој никад ни врана кости не нађе!“...</p> <p>И Милошу се учини, као да се на једаре |
падало да остављам Србију, да се ту не нађе Руса, који су ме одмах узели саветовати да се укло |
ће зато време и сам остати туна, да се нађе уз вожда.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Д |
нда кад је трчао да заузме Ужице, да се нађе макар једно једино место још слободно и у рукама С |
јао, што некако није потекао сам, да се нађе у близини, и да он лично контролише тачно извршење |
задатка, Наума је само срце вукло да се нађе крај Карађорђа и да буде у његовој близини.{S} Као |
ри ће за инат жртвовати.{S} Али нека се нађе човек јуначка срца и чиста карактера, човек правич |
ection" /> <pb n="267" /> <p>Тек кад се нађе насамо, Милош осети како га Карађорђев долазак у С |
?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако се нађе међу нами махнитих глава, које пристају да улете у |
ква мора пући, него да се за тај случај нађе у земљи приправан, а сви ће с њим и уз њега.</p> < |
има.{S} Код добра старешине народ увек нађе шта му треба за његово добро.{S} А и ја бих настао |
човека.{S} Ово ти дајем нека ти се и то нађе; за сваки случај није згорега и то имати.</p> <p>П |
старца Србина, домаћина куће, Ђорђе ту нађе још два човека — један је био сувоњав, сед старац, |
утим, Лисовић стиже у Смедерево и одмах нађе Вујицу, који се баш тада спремао да крене за Палан |
дем и да окушам срећу сам с људима које нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође добро, за месец д |
е, да јој обојица послужите и да јој се нађете на невољи, кад, да Бог сачува, до невоље дође.{S |
ја не будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога писменог, који ће побележити све ово.{S} Бар |
>— Прекоравао је мене, што се бар ја не нађох паметна да га зауставим од бегства, кад је већ он |
е и уђоше у оџаклију.</p> <p>— Добро те нађох; задржао сам се код Турака у великој кави, па сам |
рата на колиби.</p> <p>Два дана доцније нађоше сељаци Вујицу мртвог у колиби.{S} Он је страхови |
би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше добри људи, који је прихватише и донесоше кући с |
bSection" /> <p>Мало после, у колиби се нађоше скоро сви момци што их бејаше довео Вујица.{S} Ј |
само Милош и његов тумач.</p> <p>Чим се нађоше насамо, разговор се отпоче.</p> <p>— Важне вести |
е од уста до уста и сретна Турчина брзо нађоше.{S} То није био нико други до наш ранији познани |
пуна два дана, када га сељаци случајно нађоше, и већ је био почео заударати.</p> <p>Тако је св |
ор, али како се изненадише кад оџаклију нађоше мирну и празну.</p> <pb n="33" /> <p>Марко је за |
/> <p>Четворица су била изаслана да се нађу на путу између Плане и Паланке, како би један друг |
аде са својим доглавницима и рече да се нађу на мети, ако би му ускоро опет што затребали, а са |
диже на буну...</p> <p>Ови страни људи нађу овде по кога лаковерног народног старешину и по ко |
Зато се и могло десити, да се од једном нађу у туђини без гроша у џепу и без икаква иметка, они |
рад, надајући <pb n="153" /> се да тамо нађу заштите и потпоре својој угњетеној домовини.</p> < |
итањем: — Је ли дома његова светлост? — наже уза степенице, прескачући лако као дивокоза са сту |
его дед нагни још једном.</p> <p>Вујица наже тикву добро и по други пут.</p> <p>— Тако! — рече |
пажљиво вребао код колибе.{S} Он се сав наже напред и зорно је гледао Наума, који све више зала |
м ногама.</p> <p>Дошав до колибе, он се наже и опрезно провири кроз рупу између прислоњених дас |
лисичијим кожама — рече старац јасно, и наже се да боље загледа двојицу незнаних путника.</p> < |
идети, јер он одступи за два три корака назад и стаде у сенку, крај врата, а у томе се и луч ко |
зио с Турцима и не верујем да може више назад.{S} Њега Марашлија зове својим посинком, и кад му |
ују, а сам дохвати сабљу, одскочи корак назад, изману и сабља се спусти по разголићеном врату Д |
д угледа непозната човека.{S} Карађорђе назва: добро вече! и упита: — је ли ти, душо, бабо код |
} А она звер, Младен, хтеде ме везати и назва ме усред скупштине, рутавим „псом“, само стога шт |
, да се готово сасвим затворило.</p> <p>Назвав „добар вечер“, Карађорђе се заустави пред Драгић |
опада све што је наше било и нашијем се назвало.{S} Гдје је пријешња турска сила, турски сјај и |
воља да ни последњем просијаку, који се назвао царски поданик, не може повалити ни једна длака |
ба овога човека, што га његови стражари назваше буљубашом Марком.{S} Али није се имао кад много |
аче и јаче одјекују и ломе се око њега, називајући га крвавим убицем и тражећи његову смрт.{S} |
уђе у мрачни преградак, у коме се једва назирало.{S} Новаковић прилупи врата, намаче резу и уда |
отуда бије.</p> <p>Мрак је.{S} Он једва назире, али ипак види да је доста дубоко ископао.</p> < |
ђаје, које ни најбуднији вид не може да назре.{S} Она у тим тренутцима као да је била обдарена |
е као да се винула у далеку будућност и назрела у њој нешто мрачно и крваво, јер су бледе усне |
ведајте заједнички — рече Карађорђевица наивно.</p> <pb n="216" /> <p>Карађорђе је пуштао густе |
p> <p>„Море, бога ми ће и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимбарлија.“</p> <p>Кад се кнез |
а скели код Орашја.</p> <p>Ту Карађорђе наиђе на кмета Стојадина, који га, и ако је био преруше |
ам изун да га слободно можеш убити, чим наиђе у наш пашалук.{S} Али овде има друга мука.{S} Кар |
и око Цукића и око Марка, преклињући их наизменце да се бар за тренутак умере и стишају.</p> <p |
се могло познати како облак за облаком наилази и силази с висока чела старчева, према обрту ра |
добро оно срце, да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву малу преград |
а мислим да су сад тамо у Тополи Турци, наја тако каже!{S} Како је наја плакала кад смо полазил |
ополи Турци, наја тако каже!{S} Како је наја плакала кад смо полазили!{S} Па све љуби праг и пл |
p>- И ја сам се молио Богу.{S} После ми наја рекла да пољубим земљу; вели, пољуби сине слатки, |
е и управо се сматрао као руски човек и најамник.{S} Чим би се појавио у Србији, и Турска и Аус |
угих.{S} Насекао сам се силне турадије, најахао турских бедевија, наносио <pb n="89" /> руха и |
рдачно хвала.{S} Јер нека је и највећи, најачи и најмудрији, један човек, опет не може ништа са |
магла коју је бура брзо разгонила.{S} У најбешњем трку коњ скочи и нестаде га у оној магли.</p> |
заборавили, сви су га напустили, његова најближа родбина бежи од њега, и не дотурају му ни најн |
равања чуше се прво у предњим редовима, најближим губилишту, па се за часак, као бурни таласи, |
.{S} Милош најпосле реши, да позове два најбоља своја пријатеља и да њих припита шта да учини и |
а ти долазе од рођенога брата, ја ли од најбоља пријатеља народна.{S} Хвала Богу на његову дару |
три четири пута јаче војске султанове, најбоље војске што их има под сунцем...{S} У страшној б |
огу настати!{S} Бићемо ту, па како буде најбоље, онако ћемо и чинити.{S} Једино што засад могу |
вучеш — примети Милош.</p> <p>— Онда је најбоље домамити га амо, па га овде убити — рече Врљо.< |
о је било морало је тако бити, и ово је најбоље што је могло бити.</p> <p>Разлози Милошеви били |
.{S} С осталим Врљо се наплатио како је најбоље знао, али Чимбарлију ојади тако да више није ва |
цвили и пропада...{S} Тако, тако, то је најбоље.{S} Домами ти њега амо“...{S} Ето тако ми је го |
{S} И тога ради ви хоћете да пропустите најбоље прилике, кад би се могла упалити цела турска ца |
брат и пријатељ.</p> <p>— Попо мој, ти најбоље знаш колико нас је муке стало, док смо скунатор |
ша.</p> <p>— Да вас измиримо то ће бити најбоље! — рече Добрњац, као у шали, осмејкујући се при |
ри Турци, сви смо ми добри, све је како најбоље хоћеш, а полумесец опет све ниже и ниже обара р |
е сам ли ја такав, кума Милоше? — Ти то најбоље знаш.{S} Па како можете онда говорити оно у шта |
ти — ко зна шта би они тражили.{S} Зато најбоље, ено им Црнога Ђорђа, па нека се с њим кусурају |
и то не тек онако неке ситне људе, већ најбоље војводе.{S} Тако кажу, да је он дао Турцима те |
атру у народ.</p> <p>По његовом мишљењу најбоље би било, да се те бивше старешине српске тргну |
е могу одговарати, а ја мислим да би ту најбоље било, да у таквој прилици сам честити везир вод |
су час једни, час други.</p> <p>„...{S}Најбоље је да не мислим о свему томе.{S} Да оставим, па |
чијим се ногама ваља крвава глава мога најбољег друга, и најмилијег брата!{S} Да се Драгић, мо |
њину, то би било безумље, које би се у најбољем случају могло свршити тиме, да и мени самом бу |
ад ћу ја подићи буну у Србији.{S} То је најбољи доказ како и сами мало верујете да је Милош ств |
, на којој су пуних девет година радили најбољи, најхрабрији и најплеменитији синови целога јед |
ад се куда пошље, но што би могао стићи најбољи коњаник.{S} С тога је Вујица сад њега тражио и |
а више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи купци његови.{S} Први закупац био <pb n="150" / |
тешком стању, и баш да сте ти и Добрњац најбољи пријатељи, он би морао овако исто радити против |
да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољим пријатељем по штогод о томе проговорио и то ок |
p>— Тешто, нека крену!{S} Таман ће тако најбрже кренути и народ на устанак, и нагнати га да се |
су прозирале у далеке догађаје, које ни најбуднији вид не може да назре.{S} Она у тим тренутцим |
ом, на којој је било потписано дванаест најважнијих кнезова, преклињао руски двор, да бивше срп |
Вујицу и Павла он је сматрао као своје најверније и најоданије људе.{S} Особито је до сад Павл |
чврсти свој уплив у њој.{S} С тога је и највероватније и најлакше преко Србије заинтересовати Р |
сан, једар, али пун неке туге.</p> <p>— Највећа клетва пала је на ме и моје друштво због одласк |
ти Наум, шта мисли Ђорђе, где је за сад највећа опасност за ствар, којој су се одали.</p> <p>Ка |
p>„Ето сад најглавнију ствар от које је највећа сумња била совершилисмо.{S} Карађорђеву главу ч |
положење толика војска царска.{S} То је највећа милост, за коју сам ја вазда готов главу своју |
излазио, како ће опасност тек онда бити највећа, кад Милош разбере да се Ђорђе крије од њега.</ |
била од голема значаја и кривена је као највећа тајна.{S} Карађорђа је веома изненадило, откуда |
е ником ништа говорити, и чуваће се као највећа тајна.{S} Да би био још поузданији да се нигде |
{S} Он је њему и до сад поверавао своје највеће тајне и своје најозбиљније намере, и добри духо |
а врх вршка, како би се могао видети из највеће даљине и сијати до на крај недогледна обзорја.< |
је „вожд“ уживао љубав и пошту Грка, и највеће личности сматрале су за особиту част да учине л |
је хетерија грчка развијала свој рад у највећем јеку.</p> <p>Таласи тога кретања живо су се ос |
земљу.{S} Мени је пратио људе, да ми у највећем поверењу, и на божији аманет то кажу и да ме п |
обичај да мирно говоре и онда кад су у највећем узбуђењу, старац се сада подругљиво насмеја и |
свих других балканских родољуба, имала највећи значај и од њеног учешћа у покрету зависио је у |
вију тих покрајина Србија је тада имала највећи значај и углед.</p> <p>Пре свега, свима је још |
народу срдачно хвала.{S} Јер нека је и највећи, најачи и најмудрији, један човек, опет не може |
ливен крвљу.{S} Међутим књаз Милош је у највећој јарости викао.</p> <p>— Вуците ми испред очију |
и изађу из свога скровита склоништа и у највећој журби похитају румунској граници.{S} Маврогени |
ранти све своје покрете морали вршити у највећој тајности.</p> </div> <pb n="177" /> <div type= |
шена.{S} Час се одлучивао на ту ствар с највећом одсудношћу, тврдо убеђен да другачије не може |
тврдећи да су то душмани српски и да би највећу услугу учинили земљи да изаберу најдубљи вир у |
као што је решен и он — Ђорђе.{S} То га највише крепи у нади да ће њини напори бити благословен |
они, који су пре неколико дана на њега највише викали и кривили га за најтеже злочине.</p> </d |
ахији.{S} Отуда је он и родом; тамо има највише пријатеља, па се тамо и склонио.</p> <p>Почев т |
и дај боже.</p> <p>Међутим Карађорђа је највише пекло да чује какве гласе носи Вујица од Милоша |
.{S} У Србији, за све оно време, кад је највише требало трчати и радити, он је био чисто као уз |
и своју породицу.{S} Настањивали су се највише у градовима Кишињеву и Хотину у Бесарабији.{S} |
ју!</p> <pb n="98" /> <p>— А као шта ми највише замерају? — рече кнез нестрпљиво.</p> <p>— Па ј |
ију и поробе.{S} Том кострешењу турском највише дају хране бивше српске старешине, које шаљу у |
азнобојни колутићи, међу којима је било највише црвених, и ти колутићи играју, сијају се, окрећ |
, а чуо је да му само то проклето писмо највише квари.</p> <p>Прешав на обичне разговоре, Гитар |
едставници свију балканских народа а по највише је било Грка.{S} Председник скупу био је чувени |
, а и по многим турским, говорило се по највише о скорошњој узрујаности у народу, о Милошевим н |
е, тврдо уверени да ћеш милом отечеству највише користити, ако се сам што пре обесиш, шаљемо ти |
ично храбар и одважан, што се Карађорђу највише допало, јер је одмах уочио ту одличну црту код |
о му власти, немој му дирати; остави му највише чинове, нека бира... најпосле споразумите се и |
свак клања, то и на овом путу Милошу су највише викали „ура, живео“ и најдубље му се теменисали |
илично пречишћени сви од којих је Милош највише зазирао.</p> <p>Још је остао један, али најопас |
уркану душу и узнемирену савест.</p> <p>Највише се бојао, неће се извршити ствар онако како тре |
рана шала, али о својим пословима он је најволео да ћути, да мисли сам, и једва изретка ако би |
и јунаштво, и наду, и начинило од људи најгаднију животињу, која само дрхти за свој злехуди жи |
ако, Милош је редом испричао везиру све најглавније о Карађорђу, нарочито је ударио <pb n="271" |
у осталога вели и ово: </p> <p>„Ето сад најглавнију ствар от које је највећа сумња била соверши |
ети, мој ће Ђорђе сто година живети.{S} Најгоре сам се бојала да у оном очајању не учини штогод |
е устаде и узе ходати по соби.</p> <p>— Најгоре се бојим — говорио је он даље — погинућу убрзо, |
е сад требало решити, пошто је од свега најгоре било остајати и даље у неизвесности.</p> <p>Пош |
, и кад ће доћи онда, кад је нама можда најгоре и кад му се нико и не нада, онда нека дође сад |
славе.</p> <p>Па ипак се помишљало и на најгоре, па су се побринули и за тај случај.{S} И ако с |
уди да крију своје жене и кћери, као од најгоре Туркуше.</p> <p>Драгић би и даље говорио да га |
очекали да тамо одемо.{S} То је, што ме најгоре коље.{S} Јер да су они тамо у Србији друкчији, |
и сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре доба муте и бунтују народ.{S} Они овде виде шта |
харачлијама.{S} Твоји момци гори су од најгорих јаничара.{S} Кудгод они прођу за њима остаје к |
.{S} Али се слободно може рећи да су од најдавнијих времена и најпростији људи веома често врши |
е с Турцима више не може мировати и ту, најдаље овога лета, тиква мора пући, него да се за тај |
ш пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити најдаље за 3-4 дана.{S} Међутим, освану већ и петак, 11 |
ка голема храста, да његов сјај допре у најдаље крајеве пространа видика.{S} Али, баш у том тре |
чунам да ћу у Србији бити у идућу среду најдаље.{S} До прве, до друге недеље, већ ћеш чути глас |
ао редак пример, достојан да се преда и најдаљем потомству на углед и пошту, како је велики Цин |
о.{S} Он не познаје бољега, он гласа за најдостојнијега — он даје свој глас за Црнога Ђорђа, ју |
боде у све балканске народе; он ће бити најдостојнији да то велико дело доведе до сретнога и ус |
Милошу су највише викали „ура, живео“ и најдубље му се теменисали баш они, који су пре неколико |
највећу услугу учинили земљи да изаберу најдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да поскачу.</ |
розовитом тмином и потресајући земљу из најдубљих дубина.</p> <p>Из далека се чуло како страхов |
ате до самих врата, Цукић <pb n="32" /> наједаред ненадно гурну шакама обојицу; једним потиском |
ђа што даље од Србије.{S} А гле сад!{S} Наједаред, он га је звао к себи!</p> <p>У писму се гово |
аршије, корачајући крупним корацима.{S} Наједаред старац се осврте и проговори полако: — Ево ов |
је куљао дим, као из каквог вулкана.{S} Наједаред он скочи с миндера и узе живо ходати по соби. |
у иде посао и како га служи здравље.{S} Наједаред бахну ненадно с питањем:</p> <p>— Богати, сна |
а удари корачати доле горе по одаји.{S} Наједаред стаде и окрете се мени; опет ме је дуго гледа |
ро схватио.{S} У глави му се мутило.{S} Наједаред он се претури с мале троножне столичице на ко |
ра, као да огледа свој глас, па се онда наједаред просу читав поток од песме, која се као мирис |
ај човек у ту сјајну палацку па се онда наједаред тргне и стресе, као да се повратио из каква з |
ад је већ он био пометен од болести, па наједаред плану и срдито се продера:</p> <pb n="210" /> |
густе, збијене таме.{S} И сва та тмуша наједаред крете напред и необичном брзином стаде се ваљ |
која је била укљештена међу кладе, сад наједаред откинула, промакла и отишла доле.{S} Милош по |
Кад је несретне 1813. године, Карађорђе наједаред онако ненадно и неочекивано напустио земљу, и |
уди.{S} А после, ко зна шта и њему може наједаред лупити у главу.{S} С тога ће боље бити да с т |
њају своју рођену слабост, Карађорђе је наједаред осетио како је огромна разлика између њих и њ |
и јури као муња низ голо поље.{S} После наједаред коњ се зауставља, а јахач тада раскопча груди |
рицкао нокте и гледао у земљу.{S} После наједаред као да се трже, рече.</p> <p>— Спомињете вољу |
>Али од времена на време ово пусто поље наједаред оживи, напуни се света и бурне хуке и вреве, |
ше добро изустио последње речи, када се наједаред жестоко трже.{S} Чисто подскочи са земље.{S} |
p>Могло је бити сахат по поноћи, кад се наједаред из даљине зачу коњски топот, а из мрака наско |
је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао страшне промене, да је све прошло, да ј |
и је дотле стајао блед и збуњен, сад се наједаред зацрвени као паприка, и пун јарости шкргутну |
им ширио.</p> <pb n="28" /> <p>Цукић се наједаред трже, диже главу, коју је дотле држао поклопљ |
Карађорђево.</p> <pb n="178" /> <p>Али наједаред у држању Милошевом наступила је изненадна про |
е диже са земље.</p> <p>Али тај облачак наједаред поче нагло расти и ширити се.{S} Бивао је све |
а да корача по својој вољи, час му опет наједаред <pb n="305" /> прикупи дизгине и џарне га мам |
од тебе почнем!“</p> <p>У тај мах Цукић наједаред скочи, збаци кабаницу и онако седећки, упре р |
6" /> <p>Али ову слатку вечерњу топлину наједаред поквари нека чудна и, за мирно село необична, |
оне штукну у водене дубине, нестане их наједаред као каквом чаролијом, да мало после опет изби |
егова изгледала још трипут гора.</p> <p>Наједаред врата на колиби ненадно се отворише и унутра |
молио за милост земљу и небеса.</p> <p>Наједаред коњ му се поплаши од једног огорелог пања и у |
ни јав, ни од људи ни од стоке.</p> <p>Наједаред, Милош чује да у кукурузу нешто шушти.{S} Он |
и обадва пута полако се повуче.</p> <p>Наједаред Карађорђе се трже и чисто скочи.{S} Трже саха |
магловите, избледеле прошлости.</p> <p>Наједаред у гомили наста метеж и колебање; четири јањич |
а и већ су били пред губилиштем.</p> <p>Наједаред турска банда, са својим танким инструментима, |
приближавати притајеном Цукићу.</p> <p>Наједаред, Никола оберучке снажно изману, нешто се диже |
стигли из Србије, а мени се чисто кожа најежи.{S} Тада сам и то први пут чула како Милош не би |
<pb n="242" /> још се више наоблачила, најежила и чисто се повукла у себе саму, те усред своји |
је Србија имала снаге, силом да сузбије најезду турску, сузбио би је ти, господару, па би данас |
дуго и дуго, па би се онда, на прстима, најзад удалио одатле, да се после неколико тренутака оп |
н шум, после се чу удаљена шкрипа кола; најзад из дубраве с десна одјекну звучна и складна песм |
пољуби и понови тако три пут узастопце; најзад је разви и узе читати.</p> <p>То је била као нек |
то темениса пред везировим заступником; најзад диже хартију, коју је држао у руци, пољуби је, м |
да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} Најзад, кнез је говорио срдито, али спуштеним обичним г |
.{S} Доцније, она је све више расла.{S} Најзад, она се тихо сталожила у дубини његове душе, и т |
бро по сахата у овоме обијању врата.{S} Најзад и она попустише.{S} Под силним ударцима даске пр |
имове и позадуго не проговори ништа.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ако буде паметан да за власт ништ |
е бејаху сложили шта управо да раде.{S} Најзад ће рећи Карађорђе.</p> <p>— Куме Вујица!{S} Једн |
ленуо незнајући шта управо да почне.{S} Најзад хукну и једва простења.</p> <p>— Ух за бога, људ |
да је тако страшно, како они говоре.{S} Најзад баш нека би било и онако, Ђорђу и првим војводам |
е може ухватити, па још црње и горе.{S} Најзад се Милош решио, да ту ствар повери још коме и да |
ђорђе је дуго ћутао и грицкао нокте.{S} Најзад проговори.</p> <p>— Чујте ме људи!{S} Гледајте в |
едну исту ствар и опет је остављали.{S} Најзад се опремише и изађоше — Симић напред а Крага за |
више државне службе Грци заузимали.{S} Најзад, велики број спахилука био је у рукама грчких за |
нешто двоуми, као да се бори и ломи.{S} Најзад се реши и проговори.</p> <p>— Можда није ред да |
ћута а и духовник је ћутао замишљен.{S} Најзад отац Мелентије поглади своју густу, дугу браду, |
оступно све више блажио и смекшавао.{S} Најзад, у њему засија нека чудна благост и сетна душевн |
тао, али је на скоро опет престајао.{S} Најзад, пред подне, ветар се сасвим утиша, а после подн |
ица.</p> <p>Милош као да се двоумио.{S} Најзад рече:</p> <p>— Да га дозовем сам!</p> <pb n="185 |
завртео би главом и дубоко уздахнуо.{S} Најзад стаде пред Милоша, загледа му се добро у очи и р |
вица... а мало после додаде:</p> <p>— А најзад, нећеш ни ти ићи онако тек насумце, но ћеш отвор |
држала пуних 9 година, али та је снага најзад била исцрпена.{S} Оружана Србија пала је, и ти с |
илично узмучи.{S} Шта да му каже?{S} Па најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго?</ |
угађа само за своју душу.{S} Но њему је најзад било све једно.</p> <p>Попуштања је било с обадв |
повике па и саме псовке.</p> <p>Тада се најзад као и Милош склони.{S} Шта ће кад нема друга изл |
нај исти старац што је пресрете, док се најзад не заустави пред опалом вратницом, иза које се в |
појављивали као његови агенти, њему се најзад јави <pb n="181" /> мисао: како би било, да сам |
шта учиних и од себе и од њега! — рече најзад болно.</p> <p>После је покушавао не би ли на кој |
:{S} Ђорђе, о Ђорђе... прости!</p> <p>И најзад се небо смиловало.</p> <pb n="307" /> <p>Једне б |
ет се колебао: — Могу господару рече он најзад — имао бих, богу хвала, где и да те примим и цар |
/p> <p>Гуркајући се тако, Петар и Марко најзад дођоше до врата препирући се живо, при чему је М |
> <p>— А, шта велиш, попо? — рече Милош најзад.</p> <p>— По Богу, господару, да ли то Црни Ђорђ |
те ли ви што из овог писма — рече Милош најзад.</p> <p>Остали слегнуше раменима: — Види се да ј |
а спреми и изведе све што треба.</p> <p>Најзад, додаће и то, како се овуда поговара да пређашњи |
успех његове рођене браће Срба.</p> <p>Најзад, споменуо је и то, да он свој рад ставља под јав |
водио се још неколико тренутака.</p> <p>Најзад, Петар изјави зебњу, да Штитарац што не посумња, |
ијом, почеше изглављивати врата.</p> <p>Најзад није заборављена ни секира.{S} Снажним ударцима |
дајући један другом право у очи.</p> <p>Најзад Цукић као да не могаде више издржати овај поглед |
лија не запне с огромном уценом.</p> <p>Најзад су ствари довели дотле да њих двоје прекину међу |
пута, ходајући немирно тамо амо.</p> <p>Најзад у мркли сумрак ето ти већ једном и Вујице.{S} Он |
кадар за нову устаничку војску.</p> <p>Најзад од свију балканских земаља, Србија је била једин |
аво — пресече га Милош — тек то ће бити најзгодније.{S} Онај црни антикрст везиров, мој побрати |
ри што те питам, који ће од момака бити најзгоднији?...{S} Да ли би то могли свршити Јова и Дам |
бити главу.{S} Ко ти је од момака за то најзгоднији?</p> <p>— Не, по богу брат Марко, ја сам до |
} Пет капљица од њега доста је да убију најјача човека.{S} Ово ти дајем нека ти се и то нађе; з |
војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће време скупити још 50 тисућа људи.{S} А сад је |
, мед им је текао из уста, како ће ме у најкраћем року вратити; како ће ми дати читаву једну во |
у, који је на прагу и који ће планути у најкраћем року.</p> <p>Тим поводом родољуб Ђорђе Јоргаћ |
на улицу, Карађорђе рече старцу: — Удри најкраћим путем, стриче.</p> <p>Старац пође напред; пре |
претекли и изненадили.</p> <p>Једно од најкрупнијих питања, било је питање о савезу Грка с ост |
о критичан.{S} Требало је да Цукић само најлак повуче за обараче и куршуми синџирлије из два пи |
азнели би груди Петрове.</p> <p>А то се најлакше могло десити у оваком узбуђењу и расположењу, |
у њој.{S} С тога је и највероватније и најлакше преко Србије заинтересовати Русију за народни |
, који су у друштву с хетеријом кројили најлепше планове за будућност, српски емигранти гајили |
> <p>...{S}Али, усред те радости, усред најлепших нада, на једном ће из мрака изнићи злочини и |
и пазари биоградски, у које се стицала најљепша и најскупоценија роба из три дијела свијета?{S |
е, несрећниче, не мириши то...{S} То је најљући отров.{S} Пет капљица од њега доста је да убију |
што се тицало тога питања.{S} Ту га је најмања ситница могла дирнути, једна једина незначајна |
ће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се најмање што успротивимо.</p> <p>— Дотури ми један пишто |
оштро око опазило би да је игде било и најмање крзотине.{S} Али сабља је била исправна и на џе |
ке и да трчи к мени.{S} Турака се ја ни најмање не бојим! — рече Ђорђе немарно.</p> <p>— Боже, |
млаке воде, праћкајући се весело.{S} На најмањи шушањ оне штукну у водене дубине, нестане их на |
ижљиво је ослушкивао сваки дах, сваки и најмањи шум, што је долазио из колибе.</p> <p>Тако је о |
ти, свакојако то ће га мање стати, но и најмањи неред, који би се могао изродити због Ђорђева д |
ста блага тишина, коју није прекидао ни најмањи гласак.</p> </div> <pb n="73" /> <div type="cha |
сви скупљени говоре онако, како је њему најмилије, Милош мало по мало осети неко олакшање.</p> |
аља крвава глава мога најбољег друга, и најмилијег брата!{S} Да се Драгић, мој Турчине, смрти б |
иви у 17, 18. и 19. столећу, да надживи најмрачније доба српскога робовања и да види како почињ |
ала.{S} Јер нека је и највећи, најачи и најмудрији, један човек, опет не може ништа сам без дру |
игне народ.{S} Изашли на Љубић, па се у најнесретнијем тренутку разбежали.{S} И да није било ср |
дбина бежи од њега, и не дотурају му ни најнужније потребе за живот, а стар је и немоћан да <pb |
се из снажних груди.</p> <p>— За бога, најо, зар истина мислиш да би се сад могли вратити?{S} |
ло сасвим другачије.</p> <p>— Дај боже, најо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако. |
ти те ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума |
зауставити.</p> <p>— Ви то боље знате, најо, али бога ми, мени је све нешто хладно око срца; с |
и могу казати.</p> <p>— Ја се, бога ми, најо, прибојавам за Бата-Ђоку! — рече Чолак Антиница, н |
знаш?</p> <pb n="204" /> <p>— Бога ми, најо, све нешто презам да Бата-Ђоки не досаде штогод кн |
е је мало час навијала.</p> <p>— А што, најо!{S} Да се нећете кудгод селити?{S} Мој Анта рече м |
Русију сиротују, муче се и лаћају се и најобичнијих послова, само да што зараде и своје породи |
за њим поћи.{S} Али он гледа пред собом најодабраније синове Јеладе, спремне да за свето дело с |
ла он је сматрао као своје најверније и најоданије људе.{S} Особито је до сад Павле без поговор |
д поверавао своје највеће тајне и своје најозбиљније намере, и добри духовник никад се није пок |
ле од руке, док се нешто не споречкам с најом, те од тога доба баталим све.{S} Сад има три, чет |
Шта није Турчин!{S} Три пута је гори од најопаснија Турчина!{S} Слађе му се напити српске крви |
ди као кукавицу и страшљивца, који је у најопаснијем тренутку утекао из земље, с друге стране њ |
зазирао.</p> <p>Још је остао један, али најопаснији — Црни Ђорђе — он сам главом.</p> <p>Још по |
су му до сад могли сметати.</p> <p>Као најопаснији био је Петар Молер, и он је већ уклоњен.{S} |
ј се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопаснијим приликама он је остајао хладан и био је ув |
и који му се до сад нашао у најтежим и најочајнијим тренутцима.{S} Он је њему и до сад поверав |
} Немој све на своју руку.{S} Нека је и најпаметнији један човек, опет не ваља, кад све ради о |
ет година радили најбољи, најхрабрији и најплеменитији синови целога једног племенитог и јуначк |
својом, која после точи из груди својих најплеменитији сок под сунцем, свештени напитак човечан |
његових; човек који је од Милоша носио најповерљивија писма разним српским војводама у Румуниј |
{S} Спомену му како су Драгић и остали, најпосле, људи који можда нису ни имали зле намере у ср |
остави му највише чинове, нека бира... најпосле споразумите се и заповедајте заједнички — рече |
ошао у каву да водим таке разговоре.{S} Најпосле, мали смо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да |
тројицу, који су ти најпоузданији.{S} А најпосле ни то ти не треба.{S} Ако већ немаш човека, ко |
човек у целом свету...“</p> <p>„...{S}А најпосле, зар се то мора казивати целом свету!{S} Збиља |
ом повратку.{S} То ће нагнати Милоша да најпосле изађе отворено са својим жељама.{S} А да би му |
ломише га.{S} Брани се јадан, брани, па најпосле попусти.{S} Сећам се оне црне ноћи у манастиру |
едиле толике сабље непријатељске, да је најпосле у тами и незнању одруби братска секира“.{S} То |
ом ропцу.</p> <p>Свршено је.{S} Небо се најпосле смиловало и разрешило од тога једну црну, неви |
е Ђорђе све више и више падао у ватру и најпосле узвикну пун негодовања:</p> <p>— Јазук, јазук |
е наступити ако поступи онако.{S} Милош најпосле реши, да позове два најбоља своја пријатеља и |
p>Викну Лисовића и нареди му да пробере најпоузданије момке а повешће и Николу Новаковића.{S} И |
..{S} Но како рекох, ко ти је од момака најпоузданији да изврши тај посао?</p> <p>— Па како ти |
оружани од главе до пете.{S} То су били најпоузданији момци Милошеви, а водио их је Лисовић, чо |
ако да се не верује кад то писмо доноси најпоузданији гласоноша Милошев.{S} Он се клео живим бо |
е!{S} Узми само два тројицу, који су ти најпоузданији.{S} А најпосле ни то ти не треба.{S} Ако |
умрак, добио абер да му долази један од најпоузданијих гласоноша његових; човек који је од Мило |
ствар говорио другима, па ма то били и најприснији пријатељи.{S} Но после се сети, да то није |
оже рећи да су од најдавнијих времена и најпростији људи веома често вршили ово, што казује изр |
откуда ће ударити права српска сила, а најрадије би нападао на позадња одељења, која гоне захи |
па и људи постали друкчији.{S} А што је најризичније, браца Ђорђе је тако жудан Србије, да му с |
би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигурније.{S} Тада већ никоме не бих био на досади, |
иоградски, у које се стицала најљепша и најскупоценија роба из три дијела свијета?{S} Јес, гдје |
о склопио очи и рекао бих да умирем као најсрећнији човек на свету.</p> <p>Карађорђе је на махо |
е преда, смири, ожени и изроди децу.{S} Најстарији син Станимиров служио је сад као момак код к |
е проћи ни неколико месеци, а десиће се најстрашније оцеубиство под сунцем — рођена деца скочић |
лити се, и они што су остали да подносе најстрашније муке проклели су нас прваке што смо се скл |
ио.{S} Љутит и киван, Марко је просипао најстрашније погрде, а у наступима гњева могао је од чо |
водице.{S} То је грозан казамет, можда најстрашнији у целом граду.{S} Турци га зову ћор-кула, |
д мене и од народа имаш.{S} У противном најстрожија заповест издата је тебе истога усјекованије |
и <pb n="269" /> како му ваља чинити и најстрожије му заповедио да се без главе Црнога Ђорђа н |
све исправно каконо ти се овде строго и најстрожије препоручује и заповеда, те да главом и мало |
на, онда они сами воде један над другим најстрожију контролу и не даду један другоме макнути.{S |
мудраца, који природном памећу схватају најсуптилније ствари, и тупана, који незнају ништа даље |
абијених мученика српских, и видела сам најтежа мучења, на које се може ударити жив човек.{S} А |
на њега највише викали и кривили га за најтеже злочине.</p> </div> <pb n="49" /> <div type="ch |
ојединости утврдили и уговорили.</p> <p>Најтеже је било то, што се на Карађорђа није смело напа |
ло све другчије; видело се да му је ово најтежи тренутак у животу и баш сад он је био некако до |
цео век свој провела у најтежој борби с најтежим неприликама у животу.</p> <p>Тројка и њена луп |
ћве и не мешај се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопаснијим приликама он је остајао хлада |
ата рођена, и који му се до сад нашао у најтежим и најочајнијим тренутцима.{S} Он је њему и до |
не жене, која је цео век свој провела у најтежој борби с најтежим неприликама у животу.</p> <p> |
а трзавица, кад савест човекову раздиру најужасније сумње.</p> <p>— Стани, живога ти Бога, — пр |
ј су пуних девет година радили најбољи, најхрабрији и најплеменитији синови целога једног племе |
и који су га пратили скоро свуда, а по најчешће кад излази у околна села.</p> <p>Једном прилик |
код Милоша нов ред мисли, у које се по најчешће мешала помисао, како би то згодно било да Кара |
о томе известим, да ми се после што не накачи због тога — рече Милош забринуто.</p> <p>Док су |
е.{S} Милосрђе је код обичних људи, леп накит душевни, а код оних што су у сили и власти милоср |
скидамо и за хлеб продајемо њине женске наките!{S} Ако нас је ко клео, баш нас је уклео — рече |
и се да га овај не куша, па да још боље накити своју тужбу против њега код рускога двора.</p> < |
оме што је везир тражио да се спахијама накнаде њини десетци, пропали и неисплаћени у време бун |
и многи се жале и спремају се да траже накнаде за своја отета имања.{S} У њином је интересу да |
и уморни, с тога је сад сваки гледао да накнади што је преко дана претрпео.</p> <p>Печени млади |
плода, који ће стоструко и хиљадоструко накнадити у земљу бачено семе.{S} Истина, може бити и т |
, и тражиће у Стамболу чак и признање и накнаду зато, доказујући како је спасао царевину од јед |
, књажева пратња тражила је сада богату накнаду у јелу и пићу.{S} Било се већ превечерало, само |
} Али он је добрим и меким срцем својим накнађивао оно, што није достизао слабачки <pb n="91" / |
казивала догађаје, који су се збили тек након 50 пуних година.</p> <p>Док је баба Јана тако у з |
, што је брижљиви кочијаш за њих бејаше накосио.</p> <p>У кући Ђорђе нађе будна и спремна Наума |
циском приставу (члан полиције) а он се накостреши, не даде ми ни реч изустити.</p> <p>— Ћут! — |
{S} Све ово што се с толико муке и јада накрпљало за ове две последње године, било би слишћено |
ити огромну гомилу светине, што се беше накупила пред градском капијом.</p> <p>Кад осуђеници из |
искрешем једном у очи све оно што ми се накупило на души за ово 5—6 година лутања по туђини.{S} |
> <p>Али и у тој заносној даљини она је налазила само оно што је тако блиско и тако драго души |
сле тешке болести, и невољом у којој се налазила земља.{S} Кад су ме мамили, мед им је текао из |
врогени, прерушени у сточарске трговце, налазили су се у оближњој околини, спремајући за Ђорђа |
их пратили узастопце, али су се једнако налазили у њиној близини, час их претичући, а час остај |
дотурати потребне вести, а њих шесторо налазили су се склоњени у једној кући на крају Паланке, |
коси Крушчице, управо усред густе шуме, налазио се повећи пропланак, где је Драгић био поградио |
моран и телесно и душевно, Милош је сад налазио чисто као неки одмор и разгаљење у овој ненадно |
њу и расположењу, у каквом се Цукић сад налазио.{S} Па опет зато Петар је стајао непомично.{S} |
оростасни храст, на чијем се врху Ђорђе налазио.{S} Дебеле гране моћнога храста жалосно зајаука |
рађорђе не увуче у Србију, Марашлија је налазио да се може показати равнодушан према Карађорђев |
био је сасвим другог мишљења.{S} Он је налазио да би баш то било опасно, кад би се од Милоша к |
зином стаде се ваљати право амо, где се налазио Карађорђе.</p> <p>Изненађен, он застаде у пењањ |
нису му ишли од руке.{S} Понајчешће се налазио око кнеза Милоша, и био је вазда готов да изврш |
тре да им куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Драгић са својим синчићем.{S} Никола је два т |
смо видели раније, он се и пре почешће налазио око Милоша, али сад је остао сасвим стално.{S} |
и село Радовање, где се он тога дана и налазио неким послом.{S} Позван, њега дуго не би.{S} Ст |
отуд од вас кнезова, који се сада тамо налазите, онда је то и и грехота и срамота и јазук је з |
м, која брегове ваља, мрак и ветруштина налетеше на горостасни храст, на чијем се врху Ђорђе на |
озима, а она се с нова пробуди и понова налети на њега с новим сумњама и прекорима.</p> <p>Узал |
име би се користили.{S} Једним страшним налетом они би захватили читав јужни крај балканског тр |
умом трчи за њим некаква чудна прилика, налик на човека без главе.{S} Та прилика маше на њега р |
ула граја, нека <pb n="131" /> гунгула, налик на удаљену грмљаву, која се све више примиче.{S} |
али лепом врту, скромна дрвена кућица, налик на куће по српским селима.</p> <p>Почетак је маја |
само нејасно комешање и шуштање гомиле, налик на шум који долази од каква далека водопада.</p> |
ној одаји чуло се само храпаво кркљање, налик на одвратне звуке који се чују кад стојимо уз при |
а махове издвајали поједини јачи звуци, налик на испреплетане јауке који се губе у даљини.{S} У |
обзорју још је трептало силно руменило, налик на одсјај каква огромна пожара, који се губио там |
леву страну, некакву велику торбуљачу, налик на костретне зобнице коњске.{S} Мора бити да је у |
ају, сијају се, окрећу се и нестаје их, налик на црвенкасте крваве мехуриће који један за други |
сну грају.{S} Она је расла; сад је била налик на тисућу људских гласова који се у једно сливају |
е чула песма, али је та песма била више налик на болно јадање крвавог и несрећног срца.{S} Ова |
купљале око великих разбуктаних огњева, наложених да разгоне сутон ове хладне мартовске ноћи.</ |
е био.</p> <p>Већ се ухвати мрак; момци наложише велику ватру мало подаље од колибе, а распириш |
!{S} Да видим како ће се онај ерски пас налокати крви таквог дичног Србина, као што је кнез Сим |
руха и оружја, напио се руменога вина, наљубио лепих туркињица, па сад вала сеците; имате...</ |
и кијамет не шиба са сваке стране, и да нам не засипље за врат.{S} Ако су сад други заборавили, |
у овој гробници нашој, да нас види и да нам рекне последње збогом.{S} Кад твоји топли зраци опе |
саме, нити су се икад особито журили да нам повише и појаче помогну, а кад дође да се преговара |
ице од хартије, а наш момак Сима изчупа нам длака од бабина белца, па повежемо лептирове за дла |
>— Добро је, хвала Богу, и нама.{S} Шта нам вали!</p> <p>— Е право велиш!{S} Та ти Цариграда вр |
јер је то зверка, побуниће народ, па ће нам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треба у |
рђе мрачно и прекорно.</p> <p>— Душа ће нам, господару, таман онамо куд ће и твоја, кад оно пре |
ме и тако морамо једном свршити, или ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа од |
Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће нам рећи, и имаће право.</p> <p>Карађорђе је био узбуђе |
шта доказати, онда на руском двору неће нам ни веровати.{S} То је опет твоја добит — рече Добрњ |
е био отворени душманин турски, и лакше нам је било од њега се бранити.{S} Милош је подмукао; н |
дају ми никуд маћи. <pb n="221" /> Дали нам ово мало пензије да глођемо, па сад мисле учинили с |
и.</p> <p>— Јао, Свети Аранђеле, зар си нам на данашњи благ дан ово донео — прошапута Драгић, п |
сртању, све иде са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз привратак домова |
ли да се према приликама помажемо, како нам је где боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју |
ко они погоде, онако нам и остане; како нам они скроје капу, онако је после и носимо.</p> <p>Ту |
нцу висило цело велико дело наше и како нам сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и онако срет |
дузимају Руси, и како они погоде, онако нам и остане; како нам они скроје капу, онако је после |
једног окусили.{S} При поласку незгодно нам је било да што спремимо, а после уз пут још незгодн |
а знањем царева, сретно му било и добро нам дошао!{S} Нека јави само када ће, па да му ја своје |
ога Милоша, јер ово је његова сабља што нам данас главе сече.</p> <p>Драгић је ово изговорио гл |
ли руком, а данас благодаримо Алаху што нам и Биоград уздржа.{S} Хеј, сабљо турска, грдно ли си |
аучили.{S} Кума Милош и кума Вујица већ нам досадише позивима...{S} Но немој се ти гдегод изрећ |
ојче.</p> <p>— Е, што нисмо!{S} Не даду нам.{S} Ја мислим да су сад тамо у Тополи Турци, наја т |
ти је то тако било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред улице пала као свећа.</p> <p>Баба Ја |
{S} Наши пријатељи из Петробурга све су нам спремили — рече Карађорђе мирно. — Само припази сад |
о.{S} Ми овде то толико што смо чули, а нама није нико ништа доносио, нити нас је ко што питао. |
ога ми, друкчије казује.{S} Он вели, да нама нема тамо повратка докле год цареви штогод за нас |
> <p>— Ама ја, болан ја!{S} Он је свима нама био господар; он је близу десет година заповедао ц |
има Милошенда!...{S} Овако ће он свима нама главе појести, кад нисмо ми умели!... <pb n="27" / |
елазити амо, и кад ће доћи онда, кад је нама можда најгоре и кад му се нико и не нада, онда нек |
на.{S} Хвала Богу на његову дару, он је нама до сад лепо дао.{S} Истина то је твоја заслуга, ал |
екиде.</p> <p>— Добро је, хвала Богу, и нама.{S} Шта нам вали!</p> <p>— Е право велиш!{S} Та ти |
ка буде добро земљи, па ће бити добро и нама свима.{S} А гле сад шта ради кума Милош!{S} Дочепа |
а су они тамо у Србији друкчији, све би нама одовуд било лако.{S} Ишчупали би се како било из о |
туђе главе.{S} Ни његова не сме бити ни нама скупа.</p> <p>— Ти опет забраздио!{S} И њима је ту |
чно.{S} Судбина божија довела је овде к нама опет убитеља рода сербскага, Карађорђа, који је у |
ас знају и што Турци воде нека рачуна о нама, то од прве до последње све је Вождова тековина и |
и се ти ћеро, султана и врага!{S} Тешко нама ако би ми морали чекати док султану и царевима пад |
чувати.{S} А чува ли то Милош?{S} Тешко нама поред овака његова чувања.{S} Србија шпијунише дан |
воју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али послушај једанпут сад и ти нас!{S} Не |
песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад с нама, или боље да рекнем са мном.{S} Девет година дизао |
праведна, наше је дело свето, бог је с нама, и ми ћемо победити — узвикну Карађорђе и високо п |
његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свршено.</p> <p>Последње речи још н |
S} Али, зар не може настати да цареви с нама и пробу граде?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако |
сва ова сиротиња, коју је Бог на аманет нама старешинама предао.{S} Него, куме Вујица, да соврш |
, оставите ме бар на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа не тражим, али је сра |
клонимо.{S} Њему не сме бити ружно међу нама.</p> <p>Тако је намештао Милош, и Анта је пливао у |
неодложно и његову главу амо да пратиш нама, ако си рад да останеш у господству и поверенију к |
е добродошле.{S} То је само замка да их намами у Србију, где би их после убрзо појела помрчина, |
>— Карађорђе је подигао дивну богомољу, намамио у њу што више света, па је онда обесветио, пљун |
ст над народом.“</p> <p>„Већ њега треба намамити амо.{S} Треба га дозвати да погине кад хтедне |
а назирало.{S} Новаковић прилупи врата, намаче резу и удари катанац, па оде.</p> <p>Овај Никола |
S} Тада му један од помоћника џелатових намаче каиш на главу, удешен као замка, која је спред о |
но трло Драгићево, коме је судбина била наменила да ускоро постане крвава позорница једнога теш |
осла, да склони Анту, а њему је одмах и наменио главну улогу у овој ствари.{S} Анта није требао |
редузе улогу која му је још раније била намењена.</p> <pb n="275" /> <p>Четворица су била изасл |
Управо је довршавано једно овако писмо, намењено Герману, српском заступнику у Букурешту, кад у |
Ја пијем сваки дан.{S} Ово је само теби намењено.{S} Него дед нагни још једном.</p> <p>Вујица н |
е се ништа, господару, није никаква зла намера, но имам да ти кажем важну једну ствар, а бојим |
а њега обишла, ако има каквих планова и намера по овој ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у б |
овуда поговара да пређашњи врховни вожд намерава сам лично доћи и упасти у Србију, што би изазв |
изашло, да је Милош казао све што зна и намерава, а Ђорђе паметно купио од њега све планове, па |
арађорђа спријатеље са својим тежњама и намерама.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било ј |
ће умаћи, на делу обавештен о злочиним намерама које су против њега кројене.{S} Помишљао је на |
о, како је нешто начуо да је Црни Ђорђе намеран да се врати понова у Србију.</p> <p>Милош је ис |
се на своје стање, али нико од њих није намеран да кида с њим и да напушта своје ново боравиште |
воје највеће тајне и своје најозбиљније намере, и добри духовник никад се није показао недостој |
осле, људи који можда нису ни имали зле намере у срцу, али су се повели за надом да ће оно бити |
ећ малаксао блудећи без циља и одређене намере час на једну, час на другу страну.</p> <p>Мрачни |
Милошу обвеза да по могућству помаже те намере везирове.</p> <p>У мислима о свему томе, Милош с |
ц, кукајући вратио се кући, а случај га намери на Врља.{S} Народ је тада (после Карађорђеве про |
водио по савету Младена Миловановића, у намери, да ограничи власт војводску.</p> <p>Добрњац је |
говори о његовом доласку, сем ако би се намерио на каква особито добра и поуздана пријатеља.{S} |
, чуће се и разумеће цео свет, да је он намерно домамио човека и спремио му заседу да га убије; |
егова судбина!{S} Ни ја нисам то тражио намерно.{S} Али видим, да другога пута нема! — примети |
ополит је у два маха долазио до њега, с намером да га викне и да му понуди кревет.{S} Али видећ |
у Карађорђе је открио Вујици цео план и намеру свога доласка, само је прећутао да се то не ради |
одара на одговор, како сме мењати своју намеру, и по мени поручивати друго нешто, кад је теби в |
прави...{S} Што би господар мењао своју намеру?{S} Мени рекао једно, а сад по теби поручио друг |
како кости шкргутнуше; рука се преви и намести се згодно поред тела.</p> <p>„Тако, сад је добр |
<p>„Али како да се попнем и како да га наместим на овакој страховитој висини, која се под само |
као оба трупа до ископана гроба и ту их наместио едан до другог.</p> <p>— Несретниче, шта си то |
</p> <p>Сподбише га џелати и хтедоше га наместити исто онако како је био намештен и кнез Сима.{ |
ебео дрвени трупац.{S} Симу примакоше и наместише тако, да ногама загрли тај трупац, па му онда |
отпочеше свој посао.</p> <p>Кнеза Симу наместише да седне.</p> <p>Руке су му биле везане и доб |
н Гитарићу и понуди га да седне.</p> <p>Наместише се крај ватре и међу њима се одмах отпоче жив |
а није звала и молила; он је сам дошао, наметнуо се, а после је било добро...{S} Па колико је љ |
ам за Бата-Ђоку! — рече Чолак Антиница, намештајући копчу на својој дугачкој антерији, коју је |
ме бити ружно међу нама.</p> <p>Тако је намештао Милош, и Анта је пливао у радости, надајући се |
е веровало Карађорђу, поред њега је био намештен поуздан човек, који ће га свуда пратити.{S} То |
оше га наместити исто онако како је био намештен и кнез Сима.{S} Али Драгић уграби још један тр |
</p> <p>Ова соба била је у опште богато намештена за оно доба и за оне прилике.{S} Патос је био |
а су биле осветљене с две олајне лампе, намештене на два краја дугачкога стола, који је заузима |
ао жива жеравица.</p> <p>Пролазећи кроз намештену одају, он застаде пред огледалом на зиду.{S} |
<p>— Како се не би сећао, брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад се о томе не говори.{S} А |
х ми скупо коштамо?{S} Ако се нађе међу нами махнитих глава, које пристају да улете у ватру, шт |
Март 1817. године освануо је туробан и намрштен.{S} Од времена на време подухивао је хладан се |
S} Мора да му је тешко!</p> <p>Милош се намршти.</p> <p>— Тешко!{S} Јакако, да је тешко!{S} А о |
д други свет не кабули.</p> <p>Милош се намршти: — Ја не питам свет но тебе — рече он брзо и пр |
д овога и то ублажено, па ипак се везир намршти и рече зловољно, да он ту не тражи ништа за себ |
ече Милош расположено.</p> <p>Изнурен и намучен тегобним, ружним сновима, уморан и телесно и ду |
!...{S} Но можда се и он сад, у туђини, намучио и од много којечега одвикао.{S} Но, ово је упра |
бори шапућући:</p> <p>— За Бога милога, нано, што ти је то тако било на једанпут?{S} Кажу нам, |
ве млађе жене.</p> <p>— Како ти је сад, нано? — упита млађа жена с десна.</p> <p>Старица ништа |
ицу на огњишту.</p> <p>— Је л’ти лакше, нано? — понови жена с десна, бришући старици зној с чел |
атељи и непријатељи хотимице и нехотице наносили.{S} Мило би ми било и, чини ми се, душа би ми |
лне турадије, најахао турских бедевија, наносио <pb n="89" /> руха и оружја, напио се руменога |
ува, учувати те не може, нити ћеш се ти наносити главе, ако по несрећи њине одлете.{S} То ти ја |
не спреме, али је зебња да Турци што не нањуше.{S} С тога треба похитати да се ствар што пре кр |
аранака, и сав се следи кад виде, каква наобична пратња стоји пред њим.{S} Драгић бејаше привук |
Карађорђева <pb n="242" /> још се више наоблачила, најежила и чисто се повукла у себе саму, те |
ри и по други пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се чу израз незадовољења и гунђања.{S} Ни други |
д колибом он застаде и обазре се свуд у наоколо.{S} Све је било тихо и мирно.{S} После туробне |
има и гракћући у гомили; мрак секну и у наоколо забеласаше се предмети у јутарњем расвитку.</p> |
n="33" /> <p>Марко је зачуђено зверао у наоколо и прва му је мисао била да је Цукић некуда утек |
...</p> <p>Крв шикну и попрска далеко у наоколо, али на велико чуђење присутних великаша, глава |
овај незнан човек погледа победоносно у наоколо, погледа и џелата који је као окамењен стојао т |
оста Коџа Милош.{S} У зачетку и он је, наопако му било, био забраздио далеко; и он је хтјео тр |
као и припитао и друге, па не би испало наопако!“ Чак им није право ни онда кад учиним штогод д |
гу — рече Карађорђе хладно, — али Милош наопако и несретно ради. <pb n="161" /> У очима балканс |
стре своје ћебе и легне пред сами праг, наоружан и с пуном пушком украј себе.</p> <p>Ханџији је |
на радња хетерије.</p> <p>Красис је био наоружан, што но реч од главе до пете, али је све то по |
зећи пред Карађорђа).</p> <p>Ови момци, наоружани до зуба, ходали су ту око колибе и мотрили на |
има четири кршна момка у богатом оделу, наоружани од главе до пете, с дугим пушкама у руци, стр |
броју, сви на добрим коњима, а до зуба наоружани.{S} Мирно село Рогача није одавна виђало ове |
ири места, а око њих видели су се многи наоружани људи.</p> <p>Унаоколо за плот били су повезан |
а погледа.{S} Сви добро одевени и добро наоружани, те се на први поглед могло познати да су вер |
ком одскочише унутра.</p> <p>Спреман за напад, Марко одмах убаци у одају велику гужву упаљена с |
ли и чисто се чудио што га Милош толико напада.</p> <pb n="189" /> <p>Пошто се Милош мало смири |
зове, али ноћу, из мрака, могло би бити нападаја и покушаја да Цукића отму.{S} С тога је, ради |
ске војске, ударао је с леђа, с бокова, нападао је ноћу, збуњивао је и заваравао да не зна отку |
арити права српска сила, а најрадије би нападао на позадња одељења, која гоне захиру и храну за |
на Добрњца, који га је тако изазивачки нападао и вређао.</p> <p>У два маха снажна рука Карађор |
...— Место да се правда и брани, он узе нападати, оптуживати и уједати као бесно псето!...{S} З |
н сребрњак Карађорђев сенуо би, и смели нападач већ би се ваљао у својој рођеној крви.{S} Али т |
утао зубима и сиктао јетке и необуздане нападе.</p> <p>Паштрмац га је ублаживао, салећући га са |
рикну као бесан вук, и с дивљим урликом нападе на закључана врата.{S} Но врата су била од дебел |
механи кровињари крај друма, и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбарлиј |
се Карађорђе прибојавао да га когод не нападне ноћу, па је желео да Вујица бар до свога поврат |
да не рекнеш да је било силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо јавили за времена док се с |
} Једном је у Ваљеву, само с пет друга, напао у сред бела дана на велику турску каву браће Бира |
м Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима по угледу, памети и речитости сво |
било то, што се на Карађорђа није смело напасти јавно.{S} Милош никако није хтео да јавно, пред |
“.{S} То је казивао и слутио онај горњи напев, а мрачна сумња наскоро је постала црно дело.</p> |
дсмех судбини веје из овога подругљивог напева.</p> <p>„Чувен човек, славни муж, зна за њега це |
јао пред њим с обадве уздигнуте руке, с напереним пиштољима Петру у груди, а прсти су му грчеви |
гов верни слуга Никола упадоше унутра с напереним пиштољима.</p> <p>Надали су се да ће их Цукић |
воје претње и заповести, па спустим већ наперену пушку.{S} Зимус око Божића однеше опет грдан н |
e xml:id="SRP18933_N5">Обадва ова писма напечатана су у „Грађи за историју Краљевине Србије“ од |
уздише још само за тобом.{S} Још да се напије твоје крви, па је после миран.{S} И ти хоћеш да |
ладном водом и да је се наште срца сити напију.</p> <p>После се врате трлу Јовановом, ту су се |
инулима.</p> <p>Ту су сви момци ручали, напили се добро ракије, па око подне кренули за Паланку |
а, наносио <pb n="89" /> руха и оружја, напио се руменога вина, наљубио лепих туркињица, па сад |
очитај и ово писмо господарево, које је написано у споразуму с кнезовима.</p> <p>На ове речи Ву |
рваво дело.</p> <p>И ако је Вујици било написано писмо, које тражи Карађорђеву главу или његову |
треба послати крвав фишек и писмо крвљу написано, где ће му се рећи:</p> <p>„Знамо да си ти пре |
најплеменитији сок под сунцем, свештени напитак човечанства — млеко мајчино, да њиме захрани по |
од најопаснија Турчина!{S} Слађе му се напити српске крви но да га медом нахраниш.{S} Него ту |
писара да му у перо каже какво писмо да напише Вујици.</p> <p>Писар Димитрије седео је прекрште |
а се споразумом да прво писмо Карађорђу напише сам Милош са своје стране, а наскоро затим да му |
јица су погинули).{S} С осталим Врљо се наплатио како је најбоље знао, али Чимбарлију ојади так |
јој <pb n="18" /> се није заустављао да напоји добра коња свога; спомињао је пријатеље и добре |
осни цареви састану, после првог пораза Наполеоновога, Милошу се јавкала та мисао.{S} Доцније, |
ог човека, он је убица.{S} По заповести Наполеоновој гину сваки дан хиљаде — и он је за то само |
ека ћаба балканских родољуба.{S} Сломив Наполеонову силу, Русија, на челу коалиције, водила је |
врши дело које је започето победама над Наполеоном и коме је циљ да се за у будуће Европа обезв |
к они једанпут сврше с оним актихристом Наполеоном, па после, од свега тога не би ништа.{S} Доц |
а и гуркајући га тако полако, изведе га напоље.</p> <p>Никола бејаше изашао пред њима.{S} Петар |
даље, али га Паштрмац с момцима изгура напоље.</p> <pb n="46" /> <p>— Море, торњај се одавде, |
/p> <p>Кад осуђеници изађоше из тврђаве напоље, светина нагрну са свију страна да их види и ваз |
ђевица устаде полако и на прстима изађе напоље, па се мало доцније врати с лончетом добре црне |
о се вечера тако довршила, Вујица изађе напоље у мрак, да још изда момцима последње наредбе, а |
говори ништа.{S} Он махну руком и изађе напоље.{S} Доле у кави било је још Срба, но они су ћута |
се да га не пробуди, Наум полако изађе напоље.</p> <p>Пред колибом он застаде и обазре се свуд |
зо залупи врата за њима.</p> <p>Избачен напоље, Штитарац рикну као бесан вук, и с дивљим урлико |
обојицу; једним потиском избаци их тако напоље, и брзо залупи врата за њима.</p> <p>Избачен нап |
је дотле почешће провиривао кроз прозор напоље у мрак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врат |
мци бејаху спопали Драгића да га извуку напоље.</p> <p>— Верујем ти!{S} Не бих ти веровао кад б |
ногом о земљу.</p> <p>Вичући „напоље“, „напоље!“ — Цукић беше насрнуо на Марка, а овај, већ је |
о ударати ногом о земљу.</p> <p>Вичући „напоље“, „напоље!“ — Цукић беше насрнуо на Марка, а ова |
> <p>— Где је духовник?</p> <p>— Ту је, напољу, сад ће — одговори она.{S} После мало поћута па |
ћу.{S} Изађе за њом и Чолакантиница.{S} Напољу је већ био мрак.</p> <pb n="213" /> <p>Пред башт |
разговор.{S} Седеле су у мраку, јер се напољу тек бејаше почео хватати сутон, а оне још не беј |
Док се ово дешавало у колиби, мркла ноћ напољу прикривала је оваку прилику:</p> <p>Повисок, виж |
-Лисовић) — упита Милош.</p> <p>— Ту су напољу, господару — одговори Штитарац.</p> <p>— Нека уђ |
p>После ме узе запиткивати:{S} Ко је ту напољу пред вратима, је ли долазио ко да га тражи, и им |
; чак му се ни дисање не чујаше.</p> <p>Напољу је била лепа, топла али као пакао црна ноћ, јер |
потезана.</p> <p>Но ако је за овај мах напомена Врљова о домамљивању Карађорђевом, и остала бе |
па ће после опет натраг у Хотин.{S} На напомене војвода, да ће се сутра опет видети, он је одг |
ош се слагао у томе с везиром, али опет напомену како је свет, свет.{S} Прости људи лако се дај |
<p>Милош му каза какви су гости, па му напомену и ради чега су дошли.</p> <p>— Договарамо се д |
ти благословени успехом.</p> <p>Даље је напоменуо, како је он пореклом доиста Србин, али у овој |
е био му је и кованлук, као што смо већ напомињали.</p> <p>Ту на једну велику трокраку границу, |
илним ударцима даске прскоше, још један напор и разглављена врата с треском одскочише унутра.</ |
последњих горњих огранака.{S} Још један напор и он ће <pb n="285" /> бити на врху и горостасни |
ово се тиче целе земље; тиче се рада и напора целога једног колена, па би била и штета и грехо |
нешто мало блед и болешљив због великих напора и брига, које је поднео у последње доба.</p> <p> |
и књажевој.</p> <p>После тешких дневних напора, књажева пратња тражила је сада богату накнаду у |
раја, и ако дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја бих сад |
великоме делу ослобођења.</p> <p>Но сви напори његови опет би морали остати без успеха, кад би |
} То га највише крепи у нади да ће њини напори бити благословени успехом.</p> <p>Даље је напоме |
ошњој узрујаности у народу, о Милошевим напорима да ту узрујаност стиша, и о мерама, које је он |
не видите ви кудер ово гура и нашто ће напослетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови вез |
кадре да од распуштених народних гомила направе уредну, послушну, дисциплиновану војску, чијој |
ви ноћас на коње; отиди те обиђи да не направе момци какву штету, особито пазите, да ватром шу |
Милош није био паметан да сам с Турцима направи каку таку погодбу, турска сабља би још и данас |
ну.{S} Сад уклони и другу и пред њим се направи поширак отвор тако, да је Карађорђе лежао управ |
зак хартије.{S} Прво се окрете истоку и направи дубок темен; после тако исто темениса пред вези |
илош погинуо да заповеда и да се он сам направи господар у земљи, као што је пре био Бата-Ђока. |
сенку влашко-молдавске независности, и направила од њих просте турске покрајине, пређашњи утиц |
ало више, те је тако <pb n="86" /> само направила две дубоке, крваве ране, које су зјапиле једн |
ш оно, што се ми сви мучимо у Србији да направимо — примети Герман тихо, нижући реч по реч.</p> |
{S} Читаво једно гробље само сам вам ја направио!{S} Нисам много живео, али не бих мој живот тр |
своје погледе изнео, Карађорђе је могао направити овакав закључак:</p> <p>„Сви ови људи вајкају |
прихвати:</p> <p>— Па опет би ми могао направити триста јада.{S} Он ће доћи тајно; бануће изне |
Да ми је да то њихово надање не остане напразно!{S} Ах, само да ми је то постићи!</p> <p>Ђорђе |
тек устао, и протисну се крај ђенерала напред да га поведе митрополиту и да отвори врата пред |
е стоке.{S} Што је тројка више измицала напред, ова сретања су бивала све чешћа, а међутим, при |
конопцима и потераше.</p> <p>Кнез Сима напред, а Драгић за њим.{S} Они су ишли ћутећки, мирно |
раћим путем, стриче.</p> <p>Старац пође напред; пређоше неколико улица ћутећки.{S} Изађоше на ч |
во вребао код колибе.{S} Он се сав наже напред и зорно је гледао Наума, који све више залазаше |
под богатим сјајним оружјем, јахало је напред да просецају пут, кроз сабијене редове радознале |
и повукоше.{S} Бедни кнез Сима пови се напред, а услед тога тегљења врат му се таман згодно на |
ш не би сметао удару сабље.{S} Кајиш се напред продужавао у две струке.{S} Два снажна помоћника |
таме.{S} И сва та тмуша наједаред крете напред и необичном брзином стаде се ваљати право амо, г |
дбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу први напред, као што сам и досад увек <pb n="184" /> радио, |
лаву Драгићеву и заповеди му да је носи напред.{S} Друга глава била је дата другом дечку да је |
трана и спровод се једва силом пробијао напред.{S} Двајестак спахија на добрим коњима и под бог |
S} Најзад се опремише и изађоше — Симић напред а Крага за њим.</p> <p>Кад се јавише, Карађорђе |
еда у Милоша и рече:</p> <p>— Овде је у напред мучно решавати.{S} Ко зна, какве прилике могу на |
еч мора бити светиња и заповест, и он у напред каже, да ће својом рођеном руком убити свакога к |
пореду Маврогени и Наум имали су да иду напред тако, како ће за једно пола сахата свуда раније |
и мога оружја!</p> <p>Цукић журно јурну напред и дохвати пиштоље из руку Петрових, и сав је дрх |
не може бити корисно по народ, по мир, напредак, рад и трговину.{S} С тога је дужност свакога |
} Његов је рачун један.</p> <p>Ако буде напредка, он ће доцније прихватити и Руси ће рећи: то н |
Карађорђе је морао употребљавати големо напрезање да се уздржи да не плане и да не кидише на До |
то је досад говорено.{S} Досад је Милош напрезао све силе да удаљи Карађорђа што даље од Србије |
ем и вољи рускога двора; <pb n="257" /> напротив, кад је Вујица баш о томе запиткивао, Карађорђ |
тога да се заплеће и амо на истоку.{S} Напротив, она се брижљиво чува да амо на овим странама |
ати своју вољу и своју заповест.</p> <p>Напротив, све је угађао тако да изгледа како су целу ов |
то зна Милош Тешић! — Цукић подругљиво напрћи уста.</p> <p>— Вождово је било и прошло.{S} Он ј |
а време ово пусто поље наједаред оживи, напуни се света и бурне хуке и вреве, те по читав дан и |
ј кући, и осниска собица Антина брзо се напуни.</p> <p>Чак дође и момак од српског митрополита, |
са свију страна да их види и ваздух се напуни вике и жагора.{S} Неколико гласова дочекаше осуђ |
Милош једе из хамбара који је Карађорђе напунио.{S} Милош, и сви <pb n="31" /> што се данас око |
— који је пошље у Цариград.{S} Одрата и напуњена, она је дуго била изложена на углед цариградск |
е, што су га са Турцима завадили, па га напустили и у свет утекли.{S} С тога само за њима нити |
ину.{S} Сви су га заборавили, сви су га напустили, његова најближа родбина бежи од њега, и не д |
{S} Његово је умрло чим је он оставио и напустио ову земљу!</p> <p>— Умрло!{S} Е, мој момче!{S} |
е наједаред онако ненадно и неочекивано напустио земљу, и прешао у Аустрију, с њим и за њим наг |
в начин живота.{S} Оставити сад све то, напустити породице, па тумарнути у Србију, где се не зн |
од њих није намеран да кида с њим и да напушта своје ново боравиште, где се настанио с породиц |
кнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам напушташ и остављаш оно, ради чега су толики људи главо |
их пријатеља, он се некако осећао сам и напуштен.</p> <p>„Да идем и да окушам срећу сам с људим |
е бежати.{S} Шанац на Љубићу већ је био напуштен, још неколико тренутака и Турци би можда у њег |
ушена огњишта своја, да засеје и обради напуштена и запарложена поља своја; да опет пропоју пор |
вор.</p> <p>Вујица — јер је он био овај напуштени старац љуто се жалио на своју худу судбину.{S |
„така му је нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Јес ја нисам човек; мене срце не вуче за весеље |
о мркла ноћ, зато они веле: „така му је нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Јес ја нисам човек; |
> <p>Попа је духовник, а иначе је благе нарави.{S} Он по срцу своме никад не може да одобри и д |
колико је овако држање потицало из саме нарави Милошеве, у толико, и још више, на то се он био |
сли.{S} Донекле, он је био већ по самој нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је у добром друштву |
и прилике и чисто нас нукали да се сами наравнамо:{S} Али ми онда дигли главе па од Руса нигде |
а својом спремом и плановима, износећи, наравно, само оно што се Карађорђу као Србину и јунаку |
уд год стругне.</p> <p>Ко то није умео, наравно, свршавао је сам с гајтаном, а после је „уз опш |
после нека равна Турке какогод зна.{S} Наравно, Милош је <pb n="200" /> унапред знао да од тих |
е обећао и зајемчио све што је хтео.{S} Наравно, да би везир одржао своја обећања, ваљало је да |
кну два три пут убрзо расхлађени дим из наргила, погледа унаоколо испод очију, диже веђе и рече |
седе скрштених ногу а пред сваким, сем наргила, стоји још и филџан с црном кавом, по негде угл |
у седи око 50 људи и ћутећки срчу своје наргиле.</p> <p>Патос је сав застрт хасурама, а лево и |
још два стара Турчина, пушио је седећки наргиле кад Милош уђе.{S} При појави Милошевој везир не |
не враћа.</p> <p>Поред савета и строгих наредаба Лисовић је добио и новаца, да се и тим послужи |
лугу и свирепо тачнога извршиоца својих наредаба, који је, поред Марка Штитарца, био управо оли |
Стражарима споља и изнутра буде издата наредба, да никога не пуштају и да ћуте, па ма шта изну |
елики интереси хетерије.{S} Таква му је наредба и издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа и као његов |
о ако се усудиш да што чиниш против ове наредбе господареве.</p> <pb n="276" /> <p>Вујица је ћу |
чува Карађорђа у пркос везирове писмене наредбе за убиство.</p> <p>Све то прелетило је сад, у ј |
који носи то писмо, издате биле усмене наредбе још страшније и грозније, но што се у писму пис |
ље у мрак, да још изда момцима последње наредбе, а Карађорђе и Наум осташе сами у колиби.</p> < |
кабадахија вршила је строго издате јој наредбе.{S} Павле Лисовић, с три момка, међу којима је |
ез Милош му је обично сам лично издавао наредбе шта ће и како урадити, и ти њини разговори ника |
.{S} Увек дотле он би обично само издао наредбе шта да се ради, а никад се није упуштао да се с |
, и стану те оптуживати да су по твојој наредби онако грдно осакаћена!...{S} Не, не!{S} Ти не с |
а се тамо кренемо.{S} То је све било по наредби рускога цара.{S} Од тога доба Ђорђе се нешто ма |
одговарати, да је Карађорђе погинуо по наредби везировој и показаће изун, како је Марашлија и |
лош.{S} И тада би он показивао везирову наредбу о убиству и хвалисао би се, како га је стало и |
00 кеса, а везир ће дати Милошу писмену наредбу да чува међе од Карађорђа, и ако овај гдегод уп |
ратка докле год цареви штогод за нас не нареде, да се нашим људима као опрости што су војевали |
седите па веслајте, идите ти и Стеван — нареди кнез Максим.</p> <p>Требао је читав сахат док се |
ускоро опет што затребали, а сам оде да нареди даље што треба.</p> <milestone unit="subSection" |
у заповест.</p> <p>Марко сад узе сам да нареди шта треба.{S} Стражарима споља и изнутра буде из |
захвали, рекав да има још нешто мало да нареди чељади код куће, па ће одмах и сам митрополиту.< |
{S} Мрак се хватао и старешина спровода нареди да се ту конакује.{S} Цукић је познат амо по ови |
ала и оде даље.</p> <p>Викну Лисовића и нареди му да пробере најпоузданије момке а повешће и Ни |
е укаже зора, те одмах избуди послугу и нареди да спреме коње, да изјашу бар до Раковице.</p> < |
Карађорђа и прошапута — за остало како нареди господар!</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
м коленикама.{S} Но Петар буљубаша опет нареди, да се то прозорче изнутра закује даскама.{S} Цу |
са својим другом у крајњу собу и одмах нареди жени да закључа сва спољна врата.{S} Затим је Ка |
и сила употреби.</p> <p>Штитарац одмах нареди да споља донесу дебелу греду, коју узеше четвори |
у томе и сад је остајало само да Милош нареди што је потребно за извршење.</p> <p>Милош је јед |
и он сам долазити амо, док се не би што наредило и нашао се неки начин за његов повратак.</p> < |
нтом, Милош је одмах био позвао Николу, наредио му да Анту затвори, па је с места скупио око се |
и не мисли, док не би одовуд цар штогод наредио.</p> <p>— Ја, тако је, тако — рече Карађорђе и |
ести да је г. митрополит у соби и да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе — пробуди.</p> |
но писмо што му је писао и у коме му је наредио шта да изврши с Карађорђем.{S} Вујица није писм |
р Вујица.{S} Тако и да чиним како је он наредио.{S} Него да пошљем ја одмах мога Димитрија (пис |
о, да ли ти је то баш тако сам господар наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде какве пометњ |
е воља, а везирова заповест!{S} Како ви наредите за ту ствар, ја ћу онако слушати.{S} Мало час |
а сам ја наваљивао, већ ето вас па како наредите онако нека и буде.</p> <p>Тако је сад говорио |
рече само то толико:</p> <p>— Сад ћу ја наредити све што треба; очекни ти — па оде.</p> <p>Анта |
тра склонити на Драгићевом трлу а ја ћу наредити што је нужно и све ће бити добро и срећно.{S} |
ежје за српске бегунце.{S} Ово је овако наређено по заповести из Петрограда.{S} Доцније, кад је |
шком украј себе.</p> <p>Ханџији је било наређено, да ништа не казује кога има у одаји, и да што |
шта је све синоћ доцне у ноћ планирао, наређивао и говорио.</p> <p>У вече на против, бивао је |
е пресече, онда је крив Милош, што није наређивао, што није заповедао, свршавао. „Шта си чекао? |
аш чекати ништа ни од кога, па што ниси наређивао и пословао!“ Учиним ли опет штогод, па не исп |
у.{S} Јес, за издају непријатељу ја сам наређивао да се истреби цела издајникова породица, али |
, нека опет он узме власт у руке и нека наређује, а ми смо показали да бар умемо бити добри пос |
е прочитао и да знаде шта му се у писму наређује.</p> <p>Тога истога дана у сумрак, из Београда |
је на глас плакала; спрема ствари а све нариче.{S} Тако целу ту ноћ нисмо спавали, и у зору смо |
и, а знам добро и то да густиш, гомила, народ неће лако улетити у нову ватру, особито кад Муја |
ри:</p> <p>— Да се има, богдице, откуд, народ би радо дао, светли везире, само да се откупи од |
ако је до новаца стало, светли везире, народ ће то платити“.</p> <p>Али Милош се бејаше узјогу |
од свачега и готови су на крвопролиће; народ се комеша; кнез Милош гори на две ватре и нико не |
гло пресече.</p> <p>— Шта зна народ!{S} Народ је као и свака друга стока, куда га чобанин повед |
, али нема!</p> <p>— Има, има синко!{S} Народ увек има.{S} Код добра старешине народ увек нађе |
ивне партије све сам уничтожио</hi>.{S} Народ је у свему задовољан“.<ref target="#SRP18933_N5" |
се кући, а случај га намери на Врља.{S} Народ је тада (после Карађорђеве пропасти) тако био зас |
инили су господара целе једне земље.{S} Народ ме је дигао на висину на којој су седели стари ца |
говорио да је у Србији све узаврело.{S} Народ је незадовољан овим стањем и гунђа на Милоша.{S} |
угљиво.</p> <p>— Па шта хоћеш више!?{S} Народ је био спреман и листом би скочио.{S} Али, шта да |
тако и сад остаје; ти одговараш мени а народ теби.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш толики |
ош и позива да дође у Србију, где ће га народ једва дочекати, па заједнички, као браћа, да раде |
ви Милошеви и његова уверавања, како га народ чека раширених руку, нашли су приправно земљиште |
е врати у Србију.{S} Рећи ће му како га народ једва чека, и како га је толико жељан да би га од |
није: — Али ја рекох, светли везире, да народ нема откуд; платио би, али нема!</p> <p>— Има, им |
ло макне од дома свога; једном речи, да народ једном слободно погледа очима, да одахне и да бла |
} С друге стране опет следи ме зебња да народ не следује, да се гдегод не понове побуне и неред |
рђе све живље и живље — и то је била за народ читава ратничка школа.{S} Па опет какву је муку и |
ја, да измоле разна права за кнеза и за народ, па у том писму, између осталога вели и ово: </p> |
мирним српским селима само би узбунила народ, а то би ишло бунтовницима на руку.</p> <pb n="17 |
не молили за Молера.{S} Изговорио се на народ и Милоша.{S} Тако ће бити и сад.{S} У истини пак, |
Врљо га нагло пресече.</p> <p>— Шта зна народ!{S} Народ је као и свака друга стока, куда га чоб |
нам како би прошао од народа!{S} Не зна народ за велике политике, већ ко њега једном превари и |
ењивати.{S} Много и муке и трошка кошта народ, док сузбије ове смутње и Турке мало одобровољи и |
у народ на буну и немире.{S} С тога сав народ и кнезови с кнезом Милошем на челу, моле „благона |
отмице учестале, Турци су подизали сав народ у потеру, па кога хајдука убију њему одсеку главу |
е бунтовних кнезова, или његову.{S} Кад народ то виде препадне се од Турака, сам похвата немирн |
дба Врљова.</p> <p>— Шта да се ради кад народ тако хоће.</p> <p>Милош још не бејаше свршио, Врљ |
ли ову сиротињу саму, па сад видели где народ почиње мало повраћати душу и већ им зинуло грабљи |
његово, како ће он сам доћи, да поведе народ кад буде сматрао да је време за устанак.{S} То је |
ечно вртео главом.</p> <p>— Осиротео је народ и нема откуд — рече он одсудно — но после подужа |
и може ли што бити од устанка и како је народ расположен за нову борбу.</p> <p>У први мах Карађ |
ове ствари остану непознате и да после народ проклиње оне који нису ни за шта криви, и који су |
а двора и да му је план да поново дигне народ на Турке, а за њим ће одмах устати и друге хришћа |
Милош, кад је покушао поново да подигне народ.{S} Изашли на Љубић, па се у најнесретнијем трену |
Народ увек има.{S} Код добра старешине народ увек нађе шта му треба за његово добро.{S} А и ја |
м правдао.{S} Велим, немирни људи, буне народ, а Турци не знају за другога но за господара Мило |
55" /> те хајдуке и смутљивце, што буне народ, ја ћу их, бели, наћи... попријетио је свијетли в |
не официре, и донети много оружја да се народ диже на буну...</p> <p>Ови страни људи нађу овде |
p> <p>Даље се у писму казивало, како се народ у Србији одавно спрема; како има много навучене џ |
ти ту змију, јер је то зверка, побуниће народ, па ће нам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и В |
оружати и дошаптавати.{S} У опште, кроз народ прохуји нека усталасалост, која цео свет усплахир |
Испричаће му како у последње време кроз народ почешће муте некакви сумњиви страни људи, који ма |
крстариле би по селима и дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко мајчино.“</p> <p>— Тако су ми |
својим останеш као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност нашу указати.{S} Твој |
ћ и остали спремали, но да је букнула и народ се побунио у читавих 5—6 нахија.{S} Турци не би м |
си поступио, доста си се учврстио те и народ отуда и султан одовуда признају те као прва човек |
ену!{S} Таман ће тако најбрже кренути и народ на устанак, и нагнати га да се одмеће у хајдуке и |
ица турска и сутра ће продати и земљу и народ и што год хоћеш за један реп турски.<ref target=" |
и се силом отима, <pb n="114" /> ако би народ нагињао више мојој страни и желео да овако остане |
Враг је био преластио и ову земљу и ови народ! — Све је било пошло ђавољијем трагом, и девет пу |
те главе, но да се баци на ризик толики народ.{S} Хајд, ето реци да си ти био на моме месту, па |
орђе је један и самац, а ти имаш толики народ на расположењу, па би било јазук и грехота, да се |
разуму.{S} Сам за се ни један балкански народ не може створити ништа трајно ни поуздано, нити м |
верује.</p> <p>— Нека ме не куне српски народ.{S} Није мене страх од смрти амо довео, већ су ме |
света радовала, да видим овај измучени народ да једном дахне душом, да дигне главу, да прибере |
оре, али да Црни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче за собом, да се дохвати негде с Тур |
а дозвати да погине кад хтедне побунити народ, па ће се после лако и протурити и поверовати, да |
и им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод прогледа очима и добије власт у своје руке |
е сваку одговорност, а да скинем и овај народ с душе, да не одговарам више за ову сиротињу и пр |
и бар он не би тако олако уваљивао овај народ у нову крајину.</p> <p>Милош га пресече.</p> <p>— |
вору и из Србије отишао, и оставио овај народ да га Турци муче и убијају.{S} Тешко је веровати, |
ар је несретна судбина с тога, што овај народ неће више да зна за <hi>пангалозе</hi>, који су г |
Милош док је мало умирио и средио онај народ у Србији, а тек што је подигнуто малко крова над |
акао и говорио: огреших се, веле, о тај народ!{S} Боље да сам врат сломио, но што сам амо дошао |
лазе, и бедите ме да ја одовуд подбадам народ тамошњи да се буни и на оружје диже.</p> <p>„За с |
и што год што ће све пореметити.{S} Сам народ још од зимус био је нешто јако узаврео.{S} Били с |
били, знате да је бунтовне кнезове сам народ похватао, и да ја нисам строго забрањивао, њих би |
е ви сами.{S} Хоћете да будете слободан народ, да имате своју државу, своје управљаче, а једнак |
во, узми само наше Србе.{S} То је чудан народ!{S} Два Србина где се сретну отимаће се о власт, |
ји, оставиће <pb n="219" /> обезглављен народ на миру.{S} На против, ако би био у земљи они би |
памтиш, у каквом је стању и јаду остао народ, кад Црни стругну у Немачку и остави обезглављену |
године.{S} Турци су притисли земљу, цео народ није могао избећи и одселити се, и они што су ост |
ајте заједно с њим амо у Србију.{S} Цео народ дочекаће вас као озебао сунце.</p> <p>Драгић жало |
љи управљало би се по својој вољи, како народ хоће...</p> <p>— Па није то било само једанпут!{S |
p>А у том писму поново се тврдило, како народ Карађорђа једва чека, како би га сад од блата гра |
д и овако стање не може бити корисно по народ, по мир, напредак, рад и трговину.{S} С тога је д |
Не хтеднем ли, он ми, као прети, да то народ неће ништа омести, он ће учинити што је наумио, и |
езиру, само нека везир не пушта Турке у народ.{S} Појава Турака у мирним српским селима само би |
шаљемо аброве и поруке, Ђорђе упадне у народ, узбуни светину и окружи се многобројним оружаним |
те ви и кнез Сима одоцнили да изађете у народ, а Милош дознао, јурнуо са својим кабадахијама, п |
ом онако брзо утулио, Турци би испали у народ и било би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на ов |
рмати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да му дајеш одговора и џевапа“.{S} Шта могу ја ту |
од већих старешина турских излази сам у народ на тефтиш т. ј. поведе са собом јаку војничку пра |
чем.{S} Марашлија би грунуо с војском у народ, попалио би села, покупио робље и учинио триста ј |
њу, о доласку руских царских људи амо у народ, и како ће ти људи донети голема, небројена блага |
ата хајдуке, или ће вели, он сам изаћ у народ на „<hi>тефтиш</hi>“<ref target="#SRP18933_N1" /> |
исали и узели се спремати, да испадну у народ.{S} Од њега (Милоша) тражили су или главе бунтовн |
како би опет нашли изговора да јурну у народ као вуци међу јагањце.{S} С друге стране опет сле |
а преко својих изасланика уносе ватру у народ.</p> <p>По његовом мишљењу најбоље би било, да се |
ћ и њина дружина бацили су били ватру у народ, и да је нисам срећом онако брзо утулио, Турци би |
то се говори, зуцка, па он баци ватру у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њим поћи, а зн |
S} После додаде:</p> <p>— Гурам ватру у народ!{S} А Милош не гура!...{S} Он се није бунио!{S} Т |
аш и ти зашто си.{S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се ова јадна сиротиња мало смирила и прог |
аљу у Србију бунтовна писма и подбадају народ на буну и немире.{S} С тога сав народ и кнезови с |
у курири и тајни агенти, који подбадају народ у Србији и распирују неред и немир.{S} Све те кал |
о, да сад у најгоре доба муте и бунтују народ.{S} Они овде виде шта је, па им то не би могло ни |
и чине грдне штете и незгоде, са којих народ много страда и штетује.</p> <p>Лако је увидети да |
вде је велика повика и проклетство, њих народ куне, што су га са Турцима завадили, па га напуст |
у шаљем, и со тим засвједочавамо да наш народ више ни у каквој прилици побунити се неће, само а |
свемогућан, па, Боже прости, без људи, народа, ни бог не био бог, нити би могао боговати, нити |
за уске народносне међе и успех ма кога народа балканског — биће му исто тако драг као и успех |
али да се јаве као пријатељи румунскога народа, и од пређашњих господара, они су му сад постали |
моћнике, који би олакшали борбу грчкога народа за слободу, хетеристе нису могле оставити без па |
ашто се овде ради о миру и срећи целога народа овога, па је боље да погине један Карађорђе но д |
ватри рече, да се то не може од голога народа истерати ни за хиљаду и двеста година.</p> <p>Ма |
а скопчано политичко васкрснуће једнога народа, који је изгубио скоро и само сећање на негдашњу |
име својих другова и у име заробљенога народа грчког поднео на дар лепу, богато искићену дамас |
ја кулиза турска и да тргујем с правима народа, да би за себе што извукао.{S} Хтео бих да <pb n |
; он ће сутра продати сва права српског народа само да добије везирски турбан и да постане паша |
једном чудном молбом.{S} У име српског народа и у име свију војвода у Србији, кнез Милош је мо |
ови целога једног племенитог и јуначког народа!</p> <p>О боже!{S} О велики створитељу светова и |
сподству и поверенију које од мене и од народа имаш.{S} У противном најстрожија заповест издата |
На против, ако би био у земљи они би од народа презали; зазирали би да свакога часа може планут |
S} Али и онда не знам како би прошао од народа!{S} Не зна народ за велике политике, већ ко њега |
ождем и господаром до 1813. лета тогоже народа.{S} А у овом, наведен интригама непријатеља српс |
арим харачким списковима, а сад је више народа, а узима и три пута већи приход са скела и ђумру |
поверовати, да су га убили сами људи из народа, који су се бојали да ће их опет посвадити с цар |
су били кнезова и други угледни људи из народа, што <pb n="180" /> их Милош бејаше сазвао да се |
к, опет не може ништа сам без друштва и народа.{S} Бог је свемогућан, па, Боже прости, без људи |
својој руци судбину европских земаља и народа.{S} Његова реч била је тада пресудна и свемоћна. |
може одузети ни додати.{S} Ето слободно народа, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђо |
— јер сам уверен да сам радио за добро народа — но да погледамо у будућност и да те ту нешто з |
зук!{S} Девет година био је он господар народа!{S} Кад би се какогод могло друкчије, ја не бих |
а се и на своју снагу, и на просту масу народа која ће за њим поћи.{S} Али он гледа пред собом |
{S} Што да у другом свету, и код других народа може бити пуна земља и кнежева и великаша и баро |
ради. <pb n="161" /> У очима балканских народа, Србија је до сад важила као гнездо слободе, и њ |
о живо нацртао жалосно стање балканских народа, да се многим показале сузе на очима.{S} И ако и |
срца не верују у препорођај балканских народа и чини им се, да је слобода Балканскога тропоља |
то, зато ја верујем у васкрс балканских народа и у обнову пређашње славе и сјаја њина.{S} Само |
о.{S} Ја не прецењујем снагу балканских народа, али ја је и не омаловажавам.{S} Ја сам будио из |
тати сва оружана снага свију балканских народа.{S} Он би био као неки војни диктатор и располаг |
е имала родити слобода свију балканских народа.</p> <pb n="282" /> <milestone unit="subSection" |
о су били представници свију балканских народа а по највише је било Грка.{S} Председник скупу б |
ојсковођа и заповедник свију балканских народа, као њин политички поглавица и неограничени вођ |
ало шта се ради и код других балканских народа.{S} Особито су симпатисали Грцима, код којих се |
везана је са судбом осталих балканских народа и земаља.{S} Да је Милош паметан, па да помогне |
се и у сопствену снагу самих балканских народа.{S} Довољно је било да их Руси не ометају у њино |
" /> карактерне одлике наших балканских народа...{S} Ево, узми само наше Србе.{S} То је чудан н |
а Балкану.{S} С тога су родољуби разних народа балканских и трчали у Петроград, надајући <pb n= |
ланце проклета робовања које притискује народе балканске.</p> <p>Ђорђе прими сабљу с големом бл |
е, он је требао да поведе све балканске народе у заједнички бој, за заједничку слободу.</p> <mi |
мовитим гласом поздравити све балканске народе, да се братски искупе под заставу слободе.{S} На |
је удахнуо дух слободе у све балканске народе; он ће бити најдостојнији да то велико дело дове |
требао да крене Србе и друге балканске народе.</p> <p>Да сутра упадне у Србију, према располож |
метути у ножницу док не види балканске народе слободне.{S} А ако би издао браћу своју или ма у |
во сад био згодан тренутак да балкански народи сами, на свој ризик, расчисте своје рачуне с Тур |
алкану.{S} Нека бог да, да се балкански народи колико толико ослободе и својим очима прогледају |
илике какве су сад, да се сви балкански народи сложе на једно опште заједничко дело, како су се |
ежим, а казну страшнијом, дотле модерни народи хоће да су благи и с оним, кога убијају, кога ук |
вршио у старо доба.</p> <p>Док су стари народи разапињали на крст, спаљивали, бацали живе људе |
лашком и бугарском братству, али сви ти народи гледају прво своје <hi>рођене</hi> интересе.{S} |
тање о савезу Грка с осталим балканским народима и државама.</p> <p>Мудре вође народне грчке ст |
шум.</p> <p>Од куда то тихо брујање?{S} Народна песма вели: да се може чути „како трава расте.“ |
енога брата, ја ли од најбоља пријатеља народна.{S} Хвала Богу на његову дару, он је нама до са |
њега, не би ли била убијена и та мисао народна...</p> <p>Домаћин плану, пресече госта и не дад |
им су нешто мало незадовољни с Милошем, народне старешине одмах окрећу погледе северу и траже К |
а.{S} Ја га пратио у Цариград, да гледа народне послове, а он се упустио с Турцима у трговину, |
чим њима око запиње.{S} Маре ти они за народне послове као за лањски снег!{S} Да је њима да су |
оружја и два топа, да све то утроши на народне потребе.</p> <p>— Ја нисам гледао на то што ће |
је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био усред народне скупштине, која се лане (1816. год.), о Ђурђеву |
да би ваљало да почешће припита и друге народне прваке.{S} Он се није много правдао.{S} Рекао ј |
народима и државама.</p> <p>Мудре вође народне грчке ствари рачунале су правилно, да ће Грци у |
у Крагујевцу, расправљајући многе важне народне послове, који су му стизали са свију страна.</p |
вање од руске владе.</p> <p>На те бивше народне старешине овде је велика повика и проклетство, |
и, које амо шаљу бивше српске војводе и народне старешине, које су одовуд избегле, и сад се бав |
то је твоја заслуга, али ту има много и народне муке и запињања.{S} За тебе не може бити зазорн |
и по каквом послу народном, као кнезови народне канцеларије и други неки.{S} Иначе, као стални |
а као представник и носилац једне мисли народне, убијајући њега, не би ли била убијена и та мис |
вазда победоносну заставу независности народне.{S} Црни Ђорђе био је за хетеристе грчке управо |
чити ствар, он би ове људе послао преко народне канцеларије, као што је био ред, а не би нас об |
уке стало, док смо скунаторили ово мало народне надстрешнице над главом, и тако да кажем, закло |
, при чему је турско мешање и утицање у народне ствари било сузбијано и потискивано влашћу наро |
ке царевине и да им се забрани мешање у народне послове у Србији.</p> <p>Добрњац је одавно био |
ахија.</p> <p>Од кад се Милош помешао у народне послове, а особито кад се истакао као вођ народ |
го; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један једини Црн |
/> 2—3 последње године истакао као вођа народни и који је сад јавно носио титулу и потписивао с |
{S} И моје мртво име учинило би више за народни васкрс и његову слободу, но што ћу икад учинити |
е преко Србије заинтересовати Русију за народни покрет на Балкану, и изазвати је да узме народн |
слове, а особито кад се истакао као вођ народни, његова кућа у Црнућу, вазда је била пуна гости |
д Милоша као ово баш сад, кад сакупљени народни прваци ево решише да неће пристајати уз Карађор |
а у дому Милошевом.{S} Сакупљени прваци народни договарали су се о оној истој ствари, о којој ј |
о, од кад је у Србији 1815. опет букнуо народни покрет и синула каква таква нада за повратак ра |
а ратовања јако је уздигло војнички дух народни — продужавао је Карађорђе све живље и живље — и |
ала, како вам год драго, и нека управља народним пословима ко год хоће и зна боље.“</p> <p>Пошт |
вао у свима тежим и крупнијим пословима народним.{S} Ту је био кнез Аксентије Миладиновић из Чи |
тако исто не ваља ни човек, који рукује народним пословима, ако је код њега одмах све на друму |
е, и да се поверљиво разговоре о многим народним пословима.{S} Времена су била бурна, мутна, не |
ш бејаше сазвао да се договоре о многим народним пословима па, између осталога, и о томе што је |
уштао да се са мном саветује, особито о народним пословима.{S} Шта више, кад би се по кадгод ја |
кло се десетак угледнијих људи и првака народних, па и то крв и нож, да се искољу међу собом и |
оспоство још било у пуној власти.{S} Од народних људи, у Београду су се тада бавили само они, к |
су једине биле кадре да од распуштених народних гомила направе уредну, послушну, дисциплинован |
војводе и велики кнезови сачували своје народно рухо.</p> <p>Женске су се носиле српски.{S} Оне |
ивети и умрети за велико скупоцено дело народно које је с поверењем њему предато.</p> <p>У свом |
ног старешину и по кога простијег кнеза народног, па или га обрлате те им истински поверује, ил |
трани људи нађу овде по кога лаковерног народног старешину и по кога простијег кнеза народног, |
ха буне и устанка за свето дело грчкога народнога ослобођења.</p> <p>Кнежевина Влашка и Молдави |
ари било сузбијано и потискивано влашћу народнога вође (Милоша). <pb n="152" /> Све то чинило ј |
</p> <p>Обадве женске биле су у српској народној ношњи, с весовима на глави.{S} Старија од њих |
„српске емигранте,“ у њином живописном народном оделу.</p> <p>У почетку српски бегунци носили |
оје руке узети целокупну војну управу у народном покрету, који је на прагу и који ће планути у |
мо они, који су ту били по каквом послу народном, као кнезови народне канцеларије и други неки. |
вој светој борби, он неће знати за уске народносне међе и успех ма кога народа балканског — бић |
> <pb n="157" /> <p>— Под Милошеву, под народну — пресече га Добрњац живо. — То данас и деца у |
окрет на Балкану, и изазвати је да узме народну ствар под своје окриље и заштиту.</p> <p>Све те |
е српски.{S} Оне су упорно чувале своју народну ношњу и онда, кад су им се мужеви по оделу са с |
ти не преотме господарство и власт над народом.“</p> <p>„Већ њега треба намамити амо.{S} Треба |
} Милош никако није хтео да јавно, пред народом, на њега падне крв Карађорђева и да се он обеле |
потреба за то убиство, Милош ће се пред народом одговарати, да је Карађорђе погинуо по наредби |
ст смео узети на се и пред Богом и пред народом!...</p> <p>— Није ту у питању једна српска глав |
брига и одговорност и пред Богом и пред народом.“</p> <p>Тако је гласило писмо Милошево.{S} Чим |
ђеву изнети као своју заслугу, али пред народом српским с тим се није смело излазити.{S} Ваљало |
по његовој заповести.{S} Али јавно пред народом он то никад није признавао.</p> <p>У доцнијим г |
пут, ови дочеци, ови састанци Милоша с народом били су за њега нов триумф, нова слава, и он је |
да свој углед уздигне и да своје везе с народом учврсти.</p> <p>Па како се успеху свак клања, т |
искупила у Београду, да посвршава неке народске послове, и одатле је предат Турцима, који су г |
ије београдског везира, да се не меша у народске послове, већ увиђа да од мира не може бити ниш |
убијам!{S} Њима, тим људима, том свету, народу је он опасан, с тога ја и дижем руку на њега!... |
вичан и запојен истинском љубављу према народу, и он ће сутра постати неограничени господар и з |
ви, да с Турцима путем погодаба осигура народу нека права, остали без успеха, и како сад и он с |
да ће тиме бити учињена велика олакшица народу.</p> <p>„Кад знадну да си ти преко у Аустрији, о |
потеру, која би досадила и мени и овоме народу.</p> <p>Вујица се правдао.{S} Момке је повео са |
и, с тога задрхтала рука, што сам овоме народу до сад ја очувао душу и заклонио га да га Турци |
даде му да доврши.</p> <p>— Тешко овоме народу, ако је још и Милош носилац његових мисли и наде |
вде и све издржали и очували душу овоме народу, ми сад неваљамо!{S} И сад ми да се уклонимо а о |
аса може планути нова буна и не би дали народу зенути. — Турске потернице крстариле би по селим |
.</p> <p>— Јес, само што није лако бити народу чобанин.</p> <p>— Другом можда и није, али теби |
гу.{S} То је помоћ Србији и оном јадном народу.{S} Зато се љутим на тебе, господару, што подбад |
заповедник овоме немирном и непокорном народу.{S} И ови исти људи, који на први поглед као да |
1817. године.{S} После дуга путовања по народу, кнез Милош се бејаше вратио својој кући у Црнућ |
чини, а нека дође да сам купи дације по народу, па ће видети како је сељачки грош скуп и колико |
е дозна за њега, само док се рашчује по народу да је Црни ту, све ће њему поврвети, и то се пос |
аузе, ови им служе као агенти и шире по народу горње гласове, јер њима свет као домаћим више ве |
или су се појавили неки агенти, који по народу муте, просипљу разна обећања и подбадају га да с |
!{S} Од кад си ти почео купити харач по народу, људи почињу жалити за турским харачлијама.{S} Т |
хвалио се, како је учинио велико добро народу.</p> <p>Кнез Милош је у Врљи нашао верног слугу |
е се за њима поводи.</p> <p>Због тога у народу настаје узрујаност, људи се отпађују од посла, т |
д Турака, они брзо сазнаду и опазе да у народу има некаква комешања, те се и сами усплахире и з |
да га обавести о последњим догађајима у народу и да му каже како се то десило те су неки кнезов |
ута, синовче, и опет ти велим: за ред у народу одговараш ми ти, и како је пре било, тако и сад |
што тако лако узима на душу прве људе у народу.</p> <p>Баба Јана пажљиво је слушала све ове раз |
у Србију, према расположењу какво је у народу, Карађорђе би нашао пуно присталица који би за њ |
и.</p> <p>Везир је распитивао како је у народу, па уз реч упита и то, какве гласе има Милош с д |
ишта да учини, кад се хајдуци осиле и у народу настане врење и комешање, тада који од већих ста |
буде сербез, и да се о миру и тишини у народу ништа не брине.{S} Он, кнез Милош, одговара за м |
кеса, и пристајао је да се то покупи у народу у року од године дана.</p> <p>Милош је чисто под |
се по највише о скорошњој узрујаности у народу, о Милошевим напорима да ту узрујаност стиша, и |
влађујем!{S} Дуговечно робовање убило у народу и понос, и јунаштво, и наду, и начинило од људи |
а Карађорђу.{S} Он јамчи за ред и мир у народу, а с Карађорђем што учини да је учињено.</p> <p> |
ашем светлом падишаху и да одржиш мир у народу.{S} Ако немаш поуздања у своје људе, ја ти стављ |
е опет вратили, опет би упалили ватру у народу, само да се они како год дочепају господства и в |
ластима, не верују кнезовима, не верују народу, не верују никоме.{S} Узме их страх и сумња да с |
Георгија Петровича, подавшаго српскому народу начаток ко избавленију у 1804. лету; бившаго по |
бити зазорно да то признаш и да рекнеш народу срдачно хвала.{S} Јер нека је и највећи, најачи |
ћи то мучење, а нису хтели измишљати ни нарочите справе за то, као што је чинила богобојажљива |
н и Петар Добрњац ишли су у Петроград с нарочитим задатком да код рускога двора израде то удаља |
је Крпара уживао код самога Карађорђа, нарочито му је олакшавало да што боље испуни задатак ко |
је међу Турцима било и чувених убојица, нарочито два брата Зафирагића, што су својим зулумима б |
а више места биле су постављене страже, нарочито на главној капији и унаоколо око велике куће.{ |
ма је осећао да га нешто истински боле, нарочито испод леве сисе, где је срце.{S} Сети се оне с |
руском цару и умоли да српске бегунце, нарочито Карађорђа, тргне дубље у Русију и да им забран |
о као повереник, као писар и посредник, нарочито у односима с хетеријом.{S} Наум је и сам био ч |
педесет, али је још био крепак и држећ, нарочито је био познат као изврстан ходац.{S} За младос |
чао везиру све најглавније о Карађорђу, нарочито је ударио <pb n="271" /> гласом на то, да је К |
оде уклони што даље од српских међа.{S} Нарочито да Карађорђа спроведу кудгод дубље у унутрашњо |
Кишињеву или у околини по мушијама.{S} Нарочито је разбирао за војводу Луку Лазаревића, Ненадо |
арађорђевог тела и то појас и груди.{S} Нарочито му је чешће падала у очи једна сребрна палацка |
обито му је око било сјајно и оштро.{S} Нарочито кад се у говору одушеви и занесе, његова два с |
у живом додиру и међусобном мешању.{S} Нарочито су Грци ступали у везу са српском емиграцијом |
ађорђе је био мрзак и опасан Турцима, а нарочито је од њега морао зазирати београдски везир.{S} |
е везе између Милоша и рускога двора, а нарочито између Милоша и рускога посланика у Цариграду, |
амо на овим странама не поремети мир, а нарочито да чимгод не изазове Турску.{S} С тога је веро |
а последња хвала Милоша и везира као да нарочито дирну старца.{S} Он чисто подскочи с миндера, |
ругом тајном азбуком, којом се хетерија нарочито служила, да скрије тајну својих писама баш и о |
је ни на ум падало да су она два човека нарочито била подметнута да пронесу <pb n="249" /> глас |
ио у Петрограду, <pb n="154" /> куда је нарочито био позван од руских власти.{S} Дознав за ову |
ка овога збора, већ је сваки имао своје нарочито измишљено име.{S} Ђорђе се одазва на прозив Ма |
еба ништа полагати.</p> <p>Ово гледиште нарочито је заступао Јаков Ненадовић, који се такође ту |
ају, мудри Ђорђе Маврогени, који бејаше нарочито одређен да спроведе и испрати Карађорђа преко |
у љутом боју опробане ратнике српске, и нарочито су тражили везе и додира с њима.{S} Особито је |
м.{S} Наум је и сам био члан хетерије и нарочито је код српских емиграната заступао њене интере |
и неред у Турској.</p> <p>Наглашавајући нарочито, како се за овај мах од Русије не могу ничему |
тама била је црвена повезица (порт) као нарочито обележје за српске бегунце.{S} Ово је овако на |
чкој кућици, где је за њих било спремно нарочито подземно склониште.{S} Међутим, Красис и Мавро |
о уздах једних сломљених груди, које су нарочито тражиле буру и урнебес да њихном хуком и грмља |
, кад се од њега и његовога друштва баш нарочито крило, пошто се знало да су кивни на Карађорђа |
и за ослобођење од турске силе.</p> <p>Нарочито су се интересовали за догађаје у Шумадији прва |
а га врате.{S} Свака извидница имала је нарочитог командира, који је лично одговарао за резулта |
</p> <p>Тај човек имао је сад да изврши нарочиту мисију, да прими писма која ће однети самом Ка |
е цвилењу његову и да га прими у мрачна наручја своја.</p> <p>И тако, као страшни пример божје |
лаве двојице јунака српских носила су у наручју два малена неодрасла дечка српска.{S} Овај први |
али овде ти их сад и нема много, свега нас тројица.{S} Да смо сви бар, па онако заједнички да |
а нас потражи у овој гробници нашој, да нас види и да нам рекне последње збогом.{S} Кад твоји т |
уштво.{S} Или да смо с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин план и према томе удешавали су |
лавом, и тако да кажем, заклонили се да нас турски кијамет не шиба са сваке стране, и да нам не |
ругом браћом што су овде.{S} Хесапим да нас двојица говоримо овако, а да видимо шта ће и они ре |
рачак изгледа као да је навлаш дошао да нас потражи у овој гробници нашој, да нас види и да нам |
ће побележити све ово.{S} Бар толико да нас свет и у гробу невине не проклиње.</p> <p>После ови |
амо повратка докле год цареви штогод за нас не нареде, да се нашим људима као опрости што су во |
ара-Ђорђија, ама он <pb n="59" /> је за нас био мања невоља од Милоша.{S} Код њега није било дв |
о реч, као Влах питу.{S} Што краљеви за нас данас знају и што Турци воде нека рачуна о нама, то |
лтану и царевима падне на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, обијајући це |
бегли у Србију.{S} Али тамо би дигли на нас хајку као на бесне вукове — рече Крага и уздахну ду |
да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас као на душмане, и веруј да би нас плотунима дочекал |
нка из Србије, и са наших огњишта отера нас у туђ свет, да се пребијамо од немила до недрага.{S |
уди пријатељски један уз другога, а код нас свега на свега истакло се десетак угледнијих људи и |
а смо баш ми Срби тако несретни, да код нас вечито мора бити завере, гложења и претеривања, чим |
ало, тако је свуд, тако мора бити и код нас.{S} Ко је паметнији, онај и заповеда.{S} Ко му смет |
како су Турци сад кивни и срдити на све нас, што смо се за ове две године мало отргли и отресли |
ад се све силом не може?{S} Добро је те нас се Турци и оволико прибојавају — рече Милош.</p> <p |
напослетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати у просјак |
пусатнице (оружнице), и погледајте низ нас саме!{S} Са свијех страна провирује опадање и сиром |
р, да би пред светом изгледало као да и нас остале кнезове по штогод припитује, а после опет ра |
ју на нас као на душмане, и веруј да би нас плотунима дочекали да тамо одемо.{S} То је, што ме |
ља, кад је дотерају у шкрипац, сутра би нас Турци прегазили, што но реч, као Влах питу.{S} Што |
анцеларије, као што је био ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, појешће и ову двојицу |
стало до <hi>нашега добра</hi>, они би нас помогли чиме могу, али нас не би везивали да се мор |
да се морамо увек држати с њима, већ би нас пустили да се према приликама помажемо, како нам је |
? — упита Карађорђе даље.</p> <p>— Држи нас господар Вујица.</p> <p>Карађорђе се чисто разведри |
лазили у Кишињев да познамо човека који нас чека.</p> <p>На томе је разговор опет прекинут.{S} |
/hi>, они би нас помогли чиме могу, али нас не би везивали да се морамо увек држати с њима, већ |
Онда је таман како ваља.{S} Него, да ти нас сад гдегод склониш док не дође господар Вујица, да |
било.{S} Али послушај једанпут сад и ти нас!{S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади тира |
и, а нама није нико ништа доносио, нити нас је ко што питао.{S} Но ми смо се радовали за те.{S} |
се не слади тиранско срце.{S} Послушај нас, капетане, кад те ево, сви овако зборски молимо.</p |
што имамо.{S} Нашим људима и свакоме ко нас слуша нећемо дати да се меша у његове послове, а он |
еб продајемо њине женске наките!{S} Ако нас је ко клео, баш нас је уклео — рече Крага тужно, и |
> <p>— Попо мој, ти најбоље знаш колико нас је муке стало, док смо скунаторили ово мало народне |
.{S} То ти јављамо и то ти се заклињемо нас петоро пријатеља и другова кнеза Симе и капетана Др |
ветина, гомила, гунгула — то се јамачно нас ради скупља; самртни час примакао се; још мало и св |
и опет сиђу на земљу, они ће наћи место нас само две гомиле свеже мокре земље, а наша хладна мр |
су неколико пута давали прилике и чисто нас нукали да се сами наравнамо:{S} Али ми онда дигли г |
>Драгић жалосно климну главом — као што нас је и сад дочекао — рече он подругљиво.</p> <p>— Па |
а подносе најстрашније муке проклели су нас прваке што смо се склонили и утекли.{S} Њима се чин |
преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту нас понајчешће остављају саме, нити су се икад особито |
нске наките!{S} Ако нас је ко клео, баш нас је уклео — рече Крага тужно, и убриса очи...{S} Али |
при том левим брком.</p> <p>— А што ћеш нас мирити!{S} Кад ми у мојој невољи не можете помоћи, |
чух господара Аксентија!{S} Каже, Милош нас зове бојаги на договор, да би пред светом изгледало |
n" /> <pb n="267" /> <p>Тек кад се нађе насамо, Милош осети како га Карађорђев долазак у Србију |
а крене за Паланку.{S} Лисовић га зовне насамо у собу, па држећи у руци Милошево писмо, рече му |
кретати одавде? — упита Наум кад осташе насамо.</p> <p>— Још да се чека Науме! — рече Ђорђе.</p |
лош и његов тумач.</p> <p>Чим се нађоше насамо, разговор се отпоче.</p> <p>— Важне вести, светл |
, што пређоше, нешто се дуго разговарао насамо с оним што остаде у Банату.</p> <p>Кад су прешли |
ствари, о којој је синоћ Милош говорио насамо с оцем Мелентијем.{S} Само што је пред њима Мило |
ш се бејаше повукао у оџаклију да се ту насамо, поред огњишта мало поодмори, а у предњој соби ч |
мој живот трампио за хиљаде других.{S} Насекао сам се силне турадије, најахао турских бедевија |
мрцварите!{S} И ја сам се мога века сит насекао турских тикава.{S} Читаво једно гробље само сам |
де онде били су омањи пропланци, где су насељена села и раскрчене утрине за њиве и ливаде.</p> |
м лежало је друго мртво тело, покривено насеченим бурјаном тако, да му се глава и горњи део тел |
бију не протумачи као жудња за влашћу и насилнички покушај да преотме Милошу господство, које ј |
ше!{S} Зар једна страшна, вампирска ноћ насиља и злочина срушила велику творевину борбе и слобо |
владика шабачки и то опет лане (1816.), наскоро за Молером.</p> <p>Кад су кнезови предали Молер |
рђу напише сам Милош са своје стране, а наскоро затим да му пише и Вујица, и да га позову да се |
из даљине зачу коњски топот, а из мрака наскоро се указаше два црна коњаника, увијена у дугачке |
да ће га он заменити, и Милош се збиља наскоро поздрави с гостима и оде у своју спаваћу одају. |
слутио онај горњи напев, а мрачна сумња наскоро је постала црно дело.</p> <p>У сумрак ова пратњ |
тугаљивој говори пред другима.{S} То је наскоро и Марашлија увидео, те даде знак Турцима да иза |
триотско срце искупљених родољуба.{S} И наскоро у полуосветљеној дворани чу се гласно јецање.</ |
ола ноћи, гости се већ јако проредише и наскоро остадоше само домаћин, Ђорђе, Чолак Анта и Сими |
за тренутак целој васељени.</p> <p>Али наскоро наступи тренутак малодушности, сазнања ништавил |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Наскоро после овога састанка код Добрњца, Карађорђе је |
амбаса.{S} Песма је била турска.</p> <p>Наскоро затим указа се крагујевачким друмом читав буљук |
коме је он имао једног дана да постане наследни кнез српски, и тако да оснује нову династију с |
ариграду Милошев захтев да добије право наследнога кнеза српског, а Милош да то богато награди |
оручити чељади на дому.</p> <p>Цукић се наслони руком на оџак.</p> <p>— Па баш да се мре Перо — |
а траву, између великих растових жила и наслони се на <pb n="283" /> широко, маховином обрасло |
ерали у колиби, Никола Новаковић дође и наслони се споља на гредице од колибе.</p> <p>— Пиј, го |
дери, а овде онде по угловима креветски наслони и округла, од јастука удешена седишта, где се л |
но у колибу за један тренутак.{S} Затим наслони секиру у крај себе, оберучке узе једну даску и |
ед тога тегљења врат му се таман згодно наслони на дрвени пањ.{S} Положај је био згодан.{S} Џел |
— рече он не дижући главе, како се беше наслонио на руку.</p> <p>— Петар просузи.</p> <p>— Знао |
велику трокраку границу, Драгић је био наслонио неколико врљика и проштаца.{S} И то <pb n="280 |
случају преке нужде увек се могу на њу наслонити и спасти.</p> <p>Међутим, грчки утицај у ове |
к човек, дугих образа и великих бркова, наслоњен на дугу пушку, коју бејаше чврсто стегао у рук |
а веома оштра погледа, стајао је споља, наслоњен на колибу.{S} У левој руци држао је за врх од |
епоти.</p> <pb n="284" /> <p>Крај себе, наслоњен на десно раме, Карађорђе као држи велики, у вр |
е изгледао страшан.{S} Уздигнуте главе, наслоњен на своју огромну голу сабљу џелатску, он је по |
гу Карађорђевих, бејаше се пружио Наум, наслоњен на пањ, он је више седео но што је лежао и поч |
а.{S} Около видела су се три човека.{S} Наслоњен на границу уз коју је саграђена колиба, Карађо |
разиђоше, Карађорђе је неко време остао наслоњен на миндерлук, са шакама на лицу тако, да је из |
аховином обрасло растово дебло.{S} Тако наслоњен Карађорђе у два три маха зену, па се онда прит |
, а уз привратак домова наших већ стоји наслоњена просјачка палица с којом ћемо у свијет поћ... |
н с лактовима упртим о колена, с главом наслоњеном међу шаке.{S} Мало подаље од њега, седео је |
арија, опет прва не проговори.</p> <p>— Наслушала сам се свакојаких лагарија па те чисто ухвати |
у Паланци, и у два три маха грохотом се насмеја, што је код њега и у редовним приликама била ре |
ваке вакеле! — узвикну Цукић и горко се насмеја.{S} После додаде:</p> <p>— Гурам ватру у народ! |
звршити — примети Милош.</p> <p>Врљо се насмеја.</p> <p>— Шта би ту, бојаги, било тешко!{S} Кол |
ти по мени одозго?</p> <p>— Господар се насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ет |
ћем узбуђењу, старац се сада подругљиво насмеја и уз непрекидно махање и руке и главе он поче о |
но и кивно.</p> <p>Драгић се подругљиво насмеја: — А теби Милошу, баш прирасла сиротиња за срце |
ц подругљиво.</p> <p>Карађорђе се јетко насмеја.</p> <p>Јес, оно је цар овде, као оно наш кнез |
је рано легао и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и старца Србина, домаћина куће, Ђ |
расположено.{S} Понудио га је да седне наспрам њега и за дуго су срдачно разговарали.</p> <p>В |
летњег св. Аранђела (пада 13. јула).{S} Насред кцаревенаолибе горела је лепа ватра.{S} Около ви |
, и жестоко се трже, сав пренеражен.{S} Насред колибе он угледа мртво, обезглављено и грдно уна |
Чимбарлији бејаше понестало пара, а он насред друма сретне сељака с колима, испрегне му волове |
и беле тенећке или од саме срме.</p> <p>Насред каване на огромном ћилиму, на коме се прелива ст |
Вичући „напоље“, „напоље!“ — Цукић беше насрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пола извучен ј |
аји спрема, и онда се прозле и испизме; насрћу на људе и њихов мал и чине грдне штете и незгоде |
све умуче, све изумре и у великој кави наста тајац, као да у њој није живе душе.</p> <p>— Чокј |
а жалосно клону.{S} У сиротињској одаји наста блага тишина, коју није прекидао ни најмањи гласа |
иште.</p> <p>У тај мах, остраг у гомили наста комешање.{S} Некакав човек прогура се кроз светин |
ле прошлости.</p> <p>Наједаред у гомили наста метеж и колебање; четири јањичара појавише се на |
орђе.</p> <p>После овога разговора опет наста подуже ћутање.{S} Јела само упита мужа да ли би х |
е сад сабља у његовој руци.</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Луч је пуцкарао, пуштајући широк |
Но кад се Драгић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му приђе, шкргутну зубима и рече:</p> <p> |
сле обичних поздрава и питања о здрављу наста подуже ћутање.</p> <p>Марашлија је чекао да Милош |
на муци, а после има и он деце!</p> <p>Наста кратко ћутање.</p> <p>— Властољубив је преко свак |
ио.{S} Убили га хајдуци за паре.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Милош опет проговори.</p> <p>— |
— одговори човек што беше устао.</p> <p>Наста подуже ћутање.</p> <p>Ова два човека били су кнез |
рече јој Карађорђевица зловољно.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Обадве жене осећале су као да и |
мету је на колено, смакну косу с чела и настави:</p> <p>— Али и томе ће доћи крај.{S} Овако не |
о да прелете лак, влажни облачић, потом настави живо:</p> <p>— Јес, кажњавао сам, убијао, палио |
ђено и чисто пренеражено.{S} Кнез Милош настави живо:</p> <p>— Јес, он главом, Црни Ђорђе, спре |
главом строго и срдито, а после би опет наставила.</p> <p>...{S}Веле, крив је био Цукић, крив ј |
штркане куће по румунској махали већ су настајале; и лево и десно у сумраку се лепо видело како |
да што Турци не осете.</p> <p>Но сад је настајало питање: ко и како да <hi>уклони</hi> Карађорђ |
ми усплахире и забрину.{S} Код њих онда настаје опште неповерење према Србима, не верују њему, |
младих гајева.{S} Дан се свршава, а ноћ настаје, и у овом свечаном тренутку, у целој природи ка |
њима поводи.</p> <p>Због тога у народу настаје узрујаност, људи се отпађују од посла, трговци |
Кишињеву, у удаљеном предграђу, где већ настају поља и ливаде и где су настањени махом сиротниј |
авом, признавајући с болом, да су збиља настала већ последња времена.</p> <p>Старчић је жустро |
="189" /> <p>Пошто се Милош мало смирио настала су саветовања, која су трајала читав сахат, а з |
потребно.</p> <p>У осталом, сад су биле настале оне прилике, о којима је Милош још раније имао |
то му је давало нову снагу да што живље настане око извршења своје заветне жеље, која се већ би |
учини, кад се хајдуци осиле и у народу настане врење и комешање, тада који од већих старешина |
пре устанка бавио.{S} Тако Чолак-Анта, настанио се у Кишињеву и радио је ту свој ћурчиски зана |
да напушта своје ново боравиште, где се настанио с породицом.{S} Сваки од њих латио се каква по |
у Хотину, где се Карађорђе као изгнаник настанио, а Сара је била удата још у Србији.{S} Од мушк |
речит.{S} Прогнан из Србије, он се био настанио у Русији, где је од руске владе добио 300 дука |
лим о свему томе.{S} Да оставим, па кад настану те прилике онда, према приликама, и видећу шта |
где већ настају поља и ливаде и где су настањени махом сиротнији становници града, који се бав |
је сваки био повео и своју породицу.{S} Настањивали су се највише у градовима Кишињеву и Хотину |
их страшних ноћи, када ти се чини да је настао смак света, да су се удружили и узбунили сви еле |
му треба за његово добро.{S} А и ја бих настао код ових Турака, навалио бих да не зацењују мног |
немо уз друге и ми.{S} Али, зар не може настати да цареви с нама и пробу граде?{S} Зар их ми ск |
орђе баш некако пред ту несрећу, кад ће настати пропаст, био пао у тешку бољку, спопала га терл |
.{S} Живо је цртао опасности, које могу настати од <pb n="118" /> Турака.{S} Износио је како је |
решавати.{S} Ко зна, какве прилике могу настати!{S} Бићемо ту, па како буде најбоље, онако ћемо |
/p> <p>...{S}Изродиће се нова покољења, настаће нови адети, нестаће много штошта од данашњице, |
и, нестаће много штошта од данашњице, а настаће многе новине, које ми данас и не слутимо; деца |
уједно и дани страха и туге, јер они су наступали само онда кад је ваљало каквога Србина казнит |
утак целој васељени.</p> <p>Али наскоро наступи тренутак малодушности, сазнања ништавила свога. |
/> <p>Али наједаред у држању Милошевом наступила је изненадна промена.{S} Карађорђе чисто није |
ко је просипао најстрашније погрде, а у наступима гњева могао је од човека чуда учинити.</p> <p |
шта ће бити ако учини овако, а шта може наступити ако поступи онако.{S} Милош најпосле реши, да |
/> <p>Пошто је све како ваља угазио, он насу одозго још трула лишћа, набаци пуно оних кора и ве |
се с Турцима на леп и споразуман начин насуде.</p> <p>Страх од Карађорђа могао је дакле нагнат |
p>— А најзад, нећеш ни ти ићи онако тек насумце, но ћеш отворити четворе очи, а твоји стари рат |
па да му ја своје рођене хатове пошљем насусрет.{S} Али ако долази кришом и без питања, онда ј |
чке молитве, па је онда одозго на мртве насута земља, а на бресту уз који је био овај гроб, Дра |
у Београд, и већ од два дана зијала је натакнута на колац и истакнута на бедем београдски одак |
има вина, овде је опет ракија, а ено и натеге онамо за таванском гредицом — све је ово божије |
незначајна реч Павлова.</p> <p>Ходајући натмурен по одаји, Милош се сад чисто кајао што је ову |
>Џелат извади из мазалице парче памука, натопљена зечијим лојем, па га два три пута превуче пре |
се лако дало познати, како се труди да натпева свога супарника и да му песма буде и звучнија и |
а два шумска певача у зеленом лугу дуго натпевала, поздрављајући лепу, летњу зору на уранку њен |
ровима, он дрско враћа земљи и небесима натраг проклетство које му они шаљу.{S} Он пркоси за тр |
то учинио!? — једва промуца поп и стуче натраг, кад угледа две нагрђене жртве.</p> <p>Но Драгић |
морала извршити.{S} Предајући им пасоше натраг, кнез Максим загледа добро у очи онога дугајлију |
ваво недело, па било да Карађорђа врати натраг у Аустрију или да га кришом протури до у Црну Го |
к, ако не би још под стражом био враћен натраг у Петроград.“</p> <p>То је био закључак до кога |
хтеле пустити, би ти се он онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ све било пропало, и |
е обично захвата жито, и изручи га опет натраг, сипајући одозго с висине комад за комадом.</p> |
е с једним пријатељем, па ће после опет натраг у Хотин.{S} На напомене војвода, да ће се сутра |
ити Марков глас.</p> <p>Вратише се опет натраг пред одају, где је био затворен Цукић.</p> <p>— |
Турке заустави у Крагујевцу и врати их натраг, а везиру поручи да буде сербез, и да се о миру |
уз то је осетио како га загушује мокри натрули задах што отуда бије.</p> <p>Мрак је.{S} Он јед |
е Србија стекла да јој добровољно и без натурања признају првенсто и поглаварство на Балкану.{S |
лажије: — Мањ ако га нешто цареви силом натуре!{S} Али и онда не знам како би прошао од народа! |
болујем и по читаве месеце идем мрачан, натуштен и отрован. — Нико не зна шта ми је; нико не сл |
тно све!...</p> <p>Услед тога суморна и натуштена душа Карађорђева <pb n="242" /> још се више н |
</p> <p>На једаред бабино лице силно се натушти и помрачи, као да се некакав тежак облак душевн |
а његово весело обасјано лице, у мах се натушти.</p> <p>Анта је објашњавао:</p> <p>— Синоћ смо |
а, он би ми обично рекао: „Гледај своје наћве и не мешај се у што ти није ред!“ У најтежим и у |
тљивце, што буне народ, ја ћу их, бели, наћи... попријетио је свијетли везир.{S} Што је друго и |
, овде ћу га сакрити, где га нико никад наћи не може, где ни сунчев зрак не може до њега допрет |
егдана, а рачунао је да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Карађорђа.{S} Дружећи се са српски |
е дом сиротан, богато је срце и може се наћи све што затреба добрим људима — рече старац усрдно |
дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече Наум.</p> <p>Драгић се полако |
топли зраци опет сиђу на земљу, они ће наћи место нас само две гомиле свеже мокре земље, а наш |
а одеш на крај света, она ће те стићи и наћи...{S} Тешко теби!...{S} Свака капља ове крви претв |
х једном погледати својим благим оком и наћи пута и начина да се опет поврате у Србију.</p> <p> |
тражи Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи кога од осталих војвода.</p> <p>Чим су чули за Кар |
да није потребно.</p> <p>— Ја ћу и сам наћи пут, ти се врати.{S} Само спремите све што треба д |
ат што би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи господара Вујицу и довести га амо, а за даље да се |
, а у таким околностима лако му је било наћи свагда по пет шест оружаних скитница, које је води |
бих се и одлучио, у последњем тренутку наћи ће се нешто, што ће ме омести“.{S} Али се онда јав |
пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њега тих речи нема.</p> <p>Узалуд и |
ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш наћи <pb n="55" /> те хајдуке и смутљивце, што буне нар |
ној десетогодишњој борби за ослобођење, Наум се био упознао са свима великим ратним успесима ср |
морити“ — и бојећи се да га не пробуди, Наум полако изађе напоље.</p> <p>Пред колибом он застад |
Срба.{S} Од кад се приближио Карађорђу, Наум му је служио као повереник, као писар и посредник, |
или. — Одоздо је положен <pb n="301" /> Наум, па одозго преко њега метут је Карађорђе, коме Дра |
овору с Грцима, Турцима и Арнаутима.{S} Наум је био кадар да погине за Карађорђа, али је исто т |
ик, нарочито у односима с хетеријом.{S} Наум је и сам био члан хетерије и нарочито је код српск |
е мисли и у прошлости и у будућности, а Наум га није хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда он |
емо ли се скоро кретати одавде? — упита Наум кад осташе насамо.</p> <p>— Још да се чека Науме! |
била брзо готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум јели су халапљиво.{S} После вечере Наум је <pb n=" |
Наум јели су халапљиво.{S} После вечере Наум је <pb n="214" /> одмах легао, а Ђорђе је отишао у |
ш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече Наум.</p> <p>Драгић се полако удали.{S} Али још он не б |
иби заједно с њима.</p> <p>Кад Вујица и Наум устадоше од совре, Карађорђе оста још подуже; купи |
после одласка из Кишињева, Карађорђе и Наум у глухо доба ноћи изађу из свога скровита склоништ |
отина за Кишињев на колима, Карађорђе и Наум махом су ћутали.{S} Карађорђе се чешће губио у дал |
ом и одушевљеном разговору, Карађорђе и Наум сиђоше Драгићевом трлу.</p> <p>Сунце је већ било н |
момцима последње наредбе, а Карађорђе и Наум осташе сами у колиби.</p> <p>— Какве гласе донесе |
коње.</p> <p>После по часа Карађорђе и Наум отпутовали су.{S} На растанку жена га пољуби у рук |
ед коње и заустави их.{S} И Карађорђе и Наум промолише главе да виде шта је.{S} Видећи непознат |
и Влах.</p> <p>По распореду Маврогени и Наум имали су да иду напред тако, како ће за једно пола |
глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и Наум — поседаше за трпезу.</p> <p>Вујица је био донео с |
вао тај језик, но уз њега је седео неки Наум Охридац, који му је све тумачио.{S} У осталом, овд |
део тела није видео.{S} То је био верни Наум. <pb n="299" /> Никола приђе разбаци бурјан па и њ |
орено око изгледа страшно.</p> <p>Верни Наум почешће брижно погледа у Карађорђа, тада му се из |
путника.</p> <p>Тако ће једном упитати Наум, шта мисли Ђорђе, где је за сад највећа опасност з |
ом, па чак и под туђим именом — примети Наум.</p> <pb n="229" /> <p>Карађорђе климну главом одо |
који ће га свуда пратити.{S} То је био Наум, који му је служио уједно и као тумач у разговору |
рај ногу Карађорђевих, бејаше се пружио Наум, наслоњен на пањ, он је више седео но што је лежао |
рђе путовао, био је родом Грк, по имену Наум Крпара, али је знао добро српски, јер се много бав |
и је била мала низбрдица.{S} У који мах Наум пође потоку, иза оближњег дебелог цера извири онај |
што смо га оно у поноћи видели.</p> <p>Наум полако устаде, протегли се и видећи да је и ова му |
личицу и као да бејаше замишљен.</p> <p>Наум захвали старцу, и рече да ће он ту остати; после м |
поверили.</p> <p>Али сем тога задатка, Наума је само срце вукло да се нађе крај Карађорђа и да |
p> <p>У кући Ђорђе нађе будна и спремна Наума.{S} Он је рано легао и до пола ноћи већ се био на |
да није Карађорђу што позлило те упита Наума шапатом:</p> <p>— Господару као да није добро?{S} |
S} Друга два момка <pb n="298" /> убише Наума, онде на месту, крај потока, где се умивао...{S} |
ојадин ипак се преломи и одведе Ђорђа и Наума, те их склони у свој подрум, у сеоским пивницама. |
како су се познали, између Карађорђа и Наума било се утврдило неко особито зближење.{S} Изглед |
је, треба да се крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох да видим коње.</p> <p>После по часа Ка |
Он се сав наже напред и зорно је гледао Наума, који све више залазаше у дољу и виде га, кад при |
а Драгићево трло он је често заустављао Наума да му покаже дивну околину, која је при самом пог |
н из Трбушнице крене даље кроз вилајет, науман да пропутује свих шест нахија, у којима су бунто |
е молити.</p> <p>— Па добро, шта си сад науман? — упита га чича Ива његов сељак из Ропочева.</p |
Завршујући га он рече:</p> <p>— Видиш, Науме, овде је никло прво семе српског ослобођења, па ј |
осташе насамо.</p> <p>— Још да се чека Науме! — рече Ђорђе.</p> <p>— Их за бога, господару!{S} |
сумње Наумове, па додаде само: — Остави Науме, све је у божијој руци... а пазићемо и сами...</p |
ства и власти...{S} Али нећете куда сте наумили!{S} Ви сте у вашу тековину гурнули угарак и спа |
неће ништа омести, он ће учинити што је наумио, и на мене ће, вели, пасти проклетство, као на н |
хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си наумио с Карађорђем?{S} То не иде!{S} Казуј!“</p> <p>Та |
S} С тога одмах овде да ми кажеш шта си наумио чинити, а ево ти те прво прочитај и ово писмо го |
вање људи).{S} Али нећеш, Штрбо, куд си наумио, не! — Окрете се Милош сад Паштрмцу.</p> <p>И Па |
је.{S} Као приде, уз њу је ишла и глава Наумова.</p> <p>Хучна тевабија оде; гомила оружаних људ |
уком, као да би хтео пресећи даље сумње Наумове, па додаде само: — Остави Науме, све је у божиј |
вечери кренуо даље са својим пратиоцем Наумом и сутрадан, лицем на Петровдан, био је већ у Пож |
а он изађе до на извор са својим верним Наумом, да се ту онако шакаиле испљускају хладном водом |
о у својој ливади, кад Карађорђе дође с Наумом.{S} Драгић му се надао по поруци Вујичиној и леп |
чка кола „да у њих завири,“ Карађорђе с Наумом боравио је скривен у једној румунској сељачкој к |
Маврогена и Карађорђа, први се крене с Наумом.{S} Њих су чекала друга спремна кола позади куће |
.{S} Карађорђе је остао да ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи отпутовао за Паланку.</ |
м трлу, Карађорђе је пријатно ћеретао с Наумом и причао му разне ситнице из свога детињства, ка |
а ноћи и овде је Карађорђе и преноћио с Наумом.</p> <p>Ту у разговору Карађорђе је открио Вујиц |
понајвише времена провео у разговору с Наумом и у премишљању о великом делу које је стајало пр |
видећи ништа, што би изгледало сумњиво, Науму би чисто криво, што је ноћас толико страховао, ка |
нтине куће, а после се може вратити.{S} Науму додаде:</p> <p>— Ти се одмори ту.{S} До пред зору |
брдељак, Карађорђе се заустави и показа Науму руком ка Паланци.{S} Одатле се лепо видела сва он |
е ове особине учиниле су те је хетерија Науму била поверила велеважни задатак — да буде као нек |
Окрените кола за њим — прошапута Ђорђе Науму, и тројка поврте десно у прву тесну улицу.</p> <p |
и, и приђе ближе <pb n="231" /> Ђорђу и Науму.{S} С којим еспапом радите ове године? — упита га |
, ви ћете онда у Немачку, као што сте и научили, а фукара нека плаћа кожом и главом вашу обест. |
ва, па опет пушку за крај, ка што смо и научили.{S} Кума Милош и кума Вујица већ нам досадише п |
то се сиротује; на неки довлет нисмо ни научили.{S} Ама ме сама душа боли што овде овако чамуња |
по мало, по причању и казивању других, научио да воли и поштује Србију; да жуди за њом и да је |
<p>У тој суровој школи живота, Милош је научио да никад не ваља казивати све што мислиш и све ш |
ајући голуба како гуче, из његове песме научио шта је љубав и како се први пут свештени огањ љу |
ти испратио ове људе амо у Петробург и научио их да овако ружно говоре о мени, и да ме овако д |
с царем у Стамболу, па он као што је и научио, утећи, а оставити сиротињу да цвили и пропада.. |
к <pb n="184" /> радио, и као што сам и научио.{S} Немојте, дакле, варати тамо простодушне људе |
ушницима, то ти верујем.{S} Ти си то и научио.{S} Лане си појео главу Молеру и владици Меленти |
Али баш у тим тегобним приликама ја сам научио и то, да високо ценим одличне особине и дивне <p |
а средство“ — ова изрека звони прилично научно, и у први мах доста је неразумљива за људе, несв |
протак!{S} Ја и још једно дете, Мирко, нахватамо тако по пун протак лептирова, па наградимо ла |
тичара, у другој српској кући, у једној нахереној страћари, што се готово губи у гомили осталих |
укнула и народ се побунио у читавих 5—6 нахија.{S} Турци не би мени веровали да нисам за то ниш |
је већ била спремљена и раширена у шест нахија.</p> <p>Од кад се Милош помешао у народне послов |
тња, свет је био узаврео у читавих шест нахија и мало је фалило, па да дође до отвореног бунта, |
вилајет, науман да пропутује свих шест нахија, у којима су бунтовници били упалили ватру.</p> |
х оне босанске кучиће, што огулише пола нахије.{S} Две године како саставља сиротиња пару на па |
би Турци стигли могле би планути читаве нахије; могло би се учинити чудо!{S} Него ја се нешто л |
који су имали под својом управом читаве нахије и покрајине; који су заповедали хиљадама људи и |
одашиљао моје момке чак у друге далеке нахије да тамо побију рођаке каква човека, који је ту к |
је, Влашке и Молдавије, те проносе кроз нахије свакојаке, бунтовне и тајанствене гласове, који |
кага, Карађорђа, који је у смедеревској нахији неколико дана у тајности живио.{S} Сиротињски пл |
нема чега бојати, јер је у смедеревској нахији он, Вујица, господар а Турци се у његове послове |
— Не, светли везире, већ у смедеревској нахији.{S} Отуда је он и родом; тамо има највише пријат |
читаву тевабију скитница и бескућника, нахранио их и одео новцем откинутим од сиромашног залог |
му се напити српске крви но да га медом нахраниш.{S} Него ту нема друге помоћи; њему ваља врати |
лостивим оком погледа на многострадалну нацију српску“, и да је заклони од нових беда, удаљавањ |
аца.</p> <p>Он је у мало речи тако живо нацртао жалосно стање балканских народа, да се многим п |
ја Петровича, подавшаго српскому народу начаток ко избавленију у 1804. лету; бившаго по том, ве |
убијаш тело човеково.{S} То су теориска начела.{S} Примењена у практици она се појављују у безб |
рећи, да су у практичном животу то исто начело многи и многи вршили куд и камо пре језуита.</p> |
подведу под принцип, и да их оправдају начелом.{S} Али много пре њих, људи су вршили таква ист |
рати с Турском, и на тај <pb n="169" /> начин можда што више ишчупати за се, но кад би у сваком |
мишљају на повратак у Србију и на какав начин.</p> <p>Симић му је казивао што је знао.{S} Све с |
ају из Русије, даје свакоме какав такав начин живота.{S} Оставити сад све то, напустити породиц |
>После је покушавао не би ли на којигод начин могао отклонити крваво недело, па било да Карађор |
вихгод изгледа да ће се учинити на неки начин да се старе војводе могу слободно вратити у Србиј |
к се не би што наредило и нашао се неки начин за његов повратак.</p> <p>Милош се загледа у духо |
а све ове разговоре и ценила их на свој начин.{S} Слушајући како данас свој своме ради о глави, |
н, један део упљачкана новца, на згодан начин, повраћен је селима од којих је отет.</p> <p>Доцн |
же, да се с Турцима на леп и споразуман начин насуде.</p> <p>Страх од Карађорђа могао је дакле |
а сабљи ће једино и изгубити.{S} На леп начин не дају они никоме ништа — рече Карађорђе живо.</ |
како сад и он сам увиђа да нема другога начина, већ се ваља поново дизати на оружје и оружјем о |
јде и себи и другима, само да је некога начина да се оде.</p> <p>Крага замуцну, као да га нешто |
ла и дан и ноћ, коју је дању на стотине начина превртао у памети и ноћу о њој сањао.{S} То је б |
ледати својим благим оком и наћи пута и начина да се опет поврате у Србију.</p> <p>Домаћин Чола |
уверавао, да одлази у Београд да тражи начина како би изравнао ове опасне заваде.{S} У ствари |
ивљи зверови растргну, у опште, тражили начина да учине убиство тежим, а казну страшнијом, дотл |
тио.{S} За Србијом жуде сви, али немају начина да се врате, и тако чекају.</p> <pb n="237" /> < |
и све се сручи, и од читаве једне земље начини се страшна развалина по којој ће од сад само гуј |
ту десио као гост, а гледај шта су они начинили од тога! — рече Ђорђе, старајући се да прикриј |
ако малена и незнатна, срећа и јунаштво начинили су господара целе једне земље.{S} Народ ме је |
у народу и понос, и јунаштво, и наду, и начинило од људи најгаднију животињу, која само дрхти з |
утра нека дође и био бих готов ја да му начиним конак, гдегод хоће и пожели.{S} Мисле неки, бој |
ш.{S} Какав паша, какав везир, ти си се начинио већи господар од њих.{S} Од тебе и твојих зулум |
гнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се начинио паша, и гори си од онога у Београду...{S} Сакуп |
ће од Милошева страховања од Карађорђа начинити нов извор за своје приходе.</p> <p>Карађорђе ј |
а зна, шта му ја поручујем, да се после начисто види до кога је кривица, а да не беде после мен |
ко да се почне.</p> <p>И ако је сам био начисто шта му ваља чинити, кнез Милош позва своје догл |
боље.{S} Све околне куће биле су пуне, начичкане света, по прозорима, по капијама, по крововим |
че Карађорђевица чисто стресајући се. — Начула сам и ја нешто зато, па ја све велим, биће да то |
о као узгред, пусти и то, како је нешто начуо да је Црни Ђорђе намеран да се врати понова у Срб |
ћ Милош једно исто, те их барабариш?{S} Наш свијетли везир сједи овђе мјеште цара, нека му је с |
рова, па наградимо лађице од хартије, а наш момак Сима изчупа нам длака од бабина белца, па пов |
влету шаљем, и со тим засвједочавамо да наш народ више ни у каквој прилици побунити се неће, са |
из три дијела свијета?{S} Јес, гдје је наш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно посрнул |
лим.{S} Кад он регне и каже им: „ово је наш човек, не дирајте“ — неће после ни једно ланути да |
и украс турскога Београда.</p> <p>Дакле наш поносни Београд, био је тада обичан источњачки турс |
А да, што ме друго може и сретати у ови наш црни земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме мог |
ски сјај и турско господство, и гдје ли наш пријашњи рахатлук?{S} Усред Биограда наше богомоље |
осле, овде нема ни бабових белаца па ни наш момак Сима није овде!{S} Какве је лепе зечиће он ме |
рпска.{S} Овај први дечко био је потоњи наш Илија Милосављевић-Коларац, чије име данас благосиљ |
ите како Милош расте из дана у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете |
зо нађоше.{S} То није био нико други до наш ранији познаник Ага-Џон, скромни дућанџија, чије је |
се није оволико оклевало!{S} Куд би био наш крај сад, да Ђорђе није никако ни долазио амо, но д |
p>— Пропали смо ти, господару, као нико наш.{S} Гдегод је била која цркавица све се појело.{S} |
а.</p> <p>Јес, оно је цар овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се |
да га слободно можеш убити, чим наиђе у наш пашалук.{S} Али овде има друга мука.{S} Карађорђе ј |
но ваша!...</p> <p>— Гађају је, болан, наша дјеца бусеницама, па никако да је погоде — окрете |
братски искупе под заставу слободе.{S} Наша је ствар праведна, наше је дело свето, бог је с на |
ас само две гомиле свеже мокре земље, а наша хладна мртва тела никада се више неће на њима огре |
ему крај; онда бог да прости сва надања наша.{S} Усамљени ми нећемо моћи ништа велико да учиним |
рају за дику, кад могу рећи: „Србија је наша домовина“.{S} То није мала добит, мој Перо, што је |
дина заповедао целом овом земљом, па је наша дужност да га сад по могућству прихватимо и склони |
воје је да дјело свршиш, а за све друго наша је брига и одговорност и пред Богом и пред народом |
е доцније прихватити и Руси ће рећи: то наша мука и тековина и јесте.{S} Заглавимо ли ми, они м |
е ли од српска ханџара, погинућете, што наша песма вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И шта |
м друштву умео и да се развесели, да се нашали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке разговор |
силе, и Милош је умео боље но ико да се нашали, да човека задене и да изазове општи смех.</p> < |
о се од невоље, као што знаш — те се ја нашалих. „Е мој побратиме, велим, лако би ја и то учини |
е као брата рођена, и који му се до сад нашао у најтежим и најочајнијим тренутцима.{S} Он је ње |
лазити амо, док се не би што наредило и нашао се неки начин за његов повратак.</p> <p>Милош се |
оложењу какво је у народу, Карађорђе би нашао пуно присталица који би за њим потегли, да поново |
бро народу.</p> <p>Кнез Милош је у Врљи нашао верног слугу и свирепо тачнога извршиоца својих н |
упао Јаков Ненадовић, који се такође ту нашао на вечери.</p> <p>— У туђини није никад као код с |
аву слободе.{S} Наша је ствар праведна, наше је дело свето, бог је с нама, и ми ћемо победити — |
те хареме наше, загледајте харове наше, наше ризнице и пусатнице (оружнице), и погледајте низ н |
ека их догнају и двеста!{S} Ако полећу, наше главе полећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви |
аш пријашњи рахатлук?{S} Усред Биограда наше богомоље стоје опале и порушене и са паучљивих мун |
трани.{S} А што он, у првом реду, гледа наше српске интересе, ја му то пре рачунам у заслугу но |
овако као овде, све само поље.{S} А код наше куће увек пуно, пуно људи; све с пушкама, с ножеви |
— Ти само три, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хватао по читав протак!{S} Ј |
имо за лађице, па их пустимо у бару код наше чешме.{S} Лептирови лете и вуку лађице, а оне за њ |
д у памети све оне големе муке и тегобе наше, што се од тога доба па до данас претурило преко г |
а, гдје је сад све то.{S} Виђите домове наше, виђите хареме наше, загледајте харове наше, наше |
, виђите хареме наше, загледајте харове наше, наше ризнице и пусатнице (оружнице), и погледајте |
су у доба ослобођења чиниле све војводе наше.</p> <p>Велики ратници у борби и јуначком окршају, |
та до сахата пропада и опада све што је наше било и нашијем се назвало.{S} Гдје је пријешња тур |
о.{S} Виђите домове наше, виђите хареме наше, загледајте харове наше, наше ризнице и пусатнице |
а они по читав месец дана неће да приме наше посланике, макар било и на десетак речи.</p> <p>Ми |
уги, ако они неће.{S} И камо лепе среће наше, да се није оволико оклевало!{S} Куд би био наш кр |
другим.</p> <p>— Мене пањкају у Русији наше старе војводе, да сам ја кулиза турска и да тргује |
.{S} Не хтеднеш ли то, овај ти је фишек наше поздравље.{S} Кунемо ти се живим Богом, и мученичк |
је онда о концу висило цело велико дело наше и како нам сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, |
балканских народа...{S} Ево, узми само наше Србе.{S} То је чудан народ!{S} Два Србина где се с |
лути на зло.{S} Не мислим ни ја да тамо наше чека неко смиље и ковиље, али неће бити баш ни то, |
и Мелентију, ономад Цукићеву, а сад ћеш наше, па тако редом док и тебе једном не удави људска к |
истинска браћа, да је њима стало до <hi>нашега добра</hi>, они би нас помогли чиме могу, али на |
Милошу, ја те опомињем да останеш веран нашем светлом падишаху и да одржиш мир у народу.{S} Ако |
енути.{S} Пре неки дан наговестим нешто нашем полициском приставу (члан полиције) а он се накос |
, особито амо на овим нашим странама, у нашем лепом Београду.</p> <p>Данашња српска краљев. пре |
ам веран великом <pb n="272" /> султану нашем.{S} Но што се тиче турске војске, она ми неће тре |
о су други започели, они ће довршити на нашему упропашћењу.{S} Везир је добар човјек, али њега |
стима.</p> <p>— Побринуто је за све.{S} Наши пријатељи из Петробурга све су нам спремили — рече |
људски изгрдимо, ако хоћеш право.{S} А наши заједнички послови и разговори остали су још пре ш |
Ова честа сретања, показивала су, да се наши путници примичу <pb n="230" /> каквом повећем мест |
крв српска; где су толики дивни јунаци наши?...{S} Зар све то нестало, пропало, изгубило се, и |
пропада и опада све што је наше било и нашијем се назвало.{S} Гдје је пријешња турска сила, ту |
али ћемо увек чувати ово што имамо.{S} Нашим људима и свакоме ко нас слуша нећемо дати да се м |
кад то ви Турци почесте тако жалити за нашим главама! — рече Србин с доња краја каване и устад |
имо у Србију, да опет заложимо ватру на нашим опустелим огњиштима, слатка ћеро моја!{S} О боже, |
д цареви штогод за нас не нареде, да се нашим људима као опрости што су војевали против султана |
ниси ни слутио да ћеш некад и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор али достижан! — одговори Д |
ишта се није знало, особито амо на овим нашим странама, у нашем лепом Београду.</p> <p>Данашња |
ветим Јованом и <pb n="268" /> кумством нашим, те да знаш да никаквога опроштенија ни милости н |
овом којом ти ово пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и неми светом ходили, ако те н |
из једне криве улице у другу, тројка с нашим путницима зађе прилично дубоко у тако звану румун |
према Србима, не верују њему, не верују нашим властима, не верују кнезовима, не верују народу, |
из свакога ћошка, а уз привратак домова наших већ стоји наслоњена просјачка палица с којом ћемо |
се до јуче разлегале од веселих песама наших; зар опет да замукну богомоље српске и да изумру |
pb n="155" /> и Миленка из Србије, и са наших огњишта отера нас у туђ свет, да се пребијамо од |
дивне <pb n="281" /> карактерне одлике наших балканских народа...{S} Ево, узми само наше Србе. |
замисли, која је сад обузимала сву душу наших путника.</p> <p>Тако ће једном упитати Наум, шта |
етерија (тајна дружина) грчких родољуба нашла овде веома плодно земљиште.</p> <p>Тражећи на све |
ања, како га народ чека раширених руку, нашли су приправно земљиште код Карађорђа и он им је по |
пустило.{S} Да си тица не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш — примети Милош. |
кнезом смедеревским, а кумом својим.{S} Нашли су се у Вел.{S} Плани код гробља, куда Вујица беј |
и рећи: <pb n="115" /> што тражили то и нашли; махнитали су у својој глави, па сад нека сами хл |
отишли, и <pb n="241" /> овде у Русији нашли миран кутак, где су бар безбрижни за главу и за п |
ци, а они то једва чекају, како би опет нашли изговора да јурну у народ као вуци међу јагањце.{ |
продужавао:</p> <p>— Од кад сам отишао, нашло их се који су ме узели оптуживати да сам био прек |
е свршено.{S} Кад су гласови пребројани нашло се да је Карађорђе изабран једногласно.</p> <p>Ка |
еде и пије, што је хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и оставе на миру.</p> <p>Спољ |
а и једна обмана.{S} С тога предај деци нашој у аманет да знају и упамте: проклет био ко Русима |
аш дошао да нас потражи у овој гробници нашој, да нас види и да нам рекне последње збогом.{S} К |
већ сте и заклетву положили.{S} Али по нашој памети, то је само грчко лукавство.{S} Хоће мудре |
иле испљускају хладном водом и да је се наште срца сити напију.</p> <p>После се врате трлу Јова |
и?{S} Зар не видите ви кудер ово гура и нашто ће напослетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас ба |
њега је сам шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику несрећу.{S} Њему треба пара, много пара, он |
ево овде си се родио, чедо моје; пољуби нашу лепу и слатку српску земљу, бог зна дали ћемо је к |
ја и народ још ћемо ти и признателност нашу указати.{S} Твоје је да дјело свршиш, а за све дру |
с.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију и без питања султанова, па опет пушку за кр |
у њега добовати да охрабриш и прикупиш нашу разбијену војску.{S} Подсети се како је онда о кон |
да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га дирати и обадва пута полако се повуче.</p> |
ац једне мисли народне, убијајући њега, не би ли била убијена и та мисао народна...</p> <p>Дома |
његову тековину!{S} Да није било њега, не би било ни њих данас.{S} Готовом детету лако је бити |
<p>„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа познати! — мислио је Милош у себи: „С |
што би и требало — мислио је Марашлија, не скидајући погледа с Милоша, који је изгледао нешто м |
сад могу рећи, то је да ово што се има, не треба давати за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} |
настаје опште неповерење према Србима, не верују њему, не верују нашим властима, не верују кне |
ју нашим властима, не верују кнезовима, не верују народу, не верују никоме.{S} Узме их страх и |
верују њему, не верују нашим властима, не верују кнезовима, не верују народу, не верују никоме |
умемо бити добри послушници.{S} Истина, не би ми било право да ми се силом отима, <pb n="114" / |
е на пут дат.</p> <p>— Што нема печата, не треба се чудити.{S} Турци су почели сумњати на госпо |
е ви овде мрцварите, јер какве сте рђе, не умете љуцки посећи чак ни мирна, везана човека!...</ |
двојица, ти господару и господар Ђорђе, не би могли бити заједно у својој отаџбини, па да јој о |
ни ударио мура, али ти господару Ђорђе, не треба ништа да сумњаш — тако је говорио Милошев глас |
ајући:</p> <p>— Не знам, бога ми кнеже, не познајем ни једнога.{S} А нисам их ни загледао!...{S |
аредби онако грдно осакаћена!...{S} Не, не!{S} Ти не смеш застајати, кад си једном пошао тим тр |
скрс пропале царевине српске!...{S} Не, не!{S} Ја сам требао да погинем те да својим очима не в |
уркуше, једне улизице турске!...{S} Не, не!...{S} То неће, то не сме да буде!...{S} Перо, дај а |
Карађорђу главу појести.</p> <p>— Море, не бринем се ја за господара Ђорђа.{S} Истина, кнез Мил |
што тражим, да поново што течем за се, не идем ја тамо да што узмем већ да дам још једино добр |
тресем од прашине и да се мало умијете, не смете овако изаћи пред деду.{S} Као Арапи сте црни о |
пренесе носу.</p> <p>— Не, несрећниче, не мириши то...{S} То је најљући отров.{S} Пет капљица |
/p> <p>...{S}Извикали су га да је први, не да им он сече главе, но да их заклони и одговори пре |
емигранти, којих је тада било у Русији, не баце какву варницу у потрулелу Турску државну зграду |
био поуздан да сам уради, онда батали, не дирај ништа!{S} Ја ћу све свршити сам са мојим Никол |
зговора, како сте вас двојица отпочели, не може бити никакве вајде, мањ да се добро изгрдите.{S |
рости, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му могао то учинити.{S} Ја сам кнез Сими задао мо |
е о томе говорити.{S} Што не може бити, не може.{S} Ја сам човек и не могу имати две вере, две |
аву (члан полиције) а он се накостреши, не даде ми ни реч изустити.</p> <p>— Ћут! — вели — о то |
ободно ме гледај, кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ клањао и турску веру веровао, ако |
о вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се сакријеш, хоћеш да ут |
он регне и каже им: „ово је наш човек, не дирајте“ — неће после ни једно ланути да га јашем.</ |
осијаку, који се назвао царски поданик, не може повалити ни једна длака с главе, док не би што |
м право, имам ли право да то чиним сам, не питајући никог другог, кријући све то од других: — С |
а издао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Боже!... — Драгић се три пут прекрсти — О, не да |
е!... — Драгић се три пут прекрсти — О, не дај благи Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто |
Да се Драгић, мој Турчине, смрти бојао, не би он сам добровољно дошао у шаке крвавоме Милошу.{S |
рого забрањивао, њих би сам свет побио, не би их ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не |
и).{S} Али нећеш, Штрбо, куд си наумио, не! — Окрете се Милош сад Паштрмцу.</p> <p>И Паштрмчеве |
јати?{S} Виђесте ли <pb n="57" /> како, не од годишта до годишта, но од сахата до сахата пропад |
ече Милоша.{S} Да се пола дома срушило, не би се толико препао.</p> <p>У првој забуни није знао |
до власти и славе; да сам сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S} Рачунао сам: нека б |
штогод о томе проговорио и то околишно, не казујући никад целу мисао своју.</p> <p>У колико је |
шити па било како било.</p> <p>— Добро, не брини.{S} Иди ти сад, а за даље моја је брига.</p> < |
ије на добро, господару!</p> <p>— Перо, не био ти харам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је |
стару ногу.</p> <p>— Не могу, не могу, не могу...{S} То никако не могу рече Вујица брзо, а зат |
т стао на стару ногу.</p> <p>— Не могу, не могу, не могу...{S} То никако не могу рече Вујица бр |
не верују кнезовима, не верују народу, не верују никоме.{S} Узме их страх и сумња да се против |
еповерење према Србима, не верују њему, не верују нашим властима, не верују кнезовима, не веруј |
жим.</p> <p>— Ни ми од тебе, господару, не тражимо ништа <pb n="165" /> више.{S} Остави и ти на |
ла — срди се мала лепојка.</p> <p>— Ох, не умем! правда се увређени малишан. — Ти само три, а ј |
туда сви позивају, па чак и кума Милош, не може га нико ни везана зауставити.</p> <p>— Ви то бо |
могне с Милошем да се споразуме, добро; не могне ли, он ће онда гледати шта би се друго могло.< |
да не знам како би прошао од народа!{S} Не зна народ за велике политике, већ ко њега једном пре |
па служити и слушати горег од себе!{S} Не желим ни ја оставити кости у туђој земљи и уздам се |
мој, од кад нисам узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и један откос могао истерати, а н |
{S} Да није учинио какво зло?{S} Не!{S} Не ваља трчати, и он умери кораке и пође лагано.</p> <p |
ије се забадава зуцало о новој буни!{S} Не море бит’, да нијесу и они ту замочили своје прсте — |
извуку напоље.</p> <p>— Верујем ти!{S} Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек |
ћеш да му одеш на ноге, као поручен!{S} Не, по Богу капетане!{S} Ми смо тебе доста слушали!{S} |
даље девојче.</p> <p>— Е, што нисмо!{S} Не даду нам.{S} Ја мислим да су сад тамо у Тополи Турци |
их пријатеља прикрио у велику кацу).{S} Не бежиш!{S} А како си радио требало би да бежиш сто да |
ој наредби онако грдно осакаћена!...{S} Не, не!{S} Ти не смеш застајати, кад си једном пошао ти |
у васкрс пропале царевине српске!...{S} Не, не!{S} Ја сам требао да погинем те да својим очима |
не туркуше, једне улизице турске!...{S} Не, не!...{S} То неће, то не сме да буде!...{S} Перо, д |
.{S} А онда зна шта би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива одрао као јарца...{S} |
ко га не бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помогле ни његове кабадахије, ни стражари, ни |
као што је било пре за његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Па |
еднаке мисли, једнаке наде и уздања.{S} Не, то су сад два света, и то два света који се више ча |
ема сумње, заповест је од господара.{S} Не би ни Марко то смео узети тек онако на своју одговор |
ледњи пут био у Београду код везира.{S} Не знам, да ли је то из његове главе или је имао какав |
о вашем Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не да ви, болан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мо |
нти причају људи што дођу из Србије.{S} Не знам ти ја ни десете, како то они казују.{S} Кад сам |
што ту има макар мало и моје мучице.{S} Не уздишем ја за оним што је било и прошло, и што се ни |
не може дуго <pb n="236" /> остати.{S} Не треба очајавати.{S} А и у Србији мора ускоро духнути |
ека.{S} Ти једини можеш их и спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај ти је фишек наше поздравље.{S} К |
ступам другоме оно што ми је у руци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће веровати и рећи ће: „хт |
овога смео креснути Карађорђу у очи.{S} Не би он довршио ни прве речи своје, а страшан сребрњак |
десет пута више бићу кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, да то народ неће ништа |
ме петљаш и везујеш, курво и ђидио.{S} Не можеш да одсечеш ни једну главу, док је не вежу каји |
можда и није, али теби је сад лако.{S} Не дај само да ти други отме оно, што си сам својом рођ |
трава, и штогод рекнеш слути на зло.{S} Не мислим ни ја да тамо наше чека неко смиље и ковиље, |
лита?</p> <p>— Ја мислим да је тамо.{S} Не верујем да је излазио кудгод овако рано — рече Чолак |
везан.{S} Све је било као и обично.{S} Не видећи ништа, што би изгледало сумњиво, Науму би чис |
S} Па ја <pb n="256" /> велим добро.{S} Не сме ни он против воље царева.{S} А ја рачунам, ниси |
год не ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже таке несреће, овако би се још могао и одгов |
к до Мајевице и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, господару!</p> <p>Милошу се м |
он рекао, те некако баш не могадох.{S} Не хтеде реч да ми се превали преко језика, као да је о |
, диже главу, слеже раменима и рече:{S} Не знам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то моја пос |
али одолела сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш ти један твојим грудима зауставити читаву војс |
и бежи?{S} Да није учинио какво зло?{S} Не!{S} Не ваља трчати, и он умери кораке и пође лагано. |
таје — рече он показујући прстом гушу — не могу да гледам очима онога пса, што се онде испречио |
} Шта то учини?</p> <pb n="261" /> <p>— Не бојте се ништа, господару, није никаква зла намера, |
порно одговарао:</p> <pb n="76" /> <p>— Не сечем им главе ја, но Милош.{S} Он ми поручује: „ако |
да агују онако на готовом!...</p> <p>— Не мислим ја то, господару.{S} Ти то добро знаш да ја н |
ски нису ни главом сигурни?...</p> <p>— Не, по Богу, господару!{S} Није то било овде; нисам ни |
ек и ова ти није ни мало луда.</p> <p>— Не знам, ја ка’ тако рачунам у својој простоти; бар ја |
против њега код рускога двора.</p> <p>— Не велим ни ја сад — рече Ђорђе опрезно — већ говорим о |
кад овај уђе на позив Петров.</p> <p>— Не сече теби, господару, Милош главу, већ везир тражи т |
поклони на ове речи везирове.</p> <p>— Не бојим се ја Ђорђеве јачине, већ се бојим његовога гл |
, кад тако неће ништа да каже.</p> <p>— Не знам!{S} То је и мени долазило на ум.{S} Но после ра |
е ухватиће их Милошеве страже.</p> <p>— Не идем на свадбу, но на погибију, па што ће ми друштво |
сти главу и очајно махну њоме.</p> <p>— Не!...{S} Нема ништа!...{S} Дошао је земан, ваља <pb n= |
и Турцима, али он њих не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он не може никога волети. |
рагић скочи с пања као опарен.</p> <p>— Не тако, газда Иво!{S} Све ћу вас друго послушати, само |
лептирак опет обоје надмудрио.</p> <p>— Не умеш да ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухвати |
у, јер се боје за своју главу.</p> <p>— Не бих рекао да је Милош страшљив.{S} Био је у толиким |
уде и опет стао на стару ногу.</p> <p>— Не могу, не могу, не могу...{S} То никако не могу рече |
што они скроје и испланирају.</p> <p>— Не би ја марио да су они сами дошли на ту луду мисао, д |
га, и нехотице, пренесе носу.</p> <p>— Не, несрећниче, не мириши то...{S} То је најљући отров. |
јаше машио за пиштољ и повика:</p> <p>— Не, господару, ако Бога знаш!{S} Ако је он махнит, немо |
испод очију, диже веђе и рече:</p> <p>— Не имам вам што много казиват.{S} Исто је како рече Ага |
...</p> <p>Гитарић га пресече:</p> <p>— Не, по богу, побратиме, стари смо људи, немој грешити д |
овором; после додаде врдајући:</p> <p>— Не знам, бога ми кнеже, не познајем ни једнога.{S} А ни |
нешто ухвате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни онда говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш |
реломио онако по својој глави?</p> <p>— Не знам, — одруби Милош. — Ето, то је оно што и мени ру |
е од момака за то најзгоднији?</p> <p>— Не, по богу брат Марко, ја сам добио заповест од господ |
.</p> <p>— Шта ради, спава ли?</p> <p>— Не знам, ваљада спава.{S} Уморан је с пута.</p> <p>— Је |
о доба!{S} А шта говоре Турци?</p> <p>— Не могадох остати до краја.{S} Остао је Баћа да чује.{S |
S} Шта ти рече?{S} Има ли што?</p> <p>— Не рече ми ништа одсечно, али по његовом говору ја бих |
вде?!{S} Где овде, у Београду?</p> <p>— Не, светли везире, већ у смедеревској нахији.{S} Отуда |
чно од твога зора и јунаштва —</p> <p>— Не од мога зора, већ од себе сама, од образа свога, ако |
изабрали за вођу!{S} Чули да звони, ал’ не знају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а они причају ка |
а да пољуби па да учини, уисало му јал’ не уисало!</p> <p>— Па што онда кривите Милоша за одсеч |
пи царски измећар у Београду (везир), а не овај куси крштени Турчин овде у шуми...{S} Такав је |
рима, да спасу главе заробљених Срба, а не да их за ту плату Турчин посече.</p> <p>— Није!{S} Т |
рате шта ли би хтели цареви из света, а не знате шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да будете слобод |
>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета само, што се оваке ствари не реша |
одне канцеларије, као што је био ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, појешће и ову дв |
има, то је невоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се д |
е, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за длак |
е дошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођеном руком — примети му |
ш ради.{S} Њега треба, дакле, помоћи, а не да му се подмеће нога, као што се одовуд ради — рече |
веровати Милошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету |
том, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће нам рећи, и имаће право.</p> |
онако како ми приличи, као господар, а не као невољник, који од Милоша проси милост — говорио |
ња.{S} Жалим несретну судбину српску, а не њега.</p> <p>Милош га присече:</p> <p>— Несретну суд |
дуката. (Други тврде да је било 4.000 а не 10.000).{S} Кад се доцније, полазећи с руским мајоро |
ги.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српска ханџара, погинућете, што наша |
те би после пала његова крв на те.{S} А не би имао ни згодна изговора, зашто си га убио, шта ти |
говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</p> <pb n="182" /> <p>— Јазук!{S} Девет г |
банија, све бирани јунаци, све лавови а не људи, и ми смо с двапут мањом силом смрвили и развеј |
к буде Србин <pb n="72" /> Коџа Милош а не Турчин стари Суљага, који је и пре био доглавник вез |
кам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава не говори.</p> <p>С тим мислима Милош је у вече отишао |
/> тога на те поруке и обећања Милошева не треба ништа полагати.</p> <p>Ово гледиште нарочито ј |
ему су јевтине туђе главе.{S} Ни његова не сме бити ни нама скупа.</p> <p>— Ти опет забраздио!{ |
к Карађорђевица, као старија, опет прва не проговори.</p> <p>— Наслушала сам се свакојаких лага |
јим помагачима да оставе Драгића, да га не везују, а сам дохвати сабљу, одскочи корак назад, из |
склони се ти мало даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече Наум. |
пред зору одморити“ — и бојећи се да га не пробуди, Наум полако изађе напоље.</p> <p>Пред колиб |
се сувише забави, г. митрополит нека га не чека.</p> <p>Два пуна сахата трајао је разговор изме |
и га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помогле ни њ |
баш и да пође по каквој заради, нико га не би смео узети; од њега сви бегају као од чуме.{S} Ни |
њега сви бегају као од чуме.{S} Нико га не би смео примити у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето |
а твоја заповест неизвршена?{S} Ја њега не узимам да служи мене, но да ми помогне да што боље ј |
се чинило: „Све је узалудно, ја на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у пос |
кше предавати, кад знају да их код њега не чека го нож, већ благо, човечно поступање; буле ће г |
отац — али и рођени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој прилици штедити...{S} За обојицу |
изнутра буде издата наредба, да никога не пуштају и да ћуте, па ма шта изнутра чули.{S} Ханџис |
кога не дирају, а српска суза да никога не може ражалити!...</p> <p>И зашто сам ја морао доживе |
Затим је Карађорђе рекао жени да никога не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни долазити.</p> |
људи, који на први поглед као да никога не вермају, поћи ће за јуначким и достојним вођом као п |
е помаже; и опет да српске патње никога не дирају, а српска суза да никога не може ражалити!... |
том Наполеоном, па после, од свега тога не би ништа.{S} Доцније они одоше, одоше чак у Париз, о |
евернички вртио главом. — Ништа од тога не може бити! — рече он мрачно — Везир ће ти одговорити |
х грозни Штитарац као јагањце покла, да не причају ништа о крвавом убиству владике Никшића, паш |
з замене!{S} Да бар убијем тога пса, да не упропашћује друге људе.</p> <p>— Ево ти мој пиштољ, |
p>— Вуците ми испред очију тога пса, да не поганим руке о њега —</p> <p>У тај мах упаде у кућу |
дзор, и праћен је сваки корак његов, да не би што замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђо |
диш ваздан?{S} Опери добро оно срце, да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мети г |
ст, а да скинем и овај народ с душе, да не одговарам више за ову сиротињу и пред Богом и пред љ |
друге није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с друге које стране — наваљивао је Вујица.< |
српска опет буду безбедни и сигурни, да не мора стрепити за главу и част своју ко се год мало м |
Вуци се одатле с тим твојим кучетом, да не спљискам за душу и теби и њему сад овога часа, — шкр |
дужи кивно:</p> <p>— Ама шта, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа в |
мора ни један лутати по туђем свету, да не мора један лити горке сузе у леденој туђини, а други |
и вас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци крваво још из Карађорђева времена што је |
д с Милошем погађају и удешавају.{S} Да не бриде њима још леђа од Карађорђевих удараца не би ва |
осподар и раји и Турцима...</p> <p>— Да не да Алах! — чу се с неколико страна из густога дима, |
е начисто види до кога је кривица, а да не беде после мене права и здрава.</p> <p>Управо је дов |
да се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си наумио с Карађорђем?{S} То не иде!{S} К |
и.{S} После опет застаде:</p> <p>— А да не буде отишао коме другом од војвода?{S} А?{S} Добро б |
рати.{S} Само спремите све што треба да не буде пометње и чекања кад ја дођем.</p> <p>На томе с |
ад опет понови:</p> <p>— Молите Бога да не да силу ђаурину!{S} Али ваша молитва доцне стиже.{S} |
посла у Европи и брижљиво избегавала да не дође у сукоб с Турском, што би јој у тим приликама б |
} Шта?{S} Зар је ова земња тако мала да не би могла обојици дати све што вам треба?{S} Зар би в |
а било тесно да сте овде заједно, па да не мора ни један лутати по туђем свету, да не мора једа |
час други.</p> <p>„...{S}Најбоље је да не мислим о свему томе.{S} Да оставим, па кад настану т |
С тога су и мене измамили из Србије да не бих могао ништа предузимати без њих.{S} Користили су |
а и ухвати се за огњиште од оџаклије да не падне.</p> <p>Анта је зорно гледао Милоша и не би му |
јела — рече Драгић.</p> <p>— Види се да не умеш око пчела.{S} Ваља знати како се пчелом рукује, |
ска војничка снага била поцепана, те да не могне сва гурнути на Грчку.{S} С тога је много полаг |
ога су јој препоручивали да мирује и да не мути по Балкану, пошто им Русија у тим приликама не |
напрезање да се уздржи да не плане и да не кидише на Добрњца, који га је тако изазивачки напада |
е посумња, што се оволико задржаше и да не груне унутра.</p> <p>— Зови га — викну тада Цукић.</ |
рукама узе га молити да се не љути и да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} Најзад, кнез је гов |
...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и Крага хитали су да се очист |
те ви ноћас на коње; отиди те обиђи да не направе момци какву штету, особито пазите, да ватром |
љавати големо напрезање да се уздржи да не плане и да не кидише на Добрњца, који га је тако иза |
орђа, онда њему и да се преда, а они да не прљају руке његовом крвљу.</p> </div> <pb n="190" /> |
људи, немој грешити душе и говорити да не знаш и немаш, кад то писмо мора бити код тебе.{S} Он |
Дођох, господару Милошу, колико тек да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе побегао. |
ти криво.</p> <p>И ако се прибојавао да не страда од кнеза Милоша и његових људи, што је примио |
дао је ноћу, збуњивао је и заваравао да не зна откуда ће ударити права српска сила, а најрадије |
право у очи.</p> <p>Најзад Цукић као да не могаде више издржати овај поглед.{S} Његове руке мал |
онда побио толике људе, кад си знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш презати од саме сенке Ка |
капетана Драгића.{S} Јављамо ти ово да не рекнеш да је било силе, да смо те напали кришом, и д |
ило да он понова дође.</p> <p>— Како да не мисли!{S} Он ни о чему другом и не мисли до о томе.{ |
<p>— Дотури ми један пиштољ, колико да не мрем без замене!{S} Да бар убијем тога пса, да не уп |
и волели су да ми и пропаднемо само да не одемо Шваби или Французу у друштво.{S} Или да смо с |
ватру, што, на прилику, руски цар то да не пусти?{S} Његов је рачун један.</p> <p>Ако буде напр |
ње није могло замазати очи Карађорђу да не види, како се Вујица бејаше <hi>грдно</hi> променио |
p>Паштрмац је очима давао знак момку да не запиткује и да није требао ни долазити, кад га нико |
х сто поједе, само овај страшни грех да не учиним...</p> <p>Сељаци већ видеше да Драгића није в |
настао код ових Турака, навалио бих да не зацењују много и да одсеку сви укупно, па да се то ј |
е како ће лакше убијати људе.</p> <p>Да не говоримо о рату, где је убијање на гомилу дотерало д |
умудрио, господару.{S} Ја се тога јада не бих сетио да живим сто година...</p> <p>— Сад, бог и |
е њему поврвети, и то се после без јада не може зауставити.{S} С тога треба хитати и без одлага |
ра, све је у тишини.{S} Од кнезова сада не осећам никаквога да што на страну тегли.{S} Сви су с |
њицу и моја је тврда вера да се за сада не може учинити ништа паметније, но што Милош ради.{S} |
он не зебе много отуда, јер раја ваљда не би била толико безумна да се за њима поводи и да се |
и се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао у анатемњаке.{S} Истина, где упљач |
ешто цареви силом натуре!{S} Али и онда не знам како би прошао од народа!{S} Не зна народ за ве |
е би надзор над њима био лакши и откуда не би могли тако лако потајно изашиљати своје агенте у |
нова, обора, па како то да се ни откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од људи ни од стоке.</ |
> <p>Павле и опет рече, да он Карађорђа не жали и чисто се чудио што га Милош толико напада.</p |
S} Кад би се какогод могло друкчије, ја не бих умакао руке у крв.{S} Али овако не видим друга и |
ује.{S} Да је на моју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека дође и био бих готов ја да му н |
нам шта да чиним овде. <pb n="23" /> Ја не смем тога човека узети на своју душу, а ти буљубашо |
раменима.</p> <p>— О, јада мојих!{S} Ја не знам шта да чиним овде. <pb n="23" /> Ја не смем тог |
ају да га мету у мртвачки сандук.{S} Ја не мислим више о животу, а имао би само једну жељу, да |
рити...{S} Али ја не мислим тако.{S} Ја не прецењујем снагу балканских народа, али ја је и не о |
е кабули.</p> <p>Милош се намршти: — Ја не питам свет но тебе — рече он брзо и прилично осорно. |
избразданим борама његовим,</p> <p>— Ја не умем све по реду да кажем, али ја овде осећам и ево |
влу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати се око тог нес |
е па му се тако може!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе речи, мој Ма |
и он може истински бити опасан.{S} И ја не бих марио да ти дам изун да га слободно можеш убити, |
ожда и заслужујем да ме изружиш, али ја не могу да оћутим и не могу да сакријем, да ме само срц |
ји се никад неће остварити...{S} Али ја не мислим тако.{S} Ја не прецењујем снагу балканских на |
езати и од сенке своје, с тога се ни ја не смем поверавати никоме другом до једино теби и богу. |
ћеш чути гласе из Србије.{S} Док ти ја не пратим човека, немој се никуд кретати.</p> <p>То су |
та ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не свршим одмах, но Црни узме маха, |
аку реч коју ћеш вечерас чути, и ако ја не будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога писменог |
<p>— Прекоравао је мене, што се бар ја не нађох паметна да га зауставим од бегства, кад је већ |
.{S} У љутини свашта рекнем, али зар ја не умем расудити, како је њему јадном у туђем свету, и |
о, то нису били никакви разлози, јер ја не бих остао у земљи да се од Турака кријем, већ или да |
у и сиротана, који по три дана залогаја не окушају; људи мека срца, који неће мрава згазити и з |
тврдио пазар презајући да му Марашлија не запне с огромном уценом.</p> <p>Најзад су ствари дов |
се с једне стране бојао да га историја не осуди као кукавицу и страшљивца, који је у најопасни |
> познали ону велику јуначку душу, која не познаје криве и прљаве стазе лукавства и обмане, и к |
?</p> <p>У томе загледа боље, али Марка не могаде видети, јер он одступи за два три корака наза |
е желео да Вујица бар до свога повратка не зна његово право преноћиште.{S} Овај прелазак на Јов |
<pb n="88" /> <p>Да га је гуја упечила не би се Драгић жустрије окренуо.{S} Разрогаченим, закр |
и пажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај озбиља не разуме, или се само <pb n="198" /> гради да ме не ра |
им, господару, дао ми Бог — понови Врља не мењајући израза на лицу.</p> <pb n="135" /> <p>— Па |
алкану, пошто им Русија у тим приликама не би могла указати никакву помоћ.</p> <p>Али емигранти |
е брижљиво чува да амо на овим странама не поремети мир, а нарочито да чимгод не изазове Турску |
ослободимо земљу!</p> <p>— Србија сама не може сад ништа.{S} Њена судбина везана је са судбом |
огод кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, но долазе тако људи код мога А |
S} Мичи ми се испред очију да те зубима не закољем, погани једна!{S} Одлази!{S} Одлази! — приви |
ам требао да погинем те да својим очима не видим ово страшно ново Косово српско!...</p> <p>О, ш |
огазе и провешћемо те да ти длака једна не вали.{S} Спаси главу па онда иди сам лично у Русију |
орена.{S} Она не чују његове јауке, она не примају његово кајање.{S} Ни смрт неће да чује прекл |
а неба, али небеса су затворена.{S} Она не чују његове јауке, она не примају његово кајање.{S} |
тао он додаде: — без царскога допуштења не би ми дали никуд маћи одавде.</p> <p>На понуду Карађ |
S} Море, Мелентије да има сто глава, па не би платио све што га је којекаквих несрећа он почини |
а њега цела земља, а ето нестаће га, па не само да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак ч |
и пословао!“ Учиним ли опет штогод, па не испадне како ваља, онда вичу: „Што је хитао? што ниј |
што није сачекао и припитао и друге, па не би испало наопако!“ Чак им није право ни онда кад уч |
и толики други виђени људи и јунаци, па не може бити никакве срамоте ни за тебе што си се уклон |
боже, испуни ми само ову једну жељу, па не марим макар одмах онде очи склопила, само да још јед |
, али ту се испречише остале војводе па не дадоше ока отворити.</p> <p>— Да су Руси истинска бр |
а набију на колац.{S} Али кад ни потера не може ништа да учини, кад се хајдуци осиле и у народу |
ви се причувајте, да газећи на гуштера не нагазите на гују присојкињу.{S} Немојте ме гонити да |
народске послове, већ увиђа да од мира не може бити ништа.{S} Марашлија подбада једнога по јед |
ло и у планину око стоке, док ова ватра не прође.</p> <p>Неки од сељака понудише да га испрате |
душмане.{S} Гинути се мора.{S} Без меса не може да прође ни једна свадба, а камо ли да се ослоб |
о ћемо? — Секиром у чело.{S} Мртва уста не говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести |
се споразуму и договоре шта може, а шта не може бити, ту онда <pb n="258" /> Милош нема куд и м |
мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, па још како знаде он за |
за јело.{S} Још му препоручи, да ништа не говори о његовом доласку, сем ако би се намерио на к |
> <p>Ханџији је било наређено, да ништа не казује кога има у одаји, и да што раније затвори хан |
р боље знати од мене.</p> <p>— Ја ништа не знам, нити сам што о томе чуо — прихвати везир.</p> |
ласом.</p> <p>— Ја богме!{S} Њима ништа не ваља што Милош уради.{S} Кад је ствар свршена, онда |
жагор.</p> <p>Скрушен, кнез Сима ништа не чу, али Драгић разговетно познаде, да је то одјек од |
лађа жена с десна.</p> <p>Старица ништа не одговори; њене мале, упале, суре очи укочено су глед |
међу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа не тражим, али је срамота да он за мном шаље људе, који |
.</p> <p>„Тако, сад је добро, сад ништа не стрчи!“ мислио је он, па узе живо нагртати лишће и с |
— Онда ће бити да и цареви о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма што решено, коме би се то пре |
ађорђу, да је све добро!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра стићи и сам господар Вујица и св |
<p>Разгаљивао је Карађорђа да се ништа не сумња <pb n="288" /> — све ће бити добро, ако бог да |
сте под господар Вујицом, онда се ништа не брини.{S} Господар Вујица је мој човек и он ће ме ск |
га, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на Драгићевом трл |
ком послу, господару, где се срце ништа не пита — рече Мелентије тужно.</p> <p>Обојица заћуташе |
либе.</p> <p>— Пиј, господару, ти ништа не пијеш, а ова је ракија тако добра, болан њоме да се |
еба за опело, али да о томе ником ништа не говори.</p> <p>Дете се брзо врати и Драгић одмах поч |
турска; и опет да српско јунаштво ништа не помаже; и опет да српске патње никога не дирају, а с |
су у дивну играчицу; сем ње нико ништа не види и нико ништа не чује.</p> <pb n="50" /> <p>Али, |
сем ње нико ништа не види и нико ништа не чује.</p> <pb n="50" /> <p>Али, она ево доврши своју |
о даље — јасно се видело да му то ништа не треба и да све то распиткује језик само, а памет је |
и не дођем, нека се г. митрополит ништа не брине.</p> <p>Говорећи то, Карађорђе спусти момку у |
и да се о миру и тишини у народу ништа не брине.{S} Он, кнез Милош, одговара за мир и ред, и о |
е њима још леђа од Карађорђевих удараца не би вас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Ту |
да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу!...</p> <p>— Језик пресекла! — рече јој |
ају даљи развој догађаја, па ако Вујица не убије Карађорђа, онда да ударе они и да убију и Вуји |
и то се не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш |
последњи плод његов.{S} Људи слаба срца не верују у препорођај балканских народа и чини им се, |
бог да, али одрешита одговора од Милоша не каза му.{S} Рече само толико, да је послао у Београд |
ратну срећу.{S} Но видећи да код Милоша не могу учинити ништа, они су се окренули сасвим Карађо |
ти“, али за кога Милош рекне да је крив не смеш ни молити.{S} И окрећите ви ствар како хоћете, |
о, Јело, ах жено моја!{S} Како тебе бог не умудри кад сам ја од болести био пропао и изгубио се |
> <p>— За бога, Јело, како бар тебе бог не умудри, да ми не даднеш да учиним ову несрећу и лудо |
, Боже прости, без људи, народа, ни бог не био бог, нити би могао боговати, нити би имао ко сла |
Сибир, па му после, Боже прости, ни бог не поможе!{S} А после, мислим и то, како је он пре Русе |
тину и искочи на губилиште.{S} Он никог не упита, никоме се не обрати, прискочи само џелату, не |
и старац што је пресрете, док се најзад не заустави пред опалом вратницом, иза које се видео гу |
љо турска, грдно ли си се иступила, кад не мореш данас једнијем махом да прерубиш ни ову паучин |
и ја бих сад био последња кукавица кад не бих одржао задану реч.</p> <p>— Ама, зар задана реч |
школи живота, Милош је научио да никад не ваља казивати све што мислиш и све што знаш.{S} Као |
ике паре?</p> <p>— Бог добре људе никад не заборавља — рече Врљо с подругљивим шеретским осмехо |
благе нарави.{S} Он по срцу своме никад не може да одобри и да се сложи с оштрим мерама које су |
хода, да бежиш у неврат откуда се никад не долази...</p> <p>Драгић га пресече: — јамачно од тво |
то је дужност.{S} А друго, то се никад не даје, то се узима.{S} Ко је дао право Карађорђу да о |
и како се пчелом рукује, па да те никад не дирне, ако ћеш је у недрима носити...{S} Ја сам се н |
се учини та несрећа, која се више никад не би могла повратити?{S} Ко би смео узети на се толику |
к се ствар не би развидела, он то никад не би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што |
е је Марашлија тако жудно очекивао, сад не <pb n="199" /> хтедоше прећи Милошу преко језика.{S} |
бар осветити кнеза Симу, кад му се сад не може ништа помоћи.{S} Освести се, прибери се, капета |
кола хватајући се за пиштољ — да ти сад не сручим ово у те пасје груди!</p> <p>Анта виде шта је |
hi>Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни Вожд не зна шта овој земљи треба, само то зна Милош Тешић! — |
далеке догађаје, које ни најбуднији вид не може да назре.{S} Она у тим тренутцима као да је бил |
аки час, као зверка у гори, да откудгод не пукне осветничка пушка!...{S} И зар може бити среће |
рак, па се јамачно бојао да мене гдегод не ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже таке не |
зебња да народ не следује, да се гдегод не понове побуне и нереди, те би опет имали изговор да |
а не поремети мир, а нарочито да чимгод не изазове Турску.{S} С тога је вероватно да би Русија |
да се Карађорђе прибојавао да га когод не нападне ноћу, па је желео да Вујица бар до свога пов |
о сад пази да што не уквариш, да штогод не погрешиш, за шта би изгубио милост падишину.{S} Јер |
уге стране опет следи ме зебња да народ не следује, да се гдегод не понове побуне и нереди, те |
.{S} Сам за се ни један балкански народ не може створити ништа трајно ни поуздано, нити може би |
да стражаре око њега и мотре да им куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Драгић са својим си |
на зиду.{S} Погледа се и чисто да себе не позна.{S} У образу је изгледао црн као земља, а црте |
о и народне муке и запињања.{S} За тебе не може бити зазорно да то признаш и да рекнеш народу с |
а мени главе ни длака му једна с његове не сме валити.{S} Ако ли је пак Карађорђе дошао хајдучк |
а, господар а Турци се у његове послове не мешају.</p> <p>Тако је говорио Вујица, али ово хвали |
пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не смета пакосницима, да мене окривљују.{S} И кад је та |
ри и пресипа се, док сутра дан опет све не умукне и опет не овлада мртвило.</p> <p>Али ти дани |
је ћутала и жмурила...{S} После додаде не отварајући очи:</p> <p>— И ово је тек почетак!{S} Ка |
ако да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поменути.{S} Пре неки дан наговестим |
кудгод дубље у унутрашњост Русије, где не би могао долазити у додир са Србима и разним изаслан |
сам ја био крвожедна звер и убијао људе не из велике нужде и невоље, већ од беса и ината.{S} Пр |
ња.{S} У њином је интересу да Карађорђе не погине.{S} Он има овуд по Шумадији доста закопаних п |
су отворити четворе очи да се Карађорђе не увуче у Србију, Марашлија је налазио да се може пока |
онога човека још нема.</p> <p>Карађорђе не одговори ништа, већ опет промоли главу испод арњева |
можеш да одсечеш ни једну главу, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначк |
е се није могао скинути док се букагије не откључају.{S} Кључ од тих окова носио је старешина о |
бегао.{S} Ах, како да се ја тога раније не сетим!{S} Њега није требало тражити овде и код Чолак |
нарочито, како се за овај мах од Русије не могу ничему надати, али се немају чега ни бојати од |
е биле су тако грубе, да отац Мелентије не могаде сакрити, да га је такав говор о бившем господ |
м одсудношћу, тврдо убеђен да другачије не може бити, и да је то управо од бога суђено.{S} У та |
се могу уздати само лудаци, који Турке не познају, или шерети, који и сами не верују у оно што |
ао, ако те мојом рођеном руком као пиле не закољем, само ако се усудиш да што чиниш против ове |
одабраних другова око себе, па се после не бојим никога до бога — рече Карађорђе тако исто одлу |
ао имати друга поштенија посла, а да ме не оптужујеш овде код Руса, као да ми је мало ова гомил |
или се само <pb n="198" /> гради да ме не разуме, или ме можда и сувише добро разуме, више но |
ко не треба да верује.</p> <p>— Нека ме не куне српски народ.{S} Није мене страх од смрти амо д |
>— Ја велим, хоћу господару, али кад ме не послуша, да убијем!</p> <p>— Да бијеш можеш!{S} Али |
а имам изун да убијем Николу кад год ме не послуша.</p> <p>Никола је знао, да Марко ову своју п |
и тако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост.{S} Друга би ствар |
зе један на другога, и да један другоме не даду да погреше.{S} Кад знају да ће цела фамилија да |
о су то ствари крупне, те се по другоме не поручују, но иде из уста у уста.{S} Нукао сам му да |
То је најсигурније.{S} Тада већ никоме не бих био на досади, а онај туркешања у Србији бар би |
се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово је само сенка његова!< |
изустити.</p> <p>— Ћут! — вели — о томе не помињи; да чује префект обесио би и мене и тебе.“</p |
нами!{S} Нема скоро дана, кад се о томе не говори.{S} Али о повратку он и не мисли, док не би о |
да му кума Ђока заповеда, ја речи једне не бих рекао, нека опет он узме власт у руке и нека нар |
ирок, а ви можете рахат проћи да о мене не запињете.{S} Нећете ли то, онда <pb n="166" /> немој |
Бар толико да нас свет и у гробу невине не проклиње.</p> <p>После ових речи Карађорђе се чисто |
зависи.{S} Да ми је да то њихово надање не остане напразно!{S} Ах, само да ми је то постићи!</p |
трчи к мени.{S} Турака се ја ни најмање не бојим! — рече Ђорђе немарно.</p> <p>— Боже, истина, |
лежао је као мртав; чак му се ни дисање не чујаше.</p> <p>Напољу је била лепа, топла али као па |
је увидети да овакав рад и овако стање не може бити корисно по народ, по мир, напредак, рад и |
е год у потоку.{S} Само дубоко да свиње не изрију.{S} Хајд сад!</p> <p>У бошчи је била одсечена |
шао, но тек треба да ти казујем!{S} Пре не могу да се одбраним од ваших писама и зивкања, а сад |
селу има толику родбину, али нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још једино |
им да сузбије београдског везира, да се не меша у народске послове, већ увиђа да од мира не мож |
?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да се не одметне и он с Карађорђем?{S} Ко да води надзор да с |
а у њој погине један Карађорђе, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и наговору?{ |
аго извињавао и молио свога друга да се не срди.</p> <p>Видећи их тако догнате до самих врата, |
ујицу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Јутрос смо Господ |
к, па да се ствар одмах свршава и да се не дангуби — рече кнез Милош журно.</p> <p>Анти се разв |
заспати, макар пред зору.{S} Пази да се не пометеш... — Сутра до подне мора се свршити па било |
с тога, што су му Турци запретили да се не жали, па стаде наваљивати да му каже шта је.{S} Кад |
сврши.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен да те не б |
а склопљеним рукама узе га молити да се не љути и да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} Најзад |
.</p> <p>Али с друге стране, како да се не верује кад то писмо доноси најпоузданији гласоноша М |
а и намера по овој ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у будуће дешавале такве неприлике, он, |
ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у Србију, да што тражим, да поново што течем |
нтовица прихвати:</p> <p>— Оно ни ја се не бих толико бојала да је он једнако био тамо у Србији |
ј; али је васељена глуха и нема, она се не одзива јадима његовим.</p> <p>Тада, обремењен сазнањ |
да ли је крив Марко или Никола, кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мени одозго?</p> <p>— |
породице, па тумарнути у Србију, где се не зна шта их чека — то неће ни један.</p> <p>„Док су б |
илиште.{S} Он никог не упита, никоме се не обрати, прискочи само џелату, ненадно му истрже сабљ |
et="#SRP18933_N2" /></p> <p>— У томе се не можемо никад сложити.{S} Милош је на муци; мора се д |
си се, ти бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш одавде.</p> <p>— Бог с тобом брате, куда ћу ј |
е ваљда, ни он сам долазити амо, док се не би што наредило и нашао се неки начин за његов повра |
би румунском војском независно, док се не би сјединиле са Србима.{S} Али чим би се очистиле ду |
Милош вели овако:</p> <p>„Јавити вам се не пропушча за овдашња обстојитељства да сљеде благопол |
српским води строжији надзор и да им се не допушта да преко својих изасланика уносе ватру у нар |
кнуше.</p> <p>— Скуп је човек!{S} Он се не изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу носити, |
свију бољих и отреситијих Срба, ако се не нађе паметнијих људи да томе злу што скорије стану н |
можемо прегрувати до на Саву, па ако се не може друкчије, макар го препливај, само изнеси главу |
.</p> <p>— Ја чекам моје људе, и ако се не варам ви сте то — рече старац чисто српски, и приђе |
сто као нешто застиде.</p> <p>— Како се не би сећао, брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, ка |
} Остали су га немо гледали.{S} Нико се не усуђиваше да прекине овај свети бол једнога родољуби |
ство бацало би сенку на Русију, и то се не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; нашли б |
ново Косово српско!...</p> <p>О, што се не нађе српска рука да ме убије, кад сам први пут поуми |
се има, не треба давати за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у сваком посл |
с!{S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади тиранско срце.{S} Послушај нас, капетане, кад |
/> који се јако изтакне, а јавно му се не сме ништа, или за друге сличне послове.{S} У таким п |
дана Карађорђе је рано устао.{S} Још се не бејаше ни расвануло, а он изађе до на извор са своји |
ећ била превалила, а њих двојица још се не бејаху сложили шта управо да раде.{S} Најзад ће рећи |
о недостојан тога поверења.{S} Милош се не боји ни сад неке обмане с његове стране...{S} Али, и |
="106" /> вазда је био покоран цару, те не може веровати, да би руска влада њега обишла, ако им |
</p> <p>— Полако, Лексо, сагни се да те не види — учи шипарчића његова другарица у игри, док се |
злагао трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљио.“</p> <p>Паше су обично добро разумевали ов |
.{S} Сав Стамбол да те чува, учувати те не може, нити ћеш се ти наносити главе, ако по несрећи |
г да слепи и неми светом ходили, ако те не смакнемо пре, но што на њиним гробовима трава никне. |
па дати Цариграду?{S} Знаш ли, добро те не знало, како ће пропиштати села, где се убиство догод |
ј огромној царевини у којој никад сунце не залази.</p> <p>Слушајући ове речи Марашлијине, Милош |
е нарав!“ Јес ја нисам човек; мене срце не вуче за весељем, за радошћу, за срећом!...</p> <p>Ка |
ких међа и да заварају ђенерала да више не шаље своје извиднице, кад је тица већ умакла из каве |
ад удешавала, да се таква погибија више не понови.</p> <p>А да се таква несрећа избегне, смишље |
Казаће му и то, како се с Турцима више не може мировати и ту, најдаље овога лета, тиква мора п |
а растане, да све остави, да никад више не види она мила места, за која су везане толике драге |
Ђорђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се чињаше као да још седи с њим у ода |
копа у своју сурову душу, то никад више не излази на бео дан.</p> <p>Једном приликом, после јед |
дном учини зло, онда га после нико више не исправи...{S} Што би господар мењао своју намеру?{S} |
но расположен према њему, и кад му више не говори као господар, већ као брат и пријатељ.</p> <p |
његова најближа родбина бежи од њега, и не дотурају му ни најнужније потребе за живот, а стар ј |
— Страшни су то били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — рече она мало |
агоњени потребама практичнога живота, и не лупајући главу о томе, да све <pb n="93" /> те појав |
да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> <p>Старцу су тако брз |
близини не долазећи Драгићевом трлу, и не излазећи пред Карађорђа).</p> <p>Ови момци, наоружан |
Као Арапи сте црни од тога бумута!{S} И не знам како се то увек упрљате по образу?{S} Ето, и ја |
господство.</p> <p>— Па јес, јес!{S} И не дам да ми преотму.{S} Него шта!{S} Да пустим да ми к |
е таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове л |
n="122" /> сазнавао у себи, ако можда и не би то признао кад би му ко тражио такво признање.</p |
-Анте на преноћиште.{S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. митрополит ништа не брине.</p> <p> |
о.</p> <p>— Море прођи се тога белаја и не говори то, Милошева погибија неће спасти ову двојицу |
де.{S} Једна рука бејаше се испречила и не могаше згодно стати.{S} Он скочи на кладу и штогод м |
им.{S} Он је дубоко загазио с Турцима и не верујем да може више назад.{S} Њега Марашлија зове с |
једну главу, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсецао |
а свакога часа може планути нова буна и не би дали народу зенути. — Турске потернице крстариле |
.</p> <p>Домаћин плану, пресече госта и не даде му да доврши.</p> <p>— Тешко овоме народу, ако |
рић учини као да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само онако узгред пошто би желео |
>— Ако буде паметан да за власт ништа и не помиње у почетку, но да помогне да заједнички ослобо |
е.</p> <p>Анта је зорно гледао Милоша и не би му мило што се он толико узбуни.{S} Али опет се т |
ми обично рекао: „Гледај своје наћве и не мешај се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопасн |
ем снагу балканских народа, али ја је и не омаловажавам.{S} Ја сам будио из петвековног ропског |
у браћу и да Бог тај големи грех неће и не може оставити без тешке казне.</p> <p>Занета тим мис |
е Крага тужно, и убриса очи...{S} Али и не маримо што се сиротује; на неки довлет нисмо ни науч |
!{S} Ево и сад смо на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али послушај један |
.</p> <pb n="311" /> <p>— А ти?{S} Ти и не окуси — примети Вујица.</p> <p>— Ја нећу ни окушати. |
војих, што Карађорђу одмах паде у очи и не би му право.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти оволи |
као каква роба, прате ми сваки корак и не дају ми никуд маћи. <pb n="221" /> Дали нам ово мало |
вета, и то два света који се више чак и не разуму.</p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао и то га је |
е може бити, не може.{S} Ја сам човек и не могу имати две вере, две речи и две заклетве.{S} Јед |
на што сад за мном каса кудгод макнем и не да ми ока отворити.{S} Прођите ме се и оставите ме н |
ме изружиш, али ја не могу да оћутим и не могу да сакријем, да ме само срце боли кад чујем так |
о да не мисли!{S} Он ни о чему другом и не мисли до о томе.{S} Причају ми људи, који су код њег |
тегоба, па се вијем као црв под кором и не знам на коју ћу страну, онда њих нема <pb n="96" /> |
е.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не свршим одмах, но Црни узме маха, онда оде све ово мо |
томе не говори.{S} Али о повратку он и не мисли, док не би одовуд цар штогод наредио.</p> <p>— |
тако брзо одсече главу, да то управо и не осетите.“</p> <pb n="74" /> <p>Американци хитају сад |
од њега све планове, па га онда одбио и не хтео ући у његово друштво.</p> <p>Али, ма како било, |
<pb n="290" /> <p>Карађорђе рече како и не осећа глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и Наум — |
ода; он прост и сиромашан — њега нико и не види међу оним великашима.{S} Мора да му је тешко!</ |
е нама можда најгоре и кад му се нико и не нада, онда нека дође сад одмах.</p> <p>Милош ућута, |
ноћас толико страховао, кад ето нико и не помишља да учини Карађорђу какво зло.{S} С тим мисли |
хвала, имају и на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине замерке баш као да ти дол |
а настаће многе новине, које ми данас и не слутимо; деца ће постати мужеви; младеж ће остарити, |
Ђорђе од моје руке погинуо то не могу и не смем, док ми не би изреком заповедио светли везир.</ |
један над другим најстрожију контролу и не даду један другоме макнути.{S} Јес, моје су казне би |
вероватно да би Русија остала на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква |
и обесним Турцима.{S} Зло ради Милош и не ваља што ради.{S} Правдају га, да је везир тражио те |
силом узети, <pb n="191" /> ако их Срби не хтедну добровољно дати.{S} Међутим, Срби су се окруж |
дила, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви не умете да се чувате, хватате се гаравим рукама по обр |
је већ прешла у ђаурске руке.{S} Зар ви не видите како Милош расте из дана у дан, док наш везир |
свако дрско дело, на које се нико други не би смео одважити.{S} Кнез Милош га је употребљавао з |
и!{S} Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га |
и рођеним ће главама заклањати да вођи не повали ни длака на глави...</p> <p>Ја ово не говорим |
доврши своја спремања, како је догађаји не би претекли и изненадили.</p> <p>Једно од најкрупниј |
сазнавати за овај свет, богаташа, који не знају броја своме благу и сиротана, који по три дана |
ми, најо, све нешто презам да Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не |
пожалим на Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш псето?“ Побратимили смо се од невоље, као што |
ђорђе климну главом у знак потврде, али не рече ништа.{S} Тек што је прилично поћутао он додаде |
Сви они траже да их Србија помогне, али не у свом, но у њиховом интересу — рече Герман живо.</p |
ја направио!{S} Нисам много живео, али не бих мој живот трампио за хиљаде других.{S} Насекао с |
као да би хтела нешто рећи Милошу, али не може да почне.{S} Међутим, он је у два маха бацао на |
га потражим.{S} Он је дошао послом; али не верујем да је куда излазио.{S} Јамачно је још код ње |
дељао.{S} А питаш ме откуда ово?{S} Али не питај мене, питај оне горе на ћутуку.{S} Штогод ми ј |
, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир — рече Ср |
дисању распозна спава ли Карађорђе или не, и брижљиво је ослушкивао сваки дах, сваки и најмањи |
еш нас мирити!{S} Кад ми у мојој невољи не можете помоћи, оставите ме бар на миру и мир је међу |
ело, како бар тебе бог не умудри, да ми не даднеш да учиним ову несрећу и лудорију.</p> <p>— Ам |
код везира, што се, бојаги, бојим да ми не преотму господство.{S} Но, бар ви што сте са мном би |
„Шта сам ја теби скривио и учинио да ми не дате мира чак ни амо у туђој земљи, као да је мени м |
ру.{S} Кажите и поручите Милошу нека ми не потпраћа своје шпијуне да ми броје сваки залогај кој |
бане у Србију, а честити везир ништа ми не јави, како да се владам за тај случај — питао је Мил |
ке погинуо то не могу и не смем, док ми не би изреком заповедио светли везир.</p> <p>Марашлија |
, мој побратим.{S} И од тога доба то ми не излази из главе — рече Милош и обриса зној с чела.</ |
рке не познају, или шерети, који и сами не верују у оно што причају.{S} Турци су <pb n="160" /> |
можете онда говорити оно у шта ни сами не верујете?!...</p> <p>„Кад ја будем мислио да Србија |
мртве главе ником није вајде, опет мени не би ни на ум падало да остављам Србију, да се ту не н |
на би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше добри људи, који је прихватише и донесоше кућ |
дним се момком био склонио ту у близини не долазећи Драгићевом трлу, и не излазећи пред Карађор |
етку устанка 1804. год. говорили да они не војују против султана, већ против бунтовних јаничара |
е своју зебњу, како се боји да се и они не умешају у тај општи покрет, те би га могли пренети и |
Није то, веле, но он се боји да му они не преотму славу и господство.</p> <p>— Па јес, јес!{S} |
и они што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би скресао кубурлију у прса, колико би ме сагледо?.. |
аве.{S} Штета само, што се оваке ствари не решавају како би то човек по срцу желео, већ како по |
кратка ћутања — Док су Турци господари не сме се чути овде ни име његово, а камо ли да сам дођ |
х народа.{S} Довољно је било да их Руси не ометају у њином подузећу и да им помогну чим могну, |
ко грдно осакаћена!...{S} Не, не!{S} Ти не смеш застајати, кад си једном пошао тим трагом, ти м |
И ти мене питаш што сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао, но тек треба да ти казујем! |
сви повикали да га уби из страха да ти не преотме господарство и власт над народом.“</p> <p>„В |
ра.{S} Ем те убијају, ем се труде да ти не учине ништа непријатно.{S} Убијање по свима правилим |
а вазда био што и отац рођени; ни он ти не би могао више добра желети.{S} Раја мора имати какво |
а, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш наћи <pb n="55" /> те хајдуке и смутљивце, што |
и најпоузданији.{S} А најпосле ни то ти не треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био поуздан |
е вичу, господару, то је с тога, што ти не мирујеш, и Русија, ако истински жели добра оној земљ |
и да су на Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} Маре ти о |
нећеш је у Београд везиру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Но прво се постарај те ово укопај, затрпајт |
то мешам.{S} Ви само вичете, а доказати не можете ништа.</p> <p>— Па ако не могнемо ништа доказ |
ђе.{S} Бојала сам се да човек из памети не изађе.{S} Два дана и две ноћи тада нити је легао, ни |
е, немојте тражити од мене оно што бити не може.{S} Ја сам као човек поштено живео, и као човек |
ах Карађорђев.</p> <p>— Једно прежалити не могу.{S} Што не сломих врат, кад сам први пут крочио |
о ме правдаш и браниш, кад ме одбранити не можеш, и кад за ме оправдања нема.{S} Што ми причаш |
и прошло, и што се никад више повратити не може.{S} Друго је што мене боли.{S} Зашто да смо баш |
у рупу, ја се сад под старост завлачити не могу, нити могу батином терати људе који к мени дођу |
лешина, па да јој никад ни врана кости не нађе!“...</p> <p>И Милошу се учини, као да се на јед |
наш да никаквога опроштенија ни милости не може ти бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бо |
кудгод где српско ухо никад за вас чути не може!</p> <p>Карађорђе је морао употребљавати големо |
е ћу га сакрити, где га нико никад наћи не може, где ни сунчев зрак не може до њега допрети.“</ |
ост, људи се отпађују од посла, трговци не смеју да улазе у веће куповине, многи се испод руке |
побунио у читавих 5—6 нахија.{S} Турци не би мени веровали да нисам за то ништа знао, па да им |
елим, немирни људи, буне народ, а Турци не знају за другога но за господара Милоша, и да што бу |
ха, потрча пред Турке.</p> <p>Али Турци не учинише селу никаква квара ни зијана.{S} Они се заус |
ар је требало вршити брзо, да што Турци не осете.</p> <p>Но сад је настајало питање: ко и како |
оне крваве ране на срцу моме људске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он |
њца онако сумњиво, бојећи се да га овај не куша, па да још боље накити своју тужбу против њега |
ће онда бити крив.{S} Ја за тај случај не могу одговарати, а ја мислим да би ту најбоље било, |
не свој крвав посао.{S} Али тај се знак не појави.{S} На против, на губилиште ступи млад, стаси |
никад наћи не може, где ни сунчев зрак не може до њега допрети.“</p> <p>Он се саже и оберучке |
ко пажљиво и нечујно да ни један листак не шушну под његовим ногама.</p> <p>Дошав до колибе, он |
же повалити ни једна длака с главе, док не би што скривио пред царем и пред ћитапом.{S} Дабогме |
и.{S} Али о повратку он и не мисли, док не би одовуд цар штогод наредио.</p> <p>— Ја, тако је, |
брате, гдегод прикрити за који дан, док не посвршавам неке послове и разашљем абер људима, да з |
нгелима за ребра, па га тако оставе док не издане.</p> <p>Али и Турци су правили неку разлику п |
ка.{S} Нису му дали никуд маћи, све док не дођоше из Русије људи, трошак и заповест да се тамо |
никад више је неће метути у ножницу док не види балканске народе слободне.{S} А ако би издао бр |
Него, да ти нас сад гдегод склониш док не дође господар Вујица, да се с њим разговорим.{S} А п |
Цариграда вриједи, и ваистину ништа вам не вали, само што вам Милош једном по једном туца главе |
јамет не шиба са сваке стране, и да нам не засипље за врат.{S} Ако су сад други заборавили, ти |
о окуша, па шта бог да.</p> <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога и седим овде; а сутра да се кр |
{S} То толико, што сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Турчина.{S} Но то опет не значи, да о |
се, као да се боје, да и својим дисањем не узнемире ову слабачку стару душу.</p> <p>Старица се |
о душу и заклонио га да га Турци сасвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам презати?{S} Ово што ј |
за његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле.</p> <p>Вујица је |
ебало свршавати.{S} А како да је свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и поручивао му да се см |
ошу у Београд, закуни га да ником живом не казује што ћеш му рећи, па му онда од моје стране ка |
тајну чуваш само за себе, и да је ником не издајеш, бар за неко време.</p> <p>Милош се бејаше у |
S} Али шта да се ради, кад се све силом не може?{S} Добро је те нас се Турци и оволико прибојав |
ш наше, па тако редом док и тебе једном не удави људска крв.</p> <p>Док је Драгић ово говорио м |
по сакрити, па да никад никоме ни на ум не падне...{S} Како има згодних места, где би се могла |
не дер!{S} А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо каквом цепаницом? — упи |
једну по једну поткресава.</p> <p>Србин не одговори ништа.{S} Он махну руком и изађе напоље.{S} |
и ће једино и изгубити.{S} На леп начин не дају они никоме ништа — рече Карађорђе живо.</p> <p> |
еле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не мари!“ А што ја по читаве дане реч не проговорим; шт |
, саливен од самог жеженог злата.{S} Он не зна откуда му и ко му даде тај крст, само зна толико |
> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он не може никога волети.{S} Његово је срце тако пакосно, |
своју последњу дужност као Србин.{S} Он не тражи ништа за се; он одлази да посвети роду још јед |
и своје мишљење јавно и отворено.{S} Он не познаје бољега, он гласа за најдостојнијега — он дај |
Турчина.{S} Но то опет не значи, да он не би радо потпустио другога кога.</p> <p>— Онда би, пр |
е послови морају брзо отаљавати и да он не може сваки час зивкати скупштину.</p> <p>Но општи ре |
p> <p>— Па баш да се мре Перо — рече он не дижући главе, како се беше наслонио на руку.</p> <p> |
ељи би имали да наговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат... ако би он то могао!..{S |
и чешће отварао очи; видело се, да и он не спава, или да бар не спава тврдо.</p> <p>Само се Вуј |
> <p>Везир махну главом и рече, како он не зебе много отуда, јер раја ваљда не би била толико б |
орђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљивао овај народ у нову крајину.</p |
p>Драгић се полако удали.{S} Али још он не бејаше замакао за колибу, кад се Карађорђе трже и ск |
најзад болно.</p> <p>После је покушавао не би ли на којигод начин могао отклонити крваво недело |
рђем!...{S} Ово је страшан грех.{S} Ово не може проћи без неке тешке казне божије па ма ко да г |
вали ни длака на глави...</p> <p>Ја ово не говорим на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, |
абринут и нешто очекује.</p> <p>Све ово не може да се сакрије од Турака, они брзо сазнаду и опа |
S} Све ћу вас друго послушати, само ово не могу.{S} Боже прости, сам Бог саваот да ме за то мол |
азио неким послом.{S} Позван, њега дуго не би.{S} Стиже тек око заранака, и сав се следи кад ви |
ђорђе је пуштао густе димове и позадуго не проговори ништа.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ако буде п |
хтедне ништа казивати, бојећи се да ко не докаже Турцима како се жалио, те ће проћи још и горе |
ри и споразуме с њим — Милошем, па, ако не може бити, онда да протуримо господара Ђорђа, нека с |
а и мени самом буде ометен одлазак, ако не би још под стражом био враћен натраг у Петроград.“</ |
омогну чим могну, новцем и оружјем, ако не могу људима!</p> <p>Али што је ствар постојала озбиљ |
омашити.</p> <p>— Па шта да чинимо, ако не заспи, — обрецну се Никола.</p> <pb n="292" /> <p>— |
и ли спреман?</p> <p>— Јесам,...{S} Ако не могнем секиром, ја ћу поиздаље пушком, убићемо и ово |
питање код самога двора руског.{S} Ако не би и казали одлучно, опет би се по њиним одговорима |
: „Али шта ће онда бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он убити мене?{S} Или треба |
бих одсекао себи језик.</p> <p>— А ако не би имао при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би га прст |
казати не можете ништа.</p> <p>— Па ако не могнемо ништа доказати, онда на руском двору неће на |
<p>— Али и томе ће доћи крај.{S} Овако не може дуго <pb n="236" /> остати.{S} Не треба очајава |
не бих умакао руке у крв.{S} Али овако не видим друга изласка!... — рече Милош.</p> <p>— То је |
ети, но у тај мах долази му на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како трчи, свако |
<p>— Е, ето, заклињем се, ћутаћу, како не бих ћутао ако је ствар таква већ!{S} Но казуј један |
ко срдит.</p> <p>Кад Петар спомену како не може узети Цукића на душу, Марко срдито прогунђа кру |
им како се човек просто искида и никако не може сам себи да опрости, што је нешто учинио, а ниј |
можда истина <pb n="162" /> али никако не може бити, да је све тако како ви престављате.{S} Ми |
а крити од Русије, пошто му Руси никако не би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под ру |
да му каже шта је.{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже св |
да се и сам мало одмори, али он никако не хтеде.</p> <p>Тек је било три сахата по поноћи, а ис |
могу, не могу, не могу...{S} То никако не могу рече Вујица брзо, а затим после кратка ћутања д |
као пријатеља „вождовог“, и да га тако не обележи пред Турцима, зашто би се у незгодном случај |
она твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао рећи о човеку, који је 9 година био господ |
ми је црње од угљена.{S} Ништа ме тако не убија као сећање на неправде, које сам којекад нехот |
ије мислио ништа зло.{S} Нико се толико не би радовао Карађорђевом доласку као он, кад би било |
а се уклонити што пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу |
отрован. — Нико не зна шта ми је; нико не слути са чега сам ја тако зловољан и жалостан; ја ид |
јака црвића подигне зрео човек.{S} Нико не зна праву цену човеку као мајка!{S} Јес, несретна ма |
идем мрачан, натуштен и отрован. — Нико не зна шта ми је; нико не слути са чега сам ја тако зло |
мадији ратовање ће опет планути, а нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{ |
дише цео свет, само се јадних Срба нико не сети.{S} Узалуд прота Ненадовић и друге српске војво |
, а и румунски је знао тако, да га нико не би могао распознати да није рођени Влах.</p> <p>По р |
ути, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не упита шта учини.{S} Милош је измећар свијетла везира |
ћања празна су заваркивања, у која нико не треба да верује.</p> <p>— Нека ме не куне српски нар |
get="#SRP18933_N1" /> па онда нека нико не кука, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш |
ди, њих нико не чује, њиним јадима нико не зна лека, и да Милош није био паметан да сам с Турци |
га, вала, ти жњети усред зиме, кад нико не жање, и решим се, да их помлатим, па макар ми после |
ој чудне и неразговетне речи, које нико не разуме.{S} Затим стане и ослушкује хоће ли проговори |
угарак па под стреху!{S} То богме нико не да — рече Добрњац одрешито.</p> <p>Карађорђе бејаше |
тебе потичу.{S} Што се против мене нико не жали?{S} Ако на тебе вичу, господару, то је с тога, |
ша; кнез Милош гори на две ватре и нико не зна шта ће донети сутрашњи дан.</p> <p>Мало по мало |
а.{S} Свет је, истина, преплашен и нико не сме јавно да се заузима за окривљене кнезове, али но |
} Па како тај велики и свети посао нико не може повести тако успешно и срећно као он, Карађорђе |
има царевим, њих нико не види, њих нико не чује, њиним јадима нико не зна лека, и да Милош није |
е месеце пред вратима царевим, њих нико не види, њих нико не чује, њиним јадима нико не зна лек |
а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниска миндера, на који беше прилегао.</p> <p |
еће штедити он мене.{S} Он мене за цело не би пожалио...{S} Та он није жалио свога рођена оца.< |
севала по Шумадији, браћа Руси за цело не би потекли да их заклоне.{S} Мене опет држе овде као |
м; што ми се по читаве недеље дана чело не разведри, што по читаве месеце идем мрачан као мркла |
оре, па још како знаде он за себе, само не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га прекиде.</p> <p> |
да мене гдегод не ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже таке несреће, овако би се још м |
дно време па и Руси скоче, онда јамачно не може ни Милош сам мировати, него питање је, господар |
ше се одобравања.{S} И ако Турци обично не исказују своју радост и допадање виком и пљескањем, |
рлук и распалио чибук тако, да се скоро не види из дима.</p> <p>Она, Јела, седи на малој столич |
турске!...{S} Не, не!...{S} То неће, то не сме да буде!...{S} Перо, дај амо твоје оружје рече Ц |
је!{S} А мене мислиш, <pb n="159" /> то не боли!{S} Срце ми је црње од угљена.{S} Ништа ме тако |
кажеш шта си наумио с Карађорђем?{S} То не иде!{S} Казуј!“</p> <p>Тада се у Милошу поново отпоч |
ога.</p> <p>Петар је молио Цукића да то не чини.{S} Он није достојан тога.{S} Син према оцу има |
ке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за то не јавља?</p> <p>— Ништа!{S} Питао сам га, поручивао му |
ивао му, и он све некако врдака и на то не одговара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо знаћеш |
страх Милошев.</p> <p>— Али ако све то не помогне?</p> <p>— Онда ћемо убити Милоша!{S} Ми с њи |
мну суму и у првој ватри рече, да се то не може од голога народа истерати ни за хиљаду и двеста |
вога доласка, само је прећутао да се то не ради са знањем и вољи рускога двора; <pb n="257" /> |
зивати целом свету!{S} Збиља, зар се то не може све лепо сакрити, па да никад никоме ни на ум н |
а.{S} Побио је, веле, толике људе, и то не тек онако неке ситне људе, већ најбоље војводе.{S} Т |
та знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не бих саветовао.{S} Ти добро знаш шта је Милош учинио |
арод.{S} Они овде виде шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени са ст |
ло на ум.{S} Но после рачунам, да он то не би смео сам.{S} Особито, док је још тамо у Русији.{S |
е како је Ђорђе од моје руке погинуо то не могу и не смем, док ми не би изреком заповедио светл |
а Џоне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p> <p>— Како, болан, нијесу твоја посла, а д |
е голотрб и с празном пушком, тако исто не ваља ни човек, који рукује народним пословима, ако ј |
ћани крст који се тако блешти, да чисто не да у се гледати.“</p> <p>„Али како да се попнем и ка |
онда, бојаги, имао да пита кнезове, што не држе задату реч!...{S} Није, дакле, ту вајде уздати |
сушила ти се, Цукићу, ка’ и што ће, што не стуца змији главу док се још змија није била открави |
ој погани!{S} Жао ми је само једно, што не погибох где год у јуначком окршају, но дочеках да ме |
— Што дрхћеш курво, што се тресеш, што не сечеш јуначки, кукавицо, кад сечеш везана човека!{S} |
нити ми и једне о томе говорити.{S} Што не може бити, не може.{S} Ја сам човек и не могу имати |
p> <p>— Једно прежалити не могу.{S} Што не сломих врат, кад сам први пут крочио да оставим Срби |
мучио страх од тих састанака.{S} А што не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили шт |
С једне стране умирем од страха да што не прокопкају Турци, а они то једва чекају, како би опе |
ка. <pb n="197" /> Само сад пази да што не уквариш, да штогод не погрешиш, за шта би изгубио ми |
о од живе ватре, да се међу Турцима што не рашчује, те да крену на ме потеру, која би досадила |
/p> <p>— Али за бога, побратиме, па што не даш књазу Милошу то некакво несрећно писмо?{S} Ја чу |
о мислиш и све што знаш.{S} Као год што не ваља војник, који испуца све метке, па после иде гол |
јте га добро, и припазите да гдегод што не сакрије од оружја, па га онда пустите амо к мени.</p |
га о томе известим, да ми се после што не накачи због тога — рече Милош забринуто.</p> <p>Док |
није вајде вајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља спасавати главу, па тамо после гл |
дговарати, да се Ђорђију што догоди што не треба.{S} Цар би тражио хесапа за његову главу од ме |
ојака, побратиме.{S} Бојим се да ти што не шкоди како је одавна ниси пио.</p> <p>— Неће, неће, |
образ био, као и што је, они су ти што не дају овој сиротињи душом дахнути; они су и ове будал |
војне спреме, али је зебња да Турци што не нањуше.{S} С тога треба похитати да се ствар што пре |
} Изазива ме, лола, да учиним с њим што не треба.{S} Два три пут ме је тако безобразно погледао |
<p>— Бога ми, господару, има много што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад друг |
ске године исто тако били умешали у што не треба.{S} Надао се, даће се тргнути и освестити, али |
вечитој опасности, да Турци на њих што не посумњају о спреми за нову буну, па да их све од ред |
ад, Петар изјави зебњу, да Штитарац што не посумња, што се оволико задржаше и да не груне унутр |
идам одговорност са себе и већ ни зашто не могу одговарати, јер ће немирни људи познати да је м |
до што су ми ишле од руке, док се нешто не споречкам с најом, те од тога доба баталим све.{S} С |
ио да се без главе Црнога Ђорђа нипошто не враћа.</p> <p>Поред савета и строгих наредаба Лисови |
видело се, да и он не спава, или да бар не спава тврдо.</p> <p>Само се Вујица беше притајио и л |
се ухвати и гдегод склони док се ствар не би развидела, он то никад не би дао, нити би на то п |
лиш да развучеш, да одужиш док се ствар не охлади, па после твојим шеретлуцима да га измолиш, к |
то јој верују.{S} А тако прима ту ствар не само прост свет, но и људи озбиљнији то прихватају; |
а пристанемо уз друге и ми.{S} Али, зар не може настати да цареви с нама и пробу граде?{S} Зар |
бра и рахатлука од њих дочекали?{S} Зар не видите ви кудер ово гура и нашто ће напослетку изаћи |
е или до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од себе, онда нека дође бар до Раковице да |
ити их честитом везиру, само нека везир не пушта Турке у народ.{S} Појава Турака у мирним српск |
илош уђе.{S} При појави Милошевој везир не устаде, али стари Турци пођипаше и остадоше на ногам |
два часа, видећи да ни јело ни разговор не иде, гости се узеше разилазити.{S} Милош се жалио на |
/> А да је на писму мур, такав изговор не би му помогао и то би му писмо могло главу појести.{ |
е одбијам и да се од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих састанака.{S} А што не помисли |
повратка докле год цареви штогод за нас не нареде, да се нашим људима као опрости што су војева |
, они би нас помогли чиме могу, али нас не би везивали да се морамо увек држати с њима, већ би |
ом рођеном грбачом!{S} Ово што је данас не долази сваке године.{S} Много ће воде протећи Савом |
м и кабулим, која вајда, кад други свет не кабули.</p> <p>Милош се намршти: — Ја не питам свет |
жем, заклонили се да нас турски кијамет не шиба са сваке стране, и да нам не засипље за врат.{S |
најачи и најмудрији, један човек, опет не може ништа сам без друштва и народа.{S} Бог је свемо |
ека је и најпаметнији један човек, опет не ваља, кад све ради о својој памети и никога другога |
док сутра дан опет све не умукне и опет не овлада мртвило.</p> <p>Али ти дани бујне вреве и жив |
ш посрте, али се ухвати за грану и опет не паде.</p> <pb n="129" /> <p>Пошто је све како ваља у |
е мисли скоро на Турчина.{S} Но то опет не значи, да он не би радо потпустио другога кога.</p> |
</p> <pb n="289" /> <p>Но кад се Драгић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му приђе, шкргутну |
сад вала сеците; имате...</p> <p>Драгић не доврши.{S} Његов дрски говор вређао је Турке и запов |
> <p>— Тешто!...{S} Из ове коже у другу не могу!...</p> <p>— А шта да чинимо ми несретници? — п |
и озбиљнији то прихватају; све рачунају не би ваљда они то смели чинити сами на своју руку, кад |
ила зебња да се његов повратак у Србију не протумачи као жудња за влашћу и насилнички покушај д |
ледио и зеленио у лицу, док на послетку не поцрни као земља.</p> <p>— Пи! (он отпљуну) поганих |
дар човјек брзо је видео да на ону руку не иде више, и он окрете другу.{S} Четврта је година од |
о се за једним шареним лептиром, где му не да нигде стати.{S} Огромни лептир полети пет-шест ко |
е дође у Србију са знањем царева, те му не смедне нико ништа, Милош ће се онда и ту умети да на |
љо узме питати сељака што кука, а он му не хтедне ништа казивати, бојећи се да ко не докаже Тур |
огућству прихватимо и склонимо.{S} Њему не сме бити ружно међу нама.</p> <p>Тако је намештао Ми |
ече Добрњац озбиљно.</p> <p>— Нико њему не подмеће ногу — рече Карађорђе хладно, — али Милош на |
оворио, да се он за сад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и сувише заузет својим великим плано |
у штету, особито пазите, да ватром шуму не запалите.</p> <pb n="291" /> <p>Никола се маче, а Ву |
овом похођењу.{S} Та њега нико ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, па још по овакој урн |
Најгоре сам се бојала да у оном очајању не учини штогод сам себи.{S} Да му је било слободно и д |
одар наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке.{S} А кад се тако једн |
ум падало да остављам Србију, да се ту не нађе Руса, који су ме одмах узели саветовати да се у |
везир намршти и рече зловољно, да он ту не тражи ништа за себе, већ мора да заштићује правоверн |
остадоше на ногама докле везир и Милошу не даде знак да седне.</p> <p>После обичних поздрава и |
ици?</p> <p>— Где су баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворени у казамет више бару |
то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане на пут.</p> <p>Чувши таке гласе, Марашлија се |
Скопљака, е већ грђих јада од његовијех не море бити!</p> <p>Средовечан човек седећи на шилтету |
оша, он је већ унапред био решен, да их не верма.{S} У толико му је сад милије, што је све сврш |
новцима?{S} Где су такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског криворепог |
они нису сметали.{S} Али ето, Милош их не трпи.</p> <p>И тако судба двојице заробљеника била ј |
— Милоша — а ко зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да убиство убиством покају...{S} |
а по невољи угађати Турцима, али он њих не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он не м |
о у вис леву обрву, кад му се каква реч не би допадала.{S} У целом разговору Милош ни један пут |
н не мари!“ А што ја по читаве дане реч не проговорим; што ми се по читаве недеље дана чело не |
p>Марко се срдито обрецну:</p> <p>— Муч не будали!{S} Добио си заповест од господара!{S} А кога |
ам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он ће му послати у Паланку свога поузданика с |
чујем шта би ми он рекао, те некако баш не могадох.{S} Не хтеде реч да ми се превали преко јези |
ављен слободан и разголићен, како кајиш не би сметао удару сабље.{S} Кајиш се напред продужавао |
тао сумрак, а Вујице <pb n="287" /> још не беше.{S} То није слутило на добро. — „Шта учини до с |
S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, како то Анти причају људи ш |
јој глави и што он хоће.</p> <p>Она још не бејаше свршила, али је Милош пресече.</p> <p>— Ама з |
} Рака је већ била ископана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо из Аџибегов |
них планина...</p> <p>Чолакантиница још не бејаше довршила последњу реч, кад се са сокака зачу |
к бејаше почео хватати сутон, а оне још не бејаху ужегле жижак.</p> <p>— Сређујем га овде, а ко |
во стекло, а за љубав нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нис |
е ствар што пре крене, док се Турци још не надају, те ће све лакше поћи.</p> <milestone unit="s |
бити свршено.</p> <p>Последње речи још не бејаху сишле с усана Драгићевих, а из даљине зачуше |
и кад народ тако хоће.</p> <p>Милош још не бејаше свршио, Врљо га нагло пресече.</p> <p>— Шта з |
та: хвала Богу, само је сан.</p> <p>Још не бејаше добро изустио последње речи, када се наједаре |
p> <p>— Гурам ватру у народ!{S} А Милош не гура!...{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже и Турке |
ошем, јер се свак побојавао да га Милош не узме на око као пријатеља „вождовог“, и да га тако н |
<p>Драгић би и даље говорио да га Милош не пресече, он цикну као гуја и привика да Драгића одма |
де осећам и ево овде ми говори да Милош не ради добро.</p> <p>Баба се куцну прстима по својим с |
Тада сам и то први пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учи |
нако се нешто предомишљам.</p> <p>Милош не рече ништа више, али се по њему видело да га је ово |
иње се пењати уз горостасни грм.</p> <p>Не иде лако, али пењање ипак одмиче.{S} Карађорђе се ве |
а, у писму се говорило овако:</p> <p>— „Не знам да ли си ти испратио ове људе амо у Петробург и |
ина како га несретник проси у милосрдна неба, али небеса су затворена.{S} Она не чују његове ја |
ву.</p> <p>— Хвали ти, господару!{S} До неба ти хвала за то! — рече Анта са сузним очима и пољу |
лако разликовати, да ли облак силази с неба или се диже са земље.</p> <p>Али тај облачак најед |
рашна ломњава испуни сав простор између неба и земље, и Ђорђе чисто оглуну од страховите рике, |
спуњавала је сву огромну шупљину између неба и земље и урнебесом се ваљала као један једини грд |
е заигра у грудима.</p> <p>Као да су се небеса сурвала, или као да се ова грешна земља преко по |
нежне равнице и молио за милост земљу и небеса.</p> <p>Наједаред коњ му се поплаши од једног ог |
а несретник проси у милосрдна неба, али небеса су затворена.{S} Она не чују његове јауке, она н |
ли проговорити земља, хоће ли с јавнути небеса, хоће ли бар бура ова бити толико милосрдна да и |
и све запенушено, у свирепој срџби, до небеса баца узбуркане вале своје, тако су се целе те му |
ни, сложни да здробе земљу и да сурвају небеса, да све претворе у пустош и развалину.</p> <p>У |
учним ветровима, он дрско враћа земљи и небесима натраг проклетство које му они шаљу.{S} Он прк |
се спустиш у морске дубине, да прнеш у небеске висине, да одеш на крај света, она ће те стићи |
о Карађорђе.</p> <p>Ђорђе гледа у ведре небесне висине и види како одозго сија јасно топло сунц |
евњиви Турчин, веровао је да је то неко небесно предсказање, да његова снажна и вешта рука, ова |
ће главу остарелом родитељу своме...{S} Небо ће проплакати, и самоме Богу биће тешко и жао са о |
амртничком ропцу.</p> <p>Свршено је.{S} Небо се најпосле смиловало и разрешило од тога једну цр |
ији.{S} Она црна тмуша као да је гутала небо и земљу, јер докле она год доспе, свега је нестаја |
во с горостасним гранама, што су се под небо извиле, а свуда по гранама пуно тица, шарених лепт |
, о Ђорђе... прости!</p> <p>И најзад се небо смиловало.</p> <pb n="307" /> <p>Једне бурне фебру |
е полако лелуја баш на оном рубу где се небо ослонило на земљу, те се није могло лако разликова |
оглуну од страховите рике, која потресе небо и земљу.</p> <p>Тмуша стиже и са силином, која бре |
већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљнули таласи какве страх |
ој страховитој висини, која се под само небо извила!“ — брине се као Карађорђе.</p> <p>Ђорђе гл |
ничице и црну земљу и високо, недомашно небо коме се обраћа, чупајући косе своје.{S} Он цвили и |
лепа, топла али као пакао црна ноћ, јер небо беху застрли густи тешки облаци.</p> <p>Из те мркл |
топло сунце.{S} Али од времена на време небом промакне по који црн облак, који за тренутак закл |
народ, и како ће ти људи донети голема, небројена блага, и довести учене официре, и донети мног |
ења и магловите крваве слике, што су из небуха излазиле пред његову узбуркану душу и узнемирену |
тињу!{S} Буни се Хаџи-Продан пре њега — неваља!{S} Милош ту буну угушује заједно с Турцима.{S} |
ога дана нагнате да и ја учиним оно што неваља и што никад нисам мислио чинити.{S} И мрав се бр |
цима.{S} Бунимо се ми после њега — опет неваља, и ево где мени за то хоће главу да откину!{S} Д |
љи него рођени син и ја би био последњи неваљалац кад бих од тебе што више тражио...{S} На, узм |
слободно ти је да се послужиш и рђавим, неваљалим средством.{S} Да би спасао тисуће, слободно т |
сматрају као оличење свега што је зло и неваљало у природи људској, други гледају у њима велике |
али и очували душу овоме народу, ми сад неваљамо!{S} И сад ми да се уклонимо а они да заседну и |
да се баве изразима, који бележе појам невезан за какву материјалну ствар.{S} Али се слободно |
роша.{S} Ја бих био нови издајник, нова невера, нов Бранковић!...</p> <p>И грозничава језа прол |
ече.</p> <p>— Није!{S} Теби се све чини неверица.{S} Ти рачунаш како су радили други и како би |
а моле за њих везира.</p> <p>Домаћим је невернички вртио главом. — Ништа од тога не може бити! |
зири.{S} Сасвим друкчије је поступано с неверничким бунтовницима.{S} Њима су обично одсецали гл |
своје рођене браће.{S} На сваком кораку неверство, издаја, шпијунисање, кукавичлук.{S} Казним ј |
И ако је на прво писмо Милошево оћутао, неверујући му, Карађорђе се није могао дуго држати за т |
, за име бога великога — рече Карађорђе невесело.</p> <p>Сан што га је Карађорђе уснио био је с |
очешће се чула, но Милош се на то чинио невешт, пуштајући људе да се сви изговоре.</p> <pb n="2 |
знаду то.{S} Згодније им је да се граде невешти.{S} Али ако, ако!...</p> <p>Карађорђе дубоко уз |
е одмах својим кућама и чините се свему невешти.{S} По селима су ваши људи; неће вас издати, а |
и сачувати досад, кад је био и млађи и невештији, да ако умедне и сада, кад је већ глава обели |
гова снажна и вешта рука, овај пут тако невешто и несретно удара.{S} Спопаде га нека дрхтавица |
а, искривила се овде онде, као да каква невидовна рука на махове просипа читав рој сјајних злат |
и људи главом платили...{S} Крв она два невина детета, што их грозни Штитарац као јагањце покла |
ље да погине један Карађорђе но да гину невина деца и одојчад и сва ова сиротиња, коју је Бог н |
во.{S} Бар толико да нас свет и у гробу невине не проклиње.</p> <p>После ових речи Карађорђе се |
иловало и разрешило од тога једну црну, невином крвљу преливену и претешким грехом обремењену д |
дрављу својем, и певаће безбрижну песму невиности, и имаће мирну савест говорећи: „Ја нигда нис |
и: „Ја нигда нисам умочио прсте своје у невину крв братску и родитељску!“</p> <p>...{S}Али, уср |
ојим канџама већ уловљену и упропашћену невину душу, и ужива у пакленим мукама њена очајања.</p |
тога усјекованијем главе каштиговати за невјерство и издају рода.{S} И тако, куме Вујица, добро |
а истина, Драгићу, каква је теби голема невоља да жив ускачеш вуку у чељусти?{S} Зар ће Милош п |
ама он <pb n="59" /> је за нас био мања невоља од Милоша.{S} Код њега није било два лица, и зна |
своје, а то је чинило те му је садашња невоља његова изгледала још трипут гора.</p> <p>Наједар |
д њега два моја пандура.{S} Али овде је невоља — опасно је пустити га, а још опасније убити га. |
да увија и да врда пред Турцима, то је невоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће |
Симо му је био десна рука.{S} Каква му невоља, да му он сад главу сијече? — примети други.</p> |
не убијеш псето?“ Побратимили смо се од невоље, као што знаш — те се ја нашалих. „Е мој побрати |
звер и убијао људе не из велике нужде и невоље, већ од беса и ината.{S} Причали су од уста до у |
ађете на невољи, кад, да Бог сачува, до невоље дође.{S} Шта?{S} Зар је ова земња тако мала да н |
обојица послужите и да јој се нађете на невољи, кад, да Бог сачува, до невоље дође.{S} Шта?{S} |
А што ћеш нас мирити!{S} Кад ми у мојој невољи не можете помоћи, оставите ме бар на миру и мир |
ш је на муци; мора се довијати, мора по невољи угађати Турцима, али он њих не воли.</p> <p>— Не |
оју десетак душа.{S} У средини је јахао невољни певач, а око њега склопили се мргодни, зловољни |
како ми приличи, као господар, а не као невољник, који од Милоша проси милост — говорио је Јако |
у којој сам био после тешке болести, и невољом у којој се налазила земља.{S} Кад су ме мамили, |
о би да бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се никад не долази...</p> <p>Драгић га пр |
у далеку, далеку прошлост.{S} Сећао се негдашњег сјаја и величине своје, а то је чинило те му |
ку и себе и сву породицу своју.</p> <p>„Негдашњи крвави ратници претворили су се сад у мирне гр |
се повукла у себе саму, те усред својих негдашњих ратних другова и личних пријатеља, он се нека |
ро и само сећање на негдашњу државу, на негдашњу славу и величину своју...{S} Али баш у тим тег |
који је изгубио скоро и само сећање на негдашњу државу, на негдашњу славу и величину своју...{ |
ћи, а мрак се већ почео разређивати.{S} Негде дубоко у лугу беше се пробудио неки стари кос, те |
ој живахности <pb n="296" /> и шуму.{S} Негде у даљини чу се чобанско звоно; далеко у селу глас |
далеком обзорју сену светлаци, знак да негде у даљини има буре, која се можда полако примиче.{ |
опет неко неразговетно шуморење, као да негде у даљини жубори какав неуморни поток, или као да |
књажеви и господари!{S} Штета, што нема негде у свету какве царевине без газде, па да се ту сви |
о давао из руку а изговарао се да га је негде изгубио.{S} То га је довело у опреку с кнезом Мил |
</p> <p>— Господару Вујица, код тебе је негде склоњен онај црни Антикрист.{S} Него имаш поруку |
писмо мора бити код тебе.{S} Оно ти је негде сакривено, склоњено, можда у земљу закопано... — |
дгод селити?{S} Мој Анта рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите у Ки |
ад сам се после пробудио, а ми смо били негде далеко, далеко.</p> <p>Тако је млађи синчић Карађ |
д, да га повуче за собом, да се дохвати негде с Турцима и да их само једном смлави, као што би |
човека:</p> <p>„Море, бога ми ће и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимбарлија.“</p> <p>Ка |
о да Карађорђа нешто збиља нестане тамо негде у Русији.</p> <p>— Али, зар би то тако олако прош |
аква огромна пожара, који се губио тамо негде, чак тамо иза саме ивице пространа видика.</p> <p |
а, стоји још и филџан с црном кавом, по негде углављен у укусне, богато извезене зарфове од жут |
бурне, шумне гомиле, која се таласа ту негде у близини тврђаве.</p> <p>„Светина, гомила, гунгу |
леда бела света.{S} А колико тек мука и неге после треба док се од нејака црвића подигне зрео ч |
јамачно не може ни Милош сам мировати, него питање је, господару, за садашњицу и моја је тврда |
у, најдаље овога лета, тиква мора пући, него да се за тај случај нађе у земљи приправан, а сви |
рачунати.{S} Па шта му је друго остало, него да прибегне лукавству и вештини.{S} И он је, сиром |
ве нахије; могло би се учинити чудо!{S} Него ја се нешто ломим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и |
је њин гост.{S} Ба, није прилика!...{S} Него, како би било господару, да кога пратиш одавде да |
пет година, како нисам окусио меда.{S} Него, Драгићу, да истресемо једну сад, баш ми паде на у |
Е, е!...{S} Онда је таман како ваља.{S} Него, да ти нас сад гдегод склониш док не дође господар |
ава он сад и ако су му очи отворене.{S} Него склони се ти мало даље с дететом, да га не пробуди |
им рукама по образу, а и знојите се.{S} Него дед овамо!...</p> <p>Док је овако брбљало као чегр |
ме склонити као рођени брат што би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи господара Вујицу и довес |
нам да ћеш заспати од ње као обајен.{S} Него де повуци још једном.</p> <pb n="311" /> <p>— А ти |
г на аманет нама старешинама предао.{S} Него, куме Вујица, да совршиш све исправно каконо ти се |
Тако и да чиним како је он наредио.{S} Него да пошљем ја одмах мога Димитрија (писара) везиру |
и дан.{S} Ово је само теби намењено.{S} Него дед нагни још једном.</p> <p>Вујица наже тикву доб |
е негде склоњен онај црни Антикрист.{S} Него имаш поруку и строгу заповест од господара Милоша, |
јес, јес!{S} И не дам да ми преотму.{S} Него шта!{S} Да пустим да ми калуђер отпаше кнежевску с |
уге хришћанске поглавице на Балкану.{S} Него вожд је рад да се разговори и споразуме с њим — Ми |
српске крви но да га медом нахраниш.{S} Него ту нема друге помоћи; њему ваља вратити онаком ист |
.{S} Ти си био човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи неваљалац кад бих |
урској, грчки родољуби, у потаји за се, неговали су наду да прво плане буна на Дунаву, и тек он |
гло допасти и занети га.</p> <p>Тако се неговањем тих односа, мало по мало дошло до тога, те се |
ше падао у ватру и најпосле узвикну пун негодовања:</p> <p>— Јазук, јазук за Србију!{S} Стид и |
— Толико могу рећи са сигурношћу — људи негодују, вајкају се, замерају!</p> <pb n="98" /> <p>— |
ватре, која сажиже и душу и тело, која неда ни мирна сна, ни слатка залогаја, ни слободна даха |
х, али Милош зато и јесте књаз да му их неда.{S} Везир данас тражи од Милоша туђе главе, а сутр |
т Карађорђева</p> <p>Историски роман из недавне прошлости</p> <p>Са предговором Душана С. Никол |
грчки хетеристи изабрали су <hi>те</hi> недавно за вођу, и већ сте и заклетву положили.{S} Али |
тање у Србији.</p> <p>Како се Карађорђе недавно био вратио из Петрограда, <pb n="238" /> сви су |
Милошу допасти.{S} Сећали су се шта је недавно Милош починио с другим својим противницима, те |
же како се то десило те су неки кнезови недавно изгинули.{S} Испричаће му како у последње време |
бећања и подбадају га да се буни.{S} Ту недавно, у почетку марта, у мало што није планула буна, |
> <p>Она, Јела, седи на малој столичици недалеко од њега и хвата пажљиво сваку реч.</p> <p>Први |
мрт, који се био одметнуо и чинио разна недела.{S} Милош је знао да му је он поуздан, с тога пр |
на којигод начин могао отклонити крваво недело, па било да Карађорђа врати натраг у Аустрију ил |
игурно звони на вечерње, сутра је света недеља.{S} Крпара скиде капу, па се и сам прекрсти. — Ј |
во дан данас.</p> <p>Кад му казах да је недеља, он се веома зачуди и после кратка ћутања додаде |
су видели сто медведа.{S} Пре неколико недеља кнез Ипсиланти давао вечеру, где се повела реч о |
болан, да је нисам окусио већ од толико недеља.</p> <p>Гитарић му пружи тиквицу па окренув глав |
о није било одмах.{S} За једно пет-шест недеља, Врљо се био уклонио и повукао у своје село док |
реч не проговорим; што ми се по читаве недеље дана чело не разведри, што по читаве месеце идем |
ућу среду најдаље.{S} До прве, до друге недеље, већ ћеш чути гласе из Србије.{S} Док ти ја не п |
Ђурђев дан 1817. године.{S} Већ од три недеље Милош се бавио у Крагујевцу, расправљајући многе |
ако је већ падала ноћ, он заиска своје недељно рухо и узе се спремати, а свога писара посла да |
ти Марашлија, пред чијим су конаком пре недељу дана тојагама на мртво име испребијали три српск |
час усамљен крик какве тице, коју је у недоба штогод расплашило с гнезда; час је опет неко нер |
ти штогод важно кад Милош долази тако у недоба, и заповеди одмах да га свечано приме, са свима |
е уснио био је страшан:{S} Пукла широка недогледна пољана, отворена са свију страна, а у њој ни |
и из највеће даљине и сијати до на крај недогледна обзорја.</p> <p>„Како је леп овај чудни храс |
ољења!{S} Каква мора бити тајанствена и недокучљива промисао твоја, кад си допустио да цело јед |
падајући ничице и црну земљу и високо, недомашно небо коме се обраћа, чупајући косе своје.{S} |
и до сада је чешће морала попуњавати те недостатке и празнине, па је то требало да буде и сад.< |
и добри духовник никад се није показао недостојан тога поверења.{S} Милош се не боји ни сад не |
туђ свет, да се пребијамо од немила до недрага.{S} Зар смо ми онда били непријатељи српски!... |
.</p> <p>...{S}Ова година носи у својим недрима један страшан злочин.{S} Неће проћи ни неколико |
, па да те никад не дирне, ако ћеш је у недрима носити...{S} Ја сам се некад много заносио око |
е.{S} Кукурек огласио буђење природе, а нежна љубичица у подножју столетна храста, у загрљају њ |
ва она страховања; оне тешке бриге, оне нежне речи, све то сад поново бејаше оживело у души ове |
благост и сетна душевна доброта, а онај нежни израз чудно је одсјаивао на строгом и суровом рат |
зми попиј каву, разгалиће те — рече она нежно и мило.{S} Он ћутећки пружи руку, узе шољу и опет |
тако исто као и старци и које се допада нежном женскињу исто као и суровим ратницима.</p> <mile |
ариграду израдио царске берате, да буду независни кнезови.{S} Ова подмукла радња Марашлијина ог |
ни могли сваки у своме крају заповедати независно.{S} Само да слушају њега, везира, а он би им |
ланти, и заповедао би румунском војском независно, док се не би сјединиле са Србима.{S} Али чим |
штила чак и саму сенку влашко-молдавске независности, и направила од њих просте турске покрајин |
високо држао вазда победоносну заставу независности народне.{S} Црни Ђорђе био је за хетеристе |
а је у Србији све узаврело.{S} Народ је незадовољан овим стањем и гунђа на Милоша.{S} Сам Милош |
} Крв опет шибну, а наоколо се чу израз незадовољења и гунђања.{S} Ни други ударац није пресека |
у ратну срећу.</p> <p>Чим су нешто мало незадовољни с Милошем, народне старешине одмах окрећу п |
/p> <p>Пасош је био у реду и путници се незадржано кренуше даље.{S} Пошто они одоше, кнез Макси |
поруку секретару Анти Протићу да одмах незадржано похита у Паланку.</p> <p>Тога дана у подне А |
де овако чамуњамо и пропадамо као робље незаробљено, а могли би тамо у Србији бити од вајде и с |
а људе и њихов мал и чине грдне штете и незгоде, са којих народ много страда и штетује.</p> <p> |
ило да што спремимо, а после уз пут још незгодније да свраћамо у крчме, те тако цео дан гладни! |
, што би јој у тим приликама било веома незгодно па и опасно.{S} С тога је будним оком пазила, |
.{S} Главу му није могао видети, јер је незгодно била заклоњена дебелом храстовом <pb n="295" / |
ди чега је дошао, а Милошу је опет било незгодно да о ствари овако важној и тугаљивој говори пр |
залогаја једног окусили.{S} При поласку незгодно нам је било да што спремимо, а после уз пут јо |
не обележи пред Турцима, зашто би се у незгодном случају могло и главом платити.</p> <p>Милошу |
ју најсуптилније ствари, и тупана, који незнају ништа даље од носа.</p> <p>Па ипак сви ови људи |
зев писмо у руке, он је још дуго бленуо незнајући шта управо да почне.{S} Најзад хукну и једва |
на оружје диже.</p> <p>„За састанке ја незнам, шта би ви управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, да |
на у крви.{S} Пошто је то извршио, овај незнан човек погледа победоносно у наоколо, погледа и џ |
/p> <p>Требао је читав сахат док се два незнана путника превезоше на српску страну.{S} Превоз ј |
превели и показивању златица које су од незнана путника добили, све је то утврђивало Стољетова |
о, да је то неки Турчин.</p> <p>Тек кад незнани човек нестаде у оној гунгули, гомила поче мало |
сподару, ако ти почем није криво — рече незнани особењак.</p> <p>Кнез Милош се саже, отвори одо |
ара примакоше се ближе, да виде хоће ли незнани путници проћи или ће се пред ханом зауставити.< |
ао последњи вапај препукла срца.</p> <p>Незнани певач тужио је у песми за милим завичајем и пра |
асно, и наже се да боље загледа двојицу незнаних путника.</p> <p>— Он је.{S} Окрените кола за њ |
<p>Шарена бубамара, већ изишла из свога незнаног зимњег склоништа и виђам је сваки дан како нек |
исли бејаху се некуд изгубиле у далеку, незнану даљину...</p> <p>Али и у тој заносној даљини он |
ојим, па с породицама својим одлазили у незнану и хладну туђину.{S} Што је који имао мала и доб |
S} Али зар је ту запело само до знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, али нећ |
непријатељске, да је најпосле у тами и незнању одруби братска секира“.{S} То је казивао и слут |
који су, по њиховом рођеном причању, у незнању претурили Ђорђа преко границе.{S} Њин опис чове |
а огромну већину та је помоћ била веома незнатна, а после није се уредно ни издавала.{S} Тако ј |
горски хајдук, и од мене, тако малена и незнатна, срећа и јунаштво начинили су господара целе ј |
ања ситница могла дирнути, једна једина незначајна реч Павлова.</p> <p>Ходајући натмурен по ода |
њац представљао, али није била ни онако незначајна, како је то износио Ђорђе.{S} Избор, истина, |
у почестију од правителства примљен; но неизвесно из какова узрока избеже отуда, и в Србију воз |
од свега најгоре било остајати и даље у неизвесности.</p> <p>Пошто је прво сам дуго ходао по оџ |
о због њега остане каква твоја заповест неизвршена?{S} Ја њега не узимам да служи мене, но да м |
пашалука нису стизали да подмире његове неизмерне издатке и ако је он те приходе и прибирао и т |
гута утонула бродара, сарани га у своје неизмерне дубине, а горе опет остане глатка мирна површ |
p>И зашто сам ја морао доживети сву ову неизмерну несрећу српску, ја који сам видео лепше и све |
очима видим, да ја жив дочекам сву ову неизмерну несрећу несретне земље српске!</p> <p>Србије |
будак и узгред да замоли попа Вучка, да неизоставно дође на трло и да понесе што треба за опело |
кивни, грдно заморени, пуни јада и нека неисказана <pb n="37" /> бола.{S} На њима је било нешто |
ахијама накнаде њини десетци, пропали и неисплаћени у време буне пре две године (1815).</p> <p> |
Српски живаљ био је тада у Београду још нејак и тек је бојажљиво почињао дизати главу.{S} Све ш |
живи баба Јана.{S} Страшно је рећи: ова нејака старица носила је на својим погрбљеним плећима о |
о тек мука и неге после треба док се од нејака црвића подигне зрео човек.{S} Нико не зна праву |
е непријатељске и разгонио их као кобац нејаке тиће, све у славу имена српског; помињао је како |
пратио сав овај крвави призор.{S} Његов нејаки, детињи ум није потпуно схватио сву тежину крвав |
то се диже и сену у ваздуху; чу се туп, нејасан, мокар ударац; нешто шкргутну и здроби се; она |
так у одаји је владала мртва тишина.{S} Нејасан сумрак од запаљене гужве сена постајао је све г |
допире до у колибу овда онда, по какав нејасан шум.{S} Час је то топот коња, повезаних ту у бл |
споља се проби до у тамницу неки буран нејасан жагор.</p> <p>Скрушен, кнез Сима ништа не чу, а |
а на губилишту, а у даљини чуло се само нејасно комешање и шуштање гомиле, налик на шум који до |
ош с премрлим срцем узе ослушкивати ову нејасну грају.{S} Она је расла; сад је била налик на ти |
пање; буле ће га благосиљати за се и за нејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас као добар |
да буде благ и добродушан према турској нејачи, према њиним женама, па и према самим побеђеним |
анки глас био је сав храпав, промукао и неједнак.</p> <p>— Јес, јес, да ме отерају где српско у |
ће тако и учинити.</p> <p>— Па нека га, нек дође.{S} Таман га Турци и чекају!{S} Он мисли ово ј |
м царева, онда као да ваља тако пустити нек иде, па у згодном тренутку да пристанемо уз друге и |
ове, а он сам с оним, што пође уз њега, нека чини што може.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па тако је |
ити, онда да протуримо господара Ђорђа, нека се склони у Црну Гору до бољих прилика.{S} Зато не |
о у тај мах зачу се нека потмула граја, нека <pb n="131" /> гунгула, налик на удаљену грмљаву, |
свијетли везир сједи овђе мјеште цара, нека му је слава, и у његово име влада и заповједа.{S} |
ој му дирати; остави му највише чинове, нека бира... најпосле споразумите се и заповедајте заје |
и понудили да ти замажу очи, као веле, нека крене он Србију и помогне да ослободимо Грчку, а в |
реноћиште.{S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. митрополит ништа не брине.</p> <p>Говорећи т |
своју душу, и ако смо криви пред Богом, нека моја душа у паклу испашта за све.{S} Да манемо дак |
а заповеда, ја речи једне не бих рекао, нека опет он узме власт у руке и нека наређује, а ми см |
е — рече Карађорђевица.</p> <p>— Тешто, нека крену!{S} Таман ће тако најбрже кренути и народ на |
и и рече:</p> <p>— Завиде!{S} Па тешто, нека завиде, Богу хвала, имају и на чему!{S} Али ти то |
јде оклевати...{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас...{S} Мени је поверено ово велико и с |
ило сто глава поклонити крвавом Милошу, нека их свих сто поједе, само овај страшни грех да не у |
гао више и боље желети.{S} Рачунао сам: нека буде добро земљи, па ће бити добро и нама свима.{S |
у!</p> <p>— Па тешто!{S} Догнали двоје; нека их догнају и двеста!{S} Ако полећу, наше главе пол |
доглавник везиров и вршио тај посао!{S} Нека га правдају како хоће — он је у мојим очима крив.< |
а, сретно му било и добро нам дошао!{S} Нека јави само када ће, па да му ја своје рођене хатове |
лоша чува и њиме се мудро послужује.{S} Нека им је слава обојици — рече крупан стар Турчин, доп |
о Цукић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и криви!{S} Па кривом се и даје милост; пра |
ју њину!{S} Немој све на своју руку.{S} Нека је и најпаметнији један човек, опет не ваља, кад с |
првенсто и поглаварство на Балкану.{S} Нека бог да, да се балкански народи колико толико ослоб |
која нико не треба да верује.</p> <p>— Нека ме не куне српски народ.{S} Није мене страх од смр |
господару — одговори Штитарац.</p> <p>— Нека уђу амо.</p> <p>— Шта мислите вас двојица? — упита |
велике очи, па му се само тако чини, а нека дође да сам купи дације по народу, па ће видети ка |
што да поручи породици, <pb n="26" /> а нека се и Богу помоли.{S} Јазук је да крштено створење |
невешто и несретно удара.{S} Спопаде га нека дрхтавица и он није могао даље.</p> <p>Осакаћени н |
ајгоре и кад му се нико и не нада, онда нека дође сад одмах.</p> <p>Милош ућута, а она су се дв |
ако га везир не би пуштао од себе, онда нека дође бар до Раковице да се туна састану, а господа |
>“<ref target="#SRP18933_N1" /> па онда нека нико не кука, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти |
о и смекшавао.{S} Најзад, у њему засија нека чудна благост и сетна душевна доброта, а онај нежн |
шке, има руке!{S} Прати поуздана човека нека га тамо уцмека, па крај.“ Но после се као нешто пр |
} Зато најбоље, ено им Црнога Ђорђа, па нека се с њим кусурају.</p> <p>Овако кошкање између Мил |
ак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака изговори да су утекли, ако се |
{S} И он ће тако и учинити.</p> <p>— Па нека га, нек дође.{S} Таман га Турци и чекају!{S} Он ми |
емачку, као што сте и научили, а фукара нека плаћа кожом и главом вашу обест.{S} Е нећемо, бели |
ју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека дође и био бих готов ја да му начиним конак, гдего |
тренутак, само за часак!{S} Ево, врата нека стоје ошкринута.{S} Да проговорим само реч две с њ |
а.</p> <p>— Вујица га је примио, Вујица нека за њега и одговара — рече Милош онако као узгред.< |
ли; махнитали су у својој глави, па сад нека сами хладе своје подбијене табане.{S} Сећаш ли се, |
еви за нас данас знају и што Турци воде нека рачуна о нама, то од прве до последње све је Вождо |
е једнако хукао, као човек кад га снађе нека голема беда.{S} А није му ни било лако.{S} И ако ј |
ји разбацано и нагомилано, као да га је нека свемоћна рука у нереду просипала лево и десно, а у |
ији колико се погоде, а Марашлија после нека равна Турке какогод зна.{S} Наравно, Милош је <pb |
само срце.</p> <p>Но у тај мах зачу се нека потмула граја, нека <pb n="131" /> гунгула, налик |
људима, па вала, како вам год драго, и нека управља народним пословима ко год хоће и зна боље. |
ити, кивни, грдно заморени, пуни јада и нека неисказана <pb n="37" /> бола.{S} На њима је било |
рекао, нека опет он узме власт у руке и нека наређује, а ми смо показали да бар умемо бити добр |
а је несретни Марко том приликом убио и нека два шипарчића, што су се ту десила у владике.</p> |
латим.</p> <p>— Па баш зато га и остави нека од другога нађе, а какав је, неће то дуго тражити. |
птавати.{S} У опште, кроз народ прохуји нека усталасалост, која цео свет усплахири, те се на св |
је тај рахатлук који раја ужива!{S} Али нека, везир је па му се тако може!...{S} Али пара ја не |
p> <p>— Права турска замисао!...{S} Али нека га, котило му његово!{S} Што није остао овде у зем |
а, све три ће за инат жртвовати.{S} Али нека се нађе човек јуначка срца и чиста карактера, чове |
латку вечерњу топлину наједаред поквари нека чудна и, за мирно село необична, врева.</p> <p>Прв |
свакојаких лагарија па те чисто ухвати нека страва, и штогод рекнеш слути на зло.{S} Не мислим |
вати оно што имамо, а њега ћемо пустити нека окуша срећу, па како му Бог да.{S} Ми нећемо ни см |
одобрењем рускога двора, онда му поручи нека слободно дође право к мени, и тврда је турска вера |
гледале у жеравицу.</p> <p>— Подај јој нека сркне још мало те вруће ракије, видиш како је то п |
а убију најјача човека.{S} Ово ти дајем нека ти се и то нађе; за сваки случај није згорега и то |
ће остати овде само један од вас.{S} Он нека заповеда, цела му је кућица на расположењу, а ту ј |
а на далеком крају источнога видика као нека сива замаглица.{S} С почетка то је изгледало као п |
зви и узе читати.</p> <p>То је била као нека пресуда противу кнеза Симе и Драгића.{S} У њој се |
оверила велеважни задатак — да буде као нека њена (хетерина) контрола над српским вођом, и да ј |
ао да је време за устанак.{S} То је као нека претња.{S} И он ће тако и учинити.</p> <p>— Па нек |
спечен, овај је човечуљак изгледао као нека авет, као мртвац који је сав буђав овога тренутка |
дине.{S} Петроград је у то доба био као нека ћаба балканских родољуба.{S} Сломив Наполеонову си |
набусито:</p> <p>— Затрокујеш ми ту као нека баба!{S} Како мислиш!{S} Шта имам још ту да мислим |
?{S} У Хотину се чуло да је Милош писао нека писма и позивао старе војводе да се врате.{S} Знат |
вас, па како год решите и хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру и скин |
вао, већ ето вас па како наредите онако нека и буде.</p> <p>Тако је сад говорио Милош.{S} Али љ |
ђе, и опремити их честитом везиру, само нека везир не пушта Турке у народ.{S} Појава Турака у м |
ће видети вајде од свога вођства... то нека се порадује!</p> <p>Док је Добрњац ово говорио, Ка |
и у Црну Гору до бољих прилика.{S} Зато нека господар Милош узме изун од везира да може доћи до |
да рекнеш народу срдачно хвала.{S} Јер нека је и највећи, најачи и најмудрији, један човек, оп |
али ако се сувише забави, г. митрополит нека га не чека.</p> <p>Два пуна сахата трајао је разго |
с Турцима путем погодаба осигура народу нека права, остали без успеха, и како сад и он сам увиђ |
илошев.{S} Он се испречи на Анту, гурну нека побочна вратаоца, што су кроз подугачак узан ходни |
ила последњу реч, кад се са сокака зачу нека звека звонцади.</p> <p>Карађорђевица ослушну.{S} Ч |
не на миру.{S} Кажите и поручите Милошу нека ми не потпраћа своје шпијуне да ми броје сваки зал |
страшно, како они говоре.{S} Најзад баш нека би било и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да |
ним стазама и богазама куда сам, јадна, некад пролазила!{S} О слатка земљо српска — рече Карађо |
би сада и један откос могао истерати, а некад је требало тражити ко може самном барабар косити. |
ћеш је у недрима носити...{S} Ја сам се некад много заносио око пчела.{S} И чудо што су ми ишле |
у се очни капци полако опет затворе, по некад само до пола, и тада то полузатворено око изгледа |
ивале сумње.{S} Само име „Карађорђе“ по некад је бацало у дрхтавицу Милоша.{S} У дугим годинама |
е сени.{S} Из Цукићеве одаје чуло се по некад лако кашљуцање и по какав тежак уздах; буљубаша П |
пролећа стоји под водом а тек ретко по некад, сува је још с рана пролећа.{S} Сејати у таквој њ |
осподару, онда ти ниси ни слутио да ћеш некад и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор али дости |
ињу Јеладу; на ону исту Јеладу, која је некада била сунце целокупне цивилизације, целога рода љ |
се дизала и машала за оно место где је некада дремао страшни сребрњак његов, али је малаксало |
ога Клефте.</p> <p>А лепе цветне долине некада благословене Јеладе, стоје сада спржене, голе и |
идео лепше и светлије дане; ја који сам некада тврдо веровао у васкрс пропале царевине српске!. |
.</p> <p>По врлетним планинама, које су некада биле свете горе, пуне опеваних и прослављених бо |
ни и пребогати Турци Биоградци, који су некада до Стамбола и Шама били чувени са јунаштва, са б |
жени, што су крај њене постеље клечале; некакав благ, срдачан израз разли се по њеном смежурано |
мах, остраг у гомили наста комешање.{S} Некакав човек прогура се кроз светину и искочи на губил |
нда по штогод би промрмљао, као да сања некакав тежак, непријатан сан.{S} Иначе, свуд је царова |
кав пас; још мало и из даљине прво дође некакав неразговетан шум, после се чу удаљена шкрипа ко |
гли.</p> <p>У истом тренутку чу се доле некакав ужасан крш.{S} Нешто се рогобатно сручи, здроби |
е силно се натушти и помрачи, као да се некакав тежак облак душевни сави по оним избразданим бо |
роз ову тишину тихо, скоро нечујно носи некакав пријатан, чаробан шум.</p> <p>Од куда то тихо б |
тупи млад, стасит Турчин, држећи у руци некакав свезак хартије.{S} Прво се окрете истоку и напр |
вему је изгледало да је ту пао на конак некакав важан човек.</p> <p>У ствари тако је и било.{S} |
ко звоно; далеко у селу гласно је лајао некакав пас; још мало и из даљине прво дође некакав нер |
шта се ту све десило.{S} Видео је само некакав ужас од кога му се душа грозила.{S} Кад се мало |
су кроз подугачак узан ходник водила у некакав мрачан, тесан собичак и показујући руком на тај |
у, у целој природи као да беше овладала некаква побожна свечана тишина.{S} Али ко би боље ослуш |
ни брзо сазнаду и опазе да у народу има некаква комешања, те се и сами усплахире и забрину.{S} |
каткад заиграо би му на уснама заметак некаква чудна осмеха, у коме се мешао и стапао у једно |
оз сумрак, види како друмом трчи за њим некаква чудна прилика, налик на човека без главе.{S} Та |
ближе.{S} Крај оџака лежала је на поду некаква црна неразговетна маса.{S} Марко загледа боље.{ |
последње време кроз народ почешће муте некакви сумњиви страни људи, који махом долазе отуда с |
ости и да проливање људске крви изазива некакво чудно дражење живаца, које деца рузуму тако ист |
не усамљености, у којој као да се крије некакво притајено чудовиште, које за часак може искочит |
реба.</p> <p>На растанку Милош му пружи некакво мало црно стакленце, повезано белом кожицом и ч |
каленица, пуна воде, а у њој је лежало некакво повелико срце, на <pb n="34" /> коме су биле ос |
обратиме, па што не даш књазу Милошу то некакво несрећно писмо?{S} Ја чујем да је све због њега |
десна рамена, пребачену на леву страну, некакву велику торбуљачу, налик на костретне зобнице ко |
206" /> вратима непрестано су му држали некакву стражу.{S} Бојаги, то су му поставили из неке п |
S} Питао сам га, поручивао му, и он све некако врдака и на то не одговара; све одгађа и вели: „ |
о је он био висок.{S} За чудо, овако је некако и ходио.{S} Прави „вожд“ — мислио је Максим у се |
а изгледа.{S} Оно веће око изгледало је некако укочено, страшно и појачавало је овај немио, гру |
атних другова и личних пријатеља, он се некако осећао сам и напуштен.</p> <p>„Да идем и да окуш |
као земља, а црте на лицу бејаху му се некако развукле и искривиле тако, да је цело лице изгле |
погледу, у стиснутим уснама, које су се некако болно укосиле, у подигнутој руци, у премрлом дах |
езиром, да чујем шта би ми он рекао, те некако баш не могадох.{S} Не хтеде реч да ми се превали |
за земљу?</p> <p>Тако сам му говорила и некако ми се бејаше одрешио језик, те сам бројала као и |
није до чекања.{S} Црно-бело, ствар би некако требало свршавати.{S} А како да је свршим не зна |
е јавим, па се опет тргох.{S} Бејаше ми некако зазорно, као велим, кад се он крије и неће да се |
и тренутак у животу и баш сад он је био некако добар, благ и разговоран.</p> <p>— Јело, о жено! |
омету, и на махове чисто се кајао, што некако није потекао сам, да се нађе у близини, и да он |
је још с почетка био срдачан, али опет некако службен и затегнут.{S} Но сад се мало по мало кр |
о знаш, ћеро, да је мој јадни Ђорђе баш некако пред ту несрећу, кад ће настати пропаст, био пао |
едино живи од милости једне старе жене, неке далеке куме своје, која га обиђе једаред у десетак |
ејаше искупила у Београду, да посвршава неке народске послове, и одатле је предат Турцима, који |
.</p> <p>Језуите су осетиле потребу, да неке друштвене појаве и поступке подведу под принцип, и |
гради колибу, јер још по издаље виде да неке даске леже оборене.{S} Завирујући око тога, он уђе |
ртва маса.</p> <p>Види се да и смрт има неке примамљивости и да проливање људске крви изазива н |
н из Србије, што нису хтели пристати на неке уредбе, које је Карађорђе заводио по савету Младен |
ао рођена брата, кога је Карађорђе због неке пљачке био убио својом рођеном руком, и Врљо <pb n |
га поверења.{S} Милош се не боји ни сад неке обмане с његове стране...{S} Али, ипак, ипак!..{S} |
је био особито расположен.{S} Причао је неке догађаје из ране младости своје, још кад је као сл |
врати с гласом, да су у Паланку стигле неке кабадахије Милошеве и да се утврдо очекује да ће с |
је је кнез Милош био послао да му сврше неке послове у Петрограду, а поглавито да израде да се |
страшан грех.{S} Ово не може проћи без неке тешке казне божије па ма ко да га је учинио.</p> < |
угао, и у глави му је брујало као да из неке дубине одјекује стотину звучних звона.{S} Све мисл |
тражу.{S} Бојаги, то су му поставили из неке почасти, а у истини та га је стража чувала као зат |
бала би да вас кудгод склони — и тебе и неке твоје — и да вас склоне кудгод где српско ухо ника |
јемо.{S} Како би било, да молимо неке и неке виђеније базрђане (трговце), да узмемо и Турке и Г |
ом преко чела, као да је хтела одагнати неке суморне и црне мисли.</p> <p>— Прођи се зла, ћеро! |
ло у околини Кишињева, где има да сврши неке рачуне с једним пријатељем, па ће после опет натра |
прикрити за који дан, док не посвршавам неке послове и разашљем абер људима, да знају да сам ст |
а на мах земљу застре немио сумрак, пун неке чудне страве и тешке злослутице.{S} Но облак брзо |
S} Глас му је био јасан, једар, али пун неке туге.</p> <p>— Највећа клетва пала је на ме и моје |
а, чим се мало неки успех постигне и до неке тековине дође!...{S} Ето, слободно ме карај, госпо |
е, веле, толике људе, и то не тек онако неке ситне људе, већ најбоље војводе.{S} Тако кажу, да |
осаветујемо.{S} Како би било, да молимо неке и неке виђеније базрђане (трговце), да узмемо и Ту |
се како је ко могао и имао; само су по неке прве војводе и велики кнезови сачували своје народ |
у високим зеленим турбанима и дувају у неке дугачке тршчане свирајке, које дају танке, развуче |
ст, или као да пише по празном простору неке тајанствене знаке, чији пророчански смисао само он |
оскидати весове, а место тога добили су неке качкете, с повеликим предњим ободом.{S} На качкета |
p>— Бојим се да ме ко није опазио; имаш неке људе на конаку, господару?</p> <p>Милош му каза ка |
осле смрти!</p> <p>Враћајући се с рада, неки сељаци застадоше пред ханом и почеше се купити око |
и долазили, неки су прегледали оружје, неки се спремали да легну.</p> <p>Док се овако весело г |
огњева.{S} Неки су одлазили и долазили, неки су прегледали оружје, неки се спремали да легну.</ |
женим гомилицама око великих огњева.{S} Неки су одлазили и долазили, неки су прегледали оружје, |
били су повезани многи спремни коњи, а неки су били смештени и по околним стајама.</p> <p>На в |
{S} Али и не маримо што се сиротује; на неки довлет нисмо ни научили.{S} Ама ме сама душа боли |
а каквихгод изгледа да ће се учинити на неки начин да се старе војводе могу слободно вратити у |
м конак, гдегод хоће и пожели.{S} Мисле неки, бојим се ја преотеће ми власт.{S} Празно зановета |
о пре двајестак дана слушала шта говоре неки људи што тек бејаху стигли из Србије, а мени се чи |
овде не даду о томе ни поменути.{S} Пре неки дан наговестим нешто нашем полициском приставу (чл |
о, док се не би што наредило и нашао се неки начин за његов повратак.</p> <p>Милош се загледа у |
о...{S} Вала те није нико ударио — рече неки седи Турчин с дугачком белом брадом, који је стаја |
ом седео је само председник Ипсиланти и неки млад, грчки родољуб, који му је служио као секрета |
као кнезови народне канцеларије и други неки.{S} Иначе, као стални грађани ту су могли опстати |
то јако узаврео.{S} Били су се појавили неки агенти, који по народу муте, просипљу разна обећањ |
олан чоче, тако карли?{S} Бојсе, јад ти неки пао на срце? — рече му онај крупни проседи Турчин. |
грнићима, дизала се у једном углу, као неки споменик.{S} Прозори су били подлепљени хартијом — |
цу српску.{S} Ту је први пут учињен као неки споразум између Марашлије и Милоша, да Марашлија п |
ију балканских народа.{S} Он би био као неки војни диктатор и располагао би неограничено у свим |
душевно, Милош је сад налазио чисто као неки одмор и разгаљење у овој ненадној појави хајдука В |
азумевао тај језик, но уз њега је седео неки Наум Охридац, који му је све тумачио.{S} У осталом |
/> <p>— Кажу, болан, Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, па г |
S} Негде дубоко у лугу беше се пробудио неки стари кос, те поче веома звучно изводити своју јас |
/p> <p>У Пожези био се рашчуо на далеко неки Суљага <pb n="137" /> Чимбарлија.{S} То је био пра |
ере, гложења и претеривања, чим се мало неки успех постигне и до неке тековине дође!...{S} Ето, |
бунта, коме су се били истакли на чело неки кнезови.</p> <pb n="105" /> <p>Турци су то омириса |
су по одећи приметили толико, да је то неки Турчин.</p> <p>Тек кад незнани човек нестаде у оно |
ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош послао везиру да их п |
ду и да му каже како се то десило те су неки кнезови недавно изгинули.{S} Испричаће му како у п |
лдаве с угарске стране.</p> <p>— Ово су неки људи који хоће да се превезу, Јоване.{S} Изађидер |
ш у тај мах споља се проби до у тамницу неки буран нејасан жагор.</p> <p>Скрушен, кнез Сима ниш |
сталима био је ту и Риста Парезан и још неки.</p> <p>Ту се ручало, пило и разговарало.{S} Карађ |
скрчене утрине за њиве и ливаде.</p> <p>Неки Драгић Војкић имао је ту у шуми радовањској своје |
о стоке, док ова ватра не прође.</p> <p>Неки од сељака понудише да га испрате до у село, но Дра |
испрегне му волове и прода их у бесцење неким турским трговцима.{S} Уз то још отме човеку двана |
Радовање, где се он тога дана и налазио неким послом.{S} Позван, њега дуго не би.{S} Стиже тек |
кнез је желео да се на само разговара с неким од њих.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ве |
Излазио је по околини, састајао се и с неким људима, али је понајвише времена провео у разгово |
ади родољуби грчки, гледали су управо с неким страхопоштовањем на оседеле, у љутом боју опробан |
аћин Чолак-Анта био је изашао у чаршију неким послом, кад је стигао Карађорђе.{S} Па како се пр |
на ухватили у селу Ђелијама, где се код неких пријатеља прикрио у велику кацу).{S} Не бежиш!{S} |
и да та дуга размишљања нису остала без неких резултата.</p> <p>Међутим, Врљо је од тога доба о |
раћали њему.{S} Али он је брзо дошао до неких успеха, па даље није хтео ништа чути за Грке.</p> |
еко Паланке.{S} Међутим приватно, преко неких људи, који су синоћ стигли у Паланку, Вујица веља |
Станимир је био хајдук.{S} Пре устанка, неко време хајдуковао је заједно с Главашем, но после с |
ко трже.{S} Чисто подскочи са земље.{S} Неко бејаше изненадно лупио на прозорски капак, и ова л |
ћемо обојица изгубити да добије и ужива неко трећи.</p> <p>— Неће, неће он газити у така безако |
>Али у исти мах, он је осећао као да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не беж |
себе, и да је ником не издајеш, бар за неко време.</p> <p>Милош се бејаше узневерио.</p> <p>— |
на згодну нову замисао, која би бар за неко време могла окрпити његову вечно подерану кесу.</p |
о.{S} Не мислим ни ја да тамо наше чека неко смиље и ковиље, али неће бити баш ни то, да је так |
два три пуцња узастопце, онако као кад неко шенлучи, па се онда разлеже танка, гласовита песма |
вић био је пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше узео кнез Милош у своју службу, јер г |
и последњи гости разиђоше, Карађорђе је неко време остао наслоњен на миндерлук, са шакама на ли |
/p> <p>— Шта је то, сине Перо?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић узнеми |
није.</p> <p>— Јесте море!{S} Удари ме неко од вас, и то ме удари блатом посред лица.{S} Или з |
зна треба да буде све тежа.{S} А кад се неко казни чак смрћу — онда та казна треба да буде прав |
је стајао његов крвави убица, Никола, и неко га време посматрао.{S} Затим приклече, исука јатаг |
га дочека, њини се погледи сусретоше и неко време гледали су се немо и непомично.</p> <pb n="4 |
ему најмилије, Милош мало по мало осети неко олакшање.</p> <p>— Говорите, браћо, сад што ко има |
међу Карађорђа и Наума било се утврдило неко особито зближење.{S} Изгледало је, као да су се ср |
} Суревњиви Турчин, веровао је да је то неко небесно предсказање, да његова снажна и вешта рука |
штогод расплашило с гнезда; час је опет неко неразговетно шуморење, као да негде у даљини жубор |
у дотле заједнички радиле — навијале су неко платно — те бејаху селе да се одморе, па тако мало |
ечи на далеко се чуше.</p> <p>У тај мах неко остраг прошапута Драгићу: клекни и моли за милост! |
и да што раније затвори хан.</p> <p>Још неко време светлуцао је огањ у хану и овда, онда чуо се |
, Турци су узимали ствар просто.{S} Кад некога хоћу да казним, онда та казна треба да буде тешк |
и од вајде и себи и другима, само да је некога начина да се оде.</p> <p>Крага замуцну, као да г |
уге старешине, које он беше сазвао ради некога саветовања.</p> <p>Анта је с нестрпљењем очекива |
ва Карађорђа да сврате ту на једно трло некога познаника његова, где су провели близу до пола н |
пути табачкој чаршији и сврати у механу некога Живка Лужичанина, где се одморе и доручкују.{S} |
} По тој спреми видело се да кнез Милош некога очекује.</p> <p>Кнегиња је улазила и излазила ћу |
друкчије.{S} Све то што се сад јавља о некој промени код Милоша, све су то његове смицалице и |
ом.{S} Марко застаде за тренутак, као у некој двоумици.{S} Затим махну руком одлучно и даде зна |
шу се особито допадоше ове речи Врљове, неколико пута махао је главом и у два пута понови:{S} Б |
ди и ваздух се напуни вике и жагора.{S} Неколико гласова дочекаше осуђенике узвицима „Чок јаша! |
с миндера и узе живо ходати по соби.{S} Неколико је пута испод очију погледао на Јелу, која је |
ве последње године, било би слишћено за неколико дана, и Србија и Срби понова би пали у голему |
атској страни указа се црна гомилица од неколико људи и упути се ономе месту, где се заустављал |
потписао се први на томе писму; а после неколико месеци и сам је пао од убилачке руке Марка Шти |
тима, најзад удалио одатле, да се после неколико тренутака опет поврати.{S} Очевидно је вребао |
као да није ништа ни било.{S} Тек после неколико дана, кад је из Србије допро први ненадан глас |
чају како су видели сто медведа.{S} Пре неколико недеља кнез Ипсиланти давао вечеру, где се пов |
таман онамо куд ће и твоја, кад оно пре неколико година истера мене <pb n="155" /> и Миленка из |
е му се теменисали баш они, који су пре неколико дана на њега највише викали и кривили га за на |
подухивао је хладан северац, а снег се неколико пута навртао, али је на скоро опет престајао.{ |
р је стајао непомично.{S} Тако остадоше неколико тренутака, гледајући један другом право у очи. |
иче.</p> <p>Старац пође напред; пређоше неколико улица ћутећки.{S} Изађоше на чаршију.{S} На ле |
аше рашчуло међу поверљивијим људима, и неколико пријатеља већ бејаху потегли да га виде.{S} Ме |
p> <p>— Сам!? — књаз се нешто замисли и неколико пута крочи доле горе по кући — Сам! а је ли ор |
арађорђа, који је у смедеревској нахији неколико дана у тајности живио.{S} Сиротињски плач и су |
један страшан злочин.{S} Неће проћи ни неколико месеци, а десиће се најстрашније оцеубиство по |
чали о Цукићевој глави, која се већ ево неколико дана суши на коцу турскоме <pb n="68" /> у твр |
Колико су људи испребијали само за ово неколико последњих дана!{S} Хвалиш се да си одагнао и с |
он је једва могао испрекидано рећи ово неколико речи.{S} Један га момак бејаше ударио шаком пр |
олом Новаковићем, проговоривши само ово неколико речи:</p> <p>— Јеси ли спреман?</p> <p>— Јесам |
</p> <p>— Једва сам, господару, замолио неколико тренутака, ако би имао што поручити чељади на |
рокраку границу, Драгић је био наслонио неколико врљика и проштаца.{S} И то <pb n="280" /> је е |
је по један Турчин буљубаша и с њим по неколико пандура Срба и Турака, одређених да гоне хајду |
ивао никоме.</p> <p>И кад су сви већ по неколико пута говорили а сваки своје погледе изнео, Кар |
{S} Шта је мучних мисли прохујало за то неколико часова кроз његову болну главу!</p> <pb n="126 |
ма...</p> <p>— Да не да Алах! — чу се с неколико страна из густога дима, који је пунио каву.</p |
ће користи за се.</p> <p>Карађорђе је у неколико био и згодно средство за Милоша, јер је њиме з |
њи Ђорђев весео и ведар ручак у друштву неколико истинских пријатеља, који су се искрено радова |
ош скочи и протрља шакама лице и жмирну неколико пута, као да се хтео уверити, је ли ово још са |
} За ових девет крвавих година Турци су неколико пута давали прилике и чисто нас нукали да се с |
анац на Љубићу већ је био напуштен, још неколико тренутака и Турци би можда у њега ускочили, бр |
ти.</p> <p>Овакав разговор водио се још неколико тренутака.</p> <p>Најзад, Петар изјави зебњу, |
где су остали скоро до сванућа.</p> <p>Неколико пута жена га је подсећала да легне, да се и са |
тамо амо по пространој оџаклији.</p> <p>Неколико пута покушавао је да прилегне, онако обучен, н |
тим тренутцима као да је била обдарена неком пророчком снагом.{S} У несвезаним речима, но чији |
p> <p>— Милош уредио!{S} И ви се надате неком добру од овога крпежа, што га је Милош спетљао!{S |
ио добро ухватио, он пређе на боравиште неком Јовану Буковичком, који је имао своје трло код во |
а крају свакога одељка, песма је, као с неком иронијом, понављала ове драстичне речи:</p> <l>„Ч |
није био исписан обичним писменима, већ неком другом тајном азбуком, којом се хетерија нарочито |
рпљења, узе махати десном руком, као да некоме прети.{S} Његов сухи кажипрст с великим добро оч |
пет засвира прво марш Султанов, па онда неку убојну песму турску, и уз пратњу тих танких и зано |
пићем.</p> <p>Истина, Русија је давала неку помоћ српским бегунцима, али за огромну већину та |
је била једина која је у то доба имала неку своју полунезависну унутрашњу самоуправу, при чему |
е већ прешао, Милош је мутно и као кроз неку маглу а из огромне даљине, осећао то, да он Карађо |
оји су, привезани за руду, у сласт јели неку миришљаву отаву, што је брижљиви кочијаш за њих бе |
е издане.</p> <p>Али и Турци су правили неку разлику при извршивању смртне казне.{S} Велике зли |
Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку потпору њину, то би било безумље, које би се у нај |
е немо ћутала.{S} Она је упирала поглед некуд у даљну даљину у којој као да нешто види и откуда |
о као какав кип, а њене мисли бејаху се некуд изгубиле у далеку, незнану даљину...</p> <p>Али и |
поломљено џиновско дрво прогута тмуша и некуд понесе страшна холујина.</p> <p>У том тренутку он |
ио је колуте по ваздуху, као да указује некуда тамо далеко, на далеку будућност, или као да пиш |
њег склоништа и виђам је сваки дан како некуда журно хита уз танану стаблику на, чијем су врху |
оло и прва му је мисао била да је Цукић некуда утекао.</p> <p>Али кад?...{S} Куда?...{S} Крочи |
о из колибе.</p> <p>Тако је овај човек, нем и непомичан, стајао ту дуго и дуго, па би се онда, |
те Петру, који је ту стајао непомичан и нем.</p> <p>— А теби ено у оној бошчи што ти је за потр |
би ме трпео...{S} За мене нема избора, нема изласка, ја морам с њим свршавати, јер се ломи сам |
се не би сећао, брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад се о томе не говори.{S} Али о повр |
и очајно махну њоме.</p> <p>— Не!...{S} Нема ништа!...{S} Дошао је земан, ваља <pb n="29" /> да |
о, Петар већ виде да мора зажмурети.{S} Нема сумње, заповест је од господара.{S} Не би ни Марко |
ноћу као рођена сенка његова.</p> <p>— Нема друга изласка ни друге помоћи; морам умочити руке |
Није било нужда да га везујем.</p> <p>— Нема ништа од оружја код себе?</p> <p>— Нема!{S} Претре |
уго је разгледао целу околину.</p> <p>— Нема ништа — рече он кад се опет врати под арњеве.{S} Б |
орђе прекорно, а затим додаде:</p> <p>— Нема пешкеша, мој кнеже, већ ваља сам запети и подупрет |
Нема ништа од оружја код себе?</p> <p>— Нема!{S} Претресли смо га, кад је поведен из Крагујевца |
овога Пазара па да Пореча и тиха Дунава нема ни једнога повећег места, у које он није свратио, |
један другоме. <pb n="218" /> Где тога нема — ту их човек односи са собом у гроб.{S} Тако бих |
је Марашлија.</p> <p>Милош одговори, да нема за сад никога.{S} Карађорђе је дошао сам; допратио |
ло се, изгинуло и опет од свега тога да нема ништа; и опет да јадна Србија буде само робиња тур |
ез успеха, и како сад и он сам увиђа да нема другога начина, већ се ваља поново дизати на оружј |
ма ли кога у кући и кад му жена рече да нема никога сем деце, он се упути тамо, уђе са својим д |
ле, трећи дан!{S} А ја бих се заклео да нема ни 2—3 сахата како сам овде!</p> <p>После ме узе з |
а Цукића.{S} А после, мртвој глави лека нема!</p> <p>— Па где су управо заробљеници?</p> <p>— Г |
ољуби и додаде:</p> <p>— Других сведока нема, али пред Богом те признајем и примам од сад за си |
и, друкчије казује.{S} Он вели, да нама нема тамо повратка докле год цареви штогод за нас не на |
о којима његова мала другарица ни појма нема. — Да ти знаш где је себе Топола; чак тамо преко т |
ајао при свом првашњем тврђењу да писма нема.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Читав саха |
бранити не можеш, и кад за ме оправдања нема.{S} Што ми причаш шта су учинили други; други су д |
а реч — опроштење.</p> <p>Али опроштења нема.</p> <p>Шест је година како га несретник проси у м |
ви ствар како хоћете, другога вам спаса нема но да се уради онако како ја велим.{S} Прво, да се |
намерно.{S} Али видим, да другога пута нема! — примети Вујица.</p> <p>На две ватре горим због |
/p> <p>— Шта да чиним, кад другога пута нема!{S} Сила те опкорачила, па сад или пови грбачу па |
ајзад као и Милош склони.{S} Шта ће кад нема друга изласка, а ствар је требало вршити брзо, да |
их богова и божица јелинских, влада сад нема пустош, коју тек каткад прекида кликтање тица граб |
се Вујица толико забави, и како до сад нема никаква гласа од њега, а отишао је још пре 5-6 дан |
— Али ја рекох, светли везире, да народ нема откуд; платио би, али нема!</p> <p>— Има, има синк |
ису ни лептири тако лепи, а после, овде нема ни бабових белаца па ни наш момак Сима није овде!{ |
S} Је ли могуће, је ли истина да Србије нема више!{S} Зар једна страшна, вампирска ноћ насиља и |
их варварских грабљивица!</p> <p>Србије нема више!{S} Слободна Шумадија опет је робиња турска!{ |
ћу несретне земље српске!</p> <p>Србије нема више!{S} А где је Мишар, где је Лозница, где су Ив |
p>— Уби ме, господару!...{S} Боље да ме нема, но што сам ово доживео!</p> <p>Цукић за тренутак |
вовати овој сечи.{S} Знао је да у овоме нема славе ни за кога, па се није хтео ни истицати да у |
ог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нема избора, нема изласка, ја морам с њим свршавати, је |
а се откупи од овога хајдука.{S} Али се нема више откуд; оголео је до голе душе!</p> <p>Но Мара |
е обезбеђен, а што се Турака тиче он се нема чега бојати, јер је у смедеревској нахији он, Вуји |
о.{S} Ти си отишао и и повратка ти више нема.{S} Твоје место заузео је Милош.{S} С грдном муком |
ну, али нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још једино живи од милости једне |
а души његовој; али је васељена глуха и нема, она се не одзива јадима његовим.</p> <p>Тада, обр |
и?</p> <p>— Знаду, али овде ти их сад и нема много, свега нас тројица.{S} Да смо сви бар, па он |
ео главом.</p> <p>— Осиротео је народ и нема откуд — рече он одсудно — но после подужа ћутања о |
{S} Или да смо с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин план и према томе удешавали су и све |
с тога, што је изрезан у самом камену и нема нигде отвора за светлост.</p> <p>— Знаду ли други |
ре, да народ нема откуд; платио би, али нема!</p> <p>— Има, има синко!{S} Народ увек има.{S} Ко |
еш их наћи.</p> <p>Али за њега тих речи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и од ве |
асом.— Он је све своје прокоцкао!{S} Он нема куд више овамо!...</p> <p>Пошто је мало поћутао он |
} Он прво одговори: <pb n="186" /> „Ако нема таке пушке, има руке!{S} Прати поуздана човека нек |
ретешка болест, па да ти се рекне, како нема друге помоћи, но да се исповедиш духовнику и да ка |
ичко стање његова тековина, у коју нико нема права дирати, кад један једини тренутак сумње на ј |
је загледао у сахат.</p> <p>— Што ли то нема кума Вујице! — рече у два маха, као вајкајући се, |
буду књажеви и господари!{S} Штета, што нема негде у свету какве царевине без газде, па да се т |
ојао што му је на пут дат.</p> <p>— Што нема печата, не треба се чудити.{S} Турци су почели сум |
ри јавио, али за тај главни пункт, опет нема ништа јасно.{S} То толико, што сад знам, да Рус са |
рви но да га медом нахраниш.{S} Него ту нема друге помоћи; њему ваља вратити онаком истом мером |
ваквој прилици штедити...{S} За обојицу нема места на овом свету; један мора да се уклони — јед |
м и не знам на коју ћу страну, онда њих нема <pb n="96" /> да понуде своје савете; онда сви они |
мало па ћемо у град, а онога човека још нема.</p> <p>Карађорђе не одговори ништа, већ опет пром |
децо, за бога!...{S} А кума Вујице још нема!{S} Шта ли то учини човек до сад, за име бога вели |
може бити, ту онда <pb n="258" /> Милош нема куд и мора пристати да се састану и разговоре.{S} |
рдито се продера:</p> <pb n="210" /> <p>Нема!{S} Је ли могуће, је ли истина да Србије нема више |
сподар Ђорђе, усред славе и силе своје, немаде никаква друга преча посла, но да мене и Миленка |
руге стране, Руси ће из овога видети да немају нужде обилазити Милоша, и ако што озбиљно мисле, |
од Русије не могу ничему надати, али се немају чега ни бојати од ње, Карађорђе је хтео да види |
прихватио.{S} За Србијом жуде сви, али немају начина да се врате, и тако чекају.</p> <pb n="23 |
њац га пресече:</p> <p>— А ја, бога ми, немам с Црним Ђорђем никаква друга посла, но да му бар |
ве, Вујица је одговарао једно те једно: немам и немам.</p> <p>Тада се Гитарић учини као да га с |
гу ја ту сад помоћи.{S} Ја с тим људима немам ништа, и мени они нису сметали.{S} Али ето, Милош |
продужи:</p> <p>— ...{S} Ето ни кошуље немам на себи.{S} Ову једну носим већ три месеца; скоро |
атка ћутања додаде: — А ја тога писма и немам.{S} Било је али се изгубило.{S} Ја бих га сад мож |
ца је одговарао једно те једно: немам и немам.</p> <p>Тада се Гитарић учини као да га се та ств |
дело, и ја га морам извршити.{S} Чекати немам кога!{S} С тога да почнем“ — тако мисли Ђорђе у с |
га тргну кудгод дубље у Русију, па још немам одсечна одговора.{S} Но и ту као да неће бити ниш |
се ја ни најмање не бојим! — рече Ђорђе немарно.</p> <p>— Боже, истина, чим се ти појавиш у Шум |
ош онака као узгред.</p> <p>— Вала, ако немате друга преча посла, и ако вам је толико стало да |
амтила, кад је везир Ћуприловић отео од Немаца Београд, и причала је страхобе какве су претрпел |
у под џелатову секиру?...{S} Ето где је Немачка!{S} За ноћ можемо прегрувати до на Саву, па ако |
, а кад дође до густога, ви ћете онда у Немачку, као што сте и научили, а фукара нека плаћа кож |
о да и он с осталим старешинама пређе у Немачку, куда је Карађорђе већ прешао, Милош је мутно и |
и јаду остао народ, кад Црни стругну у Немачку и остави обезглављену сиротињу.{S} Памтиш ли?.. |
ој грешити душе и говорити да не знаш и немаш, кад то писмо мора бити код тебе.{S} Оно ти је не |
дишаху и да одржиш мир у народу.{S} Ако немаш поуздања у своје људе, ја ти стављам на расположе |
; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар немаш чекати ништа ни од кога, па што ниси наређивао и |
најпосле ни то ти не треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био поуздан да сам уради, онда ба |
Вујица, згледаше се и за дуго остадоше неми и зачуђени.</p> <p>Последње речи Милошеве учинили |
очњим видом нашим, и да Бог да слепи и неми светом ходили, ако те не смакнемо пре, но што на њ |
тера нас у туђ свет, да се пребијамо од немила до недрага.{S} Зар смо ми онда били непријатељи |
ако седећки, упре разрогачене очи у ове немиле ноћне госте и упита зачуђено:</p> <p>— Шта је Пе |
потражили су склоништа од ове свирепе и немилосрдне пустошне ноћи, која је претила да до зоре п |
своју рођену унутрашњу буру, која их је немилосрдно цепала и раздирала.</p> <p>Била је мркла но |
а на рањену зверку, коју су дуго и дуго немилосрдно гонили, и која и сад чује у близини страхов |
и Србија и Срби понова би пали у голему немилост код султана.{S} Зар сам смео ја узети на душу |
ни што смо их мало час видели у његовим немим монолозима, а она се с нова пробуди и понова нале |
светло сунце и тада на мах земљу застре немио сумрак, пун неке чудне страве и тешке злослутице. |
о укочено, страшно и појачавало је овај немио, груб изглед.{S} Тако исто и у гласу било је нече |
дају народ у Србији и распирују неред и немир.{S} Све те каламутње од тебе потичу.{S} Што се пр |
товна писма и подбадају народ на буну и немире.{S} С тога сав народ и кнезови с кнезом Милошем |
гану а другу на пиштољу.</p> <p>Слаба и немирна светлост од лучи једва је разгонила густи мрак |
виде препадне се од Турака, сам похвата немирне кнезове и преда их београдском везиру, те их ов |
у тројицу.{S} Ја сам правдао.{S} Велим, немирни људи, буне народ, а Турци не знају за другога н |
већ ни зашто не могу одговарати, јер ће немирни људи познати да је моја рука кратка, и нико ме |
ју.{S} Док су остали разговарали, он је немирно погледао час на једну, час на другу страну, а о |
, с тога у Петрограду нису радо гледали немирно кретање балканске емиграције, <pb n="176" /> и |
је Карађорђе бар десетак пута, ходајући немирно тамо амо.</p> <p>Најзад у мркли сумрак ето ти в |
еограничени господар и заповедник овоме немирном и непокорном народу.{S} И ови исти људи, који |
и бледа измучена лица.{S} Остали су га немо гледали.{S} Нико се не усуђиваше да прекине овај с |
зо изгуби у глухој ноћи, па је опет све немо и мукло.</p> <p>Док се ово дешавало у колиби, мркл |
застајкивала на махова и тада би подуже немо ћутала.{S} Она је упирала поглед некуд у даљну даљ |
аву међу шаке и тако поклопљен ћутао је немо и непомично.</p> <p>Баш у тај мах споља се проби д |
тена с чуђењем срећу и од животиња које немо слушају читав поток његових убедљивих речи.{S} Јес |
ди сусретоше и неко време гледали су се немо и непомично.</p> <pb n="43" /> <p>— А дође ли Драг |
нетремице.</p> <p>Док је Карађорђе тако немо гледао у Добрњца, овај је почешће дизао очи, и њин |
Србије.{S} Док ти ја не пратим човека, немој се никуд кретати.</p> <p>То су биле његове послед |
Не, по богу, побратиме, стари смо људи, немој грешити душе и говорити да не знаш и немаш, кад т |
е замишљено.</p> <p>— Па ето му власти, немој му дирати; остави му највише чинове, нека бира... |
ру, ако Бога знаш!{S} Ако је он махнит, немој ти прљати то светло оружје, на коме се досад блис |
а.</p> <p>— Одлази ми одавде, ти Амиџа; немој ми бар ти стајати на муку!...{S} Зар ово марвинче |
Али послушај једанпут сад и ти нас!{S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади тиранско срц |
, молим те, послушај и ти коју њину!{S} Немој све на своју руку.{S} Нека је и најпаметнији једа |
нешто, кад је теби већ рекао једно.{S} Немој лудовати, но говори што те питам, који ће од мома |
и кад се он — Ђорђе — пробуди.</p> <p>— Немој му јавити ништа — рече Карађорђе.{S} Мене боли гл |
о, макар и они главом платили.</p> <p>— Немој тако молим те.{S} То је говор тек онако од беде.{ |
јица већ нам досадише позивима...{S} Но немој се ти гдегод изрећи што зато, а теби могу казати. |
учицу од пиштоља, као да је хтео рећи: „немој да од тебе почнем!“</p> <p>У тај мах Цукић наједа |
гркљан ишчупао.{S} Баталите ме, дакле, немојте тражити од мене оно што бити не може.{S} Ја сам |
ва простења.</p> <p>— Ух за бога, људи, немојте то од мене искати, кум ми је, ако бога знате!</ |
> <p>— Говорите, браћо, сад што ко има; немојте се после вајкати: „е, да бејасмо ово, да бејасм |
е.{S} Нећете ли то, онда <pb n="166" /> немојте се ништа чудити, ако ме једнога дана нагнате да |
е ме сачувај!{S} То никад бити неће!{S} Немојте се узалуд мучити!{S} Бежите, разилазите се, док |
4" /> радио, и као што сам и научио.{S} Немојте, дакле, варати тамо простодушне људе, па чак и |
тера не нагазите на гују присојкињу.{S} Немојте ме гонити да под старост опет идем у хајдуке — |
агић викну срдито и одсечно: — Ништа ме немојте више молити, нити ми и једне о томе говорити.{S |
ено и да умрем.{S} Ако сте ми пријатељи немојте од мене тражити да се у овом тешком самртном ча |
ајнужније потребе за живот, а стар је и немоћан да <pb n="309" /> би могао сам што зарадити.{S} |
олико дана, кад је из Србије допро први ненадан глас о погибији једнога великога човека и велик |
оме се не обрати, прискочи само џелату, ненадно му истрже сабљу из руку, док је овај збуњено гл |
оумице.{S} Милош је тада осећао како га ненадно спопада самртни страх, при самој помисли на шта |
го се нешто види одавде.{S} Он смера да ненадно бахне у Србију.{S} Јесте ли чули оно његово, ка |
и шта ја да чиним, ако Црни једног дана ненадно бане у Србију, а честити везир ништа ми не јави |
их врата, Цукић <pb n="32" /> наједаред ненадно гурну шакама обојицу; једним потиском избаци их |
послове.</p> <p>За случај да Карађорђе ненадно бане у Србију, решено је, да овде присутни прва |
гора.</p> <p>Наједаред врата на колиби ненадно се отворише и унутра упаде повисок, угледан, до |
1813. године, Карађорђе наједаред онако ненадно и неочекивано напустио земљу, и прешао у Аустри |
ом, Црни Ђорђе, спрема се да упадне амо ненадно, и да опет упали целу земљу.{S} Мени је пратио |
ко га служи здравље.{S} Наједаред бахну ненадно с питањем:</p> <p>— Богати, снајо, сећа ли се С |
{S} Један од њих чисто се трже од онога ненаднога зрака и скочи на ноге.{S} Ланци на њему зазво |
чисто као неки одмор и разгаљење у овој ненадној појави хајдука Врља, који га је на мах отргао |
дних Срба нико не сети.{S} Узалуд прота Ненадовић и друге српске војводе трче за царем по целој |
Ово гледиште нарочито је заступао Јаков Ненадовић, који се такође ту нашао на вечери.</p> <p>— |
је разбирао за војводу Луку Лазаревића, Ненадовића, Илију Чарапића и друге главније људе из Срб |
ело падне као жртва једне мрачне гомиле ненаситих варварских грабљивица!</p> <p>Србије нема виш |
београдској Колубари.{S} Ту је владала необична живост.{S} По сокацима, по авлијама свет је вр |
ред поквари нека чудна и, за мирно село необична, врева.</p> <p>Прво се чуше два три пуцња узас |
два човека, један средња раста, а други необичне, огромне висине.{S} Обојица су били огрнути у |
но лупио на прозорски капак, и ова лупа необично пресече Милоша.{S} Да се пола дома срушило, не |
а, јако обазрив у сваком послу, а уз то необично храбар и одважан, што се Карађорђу највише доп |
И сва та тмуша наједаред крете напред и необичном брзином стаде се ваљати право амо, где се нал |
, само стога што сам на скупштину дошао необријане браде, од жалости за братом Миланом.</p> <pb |
е он бивао према приликама, час дрзак и необуздан час опет страшљив, да је и од своје сенке заз |
лош је шгргутао зубима и сиктао јетке и необуздане нападе.</p> <p>Паштрмац га је ублаживао, сал |
на, где би се могло задовољити и његово необуздано властољубље.{S} Овако, ако удари у зло, неће |
х народа, као њин политички поглавица и неограничени вођ целе њине оружане снаге.{S} Спреман је |
вљу према народу, и он ће сутра постати неограничени господар и заповедник овоме немирном и неп |
као неки војни диктатор и располагао би неограничено у свима чисто војним стварима.</p> <p>То ј |
арађорђа уклониш и с њиме свршиш брзо и неодложно и његову главу амо да пратиш нама, ако си рад |
смрвили и развејали војску као оно кад неодољива холуја дохвати и разнесе стог сламе.</p> <p>— |
ово, и поче га гњечити и чупати.</p> <p>Неодољиви бол обузе Милоша и он је осећао како му од то |
се сад сећала свега тога, живо, јасно, неодољиво.{S} На трепавицама јој застадоше сузе.{S} Она |
ћене пакосне освете, као огромни таласи неодољиво су запљускивали са <pb n="132" /> свију стран |
же само једну мисао, једну тежњу, једну неодољиву крепку вољу, да се понова отпочне борба и пок |
српских носила су у наручју два малена неодрасла дечка српска.{S} Овај први дечко био је потоњ |
разговоре.{S} Одговори Вујичини били су неодређени.</p> <p>Разгаљивао је Карађорђа да се ништа |
својим момком.</p> <p>Тако је Карађорђе неопажен и неузнемирен издро преко румунске границе, до |
ејаше синоћ оставио свога друга.</p> <p>Неопажено, он брзо стиже тамо, а још с вратница <pb n=" |
с оштрим мерама које су политици често неопходне.{S} Отац Мелентије био је меког срца и спрам |
Али сад за почетак, за Грчку је било од неоцењене користи да су с њом подунавске земље, и то да |
не, Карађорђе наједаред онако ненадно и неочекивано напустио земљу, и прешао у Аустрију, с њим |
забрину.{S} Код њих онда настаје опште неповерење према Србима, не верују њему, не верују наши |
случај.</p> <p>Да су ова решења испала неповољно за Милоша, он је већ унапред био решен, да их |
али њини погледи су сретали само туђа, непозната лица, равнодушна и без и једнога знака саучеш |
х 13—14 година, које се трже кад угледа непозната човека.{S} Карађорђе назва: добро вече! и упи |
омолише главе да виде шта је.{S} Видећи непозната човека пред коњима, они га обојица скоро у је |
о.{S} Кнез Максим радознало је загледао непознате госте, али их у сумраку није могао добро расп |
и штета и грехота да ове ствари остану непознате и да после народ проклиње оне који нису ни за |
састанку било је двајестак људи, махом непознати Карађорђу, но који су њега врло добро познава |
>Момак Јован изађе на скелу и даде знак непознатим људима на супротној обали, питајући их хоће |
ла?“...</p> <p>Ово чудно понашање овога непознатог човека јако је зачудило кнеза Максима, и он |
ао усијан челични шиљак, избије по која непокорна, оштра, бунтовна замисао.</p> <p>Смрвљен и те |
господар и заповедник овоме немирном и непокорном народу.{S} И ови исти људи, који на први пог |
ево умео да умири и одржи у реду једну непокорну, бунтовну покрајину, која се до сад тако чест |
азује, како је Карађорђе био неумитљив, непомирљив душманин турски, који никада није хтео прист |
олибе.</p> <p>Тако је овај човек, нем и непомичан, стајао ту дуго и дуго, па би се онда, на прс |
осле се окрете Петру, који је ту стајао непомичан и нем.</p> <p>— А теби ено у оној бошчи што т |
ели кабаницу, под којом је Вујица ћутао непомичан.{S} Тада он скочи, збаци кабаницу са себе и б |
белим пухором.</p> <p>Вујица лежаше још непомичан и без јава, као што смо га оно у поноћи видел |
ц; нешто шкргутну и здроби се; она црна непомична маса оживе; кроз њу као да шину моћна електри |
к.</p> <p>Стражари су стајали као црне, непомичне сени.{S} Из Цукићеве одаје чуло се по некад л |
ије и слабије.</p> <p>Јелена је стајала непомично као какав кип, а њене мисли бејаху се некуд и |
у шаке и тако поклопљен ћутао је немо и непомично.</p> <p>Баш у тај мах споља се проби до у там |
етоше и неко време гледали су се немо и непомично.</p> <pb n="43" /> <p>— А дође ли Драгићу, до |
д ме опази, диже главу и дуго ме гледао непомично и ћутећки.{S} Очи су му сијале из сумрака као |
алазио.{S} Па опет зато Петар је стајао непомично.{S} Тако остадоше неколико тренутака, гледају |
длан, урлик олујине одјекну јасно ту у непосредној близини и неустрашиви Карађорђе осети како |
<p>Ватра у колиби догоревала је, и дуго непостицана, беше већ покривена белим пухором.</p> <p>В |
бију.{S} Са мном је дакле учињена једна неправда и једна обмана.{S} С тога предај деци нашој у |
S} Ништа ме тако не убија као сећање на неправде, које сам којекад нехотице починио.{S} Али шта |
пет прекинут.{S} Тројка је јурила преко непрегледних бесарабских равница, а два путника опет се |
м ветрином шибано море што се у мрклој, непрегледној ноћи бије и ломи о тврде камене обале, и с |
старац се сада подругљиво насмеја и уз непрекидно махање и руке и главе он поче овако:</p> <p> |
а будућност, српски емигранти гајили су непрекидно мисао о новом покрету, о новој борби, о нови |
6 пуних година ево живи у лудилу своме, непрестано гањан страшним привиђењима крвава злочина св |
тао к себи, а на <pb n="206" /> вратима непрестано су му држали некакву стражу.{S} Бојаги, то с |
не гледао пажљиво, а по глави му се све непрестано врзло:</p> <p>„Овај човек има нешто на души |
ћи, где су пуна четири часа разговарали непрестано, а на свршетку опет су осећали како им остај |
нак, који је заносио сва срца.</p> <p>У непрестаном додиру и мешању с пријатељима из Србије, с |
и промрмљао, као да сања некакав тежак, непријатан сан.{S} Иначе, свуд је царовала ноћ и мукла |
талом већ истакао као јаван противник и непријатељ Карађорђев.{S} Предмет тих разговора били су |
{S} Јамачно би и у окршају тражио да ти непријатељ прво пружи главу, да је вежеш кајишом и да д |
народа.{S} А у овом, наведен интригама непријатеља српских, уклонисја у Аустрију, и отуда, пос |
нда пријатељ Србији кад од мене градите непријатеља! — рече Карађорђе мрачно и прекорно.</p> <p |
и стављао се на чело војсци, да порази непријатеља, да послужи домовини, да уздигне њено име, |
једнога опасног и големог <pb n="194" />непријатеља...{S} Догоди ли се пак, да Карађорђе дође у |
дубоке ране, које су јој и пријатељи и непријатељи хотимице и нехотице наносили.{S} Мило би ми |
ила до недрага.{S} Зар смо ми онда били непријатељи српски!...{S} Ја, господару, онда ти ниси н |
бојиште, с голим ножем улетао у гомиле непријатељске и разгонио их као кобац нејаке тиће, све |
е главе, коју су поштедиле толике сабље непријатељске, да је најпосле у тами и незнању одруби б |
и лечи зло у корену.{S} Јес, за издају непријатељу ја сам наређивао да се истреби цела издајни |
ијају, ем се труде да ти не учине ништа непријатно.{S} Убијање по свима правилима етикеције. — |
вој провела у најтежој борби с најтежим неприликама у животу.</p> <p>Тројка и њена лупа већ се |
не би, дакле, и у будуће дешавале такве неприлике, он, Милош, моли да се над бившим старешинама |
али у оцени чије дуге и бурне прошлости непристрасна повесница још није потпуно сложна.{S} Упра |
есвешћена.</p> <p>Док је била у заносу, неприступна за спољне утиске, душа ове старице као да с |
ране и сухи поломљени огранци, скркли у непролазан сплет, стоје две огромне, труле кладурине, з |
а инквизиција просвећене Европе.</p> <p>Непросвећени синови азиских пустара, у простоти својој, |
лужио је бесмртност, и доста му је било непуних 10 минута, да за вечна времена извојује себи бе |
је колико јуче издржала 9 пуних година неравну борбу с много надмоћнијим војскама турске импер |
још мало и из даљине прво дође некакав неразговетан шум, после се чу удаљена шкрипа кола; најз |
ај оџака лежала је на поду некаква црна неразговетна маса.{S} Марко загледа боље.{S} То је био |
после се обраћа њој и шаље јој чудне и неразговетне речи, које нико не разуме.{S} Затим стане |
г Дунава, одакле су већ почеле допирати неразговетне слутње о влашком покрету и о ровењу које т |
д расплашило с гнезда; час је опет неко неразговетно шуморење, као да негде у даљини жубори как |
ада опажала се и иначе, већ се чуло оно неразговетно брујање, онај шумни дах великога града, ко |
ања.{S} Овда онда, он промрмља по какву неразговетну реч, или пусти по какав загушљив узвик, а |
прилично научно, и у први мах доста је неразумљива за људе, несвикнуте да се баве изразима, ко |
о проблебета, рече нешто — две последње неразумљиве, загонетне речи, што их одсечена глава каза |
а баш нешто и да плане сад каква буна и неред у Турској.</p> <p>Наглашавајући нарочито, како се |
у Србију, што би изазвало грдан метеж и неред.{S} Он, Милош, нада се да то Русија неће допустит |
ојако то ће га мање стати, но и најмањи неред, који би се могао изродити због Ђорђева доласка.< |
ји подбадају народ у Србији и распирују неред и немир.{S} Све те каламутње од тебе потичу.{S} Ш |
пасност, особито у случају каквих буна, нереда и ратова.</p> <pb n="195" /> <p>Да се сутра зара |
ледује, да се гдегод не понове побуне и нереди, те би опет имали изговор да глобе и кољу сироти |
лано, као да га је нека свемоћна рука у нереду просипала лево и десно, а у мрачној провалији, к |
ао бити миран и целу ту ноћ провео је у несаници, ходајући тамо амо по пространој оџаклији.</p> |
а обдарена неком пророчком снагом.{S} У несвезаним речима, но чији се смисао ипак могао разабра |
бола мркне свест и како почиње падати у несвест и таму!...</p> <p>А они страшни и ужасни гласов |
први мах доста је неразумљива за људе, несвикнуте да се баве изразима, који бележе појам невез |
м, убићемо и овога Грка с њим.</p> <p>— Несигурно је пушком.{S} Снажан је, неће одмах пасти од |
{S} Дође ли он с нечим шта је сумњиво и несигурно, ми ћемо добро стегнути и чувати оно што имам |
на праву цену човеку као мајка!{S} Јес, несретна мати, она која га на срцу носи; која га девет |
ув, а и језиком је запињао.{S} Та га је несретна болештина сасвим убила.{S} Тек кад смо прешли |
духовниче, несретну судбину!{S} Зар је несретна судбина с тога, што овај народ неће више да зн |
{S} О страшни дане!{S} О ужасни часе, о несретна годино српска!...{S} И ко то мене прокле страх |
е хиљаде и хиљаде дуката.</p> <p>Кад је несретне 1813. године, Карађорђе наједаред онако ненадн |
е и моје друштво због одласка из Србије несретне 1813. године.{S} Турци су притисли земљу, цео |
унији појавила српска емиграција, после несретне 1813. године, грчке хетеристе почеле су хватат |
да сада својим лудим главурдама плаћају несретне злочине своје; њих, да је мени добити у шаке, |
а жив дочекам сву ову неизмерну несрећу несретне земље српске!</p> <p>Србије нема више!{S} А гд |
рамијама скотски оскрнаве и обележе.{S} Несретни отац, кукајући вратио се кући, а случај га нам |
Мелентија.{S} Кажу, боже сачувај, да је несретни Марко том приликом убио и нека два шипарчића, |
ли и престрављено шапутали:{S} То јауче несретни Никола.</p> <p>А кроз тиху поноћ плачно и тужн |
и он није могао даље.</p> <p>Осакаћени несретни кнез Сима, болно је стењао и грчевито се трзао |
"307" /> <p>Једне бурне фебруарске ноћи несретни Никола Новаковић опет је на коњу бесомучно јур |
кад сам први пут поумио да учиним овај несретни корак.</p> <p>Карађорђевица за један тренутак |
боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби тако несретни, да код нас вечито мора бити завере, гложења и |
ланути да га јашем.</p> <p>— Несретник, несретник!{S} Он разуме чак шта и пси говоре — рече кне |
укао га је преко свакојаких препона.{S} Несретник је тужно јаукао, али његов болни јаук није ни |
е ни једно ланути да га јашем.</p> <p>— Несретник, несретник!{S} Он разуме чак шта и пси говоре |
ења нема.</p> <p>Шест је година како га несретник проси у милосрдна неба, али небеса су затворе |
је све ово моје масло, и да сам ја оне несретнике опањкао код везира, што се, бојаги, бојим да |
рана — и то је све због тих страшних и несретних кажњавања.{S} Казнећи друге, ја увек казним и |
не могу!...</p> <p>— А шта да чинимо ми несретници? — продужи чича Иван.</p> <p>— Потеците одма |
оне псе, господару!</p> <p>— Које псе, несретниче?{S} Какви су то пси с толиким новцима?{S} Гд |
отиње које ће те и на оном свету стићи, несретниче мој; — рече Милош ледено и кивно.</p> <p>Дра |
те у какву крпу.</p> <p>— Шта ти је то, несретниче? — рече кнез и гурну торбу ногом.</p> <p>— В |
ту их наместио едан до другог.</p> <p>— Несретниче, шта си то учинио!? — једва промуца поп и ст |
висине комад за комадом.</p> <p>— Црни несретниче, где покраде оволике паре?</p> <p>— Бог добр |
Карађорђе хладно, — али Милош наопако и несретно ради. <pb n="161" /> У очима балканских народа |
а и вешта рука, овај пут тако невешто и несретно удара.{S} Спопаде га нека дрхтавица и он није |
о, и цео покрет свршио би се исто онако несретно, као и покрет Хаџи Проданов...</p> <p>Али, у т |
му обадва уха, а за тим га опремио тако несретно, да је у Пожегу ушао го голцат, привезан за ко |
— Несретну судбину!{S} А што духовниче, несретну судбину!{S} Зар је несретна судбина с тога, шт |
њега.</p> <p>Милош га присече:</p> <p>— Несретну судбину!{S} А што духовниче, несретну судбину! |
вајде ни мени ни теби.</p> <p>Добио је несретну заповест, господару.</p> <p>— Какву заповест?{ |
де, господару, од мога жаљења.{S} Жалим несретну судбину српску, а не њега.</p> <p>Милош га при |
Прођи се зла, ћеро!{S} Ако је за вајду, несрећа смо доста претурили преко главе, па је време да |
ја више не понови.</p> <p>А да се таква несрећа избегне, смишљен је сад био други и друкчији пл |
олику сиротињу и пустити да се учини та несрећа, која се више никад не би могла повратити?{S} К |
е код једнога, ако је код другога зло и несрећа.{S} И добро и зло њино доћи ће им подједнако св |
а не би платио све што га је којекаквих несрећа он починио.{S} У осталом, ја њега нисам ни био |
аш, како ми је увек бивало после таквих несрећа!{S} Сваку такву казну ја после тешко одболујем |
а ми писмо не узму.{S} Не дај боже таке несреће, овако би се још могао и одговорити.{S} Могао б |
Турци би испали у народ и било би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на овоме месту ја то нисам |
н огромни волујски рог.</p> <p>После те несреће Чимбарлија се није смео више појављивати у сели |
, нити ћеш се ти наносити главе, ако по несрећи њине одлете.{S} То ти јављамо и то ти се заклињ |
и се и збиља били јунаци.{S} Али кад је несрећне 1813. све то пало и пропало, они из Србије оти |
у грудима достиже сад такав ступањ, да несрећник поче на глас стењати и кукати.{S} И он је заи |
као да је мени ласно бактати се око тог несрећника.{S} Али како ће се друкчије.{S} Дед, кажите |
уго је гледао у патос.</p> <p>— Их мени несрећнику, шта учиних и од себе и од њега! — рече најз |
ом руком главу одсекао...</p> <p>— Шта, несрећниче.{S} Ти побио бегове Атлачиће?{S} Јао, живи т |
и нехотице, пренесе носу.</p> <p>— Не, несрећниче, не мириши то...{S} То је најљући отров.{S} |
, па што не даш књазу Милошу то некакво несрећно писмо?{S} Ја чујем да је све због њега цела та |
ла више налик на болно јадање крвавог и несрећног срца.{S} Ова је песма била српска, а српска ј |
е умудри, да ми не даднеш да учиним ову несрећу и лудорију.</p> <p>— Ама, коју Ђорђе, брате? — |
шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику несрећу.{S} Њему треба пара, много пара, он држи Милоша |
сам ја морао доживети сву ову неизмерну несрећу српску, ја који сам видео лепше и светлије дане |
им, да ја жив дочекам сву ову неизмерну несрећу несретне земље српске!</p> <p>Србије нема више! |
а је мој јадни Ђорђе баш некако пред ту несрећу, кад ће настати пропаст, био пао у тешку бољку, |
> <p>Око поноћи Карађорђа и митрополита нестаде из друштва, и више од пола часа остали су зајед |
јој последње речи лебделе на уснама, ње нестаде иза ониских, старих почађалих врата.</p> <p>Зап |
се нешто омишља, и после сави на више и нестаде га у мраку.</p> <p>После четврт часа он се заус |
гонила.{S} У најбешњем трку коњ скочи и нестаде га у оној магли.</p> <p>У истом тренутку чу се |
лику рубљу Катарине II, рече лаку ноћ и нестаде га у ноћном сумраку.</p> <p>Корачајући крупним |
ки Турчин.</p> <p>Тек кад незнани човек нестаде у оној гунгули, гомила поче мало по мало долази |
ртвачки бледих, смежураних образа њених нестаде оне самртничке укочености и лице доби строг али |
емљу, јер докле она год доспе, свега је нестајало све се у њој губило.</p> <p>Сад се зачу и стр |
колутићи играју, сијају се, окрећу се и нестаје их, налик на црвенкасте крваве мехуриће који је |
овима.{S} Времена су била бурна, мутна, нестална, па се сваки час могло десити што год што ће с |
езултат је био никакав.{S} Карађорђа је нестало, као да је у земљу пропао.</p> <milestone unit= |
ne unit="subSection" /> <p>Карађорђа је нестало и нико није знао куда се део.{S} Изашао је од м |
пошто би разгледала околину, тек би је нестало под заклоном.</p> <p>Међутим друм, који је у по |
ики дивни јунаци наши?...{S} Зар све то нестало, пропало, изгубило се, изгинуло и опет од свега |
јмањи шушањ оне штукну у водене дубине, нестане их наједаред као каквом чаролијом, да мало посл |
дануо душом!...{S} Јест, свију треба да нестане да би Милошенда могао пашовати.{S} Брига је њем |
ш!{S} Дочепао се власти, па да му је да нестане свију старих војвода и кнезова.{S} Он поби, бол |
то згодно било да Карађорђа нешто збиља нестане тамо негде у Русији.</p> <p>— Али, зар би то та |
лош је морао желети да Карађорђа једном нестане, јер се само тако могао ослободити сталнога стр |
интереси захтевају да Карађорђа једном нестане са света, и лукави је Турчин планирао, како би |
поче разбијати.</p> <p>Али сутрадан, по нестанку Карађорђа, у Кишињеву је било трке.</p> <p>Тек |
е се нова покољења, настаће нови адети, нестаће много штошта од данашњице, а настаће многе нови |
авни муж, зна за њега цела земља, а ето нестаће га, па не само да људи неће знати шта би с њим, |
>Но последњих дана почео је бивати јако нестрпељив.{S} Тешко га је мучило што се Вујица толико |
с миндера, као да га нешто упечи и пун нестрпљења, узе махати десном руком, као да некоме прет |
ади некога саветовања.</p> <p>Анта је с нестрпљењем очекивао да се људи разиђу, па чим остаде с |
оворио, Карађорђе се мрштио и на махове нестрпљиво махао руком а два пута проговори љутито:</p> |
ао шта ми највише замерају? — рече кнез нестрпљиво.</p> <p>— Па јамачно си и сам слушао, господ |
у дну његове душе одавно стоји јасно и несумњиво записано, да Карађорђе мора погинути.</p> <p> |
и што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и нетремице гледала у њега, а он је онда продужавао:</p> |
рве и ћутећки погледа духовника зорно и нетремице.{S} Отац Мелентије осети, како га од тога пог |
заводнелим очима и с притајенин дисањем нетремице пратио сав овај крвави призор.{S} Његов нејак |
е загледа у Добрњца и дуго га је гледао нетремице.</p> <p>Док је Карађорђе тако немо гледао у Д |
бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он убити мене?{S} Или треба да навучем на се ка |
а воља божија...{S} Ако штедим ја њега, неће штедити он мене.{S} Он мене за цело не би пожалио. |
стави нека од другога нађе, а какав је, неће то дуго тражити.{S} За премлаћивање марве има друг |
<p>— Несигурно је пушком.{S} Снажан је, неће одмах пасти од пушке, а можеш и промашити.</p> <p> |
p> <p>Драгић диже главу и разгледао је, неће ли опазити ко то тако узвикује, али у бурној вреви |
бије и ужива неко трећи.</p> <p>— Неће, неће он газити у така безакоња.{S} А неће му то дати ни |
како је одавна ниси пио.</p> <p>— Неће, неће, рече Вујица — она ће ми душу повратити... — и гов |
мирену савест.</p> <p>Највише се бојао, неће се извршити ствар онако како треба и Карађорђе ће |
властољубље.{S} Овако, ако удари у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обојица из |
/p> <p>— Море попо, ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцима, но да се бије с њ |
ему невешти.{S} По селима су ваши људи; неће вас издати, а склоните се мало и у планину око сто |
м, господару, да то зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазити амо, док се не би што на |
својим недрима један страшан злочин.{S} Неће проћи ни неколико месеци, а десиће се најстрашније |
же им: „ово је наш човек, не дирајте“ — неће после ни једно ланути да га јашем.</p> <p>— Несрет |
а лупа ланаца кроз мозак дере.</p> <p>— Неће вала дуго, побратиме — одговори човек што беше уст |
да добије и ужива неко трећи.</p> <p>— Неће, неће он газити у така безакоња.{S} А неће му то д |
шкоди како је одавна ниси пио.</p> <p>— Неће, неће, рече Вујица — она ће ми душу повратити... — |
е, неће он газити у така безакоња.{S} А неће му то дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће би |
оворим.{S} А после ћемо све ласно.{S} А неће ни теби бити криво.</p> <p>И ако се прибојавао да |
е ради о својој памети и никога другога неће ни за што да послуша.{S} Како ми је данас било кад |
рталисавамо, Вујо, али како ћемо!{S} Да неће бити што зазорно!?</p> <p>— Како ћемо? — Секиром у |
сакупљени народни прваци ево решише да неће пристајати уз Карађорђа, баш и да дође.</p> <p>Тог |
Србе на делу видео, а тврдо се уздам да неће другчији бити ни твоји Грци, потомци славних јунак |
мам одсечна одговора.{S} Но и ту као да неће бити ништа, како ми Герман пише.{S} А Црни, црн му |
икога не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни долазити.</p> <p>После је тражио, да им на брзу |
елаја и не говори то, Милошева погибија неће спасти ову двојицу од погибије, а сад прво то треб |
ред.{S} Он, Милош, нада се да то Русија неће допустити, но ако би се ипак тако што десило, он, |
асем, боже сачувај, то никад ни до века неће бити!{S} За такав нитковлук, ја би сам себи гркљан |
в зрачак наде а они по читав месец дана неће да приме наше посланике, макар било и на десетак р |
неће да чује преклињања његова; ни она неће да буде толико милосрдна да се одазове цвилењу њег |
з висока положаја њина.{S} Ако у Милоша неће бити више милости и праштања, но код обичних људи, |
скога тропоља празан сан, који се никад неће остварити...{S} Али ја не мислим тако.{S} Ја не пр |
нам добро и то да густиш, гомила, народ неће лако улетити у нову ватру, особито кад Муја загуди |
несретна судбина с тога, што овај народ неће више да зна за <hi>пангалозе</hi>, који су га једн |
еднем ли, он ми, као прети, да то народ неће ништа омести, он ће учинити што је наумио, и на ме |
S} Да би био још поузданији да се нигде неће реч изрећи, Милош позва духовника који их сву трој |
каква задоцњења.{S} А можда и Карађорђе неће тако брзо долазити; свакако ако је што међу цареви |
, да кад је једном извуче никад више је неће метути у ножницу док не види балканске народе слоб |
це своје, а доћи ће нов свет, чије руке неће бити крваве, и на чијој се одећи неће познавати по |
знати да је моја рука кратка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у нар |
од више ни у каквој прилици побунити се неће, само ако рахатлук имао буде“.</p> <p>Даље, у писм |
ги паметнији да управља овом земљом, те неће баш спасти на лудога Циган Ђорђа!</p> <p>Милош је |
а наша хладна мртва тела никада се више неће на њима огрејати.{S} Хеј животе, животе.</p> <p>До |
о зазорно, као велим, кад се он крије и неће да се каже, није ред ни ја да га изазивам силом.</ |
а, а ето нестаће га, па не само да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гор |
логаја не окушају; људи мека срца, који неће мрава згазити и зликовци, који би заклали човека к |
ш у Србији јунака и честитих људи, који неће хтети да прљају свој образ мучки проливеном крвљу |
тамо наше чека неко смиље и ковиље, али неће бити баш ни то, да је тако страшно, како они говор |
Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, али неће да ради!{S} Зинула им хала за господством, па им и |
S} Но што се тиче турске војске, она ми неће требати, и ја се утврдо уздам да ћу целу ствар свр |
е у руци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће веровати и рећи ће: „хтео је али није могао“.{S} Е |
еде!{S} Али знаду и они све то, али они неће сад да знаду то.{S} Згодније им је да се граде нев |
загледају.{S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И камо лепе среће наше, да се није оволико окл |
ивим, Боже ме сачувај!{S} То никад бити неће!{S} Немојте се узалуд мучити!{S} Бежите, разилазит |
у где српско ухо за моје име никад чути неће...{S} А можда би још боље било, да ме убију.{S} То |
е неће бити крваве, и на чијој се одећи неће познавати попрскана крв убијена праоца.</p> <p>... |
ију, решено је, да овде присутни прваци неће уз њега пристајати.</p> <p>Ово последње решење дон |
/> унапред знао да од тих новаца Турци неће видети ни парића, и да Марашлија све то угађа само |
она — зебем и ја.{S} Али опет ко велим неће кума Милош теби баш то спремати.{S} Он је и сам би |
иста Србин, али у овој светој борби, он неће знати за уске народносне међе и успех ма кога наро |
сам га и поручивао му да се смири — он неће.{S} Молио сам царски двор да га тргну кудгод дубље |
бити да он то нешто сам кува, кад тако неће ништа да каже.</p> <p>— Не знам!{S} То је и мени д |
што год боље и паметније, од добра нико неће бежати.{S} Је’л тако?</p> <p>Духовник опет одобри, |
а миру Милоша и Србију, па се тебе нико неће ни сећати, а камо ли да те код Руса пањка.</p> <p> |
улизице турске!...{S} Не, не!...{S} То неће, то не сме да буде!...{S} Перо, дај амо твоје оруж |
Србију, где се не зна шта их чека — то неће ни један.</p> <p>„Док су били у Србији; док је тра |
хладно око срца; све ми се слути да то неће бити на добро и све се бојим да то нису навлаш так |
га зове преко људи, знао је да Ђорђе то неће поверовати.{S} Да му пише, писмо се може ухватити, |
рађорђе дошао да дигне буну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане на пут.</p |
на не примају његово кајање.{S} Ни смрт неће да чује преклињања његова; ни она неће да буде тол |
с њим и уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се ником ништа говорити, и чуваће се као највећа т |
мо ништа доказати, онда на руском двору неће нам ни веровати.{S} То је опет твоја добит — рече |
у рођену браћу и да Бог тај големи грех неће и не може оставити без тешке казне.</p> <p>Занета |
си читава половина једнога столећа, још неће бити кадре да утру траг страшноме злочину, да спер |
одина проћи ће а њина тешка стопала још неће моћи да разгази и утре траг овоме злочину.{S} Кроз |
икад више видети.{S} Сва је прилика да нећемо — тако ми се нешто слути!{S} Али како било да би |
{S} Нашим људима и свакоме ко нас слуша нећемо дати да се меша у његове послове, а он сам с они |
а плаћа кожом и главом вашу обест.{S} Е нећемо, бели, више тако, господару Павле.</p> <pb n="30 |
драго, јарко сунашце, ми се никад више нећемо видети.{S} Овај твој слабачки <pb n="79" /> зрач |
а окуша срећу, па како му Бог да.{S} Ми нећемо ни сметати, ни помагати, али ћемо увек чувати ов |
прости сва надања наша.{S} Усамљени ми нећемо моћи ништа велико да учинимо, а баш да се што и |
, значи ићи на сигурну пропаст.{S} Тако нећемо сејати.</p> <p>— Ако сам те добро разумео, попо, |
е рахат проћи да о мене не запињете.{S} Нећете ли то, онда <pb n="166" /> немојте се ништа чуди |
} Ово је Милошева мука, и док је он жив нећете омастити брка.{S} Свак би сад умео доћи на готов |
авијала.</p> <p>— А што, најо!{S} Да се нећете кудгод селити?{S} Мој Анта рече ми ту пре негде, |
дочепају господства и власти...{S} Али нећете куда сте наумили!{S} Ви сте у вашу тековину гурн |
S} Котило ти турско твоје, помислим ја, нећеш га, вала, ти жњети усред зиме, кад нико не жање, |
а мало после додаде:</p> <p>— А најзад, нећеш ни ти ићи онако тек насумце, но ћеш отворити четв |
, па чика Стојан вели, да ти овога лета нећеш ни долазити из Петробурга.</p> <p>— Е, ето дођох! |
м вером твојом, да никад нигде и никоме нећеш ни једне казати од свега што ти ја сад овде повер |
сти на молбу и наваљивање људи).{S} Али нећеш, Штрбо, куд си наумио, не! — Окрете се Милош сад |
а оптужује, она виче; од њена вапаја ти нећеш имати мира ни станка; она ће те с ужасом из сред |
Вујици и показаћеш му га, али га давати нећеш.{S} Само ће се овде на крају потписати, да га је |
ој Марашу, пребијена парића више добити нећеш!“...</p> <p>Везир ућута да чује шта ли ће Милош р |
ињаћеш да бежиш далеко, далеко, али јој нећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да |
будем мислио да Србија треба да устаје, нећу ја тада друге подбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу |
атити гдегод и Црнога и његове људе.{S} Нећу после да ми се и то товари на душу.{S} Ево вас, па |
о да је остављам и одлажем до сутра?{S} Нећу га остављати ни једне декине (минуте), знаш ли ти |
говорио је он даље — погинућу убрзо, а нећу имати кад да учиним ништа, по чему би се видело за |
не окуси — примети Вујица.</p> <p>— Ја нећу ни окушати.{S} Ја сам ово теби донео.{S} За мене ј |
му одговорим црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} Ако пристанем вели, моје заслуге биће ми призн |
ш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећу те дирати ни питати.</p> <p>— Није ми ништа криво, |
бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто нећу после да се изговарате да сам ја наваљивао, већ ет |
но друге тиштала садашња потиштеност и неуглед према слави, угледу и почастима, које су уживал |
ом.</p> <p>Тако је Карађорђе неопажен и неузнемирен издро преко румунске границе, дочепао се Ће |
ак и пред самим собом да забашури своје неумесно трзање.</p> <p>— Откуда ноћас, анатемњаче?</p> |
остали без успеха.{S} Марашлија је био неумитан.{S} На све молбе он је упорно одговарао:</p> < |
њега да доказује, како је Карађорђе био неумитљив, непомирљив душманин турски, који никада није |
ење, као да негде у даљини жубори какав неуморни поток, или као да се кроз мрак плашљиво дошапт |
одина доцније.{S} Обично би се рекло за неупутна и обесна човека:</p> <p>„Море, бога ми ће и ов |
ле једна крај друге.</p> <p>После овога неуспеха, џелат чисто клону.{S} Навршило се 20 година к |
о, а баш да се што и почне свршиће се с неуспехом.</p> <p>Вујица је одобравао говор Ђорђев и ма |
дјекну јасно ту у непосредној близини и неустрашиви Карађорђе осети како му срце заигра у груди |
ака.{S} Износио је како је све ровито и неутврђено, и како би Турци управо и волели, да се поре |
ао сећање на неправде, које сам којекад нехотице починио.{S} Али шта да радим!{S} Човек сам и г |
но.{S} Јако је мирисало и Лисовић га, и нехотице, пренесе носу.</p> <p>— Не, несрећниче, не мир |
сом примети да су му збиља крваве.{S} И нехотице, он их узе трљати о чакшире и крити иза леђа.< |
<p>У два маха снажна рука Карађорђева и нехотице се дизала и машала за оно место где је некада |
ла у гуши.</p> <p>Духовник виде да је и нехотице пробудио срџбу код Милоша и у себи се већ вајк |
ој и пријатељи и непријатељи хотимице и нехотице наносили.{S} Мило би ми било и, чини ми се, ду |
, и јуначнији од њега.{S} То је Милош и нехотице <pb n="122" /> сазнавао у себи, ако можда и не |
тако тешко и крваво стекло, а за љубав нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, |
изглед.{S} Тако исто и у гласу било је нечега рапавог и суровог, што ти чисто уши пара.{S} Под |
ћемо пристати уз Црног.{S} Дође ли он с нечим шта је сумњиво и несигурно, ми ћемо добро стегнут |
а Милошу на путу, те хоће овако мучки и нечовешки да ми сече главу ноћу у планини? — упита Цуки |
на гружанских; а кроз тај урлик бурин и нечујно је одјекивао уздах једних сломљених груди, које |
кока прилети колиби, али тако пажљиво и нечујно да ни један листак не шушну под његовим ногама. |
још говорила кад се собња врата тихо и нечујно отворише.{S} У одају уђе висок, просед, достоја |
све стране.{S} Али у ову веселу грају и нечујно су се мешали и звуци притајених болних уздаха, |
би како се кроз ову тишину тихо, скоро нечујно носи некакав пријатан, чаробан шум.</p> <p>Од к |
вечано војводско одело, његова одличја, нешто новца и друге ситније ствари из те торбе биле су |
јер један од ове двојице, што пређоше, нешто се дуго разговарао насамо с оним што остаде у Бан |
једаред, Никола оберучке снажно изману, нешто се диже и сену у ваздуху; чу се туп, нејасан, мок |
духу; чу се туп, нејасан, мокар ударац; нешто шкргутну и здроби се; она црна непомична маса ожи |
ешто види и откуда као да <pb n="71" /> нешто чује.{S} Па би онда на једаред њене обамрле усне |
ди!</p> <p>— Претерујете, господару!{S} Нешто је можда истина <pb n="162" /> али никако не може |
нутку чу се доле некакав ужасан крш.{S} Нешто се рогобатно сручи, здроби, прште, а кроз маглу и |
<p>— Што си се замислио, попо?</p> <p>— Нешто мислим, да ли истина Црни Ђорђе помишља да се опе |
Он чисто подскочи с миндера, као да га нешто упечи и пун нестрпљења, узе махати десном руком, |
се оде.</p> <p>Крага замуцну, као да га нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи. — Ал |
или јава.{S} У грудима је осећао да га нешто истински боле, нарочито испод леве сисе, где је с |
поћутао он додаде блажије: — Мањ ако га нешто цареви силом натуре!{S} Али и онда не знам како б |
нда усне су му грчевито дрхтале, као да нешто за се шапуће.{S} Његово сухо, смежурано безбројни |
опет поћута, опет је изгледало, као да нешто ослушкује.{S} За тим рече замишљено, као да сам с |
олико врускање.</p> <p>Карађорђе као да нешто сања.{S} Овда онда, он промрмља по какву неразгов |
.{S} Он се притаји, изгледало је као да нешто ослушкује.{S} За тим додаде:</p> <p>— Чујете ли к |
лед некуд у даљну даљину у којој као да нешто види и откуда као да <pb n="71" /> нешто чује.{S} |
ао, како би то згодно било да Карађорђа нешто збиља нестане тамо негде у Русији.</p> <p>— Али, |
чисто стресајући се. — Начула сам и ја нешто зато, па ја све велим, биће да то светина нагађа, |
иса је.{S} Изгледало је као да би хтела нешто рећи Милошу, али не може да почне.{S} Међутим, он |
ази.{S} Али људи као људи!{S} Сваки има нешто друго у глави.{S} Није то, веле, но он се боји да |
епрестано врзло:</p> <p>„Овај човек има нешто на души што га мучи што крије од других.{S} И то |
о друштво.</p> <p>Али, ма како било, на нешто се сад требало решити, пошто је од свега најгоре |
ко је веровати, да би се сад одважио на нешто без њина знања.</p> <p>— Јес, јес!{S} То право ве |
дао.</p> <p>— Е, овај је човек данас на нешто нагазио!{S} Хеј, по Богу, капетан Драгићу, је си |
рчи, увлачи и опет се плази; у два маха нешто проблебета, рече нешто — две последње неразумљиве |
<pb n="204" /> <p>— Бога ми, најо, све нешто презам да Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Милош и |
е знате, најо, али бога ми, мени је све нешто хладно око срца; све ми се слути да то неће бити |
ње Вујичино?{S} Ја бих рекао да се овде нешто плете...</p> <p>Карађорђе махну руком, као да би |
нутра!</p> <p>Анта се пренерази и хтеде нешто рећи.</p> <p>— Унутра се вуци! — викну Никола хва |
личици.{S} Изгледало је као да се Ђорђе нешто двоуми, као да се бори и ломи.{S} Најзад се реши |
а задену пиштоље за појас, саже се, узе нешто што је стајало споља до врата, и кријући га иза л |
ри, те се на свакоме може познати да је нешто узнемирен, забринут и нешто очекује.</p> <p>Све о |
слободно, на Вујици се познавало да је нешто јако збуњен и сметен; ни овај човек, који је био |
{S} Обадве жене осећале су као да им је нешто засело у грлу, док Карађорђевица, као старија, оп |
"42" /> човек с пером у руци и писао је нешто на колену, по турском хадету.</p> <p>На махове књ |
етити.{S} Сам народ још од зимус био је нешто јако узаврео.{S} Били су се појавили неки агенти, |
, онако као узгред, пусти и то, како је нешто начуо да је Црни Ђорђе намеран да се врати понова |
лика бара крви.{S} Мало даље стајало је нешто увијено у повелику шарену бошчу!{S} Још даље, на |
огледа.{S} У целом њеном држању било је нешто поносно и достојанствено.</p> <p>Друга жена била |
ако не може сам себи да опрости, што је нешто учинио, а није учинио ништа до оно што и сви друг |
егли и загазили; док је било наде да се нешто може извојевати, они су војевали, били се и збиља |
још више забрину.{S} Он је опажао да се нешто плете око њега.{S} Али још те исте вечери стиже ч |
ване, прво застаде код врата, као да се нешто омишља, и после сави на више и нестаде га у мраку |
аповести његове, а сад баш он као да се нешто предомишља и вајка!...</p> <p>— Шта, а ти га жали |
могло би се учинити чудо!{S} Него ја се нешто ломим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ће доћи |
а ум да промени боравиште.{S} Вујица се нешто много забави и Карађорђу је то почело бивати сумњ |
, онда је Милош био добар а сад, кад се нешто закопитило, сад су сви они мудраци и паметници, и |
рускога цара.{S} Од тога доба Ђорђе се нешто мало смирио; али опет памет му је једнако у Србиј |
длучио, у последњем тренутку наћи ће се нешто, што ће ме омести“.{S} Али се онда јављала друга |
кућом, сам је!</p> <p>— Сам!? — књаз се нешто замисли и неколико пута крочи доле горе по кући — |
то се до сад задржао.</p> <p>— Узели се нешто у разговор с кнезом Аксентијем, о господару Ђорђу |
} Сва је прилика да нећемо — тако ми се нешто слути!{S} Али како било да било, памти и кажи ком |
} И чудо што су ми ишле од руке, док се нешто не споречкам с најом, те од тога доба баталим све |
е био срдит, то није ништа.{S} Друго се нешто види одавде.{S} Он смера да ненадно бахне у Србиј |
ио онако ће и проћи.{S} Но тек онако се нешто предомишљам.</p> <p>Милош не рече ништа више, али |
од прилике била глава, испод ногу му се нешто измаче.{S} Изгледало је, као да се глава, која се |
је искупљено десетак сељака, који су се нешто живо међу собом препирали.</p> <p>У средини горел |
жив разговор.</p> <p>— Духовниче, да те нешто право питам, ама право да ми кажеш — поче кнез Ми |
ош га упита:</p> <p>— „Бре, Врљо, да те нешто сковитли тешка претешка болест, па да ти се рекне |
Сто пута би пре умро.</p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни онда г |
лази; у два маха нешто проблебета, рече нешто — две последње неразумљиве, загонетне речи, што и |
аз Милош је дизао главу и оном што пише нешто казивао.{S} Овај би то бележио, а кад цело писмо |
седеле су у једном собичку две женске и нешто се живо разговарале.</p> <p>Обадве женске биле су |
знати да је нешто узнемирен, забринут и нешто очекује.</p> <p>Све ово не може да се сакрије од |
ко безобразно погледао, чисто као да ми нешто прети!</p> <p>Вујица га је разбијао. — Није, бога |
и Вујицу треба упљескати, јер ево и они нешто с њим шурују.</p> <p>Милош је стајао у средини са |
<p>— Јес, они тако говоре, али да Црни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче за собом, да |
отребљавао уз говор, особито кад говори нешто својски и од срца или кад је веома љут.</note> <n |
та промуклим гласом:</p> <p>— Јутрос си нешто подуже говорио с тамничарем.{S} Шта ти рече?{S} И |
, душманин, Турчин.{S} Ви ћете доживети нешто жалосније и мучније — гледаћете, како Србин Србин |
своје породице.{S} Морало би се десити нешто особито, па да их из тога стања ишчупа и опет рин |
та би учинио с Црним Ђорђем, да се овај нешто збиља поврати у Србију, као што поручује.{S} У ст |
нула у далеку будућност и назрела у њој нешто мрачно и крваво, јер су бледе усне бабине шапутал |
Ђорђа тако овесели да је те вечери чак нешто мало и уз гусле свирао, што није чинио већ од тол |
а бити у сваком послу.{S} Али кад човек нешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим ризиком може д |
хну. — У осталом, ја сам и хтео, ја сам нешто и покушавао, али ту се испречише остале војводе п |
ожено.</p> <p>— Није, господару, но сам нешто загледао око трмака, па ме пчела ујела — рече Дра |
ни поменути.{S} Пре неки дан наговестим нешто нашем полициском приставу (члан полиције) а он се |
, место да се склони и ћути, још он, он нешто виче и јада се.{S} Да видите само какво ми је пис |
се онде испречио; он ружно погледа; он нешто зло смера; — рече Карађорђе, показујући на Новако |
било је један и по час по поноћи.{S} Он нешто прогунђа.</p> <p>Слуга, који је чекао куњајући на |
ака опет поврати.{S} Очевидно је вребао нешто...</p> <p>Тако је трајало до пред зору.{S} Лети с |
јући погледа с Милоша, који је изгледао нешто мало блед и болешљив због великих напора и брига, |
тамо уцмека, па крај.“ Но после се као нешто предомисли, те додаде:</p> <p>— Аја, вели, није д |
атку?</p> <p>Чолакантиница се чисто као нешто застиде.</p> <p>— Како се не би сећао, брато, бог |
је ништа господару!{S} Ја сам овде имао нешто — рече Петар збуњено, па се онда окрете Марку и н |
воју намеру, и по мени поручивати друго нешто, кад је теби већ рекао једно.{S} Немој лудовати, |
има, а оборене главе, Марашлија је учио нешто крупно у памети.{S} Овда онда, погледао би испод |
д је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као што се говори, зуцка |
<pb n="37" /> бола.{S} На њима је било нешто што те подсећа на рањену зверку, коју су дуго и д |
њске.{S} Мора бити да је у зобници било нешто што је врло тешко, јер је људа левом руком подржа |
м, и дете је појмило, да се овде десило нешто грозно и страховито.{S} Под тим утиском оно је ст |
ко ни преводити везиру.{S} Рече му само нешто од овога и то ублажено, па ипак се везир намршти |
им какви би ми морали бити сами, да смо нешто на Милошевом месту.{S} Да је Србија имала снаге, |
p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да он то нешто сам кува, кад тако неће ништа да каже.</p> <p>— Н |
<p>Наједаред, Милош чује да у кукурузу нешто шушти.{S} Он се окреће и далеко за собом, кроз су |
тку Карађорђе угледа на далеком обзорју нешто мрачно и страшно.</p> <milestone unit="subSection |
ново окушају ратну срећу.</p> <p>Чим су нешто мало незадовољни с Милошем, народне старешине одм |
но да погледамо у будућност и да те ту нешто запитам као духовника и као рођенога брата мога.{ |
одина, помагао му је у томе.{S} Драгићу нешто беше поднадуло лево око, тако, да се готово сасви |
Узме их страх и сумња да се против њих нешто у потаји спрема, и онда се прозле и испизме; наср |
на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква буна и неред у Турској.</p> |
p> <p>Анта се захвали, рекав да има још нешто мало да нареди чељади код куће, па ће одмах и сам |
, да то зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазити амо, док се не би што наредило и наш |
ћан, па, Боже прости, без људи, народа, ни бог не био бог, нити би могао боговати, нити би имао |
неда ни мирна сна, ни слатка залогаја, ни слободна даха; која и дан и ноћ поджиже само једну м |
етвама.{S} Ни откуда ни једнога гласка, ни једне речи од милости, од проштаја и утехе.</p> <p>П |
и овај човек, који је био пре 5—6 дана, ни дај боже.</p> <p>Међутим Карађорђа је највише пекло |
и душу и тело, која неда ни мирна сна, ни слатка залогаја, ни слободна даха; која и дан и ноћ |
дравом нити треба милости, ни праштања, ни милосрђа — све те врлине једино и постоје за оне кој |
ни откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од људи ни од стоке.</p> <p>Наједаред, Милош чује да |
то били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — рече она мало после.{S} К |
одбегле тице певачице, ала ни те дажде, ни ти снези, <pb n="70" /> ни те буре, ни све те и вели |
рођени отац — али и рођени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој прилици штедити...{S} За |
Не би му помогле ни његове кабадахије, ни стражари, ни нико!...{S} Овако је сад сабља у његово |
једне улице, ни једне јавне грађевине, ни једног дома, ничега што би потсећало на сувремене ев |
ни ти снези, <pb n="70" /> ни те буре, ни све те и велике и многоструке промене, које за собом |
јасно у памети ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему се само тако слутило, тако |
да прибере јасно у памети ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему се само тако с |
ила права турска варош, ни једне улице, ни једне јавне грађевине, ни једног дома, ничега што би |
огле ни његове кабадахије, ни стражари, ни нико!...{S} Овако је сад сабља у његовој руци.</p> < |
ако му Бог да.{S} Ми нећемо ни сметати, ни помагати, али ћемо увек чувати ово што имамо.{S} Наш |
е се сети, да то није учинио од обести, ни с тога колико тек да се говори, већ што је требало т |
S} Правом и здравом нити треба милости, ни праштања, ни милосрђа — све те врлине једино и посто |
њега у Сибир, па му после, Боже прости, ни бог не поможе!{S} А после, мислим и то, како је он п |
Нико га не би смео примити у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето ту одмах у селу има толику род |
Два дана и две ноћи тада нити је легао, ни ока склопио, ни што у уста узео сем воде, нити је ре |
ни једне планине кроз коју није прошао, ни једне реке коју није бродио или на којој <pb n="18" |
оћи тада нити је легао, ни ока склопио, ни што у уста узео сем воде, нити је речи једне прогово |
повећег места, у које он није свратио, ни једне планине кроз коју није прошао, ни једне реке к |
озби, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао код свију, где више, где м |
о да се ни откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од људи ни од стоке.</p> <p>Наједаред, Милош |
7. год. још је била права турска варош, ни једне улице, ни једне јавне грађевине, ни једног дом |
Ни смрт неће да чује преклињања његова; ни она неће да буде толико милосрдна да се одазове цвил |
сам ти ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не би могао више добра желети.{S} Раја мора им |
авало да је нешто јако збуњен и сметен; ни овај човек, који је био пре 5—6 дана, ни дај боже.</ |
ни те дажде, ни ти снези, <pb n="70" /> ни те буре, ни све те и велике и многоструке промене, к |
/p> <p>— То је ваљда његова судбина!{S} Ни ја нисам то тражио намерно.{S} Али видим, да другога |
b n="306" /> га прекором и клетвама.{S} Ни откуда ни једнога гласка, ни једне речи од милости, |
се чу израз незадовољења и гунђања.{S} Ни други ударац није пресекао врат.{S} Сабља није погод |
љује.{S} Њему су јевтине туђе главе.{S} Ни његова не сме бити ни нама скупа.</p> <p>— Ти опет з |
јауке, она не примају његово кајање.{S} Ни смрт неће да чује преклињања његова; ни она неће да |
али његов болни јаук није нико чуо.{S} Ни једне душе није било да чује његова запомагања и да |
и радити, он је био чисто као узет.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Кад се после почео мало п |
езбрижни за главу и за породицу своју — ни један није више имао воље да поново гази у опасну бо |
о је све што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, господару, не тражимо ништа <pb n="165" |
му веома криво што да се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита он скидај |
ној даљини, односећи собом Ђорђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се чињаше |
и петак, 11. јули, а од Вујице ни трага ни јава.</p> <pb n="278" /> <p>Тога дана у петак, 11. ј |
ић превари и издаде!{S} Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао помислити кнез Сима.{S} Па з |
а је Карађорђе познавао, али ни за њега ни за остале није знао да су у служби код Милоша, већ ј |
могу ничему надати, али се немају чега ни бојати од ње, Карађорђе је хтео да види како ће то у |
ога по једнога кнеза, пунећи им уши, да ни Милош ништа није бољи од њих, па би они могли сваки |
оклонио.{S} Његова је пресветла воља да ни последњем просијаку, који се назвао царски поданик, |
S} Али после једног-два часа, видећи да ни јело ни разговор не иде, гости се узеше разилазити.{ |
и колиби, али тако пажљиво и нечујно да ни један листак не шушну под његовим ногама.</p> <p>Дош |
е, која сажиже и душу и тело, која неда ни мирна сна, ни слатка залогаја, ни слободна даха; кој |
/> га прекором и клетвама.{S} Ни откуда ни једнога гласка, ни једне речи од милости, од проштај |
јдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ја ни најмање не бојим! — рече Ђорђе немарно.</p> <p>— Бож |
ди што дођу из Србије.{S} Не знам ти ја ни десете, како то они казују.{S} Кад сам тако пре двај |
им, те да знаш да никаквога опроштенија ни милости не може ти бити.{S} А за грех какови ако се |
С тога старица никад није имала станка ни мира — вукли су је на све стране.</p> <p>Тако је бил |
и турском дину (вера) није било станка ни помена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде и црноме ђа |
нка његова.</p> <p>— Нема друга изласка ни друге помоћи; морам умочити руке у крв, па што да бо |
опет домами одбегле тице певачице, ала ни те дажде, ни ти снези, <pb n="70" /> ни те буре, ни |
у је Добрњац представљао, али није била ни онако незначајна, како је то износио Ђорђе.{S} Избор |
б и с празном пушком, тако исто не ваља ни човек, који рукује народним пословима, ако је код ње |
Пазара па да Пореча и тиха Дунава нема ни једнога повећег места, у које он није свратио, ни је |
рећи дан!{S} А ја бих се заклео да нема ни 2—3 сахата како сам овде!</p> <p>После ме узе запитк |
и лептири тако лепи, а после, овде нема ни бабових белаца па ни наш момак Сима није овде!{S} Ка |
ворена са свију страна, а у њој ни грма ни трна, само свуд набујала лепа зелена трава.</p> <p>У |
ни, односећи собом Ђорђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се чињаше као да ј |
и врата.</p> <p>Најзад није заборављена ни секира.{S} Снажним ударцима сам Штитарац ударао је у |
а после, овде нема ни бабових белаца па ни наш момак Сима није овде!{S} Какве је лепе зечиће он |
Али Турци не учинише селу никаква квара ни зијана.{S} Они се зауставише пред механом и потражиш |
иче; од њена вапаја ти нећеш имати мира ни станка; она ће те с ужасом из сред сна тргнути; на њ |
есно да сте овде заједно, па да не мора ни један лутати по туђем свету, да не мора један лити г |
Па како можете онда говорити оно у шта ни сами не верујете?!...</p> <p>„Кад ја будем мислио да |
латка мирна површина, као да није ништа ни било.{S} Тек после неколико дана, кад је из Србије д |
камо на тебе, ти бар немаш чекати ништа ни од кога, па што ниси наређивао и пословао!“ Учиним л |
и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, но долазе тако људи код мога Антонија, па сам |
ствари, о којима његова мала другарица ни појма нема. — Да ти знаш где је себе Топола; чак там |
секу или га набију на колац.{S} Али кад ни потера не може ништа да учини, кад се хајдуци осиле |
онда оде све ово моје као да није никад ни било.{S} Но ја морам с њим овако као што сам до сад |
ога дрског, одлучног човека, који никад ни пред ким и ни пред чим није застајао збуњен, Милош ј |
е могла сакрити лешина, па да јој никад ни врана кости не нађе!“...</p> <p>И Милошу се учини, к |
ја да се спасем, боже сачувај, то никад ни до века неће бити!{S} За такав нитковлук, ја би сам |
к и од <hi>Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни Вожд не зна шта овој земљи треба, само то зна Милош |
се он крије и неће да се каже, није ред ни ја да га изазивам силом.</p> <p>Све се ово десило 28 |
Марко зубима.</p> <p>Није се имало куд ни камо, Петар већ виде да мора зажмурети.{S} Нема сумњ |
да је турска вера, док је на мени главе ни длака му једна с његове не сме валити.{S} Ако ли је |
сечи.{S} Знао је да у овоме нема славе ни за кога, па се није хтео ни истицати да у томе тражи |
ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, како то Анти причају људи што дођу из Срби |
су Турци господари не сме се чути овде ни име његово, а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га |
ти, где га нико никад наћи не може, где ни сунчев зрак не може до њега допрети.“</p> <p>Он се с |
>— Говори Перо!{S} Од ћутања није вајде ни мени ни теби.</p> <p>Добио је несретну заповест, гос |
и се мора.{S} Без меса не може да прође ни једна свадба, а камо ли да се ослободи цела једна по |
е па и Руси скоче, онда јамачно не може ни Милош сам мировати, него питање је, господару, за са |
} А после и Ђорђе ће отварати очи; није ни он дете.{S} Кад се умео чувати и сачувати досад, кад |
илош је обазрив и мудар.{S} С тога није ни ударио мура, али ти господару Ђорђе, не треба ништа |
еја лишћем, те је изгледало као да није ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да з |
оварити на врат и оно што ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у Србију, да што тр |
S} У осталом пред њим се Карађорђе није ни крио.</p> <p>— Можеш ли ти мене, брате, гдегод прикр |
ну, ониску кућицу, која се с улице није ни видела из густа шљивика.</p> <p>— Овде сте безбедни |
и, Врљо, паметан си човек и ова ти није ни мало луда.</p> <p>— Не знам, ја ка’ тако рачунам у с |
дом својим, онда јамачно целе ноћи није ни о чему другом говорено <pb n="246" /> до о турским в |
рло опасни противници Милошу, и он није ни мало претеривао, кад је толико полагао на постигнути |
је требао ни долазити, кад га нико није ни звао.{S} Кнез Милош опази ово мигање и испречи се на |
хајдука.“ А у том вајкању — старцу није ни на ум падало да су она два човека нарочито била подм |
да су прозирале у далеке догађаје, које ни најбуднији вид не може да назре.{S} Она у тим тренут |
одрао као јарца...{S} Не би му помогле ни његове кабадахије, ни стражари, ни нико!...{S} Овако |
је наш човек, не дирајте“ — неће после ни једно ланути да га јашем.</p> <p>— Несретник, несрет |
који су ти најпоузданији.{S} А најпосле ни то ти не треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био |
о удари у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обојица изгубити да добије и ужива |
же све лепо сакрити, па да никад никоме ни на ум не падне...{S} Како има згодних места, где би |
; умукни туна, па да ниси никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на режњеве исећи.</p> |
У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поменути.{S} Пре неки дан наговестим нешто нашем пол |
а <pb n="256" /> велим добро.{S} Не сме ни он против воље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни ти г |
пуштања да се врати.{S} Није он од мене ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас |
ора презати и од сенке своје, с тога се ни ја не смем поверавати никоме другом до једино теби и |
кућа, станова, обора, па како то да се ни откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од људи ни о |
и, ако се истински разуму.{S} Сам за се ни један балкански народ не може створити ништа трајно |
да би Русија остала на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква буна и н |
ритајио и лежао је као мртав; чак му се ни дисање не чујаше.</p> <p>Напољу је била лепа, топла |
јунаци, па не може бити никакве срамоте ни за тебе што си се уклонио.{S} Што рекао покојни Ћурћ |
м.{S} А после ћемо све ласно.{S} А неће ни теби бити криво.</p> <p>И ако се прибојавао да не ст |
и о својој памети и никога другога неће ни за што да послуша.{S} Како ми је данас било кад чух |
не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни долазити.</p> <p>После је тражио, да им на брзу руку |
у Милоша и Србију, па се тебе нико неће ни сећати, а камо ли да те код Руса пањка.</p> <p>Карађ |
ју, где се не зна шта их чека — то неће ни један.</p> <p>„Док су били у Србији; док је трајала |
вану већ и петак, 11. јули, а од Вујице ни трага ни јава.</p> <pb n="278" /> <p>Тога дана у пет |
орђе је рано устао.{S} Још се не бејаше ни расвануло, а он изађе до на извор са својим верним Н |
со тим засвједочавамо да наш народ више ни у каквој прилици побунити се неће, само ако рахатлук |
оли глава, па се од тога доба није више ни враћао.{S} Јамачно је отишао да конакује код Чолак-А |
лучног човека, који никад ни пред ким и ни пред чим није застајао збуњен, Милош је чисто и сам |
мње, заповест је од господара.{S} Не би ни Марко то смео узети тек онако на своју одговорност — |
главе ником није вајде, опет мени не би ни на ум падало да остављам Србију, да се ту не нађе Ру |
ова доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле.</p> <p>Вујица је ћутао |
е чује никакав глас, ни јав, ни од људи ни од стоке.</p> <p>Наједаред, Милош чује да у кукурузу |
ојан тога поверења.{S} Милош се не боји ни сад неке обмане с његове стране...{S} Али, ипак, ипа |
аковић, кога је Карађорђе познавао, али ни за њега ни за остале није знао да су у служби код Ми |
а високо ценили и поштовали.</p> <p>Али ни један од њих није сад говорио оно што <pb n="264" /> |
ће главама заклањати да вођи не повали ни длака на глави...</p> <p>Ја ово не говорим на памет. |
а није допадало.{S} Они никад нису дали ни да се помене о томе, да ми можемо што сами за се уде |
олиције) а он се накостреши, не даде ми ни реч изустити.</p> <p>— Ћут! — вели — о томе не помињ |
и Перо!{S} Од ћутања није вајде ни мени ни теби.</p> <p>Добио је несретну заповест, господару.< |
отив воље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни ти господару дошао о својој глави.</p> <p>После ових |
пски!...{S} Ја, господару, онда ти ниси ни слутио да ћеш некад и сам поћи нашим трагом, но Бог |
и у така безакоња.{S} А неће му то дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица |
било с Ђорђем.{S} Није се могао одржати ни месец дана.{S} Али за тебе је друго; теби он може ис |
одлажем до сутра?{S} Нећу га остављати ни једне декине (минуте), знаш ли ти то! — викао је кне |
стићи то мучење, а нису хтели измишљати ни нарочите справе за то, као што је чинила богобојажљи |
се то не може од голога народа истерати ни за хиљаду и двеста година.</p> <p>Марашлија се љутну |
ти је што гођ криво, ето нећу те дирати ни питати.</p> <p>— Није ми ништа криво, али нисам доша |
турски, који никада није хтео пристати ни на какво равнање и погађање с Турцима, док он, Милош |
знао да од тих новаца Турци неће видети ни парића, и да Марашлија све то угађа само за своју ду |
се по тамници.{S} Нису имали шта узети ни оставити.{S} Прекрстише се и пођоше.</p> <p>Ту под с |
је коме суђено, нит му ко може одузети ни додати.{S} Ето слободно народа, па ако му је милије |
Он није могао да прибере јасно у памети ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему с |
не туђе главе.{S} Ни његова не сме бити ни нама скупа.</p> <p>— Ти опет забраздио!{S} И њима је |
шао да дигне буну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане на пут.</p> <p>Чувши |
а тврдо се уздам да неће другчији бити ни твоји Грци, потомци славних јунака јелинских, којима |
p>Али од свега тога сад није могло бити ни једно и Вујица је имао да бира само између Карађорђе |
ублење.{S} Сам везир није хтео излазити ни присуствовати овој сечи.{S} Знао је да у овоме нема |
назвао царски поданик, не може повалити ни једна длака с главе, док не би што скривио пред царе |
их дасака, и није их било лако отворити ни разбити, баш кад се и сила употреби.</p> <p>Штитарац |
има један страшан злочин.{S} Неће проћи ни неколико месеци, а десиће се најстрашније оцеубиство |
<p>То је тражио Милош, а у овој прилици ни везир није могао желети ништа друго, с тога је њин с |
љана, отворена са свију страна, а у њој ни грма ни трна, само свуд набујала лепа зелена трава.< |
слуге и послушнике своје, ипак он, чак ни пред њима, није хтео сад истицати своју вољу и своју |
скривио и учинио да ми не дате мира чак ни амо у туђој земљи, као да је мени мало мојих јада, н |
же бити и тако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост.{S} Друга б |
акве сте рђе, не умете љуцки посећи чак ни мирна, везана човека!...</p> <p>— Али мрцварите!{S} |
је био чисто као узет.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Кад се после почео мало по мало поправљ |
доказати, онда на руском двору неће нам ни веровати.{S} То је опет твоја добит — рече Добрњац п |
ршавати.{S} А како да је свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и поручивао му да се смири — он |
господару!{S} Није то било овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији убијам.{S} Прешао сам, |
он починио.{S} У осталом, ја њега нисам ни био ни убио.{S} Убили га хајдуци за паре.</p> <p>Нас |
м ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да |
p>— Не знам, бога ми кнеже, не познајем ни једнога.{S} А нисам их ни загледао!...{S} Ти си их б |
га код рускога двора.</p> <p>— Не велим ни ја сад — рече Ђорђе опрезно — већ говорим онако у оп |
, али он њих не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он не може никога волети.{S} Његов |
ти и слушати горег од себе!{S} Не желим ни ја оставити кости у туђој земљи и уздам се у бога да |
тогод рекнеш слути на зло.{S} Не мислим ни ја да тамо наше чека неко смиље и ковиље, али неће б |
дође.</p> <p>— Како да не мисли!{S} Он ни о чему другом и не мисли до о томе.{S} Причају ми љу |
момку да не запиткује и да није требао ни долазити, кад га нико није ни звао.{S} Кнез Милош оп |
наста блага тишина, коју није прекидао ни најмањи гласак.</p> </div> <pb n="73" /> <div type=" |
имбарлију ојади тако да више није ваљао ни богу ни људима.</p> <p>Одсекао му обадва уха, а за т |
пала његова крв на те.{S} А не би имао ни згодна изговора, зашто си га убио, шта ти је сметао |
ађорђевих удараца не би вас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци крваво још из Кара |
е би испало наопако!“ Чак им није право ни онда кад учиним штогод добро.{S} Онда се домишљају, |
ко био застрашен да се управо није смео ни жалити на зулуме турске.{S} Врљо узме питати сељака |
ерману у Букурешт.{S} Али нисам се смео ни њему поверити да му све кажем, но сам тражио, онако |
нема славе ни за кога, па се није хтео ни истицати да у томе тражи какве заслуге за се.{S} У о |
а одрубљена.{S} Шта више, врат није био ни до половине пресечен!</p> <p>Џелат пребледе и уздрхт |
арађорђу, с којим до сад Милош није био ни у каквим односима.</p> <p>Милош се јако двоумио, да |
нио.{S} У осталом, ја њега нисам ни био ни убио.{S} Убили га хајдуци за паре.</p> <p>Наста крат |
ти Карађорђу у очи.{S} Не би он довршио ни прве речи своје, а страшан сребрњак Карађорђев сенуо |
ужио као тумач, није смео све ово овако ни преводити везиру.{S} Рече му само нешто од овога и т |
био наш крај сад, да Ђорђе није никако ни долазио амо, но да се склонио, гдегод у околини Срби |
у, па чак и кума Милош, не може га нико ни везана зауставити.</p> <p>— Ви то боље знате, најо, |
а зачуди овом похођењу.{S} Та њега нико ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, па још по ов |
овде виде шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени са стране, они су |
осле једног-два часа, видећи да ни јело ни разговор не иде, гости се узеше разилазити.{S} Милош |
овину!{S} Да није било њега, не би било ни њих данас.{S} Готовом детету лако је бити отац, брај |
бију се ватром из пушака, и није прошло ни <pb n="138" /> по часа а Турци су већ били сви повез |
срећу, па како му Бог да.{S} Ми нећемо ни сметати, ни помагати, али ћемо увек чувати ово што и |
о што се сиротује; на неки довлет нисмо ни научили.{S} Ама ме сама душа боли што овде овако чам |
за тренутак умере и стишају.</p> <p>Но ни једна страна није била вољна за смирење.{S} Што их ј |
веома незнатна, а после није се уредно ни издавала.{S} Тако је већина била упућена на своју ли |
ски народ не може створити ништа трајно ни поуздано, нити може бити истинске среће код једнога, |
<p>Чолакантовица прихвати:</p> <p>— Оно ни ја се не бих толико бојала да је он једнако био тамо |
додаде:</p> <p>— Аја, вели, није добро ни тако.{S} У Русији би се то уватило.{S} Уловили би чо |
Овако, ако удари у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обојица изгубити да добије |
је тај човек, јер га управо нису добро ни видели.{S} Једва су по одећи приметили толико, да је |
але и српске војводе.{S} Само што скоро ни један од њих није веровао у успех, те су ту замисао |
<p>Вујица продужи:</p> <p>— ...{S} Ето ни кошуље немам на себи.{S} Ову једну носим већ три мес |
им, ја скидам одговорност са себе и већ ни зашто не могу одговарати, јер ће немирни људи познат |
у ојади тако да више није ваљао ни богу ни људима.</p> <p>Одсекао му обадва уха, а за тим га оп |
га снађе нека голема беда.{S} А није му ни било лако.{S} И ако је имао око себе све саме покорн |
родбина бежи од њега, и не дотурају му ни најнужније потребе за живот, а стар је и немоћан да |
продужи. — Али како да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поменути.{S} Пре нек |
остали, најпосле, људи који можда нису ни имали зле намере у срцу, али су се повели за надом д |
{S} А ово овде није ништа!{S} Овде нису ни лептири тако лепи, а после, овде нема ни бабових бел |
и да после народ проклиње оне који нису ни за шта криви, и који су јадни учинили све што им је |
о господаре, да први бегови турски нису ни главом сигурни?...</p> <p>— Не, по Богу, господару!{ |
куси — примети Вујица.</p> <p>— Ја нећу ни окушати.{S} Ја сам ово теби донео.{S} За мене је лак |
ањивао, њих би сам свет побио, не би их ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не смета пак |
, не познајем ни једнога.{S} А нисам их ни загледао!...{S} Ти си их боље видео.</p> <p>— Превез |
ухвате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни онда говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад при |
неко смиље и ковиље, али неће бити баш ни то, да је тако страшно, како они говоре.{S} Најзад б |
за кога Милош рекне да је крив не смеш ни молити.{S} И окрећите ви ствар како хоћете, другога |
после додаде:</p> <p>— А најзад, нећеш ни ти ићи онако тек насумце, но ћеш отворити четворе оч |
ика Стојан вели, да ти овога лета нећеш ни долазити из Петробурга.</p> <p>— Е, ето дођох!...{S} |
м твојом, да никад нигде и никоме нећеш ни једне казати од свега што ти ја сад овде поверим...{ |
, курво и ђидио.{S} Не можеш да одсечеш ни једну главу, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја |
мореш данас једнијем махом да прерубиш ни ову паучину, што се зове шумадиски ђаурлук!...</p> < |
ину Махмуда II, о коме се тада није још ни слутило, да ће једног дана то бити страшни уништилац |
би допадала.{S} У целом разговору Милош ни један пут није споменуо реч „убије“ или „убиство“, о |
сти, и имаће мирну савест говорећи: „Ја нигда нисам умочио прсте своје у невину крв братску и р |
е жалосне, трошне дрвене кућерке!...{S} Нигде ширине и жива бујна јавна живота — свуда сниски к |
а једним шареним лептиром, где му не да нигде стати.{S} Огромни лептир полети пет-шест корака п |
а, што је изрезан у самом камену и нема нигде отвора за светлост.</p> <p>— Знаду ли други кнезо |
:{S} Али ми онда дигли главе па од Руса нигде да се одвојимо.</p> <pb n="220" /> <p>Карађорђе д |
видом, и српском вером твојом, да никад нигде и никоме нећеш ни једне казати од свега што ти ја |
ајна.{S} Да би био још поузданији да се нигде неће реч изрећи, Милош позва духовника који их св |
рагове великашке по Петробургу, па опет нигде и ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго уздам.< |
ироко тихо Дунаво, ћутећки је ваљало на ниже огромне водене масе своје, а његова пространа, као |
ако најбоље хоћеш, а полумесец опет све ниже и ниже обара рогове, турска сила све је бесилнија, |
боље хоћеш, а полумесец опет све ниже и ниже обара рогове, турска сила све је бесилнија, а Турс |
ао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео да прозре у мрачну утробу црне зем |
поградио свињце за своје свиње, а мало ниже био му је и кованлук, као што смо већ напомињали.< |
а, застао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео да прозре у мрачну утробу ц |
ији да направимо — примети Герман тихо, нижући реч по реч.</p> <p>Карађорђе чисто плану: — Ја к |
омљена рана с црним, запеченим ивицама, низ које су још струјали танки млазеви крви.{S} Крај ње |
да јадно живинче у помами јури као муња низ голо поље.{S} После наједаред коњ се зауставља, а ј |
це и пусатнице (оружнице), и погледајте низ нас саме!{S} Са свијех страна провирује опадање и с |
не, као код жена, па сплетени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је онда био друкчије обучен, није |
либаше из Паланке.</p> <p>Силазећи тако низ један брдељак, Карађорђе се заустави и показа Науму |
тих поветарац, тутњаће страховите буре, низаће се редом годишња доба, падаће студени снези, изу |
рака удаљен од колибе, али је била мала низбрдица.{S} У који мах Наум пође потоку, иза оближњег |
ина турском имену и турском дину (вера) није било станка ни помена у овоме вилајету.{S} Али Бог |
питања ради сад кад је њин гост.{S} Ба, није прилика!...{S} Него, како би било господару, да ко |
уклонио.{S} Што рекао покојни Ћурћија, није човек врбовина па да се на пролеће подмлади и да н |
шнике своје, ипак он, чак ни пред њима, није хтео сад истицати своју вољу и своју заповест.</p> |
амо преко три воде.{S} Па тамо је шума, није овако као овде, све само поље.{S} А код наше куће |
нису ништа помогле.{S} Драгић, истина, није кренут те ноћи, али је, одмах сутра дан рано у јут |
лим, кад се он крије и неће да се каже, није ред ни ја да га изазивам силом.</p> <p>Све се ово |
S} Тај списак, као и све друге хартије, није био исписан обичним писменима, већ неком другом та |
шљивовицом.</p> <p>— Остави ме, брате, није ми до ракије, сваки ми гутљај ево овде застаје — р |
заповедао да то учини, ал’ он, бојаги, није могао и није хтео грешити душе.{S} Пред Турцима оп |
и дан зија на бедему?!{S} Турска, бели, није, но ваша!...</p> <p>— Гађају је, болан, наша дјеца |
а врата да изађе.</p> <p>— То му, бели, није нико заповједао.{S} Што ће свијетлом везиру ваше к |
домисли, те додаде:</p> <p>— Аја, вели, није добро ни тако.{S} У Русији би се то уватило.{S} Ул |
а му је све повлађивао и ако, у истини, није све онако мислио.</p> <p>Док је Милош овако праска |
} А и бабо је онда био друкчије обучен, није као сад, и он је увек носио пиштоље.</p> <p>А — шт |
" /> <p>— Не бојте се ништа, господару, није никаква зла намера, но имам да ти кажем важну једн |
ов ћурчибаша, који је служио као тумач, није смео све ово овако ни преводити везиру.{S} Рече му |
га.{S} А после и Ђорђе ће отварати очи; није ни он дете.{S} Кад се умео чувати и сачувати досад |
а што си их ти побио, зар <hi>њему</hi> није била мила његова глава?{S} Па опет си је ти одсека |
} Испало око које за њима заплакало!{S} Није ријеч о жаљењу, но да познате, болан, да Турци ниј |
...</p> <p>— Не, по Богу, господару!{S} Није то било овде; нисам ни ја био будала, да их у Срби |
кнезове, што не држе задату реч!...{S} Није, дакле, ту вајде уздати се у њино обећање, већ ја |
> <p>— Нека ме не куне српски народ.{S} Није мене страх од смрти амо довео, већ су ме Руси дома |
у какво крупно зло, да их ово снађе.{S} Није се забадава зуцало о новој буни!{S} Не море бит’, |
/p> <p>— Окован јесте, а везан није.{S} Није било нужда да га везујем.</p> <p>— Нема ништа од о |
и!{S} Сваки има нешто друго у глави.{S} Није то, веле, но он се боји да му они не преотму славу |
Ђорђу од мога допуштања да се врати.{S} Није он од мене ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја м |
у, ти си видео шта је било с Ђорђем.{S} Није се могао одржати ни месец дана.{S} Али за тебе је |
е згледате?{S} Мислите, ја се шалим?{S} Није, очију ми!{S} Ево га овде у соби.{S} Ево изађите д |
гађаш Србију.</p> <p>Герман се умеша. — Није то освета, господару.{S} Голема нужда гони кнеза М |
прети!</p> <p>Вујица га је разбијао. — Није, бога ми, господару, то се теби тек онако учинило. |
Он је на моје зло овамо дошао!</p> <p>— Није на добро, господару!</p> <p>— Перо, не био ти хара |
пред Богом и пред народом!...</p> <p>— Није ту у питању једна српска глава мање или више, већ |
инија моја и њу хоће да пошље.</p> <p>— Није што је јевтинија, но што си ти крив, војводо!</p> |
их за ту плату Турчин посече.</p> <p>— Није!{S} Теби се све чини неверица.{S} Ти рачунаш како |
главу сијече? — примети други.</p> <p>— Није на ино, но су се морали увалити у какво крупно зло |
ето нећу те дирати ни питати.</p> <p>— Није ми ништа криво, али нисам дошао у каву да водим та |
сутра може за навек смркнути.</p> <p>— Није ваљда баш тако призорило.</p> <pb n="63" /> <p>— Б |
ице, могао би само Петар рећи.</p> <p>— Није ништа господару!{S} Ја сам овде имао нешто — рече |
— то би можда једино помогло.</p> <p>— Није ваљда дотле дотерао, по Богу!{S} До сад су кнезови |
ницом? — упита он расположено.</p> <p>— Није, господару, но сам нешто загледао око трмака, па м |
ића? — упита домаћин зловољно.</p> <p>— Није питање хоћемо ли, већ можемо ли и како ћемо?{S} То |
м а два пута проговори љутито:</p> <p>— Није вала!{S} По души га, ко слага!</p> <p>— Којекуде, |
— Море, Турци, ко ме то удари?</p> <p>— Није те нико ударио...{S} Вала те није нико ударио — ре |
енерал га пресече:</p> <p>— Шта? „Вожд“ није спавао овде?{S} Па где је преноћио?!{S} Где је он |
еде на овај глас. — Збиља велите „вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда је он јамачно избегао.{S} А |
себи да опрости, што је нешто учинио, а није учинио ништа до оно што и сви други.</p> <p>— Коју |
а га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, н |
век кад га снађе нека голема беда.{S} А није му ни било лако.{S} И ако је имао око себе све сам |
ио да га боли глава, па се од тога доба није више ни враћао.{S} Јамачно је отишао да конакује к |
велико чуђење присутних великаша, глава није била одрубљена.{S} Шта више, врат није био ни до п |
ним порукама.{S} Елем, на крају крајева није остало ништа друго, но да се још који дан причека. |
рађорђу да ослобађа Шумадију?{S} Она га није звала и молила; он је сам дошао, наметнуо се, а по |
и у прошлости и у будућности, а Наум га није хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда онда и про |
да се ја тога раније не сетим!{S} Њега није требало тражити овде и код Чолак-Анте, већ га је в |
био мања невоља од Милоша.{S} Код њега није било два лица, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он |
{S} Милош је обазрив и мудар.{S} С тога није ни ударио мура, али ти господару Ђорђе, не треба н |
олази језа: „Да није <hi>он</hi>!{S} Да није устао, повампирио се и сад трчи за мном?“ Од саме |
они глоцкају још његову тековину!{S} Да није било њега, не би било ни њих данас.{S} Готовом дет |
Јамачно бежи!{S} Од кога ли бежи?{S} Да није учинио какво зло?{S} Не!{S} Не ваља трчати, и он у |
ренутку страшне.{S} Драгић се побоја да није Карађорђу што позлило те упита Наума шапатом:</p> |
несретнијем тренутку разбежали.{S} И да није било срећна случаја да Ћаја паша погине, цео би по |
а давао знак момку да не запиткује и да није требао ни долазити, кад га нико није ни звао.{S} К |
а ли да дође доцније, Ђорђе одговори да није потребно.</p> <p>— Ја ћу и сам наћи пут, ти се вра |
о, да га нико не би могао распознати да није рођени Влах.</p> <p>По распореду Маврогени и Наум |
и с Драгићем.{S} Паштрмац се правдао да није ништа зло мислио, само је хтео потсетити момка да |
ет остане глатка мирна површина, као да није ништа ни било.{S} Тек после неколико дана, кад је |
узме маха, онда оде све ово моје као да није никад ни било.{S} Но ја морам с њим овако као што |
т посеја лишћем, те је изгледало као да није ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и |
аума шапатом:</p> <p>— Господару као да није добро?{S} Да му се није што смучило од онога меда? |
чекај!“</p> <p>Милоша пролази језа: „Да није <hi>он</hi>!{S} Да није устао, повампирио се и сад |
е да се Ђорђе крије од њега.</p> <p>„Да није дошао да о моме злу ради, што би се од мене крио!{ |
непомирљив душманин турски, који никада није хтео пристати ни на какво равнање и погађање с Тур |
ла владавину Махмуда II, о коме се тада није још ни слутило, да ће једног дана то бити страшни |
зад се реши и проговори.</p> <p>— Можда није ред да о овим стварима говорим с тобом, са женом.{ |
оди по једну голему војску.{S} Што онда није дошао Аксентије да понуди свој савет, већ се крије |
Најтеже је било то, што се на Карађорђа није смело напасти јавно.{S} Милош никако није хтео да |
о не стуца змији главу док се још змија није била откравила!...</p> <p>— С колико је људи дошао |
рале би га као рускога агента, а Русија није имала интереса да на њу падају сад таке сумње.{S} |
под арњеве.{S} Бојим се да тога човека није што омело.</p> <p>Међутим, тројка већ стиже у град |
ом.</p> <p>Састанак војника и духовника није дуго трајао.{S} Прва реч ђенералова била је: где ј |
ужан развратник, коме иоле лепша женска није смела изаћи пред очи.{S} Отмичар и убојица, он је |
Али спремајући се за нов устанак, Грчка није заборавила крваву лекцију из последње побуне своје |
м тако, да му се глава и горњи део тела није видео.{S} То је био верни Наум. <pb n="299" /> Ник |
оравили, у својој отаџбини.{S} Али сила није могла учинити ништа више.{S} Својом рођеном снагом |
уги ударац није пресекао врат.{S} Сабља није погодила по првом резу, већ мало више, те је тако |
Ми овде то толико што смо чули, а нама није нико ништа доносио, нити нас је ко што питао.{S} Н |
право је да платимо ми.{S} Да кнез Сима није ухваћен, ствар би била друга!{S} Могли би се зајед |
ни бабових белаца па ни наш момак Сима није овде!{S} Какве је лепе зечиће он мени доносио!{S} |
S} Али то баш оно и јесте што се Русима није допадало.{S} Они никад нису дали ни да се помене о |
ре и стишају.</p> <p>Но ни једна страна није била вољна за смирење.{S} Што их је Петар већма ут |
дрске разговоре.{S} У пређашња времена није било у целој Србији човека који би и половину од о |
буни!{S} Само он уме да погоди кад буна није од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Во |
17 што је свакако погрешно, јер 3. јуна није се могло писати о ономе што се догодило на пуних 4 |
тао.</p> <p>— Говори Перо!{S} Од ћутања није вајде ни мени ни теби.</p> <p>Добио је несретну за |
ој вољи, како народ хоће...</p> <p>— Па није то било само једанпут!{S} За ових девет крвавих го |
нио главну улогу у овој ствари.{S} Анта није требао да чује шта се спрема и да зна шта се ради. |
/p> <p>Домаћин га пресече.</p> <p>— Шта није Турчин!{S} Три пута је гори од најопаснија Турчина |
о знаш да ја нисам од оних којима ништа није право што се ради од ове две-три године на овоме.{ |
кнеза, пунећи им уши, да ни Милош ништа није бољи од њих, па би они могли сваки у своме крају з |
...</p> <p>Сељаци већ видеше да Драгића није вајде више молити.</p> <p>— Па добро, шта си сад н |
о шта да изврши с Карађорђем.{S} Вујица није писмо давао из руку а изговарао се да га је негде |
до зуба наоружани.{S} Мирно село Рогача није одавна виђало ове црне госте, и страх обузе сва ср |
очеше изглављивати врата.</p> <p>Најзад није заборављена ни секира.{S} Снажним ударцима сам Шти |
икакав доктор.{S} С тога старица никад није имала станка ни мира — вукли су је на све стране.< |
и тим крвавим занатом и још му се никад није десило ово што му се сад десило.{S} Суревњиви Турч |
сле товарити на врат и оно што ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у Србију, да ш |
измишљотина.{S} То Ђорђев обичај никад није био да друге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је с |
, у те шале и у таке разговоре он никад није мешао своје озбиљне и крупне послове.{S} У друштву |
.{S} Али јавно пред народом он то никад није признавао.</p> <p>У доцнијим годинама око 1825 — п |
да умакне.</p> <p>Али од свега тога сад није могло бити ни једно и Вујица је имао да бира само |
о да на свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса и стрепим као од живе ватре, да се међу Ту |
ани Павле и Вујица.</p> <p>Дакле ту сад није вајде оћуткивати.{S} Кад се с људима мора радити, |
.{S} Турци су притисли земљу, цео народ није могао избећи и одселити се, и они што су остали да |
тинске, големе и опасне буне, да то све није утулио и прегазио Коџа Милош.{S} За садашњи рахатл |
радио!“ — Тако ће мислити Милош и друге није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с друге ко |
идиш како је у Тополи!...{S} А ово овде није ништа!{S} Овде нису ни лептири тако лепи, а после, |
о!{S} Куд би био наш крај сад, да Ђорђе није никако ни долазио амо, но да се склонио, гдегод у |
једва познала.{S} До мога доласка Ђорђе није никога пуштао к себи, а на <pb n="206" /> вратима |
у се говорило махом грчки.{S} Карађорђе није разумевао тај језик, но уз њега је седео неки Наум |
аде.{S} У осталом пред њим се Карађорђе није ни крио.</p> <p>— Можеш ли ти мене, брате, гдегод |
њу, кадгод заповедите.</p> <p>Карађорђе није говорио ништа; спусти се на малу столичицу и као д |
учинио, да Карађорђев одлазак из Србије није освету спречио.</p> <p>Милошу се особито допадоше |
е познавао, али ни за њега ни за остале није знао да су у служби код Милоша, већ је мислио да с |
а је помоћ била веома незнатна, а после није се уредно ни издавала.{S} Тако је већина била упућ |
је брзо дошао до неких успеха, па даље није хтео ништа чути за Грке.</p> <p>Међутим, баш ти но |
та да се чини? — ово питање никад живље није стало пред Милоша као ово баш сад, кад сакупљени н |
Али овако!{S} Већ од три четири године није тамо; а од тога доба све се променило, па и људи п |
о Вујица, али ово хвалисање и слобођење није могло замазати очи Карађорђу да не види, како се В |
и завијено у писму каже, па то још горе није хтео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да он то неш |
је бродио или на којој <pb n="18" /> се није заустављао да напоји добра коња свога; спомињао је |
неће.{S} И камо лепе среће наше, да се није оволико оклевало!{S} Куд би био наш крај сад, да Ђ |
туже пред Русима.</p> <p>Бојао се да се није изрекао ко од Грка, који није познавао Добрњца, а |
.</p> <p>После те несреће Чимбарлија се није смео више појављивати у селима; а ретко је кад и у |
да у овоме нема славе ни за кога, па се није хтео ни истицати да у томе тражи какве заслуге за |
тку овога века, за те њежности ништа се није знало, особито амо на овим нашим странама, у нашем |
здао наредбе шта да се ради, а никад се није упуштао да се са мном саветује, особито о народним |
љније намере, и добри духовник никад се није показао недостојан тога поверења.{S} Милош се не б |
ледне људе и престравио свет.{S} Сад се није вајде вајкати, што би овако и што не би онако, већ |
ево оћутао, неверујући му, Карађорђе се није могао дуго држати за том бусијом.</p> <p>Душа, срц |
е заковале су му ноге испод коња, те се није могао скинути док се букагије не откључају.{S} Кљу |
бу где се небо ослонило на земљу, те се није могло лако разликовати, да ли облак силази с неба |
риште, мрак се склопио за њим и више се није знало ништа, где је и шта је с њим, као оно кад мо |
ошчаних руку своје мртве матере, али се није могао отети.</p> <p>Међутим, кивни гласови, узбурк |
лугу, али пред народом српским с тим се није смело излазити.{S} Ваљало је дакле целу ствар изве |
а.{S} Цукић је још седео на коњу; он се није могао сам скинути.{S} Чудно је било ово његово пос |
народ!{S} А Милош не гура!...{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} Буни с |
рипита и друге народне прваке.{S} Он се није много правдао.{S} Рекао је само, да се послови мор |
осподару као да није добро?{S} Да му се није што смучило од онога меда? — упита он.</p> <p>— Ук |
аваћу собу, и рахатлисао се, али још се није спремао да легне.{S} На против, ходао је по соби к |
ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо каквом цепаницом? — упита он расположено |
д је требало проливати туђу крв онда те није било страх!.. .{S} А?...{S} Бојиш се за своју глав |
<p>— Није те нико ударио...{S} Вала те није нико ударио — рече неки седи Турчин с дугачком бел |
м по глави, лежао је човек чије се лице није видело. — То је био Вујица.</p> <p>Доле, у прочељу |
скромну, ониску кућицу, која се с улице није ни видела из густа шљивика.</p> <p>— Овде сте безб |
знао, али Чимбарлију ојади тако да више није ваљао ни богу ни људима.</p> <p>Одсекао му обадва |
као каква, страшна мора.{S} Он сад више није хукао и уздисао, али зато су његове суре очи сијал |
бљеника била је решена.{S} Нико им више није могао помоћи, њине главе сутра ће пасти под ударци |
ни јаук није нико чуо.{S} Ни једне душе није било да чује његова запомагања и да се на њега саж |
а су била од дебелих растових дасака, и није их било лако отворити ни разбити, баш кад се и сил |
м.</p> <p>Побију се ватром из пушака, и није прошло ни <pb n="138" /> по часа а Турци су већ би |
народу чобанин.</p> <p>— Другом можда и није, али теби је сад лако.{S} Не дај само да ти други |
му је све тумачио.{S} У осталом, овде и није било много говора, пошто су сви изасланици били сл |
да против њега ради, кад се ето крије и није хтео одмах сам да јави за свој долазак.{S} Тада, у |
то учини, ал’ он, бојаги, није могао и није хтео грешити душе.{S} Пред Турцима опет, хвалисаће |
аво?{S} Чудно питање.{S} Пре свега то и није никакво право, то је дужност.{S} А друго, то се ни |
рађорђев.</p> <p>— Враћам се у Србију и није ми друкчије, но као оно мртвацу кога окупају да га |
Са пуним шакама посла у Европи, Русији није сад до тога да се заплеће и амо на истоку.{S} Напр |
се да се није изрекао ко од Грка, који није познавао Добрњца, а свакако ствар је ваљало забашу |
ако како ју је Добрњац представљао, али није била ни онако незначајна, како је то износио Ђорђе |
ражари назваше буљубашом Марком.{S} Али није се имао кад много чудити, Марко га изазва на стран |
и неће веровати и рећи ће: „хтео је али није могао“.{S} Ето, зато чинићу све што могу, да дођем |
свијет поћ....{S} Је ли тако Турци или није?</p> <pb n="58" /> <p>Са свију страна чу се одобра |
тео да саслуша све, али сам своје мисли није казивао никоме.</p> <p>И кад су сви већ по неколик |
м одсекао 80 глава турских, па никад ми није рука задрхтала овако како теби дрхће.</p> <p>Призо |
е ту нашао на вечери.</p> <p>— У туђини није никад као код своје куће — то знају бог и људи.{S} |
се толико препао.</p> <p>У првој забуни није знао шта да чини, али лупање се понови и Милош опс |
ога ми, Врљо, паметан си човек и ова ти није ни мало луда.</p> <p>— Не знам, ја ка’ тако рачуна |
едај своје наћве и не мешај се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопаснијим приликама он је |
с вождом својим, онда јамачно целе ноћи није ни о чему другом говорено <pb n="246" /> до о турс |
укчије дужности, које он у овој прилици није кадар испунити.</p> <p>Овакав разговор водио се јо |
" /> и бојажљива човека, опет он у души није могао бити миран и целу ту ноћ провео је у несаниц |
м нека ти се и то нађе; за сваки случај није згорега и то имати.</p> <p>Пошто је тако све било |
великој кави наста тајац, као да у њој није живе душе.</p> <p>— Чокјаша! (живела) — рече један |
д мучити!{S} Бежите, разилазите се, док није откудгод бахнула каква Милошева разбојничка чета, |
к је тужно јаукао, али његов болни јаук није нико чуо.{S} Ни једне душе није било да чује његов |
леко бео талир, господару, ако ти почем није криво — рече незнани особењак.</p> <p>Кнез Милош с |
одине потерали још и црње.{S} Помоћи им није више било и они су ове године платили главом.</p> |
друге, па не би испало наопако!“ Чак им није право ни онда кад учиним штогод добро.{S} Онда се |
ко се спровод лагано кретао, али пут им није био далек.{S} Сто до двеста корака и већ су били п |
а, који никад ни пред ким и ни пред чим није застајао збуњен, Милош је чисто и сам добијао духа |
<p>— И ако знам да од мртве главе ником није вајде, опет мени не би ни на ум падало да остављам |
ет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није говорио овако благо и дружевно и жалосно као онда. |
вави призор.{S} Његов нејаки, детињи ум није потпуно схватио сву тежину крвава догађаја, што је |
за главу и за породицу своју — ни један није више имао воље да поново гази у опасну борбу и риз |
и везан?</p> <p>— Окован јесте, а везан није.{S} Није било нужда да га везујем.</p> <p>— Нема н |
осећао чисто срећан, видећи што тај сан није јава.{S} Присуство Врљино још је већма брисало те |
м на ово хвалисање Вујичино, али умирен није био.</p> <p>Већ се ухвати мрак; момци наложише вел |
>У осталом, кад је сазивао ове људе, он није толико полагао на њино решење, но главно му је бил |
е стране...{S} Али, ипак, ипак!..{S} Он није требао пред њим да се излеће!..</p> <p>Попа је дух |
ар је молио Цукића да то не чини.{S} Он није достојан тога.{S} Син према оцу има друге и друкчи |
рђа љута, Вујица се узе правдати.{S} Он није мислио ништа зло.{S} Нико се толико не би радовао |
о то, да он Карађорђа мора убити.{S} Он није могао да прибере јасно у памети ни зашто ће, ни ка |
p> <p>Карађорђе бејаше позеленио.{S} Он није био свикнут да слуша оваке дрске разговоре.{S} У п |
мене за цело не би пожалио...{S} Та он није жалио свога рођена оца.</p> <p>Тако је Милош разго |
ема ни једнога повећег места, у које он није свратио, ни једне планине кроз коју није прошао, н |
оба врло опасни противници Милошу, и он није ни мало претеривао, кад је толико полагао на пости |
дара.{S} Спопаде га нека дрхтавица и он није могао даље.</p> <p>Осакаћени несретни кнез Сима, б |
.. здрав је, ваше благородије.{S} Но он није ноћио код мене...{S} Синоћ је било подуже...</p> < |
у јавио се Милош.{S} На српску снагу он није могао рачунати.{S} Па шта му је друго остало, него |
опазити, да српским војводама та мисао није била нова, њу су сад шириле грчке хетеристе и о њо |
опасти) тако био застрашен да се управо није смео ни жалити на зулуме турске.{S} Врљо узме пита |
што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово је само сенка његова!</p> <p>— „Седи“ — |
Драгић га мало охрабри, али поп за дуго није могао да се разбере и јасно да схвати шта се ту св |
> <pb n="140" /> <p>— Бојим се да ме ко није опазио; имаш неке људе на конаку, господару?</p> < |
елите?{S} Где мислите да може бити, ако није код оца митрополита?</p> <p>— Ја мислим да је тамо |
и на махове чисто се кајао, што некако није потекао сам, да се нађе у близини, и да он лично к |
ко је наваљивао домаћин, но гост никако није пристајао да се почиње претњом.{S} Претњу после <p |
ко чудна, да Карађорђе у почетку никако није хтео веровати да је то збиља Милошево писмо.</p> < |
је смело напасти јавно.{S} Милош никако није хтео да јавно, пред народом, на њега падне крв Кар |
ко је трајало до у глухо доба, али тако није дочекана зора.</p> <p>Могло је бити сахат по поноћ |
утоне у таму и тишину.</p> <p>Али тако није изгледало сад у Трбушници, маленом сеоцету у беогр |
да није требао ни долазити, кад га нико није ни звао.{S} Кнез Милош опази ово мигање и испречи |
tion" /> <p>Карађорђа је нестало и нико није знао куда се део.{S} Изашао је од митрополита у гл |
људи су га погледали испод очију и нико није озбиљно узимао ове речи његове.{S} А и шта су могл |
то било у тренутку.{S} У први мах нико није знао ко је тај човек, јер га управо нису добро ни |
иљаду и више глава, ништа се разговетно није могло разабрати.</p> <p>Од градске капије па до гу |
> <p>Но Марашлија се учини као да добро није чуо ове Милошеве речи, шта више, учини се као да и |
ица.</p> <p>— Море што је био срдит, то није ништа.{S} Друго се нешто види одавде.{S} Он смера |
рећи: „Србија је наша домовина“.{S} То није мала добит, мој Перо, што је Србија стекла да јој |
ујице <pb n="287" /> још не беше.{S} То није слутило на добро. — „Шта учини до сад и где ли се |
ста и сретна Турчина брзо нађоше.{S} То није био нико други до наш ранији познаник Ага-Џон, скр |
и пријатељи.{S} Но после се сети, да то није учинио од обести, ни с тога колико тек да се говор |
вао је и оно што је синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ у |
е с груди скинуо тежак камен.{S} Али то није било све што је притискивало душу његову.{S} Мало |
ло Коњушњу.</p> <pb n="148" /> <p>Ко то није могао, радио је обичне послове, којим се пре устан |
а што пре куд год стругне.</p> <p>Ко то није умео, наравно, свршавао је сам с гајтаном, а после |
ли сад је остао сасвим стално.{S} Но то није било одмах.{S} За једно пет-шест недеља, Врљо се б |
ју кудгод у дубину Русије.{S} Кад му то није пошло за руком, он се сад претвара како је бојаги |
глобе и кољу сиротињу.{S} С тога ми ето није до чекања.{S} Црно-бело, ствар би некако требало с |
е изненадна промена.{S} Карађорђе чисто није могао веровати, кад је слушао прво писмо Милошево, |
је крив Милош, што није наређивао, што није заповедао, свршавао. „Шта си чекао? — веле; — ако |
и чак нешто мало и уз гусле свирао, што није чинио већ од толико година.</p> <p>Међутим, дан гр |
меким срцем својим накнађивао оно, што није достизао слабачки <pb n="91" /> ум, и дете је појм |
време пресече, онда је крив Милош, што није наређивао, што није заповедао, свршавао. „Шта си ч |
ако ваља, онда вичу: „Што је хитао? што није сачекао и припитао и друге, па не би испало наопак |
} Али нека га, котило му његово!{S} Што није остао овде у земљи да с браћом јуначки погине, те |
д се деси штогод, па се учини штета што није похитано да се ствар на време пресече, онда је кри |
Ту недавно, у почетку марта, у мало што није планула буна, која је већ била спремљена и раширен |
он онамо и иде.</p> <p>— Јес, само што није лако бити народу чобанин.</p> <p>— Другом можда и |
де веома чудно што човек говори оно што није.</p> <p>— Јесте море!{S} Удари ме неко од вас, и т |
као да ударац није био особито јак, бар није изгледало да је џелат много запињао.{S} Он само пр |
е своје узбуђење.</p> <p>У истини ствар није стајала онако како ју је Добрњац представљао, али |
е све свршено.{S} Па <pb n="208" /> зар није боље уклонити се испред силе и приштедити се за бо |
колико је људи тек он побио!...{S} Зар није и мој Милан пао као његова жртва?...{S} А она звер |
амо да опет будем нико и ништа.{S} Зар није било по стотину пута боље, племенитије и мудрије д |
кнезу Сими помоћи твоје друштво?{S} Зар није боље спасти главу па доцније бар осветити кнеза Си |
узети на се толику одговорност?{S} Зар није било боље, да падну три махните главе, но да се ба |
е је преноћио?!{S} Где је он сад? — Зар није овде? — питао је Стољетов журно, а његово весело о |
тражио Милош, а у овој прилици ни везир није могао желети ништа друго, с тога је њин споразум б |
о да изврше ово погублење.{S} Сам везир није хтео излазити ни присуствовати овој сечи.{S} Знао |
није била одрубљена.{S} Шта више, врат није био ни до половине пресечен!</p> <p>Џелат пребледе |
S} У целом разговору Милош ни један пут није споменуо реч „убије“ или „убиство“, он је говорио |
а он је само пристао на готово, кад већ није било другог излаза.</p> <p>Хућући и уздишући, Мило |
их.</p> <p>Кад га скинуше с коња, Цукић није могао стати на ноге.{S} Биле су му утрнуле и одумр |
ругим, ближим стварима; реч о Карађорђу није више потезана.</p> <p>Но ако је за овај мах напоме |
отињској одаји наста блага тишина, коју није прекидао ни најмањи гласак.</p> </div> <pb n="73" |
оз коју није прошао, ни једне реке коју није бродио или на којој <pb n="18" /> се није заустављ |
ије свратио, ни једне планине кроз коју није прошао, ни једне реке коју није бродио или на којо |
ето те, па како знаш!...</p> <p>У мраку није се могло видети, како ови људи изгледају, али, суд |
ледао непознате госте, али их у сумраку није могао добро распознати у лицу.{S} Само му је један |
ао мрко на Драгића, показујући му да му није право што га ту види.</p> <pb n="289" /> <p>Но кад |
у је разговетно чуо дисање.{S} Главу му није могао видети, јер је незгодно била заклоњена дебел |
ше утврђивала та околност, што на писму није било Милошева печата.</p> <p>Али с друге стране, к |
је сазнање љуто тиштало.{S} Али јадању није сад било места, и он је стегао срце и трпео; трпео |
царем и пред ћитапом.{S} Дабогме, да ту није лако угодити шта ће се с Карађорђем. — Толико се с |
ског хајдука.“ А у том вајкању — старцу није ни на ум падало да су она два човека нарочито била |
</p> <p>Обојица заћуташе.</p> <p>Милошу није био обичај да казује шта мисли.{S} Донекле, он је |
Милош, био љут и киван, да се у тај мах није поред њега десио његов кротки „попа.“ Он га је раз |
и поштовали.</p> <p>Али ни један од њих није сад говорио оно што <pb n="264" /> мисли, већ је с |
воде.{S} Само што скоро ни један од њих није веровао у успех, те су ту замисао сматрали као леп |
кају се на своје стање, али нико од њих није намеран да кида с њим и да напушта своје ново бора |
ји је Карађорђа моћно заносио — код њих није било“...</p> <p>И Карађорђе је то одмах познао.{S} |
, духовник му одговори да никакав новац није примао, и тако Карађорђе оде у Русију без дуката, |
ћевом.</p> <p>Изгледао је као да ударац није био особито јак, бар није изгледало да је џелат мн |
адовољења и гунђања.{S} Ни други ударац није пресекао врат.{S} Сабља није погодила по првом рез |
паде руци <pb n="233" /> и рече да отац није ту, мало час је изашао у чаршију, али ту су чика К |
то износио Ђорђе.{S} Избор, истина, још није био свршен, али је било већ све спремљено и мисао |
како код Милоша ова унутрашња борба још није била свршена, но је и даље трајало колебање, то је |
не прошлости непристрасна повесница још није потпуно сложна.{S} Управо о њима владају два потпу |
у Београд поуздана човека но да се још није вратио, те да га очекује сваки час преко Паланке.{ |
ш врло једак.{S} Борба у њему самом још није била потпуно свршена.{S} Час се одлучивао на ту ст |
p>Вујица чу ове речи, али им смисао још није добро схватио.{S} У глави му се мутило.{S} Наједар |
ним јадима нико не зна лека, и да Милош није био паметан да сам с Турцима направи каку таку пог |
исмима, и пред својим пријатељима Милош није крио, да је Вујица убио Карађорђа по његовој запов |
и самом Карађорђу, с којим до сад Милош није био ни у каквим односима.</p> <p>Милош се јако дво |
у домаћин срдито.</p> <p>— Ако је Милош није ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он стрепио!...</p |
Симиној буни.</p> <p>Али кнез Милош <hi>није дао Турцима</hi> да се мешају у унутрашње вилајетс |
послове — шгргутну Марко зубима.</p> <p>Није се имало куд ни камо, Петар већ виде да мора зажму |
м животворном поплавом његовом.</p> <p>„Није вајде оклевати...{S} Што ће бити јесенас, нека буд |
у догоните — рече Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још праву погодили.{S} Јесу били виђени људи, а |
се у то не мешам.</p> <p>— Како, болан, нијесу твоја посла, а да чија је оно глава што већ трећ |
уцало о новој буни!{S} Не море бит’, да нијесу и они ту замочили своје прсте — домишљао се трећ |
жаљењу, но да познате, болан, да Турци нијесу онако зли, како сте се ви, динсузи, свуђер јадал |
ам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није говорио овако благо и дружевно и |
> <p>Милош плану и пресече га.</p> <p>— Никад! — викну он потресеним гласом.— Он је све своје п |
но само издао наредбе шта да се ради, а никад се није упуштао да се са мном саветује, особито о |
се са свима растане, да све остави, да никад више не види она мила места, за која су везане то |
очним видом, и српском вером твојом, да никад нигде и никоме нећеш ни једне казати од свега што |
р се то не може све лепо сакрити, па да никад никоме ни на ум не падне...{S} Како има згодних м |
уровој школи живота, Милош је научио да никад не ваља казивати све што мислиш и све што знаш.{S |
Та ја сам одсекао 80 глава турских, па никад ми није рука задрхтала овако како теби дрхће.</p> |
сећи собом Ђорђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се чињаше као да још седи |
ечи но икакав доктор.{S} С тога старица никад није имала станка ни мира — вукли су је на све ст |
е оволике паре?</p> <p>— Бог добре људе никад не заборавља — рече Врљо с подругљивим шеретским |
маха, онда оде све ово моје као да није никад ни било.{S} Но ја морам с њим овако као што сам д |
нашао на вечери.</p> <p>— У туђини није никад као код своје куће — то знају бог и људи.{S} Али |
а ме отерају где српско ухо за моје име никад чути неће...{S} А можда би још боље било, да ме у |
че је благе нарави.{S} Он по срцу своме никад не може да одобри и да се сложи с оштрим мерама к |
.</p> <p>— Шта да се чини? — ово питање никад живље није стало пред Милоша као ово баш сад, кад |
дана хода, да бежиш у неврат откуда се никад не долази...</p> <p>Драгић га пресече: — јамачно |
Балканскога тропоља празан сан, који се никад неће остварити...{S} Али ја не мислим тако.{S} Ја |
мило, моје драго, јарко сунашце, ми се никад више нећемо видети.{S} Овај твој слабачки <pb n=" |
право, то је дужност.{S} А друго, то се никад не даје, то се узима.{S} Ко је дао право Карађорђ |
за оним што је било и прошло, и што се никад више повратити не може.{S} Друго је што мене боли |
се бави тим крвавим занатом и још му се никад није десило ово што му се сад десило.{S} Суревњив |
а знати како се пчелом рукује, па да те никад не дирне, ако ћеш је у недрима носити...{S} Ја са |
закле се њоме, да кад је једном извуче никад више је неће метути у ножницу док не види балканс |
ти да се учини та несрећа, која се више никад не би могла повратити?{S} Ко би смео узети на се |
ући овога дрског, одлучног човека, који никад ни пред ким и ни пред чим није застајао збуњен, М |
лканско је тропоље узаврело.{S} Сад или никад, прилика је да се једним снажним ударцем смрви ти |
ми после товарити на врат и оно што ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у Србију |
сте што се Русима није допадало.{S} Они никад нису дали ни да се помене о томе, да ми можемо шт |
ће и како урадити, и ти њини разговори никад нису имали сведока.{S} А Врљо је био ћутљив као г |
е проговорио и то околишно, не казујући никад целу мисао своју.</p> <p>У колико је овако држање |
лаж, и измишљотина.{S} То Ђорђев обичај никад није био да друге гура у рат, а сам се извлачи.{S |
е би се могла сакрити лешина, па да јој никад ни врана кости не нађе!“...</p> <p>И Милошу се уч |
лук у његовој огромној царевини у којој никад сунце не залази.</p> <p>Слушајући ове речи Марашл |
е најозбиљније намере, и добри духовник никад се није показао недостојан тога поверења.{S} Мило |
ћерета, у те шале и у таке разговоре он никад није мешао своје озбиљне и крупне послове.{S} У д |
— јес, овде ћу га сакрити, где га нико никад наћи не може, где ни сунчев зрак не може до њега |
933_N2" /></p> <p>— У томе се не можемо никад сложити.{S} Милош је на муци; мора се довијати, м |
не, а ја да се спасем, боже сачувај, то никад ни до века неће бити!{S} За такав нитковлук, ја б |
; што он закопа у своју сурову душу, то никад више не излази на бео дан.</p> <p>Једном приликом |
то да преживим, Боже ме сачувај!{S} То никад бити неће!{S} Немојте се узалуд мучити!{S} Бежите |
они док се ствар не би развидела, он то никад не би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то је о |
овести.{S} Али јавно пред народом он то никад није признавао.</p> <p>У доцнијим годинама око 18 |
ате да и ја учиним оно што неваља и што никад нисам мислио чинити.{S} И мрав се брани кад га на |
— и да вас склоне кудгод где српско ухо никад за вас чути не може!</p> <p>Карађорђе је морао уп |
љ оправдава средство“, и ако за њу нису никад чули, нити су кад о њој премишљали, а тако ће бит |
га вазда био знак преке срџбе.</p> <p>— Никада! — понови он после кратка ћутања — Док су Турци |
е мокре земље, а наша хладна мртва тела никада се више неће на њима огрејати.{S} Хеј животе, жи |
итљив, непомирљив душманин турски, који никада није хтео пристати ни на какво равнање и погађањ |
ија свој новац, духовник му одговори да никакав новац није примао, и тако Карађорђе оде у Русиј |
ора, па како то да се ни откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од људи ни од стоке.</p> <p>На |
трајала пуна три дана, резултат је био никакав.{S} Карађорђа је нестало, као да је у земљу про |
ујица толико забави, и како до сад нема никаква гласа од њега, а отишао је још пре 5-6 дана и р |
Ђорђе, усред славе и силе своје, немаде никаква друга преча посла, но да мене и Миленка одјури |
<p>— Не бојте се ништа, господару, није никаква зла намера, но имам да ти кажем важну једну ств |
p>— А ја, бога ми, немам с Црним Ђорђем никаква друга посла, но да му бар искрешем једном у очи |
Турке.</p> <p>Али Турци не учинише селу никаква квара ни зијана.{S} Они се зауставише пред меха |
сте вас двојица отпочели, не може бити никакве вајде, мањ да се добро изгрдите.{S} А ја мислим |
и виђени људи и јунаци, па не може бити никакве срамоте ни за тебе што си се уклонио.{S} Што ре |
било овако; али опет зато, то нису били никакви разлози, јер ја не бих остао у земљи да се од Т |
S} Чудно питање.{S} Пре свега то и није никакво право, то је дужност.{S} А друго, то се никад н |
="268" /> кумством нашим, те да знаш да никаквога опроштенија ни милости не може ти бити.{S} А |
у тишини.{S} Од кнезова сада не осећам никаквога да што на страну тегли.{S} Сви су са мном у ј |
ија у тим приликама не би могла указати никакву помоћ.</p> <p>Али емигранти су се уздали поглав |
ју је, болан, наша дјеца бусеницама, па никако да је погоде — окрете се Ага-Џон Турцима до себе |
тешке грехе моје — спекла се у телу па никако од њега да се одвоји!“.</p> <pb n="66" /> <p>И д |
Куд би био наш крај сад, да Ђорђе није никако ни долазио амо, но да се склонио, гдегод у околи |
сто видим како се човек просто искида и никако не може сам себи да опрости, што је нешто учинио |
ешто је можда истина <pb n="162" /> али никако не може бити, да је све тако како ви престављате |
р морала крити од Русије, пошто му Руси никако не би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био |
аљивати да му каже шта је.{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да |
легне, да се и сам мало одмори, али он никако не хтеде.</p> <p>Тек је било три сахата по поноћ |
<p>— Не могу, не могу, не могу...{S} То никако не могу рече Вујица брзо, а затим после кратка ћ |
> <p>Тако је наваљивао домаћин, но гост никако није пристајао да се почиње претњом.{S} Претњу п |
а је тако чудна, да Карађорђе у почетку никако није хтео веровати да је то збиља Милошево писмо |
орђа није смело напасти јавно.{S} Милош никако није хтео да јавно, пред народом, на њега падне |
он рече:</p> <p>— Видиш, Науме, овде је никло прво семе српског ослобођења, па је право да овде |
мо пре, но што на њиним гробовима трава никне.{S} Сав Стамбол да те чува, учувати те не може, н |
што ми је у руци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће веровати и рећи ће: „хтео је али није мога |
{S} Али баш и да пође по каквој заради, нико га не би смео узети; од њега сви бегају као од чум |
, ваља се уклонити што пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге |
тен и отрован. — Нико не зна шта ми је; нико не слути са чега сам ја тако зловољан и жалостан; |
двојице заробљеника била је решена.{S} Нико им више није могао помоћи, њине главе сутра ће пас |
ети; од њега сви бегају као од чуме.{S} Нико га не би смео примити у свој дом, ни под свој кров |
лица.{S} Остали су га немо гледали.{S} Нико се не усуђиваше да прекине овај свети бол једнога |
од нејака црвића подигне зрео човек.{S} Нико не зна праву цену човеку као мајка!{S} Јес, несрет |
авдати.{S} Он није мислио ништа зло.{S} Нико се толико не би радовао Карађорђевом доласку као о |
сеце идем мрачан, натуштен и отрован. — Нико не зна шта ми је; нико не слути са чега сам ја так |
д ради — рече Добрњац озбиљно.</p> <p>— Нико њему не подмеће ногу — рече Карађорђе хладно, — ал |
у Шумадији ратовање ће опет планути, а нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се сврш |
рекао жени да никога не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни долазити.</p> <p>После је тражио |
слободише цео свет, само се јадних Срба нико не сети.{S} Узалуд прота Ненадовић и друге српске |
сељак, а и румунски је знао тако, да га нико не би могао распознати да није рођени Влах.</p> <p |
укинути, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не упита шта учини.{S} Милош је измећар свијетла в |
је и да није требао ни долазити, кад га нико није ни звао.{S} Кнез Милош опази ово мигање и исп |
себи — јес, овде ћу га сакрити, где га нико никад наћи не може, где ни сунчев зрак не може до |
зивају, па чак и кума Милош, не може га нико ни везана зауставити.</p> <p>— Ви то боље знате, н |
и, господа; он прост и сиромашан — њега нико и не види међу оним великашима.{S} Мора да му је т |
веома зачуди овом похођењу.{S} Та њега нико ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, па још |
а обећања празна су заваркивања, у која нико не треба да верује.</p> <p>— Нека ме не куне српск |
f target="#SRP18933_N1" /> па онда нека нико не кука, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не м |
не види, њих нико не чује, њиним јадима нико не зна лека, и да Милош није био паметан да сам с |
нали што год боље и паметније, од добра нико неће бежати.{S} Је’л тако?</p> <p>Духовник опет од |
ећеш га, вала, ти жњети усред зиме, кад нико не жање, и решим се, да их помлатим, па макар ми п |
ти на миру Милоша и Србију, па се тебе нико неће ни сећати, а камо ли да те код Руса пањка.</p |
та да изађе.</p> <p>— То му, бели, није нико заповједао.{S} Што ће свијетлом везиру ваше крмеће |
вде то толико што смо чули, а нама није нико ништа доносио, нити нас је ко што питао.{S} Но ми |
Није те нико ударио...{S} Вала те није нико ударио — рече неки седи Турчин с дугачком белом бр |
тужно јаукао, али његов болни јаук није нико чуо.{S} Ни једне душе није било да чује његова зап |
аље јој чудне и неразговетне речи, које нико не разуме.{S} Затим стане и ослушкује хоће ли прог |
се тако једном учини зло, онда га после нико више не исправи...{S} Што би господар мењао своју |
бежати, ваља се уклонити што пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што г |
хоћеш угарак па под стреху!{S} То богме нико не да — рече Добрњац одрешито.</p> <p>Карађорђе бе |
рбију са знањем царева, те му не смедне нико ништа, Милош ће се онда и ту умети да нађе.{S} Пус |
е од тебе потичу.{S} Што се против мене нико не жали?{S} Ако на тебе вичу, господару, то је с т |
е очи упрте су у дивну играчицу; сем ње нико ништа не види и нико ништа не чује.</p> <pb n="50" |
да изврши свако дрско дело, на које се нико други не би смео одважити.{S} Кнез Милош га је упо |
, кад је нама можда најгоре и кад му се нико и не нада, онда нека дође сад одмах.</p> <p>Милош |
Турци, ко ме то удари?</p> <p>— Није те нико ударио...{S} Вала те није нико ударио — рече неки |
људи познати да је моја рука кратка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам иза |
комеша; кнез Милош гори на две ватре и нико не зна шта ће донети сутрашњи дан.</p> <p>Мало по |
у играчицу; сем ње нико ништа не види и нико ништа не чује.</p> <pb n="50" /> <p>Али, она ево д |
јатеља.{S} Свет је, истина, преплашен и нико не сме јавно да се заузима за окривљене кнезове, а |
> <p>— Бога ми, господар Ђорђе!{S} Он и нико други! — мислио је кнез у себи.</p> <p>Пасош је би |
ubSection" /> <p>Карађорђа је нестало и нико није знао куда се део.{S} Изашао је од митрополита |
Али људи су га погледали испод очију и нико није озбиљно узимао ове речи његове.{S} А и шта су |
ови људи вајкају се на своје стање, али нико од њих није намеран да кида с њим и да напушта сво |
ту одмах у селу има толику родбину, али нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} |
е ни његове кабадахије, ни стражари, ни нико!...{S} Овако је сад сабља у његовој руци.</p> <p>О |
исини, но сам побегао амо да опет будем нико и ништа.{S} Зар није било по стотину пута боље, пл |
/> <p>— Пропали смо ти, господару, као нико наш.{S} Гдегод је била која цркавица све се појело |
ка.{S} Па како тај велики и свети посао нико не може повести тако успешно и срећно као он, Кара |
тна Турчина брзо нађоше.{S} То није био нико други до наш ранији познаник Ага-Џон, скромни дућа |
што је ноћас толико страховао, кад ето нико и не помишља да учини Карађорђу какво зло.{S} С ти |
леђа од Карађорђевих удараца не би вас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци крваво |
политичко стање његова тековина, у коју нико нема права дирати, кад један једини тренутак сумње |
ве је то било у тренутку.{S} У први мах нико није знао ко је тај човек, јер га управо нису добр |
вратима царевим, њих нико не види, њих нико не чује, њиним јадима нико не зна лека, и да Милош |
читаве месеце пред вратима царевим, њих нико не види, њих нико не чује, њиним јадима нико не зн |
м ли право да то чиним сам, не питајући никог другог, кријући све то од других: — Сам да га туж |
оз светину и искочи на губилиште.{S} Он никог не упита, никоме се не обрати, прискочи само џела |
Је си ли будио кога од момака?</p> <p>— Никога.{S} Али ја познајем Крџалију (пса), а он је стар |
споља и изнутра буде издата наредба, да никога не пуштају и да ћуте, па ма шта изнутра чули.{S} |
атње никога не дирају, а српска суза да никога не може ражалити!...</p> <p>И зашто сам ја морао |
та.{S} Затим је Карађорђе рекао жени да никога не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни долази |
и исти људи, који на први поглед као да никога не вермају, поћи ће за јуначким и достојним вођо |
кога у кући и кад му жена рече да нема никога сем деце, он се упути тамо, уђе са својим другом |
.</p> <p>Милош одговори, да нема за сад никога.{S} Карађорђе је дошао сам; допратио га је један |
е велим ни ја да их воли.{S} Он не може никога волети.{S} Његово је срце тако пакосно, себично, |
познала.{S} До мога доласка Ђорђе није никога пуштао к себи, а на <pb n="206" /> вратима непре |
ништа не помаже; и опет да српске патње никога не дирају, а српска суза да никога не може ражал |
не ваља, кад све ради о својој памети и никога другога неће ни за што да послуша.{S} Како ми је |
другова око себе, па се после не бојим никога до бога — рече Карађорђе тако исто одлучно и поу |
се Драгић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му приђе, шкргутну зубима и рече:</p> <p>— Шта с |
Крај њега је стајао његов крвави убица, Никола, и неко га време посматрао.{S} Затим приклече, и |
ти притајеном Цукићу.</p> <p>Наједаред, Никола оберучке снажно изману, нешто се диже и сену у в |
су њих тројица тако вечерали у колиби, Никола Новаковић дође и наслони се споља на гредице од |
S} То је био верни Наум. <pb n="299" /> Никола приђе разбаци бурјан па и њему одсече главу, бац |
лике цепанице луча букте крај оџака.{S} Никола брише рукавом очи, јер га дебео млаз крви бејаше |
прстима Марко и његов слуга Никола.{S} Никола је носио у руци осредњу секиру, <pb n="25" /> по |
налазио и Драгић са својим синчићем.{S} Никола је два три пут погледао мрко на Драгића, показуј |
одару, то се теби тек онако учинило.{S} Никола је вредан и поуздан момак; хитар је, а и слобода |
дног огорелог пања и удари у страну.{S} Никола изгуби равнотежу и посрте с коња, али му десна н |
олибу.</p> <p>Вујица викну Новаковићу — Никола, припази дер те ви ноћас на коње; отиди те обиђи |
} Вујица се врати у колибу Карађорђу, а Никола штуче у мрак.</p> </div> <pb n="293" /> <div typ |
ом уђоше на прстима Марко и његов слуга Никола.{S} Никола је носио у руци осредњу секиру, <pb n |
и оџаклију, а Марко и његов верни слуга Никола упадоше унутра с напереним пиштољима.</p> <p>Над |
либе.</p> <p>Но у тај мах колиби дотрча Никола, и видећи Драгића где плаче, он му подвикну;</p> |
ао верна и послушна.{S} На Карађорђа је Никола имао пизму, што му је осудио брата на смрт, који |
а да чинимо, ако не заспи, — обрецну се Никола.</p> <pb n="292" /> <p>— Вребај добро, мора засп |
на ову но на твоју рођену главу — рече Никола момку и мрко га погледа.</p> <p>Пред колибом леж |
овић, с три момка, међу којима је био и Никола Новаковић, упутио се право Смедереву да однесе п |
онда разбирати, да ли је крив Марко или Никола, кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мени од |
трављено шапутали:{S} То јауче несретни Никола.</p> <p>А кроз тиху поноћ плачно и тужно одјекив |
<p>Једне бурне фебруарске ноћи несретни Никола Новаковић опет је на коњу бесомучно јурио кроз п |
срца воде.</p> <p>— Похитај, похитај ти Никола!{S} Шта радиш ваздан?{S} Опери добро оно срце, д |
зу и удари катанац, па оде.</p> <p>Овај Никола Новаковић био је пре момак Вујичин, али га од не |
шевих момака, међу којима је био и онај Никола Новаковић, кога је Карађорђе познавао, али ни за |
бејаше у тој мисли, кад у оџаклију бану Никола Новаковић, момак Милошев.{S} Он се испречи на Ан |
рећи.</p> <p>— Унутра се вуци! — викну Никола хватајући се за пиштољ — да ти сад не сручим ово |
постајао је све гушћи.{S} У томе сутону Никола задену пиштоље за појас, саже се, узе нешто што |
шуму не запалите.</p> <pb n="291" /> <p>Никола се маче, а Вујица да би разбио сваку сумњу Карађ |
ем Николу кад год ме не послуша.</p> <p>Никола је знао, да Марко ову своју претњу у шали може у |
а тако полако, изведе га напоље.</p> <p>Никола бејаше изашао пред њима.{S} Петар се опет врати |
ве свршити сам са мојим Николом.</p> <p>Никола Шатрић био је момак Марков, који га је ноћас доп |
ошлости</p> <p>Са предговором Душана С. Николајевића</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>1928.</p> </div> <p |
<p>— Мени заповеда господар, а ја моме Николи.{S} Где господар оком, ту ја скоком, а где ја ск |
} Затим махну руком одлучно и даде знак Николи.</p> <p>За тренутак у одаји је владала мртва тиш |
одјекивала је лудачка песма или кукњава Николина:{S} Ђорђе, о Ђорђе... прости!</p> <p>И најзад |
ишта!{S} Ја ћу све свршити сам са мојим Николом.</p> <p>Никола Шатрић био је момак Марков, који |
и дубље у шуму и иза једне липе стаде с Николом Новаковићем, проговоривши само ово неколико реч |
с господарем овакав разговор, он ми је Николу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је!“</p> |
пробере најпоузданије момке а повешће и Николу Новаковића.{S} И сам да се спреми за полазак, а |
ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем Николу кад год ме не послуша.</p> <p>Никола је знао, да |
в се с Антом, Милош је одмах био позвао Николу, наредио му да Анту затвори, па је с места скупи |
осподару Милошу у Београд, закуни га да ником живом не казује што ћеш му рећи, па му онда од мо |
.</p> <p>— И ако знам да од мртве главе ником није вајде, опет мени не би ни на ум падало да ос |
ом да тајну чуваш само за себе, и да је ником не издајеш, бар за неко време.</p> <p>Милош се бе |
онесе што треба за опело, али да о томе ником ништа не говори.</p> <p>Дете се брзо врати и Драг |
уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се ником ништа говорити, и чуваће се као највећа тајна.{S} |
очи на губилиште.{S} Он никог не упита, никоме се не обрати, прискочи само џелату, ненадно му и |
о не може све лепо сакрити, па да никад никоме ни на ум не падне...{S} Како има згодних места, |
српском вером твојом, да никад нигде и никоме нећеш ни једне казати од свега што ти ја сад овд |
и изгубити.{S} На леп начин не дају они никоме ништа — рече Карађорђе живо.</p> <p>— А зар би с |
>— Куш, ти бре; умукни туна, па да ниси никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на режње |
оје, с тога се ни ја не смем поверавати никоме другом до једино теби и богу.{S} Памти сваку реч |
а све, али сам своје мисли није казивао никоме.</p> <p>И кад су сви већ по неколико пута говори |
ију.{S} То је најсигурније.{S} Тада већ никоме не бих био на досади, а онај туркешања у Србији |
кнезовима, не верују народу, не верују никоме.{S} Узме их страх и сумња да се против њих нешто |
S} Док ти ја не пратим човека, немој се никуд кретати.</p> <p>То су биле његове последње речи у |
— без царскога допуштења не би ми дали никуд маћи одавде.</p> <p>На понуду Карађорђеву поседаш |
n="212" /> заточеника.{S} Нису му дали никуд маћи, све док не дођоше из Русије људи, трошак и |
роба, прате ми сваки корак и не дају ми никуд маћи. <pb n="221" /> Дали нам ово мало пензије да |
и удавили.</p> <p>Свршио је и Мелентије Никшић, владика шабачки и то опет лане (1816.), наскоро |
Штитарца, кога је кнез Милош послао да Никшића убије.</p> <p>Сад су свршили и кнез Сима, Павле |
Петра Молера, камо ти владике Мелентија Никшића, камо толико других угледних људи?!{S} Све их ј |
причају ништа о крвавом убиству владике Никшића, пашће сад на твоју главу.{S} Како ћеш одговара |
астир Фенек, где архимандриту Мелентију Никшићу, да на оставу 10.000 дуката. (Други тврде да је |
заповедио да се без главе Црнога Ђорђа нипошто не враћа.</p> <p>Поред савета и строгих наредаб |
е?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао за ову ватру што су је Цукић и |
Богу, господару!{S} Није то било овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији убијам.{S} Преша |
дно гробље само сам вам ја направио!{S} Нисам много живео, али не бих мој живот трампио за хиља |
згода да поново устане на зулумћаре.{S} Нисам ли му ја одмах поручио где ће ископати бомбу са ш |
ко као луд, кад видиш свећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада глув да толико груваш?</p> <p>У истини, |
ми кнеже, не познајем ни једнога.{S} А нисам их ни загледао!...{S} Ти си их боље видео.</p> <p |
види крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај је човек данас на не |
срећа он починио.{S} У осталом, ја њега нисам ни био ни убио.{S} Убили га хајдуци за паре.</p> |
нахија.{S} Турци не би мени веровали да нисам за то ништа знао, па да им се жив на жеравици печ |
имаће мирну савест говорећи: „Ја нигда нисам умочио прсте своје у невину крв братску и родитељ |
утроши на народне потребе.</p> <p>— Ја нисам гледао на то што ће се други уздићи и доћи до вла |
вне кнезове сам народ похватао, и да ја нисам строго забрањивао, њих би сам свет побио, не би и |
о, господару.{S} Ти то добро знаш да ја нисам од оних којима ништа није право што се ради од ов |
>— То је ваљда његова судбина!{S} Ни ја нисам то тражио намерно.{S} Али видим, да другога пута |
ав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Јес ја нисам човек; мене срце не вуче за весељем, за радошћу, |
рађорђе рече:</p> <p>— Боже мој, од кад нисам узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и једа |
и ја учиним оно што неваља и што никад нисам мислио чинити.{S} И мрав се брани кад га нагазе.{ |
повратим душу!{S} Знаш ли болан, да је нисам окусио већ од толико недеља.</p> <p>Гитарић му пр |
а бацили су били ватру у народ, и да је нисам срећом онако брзо утулио, Турци би испали у народ |
стигнем успех, моћи ћу да докажем да се нисам грабио за власт, јер ће свет видети како добровољ |
тати.</p> <p>— Није ми ништа криво, али нисам дошао у каву да водим таке разговоре.{S} Најпосле |
оручивао сам Герману у Букурешт.{S} Али нисам се смео ни њему поверити да му све кажем, но сам |
д има три, четири па и пет година, како нисам окусио меда.{S} Него, Драгићу, да истресемо једну |
S} Док сам ја овде на овоме месту ја то нисам смео допустити.{S} Али на мене се сад диже повика |
стари цареви и краљеви српски.{S} Зашто нисам погинуо на тој висини, но сам побегао амо да опет |
ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, |
зу?{S} Ето, и ја сам радила, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви не умете да се чувате, хватате с |
он против воље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни ти господару дошао о својој глави.</p> <p>После |
ли би приметио:</p> <p>— Чиниш 'волико, ниси му све рекао.{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ј |
иниш, брате? — почнем ја да га тешим. — Ниси се ти од беса уклонио, нити си отишао из земље ти |
} Јунак си да удараш секиром по челу, а ниси јунак да примиш ушник међу очи!{S} Ха, ха, ха!...{ |
итрији сам ја од тебе“.</p> <p>— Што га ниси ухватио, браца Лексо — срдито га коре мала другари |
а продрмуса:</p> <p>— Хеј, момче!{S} Да ниси задремао?{S} Што си се ућутао?{S} Говори!{S} Време |
p> <p>— Куш, ти бре; умукни туна, па да ниси никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на |
им се да ти што не шкоди како је одавна ниси пио.</p> <p>— Неће, неће, рече Вујица — она ће ми |
љи српски!...{S} Ја, господару, онда ти ниси ни слутио да ћеш некад и сам поћи нашим трагом, но |
убијеш и да ми његову главу предаш, ако ниси рад да твоју однесем у Београд.{S} С тога одмах ов |
р немаш чекати ништа ни од кога, па што ниси наређивао и пословао!“ Учиним ли опет штогод, па н |
х тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниска миндера, на који беше прилегао.</p> <p>И Милош се |
и то мора бити.{S} Хтели смо дићи буну, нисмо могли и сад треба то платити главом.{S} Да смо ми |
Србије гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас као на душмане, |
ако ће он свима нама главе појести, кад нисмо ми умели!... <pb n="27" /> Осушила ти се, Цукићу, |
добро изгрдите.{S} А ја мислим да се ми нисмо овде састали да се грдимо.</p> <p>Добрњац га прес |
силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо јавили за времена док се ствар још могла поправит |
еру.</p> <p>— Мртви смо гладни, цео дан нисмо залогаја једног окусили.{S} При поласку незгодно |
о? — пита даље девојче.</p> <p>— Е, што нисмо!{S} Не даду нам.{S} Ја мислим да су сад тамо у То |
н је увек носио пиштоље.</p> <p>А — што нисмо ми сад у Тополи, браца Лексо? — пита даље девојче |
маримо што се сиротује; на неки довлет нисмо ни научили.{S} Ама ме сама душа боли што овде ова |
твари а све нариче.{S} Тако целу ту ноћ нисмо спавали, и у зору смо се кренули.{S} Ја сам био з |
Ови људи, што су сад пали у дом кнежев, нису обични посетиоци и гости.{S} То су махом били први |
ржали као <pb n="212" /> заточеника.{S} Нису му дали никуд маћи, све док не дођоше из Русије љу |
звлачити.{S} Освртоше се по тамници.{S} Нису имали шта узети ни оставити.{S} Прекрстише се и по |
ју.</p> <p>Но путници одбише понуду.{S} Нису уморни, а ваља им још вечерас стићи пријатељу који |
ого мучили како ће постићи то мучење, а нису хтели измишљати ни нарочите справе за то, као што |
шао је био тренутак смрти, и сужници га нису хтели развлачити.{S} Освртоше се по тамници.{S} Ни |
убок утисак.{S} Но они у почетку као да нису разумели сав значај њин.{S} Тек су се постепено пр |
гић и остали, најпосле, људи који можда нису ни имали зле намере у срцу, али су се повели за на |
рљо се вратио у село, али плуг и мотика нису му ишли од руке.{S} Понајчешће се налазио око кнез |
ви огромни приходи београдског пашалука нису стизали да подмире његове неизмерне издатке и ако |
а од те работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p> <p>— Како, болан, нијес |
штрмцу.</p> <p>И Паштрмчеве молбе збиља нису ништа помогле.{S} Драгић, истина, није кренут те н |
ађаји ће показати да та дуга размишљања нису остала без неких резултата.</p> <p>Међутим, Врљо ј |
о се Русима није допадало.{S} Они никад нису дали ни да се помене о томе, да ми можемо што сами |
како урадити, и ти њини разговори никад нису имали сведока.{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; ш |
и!...{S} А ово овде није ништа!{S} Овде нису ни лептири тако лепи, а после, овде нема ни бабови |
на казна треба да буде мучење, Турци се нису много мучили како ће постићи то мучење, а нису хте |
, па ипак на том првом састанку опет се нису могли погодити.{S} Шта више, растадоше се готово с |
бу грчкога народа за слободу, хетеристе нису могле оставити без пажње српске емигранте, међу ко |
о разумевали ову поруку из Цариграда, и нису чекали да им се дваред понавља.{S} Ко је био тугаљ |
а.{S} Но те отворене очи нису гледале и нису виделе.{S} Оне су личиле на прозор који је изнутра |
ићу ја и сам шта треба!{S} Таке трице и нису за оваке послове — шгргутну Марко зубима.</p> <p>Н |
ја сам се прибојавао.{S} Какви ми јади нису долазили на ум.{S} Свачега сам се бојао.{S} Али ко |
нате и да после народ проклиње оне који нису ни за шта криви, и који су јадни учинили све што и |
и тако господаре, да први бегови турски нису ни главом сигурни?...</p> <p>— Не, по Богу, господ |
о хоће да је господар и војвода.{S} Али нису за то криви ови слепци овде, већ они матори душман |
ђанским гуњићем или јелеком.</p> <p>Али нису војводе српске, Карађорђева доба, личиле <pb n="14 |
Ја с тим људима немам ништа, и мени они нису сметали.{S} Али ето, Милош их не трпи.</p> <p>И та |
пређашње славе своје, српски емигранти нису управљали своје погледе само на Србију.{S} Њих је |
есно само у пола.{S} Но те отворене очи нису гледале и нису виделе.{S} Оне су личиле на прозор |
еноћио.</p> <p>Бистром оку Карађорђевом нису могли измаћи злочиначки погледи Новаковићеви, који |
ије знао ко је тај човек, јер га управо нису добро ни видели.{S} Једва су по одећи приметили то |
у истини било овако; али опет зато, то нису били никакви разлози, јер ја не бих остао у земљи |
омна разлика између њих и њега...{S} То нису више његови другови, његови ратни помоћници, људи |
неће бити на добро и све се бојим да то нису навлаш тако удесили.</p> <p>Карађорђевица уздахну: |
тојковићем, био протеран из Србије, што нису хтели пристати на неке уредбе, које је Карађорђе з |
ако затреба; како ће казнити Турке што нису одржали погодбу, утврђену у букурешком миру; како |
умунској граници.{S} Маврогени и Красис нису их пратили узастопце, али су се једнако налазили у |
та западној Европи, с тога у Петрограду нису радо гледали немирно кретање балканске емиграције, |
S} Тако исто и имена прозвана по списку нису била права имена учесника овога збора, већ је свак |
а „циљ оправдава средство“, и ако за њу нису никад чули, нити су кад о њој премишљали, а тако ћ |
ко кнез српски.{S} Одношаји у земљи још нису били уређени, с <pb n="94" /> тога се у његовом до |
азно зановетање!{S} Што је коме суђено, нит му ко може одузети ни додати.{S} Ето слободно народ |
и, без људи, народа, ни бог не био бог, нити би могао боговати, нити би имао ко славити свето и |
а склопио, ни што у уста узео сем воде, нити је речи једне проговорио.{S} Треће ноћи уђем у њег |
Стамбол да те чува, учувати те не може, нити ћеш се ти наносити главе, ако по несрећи њине одле |
јемо; ту нас понајчешће остављају саме, нити су се икад особито журили да нам повише и појаче п |
средство“, и ако за њу нису никад чули, нити су кад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће |
бог не био бог, нити би могао боговати, нити би имао ко славити свето име његово!</p> <pb n="97 |
дсечно: — Ништа ме немојте више молити, нити ми и једне о томе говорити.{S} Што не може бити, н |
ати од мене.</p> <p>— Ја ништа не знам, нити сам што о томе чуо — прихвати везир.</p> <p>— Онда |
не би развидела, он то никад не би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што мене буни! |
} С тога само за њима нити би ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али овде се зна, да су они кав |
га тешим. — Ниси се ти од беса уклонио, нити си отишао из земље ти један.{S} Бранио си докле се |
о чули, а нама није нико ништа доносио, нити нас је ко што питао.{S} Но ми смо се радовали за т |
може створити ништа трајно ни поуздано, нити може бити истинске среће код једнога, ако је код д |
им је све ово било и пре тога познато, нити су од Јоргаћа чули ишта ново, опет је његов говор |
Милош, скида са себе сваку одговорност, нити ће се у што мешати.</p> <p>Духовник је пажљиво слу |
а се сад под старост завлачити не могу, нити могу батином терати људе који к мени дођу да ме ви |
и не изађе.{S} Два дана и две ноћи тада нити је легао, ни ока склопио, ни што у уста узео сем в |
и у свет утекли.{S} С тога само за њима нити би ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али овде се |
и прво у раду, па после у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао |
и се дело милосрђа.{S} Правом и здравом нити треба милости, ни праштања, ни милосрђа — све те в |
никад ни до века неће бити!{S} За такав нитковлук, ја би сам себи гркљан ишчупао.{S} Баталите м |
једне јавне грађевине, ни једног дома, ничега што би потсећало на сувремене европске градове.{ |
орено говорио, да се он за сад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и сувише заузет својим велики |
, како се за овај мах од Русије не могу ничему надати, али се немају чега ни бојати од ње, Кара |
у овај човек клече; простре се по земљи ничице, трипут се прекрсти и трипут пољуби земљу, шапућ |
вих речи.{S} Јест, он преклиње падајући ничице и црну земљу и високо, недомашно небо коме се об |
Милош је већ јасно видео куда Марашлија нишани.{S} Сад је требало Милош само да рекне:</p> <p>„ |
битци други исход, уз припомоћ српскога нишанџије Васе из Кнића, који у том истом тренутку срећ |
где је Варварин, где је Суводол, где је Нишор, где су толика поља крваве <pb n="211" /> борбе и |
као какво чудо од хиљаду и више глава, ништа се разговетно није могло разабрати.</p> <p>Од гра |
боли!{S} Срце ми је црње од угљена.{S} Ништа ме тако не убија као сећање на неправде, које сам |
p>Домаћим је невернички вртио главом. — Ништа од тога не може бити! — рече он мрачно — Везир ће |
/p> <p>Драгић викну срдито и одсечно: — Ништа ме немојте више молити, нити ми и једне о томе го |
а зар ти ништа за то не јавља?</p> <p>— Ништа!{S} Питао сам га, поручивао му, и он све некако в |
мура, али ти господару Ђорђе, не треба ништа да сумњаш — тако је говорио Милошев гласоноша.</p |
а те поруке и обећања Милошева не треба ништа полагати.</p> <p>Ово гледиште нарочито је заступа |
треба за јело.{S} Још му препоручи, да ништа не говори о његовом доласку, сем ако би се намери |
бе.</p> <p>Ханџији је било наређено, да ништа не казује кога има у одаји, и да што раније затво |
и везир боље знати од мене.</p> <p>— Ја ништа не знам, нити сам што о томе чуо — прихвати везир |
слеже раменима и рече:{S} Не знам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ја с |
јно махну њоме.</p> <p>— Не!...{S} Нема ништа!...{S} Дошао је земан, ваља <pb n="29" /> да се м |
било нужда да га везујем.</p> <p>— Нема ништа од оружја код себе?</p> <p>— Нема!{S} Претресли с |
е разгледао целу околину.</p> <p>— Нема ништа — рече он кад се опет врати под арњеве.{S} Бојим |
, изгинуло и опет од свега тога да нема ништа; и опет да јадна Србија буде само робиња турска; |
вио, али за тај главни пункт, опет нема ништа јасно.{S} То толико, што сад знам, да Рус сам не |
о добро знаш да ја нисам од оних којима ништа није право што се ради од ове две-три године на о |
чним гласом.</p> <p>— Ја богме!{S} Њима ништа не ваља што Милош уради.{S} Кад је ствар свршена, |
ејасан жагор.</p> <p>Скрушен, кнез Сима ништа не чу, али Драгић разговетно познаде, да је то од |
и обијај прагове код свију дворова, па ништа и ништа!{S} Ми овде бројимо на сахате, хоће ли се |
пита млађа жена с десна.</p> <p>Старица ништа не одговори; њене мале, упале, суре очи укочено с |
мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа не тражим, али је срамота да он за мном шаље људе |
д тела.</p> <p>„Тако, сад је добро, сад ништа не стрчи!“ мислио је он, па узе живо нагртати лиш |
година био овде господар земље, па сад ништа.{S} Ко ти тамо њега верма.{S} Велика Русија, царе |
земљу!</p> <p>— Србија сама не може сад ништа.{S} Њена судбина везана је са судбом осталих балк |
на колац.{S} Али кад ни потера не може ништа да учини, кад се хајдуци осиле и у народу настане |
етити кнеза Симу, кад му се сад не може ништа помоћи.{S} Освести се, прибери се, капетане Драги |
и најмудрији, један човек, опет не може ништа сам без друштва и народа.{S} Бог је свемогућан, п |
могао би само Петар рећи.</p> <p>— Није ништа господару!{S} Ја сам овде имао нешто — рече Петар |
рагићем.{S} Паштрмац се правдао да није ништа зло мислио, само је хтео потсетити момка да остав |
тане глатка мирна површина, као да није ништа ни било.{S} Тек после неколико дана, кад је из Ср |
како је у Тополи!...{S} А ово овде није ништа!{S} Овде нису ни лептири тако лепи, а после, овде |
/p> <p>— Море што је био срдит, то није ништа.{S} Друго се нешто види одавде.{S} Он смера да не |
ити.{S} На леп начин не дају они никоме ништа — рече Карађорђе живо.</p> <p>— А зар би сад била |
p> <p>— Онда ће бити да и цареви о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма што решено, коме би се |
и се јако изтакне, а јавно му се не сме ништа, или за друге сличне послове.{S} У таким приликам |
тати сељака што кука, а он му не хтедне ништа казивати, бојећи се да ко не докаже Турцима како |
те убијају, ем се труде да ти не учине ништа непријатно.{S} Убијање по свима правилима етикеци |
ку Карађорђу, да је све добро!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра стићи и сам господар Вујиц |
и.</p> <p>Разгаљивао је Карађорђа да се ништа не сумња <pb n="288" /> — све ће бити добро, ако |
, кад сте под господар Вујицом, онда се ништа не брини.{S} Господар Вујица је мој човек и он ће |
ни?</p> <pb n="261" /> <p>— Не бојте се ништа, господару, није никаква зла намера, но имам да т |
е ли то, онда <pb n="166" /> немојте се ништа чудити, ако ме једнога дана нагнате да и ја учини |
е у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на Драгићев |
S} Ви само вичете, а доказати не можете ништа.</p> <p>— Па ако не могнемо ништа доказати, онда |
ли, он ми, као прети, да то народ неће ништа омести, он ће учинити што је наумио, и на мене ће |
да он то нешто сам кува, кад тако неће ништа да каже.</p> <p>— Не знам!{S} То је и мени долази |
ко сваком послу, господару, где се срце ништа не пита — рече Мелентије тужно.</p> <p>Обојица за |
имну главом у знак потврде, али не рече ништа.{S} Тек што је прилично поћутао он додаде: — без |
нешто предомишљам.</p> <p>Милош не рече ништа више, али се по њему видело да га је ово вајкање |
ј прагове код свију дворова, па ништа и ништа!{S} Ми овде бројимо на сахате, хоће ли се откудго |
еликашке по Петробургу, па опет нигде и ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго уздам.</p> <p>Т |
но сам побегао амо да опет будем нико и ништа.{S} Зар није било по стотину пута боље, племенити |
полеоном, па после, од свега тога не би ништа.{S} Доцније они одоше, одоше чак у Париз, ослобод |
ледњу дужност као Србин.{S} Он не тражи ништа за се; он одлази да посвети роду још једино добро |
ршти и рече зловољно, да он ту не тражи ништа за себе, већ мора да заштићује правоверне, које с |
у те дирати ни питати.</p> <p>— Није ми ништа криво, али нисам дошао у каву да водим таке разго |
ече?{S} Има ли што?</p> <p>— Не рече ми ништа одсечно, али по његовом говору ја бих све рекао д |
још нема.</p> <p>Карађорђе не одговори ништа, већ опет промоли главу испод арњева и дуго је ра |
ну поткресава.</p> <p>Србин не одговори ништа.{S} Он махну руком и изађе напоље.{S} Доле у кави |
ао густе димове и позадуго не проговори ништа.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ако буде паметан да за |
од колибе.</p> <p>— Пиј, господару, ти ништа не пијеш, а ова је ракија тако добра, болан њоме |
и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, господару!</p> <p>Милошу се мало разведри |
то и мени руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за то не јавља?</p> <p>— Ништа!{S} Питао сам га, |
сто чекамо на тебе, ти бар немаш чекати ништа ни од кога, па што ниси наређивао и пословао!“ Уч |
овој прилици ни везир није могао желети ништа друго, с тога је њин споразум брзо био готов.</p> |
лове, већ увиђа да од мира не може бити ништа.{S} Марашлија подбада једнога по једнога кнеза, п |
а одговора.{S} Но и ту као да неће бити ништа, како ми Герман пише.{S} А Црни, црн му образ био |
рђе — пробуди.</p> <p>— Немој му јавити ништа — рече Карађорђе.{S} Мене боли глава и изаћи ћу м |
таџбини.{S} Али сила није могла учинити ништа више.{S} Својом рођеном снагом Србија се држала п |
врда вера да се за сада не може учинити ништа паметније, но што Милош ради.{S} Њега треба, дакл |
Но видећи да код Милоша не могу учинити ништа, они су се окренули сасвим Карађорђу.{S} Тада су |
један балкански народ не може створити ништа трајно ни поуздано, нити може бити истинске среће |
Но у почетку овога века, за те њежности ништа се није знало, особито амо на овим нашим странама |
Све је било као и обично.{S} Не видећи ништа, што би изгледало сумњиво, Науму би чисто криво, |
надања наша.{S} Усамљени ми нећемо моћи ништа велико да учинимо, а баш да се што и почне свршић |
дан да сам уради, онда батали, не дирај ништа!{S} Ја ћу све свршити сам са мојим Николом.</p> < |
} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> <p>Старцу су тако брзо навирале |
ту сад помоћи.{S} Ја с тим људима немам ништа, и мени они нису сметали.{S} Али ето, Милош их не |
инућу убрзо, а нећу имати кад да учиним ништа, по чему би се видело зашто сам се повратио у Срб |
што треба за опело, али да о томе ником ништа не говори.</p> <p>Дете се брзо врати и Драгић одм |
га.</p> <p>О овоме кораку неће се ником ништа говорити, и чуваће се као највећа тајна.{S} Да би |
ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа познати! — мислио је Милош у себи: „Сад је све го |
мене измамили из Србије да не бих могао ништа предузимати без њих.{S} Користили су се мојом заб |
обиња турска; и опет да српско јунаштво ништа не помаже; и опет да српске патње никога не дирај |
ошао до неких успеха, па даље није хтео ништа чути за Грке.</p> <p>Међутим, баш ти нови успеси |
јица се узе правдати.{S} Он није мислио ништа зло.{S} Нико се толико не би радовао Карађорђевом |
сти, што је нешто учинио, а није учинио ништа до оно што и сви други.</p> <p>— Коју! — рече он |
поведите.</p> <p>Карађорђе није говорио ништа; спусти се на малу столичицу и као да бејаше зами |
о толико што смо чули, а нама није нико ништа доносио, нити нас је ко што питао.{S} Но ми смо с |
са знањем царева, те му не смедне нико ништа, Милош ће се онда и ту умети да нађе.{S} Пустиће |
упрте су у дивну играчицу; сем ње нико ништа не види и нико ништа не чује.</p> <pb n="50" /> < |
ачицу; сем ње нико ништа не види и нико ништа не чује.</p> <pb n="50" /> <p>Али, она ево доврши |
се склопио за њим и више се није знало ништа, где је и шта је с њим, као оно кад море прогута |
.{S} Елем, на крају крајева није остало ништа друго, но да се још који дан причека.{S} Тако је |
ожете ништа.</p> <p>— Па ако не могнемо ништа доказати, онда на руском двору неће нам ни верова |
>— Ни ми од тебе, господару, не тражимо ништа <pb n="165" /> више.{S} Остави и ти на миру Милош |
урци не би мени веровали да нисам за то ништа знао, па да им се жив на жеравици печем.{S} Мараш |
Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, но долазе тако људи код мога Антонија, |
иткивао даље — јасно се видело да му то ништа не треба и да све то распиткује језик само, а пам |
се Гитарић учини као да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само онако узгред пошто б |
ненадно бане у Србију, а честити везир ништа ми не јави, како да се владам за тај случај — пит |
ко ја и не дођем, нека се г. митрополит ништа не брине.</p> <p>Говорећи то, Карађорђе спусти мо |
:</p> <p>— Ако буде паметан да за власт ништа и не помиње у почетку, но да помогне да заједничк |
па шта бог да.</p> <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога и седим овде; а сутра да се крене кого |
ербез, и да се о миру и тишини у народу ништа не брине.{S} Он, кнез Милош, одговара за мир и ре |
птилније ствари, и тупана, који незнају ништа даље од носа.</p> <p>Па ипак сви ови људи, тако р |
итарац као јагањце покла, да не причају ништа о крвавом убиству владике Никшића, пашће сад на т |
{S} Та ти Цариграда вриједи, и ваистину ништа вам не вали, само што вам Милош једном по једном |
у.</p> <p>И Паштрмчеве молбе збиља нису ништа помогле.{S} Драгић, истина, није кренут те ноћи, |
днога кнеза, пунећи им уши, да ни Милош ништа није бољи од њих, па би они могли сваки у своме к |
наступи тренутак малодушности, сазнања ништавила свога.{S} Он тада плаче крвавим сузама; он но |
би се у Србију трипут толико пошто је у Нишу, у Видину и Зворнику скупљена многа војска.{S} Мен |
апоље.{S} Доле у кави било је још Срба, но они су ћутали.{S} Турци продужише разговор сами међу |
е „вожд“ био остао да ноћи ту код њега, но да је око два часа по поноћи изашао да се мало проше |
земљи, као да је мени мало мојих јада, но још ви отуд похитали да ми ране позлеђујете, и да ме |
pb n="76" /> <p>— Не сечем им главе ја, но Милош.{S} Он ми поручује: „ако хоћеш да одржиш мир и |
пошље.</p> <p>— Није што је јевтинија, но што си ти крив, војводо!</p> <p>— Ја крив!{S} И то т |
{S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, но долазе тако људи код мога Антонија, па сам тако чула |
мам с Црним Ђорђем никаква друга посла, но да му бар искрешем једном у очи све оно што ми се на |
воје, немаде никаква друга преча посла, но да мене и Миленка одјури из земље, за коју смо бараб |
.{S} Реч „да се убије“ почешће се чула, но Милош се на то чинио невешт, пуштајући људе да се св |
и ме, господару!...{S} Боље да ме нема, но што сам ово доживео!</p> <p>Цукић за тренутак као да |
, неће он доћи да се погађа са Турцима, но да се бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај слу |
орочком снагом.{S} У несвезаним речима, но чији се смисао ипак могао разабрати, она је казивала |
д силе и приштедити се за боља времена, но погинути у лудо, без славе за себе и без користи за |
унутрашња борба још није била свршена, но је и даље трајало колебање, то је он био веома осетљ |
лоша неће бити више милости и праштања, но код обичних људи, онда што су га учинили да је већи |
та, господару, није никаква зла намера, но имам да ти кажем важну једну ствар, а бојим се, јер |
"57" /> како, не од годишта до годишта, но од сахата до сахата пропада и опада све што је наше |
и зар може бити гора и стиднија ударца, но кад ми дошаптавате да молим за милост онога, пред чи |
било боље, да падну три махните главе, но да се баци на ризик толики народ.{S} Хајд, ето реци |
га да је први, не да им он сече главе, но да их заклони и одговори пред силним и обесним Турци |
зија на бедему?!{S} Турска, бели, није, но ваша!...</p> <p>— Гађају је, болан, наша дјеца бусен |
“ — Тако ће мислити Милош и друге није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с друге које стр |
смене наредбе још страшније и грозније, но што се у писму писало; и ако је Милош познавао Вујиц |
а сада не може учинити ништа паметније, но што Милош ради.{S} Њега треба, дакле, помоћи, а не д |
Враћам се у Србију и није ми друкчије, но као оно мртвацу кога окупају да га мету у мртвачки с |
нешто друго у глави.{S} Није то, веле, но он се боји да му они не преотму славу и господство.< |
!{S} Он се не изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу носити, док угледа бела света.{S} А |
је пре стизао пешке кад се куда пошље, но што би могао стићи најбољи коњаник.{S} С тога је Вуј |
на?{S} Ја њега не узимам да служи мене, но да ми помогне да што боље ја услужим тебе.{S} Па хоћ |
он није толико полагао на њино решење, но главно му је било да испита расположење код људи од |
светом ходили, ако те не смакнемо пре, но што на њиним гробовима трава никне.{S} Сав Стамбол д |
/> начин можда што више ишчупати за се, но кад би у сваком случају везивали судбу Грчке са судб |
о да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је о |
зад, нећеш ни ти ићи онако тек насумце, но ћеш отворити четворе очи, а твоји стари ратнички дру |
да пустих пара, па да ми понудимо више, но што даје Милош — то би можда једино помогло.</p> <p> |
и мудрије да умрем као владалац српски, но да живим као пандур аустријски или руски!{S} Ах, Јел |
иот Красис, дугогодишњи хајдук епирски, но који се од 2—3 године бавио у Влашкој и Молдавији, г |
атру што су је Цукић и остали спремали, но да је букнула и народ се побунио у читавих 5—6 нахиј |
.{S} Зашто нисам погинуо на тој висини, но сам побегао амо да опет будем нико и ништа.{S} Зар н |
људи, и мени је милије да то будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што се прибоја |
еби већ рекао једно.{S} Немој лудовати, но говори што те питам, који ће од момака бити најзгодн |
а плати, свакојако то ће га мање стати, но и најмањи неред, који би се могао изродити због Ђорђ |
и из све снаге што га ноге могу понети, но у тај мах долази му на ум, како не ваља ово што ради |
и им било његову главу на колцу набити, но да им Мухамед сад из гроба устане.</p> <p>— Хесапим, |
Симу, кога је хтео још раније погубити, но га пусти на молбу и наваљивање људи).{S} Али нећеш, |
ш, нада се да то Русија неће допустити, но ако би се ипак тако што десило, он, Милош, скида са |
иротиња <pb n="44" /> данас горе пишти, но што је пре три године пиштала од <hi>Скопљака</hi>.{ |
да ти се рекне, како нема друге помоћи, но да се исповедиш духовнику и да кажеш све што си кад |
Али волим и овде у туђини остати свој, но отићи у Србију, па служити и слушати горег од себе!{ |
{S} Карађорђе није разумевао тај језик, но уз њега је седео неки Наум Охридац, који му је све т |
смео ни њему поверити да му све кажем, но сам тражио, онако као поиздаље, да разабере и да ме |
време хајдуковао је заједно с Главашем, но после се преда, смири, ожени и изроди децу.{S} Најст |
е само да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би од његов |
же да их Србија помогне, али не у свом, но у њиховом интересу — рече Герман живо.</p> <p>— Ти с |
о да ћеш некад и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор али достижан! — одговори Добрњац живо и |
тога.</p> <p>Тако је наваљивао домаћин, но гост никако није пристајао да се почиње претњом.{S} |
а себе, само не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га прекиде.</p> <p>— Добро је, хвала Богу, и н |
ао!{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао, но тек треба да ти казујем!{S} Пре не могу да се одбран |
бити!{S} Па то би било црње злочинство, но убиство младога цара Уроша.{S} Ја бих био нови издај |
крају крајева није остало ништа друго, но да се још који дан причека.{S} Тако је Вујица тешкао |
} Зар ово марвинче заслужује што друго, но да га овде премлатим.</p> <p>— Па баш зато га и оста |
тај народ!{S} Боље да сам врат сломио, но што сам амо дошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у |
ељака понудише да га испрате до у село, но Драгић одби ту понуду.{S} Бојао се ухватиће их Милош |
, боље да си се удавио у бабино мочило, но што си то дочекао, да ти слугерање Милошендине читај |
д, да Ђорђе није никако ни долазио амо, но да се склонио, гдегод у околини Србије!{S} Сад би ми |
} Где су такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског криворепог духовника? |
— примети други.</p> <p>— Није на ино, но су се морали увалити у какво крупно зло, да их ово с |
тако прима ту ствар не само прост свет, но и људи озбиљнији то прихватају; све рачунају не би в |
Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за длаку мрднем и ако око |
еве страже.</p> <p>— Не идем на свадбу, но на погибију, па што ће ми друштво?</p> <p>Изљубише с |
ише за народни васкрс и његову слободу, но што ћу икад учинити ја жив.{S} Био сам прост чобанин |
јестак људи, махом непознати Карађорђу, но који су њега врло добро познавали.</p> <p>То су били |
не погибох где год у јуначком окршају, но дочеках да ме ви овде мрцварите, јер какве сте рђе, |
оздрави.{S} Пружи им руку да се рукују, но они обојица уграбише и пољубише га у руку.</p> <p>— |
и крупне, те се по другоме не поручују, но иде из уста у уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у |
а за власт ништа и не помиње у почетку, но да помогне да заједнички ослободимо земљу!</p> <p>— |
и посјекао ка’ што би приличило иксану, но кажу, болан, сјекиром му главу одрубио, исто ка’ и с |
њима заплакало!{S} Није ријеч о жаљењу, но да познате, болан, да Турци нијесу онако зли, како с |
натемњаче?</p> <p>— Из лова, господару, но молим ти се отвори, одвалише ми рамена ове торбуљаче |
расположено.</p> <p>— Није, господару, но сам нешто загледао око трмака, па ме пчела ујела — р |
ја не будем одлучан и не свршим одмах, но Црни узме маха, онда оде све ово моје као да није ни |
.{S} Што је друго и могао чињети Милош, но послати хајдуке.{S} Прво је дошла Цукићева глава, а |
ноју почестију од правителства примљен; но неизвесно из какова узрока избеже отуда, и в Србију |
не бих ћутао ако је ствар таква већ!{S} Но казуј један пут шта је!</p> <p>— Овде је вожд господ |
ити.</p> <p>— Све је тако господару!{S} Но ја само то кажем, <pb n="108" /> мора да му је тешко |
/> по овим гудурама и планинама!...{S} Но како рекох, ко ти је од момака најпоузданији да извр |
пиштољ, и онда или бежи или гини!...{S} Но можда се и он сад, у туђини, намучио и од много које |
Вујица већ нам досадише позивима...{S} Но немој се ти гдегод изрећи што зато, а теби могу каза |
творено сасвим, а десно само у пола.{S} Но те отворене очи нису гледале и нису виделе.{S} Оне с |
реграђен дебелим дрвеним коленикама.{S} Но Петар буљубаша опет нареди, да се то прозорче изнутр |
а Рус сам не мисли скоро на Турчина.{S} Но то опет не значи, да он не би радо потпустио другога |
ликој кави опет овлада мртва тишина.{S} Но њу на брзо прекиде средовечан, просед Турчин, који п |
сију, па још немам одсечна одговора.{S} Но и ту као да неће бити ништа, како ми Герман пише.{S} |
м урликом нападе на закључана врата.{S} Но врата су била од дебелих растових дасака, и није их |
о Петробургу, па опет нигде и ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго уздам.</p> <p>Ту Карађорђ |
же доћи до Паланке или до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од себе, онда нека дође б |
за разговор и за састанак и за све.{S} Но како је у петак увече тај абер дошао доцне, остало ј |
Богу... здрав је, ваше благородије.{S} Но он није ноћио код мене...{S} Синоћ је било подуже... |
страна изјављивали своје одобравање.{S} Но играчица пође да купи бакшиш, и у великој кави опет |
еке чудне страве и тешке злослутице.{S} Но облак брзо мине, и опет је све ведро, јасно, преливе |
еоград везиру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Но прво се постарај те ово укопај, затрпајте ту где год |
а на колац набили да су га ухватили.{S} Но Аустријанци су га држали као <pb n="212" /> заточени |
ма то били и најприснији пријатељи.{S} Но после се сети, да то није учинио од обести, ни с тог |
и она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и нетремице гледала у њега, а он је он |
="187" /> је радио онако ће и проћи.{S} Но тек онако се нешто предомишљам.</p> <p>Милош не рече |
шеве учинили су на њих дубок утисак.{S} Но они у почетку као да нису разумели сав значај њин.{S |
еликом <pb n="272" /> султану нашем.{S} Но што се тиче турске војске, она ми неће требати, и ја |
па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени са стране, они су само машице у туђ |
нам!{S} То је и мени долазило на ум.{S} Но после рачунам, да он то не би смео сам.{S} Особито, |
ли би хтео лећи, јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну главом и процеди кроз зубе: какво лега |
намучио и од много којечега одвикао.{S} Но, ово је управо празан разговор.{S} Која вајда Ђорђу |
а доносио, нити нас је ко што питао.{S} Но ми смо се радовали за те.{S} Као велимо, да хоће дат |
, бојим да ми не преотму господство.{S} Но, бар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне к |
} А после, господар Ђорђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с ова два роба овде, којима глав |
ово моје као да није никад ни било.{S} Но ја морам с њим овако као што сам до сад с онима друг |
оша, али сад је остао сасвим стално.{S} Но то није било одмах.{S} За једно пет-шест недеља, Врљ |
упање је било обично, шта више тихо.{S} Но Милош је хтео чак и пред самим собом да забашури сво |
так и сух, готово бих рекао набусит.{S} Но зато је опет из сваке његове речи вирила величанстве |
да му је згодније продавати бурмут.{S} Но кућа је била за њега самог велика, те понуди и бабу. |
али опет некако службен и затегнут.{S} Но сад се мало по мало кравио и постајао све топлији.{S |
. — викну кнез да сва одаја одјекну.{S} Но кнегиња обиште око њега и са склопљеним рукама узе г |
ре и сами окушају своју ратну срећу.{S} Но видећи да код Милоша не могу учинити ништа, они су с |
ија све то угађа само за своју душу.{S} Но њему је најзад било све једно.</p> <p>Попуштања је б |
свијетлом везиру ваше крмеће главе?{S} Но оне Милошу кваре ракам (рачун), те их он једну по је |
м уверен да сам радио за добро народа — но да погледамо у будућност и да те ту нешто запитам ка |
народ и нема откуд — рече он одсудно — но после подужа ћутања опет додаде: — А и Турци ће јама |
ђе климну главом одобравајући,</p> <p>— Но како ћемо доћи до пасоша?{S} На то се сад врло строг |
а човека нека га тамо уцмека, па крај.“ Но после се као нешто предомисли, те додаде:</p> <p>— А |
буне народ, а Турци не знају за другога но за господара Милоша, и да што буде, они би њега за в |
да је послао у Београд поуздана човека но да се још није вратио, те да га очекује сваки час пр |
вар како хоћете, другога вам спаса нема но да се уради онако како ја велим.{S} Прво, да се Мило |
а, па је боље да погине један Карађорђе но да гину невина деца и одојчад и сва ова сиротиња, ко |
успеху, који је постигао и лакше и брже но што се надао, Милош је видео прст и вољу божију, а в |
у коме се сад говорило сасвим друкчије но што је досад говорено.{S} Досад је Милош напрезао св |
се којекад десиле, и Милош је умео боље но ико да се нашали, да човека задене и да изазове општ |
а да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског криворепог духовника?</p> <p>— Побих оне б |
њима имати важне разговоре.{S} Али, пре но што се почну заједнички онако у скупу световати, кне |
а и као рођенога брата мога.{S} Али пре но што ти и једну прословим о томе, хоћу да ми се закун |
он уме да погоди кад буна није од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</hi> памет |
рваци и угледније војводе, које је љуће но друге тиштала садашња потиштеност и неуглед према сл |
ли ме можда и сувише добро разуме, више но што би и требало — мислио је Марашлија, не скидајући |
</p> <p>Али његов израз казивао је више но његове речи.{S} У погледу, у стиснутим уснама, које |
јер је и сам осећао да се изрекао више но што би требало.</p> <p>— Тешко сваком послу, господа |
чина!{S} Слађе му се напити српске крви но да га медом нахраниш.{S} Него ту нема друге помоћи; |
д њима Милош био ћутљивији и скривенији но пред својим попом.{S} Управо, оставио их је да се са |
и ли смео и би ли могао друкчије чинити но што сам ја чинио?{S} Ако се хоће право да говори, ов |
биљно мисле, с њим то могу боље извести но ма с ким другим.</p> <p>— Мене пањкају у Русији наше |
арицу, која од многих болести боље лечи но икакав доктор.{S} С тога старица никад није имала ст |
д хришћанина, и да он више тежи Турској но хришћанској страни.{S} А што он, у првом реду, гледа |
решку.{S} Шта ми је онда остајало друго но да ударим у строгост, која јесте свирепа, али бар и |
Наум, наслоњен на пањ, он је више седео но што је лежао и почешће се машао да постакне ватру.</ |
ма што решено, коме би се то пре јавило но честитом везиру.</p> <p>Марашлија се саглашавао да б |
ипац, сутра би нас Турци прегазили, што но реч, као Влах питу.{S} Што краљеви за нас данас знај |
ије.</p> <p>Красис је био наоружан, што но реч од главе до пете, али је све то покривала огромн |
} Инаџије су до зла бога и за инат, што но реч, потурчиће се и три главе да има, све три ће за |
<p>Милош се намршти: — Ја не питам свет но тебе — рече он брзо и прилично осорно.</p> <p>Мелент |
ј ово као очи у глави; боље пази на ову но на твоју рођену главу — рече Никола момку и мрко га |
нтересе, ја му то пре рачунам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, влашком и б |
ас рају, те ви сад тикве жешће полијећу но приђе кад је Скопљакова чорда сијевала!{S} А јесте, |
ама била реткост.</p> <pb n="255" /> <p>Но ово је уједно био и последњи Ђорђев весео и ведар ру |
о што га ту види.</p> <pb n="289" /> <p>Но кад се Драгић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола м |
е откуд; оголео је до голе душе!</p> <p>Но Марашлија се учини као да добро није чуо ове Милошев |
у.{S} Права американска њежност!</p> <p>Но у почетку овога века, за те њежности ништа се није з |
ко крила, и извуче је до пола...</p> <p>Но у томе стиже и други ударац.{S} Ово је сад био удара |
о рекла она дртина!...{S} Зар...</p> <p>Но кнегиња Љубица прекиде сад њега.</p> <p>— Ето, ви’ш |
робиње као што је и лепа Јелада.</p> <p>Но њин је географски положај друкчији.{S} Док је Грчка |
вао је донекле, али само у пола.</p> <p>Но за првим дошло је убрзо друго писмо Милошево.{S} Ист |
о Карађорђу није више потезана.</p> <p>Но ако је за овај мах напомена Врљова о домамљивању Кар |
лужити великоме делу ослобођења.</p> <p>Но сви напори његови опет би морали остати без успеха, |
и где и данас борави прах његов.</p> <p>Но ту је само прах од трупа његова.{S} Глава великога в |
{S} Он јаукну и штуче из колибе.</p> <p>Но у тај мах колиби дотрча Никола, и видећи Драгића где |
, кад угледа две нагрђене жртве.</p> <p>Но Драгић га мало охрабри, али поп за дуго није могао д |
њега и мотре да им куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Драгић са својим синчићем.{S} Никола |
ити брзо, да што Турци не осете.</p> <p>Но сад је настајало питање: ко и како да <hi>уклони</hi |
топљен челик капље на само срце.</p> <p>Но у тај мах зачу се нека потмула граја, нека <pb n="13 |
о раније или доцније прокљувити.</p> <p>Но и ако свет тако махом узима ту ствар, он, Милош, <pb |
они знали прави смисао те речи.</p> <p>Но ко ће да пође и како и где да изврши смишљено дело?{ |
што врви широким равним друмом.</p> <p>Но близина каква повећа града опажала се и иначе, већ с |
разне речи за једну исту ствар.</p> <p>Но како код Милоша ова унутрашња борба још није била св |
је да им се и пасоши прегледају.</p> <p>Но путници одбише понуду.{S} Нису уморни, а ваља им још |
бар за тренутак умере и стишају.</p> <p>Но ни једна страна није била вољна за смирење.{S} Што и |
и ради кога су и дошли у Србију.</p> <p>Но последњих дана почео је бивати јако нестрпељив.{S} Т |
оже сваки час зивкати скупштину.</p> <p>Но општи резултат саветовања био је ипак веома повољан |
Ја бих био нови издајник, нова невера, нов Бранковић!...</p> <p>И грозничава језа пролазила је |
.</p> <pb n="286" /> <p>„Шта је ово?{S} Нов потоп или смак света, иза кога долази царство мрака |
станци Милоша с народом били су за њега нов триумф, нова слава, и он је и ову прилику умео згод |
ле слободе.</p> <p>Али спремајући се за нов устанак, Грчка није заборавила крваву лекцију из по |
им разговором бејаше изазван код Милоша нов ред мисли, у које се по најчешће мешала помисао, ка |
збора да пређе у Србију и ту да покрене нов устанак.</p> <p>У исти мах планула би буна и у поду |
сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов свет, чије руке неће бити крваве, и на чијој се оде |
лошева страховања од Карађорђа начинити нов извор за своје приходе.</p> <p>Карађорђе је био мрз |
погинем.{S} Онда би у Србији био један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име учинило би више за н |
<p>Кад је доцније Милош у Србији повео нов устанак, Грци су се обраћали њему.{S} Али он је брз |
ара Уроша.{S} Ја бих био нови издајник, нова невера, нов Бранковић!...</p> <p>И грозничава језа |
а с народом били су за њега нов триумф, нова слава, и он је и ову прилику умео згодно употребит |
да српским војводама та мисао није била нова, њу су сад шириле грчке хетеристе и о њој су преми |
оца свога!...</p> <p>...{S}Изродиће се нова покољења, настаће нови адети, нестаће много штошта |
атих дарова од Милоша, то је била још и нова згода да пред диваном у Стамболу потврди како је њ |
азирали би да свакога часа може планути нова буна и не би дали народу зенути. — Турске потерниц |
у његовим немим монолозима, а она се с нова пробуди и понова налети на њега с новим сумњама и |
преградак, у коме се једва назирало.{S} Новаковић прилупи врата, намаче резу и удари катанац, п |
тројица тако вечерали у колиби, Никола Новаковић дође и наслони се споља на гредице од колибе. |
три момка, међу којима је био и Никола Новаковић, упутио се право Смедереву да однесе писмо Ву |
е бурне фебруарске ноћи несретни Никола Новаковић опет је на коњу бесомучно јурио кроз пусте сн |
ари катанац, па оде.</p> <p>Овај Никола Новаковић био је пре момак Вујичин, али га од неко врем |
омака, међу којима је био и онај Никола Новаковић, кога је Карађорђе познавао, али ни за њега н |
у тој мисли, кад у оџаклију бану Никола Новаковић, момак Милошев.{S} Он се испречи на Анту, гур |
.</p> <p>— Откуда код тебе ова скитница Новаковић, и куд баш њега доведе амо?{S} Изазива ме, ло |
вога часа, — шкргутну опет зубима опаки Новаковић, а десном руком маши се за свој белокори јата |
смера; — рече Карађорђе, показујући на Новаковића, који је збиља закрвављено гледао у колибу.< |
најпоузданије момке а повешће и Николу Новаковића.{S} И сам да се спреми за полазак, а о целој |
ом нису могли измаћи злочиначки погледи Новаковићеви, који се у два три маха ћушкао око Карађор |
у шуму и иза једне липе стаде с Николом Новаковићем, проговоривши само ово неколико речи:</p> < |
но гледао у колибу.</p> <p>Вујица викну Новаковићу — Никола, припази дер те ви ноћас на коње; о |
новац, духовник му одговори да никакав новац није примао, и тако Карађорђе оде у Русију без ду |
повезао преко 15 турака, одузео им сав новац, боље одело и оружје, па жив и здрав умакао у пла |
м Турцима оставио оружје, вратио им сав новац који су погубили или им је био опљачкан, оставио |
ош главом, као што му је својом руком и новац избројао што му је на пут дат.</p> <p>— Што нема |
у, којом је била застрта торба, захвати новац онако у шаку као што се обично захвата жито, и из |
у Карловцима и поиште од Мелентија свој новац, духовник му одговори да никакав новац није прима |
.{S} Зимус око Божића однеше опет грдан новац.{S} Бога ми сам оплакао, гледајући како се ужичке |
а и строгих наредаба Лисовић је добио и новаца, да се и тим послужи, у колико му устреба.</p> < |
лош само да рекне:</p> <p>„Па ако је до новаца стало, светли везире, народ ће то платити“.</p> |
е <pb n="200" /> унапред знао да од тих новаца Турци неће видети ни парића, и да Марашлија све |
четврт часа он се заустави пред вратима нове двокатне дрвене куће, према данашњој Саборној Цркв |
..{S}Изродиће се нова покољења, настаће нови адети, нестаће много штошта од данашњице, а настаћ |
та чути за Грке.</p> <p>Међутим, баш ти нови успеси Срба пробудили су код Грка и нову наду и но |
крв убијена праоца.</p> <p>...{S}И тај нови свет почеће да живи новим животом и радоваће се мл |
иство младога цара Уроша.{S} Ја бих био нови издајник, нова невера, нов Бранковић!...</p> <p>И |
подмлади и да на одсеченом врату избију нови младари, већ кад се једном скотрља глава, онда је |
доцније било од голема значаја за целу новију повесницу српску.{S} Ту је први пут учињен као н |
<p>...{S}И тај нови свет почеће да живи новим животом и радоваће се младости својој и здрављу с |
мисао о новом покрету, о новој борби, о новим победама, слави и успесима <pb n="151" /> и цела |
нова пробуди и понова налети на њега с новим сумњама и прекорима.</p> <p>Узалуд је он сам себи |
од шиндре, а около пуно малих зграда с новим црвеним крововима од ћерамиде.</p> <p>У тој авлиј |
age"> <p>Штампан као подлистак у „Малим Новинама“ за 1892. и 1893. годину</p> </div> <pb n="3" |
го штошта од данашњице, а настаће многе новине, које ми данас и не слутимо; деца ће постати муж |
алну нацију српску“, и да је заклони од нових беда, удаљавањем пређашњих старешина српских.</p> |
а познато, нити су од Јоргаћа чули ишта ново, опет је његов говор био од силног утицаја.</p> <p |
амеран да кида с њим и да напушта своје ново боравиште, где се настанио с породицом.{S} Сваки о |
тих разговора били су српски послови и ново стање у Србији.</p> <p>Како се Карађорђе недавно б |
те да својим очима не видим ово страшно ново Косово српско!...</p> <p>О, што се не нађе српска |
ене ће, вели, пасти проклетство, као на новог Бранковића, који је род <pb n="102" /> свој душма |
ог; помињао је како од валовите Дрине и Новога Пазара па да Пореча и тиха Дунава нема ни једног |
ај резултат објављен, скуп је поздравио новога изабраног вођу бурним усклицима.{S} Карађорђе је |
су непрекидно мисао о новом покрету, о новој борби, о новим победама, слави и успесима <pb n=" |
ово снађе.{S} Није се забадава зуцало о новој буни!{S} Не море бит’, да нијесу и они ту замочил |
емигранти гајили су непрекидно мисао о новом покрету, о новој борби, о новим победама, слави и |
о у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и Новопазарском округу још и пре тога) и светио се Турцим |
е, кабадахије су очекивале даље вести и новости из Плане.</p> <p>Међутим, Лисовић стиже у Смеде |
рци на њих што не посумњају о спреми за нову буну, па да их све од реда исеку, побију и поробе. |
д устанка и како је народ расположен за нову борбу.</p> <p>У први мах Карађорђе се био склонио |
решине били су диван официрски кадар за нову устаничку војску.</p> <p>Најзад од свију балкански |
наследни кнез српски, и тако да оснује нову династију српских владара.</p> <p>Огромна мисао, к |
ови успеси Срба пробудили су код Грка и нову наду и нову жудњу да што пре и сами окушају своју |
рба пробудили су код Грка и нову наду и нову жудњу да што пре и сами окушају своју ратну срећу. |
е, и ја се могу само радовати, што имам нову једну прилику да посведочим колико сам веран велик |
одржава ред у земљи, а то му је давало нову снагу да што живље настане око извршења своје заве |
не би тако олако уваљивао овај народ у нову крајину.</p> <p>Милош га пресече.</p> <p>— Зна!{S} |
емана велика грчка побуна залазила је у нову мену и примицала се својим првим покушајима и опит |
стиш, гомила, народ неће лако улетити у нову ватру, особито кад Муја загуди из Београда топовим |
ости говори, и кад гођ приграби по коју нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније п |
у памети, Марашлија је дошао на згодну нову замисао, која би бар за неко време могла окрпити њ |
тај рачун ухваћен, један део упљачкана новца, на згодан начин, повраћен је селима од којих је |
дино у оној брзини могло понети.{S} Али новца је мало било код српских војвода, за то их и види |
војводско одело, његова одличја, нешто новца и друге ситније ствари из те торбе биле су придиг |
ити опасан, тога уклања, а амишан је за новце и сабраће огромно богатство.{S} С тијем парама би |
ном подузећу и да им помогну чим могну, новцем и оружјем, ако не могу људима!</p> <p>Али што је |
итница и бескућника, нахранио их и одео новцем откинутим од сиромашног залогаја, па с тим кабад |
есретниче?{S} Какви су то пси с толиким новцима?{S} Где су такви пси, па да их не бијемо, но да |
>Пошто су се разговорили и обавестили о новцу и шта с њим ваља чинити, Врљо примети:</p> <pb n= |
Једино ако је који имао што готовине у новцу, то се једино у оној брзини могло понети.{S} Али |
е је био под руском заштитом, примао је новчану помоћ од Русије и управо се сматрао као руски ч |
им мукама дуго и очајно борио.{S} Десна нога у копрцању пала је у жеравицу и грдно се испекла.{ |
равнотежу и посрте с коња, али му десна нога остаде закучена у узенгији.{S} Тако обешена, коњ г |
а, дакле, помоћи, а не да му се подмеће нога, као што се одовуд ради — рече Добрњац озбиљно.</p |
{S} Симу примакоше и наместише тако, да ногама загрли тај трупац, па му онда и ноге добро везаш |
ко кога су долазили широки силаји, а на ногама је имао широке и кратке црвене чизме.{S} Од оруж |
али стари Турци пођипаше и остадоше на ногама докле везир и Милошу не даде знак да седне.</p> |
ора се већ помаљала, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, он је ходао из угла |
хање.</p> <p>Јахао је окован.</p> <p>На ногама је имао тешке букагије, ударене пошто је узјахао |
да молим за милост онога, пред чијим се ногама ваља крвава глава мога најбољег друга, и најмили |
ја скоком, ту он мора запети и рукама и ногама и зубима, јер му оде глава док оком тренеш.{S} К |
{S} Тешке букагије одјекнуше на његовим ногама.</p> <p>— Он је на моје зло овамо дошао!</p> <p> |
да ни један листак не шушну под његовим ногама.</p> <p>Дошав до колибе, он се наже и опрезно пр |
, где се лепо даје седети с прекрштеним ногама.{S} Дуварови су махом били застрти скупоценим ћи |
Српски Краљ“) и седећи ту с прекрштеним ногама на ћепенку, он је видео свакога ко уђе и изађе и |
вис.{S} Милош зађе и потапка га одозго ногама, ситнећи све стопу уз стопу.{S} Кад стаде онде, |
и.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, но у тај мах долази му на ум, како не |
а одмах вуку, и да му ударе букагије на ноге и на руке.</p> <p>...— Место да се правда и брани, |
кнежевој заповести, ударили букагије на ноге, а лисице на руке, па су питали шта им ваља даље ч |
инуше с коња, Цукић није могао стати на ноге.{S} Биле су му утрнуле и одумрле од стеге у оковим |
рже од онога ненаднога зрака и скочи на ноге.{S} Ланци на њему зазвонише тако звучно да одјекну |
осле миран.{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, као поручен!{S} Не, по Богу капетане!{S} Ми смо т |
а којој је седео, паде полеђушке и диже ноге у вис.</p> <p>— Тако!{S} Сад је све у реду — рече |
м, испод које су му вириле само оковане ноге.</p> <p>За Петром уђоше на прстима Марко и његов с |
ми, окићен многим орденима, а без једне ноге.{S} Чим се старац помоли, сакупљени свет поздрави |
ногама загрли тај трупац, па му онда и ноге добро везаше.{S} Тада му један од помоћника џелато |
на коња.{S} Те букагије заковале су му ноге испод коња, те се није могао скинути док се букаги |
! — привика Цукић и стаде бесно ударати ногом о земљу.</p> <p>Вичући „напоље“, „напоље!“ — Цуки |
, несретниче? — рече кнез и гурну торбу ногом.</p> <p>— Вала, све жут дукат, мека рушпа и махму |
ијих људи да томе злу што скорије стану ногом за врат.</p> <pb n="65" /> <milestone unit="subSe |
де, где је од прилике била глава, испод ногу му се нешто измаче.{S} Изгледало је, као да се гла |
озбиљно.</p> <p>— Нико њему не подмеће ногу — рече Карађорђе хладно, — али Милош наопако и нес |
Вујица.</p> <p>Доле, у прочељу, у крај ногу Карађорђевих, бејаше се пружио Наум, наслоњен на п |
на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, обијајући целе зиме прагове великашке по Петробур |
би дошао међу људе и опет стао на стару ногу.</p> <p>— Не могу, не могу, не могу...{S} То никак |
<p>Писар Димитрије седео је прекрштених ногу и на колену писао, а Милош је киван ходао по соби |
ијих гостију.</p> <p>Сви седе скрштених ногу а пред сваким, сем наргила, стоји још и филџан с ц |
х људи и првака народних, па и то крв и нож, да се искољу међу собом и да један другом очи пова |
а свака његова реч, као оштар дворезни нож, забада се право у патриотско срце искупљених родољ |
ти, кад знају да их код њега не чека го нож, већ благо, човечно поступање; буле ће га благосиља |
главе спашће сјајна круна и разбојнички ножеви искомадаће младо тело племенита Србина и велика |
увек пуно, пуно људи; све с пушкама, с ножевима, па црвена јапунџета, <pb n="145" /> а коњи пр |
уз који је био овај гроб, Драгић уреже ножем мали крстић, који се дуго познавао.{S} Овај је бр |
прелетао с бојишта на бојиште, с голим ножем улетао у гомиле непријатељске и разгонио их као к |
ом два сребрњака, с обичним зеленокорим ножем и везеном арбијом.{S} Крај њега на постељи лежала |
дном извуче никад више је неће метути у ножницу док не види балканске народе слободне.{S} А ако |
> <p>Милош је узбуђено и усиљено дисао; ноздрве му се широко отварале, а реч му је рапаво запињ |
ече старац и окрете се жустро на једној нози.{S} После опет застаде:</p> <p>— А да не буде отиш |
ко.{S} Ишчупали би се како било из ових ноката и пребегли у Србију.{S} Али тамо би дигли на нас |
је седео мрачан и задубљен, грицкајући нокте и погледајући почешће испод ока.</p> <p>После пол |
питање.</p> <p>Ђорђе је ћутао, грицкао нокте и гледао у земљу.{S} После наједаред као да се тр |
p> <p>Карађорђе је дуго ћутао и грицкао нокте.{S} Најзад проговори.</p> <p>— Чујте ме људи!{S} |
њка.</p> <p>Карађорђе је срдито грицкао нокте.</p> <p>— Којекуде, по души вас, па шта хоћете ви |
штро жељезо, проби у саме груди његове, ноктима дочепа престрављено, крваво срце његово, и поче |
га.{S} Он тада плаче крвавим сузама; он ноктима грди лице своје; он ишчупава праменове косе сво |
сухи кажипрст с великим добро очуваним ноктом, пожутелим као ћилибар од дуванска дима, правио |
да гледам мирно, како ће ми дићи испред носа све што се крваво и горко стекло, мећући по стотин |
и, и тупана, који незнају ништа даље од носа.</p> <p>Па ипак сви ови људи, тако разнолики по св |
дство и чин коњским репом (тугом), које носе за калпаком.{S} Везир је обично учтуглија, што зна |
а коњи привезани за плот.{S} Многи људи носе перчине; велике перчине, као код жена, па сплетени |
мна, бела сукнена кабаница какву обично носе румунски сељаци на томе крају.{S} И иначе Красис ј |
ед њима.{S} Петар се опет врати унутра, носећи велику цепаницу упаљена луча, коју одмах пободе |
ули за Паланку, а одатле ће за Београд, носећи кнезу Милошу лепу јабуку — главу Карађорђеву, на |
под оружјем, у жагору и лупи, удали се, носећи собом две крваве главе, а у пустој шуми остаде Д |
ез даље.</p> <p>— Оружан је, господару; носи и дугу пушку.</p> <p>— Па шта је тражио, да га так |
аката одсецају.</p> <p>...{S}Ова година носи у својим недрима један страшан злочин.{S} Неће про |
ену главу Драгићеву и заповеди му да је носи напред.{S} Друга глава била је дата другом дечку д |
ђа је највише пекло да чује какве гласе носи Вујица од Милоша; да ли му је јавио за његов долаз |
аву или његову; и ако су Лисовићу, који носи то писмо, издате биле усмене наредбе још страшније |
ке и многоструке промене, које за собом носи читава половина једнога столећа, још неће бити кад |
се кроз ову тишину тихо, скоро нечујно носи некакав пријатан, чаробан шум.</p> <p>Од куда то т |
Јес, несретна мати, она која га на срцу носи; која га девет месеци храни крвљу својом, која пос |
{S} Страшно је рећи: ова нејака старица носила је на својим погрбљеним плећима огроман терет од |
војој дугачкој антерији, коју је одозго носила као вистан.</p> <p>Карађорђевица разрогачи своје |
одрубљене главе двојице јунака српских носила су у наручју два малена неодрасла дечка српска.{ |
ћ Милош се сада јавља као представник и носилац једне мисли народне, убијајући њега, не би ли б |
Тешко овоме народу, ако је још и Милош носилац његових мисли и надежда.{S} Милош је удворица т |
своје народно рухо.</p> <p>Женске су се носиле српски.{S} Оне су упорно чувале своју народну но |
ло и подерало се, сиротнији и простији, носили су се како је ко могао и имао; само су по неке п |
а су књиге примали.{S} Великога шејтана носили су они под клобуком, за то ће им и појест главе. |
оделу.</p> <p>У почетку српски бегунци носили су своје обично одело, како им се затекло од кућ |
о ни кошуље немам на себи.{S} Ову једну носим већ три месеца; скоро ће се на мени распасти.{S} |
о нам они скроје капу, онако је после и носимо.</p> <p>Ту се Карађорђе пљесну руком по челу и р |
гије не откључају.{S} Кључ од тих окова носио је старешина ове пратње, Петар Лазаревић, један о |
соноша његових; човек који је од Милоша носио најповерљивија писма разним српским војводама у Р |
арко и његов слуга Никола.{S} Никола је носио у руци осредњу секиру, <pb n="25" /> покривену ос |
која се у круг ширила.{S} На грудима је носио шарену гајтанли антерију, одозго чохан јелек, па |
коју је држао у руци као батину, он је носио преко десна рамена, пребачену на леву страну, нек |
чије обучен, није као сад, и он је увек носио пиштоље.</p> <p>А — што нисмо ми сад у Тополи, бр |
ао као вођа народни и који је сад јавно носио титулу и потписивао се: „Врховни Сербие Књаз.“</p |
те никад не дирне, ако ћеш је у недрима носити...{S} Ја сам се некад много заносио око пчела.{S |
преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити похаране паре — рече Милош расположено.</p> <p>И |
и из љуске као пиле, но га ваља на срцу носити, док угледа бела света.{S} А колико тек мука и н |
исало и Лисовић га, и нехотице, пренесе носу.</p> <p>— Не, несрећниче, не мириши то...{S} То је |
их, младих гајева.{S} Дан се свршава, а ноћ настаје, и у овом свечаном тренутку, у целој природ |
секиру?...{S} Ето где је Немачка!{S} За ноћ можемо прегрувати до на Саву, па ако се не може дру |
а више!{S} Зар једна страшна, вампирска ноћ насиља и злочина срушила велику творевину борбе и с |
ријатан сан.{S} Иначе, свуд је царовала ноћ и мукла тишина.</p> <p>Тако је трајало до у глухо д |
градског везира.{S} И ако је већ падала ноћ, он заиска своје недељно рухо и узе се спремати, а |
у тврђаву већ се била у велико ухватила ноћ.{S} Упаљене машале осветљавале су ходник кроз који |
српском селу обично влада глуха, мркла ноћ, без јава и светлости.{S} До тога доба људи поспе, |
<p>Док се ово дешавало у колиби, мркла ноћ напољу прикривала је оваку прилику:</p> <p>Повисок, |
епала и раздирала.</p> <p>Била је мркла ноћ и све је било пусто у овом страшном ноћном урнебесу |
по читаве месеце идем мрачан као мркла ноћ, зато они веле: „така му је нарав!“ Да, да: „така м |
о?{S} Спремио бих га лепо као ономад на ноћ ове Турке, па мирна крајина.</p> <p>— Лако је рећи, |
се живо била урезала у памети она кобна ноћ, кад је с матером из Тополе морао бежати.{S} И ако |
је била лепа, топла али као пакао црна ноћ, јер небо беху застрли густи тешки облаци.</p> <p>И |
протегли се и видећи да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је била испуњена толиким слутњ |
P18933_C1"> <head>I</head> <head>ГРЕШНА НОЋ</head> <p>Било је то у почетку Марта 1817. године.{ |
<p>Занета тим мислима, старица се пред ноћ вратила дому своме, кад јој се на једаред тешко сму |
разних болесника бавила се све до пред ноћ.{S} Тога дана у целом Београду, по свима домовима с |
у својој средини.</p> <p>Тога дана под ноћ, Карађорђе се састао са Вујицом Вулићевићем, кнезом |
алогаја, ни слободна даха; која и дан и ноћ поджиже само једну мисао, једну тежњу, једну неодољ |
едина мисао, која га је пратила и дан и ноћ, коју је дању на стотине начина превртао у памети и |
<p>Но кад се Драгић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му приђе, шкргутну зубима и рече:</p> |
ди безбрижан, одмори се ноћас и лака ти ноћ!</p> <p>На тим речима Вујица и Ђорђе растали су се |
а ради?...</p> <p>Поузданик оде и преко ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стигле неке каба |
ва соба дању изгледала мрачна.{S} Сад у ноћ осветљавана је са два жишка, која су по соби расипа |
ље, па се сети шта је све синоћ доцне у ноћ планирао, наређивао и говорио.</p> <p>У вече на про |
са свију страна.</p> <p>Било је позно у ноћ.{S} Милош се бејаше повукао у оџаклију да се ту нас |
Милош се врати у свој конак већ доцно у ноћ, али његова главна мисао ипак је била једнако тамо |
аку велику рубљу Катарине II, рече лаку ноћ и нестаде га у ноћном сумраку.</p> <p>Корачајући кр |
</p> <p>Па опет зато кроз ову урнебесну ноћ лутала је једна жива човечија душа, али душа болна |
од људи у пусте пољане и целу боговетну ноћ, као смушен и безуман јури пустим пољанама, бежи од |
у души није могао бити миран и целу ту ноћ провео је у несаници, ходајући тамо амо по простран |
ма ствари а све нариче.{S} Тако целу ту ноћ нисмо спавали, и у зору смо се кренули.{S} Ја сам б |
ђен, пресрете на кућњем прагу.</p> <p>— Ноћас мора да је Турке јако сврбео врат, јер кад се сас |
своје неумесно трзање.</p> <p>— Откуда ноћас, анатемњаче?</p> <p>— Из лова, господару, но моли |
Шатрић био је момак Марков, који га је ноћас допратио.{S} У њега је Марко имао велико поуздање |
вири онај исти човек са секиром, што је ноћас онако пажљиво вребао код колибе.{S} Он се сав наж |
о сумњиво, Науму би чисто криво, што је ноћас толико страховао, кад ето нико и не помишља да уч |
лавом и процеди кроз зубе: какво легање ноћас!</p> <p>Тајац је подуже трајао.{S} Из Ђорђа је ку |
и срећно.{S} Буди безбрижан, одмори се ноћас и лака ти ноћ!</p> <p>На тим речима Вујица и Ђорђ |
Новаковићу — Никола, припази дер те ви ноћас на коње; отиди те обиђи да не направе момци какву |
писмо прочита.</p> <p>— Ово ћеш, колико ноћас, однети Вујици — рече Милош. — Спремај момке као |
о мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи пребијам <pb n="22" /> по овим гудурама и планинам |
Кишињева, Карађорђе и Наум у глухо доба ноћи изађу из свога скровита склоништа и у највећој жур |
гнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи скакати престрављен из постеље и нагињаћеш да бежи |
Симић.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћи код њега, али митрополит рече да ће га задржати ко |
лит одговори: да је „вожд“ био остао да ноћи ту код њега, но да је око два часа по поноћи изаша |
ћи почешће испод ока.</p> <p>После пола ноћи, гости се већ јако проредише и наскоро остадоше са |
на Наума.{S} Он је рано легао и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и старца Србина, |
ка његова, где су провели близу до пола ноћи и овде је Карађорђе и преноћио с Наумом.</p> <p>Ту |
у светлост.</p> <p>Било је тек два сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како су цео тај дан |
к из памети не изађе.{S} Два дана и две ноћи тада нити је легао, ни ока склопио, ни што у уста |
и сутону мирне, ведре и топле мартовске ноћи — то је равномерно дисање велике и величанствене п |
х да разгоне сутон ове хладне мартовске ноћи.</p> <p>Живи разговори, весело ћеретање, занимљиве |
pb n="307" /> <p>Једне бурне фебруарске ноћи несретни Никола Новаковић опет је на коњу бесомучн |
ку главобољу и мучно да ће тренути целе ноћи.</p> <p>На растанку с гостима Карађорђе је говорио |
вода с вождом својим, онда јамачно целе ноћи није ни о чему другом говорено <pb n="246" /> до о |
густи тешки облаци.</p> <p>Из те мркле ноћи допире до у колибу овда онда, по какав нејасан шум |
ма.</p> <p>Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутарње росе, и од пл |
најпосле попусти.{S} Сећам се оне црне ноћи у манастиру Фенеку.{S} Јадни, јадни мој Ђорђе.{S} |
ection" /> <p>Те исте бурне и урнебесне ноћи у једној удаљеној и усамљеној колиби, далеко одвој |
ихо и мирно.{S} После туробне и облачне ноћи на далеком истоку указивало се проведрено јутро.{S |
не вале своје, тако су се целе те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји Милошеви, стиснути |
а од ове свирепе и немилосрдне пустошне ноћи, која је претила да до зоре поруши све с чиме се с |
ори, што их је имала с њим ове последње ноћи, где су пуна четири часа разговарали непрестано, а |
у.</p> <p>Брижан и замишљен јахао је те ноћи Вујица за Паланку, пошто се растао с Карађорђем.{S |
почињала борба, која је трајала целе те ноћи.{S} Шта је мучних мисли прохујало за то неколико ч |
у Карађорђеву рече, како ће и он сам те ноћи спавати ту у колиби заједно с њима.</p> <p>Кад Вуј |
огле.{S} Драгић, истина, није кренут те ноћи, али је, одмах сутра дан рано у јутру под јаком ст |
ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи отпутовао за Паланку.</p> <p>Брижан и замишљен јах |
нити је речи једне проговорио.{S} Треће ноћи уђем у његову одају.{S} И сад ме језа прође кад се |
у по дана смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и преврнути кости грешн |
изаћи ћу мало да се проходам по свежој ноћи.{S} Ако залутам кудгод подаље, могу свратити и код |
ала, а горе над реком у хладној зимској ноћи дизала се сивкаста магла коју је бура брзо разгони |
бано море што се у мрклој, непрегледној ноћи бије и ломи о тврде камене обале, и све запенушено |
глухо доба, па још по овакој урнебесној ноћи.{S} С тога је забезекнуто гледао и тек кад човек п |
ш и развалину.</p> <p>У тој страховитој ноћи све живо давно је утекло и сакрило се у сигурна бо |
бок уздах, који се брзо изгуби у глухој ноћи, па је опет све немо и мукло.</p> <p>Док се ово де |
коју годинама тражи, за којом овако по ноћи блуди, реч која би исцелила болну душу његову, реч |
ако је трајало до пред зору.{S} Лети су ноћи кратке, а дугачки летњи дан веома се рано указује |
а урнебесна ион. једна од оних страшних ноћи, када ти се чини да је настао смак света, да су се |
рав је, ваше благородије.{S} Но он није ноћио код мене...{S} Синоћ је било подуже...</p> <p>Ђен |
лас. — Збиља велите „вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда је он јамачно избегао.{S} Ах, како да се |
у њеном.</p> <p>Будила се цела природа; ноћна тишина и изумрлост поступно је уступала место дне |
раскошан живот, харемска посела и дуге ноћне теревенке, зачињене обичним европским угодностима |
ећки, упре разрогачене очи у ове немиле ноћне госте и упита зачуђено:</p> <p>— Шта је Перо!?... |
ка код Добрњца, Карађорђе је имао други ноћни састанак у Петрограду, састанак који је био одсуд |
дну, час на другу страну.</p> <p>Мрачни ноћник час иде у корак остављајући коња да корача по св |
ноћ и све је било пусто у овом страшном ноћном урнебесу.{S} Па ипак оштро око опазило би и кроз |
тарине II, рече лаку ноћ и нестаде га у ноћном сумраку.</p> <p>Корачајући крупним корацима, Ђор |
{S} И он је дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз тако расположење, позиви |
ратио свога момка Марка Штитарца, те је ноћу на легалу убио шабачког владику Мелентија.{S} Кажу |
ударао је с леђа, с бокова, нападао је ноћу, збуњивао је и заваравао да не зна откуда ће удари |
ђорђе прибојавао да га когод не нападне ноћу, па је желео да Вујица бар до свога повратка не зн |
у на стотине начина превртао у памети и ноћу о њој сањао.{S} То је била мисао како да пређе у С |
а доба, та га је мисао пратила и дању и ноћу као рођена сенка његова.</p> <p>— Нема друга излас |
тернице крстариле би по селима и дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко мајчино.“</p> <p>— Так |
ву.{S} Истина, Милошеве потере и дању и ноћу шушњаре на све стране, али ми знамо стазе и богазе |
да се заузима за окривљене кнезове, али ноћу, из мрака, могло би бити нападаја и покушаја да Цу |
вако мучки и нечовешки да ми сече главу ноћу у планини? — упита Цукић Штитарца, кад овај уђе на |
бадве женске биле су у српској народној ношњи, с весовима на глави.{S} Старија од њих била је ж |
.{S} Оне су упорно чувале своју народну ношњу и онда, кад су им се мужеви по оделу са свим поме |
рао и тражио да угледа онога који му то нуди да клекне и моли за милост!</p> <p>— Море, Турци, |
— Није то освета, господару.{S} Голема нужда гони кнеза Милоша да чува ред и мир у земљи.{S} В |
кован јесте, а везан није.{S} Није било нужда да га везујем.</p> <p>— Нема ништа од оружја код |
уста не говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</p> <pb n="182" /> <p>— Јазук!{S} |
управо су под руком, и у случају преке нужде увек се могу на њу наслонити и спасти.</p> <p>Међ |
вожедна звер и убијао људе не из велике нужде и невоље, већ од беса и ината.{S} Причали су од у |
пред Турцима, то је невоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и зак |
ране, Руси ће из овога видети да немају нужде обилазити Милоша, и ако што озбиљно мисле, с њим |
Драгићевом трлу а ја ћу наредити што је нужно и све ће бити добро и срећно.{S} Буди безбрижан, |
еколико пута давали прилике и чисто нас нукали да се сами наравнамо:{S} Али ми онда дигли главе |
не поручују, но иде из уста у уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у писму каже, па то још гор |
е, Чолак Анта и Симић.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћи код њега, али митрополит рече да ће |
право из Аџибеговца, али је под његовом нуријом било и село Радовање, где се он тога дана и нал |
но, па се онда окрете Марку и навали на њ, шапатом:</p> <p>— Његов сам хлебац јео!{S} Богом те |
су јој последње речи лебделе на уснама, ње нестаде иза ониских, старих почађалих врата.</p> <p> |
то и крв родитељска!{S} Та крв пече, од ње ће ти обадве руке изгорети; она говори, она оптужује |
це стоје обнажене, голе, без меса, а од ње целе заудара буђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде бежат |
за Србију!{S} Стид и грехота шта се од ње данас ради!</p> <p>— Претерујете, господару!{S} Нешт |
надати, али се немају чега ни бојати од ње, Карађорђе је хтео да види како ће то утицати на вој |
ија је добра.{S} Знам да ћеш заспати од ње као обајен.{S} Него де повуци још једном.</p> <pb n= |
рет буде увучена и Србија.{S} Управо од ње се тражило да се стави на чело целога покрета т. ј. |
ивна заточница слободе, а сада Милош од ње гради прљаву слушкињу турског деспотизма и тираније. |
оворећи то, он диже тиквицу и повуче из ње добро.</p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић га је гледа |
ре, Гитарић се маши торбе, те извади из ње погачу, заструг сира и тиквицу шљивовице па понуди В |
убавним дахом загреје земљу и измами из ње хиљадама плодних кличица, да зеленим мирисним уресим |
ма гњечиш ову сиротињу те крвав зној из ње цедиш.{S} Какав паша, какав везир, ти си се начинио |
ћности, оне две <pb n="69" /> жене крај ње, — њене кћери — престрављене су слушале ова чудна пр |
>Све очи упрте су у дивну играчицу; сем ње нико ништа не види и нико ништа не чује.</p> <pb n=" |
бити Карађорђа!{S} Зар Карађорђа убити, њега, „вожда“, Србина, пред којим су први пут, после Ко |
дана и налазио неким послом.{S} Позван, њега дуго не би.{S} Стиже тек око заранака, и сав се сл |
рви пут, после Косова, Турци задрхтали; њега који је девет пуних година прослављао име српско; |
вет пуних година прослављао име српско; њега који је из мртвила пробудио обамрло тело српско, и |
како да се ја тога раније не сетим!{S} Њега није требало тражити овде и код Чолак-Анте, већ га |
ртвих дозвао одлетелу душу Србинову!{S} Њега убити!{S} Па то би било црње злочинство, но убиств |
има и не верујем да може више назад.{S} Њега Марашлија зове својим посинком, и кад му Турци пот |
ништа паметније, но што Милош ради.{S} Њега треба, дакле, помоћи, а не да му се подмеће нога, |
едоносна а кивна војничка заповедника — њега — кнеза Милоша главом, моли га да буде благ и добр |
ликаши, господа; он прост и сиромашан — њега нико и не види међу оним великашима.{S} Мора да му |
обро стегнути и чувати оно што имамо, а њега ћемо пустити нека окуша срећу, па како му Бог да.{ |
Драгић превари и издаде!{S} Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао помислити кнез Сима.{S} |
ло по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за Карађорђа.{S} Турци су се ујазбили, презају од |
одмах помислио да је Карађорђе дошао да њега обори и да против њега ради, кад се ето крије и ни |
и.{S} С тога је Милошево прво и било да њега склони.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рас |
те не може веровати, да би руска влада њега обишла, ако има каквих планова и намера по овој ст |
због онога ухваћенога писма.{S} Ја тада њега извлачио, а он ме сада црче гурајући да што пре по |
аво имаш.{S} Турској је девета брига за њега.{S} Он је овуд могао жарити док је царевна била за |
p>— Вујица га је примио, Вујица нека за њега и одговара — рече Милош онако као узгред.</p> <p>Т |
продавати бурмут.{S} Но кућа је била за њега самог велика, те понуди и бабу.{S} А њих ево овде |
/p> <p>„Чувен човек, славни муж, зна за њега цела земља, а ето нестаће га, па не само да људи н |
га је један Грк.{S} Али чим се дозна за њега, само док се рашчује по народу да је Црни ту, све |
“</p> <p>...{S}Хиљадама руку маша се за њега, и он већ осећа како га тресу, трзају, кидају и ра |
рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њега тих речи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и од бурне |
и у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обојица изгубити да добије и ужива неко т |
, кога је Карађорђе познавао, али ни за њега ни за остале није знао да су у служби код Милоша, |
оњушиће где гођ има какве опасности за њега.{S} Ко му гођ може бити опасан, тога уклања, а ами |
ви састанци Милоша с народом били су за њега нов триумф, нова слава, и он је и ову прилику умео |
их несрећа он починио.{S} У осталом, ја њега нисам ни био ни убио.{S} Убили га хајдуци за паре. |
каква твоја заповест неизвршена?{S} Ја њега не узимам да служи мене, но да ми помогне да што б |
онда бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он убити мене?{S} Или треба да навучем на |
је била воља божија...{S} Ако штедим ја њега, неће штедити он мене.{S} Он мене за цело не би по |
ко није хтео да јавно, пред народом, на њега падне крв Карађорђева и да се он обележи као убица |
лошу се чинило: „Све је узалудно, ја на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, |
на главобољу; отац Мелентије навика на њега да иде да се одмори; обећавао је да ће га он замен |
и баш они, који су пре неколико дана на њега највише викали и кривили га за најтеже злочине.</p |
у и оштро погледа пријатеља, који је на њега толико наваљивао.</p> <p>— Да спасавам главу?!..{S |
p>Овај крвави, буновни сан учинио је на њега тако тежак утисак, да се сад осећао чисто срећан, |
ло да чује његова запомагања и да се на њега сажали.{S} Тако јурећи, коњ долете до на обалу рек |
чему изневерио ове лепе наде које се на њега полажу — да бог да му ова његова рођена сабља глав |
човека без главе.{S} Та прилика маше на њега рукама, као да би му хтела рећи: „Стој, причекај!“ |
д разјареним убицом, који је зверски на њега очима стрељао.</p> <milestone unit="subSection" /> |
на се с нова пробуди и понова налети на њега с новим сумњама и прекорима.</p> <p>Узалуд је он с |
ога знате!</p> <p>Лисовић се испречи на њега: — Па добро, кнеже; кад ти је његова глава скупља |
илца; они ће јавно показивати прстом на њега — Милоша — а ко зна, да се когод од њих не одважи |
е сад понова осећао да је опет дошао на њега ред, да он први поведе коло, да он први коракне, и |
је он опасан, с тога ја и дижем руку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је мени дао то право, |
ао ту <pb n="87" /> пред њим, климну на њега главом као да је хтео рећи: „кукавицо, ево овако с |
тако, да сви присутни обратише пажњу на њега.</p> <p>— Ама што је, хоџа Изедине, што си, болан |
ац се веома зачуди овом похођењу.{S} Та њега нико ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, па |
рађорђе дошао да њега обори и да против њега ради, кад се ето крије и није хтео одмах сам да ја |
адама уздигнутих песница маше се против њега, а хиљадама рапавих гласова вичу: доле с убицом, у |
а да још боље накити своју тужбу против њега код рускога двора.</p> <p>— Не велим ни ја сад — р |
штен о злочиним намерама које су против њега кројене.{S} Помишљао је на стотину случајности кој |
рећно писмо?{S} Ја чујем да је све због њега цела та омраза међу вама.{S} Кад би му то писмо вр |
Вујица.</p> <p>На две ватре горим због њега, бог га живи посекао — рече Милош срдито после под |
— А шта да чиним ја господару, ако због њега остане каква твоја заповест неизвршена?{S} Ја њега |
ајбољи коњаник.{S} С тога је Вујица сад њега тражио и посла га да иде у Смедерево и да <hi>одне |
..</p> <p>Но кнегиња Љубица прекиде сад њега.</p> <p>— Ето, ви’ш какав си ти!</p> <p>— Какав са |
.{S} И ако се веровало Карађорђу, поред њега је био намештен поуздан човек, који ће га свуда пр |
љут и киван, да се у тај мах није поред њега десио његов кротки „попа.“ Он га је разгалио и убл |
понови оно шуштање из кукуруза, и пред њега излази његова мајка Вишња.</p> <p>Она му прилази п |
рцима, које су у гомилама доводили пред њега — Милоша.</p> <p>Крвави Љубић, био би још три пута |
кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се |
чан човек, доста би било да пошљем пред њега два моја пандура.{S} Али овде је невоља — опасно ј |
ој заради, нико га не би смео узети; од њега сви бегају као од чуме.{S} Нико га не би смео прим |
се спремати, да испадну у народ.{S} Од њега (Милоша) тражили су или главе бунтовних кнезова, и |
ћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ја се све бојим, да ће он Карађорђу гл |
могао ослободити сталнога страховања од њега.</p> <p>Одмерив све ово у памети, Марашлија је дош |
ви, и како до сад нема никаква гласа од њега, а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вра |
То је најљући отров.{S} Пет капљица од њега доста је да убију најјача човека.{S} Ово ти дајем |
рзак и опасан Турцима, а нарочито је од њега морао зазирати београдски везир.{S} Али знајући, д |
кад Милош разбере да се Ђорђе крије од њега.</p> <p>„Да није дошао да о моме злу ради, што би |
им у име султаново.</p> <p>Мало даље од њега, у полукругу стојали су везирови великодостојници, |
наслоњеном међу шаке.{S} Мало подаље од њега, седео је на другој постељи, покрупан, црномањаст |
е за то могао дочути Добрњац, кад се од њега и његовога друштва баш нарочито крило, пошто се зн |
мали су дослух с Црнијем Ђорђијем, и од њега су књиге примали.{S} Великога шејтана носили су он |
и несрећнику, шта учиних и од себе и од њега! — рече најзад болно.</p> <p>После је покушавао не |
устили, његова најближа родбина бежи од њега, и не дотурају му ни најнужније потребе за живот, |
славнији, и заслужнији, и јуначнији од њега.{S} То је Милош и нехотице <pb n="122" /> сазнавао |
каже Вујици; хоће ли се ствар крити од њега или да му се све повери?{S} Како ли ће он то прими |
које је синоћ у разговору с Милошем од њега чуо.{S} Живо је цртао опасности, које могу настати |
је заклањала са стране.</p> <p>Лево од њега, с друге стране ватре, покривен кабаницом по глави |
на и намерава, а Ђорђе паметно купио од њега све планове, па га онда одбио и не хтео ући у њего |
хе моје — спекла се у телу па никако од њега да се одвоји!“.</p> <pb n="66" /> <p>И доиста баба |
ла, седи на малој столичици недалеко од њега и хвата пажљиво сваку реч.</p> <p>Први му је разго |
душманин турски, и лакше нам је било од њега се бранити.{S} Милош је подмукао; на његовијем уст |
верује „писму пријатеља“, јер је оно од њега, и све је онако како се у писму говори.</p> <p>А у |
уђен је да оштро гони таке људе, јер од њега Турци прво и траже рачун, а београдски везир одмах |
а нас био мања невоља од Милоша.{S} Код њега није било два лица, и знао си вазда што ти мисли.{ |
и рукује народним пословима, ако је код њега одмах све на друму што и на уму.</p> <p>Свикнут да |
.{S} Јабучица му је играла, и то је код њега вазда био знак преке срџбе.</p> <p>— Никада! — пон |
ри маха грохотом се насмеја, што је код њега и у редовним приликама била реткост.</p> <pb n="25 |
ијан, тек приметни подваљак, што је код њега вазда био знак великога узбуђења.</p> <p>Овда онда |
} Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћи код њега, али митрополит рече да ће га задржати код себе.{S |
о томе.{S} Причају ми људи, који су код њега били, како је пред њима плакао и говорио: огреших |
: да је „вожд“ био остао да ноћи ту код њега, но да је око два часа по поноћи изашао да се мало |
се лакше предавати, кад знају да их код њега не чека го нож, већ благо, човечно поступање; буле |
и звучнија и лепша од његове.{S} После њега опет одјекну песма славујева; и тако су се ова два |
аједно с Турцима.{S} Бунимо се ми после њега — опет неваља, и ево где мени за то хоће главу да |
{S} Жалим несретну судбину српску, а не њега.</p> <p>Милош га присече:</p> <p>— Несретну судбин |
и сиротињу!{S} Буни се Хаџи-Продан пре њега — неваља!{S} Милош ту буну угушује заједно с Турци |
цу истакну на бедем, а кога жива ухвате њега посеку или га набију на колац.{S} Али кад ни потер |
е послове, а он сам с оним, што пође уз њега, нека чини што може.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па та |
ено је, да овде присутни прваци неће уз њега пристајати.</p> <p>Ово последње решење донесено је |
у земљи приправан, а сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се ником ништа говорит |
Истина, и оно је било без мура, али уз њега је ишло писмо господара Вујице, кнеза смедеревског |
рађорђе није разумевао тај језик, но уз њега је седео неки Наум Охридац, који му је све тумачио |
и у првом реду апеловали на Карађорђа и њега би истакли као вођу, који би требао да крене Србе |
д Турцима прави упоређење између себе и њега да доказује, како је Карађорђе био неумитљив, непо |
ршавати, јер се ломи само између мене и њега, или ја или он“.</p> <p>Али мисао је гонила мисао, |
давно Милош је у себи био решио да се и њега отараси, исто онако, као што је скинуо с врата и о |
ад као момак код кнеза Вујице.{S} Али и њега, Станимира, кнез је почешће употребљавао, особито |
з корена и Карађорђе осети само, како и њега и то поломљено џиновско дрво прогута тмуша и некуд |
ило Симићу бошчу, коју бацну у страну и њега повуче за рукав и посу му одмах да се умије ту у с |
ио како је огромна разлика између њих и њега...{S} То нису више његови другови, његови ратни по |
господара Милоша, и да што буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи као људи!{S} |
да згоревањем своје рођене снаге оснажи њега и ојача његов слабачки пораст — јес, мајка, јадна |
и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем Николу ка |
опашћењу.{S} Везир је добар човјек, али њега је сам шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику нес |
ом?“ Од саме ове <pb n="130" /> помисли њега хвата самртни страх и он хтеде нагнути да бежи, да |
ђени отац — али и рођени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој прилици штедити...{S} За об |
уса јевтино.{S} Ко мало врда, шикну они њега у Сибир, па му после, Боже прости, ни бог не помож |
Тако, тако, то је најбоље.{S} Домами ти њега амо“...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мо |
{S} Ама, мучна работа, бога ми, знаш ти њега како је прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бе |
носилац једне мисли народне, убијајући њега, не би ли била убијена и та мисао народна...</p> < |
ош струјали танки млазеви крви.{S} Крај њега је стајао његов крвави убица, Никола, и неко га вр |
окорим ножем и везеном арбијом.{S} Крај њега на постељи лежала је крива турска сабља, с богатим |
жено.{S} Понудио га је да седне наспрам њега и за дуго су срдачно разговарали.</p> <p>Везир је |
о пола ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и старца Србина, домаћина куће, Ђорђе ту нађе још |
ед очију тога пса, да не поганим руке о њега —</p> <p>У тај мах упаде у кућу Сима Паштрмац.{S} |
е знао да му је он поуздан, с тога прво њега и посла, да склони Анту, а њему је одмах и наменио |
е ради чега их је управо потрудио да до њега дођу:</p> <p>„Кнез Сима, Цукић и њина дружина баци |
не може, где ни сунчев зрак не може до њега допрети.“</p> <p>Он се саже и оберучке узе изгртат |
{S} Митрополит је у два маха долазио до њега, с намером да га викне и да му понуди кревет.{S} А |
Не зна народ за велике политике, већ ко њега једном превари и упропасти, он хоће да убије.</p> |
ен <pb n="301" /> Наум, па одозго преко њега метут је Карађорђе, коме Драгић бејаше навукао јед |
ао и Вујица, али опет... опет!... — Око њега (Милоша) има свакојаких људи.{S} А после, ко зна ш |
У средини је јахао невољни певач, а око њега склопили се мргодни, зловољни пратиоци.{S} Људи мр |
а не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече Наум.</p> <p>Драгић се полако удали.{S} Али |
Чисто је изгледало, као да стражаре око њега и мотре да им куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налази |
све јаче и јаче одјекују и ломе се око њега, називајући га крвавим убицем и тражећи његову смр |
.{S} Он је опажао да се нешто плете око њега.{S} Али још те исте вечери стиже човек од Вујице.{ |
одаја одјекну.{S} Но кнегиња обиште око њега и са склопљеним рукама узе га молити да се не љути |
и што се ове вечери бејаху искупили око њега.{S} А ту су били готово сви угледнији представници |
ection" /> <p>Међутим, док се овако око њега плела опасна мрежа, Карађорђе је мирно боравио дан |
ш, и сви <pb n="31" /> што се данас око њега купе, висе још о Карађорђевом пикљу.{S} Сви они гл |
А неће му то дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па има |
ју још његову тековину!{S} Да није било њега, не би било ни њих данас.{S} Готовом детету лако ј |
одар земље, па сад ништа.{S} Ко ти тамо њега верма.{S} Велика Русија, царевина, толики књажеви, |
а и спремио му заседу да га убије; и то њега — кума свога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се тада р |
ук.{S} Казним једнога, а сутра је место њега једног њих десет пошло истим путем и трагом.{S} Да |
рство и власт над народом.“</p> <p>„Већ њега треба намамити амо.{S} Треба га дозвати да погине |
Марков, који га је ноћас допратио.{S} У њега је Марко имао велико поуздање.{S} Обично је говори |
ш неколико тренутака и Турци би можда у њега ускочили, браниоци шанца изгинули би; ту би можда |
Но она је ћутала и нетремице гледала у њега, а он је онда продужавао:</p> <p>— Од кад сам отиш |
и диже Ракетин разбијени добош, и узе у њега добовати да охрабриш и прикупиш нашу разбијену вој |
ру најдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да поскачу.</p> <p>Паштрмцу је било главно да Мило |
аповедати независно.{S} Само да слушају њега, везира, а он би им у Цариграду израдио царске бер |
, махом непознати Карађорђу, но који су њега врло добро познавали.</p> <p>То су били представни |
раме, Карађорђе као држи велики, у врх њега висок златан крст, саливен од самог жеженог злата. |
тебе ова скитница Новаковић, и куд баш њега доведе амо?{S} Изазива ме, лола, да учиним с њим ш |
а би било јазук и грехота, да се ти још њега прибојаваш.</p> <p>Милош се поклони на ове речи ве |
ривиђењима крвава злочина свога.</p> <p>Њега је знала околина цела.{S} Кад је кроз глуху зимску |
ова љубав за ову земљу, његово поштење, његов образ и његова вредност, капитал су од којег и ми |
и десном руком, као да некоме прети.{S} Његов сухи кажипрст с великим добро очуваним ноктом, по |
е; имате...</p> <p>Драгић не доврши.{S} Његов дрски говор вређао је Турке и заповедник даде зна |
емице пратио сав овај крвави призор.{S} Његов нејаки, детињи ум није потпуно схватио сву тежину |
а прилику, руски цар то да не пусти?{S} Његов је рачун један.</p> <p>Ако буде напредка, он ће д |
Марку и навали на њ, шапатом:</p> <p>— Његов сам хлебац јео!{S} Богом те братимим изађи само з |
тако мало утишао, он проговори опет, а његов танки глас био је сав храпав, промукао и неједнак |
шта си сад науман? — упита га чича Ива његов сељак из Ропочева.</p> <p>— Одох право Милошу да |
крст засијаће с вршка голема храста, да његов сјај допре у најдаље крајеве пространа видика.{S} |
и што наредило и нашао се неки начин за његов повратак.</p> <p>Милош се загледа у духовника.{S} |
Вујица од Милоша; да ли му је јавио за његов долазак и шта ли је Милош одговорио.</p> <p>Њих с |
ца је наваљивао да одмах јаве Милошу за његов — Ђорђев — долазак, али Ђорђе је то одбио.{S} Ист |
своје рођене снаге оснажи њега и ојача његов слабачки пораст — јес, мајка, јадна мајка, она је |
је право да овде дозре и последњи плод његов.{S} Људи слаба срца не верују у препорођај балкан |
иромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов покушај сретно испао.{S} Што сад он мора да увија |
и су од Јоргаћа чули ишта ново, опет је његов говор био од силног утицаја.</p> <p>Али он сврши |
женим и забринутим лицима, код којих је његов говор збиља изазвао сетно расположење.{S} Сад опе |
крености.</p> <p>Истина, отац Мелентије његов је „попа“ — човек, који га воле као брата рођена, |
тране његову је душу мучила зебња да се његов повратак у Србију не протумачи као жудња за влашћ |
.</p> <p>— Кнез Сима из Велика Борка, и његов побрат капетан Драгић.</p> <p>— Ама шта рече, чоч |
закључак до кога је дошао Карађорђе, и његов разговор с војводама био је завршен.</p> <p>Од Чо |
>Вечера је била брзо готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум јели су халапљиво.{S} После вечере Наум |
Турчин овде у шуми...{S} Такав је био и његов план у почетку...{S} Што ли га сад овако измени?{ |
> <p>Пламен осветли оџаклију, а Марко и његов верни слуга Никола упадоше унутра с напереним пиш |
> <p>За Петром уђоше на прстима Марко и његов слуга Никола.{S} Никола је носио у руци осредњу с |
Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати у просјаке!{S} Што су други з |
Турцима да изађу, а осташе само Милош и његов тумач.</p> <p>Чим се нађоше насамо, разговор се о |
ен под присмотру, те се пазило на сваки његов корак.{S} У таквим приликама врло је тешко било и |
{S} Све их је он побио!{S} Кнез је, али његов пут којим се попео до те висине засут је људским |
пона.{S} Несретник је тужно јаукао, али његов болни јаук није нико чуо.{S} Ни једне душе није б |
Бога, — прошапута он болно.</p> <p>Али његов израз казивао је више но његове речи.{S} У поглед |
слушкује хоће ли га и овде узнемиравати његов мали гонитељ.</p> <p>— Полако, Лексо, сагни се да |
о где је некада дремао страшни сребрњак његов, али је малаксало опет морала клонути доле.</p> < |
н строг надзор, и праћен је сваки корак његов, да не би што замутио у Србији и на Балкану.{S} З |
ква си слуга царска, је си ли прави син његов и може ли се султан у тебе поуздати.</p> <p>На ов |
ки млазеви крви.{S} Крај њега је стајао његов крвави убица, Никола, и неко га време посматрао.{ |
од тога доба остао код кнеза Милоша као његов стални момак.{S} Као што смо видели раније, он се |
издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа и као његов анђео хранитељ и као његов анђео смрти.</p> <p>По |
Ђорђа и као његов анђео хранитељ и као његов анђео смрти.</p> <p>По ранијем договору, Карађорђ |
мрким, закрвављеним погледима сусретао његов јуначки поглед.</p> <p>Док су њих тројица тако ве |
ду, састанак који је био одсудан по цео његов остали живот.</p> <pb n="170" /> <p>На томе саста |
, да се у тај мах није поред њега десио његов кротки „попа.“ Он га је разгалио и ублажио; он га |
аних мисли, један по један прожигали су његов уморни мозак и избијали час овде, час онде.</p> < |
живота градио и где и данас борави прах његов.</p> <p>Но ту је само прах од трупа његова.{S} Гл |
очито кад се у говору одушеви и занесе, његова два сјајна ока сијала су као два црна жива угљен |
су га заборавили, сви су га напустили, његова најближа родбина бежи од њега, и не дотурају му |
особито кад се истакао као вођ народни, његова кућа у Црнућу, вазда је била пуна гостију и стра |
тековина и заслуга.{S} Његово јунаштво, његова љубав за ову земљу, његово поштење, његов образ |
а, Карађорђево свечано војводско одело, његова одличја, нешто новца и друге ситније ствари из т |
лутну покорност и слушање без поговора; његова реч мора бити светиња и заповест, и он у напред |
је путем он пошао, таким ће и даље ићи; његова слава и величина дићи ће се на гробовима свију б |
и судбину европских земаља и народа.{S} Његова реч била је тада пресудна и свемоћна.{S} То се з |
час другог, слушао је шта ко говори.{S} Његова глатко избријана брада на махове је поигравала, |
се Карађорђе крете са својим другом.{S} Његова верна жена стајала је на вратници и гледала у мр |
, који им је милостиви цар поклонио.{S} Његова је пресветла воља да ни последњем просијаку, кој |
ло на ниже огромне водене масе своје, а његова пространа, као стакло глатка површина, искривила |
је се на њега полажу — да бог да му ова његова рођена сабља главу одсекла — закле се Ђорђе узбу |
е да је то неко небесно предсказање, да његова снажна и вешта рука, овај пут тако невешто и нес |
!... — рече Милош.</p> <p>— То је ваљда његова судбина!{S} Ни ја нисам то тражио намерно.{S} Ал |
мисли ово је сад као што је било пре за његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас |
ли то Милош?{S} Тешко нама поред овака његова чувања.{S} Србија шпијунише данас шта се ради у |
уху и правцу говорио је Јоргаћ, а свака његова реч, као оштар дворезни нож, забада се право у п |
они су се све већма распаљивали и свака његова помирљива реч изазивала је код обе стране све љу |
ворио кратко, скоро набусито, али свака његова реч палила је као живи пламен, што се одмах позн |
мокру хладну земљу.</p> <p>Једна зрака његова прокраде се кроз дебеле железне пречаге, што гус |
врате ту на једно трло некога познаника његова, где су провели близу до пола ноћи и овде је Кар |
пратила и дању и ноћу као рођена сенка његова.</p> <p>— Нема друга изласка ни друге помоћи; мо |
кнух: ово није Ђорђе, ово је само сенка његова!</p> <p>— „Седи“ — рече ми он, пошто ме је прво |
човека кога си послао, те би после пала његова крв на те.{S} А не би имао ни згодна изговора, з |
побио, зар <hi>њему</hi> није била мила његова глава?{S} Па опет си је ти одсекао.{S} Онда си б |
а то је чинило те му је садашња невоља његова изгледала још трипут гора.</p> <p>Наједаред врат |
ан, што он зна и такве ствари, о којима његова мала другарица ни појма нема. — Да ти знаш где ј |
те на вратима и с питањем: — Је ли дома његова светлост? — наже уза степенице, прескачући лако |
ање.{S} Ни смрт неће да чује преклињања његова; ни она неће да буде толико милосрдна да се одаз |
Књаз.“</p> <p>И књаз Милош и сва пратња његова стигли су амо на конак тек доцне у вече.{S} Међу |
гов.</p> <p>Но ту је само прах од трупа његова.{S} Глава великога вође била је чудне судбине.{S |
сагни се да те не види — учи шипарчића његова другарица у игри, док се он сав задуван, са заја |
оведе коло, да он први коракне, и да од његова одсудна и успешна прва корака зависи све... апсо |
<p>Збиља, Милош се тек тада сети да је његова мајка давно умрла.{S} Он погледа боље ону жену и |
а светли везир другачије мисли, воља је његова, може је мењати како хоће.</p> <p>Марашлија погл |
и на њега: — Па добро, кнеже; кад ти је његова глава скупља од твоје рођене, онда ћемо твоју по |
ћемо тужити крвавога Милоша, јер ово је његова сабља што нам данас главе сече.</p> <p>Драгић је |
Пред Турцима опет, хвалисаће се како је његова заслуга што је Карађорђе убијен, и тражиће у Ста |
пред диваном у Стамболу потврди како је његова управа мудра и <pb n="273" /> праведна, јер је е |
чуо.{S} Ни једне душе није било да чује његова запомагања и да се на њега сажали.{S} Тако јурећ |
злагао, како је тадашње политичко стање његова тековина, у коју нико нема права дирати, кад јед |
омадић његовога живота и по једно парче његова крвава срца!</p> <p>Све је то набрајала тужна пе |
S} Могао би рећи да је писмо писано без његова знања. <pb n="179" /> А да је на писму мур, така |
оворио о своме повратку у Србију.{S} Из његова говора јасно се видело шта га тишти.{S} Док се с |
буку — главу Карађорђеву, на коју су из његова конака тако <pb n="300" /> дуго и тако жудно пог |
ву земљу, његово поштење, његов образ и његова вредност, капитал су од којег и ми данас живимо. |
Уз тако расположење, позиви Милошеви и његова уверавања, како га народ чека раширених руку, на |
шуштање из кукуруза, и пред њега излази његова мајка Вишња.</p> <p>Она му прилази полако, хвата |
врати у свој конак већ доцно у ноћ, али његова главна мисао ипак је била једнако тамо доле на о |
н с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева или његова глава!</p> <p>То је била општа лозинка.</p> <p>С |
е.{S} Њему су јевтине туђе главе.{S} Ни његова не сме бити ни нама скупа.</p> <p>— Ти опет забр |
p> <p>— Вала, да ми је видети да полети његова глава, па тешто, макар и они главом платили.</p> |
ше га и убише, и главу му јошт с једном његова друга, који је био шњим дошао, у Београд мени по |
био!...{S} Зар није и мој Милан пао као његова жртва?...{S} А она звер, Младен, хтеде ме везати |
ћом!...</p> <p>Карађорђе застаде, преко његова распаљена погледа као да прелете лак, влажни обл |
не могаде више издржати овај поглед.{S} Његове руке малаксаше и клонуше.{S} Он спусти главу и о |
ам самих Турака, који су толико пута на његове очи палили <pb n="112" /> српске манастире.{S} Н |
рвава догађаја, што је мало час овде на његове очи одигран.{S} Али он је добрим и меким срцем с |
јим се лично познавао, кога је волео са његове простодушне искрености, а који га сад, прилично |
да му песма буде и звучнија и лепша од његове.{S} После њега опет одјекну песма славујева; и т |
ак чудити и сама гора и трава шта би од његове бујне главе, коју су поштедиле толике сабље непр |
ва обруч на баквицу за воду, а једно од његове деце, мушкарчић, од својих десетак година, помаг |
и за њим нагрну и све угледније војводе његове.</p> <p>Тежак је био растанак.{S} Остављали су д |
ао набусит.{S} Но зато је опет из сваке његове речи вирила величанствена јуначка збиља, која св |
мој се никуд кретати.</p> <p>То су биле његове последње речи у дугом поверљивом пријатељском ра |
адског пашалука нису стизали да подмире његове неизмерне издатке и ако је он те приходе и приби |
у Босну, и заклао га усред рођене куће његове.{S} Доста је он других помлатио!</p> <p>Кроз Врљ |
горостасном храсту, а ситније гранчице његове повише се нагло на једну страну.</p> <p>Цвркут п |
о момче, слушајући голуба како гуче, из његове песме научио шта је љубав и како се први пут све |
8" /> и журним корацима чисто искочи из његове одаје.{S} И док је митрополит забезекнут стајао |
код везира.{S} Не знам, да ли је то из његове главе или је имао какав разговор са својим госпо |
ет својим великим плановима у Европи, и његове су бриге поглавито на то упућене да доврши дело |
ршљенови и премлатити гдегод и Црнога и његове људе.{S} Нећу после да ми се и то товари на душу |
говорио гласно; свет се бејаше утишао и његове речи на далеко се чуше.</p> <p>У тај мах неко ос |
а, као оштро жељезо, проби у саме груди његове, ноктима дочепа престрављено, крваво срце његово |
рао као јарца...{S} Не би му помогле ни његове кабадахије, ни стражари, ни нико!...{S} Овако је |
Најзад, она се тихо сталожила у дубини његове душе, и ту чисто као заспала.{S} Он ју је сад ос |
Павле без поговора слушао све заповести његове, а сад баш он као да се нешто предомишља и вајка |
ију и нико није озбиљно узимао ове речи његове.{S} А и шта су могле ту речи вредити, кад је сва |
шта се о моју главу бије, па опет камо његове лепе среће да Црног Ђорђа стигне само оно, што м |
> <p>Али његов израз казивао је више но његове речи.{S} У погледу, у стиснутим уснама, које су |
а о некој промени код Милоша, све су то његове смицалице и ујдурме.{S} Он је прво окушао да код |
ок је на мени главе ни длака му једна с његове не сме валити.{S} Ако ли је пак Карађорђе дошао |
} Милош се не боји ни сад неке обмане с његове стране...{S} Али, ипак, ипак!..{S} Он није треба |
е ко нас слуша нећемо дати да се меша у његове послове, а он сам с оним, што пође уз њега, нека |
ахији он, Вујица, господар а Турци се у његове послове не мешају.</p> <p>Тако је говорио Вујица |
у власт, да пођу за њим и да испуњавају његове заповести.</p> <p>Ствар је била од голема значај |
али небеса су затворена.{S} Она не чују његове јауке, она не примају његово кајање.{S} Ни смрт |
давно и давно, много пре тога, и у дну његове душе одавно стоји јасно и несумњиво записано, да |
више није хукао и уздисао, али зато су његове суре очи сијале као жива жеравица.</p> <p>Пролаз |
ог — биће му исто тако драг као и успех његове рођене браће Срба.</p> <p>Најзад, споменуо је и |
њега...{S} То нису више његови другови, његови ратни помоћници, људи који деле са њим зло и доб |
ад виде у ово доба овога човека, што га његови стражари назваше буљубашом Марком.{S} Али није с |
ла, и ако вам је толико стало да будете његови пандури, доведите га слободно.</p> <p>Милоша чис |
пут опаснији.{S} Биоградски везири биће његови плаћеници, и памтите моју реч, Турци браћо, доћи |
ка између њих и њега...{S} То нису више његови другови, његови ратни помоћници, људи који деле |
волу Ђорђију дође крај.{S} Стуцаше се и његови рогови.{S} Он побеже у ђаурску Московију, а вође |
е делу ослобођења.</p> <p>Но сви напори његови опет би морали остати без успеха, кад би он био |
на време и он погледао Марашлију, а ти његови погледи опет као да су говорили:</p> <pb n="196" |
ти Грци из Фанаре били су најбољи купци његови.{S} Први закупац био <pb n="150" /> је чувени ца |
де, који су се у Србији појављивали као његови агенти, њему се најзад јави <pb n="181" /> мисао |
га се бранити.{S} Милош је подмукао; на његовијем устима је покорност и послушност цару.{S} Он |
кукали са Скопљака, е већ грђих јада од његовијех не море бити!</p> <p>Средовечан човек седећи |
и да је тачно извештава о свима радњама његовим.{S} Поверење што га је Крпара уживао код самога |
душевни сави по оним избразданим борама његовим,</p> <p>— Ја не умем све по реду да кажем, али |
а глуха и нема, она се не одзива јадима његовим.</p> <p>Тада, обремењен сазнањем страховитога г |
ћ скочи.{S} Тешке букагије одјекнуше на његовим ногама.</p> <p>— Он је на моје зло овамо дошао! |
јурише митрополиту и зауставише се пред његовим станом.{S} Ђенерал Стољетов искочи живо из кола |
нечујно да ни један листак не шушну под његовим ногама.</p> <p>Дошав до колибе, он се наже и оп |
што су они што смо их мало час видели у његовим немим монолозима, а она се с нова пробуди и пон |
олази један од најпоузданијих гласоноша његових; човек који је од Милоша носио најповерљивија п |
ибојавао да не страда од кнеза Милоша и његових људи, што је примио „вожда,“ кмет Стојадин ипак |
трепти још само последњи румени одсјај његових уморних, угаслих зрака.{S} Сутон као да мили и |
животиња које немо слушају читав поток његових убедљивих речи.{S} Јест, он преклиње падајући н |
у подножју столетна храста, у загрљају његових снажних жила, већ помаља своју плаву главицу, ш |
д и чудно се загледа у Врља, после оних његових речи.</p> <p>— Бога ми, Врљо, паметан си човек |
воме народу, ако је још и Милош носилац његових мисли и надежда.{S} Милош је удворица турска и |
во јунаштво, његова љубав за ову земљу, његово поштење, његов образ и његова вредност, капитал |
е све је Вождова тековина и заслуга.{S} Његово јунаштво, његова љубав за ову земљу, његово пошт |
дрхтале, као да нешто за се шапуће.{S} Његово сухо, смежурано безбројним борама избраздано лиц |
х воли.{S} Он не може никога волети.{S} Његово је срце тако пакосно, себично, грабљиво!{S} Он в |
о и прошло.{S} Он је своје проиграо.{S} Његово је умрло чим је он оставио и напустио ову земљу! |
чињући од петице па идући горе врху.{S} Његово оштро око опазило би да је игде било и најмање к |
није овде? — питао је Стољетов журно, а његово весело обасјано лице, у мах се натушти.</p> <p>А |
арешине народ увек нађе шта му треба за његово добро.{S} А и ја бих настао код ових Турака, нав |
да Вујица бар до свога повратка не зна његово право преноћиште.{S} Овај прелазак на Јованово т |
ци господари не сме се чути овде ни име његово, а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га као јар |
вати, нити би имао ко славити свето име његово!</p> <pb n="97" /> <p>Кнегиња је још говорила ка |
p>Душа, срце, осећаји, мисли, цело биће његово, све га је вукло у Србију.{S} И он је дању будан |
октима дочепа престрављено, крваво срце његово, и поче га гњечити и чупати.</p> <p>Неодољиви бо |
ећ била дубоко улегла и у душу и у срце његово.{S} Та се жеља састојала у добро скројеном плану |
а мегдана, где би се могло задовољити и његово необуздано властољубље.{S} Овако, ако удари у зл |
и целу васељену да му опрости, да прими његово покајање и да буде милостивна души његовој; али |
могао сам скинути.{S} Чудно је било ово његово последње јахање.</p> <p>Јахао је окован.</p> <p> |
ак дима, кроз који је једва просијавало његово богато господско одело.</p> <p>— Е, вала, чоче, |
но бахне у Србију.{S} Јесте ли чули оно његово, како ће он сам доћи, да поведе народ кад буде с |
овђе мјеште цара, нека му је слава, и у његово име влада и заповједа.{S} А у чије име заповједа |
анове, па га онда одбио и не хтео ући у његово друштво.</p> <p>Али, ма како било, на нешто се с |
на не чују његове јауке, она не примају његово кајање.{S} Ни смрт неће да чује преклињања његов |
а замисао!...{S} Али нека га, котило му његово!{S} Што није остао овде у земљи да с браћом јуна |
је куда излазио.{S} Јамачно је још код његовог преосвештенства.</p> <p>— Мислите, да је тамо!{ |
могао дочути Добрњац, кад се од њега и његовога друштва баш нарочито крило, пошто се знало да |
га дана извршити погубљење кнеза Симе и његовога друга Драгића.</p> <p>9.{S} Март 1817. године |
ојим се ја Ђорђеве јачине, већ се бојим његовога гласа.{S} Да је то обичан човек, доста би било |
успомене, где је остао по један комадић његовога живота и по једно парче његова крвава срца!</p |
како је поносан и горостасан и чуди се његовој лепоти.</p> <pb n="284" /> <p>Крај себе, наслоњ |
гово покајање и да буде милостивна души његовој; али је васељена глуха и нема, она се не одзива |
је крио, да је Вујица убио Карађорђа по његовој заповести.{S} Али јавно пред народом он то ника |
ио да ће га заједно с његовом чељади, у његовој рођеној кући и заједно с кућом, жива спржити, а |
дишаха — да је вазда победоносан — да у његовој големој царевини сви буду срећни и задовољни и |
ри, ни нико!...{S} Овако је сад сабља у његовој руци.</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Луч је |
о да се нађе крај Карађорђа и да буде у његовој близини.{S} Као јунак човек, он је био жудан бо |
ше да свак ужива овај царски рахатлук у његовој огромној царевини у којој никад сунце не залази |
сподару српском дубоко ожалостио.{S} На његовом отвореном, ведром лицу појавише се јасни знаци |
<p>Петар застаде.{S} У овом сумраку на његовом оштром лицу био је исписан страх, бол и тешка д |
има у тренутку кад <pb n="40" /> се над његовом главом завитла крвава џелатска секира! „Ето, ка |
био је управо из Аџибеговца, али је под његовом нуријом било и село Радовање, где се он тога да |
чно волео Карађорђа и веома се обрадује његовом доласку, али кад му Вујица каза како стоји ства |
и да се преда, а они да не прљају руке његовом крвљу.</p> </div> <pb n="190" /> <div type="cha |
м зрацима и благом животворном поплавом његовом.</p> <p>„Није вајде оклевати...{S} Што ће бити |
Још му препоручи, да ништа не говори о његовом доласку, сем ако би се намерио на каква особито |
о уз јунаштво тако лепо пристаје.{S} По његовом савету, он је тада побеђеним Турцима оставио ор |
је полако мрве што се бејаху расуле по његовом крилу и сабираше их све у леву шаку; затим се п |
> <p>— Не рече ми ништа одсечно, али по његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још данас |
асланика уносе ватру у народ.</p> <p>По његовом мишљењу најбоље би било, да се те бивше стареши |
барлија био запретио да ће га заједно с његовом чељади, у његовој рођеној кући и заједно с кућо |
ну псовку, и јетко се потсмехну Петру с његовом бригом о души.</p> <p>— Врата ми одмах отварај, |
били уређени, с <pb n="94" /> тога се у његовом дому и стицао свак, који је имао какав крупнији |
обрњац рад је да помогне кнезу Милошу у његовом данашњем тешком стању, и баш да сте ти и Добрња |
а да јаве и другим војводама о доласку његовом, ако се који ту треви.{S} Крага одмах скочи да |
и огањ љубавне милоште разбуктао у срцу његовом; опевао је мушко зрело доба, када је, у данима |
Милош главу, већ везир тражи твоју јал’ његову.</p> <p>— Па Милошу јевтинија моја и њу хоће да |
предам везиру у град, и речено ми је да његову главу замењује моја.</p> <p>Марко се срдито обре |
то не треба.{S} Цар би тражио хесапа за његову главу од мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С |
ћао да ће се сав тај урнебес сручити на његову главу.</p> <p>...„Убиће ме, разчеречити, растргн |
оља пријатеља народна.{S} Хвала Богу на његову дару, он је нама до сад лепо дао.{S} Истина то ј |
е слике, што су из небуха излазиле пред његову узбуркану душу и узнемирену савест.</p> <p>Најви |
ренутку утекао из земље, с друге стране његову је душу мучила зебња да се његов повратак у Срби |
адне тајно у земљу, Милош или да донесе његову главу или ће својом одговарати.</p> </div> <pb n |
ли прохујало за то неколико часова кроз његову болну главу!</p> <pb n="126" /> <p>Као оно бурно |
ониш и с њиме свршиш брзо и неодложно и његову главу амо да пратиш нама, ако си рад да останеш |
име учинило би више за народни васкрс и његову слободу, но што ћу икад учинити ја жив.{S} Био с |
или су или главе бунтовних кнезова, или његову.{S} Кад народ то виде препадне се од Турака, сам |
писмо, које тражи Карађорђеву главу или његову; и ако су Лисовићу, који носи то писмо, издате б |
подара Милоша, да Црнога убијеш и да ми његову главу предаш, ако ниси рад да твоју однесем у Бе |
.{S} Рачунао је, да Ђорђе може и одбити његову понуду, па би онда изашло, да је Милош казао све |
која би бар за неко време могла окрпити његову вечно подерану кесу.</p> <p>Свикнут на источњачк |
називајући га крвавим убицем и тражећи његову смрт.{S} Бол у грудима достиже сад такав ступањ, |
а црнога пса, или да идем ја да донесем његову рођену — рекао је срдито Лисовић.</p> <p>— Тако |
знавао Милоша и доста је добро прозирао његову „политику“, или, како је он то обично звао „шире |
три године.{S} Мислим, слађе би им било његову главу на колцу набити, но да им Мухамед сад из г |
исмо Ђаја пашу, и онако сретно разбисмо његову већ победоносну војску. <hi>Чиниш ’волико</hi><r |
Молера Турцима, и у писму тражили смрт његову, владика Мелентије потписао се први на томе писм |
једне проговорио.{S} Треће ноћи уђем у његову одају.{S} И сад ме језа прође кад се сетим, како |
мање војводе били су готови да признаду његову врховну војводску власт, да пођу за њим и да исп |
добро отварао очи да тачно изврши сваку његову заповест.</p> <p>Марко сад узе сам да нареди шта |
толико милосрдна да се одазове цвилењу његову и да га прими у мрачна наручја своја.</p> <p>И т |
није било све што је притискивало душу његову.{S} Мало после он опет узе реч.{S} Сад је говори |
блуди, реч која би исцелила болну душу његову, реч — милост и опроштај.</p> <p>Јест, он тражи |
је слушао пажљиво; хватао је сваку реч његову.{S} Кад Анта сврши Милош прихвати живо.</p> <p>— |
ђорђевом пикљу.{S} Сви они глоцкају још његову тековину!{S} Да није било њега, не би било ни њи |
ијају при спавању.{S} Права американска њежност!</p> <p>Но у почетку овога века, за те њежности |
!</p> <p>Но у почетку овога века, за те њежности ништа се није знало, особито амо на овим нашим |
у Србији појављивали као његови агенти, њему се најзад јави <pb n="181" /> мисао: како би било, |
и не виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не мари!“ А што ја по читаве дане реч |
нахраниш.{S} Него ту нема друге помоћи; њему ваља вратити онаком истом мером каквом он позајмљу |
ом истом мером каквом он позајмљује.{S} Њему су јевтине туђе главе.{S} Ни његова не сме бити ни |
по могућству прихватимо и склонимо.{S} Њему не сме бити ружно међу нама.</p> <p>Тако је намешт |
) амо пратио на нашу велику несрећу.{S} Њему треба пара, много пара, он држи Милоша да му то да |
после почео мало по мало поправљати, а њему је било као год оно човеку који се буди из дубока |
га прво њега и посла, да склони Анту, а њему је одмах и наменио главну улогу у овој ствари.{S} |
он био вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да се преда, а они да не прљају руке његовом крв |
ли ја право да судим тога човека?{S} Ја њему да судим!...{S} И ако му судим, имам ли права да г |
, какав Београд!{S} Сад овога часа ваља њему одрубити главу.{S} Ко ти је од момака за то најзго |
је истински и срдачно расположен према њему, и кад му више не говори као господар, већ као бра |
ако, да је Карађорђе лежао управо према њему.</p> <p>Он застаде мало и за један трен ока гледао |
рупних бркова, а избријане браде.{S} На њему је била чохана, везена долама и у опште чохано чар |
а она прича препаћена живота, што је на њему бејаху исписале оне безбројне ситне и крупне боре! |
после, кроз читав век, ређали су се на њему богати Грци.</p> <p>С господарем престола долазили |
погледа на божански Олимп, кад ли ће на њему опет једном синути освештана зрака давно угасле сл |
нога зрака и скочи на ноге.{S} Ланци на њему зазвонише тако звучно да одјекну цела тамница.{S} |
ма осетљиво и покретно; сваки осећај на њему се изражавао и <pb n="56" /> брзо и јасно.{S} Разг |
и Милошенда могао пашовати.{S} Брига је њему за Србију; он ће сутра продати сва права српског н |
жим и најочајнијим тренутцима.{S} Он је њему и до сад поверавао своје највеће тајне и своје нај |
м, али зар ја не умем расудити, како је њему јадном у туђем свету, и како је горак хлебац, који |
, да сви скупљени говоре онако, како је њему најмилије, Милош мало по мало осети неко олакшање. |
ве свршено онако <pb n="119" /> како је њему по вољи, зашта је главна заслуга припадала оцу Мел |
рашчује по народу да је Црни ту, све ће њему поврвети, и то се после без јада не може зауставит |
ој и показаће изун, како је Марашлија и њему заповедао да то учини, ал’ он, бојаги, није могао |
99" /> Никола приђе разбаци бурјан па и њему одсече главу, баци је у једну зобницу и предаде је |
акојаких људи.{S} А после, ко зна шта и њему може наједаред лупити у главу.{S} С тога ће боље б |
царевима углављено и за то, јавиће се и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја да чиним, ако Црни ј |
учетом, да не спљискам за душу и теби и њему сад овога часа, — шкргутну опет зубима опаки Новак |
и године, од кад они утекоше!{S} Зар би њему, бојаги, с тога задрхтала рука, што сам овоме наро |
ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему се само тако слутило, тако му се причињавало, да о |
повео нов устанак, Грци су се обраћали њему.{S} Али он је брзо дошао до неких успеха, па даље |
ану у Букурешт.{S} Али нисам се смео ни њему поверити да му све кажем, но сам тражио, онако као |
'волико, ниси му све рекао.{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ја поручујем, да се после начис |
њи рахатлук поглавито треба благодарити њему, Милошу, и свијетлом везиру који Милоша чува и њим |
, да је тамо!{S} Онда идем и ја право к њему — рече старац и окрете се жустро на једној нози.{S |
поцено дело народно које је с поверењем њему предато.</p> <p>У своме говору Ђорђе је био кратак |
Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се тада рећи о њему?{S} Па онда, Карађорђе још има пријатеља који га к |
воје село док се види да ли ће се што о њему зуцкати за побијене Турке.{S} Кад је све прошло на |
и — рече Добрњац озбиљно.</p> <p>— Нико њему не подмеће ногу — рече Карађорђе хладно, — али Мил |
све то угађа само за своју душу.{S} Но њему је најзад било све једно.</p> <p>Попуштања је било |
а.{S} Он извуче један табак и прозва по њему све присутне, да се увери да ли су сви на броју.{S |
<p>Милош не рече ништа више, али се по њему видело да га је ово вајкање Павлово дирнуло, и да |
е више блажио и смекшавао.{S} Најзад, у њему засија нека чудна благост и сетна душевна доброта, |
уло, и да је још врло једак.{S} Борба у њему самом још није била потпуно свршена.{S} Час се одл |
и мутно унутрашње сазнање, будило је у њему тешке сумње и оне душевне трзавице, што их ми обич |
и су доиста веровали Ђорђу.{S} Они су у њему <pb n="175" /> познали ону велику јуначку душу, ко |
и обично зовемо грижа савести.</p> <p>У њему се порађала сумња:{S} Имам ли ја право да судим то |
в народ у потеру, па кога хајдука убију њему одсеку главу, однесу је у Београд и на коцу истакн |
пште неповерење према Србима, не верују њему, не верују нашим властима, не верују кнезовима, не |
се положи заклетва.{S} Они да се закуну њему на верност и послушност, а он њима да ће живети и |
{S} Да сам хтео веровати Милошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, н |
о ће бити и сад.{S} У истини пак, Милош њему плаћа за свако тако погубљење.{S} За самога Молера |
оним људима што си их ти побио, зар <hi>њему</hi> није била мила његова глава?{S} Па опет си је |
њене обамрле усне опет почеле мрдати, а њен слабачки глас опет би се чуо.</p> <p>...{S}Извикали |
бејаше се већ угасио и последњи зрачак њен.</p> <p>Од тога доба престо букурешки продаван је у |
главу, као да је главица купуса.{S} Сам њен творац, хвалећи свој проналазак пред доличним скупо |
<p>— Србија сама не може сад ништа.{S} Њена судбина везана је са судбом осталих балканских нар |
ла велеважни задатак — да буде као нека њена (хетерина) контрола над српским вођом, и да је тач |
невину душу, и ужива у пакленим мукама њена очајања.</p> <p>Милош је у тај мах судио једног чо |
она говори, она оптужује, она виче; од њена вапаја ти нећеш имати мира ни станка; она ће те с |
и брижљиво је загледала све с којима се њена тројка сретне.{S} Ова честа сретања, показивала су |
је до сад важила као гнездо слободе, и њена јуначка деветогодишња борба стекла јој је љубав и |
м неприликама у животу.</p> <p>Тројка и њена лупа већ се бејаху изгубили у сумрачној даљини, од |
а се полако губила у јутрењем сумраку и њена зврка чула се све слабије и слабије.</p> <p>Јелена |
есна.</p> <p>Старица ништа не одговори; њене мале, упале, суре очи укочено су гледале у жеравиц |
, оне две <pb n="69" /> жене крај ње, — њене кћери — престрављене су слушале ова чудна прорицањ |
а је стајала непомично као какав кип, а њене мисли бејаху се некуд изгубиле у далеку, незнану д |
/> нешто чује.{S} Па би онда на једаред њене обамрле усне опет почеле мрдати, а њен слабачки гл |
ба Јана!{S} Много су и много виделе оне њене мале, суре очи, што сад онако упорно гледају у јас |
и страшне речи.{S} Она је жмурила, али њене затворене очи као да су прозирале у далеке догађај |
а једној па на другој жени, што су крај њене постеље клечале; некакав благ, срдачан израз разли |
чито је код српских емиграната заступао њене интересе, живо и успешно, што му је јако дизало уг |
{S} Благо Србији, ала ће пропевати, кад њени први синови, чак и у туђини овако један другога пр |
} Са мртвачки бледих, смежураних образа њених нестаде оне самртничке укочености и лице доби стр |
да лако, само да се још једанпут дочепа њених планина...</p> <p>Чолакантиница још не бејаше дов |
боље ону жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице |
јатеља, да послужи домовини, да уздигне њено име, да га учини славним и страшним, а кад се рат |
ких родољуба, имала највећи значај и од њеног учешћа у покрету зависио је у опште успех целе ст |
но што је тако блиско и тако драго души њеној, она је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и са |
мљу, још једном задрхташе сви мишићи на њеном облом, као прекаљени челик гипком телу, па онда н |
ила одлучена и сад је ваљало приступити њеном извршењу — ваљало је позвати Ђорђа.</p> <p>Да га |
лицу и оштра строга погледа.{S} У целом њеном држању било је нешто поносно и достојанствено.</p |
некакав благ, срдачан израз разли се по њеном смежураном лицу и она прошапута.</p> <p>— Добро м |
оздрављајући лепу, летњу зору на уранку њеном.</p> <p>Будила се цела природа; ноћна тишина и из |
ће те с ужасом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи скакати престрављен |
су насељена села и раскрчене утрине за њиве и ливаде.</p> <p>Неки Драгић Војкић имао је ту у ш |
још с рана пролећа.{S} Сејати у таквој њиви, значи ићи на сигурну пропаст.{S} Тако нећемо сеја |
ан да поново дигне народ на Турке, а за њим ће одмах устати и друге хришћанске поглавице на Бал |
ише и изађоше — Симић напред а Крага за њим.</p> <p>Кад се јавише, Карађорђе устаде да се с њим |
ка.</p> <p>— Он је.{S} Окрените кола за њим — прошапута Ђорђе Науму, и тројка поврте десно у пр |
пре за његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле.</p> <p>Вујиц |
ро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њим превртао пластове.{S} Увече су отишли на Драгићево |
у до себе са заповешћу, да је понесе за њим.</p> <p>— Држ, ту торбу па чувај ово као очи у глав |
агу, и на просту масу народа која ће за њим поћи.{S} Али он гледа пред собом најодабраније сино |
арод.{S} Ја знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, народ не |
земљу, и прешао у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све угледније војводе његове.</p> <p>Тежак |
рђе би нашао пуно присталица који би за њим потегли, да поново окушају ратну срећу.</p> <p>Чим |
{S} Колико сутра, ја бих могао отићи за њим у Русију, као год што сам са овим Бошњацима прешао |
, кроз сумрак, види како друмом трчи за њим некаква чудна прилика, налик на човека без главе.{S |
ао у тамно двориште, мрак се склопио за њим и више се није знало ништа, где је и шта је с њим, |
е.</p> <p>Кнез Сима напред, а Драгић за њим.{S} Они су ишли ћутећки, мирно и достојанствено.{S} |
ову врховну војводску власт, да пођу за њим и да испуњавају његове заповести.</p> <p>Ствар је б |
гови ратни помоћници, људи који деле са њим зло и добро, које одушевљавају једнаке мисли, једна |
ирок пламен и облачак дима, који се над њим ширио.</p> <pb n="28" /> <p>Цукић се наједаред трже |
о окамењен стојао ту <pb n="87" /> пред њим, климну на њега главом као да је хтео рећи: „кукави |
везане и добро утегнуте остраг.{S} Пред њим је стајао снизак подебео дрвени трупац.{S} Симу при |
на страну.{S} Сад уклони и другу и пред њим се направи поширак отвор тако, да је Карађорђе лежа |
виде, каква наобична пратња стоји пред њим.{S} Драгић бејаше привукао оба трупа до ископана гр |
рушен, одмах познаде.{S} У осталом пред њим се Карађорђе није ни крио.</p> <p>— Можеш ли ти мен |
и, ипак, ипак!..{S} Он није требао пред њим да се излеће!..</p> <p>Попа је духовник, а иначе је |
ред Цукића.</p> <p>Цукић је стајао пред њим с обадве уздигнуте руке, с напереним пиштољима Петр |
Јелу, која је скукуљена седела ту пред њим на столичици.{S} Изгледало је као да се Ђорђе нешто |
очију на Милоша, који је стајао ту пред њим скроман, миран, ћутљив, а ови погледи као да су гов |
зити Милоша, и ако што озбиљно мисле, с њим то могу боље извести но ма с ким другим.</p> <p>— М |
напустио земљу, и прешао у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све угледније војводе његове.</p> |
али нико од њих није намеран да кида с њим и да напушта своје ново боравиште, где се настанио |
је пак Карађорђе дошао хајдучки, онда с њим као с хајдуком ваља и поступити.{S} За случај тај, |
поиздаље пушком, убићемо и овога Грка с њим.</p> <p>— Несигурно је пушком.{S} Снажан је, неће о |
вонили они разговори, што их је имала с њим ове последње ноћи, где су пуна четири часа разговар |
азговорили и обавестили о новцу и шта с њим ваља чинити, Врљо примети:</p> <pb n="140" /> <p>— |
ринута.{S} Да проговорим само реч две с њим!{S} Можда ће имати што да поручи породици, <pb n="2 |
се није знало ништа, где је и шта је с њим, као оно кад море прогута утонула бродара, сарани г |
махове заборављао је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао страшне промене, да |
да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се често с руским важним људима, и да л |
жд је рад да се разговори и споразуме с њим — Милошем, па, ако не може бити, онда да протуримо |
иш док не дође господар Вујица, да се с њим разговорим.{S} А после ћемо све ласно.{S} А неће ни |
рђевом доласку, да је и сам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он ће му послати у П |
боље, ено им Црнога Ђорђа, па нека се с њим кусурају.</p> <p>Овако кошкање између Милоша и вези |
песми за милим завичајем и праштао се с њим.{S} Сећао се детињства, када је као весело чобанче |
, кажу да је он рекао:</p> <p>„Чините с њим то, што се чини с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Павл |
учај нађе у земљи приправан, а сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се ником ништ |
ини био је по један Турчин буљубаша и с њим по неколико пандура Срба и Турака, одређених да гон |
пречи се на Паштрмца, претећи да ће и с њим овако учинити као и с Драгићем.{S} Паштрмац се прав |
па не само да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би од |
е, а Јелени се чињаше као да још седи с њим у одаји и још топло разговарају.</p> <p>Ђорђе засео |
сасвим Карађорђу.{S} Тада су ступили с њим у ближе односе и познанста, и да би га што боље зад |
мами Карађорђа у Србију и ту да сврши с њим једном за свагда.{S} Тај савет чуо је од самога вез |
е нема избора, нема изласка, ја морам с њим свршавати, јер се ломи само између мене и њега, или |
да није никад ни било.{S} Но ја морам с њим овако као што сам до сад с онима другим.{S} А ако с |
е амо?{S} Изазива ме, лола, да учиним с њим што не треба.{S} Два три пут ме је тако безобразно |
Црнога зивкао, па је право да сад он с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева или његова глава!</p> < |
променио од кад се последњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомилом оружаних момака и |
ам у својој простоти; бар ја бих тако с њим радио.</p> <p>На овоме се пресекао овај разговор с |
е јаде ми овде трпимо и хајте заједно с њим амо у Србију.{S} Цео народ дочекаће вас као озебао |
другова Карађорђевих, који су заједно с њим избегли из Србије.{S} Они су ту живели са својим по |
треба упљескати, јер ево и они нешто с њим шурују.</p> <p>Милош је стајао у средини сакупљених |
одјури из земље, за коју смо барабар с њим крв своју проливали.{S} Боли то, мој Ђоко, боли, ја |
моју поштену реч, <pb n="39" /> да ћу с њим истрајати до краја, и ако дође да се мре, да ћу мре |
м обичним гласом.</p> <p>— Ја богме!{S} Њима ништа не ваља што Милош уради.{S} Кад је ствар свр |
да га једино због тих људи и убијам!{S} Њима, тим људима, том свету, народу је он опасан, с тог |
оступано с неверничким бунтовницима.{S} Њима су обично одсецали главе, па их слали у Цариград, |
прваке што смо се склонили и утекли.{S} Њима се чинило да би им било лакше да смо и ми остали, |
пиштољи, а твој севап; уби мене првога њима, па ти остало све просто!...{S} На ту јуначку веру |
их тако напоље, и брзо залупи врата за њима.</p> <p>Избачен напоље, Штитарац рикну као бесан в |
за вашим тиквама?{S} Испало око које за њима заплакало!{S} Није ријеч о жаљењу, но да познате, |
Лептирови лете и вуку лађице, а оне за њима плове, тако лепо плове... па све жене стану па гле |
аљда не би била толико безумна да се за њима поводи и да се буни, чиме би покварила сав свој са |
као домаћим више верује, и лакше се за њима поводи.</p> <p>Због тога у народу настаје узрујано |
тили и у свет утекли.{S} С тога само за њима нити би ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али овд |
јгорих јаничара.{S} Кудгод они прођу за њима остаје кукњава и јад.{S} Колико су људи испребијал |
ђа и Красиса, који су имали да крену за њима.{S} Тако је и учињено.{S} После кратка разговора и |
њих гореле су две велике ватре, а према њима Вујица је драо једно јагње.{S} Друго је још раније |
ка неисказана <pb n="37" /> бола.{S} На њима је било нешто што те подсећа на рањену зверку, кој |
ладна мртва тела никада се више неће на њима огрејати.{S} Хеј животе, животе.</p> <p>Док је Дра |
удгод дубље у Русију, где би надзор над њима био лакши и откуда не би могли тако лако потајно и |
ди, који су код њега били, како је пред њима плакао и говорио: огреших се, веле, о тај народ!{S |
с оцем Мелентијем.{S} Само што је пред њима Милош био ћутљивији и скривенији но пред својим по |
послушнике своје, ипак он, чак ни пред њима, није хтео сад истицати своју вољу и своју заповес |
апоље.</p> <p>Никола бејаше изашао пред њима.{S} Петар се опет врати унутра, носећи велику цепа |
ању о великом делу које је стајало пред њима, и ради кога су и дошли у Србију.</p> <p>Но послед |
били су на њу прикупљени, и она је под њима на скоро пала и подлегла, давећи се у својој рођен |
ем погађају и удешавају.{S} Да не бриде њима још леђа од Карађорђевих удараца не би вас нико ве |
> <p>— Да су Руси истинска браћа, да је њима стало до <hi>нашега добра</hi>, они би нас помогли |
не послове као за лањски снег!{S} Да је њима да су сви кнезови и на моме месту — ето ту је њима |
сви кнезови и на моме месту — ето ту је њима мука!</p> <p>Кнез је говорио срдито.{S} Кнегиња га |
скупа.</p> <p>— Ти опет забраздио!{S} И њима је ту једини спас.{S} Милошенди треба послати крва |
само за њима нити би ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али овде се зна, да су они каваљери ру |
.{S} И зар ти не видиш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} Маре ти они за народне послове као |
куну њему на верност и послушност, а он њима да ће живети и умрети за велико скупоцено дело нар |
ца још није потпуно сложна.{S} Управо о њима владају два потпуно супротна мишљења, јер док их ј |
нти и шире по народу горње гласове, јер њима свет као домаћим више верује, и лакше се за њима п |
своје; њих, да је мени добити у шаке, с њима да се ја разрачунам, млеко их српско разгубало — в |
{S} Кад се с људима мора радити, онда с њима ваља довршити започети разговор, пошло то глатко и |
, и нарочито су тражили везе и додира с њима.{S} Особито је „вожд“ уживао љубав и пошту Грка, и |
јем, већ или да погинем или да штогод с њима погодим и углавим.{S} Али то баш оно и јесте што с |
ре две године (1815).</p> <p>Милош је с њима провео цело вече, али за све то време памет му је |
а се погађа са Турцима, но да се бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај случај?{S} Ето, ту |
Кад се јавише, Карађорђе устаде да се с њима поздрави.{S} Пружи им руку да се рукују, но они об |
људима већ се мора ценити да ће кнез с њима имати важне разговоре.{S} Али, пре но што се почну |
би везивали да се морамо увек држати с њима, већ би нас пустили да се према приликама помажемо |
људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{S} Чудно питање.{S} |
или Французу у друштво.{S} Или да смо с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин план и према |
Србији убијам.{S} Прешао сам, заједно с њима у Босну, па их допратио чак до Мајевице и ту им по |
м те ноћи спавати ту у колиби заједно с њима.</p> <p>Кад Вујица и Наум устадоше од совре, Карађ |
они момци господареви, и је ли Петар с њима?</p> <p>Стражари познадоше одмах овај глас, и први |
да ове очи још гледају, да још виде и у њима као да заблисташе две сузе, две последње сузе...</ |
љало у природи људској, други гледају у њима велике апостоле морала и душевне чистоте људске.</ |
о да буде старији и ко да заповеда међу њима.{S} Инаџије су до зла бога и за инат, што но реч, |
орђев и мало по мало онај први лед међу њима сад се све више кравио.{S} Како се већ хватао суто |
дити, Марко га изазва на страну, и међу њима се отпоче овакав разговор:</p> <p>— Где је онај?</ |
.</p> <p>Наместише се крај ватре и међу њима се одмах отпоче жив разговор.</p> <p>Вујица — јер |
напитак човечанства — млеко мајчино, да њиме захрани пород свој, да трошењем свога рођенога тел |
> <p>— Ево ти мој пиштољ, господару, па њиме прво уби мене, а после што ти драго!</p> <p>— Хоће |
био и згодно средство за Милоша, јер је њиме згодно могао плашити и уцењивати Турке.{S} Карађор |
, и свијетлом везиру који Милоша чува и њиме се мудро послужује.{S} Нека им је слава обојици — |
кавени тучак, којим се кава туца, те и њиме, као ћускијом, почеше изглављивати врата.</p> <p>Н |
ли смо ови час да Карађорђа уклониш и с њиме свршиш брзо и неодложно и његову главу амо да прат |
p> <p>— Онда ћемо убити Милоша!{S} Ми с њиме и тако морамо једном свршити, или ће нам он свима |
дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја бих сад био последњ |
знању претурили Ђорђа преко границе.{S} Њин опис човека кога су превели и показивању златица ко |
ије могао желети ништа друго, с тога је њин споразум брзо био готов.</p> <p>Још су се подуже ра |
з њинога знања и питања ради сад кад је њин гост.{S} Ба, није прилика!...{S} Него, како би било |
с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин план и према томе удешавали су и све остало.{S} С т |
почетку као да нису разумели сав значај њин.{S} Тек су се постепено прибирали.{S} Прво проговор |
заповедник свију балканских народа, као њин политички поглавица и неограничени вођ целе њине ор |
добри, и на томе се, у главноме, свршио њин разговор те вечери.</p> <p>Сутра дан била су важна |
иње као што је и лепа Јелада.</p> <p>Но њин је географски положај друкчији.{S} Док је Грчка пре |
унати само на оно, што имаш у рукама, а њина обећања празна су заваркивања, у која нико не треб |
</p> <p>...{S}Педесет година проћи ће а њина тешка стопала још неће моћи да разгази и утре траг |
Вујица и Ђорђе растали су се после прва њина састанка.{S} Карађорђе је остао да ту преноћи с На |
обавеза која истиче из висока положаја њина.{S} Ако у Милоша неће бити више милости и праштања |
арода и у обнову пређашње славе и сјаја њина.{S} Само треба јуначки прегнути на велико дело уст |
слави и успесима <pb n="151" /> и цела њина душа била је пуна тих нада, планова и смишљања.{S} |
искупљају на свежем вечерњем зраку и од њина весела цвркута ври цела околина.</p> <p>Баш у ово |
изабрао за склониште Карађорђу и после њина прва састанка, Вујица га је ту упутио, поручив Дра |
вати, да би се сад одважио на нешто без њина знања.</p> <p>— Јес, јес!{S} То право велиш.{S} Сл |
о њега дођу:</p> <p>„Кнез Сима, Цукић и њина дружина бацили су били ватру у народ, и да је ниса |
ена.{S} Нико им више није могао помоћи, њине главе сутра ће пасти под ударцима сабље џелатске.< |
је био опљачкан, оставио им коње, а за њине хареме чак је и кола набавио да се лакше иселе из |
а био вољан, да старим војводама призна њине муке и заслуге, сад <pb n="47" /> овако љутит, Мил |
тички поглавица и неограничени вођ целе њине оружане снаге.{S} Спреман је општи покрет, и <pb n |
да прокажу хајдуке и бунтовнике, као и њине јатаке и присталице, да помажу Турцима да их похва |
еш се ти наносити главе, ако по несрећи њине одлете.{S} То ти јављамо и то ти се заклињемо нас |
S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине замерке баш као да ти долазе од рођенога брата, ја |
да са жена скидамо и за хлеб продајемо њине женске наките!{S} Ако нас је ко клео, баш нас је у |
е човек повисока раста, књаз га дочека, њини се погледи сусретоше и неко време гледали су се не |
з сабијене редове радознале светине.{S} Њини плахи коњи на махове су се срдили и тако подиграва |
едају своју судбу из руку везирових.{S} Њини пријатељи у Београду чинили су све да их спасу, ал |
је везир тражио да се спахијама накнаде њини десетци, пропали и неисплаћени у време буне пре дв |
ђе.{S} То га највише крепи у нади да ће њини напори бити благословени успехом.</p> <p>Даље је н |
у Добрњца, овај је почешће дизао очи, и њини су се погледи сусретали, Карађорђев поглед у почет |
них оцеубиством, јер ће знати да синови њини испаштају са њинога тешка греха.</p> <p>Баба је за |
S} Овда онда погледали су око себе, али њини погледи су сретали само туђа, непозната лица, равн |
вао наредбе шта ће и како урадити, и ти њини разговори никад нису имали сведока.{S} А Врљо је б |
им, њих нико не види, њих нико не чује, њиним јадима нико не зна лека, и да Милош није био паме |
добродушан према турској нејачи, према њиним женама, па и према самим побеђеним Турцима, које |
се живим Богом, и мученичким гробовима њиним, <pb n="62" /> и крвљу овом којом ти ово пишемо, |
дили, ако те не смакнемо пре, но што на њиним гробовима трава никне.{S} Сав Стамбол да те чува, |
о не би и казали одлучно, опет би се по њиним одговорима могло колико толико прозрети.</p> <p>— |
их емиграната <pb n="149" /> у Русији и њиних пријатеља, рођака и познаника, који су остали у С |
вао ове људе, он није толико полагао на њино решење, но главно му је било да испита расположење |
другога зло и несрећа.{S} И добро и зло њино доћи ће им подједнако свима, с тога и рад за будућ |
..{S} Није, дакле, ту вајде уздати се у њино обећање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако |
ер ће знати да синови њини испаштају са њинога тешка греха.</p> <p>Баба је застајкивала на махо |
е још био овде, у својој кући, а да без њинога знања и питања ради сад кад је њин гост.{S} Ба, |
узастопце, али су се једнако налазили у њиној близини, час их претичући, а час остајући иза њих |
успех против њих.{S} Умирен и обрадован њином погибијом, он из Трбушнице крене даље кроз вилаје |
је он пре Русе за свашта слушао.{S} По њином је наговору и из Србије отишао, и оставио овај на |
о Црни Ђорђе ради са знањем царева и по њином упутству, или је то преломио онако по својој глав |
раже накнаде за своја отета имања.{S} У њином је интересу да Карађорђе не погине.{S} Он има ову |
кораку, сретао си „српске емигранте,“ у њином живописном народном оделу.</p> <p>У почетку српск |
Довољно је било да их Руси не ометају у њином подузећу и да им помогну чим могну, новцем и оруж |
им људима, молим те, послушај и ти коју њину!{S} Немој све на своју руку.{S} Нека је и најпамет |
зовем и сад да се уздам у неку потпору њину, то би било безумље, које би се у најбољем случају |
рагујевачким друмом читав буљук Турака, њих двајестак на броју, сви на добрим коњима, а до зуба |
пред вратима царевим, њих нико не види, њих нико не чује, њиним јадима нико не зна лека, и да М |
по читаве месеце пред вратима царевим, њих нико не види, њих нико не чује, њиним јадима нико н |
ватао, и да ја нисам строго забрањивао, њих би сам свет побио, не би их ни пустио да оду живи в |
не овде је велика повика и проклетство, њих народ куне, што су га са Турцима завадили, па га на |
вурдама плаћају несретне злочине своје; њих, да је мени добити у шаке, с њима да се ја разрачун |
Турци, враћали су се из Крагујевца.{S} Њих је био изаслао београдски везир Марашли-Али-паша, к |
шлија разумевао те погледе Милошеве.{S} Њих су се двоје дакле разумевали.</p> <p>А Марашлија је |
и Карађорђа, први се крене с Наумом.{S} Њих су чекала друга спремна кола позади куће.{S} На пол |
ављали своје погледе само на Србију.{S} Њих је исто тако интересовало шта се ради и код других |
.</p> <p>Поноћ је већ била превалила, а њих двојица још се не бејаху сложили шта управо да раде |
о брже могли дотурати потребне вести, а њих шесторо налазили су се склоњени у једној кући на кр |
га самог велика, те понуди и бабу.{S} А њих ево овде — чује се сито како лупа!</p> <p>Све ово д |
/p> <p>Најзад су ствари довели дотле да њих двоје прекину међу собом, да Милош буде дужан преда |
позове два најбоља своја пријатеља и да њих припита шта да учини и на што да се реши.</p> <p>Ст |
кором и не знам на коју ћу страну, онда њих нема <pb n="96" /> да понуде своје савете; онда сви |
авство.{S} Хоће мудре главе грчке да за њих ваде кестење из ватре српске „кондрокефале“.{S} Вид |
ој румунској сељачкој кућици, где је за њих било спремно нарочито подземно склониште.{S} Међути |
Јермене па да иду сви у град да моле за њих везира.</p> <p>Домаћим је невернички вртио главом. |
шљаву отаву, што је брижљиви кочијаш за њих бејаше накосио.</p> <p>У кући Ђорђе нађе будна и сп |
и, час их претичући, а час остајући иза њих, како је кад захтевала сигурност отмених путника.</ |
ако су у вечитој опасности, да Турци на њих што не посумњају о спреми за нову буну, па да их св |
надом: ваљда ће и свемоћни руски цар на њих једном погледати својим благим оком и наћи пута и н |
<p>Последње речи Милошеве учинили су на њих дубок утисак.{S} Но они у почетку као да нису разум |
.{S} Узме их страх и сумња да се против њих нешто у потаји спрема, и онда се прозле и испизме; |
лико полагао на постигнути успех против њих.{S} Умирен и обрадован њином погибијом, он из Трбуш |
м једнога, а сутра је место њега једног њих десет пошло истим путем и трагом.{S} Данас казним ј |
њаници стадоше, а стражари изађоше пред њих, да их упитају ко су и шта желе.</p> <pb n="21" /> |
горе на ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од њих ми је.</p> <p>— Али за бога, побратиме, па што не д |
е: проклет био ко Русима веровао.{S} Од њих можеш рачунати само на оно, што имаш у рукама, а њи |
шњи, с весовима на глави.{S} Старија од њих била је жена крупна стаса, маркираних црта на лицу |
ешено и за друге покрајине.{S} Свака од њих имала би у први мах свога засебног вођу.{S} Али чим |
зира?{S} Каква смо добра и рахатлука од њих дочекали?{S} Зар не видите ви кудер ово гура и нашт |
-молдавске независности, и направила од њих просте турске покрајине, пређашњи утицај грчки опет |
ами у се, и да ли се бар код когагод од њих јавља мисао да би ово сад био згодан тренутак да ба |
ега — Милоша — а ко зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да убиство убиством покају.. |
емали се да се крену.{S} Мало подаље од њих гореле су две велике ватре, а према њима Вујица је |
ада, да ја таке људе одбијам и да се од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих састанака.{ |
ију на површину чило и весело, те се од њих вода зацрни.</p> <p>Јата птица, што су преко дан др |
де се настанио с породицом.{S} Сваки од њих латио се каква посла те мало зарада, а мало ова пен |
им уши, да ни Милош ништа није бољи од њих, па би они могли сваки у своме крају заповедати нез |
сиротиња пару на пару, да се откупи од њих, па да поклонише коме макар излизан грош!{S} Аја!{S |
елео да се на само разговара с неким од њих.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ је била |
два бледа, изнурена човека.{S} Један од њих чисто се трже од онога ненаднога зрака и скочи на н |
спознати у лицу.{S} Само му је један од њих јако падао у очи својим огромним растом и својим чу |
или и поштовали.</p> <p>Али ни један од њих није сад говорио оно што <pb n="264" /> мисли, већ |
војводе.{S} Само што скоро ни један од њих није веровао у успех, те су ту замисао сматрали као |
вајкају се на своје стање, али нико од њих није намеран да кида с њим и да напушта своје ново |
езир, ти си се начинио већи господар од њих.{S} Од тебе и твојих зулумчара сиротиња <pb n="44" |
е се и сами усплахире и забрину.{S} Код њих онда настаје опште неповерење према Србима, не веру |
, који је Карађорђа моћно заносио — код њих није било“...</p> <p>И Карађорђе је то одмах познао |
их оправдају начелом.{S} Али много пре њих, људи су вршили таква иста дела, нагоњени потребама |
е да не бих могао ништа предузимати без њих.{S} Користили су се мојом забуном, у којој сам био |
ри вратницу и кола уђоше у башту.{S} Из њих изађоше два човека, један средња раста, а други нео |
порушено, зарасло у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, прилепили као ластавиц |
/p> <p>На понуду Карађорђеву поседаше и њих двојица.{S} Разговор је још с почетка био срдачан, |
ну!{S} Да није било њега, не би било ни њих данас.{S} Готовом детету лако је бити отац, брајане |
или су и на самом уласку у кућу, а крај њих је био још и један пети, коме се морао пријавити св |
орђе рече како и не осећа глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и Наум — поседаше за трпезу.</p |
обро могло бити још и боље, само да сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа и тегоба, па се виј |
мора по невољи угађати Турцима, али он њих не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он |
S} Али чекај!{S} Ослободићеш се!{S} Ево њих, иду, они ће те ослободити.</p> <p>Окупан у зноју о |
} Они су увек хтели да то све иде преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту нас понајчешће остављ |
еле су ватре на три четири места, а око њих видели су се многи наоружани људи.</p> <p>Унаоколо |
заустављајући свака путничка кола „да у њих завири,“ Карађорђе с Наумом боравио је скривен у је |
д осетио како је огромна разлика између њих и њега...{S} То нису више његови другови, његови ра |
аједно крену Плани.{S} Остали, на броју њих 18, водећи са собом као заробљеника Анту Протића, у |
тао његов јуначки поглед.</p> <p>Док су њих тројица тако вечерали у колиби, Никола Новаковић до |
и Драгића.{S} У њој се говорило како су њих двојица покушали да дигну бунт међу мирном царском |
расло у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, прилепили као ластавице гнездо, св |
зак и шта ли је Милош одговорио.</p> <p>Њих се двојица уклонише на страну да се о томе разговор |
е су нарочито тражиле буру и урнебес да њихном хуком и грмљавом стишају своју рођену унутрашњу |
а се прозле и испизме; насрћу на људе и њихов мал и чине грдне штете и незгоде, са којих народ |
успех од мене зависи.{S} Да ми је да то њихово надање не остане напразно!{S} Ах, само да ми је |
атила два подозрива човека, који су, по њиховом рођеном причању, у незнању претурили Ђорђа прек |
их Србија помогне, али не у свом, но у њиховом интересу — рече Герман живо.</p> <p>— Ти су инт |
и сам имао од обадве те врлине, знао је њихову цену и приклањао се пред величином Карађорђевом. |
пред олујом срце своје, после се обраћа њој и шаље јој чудне и неразговетне речи, које нико не |
ко за њу нису никад чули, нити су кад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће |
ио ту ствар у своје руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — само у другом |
а, њу су сад шириле грчке хетеристе и о њој су премишљале и српске војводе.{S} Само што скоро н |
отине начина превртао у памети и ноћу о њој сањао.{S} То је била мисао како да пређе у Србију, |
суда противу кнеза Симе и Драгића.{S} У њој се говорило како су њих двојица покушали да дигну б |
а пољана, отворена са свију страна, а у њој ни грма ни трна, само свуд набујала лепа зелена тра |
велика зелена каленица, пуна воде, а у њој је лежало некакво повелико срце, на <pb n="34" /> к |
прошло?{S} Зар би Русија допустила да у њој погине један Карађорђе, а да се не истрага ко га ту |
и у великој кави наста тајац, као да у њој није живе душе.</p> <p>— Чокјаша! (живела) — рече ј |
е винула у далеку будућност и назрела у њој нешто мрачно и крваво, јер су бледе усне бабине шап |
акојако да очува и учврсти свој уплив у њој.{S} С тога је и највероватније и најлакше преко Срб |
год доспе, свега је нестајало све се у њој губило.</p> <p>Сад се зачу и страховито шуштање, из |
она журно истрча пред кућу.{S} Изађе за њом и Чолакантиница.{S} Напољу је већ био мрак.</p> <pb |
ио да воли и поштује Србију; да жуди за њом и да је сматра као другу домовину своју.</p> <p>Међ |
о у тако звану румунску махалу.{S} Пред њом је ишао као вођ онај исти старац што је пресрете, д |
на на углед цариградске светине.{S} Под њом је писало:</p> <p>„Глава чувеног хајдучког вође срп |
кићену дамаску сабљу, са жељом да Ђорђе њом једном за свагда пресече ланце проклета робовања ко |
да се амо врати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Србију...</p> <p>Духовник га пресече: — Ама |
мље као и Грчка и имају исте интересе с њом, јер су и оне исто тако турске робиње као што је и |
ку је било од неоцењене користи да су с њом подунавске земље, и то да оне ступе за њу у борбу!< |
сти се, пољуби је у сечивици и закле се њоме, да кад је једном извуче никад више је неће метути |
у греду, коју узеше четворица на руке и њоме стадоше обијати врата.{S} Уз то донесоше одмах и в |
ијеш, а ова је ракија тако добра, болан њоме да се лечи — рече Вујица пружајући Карађорђу пљоск |
у слободоумља балканског, који се сви с њоме подједнако поносе и сматрају за дику, кад могу рећ |
не, грчке хетеристе почеле су хватати с њоме везе и познанства.</p> <p>Кад је доцније Милош у С |
нуше.{S} Он спусти главу и очајно махну њоме.</p> <p>— Не!...{S} Нема ништа!...{S} Дошао је зем |
ану руку, потресе је, два три пут махну њоме кроз ваздух тако снажно и окретно, да љута дамаски |
ским војводама та мисао није била нова, њу су сад шириле грчке хетеристе и о њој су премишљале |
ада мртва тишина.{S} После дуга ћутања, њу прекиде дубок уздах Карађорђев.</p> <p>— Једно прежа |
Да манемо дакле, целу досадашњицу — за њу сам ја увек готов да <pb n="101" /> одговарам и даје |
подунавске земље, и то да оне ступе за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Русији и Румунији |
твоју главу.{S} Како ћеш одговарати за њу, када на страшном суду изведу преда те она два мучен |
река „циљ оправдава средство“, и ако за њу нису никад чули, нити су кад о њој премишљали, а так |
анаца, па чак и код самих Турака.{S} На њу су досад гледали као на зубљу слободе, као на дивни |
нта, а Русија није имала интереса да на њу падају сад таке сумње.{S} С тога је Карађорђе ставље |
.{S} Међутим, он је у два маха бацао на њу крадимичне погледе испод ока.{S} Сад застаде и упита |
и у случају преке нужде увек се могу на њу наслонити и спасти.</p> <p>Међутим, грчки утицај у о |
сви ударци још моћне Турске били су на њу прикупљени, и она је под њима на скоро пала и подлег |
се; она црна непомична маса оживе; кроз њу као да шину моћна електрична струја; у једном снажно |
е, дочепао се Ћесарије, пројурио и кроз њу и дошао до Дунава према Раму, где је имао да се прев |
едали и ишчекивали је.{S} Као приде, уз њу је ишла и глава Наумова.</p> <p>Хучна тевабија оде; |
ву.</p> <p>— Па Милошу јевтинија моја и њу хоће да пошље.</p> <p>— Није што је јевтинија, но шт |
S} Спомен на ова тешка времена бејаше и њу саму дубоко потресао.{S} Причајући како је у то доба |
ој кави опет овлада мртва тишина.{S} Но њу на брзо прекиде средовечан, просед Турчин, који прек |
ђе је подигао дивну богомољу, намамио у њу што више света, па је онда обесветио, пљунуо на олта |
е скупштине, која се лане (1816. год.), о Ђурђеву - дне, бејаше искупила у Београду, да посврша |
ове.{S} У друштву се ћеретало о женама, о пићу, о смешним пригодама, што су се којекад десиле, |
а песма или кукњава Николина:{S} Ђорђе, о Ђорђе... прости!</p> <p>И најзад се небо смиловало.</ |
талом, сад су биле настале оне прилике, о којима је Милош још раније имао реч и погодбу с везир |
има плакао и говорио: огреших се, веле, о тај народ!{S} Боље да сам врат сломио, но што сам амо |
г!{S} О страшни дане!{S} О ужасни часе, о несретна годино српска!...{S} И ко то мене прокле стр |
о мисао о новом покрету, о новој борби, о новим победама, слави и успесима <pb n="151" /> и цел |
са, поносан, што он зна и такве ствари, о којима његова мала другарица ни појма нема. — Да ти з |
и договарали су се о оној истој ствари, о којој је синоћ Милош говорио насамо с оцем Мелентијем |
е нешто у разговор с кнезом Аксентијем, о господару Ђорђу, па све до сад — рече он смерно, а гл |
обар, благ и разговоран.</p> <p>— Јело, о жено!{S} Што ме правдаш и браниш, кад ме одбранити не |
јвише о скорошњој узрујаности у народу, о Милошевим напорима да ту узрујаност стиша, и о мерама |
шире.{S} Ту се прича о скором ратовању, о доласку руских царских људи амо у народ, и како ће ти |
ли су непрекидно мисао о новом покрету, о новој борби, о новим победама, слави и успесима <pb n |
У друштву се ћеретало о женама, о пићу, о смешним пригодама, што су се којекад десиле, и Милош |
и ево је доживела владавину Махмуда II, о коме се тада није још ни слутило, да ће једног дана т |
устелим огњиштима, слатка ћеро моја!{S} О боже, испуни ми само ову једну жељу, па не марим мака |
ма куда сам, јадна, некад пролазила!{S} О слатка земљо српска — рече Карађорђевица (јер је она |
знамењем силе и господства турског!{S} О страшни дане!{S} О ужасни часе, о несретна годино срп |
ог и јуначког народа!</p> <p>О боже!{S} О велики створитељу светова и покољења!{S} Каква мора б |
сподства турског!{S} О страшни дане!{S} О ужасни часе, о несретна годино српска!...{S} И ко то |
и ја издао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Боже!... — Драгић се три пут прекрсти — О, не |
ни реч изустити.</p> <p>— Ћут! — вели — о томе не помињи; да чује префект обесио би и мене и те |
Боже!... — Драгић се три пут прекрсти — О, не дај благи Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по |
.</p> <p>Петар слеже раменима.</p> <p>— О, јада мојих!{S} Ја не знам шта да чиним овде. <pb n=" |
арађорђе разгледајући по соби.</p> <p>— О Ђурђеву-дне, деда.{S} А пре знаш где смо били.{S} Овд |
ћа.{S} И сам да се спреми за полазак, а о целој ствари да ћути као заливен.</p> <p>После Лисови |
српским вођом, и да је тачно извештава о свима радњама његовим.{S} Поверење што га је Крпара у |
p>Но ако је за овај мах напомена Врљова о домамљивању Карађорђевом, и остала без даљих последиц |
ко долазе из Русије, од пуштања гласова о повратку Карађорђевом, као и то, шта би на случај да |
о на то, мораћу понова ићи везиру да га о томе известим, да ми се после што не накачи због тога |
дохвати бачени војнички добош, веша га о врат, добује, прибира разбеглу српску војску, спасава |
и проговори.</p> <p>— Можда није ред да о овим стварима говорим с тобом, са женом.{S} Оваке ств |
и да понесе што треба за опело, али да о томе ником ништа не говори.</p> <p>Дете се брзо врати |
ут је широк, а ви можете рахат проћи да о мене не запињете.{S} Нећете ли то, онда <pb n="166" / |
крије од њега.</p> <p>„Да није дошао да о моме злу ради, што би се од мене крио!{S} Да је дошао |
ошао, а Милошу је опет било незгодно да о ствари овако важној и тугаљивој говори пред другима.{ |
јену војску.{S} Подсети се како је онда о концу висило цело велико дело наше и како нам сам Бог |
су говорили:</p> <p>„Да ли овај погађа о чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p>Бар Милош је тако |
н, да је издата чак и писмена бурунтија о томе, да се као хајдук убије гдегод се ухвати, али је |
им друкчије.{S} Све то што се сад јавља о некој промени код Милоша, све су то његове смицалице |
разумевали.</p> <p>А Марашлија је збиља о томе мислио, како ће од Милошева страховања од Карађо |
икне Анту, а да јаве и другим војводама о доласку његовом, ако се који ту треви.{S} Крага одмах |
же те намере везирове.</p> <p>У мислима о свему томе, Милош се врати у свој конак већ доцно у н |
ри курира, да јаве аустријским властима о бегству Карађорђевом и да их замоле, да га бар оне за |
на где ћу га откати — рече старија жена о платну, које је мало час навијала.</p> <p>— А што, на |
анас знају и што Турци воде нека рачуна о нама, то од прве до последње све је Вождова тековина |
е.{S} Русија и данас води велика рачуна о Србији, и стара се свакојако да очува и учврсти свој |
</p> <p>После обичних поздрава и питања о здрављу наста подуже ћутање.</p> <p>Марашлија је чека |
писара посла да унапред извести везира о свом доласку.{S} Марашлија је одмах знао да мора бити |
као јагањце покла, да не причају ништа о крвавом убиству владике Никшића, пашће сад на твоју г |
ако примају и брзо шире.{S} Ту се прича о скором ратовању, о доласку руских царских људи амо у |
ако за њу нису никад чули, нити су кад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ћ |
би по реду он први требао да зна штогод о томе, али је допуштао да може бити и каква задоцњења. |
ако би с најбољим пријатељем по штогод о томе проговорио и то околишно, не казујући никад целу |
ече отишао у своју спаваћу собу, где је о дувару висило много богато оружје.</p> <p>Ова соба би |
дског везира), у два маха говорио ми је о томе кад сам последњи пут био у Београду код везира.{ |
ђорђе је дуго разговарао; запиткивао је о војводи, како му иде посао и како га служи здравље.{S |
е редом испричао везиру све најглавније о Карађорђу, нарочито је ударио <pb n="271" /> гласом н |
а без даљих последица, Милош је доцније о тој ствари често и <pb n="142" /> дуго мислио, а дога |
пред очију тога пса, да не поганим руке о њега —</p> <p>У тај мах упаде у кућу Сима Паштрмац.{S |
своје доглавнике да чује шта они мисле о тој ствари.</p> <p>Сви су били потресени, кад чуше да |
ти бре; умукни туна, па да ниси никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на режњеве исећ |
ме немојте више молити, нити ми и једне о томе говорити.{S} Што не може бити, не може.{S} Ја са |
{S} Они никад нису дали ни да се помене о томе, да ми можемо што сами за се удешавати с Турцима |
затим смаче торбу и пусти је да тресне о патос штогод може.{S} Из торбе се зачу јасан, али изд |
од најкрупнијих питања, било је питање о савезу Грка с осталим балканским народима и државама. |
већ почеле допирати неразговетне слутње о влашком покрету и о ровењу које тамо врши грчка хетер |
великој кави, где се са Србима препире о књазу Милошу.</p> <p>Кад се кнез Симина глава котрљну |
обург и научио их да овако ружно говоре о мени, и да ме овако душмански пањкају пред двором рус |
а, а богме, и да се поверљиво разговоре о многим народним пословима.{S} Времена су била бурна, |
> их Милош бејаше сазвао да се договоре о многим народним пословима па, између осталога, и о то |
а везиру поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини у народу ништа не брине.{S} Он, кнез Ми |
имио ту ствар у своје руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — само у друго |
Њих се двојица уклонише на страну да се о томе разговоре.{S} Одговори Вујичини били су неодређе |
} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове лепе среће да Цр |
бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад се о томе не говори.{S} Али о повратку он и не мисли, док |
{S} Два Србина где се сретну отимаће се о власт, ко да буде старији и ко да заповеда међу њима. |
купљени прваци народни договарали су се о оној истој ствари, о којој је синоћ Милош говорио нас |
с ова два роба овде, којима главе висе о концу и којима још сутра може за навек смркнути.</p> |
у мртвачки сандук.{S} Ја не мислим више о животу, а имао би само једну жељу, да поштено и као ч |
многим турским, говорило се по највише о скорошњој узрујаности у народу, о Милошевим напорима |
родним пословима па, између осталога, и о томе што је везир тражио да се спахијама накнаде њини |
евим напорима да ту узрујаност стиша, и о мерама, које је он предузео против коловођа.</p> <p>У |
ште саучешће“, сахрањиван с почастима и о државном трошку.</p> <p>Тако су пролазили правоверне |
тврђави.{S} Том приликом говорено је и о двојици заробљеника, које је кнез Милош послао везиру |
ова, њу су сад шириле грчке хетеристе и о њој су премишљале и српске војводе.{S} Само што скоро |
им духовником, и што да му помиње чак и о могућој смрти Карађорђевој.{S} Да би колико, толико з |
ри пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта умео казати |
неразговетне слутње о влашком покрету и о ровењу које тамо врши грчка хетерија.</p> <p>Милош уг |
ш је још два три пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што му је Ан |
езир.</p> <p>— Онда ће бити да и цареви о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма што решено, коме |
ло решено онако у опште.{S} Али гласови о доласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и о |
један човек, опет не ваља, кад све ради о својој памети и никога другога неће ни за што да посл |
и на потомке своје, зашто се овде ради о миру и срећи целога народа овога, па је боље да погин |
S} Слушајући како данас свој своме ради о глави, и како кнез Милош сам хвата и шаље везиру свој |
по штогод припитује, а после опет ради о својој глави и што он хоће.</p> <p>Она још не бејаше |
да се разговоримо озбиљно и пријатељски о једном послу.</p> <p>Милош мало застаде, па онда опет |
n="111" /> <p>Тако је терана шала, али о својим пословима он је најволео да ћути, да мисли сам |
с Врљом.{S} Говорили су још подуже, али о другим, ближим стварима; реч о Карађорђу није више по |
о дана, кад се о томе не говори.{S} Али о повратку он и не мисли, док не би одовуд цар штогод н |
могу; који су читаве војске издржавали о своме харчу и ајлуку?{S} Гдје су на далеко чувени без |
а рођака кнеза Симе, потанко су причали о Цукићевој глави, која се већ ево неколико дана суши н |
<p>Пошто су се разговорили и обавестили о новцу и шта с њим ваља чинити, Врљо примети:</p> <pb |
говор био то, да је упита шта она мисли о позиву кума Милошевом из Србије?</p> <p>На ово питање |
у мрклој, непрегледној ноћи бије и ломи о тврде камене обале, и све запенушено, у свирепој срџб |
својим, онда јамачно целе ноћи није ни о чему другом говорено <pb n="246" /> до о турским врат |
ђе.</p> <p>— Како да не мисли!{S} Он ни о чему другом и не мисли до о томе.{S} Причају ми људи, |
S} Још му препоручи, да ништа не говори о његовом доласку, сем ако би се намерио на каква особи |
једном туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не да ви, болан |
ли-Али-паша, кад му допадоше први гласи о Цукићевој и кнез Симиној буни.</p> <p>Али кнез Милош |
крваве.{S} И нехотице, он их узе трљати о чакшире и крити иза леђа.</p> <p>Али она га ухвати за |
решно, јер 3. јуна није се могло писати о ономе што се догодило на пуних 40 дана доцније 13. ју |
ио како је могао и за тренутак двоумити о томе и устезати се.</p> <p>Али после оваке одсудности |
слугу но у грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, влашком и бугарском братству, али сви ти наро |
н.</p> <p>Писаће Герману да га обавести о последњим догађајима у народу и да му каже како се то |
S} Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се тада рећи о њему?{S} Па онда, Карађорђе још има пријатеља који га |
ганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао рећи о човеку, који је 9 година био господар ове земље, па б |
страха од одговорности.</p> <p>Говорећи о томе, Милош вешто, онако као узгред, пусти и то, како |
ју.</p> <pb n="237" /> <p>Разговарајући о свему томе, Симић и Крага плакали су и вајкали се за |
мо гледати да ову двојицу спасемо и дај о томе да се посаветујемо.{S} Како би било, да молимо н |
{S} Али пре но што ти и једну прословим о томе, хоћу да ми се закунеш часним крстом, и очним ви |
.</p> <p>„...{S}Најбоље је да не мислим о свему томе.{S} Да оставим, па кад настану те прилике |
у два три маха, поумих да се разговорим о томе са самим везиром, да чујем шта би ми он рекао, т |
ез је седео замишљен с лактовима упртим о колена, с главом наслоњеном међу шаке.{S} Мало подаље |
тко се потсмехну Петру с његовом бригом о души.</p> <p>— Врата ми одмах отварај, свршићу ја и с |
ивика Цукић и стаде бесно ударати ногом о земљу.</p> <p>Вичући „напоље“, „напоље!“ — Цукић беше |
Чините с њим то, што се чини с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Павле Сретеновић (Лисовић) узвикнуо |
е вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз тако ра |
<pb n="84" /> После, док би ударио длан о длан, потсекоше им косу остраг и повисоко подбријаше |
вито бура дакће, али док би ударио длан о длан, урлик олујине одјекну јасно ту у непосредној бл |
зговори у лету, у трку, док удариш длан о длан, и док су јој последње речи лебделе на уснама, њ |
и Карађорђе ће умаћи, на делу обавештен о злочиним намерама које су против њега кројене.{S} Пом |
итрополит забезекнут стајао и премишљао о значају ђенералових речи.{S} По заповести губернаторо |
, полако расла и сазревала велика мисао о свесрпском ослобођењу.</p> <p>И Карађорђе узе бројати |
мало дошло до тога, те се јавила мисао о избору Карађорђа за општега вођу, за војводу балканск |
ки емигранти гајили су непрекидно мисао о новом покрету, о новој борби, о новим победама, слави |
је први пут зачеђена горостасна замисао о српском ослобођењу из кога се имала родити слобода св |
ја рачунам, ниси ни ти господару дошао о својој глави.</p> <p>После ових речи Вујица се заглед |
ница још није потпуно сложна.{S} Управо о њима владају два потпуно супротна мишљења, јер док их |
чему другом говорено <pb n="246" /> до о турским вратовима — рече ђенерал шалећи се и потапка |
и!{S} Он ни о чему другом и не мисли до о томе.{S} Причају ми људи, који су код њега били, како |
осле он опет узе реч.{S} Сад је говорио о своме повратку у Србију.{S} Из његова говора јасно се |
о оковани дрвени крст, који му је висио о врату, подиже га према себи, прекрсти се и пољуби га |
врдо уверена, да се Милош тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог тај големи грех неће и не |
оговору Милош је требао да испитка како о тој ствари мисли везир, па ако би он био вољан да сма |
рупне послове.{S} У друштву се ћеретало о женама, о пићу, о смешним пригодама, што су се којека |
х ово снађе.{S} Није се забадава зуцало о новој буни!{S} Не море бит’, да нијесу и они ту замоч |
кад Турци безобзирце беже и мисле само о спасењу безумних глава својих, онда се смерни служите |
покорност и послушност цару.{S} Он само о својој вјерности говори, и кад гођ приграби по коју н |
бије“ или „убиство“, он је говорио само о томе, како да се Карађорђе <hi>уклони</hi>.{S} Али св |
кше убијати људе.</p> <p>Да не говоримо о рату, где је убијање на гомилу дотерало до правога са |
6 година спасао кума Милоша, кад га оно о малом Божићу на скупштини у Београду Младен хтеде сур |
ох га где седи погнут, лактовима одупро о колена, а главу заронио у шаке.{S} Кад ме опази, диже |
упуштао да се са мном саветује, особито о народним пословима.{S} Шта више, кад би се по кадгод |
де да се врате.{S} Знате ли ви овде што о томе?</p> <p>— Ми смо чули, господару, да је Милош те |
своје село док се види да ли ће се што о њему зуцкати за побијене Турке.{S} Кад је све прошло |
најо, сећа ли се Србије и помиње ли што о повратку?</p> <p>Чолакантиница се чисто као нешто зас |
/p> <p>— Ја ништа не знам, нити сам што о томе чуо — прихвати везир.</p> <p>— Онда ће бити да и |
не могаде сакрити, да га је такав говор о бившем господару српском дубоко ожалостио.{S} На њего |
илош уграби ову прилику да наведе говор о бившим српским старешинама и да искаже своју зебњу, к |
дметнута да пронесу <pb n="249" /> глас о одласку Карађорђевом преко румунских међа и да завара |
ад је из Србије допро први ненадан глас о погибији једнога великога човека и великога Србина, м |
ав ће утисак учинити на везира ова вест о Ђорђу.</p> <pb n="192" /> <p>— Ако долази са знањем ц |
ао да је кнез Милош повољно примио вест о Карађорђевом доласку, да је и сам рад да се с њим сас |
И тада би он показивао везирову наредбу о убиству и хвалисао би се, како га је стало и много тр |
практичнога живота, и не лупајући главу о томе, да све <pb n="93" /> те појаве генералишу, изје |
деш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поменути.{S} Пре неки дан наговестим нешто на |
ности, да Турци на њих што не посумњају о спреми за нову буну, па да их све од реда исеку, поби |
дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз тако расположење, позиви Милошеви и |
вео у разговору с Наумом и у премишљању о великом делу које је стајало пред њима, и ради кога с |
стотине начина превртао у памети и ноћу о њој сањао.{S} То је била мисао како да пређе у Србију |
ено и отправљено, Милош похита да одмах о целој ствари извести београдског везира.{S} И ако је |
о које за њима заплакало!{S} Није ријеч о жаљењу, но да познате, болан, да Турци нијесу онако з |
уже, али о другим, ближим стварима; реч о Карађорђу није више потезана.</p> <p>Но ако је за ова |
силанти давао вечеру, где се повела реч о деветогодишњој борби српској противу Турака. „Да је Г |
n="257" /> напротив, кад је Вујица баш о томе запиткивао, Карађорђе му је одговорио тако, да ј |
ар стоји, па ми реци сад, шта ти мислиш о томе?</p> <p>Духовник се дубоко замисли, пониче и Мил |
/> што се данас око њега купе, висе још о Карађорђевом пикљу.{S} Сви они глоцкају још његову те |
ог племенитог и јуначког народа!</p> <p>О боже!{S} О велики створитељу светова и покољења!{S} К |
о страшно ново Косово српско!...</p> <p>О, што се не нађе српска рука да ме убије, кад сам први |
раван, а сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се ником ништа говорити, и чуваће с |
јеве вароши порушили и попалили.</p> <p>О аустријској двадесетогодишњој окупацији Србије причал |
ки кораци и звека тамничких кључева.{S} Оба сужника стадоше ослушкивати.{S} Кораци су се примиц |
талих, ту су имали своје представнике и оба румунска господара, влашки и молдавски.{S} У скупу |
оји пред њим.{S} Драгић бејаше привукао оба трупа до ископана гроба и ту их наместио едан до др |
у у сили и власти милосрђе је дужност и обавеза која истиче из висока положаја њина.{S} Ако у М |
свој план.</p> <p>Писаће Герману да га обавести о последњим догађајима у народу и да му каже к |
решен.</p> <p>Пошто су се разговорили и обавестили о новцу и шта с њим ваља чинити, Врљо примет |
ако треба и Карађорђе ће умаћи, на делу обавештен о злочиним намерама које су против њега кроје |
била ударила свој кобни жиг уништења на обадва ова поносна и јуначка чела.</p> <milestone unit= |
{S} Али видећи га, не хтеде га дирати и обадва пута полако се повуче.</p> <p>Наједаред Карађорђ |
се управо од срџбе.</p> <p>Петар извади обадва своја пиштоља иза појаса и пружи их Цукићу са ре |
ао ни богу ни људима.</p> <p>Одсекао му обадва уха, а за тим га опремио тако несретно, да је у |
пред другим четири пуна часа и опет су обадва остала пуна.</p> <p>И сви ти разговори, сва она |
љут.</note> <note xml:id="SRP18933_N5">Обадва ова писма напечатана су у „Грађи за историју Кра |
ловољно.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Обадве жене осећале су као да им је нешто засело у грлу |
јица су били огрнути у црне огртаче.{S} Обадве жене приђоше им руци.</p> <p>То је био Карађорђе |
S} Јелена је стојала тешко замишљена, а обадве шаке бејаше задела за појас.{S} Тројка се полако |
ечности.</p> <p>Џелат прискочи и дочепа обадве одсечене главе.{S} Једном руком једну, а другом |
ратничком лицу Ђорђевом.{S} Он диже сад обадве руке и прекрсти их онако, како то обично чине љу |
родољуба.{S} Па пошто је и сам имао од обадве те врлине, знао је њихову цену и приклањао се пр |
како су ти руке крваве!“</p> <p>Он диже обадве руке и с ужасом примети да су му збиља крваве.{S |
ме су биле остављене за два три прста и обадве главне жиле што из срца воде.</p> <p>— Похитај, |
вица.{S} Та, болан људи — Драгић рашири обадве руке и страшним ватреним погледом стрељао је око |
родитељска!{S} Та крв пече, од ње ће ти обадве руке изгорети; она говори, она оптужује, она вич |
кића.</p> <p>Цукић је стајао пред њим с обадве уздигнуте руке, с напереним пиштољима Петру у гр |
о све једно.</p> <p>Попуштања је било с обадве стране, па ипак на том првом састанку опет се ни |
а.{S} Приђе ћутећки Гитарићу и пружи му обадве руке.</p> <p>— Добро ми дошао, побратиме — рече |
ске и нешто се живо разговарале.</p> <p>Обадве женске биле су у српској народној ношњи, с весов |
н подиже капу и побожно се прекрсти.{S} Обазре се око себе и видећи да Ђорђе равномерно дише, а |
ен ока гледао је Карађорђа.{S} Затим се обазре, грчевито дочепа секиру, мало се раскорачи, изма |
апоље.</p> <p>Пред колибом он застаде и обазре се свуд у наоколо.{S} Све је било тихо и мирно.{ |
писмо могло главу појести.{S} Милош је обазрив и мудар.{S} С тога није ни ударио мура, али ти |
к врло умешан у опхођењу с људима, јако обазрив у сваком послу, а уз то необично храбар и одваж |
добра.{S} Знам да ћеш заспати од ње као обајен.{S} Него де повуци још једном.</p> <pb n="311" / |
има.{S} Али чим би се очистиле дунавске обале од Турака и обе војске дошле у додир, врховна ком |
{S} Карађорђе се већ био дочепао српске обале.</p> </div> <pb n="250" /> <div type="chapter" xm |
рчком Архипелагу, и дуж целе беломорске обале малоазиске, где од памтивека живи сада заробљено |
гледној ноћи бије и ломи о тврде камене обале, и све запенушено, у свирепој срџби, до небеса ба |
аде знак непознатим људима на супротној обали, питајући их хоће ли да се превезу.{S} Они махање |
ажали.{S} Тако јурећи, коњ долете до на обалу реке Груже.</p> <p>Доле је стајао страховити амби |
што чује.{S} Па би онда на једаред њене обамрле усне опет почеле мрдати, а њен слабачки глас оп |
рпско; њега који је из мртвила пробудио обамрло тело српско, и из мртвих дозвао одлетелу душу С |
из петовечна сна пробудио заспало и већ обамрло племе српско; јунак, пред којим је задрхтао гор |
ђем, с јунаком који је из мртвих кренуо обамрлу слободу српску и девет пуних година високо држа |
и страх обузе сва срца.{S} Сеоски кнез, обамро од страха, потрча пред Турке.</p> <p>Али Турци н |
хоћеш, а полумесец опет све ниже и ниже обара рогове, турска сила све је бесилнија, а Турству с |
руди, а прсти су му грчевито дрхтали на обарачама од пиштоља!</p> <p>— Креши, господару! — рече |
ебало је да Цукић само најлак повуче за обараче и куршуми синџирлије из два пиштоља разнели би |
аво зимско сунце проби се кроз облаке и обасја мокру хладну земљу.</p> <p>Једна зрака његова пр |
итао је Стољетов журно, а његово весело обасјано лице, у мах се натушти.</p> <p>Анта је објашња |
оградски, а ту је опет лежала на Милошу обвеза да по могућству помаже те намере везирове.</p> < |
{S} Она у тим тренутцима као да је била обдарена неком пророчком снагом.{S} У несвезаним речима |
ао за вештога главосечу; желео је да га обдари те упита, ко је и шта је тај човек.{S} Шапат оде |
а унутрашња ватра беше му јако раширила обе зенице.{S} Цело лице било је тако омршавило и проме |
ешио да и он удари у дубар, и прислонив обе шаке на прса Милош се поклони пред везиром и рече:< |
а његова помирљива реч изазивала је код обе стране све љућу раздраженост и заваду.</p> <p>Гурка |
се очистиле дунавске обале од Турака и обе војске дошле у додир, врховна команда прешла би на |
ето са согласијем честитог везира шиљу обе одеране у Цариград“...<ref target="#SRP18933_N6" /> |
м баш с тога што хоће да Карађорђе буде обезбеђен, а што се Турака тиче он се нема чега бојати, |
и коме је циљ да се за у будуће Европа обезведи од револуционарних испада из Француске.{S} Све |
еко у Аустрији, оставиће <pb n="219" /> обезглављен народ на миру.{S} На против, ако би био у з |
како ће се одсечена глава откотрљати, и обезглављен труп клонути као мртва маса.</p> <p>Види се |
својим десетогодишњим синчићем и с два обезглављена крвава трупа.</p> <p>Одма пошље дете у сел |
ажен.{S} Насред колибе он угледа мртво, обезглављено и грдно унакажено човечије тело, све умрља |
од, кад Црни стругну у Немачку и остави обезглављену сиротињу.{S} Памтиш ли?...{S} А, јабогме д |
са својим харамијама скотски оскрнаве и обележе.{S} Несретни отац, кукајући вратио се кући, а с |
о пријатеља „вождовог“, и да га тако не обележи пред Турцима, зашто би се у незгодном случају м |
а њега падне крв Карађорђева и да се он обележи као убица овога великога <pb n="266" /> човека. |
је црвена повезица (порт) као нарочито обележје за српске бегунце.{S} Ово је овако наређено по |
да ако умедне и сада, кад је већ глава обелила — рече Карађорђевица одлучно.</p> <p>Чолакантов |
уђу у покрет, а већ доцније ствар би се обелоданила сама по себи.</p> <p>То је била она иста по |
к.{S} Затим наслони секиру у крај себе, оберучке узе једну даску и уклони је на страну.{S} Сад |
ајеном Цукићу.</p> <p>Наједаред, Никола оберучке снажно изману, нешто се диже и сену у ваздуху; |
рцина!</p> <p>Говорећи то, Петар бејаша оберучке обухватио Марка и гуркајући га тако полако, из |
крст, који је све дотле чврсто држао, и оберучке се дочепа за дебелу грану, на којој је стајао. |
е до њега допрети.“</p> <p>Он се саже и оберучке узе изгртати између клада мокро, полутруло лиш |
му Гитарић пружи парче, он га прихвати оберучке.</p> <p>Јео је халапљиво, а очи су му се чешће |
добије.{S} Везир је простране руке, он оберучке расипа, па мисли да се тако то лако и зарађује |
дан.{S} Џелат узе своју криву дамаскињу оберучке хитро изману и снажан ударац паде по повијеном |
намамио у њу што више света, па је онда обесветио, пљунуо на олтар, па закључао цркву, упалио ј |
кад жива човека ударе на колац, или га обесе ченгелима за ребра, па га тако оставе док не изда |
ори онај исти Марашлија, који је ономад обесио једно српско момче само зато, што је из једног ј |
ели — о томе не помињи; да чује префект обесио би и мене и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} А отуд и |
у највише користити, ако се сам што пре обесиш, шаљемо ти овде својеручно потребни конопац, и т |
је.{S} Обично би се рекло за неупутна и обесна човека:</p> <p>„Море, бога ми ће и овај негде да |
да их заклони и одговори пред силним и обесним Турцима.{S} Зло ради Милош и не ваља што ради.{ |
а фукара нека плаћа кожом и главом вашу обест.{S} Е нећемо, бели, више тако, господару Павле.</ |
.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</p> <pb n="182" /> <p>— Јазук!{S} Девет година |
Но после се сети, да то није учинио од обести, ни с тога колико тек да се говори, већ што је т |
нуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Велику Плану на конак.</p> <pb n= |
> <p>Карађорђе се захвали митрополиту и обећа да ће свакако доћи на вечеру, само може бити мало |
ије навика на њега да иде да се одмори; обећавао је да ће га он заменити, и Милош се збиља наск |
о.{S} Наравно, да би везир одржао своја обећања, ваљало је да што дуже остане као везир београд |
ти, који по народу муте, просипљу разна обећања и подбадају га да се буни.{S} Ту недавно, у поч |
само на оно, што имаш у рукама, а њина обећања празна су заваркивања, у која нико не треба да |
S} С <pb n="240" /> тога на те поруке и обећања Милошева не треба ништа полагати.</p> <p>Ово гл |
у.</p> <pb n="17" /> <p>И кнез је своје обећање одржао.{S} Један од бунтовних кнезова већ је би |
Није, дакле, ту вајде уздати се у њино обећање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни |
Прости људи лако се дају завести вештим обећањима, а кад се једном заглибе онда газе даље из ст |
вари, коју ће он заступати.{S} Ђорђе је обећао, да ће свом душом и свом снагом служити великоме |
могао ослонити на реч Турчина; он му је обећао и зајемчио све што је хтео.{S} Наравно, да би ве |
ога остаде закучена у узенгији.{S} Тако обешена, коњ га пренесе преко урвина и ограда, преко кл |
у државу, своје управљаче, а једнако се обзирете лево и десно да ли ће вам когод све то донети |
е даљине и сијати до на крај недогледна обзорја.</p> <p>„Како је леп овај чудни храст“, мисли К |
ачки летњи дан веома се рано указује на обзорју.{S} Тек ако је минуло било 2 сата по поноћи, а |
роди је тишина, а овде онде, на далеком обзорју сену светлаци, знак да негде у даљини има буре, |
ом тренутку Карађорђе угледа на далеком обзорју нешто мрачно и страшно.</p> <milestone unit="su |
овите брдске главице, што су на далеком обзорју опасивале читав један круг, везујући за сваку п |
јаше давно смирило, а на далеком равном обзорју још је трептало силно руменило, налик на одсјај |
тумарала по блиској и далекој околини, обигравајући све друмове и раскрснице и заустављајући с |
е жене, неке далеке куме своје, која га обиђе једаред у десетак дана, донесе му по један хлеб и |
побратим из Селевца, па сам дошао да те обиђем и да видим шта радиш.</p> <p>Старац устаде, а ко |
ипази дер те ви ноћас на коње; отиди те обиђи да не направе момци какву штету, особито пазите, |
осле трчи за царевима по целој Европи и обијај прагове код свију дворова, па ништа и ништа!{S} |
сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, обијајући целе зиме прагове великашке по Петробургу, па |
p> <p>Прошло је добро по сахата у овоме обијању врата.{S} Најзад и она попустише.{S} Под силним |
узеше четворица на руке и њоме стадоше обијати врата.{S} Уз то донесоше одмах и велики железни |
ечивицом то ушником, старајући се да их обије.</p> <p>Петар се бејаше мало склонио на страну.{S |
чува стражу код прозорчета, а други да обилази око куће.</p> <p>На вратима тако исто поставе д |
, да душа после смрти за четрдесет дана обилази сва она места, куда је човек за живота пролазио |
ларије, као што је био ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, појешће и ову двојицу помр |
Руси ће из овога видети да немају нужде обилазити Милоша, и ако што озбиљно мисле, с њим то мог |
tion" /> <p>Већ је била поноћ.{S} После обилне и дуге вечере, кнез се бејаше повукао у своју сп |
упан у зној и сузе, које су онако у сну обилно текле, и ако је иначе на јави био веома тврд на |
, а кућа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуда — рече старац и гурну мали капиџик, па пров |
само он разуме.{S} И ако је код Турака обичај да мирно говоре и онда кад су у највећем узбуђењ |
пресна лаж, и измишљотина.{S} То Ђорђев обичај никад није био да друге гура у рат, а сам се изв |
бојица заћуташе.</p> <p>Милошу није био обичај да казује шта мисли.{S} Донекле, он је био већ п |
а тешко.{S} Туђа земља, туђи људи, туђи обичаји!{S} Девет година био овде господар земље, па са |
>Дакле наш поносни Београд, био је тада обичан источњачки турски град, са свима карактерним црт |
ећ се бојим његовога гласа.{S} Да је то обичан човек, доста би било да пошљем пред њега два мој |
малим касом, који је почешће прелазио у обичан ход.</p> <p>Испод арњева, овда онда, промаљала с |
S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква обична, каква моја лична ствар.{S} Али ово се тиче целе |
везир заиште, онда у чему је он бољи од обична послушника везирова, и да ли је онда вредило зап |
у тај мах на кишињевском друму указа се обична руска тројка, покривена арњевима, које беше попа |
о писмо највише квари.</p> <p>Прешав на обичне разговоре, Гитарић се маши торбе, те извади из њ |
="148" /> <p>Ко то није могао, радио је обичне послове, којим се пре устанка бавио.{S} Тако Чол |
о сам на се, што је овај пут прекорачио обичне међе своје искрености.</p> <p>Истина, отац Мелен |
уди, што су сад пали у дом кнежев, нису обични посетиоци и гости.{S} То су махом били први и гл |
ечано приме, са свима <hi>парадама</hi> обичним за тај случај.</p> </div> <pb n="270" /> <div t |
посела и дуге ноћне теревенке, зачињене обичним европским угодностима, на које се овај Турчин б |
, кнез је говорио срдито, али спуштеним обичним гласом.</p> <p>— Ја богме!{S} Њима ништа не ваљ |
о и све друге хартије, није био исписан обичним писменима, већ неком другом тајном азбуком, кој |
ада је имао за појасом два сребрњака, с обичним зеленокорим ножем и везеном арбијом.{S} Крај ње |
ји погреше и скриве.{S} Милосрђе је код обичних људи, леп накит душевни, а код оних што су у си |
ће бити више милости и праштања, но код обичних људи, онда што су га учинили да је већи од свиј |
ошу не даде знак да седне.</p> <p>После обичних поздрава и питања о здрављу наста подуже ћутање |
онавља.{S} Ко је био тугаљив око врата, обично је гледао да што пре куд год стругне.</p> <p>Ко |
у га и памтили много година доцније.{S} Обично би се рекло за неупутна и обесна човека:</p> <p> |
њега је Марко имао велико поуздање.{S} Обично је говорио:</p> <p>— Мени заповеда господар, а ј |
своје сенке зазирао.</p> <p>Страх га је обично спопадао у јутру, кад се трезвен и с одмореним м |
исти.</p> <p>И што већа опасност, он је обично бивао све набуситији и краћи у разговору.{S} Сад |
ом), које носе за калпаком.{S} Везир је обично учтуглија, што значи паша од три репа.{S} Остале |
.{S} У таким приликама кнез Милош му је обично сам лично издавао наредбе шта ће и како урадити, |
почетку српски бегунци носили су своје обично одело, како им се затекло од кућа.{S} Само су мо |
рбина казнити и одсећи му главу, што се обично вршило на Калимегдану.</p> <p>Такав бурни и тужн |
, захвати новац онако у шаку као што се обично захвата жито, и изручи га опет натраг, сипајући |
шивању смртне казне.{S} Велике зликовце обично су <pb n="75" /> вешали.{S} Спрам паша и везира, |
који је био везан.{S} Све је било као и обично.{S} Не видећи ништа, што би изгледало сумњиво, Н |
и жалосно као онда.{S} Увек дотле он би обично само издао наредбе шта да се ради, а никад се ни |
с тобом, са женом.{S} Оваке ствари људи обично деле међу собом и пријатељи их казују један друг |
а да их похватају.{S} Тефтиши су бивали обично после ратова, кад многи од страха утекну у хајду |
кадгод ја сама силом умешала, он би ми обично рекао: „Гледај своје наћве и не мешај се у што т |
сумње и оне душевне трзавице, што их ми обично зовемо грижа савести.</p> <p>У њему се порађала |
на зачуше се одобравања.{S} И ако Турци обично не исказују своју радост и допадање виком и пљес |
били су тако учтиви и пажљиви, да су им обично сами слали у писму из Цариграда свилен гајтан, ш |
жеви; угледне старешине, с којима се он обично саветовао у свима тежим и крупнијим пословима на |
котрљању глава паде и стаде онако, како обично стоји на раменима, те је изгледало, као да прови |
груваш?</p> <p>У истини, лупање је било обично, шта више тихо.{S} Но Милош је хтео чак и пред с |
о његову „политику“, или, како је он то обично звао „ширетлук.“ Он је и сад разумевао шта управ |
бадве руке и прекрсти их онако, како то обично чине људи кад се богу моле.{S} Ђорђе проговори:< |
ла огромна, бела сукнена кабаница какву обично носе румунски сељаци на томе крају.{S} И иначе К |
лизу поноћ.{S} У то доба у српском селу обично влада глуха, мркла ноћ, без јава и светлости.{S} |
о млађа и мања; она старија у разговору обично би јој рекла „ћеро.“ Тек су биле оставиле посао, |
с неверничким бунтовницима.{S} Њима су обично одсецали главе, па их слали у Цариград, где су п |
илен да те не би жуљио.“</p> <p>Паше су обично добро разумевали ову поруку из Цариграда, и нису |
ад чу реч „попо“ којом га је кнез Милош обично звао кад је истински и срдачно расположен према |
pb n="183" /> <p>После првих поздрава и обичнога увода, у писму се говорило овако:</p> <p>— „Не |
е може веровати, да би руска влада њега обишла, ако има каквих планова и намера по овој ствари. |
нез да сва одаја одјекну.{S} Но кнегиња обиште око њега и са склопљеним рукама узе га молити да |
ећи да у тренутку може бити меса, Петар обиште и око Цукића и око Марка, преклињући их наизменц |
.</p> <p>Кад се сврши прозив, Ипсиланти објави да су сви на скупу.</p> <pb n="171" /> <p>После |
је прећи на главну ствар.{S} Ипсиланти објави да на данашњем скупу имају да сврше веома важан |
едногласно.</p> <p>Кад је овај резултат објављен, скуп је поздравио новога изабраног вођу бурни |
лице, у мах се натушти.</p> <p>Анта је објашњавао:</p> <p>— Синоћ смо сви били овде.{S} Седели |
а — рече кнез.</p> <p>Милош је сад узео објашњавати како мисли извести тај свој план.</p> <p>Пи |
и све је ишло глатко.{S} После кратког објашњења пазар је прекинут.{S} Милош ће на рачун оштет |
.{S} Млади Турчин био је увијен у читав облак дима, кроз који је једва просијавало његово богат |
е се није могло лако разликовати, да ли облак силази с неба или се диже са земље.</p> <p>Али та |
ушти и помрачи, као да се некакав тежак облак душевни сави по оним избразданим борама његовим,< |
ена на време небом промакне по који црн облак, који за тренутак заклони светло сунце и тада на |
но.{S} Разговетно се могло познати како облак за облаком наилази и силази с висока чела старчев |
чудне страве и тешке злослутице.{S} Но облак брзо мине, и опет је све ведро, јасно, преливено |
а два путника опет се удубише у читаве облаке свакојаких мисли.{S} Тако се путовало све даље и |
а, слабуњаво зимско сунце проби се кроз облаке и обасја мокру хладну земљу.</p> <p>Једна зрака |
зговетно се могло познати како облак за облаком наилази и силази с висока чела старчева, према |
ноћ, јер небо беху застрли густи тешки облаци.</p> <p>Из те мркле ноћи допире до у колибу овда |
ч је пуцкарао, пуштајући широк пламен и облачак дима, који се над њим ширио.</p> <pb n="28" /> |
ба или се диже са земље.</p> <p>Али тај облачак наједаред поче нагло расти и ширити се.{S} Бива |
у, како је велики Цинцинат у време рата облачио свој ратнички оклоп, узимао убојни мач и ставља |
љена погледа као да прелете лак, влажни облачић, потом настави живо:</p> <p>— Јес, кажњавао сам |
почетка то је изгледало као прамен лака облачка, који се полако лелуја баш на оном рубу где се |
е било тихо и мирно.{S} После туробне и облачне ноћи на далеком истоку указивало се проведрено |
ударио шаком преко зуба, па је сав био обливен крвљу.{S} Међутим књаз Милош је у највећој јаро |
одруби главу жртви, која већ бејаше сва обливена у крви.{S} Пошто је то извршио, овај незнан чо |
ца.{S} У који мах Наум пође потоку, иза оближњег дебелог цера извири онај исти човек са секиром |
о.{S} С тим мислима у глави он се упути оближњем поточићу, да се умије и да захвати хладне јутр |
черас стићи пријатељу који их очекује у оближњем селу.{S} Али формалност око пасоша опет се мор |
и у сточарске трговце, налазили су се у оближњој околини, спремајући за Ђорђа угодан прелазак п |
и она се појављују у безброј разноликих облика.</p> <p>Ако је истина, да су изреку „циљ оправда |
ош једном задрхташе сви мишићи на њеном облом, као прекаљени челик гипком телу, па онда на мах |
је дакле учињена једна неправда и једна обмана.{S} С тога предај деци нашој у аманет да знају и |
верења.{S} Милош се не боји ни сад неке обмане с његове стране...{S} Али, ипак, ипак!..{S} Он н |
ознаје криве и прљаве стазе лукавства и обмане, и која корача само широким и светлим путовима ч |
да су јој очи шупље, да је вилице стоје обнажене, голе, без меса, а од ње целе заудара буђа и т |
зауставља, а јахач тада раскопча груди, обнажује пред олујом срце своје, после се обраћа њој и |
ије.</p> <p>Живећи тако у нади на скоро обновлење пређашње славе своје, српски емигранти нису у |
верујем у васкрс балканских народа и у обнову пређашње славе и сјаја њина.{S} Само треба јунач |
ли су неке качкете, с повеликим предњим ободом.{S} На качкетама била је црвена повезица (порт) |
рђе још има пријатеља који га као свеца обожавају.{S} Они ће проклињати убилца; они ће јавно по |
заплаче, што их је шарени лептирак опет обоје надмудрио.</p> <p>— Не умеш да ухватиш, ја боље у |
а и узраста, свакога стања и положаја и обојега пола.{S} И све се то сада тискало <pb n="83" /> |
дуже разговарали, па се онда растадоше, обојица задовољни с постигнутим резултатом, у коме је с |
а, а други необичне, огромне висине.{S} Обојица су били огрнути у црне огртаче.{S} Обадве жене |
е одмах за тобом и твој верни побро.{S} Обојица ћемо изаћи пред онога што све види и све зна, и |
ћи непозната човека пред коњима, они га обојица скоро у један мах упиташе шта хоће.</p> <p>— Ја |
ћи пред онога што све види и све зна, и обојица ћемо тужити крвавога Милоша, јер ово је његова |
ата.</p> <p>Запасани дугачким бошчама и обојица црни као угљари, Крага и Стојан Симић баш су до |
.{S} Пружи им руку да се рукују, но они обојица уграбише и пољубише га у руку.</p> <p>— Јесте л |
да јој обојица будете од вајде, да јој обојица послужите и да јој се нађете на невољи, кад, да |
ти заједно у својој отаџбини, па да јој обојица будете од вајде, да јој обојица послужите и да |
бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обојица изгубити да добије и ужива неко трећи.</p> <p>— |
око замисли, пониче и Милош и подуже су обојица тако ћутали.</p> <p>— А, шта велиш, попо? — реч |
не пита — рече Мелентије тужно.</p> <p>Обојица заћуташе.</p> <p>Милошу није био обичај да казу |
и Марашлији добри пријатељи (јер су од обојице добијали лепе бакшише), <pb n="201" /> пут је б |
се мудро послужује.{S} Нека им је слава обојици — рече крупан стар Турчин, допијајући последњи |
р је ова земња тако мала да не би могла обојици дати све што вам треба?{S} Зар би вама било тес |
што пре изађу пред Карађорђа, али се на обојици опажало да су узбуђени и сметени.{S} Окретали с |
огао у оваквој прилици штедити...{S} За обојицу нема места на овом свету; један мора да се укло |
="32" /> наједаред ненадно гурну шакама обојицу; једним потиском избаци их тако напоље, и брзо |
ошево! — рече један.</p> <p>— Знадем их обојицу, а особито Сима.{S} Кад се бејаше оно и Милош п |
S} Ето, ту у близини има кућа, станова, обора, па како то да се ни откуда не чује никакав глас, |
густиша, где се права и <pb n="128" /> оборена стабла, повијене гране и сухи поломљени огранци |
сто стегао у руку.{S} Седео је ћутећки, оборене главе, и на сва наваљивања свога друштва одгова |
о застртој одаји, с рукама на леђима, а оборене главе, Марашлија је учио нешто крупно у памети. |
р још по издаље виде да неке даске леже оборене.{S} Завирујући око тога, он уђе унутра, и жесто |
помислио да је Карађорђе дошао да њега обори и да против њега ради, кад се ето крије и није хт |
/> <p>Вујица је ћутао, замишљено бејаше оборио главу и дуго је гледао у патос.</p> <p>— Их мени |
<p>Овда онда, застао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео да прозре у мрач |
ади порушена огњишта своја, да засеје и обради напуштена и запарложена поља своја; да опет проп |
"100" /> се приметно разгали и чисто се обрадова кад чу реч „попо“ којом га је кнез Милош обичн |
ћу (јасно се познавало да га је то јако обрадовало).{S} Пошто ју је прво загледао споља, он је |
остигнути успех против њих.{S} Умирен и обрадован њином погибијом, он из Трбушнице крене даље к |
омагала.{S} Да их викнем?{S} Како ће се обрадовати, кад чују да си ти дошао!{S} Баш јутрос су г |
нта је лично волео Карађорђа и веома се обрадује његовом доласку, али кад му Вујица каза како с |
бав за ову земљу, његово поштење, његов образ и његова вредност, капитал су од којег и ми данас |
их људи, који неће хтети да прљају свој образ мучки проливеном крвљу — рече Карађорђевица... а |
ве је то масло онога Црнога пса, црн му образ био, као и што је, они су ти што не дају овој сир |
како ми Герман пише.{S} А Црни, црн му образ био, као и што је, место да се склони и ћути, још |
— Не од мога зора, већ од себе сама, од образа свога, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и из |
рулом пању, седео је висок човек, дугих образа и великих бркова, наслоњен на дугу пушку, коју б |
живи.{S} Са мртвачки бледих, смежураних образа њених нестаде оне самртничке укочености и лице д |
крупне капље зноја искачу по заруделим образима црнпурасте источњачке лепотице.</p> <p>Све очи |
се чувате, хватате се гаравим рукама по образу, а и знојите се.{S} Него дед овамо!...</p> <p>До |
S} И не знам како се то увек упрљате по образу?{S} Ето, и ја сам радила, па ја опет нисам тако |
гледа се и чисто да себе не позна.{S} У образу је изгледао црн као земља, а црте на лицу бејаху |
ња.{S} У то доба сва та околина била је обрасла горостасном старом шумом, а тек овде онде били |
се на <pb n="283" /> широко, маховином обрасло растово дебло.{S} Тако наслоњен Карађорђе у два |
благ брдски повијарац, који је тада био обрастао густом горостасном храстовом шумом.</p> <p>На |
ште.{S} Он никог не упита, никоме се не обрати, прискочи само џелату, ненадно му истрже сабљу и |
га-Џон Турцима до себе, а затим се опет обрати Србину доле у дну каве.</p> <pb n="51" /> <p>— К |
о рад против Турака, он би се мени прво обратио и са мном би споразум градио!“ — Тако ће мислит |
орио кивно, јетко тако, да сви присутни обратише пажњу на њега.</p> <p>— Ама што је, хоџа Изеди |
нажује пред олујом срце своје, после се обраћа њој и шаље јој чудне и неразговетне речи, које н |
земљу и високо, недомашно небо коме се обраћа, чупајући косе своје.{S} Он цвили и моли целу ва |
у Србији повео нов устанак, Грци су се обраћали њему.{S} Али он је брзо дошао до неких успеха, |
главни заступници кнеза Милоша, који се обраћао руском двору с једном чудном молбом.{S} У име с |
, док се он сав задуван, са зајапуреним обрашчићима, и као жеравицом живим очима, полако прикра |
је до сада ходао.{S} Сад застаде, диже обрве и ћутећки погледа духовника зорно и нетремице.{S} |
говор, или се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му се каква реч не би допадала.{S} У целом р |
не одзива јадима његовим.</p> <p>Тада, обремењен сазнањем страховитога греха свога, он у глухо |
хова својих.{S} У даљини тражи олакшање обремењеној души својој, али све што срета, дочекује <p |
ином крвљу преливену и претешким грехом обремењену душу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
ама.</p> <p>То је био главом књаз Милош Обреновић.</p> <p>Кнез је седео замишљен с лактовима уп |
{S} У Трбушницу је дошао на конак Милош Обреновић, човек који се за ово <pb n="36" /> 2—3 после |
вога полубрата војводу рудничког Милана Обреновића, а после и сам за се.</p> <p>У тој суровој ш |
<p>— Па шта да чинимо, ако не заспи, — обрецну се Никола.</p> <pb n="292" /> <p>— Вребај добро |
у замењује моја.</p> <p>Марко се срдито обрецну:</p> <p>— Муч не будали!{S} Добио си заповест о |
ј је стојао свећњак с лојаном свећом, и обриса је.{S} Изгледало је као да би хтела нешто рећи М |
то ми не излази из главе — рече Милош и обриса зној с чела.</p> <p>— Права турска замисао!...{S |
, маши се за крст и пољуби га.{S} Затим обриса зној, који га беше пробио, прокашља се и рече:</ |
епавицама јој застадоше сузе.{S} Она их обриса и врати се у кућу, где су се деца већ почела меш |
ога простијег кнеза народног, па или га обрлате те им истински поверује, или му подмакну по што |
лике северне царевине била је у то доба обрнута западној Европи, с тога у Петрограду нису радо |
близини до колибе, бејаше довршио свој оброк, па се спустио и легао крај глога, за који је био |
, што је један кириџијски коњ у пролазу обрстио једну липову гранчицу!{S} И то ми је тај рахатл |
и силази с висока чела старчева, према обрту разговора који се ту водио.{S} Ова последња хвала |
игоше.{S} Драгића затекоше где надељава обруч на баквицу за воду, а једно од његове деце, мушка |
талога кнез Милош вели:</p> <p>„Овдашња обстајателства за сад су добра, све је у тишини.{S} Од |
p>„Јавити вам се не пропушча за овдашња обстојитељства да сљеде благополучно.{S} Судбина божија |
гњечити и чупати.</p> <p>Неодољиви бол обузе Милоша и он је осећао како му од тога љутога бола |
е одавна виђало ове црне госте, и страх обузе сва срца.{S} Сеоски кнез, обамро од страха, потрч |
ета за грешно оцеубиство!“ Тада ће мрак обузети Србију, у по дана смркнуће се као у сред глухе |
тицала оне главне замисли, која је сад обузимала сву душу наших путника.</p> <p>Тако ће једном |
се већ отима да утече из овог трошног и обурваног тела.</p> <p>Лице старчево било је тужно и мр |
послове.{S} Ко ти се може сећати буве у обући, кад му стоји мачка на глави.{S} Али чим смо скин |
главу, удешен као замка, која је спред обухватала грло и остраг ишла испод ушију па около прек |
> <p>Говорећи то, Петар бејаша оберучке обухватио Марка и гуркајући га тако полако, изведе га н |
леђа.{S} А и бабо је онда био друкчије обучен, није као сад, и он је увек носио пиштоље.</p> < |
а стојао је један симпатичан, сиромашки обучен дечко, који је са заводнелим очима и с притајени |
на томе крају.{S} И иначе Красис је био обучен као сељак, а и румунски је знао тако, да га нико |
ко пута покушавао је да прилегне, онако обучен, на миндерлук, али тек што би свео очи, из сна с |
Али, и ако је поноћ већ била превалила, ова постеља још је била празна.{S} Удесно од постеље, б |
{S} Што је тројка више измицала напред, ова сретања су бивала све чешћа, а међутим, при сваком |
них патриота рекао је:</p> <p>„Господо, ова моја справа за сечење глава дивотан је проналазак; |
вно живи баба Јана.{S} Страшно је рећи: ова нејака старица носила је на својим погрбљеним плећи |
„Дуго, дуго, ох како ја дуго живим!.{S} Ова јадна душа — ваљда за какве тешке грехе моје — спек |
мачно си и сам слушао, господару!...{S} Ова оволика убиства!{S} Кажу, тек је две године како је |
лно јадање крвавог и несрећног срца.{S} Ова је песма била српска, а српска је била и пратња кој |
све с којима се њена тројка сретне.{S} Ова честа сретања, показивала су, да се наши путници пр |
е берате, да буду независни кнезови.{S} Ова подмукла радња Марашлијина огорчила је Милоша, а пр |
ма обрту разговора који се ту водио.{S} Ова последња хвала Милоша и везира као да нарочито дирн |
акон.</p> <p>„Циљ оправдава средство“ — ова изрека звони прилично научно, и у први мах доста је |
>— Пиј, господару, ти ништа не пијеш, а ова је ракија тако добра, болан њоме да се лечи — рече |
арила свој кобни жиг уништења на обадва ова поносна и јуначка чела.</p> <milestone unit="subSec |
note> <note xml:id="SRP18933_N5">Обадва ова писма напечатана су у „Грађи за историју Краљевине |
но да гину невина деца и одојчад и сва ова сиротиња, коју је Бог на аманет нама старешинама пр |
е и који те јавно оптужује; свака капља ова претвориће се у по један врео камен, и то ће те кам |
бејаше ослабио и уздрхтао.{S} Спомен на ова тешка времена бејаше и њу саму дубоко потресао.{S} |
трао, какав ће утисак учинити на везира ова вест о Ђорђу.</p> <pb n="192" /> <p>— Ако долази са |
е ли с јавнути небеса, хоће ли бар бура ова бити толико милосрдна да изусти ону велику, ону све |
у исту ствар.</p> <p>Но како код Милоша ова унутрашња борба још није била свршена, но је и даље |
ујући оружјем.</p> <p>— Откуда код тебе ова скитница Новаковић, и куд баш њега доведе амо?{S} И |
— пенџерлијом, <pb n="121" /> с тога је ова соба дању изгледала мрачна.{S} Сад у ноћ осветљаван |
чува, до невоље дође.{S} Шта?{S} Зар је ова земња тако мала да не би могла обојици дати све што |
— њене кћери — престрављене су слушале ова чудна прорицања бабина.</p> <p>Кад се доцније прибр |
да су се небеса сурвала, или као да се ова грешна земља преко пола цепа и дроби, така страшна |
{S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се ова јадна сиротиња мало смирила и прогледала очима, а в |
ло, како су се сад сложили.{S} И ако се ова прилика упусти, онда је свему крај; онда бог да про |
т одјекну песма славујева; и тако су се ова два шумска певача у зеленом лугу дуго натпевала, по |
„Знамо да си ти предао везиру да посече ова два човека.{S} Ти једини можеш их и спасти.{S} Не х |
е изненадно лупио на прозорски капак, и ова лупа необично пресече Милоша.{S} Да се пола дома ср |
ко устаде, протегли се и видећи да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је била испуњена тол |
<p>— Бога ми, Врљо, паметан си човек и ова ти није ни мало луда.</p> <p>— Не знам, ја ка’ тако |
рађорђева времена што је кадра да учини ова земља, кад је дотерају у шкрипац, сутра би нас Турц |
о је постала црно дело.</p> <p>У сумрак ова пратња стиже пред хан у Рогачи.{S} Мрак се хватао и |
ните се мало и у планину око стоке, док ова ватра не прође.</p> <p>Неки од сељака понудише да г |
ат сутра смаћи.</p> <p>Три је дана како ова два сужња капљу у казамету београдском и изгледају |
о се каква посла те мало зарада, а мало ова пензија што је добијају из Русије, даје свакоме как |
ужујеш овде код Руса, као да ми је мало ова гомила шпијуна што сад за мном каса кудгод макнем и |
је далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с ова два роба овде, којима главе висе о концу и којима ј |
<p>Док се овакав разговор водио између ова два политичара, у другој српској кући, у једној нах |
н у земљу.</p> <p>Овако у овом положају ова је глава изгледала страшна.{S} Очи разрогачене, све |
е које се на њега полажу — да бог да му ова његова рођена сабља главу одсекла — закле се Ђорђе |
га слободно.</p> <p>Милоша чисто жацну ова примедба Врљова.</p> <p>— Шта да се ради кад народ |
.</p> <p>— Знаду ли други кнезови да су ова двојица догнати?</p> <p>— Знаду, али овде ти их сад |
имиче.{S} Милош се чуди, откуд то да су ова поља овако пуста?{S} Ето, ту у близини има кућа, ст |
спремити за сваки случај.</p> <p>Да су ова решења испала неповољно за Милоша, он је већ унапре |
вару висило много богато оружје.</p> <p>Ова соба била је у опште богато намештена за оно доба и |
тао.</p> <p>Наста подуже ћутање.</p> <p>Ова два човека били су кнез Сима и Драгић.</p> <p>Стоје |
и руке до лаката одсецају.</p> <p>...{S}Ова година носи у својим недрима један страшан злочин.{ |
сказање, да његова снажна и вешта рука, овај пут тако невешто и несретно удара.{S} Спопаде га н |
е Карађорђе тако немо гледао у Добрњца, овај је почешће дизао очи, и њини су се погледи сусрета |
ти, да га нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај је човек данас на нешто нагазио!{S} Хеј, по Богу, |
И тако, као страшни пример божје казне, овај тешки грешник 6 пуних година ево живи у лудилу сво |
n="134" /> <p>Оружан од главе до пете, овај човек био је сурова, дивљачна изгледа.{S} Оно веће |
еома црне боје, а грдно мршав и спечен, овај је човечуљак изгледао као нека авет, као мртвац ко |
бливена у крви.{S} Пошто је то извршио, овај незнан човек погледа победоносно у наоколо, поглед |
можеш их и спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај ти је фишек наше поздравље.{S} Кунемо ти се живим |
зелени кукурузи, скоро у врх човека.{S} Овај сумрак још једнако траје, само је сад још гушћи.{S |
у два малена неодрасла дечка српска.{S} Овај први дечко био је потоњи наш Илија Милосављевић-Ко |
ад Муја загуди из Београда топовима.{S} Овај свет, што још једнако куне Карађорђа, онако престр |
атка не зна његово право преноћиште.{S} Овај прелазак на Јованово трло свршен је баш онога исто |
рухо од танке, као крв црвене чохе.{S} Овај човек је изгледао страшан.{S} Уздигнуте главе, нас |
шце, ми се никад више нећемо видети.{S} Овај твој слабачки <pb n="79" /> зрачак изгледа као да |
мали крстић, који се дуго познавао.{S} Овај је брест био удаљен од колибе једва за 100 корака. |
главу и оном што пише нешто казивао.{S} Овај би то бележио, а кад цело писмо буде готово, прочи |
поље!“ — Цукић беше насрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пола извучен јатаган, и мало је тр |
, воља је великога падише да свак ужива овај царски рахатлук у његовој огромној царевини у којо |
Добрњца онако сумњиво, бојећи се да га овај не куша, па да још боље накити своју тужбу против |
није више потезана.</p> <p>Но ако је за овај мах напомена Врљова о домамљивању Карађорђевом, и |
> <p>Наглашавајући нарочито, како се за овај мах од Русије не могу ничему надати, али се немају |
та и деце, која тек почињу сазнавати за овај свет, богаташа, који не знају броја своме благу и |
ских.</p> <p>Стољетов чисто пребледе на овај глас. — Збиља велите „вожд“ није код вас ноћио?{S} |
дивотно изгледати, кад на врху заблиста овај красни, злаћани крст који се тако блешти, да чисто |
м повећем месту, у које се и стицао сав овај свет што врви широким равним друмом.</p> <p>Но бли |
притајенин дисањем нетремице пратио сав овај крвави призор.{S} Његов нејаки, детињи ум није пот |
з Милош и пође да отвори врата, јер сав овај разговор водио се кроз прозор.</p> <p>Унутра у соб |
у планини? — упита Цукић Штитарца, кад овај уђе на позив Петров.</p> <p>— Не сече теби, господ |
{S} Познавао је Милоша, сећао се шта је овај починио за 2—3 последње године и бојао се да му се |
орђе изабран једногласно.</p> <p>Кад је овај резултат објављен, скуп је поздравио новога изабра |
ј да преотме Милошу господство, које је овај својим јунаштвом и својом памећу стекао.{S} Око то |
ненадно му истрже сабљу из руку, док је овај збуњено гледао, он вешто измахну и једним ударцем |
то је долазио из колибе.</p> <p>Тако је овај човек, нем и непомичан, стајао ту дуго и дуго, па |
некако укочено, страшно и појачавало је овај немио, груб изглед.{S} Тако исто и у гласу било је |
једино добро што ми је остало, а то је овај голи живот!</p> <p>— Тек ако постигнем успех, моћи |
ради, Милош се срдио сам на се, што је овај пут прекорачио обичне међе своје искрености.</p> < |
га је дуго и пажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај озбиља не разуме, или се само <pb n="198" /> гради |
царски измећар у Београду (везир), а не овај куси крштени Турчин овде у шуми...{S} Такав је био |
али.{S} Нико се не усуђиваше да прекине овај свети бол једнога родољубивога срца.</p> <p>Јоргаћ |
ање шта би учинио с Црним Ђорђем, да се овај нешто збиља поврати у Србију, као што поручује.{S} |
ичним европским угодностима, на које се овај Турчин био свикао још из младости своје.</p> <p>Ос |
исто одлучно и поуздано.{S} На томе се овај разговор и свршио.{S} И они убрзо пређоше на други |
олиби, мало подаље пред колибом деси се овај призор.</p> <p>Вујица је био довео са собом два св |
чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод прогледа очима и добије власт у своје |
{S} Па ипак оштро око опазило би и кроз овај згуснут мрак, како кроз пусту пољану, као црна аве |
себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какво радознало ок |
есна човека:</p> <p>„Море, бога ми ће и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимбарлија.“</p> |
а себе сваку одговорност, а да скинем и овај народ с душе, да не одговарам више за ову сиротињу |
че букне.{S} По читаве минуте гледао би овај човек у ту сјајну палацку па се онда наједаред трг |
дозриво, а кроз главу му пролете: да ли овај мене куша, па да ме после изда Русима?</p> <p>Руси |
гледи као да су говорили:</p> <p>„Да ли овај погађа о чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p>Бар М |
о пасти у очи и свак би се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од кога ли бежи?{S} Да н |
ло да је нешто јако збуњен и сметен; ни овај човек, који је био пре 5—6 дана, ни дај боже.</p> |
ад Цукић као да не могаде више издржати овај поглед.{S} Његове руке малаксаше и клонуше.{S} Он |
еку младу травицу, да још мало погледам овај бели свет! — рече Цукић момцима, који га скидоше с |
и се и с онога света радовала, да видим овај измучени народ да једном дахне душом, да дигне гла |
бије, кад сам први пут поумио да учиним овај несретни корак.</p> <p>Карађорђевица за један трен |
је био јасан и громовит.</p> <p>Оделом овај човек је потсећао на оџаковиће и угледније кнезове |
неза Симе и гледао укочено и пренаражен овај мрски призор.{S} Сад се на једаред чисто трже, доњ |
аде Карађорђе.</p> <p>На томе је свршен овај разговор, којег се Добрњац доцније тако често сећа |
има, и бар он не би тако олако уваљивао овај народ у нову крајину.</p> <p>Милош га пресече.</p> |
њим радио.</p> <p>На овоме се пресекао овај разговор с Врљом.{S} Говорили су још подуже, али о |
асута земља, а на бресту уз који је био овај гроб, Драгић уреже ножем мали крстић, који се дуго |
разговор.</p> <p>Вујица — јер је он био овај напуштени старац љуто се жалио на своју худу судби |
наговору и из Србије отишао, и оставио овај народ да га Турци муче и убијају.{S} Тешко је веро |
аредбу да чува међе од Карађорђа, и ако овај гдегод упадне тајно у земљу, Милош или да донесе њ |
м Милошу, нека их свих сто поједе, само овај страшни грех да не учиним...</p> <p>Сељаци већ вид |
{S} Зар је несретна судбина с тога, што овај народ неће више да зна за <hi>пангалозе</hi>, који |
недогледна обзорја.</p> <p>„Како је леп овај чудни храст“, мисли Карађорђе у себи — „али како ћ |
да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву малу преграду у десном биса |
заробљеници?</p> <p>— Где су баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворени у казамет |
ала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило да решава питање шта би чини |
шањем.{S} Чим је ступио на српску земљу овај човек клече; простре се по земљи ничице, трипут се |
с њима?</p> <p>Стражари познадоше одмах овај глас, и први дошану другоме: „Буљубаша Марко“!</p> |
ве и преда их београдском везиру, те их овај побије.</p> <p>Он, Милош, једном је већ спасавао и |
а, што су га до мало час трзала.</p> <p>Овај крвави, буновни сан учинио је на њега тако тежак у |
че резу и удари катанац, па оде.</p> <p>Овај Никола Новаковић био је пре момак Вујичин, али га |
стисне у шаки држаљу од секире.</p> <p>Овај је човек био Карађорђу тако близу, да му је разгов |
танак и кога ваља узети за вођу.</p> <p>Овај скуп био је у подземној одаји огромне палате кнеза |
у бунтовници били упалили ватру.</p> <p>Овај пут, ови дочеци, ови састанци Милоша с народом бил |
ави му се све непрестано врзло:</p> <p>„Овај човек има нешто на души што га мучи што крије од д |
А чува ли то Милош?{S} Тешко нама поред овака његова чувања.{S} Србија шпијунише данас шта се р |
ти.</p> <p>Милошу су била веома по вољи овака решења, особито кад му је дозвољено да он пише у |
да и штетује.</p> <p>Лако је увидети да овакав рад и овако стање не може бити корисно по народ, |
а надгробној дрвеној плочи у Тополи има овакав запис: <foreign>„Овде леже кости Георгија Петров |
ilestone unit="subSection" /> <p>Док се овакав разговор водио између ова два политичара, у друг |
"subSection" /> <p>Читав сахат водио се овакав разговор између два побратима, али без икаква ус |
изазва на страну, и међу њима се отпоче овакав разговор:</p> <p>— Где је онај?</p> <p>— Ено га |
еде изнео, Карађорђе је могао направити овакав закључак:</p> <p>„Сви ови људи вајкају се на сво |
узимао за момка, имао сам с господарем овакав разговор, он ми је Николу и препоручио и вели ми |
вој прилици није кадар испунити.</p> <p>Овакав разговор водио се још неколико тренутака.</p> <p |
ђени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој прилици штедити...{S} За обојицу нема места на |
стварима говорим с тобом, са женом.{S} Оваке ствари људи обично деле међу собом и пријатељи их |
сам шта треба!{S} Таке трице и нису за оваке послове — шгргутну Марко зубима.</p> <p>Није се и |
ужност свакога доброг Србина да сузбија оваке гласове и смутње, а особито он, кнез, принуђен је |
еленио.{S} Он није био свикнут да слуша оваке дрске разговоре.{S} У пређашња времена није било |
о томе и устезати се.</p> <p>Али после оваке одсудности, враћали су се понова тренутци двоумиц |
а, а не из главе.{S} Штета само, што се оваке ствари не решавају како би то човек по срцу желео |
као, да ти слугерање Милошендине читају оваке вакеле! — узвикну Цукић и горко се насмеја.{S} По |
отећи Савом и Дунавом док се опет стеку оваке прилике какве су сад, да се сви балкански народи |
stone unit="subSection" /> <p>Док су се оваки разговори водили у великој турској кави, онај Срб |
се данас Милош изговара...</p> <p>После оваких речи баба би затресла главом строго и срдито, а |
о не узму.{S} Не дај боже таке несреће, овако би се још могао и одговорити.{S} Могао би рећи да |
.{S} Овако је он био висок.{S} За чудо, овако је некако и ходио.{S} Прави „вожд“ — мислио је Ма |
њине муке и заслуге, сад <pb n="47" /> овако љутит, Милош им је све порицао, тврдећи да су то |
а реч главе вреди...{S} Пиши Вујици!{S} Овако му пиши:</p> <p>„Куме Вујица!{S} Са согласијем св |
ко ће!...{S} Право има Милошенда!...{S} Овако ће он свима нама главе појести, кад нисмо ми умел |
кабадахије, ни стражари, ни нико!...{S} Овако је сад сабља у његовој руци.</p> <p>Опет наста мр |
ај, Милош би био кадар да учини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам јави и позове га, да се спор |
агледао, кнезу паде на ум Карађорђе.{S} Овако је он био висок.{S} За чудо, овако је некако и хо |
ити и његово необуздано властољубље.{S} Овако, ако удари у зло, неће бити добро ни за ме ни за |
и:</p> <p>— Али и томе ће доћи крај.{S} Овако не може дуго <pb n="236" /> остати.{S} Не треба о |
то је био ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, појешће и ову двојицу помрчина исто она |
д плодне бујне дажде, и од људи који га овако пометена с чуђењем срећу и од животиња које немо |
ли то бити добро, ако се когод нађе да овако исто понуди и даде главу Милошеву, како он данас |
од нагињао више мојој страни и желео да овако остане, како сам ја отпочео.{S} За тај случај, пр |
ове људе амо у Петробург и научио их да овако ружно говоре о мени, и да ме овако душмански пањк |
урских, па никад ми није рука задрхтала овако како теби дрхће.</p> <p>Призор је био ужасан и св |
Милош се чуди, откуд то да су ова поља овако пуста?{S} Ето, ту у близини има кућа, станова, об |
ection" /> <p>Док су Карађорђе и Вујица овако разговарали, склоњени у колиби, мало подаље пред |
<pb n="135" /> <p>— Па шта, дао ти Бог овако заједно са зобницом?!{S} Какав ли је то мутавџија |
егов план у почетку...{S} Што ли га сад овако измени?{S} Јамачно се ђидија побојао, испапући ћу |
амо.{S} Не верујем да је излазио кудгод овако рано — рече Чолак-Анта.</p> <pb n="247" /> <p>— О |
чили.{S} Ама ме сама душа боли што овде овако чамуњамо и пропадамо као робље незаробљено, а мог |
се.{S} Него дед овамо!...</p> <p>Док је овако брбљало као чегртаљка, весело девојче већ бејаше |
о обележје за српске бегунце.{S} Ово је овако наређено по заповести из Петрограда.{S} Доцније, |
ад целу мисао своју.</p> <p>У колико је овако држање потицало из саме нарави Милошеве, у толико |
реко три воде.{S} Па тамо је шума, није овако као овде, све само поље.{S} А код наше куће увек |
свој дах.{S} И ово тихо жуборење, које овако мило лебди сутону мирне, ведре и топле мартовске |
х да овако ружно говоре о мени, и да ме овако душмански пањкају пред двором руским и пред царск |
главу на коцку.</p> <p>Разговарајући се овако сам са собом, Милошу се чинило да он сад решава п |
unit="subSection" /> <p>Међутим, док се овако око њега плела опасна мрежа, Карађорђе је мирно б |
еки се спремали да легну.</p> <p>Док се овако весело грајало у селу, сасвим друкчије изгледало |
од хоће и зна боље.“</p> <p>Пошто им се овако управо пожалио, Милош је оставио сакупљене прваке |
ити и Вујицу и Карађорђа, кад им донесе овако веселе гласе од Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше |
прашине и да се мало умијете, не смете овако изаћи пред деду.{S} Као Арапи сте црни од тога бу |
рко, шта сам ја Милошу на путу, те хоће овако мучки и нечовешки да ми сече главу ноћу у планини |
епрекидно махање и руке и главе он поче овако:</p> <p>— Добар Милош, добар везир, добри ђаури, |
</p> <p>Лако је увидети да овакав рад и овако стање не може бити корисно по народ, по мир, напр |
е, те се чисто стресе и језа га прође и овако на јави.{S} Он се прекрсти, прекрсти се три пута |
т.{S} Сад се није вајде вајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља спасавати главу, па т |
Послушај нас, капетане, кад те ево, сви овако зборски молимо.</p> <p>Драгић скочи с пања као оп |
тиљак.</p> <p>Док су помоћници џелатски овако спремали саме страдалнике, главни џелат узе после |
а!{S} Могли би се заједно уклонити; али овако, он да погине, а ја да се спасем, боже сачувај, т |
је, ја не бих умакао руке у крв.{S} Али овако не видим друга изласка!... — рече Милош.</p> <p>— |
би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од три четири године није тамо; а од тога |
после ових првих писама кнез Милош вели овако:</p> <p>„Јавити вам се не пропушча за овдашња обс |
и, кад њени први синови, чак и у туђини овако један другога предусретају.{S} Ти мене гађаш, а п |
о факт за фактом, шта ће бити ако учини овако, а шта може наступити ако поступи онако.{S} Милош |
илошу је опет било незгодно да о ствари овако важној и тугаљивој говори пред другима.{S} То је |
росузи.</p> <p>— Знао сам ја то чим сам овако потеран амо...{S} Само сам рачунао, да ће то сврш |
ратио он ће рећи:</p> <p>— С Карађорђем овако свршити!{S} С Карађорђем!...{S} Ово је страшан гр |
и се на Паштрмца, претећи да ће и с њим овако учинити као и с Драгићем.{S} Паштрмац се правдао |
ије никад ни било.{S} Но ја морам с њим овако као што сам до сад с онима другим.{S} А ако се он |
он гине, коју годинама тражи, за којом овако по ноћи блуди, реч која би исцелила болну душу ње |
разумео, попо, ти од прилике велиш, као овако:</p> <pb n="116" /> <p>— Ако видимо да има какве |
Добрњац најбољи пријатељи, он би морао овако исто радити против тебе, кад ти квариш оно, што с |
вом као да је хтео рећи: „кукавицо, ево овако се секу главе“!{S} Затим баци сабљу пред џелата и |
ада.</p> <p>— Ваља ли ми духовниче, ово овако како сада радим и кабулиш ли ти то?</p> <p>— Бога |
је служио као тумач, није смео све ово овако ни преводити везиру.{S} Рече му само нешто од ово |
о мек.{S} Никад он са мном није говорио овако благо и дружевно и жалосно као онда.{S} Увек дотл |
шао с гомилом оружаних момака и говорио овако слободно, на Вујици се познавало да је нешто јако |
е главу размрскати!</p> <p>Док је Марко овако говорио, Цукић је бледио и зеленио у лицу, док на |
су ми говорили.{S} Ово је у истини било овако; али опет зато, то нису били никакви разлози, јер |
а и обичнога увода, у писму се говорило овако:</p> <p>— „Не знам да ли си ти испратио ове људе |
о, добро ми је дијете, оставите ме само овако мало да одахнем.</p> <p>И две жене притајаше се, |
вде.{S} Хесапим да нас двојица говоримо овако, а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали |
рава.</p> <p>Управо је довршавано једно овако писмо, намењено Герману, српском заступнику у Бук |
d="SRP18933_N3">Историја прича ту ствар овако:{S} Карађорђе оставивши Београд и Србију 21.{S} с |
мој пут, зар је ово моје место?{S} Зар овако да завршим ја који сам својом рођеном руком убија |
у — рече Марашлија.</p> <p>Док је везир овако говорио, Милош је сумњиво вртео главом.</p> <p>— |
је наш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно посрнули, и видимо се као божјаци, захвални |
еј животе, животе.</p> <p>Док је Драгић овако гласно јадиковао, кнез Сима бејаше стискао главу |
а држећи у руци Милошево писмо, рече му овако:</p> <p>— Господару Вујица, код тебе је негде скл |
е све онако мислио.</p> <p>Док је Милош овако праскао, а Паштрмац га блажио, момци јавише да су |
subSection" /> <p>Међутим, док се Милош овако душевно борио, изаслана чета кабадахија вршила је |
забринуто.</p> <p>Док су Вујица и Милош овако говорили, Павле је ћутао и гледао у земљу.{S} Сад |
орђа, па нека се с њим кусурају.</p> <p>Овако кошкање између Милоша и везира још је подуже трај |
који је до грла закопан у земљу.</p> <p>Овако у овом положају ова је глава изгледала страшна.{S |
о да се попнем и како да га наместим на овакој страховитој висини, која се под само небо извила |
ходи, а камо ли у глухо доба, па још по овакој урнебесној ноћи.{S} С тога је забезекнуто гледао |
</p> <p>А то се најлакше могло десити у оваком узбуђењу и расположењу, у каквом се Цукић сад на |
колиби, мркла ноћ напољу прикривала је оваку прилику:</p> <p>Повисок, вижљаст момак, црне маст |
лиш се да си одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се начинио паша, и гори си од онога у Беог |
и људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{S} |
ко бога знаш?{S} Остави то сито, дај га овамо мени, па одите да вас отресем од прашине и да се |
по образу, а и знојите се.{S} Него дед овамо!...</p> <p>Док је овако брбљало као чегртаљка, ве |
ве своје прокоцкао!{S} Он нема куд више овамо!...</p> <p>Пошто је мало поћутао он додаде блажиј |
овим ногама.</p> <p>— Он је на моје зло овамо дошао!</p> <p>— Није на добро, господару!</p> <p> |
азио у обичан ход.</p> <p>Испод арњева, овда онда, промаљала се глава средовечна, црномањаста ч |
се често опажа на читав сахат хода.{S} Овда онда кад би на друму за тренутак замукло клопарање |
</p> <p>Карађорђе као да нешто сања.{S} Овда онда, он промрмља по какву неразговетну реч, или п |
шлија је учио нешто крупно у памети.{S} Овда онда, погледао би испод очију на Милоша, који је с |
лако, али чврстим поузданим кораком.{S} Овда онда погледали су око себе, али њини погледи су ср |
о је ходао тамо амо по соби и ћутао.{S} Овда онда завртео би главом и дубоко уздахнуо.{S} Најза |
о је погнуте главе и дубоко замишљен, а овда онда играо му је глатко избријан, тек приметни под |
ао час на једну, час на другу страну, а овда онда усне су му грчевито дрхтале, као да нешто за |
није хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда онда и проговорила по која реч, она се опет тицала |
зар то, да ја бежим од људи који ме се овда онда сете и то врло изредка, те по који дође жеље |
уљубаша Петар шкрипао је у сну зубима и овда онда по штогод би промрмљао, као да сања некакав т |
ш неко време светлуцао је огањ у хану и овда, онда чуо се испрекидан говор, па онда све умуче и |
то доба стално је живела у Хотину, али овда онда стара Карађорђевица одлазила је у Кишињев где |
се у једну сплетену гужву, из које тек овда онда, као усијан челични шиљак, избије по која неп |
<p>Из те мркле ноћи допире до у колибу овда онда, по какав нејасан шум.{S} Час је то топот коњ |
азда био знак великога узбуђења.</p> <p>Овда онда, застао би и тада би главу оборио још ниже и |
о:</p> <p>„Јавити вам се не пропушча за овдашња обстојитељства да сљеде благополучно.{S} Судбин |
змеђу осталога кнез Милош вели:</p> <p>„Овдашња обстајателства за сад су добра, све је у тишини |
ве што је — за сад је овде у Русији.{S} Овдашње власти могу омести све и покварити целу ствар.{ |
Хајд баш, јави им!{S} А они су, ваљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се од скора овде доселили? |
/p> <p>— Ево, господару, овде има вина, овде је опет ракија, а ено и натеге онамо за таванском |
вде нису ни лептири тако лепи, а после, овде нема ни бабових белаца па ни наш момак Сима није о |
јући га он рече:</p> <p>— Видиш, Науме, овде је никло прво семе српског ослобођења, па је право |
ју радост и допадање виком и пљескањем, овде су гласно и са свију страна изјављивали своје одоб |
, који му је све тумачио.{S} У осталом, овде и није било много говора, пошто су сви изасланици |
е две кладе — мисли Милош у себи — јес, овде ћу га сакрити, где га нико никад наћи не може, где |
ким пивницама.</p> <p>— Ево, господару, овде има вина, овде је опет ракија, а ено и натеге онам |
н од људи књажевих.</p> <p>— Господару, овде је Драгић — јави он.</p> <p>— Који Драгић? — чисто |
они из Србије отишли, и <pb n="241" /> овде у Русији нашли миран кутак, где су бар безбрижни з |
овде.{S} Шта ће мислити <pb n="156" /> овде у царском двору, кад виде како се гложимо и један |
Тополи!...{S} А ово овде није ништа!{S} Овде нису ни лептири тако лепи, а после, овде нема ни б |
е, деда.{S} А пре знаш где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу чика Стојан због дућанића, д |
иши, море, и пази добро што говорим.{S} Овде свака реч главе вреди...{S} Пиши Вујици!{S} Овако |
{S} Но казуј један пут шта је!</p> <p>— Овде је вожд господару! — рече Анта.</p> <p>Милош пребл |
је ни видела из густа шљивика.</p> <p>— Овде сте безбедни и склоњени; будите као у својој кући, |
су расла два огромна јаблана.</p> <p>— Овде је дућан, а кућа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо об |
сним пролазом између две куће.</p> <p>— Овде је велиш — рече Ђорђе, кад уђоше унутра.{S} Старац |
раду, погледа у Милоша и рече:</p> <p>— Овде је у напред мучно решавати.{S} Ко зна, какве прили |
Милош.</p> <p>Марашлија скочи:</p> <p>— Овде?{S} Карађорђе овде?!{S} Где овде, у Београду?</p> |
ад још гушћи.{S} У природи је тишина, а овде онде, на далеком обзорју сену светлаци, знак да не |
ваљала се гомила лених турских паса, а овде онде шврљале су туда везирове грбате камиле, чупка |
Али како да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поменути.{S} Пре неки дан нагове |
Свуда унаоколо били су меки миндери, а овде онде по угловима креветски наслони и округла, од ј |
} Но дед ти, шта ћемо ми с ова два роба овде, којима главе висе о концу и којима још сутра може |
исоки баштенски зидови, иза којих једва овде онде, провирују зелени османлуци, брснати бадеми, |
марвинче заслужује што друго, но да га овде премлатим.</p> <p>— Па баш зато га и остави нека о |
Онда је најбоље домамити га амо, па га овде убити — рече Врљо.</p> <p>— Што га домамљивати кад |
јаху ужегле жижак.</p> <p>— Сређујем га овде, а ко зна где ћу га откати — рече старија жена о п |
се шалим?{S} Није, очију ми!{S} Ево га овде у соби.{S} Ево изађите да га видите — брбљало <pb |
где је он и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, сам је!</p> <p>— Сам!? — књаз се нешто |
ђе ненадно бане у Србију, решено је, да овде присутни прваци неће уз њега пристајати.</p> <p>Ов |
семе српског ослобођења, па је право да овде дозре и последњи плод његов.{S} Људи слаба срца не |
Ја не умем све по реду да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми говори да Милош не ради добро |
ве се већма срдио.</p> <p>— Коме сам ја овде на путу?{S} Коме ја сметам да се против мене чак к |
и било би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на овоме месту ја то нисам смео допустити.{S} Али |
ју другу до ову, ову исту!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим сам кре |
а (тајна дружина) грчких родољуба нашла овде веома плодно земљиште.</p> <p>Тражећи на све стран |
овде у кући?{S} Јамачно сте се од скора овде доселили? — рече Карађорђе разгледајући по соби.</ |
се лепо видело како кроз отворена врата овде онде сија из кућа разбуктана ватра.</p> <p>Тројка |
оведати.{S} Такога војсковођу треба сад овде изабрати.{S} Истина, гласање је тајно, али он ће к |
ни једне казати од свега што ти ја сад овде поверим...{S} Заклињеш ли се?...</p> <p>Духовник с |
> <p>— Овде?{S} Карађорђе овде?!{S} Где овде, у Београду?</p> <p>— Не, светли везире, већ у сме |
лија скочи:</p> <p>— Овде?{S} Карађорђе овде?!{S} Где овде, у Београду?</p> <p>— Не, светли вез |
отекли да их заклоне.{S} Мене опет држе овде као каква роба, прате ми сваки корак и не дају ми |
агополучно.{S} Судбина божија довела је овде к нама опет убитеља рода сербскага, Карађорђа, кој |
главом и рече: — Све што је — за сад је овде у Русији.{S} Овдашње власти могу омести све и покв |
е вести, светли везире.{S} Карађорђе је овде. — рече Милош.</p> <p>Марашлија скочи:</p> <p>— Ов |
Краго, реците драгичка!{S} Знате ко је овде!{S} Деда...{S} Деда Ђока!...{S} Ево га у соби!...{ |
абових белаца па ни наш момак Сима није овде!{S} Какве је лепе зечиће он мени доносио!{S} А јед |
преноћио?!{S} Где је он сад? — Зар није овде? — питао је Стољетов журно, а његово весело обасја |
, да се Милошу озбиљно запрети, а после овде се може чинити још штогод и поред тога.</p> <p>Так |
е.</p> <p>На те бивше народне старешине овде је велика повика и проклетство, њих народ куне, шт |
n="91" /> ум, и дете је појмило, да се овде десило нешто грозно и страховито.{S} Под тим утиск |
рдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао да се овде нешто плете...</p> <p>Карађорђе махну руком, као д |
ао стакло глатка површина, искривила се овде онде, као да каква невидовна рука на махове просип |
га, али га давати нећеш.{S} Само ће се овде на крају потписати, да га је прочитао и да знаде ш |
а, да совршиш све исправно каконо ти се овде строго и најстрожије препоручује и заповеда, те да |
имам на се и на потомке своје, зашто се овде ради о миру и срећи целога народа овога, па је бољ |
треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овде заједно, па да не мора ни један лутати по туђем св |
} Сад је дошао!{S} Казала сам му да сте овде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се згледат |
ковима, и као да ослушкује хоће ли га и овде узнемиравати његов мали гонитељ.</p> <p>— Полако, |
избеже отуда, и в Србију возвратисја и овде од турскога правителства усеченијем главе живота л |
ва, где су провели близу до пола ноћи и овде је Карађорђе и преноћио с Наумом.</p> <p>Ту у разг |
ина, где се зачео први српски устанак и овде је Карађорђу, још из ране младости, полако расла и |
е — то знају бог и људи.{S} Али волим и овде у туђини остати свој, но отићи у Србију, па служит |
Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их и овде који би га једва дочекали.{S} Док би Турци стигли |
у јуначком окршају, но дочеках да ме ви овде мрцварите, јер какве сте рђе, не умете љуцки посећ |
аре војводе да се врате.{S} Знате ли ви овде што о томе?</p> <p>— Ми смо чули, господару, да је |
ва двојица догнати?</p> <p>— Знаду, али овде ти их сад и нема много, свега нас тројица.{S} Да с |
шљем пред њега два моја пандура.{S} Али овде је невоља — опасно је пустити га, а још опасније у |
убити, чим наиђе у наш пашалук.{S} Али овде има друга мука.{S} Карађорђе је оштетио многе Турк |
ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али овде се зна, да су они каваљери руског ордена и да прим |
па сад они добри, а ми који смо остали овде и све издржали и очували душу овоме народу, ми сад |
објашњавао:</p> <p>— Синоћ смо сви били овде.{S} Седели смо подуже.{S} После смо отишли до госп |
свију дворова, па ништа и ништа!{S} Ми овде бројимо на сахате, хоће ли се откудгод указати как |
позивао и кажу да је теби писао.{S} Ми овде то толико што смо чули, а нама није нико ништа дон |
подару Ђорђу, испричај му какве јаде ми овде трпимо и хајте заједно с њим амо у Србију.{S} Цео |
толике људе, а сад му сметамо чак и ми овде.{S} Шта ће мислити <pb n="156" /> овде у царском д |
јгоре доба муте и бунтују народ.{S} Они овде виде шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S |
и, ако се сам што пре обесиш, шаљемо ти овде својеручно потребни конопац, и топло ти препоручуј |
мно, мисли он у себи, али опет ће стати овде у ову шупљину између две кладе.</p> <p>И он дохват |
аде: — колико знам, на конаку ће остати овде само један од вас.{S} Он нека заповеда, цела му је |
не сетим!{S} Њега није требало тражити овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму |
— Док су Турци господари не сме се чути овде ни име његово, а камо ли да сам дође.{S} Одерали б |
том, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече Наум.</p> <p>Драгић се полако удал |
ода.{S} Али нису за то криви ови слепци овде, већ они матори душмани отуда из Русије.{S} Они, о |
обрасла горостасном старом шумом, а тек овде онде били су омањи пропланци, где су насељена села |
p> <p>— Није ништа господару!{S} Ја сам овде имао нешто — рече Петар збуњено, па се онда окрете |
е заклео да нема ни 2—3 сахата како сам овде!</p> <p>После ме узе запиткивати:{S} Ко је ту напо |
Ја сам не могу ништа, па с тога и седим овде; а сутра да се крене когод од вас ја бих му био пр |
јада мојих!{S} Ја не знам шта да чиним овде. <pb n="23" /> Ја не смем тога човека узети на сво |
(везир), а не овај куси крштени Турчин овде у шуми...{S} Такав је био и његов план у почетку.. |
есече:</p> <p>— Шта? „Вожд“ није спавао овде?{S} Па где је преноћио?!{S} Где је он сад? — Зар н |
оде.{S} Па тамо је шума, није овако као овде, све само поље.{S} А код наше куће увек пуно, пуно |
га, котило му његово!{S} Што није остао овде у земљи да с браћом јуначки погине, те би му се им |
им земљу; вели, пољуби сине слатки, ево овде си се родио, чедо моје; пољуби нашу лепу и слатку |
рац се осврте и проговори полако: — Ево овде! — затим пресече улицу и на другој страни заустави |
реду да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми говори да Милош не ради добро.</p> <p>Баба се к |
није ми до ракије, сваки ми гутљај ево овде застаје — рече он показујући прстом гушу — не могу |
велика, те понуди и бабу.{S} А њих ево овде — чује се сито како лупа!</p> <p>Све ово девојче и |
да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде није ништа!{S} Овде нису ни лептири тако лепи, а п |
уно оних кора и већих и мањих, а одозго овде онде опет посеја лишћем, те је изгледало као да ни |
људи, туђи обичаји!{S} Девет година био овде господар земље, па сад ништа.{S} Ко ти тамо њега в |
раво велиш.{S} Слушао их док је још био овде, у својој кући, а да без њинога знања и питања рад |
Не, по Богу, господару!{S} Није то било овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији убијам.{S} |
изгрдите.{S} А ја мислим да се ми нисмо овде састали да се грдимо.</p> <p>Добрњац га пресече:</ |
и научили.{S} Ама ме сама душа боли што овде овако чамуњамо и пропадамо као робље незаробљено, |
е јетко насмеја.</p> <p>Јес, оно је цар овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пр |
ли су његов уморни мозак и избијали час овде, час онде.</p> <p>„...{S}Што си онда побио толике |
тежину крвава догађаја, што је мало час овде на његове очи одигран.{S} Али он је добрим и меким |
на буну...</p> <p>Ови страни људи нађу овде по кога лаковерног народног старешину и по кога пр |
07" /> их видим шта би они радили да су овде на моме месту.{S} Да ми је Душанова сила, умео бих |
о имати разговор с другом браћом што су овде.{S} Хесапим да нас двојица говоримо овако, а да ви |
воју однесем у Београд.{S} С тога одмах овде да ми кажеш шта си наумио чинити, а ево ти те прво |
ило ласно кад сви утекоше, а ја остадох овде скоро сам да горим на сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда |
а поштенија посла, а да ме не оптужујеш овде код Руса, као да ми је мало ова гомила шпијуна што |
<p>— Их за бога, господару!{S} Зар још овде да се чами!{S} Мене већ мука ухвати.{S} Па онда, п |
л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде је Милош мислио на кнеза Симу, кога је хтео још ра |
ји је и Милошев велики пријатељ.</p> <p>Овде за ову двојицу даће још и више.{S} Кад би било отк |
чи у Тополи има овакав запис: <foreign>„Овде леже кости Георгија Петровича, подавшаго српскому |
ћ почело претварати у прладину.</p> <p>„Овде, међу ове две кладе — мисли Милош у себи — јес, ов |
барабариш?{S} Наш свијетли везир сједи овђе мјеште цара, нека му је слава, и у његово име влад |
од срамоте и издаје своје и проклетства ове сиротиње које ће те и на оном свету стићи, несретни |
живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, да још виде и у њима као да заблис |
колена, па би била и штета и грехота да ове ствари остану непознате и да после народ проклиње о |
ивни и срдити на све нас, што смо се за ове две године мало отргли и отресли.{S} Ако би то војс |
то се с толико муке и јада накрпљало за ове две последње године, било би слишћено за неколико д |
сам добра ја учинио овој земљи само за ове три четири године, од кад они утекоше!{S} Зар би ње |
сма је, као с неком иронијом, понављала ове драстичне речи:</p> <l>„Чудиће се и гора и трава</l |
аћи...{S} Тешко теби!...{S} Свака капља ове крви претвориће се у по један глас који виче и који |
ог тропоља.{S} Ослањајући се доцније на ове знатне добитке у земљишту, они би онда могли закључ |
главна турска сила сломије и нагрне на ове стране, кренула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све |
прибојаваш.</p> <p>Милош се поклони на ове речи везирове.</p> <p>— Не бојим се ја Ђорђеве јачи |
оворност зато.</p> <pb n="193" /> <p>На ове речи Милошеве Марашлија устаде, на што и Милош одма |
сано у споразуму с кнезовима.</p> <p>На ове речи Вујица бејаше занемио и узев писмо у руке, он |
ли се султан у тебе поуздати.</p> <p>На ове речи Марашлине Милош се дубоко поклони и прозбори:< |
молим ти се отвори, одвалише ми рамена ове торбуљаче.</p> <p>— Како прође од паса?{S} Је си ли |
S} Кључ од тих окова носио је старешина ове пратње, Петар Лазаревић, један од угледнијих момака |
осу, неприступна за спољне утиске, душа ове старице као да се винула у далеку будућност и назре |
само ако се усудиш да што чиниш против ове наредбе господареве.</p> <pb n="276" /> <p>Вујица ј |
> <p>Милош је ту.{S} Он стоји сам усред ове мртве пустиње.{S} На земљу се почео спуштати сумрак |
тишина, и човека чисто подилази језа од ове пустошне усамљености, у којој као да се крије некак |
ди и животиње потражили су склоништа од ове свирепе и немилосрдне пустошне ноћи, која је претил |
којима ништа није право што се ради од ове две-три године на овоме.{S} Ја бих хулио донекле св |
ској страни дуго задржали, јер један од ове двојице, што пређоше, нешто се дуго разговарао наса |
очио ту одличну црту код Крпаре.{S} Све ове особине учиниле су те је хетерија Науму била повери |
/p> <p>Баба Јана пажљиво је слушала све ове разговоре и ценила их на свој начин.{S} Слушајући к |
муке и трошка кошта народ, док сузбије ове смутње и Турке мало одобровољи и охрабри.</p> <p>Та |
ампирио се и сад трчи за мном?“ Од саме ове <pb n="130" /> помисли њега хвата самртни страх и о |
="52" /> <p>Човек, на кога су управљене ове речи, бејаше устао да пође и баш у тај мах плаћао ј |
разговор између Карађорђа и људи што се ове вечери бејаху искупили око њега.{S} А ту су били го |
је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима по угледу, памети и ре |
илика а тек ређи појединци врше прописе ове изреке свесно, с планом и после чистих и сведених р |
орђу и Науму.{S} С којим еспапом радите ове године? — упита га Карађорђе.</p> <p>— Тргујемо лис |
ечио.</p> <p>Милошу се особито допадоше ове речи Врљове, неколико пута махао је главом и у два |
н то сврши!...</p> <p>— Тешто!...{S} Из ове коже у другу не могу!...</p> <p>— А шта да чинимо м |
исто онако, као што је скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било решено онако у опште.{S} Али |
о!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад, а ја |
у овој сиротињи душом дахнути; они су и ове будале подболи и навукли их, да сада својим лудим г |
је Милош мислио развлачити ствар, он би ове људе послао преко народне канцеларије, као што је б |
ађорђе је то одмах познао.{S} Слушајући ове људе како гомилом празних речи и бацањем кривице на |
никад сунце не залази.</p> <p>Слушајући ове речи Марашлијине, Милош је у себи мислио:</p> <p>„И |
све то сад поново бејаше оживело у души ове верне жене, која је цео век свој провела у најтежој |
и зорни поглед на губилиште, заповедник ове крваве свечаности даде знак руком да се посао отпоч |
ко је мени дао то право, да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?...{S} |
ли они разговори, што их је имала с њим ове последње ноћи, где су пуна четири часа разговарали |
у у унутрашње вилајетске послове.{S} Он ове Турке заустави у Крагујевцу и врати их натраг, а ве |
аних огњева, наложених да разгоне сутон ове хладне мартовске ноћи.</p> <p>Живи разговори, весел |
езова.</p> <p>У осталом, кад је сазивао ове људе, он није толико полагао на њино решење, но гла |
испод очију и нико није озбиљно узимао ове речи његове.{S} А и шта су могле ту речи вредити, к |
еоград да тражи начина како би изравнао ове опасне заваде.{S} У ствари видели смо шта му је био |
који је из Београда повео за Смедерево ове момке, с једним се момком био склонио ту у близини |
дао браћу своју или ма у чему изневерио ове лепе наде које се на њега полажу — да бог да му ова |
</p> <p>— „Не знам да ли си ти испратио ове људе амо у Петробург и научио их да овако ружно гов |
S} Мирно село Рогача није одавна виђало ове црне госте, и страх обузе сва срца.{S} Сеоски кнез, |
арашлија се учини као да добро није чуо ове Милошеве речи, шта више, учини се као да их је преч |
о човеку, који је 9 година био господар ове земље, па баш да је он од истине црни Циганин!{S} Ш |
} Спремио бих га лепо као ономад на ноћ ове Турке, па мирна крајина.</p> <p>— Лако је рећи, али |
и онако седећки, упре разрогачене очи у ове немиле ноћне госте и упита зачуђено:</p> <p>— Шта ј |
спасти.</p> <p>Међутим, грчки утицај у ове две подунавске земље довољно је јак, да их може кре |
етварати у прладину.</p> <p>„Овде, међу ове две кладе — мисли Милош у себи — јес, овде ћу га са |
е.{S} Помоћи им није више било и они су ове године платили главом.</p> <p>Тако је текла та ства |
даће се тргнути и освестити, али они су ове године потерали још и црње.{S} Помоћи им није више |
а почастио кума свога.</p> <p>Вујица чу ове речи, али им смисао још није добро схватио.{S} У гл |
<p>Али Милош се бејаше узјогунио и баш ове речи, које је Марашлија тако жудно очекивао, сад не |
ће сви листом за тобом кренути.</p> <p>Ове последње речи Карађорђевица је изговорила чвршће, о |
ања ишчупа и опет рине у борбу.</p> <p>„Ове унутрашње ватре, која сажиже и душу и тело, која не |
све ће бити добро.</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је те вечери чак нешто мало и уз гусле свира |
је чекао и у мислима радовао се како ће овеселити и Вујицу и Карађорђа, кад им донесе овако вес |
града.{S} Доцније, кад је донесено рухо овештало и подерало се, сиротнији и простији, носили су |
вају после као своје сензале и калаузе, ови им служе као агенти и шире по народу горње гласове, |
или ватру.</p> <p>Овај пут, ови дочеци, ови састанци Милоша с народом били су за њега нов триум |
ци били упалили ватру.</p> <p>Овај пут, ови дочеци, ови састанци Милоша с народом били су за ње |
о ту пред њим скроман, миран, ћутљив, а ови погледи као да су говорили:</p> <p>„Да ли овај пога |
а верује. <pb n="104" /> Те домаће људе ови страни употребљавају после као своје сензале и кала |
ч, Турци браћо, доћи ће времена када ће ови исти Милош седећки примати биоградске паше и везире |
да те пође добро, за месец дана сви ће ови дојурити тамо и биће ми поуздани помоћници као што |
воме немирном и непокорном народу.{S} И ови исти људи, који на први поглед као да никога не вер |
оше заробљенике џелатским помоћницима и ови одмах отпочеше припрему.</p> <p>Прво им раскопчаше |
{S} Враг је био преластио и ову земљу и ови народ! — Све је било пошло ђавољијем трагом, и деве |
одар и војвода.{S} Али нису за то криви ови слепци овде, већ они матори душмани отуда из Русије |
ништа даље од носа.</p> <p>Па ипак сви ови људи, тако разнолики по свему, с једнаким интересом |
корака унаоколо осветљивала.</p> <p>Сви ови људи били су оружани, а по изгледу срдити, кивни, г |
направити овакав закључак:</p> <p>„Сви ови људи вајкају се на своје стање, али нико од њих ниј |
> <p>У мраку није се могло видети, како ови људи изгледају, али, судећи по говору и држању, Мар |
ем свих дванајест кнезова закључили смо ови час да Карађорђа уклониш и с њиме свршиш брзо и нео |
{S} А да, што ме друго може и сретати у ови наш црни земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме |
ку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати у просјаке!{S} Шт |
, и не излазећи пред Карађорђа).</p> <p>Ови момци, наоружани до зуба, ходали су ту око колибе и |
ужја да се народ диже на буну...</p> <p>Ови страни људи нађу овде по кога лаковерног народног с |
рећи да ће тако право у Београд.</p> <p>Ови Турци, враћали су се из Крагујевца.{S} Њих је био и |
зили чак с другога краја Србије.</p> <p>Ови људи, што су сад пали у дом кнежев, нису обични пос |
апротив, она се брижљиво чува да амо на овим странама не поремети мир, а нарочито да чимгод не |
сти ништа се није знало, особито амо на овим нашим странама, у нашем лепом Београду.</p> <p>Дан |
ићи за њим у Русију, као год што сам са овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао га усред рођене |
и све узаврело.{S} Народ је незадовољан овим стањем и гунђа на Милоша.{S} Сам Милош, који се до |
проговори.</p> <p>— Можда није ред да о овим стварима говорим с тобом, са женом.{S} Оваке ствар |
анцуске.{S} Све то Карађорђе је бележио овим карактерним речима: „Цар козачи Французе“.</p> <p> |
ухо доба ноћи пребијам <pb n="22" /> по овим гудурама и планинама!...{S} Но како рекох, ко ти ј |
ић, Хаџи Мелентије и многи други.{S} По овим људима већ се мора ценити да ће кнез с њима имати |
ту конакује.{S} Цукић је познат амо по овим крајевима и има туда доста пријатеља.{S} Свет је, |
/p> <pb n="95" /> <p>— Шта ћеш да ћеш с овим људима, молим те, послушај и ти коју њину!{S} Немо |
ло ћеретање, занимљиве приче вриле су у овим расположеним гомилицама око великих огњева.{S} Нек |
аш и право, готово имаш и право.</p> <p>Овим разговором бејаше изазван код Милоша нов ред мисли |
>— Па није то било само једанпут!{S} За ових девет крвавих година Турци су неколико пута давали |
ри.</p> <p>Тако у последње време, услед ових смутња, свет је био узаврео у читавих шест нахија |
његово добро.{S} А и ја бих настао код ових Турака, навалио бих да не зацењују много и да одсе |
ариград на двајестак дана доцније после ових првих писама кнез Милош вели овако:</p> <p>„Јавити |
и на скупу.</p> <pb n="171" /> <p>После ових формалности ваљало је прећи на главну ствар.{S} Ип |
гробу невине не проклиње.</p> <p>После ових речи Карађорђе се чисто загрцну и ућута; мало посл |
дару дошао о својој глави.</p> <p>После ових речи Вујица се загледа у Карађорђа, очекујући шта |
ло лако.{S} Ишчупали би се како било из ових ноката и пребегли у Србију.{S} Али тамо би дигли н |
га је страва подузима.</p> <p>У средини ових људи, на трулом пању, седео је висок човек, дугих |
смлави, као што би то и било — од свију ових решења било би ти после лук и вода.{S} Све би онда |
рен бунт против Милоша.</p> <p>Из свију ових разлога, Милош је морао желети да Карађорђа једном |
сутра дан опет све не умукне и опет не овлада мртвило.</p> <p>Али ти дани бујне вреве и живота |
е да купи бакшиш, и у великој кави опет овлада мртва тишина.{S} Но њу на брзо прекиде средовеча |
м тренутку, у целој природи као да беше овладала некаква побожна свечана тишина.{S} Али ко би б |
јаду моме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово је само сенка његова!</p> <p>— „Седи“ — рече ми он, |
з повређене горње вилице — поносите се, ово и приличи јунацима као што сте ви, који ударају по |
до сада.</p> <p>— Ваља ли ми духовниче, ово овако како сада радим и кабулиш ли ти то?</p> <p>— |
чинио?{S} Ако се хоће право да говори, ово што је било морало је тако бити, и ово је најбоље ш |
чио и од много којечега одвикао.{S} Но, ово је управо празан разговор.{S} Која вајда Ђорђу од м |
чну да се умива.</p> <p>У том тренутку, ово вребало искочи из своје заседе.{S} Витак и окретан |
ало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово је само сенка његова!</p> <p>— „Сед |
и подупрети својом рођеном грбачом!{S} Ово што је данас не долази сваке године.{S} Много ће во |
м овако свршити!{S} С Карађорђем!...{S} Ово је страшан грех.{S} Ово не може проћи без неке тешк |
по тужби Милошевој одсјечена глава.{S} Ово дана опет ће двојицу посјећи.{S} Бојсе, синоћ су их |
га доста је да убију најјача човека.{S} Ово ти дајем нека ти се и то нађе; за сваки случај није |
у звона? — упита он свога сапутника.{S} Ово сигурно звони на вечерње, сутра је света недеља.{S} |
азук, јазук — чу се с многих страна.{S} Ово су Турци изговарали вртећи главом.</p> <p>— Ако је |
ово је сад рекао искрено и од срца.{S} Ово одобравање духовниково одобровољи кнеза и још му ви |
ековину гурнули угарак и спалили је.{S} Ово је Милошева мука, и док је он жив нећете омастити б |
нарочито обележје за српске бегунце.{S} Ово је овако наређено по заповести из Петрограда.{S} До |
чино.“</p> <p>— Тако су ми говорили.{S} Ово је у истини било овако; али опет зато, то нису били |
жељу, да поштено и као човек умрем.{S} Ово ти казујем с тога, што многи мисле да ја одлазим вл |
мене је лако.{S} Ја пијем сваки дан.{S} Ово је само теби намењено.{S} Него дед нагни још једном |
рађорђем!...{S} Ово је страшан грех.{S} Ово не може проћи без неке тешке казне божије па ма ко |
> <p>Но у томе стиже и други ударац.{S} Ово је сад био ударац сечивицом.{S} Жртва потмуло прост |
сте?{S} Па шта онда ја имам презати?{S} Ово што је сад, моја је мука и тековина.{S} Морао би би |
љски дочека.</p> <p>— Шта да се чини? — ово питање никад живље није стало пред Милоша као ово б |
ди писару да му писмо прочита.</p> <p>— Ово ћеш, колико ноћас, однети Вујици — рече Милош. — Сп |
ке и Молдаве с угарске стране.</p> <p>— Ово су неки људи који хоће да се превезу, Јоване.{S} Из |
и је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде није ништа!{S} Овде нису ни лептири тако лепи, |
га то је, да ми подари толико живота да ово својим очима видим, да ову победу дочекам, па бих о |
S} Једино што засад могу рећи, то је да ово што се има, не треба давати за оно, што се не зна д |
у сам сам издељао.{S} А питаш ме откуда ово?{S} Али не питај мене, питај оне горе на ћутуку.{S} |
ога отварај очи и пази шта радиш.{S} За ово две године, шућур богу, добро си поступио, доста си |
што је до сад било.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га слободно узимам на своју душу, и ак |
конак Милош Обреновић, човек који се за ово <pb n="36" /> 2—3 последње године истакао као вођа |
о, ћеро!{S} Зар смо се мало сељакали за ово две три године — рече старија жена, чисто прекорно, |
и све оно што ми се накупило на души за ово 5—6 година лутања по туђини.{S} Јес, да се људски и |
.{S} Колико су људи испребијали само за ово неколико последњих дана!{S} Хвалиш се да си одагнао |
е повали ни длака на глави...</p> <p>Ја ово не говорим на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу ви |
у тај мах долази му на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како трчи, свакоме би мо |
а у Карађорђа, очекујући шта ће рећи на ово последње питање.</p> <p>Ђорђе је ћутао, грицкао нок |
рио.</p> <p>Карађорђе одмахну главом на ово хвалисање Вујичино, али умирен није био.</p> <p>Већ |
вом храном, Вујица је жудно погледао на ово јестиво и кад му Гитарић пружи парче, он га прихват |
иву кума Милошевом из Србије?</p> <p>На ово питање она се прилично узмучи.{S} Шта да му каже?{S |
— рече Ђорђе болно и јетко.</p> <p>— Па ово се онако као прети — рече Добрњац подругљиво.</p> < |
{S} Морао би бити крајња будала, да сад ово другом остављам и да гледам мирно, како ће ми дићи |
сумњу и сви други угледни људи.{S} Све ово што се с толико муке и јада накрпљало за ове две по |
, Петре, Петре!{S} Ти си ми крив за све ово, понављао је Марко гњевно.</p> <p>Прошло је добро п |
страховања од њега.</p> <p>Одмерив све ово у памети, Марашлија је дошао на згодну нову замисао |
одмах, но Црни узме маха, онда оде све ово моје као да није никад ни било.{S} Но ја морам с њи |
ми иза леђа шапућу чак и то, да је све ово моје масло, и да сам ја оне несретнике опањкао код |
азале сузе на очима.{S} И ако им је све ово било и пре тога познато, нити су од Јоргаћа чули иш |
Милош паметан, па да помогне да се све ово ослободи, ту би онда било места за све.{S} На огром |
у млазевимо струјала.</p> <p>Док се све ово дешавало, Драгић је стојао иза кнеза Симе и гледао |
и окретоше у тврђаву.</p> <p>Док се све ово дешавало, у близини губилишта стојао је један симпа |
да је Вујица утврдо мислио како се све ово ради и спрема са знањем царева.</p> <p>То је била п |
прилике, ја бих имао коме испричати све ово.{S} Али данас су времена тешка и опасна, човек мора |
ш кога писменог, који ће побележити све ово.{S} Бар толико да нас свет и у гробу невине не прок |
који је служио као тумач, није смео све ово овако ни преводити везиру.{S} Рече му само нешто од |
а као трпеза.{S} Вујица је ужурбано све ово спремао, а Карађорђе га је са стране гледао пажљиво |
де — чује се сито како лупа!</p> <p>Све ово девојче изговори у лету, у трку, док удариш длан о |
н, забринут и нешто очекује.</p> <p>Све ово не може да се сакрије од Турака, они брзо сазнаду и |
прогледамо очима.{S} Богме ће мој Ђорђе ово дана да крене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће |
та више, али се по њему видело да га је ово вајкање Павлово дирнуло, и да је још врло једак.{S} |
м у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква обична, каква моја лична ствар.{S} Али ово се |
е занеми.</p> <pb n="286" /> <p>„Шта је ово?{S} Нов потоп или смак света, иза кога долази царст |
ге онамо за таванском гредицом — све је ово божије па ваше, располажите као у својој рођеној ку |
живо заинтересовао да дозна који ли је ово човек.</p> <pb n="252" /> <p>Чим га бејаше загледао |
а ето живи смо, господару; али јадан је ово живот.{S} Сад смо постали бурмуџије; градимо и прод |
лите и Драгић је такав!{S} Море Србо је ово, Туро, Србо, хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, ак |
ред царским људима.</p> <p>„Али, ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, који се сада |
м кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово моје место?{S} Зар овако да завршим ја који сам сво |
м кренуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово моје место?{S} Зар овако да зав |
нам данас главе сече.</p> <p>Драгић је ово изговорио гласно; свет се бејаше утишао и његове ре |
шумадиски ђаурлук!...</p> <p>Старчић је ово изговорио кивно, јетко тако, да сви присутни обрати |
е било све другчије; видело се да му је ово најтежи тренутак у животу и баш сад он је био некак |
травицу.</p> <p>Али од времена на време ово пусто поље наједаред оживи, напуни се света и бурне |
ја да га изазивам силом.</p> <p>Све се ово десило 28. јуна 1817. године у очи Петровдана.</p> |
ilestone unit="subSection" /> <p>Док се ово море од људи таласало и тискало да што боље види, у |
је опет све немо и мукло.</p> <p>Док се ово дешавало у колиби, мркла ноћ напољу прикривала је о |
ш ти не фали.{S} Но прво се постарај те ово укопај, затрпајте ту где год у потоку.{S} Само дубо |
е је кнез Милош послао везиру и који ће ово дана бити посечени.{S} Људи су махом жалили што је |
рече она, и опет ослушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред баштенску |
зирових, којима беше поверено да изврше ово погублење.{S} Сам везир није хтео излазити ни прису |
ово што је било морало је тако бити, и ово је најбоље што је могло бити.</p> <p>Разлози Милоше |
ролеће буди, природа има свој дах.{S} И ово тихо жуборење, које овако мило лебди сутону мирне, |
ле додаде не отварајући очи:</p> <p>— И ово је тек почетак!{S} Кад се братским главама почиње, |
па у том писму, између осталога вели и ово: </p> <p>„Ето сад најглавнију ствар от које је најв |
је рече да би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао искрено и од срца.{S} Ово одобравање д |
мио чинити, а ево ти те прво прочитај и ово писмо господарево, које је написано у споразуму с к |
штати сумрак, а он у себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би |
јине, Милош је у себи мислио:</p> <p>„И ово мени говори онај исти Марашлија, који је ономад обе |
ар код когагод од њих јавља мисао да би ово сад био згодан тренутак да балкански народи сами, н |
ге царске војске!...{S} Али што ја теби ово говорим.{S} Ти си женска глава, али ти ово знаш так |
нико није ни звао.{S} Кнез Милош опази ово мигање и испречи се на Паштрмца, претећи да ће и с |
ико пута, као да се хтео уверити, је ли ово још сан или јава.{S} У грудима је осећао да га нешт |
ају.</p> <p>Тако је говорио Вујица, али ово хвалисање и слобођење није могло замазати очи Карађ |
ги и како би требало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј Милош — викну домаћин срдито.</p> <p>— |
обична, каква моја лична ствар.{S} Али ово се тиче целе земље; тиче се рада и напора целога је |
нас је муке стало, док смо скунаторили ово мало народне надстрешнице над главом, и тако да каж |
а и најпростији људи веома често вршили ово, што казује изрека „циљ оправдава средство“, и ако |
S} Таман га Турци и чекају!{S} Он мисли ово је сад као што је било пре за његова доба.{S} Не зн |
Панти:</p> <p>— Бога ти, Панто, кога ми ово превезесмо?</p> <p>Панта је оклевао с одговором; по |
остали скоро до зоре.{S} Тада изговори ово, чега ћу се до гроба сећати:</p> <p>„Вила гњездо ти |
говорим.{S} Ти си женска глава, али ти ово знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с |
им, <pb n="62" /> и крвљу овом којом ти ово пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и не |
Симе и капетана Драгића.{S} Јављамо ти ово да не рекнеш да је било силе, да смо те напали криш |
тати, ни помагати, али ћемо увек чувати ово што имамо.{S} Нашим људима и свакоме ко нас слуша н |
и Турци управо и волели, да се поремети ово што је сад, јер им се све чини, да су раји много да |
слободно и по души, сме ли се упустити ово мало рахатлука што га сад имамо и што се <pb n="99" |
и, и он је једва могао испрекидано рећи ово неколико речи.{S} Један га момак бејаше ударио шако |
за њим.</p> <p>— Држ, ту торбу па чувај ово као очи у глави; боље пази на ову но на твоју рођен |
ми никуд маћи. <pb n="221" /> Дали нам ово мало пензије да глођемо, па сад мисле учинили су бо |
</p> <p>— Ја нећу ни окушати.{S} Ја сам ово теби донео.{S} За мене је лако.{S} Ја пијем сваки д |
дару!...{S} Боље да ме нема, но што сам ово доживео!</p> <p>Цукић за тренутак као да потону у м |
да погинем те да својим очима не видим ово страшно ново Косово српско!...</p> <p>О, што се не |
јући се за пиштољ — да ти сад не сручим ово у те пасје груди!</p> <p>Анта виде шта је.{S} Он сл |
ранђеле, зар си нам на данашњи благ дан ово донео — прошапута Драгић, па замуче пред разјареним |
кле своје рођено дело, кад бих осуђивао ово што је до сад учињено, зашто ту има макар мало и мо |
никад живље није стало пред Милоша као ово баш сад, кад сакупљени народни прваци ево решише да |
S} Бар таке је гласове он, Анта, слушао ово последње доба од људи што су долазили из Србије.</p |
а штогод у очи; чини ли се вама сумњиво ово врдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао да се овде нешто |
лепе среће, да сам ја још раније увидео ово што сад знам, па да сам се с Турцима погађао одмах, |
ије могао сам скинути.{S} Чудно је било ово његово последње јахање.</p> <p>Јахао је окован.</p> |
ан израз.</p> <p>Како је много говорило ово суво, спечено лице; како је дугачка и страшна била |
м занатом и још му се никад није десило ово што му се сад десило.{S} Суревњиви Турчин, веровао |
во!{S} Све ћу вас друго послушати, само ово не могу.{S} Боже прости, сам Бог саваот да ме за то |
Николом Новаковићем, проговоривши само ово неколико речи:</p> <p>— Јеси ли спреман?</p> <p>— Ј |
а онда опет продужи.</p> <p>— Да манемо ово што је до сад било.{S} Ако има греха за ово досадањ |
емојте се после вајкати: „е, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто нећу после да се изгова |
пут, па ћеш се одмах кренути.{S} Писмо ово прочитаћеш Вујици и показаћеш му га, али га давати |
била реткост.</p> <pb n="255" /> <p>Но ово је уједно био и последњи Ђорђев весео и ведар ручак |
ека буде вечерас...{S} Мени је поверено ово велико и свето дело, и ја га морам извршити.{S} Чек |
ој ми бар ти стајати на муку!...{S} Зар ово марвинче заслужује што друго, но да га овде премлат |
њих дочекали?{S} Зар не видите ви кудер ово гура и нашто ће напослетку изаћи?{S} Видите ли ви д |
бојица ћемо тужити крвавога Милоша, јер ово је његова сабља што нам данас главе сече.</p> <p>Др |
удави људска крв.</p> <p>Док је Драгић ово говорио момци су га вукли, и он је једва могао испр |
етра.{S} Он се веома зачуди, кад виде у ово доба овога човека, што га његови стражари назваше б |
бићеш куда изашао.</p> <p>— Куда бих у ово доба!{S} А шта говоре Турци?</p> <p>— Не могадох ос |
цвркута ври цела околина.</p> <p>Баш у ово тихо, свечано вечерње доба, на банатској страни ука |
орали увалити у какво крупно зло, да их ово снађе.{S} Није се забадава зуцало о новој буни!{S} |
нека се порадује!</p> <p>Док је Добрњац ово говорио, Карађорђе се мрштио и на махове нестрпљиво |
аци; само што вас морам из каца вадити (ово је био подсмех кнезу Сими, кога су пре 2—3 дана ухв |
ђела.</note> <note xml:id="SRP18933_N6">Ово је писмо у истој књизи датитаро 26. јуна 1817. што |
"#SRP18933_N6" /></p> <pb n="303" /> <p>Ово су докази историски сачувани у писмима, и пред свој |
моја је си ли ми опростила?“...</p> <p>Ово чудно понашање овога непознатог човека јако је зачу |
илошева не треба ништа полагати.</p> <p>Ово гледиште нарочито је заступао Јаков Ненадовић, који |
прваци неће уз њега пристајати.</p> <p>Ово последње решење донесено је управо од страха пред М |
х и метнути одозго по покривачу.</p> <p>Ово охрабри жене и она с десна прозбори шапућући:</p> < |
би по коју нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније послужим цару!“ Уз то је опрез |
а, да одахне и да благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем стекли и извојевали — бог да га прости |
ма осталим.{S} Кад он регне и каже им: „ово је наш човек, не дирајте“ — неће после ни једно лан |
инити добро за саму земљу.</p> <p>После овог разговора, Карађорђе чисто одахну, као да му се с |
али живот који се већ отима да утече из овог трошног и обурваног тела.</p> <p>Лице старчево бил |
же ћутали.</p> <p>— Видите ли ви што из овог писма — рече Милош најзад.</p> <p>Остали слегнуше |
Он се веома зачуди, кад виде у ово доба овога човека, што га његови стражари назваше буљубашом |
овде ради о миру и срећи целога народа овога, па је боље да погине један Карађорђе но да гину |
о списку нису била права имена учесника овога збора, већ је сваки имао своје нарочито измишљено |
пет се сачувао.{S} Шта више, од почетка овога века, он је још и ојачао, јер су Грци покушали да |
ска је била и пратња која је спроводила овога чуднога певача.</p> <p>Било их је на броју десета |
, да раде и заповедају.</p> <p>Садржина овога писма била је тако чудна, да Карађорђе у почетку |
е се окрете момку: — Коње спремајте, па овога тренутка да се кренете!{S} Мислиш да развучеш, да |
кати, и самоме Богу биће тешко и жао са овога страховита злочина...</p> <p>...{S}Педесет година |
арађорђева и да се он обележи као убица овога великога <pb n="266" /> човека.{S} Пред Портом и |
нека авет, као мртвац који је сав буђав овога тренутка из гробнице устао.</p> <pb n="308" /> <p |
<p>— Какав везир, какав Београд!{S} Сад овога часа ваља њему одрубити главу.{S} Ко ти је од мом |
а не спљискам за душу и теби и њему сад овога часа, — шкргутну опет зубима опаки Новаковић, а д |
ао, светли везире, само да се откупи од овога хајдука.{S} Али се нема више откуд; оголео је до |
водити везиру.{S} Рече му само нешто од овога и то ублажено, па ипак се везир намршти и рече зл |
лој Србији човека који би и половину од овога смео креснути Карађорђу у очи.{S} Не би он доврши |
редио!{S} И ви се надате неком добру од овога крпежа, што га је Милош спетљао!{S} И тога ради в |
нијем договору, Карађорђе је имао после овога избора да пређе у Србију и ту да покрене нов уста |
tone unit="subSection" /> <p>Мало после овога грознога призора, пред колибом се заустави Драгић |
e unit="subSection" /> <p>Наскоро после овога састанка код Добрњца, Карађорђе је имао други ноћ |
milestone unit="subSection" /> <p>После овога страшнога сна, Карађорђе је био потресен и зловољ |
зјапиле једна крај друге.</p> <p>После овога неуспеха, џелат чисто клону.{S} Навршило се 20 го |
на земља — рече Карађорђе.</p> <p>После овога разговора опет наста подуже ћутање.{S} Јела само |
има више не може мировати и ту, најдаље овога лета, тиква мора пући, него да се за тај случај н |
простила?“...</p> <p>Ово чудно понашање овога непознатог човека јако је зачудило кнеза Максима, |
!“</l> <p>Горак подсмех судбини веје из овога подругљивог напева.</p> <p>„Чувен човек, славни м |
упутству.{S} С друге стране, Руси ће из овога видети да немају нужде обилазити Милоша, и ако шт |
арод, па ће нам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треба упљескати, јер ево и они нешт |
ече узбуђено:</p> <p>— Живога ми бога и овога ми печата, верујем!</p> <p>— То је онда страшно — |
разлику између Марашлина прва говора и овога што говори сад, па је решио да и он удари у дубар |
киром, ја ћу поиздаље пушком, убићемо и овога Грка с њим.</p> <p>— Несигурно је пушком.{S} Снаж |
су говорили, па чика Стојан вели, да ти овога лета нећеш ни долазити из Петробурга.</p> <p>— Е, |
и разведрила кнеза Милоша.{S} Гледајући овога дрског, одлучног човека, који никад ни пред ким и |
мериканска њежност!</p> <p>Но у почетку овога века, за те њежности ништа се није знало, особито |
ица и добро вино били су у вече награда овој замореној војсци књажевој.</p> <p>После тешких дне |
i> паметнији.{S} Сад ни Вожд не зна шта овој земљи треба, само то зна Милош Тешић! — Цукић подр |
зир није хтео излазити ни присуствовати овој сечи.{S} Знао је да у овоме нема славе ни за кога, |
он помишљао колико сам добра ја учинио овој земљи само за ове три четири године, од кад они ут |
шла, ако има каквих планова и намера по овој ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у будуће деша |
ће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по овој изреци раде под притиском друштвених прилика а тек |
учињено.</p> <p>То је тражио Милош, а у овој прилици ни везир није могао желети ништа друго, с |
успешно, што му је јако дизало углед у овој великој и моћној дружини.</p> <p>Крпара је био чов |
азио чисто као неки одмор и разгаљење у овој ненадној појави хајдука Врља, који га је на мах от |
као да је навлаш дошао да нас потражи у овој гробници нашој, да нас види и да нам рекне последњ |
како је он пореклом доиста Србин, али у овој светој борби, он неће знати за уске народносне међ |
ма друге и друкчије дужности, које он у овој прилици није кадар испунити.</p> <p>Овакав разгово |
њему је одмах и наменио главну улогу у овој ствари.{S} Анта није требао да чује шта се спрема |
ио, као и што је, они су ти што не дају овој сиротињи душом дахнути; они су и ове будале подбол |
о си и сам слушао, господару!...{S} Ова оволика убиства!{S} Кажу, тек је две године како је узе |
ао у анатемњаке.{S} Истина, где упљачка оволике паре?</p> <p>— Истински ти велим, господару, да |
.</p> <p>— Црни несретниче, где покраде оволике паре?</p> <p>— Бог добре људе никад не заборављ |
раво.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти оволики људи и цела тевабија!?{S} Та ти си кренуо гдего |
.{S} И камо лепе среће наше, да се није оволико оклевало!{S} Куд би био наш крај сад, да Ђорђе |
бњу, да Штитарац што не посумња, што се оволико задржаше и да не груне унутра.</p> <p>— Зови га |
не може?{S} Добро је те нас се Турци и оволико прибојавају — рече Милош.</p> <p>Духовник је за |
нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још једино живи од милости једне старе ж |
љда имати ко други паметнији да управља овом земљом, те неће баш спасти на лудога Циган Ђорђа!< |
штедити...{S} За обојицу нема места на овом свету; један мора да се уклони — један мора да мре |
p>Па како се успеху свак клања, то и на овом путу Милошу су највише викали „ура, живео“ и најду |
ледао своју личну корист.</p> <p>Али на овом састанку покренуто је први пут питање, које је доц |
ен сељак.</p> <p>Старац се веома зачуди овом похођењу.{S} Та њега нико ни дању не походи, а кам |
н је близу десет година заповедао целом овом земљом, па је наша дужност да га сад по могућству |
јаше угасио.</p> <p>Петар застаде.{S} У овом сумраку на његовом оштром лицу био је исписан стра |
ром до 1813. лета тогоже народа.{S} А у овом, наведен интригама непријатеља српских, уклонисја |
ијатељи немојте од мене тражити да се у овом тешком самртном часу покажем као кукавица.{S} Та, |
.{S} Дан се свршава, а ноћ настаје, и у овом свечаном тренутку, у целој природи као да беше овл |
до грла закопан у земљу.</p> <p>Овако у овом положају ова је глава изгледала страшна.{S} Очи ра |
Била је мркла ноћ и све је било пусто у овом страшном ноћном урнебесу.{S} Па ипак оштро око опа |
едом.{S} Те отворене очи изгледале су у овом тренутку страшне.{S} Драгић се побоја да није Кара |
гробовима њиним, <pb n="62" /> и крвљу овом којом ти ово пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог |
би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на овоме месту ја то нисам смео допустити.{S} Али на мене |
дан од главнијих повереника хетерије на овоме крају, мудри Ђорђе Маврогени, који бејаше нарочит |
во што се ради од ове две-три године на овоме.{S} Ја бих хулио донекле своје рођено дело, кад б |
бар ја бих тако с њим радио.</p> <p>На овоме се пресекао овај разговор с Врљом.{S} Говорили су |
ла још неће моћи да разгази и утре траг овоме злочину.{S} Кроз педесет пуних година падаће плах |
одине.</p> <p>Да би прикрио прави повод овоме своме путу, Милош је свуда говорио да у Београд о |
на ме потеру, која би досадила и мени и овоме народу.</p> <p>Вујица се правдао.{S} Момке је пов |
тати неограничени господар и заповедник овоме немирном и непокорном народу.{S} И ови исти људи, |
бојаги, с тога задрхтала рука, што сам овоме народу до сад ја очувао душу и заклонио га да га |
ван, а сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се ником ништа говорити, и чуваће се |
и не даде му да доврши.</p> <p>— Тешко овоме народу, ако је још и Милош носилац његових мисли |
ника, Милошу чисто одлану на души.{S} У овоме успеху, који је постигао и лакше и брже но што се |
рисуствовати овој сечи.{S} Знао је да у овоме нема славе ни за кога, па се није хтео ни истицат |
што да се реши.</p> <p>Ствар је била у овоме: — Пошто је узалуд покушавао да одбије Карађорђа |
ину (вера) није било станка ни помена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде и црноме ђаволу Ђорђију |
вно.</p> <p>Прошло је добро по сахата у овоме обијању врата.{S} Најзад и она попустише.{S} Под |
ликодостојници, одређени да присуствују овоме погубљењу.{S} Сви су они били у свечаном руху, с |
тали овде и све издржали и очували душу овоме народу, ми сад неваљамо!{S} И сад ми да се уклони |
>Своју прогрушену косу Карађорђе је био овранио, а тако исто и своје проседе мустаће.{S} Промењ |
Прстом су показивали и говорили: „ево, ову је кућу Карађорђе ископао!“ Да би показали како сам |
одаде живо и брзо: — Коју другу до ову, ову исту!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам |
...{S} Ето ни кошуље немам на себи.{S} Ову једну носим већ три месеца; скоро ће се на мени рас |
ко живота да ово својим очима видим, да ову победу дочекам, па бих онога тренутка задовољно скл |
о од беде.{S} Ми прво морамо гледати да ову двојицу спасемо и дај о томе да се посаветујемо.{S} |
</head> <p>Циљ оправдава средство. — За ову изреку веле, да су је створиле језуите, људи који с |
а развија!...“</p> <p>„Је си ли чула за ову песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад с нама, или бо |
га.{S} Његово јунаштво, његова љубав за ову земљу, његово поштење, његов образ и његова вреднос |
о позван од руских власти.{S} Дознав за ову српску депутацију, он је сам потражи и тако се саст |
Милошев велики пријатељ.</p> <p>Овде за ову двојицу даће још и више.{S} Кад би било откуда пуст |
ј народ с душе, да не одговарам више за ову сиротињу и пред Богом и пред људима, па вала, како |
Бог сачува, нисам за времена дознао за ову ватру што су је Цукић и остали спремали, но да је б |
чувај ово као очи у глави; боље пази на ову но на твоју рођену главу — рече Никола момку и мрко |
p>— Спустите ме децо, да седнем мало на ову меку младу травицу, да још мало погледам овај бели |
би Молера, па владику Мелентија, па сад ову тројицу.{S} Ја сам правдао.{S} Велим, немирни људи, |
одаји, Милош се сад чисто кајао што је ову ствар говорио другима, па ма то били и најприснији |
е боје, да и својим дисањем не узнемире ову слабачку стару душу.</p> <p>Старица се брзо повраћа |
о би боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тихо, скоро нечујно носи некакав пријатан, ч |
име се сукоби.</p> <p>Па опет зато кроз ову урнебесну ноћ лутала је једна жива човечија душа, а |
њега нов триумф, нова слава, и он је и ову прилику умео згодно употребити да свој углед уздигн |
обилазио.{S} Овако се бојим, појешће и ову двојицу помрчина исто онако, као оно пре 5—6 дана Ц |
дошла Цукићева глава, а синоћ догнаше и ову двојицу.</p> <p>— Алах шућур (богу хвала), све је к |
о Алах хоће!{S} Враг је био преластио и ову земљу и ови народ! — Све је било пошло ђавољијем тр |
рши грчка хетерија.</p> <p>Милош уграби ову прилику да наведе говор о бившим српским старешинам |
ћеш да одржиш мир и ред у земљи, погуби ову двојицу.{S} Опростиш ли им, ја скидам одговорност с |
а се ево буди.</p> <pb n="16" /> <p>Али ову слатку вечерњу топлину наједаред поквари нека чудна |
</p> <p>Паше су обично добро разумевали ову поруку из Цариграда, и нису чекали да им се дваред |
} Утекли као курве и ђидије, а оставили ову сиротињу саму, па сад видели где народ почиње мало |
реш данас једнијем махом да прерубиш ни ову паучину, што се зове шумадиски ђаурлук!...</p> <p>С |
Милош с премрлим срцем узе ослушкивати ову нејасну грају.{S} Она је расла; сад је била налик н |
ја теби кажем.{S} Ако ишта може спасти ову двојицу, то је страх Милошев.</p> <p>— Али ако све |
овори то, Милошева погибија неће спасти ову двојицу од погибије, а сад прво то треба гледати.</ |
журно.</p> <p>Анти се разведри, видећи ову предусретљивост кнежеву.</p> <p>— Хвали ти, господа |
ог не умудри, да ми не даднеш да учиним ову несрећу и лудорију.</p> <p>— Ама, коју Ђорђе, брате |
из горњих мисли.{S} Он је јасно увиђао ову разлику између Марашлина прва говора и овога што го |
ет.</p> <p>Доцније, Врљо је радо причао ову ствар и хвалио се, како је учинио велико добро наро |
нда додаде живо и брзо: — Коју другу до ову, ову исту!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд |
о је умрло чим је он оставио и напустио ову земљу!</p> <p>— Умрло!{S} Е, мој момче!{S} Много ће |
ослуша.</p> <p>Никола је знао, да Марко ову своју претњу у шали може у збиљи извршити, и с тога |
ка ћеро моја!{S} О боже, испуни ми само ову једну жељу, па не марим макар одмах онде очи склопи |
сли он у себи, али опет ће стати овде у ову шупљину између две кладе.</p> <p>И он дохвати мртво |
о је тек два сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како су цео тај дан провели прво у раду, п |
јако двоумио, да ли у опште да улази у ову преписку.{S} Рачунао је, да Ђорђе може и одбити њег |
ња разлегаше се на све стране.{S} Али у ову веселу грају и нечујно су се мешали и звуци притаје |
— По богу господару, што дође сад баш у ову ватру?</p> <p>Карађорђе одмах плану:</p> <p>— Ене с |
p> <p>И зашто сам ја морао доживети сву ову неизмерну несрећу српску, ја који сам видео лепше и |
еним очима видим, да ја жив дочекам сву ову неизмерну несрећу несретне земље српске!</p> <p>Срб |
је угађао тако да изгледа како су целу ову ствар други прекинули, а он је само пристао на гото |
залогаја, па с тим кабадахијама гњечиш ову сиротињу те крвав зној из ње цедиш.{S} Какав паша, |
езбројне ситне и крупне боре!...</p> <p>Ову старицу знао је скоро цео Београд.{S} Више је од тр |
ересу да Карађорђе не погине.{S} Он има овуд по Шумадији доста закопаних пара и кад би га прите |
рској је девета брига за њега.{S} Он је овуд могао жарити док је царевна била запетљана у друге |
рече:</p> <p>— Шта си се, ти бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш одавде.</p> <p>— Бог с тоб |
ба.</p> <p>Најзад, додаће и то, како се овуда поговара да пређашњи врховни вожд намерава сам ли |
ћа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуда — рече старац и гурну мали капиџик, па проведе Ђо |
> <p>У другом углу, седео је омален као овца сед Турчин смежурана лица, а веома живих ватрених |
хан.</p> <p>Још неко време светлуцао је огањ у хану и овда, онда чуо се испрекидан говор, па он |
разгонила густи мрак у оџаклији, где се огањ на камину одавно бејаше угасио.</p> <p>Петар заста |
атру мало подаље од колибе, а распирише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и Вујица.</p> <p>— Да |
та је љубав и како се први пут свештени огањ љубавне милоште разбуктао у срцу његовом; опевао ј |
з даљине већ зенуло пролеће.{S} Кукурек огласио буђење природе, а нежна љубичица у подножју сто |
н прво пусти 2—3 звучна трилера, као да огледа свој глас, па се онда наједаред просу читав пото |
} Милош шкрипну зубима, окрете главу од огледала и оде даље.</p> <p>Викну Лисовића и нареди му |
иле, у подигнутој руци, у премрлом даху огледало се преклињање, да се Марко заустави бар још за |
и кроз намештену одају, он застаде пред огледалом на зиду.{S} Погледа се и чисто да себе не поз |
песме слободних кћери српских; опет да оглуве поља и дубраве, које су се до јуче разлегале од |
стор између неба и земље, и Ђорђе чисто оглуну од страховите рике, која потресе небо и земљу.</ |
могу слободно вратити у Србију на своја огништа.</p> <p>Ђорђе је отворено говорио, да се он за |
вим расположеним гомилицама око великих огњева.{S} Неки су одлазили и долазили, неки су преглед |
су се окупљале око великих разбуктаних огњева, наложених да разгоне сутон ове хладне мартовске |
робљену чељад своју; да огради порушена огњишта своја, да засеје и обради напуштена и запарложе |
вукао у оџаклију да се ту насамо, поред огњишта мало поодмори, а у предњој соби чула се граја о |
био растанак.{S} Остављали су домове и огњишта своја, остављали бојна поља, на којима су толик |
вао се други и друкчији призор.{S} Крај огњишта, на коме је буктала лепа ватра, седела је на ск |
ражњу вртела су се два јагњета, а крај огњишта, на прпору, стојала је велика тепсија гибанице, |
у гаћама, лежао је на сред колибе крај огњишта, а на грудима му је зјапила огромна, проломљена |
155" /> и Миленка из Србије, и са наших огњишта отера нас у туђ свет, да се пребијамо од немила |
>Милош пребледе као крпа и ухвати се за огњиште од оџаклије да не падне.</p> <p>Анта је зорно г |
опет заложимо ватру на нашим опустелим огњиштима, слатка ћеро моја!{S} О боже, испуни ми само |
оре крај лепе ватре, која је буктала на огњишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши прегледају.</ |
и, пољуби оне мрве, разгрну жеравицу на огњишту и сасу их тамо све.</p> <p>Пошто се вечера тако |
нако упорно гледају у јасну жеравицу на огњишту.</p> <p>— Је л’ти лакше, нано? — понови жена с |
ога хајдука.{S} Али се нема више откуд; оголео је до голе душе!</p> <p>Но Марашлија се учини ка |
p>Наједаред коњ му се поплаши од једног огорелог пања и удари у страну.{S} Никола изгуби равнот |
зови.{S} Ова подмукла радња Марашлијина огорчила је Милоша, а прилично га је и уплашила.{S} С т |
обешена, коњ га пренесе преко урвина и ограда, преко клада и пањева и вукао га је преко свакој |
бере разгнану поробљену чељад своју; да огради порушена огњишта своја, да засеје и обради напуш |
ше, и већ је доспео до последњих горњих огранака.{S} Још један напор и он ће <pb n="285" /> бит |
вету Младена Миловановића, у намери, да ограничи власт војводску.</p> <p>Добрњац је био крупан, |
стабла, повијене гране и сухи поломљени огранци, скркли у непролазан сплет, стоје две огромне, |
мртва тела никада се више неће на њима огрејати.{S} Хеј животе, животе.</p> <p>Док је Драгић о |
души, тврдо уверена, да се Милош тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог тај големи грех н |
из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се да је Милошу милији Турчин о |
ли, како је пред њима плакао и говорио: огреших се, веле, о тај народ!{S} Боље да сам врат слом |
сунце, од којег би ме могло какво добро огријати?{S} Виђесте ли <pb n="57" /> како, не од годиш |
чне, огромне висине.{S} Обојица су били огрнути у црне огртаче.{S} Обадве жене приђоше им руци. |
носила је на својим погрбљеним плећима огроман терет од преко сто тридесет година!{S} Рођена п |
реве, те по читав дан изгледа као какав огроман лонац, у коме кипи, ври и пресипа се, док сутра |
пред дућанићем, пред којим су расла два огромна јаблана.</p> <p>— Овде је дућан, а кућа је унут |
о силно руменило, налик на одсјај каква огромна пожара, који се губио тамо негде, чак тамо иза |
главе до пете, али је све то покривала огромна, бела сукнена кабаница какву обично носе румунс |
молдавске границе.</p> <p>Друго је била огромна људа, Сулиот Красис, дугогодишњи хајдук епирски |
своја два помоћника.</p> <p>То је била огромна људа с грдном проседом брадом, која му је стиза |
рај огњишта, а на грудима му је зјапила огромна, проломљена рана с црним, запеченим ивицама, ни |
, Карађорђе је наједаред осетио како је огромна разлика између њих и њега...{S} То нису више ње |
преболна сама душа, на срцу моме стоји огромна, разјапљена крвава рана — и то је све због тих |
нову династију српских владара.</p> <p>Огромна мисао, којој је зачетак био тако скроман и у та |
, један средња раста, а други необичне, огромне висине.{S} Обојица су били огрнути у црне огрта |
и, скркли у непролазан сплет, стоје две огромне, труле кладурине, засуте старим сухим лишћем и |
тихо Дунаво, ћутећки је ваљало на ниже огромне водене масе своје, а његова пространа, као стак |
лош је мутно и као кроз неку маглу а из огромне даљине, осећао то, да он Карађорђа мора убити.{ |
> <p>Овај скуп био је у подземној одаји огромне палате кнеза Пашкова.{S} Опширне просторије јед |
лептиром, где му не да нигде стати.{S} Огромни лептир полети пет-шест корака па стане на какав |
жју Малога Штурца, где стоје као џинови огромни хиљадугодишњи храстови, где изломљено стење сто |
арашлија је био голем раскошник.{S} Сви огромни приходи београдског пашалука нису стизали да по |
цом у вис, из које му је стрчао запрцан огромни волујски рог.</p> <p>После те несреће Чимбарлиј |
на срџбе и узмућене пакосне освете, као огромни таласи неодољиво су запљускивали са <pb n="132" |
кладурине, засуте старим сухим лишћем и огромним ољуштеним корубама, што су се извитопериле и о |
је један од њих јако падао у очи својим огромним растом и својим чудним понашањем.{S} Чим је ст |
у лицу, с великим закрвављеним очима, с огромним црвеним турбаном на глави, а одевен у богато и |
е доста дубоко ископао.</p> <p>„Тело је огромно, мисли он у себи, али опет ће стати овде у ову |
уклања, а амишан је за новце и сабраће огромно богатство.{S} С тијем парама биће он још три пу |
ена трава.</p> <p>Усред те пољане стоји огромно дрво с горостасним гранама, што су се под небо |
ди, ту би онда било места за све.{S} На огромној просторији од Црнога до Белога Мора било би до |
ак ужива овај царски рахатлук у његовој огромној царевини у којој никад сунце не залази.</p> <p |
сак, као бурни таласи, разлише по целој огромној гомили и радосна граја, узвици и пљескање испу |
то тако узвикује, али у бурној вреви, у огромној гомили, која сабијена, изгледаше као какво чуд |
и од саме срме.</p> <p>Насред каване на огромном ћилиму, на коме се прелива стотина живих боја, |
ар презајући да му Марашлија не запне с огромном уценом.</p> <p>Најзад су ствари довели дотле д |
ла неку помоћ српским бегунцима, али за огромну већину та је помоћ била веома незнатна, а после |
спровод застаде.{S} Ваљало је уклонити огромну гомилу светине, што се беше накупила пред градс |
илош је чисто подскочио кад је чуо тако огромну суму и у првој ватри рече, да се то не може од |
еђутим, страшна тмуша испуњавала је сву огромну шупљину између неба и земље и урнебесом се ваља |
.{S} Уздигнуте главе, наслоњен на своју огромну голу сабљу џелатску, он је поносно гледао око с |
сине.{S} Обојица су били огрнути у црне огртаче.{S} Обадве жене приђоше им руци.</p> <p>То је б |
ву: кројиш планове како ћеш ме што боље огулити.“...</p> <p>Бар тако је Марашлија разумевао те |
/p> <p>— Побих оне босанске кучиће, што огулише пола нахије.{S} Две године како саставља сироти |
о угловима креветски наслони и округла, од јастука удешена седишта, где се лепо даје седети с п |
<p>— Не од мога зора, већ од себе сама, од образа свога, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и |
S} И од кога ја то кријем?{S} Од света, од људи!{S} Та то значи да тај свет и ти људи не би хте |
радског друма, уздиже се брдо Крушчица, од које се даље на југ пружа благ брдски повијарац, кој |
ам на скупштину дошао необријане браде, од жалости за братом Миланом.</p> <pb n="123" /> <p>— Ј |
ко буду знали што год боље и паметније, од добра нико неће бежати.{S} Је’л тако?</p> <p>Духовни |
одбадања, што једнако долазе из Русије, од пуштања гласова о повратку Карађорђевом, као и то, ш |
оним актихристом Наполеоном, па после, од свега тога не би ништа.{S} Доцније они одоше, одоше |
S} Премда се за четири последње године, од како је он избегао из земље, много што шта било пром |
ој земљи само за ове три четири године, од кад они утекоше!{S} Зар би њему, бојаги, с тога задр |
и.{S} У исти мах осети се јак дах буре, од чега затрепери сваки листак на горостасном храсту, а |
ви наш црни земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме могло какво добро огријати?{S} Виђесте л |
о што и крв родитељска!{S} Та крв пече, од ње ће ти обадве руке изгорети; она говори, она оптуж |
цај грчки опет се сачувао.{S} Шта више, од почетка овога века, он је још и ојачао, јер су Грци |
гову главу од мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С тога отварај очи и пази шта радиш.{S} За |
днога гласка, ни једне речи од милости, од проштаја и утехе.</p> <p>Помаман у тешком душевном б |
ед.</p> <p>А они усијани челични шиљци, од разних искиданих мисли, један по један прожигали су |
коси Карађорђе рече:</p> <p>— Боже мој, од кад нисам узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада |
нији, Епиру и Тесалији.</p> <p>Међутим, од свију тих покрајина Србија је тада имала највећи зна |
не горе на ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од њих ми је.</p> <p>— Али за бога, побратиме, па што н |
онда дајте да се као људи разговоримо, од онаква разговора, како сте вас двојица отпочели, не |
а, који су остали у Србији.{S} Особито, од кад је у Србији 1815. опет букнуо народни покрет и с |
оду, а једно од његове деце, мушкарчић, од својих десетак година, помагао му је у томе.{S} Драг |
сва у цвету и мирису.</p> <p>Шипарчић, од својих десетак година, у друштву с девојчицом, којој |
ибе мучки и крвнички убијен на спавању, од рођене српске руке, по заповести и угодби два рођена |
"109" /> <p>— Мало му вајде, господару, од мога жаљења.{S} Жалим несретну судбину српску, а не |
ти; она говори, она оптужује, она виче; од њена вапаја ти нећеш имати мира ни станка; она ће те |
аквој заради, нико га не би смео узети; од њега сви бегају као од чуме.{S} Нико га не би смео п |
лиш и помажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад си ти почео купити харач по народу, људи почињу |
о што ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од кога ли бежи?{S} Да није учинио какво зло?{S} Не!{S} |
ше главе полећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци почесте тако жалити за нашим главама |
етар је ћутао.</p> <p>— Говори Перо!{S} Од ћутања није вајде ни мени ни теби.</p> <p>Добио је н |
године пиштала од <hi>Скопљака</hi>.{S} Од тебе морају људи да крију своје жене и кћери, као од |
Русије, где је тада било доста Срба.{S} Од кад се приближио Карађорђу, Наум му је служио као по |
је све било по наредби рускога цара.{S} Од тога доба Ђорђе се нешто мало смирио; али опет памет |
ели се спремати, да испадну у народ.{S} Од њега (Милоша) тражили су или главе бунтовних кнезова |
е имао широке и кратке црвене чизме.{S} Од оружја сада је имао за појасом два сребрњака, с обич |
и сви остали.</p> <p>— Тако и јесте.{S} Од Вујице треба тражити или да пошље главу онога црнога |
, а Сара је била удата још у Србији.{S} Од мушкараца старијем, Алекси, могло је бити око 14 год |
ва за сад су добра, све је у тишини.{S} Од кнезова сада не осећам никаквога да што на страну те |
о госпоство још било у пуној власти.{S} Од народних људи, у Београду су се тада бавили само они |
одине освануо је туробан и намрштен.{S} Од времена на време подухивао је хладан северац, а снег |
амте: проклет био ко Русима веровао.{S} Од њих можеш рачунати само на оно, што имаш у рукама, а |
си се начинио већи господар од њих.{S} Од тебе и твојих зулумчара сиротиња <pb n="44" /> данас |
е кријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} Од света, од људи!{S} Та то значи да тај свет и ти људи |
о једном смлави, као што би то и било — од свију ових решења било би ти после лук и вода.{S} Св |
њега, а он је онда продужавао:</p> <p>— Од кад сам отишао, нашло их се који су ме узели оптужив |
тао, повампирио се и сад трчи за мном?“ Од саме ове <pb n="130" /> помисли њега хвата самртни с |
у „Грађи за историју Краљевине Србије“ од браће Петровића, под датумом 3 јуни 1817 што је свак |
илице стоје обнажене, голе, без меса, а од ње целе заудара буђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде бе |
еђутим, освану већ и петак, 11. јули, а од Вујице ни трага ни јава.</p> <pb n="278" /> <p>Тога |
} Већ од три четири године није тамо; а од тога доба све се променило, па и људи постали друкчи |
сове он, Анта, слушао ово последње доба од људи што су долазили из Србије.</p> <p>Други су глед |
/p> <p>За Марашлију, сем богатих дарова од Милоша, то је била још и нова згода да пред диваном |
ека, и како га је толико жељан да би га од блата градио.{S} Казаће му и то, како се с Турцима в |
аковић био је пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше узео кнез Милош у своју службу, је |
емице.{S} Отац Мелентије осети, како га од тога погледа прође језа.</p> <p>— Духовниче, мени се |
ћете, што наша песма вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепш |
ује код Чолак-Анте или код кога другога од угледнијих емиграната српских.</p> <p>Стољетов чисто |
, а Симић оде да види хоће ли наћи кога од осталих војвода.</p> <p>Чим су чули за Карађорђев до |
} А?{S} Добро би било да ја пошљем кога од мојих људи да га потраже и код других...{S} А, шта в |
о прође од паса?{S} Је си ли будио кога од момака?</p> <p>— Никога.{S} Али ја познајем Крџалију |
олазио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на све одговорила, он је запи |
е меша у народске послове, већ увиђа да од мира не може бити ништа.{S} Марашлија подбада једног |
Кад он секиром убија друге, право је да од секире и сам погине — рече домаћин кивно.</p> <p>— М |
трашне, али оне су једине биле кадре да од распуштених народних гомила направе уредну, послушну |
и поведе коло, да он први коракне, и да од његова одсудна и успешна прва корака зависи све... а |
пиштоља, као да је хтео рећи: „немој да од тебе почнем!“</p> <p>У тај мах Цукић наједаред скочи |
трпимо и гинемо.</p> <p>— И ако знам да од мртве главе ником није вајде, опет мени не би ни на |
Милош је <pb n="200" /> унапред знао да од тих новаца Турци неће видети ни парића, и да Марашли |
пуно страшљиваца и издајица, готових да од страха служе Турцима против своје рођене браће.{S} Н |
и, кукали са Скопљака, е већ грђих јада од његовијех не море бити!</p> <p>Средовечан човек седе |
/p> <p>И ако се прибојавао да не страда од кнеза Милоша и његових људи, што је примио „вожда,“ |
м не казује што ћеш му рећи, па му онда од моје стране кажи, да је вожд амо дошао по заповести |
смутљиваца, што долазе са стране, отуда од Влашке и Русије, то су махом праћеници, које амо шаљ |
удешавају.{S} Да не бриде њима још леђа од Карађорђевих удараца не би вас нико вермао ни да сте |
доћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ја се све бојим, да ће он Карађорђу |
је узалуд покушавао да одбије Карађорђа од српских послова и да угуши и ућутка људе, који су се |
ва тишина, и човека чисто подилази језа од ове пустошне усамљености, у којој као да се крије не |
о стоји ствар, да Карађорђе много преза од Милоша, и Анта се забрину и био је готов све да чини |
на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа не тражим, али је срамота да он за мном |
!{S} Како тебе бог не умудри кад сам ја од болести био пропао и изгубио се...</p> <p>— Јамачно |
и хтео рећи: „Циц, дете! хитрији сам ја од тебе“.</p> <p>— Што га ниси ухватио, браца Лексо — с |
оставите ме на миру — то је све што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, господару, не тр |
</p> <p>— Бог с тобом брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и конаковати.</p> <p>— Вуци |
оодмори, а у предњој соби чула се граја од двајестак гласова, који су сви говорили на један мах |
ношњи, с весовима на глави.{S} Старија од њих била је жена крупна стаса, маркираних црта на ли |
дна гомила коњаника, у многоме друкчија од оне прве.</p> <p>Истина и ту се чула песма, али је т |
у околини на далеко као видарицу, која од многих болести боље лечи но икакав доктор.{S} С тога |
удешено и за друге покрајине.{S} Свака од њих имала би у први мах свога засебног вођу.{S} Али |
тије, а наш момак Сима изчупа нам длака од бабина белца, па повежемо лептирове за длаке, а длак |
даје свој глас за Црнога Ђорђа, јунака од кога је Стамбол дрхтао, и који је девет пуних година |
.</p> <p>— Па баш зато га и остави нека од другога нађе, а какав је, неће то дуго тражити.{S} З |
везира?{S} Каква смо добра и рахатлука од њих дочекали?{S} Зар не видите ви кудер ово гура и н |
уче отуда, свет сматра као да је порука од рускога двора и за то јој верују.{S} А тако прима ту |
првака српских — Цукићеву, која је пала од српске руке, још пре 7—8 дана и кнез Симину и Драгић |
пишти, но што је пре три године пиштала од <hi>Скопљака</hi>.{S} Од тебе морају људи да крију с |
његове заповести.</p> <p>Ствар је била од голема значаја и кривена је као највећа тајна.{S} Ка |
на закључана врата.{S} Но врата су била од дебелих растових дасака, и није их било лако отворит |
шко-молдавске независности, и направила од њих просте турске покрајине, пређашњи утицај грчки о |
ране болесницима, она се јутрос кренула од куће рано и око разних болесника бавила се све до пр |
/p> <p>Па и ту прва мисао опет је дошла од Милоша.</p> <p>— Вујица га је примио, Вујица нека за |
<pb n="59" /> је за нас био мања невоља од Милоша.{S} Код њега није било два лица, и знао си ва |
о, кнеже; кад ти је његова глава скупља од твоје рођене, онда ћемо твоју понети у Београд.</p> |
сти су му грчевито дрхтали на обарачама од пиштоља!</p> <p>— Креши, господару! — рече Петар, гл |
малих зграда с новим црвеним крововима од ћерамиде.</p> <p>У тој авлији гореле су ватре на три |
ца, на згодан начин, повраћен је селима од којих је отет.</p> <p>Доцније, Врљо је радо причао о |
> <p>Биле је бурна урнебесна ион. једна од оних страшних ноћи, када ти се чини да је настао сма |
следње побуне своје.{S} Далеко одвојена од православне Русије, на чији је позив била устала, св |
и он окрете другу.{S} Четврта је година од онога земана.{S} Знам све, као да на прсте бројим, ш |
мислио, како ће од Милошева страховања од Карађорђа начинити нов извор за своје приходе.</p> < |
ко могао ослободити сталнога страховања од њега.</p> <p>Одмерив све ово у памети, Марашлија је |
заносила.</p> <p>На три часа одстојања од Паланке, а на сат места од цариградског друма, уздиж |
аравнамо:{S} Али ми онда дигли главе па од Руса нигде да се одвојимо.</p> <pb n="220" /> <p>Кар |
обро, ако бог да, али одрешита одговора од Милоша не каза му.{S} Рече само толико, да је послао |
абави, и како до сад нема никаква гласа од њега, а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се |
ад чује у близини страховити лавеж паса од чега је страва подузима.</p> <p>У средини ових људи, |
ј друкчији.{S} Док је Грчка преко света од Русије, Влашка и Молдавија <pb n="168" /> управо су |
са одстојања од Паланке, а на сат места од цариградског друма, уздиже се брдо Крушчица, од које |
ћим је невернички вртио главом. — Ништа од тога не може бити! — рече он мрачно — Везир ће ти од |
раменима и рече:{S} Не знам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то |
ужда да га везујем.</p> <p>— Нема ништа од оружја код себе?</p> <p>— Нема!{S} Претресли смо га, |
људи и животиње потражили су склоништа од ове свирепе и немилосрдне пустошне ноћи, која је пре |
астаће нови адети, нестаће много штошта од данашњице, а настаће многе новине, које ми данас и н |
једном заглибе онда газе даље из страха од одговорности.</p> <p>Говорећи о томе, Милош вешто, о |
две српске главе.{S} Ту је било стараца од стотину лета и деце, која тек почињу сазнавати за ов |
е пекло да чује какве гласе носи Вујица од Милоша; да ли му је јавио за његов долазак и шта ли |
банатској страни указа се црна гомилица од неколико људи и упути се ономе месту, где се заустав |
{S} То је најљући отров.{S} Пет капљица од њега доста је да убију најјача човека.{S} Ово ти дај |
зир је обично учтуглија, што значи паша од три репа.{S} Остале паше као ћехаја везиров и други |
а и да му песма буде и звучнија и лепша од његове.{S} После њега опет одјекну песма славујева; |
“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то што ћете скапати у меку душеку, |
ад шљивак видео висок шиљаст кућни кров од шиндре, а около пуно малих зграда с новим црвеним кр |
ћи у Србију, па служити и слушати горег од себе!{S} Не желим ни ја оставити кости у туђој земљи |
за нову устаничку војску.</p> <p>Најзад од свију балканских земаља, Србија је била једина која |
ан!{S} И ко је онда пријатељ Србији кад од мене градите непријатеља! — рече Карађорђе мрачно и |
од Карађорђа једва чека, како би га сад од блата градио и како ће све листом скочити, чим се Ка |
ђе је отворено говорио, да се он за сад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и сувише заузет свој |
од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражите?</p> <p>„Што се тиче пањкања, то је чис |
ија побојао, испапући ћу се ја како год од везира...{S} А онда зна шта би га чекало!...{S} Не б |
а сами у се, и да ли се бар код когагод од њих јавља мисао да би ово сад био згодан тренутак да |
и седим овде; а сутра да се крене когод од вас ја бих му био први друг — говорио је он.</p> <p> |
а њега — Милоша — а ко зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да убиство убиством покај |
>„Али, ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, који се сада тамо налазите, онда је то |
ављен у укусне, богато извезене зарфове од жуте и беле тенећке или од саме срме.</p> <p>Насред |
ају о спреми за нову буну, па да их све од реда исеку, побију и поробе.{S} Том кострешењу турск |
же отуда, и в Србију возвратисја и овде од турскога правителства усеченијем главе живота лишисј |
ж целе беломорске обале малоазиске, где од памтивека живи сада заробљено али бујно и јуначко пл |
Грчку, а већ после што ће видети вајде од свога вођства... то нека се порадује!</p> <p>Док је |
ко је и шта је тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста и сретна Турчина брзо нађоше.{S} То ниј |
ати Милошу писмену наредбу да чува међе од Карађорђа, и ако овај гдегод упадне тајно у земљу, М |
кчији план.{S} Покрет је требао да пође од Влашке и Молдавије.{S} Оне су православне земље као |
мена ове торбуљаче.</p> <p>— Како прође од паса?{S} Је си ли будио кога од момака?</p> <p>— Ник |
орност, да се после рекне како је Ђорђе од моје руке погинуо то не могу и не смем, док ми не би |
и у првој ватри рече, да се то не може од голога народа истерати ни за хиљаду и двеста година. |
а човека.{S} Један од њих чисто се трже од онога ненаднога зрака и скочи на ноге.{S} Ланци на њ |
римај њине замерке баш као да ти долазе од рођенога брата, ја ли од најбоља пријатеља народна.{ |
ва уста не говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</p> <pb n="182" /> <p>— Јазук! |
а ми се превали преко језика, као да је од товара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, мораћу по |
лош је тако разумевао те погледе, па је од времена на време и он погледао Марашлију, а ти његов |
опу уз стопу.{S} Кад стаде онде, где је од прилике била глава, испод ногу му се нешто измаче.{S |
је, он се био настанио у Русији, где је од руске владе добио 300 дуката годишње пензије, и од т |
у знао је скоро цео Београд.{S} Више је од тридесет година само, како је сви знају под именом < |
анијих гласоноша његових; човек који је од Милоша носио најповерљивија писма разним српским вој |
ланинама!...{S} Но како рекох, ко ти је од момака најпоузданији да изврши тај посао?</p> <p>— П |
а ваља њему одрубити главу.{S} Ко ти је од момака за то најзгоднији?</p> <p>— Не, по богу брат |
је погрде, а у наступима гњева могао је од човека чуда учинити.</p> <p>— Ах, Петре, Петре!{S} Т |
о је места где се што догодило, знао је од прилике како је шта текло, и тако је мало по мало, п |
ико није знао куда се део.{S} Изашао је од митрополита у глухо доба, сишао у тамно двориште, мр |
ожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да он Кар |
ром из Тополе морао бежати.{S} И ако је од тога доба већ прошло преко три године, он се још јас |
еких резултата.</p> <p>Међутим, Врљо је од тога доба остао код кнеза Милоша као његов стални мо |
ај.{S} Зар сам ја то измислио?{S} То је од Бога тако остало, тако је свуд, тако мора бити и код |
о мрзак и опасан Турцима, а нарочито је од њега морао зазирати београдски везир.{S} Али знајући |
а нешто се сад требало решити, пошто је од свега најгоре било остајати и даље у неизвесности.</ |
м једном за свагда.{S} Тај савет чуо је од самога везира београдског и од тога доба, та га је м |
а зажмурети.{S} Нема сумње, заповест је од господара.{S} Не би ни Марко то смео узети тек онако |
сле кратког ћутања.</p> <p>— Више их је од десет!...{S} Опасали су целу кућу...{S} Ако затреба, |
{S} Само он уме да погоди кад буна није од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</ |
ћа, кад Милош разбере да се Ђорђе крије од њега.</p> <p>„Да није дошао да о моме злу ради, што |
има нешто на души што га мучи што крије од других.{S} И то се све око мене врзе.“</p> <p>Таквом |
о, и припазите да гдегод што не сакрије од оружја, па га онда пустите амо к мени.</p> <p>За мал |
е.</p> <p>Све ово не може да се сакрије од Турака, они брзо сазнаду и опазе да у народу има нек |
останеш у господству и поверенију које од мене и од народа имаш.{S} У противном најстрожија за |
би куљнули таласи какве страховите реке од самог мрака и густе, збијене таме.{S} И сва та тмуша |
} Али чим би се очистиле дунавске обале од Турака и обе војске дошле у додир, врховна команда п |
и дубраве, које су се до јуче разлегале од веселих песама наших; зар опет да замукну богомоље с |
бама, што су се извитопериле и одвојиле од старога стабла, које се већ почело претварати у прла |
а ноге.{S} Биле су му утрнуле и одумрле од стеге у оковима.</p> <p>— Спустите ме децо, да седне |
вечерало, само су још пуне буклије ишле од гомилице до гомилице, које су се окупљале око велики |
сио око пчела.{S} И чудо што су ми ишле од руке, док се нешто не споречкам с најом, те од тога |
вари, и тупана, који незнају ништа даље од носа.</p> <p>Па ипак сви ови људи, тако разнолики по |
азним у име султаново.</p> <p>Мало даље од њега, у полукругу стојали су везирови великодостојни |
ао све силе да удаљи Карађорђа што даље од Србије.{S} А гле сад!{S} Наједаред, он га је звао к |
ске старешине и војводе уклони што даље од српских међа.{S} Нарочито да Карађорђа спроведу кудг |
а духа склањало <pb n="77" /> се подаље од Београда, где су живели сви већи достојници турски у |
ом наслоњеном међу шаке.{S} Мало подаље од њега, седео је на другој постељи, покрупан, црномања |
спремали се да се крену.{S} Мало подаље од њих гореле су две велике ватре, а према њима Вујица |
момци наложише велику ватру мало подаље од колибе, а распирише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђ |
ој постељи, заваљена на високо узглавље од јастука, стара кукуљава старица око које, с десна и |
тако и требало да буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> |
ту је и дечко да га услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у град, стојим ја на расположењу, |
и?{S} Виђесте ли <pb n="57" /> како, не од годишта до годишта, но од сахата до сахата пропада и |
од твога зора и јунаштва —</p> <p>— Не од мога зора, већ од себе сама, од образа свога, ако га |
, то је невоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се да ј |
оре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</p> <pb n="182" /> <p>— Јазук!{S} Девет годи |
е по густим зеленим дубравама, скривене од дневне препеке, сад се искупљају на свежем вечерњем |
главу и част своју ко се год мало макне од дома свога; једном речи, да народ једном слободно по |
по Русији, где имају помоћ и издржавање од руске владе.</p> <p>На те бивше народне старешине ов |
да из доба Карађорђевих и за ослобођење од турске силе.</p> <p>Нарочито су се интересовали за д |
"159" /> то не боли!{S} Срце ми је црње од угљена.{S} Ништа ме тако не убија као сећање на непр |
рују неред и немир.{S} Све те каламутње од тебе потичу.{S} Што се против мене нико не жали?{S} |
олеме срамоте.{S} После 5—6 месеци умре од послеђених рана на левом одсеченом уху, али подсмех |
unit="subSection" /> <p>Док се ово море од људи таласало и тискало да што боље види, упирући зо |
а.</p> <p>Зато се и могло десити, да се од једном нађу у туђини без гроша у џепу и без икаква и |
ваљада, да ја таке људе одбијам и да се од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих састанак |
лози, јер ја не бих остао у земљи да се од Турака кријем, већ или да погинем или да штогод с њи |
у, јер се жалио да га боли глава, па се од тога доба није више ни враћао.{S} Јамачно је отишао |
зук за Србију!{S} Стид и грехота шта се од ње данас ради!</p> <p>— Претерујете, господару!{S} Н |
а је за то могао дочути Добрњац, кад се од њега и његовога друштва баш нарочито крило, пошто се |
ојим првим покушајима и опитима, где се од речи прелази на дело.{S} Пламен буне требао је да пл |
егову.{S} Кад народ то виде препадне се од Турака, сам похвата немирне кнезове и преда их беогр |
избију на површину чило и весело, те се од њих вода зацрни.</p> <p>Јата птица, што су преко дан |
, ваљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се од скора овде доселили? — рече Карађорђе разгледајући п |
зио да би баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да је Карађорђе дошао.{S} Он то може до |
ије дошао да о моме злу ради, што би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да заједни |
дугогодишњи хајдук епирски, но који се од 2—3 године бавио у Влашкој и Молдавији, где је за та |
ико је које село платило откупљујући се од оних Турака које је Врљо побио.{S} Пошто је тај рачу |
лико тек мука и неге после треба док се од нејака црвића подигне зрео човек.{S} Нико не зна пра |
ли не убијеш псето?“ Побратимили смо се од невоље, као што знаш — те се ја нашалих. „Е мој побр |
е оне големе муке и тегобе наше, што се од тога доба па до данас претурило преко главе и од Тур |
ђорђа, кад им донесе овако веселе гласе од Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше у тој мисли, кад у |
, док се нешто не споречкам с најом, те од тога доба баталим све.{S} Сад има три, четири па и п |
ојој отаџбини, па да јој обојица будете од вајде, да јој обојица послужите и да јој се нађете н |
илошу.{S} Јадни Турци, ви сами стрепите од смрти, па мислите и Драгић је такав!{S} Море Србо је |
умрем.{S} Ако сте ми пријатељи немојте од мене тражити да се у овом тешком самртном часу покаж |
ако пресреташ.{S} По души вас, гори сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и сенке своје.{S} И ти м |
ребледе као крпа и ухвати се за огњиште од оџаклије да не падне.</p> <p>Анта је зорно гледао Ми |
арађорђе заустави у Карловцима и поиште од Мелентија свој новац, духовник му одговори да никака |
тражи од Милоша туђе главе, а сутра ће од другога тражити главу Милошеву.{S} Хоће ли то бити д |
довати, но говори што те питам, који ће од момака бити најзгоднији?...{S} Да ли би то могли свр |
начини се страшна развалина по којој ће од сад само гује и акрепи трчати!...{S} Еј мени до бога |
рашлија је збиља о томе мислио, како ће од Милошева страховања од Карађорђа начинити нов извор |
ав човек, коме једно око изгледаше веће од другога.</p> <pb n="134" /> <p>Оружан од главе до пе |
ће ме, разчеречити, растргнути, учиниће од мене триста чуда и триста брука — мислио је он и куш |
овић дође и наслони се споља на гредице од колибе.</p> <p>— Пиј, господару, ти ништа не пијеш, |
н протак лептирова, па наградимо лађице од хартије, а наш момак Сима изчупа нам длака од бабина |
лаја стрчале су му две сребрне јабучице од пиштоља и белокораст срмом извезен јатаган.{S} Стаја |
мци дотерали два човека окована у ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници, и да |
куће испаде омалено црнпурасто девојче од својих 13—14 година, које се трже кад угледа непозна |
ије, препуна је дима и гостију.{S} Више од 40 пари јеменија, свакојаке величине и каквоће, стој |
митрополита нестаде из друштва, и више од пола часа остали су заједно у побочној соби, где су |
, бојаги, кварим?{S} Ко се међутим више од мене радовао, кад је Милошу испала згода да поново у |
ао шта је у души Милошевој.</p> <p>Више од сахата водио се разговор шта и како да се чини.{S} Р |
њима.</p> <p>Кад Вујица и Наум устадоше од совре, Карађорђе оста још подуже; купио је полако мр |
јаве као пријатељи румунскога народа, и од пређашњих господара, они су му сад постали савезници |
оли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутарње росе, и од плодне бујне дажде, и од љу |
утарње росе, и од плодне бујне дажде, и од људи који га овако пометена с чуђењем срећу и од жив |
аде добио 300 дуката годишње пензије, и од то доба ту је живео, узимајући под закуп спахијска с |
ведра дана, и од благе јутарње росе, и од плодне бујне дажде, и од људи који га овако пометена |
<p>Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутарње росе, и од плодне буј |
и... и ја дигох руке, и све се сручи, и од читаве једне земље начини се страшна развалина по ко |
Паланци; био сам пусти горски хајдук, и од мене, тако малена и незнатна, срећа и јунаштво начин |
} Имали су дослух с Црнијем Ђорђијем, и од њега су књиге примали.{S} Великога шејтана носили су |
оворио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од тога доба то ми не излази из главе — рече Милош и об |
о?...{S} И зашто ја то све кријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} Од света, од људи!{S} Та то зн |
нас претурило преко главе и од Турака и од својих.{S} Па кад све то тако лепо промислиш, онда х |
т чуо је од самога везира београдског и од тога доба, та га је мисао пратила и дању и ноћу као |
мени несрећнику, шта учиних и од себе и од њега! — рече најзад болно.</p> <p>После је покушавао |
оба па до данас претурило преко главе и од Турака и од својих.{S} Па кад све то тако лепо проми |
м улицама с Дорћола и Зерека, са Саве и од Синџир-џамије и окупљао се на пољаници где је сад Ре |
и необуздан час опет страшљив, да је и од своје сенке зазирао.</p> <p>Страх га је обично спопа |
господству и поверенију које од мене и од народа имаш.{S} У противном најстрожија заповест изд |
ебало да буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знад |
станака.{S} А што не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражите? |
вор, особито кад говори нешто својски и од срца или кад је веома љут.</note> <note xml:id="SRP1 |
х речи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутарње росе |
на тешка и опасна, човек мора презати и од сенке своје, с тога се ни ја не смем поверавати нико |
анских родољуба, имала највећи значај и од њеног учешћа у покрету зависио је у опште успех целе |
д штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни Вожд не зна шта |
можда се и он сад, у туђини, намучио и од много којечега одвикао.{S} Но, ово је управо празан |
рао чинити и ово је сад рекао искрено и од срца.{S} Ово одобравање духовниково одобровољи кнеза |
се искупљају на свежем вечерњем зраку и од њина весела цвркута ври цела околина.</p> <p>Баш у о |
оји га овако пометена с чуђењем срећу и од животиња које немо слушају читав поток његових убедљ |
> <p>— Их мени несрећнику, шта учиних и од себе и од њега! — рече најзад болно.</p> <p>После је |
е чак чудити и сама гора и трава шта би од његове бујне главе, коју су поштедиле толике сабље н |
S} На против, ако би био у земљи они би од народа презали; зазирали би да свакога часа може пла |
ан људи и браћо моја, помислите, шта ви од мени тражите!{S} Да будем лажљив и варалица на самрт |
Којекуде, по души вас, па шта хоћете ви од мене? — викну он узбуђено. — У мишију рупу, ја се са |
нема ка овом свету.{S} Још једино живи од милости једне старе жене, неке далеке куме своје, ко |
и се за жалосно стање у које су сад сви од реда запали.{S} Сви ти разговори свршавали су се над |
агић, и тако су прилично пречишћени сви од којих је Милош највише зазирао.</p> <p>Још је остао |
у бивали обично после ратова, кад многи од страха утекну у хајдуке, а и пред ратове кад се угле |
них којима ништа није право што се ради од ове две-три године на овоме.{S} Ја бих хулио донекле |
е циљ да се за у будуће Европа обезведи од револуционарних испада из Француске.{S} Све то Карађ |
је било да испита расположење код људи од утицаја, како би се унапред могао спремити за сваки |
њаз да му их неда.{S} Везир данас тражи од Милоша туђе главе, а сутра ће од другога тражити гла |
тим пољанама, бежи од себе самога, бежи од грехова својих.{S} У даљини тражи олакшање обремењен |
ен и безуман јури пустим пољанама, бежи од себе самога, бежи од грехова својих.{S} У даљини тра |
и вазда чека спреман и оправан.{S} Бежи од људи у пусте пољане и целу боговетну ноћ, као смушен |
напустили, његова најближа родбина бежи од њега, и не дотурају му ни најнужније потребе за живо |
уштање гомиле, налик на шум који долази од каква далека водопада.</p> <p>Цела калемегданска пољ |
и и славнији, и заслужнији, и јуначнији од њега.{S} То је Милош и нехотице <pb n="122" /> сазна |
места за све.{S} На огромној просторији од Црнога до Белога Мора било би доста мегдана, где би |
, као господар, а не као невољник, који од Милоша проси милост — говорио је Јаков.</p> <p>Карађ |
оду настане врење и комешање, тада који од већих старешина турских излази сам у народ на тефтиш |
људи што их имам.</p> <p>А има ли који од угледних војвода с Карађорђем? — питао је Марашлија. |
, где се настанио с породицом.{S} Сваки од њих латио се каква посла те мало зарада, а мало ова |
ке, док ова ватра не прође.</p> <p>Неки од сељака понудише да га испрате до у село, но Драгић о |
о да ти долазе од рођенога брата, ја ли од најбоља пријатеља народна.{S} Хвала Богу на његову д |
ред и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српска ханџара, погинућете, што наша песма вели: „ба |
о одозго сија јасно топло сунце.{S} Али од времена на време небом промакне по који црн облак, к |
упусти Карађорђа да умакне.</p> <p>Али од свега тога сад није могло бити ни једно и Вујица је |
е, чупкајући мршаву травицу.</p> <p>Али од времена на време ово пусто поље наједаред оживи, нап |
а замолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од Милоша? — упита домаћин подругљиво.</p> <p>— Па слоб |
зене зарфове од жуте и беле тенећке или од саме срме.</p> <p>Насред каване на огромном ћилиму, |
као гост, а гледај шта су они начинили од тога! — рече Ђорђе, старајући се да прикрије своје у |
у село, али плуг и мотика нису му ишли од руке.{S} Понајчешће се налазио око кнеза Милоша, и б |
ећи им уши, да ни Милош ништа није бољи од њих, па би они могли сваки у своме крају заповедати |
ки везир заиште, онда у чему је он бољи од обична послушника везирова, и да ли је онда вредило |
ве што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, господару, не тражимо ништа <pb n="165" /> виш |
откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од људи ни од стоке.</p> <p>Наједаред, Милош чује да у |
о на тебе, ти бар немаш чекати ништа ни од кога, па што ниси наређивао и пословао!“ Учиним ли о |
ује никакав глас, ни јав, ни од људи ни од стоке.</p> <p>Наједаред, Милош чује да у кукурузу не |
2 коњаника, на добрим хатовима, оружани од главе до пете.{S} То су били најпоузданији момци Мил |
кршна момка у богатом оделу, наоружани од главе до пете, с дугим пушкама у руци, стражарили су |
е да чини, само да се Карађорђе заклони од опасности.</p> <p>Ту се мало посаветују и реше да Ан |
радалну нацију српску“, и да је заклони од нових беда, удаљавањем пређашњих старешина српских.< |
изаћи пред деду.{S} Као Арапи сте црни од тога бумута!{S} И не знам како се то увек упрљате по |
вља сиротиња пару на пару, да се откупи од њих, па да поклонише коме макар излизан грош!{S} Аја |
о дао, светли везире, само да се откупи од овога хајдука.{S} Али се нема више откуд; оголео је |
а им ваља чинити, да се свет мало смири од оних подбадања, што једнако долазе из Русије, од пуш |
>— Шта није Турчин!{S} Три пута је гори од најопаснија Турчина!{S} Слађе му се напити српске кр |
ад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Турчина.</p> <pb n="52" /> <p>Човек, на кога с |
овамо сам си се начинио паша, и гори си од онога у Београду...{S} Сакупио си око себе читаву те |
<p>— Ако сам те добро разумео, попо, ти од прилике велиш, као овако:</p> <pb n="116" /> <p>— Ак |
? — почнем ја да га тешим. — Ниси се ти од беса уклонио, нити си отишао из земље ти један.{S} Б |
ад нигде и никоме нећеш ни једне казати од свега што ти ја сад овде поверим...{S} Заклињеш ли с |
не смеш ићи до краја, и да ћеш презати од саме сенке Карађорђеве...{S} Да си терао до краја; д |
једно пола сахата свуда раније стизати од Ђорђа и Красиса, који су имали да крену за њима.{S} |
му надати, али се немају чега ни бојати од ње, Карађорђе је хтео да види како ће то утицати на |
ислио да ће то честити везир боље знати од мене.</p> <p>— Ја ништа не знам, нити сам што о томе |
Ракија је добра.{S} Знам да ћеш заспати од ње као обајен.{S} Него де повуци још једном.</p> <pb |
о је цртао опасности, које могу настати од <pb n="118" /> Турака.{S} Износио је како је све ров |
љала друга мисао: „Али шта ће онда бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он убити мен |
аробљено, а могли би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима, само да је некога начина да |
узео на се да провиди може ли што бити од устанка и како је народ расположен за нову борбу.</p |
{S} Баталите ме, дакле, немојте тражити од мене оно што бити не може.{S} Ја сам као човек поште |
На првом месту та се ствар морала крити од Русије, пошто му Руси никако не би дали да се враћа |
се каже Вујици; хоће ли се ствар крити од њега или да му се све повери?{S} Како ли ће он то пр |
кају...{S} Тада би и он сам могао пасти од подмукле убилачке руке.</p> <p>Тако се ето мењало ра |
пушком.{S} Снажан је, неће одмах пасти од пушке, а можеш и промашити.</p> <p>— Па шта да чиним |
ма; а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте.{S} После 5—6 месеци умре од послеђен |
људи, онда што су га учинили да је већи од свију, и дали му власт да свима суди и заповеда!{S} |
<pb n="234" /> је девојче подигравајући од радости.{S} Али видећи да људи још стоје забезекнути |
лава.{S} Загледао ју је редом, почињући од петице па идући горе врху.{S} Његово оштро око опази |
откуда ни једнога гласка, ни једне речи од милости, од проштаја и утехе.</p> <p>Помаман у тешко |
еса.</p> <p>Наједаред коњ му се поплаши од једног огорелог пања и удари у страну.{S} Никола изг |
ој и усамљеној колиби, далеко одвојеној од других сеоских кућа у атару села Азање, седео је кра |
брзо се напуни.</p> <p>Чак дође и момак од српског митрополита, који такође бејаше чуо за долаз |
владала мртва тишина.{S} Нејасан сумрак од запаљене гужве сена постајао је све гушћи.{S} У томе |
.{S} Али још те исте вечери стиже човек од Вујице.{S} Он донесе поруку Карађорђу, да је све доб |
агић разговетно познаде, да је то одјек од бурне, шумне гомиле, која се таласа ту негде у близи |
па се онда наједаред просу читав поток од песме, која се као мирис, расу по зеленом лугу и оде |
а, али пред Богом те признајем и примам од сад за сина свога.</p> <p>Петар је молио Цукића да т |
подару.{S} Ти то добро знаш да ја нисам од оних којима ништа није право што се ради од ове две- |
подужа ћутања. — С једне стране умирем од страха да што не прокопкају Турци, а они то једва че |
га овамо мени, па одите да вас отресем од прашине и да се мало умијете, не смете овако изаћи п |
еде које је синоћ у разговору с Милошем од њега чуо.{S} Живо је цртао опасности, које могу наст |
бар ја не нађох паметна да га зауставим од бегства, кад је већ он био пометен од болести, па на |
хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од људи који ме се овда онда сете и то врло изредка, те |
е желео да се на само разговара с неким од њих.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ је б |
казујем!{S} Пре не могу да се одбраним од ваших писама и зивкања, а сад се причуђате што сам д |
ка, нахранио их и одео новцем откинутим од сиромашног залогаја, па с тим кабадахијама гњечиш ов |
мора имати каквог старешину над главом од својих људи, и мени је милије да то будеш ти, но ико |
тужна песма, узимајући последње збогом од свију тих милих и далеких места и пријатеља, с којим |
p> <p>— А да не буде отишао коме другом од војвода?{S} А?{S} Добро би било да ја пошљем кога од |
ј је куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је по турском кроју лепо изведена и укус |
сам да је извршујем, и то тајно, кришом од целога света!{S} Је ли то онда суђење или мучко убис |
n="154" /> куда је нарочито био позван од руских власти.{S} Дознав за ову српску депутацију, о |
шина ове пратње, Петар Лазаревић, један од угледнијих момака Милошевих.</p> <p>Кад га скинуше с |
ла два бледа, изнурена човека.{S} Један од њих чисто се трже од онога ненаднога зрака и скочи н |
кнез је своје обећање одржао.{S} Један од бунтовних кнезова већ је био на путу за Београд.</p> |
пнику у Букурешту, кад у кућу уђе један од људи књажевих.</p> <p>— Господару, овде је Драгић — |
распознати у лицу.{S} Само му је један од њих јако падао у очи својим огромним растом и својим |
и сумрак, добио абер да му долази један од најпоузданијих гласоноша његових; човек који је од М |
ценили и поштовали.</p> <p>Али ни један од њих није сад говорио оно што <pb n="264" /> мисли, в |
ске војводе.{S} Само што скоро ни један од њих није веровао у успех, те су ту замисао сматрали |
мудрих живих очију.{S} То је био један од главнијих повереника хетерије на овоме крају, мудри |
ам, на конаку ће остати овде само један од вас.{S} Он нека заповеда, цела му је кућица на распо |
натској страни дуго задржали, јер један од ове двојице, што пређоше, нешто се дуго разговарао н |
а и ноге добро везаше.{S} Тада му један од помоћника џелатових намаче каиш на главу, удешен као |
и шта желе.</p> <pb n="21" /> <p>Један од коњаника, упита стражара рапавим, набуситим гласом, |
д другога.</p> <pb n="134" /> <p>Оружан од главе до пете, овај човек био је сурова, дивљачна из |
, у врх њега висок златан крст, саливен од самог жеженог злата.{S} Он не зна откуда му и ко му |
поток био је једва за сто корака удаљен од колибе, али је била мала низбрдица.{S} У који мах На |
о познавао.{S} Овај је брест био удаљен од колибе једва за 100 корака.</p> <p>После две године, |
днако куне Карађорђа, онако престрављен од Турака, може јурнути као стршљенови и премлатити где |
м од бегства, кад је већ он био пометен од болести, па наједаред плану и срдито се продера:</p> |
и заклети се да је Милошу милији Турчин од хришћанина, и да он више тежи Турској но хришћанској |
био господар ове земље, па баш да је он од истине црни Циганин!{S} Што да у другом свету, и код |
мога допуштања да се врати.{S} Није он од мене ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, |
.{S} Зато нека господар Милош узме изун од везира да може доћи до Паланке или до Пожаревца.{S} |
а управо хоће Милош.{S} Он би радо изун од везира, да по потреби може убити Карађорђа.{S} Јави |
хајдука Врља, који га је на мах отргао од личних и горких мисли и привиђења, што су га до мало |
у људи да крију своје жене и кћери, као од најгоре Туркуше.</p> <p>Драгић би и даље говорио да |
да мени сад није до беса и стрепим као од живе ватре, да се међу Турцима што не рашчује, те да |
е би смео узети; од њега сви бегају као од чуме.{S} Нико га не би смео примити у свој дом, ни п |
а и родољуба.{S} Па пошто је и сам имао од обадве те врлине, знао је њихову цену и приклањао се |
у; а после неколико месеци и сам је пао од убилачке руке Марка Штитарца, кога је кнез Милош пос |
штоље из руку Петрових, и сав је дрхтао од силна узбуђења.</p> <p>Петар раздрљи груди и стаде п |
ревца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од себе, онда нека дође бар до Раковице да се туна саст |
unit="subSection" /> <p>Милош је изашао од везира задовољан.{S} У колико се могао ослонити на р |
е!{S} Али и онда не знам како би прошао од народа!{S} Не зна народ за велике политике, већ ко њ |
покрет буде увучена и Србија.{S} Управо од ње се тражило да се стави на чело целога покрета т. |
>Ово последње решење донесено је управо од страха пред Милошем, јер се свак побојавао да га Мил |
, испрекиданим гласом, гушећи се управо од срџбе.</p> <p>Петар извади обадва своја пиштоља иза |
угачије не може бити, и да је то управо од бога суђено.{S} У таким тренутцима, он се чисто чуди |
га је заклањала са стране.</p> <p>Лево од њега, с друге стране ватре, покривен кабаницом по гл |
која сабијена, изгледаше као какво чудо од хиљаду и више глава, ништа се разговетно није могло |
н памтила, кад је везир Ћуприловић отео од Немаца Београд, и причала је страхобе какве су претр |
ила скоро грађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је по турском |
чули ишта ново, опет је његов говор био од силног утицаја.</p> <p>Али он сврши говор онако у оп |
ло српско племе!{S} Ко је још шта добио од Турака мирним путем, споразумом!{S} У то се могу узд |
у почетку, још 1807. год. ја бих добио од Турака повластицу да се Србија уреди као вазална кне |
е да убијаш појединце.{S} Да би избавио од греха и пакла душу човекову, дозвољено је да мучиш п |
е Вујица бејаше <hi>грдно</hi> променио од кад се последњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дош |
{S} Но после се сети, да то није учинио од обести, ни с тога колико тек да се говори, већ што ј |
о зна и намерава, а Ђорђе паметно купио од њега све планове, па га онда одбио и не хтео ући у њ |
p>— Како је „вожд“?{S} Је ли се одморио од пута?{S} Јамачно је већ устао?...{S} Истина ја сам м |
.</p> <p>Бојао се да се није изрекао ко од Грка, који није познавао Добрњца, а свакако ствар је |
у славу имена српског; помињао је како од валовите Дрине и Новога Пазара па да Пореча и тиха Д |
грехе моје — спекла се у телу па никако од њега да се одвоји!“.</p> <pb n="66" /> <p>И доиста б |
тако молим те.{S} То је говор тек онако од беде.{S} Ми прво морамо гледати да ову двојицу спасе |
Јела, седи на малој столичици недалеко од њега и хвата пажљиво сваку реч.</p> <p>Први му је ра |
.</p> <p>— Јесте море!{S} Удари ме неко од вас, и то ме удари блатом посред лица.{S} Или зар мо |
уди вајкају се на своје стање, али нико од њих није намеран да кида с њим и да напушта своје но |
града, у дунавском крају, што је остало од окупације аустријске, стоји опало, порушено, зарасло |
ни душманин турски, и лакше нам је било од њега се бранити.{S} Милош је подмукао; на његовијем |
S} Али сад за почетак, за Грчку је било од неоцењене користи да су с њом подунавске земље, и то |
е први пут питање, које је доцније било од голема значаја за целу новију повесницу српску.{S} Т |
и понос, и јунаштво, и наду, и начинило од људи најгаднију животињу, која само дрхти за свој зл |
, као да на прсте бројим, шта се десило од тога доба.{S} И слободно могу рећи, да би до сад бил |
ије добро?{S} Да му се није што смучило од онога меда? — упита он.</p> <p>— Уклони се ти, Драги |
Небо се најпосле смиловало и разрешило од тога једну црну, невином крвљу преливену и претешким |
ње криваца, данас је куд и камо одмакло од онога како се тај друштвени посао вршио у старо доба |
своје обично одело, како им се затекло од кућа.{S} Само су морали одмах поскидати весове, а ме |
а отера нас у туђ свет, да се пребијамо од немила до недрага.{S} Зар смо ми онда били непријате |
" /> како, не од годишта до годишта, но од сахата до сахата пропада и опада све што је наше бил |
уме да погоди кад буна није од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</hi> паметниј |
ељава обруч на баквицу за воду, а једно од његове деце, мушкарчић, од својих десетак година, по |
би претекли и изненадили.</p> <p>Једно од најкрупнијих питања, било је питање о савезу Грка с |
бу ускочи лаконого девојче и зајапурено од радости повика:</p> <p>— Чика Стојане, чика Краго, р |
да верује „писму пријатеља“, јер је оно од њега, и све је онако како се у писму говори.</p> <p> |
а постеља још је била празна.{S} Удесно од постеље, ближе ватри, на малој дрвеној, троножној ст |
...</p> <p>Драгић га пресече: — јамачно од твога зора и јунаштва —</p> <p>— Не од мога зора, ве |
обузе сва срца.{S} Сеоски кнез, обамро од страха, потрча пред Турке.</p> <p>Али Турци не учини |
и што Турци воде нека рачуна о нама, то од прве до последње све је Вождова тековина и заслуга.{ |
е питајући никог другог, кријући све то од других: — Сам да га тужим, сам да му судим, сам да о |
.</p> <p>— Ух за бога, људи, немојте то од мене искати, кум ми је, ако бога знате!</p> <p>Лисов |
преводити везиру.{S} Рече му само нешто од овога и то ублажено, па ипак се везир намршти и рече |
у је 6 кеса да га погуби.{S} То сам чуо од једнога повереника везирова, који је и Милошев велик |
глави, а одевен у богато извезено рухо од танке, као крв црвене чохе.{S} Овај човек је изгледа |
очуваним ноктом, пожутелим као ћилибар од дуванска дима, правио је колуте по ваздуху, као да у |
в везир, ти си се начинио већи господар од њих.{S} Од тебе и твојих зулумчара сиротиња <pb n="4 |
ринуђен је да оштро гони таке људе, јер од њега Турци прво и траже рачун, а београдски везир од |
е десило.{S} Видео је само некакав ужас од кога му се душа грозила.{S} Кад се мало повратио он |
строга војна дисциплина једини је спас од многих штетних случајности и изненађења.</p> <p>Ђорђ |
, пропало, изгубило се, изгинуло и опет од свега тога да нема ништа; и опет да јадна Србија буд |
својим погрбљеним плећима огроман терет од преко сто тридесет година!{S} Рођена при крају 17. в |
p>— Муч не будали!{S} Добио си заповест од господара!{S} А кога ја служим и по чијој заповести |
богу брат Марко, ја сам добио заповест од господара да га предам везиру у град, и речено ми је |
.{S} Него имаш поруку и строгу заповест од господара Милоша, да Црнога убијеш и да ми његову гл |
иштољу.</p> <p>Слаба и немирна светлост од лучи једва је разгонила густи мрак у оџаклији, где с |
унаштва —</p> <p>— Не од мога зора, већ од себе сама, од образа свога, ако га још имаш, да бежи |
} Није он од мене ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако и он |
о људе не из велике нужде и невоље, већ од беса и ината.{S} Причали су од уста до уста како сам |
би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од три четири године није тамо; а од тога доба све се п |
је пред Ђурђев дан 1817. године.{S} Већ од три недеље Милош се бавио у Крагујевцу, расправљајућ |
а глава била је стигла у Београд, и већ од два дана зијала је натакнута на колац и истакнута на |
и практична живота, коју он учи ево већ од 10—12 година, прво уз свога полубрата војводу руднич |
о и уз гусле свирао, што није чинио већ од толико година.</p> <p>Међутим, дан греха примицао се |
} Знаш ли болан, да је нисам окусио већ од толико недеља.</p> <p>Гитарић му пружи тиквицу па ок |
уском заштитом, примао је новчану помоћ од Русије и управо се сматрао као руски човек и најамни |
.{S} Милош шкрипну зубима, окрете главу од огледала и оде даље.</p> <p>Викну Лисовића и нареди |
рскавицу; исећи жиле и раставити главу од трупине; како ће куљнути крв, како ће се одсечена гл |
S} Цар би тражио хесапа за његову главу од мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С тога отварај |
во празан разговор.{S} Која вајда Ђорђу од мога допуштања да се врати.{S} Није он од мене ни ут |
ђорђа.{S} Турци су се ујазбили, презају од свачега и готови су на крвопролиће; народ се комеша; |
еним ћилимима, који су блистали у сјају од стотину живих боја.{S} Свуда унаоколо били су меки м |
они каваљери руског ордена и да примају од Русије пензију.{S} По томе штогод они поруче отуда, |
ати на оружје и оружјем очистити Србију од Турака.{S} Па како тај велики и свети посао нико не |
ја в Русију, где с возможноју почестију од правителства примљен; но неизвесно из какова узрока |
роливену крв може спрати само крв, коју од сада пролијеш.{S} Ко убије једног човека, он је убиц |
ће те ослободити.</p> <p>Окупан у зноју од страха и узбуђења, Милош се отимао из хладних, кошча |
ду настаје узрујаност, људи се отпађују од посла, трговци не смеју да улазе у веће куповине, мн |
ајао је да се то покупи у народу у року од године дана.</p> <p>Милош је чисто подскочио кад је |
ун оштете Турака положити везиру у року од године и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу писмену |
а, и тада грчевито стисне у шаки држаљу од секире.</p> <p>Овај је човек био Карађорђу тако близ |
бол обузе Милоша и он је осећао како му од тога љутога бола мркне свест и како почиње падати у |
хатлук имао буде“.</p> <p>Даље, у писму од истога дана, упућеном Михаилу Герману, српском пуном |
ђорђе, коме Драгић бејаше навукао једну од својих дебелих кошуља, што му, по поруци, дете бејаш |
ато, доказујући како је спасао царевину од једнога опасног и големог <pb n="194" />непријатеља. |
целој Србији човека који би и половину од овога смео креснути Карађорђу у очи.{S} Не би он дов |
међу неба и земље, и Ђорђе чисто оглуну од страховите рике, која потресе небо и земљу.</p> <p>Т |
ш уредио!{S} И ви се надате неком добру од овога крпежа, што га је Милош спетљао!{S} И тога рад |
вар.{S} Али се слободно може рећи да су од најдавнијих времена и најпростији људи веома често в |
су превели и показивању златица које су од незнана путника добили, све је то утврђивало Стољето |
оље, већ од беса и ината.{S} Причали су од уста до уста како сам ја одашиљао моје момке чак у д |
ким харачлијама.{S} Твоји момци гори су од најгорих јаничара.{S} Кудгод они прођу за њима остај |
ве ово било и пре тога познато, нити су од Јоргаћа чули ишта ново, опет је његов говор био од с |
гов образ и његова вредност, капитал су од којег и ми данас живимо.{S} Милош једе из хамбара ко |
ошу и Марашлији добри пријатељи (јер су од обојице добијали лепе бакшише), <pb n="201" /> пут ј |
лошева погибија неће спасти ову двојицу од погибије, а сад прво то треба гледати.</p> <p>— Вала |
а, махну главом и стиште руком јабучицу од пиштоља, као да је хтео рећи: „немој да од тебе почн |
ашавајући нарочито, како се за овај мах од Русије не могу ничему надати, али се немају чега ни |
и прах његов.</p> <p>Но ту је само прах од трупа његова.{S} Глава великога вође била је чудне с |
е куне српски народ.{S} Није мене страх од смрти амо довео, већ су ме Руси домамили, уверавајућ |
од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих састанака.{S} А што не помислите и себи и од себ |
и споразуман начин насуде.</p> <p>Страх од Карађорђа могао је дакле нагнати Турке да Милошу дос |
ме сву наду своју и верују да сав успех од мене зависи.{S} Да ми је да то њихово надање не оста |
и ја би био последњи неваљалац кад бих од тебе што више тражио...{S} На, узми!... — и пружајућ |
ења, цигаља и других отпадака заосталих од оправке тврђаве.{S} С рана пролећа ту је бујао густ |
колибу.{S} У левој руци држао је за врх од држаље осредњу секире, а иза силаја стрчале су му дв |
> <p>Красис је био наоружан, што но реч од главе до пете, али је све то покривала огромна, бела |
и док се букагије не откључају.{S} Кључ од тих окова носио је старешина ове пратње, Петар Лазар |
, погинућете, што наша песма вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт б |
образа свога, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и издаје своје и проклетства ове сиротиње ко |
док Карађорђево прође и умре!{S} Мислиш од ваше су се силе Турци преплашили, те се сад с Милоше |
е одавно био у завади с Карађорђем, још од 1811. године, када је заједно с Миленком Стојковићем |
угу домовину своју.</p> <p>Међутим, још од самога почетка, како су се познали, између Карађорђа |
и дан освануо је 9 марта 1817. год. Још од ранога јутра гомиле света врвиле су тесним улицама с |
што ће све пореметити.{S} Сам народ још од зимус био је нешто јако узаврео.{S} Били су се појав |
а дивна заточница слободе, а сада Милош од ње гради прљаву слушкињу турског деспотизма и тирани |
ки турбан и да постане паша учтуглија. (од три репа).</p> <p>— Бога ти, господару, верујеш ли т |
али празну жељу!</p> <pb n="239" /> <p>Од свију присутних једино је Крага био одушевљен да се |
емљена и раширена у шест нахија.</p> <p>Од кад се Милош помешао у народне послове, а особито ка |
разговетно није могло разабрати.</p> <p>Од градске капије па до губилишта, спровод се кретао по |
и некакав пријатан, чаробан шум.</p> <p>Од куда то тихо брујање?{S} Народна песма вели: да се м |
ећ угасио и последњи зрачак њен.</p> <p>Од тога доба престо букурешки продаван је у Цариграду н |
овор с војводама био је завршен.</p> <p>Од Чолак Анте, Карађорђе је отишао српском митрополиту |
иру дочепам Рудника, и да видим само 50 одабраних другова око себе, па се после не бојим никога |
и то учинио, али дај ми пушку која бије одавде у Русију“.{S} Он прво одговори: <pb n="186" /> „ |
</p> <pb n="46" /> <p>— Море, торњај се одавде, бедо, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те уб |
, то није ништа.{S} Друго се нешто види одавде.{S} Он смера да ненадно бахне у Србију.{S} Јесте |
дика и слава српска.</p> <p>— Одлази ми одавде, ти Амиџа; немој ми бар ти стајати на муку!...{S |
господару, и хоћемо ли се скоро кретати одавде? — упита Наум кад осташе насамо.</p> <p>— Још да |
кога допуштења не би ми дали никуд маћи одавде.</p> <p>На понуду Карађорђеву поседаше и њих дво |
се врати.{S} Није он од мене ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли ист |
ести све и покварити целу ствар.{S} Ако одавде срећно одемо, ствар је већ у пола добијена — твр |
бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш одавде.</p> <p>— Бог с тобом брате, куда ћу ја од свога |
како би било господару, да кога пратиш одавде да ту ствар извиди?</p> <pb n="103" /> <p>— Пору |
{S} Бојим се да ти што не шкоди како је одавна ниси пио.</p> <p>— Неће, неће, рече Вујица — она |
ба наоружани.{S} Мирно село Рогача није одавна виђало ове црне госте, и страх обузе сва срца.{S |
ашни уништилац јаничара.</p> <p>Одавно, одавно живи баба Јана!{S} Много су и много виделе оне њ |
/p> <pb n="66" /> <p>И доиста баба Јана одавно живи и много, много памти!{S} Она је као кроз са |
грчких закупника.{S} Па и ако је порта одавно уништила чак и саму сенку влашко-молдавске незав |
дне послове у Србији.</p> <p>Добрњац је одавно био у завади с Карађорђем, још од 1811. године, |
но, много пре тога, и у дну његове душе одавно стоји јасно и несумњиво записано, да Карађорђе м |
ћ по други пут удовица...{S} Да, дуго и одавно живи баба Јана.{S} Страшно је рећи: ова нејака с |
писму казивало, како се народ у Србији одавно спрема; како има много навучене џебане, оружја и |
егод у околини Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у Тополи, и све би данас другчије било.{S} |
мрак у оџаклији, где се огањ на камину одавно бејаше угасио.</p> <p>Петар застаде.{S} У овом с |
оразуман, сложан и заједнички.{S} То су одавно разумели сви истински родољуби балкански, и штог |
head> <head>БАЛКАНСКИ ВОЈВОДА</head> <p>Одавно поистија спремана велика грчка побуна залазила ј |
бити страшни уништилац јаничара.</p> <p>Одавно, одавно живи баба Јана!{S} Много су и много виде |
и он умери кораке и пође лагано.</p> <p>Одавно је изашао из планине.{S} Сад иде равницом, иде з |
лико последњих дана!{S} Хвалиш се да си одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се начинио паша |
махну руком преко чела, као да је хтела одагнати неке суморне и црне мисли.</p> <p>— Прођи се з |
ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати у просјаке!{S} Што су други започели, они ће д |
оје нарочито измишљено име.{S} Ђорђе се одазва на прозив Матропулоки (црна тица).</p> <p>Кад се |
ја, ја сам мајка твоја, па опет сам се одазвала и дошла да ти покажем крваве руке твоје и да б |
она неће да буде толико милосрдна да се одазове цвилењу његову и да га прими у мрачна наручја с |
15 ока меда).</p> <p>Драгић се радосно одазове тој жељи Карађорђевој и оду одмах те једну кошн |
} Што какав сам!... — викну кнез да сва одаја одјекну.{S} Но кнегиња обиште око њега и са склоп |
ао црне, непомичне сени.{S} Из Цукићеве одаје чуло се по некад лако кашљуцање и по какав тежак |
журним корацима чисто искочи из његове одаје.{S} И док је митрополит забезекнут стајао и преми |
гачкога стола, који је заузимао средину одаје.{S} Изасланици су седели подаље у присенку, а у б |
у мрачну одају.</p> <pb n="20" /> <p>На одаји где је затворен Цукић, био је само један прозор и |
а глава жалосно клону.{S} У сиротињској одаји наста блага тишина, коју није прекидао ни најмањи |
ђу.</p> <p>Овај скуп био је у подземној одаји огромне палате кнеза Пашкова.{S} Опширне простори |
е, упаљена гужва сена догоре; у мрачној одаји чуло се само храпаво кркљање, налик на одвратне з |
буде и сад.</p> <p>Ходајући по застртој одаји, с рукама на леђима, а оборене главе, Марашлија ј |
опарен, па удари корачати доле горе по одаји.{S} Наједаред стаде и окрете се мени; опет ме је |
еч Павлова.</p> <p>Ходајући натмурен по одаји, Милош се сад чисто кајао што је ову ствар говори |
е плакало грозним, крвавим сузама.{S} У одаји завлада мртва тишина.{S} После дуга ћутања, њу пр |
наређено, да ништа не казује кога има у одаји, и да што раније затвори хан.</p> <p>Још неко вре |
одник кроз који Милош прође, а унутра у одаји читава гронтуљица жижака расипала је благу светло |
даде знак Николи.</p> <p>За тренутак у одаји је владала мртва тишина.{S} Нејасан сумрак од зап |
елени се чињаше као да још седи с њим у одаји и још топло разговарају.</p> <p>Ђорђе засео у врх |
лупаш толико као луд, кад видиш свећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада глув да толико груваш?</p> <p |
лас.</p> <p>Вратише се опет натраг пред одају, где је био затворен Цукић.</p> <p>— Да ли да буд |
бња врата тихо и нечујно отворише.{S} У одају уђе висок, просед, достојанствен калуђер, коме кн |
p>Спреман за напад, Марко одмах убаци у одају велику гужву упаљена сена.</p> <p>Пламен осветли |
уга, који је чекао куњајући на уласку у одају, кад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу да га одве |
проговорио.{S} Треће ноћи уђем у његову одају.{S} И сад ме језа прође кад се сетим, како је стр |
равица.</p> <p>Пролазећи кроз намештену одају, он застаде пред огледалом на зиду.{S} Погледа се |
а у хан, где га склонише у једну мрачну одају.</p> <pb n="20" /> <p>На одаји где је затворен Цу |
оздрави с гостима и оде у своју спаваћу одају.</p> <p>Ушав унутра, Милош узе ходати.{S} Корачао |
, какве гласе има Милош с доњег Дунава, одакле су већ почеле допирати неразговетне слутње о вла |
а колац и истакнута на бедем београдски одакле се згодно могла видети и из тврђаве и из вароши. |
највећа опасност за ствар, којој су се одали.</p> <p>Карађорђе брижно махну главом и рече: — С |
ен на свашто и кнезу Милошу безгранично одан.</p> <p>Пред полазак Милош је Лисовића поново звао |
1.{S} септ. 1813. год. пређе у Земун, а оданде у манастир Фенек, где архимандриту Мелентију Ник |
врло подесна прилика да посведочи своју оданост према султану и своју тврду одлуку да одржава р |
утра дан рано у јутру под јаком стражом одаслан у Београд везиру, коме је, дан пре, био упућен |
а поробљеном или исеченом децом својом; одатле се диже смрад и варварство, јер ту влада лењи др |
ави и показа Науму руком ка Паланци.{S} Одатле се лепо видела сва она околина, где се зачео прв |
жичанина, где се одморе и доручкују.{S} Одатле крену Морави да се превезу на скели код Орашја.< |
ије, па око подне кренули за Паланку, а одатле ће за Београд, носећи кнезу Милошу лепу јабуку — |
нета у Београд и предата Милошу, она је одатле отишла као драгоцен пешкеш београдском везиру Ма |
у мислим и конаковати.</p> <p>— Вуци се одатле с тим твојим кучетом, да не спљискам за душу и т |
, да посвршава неке народске послове, и одатле је предат Турцима, који су га у тврђави удавили. |
а би се онда, на прстима, најзад удалио одатле, да се после неколико тренутака опет поврати.{S} |
народ једном слободно погледа очима, да одахне и да благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем стек |
е, и он је на махове морао застајати да одахне.{S} Сад опет понови:</p> <p>— Молите Бога да не |
ве застајао у говору, као да је хтео да одахне или да даде жени времена да што и она рекне, ако |
дијете, оставите ме само овако мало да одахнем.</p> <p>И две жене притајаше се, као да се боје |
p>После овог разговора, Карађорђе чисто одахну, као да му се с груди скинуо тежак камен.{S} Али |
почеше запињати у грлу и она је морала одахнути.</p> <p>— Страшни су то били дани, ћеро моја, |
Причали су од уста до уста како сам ја одашиљао моје момке чак у друге далеке нахије да тамо п |
окити брежуљке и долине, да опет домами одбегле тице певачице, ала ни те дажде, ни ти снези, <p |
српске; да се из шума и гудура поврате одбегли калуђери и учитељи српски; <pb n="223" /> да др |
дише да га испрате до у село, но Драгић одби ту понуду.{S} Бојао се ухватиће их Милошеве страже |
ди.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе одбијам и да се од њих кријем, да вас не би мучио страх |
у овоме: — Пошто је узалуд покушавао да одбије Карађорђа од српских послова и да угуши и ућутка |
о купио од њега све планове, па га онда одбио и не хтео ући у његово друштво.</p> <p>Али, ма ка |
гов — Ђорђев — долазак, али Ђорђе је то одбио.{S} Истина, Милош га је сам звао да дође и он му |
реписку.{S} Рачунао је, да Ђорђе може и одбити његову понуду, па би онда изашло, да је Милош ка |
и пасоши прегледају.</p> <p>Но путници одбише понуду.{S} Нису уморни, а ваља им још вечерас ст |
ћа!{S} Сваку такву казну ја после тешко одболујем и по читаве месеце идем мрачан, натуштен и от |
еба да ти казујем!{S} Пре не могу да се одбраним од ваших писама и зивкања, а сад се причуђате |
ено!{S} Што ме правдаш и браниш, кад ме одбранити не можеш, и кад за ме оправдања нема.{S} Што |
сваком послу, а уз то необично храбар и одважан, што се Карађорђу највише допало, јер је одмах |
илоша — а ко зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да убиство убиством покају...{S} Та |
ају.{S} Тешко је веровати, да би се сад одважио на нешто без њина знања.</p> <p>— Јес, јес!{S} |
дело, на које се нико други не би смео одважити.{S} Кнез Милош га је употребљавао за поверљиве |
ву.{S} Све што је било слободноумнија и одважнија духа склањало <pb n="77" /> се подаље од Беог |
лова, господару, но молим ти се отвори, одвалише ми рамена ове торбуљаче.</p> <p>— Како прође о |
пође.{S} Старцу рече само толико да га одведе <pb n="232" /> до Чолак-Антине куће, а после се |
чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће конаковати.{S} Карађорђе упита шта |
вожда,“ кмет Стојадин ипак се преломи и одведе Ђорђа и Наума, те их склони у свој подрум, у сео |
} Тако се ваља...{S} Жао јој.{S} А мене одвела пред икону, па смо се молили Богу.</p> <p>- И ја |
и је имао своје трло код воде Доћана, а одвео га је тамо Стојан Пауновић—Аџибеговац.{S} Изгледа |
, у туђини, намучио и од много којечега одвикао.{S} Но, ово је управо празан разговор.{S} Која |
ију из последње побуне своје.{S} Далеко одвојена од православне Русије, на чији је позив била у |
ној удаљеној и усамљеној колиби, далеко одвојеној од других сеоских кућа у атару села Азање, се |
уз устанак, али је вазда водио засебну, одвојену чету, кад мању а кад већу, с којом се провлачи |
пекла се у телу па никако од њега да се одвоји!“.</p> <pb n="66" /> <p>И доиста баба Јана одавн |
еним корубама, што су се извитопериле и одвојиле од старога стабла, које се већ почело претвара |
онда дигли главе па од Руса нигде да се одвојимо.</p> <pb n="220" /> <p>Карађорђе дубоко уздахн |
проређене косе, што се самовољно бејаше одвојио и пао старици по набраном, избразданом чело.</p |
чуло се само храпаво кркљање, налик на одвратне звуке који се чују кад стојимо уз приклано мар |
некако врдака и на то не одговара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо знаћеш све!“ Изговара се |
роду ништа не брине.{S} Он, кнез Милош, одговара за мир и ред, и он ће сам похватати бунтовне в |
о му, и он све некако врдака и на то не одговара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо знаћеш све |
ица га је примио, Вујица нека за њега и одговара — рече Милош онако као узгред.</p> <p>То одмах |
као да сам себе пита, и као да сам себи одговара:</p> <p>— Боже мој!{S} Да ли је истина што људ |
њу сам ја увек готов да <pb n="101" /> одговарам и дајем рачуна и Богу и људима — јер сам увер |
а да скинем и овај народ с душе, да не одговарам више за ову сиротињу и пред Богом и пред људи |
лаве, и на сва наваљивања свога друштва одговарао је само жалосним одмахивањем главе.</p> <p>— |
На све представке Гитарићеве, Вујица је одговарао једно те једно: немам и немам.</p> <p>Тада се |
вода, да ће се сутра опет видети, он је одговарао одобравајући.</p> <p>Кад се и последњи гости |
неумитан.{S} На све молбе он је упорно одговарао:</p> <pb n="76" /> <p>— Не сечем им главе ја, |
а је нарочитог командира, који је лично одговарао за резултат потере.{S} Али и ако је потера би |
за то убиство, Милош ће се пред народом одговарати, да је Карађорђе погинуо по наредби везирово |
ли да донесе његову главу или ће својом одговарати.</p> </div> <pb n="202" /> <div type="chapte |
се само зна да бих пред царем ја морао одговарати, да се Ђорђију што догоди што не треба.{S} Ц |
бити крив.{S} Ја за тај случај не могу одговарати, а ја мислим да би ту најбоље било, да у так |
оворност са себе и већ ни зашто не могу одговарати, јер ће немирни људи познати да је моја рука |
, пашће сад на твоју главу.{S} Како ћеш одговарати за њу, када на страшном суду изведу преда те |
како је пре било, тако и сад остаје; ти одговараш мени а народ теби.{S} Ђорђе је један и самац, |
новче, и опет ти велим: за ред у народу одговараш ми ти, и како је пре било, тако и сад остаје; |
{S} Ти сад хоћеш да узимаш господара на одговор, како сме мењати своју намеру, и по мени поручи |
од дубље у Русију, па још немам одсечна одговора.{S} Но и ту као да неће бити ништа, како ми Ге |
ће бити добро, ако бог да, али одрешита одговора од Милоша не каза му.{S} Рече само толико, да |
да морати сам изаћи у народ да му дајеш одговора и џевапа“.{S} Шта могу ја ту сад помоћи.{S} Ја |
ше на страну да се о томе разговоре.{S} Одговори Вујичини били су неодређени.</p> <p>Разгаљивао |
трагом, но Бог је спор али достижан! — одговори Добрњац живо и плаховито.</p> <p>— И ти сад хо |
е моје, да ти знаш где је себе Топола — одговори Лекса, поносан, што он зна и такве ствари, о к |
е.</p> <p>— Неће вала дуго, побратиме — одговори човек што беше устао.</p> <p>Наста подуже ћута |
овник?</p> <p>— Ту је, напољу, сад ће — одговори она.{S} После мало поћута па додаде:</p> <pb n |
лош.</p> <p>— Ту су напољу, господару — одговори Штитарац.</p> <p>— Нека уђу амо.</p> <p>— Шта |
.</p> <p>Мало затим, па на песму косова одговори један славуј.{S} Он прво пусти 2—3 звучна трил |
ћи: — здраво војводо!</p> <p>Чолак-Анта одговори:</p> <p>— Здравље желајем ваше високоблагороди |
ево питање да ли да дође доцније, Ђорђе одговори да није потребно.</p> <p>— Ја ћу и сам наћи пу |
тко и подругљиво.</p> <p>Отац Мелентије одговори снуждено, али разговетно и одсечено.</p> <pb n |
а жена с десна.</p> <p>Старица ништа не одговори; њене мале, упале, суре очи укочено су гледале |
га човека још нема.</p> <p>Карађорђе не одговори ништа, већ опет промоли главу испод арњева и д |
ну по једну поткресава.</p> <p>Србин не одговори ништа.{S} Он махну руком и изађе напоље.{S} До |
више, учини се као да их је пречуо, те одговори журно:</p> <p>— Па и боље је да плати, свакоја |
да им он сече главе, но да их заклони и одговори пред силним и обесним Турцима.{S} Зло ради Мил |
окоза са ступња на ступаљ.</p> <p>Момак одговори да је г. митрополит тек устао, и протисну се к |
која бије одавде у Русију“.{S} Он прво одговори: <pb n="186" /> „Ако нема таке пушке, има руке |
са скела и ђумрука.</p> <p>Милош на то одговори доста опоро, како су у светла везира велике оч |
— упита Цукић узнемирено.</p> <p>Петар одговори тужно.</p> <p>— Буљубаша Марко, господару!</p> |
је: где је Карађорђе?</p> <p>Митрополит одговори: да је „вожд“ био остао да ноћи ту код њега, н |
те од Мелентија свој новац, духовник му одговори да никакав новац није примао, и тако Карађорђе |
На против, место очекиване понуде Милош одговори:</p> <p>— Да се има, богдице, откуд, народ би |
ђем? — питао је Марашлија.</p> <p>Милош одговори, да нема за сад никога.{S} Карађорђе је дошао |
у кога од војвода?{S} Кад сам му на све одговорила, он је запиткивао даље — јасно се видело да |
де се убиство догодило, а шта ли тек да одговорим ја кад ме притегну и упитају: зар код тебе ха |
ки грунемо на Турке.{S} Тражио је да му одговорим црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} Ако прист |
и и казали одлучно, опет би се по њиним одговорима могло колико толико прозрети.</p> <p>— А ја |
Везир ће ти одговорити, као оно што је одговорио кад <pb n="61" /> смо га лане молили за Молер |
баш о томе запиткивао, Карађорђе му је одговорио тако, да је Вујица утврдо мислио како се све |
авио за његов долазак и шта ли је Милош одговорио.</p> <p>Њих се двојица уклонише на страну да |
Прати абер одмах мени амо, па ћу ти ја одговорити, шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако за то вре |
е таке несреће, овако би се још могао и одговорити.{S} Могао би рећи да је писмо писано без њег |
же бити! — рече он мрачно — Везир ће ти одговорити, као оно што је одговорио кад <pb n="61" /> |
х хоће ли да се превезу.{S} Они махањем одговорише да хоће.</p> <p>— Свега их је двојица, мисли |
је оно што мене буни!{S} Да узмем на се одговорност, да се после рекне како је Ђорђе од моје ру |
лободно на се примам сваки грех зато, и одговорност пред Богом примам на се и на потомке своје, |
свршиш, а за све друго наша је брига и одговорност и пред Богом и пред народом.“</p> <p>Тако ј |
рилици сам честити везир води и бригу и одговорност зато.</p> <pb n="193" /> <p>На ове речи Мил |
у двојицу.{S} Опростиш ли им, ја скидам одговорност са себе и већ ни зашто не могу одговарати, |
Марко то смео узети тек онако на своју одговорност — мислио је Петар у себи.</p> <p>— Кад је т |
десило, он, Милош, скида са себе сваку одговорност, нити ће се у што мешати.</p> <p>Духовник ј |
мо отићи везиру и скинути са себе сваку одговорност, а да скинем и овај народ с душе, да не одг |
атити?{S} Ко би смео узети на се толику одговорност?{S} Зар није било боље, да падну три махнит |
то би значило убити Милоша — а ко би ту одговорност смео узети на се и пред Богом и пред народо |
ном заглибе онда газе даље из страха од одговорности.</p> <p>Говорећи о томе, Милош вешто, онак |
о превезесмо?</p> <p>Панта је оклевао с одговором; после додаде врдајући:</p> <p>— Не знам, бог |
} План је био умесан и практичан.{S} По одговору какав даду Руси свакако ће се знати бар то: ра |
рему.</p> <p>Прво им раскопчаше одећу и одголитише вратове. <pb n="84" /> После, док би ударио |
а.{S} Језик му је био на пола пресечен, одгризао га је у мукама својим рођеним зубима.</p> <p>У |
и ти руке биле везане?</p> <p>— Онда би одгризао језик зубима.</p> <p>И Врљо је био збиља кадар |
одмах с јутра посла поуздана човека да оде до Паланке, те да разабере чује ли се што за Вујицу |
ити кнез Сима.{S} Па зар с том мишљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја издао!...{ |
е свршим одмах, но Црни узме маха, онда оде све ово моје као да није никад ни било.{S} Но ја мо |
и глава Наумова.</p> <p>Хучна тевабија оде; гомила оружаних људи, с коњима, под оружјем, у жаг |
врата, намаче резу и удари катанац, па оде.</p> <p>Овај Никола Новаковић био је пре момак Вуји |
наредити све што треба; очекни ти — па оде.</p> <p>Анта је чекао и у мислима радовао се како ћ |
кав новац није примао, и тако Карађорђе оде у Русију без дуката, а Мелентије остаде као врло бо |
другима, само да је некога начина да се оде.</p> <p>Крага замуцну, као да га нешто стеже за гуш |
ипну зубима, окрете главу од огледала и оде даље.</p> <p>Викну Лисовића и нареди му да пробере |
ш се збиља наскоро поздрави с гостима и оде у своју спаваћу одају.</p> <p>Ушав унутра, Милош уз |
зло очима, Драгић се уклони с дететом и оде мало дубље у шуму, где је ту под једном границом по |
ја се као мирис, расу по зеленом лугу и оде далеко, далеко кроз свечану јутарњу тишину.</p> <p> |
Збогом побро, збогом добро моје!{S} Ти оде Богу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој верн |
ј човек и шта ради?...</p> <p>Поузданик оде и преко ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стиг |
би му ускоро опет што затребали, а сам оде да нареди даље што треба.</p> <milestone unit="subS |
ица би чак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака изговори да су утекли, |
ита, ко је и шта је тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста и сретна Турчина брзо нађоше.{S} То |
дмах скочи да сам потражи Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи кога од осталих војвода.</p> < |
пети и рукама и ногама и зубима, јер му оде глава док оком тренеш.{S} Кад сам га <pb n="24" /> |
се мало посаветују и реше да Анта одмах оде у Београд Милошу.</p> <p>— Иди господару Милошу у Б |
с огромним црвеним турбаном на глави, а одевен у богато извезено рухо од танке, као крв црвене |
и унутра упаде повисок, угледан, добро одевен сељак.</p> <p>Старац се веома зачуди овом похође |
мрка закрвављена погледа.{S} Сви добро одевени и добро наоружани, те се на први поглед могло п |
ко 15 турака, одузео им сав новац, боље одело и оружје, па жив и здрав умакао у планину с друшт |
проседе мустаће.{S} Промењено је било и одело, а пасош му је гласио на име бугарског трговца Јо |
Застава, Карађорђево свечано војводско одело, његова одличја, нешто новца и друге ситније ства |
два просијавало његово богато господско одело.</p> <p>— Е, вала, чоче, кажи ако што више знадеш |
Или треба да навучем на се кабадахијско одело и да будем момак Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зн |
у српски бегунци носили су своје обично одело, како им се затекло од кућа.{S} Само су морали од |
глас му је био јасан и громовит.</p> <p>Оделом овај човек је потсећао на оџаковиће и угледније |
емигранте,“ у њином живописном народном оделу.</p> <p>У почетку српски бегунци носили су своје |
на вратима четири кршна момка у богатом оделу, наоружани од главе до пете, с дугим пушкама у ру |
ну ношњу и онда, кад су им се мужеви по оделу са свим помешали с осталим тамошњим мештанима.</p |
сила, а најрадије би нападао на позадња одељења, која гоне захиру и храну за војску, пленио их |
а навек растајао.{S} А на крају свакога одељка, песма је, као с неком иронијом, понављала ове д |
волели су да ми и пропаднемо само да не одемо Шваби или Французу у друштво.{S} Или да смо с њим |
уј да би нас плотунима дочекали да тамо одемо.{S} То је, што ме најгоре коље.{S} Јер да су они |
варити целу ствар.{S} Ако одавде срећно одемо, ствар је већ у пола добијена — тврдио је Карађор |
ју скитница и бескућника, нахранио их и одео новцем откинутим од сиромашног залогаја, па с тим |
и име његово, а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га као јарца, жива би га на колац набили, чи |
са согласијем честитог везира шиљу обе одеране у Цариград“...<ref target="#SRP18933_N6" /></p> |
>— Бога ми, вас би Милошенда за то живе одерао као јарчеве. „Слободно је бар молити“, али за ко |
је руке неће бити крваве, и на чијој се одећи неће познавати попрскана крв убијена праоца.</p> |
во нису добро ни видели.{S} Једва су по одећи приметили толико, да је то неки Турчин.</p> <p>Те |
еше припрему.</p> <p>Прво им раскопчаше одећу и одголитише вратове. <pb n="84" /> После, док би |
е дубине, да прнеш у небеске висине, да одеш на крај света, она ће те стићи и наћи...{S} Тешко |
се брзо отресе и продужи. — Али како да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поме |
па је после миран.{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, као поручен!{S} Не, по Богу капетане!{S} |
али је васељена глуха и нема, она се не одзива јадима његовим.</p> <p>Тада, обремењен сазнањем |
згледало је у сеоској околини.{S} Ту се одигравао тужан призор!</p> <milestone unit="subSection |
аја, што је мало час овде на његове очи одигран.{S} Али он је добрим и меким срцем својим накна |
е још док су ишли кроз шљивар.</p> <p>И одиста, пред кућом је чекала спремна тројка, с другим о |
} Остави то сито, дај га овамо мени, па одите да вас отресем од прашине и да се мало умијете, н |
дмети изгледали су као да се одмарају и одишу у вечерњој тишини, после дуготрајње загушљиве јар |
и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку они сви одјашу у мезулани с леве стране Јасенице, па ту, у једа |
а је и сама у својој души осећала болни одјек тога очаја.{S} Речи јој саме почеше запињати у гр |
али Драгић разговетно познаде, да је то одјек од бурне, шумне гомиле, која се таласа ту негде у |
/p> <p>А кроз тиху поноћ плачно и тужно одјекивала је лудачка песма или кукњава Николина:{S} Ђо |
танки звуци складне турске музике бурно одјекивали, будећи у срцима давнашње успомене: из магло |
их; а кроз тај урлик бурин и нечујно је одјекивао уздах једних сломљених груди, које су нарочит |
ебао је да плане на тихом Дунаву, па да одјекне чак до атинске голе равни, до расејаних острва |
Ланци на њему зазвонише тако звучно да одјекну цела тамница.{S} Други блед човек, што још сеђа |
какав сам!... — викну кнез да сва одаја одјекну.{S} Но кнегиња обиште око њега и са склопљеним |
, грмну султанов марш, а из хиљаде грла одјекну: — „Чокјаша падиша“! (живео падиша)!{S} Спровод |
шкрипа кола; најзад из дубраве с десна одјекну звучна и складна песма; јато врана пролете над |
ок би ударио длан о длан, урлик олујине одјекну јасно ту у непосредној близини и неустрашиви Ка |
доврши своју чудну игру; звучно дахире одјекну још једанпут, заносна играчица још се једном ок |
а и лепша од његове.{S} После њега опет одјекну песма славујева; и тако су се ова два шумска пе |
.</p> <p>Цукић скочи.{S} Тешке букагије одјекнуше на његовим ногама.</p> <p>— Он је на моје зло |
коштуњавим, празним грудима које чудно одјекнуше.</p> <p>— Скуп је човек!{S} Он се не изводи и |
ави му је брујало као да из неке дубине одјекује стотину звучних звона.{S} Све мисли сабиле се |
трашни и ужасни гласови све јаче и јаче одјекују и ломе се око њега, називајући га крвавим убиц |
</p> <p>— Чујете ли како из даљине лепо одјекују чобанске меденице?{S} Како сам их друкчије слу |
друга преча посла, но да мене и Миленка одјури из земље, за коју смо барабар с њим крв своју пр |
{S} По заповести губернаторовој, већ су одјуриле хитре козачке извиднице да гоне Карађорђа, и г |
<p>У брзом трку сјајна кола ђенералова одјурише митрополиту и зауставише се пред његовим стано |
"subSection" /> <p>Било је већ у велико одјутрило.{S} Међу Милошевим и Вујичиним момцима владао |
ауставити.{S} С тога треба хитати и без одлагања свршавати што је потребно.</p> <p>У осталом, с |
сутра.</p> <p>— А што да је остављам и одлажем до сутра?{S} Нећу га остављати ни једне декине |
а би јамачно то и учинио, да Карађорђев одлазак из Србије није освету спречио.</p> <p>Милошу се |
ршити тиме, да и мени самом буде ометен одлазак, ако не би још под стражом био враћен натраг у |
те зубима не закољем, погани једна!{S} Одлази!{S} Одлази! — привика Цукић и стаде бесно ударат |
не закољем, погани једна!{S} Одлази!{S} Одлази! — привика Цукић и стаде бесно ударати ногом о з |
тала само дика и слава српска.</p> <p>— Одлази ми одавде, ти Амиџа; немој ми бар ти стајати на |
и сукоб.{S} Милош је дакле уверавао, да одлази у Београд да тражи начина како би изравнао ове о |
ту, Милош је свуда говорио да у Београд одлази по позиву тамошњих српских трговаца, који су се |
о, памти и кажи коме устреба то: „Ђорђе одлази у Србију да учини своју последњу дужност као Срб |
о Србин.{S} Он не тражи ништа за се; он одлази да посвети роду још једино добро које има — живо |
тину, али овда онда стара Карађорђевица одлазила је у Кишињев где је тада било понајвише Срба, |
су звали својим, па с породицама својим одлазили у незнану и хладну туђину.{S} Што је који имао |
милицама око великих огњева.{S} Неки су одлазили и долазили, неки су прегледали оружје, неки се |
скочи:</p> <p>— Јело, жено моја!{S} Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети |
и казујем с тога, што многи мисле да ја одлазим власти ради.{S} Желео бих живота, желео бих усп |
p>— Збогом, побратиме.</p> <p>— Зар већ одлазиш? — хтеде рећи Вујица, али му језик запе и он са |
и своја опасна противника, Милошу чисто одлану на души.{S} У овоме успеху, који је постигао и л |
летва пала је на ме и моје друштво због одласка из Србије несретне 1813. године.{S} Турци су пр |
веза.</p> <p>Међутим, петога дана после одласка из Кишињева, Карађорђе и Наум у глухо доба ноћи |
етнута да пронесу <pb n="249" /> глас о одласку Карађорђевом преко румунских међа и да заварају |
Буковичког, коме је био отишао сам, по одласку Вујичином.{S} Али сад се Вујица опет враћао и в |
ти наносити главе, ако по несрећи њине одлете.{S} То ти јављамо и то ти се заклињемо нас петор |
обамрло тело српско, и из мртвих дозвао одлетелу душу Србинову!{S} Њега убити!{S} Па то би било |
обине и дивне <pb n="281" /> карактерне одлике наших балканских народа...{S} Ево, узми само наш |
ђорђево свечано војводско одело, његова одличја, нешто новца и друге ситније ствари из те торбе |
све твоје врлине и високо ценимо твоје одличне способности.{S} Према томе, тврдо уверени да ће |
ама ја сам научио и то, да високо ценим одличне особине и дивне <pb n="281" /> карактерне одлик |
у највише допало, јер је одмах уочио ту одличну црту код Крпаре.{S} Све ове особине учиниле су |
лада мокро, полутруло лишће, избацивати одломке кора, а уз то је осетио како га загушује мокри |
оју оданост према султану и своју тврду одлуку да одржава ред у земљи, а то му је давало нову с |
ој; Цукић и Драгић по јунаштву и смелој одлуци — били су у оно доба врло опасни противници Мило |
Црни груне.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не свршим одмах, но Црни узме маха, онда оде |
/p> <p>У вече на против, бивао је махом одлучан и на све решен.{S} Ко много хоће, мора много и |
посао пословати даље.{S} Ствар је била одлучена и сад је ваљало приступити њеном извршењу — ва |
ош није била потпуно свршена.{S} Час се одлучивао на ту ствар с највећом одсудношћу, тврдо убеђ |
ртни страх, при самој помисли на шта се одлучио.</p> <p>„Дознаће се, разгласиће се, чуће се и р |
е могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у последњем тренутку наћи ће се нешто, што ће |
већ глава обелила — рече Карађорђевица одлучно.</p> <p>Чолакантовица прихвати:</p> <p>— Оно ни |
ога двора руског.{S} Ако не би и казали одлучно, опет би се по њиним одговорима могло колико то |
у некој двоумици.{S} Затим махну руком одлучно и даде знак Николи.</p> <p>За тренутак у одаји |
кога до бога — рече Карађорђе тако исто одлучно и поуздано.{S} На томе се овај разговор и сврши |
неза Милоша.{S} Гледајући овога дрског, одлучног човека, који никад ни пред ким и ни пред чим н |
с два обезглављена крвава трупа.</p> <p>Одма пошље дете у село да му донесе будак и узгред да з |
нцузи, корачајући на челу цивилизације, одмакли су и у томе.{S} Они су изумели машину прозвану |
мо убијање криваца, данас је куд и камо одмакло од онога како се тај друштвени посао вршио у ст |
ека славило.{S} Али Руси, Руси — они га одмамише.{S} А боље да су га убили — рече Павле испреки |
{S} Сви предмети изгледали су као да се одмарају и одишу у вечерњој тишини, после дуготрајње за |
тицања страних држава.</p> <p>И доиста, одмах се могло опазити, да српским војводама та мисао н |
ио главни смер.</p> <p>Дошав у Београд, одмах другог дана Милош је био већ код везира.{S} Мараш |
ћ, истина, није кренут те ноћи, али је, одмах сутра дан рано у јутру под јаком стражом одаслан |
јадина, који га, и ако је био прерушен, одмах познаде.{S} У осталом пред њим се Карађорђе није |
{S} После вечере Наум је <pb n="214" /> одмах легао, а Ђорђе је отишао у другу собу са женом, г |
ев предлог примљен је с одобравањем.{S} Одмах <pb n="173" /> је предузето гласање и убрзо је св |
био у Паланци. <pb n="260" /> Вујица га одмах узме на страну, изађу испред коњушнице до Јасениц |
његовом, ако се који ту треви.{S} Крага одмах скочи да сам потражи Анту, а Симић оде да види хо |
ује народним пословима, ако је код њега одмах све на друму што и на уму.</p> <p>Свикнут да тако |
д да твоју однесем у Београд.{S} С тога одмах овде да ми кажеш шта си наумио чинити, а ево ти т |
спремљено и отправљено, Милош похита да одмах о целој ствари извести београдског везира.{S} И а |
даљем разговору Вујица је наваљивао да одмах јаве Милошу за његов — Ђорђев — долазак, али Ђорђ |
Турску државну зграду, вазда готову да одмах букне.{S} Услед тога је и над Карађорђем вођен ст |
е</hi> поруку секретару Анти Протићу да одмах незадржано похита у Паланку.</p> <p>Тога дана у п |
ако је он наредио.{S} Него да пошљем ја одмах мога Димитрија (писара) везиру да <pb n="262" /> |
устане на зулумћаре.{S} Нисам ли му ја одмах поручио где ће ископати бомбу са шест хиљада дука |
ед, достојанствен калуђер, коме кнегиња одмах понуди јастук да седне.{S} Духовник се спусти и у |
<p>Ту се мало посаветују и реше да Анта одмах оде у Београд Милошу.</p> <p>— Иди господару Мило |
он цикну као гуја и привика да Драгића одмах вуку, и да му ударе букагије на ноге и на руке.</ |
у се нико и не нада, онда нека дође сад одмах.</p> <p>Милош ућута, а она су се двојица згледали |
српских војвода, за то их и видимо где одмах по преласку у Русију сиротују, муче се и лаћају с |
е сад баш у ову ватру?</p> <p>Карађорђе одмах плану:</p> <p>— Ене сад!...{S} Зар ме и ти тако п |
везира о свом доласку.{S} Марашлија је одмах знао да мора бити штогод важно кад Милош долази т |
што се Карађорђу највише допало, јер је одмах уочио ту одличну црту код Крпаре.{S} Све ове особ |
њега и посла, да склони Анту, а њему је одмах и наменио главну улогу у овој ствари.{S} Анта ниј |
tion" /> <p>Растав се с Антом, Милош је одмах био позвао Николу, наредио му да Анту затвори, па |
бију, да се ту не нађе Руса, који су ме одмах узели саветовати да се уклоним из земље.{S} Чак с |
езадовољни с Милошем, народне старешине одмах окрећу погледе северу и траже Карађорђа, што се д |
мислим, они ће кренути за тобом потере одмах на све стране — рече Карађорђевица.</p> <p>— Тешт |
>Наместише се крај ватре и међу њима се одмах отпоче жив разговор.</p> <p>Вујица — јер је он би |
један собичак, притворе Анту, а они се одмах разделе и сваки предузе улогу која му је још рани |
а реч палила је као живи пламен, што се одмах познавало на скупу слушалаца.</p> <p>Он је у мало |
мислити Милош и друге није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с друге које стране — наваљи |
да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане на пут.</p> <p>Чувши таке гласе, Марашли |
ве друго што ти треба за пут, па ћеш се одмах кренути.{S} Писмо ово прочитаћеш Вујици и показаћ |
Милош једва дочека да се укаже зора, те одмах избуди послугу и нареди да спреме коње, да изјашу |
— продужи чича Иван.</p> <p>— Потеците одмах својим кућама и чините се свему невешти.{S} По се |
о мало да нареди чељади код куће, па ће одмах и сам митрополиту.</p> <p>У брзом трку сјајна кол |
оново дигне народ на Турке, а за њим ће одмах устати и друге хришћанске поглавице на Балкану.{S |
оје!{S} Ти оде Богу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни побро.{S} Обојица ћемо изаћ |
Несигурно је пушком.{S} Снажан је, неће одмах пасти од пушке, а можеш и промашити.</p> <p>— Па |
Петар с њима?</p> <p>Стражари познадоше одмах овај глас, и први дошану другоме: „Буљубаша Марко |
тадоше обијати врата.{S} Уз то донесоше одмах и велики железни кавени тучак, којим се кава туца |
ан.{S} Кнегиња изађе, а духовник и кнез одмах загазише у жив разговор.</p> <p>— Духовниче, да т |
у једној механи кровињари крај друма, и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, а |
у Хасан-пашин хан до камене ћуприје, и одмах посла арџију да му викне Станимира Батавељића.</p |
захвали на великој части и поверењу, и одмах ту спремљено је и све остало што треба да се поло |
у се среле и познале две јуначке душе и одмах се загрлиле, да тако после остану до у саму смрт. |
ла, Карађорђе је био срдит и зловољан и одмах с јутра посла поуздана човека да оде до Паланке, |
<p>Међутим, Лисовић стиже у Смедерево и одмах нађе Вујицу, који се баш тада спремао да крене за |
о, уђе са својим другом у крајњу собу и одмах нареди жени да закључа сва спољна врата.{S} Затим |
може дочути с друге које стране, те би одмах помислио да је Карађорђе дошао да њега обори и да |
уда су им били и коњи доведени, како би одмах могли потећи у потеру, ако се јави потреба зато.{ |
м.{S} Али у страха су велике очи.{S} Ви одмах видите завере и презате, сад ћу ја подићи буну у |
заробљенике џелатским помоћницима и ови одмах отпочеше припрему.</p> <p>Прво им раскопчаше одећ |
Милош долази тако у недоба, и заповеди одмах да га свечано приме, са свима <hi>парадама</hi> о |
на се за тренутак разгрне и уклони, али одмах затим, као оно бурни таласи, опет набуја са свију |
м се затекло од кућа.{S} Само су морали одмах поскидати весове, а место тога добили су неке кач |
еговом бригом о души.</p> <p>— Врата ми одмах отварај, свршићу ја и сам шта треба!{S} Таке триц |
ниш!</hi></p> <p>Али услужни доглавници одмах су дизали грају, просипајући против „вожда“ свако |
та, ако ја не будем одлучан и не свршим одмах, но Црни узме маха, онда оде све ово моје као да |
а паша погине, цео би покрет био угушен одмах у клици.</p> <pb n="225" /> <p>— А шта сам тек ја |
} Кажу, когод што зуцне против тога, он одмах убија.{S} Побио је, веле, толике људе, и то не те |
ад знам, па да сам се с Турцима погађао одмах, кад ми се први пут указала згода зато.{S} Та ја |
њега ради, кад се ето крије и није хтео одмах сам да јави за свој долазак.{S} Тада, у љутини и |
унутра.</p> <p>Спреман за напад, Марко одмах убаци у одају велику гужву упаљена сена.</p> <p>П |
остао сасвим стално.{S} Но то није било одмах.{S} За једно пет-шест недеља, Врљо се био уклонио |
није било“...</p> <p>И Карађорђе је то одмах познао.{S} Слушајући ове људе како гомилом празни |
е ту руку, она је била хладна.{S} Он то одмах опази:</p> <p>— Ради част — рече он. — Тако си и |
рече Милош онако као узгред.</p> <p>То одмах прихватише и сви остали.</p> <p>— Тако и јесте.{S |
/> узме изун за излазак, па да се ствар одмах свршава и да се не дангуби — рече кнез Милош журн |
само ову једну жељу, па не марим макар одмах онде очи склопила, само да још једном видим моју |
ј — питао је Милош.</p> <p>— Прати абер одмах мени амо, па ћу ти ја одговорити, шта ваља чинити |
прво и траже рачун, а београдски везир одмах га почне гледати попреко, сумњичати и уцењивати.{ |
{S} Али сад се Вујица опет враћао и већ одмах по првом човеку бејаше поручио Карађорђу да се по |
ори.</p> <p>Дете се брзо врати и Драгић одмах поче копати раку, а синчић му је помагао избацују |
сно одазове тој жељи Карађорђевој и оду одмах те једну кошницу подрежу.{S} Карађорђе поједе ту |
них људи и момака својих, што Карађорђу одмах паде у очи и не би му право.</p> <p>— За бога, ку |
сећи велику цепаницу упаљена луча, коју одмах пободе на сред оџаклије.</p> <p>— Шта је то, сине |
страну и њега повуче за рукав и посу му одмах да се умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти |
ен јатаган, и мало је требало, па да ту одмах легне крв.</p> <p>Видећи да у тренутку може бити |
у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето ту одмах у селу има толику родбину, али нико га се не сећа |
ке и заповедник даде знак да се Драгићу одмах без оклевања одруби глава.</p> <p>Сподбише га џел |
кад се и сила употреби.</p> <p>Штитарац одмах нареди да споља донесу дебелу греду, коју узеше ч |
му је била на другој страни, јер је још одмах, у први сумрак, добио абер да му долази један од |
ут указала згода зато.{S} Та ја бих још одмах у почетку, још 1807. год. ја бих добио од Турака |
лошеве Марашлија устаде, на што и Милош одмах ућута.</p> <p>— Говорио сам ти више пута, синовче |
unit="subSection" /> <pb n="302" /> <p>Одмах после смрти Карађорђеве, кнез Милош пише кнезовим |
ошану другоме: „Буљубаша Марко“!</p> <p>Одмах пробуде Петра.{S} Он се веома зачуди, кад виде у |
вога друштва одговарао је само жалосним одмахивањем главе.</p> <p>— Ако је дошло да се мре, онд |
ео лећи, јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну главом и процеди кроз зубе: какво легање ноћас! |
на тројицу би ударио.</p> <p>Карађорђе одмахну главом на ово хвалисање Вујичино, али умирен ни |
ити сталнога страховања од њега.</p> <p>Одмерив све ово у памети, Марашлија је дошао на згодну |
} Како ли ће он то примити?{S} Да се не одметне и он с Карађорђем?{S} Ко да води надзор да се ц |
Турци понова завладали Србијом, Врљо се одметнуо у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и Новопаза |
му је осудио брата на смрт, који се био одметнуо и чинио разна недела.{S} Милош је знао да му ј |
и народ на устанак, и нагнати га да се одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ја ни н |
рм.</p> <p>Не иде лако, али пењање ипак одмиче.{S} Карађорђе се већ успужао уз горостасно дебло |
но, Милош је сад налазио чисто као неки одмор и разгаљење у овој ненадној појави хајдука Врља, |
е су неко платно — те бејаху селе да се одморе, па тако мало помало ушле у разговор.{S} Седеле |
механу некога Живка Лужичанина, где се одморе и доручкују.{S} Одатле крену Морави да се превез |
е да уђу у кућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе ватре, која је буктала на огњишту.{S} |
но спопадао у јутру, кад се трезвен и с одмореним мозгом дигне из постеље, па се сети шта је св |
бити добро и срећно.{S} Буди безбрижан, одмори се ноћас и лака ти ноћ!</p> <p>На тим речима Вуј |
јаше вратио својој кући у Црнуће, да се одмори, да се погости с пријатељима, а богме, и да се п |
ц Мелентије навика на њега да иде да се одмори; обећавао је да ће га он заменити, и Милош се зб |
ратити.{S} Науму додаде:</p> <p>— Ти се одмори ту.{S} До пред зору слободно можеш спавати безбр |
је подсећала да легне, да се и сам мало одмори, али он никако не хтеде.</p> <p>Тек је било три |
} Кад су се добро поднапили и коње мало одморили кретоше даље, уз песму и грају, говорећи да ће |
е!</p> <p>— Како је „вожд“?{S} Је ли се одморио од пута?{S} Јамачно је већ устао?...{S} Истина |
лепо је заспао, бар ће се сад пред зору одморити“ — и бојећи се да га не пробуди, Наум полако и |
ућом је чекала спремна тројка, с другим одморним коњима који су, привезани за руду, у сласт јел |
Новаковић, упутио се право Смедереву да однесе писмо Вујици и да му преда усмене Милошеве порук |
и посла га да иде у Смедерево и да <hi>однесе</hi> поруку секретару Анти Протићу да одмах неза |
ову главу предаш, ако ниси рад да твоју однесем у Београд.{S} С тога одмах овде да ми кажеш шта |
а кога хајдука убију њему одсеку главу, однесу је у Београд и на коцу истакну на бедем, а кога |
рочита.</p> <p>— Ово ћеш, колико ноћас, однети Вујици — рече Милош. — Спремај момке као што сам |
нарочиту мисију, да прими писма која ће однети самом Карађорђу, с којим до сад Милош није био н |
ће употребљавао, особито кад је требало однети кудгод брзо и поуздано какав абер.{S} Станимир ј |
о у оној бошчи што ти је за потребу.{S} Однећеш је у Београд везиру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Н |
већ наперену пушку.{S} Зимус око Божића однеше опет грдан новац.{S} Бога ми сам оплакао, гледај |
оме макар излизан грош!{S} Аја!{S} Лане однеше читаве сеисане.{S} Срце ме је болело.{S} У два м |
занети га.</p> <p>Тако се неговањем тих односа, мало по мало дошло до тога, те се јавила мисао |
овину.{S} Тако је дошло било до запетих односа, који су се сваки час могли изродити у крвави су |
вратише се опет на првашњи разговор, на односе између Ђорђа и Милоша.</p> <p>— Да вас измиримо |
ђорђу.{S} Тада су ступили с њим у ближе односе и познанста, и да би га што боље задобили, донек |
се бејаху изгубили у сумрачној даљини, односећи собом Ђорђа, да га ни жена ни деца никад више |
n="218" /> Где тога нема — ту их човек односи са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је о |
којим до сад Милош није био ни у каквим односима.</p> <p>Милош се јако двоумио, да ли у опште д |
еник, као писар и посредник, нарочито у односима с хетеријом.{S} Наум је и сам био члан хетериј |
днички постао је полако кнез српски.{S} Одношаји у земљи још нису били уређени, с <pb n="94" /> |
b n="229" /> <p>Карађорђе климну главом одобравајући,</p> <p>— Но како ћемо доћи до пасоша?{S} |
е се сутра опет видети, он је одговарао одобравајући.</p> <p>Кад се и последњи гости разиђоше, |
ам да га тужим, сам да му судим, сам да одобравам ту пресуду, сам да је извршујем, и то тајно, |
ћи тишину.{S} Са свију страна зачуше се одобравања.{S} И ако Турци обично не исказују своју рад |
ло долазити к себи.{S} Изрази похвале и одобравања чуше се прво у предњим редовима, најближим г |
за их гомили.{S} Бурни узвици радости и одобравања разлегаше се на све стране.{S} Али у ову вес |
сно и са свију страна изјављивали своје одобравање.{S} Но играчица пође да купи бакшиш, и у вел |
<pb n="58" /> <p>Са свију страна чу се одобравање, а многи су жалосно вртели главом, признавај |
је сад рекао искрено и од срца.{S} Ово одобравање духовниково одобровољи кнеза и још му више о |
ађења.</p> <p>Ђорђев говор дочекан је с одобравањем.{S} Затим му је Ипсиланти у име својих друг |
а.</p> <p>Јоргаћев предлог примљен је с одобравањем.{S} Одмах <pb n="173" /> је предузето гласа |
вршиће се с неуспехом.</p> <p>Вујица је одобравао говор Ђорђев и мало по мало онај први лед међ |
прочитао би га књазу.{S} Он би тада или одобравао или би приметио:</p> <p>— Чиниш 'волико, ниси |
о да други кажу шта мисле, а он је само одобравао тај говор, или се мрштио и дизао у вис леву о |
Ако је Карађорђе дошао амо са знањем и одобрењем рускога двора, онда му поручи нека слободно д |
и.{S} Он по срцу своме никад не може да одобри и да се сложи с оштрим мерама које су политици ч |
ати.{S} Је’л тако?</p> <p>Духовник опет одобри, и на томе се, у главноме, свршио њин разговор т |
од срца.{S} Ово одобравање духовниково одобровољи кнеза и још му више одреши језик.</p> <p>— П |
од, док сузбије ове смутње и Турке мало одобровољи и охрабри.</p> <p>Тако у последње време, усл |
има који отуд долазе, и бедите ме да ја одовуд подбадам народ тамошњи да се буни и на оружје ди |
они тамо у Србији друкчији, све би нама одовуд било лако.{S} Ишчупали би се како било из ових н |
— То данас и деца у Србији знају, да се одовуд једнако џара и подбада; сваки час из Русије и Вл |
а не да му се подмеће нога, као што се одовуд ради — рече Добрњац озбиљно.</p> <p>— Нико њему |
Али о повратку он и не мисли, док не би одовуд цар штогод наредио.</p> <p>— Ја, тако је, тако — |
ке војводе и народне старешине, које су одовуд избегле, и сад се баве тамо по Русији, где имају |
љутим на тебе, господару, што подбадаш одовуд, и због мржње на Милоша, хоћеш да дођеш главе и |
и се учврстио те и народ отуда и султан одовуда признају те као прва човека. <pb n="197" /> Сам |
дима је носио шарену гајтанли антерију, одозго чохан јелек, па чохано ћурче, а доле плаве чохан |
, меким шареницама и лепим ћилимима.{S} Одозго је била набацана читава хрпа јастука, великих и |
абаци пуно оних кора и већих и мањих, а одозго овде онде опет посеја лишћем, те је изгледало ка |
изало у вис.{S} Милош зађе и потапка га одозго ногама, ситнећи све стопу уз стопу.{S} Кад стаде |
е очитао самртничке молитве, па је онда одозго на мртве насута земља, а на бресту уз који је би |
оздо је положен <pb n="301" /> Наум, па одозго преко њега метут је Карађорђе, коме Драгић бејаш |
ну торбу, бацну главу унутра, завеза је одозго и добро притеже па је пружи момку до себе са зап |
и десно, а у мрачној провалији, коју је одозго покрио густ сплетен павитњак, чује се вечито шуш |
чу на својој дугачкој антерији, коју је одозго носила као вистан.</p> <p>Карађорђевица разрогач |
Цукић.{S} Лежао је згучен потрбушке, и одозго је био покривен кабаницом.{S} Марко застаде за т |
е не учини што ваља, или ћеш ти по мени одозго?</p> <p>— Господар се насмеја и рече: „Ја ћу теб |
} Он скочи на кладу и штогод може удари одозго чизмом по тој испреченој руци.{S} Коска се прело |
ењак.</p> <p>Кнез Милош се саже, отвори одозго крпу, којом је била застрта торба, захвати новац |
кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, жено |
гла сама дићи руке, извући их и метнути одозго по покривачу.</p> <p>Ово охрабри жене и она с де |
жито, и изручи га опет натраг, сипајући одозго с висине комад за комадом.</p> <p>— Црни несретн |
леда у ведре небесне висине и види како одозго сија јасно топло сунце.{S} Али од времена на вре |
>Пошто је све како ваља угазио, он насу одозго још трула лишћа, набаци пуно оних кора и већих и |
учинио.</p> <p>Покојнике су саранили. — Одоздо је положен <pb n="301" /> Наум, па одозго преко |
едан Карађорђе но да гину невина деца и одојчад и сва ова сиротиња, коју је Бог на аманет нама |
један.{S} Бранио си докле се могло, али одолела сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш ти један т |
зику.{S} А откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад си ти почео купити хара |
Мало даље, крај ватре, бејаху са стране одорине, а у средини набијен дебео слој лепе меке сламе |
а Ива његов сељак из Ропочева.</p> <p>— Одох право Милошу да му се предам.</p> <p>— А он ће ти |
а се крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох да видим коње.</p> <p>После по часа Карађорђе и На |
а каква Милошева разбојничка чета, а ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно мрем.{S} Би |
шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете у народ, а Милош дознао, јурнуо са |
тога не би ништа.{S} Доцније они одоше, одоше чак у Париз, ослободише цео свет, само се јадних |
свега тога не би ништа.{S} Доцније они одоше, одоше чак у Париз, ослободише цео свет, само се |
е незадржано кренуше даље.{S} Пошто они одоше, кнез Максим ће рећи латову Панти:</p> <p>— Бога |
...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помогле ни његове кабада |
арашлији — који је пошље у Цариград.{S} Одрата и напуњена, она је дуго била изложена на углед ц |
и Ђорђе Маврогени, који бејаше нарочито одређен да спроведе и испрати Карађорђа преко молдавске |
рављени на једну пољаницу, која је била одређена за губилиште <pb n="82" /> и на коју је већ ст |
који је већ малаксао блудећи без циља и одређене намере час на једну, час на другу страну.</p> |
у стојали су везирови великодостојници, одређени да присуствују овоме погубљењу.{S} Сви су они |
њим по неколико пандура Срба и Турака, одређених да гоне хајдуке.{S} Кад би се појавило много |
ком убити свакога ко би се усудио да му одрече послушност.</p> <p>У опасним ратним временима ст |
данпут за свагда сврши.</p> <p>Милош је одречно вртео главом.</p> <p>— Осиротео је народ и нема |
би му везир оставио потпуно слободне и одрешене руке према Карађорђу, Милош ће то морати да ку |
овниково одобровољи кнеза и још му више одреши језик.</p> <p>— Попо — рече кнез Милош срдачно и |
весело девојче већ бејаше прискочило и одрешило Симићу бошчу, коју бацну у страну и њега повуч |
о сам му говорила и некако ми се бејаше одрешио језик, те сам бројала као из књиге да читам.{S} |
/> — све ће бити добро, ако бог да, али одрешита одговора од Милоша не каза му.{S} Рече само то |
!{S} То богме нико не да — рече Добрњац одрешито.</p> <p>Карађорђе бејаше позеленио.{S} Он није |
т према султану и своју тврду одлуку да одржава ред у земљи, а то му је давало нову снагу да шт |
је био Милошев заступник у Букурешту и одржавао је живе везе између Милоша и рускога двора, а |
затреба; како ће казнити Турке што нису одржали погодбу, утврђену у букурешком миру; како ће Ср |
pb n="17" /> <p>И кнез је своје обећање одржао.{S} Један од бунтовних кнезова већ је био на пут |
а си терао до краја; да си успео; да си одржао своје, још би се могло рећи, да је онако морало |
ве што је хтео.{S} Наравно, да би везир одржао своја обећања, ваљало је да што дуже остане као |
их сад био последња кукавица кад не бих одржао задану реч.</p> <p>— Ама, зар задана реч према М |
шта је било с Ђорђем.{S} Није се могао одржати ни месец дана.{S} Али за тебе је друго; теби он |
/> праведна, јер је ево умео да умири и одржи у реду једну непокорну, бунтовну покрајину, која |
танеш веран нашем светлом падишаху и да одржиш мир у народу.{S} Ако немаш поуздања у своје људе |
Милош.{S} Он ми поручује: „ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, погуби ову двојицу.{S} Опрост |
ко по својој глави?</p> <p>— Не знам, — одруби Милош. — Ето, то је оно што и мени руке сече!</p |
е знак да се Драгићу одмах без оклевања одруби глава.</p> <p>Сподбише га џелати и хтедоше га на |
рао.{S} Затим приклече, исука јатаган и одруби главу Карађорђу, па је онда дочепа за чуперке, о |
едао, он вешто измахну и једним ударцем одруби главу жртви, која већ бејаше сва обливена у крви |
тељске, да је најпосле у тами и незнању одруби братска секира“.{S} То је казивао и слутио онај |
сану, но кажу, болан, сјекиром му главу одрубио, исто ка’ и сваком крмку.</p> <p>— Јазук, јазук |
ради веома брзо, и за један сахат може одрубити преко 100 глава; а друго, она вам тако брзо од |
ав Београд!{S} Сад овога часа ваља њему одрубити главу.{S} Ко ти је од момака за то најзгоднији |
ство под сунцем — рођена деца скочиће и одрубиће главу остарелом родитељу своме...{S} Небо ће п |
ење присутних великаша, глава није била одрубљена.{S} Шта више, врат није био ни до половине пр |
рском рајом, те ће им с тога бити главе одрубљене и истакнуте на углед, за страх другима.</p> < |
гом дечку да је понесе.</p> <p>Тако две одрубљене главе двојице јунака српских носила су у нару |
ком.{S} И на једаред он му упрти крваву одрубљену главу Драгићеву и заповеди му да је носи напр |
мила његова глава?{S} Па опет си је ти одсекао.{S} Онда си био јунак!{S} Јунак си да удараш се |
, кад сечеш везана човека!{S} Та ја сам одсекао 80 глава турских, па никад ми није рука задрхта |
па макар ми после ти твојом руком главу одсекао...</p> <p>— Шта, несрећниче.{S} Ти побио бегове |
их докле могу, а баш кад призори ја бих одсекао себи језик.</p> <p>— А ако не би имао при руци |
ше није ваљао ни богу ни људима.</p> <p>Одсекао му обадва уха, а за тим га опремио тако несретн |
витку као кајиш, сабљу која је до сада одсекла бар <hi>50</hi> глава.{S} Загледао ју је редом, |
бог да му ова његова рођена сабља главу одсекла — закле се Ђорђе узбуђено.</p> <p>Сви присутни |
под закуп спахиска села, плаћао спахији одсеком, а он после сабирао са села колико се и шта се |
, навалио бих да не зацењују много и да одсеку сви укупно, па да се то једанпут за свагда сврши |
од у потеру, па кога хајдука убију њему одсеку главу, однесу је у Београд и на коцу истакну на |
где је српска депутација била приватно одсела.</p> <p>Сем изасланика из Србије ту су били и Пе |
ли земљу, цео народ није могао избећи и одселити се, и они што су остали да подносе најстрашниј |
то отимало да види како ће турска сабља одсећи две српске главе.{S} Ту је било стараца од стоти |
киром у чело!{S} Треба премлатити пса и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу |
кад је ваљало каквога Србина казнити и одсећи му главу, што се обично вршило на Калимегдану.</ |
а му се предам.</p> <p>— А он ће ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у Београд, да он |
<hi>гиљотина</hi>, која једним ударцем одсеца главу, као да је главица купуса.{S} Сам њен твор |
другоме језике чупају и руке до лаката одсецају.</p> <p>...{S}Ова година носи у својим недрима |
рничким бунтовницима.{S} Њима су обично одсецали главе, па их слали у Цариград, где су пред цар |
/p> <p>— Погледајте ме, ја сам онај што одсецам главе и казним у име султаново.</p> <p>Мало даљ |
а Милош је киван ходао по соби и срдито одсецао:</p> <p>— Пиши, море, и пази добро што говорим. |
, а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсецао по две три узастопце.{S} Јамачно би и у окршају |
о 100 глава; а друго, она вам тако брзо одсече главу, да то управо и не осетите.“</p> <pb n="74 |
> Никола приђе разбаци бурјан па и њему одсече главу, баци је у једну зобницу и предаде је друг |
ју.{S} Хајд сад!</p> <p>У бошчи је била одсечена глава Цукићева.</p> </div> <pb n="35" /> <div |
рупине; како ће куљнути крв, како ће се одсечена глава откотрљати, и обезглављен труп клонути к |
дње неразумљиве, загонетне речи, што их одсечена глава каза простору и вечности.</p> <p>Џелат п |
</p> <p>— Па што онда кривите Милоша за одсечене главе, кад он све ради по везировој заповести |
.</p> <p>Џелат прискочи и дочепа обадве одсечене главе.{S} Једном руком једну, а другом другу, |
ије одговори снуждено, али разговетно и одсечено.</p> <pb n="109" /> <p>— Мало му вајде, господ |
на па да се на пролеће подмлади и да на одсеченом врату избију нови младари, већ кад се једном |
месеци умре од послеђених рана на левом одсеченом уху, али подсмех и руга надживели су га и пам |
везујеш, курво и ђидио.{S} Не можеш да одсечеш ни једну главу, док је не вежу кајишима и не ву |
гну кудгод дубље у Русију, па још немам одсечна одговора.{S} Но и ту као да неће бити ништа, ка |
} Има ли што?</p> <p>— Не рече ми ништа одсечно, али по његовом говору ја бих све рекао да ће с |
те молимо.</p> <p>Драгић викну срдито и одсечно: — Ништа ме немојте више молити, нити ми и једн |
на доброта, а онај нежни израз чудно је одсјаивао на строгом и суровом ратничком лицу Ђорђевом. |
ош је трептало силно руменило, налик на одсјај каква огромна пожара, који се губио тамо негде, |
западу трепти још само последњи румени одсјај његових уморних, угаслих зрака.{S} Сутон као да |
на сребрна палацка Карађорђева, која је одсјајивала према пламену, кадгод ватра јаче букне.{S} |
ка гледао, што им је по тужби Милошевој одсјечена глава.{S} Ово дана опет ће двојицу посјећи.{S |
, да га не везују, а сам дохвати сабљу, одскочи корак назад, изману и сабља се спусти по разгол |
склизну, али у исти мах глава Драгићева одскочи и откотрља се за читав корак.</p> <pb n="90" /> |
дан напор и разглављена врата с треском одскочише унутра.</p> <p>Спреман за напад, Марко одмах |
гледу душу заносила.</p> <p>На три часа одстојања од Паланке, а на сат места од цариградског др |
еном руком убијао војника, кад за корак одступи са своје позиције?</p> <p>— Па шта да чиниш, бр |
оље, али Марка не могаде видети, јер он одступи за два три корака назад и стаде у сенку, крај в |
и сам добијао духа и храбрости да буде одсудан и решен.</p> <p>Пошто су се разговорили и обаве |
анак у Петрограду, састанак који је био одсудан по цео његов остали живот.</p> <pb n="170" /> < |
оло, да он први коракне, и да од његова одсудна и успешна прва корака зависи све... апсолутно с |
ечи Карађорђевица је изговорила чвршће, одсудније и с више поуздања.</p> <p>— Море, мени само д |
сиротео је народ и нема откуд — рече он одсудно — но после подужа ћутања опет додаде: — А и Тур |
е и устезати се.</p> <p>Али после оваке одсудности, враћали су се понова тренутци двоумице.{S} |
Час се одлучивао на ту ствар с највећом одсудношћу, тврдо убеђен да другачије не може бити, и д |
и сам свет побио, не би их ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не смета пакосницима, да |
радосно одазове тој жељи Карађорђевој и оду одмах те једну кошницу подрежу.{S} Карађорђе поједе |
а се кренете!{S} Мислиш да развучеш, да одужиш док се ствар не охлади, па после твојим шеретлуц |
ту разоружао и повезао преко 15 турака, одузео им сав новац, боље одело и оружје, па жив и здра |
!{S} Што је коме суђено, нит му ко може одузети ни додати.{S} Ето слободно народа, па ако му је |
стати на ноге.{S} Биле су му утрнуле и одумрле од стеге у оковима.</p> <p>— Спустите ме децо, |
, затекох га где седи погнут, лактовима одупро о колена, а главу заронио у шаке.{S} Кад ме опаз |
но и оштро.{S} Нарочито кад се у говору одушеви и занесе, његова два сјајна ока сијала су као д |
људи који деле са њим зло и добро, које одушевљавају једнаке мисли, једнаке наде и уздања.{S} Н |
>Од свију присутних једино је Крага био одушевљен да се борба опет отвори и да се срећа поново |
unit="subSection" /> <p>Тако у живом и одушевљеном разговору, Карађорђе и Наум сиђоше Драгићев |
говор о бившем господару српском дубоко ожалостио.{S} На његовом отвореном, ведром лицу појавиш |
о с Главашем, но после се преда, смири, ожени и изроди децу.{S} Најстарији син Станимиров служи |
ну и здроби се; она црна непомична маса оживе; кроз њу као да шину моћна електрична струја; у ј |
не нежне речи, све то сад поново бејаше оживело у души ове верне жене, која је цео век свој про |
емена на време ово пусто поље наједаред оживи, напуни се света и бурне хуке и вреве, те по чита |
рогута гутљај два.{S} То је доиста мало оживи.{S} Са мртвачки бледих, смежураних образа њених н |
који је у почетку био пуст, све је више оживљавао.{S} Сретали су се путници, радници, возари, п |
е дуго и пажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај озбиља не разуме, или се само <pb n="198" /> гради да м |
аке разговоре он никад није мешао своје озбиљне и крупне послове.{S} У друштву се ћеретало о же |
дима!</p> <p>Али што је ствар постојала озбиљнија, Руси су бивали све строжији.{S} Сад је већ б |
ту ствар не само прост свет, но и људи озбиљнији то прихватају; све рачунају не би ваљда они т |
су га погледали испод очију и нико није озбиљно узимао ове речи његове.{S} А и шта су могле ту |
промислиш, онда хајде да се разговоримо озбиљно и пријатељски о једном послу.</p> <p>Милош мало |
емају нужде обилазити Милоша, и ако што озбиљно мисле, с њим то могу боље извести но ма с ким д |
ко како ја велим.{S} Прво, да се Милошу озбиљно запрети, а после овде се може чинити још штогод |
, као што се одовуд ради — рече Добрњац озбиљно.</p> <p>— Нико њему не подмеће ногу — рече Кара |
у Србију.{S} Цео народ дочекаће вас као озебао сунце.</p> <p>Драгић жалосно климну главом — као |
ио како је најбоље знао, али Чимбарлију ојади тако да више није ваљао ни богу ни људима.</p> <p |
Ту се чује <pb n="172" /> само цвиљење ојађене матере јелинске, која кука за поробљеном или ис |
евањем своје рођене снаге оснажи њега и ојача његов слабачки пораст — јес, мајка, јадна мајка, |
ише, од почетка овога века, он је још и ојачао, јер су Грци покушали да се јаве као пријатељи р |
агић је доцније причао да му је дала 15 ока меда).</p> <p>Драгић се радосно одазове тој жељи Ка |
ору одушеви и занесе, његова два сјајна ока сијала су као два црна жива угљена.</p> <p>Јоргаћ ј |
ала су се само два жива, два још сјајна ока, у којима као да се беше прикупио сав заостали живо |
му смрт.{S} А да је било каква видовита ока, оно би јамачно могло прозрети и то, како је тајанс |
ха бацао на њу крадимичне погледе испод ока.{S} Сад застаде и упита је:</p> <p>— Где је духовни |
понова у Србију.</p> <p>Милош је испод ока пажљиво проматрао, какав ће утисак учинити на везир |
ајући нокте и погледајући почешће испод ока.</p> <p>После пола ноћи, гости се већ јако проредиш |
Вујица пио, Гитарић га је гледао испод ока веома пажљиво.</p> <p>— Е, на здравље ти побратиме. |
е испречише остале војводе па не дадоше ока отворити.</p> <p>— Да су Руси истинска браћа, да је |
д за мном каса кудгод макнем и не да ми ока отворити.{S} Прођите ме се и оставите ме на миру — |
дана и две ноћи тада нити је легао, ни ока склопио, ни што у уста узео сем воде, нити је речи |
</p> <p>Он застаде мало и за један трен ока гледао је Карађорђа.{S} Затим се обазре, грчевито д |
у наоколо, погледа и џелата који је као окамењен стојао ту <pb n="87" /> пред њим, климну на ње |
.{S} Под тим утиском оно је стајало као окамењено.{S} Али на једаред из тога заноса трже га сна |
ица, да зеленим мирисним уресима поново окити брежуљке и долине, да опет домами одбегле тице пе |
изађе сед човек у генералској униформи, окићен многим орденима, а без једне ноге.{S} Чим се ста |
амо лепе среће наше, да се није оволико оклевало!{S} Куд би био наш крај сад, да Ђорђе није ник |
едник даде знак да се Драгићу одмах без оклевања одруби глава.</p> <p>Сподбише га џелати и хтед |
кога ми ово превезесмо?</p> <p>Панта је оклевао с одговором; после додаде врдајући:</p> <p>— Не |
ом поплавом његовом.</p> <p>„Није вајде оклевати...{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.. |
вор питањем: смеду ли синови Јеладе још оклевати, још очекивати и шта могу друго ишчекивати сем |
инат у време рата облачио свој ратнички оклоп, узимао убојни мач и стављао се на чело војсци, д |
p>Лице старчево било је тужно и мрачно, око танких запечених усана играо му је самртнички осмех |
им јунаштвом и својом памећу стекао.{S} Око тога се сад и врзао цео говор Карађорђев.</p> <p>— |
ум као и Вујица, али опет... опет!... — Око њега (Милоша) има свакојаких људи.{S} А после, ко з |
гореле су ватре на три четири места, а око њих видели су се многи наоружани људи.</p> <p>Унаок |
{S} У средини је јахао невољни певач, а око њега склопили се мргодни, зловољни пратиоци.{S} Људ |
а, и да видим само 50 одабраних другова око себе, па се после не бојим никога до бога — рече Ка |
е признавао.</p> <p>У доцнијим годинама око 1825 — па на даље, кад се против кнеза Милоша почел |
вриле су у овим расположеним гомилицама око великих огњева.{S} Неки су одлазили и долазили, нек |
И зар ти не видиш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} Маре ти они за народне послове као за ла |
е свак побојавао да га Милош не узме на око као пријатеља „вождовог“, и да га тако не обележи п |
омци ручали, напили се добро ракије, па око подне кренули за Паланку, а одатле ће за Београд, н |
авље од јастука, стара кукуљава старица око које, с десна и с лева, бејаху приселе две млађе же |
се дваред понавља.{S} Ко је био тугаљив око врата, обично је гледао да што пре куд год стругне. |
учи што крије од других.{S} И то се све око мене врзе.“</p> <p>Таквом расположењу Карађорђевом |
да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече Наум.</p> <p>Драгић се полако удали.{S} |
био остао да ноћи ту код њега, но да је око два часа по поноћи изашао да се мало прошета по чис |
и страшним ватреним погледом стрељао је око себе — та, болан људи и браћо моја, помислите, шта |
ена и јуначка изгледа.{S} Особито му је око било сјајно и оштро.{S} Нарочито кад се у говору од |
е у кућу Сима Паштрмац.{S} Он сави руке око Милоша, који се већ бејаше машио за пиштољ и повика |
милице до гомилице, које су се окупљале око великих разбуктаних огњева, наложених да разгоне су |
давало нову снагу да што живље настане око извршења своје заветне жеље, која се већ била дубок |
е, ветар се сасвим утиша, а после подне око два часа, слабуњаво зимско сунце проби се кроз обла |
{S} Чисто је изгледало, као да стражаре око њега и мотре да им куд не мрдне.</p> <p>Но ту се на |
сови све јаче и јаче одјекују и ломе се око њега, називајући га крвавим убицем и тражећи његову |
апу и побожно се прекрсти.{S} Обазре се око себе и видећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му ст |
алим, и као да је мени ласно бактати се око тог несрећника.{S} Али како ће се друкчије.{S} Дед, |
о што Добрњац мисли.</p> <p>Пошто су се око тога мало прокошкали, вратише се опет на првашњи ра |
рину.{S} Он је опажао да се нешто плете око њега.{S} Али још те исте вечери стиже човек од Вуји |
сва одаја одјекну.{S} Но кнегиња обиште око њега и са склопљеним рукама узе га молити да се не |
е сурова, дивљачна изгледа.{S} Оно веће око изгледало је некако укочено, страшно и појачавало ј |
бити меса, Петар обиште и око Цукића и око Марка, преклињући их наизменце да се бар за тренута |
тренутку може бити меса, Петар обиште и око Цукића и око Марка, преклињући их наизменце да се б |
а, она се јутрос кренула од куће рано и око разних болесника бавила се све до пред ноћ.{S} Тога |
и каванска зида, а горе на миндеру седи око 50 људи и ћутећки срчу своје наргиле.</p> <p>Патос |
ражу код прозорчета, а други да обилази око куће.</p> <p>На вратима тако исто поставе два страж |
људи што се ове вечери бејаху искупили око њега.{S} А ту су били готово сви угледнији представ |
набуја са свију страна и опет се склопи око јахача пресецајући им пут.</p> <p>Тако се спровод л |
си од онога у Београду...{S} Сакупио си око себе читаву тевабију скитница и бескућника, нахрани |
шкараца старијем, Алекси, могло је бити око 14 година, а млађем, Александру, тек десетак.</p> < |
застадоше пред ханом и почеше се купити око Цукића.{S} Буљубаша Петар даде миг момцима да уведу |
неке даске леже оборене.{S} Завирујући око тога, он уђе унутра, и жестоко се трже, сав пренера |
} Позван, њега дуго не би.{S} Стиже тек око заранака, и сав се следи кад виде, каква наобична п |
лу сабљу џелатску, он је поносно гледао око себе, као да би хтео рећи:</p> <p>— Погледајте ме, |
Није, господару, но сам нешто загледао око трмака, па ме пчела ујела — рече Драгић.</p> <p>— В |
ковићеви, који се у два три маха ћушкао око Карађорђа позвецкујући оружјем.</p> <p>— Откуда код |
није му ни било лако.{S} И ако је имао око себе све саме покорне слуге и послушнике своје, ипа |
е.{S} Драгићу нешто беше поднадуло лево око, тако, да се готово сасвим затворило.</p> <p>Назвав |
ђорђе лежи са отвореним очима и то лево око било је отворено сасвим, а десно само у пола.{S} Но |
ишли од руке.{S} Понајчешће се налазио око кнеза Милоша, и био је вазда готов да изврши свако |
ели раније, он се и пре почешће налазио око Милоша, али сад је остао сасвим стално.{S} Но то ни |
у да Анту затвори, па је с места скупио око себе пријатеље, који су се ту десили, да их упита ш |
ити...{S} Ја сам се некад много заносио око пчела.{S} И чудо што су ми ишле од руке, док се неш |
subSection" /> <p>Међутим, док се овако око њега плела опасна мрежа, Карађорђе је мирно боравио |
ритајених болних уздаха, и много српско око ту је кришом засузило.</p> <p>Важан државни посао б |
ак заклонити, ако би ме какво радознало око откуда и вребало“...</p> <p>Усред мрачна шумска гус |
Турци жале за вашим тиквама?{S} Испало око које за њима заплакало!{S} Није ријеч о жаљењу, но |
, нарочито на главној капији и унаоколо око велике куће.{S} На самом уласку у кућу стојала су н |
, али бога ми, мени је све нешто хладно око срца; све ми се слути да то неће бити на добро и св |
крупан, космат, чупав човек, коме једно око изгледаше веће од другога.</p> <pb n="134" /> <p>Ор |
д само до пола, и тада то полузатворено око изгледа страшно.</p> <p>Верни Наум почешће брижно п |
ашном ноћном урнебесу.{S} Па ипак оштро око опазило би и кроз овај згуснут мрак, како кроз пуст |
ице па идући горе врху.{S} Његово оштро око опазило би да је игде било и најмање крзотине.{S} А |
Милош, и сви <pb n="31" /> што се данас око њега купе, висе још о Карађорђевом пикљу.{S} Сви он |
па спустим већ наперену пушку.{S} Зимус око Божића однеше опет грдан новац.{S} Бога ми сам опла |
кује у оближњем селу.{S} Али формалност око пасоша опет се морала извршити.{S} Предајући им пас |
{S} А неће му то дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па |
се сад у мирне грађане, који се свијају око своје породице.{S} Морало би се десити нешто особит |
издати, а склоните се мало и у планину око стоке, док ова ватра не прође.</p> <p>Неки од сељак |
з икаква иметка, они исти људи, који су око десетак година стајали на челу свију главних послов |
аним кораком.{S} Овда онда погледали су око себе, али њини погледи су сретали само туђа, непозн |
момци, наоружани до зуба, ходали су ту око колибе и мотрили на сваки корак Карађорђев.{S} Чист |
ече Драгић.</p> <p>— Види се да не умеш око пчела.{S} Ваља знати како се пчелом рукује, па да т |
едан по један почеше разилазити.</p> <p>Око поноћи Карађорђа и митрополита нестаде из друштва, |
е букагије не откључају.{S} Кључ од тих окова носио је старешина ове пратње, Петар Лазаревић, ј |
/p> <p>— Је ли окован и везан?</p> <p>— Окован јесте, а везан није.{S} Није било нужда да га ве |
његово последње јахање.</p> <p>Јахао је окован.</p> <p>На ногама је имао тешке букагије, ударен |
ва.{S} Уморан је с пута.</p> <p>— Је ли окован и везан?</p> <p>— Окован јесте, а везан није.{S} |
жом, Милошеви момци дотерали два човека окована у ланце од главе до пете, а вели се да су неки |
кабаницом, испод које су му вириле само оковане ноге.</p> <p>За Петром уђоше на прстима Марко и |
аши за велики, лепо изрезани и у сребро оковани дрвени крст, који му је висио о врату, подиже г |
ом Сахат-куле зауставише их да им скину окове.{S} После их увезаше дебелим конопцима и потераше |
Биле су му утрнуле и одумрле од стеге у оковима.</p> <p>— Спустите ме децо, да седнем мало на о |
ава злочина свога.</p> <p>Њега је знала околина цела.{S} Кад је кроз глуху зимску поноћ у мирна |
зраку и од њина весела цвркута ври цела околина.</p> <p>Баш у ово тихо, свечано вечерње доба, н |
ланци.{S} Одатле се лепо видела сва она околина, где се зачео први српски устанак и овде је Кар |
тару села Радовања.{S} У то доба сва та околина била је обрасла горостасном старом шумом, а тек |
Стољетова тумарала по блиској и далекој околини, обигравајући све друмове и раскрснице и зауста |
сасвим друкчије изгледало је у сеоској околини.{S} Ту се одигравао тужан призор!</p> <mileston |
су својим зулумима били досадили целој околини.</p> <p>У Пожези био се рашчуо на далеко неки С |
рске трговце, налазили су се у оближњој околини, спремајући за Ђорђа угодан прелазак преко руму |
ровео три четири дана.{S} Излазио је по околини, састајао се и с неким људима, али је понајвише |
долазио амо, но да се склонио, гдегод у околини Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у Тополи, |
зната у целом Београду, знали су је и у околини на далеко као видарицу, која од многих болести |
војводе што су живели у Кишињеву или у околини по мушијама.{S} Нарочито је разбирао за војводу |
као сутра дан, изаћи ту у једно село у околини Кишињева, где има да сврши неке рачуне с једним |
омањаста човека, па пошто би разгледала околину, тек би је нестало под заклоном.</p> <p>Међутим |
у испод арњева и дуго је разгледао целу околину.</p> <p>— Нема ништа — рече он кад се опет врат |
сто заустављао Наума да му покаже дивну околину, која је при самом погледу душу заносила.</p> < |
атељем по штогод о томе проговорио и то околишно, не казујући никад целу мисао своју.</p> <p>У |
скоро свуда, а по најчешће кад излази у околна села.</p> <p>Једном приликом Чимбарлији бејаше п |
ење што више и да види што боље.{S} Све околне куће биле су пуне, начичкане света, по прозорима |
ула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све околне покрајине, остале би тада с мало турске војске.{ |
емни коњи, а неки су били смештени и по околним стајама.</p> <p>На више места биле су постављен |
{S} Сутон као да мили и силази полако с околних брежуљака на којима се црне шумарци густих, мла |
тој сумњи још га је више утврђивала та околност, што на писму није било Милошева печата.</p> < |
н је увек имао пара код себе, а у таким околностима лако му је било наћи свагда по пет шест ору |
кцаревенаолибе горела је лепа ватра.{S} Около видела су се три човека.{S} Наслоњен на границу у |
ео висок шиљаст кућни кров од шиндре, а около пуно малих зграда с новим црвеним крововима од ће |
атала грло и остраг ишла испод ушију па около преко потиока, хватајући све ивицом, докле му је |
тати, док су скупљени радознало слушали около.</p> <pb n="183" /> <p>После првих поздрава и оби |
и ногама и зубима, јер му оде глава док оком тренеш.{S} Кад сам га <pb n="24" /> узимао за момк |
„благонаклоно двор руски да милостивим оком погледа на многострадалну нацију српску“, и да је |
р на њих једном погледати својим благим оком и наћи пута и начина да се опет поврате у Србију.< |
згодно па и опасно.{S} С тога је будним оком пазила, да разни српски, грчки и арбанаски емигран |
у веровао, ако ти за длаку мрднем и ако оком трепнем.{S} Стока се везана коље, а јунак слободан |
одар, а ја моме Николи.{S} Где господар оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мора запети |
хти за свој злехуди живот.{S} Кудгод се окренеш, пуно страшљиваца и издајица, готових да од стр |
цу незнаних путника.</p> <p>— Он је.{S} Окрените кола за њим — прошапута Ђорђе Науму, и тројка |
еља.</p> <p>Гитарић му пружи тиквицу па окренув главу мало у страну, рече: — Само појака, побра |
Милоша не могу учинити ништа, они су се окренули сасвим Карађорђу.{S} Тада су ступили с њим у б |
би ти после лук и вода.{S} Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао да пита к |
е гуја упечила не би се Драгић жустрије окренуо.{S} Разрогаченим, закрвављеним очима он је звер |
и, али је све то предупредио и на добро окренуо он, Милош.{S} И тада би он показивао везирову н |
ао го голцат, привезан за коња с главом окренутом доле, са задњицом у вис, из које му је стрчао |
ци опажало да су узбуђени и сметени.{S} Окретали су се тамо амо и по 2—3 пута узимали једну ист |
бало искочи из своје заседе.{S} Витак и окретан као тигар, он у два три скока прилети колиби, а |
о и онакажено.{S} Милош шкрипну зубима, окрете главу од огледала и оде даље.</p> <p>Викну Лисов |
Али нећеш, Штрбо, куд си наумио, не! — Окрете се Милош сад Паштрмцу.</p> <p>И Паштрмчеве молбе |
ца бусеницама, па никако да је погоде — окрете се Ага-Џон Турцима до себе, а затим се опет обра |
био се...</p> <p>— Јамачно знаш, ћеро — окрете се Карађорђевица Чолакантиници — јамачно знаш, ћ |
нешто — рече Петар збуњено, па се онда окрете Марку и навали на њ, шапатом:</p> <p>— Његов сам |
ли ти то! — викао је кнез.{S} После се окрете момку: — Коње спремајте, па овога тренутка да се |
чај — рече Марко слузи.</p> <p>После се окрете Петру, који је ту стајао непомичан и нем.</p> <p |
руци некакав свезак хартије.{S} Прво се окрете истоку и направи дубок темен; после тако исто те |
} Тако је мислио Милош у себи и опет се окрете Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га ја не жал |
оле горе по одаји.{S} Наједаред стаде и окрете се мени; опет ме је дуго гледао, па ме онда запи |
>— Ја, тако је, тако — рече Карађорђе и окрете разговор на друго.</p> <p>Вечера је била брзо го |
идем и ја право к њему — рече старац и окрете се жустро на једној нози.{S} После опет застаде: |
еданпут, заносна играчица још се једном окрете на пети, још се једном преви преко главе додируј |
м, светлим очима заблисташе сузе.{S} Он окрете главу на страну и убриса их крадимице.{S} Сад су |
видео да на ону руку не иде више, и он окрете другу.{S} Четврта је година од онога земана.{S} |
ут махну њоме кроз ваздух тако снажно и окретно, да љута дамаскиња чисто писну кроз зрак као гу |
оше коње, гомила се раздвоји и великаши окретоше у тврђаву.</p> <p>Док се све ово дешавало, у б |
ује да у кукурузу нешто шушти.{S} Он се окреће и далеко за собом, кроз сумрак, види како друмом |
екне да је крив не смеш ни молити.{S} И окрећите ви ствар како хоћете, другога вам спаса нема н |
вених, и ти колутићи играју, сијају се, окрећу се и нестаје их, налик на црвенкасте крваве меху |
ољни с Милошем, народне старешине одмах окрећу погледе северу и траже Карађорђа, што се до сад |
да код руске владе оцрни војводе; да их окриви за ровења по Србији и изради да их прогнају кудг |
рнику скупљена многа војска.{S} Мене би окривили да сам се удружио с бунтовницима, а пали би по |
а опозиција, између осталога, почињу га окривљавати и за убиство Карађорђево.</p> <p>Тада је он |
ен и нико не сме јавно да се заузима за окривљене кнезове, али ноћу, из мрака, могло би бити на |
Па то све не смета пакосницима, да мене окривљују.{S} И кад је тако сад, шта ли би било сутра а |
вати је да узме народну ствар под своје окриље и заштиту.</p> <p>Све те прилике чиниле су, те с |
амисао, која би бар за неко време могла окрпити његову вечно подерану кесу.</p> <p>Свикнут на и |
де онде по угловима креветски наслони и округла, од јастука удешена седишта, где се лепо даје с |
о изгледу, до 40 година.{S} Лица је био округла и као мало прићоса, а поглед му је био жив и ва |
хајдуковао је по Босни и Новопазарском округу још и пре тога) и светио се Турцима гдегод му па |
Ђорђе упадне у народ, узбуни светину и окружи се многобројним оружаним гомилама, ко ће онда би |
добровољно дати.{S} Међутим, Срби су се окружили оружаним момцима и показивали готовост, да ору |
о је човек средња раста, јака састава и окрушасте снаге.{S} Могло му је бити, по изгледу, до 40 |
p> <p>Велики ратници у борби и јуначком окршају, они су се претварали у вредне, штедљиве трудбе |
едно, што не погибох где год у јуначком окршају, но дочеках да ме ви овде мрцварите, јер какве |
по две три узастопце.{S} Јамачно би и у окршају тражио да ти непријатељ прво пружи главу, да је |
</p> <p>— Ене дер!{S} А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо каквом цепан |
аницом после и преноћио.</p> <p>Бистром оку Карађорђевом нису могли измаћи злочиначки погледи Н |
је ми друкчије, но као оно мртвацу кога окупају да га мету у мртвачки сандук.{S} Ја не мислим в |
илош се трже из буновна, тешка сна, сав окупан у зној и сузе, које су онако у сну обилно текле, |
њих, иду, они ће те ослободити.</p> <p>Окупан у зноју од страха и узбуђења, Милош се отимао из |
да, у дунавском крају, што је остало од окупације аустријске, стоји опало, порушено, зарасло у |
</p> <p>О аустријској двадесетогодишњој окупацији Србије причала је, као да је јуче била.{S} Ка |
шле од гомилице до гомилице, које су се окупљале око великих разбуктаних огњева, наложених да р |
и Зерека, са Саве и од Синџир-џамије и окупљао се на пољаници где је сад Реалка и гостионица „ |
p> <pb n="311" /> <p>— А ти?{S} Ти и не окуси — примети Вујица.</p> <p>— Ја нећу ни окушати.{S} |
о гладни, цео дан нисмо залогаја једног окусили.{S} При поласку незгодно нам је било да што спр |
тим душу!{S} Знаш ли болан, да је нисам окусио већ од толико недеља.</p> <p>Гитарић му пружи ти |
три, четири па и пет година, како нисам окусио меда.{S} Него, Драгићу, да истресемо једну сад, |
оно што имамо, а њега ћемо пустити нека окуша срећу, па како му Бог да.{S} Ми нећемо ни сметати |
борба опет отвори и да се срећа поново окуша, па шта бог да.</p> <p>— Ја сам не могу ништа, па |
сиротана, који по три дана залогаја не окушају; људи мека срца, који неће мрава згазити и злик |
ову наду и нову жудњу да што пре и сами окушају своју ратну срећу.{S} Но видећи да код Милоша н |
алица који би за њим потегли, да поново окушају ратну срећу.</p> <p>Чим су нешто мало незадовољ |
ао сам и напуштен.</p> <p>„Да идем и да окушам срећу сам с људима које нађем у Србији.{S} Ако б |
ву и вештини.{S} И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов покушај сретно испао.{ |
гове смицалице и ујдурме.{S} Он је прво окушао да код руске владе оцрни војводе; да их окриви з |
и — примети Вујица.</p> <p>— Ја нећу ни окушати.{S} Ја сам ово теби донео.{S} За мене је лако.{ |
росторије једва су биле осветљене с две олајне лампе, намештене на два краја дугачкога стола, к |
а је рат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљивао овај народ у нову крајину.</p> <p>Милош |
у Русији.</p> <p>— Али, зар би то тако олако прошло?{S} Зар би Русија допустила да у њој погин |
евом руком подржавао и подизао торбу да олакша рамену.</p> <p>Ушав у собу, он прислони пушку уз |
ао код самога Карађорђа, нарочито му је олакшавало да што боље испуни задатак који су му грчки |
е стране савезнике и помоћнике, који би олакшали борбу грчкога народа за слободу, хетеристе нис |
жи од грехова својих.{S} У даљини тражи олакшање обремењеној души својој, али све што срета, до |
ајмилије, Милош мало по мало осети неко олакшање.</p> <p>— Говорите, браћо, сад што ко има; нем |
износили да ће тиме бити учињена велика олакшица народу.</p> <p>„Кад знадну да си ти преко у Ау |
очима већ тако дуго погледа на божански Олимп, кад ли ће на њему опет једном синути освештана з |
мишљења, јер док их једни сматрају као оличење свега што је зло и неваљало у природи људској, |
ји је, поред Марка Штитарца, био управо оличење удараца кнежевих, удараца, који су у оним мутни |
света, па је онда обесветио, пљунуо на олтар, па закључао цркву, упалио је са четири стране и |
х глава својих, онда се смерни служитељ олтара, који је за тренутак постао грозни убојни осветн |
е, али док би ударио длан о длан, урлик олујине одјекну јасно ту у непосредној близини и неустр |
ахач тада раскопча груди, обнажује пред олујом срце своје, после се обраћа њој и шаље јој чудне |
, засуте старим сухим лишћем и огромним ољуштеним корубама, што су се извитопериле и одвојиле о |
је каве.</p> <p>У другом углу, седео је омален као овца сед Турчин смежурана лица, а веома живи |
у атару села Азање, седео је крај ватре омален скукуљен старац.</p> <p>Ситна раста, веома црне |
а на затворена врата.{S} Из куће испаде омалено црнпурасто девојче од својих 13—14 година, које |
снагу балканских народа, али ја је и не омаловажавам.{S} Ја сам будио из петвековног ропског сн |
м старом шумом, а тек овде онде били су омањи пропланци, где су насељена села и раскрчене утрин |
е Милошева мука, и док је он жив нећете омастити брка.{S} Свак би сад умео доћи на готово и офу |
<p>— А што оче духовниче? — рече Милош омекшавајући глас.</p> <p>— За то господару, што сам ја |
р је говорио благо, а Милош је све више омекшавао и попуштао.{S} Али је још дуго тврдио пазар п |
ве.{S} Бојим се да тога човека није што омело.</p> <p>Међутим, тројка већ стиже у град; крајње |
н ми, као прети, да то народ неће ништа омести, он ће учинити што је наумио, и на мене ће, вели |
ем тренутку наћи ће се нешто, што ће ме омести“.{S} Али се онда јављала друга мисао: „Али шта ћ |
е овде у Русији.{S} Овдашње власти могу омести све и покварити целу ствар.{S} Ако одавде срећно |
арода.{S} Довољно је било да их Руси не ометају у њином подузећу и да им помогну чим могну, нов |
удућности, а Наум га није хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда онда и проговорила по која ре |
огло свршити тиме, да и мени самом буде ометен одлазак, ако не би још под стражом био враћен на |
јности које се могу десити, па да ствар омету, и на махове чисто се кајао, што некако није поте |
зови.</p> <pb n="105" /> <p>Турци су то омирисали и узели се спремати, да испадну у народ.{S} О |
прво застаде код врата, као да се нешто омишља, и после сави на више и нестаде га у мраку.</p> |
S} Ја чујем да је све због њега цела та омраза међу вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он би т |
а обе зенице.{S} Цело лице било је тако омршавило и променило се, да ја у мало што у чуду и јад |
ије споменуо реч „убије“ или „убиство“, он је говорио само о томе, како да се Карађорђе <hi>укл |
но и отворено.{S} Он не познаје бољега, он гласа за најдостојнијега — он даје свој глас за Црно |
ењен сазнањем страховитога греха свога, он у глухо доба скаче из топле постеље, бежи из мирна д |
.{S} Кажу, когод што зуцне против тога, он одмах убија.{S} Побио је, веле, толике људе, и то не |
е леже оборене.{S} Завирујући око тога, он уђе унутра, и жестоко се трже, сав пренеражен.{S} На |
ађорђе као да нешто сања.{S} Овда онда, он промрмља по какву неразговетну реч, или пусти по как |
а заједнички удесимо рад против Турака, он би се мени прво обратио и са мном би споразум градио |
рачун један.</p> <p>Ако буде напредка, он ће доцније прихватити и Руси ће рећи: то наша мука и |
ао.{S} Шта више, од почетка овога века, он је још и ојачао, јер су Грци покушали да се јаве као |
да пролијеш.{S} Ко убије једног човека, он је убица.{S} По заповести Наполеоновој гину сваки да |
ћутао.{S} И као оно у почетку устанка, он је сад понова осећао да је опет дошао на њега ред, д |
би се по кадгод ја сама силом умешала, он би ми обично рекао: „Гледај своје наћве и не мешај с |
од склони док се ствар не би развидела, он то никад не би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, т |
јвода?{S} Кад сам му на све одговорила, он је запиткивао даље — јасно се видело да му то ништа |
анас.</p> <p>Кад му казах да је недеља, он се веома зачуди и после кратка ћутања додаде:</p> <p |
шњих ратних другова и личних пријатеља, он се некако осећао сам и напуштен.</p> <p>„Да идем и д |
о).{S} Пошто ју је прво загледао споља, он је на једном извади, прекрсти се, пољуби је у сечиви |
а, и пун јарости шкргутну кивно зубима, он викну својим помагачима да оставе Драгића, да га не |
уром, он се препире с хучним ветровима, он дрско враћа земљи и небесима натраг проклетство које |
од бога суђено.{S} У таким тренутцима, он се чисто чудио како је могао и за тренутак двоумити |
есрећу.{S} Њему треба пара, много пара, он држи Милоша да му то даје, и кад му то даде, онда мо |
тити.</p> <p>Дошав у Пожаревац изјутра, он се упути табачкој чаршији и сврати у механу некога Ж |
а изаћи пред очи.{S} Отмичар и убојица, он је увек имао пара код себе, а у таким околностима ла |
ова решења испала неповољно за Милоша, он је већ унапред био решен, да их не верма.{S} У толик |
од Србије.{S} А гле сад!{S} Наједаред, он га је звао к себи!</p> <p>У писму се говорило како с |
његовим ногама.</p> <p>Дошав до колибе, он се наже и опрезно провири кроз рупу између прислоњен |
илоша.{S} У дугим годинама мучне борбе, он се био свикао, да гледа у Карађорђу оно, што је у ис |
<p>У осталом, кад је сазивао ове људе, он није толико полагао на њино решење, но главно му је |
жен и врло речит.{S} Прогнан из Србије, он се био настанио у Русији, где је од руске владе доби |
ни момак.{S} Као што смо видели раније, он се и пре почешће налазио око Милоша, али сад је оста |
гођ приграби по коју нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније послужим цару!“ Уз т |
е, и у будуће дешавале такве неприлике, он, Милош, моли да се над бившим старешинама српским во |
се добије.{S} Везир је простране руке, он оберучке расипа, па мисли да се тако то лако и зарађ |
ица бејаше занемио и узев писмо у руке, он је још дуго бленуо незнајући шта управо да почне.{S} |
обичај да казује шта мисли.{S} Донекле, он је био већ по самој нарави покривен и ћутљив.{S} И а |
се с њим састане, али ако баш не могне, он ће му послати у Паланку свога поузданика с писменим |
о дише, а очи му стоје лепо заклопљене, он помисли у себи: — „Хвала богу, лепо је заспао, бар ћ |
тога доба већ прошло преко три године, он се још јасно сећао свију оних утисака.</p> <mileston |
српска и грчка и румунска.{S} У опште, он је требао да поведе све балканске народе у заједничк |
д му жена рече да нема никога сем деце, он се упути тамо, уђе са својим другом у крајњу собу и |
и да су му збиља крваве.{S} И нехотице, он их узе трљати о чакшире и крити иза леђа.</p> <p>Али |
рча Никола, и видећи Драгића где плаче, он му подвикну;</p> <p>— Куш, ти бре; умукни туна, па д |
и даље говорио да га Милош не пресече, он цикну као гуја и привика да Драгића одмах вуку, и да |
о јестиво и кад му Гитарић пружи парче, он га прихвати оберучке.</p> <p>Јео је халапљиво, а очи |
доиста Србин, али у овој светој борби, он неће знати за уске народносне међе и успех ма кога н |
ем да се споразуме, добро; не могне ли, он ће онда гледати шта би се друго могло.</p> <p>Карађо |
е бићу кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, да то народ неће ништа омести, он ће |
их очију.{S} Док су остали разговарали, он је немирно погледао час на једну, час на другу стран |
та закопаних пара и кад би га притегли, он би имао откуд да плати.{S} Ето, с тога морам пазити |
тку земану пофата хајдуке, или ће вели, он сам изаћ у народ на „<hi>тефтиш</hi>“<ref target="#S |
ији.{S} И пре, кад су му отуда претили, он се опет отимао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви по |
да сте ти и Добрњац најбољи пријатељи, он би морао овако исто радити против тебе, кад ти квари |
/p> <p>...— Место да се правда и брани, он узе нападати, оптуживати и уједати као бесно псето!. |
ње шта би чинио с Карађорђем, у ствари, он се бочио с давно донетим решењем да Карађорђа убије. |
кнуто гледао и тек кад човек проговори, он га познаде ко је.</p> <p>— Ја сам побратиме, рече го |
на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, он је ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као |
сазнао све што му је Анта умео казати, он нагло изађе из оџаклије.{S} Анти рече само то толико |
ад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени:</p> <p>— Време је, треба да се крећемо.{S |
не војвода, да ће се сутра опет видети, он је одговарао одобравајући.</p> <p>Кад се и последњи |
кад је највише требало трчати и радити, он је био чисто као узет.{S} Ни онај човек ни дај боже! |
већ ко њега једном превари и упропасти, он хоће да убије.</p> <p>И ако се усиљавао да прикрије |
о прети, да то народ неће ништа омести, он ће учинити што је наумио, и на мене ће, вели, пасти |
у његовој близини.{S} Као јунак човек, он је био жудан боја и мегдана, а рачунао је да ће их п |
иким слутњама и свакојаким страховањем, он подиже капу и побожно се прекрсти.{S} Обазре се око |
ђу, па чим остаде сам с кнезом Милошем, он устаде, закључа врата и мету кључ у џеп.</p> <p>Прес |
лошу, али не може да почне.{S} Међутим, он је у два маха бацао на њу крадимичне погледе испод о |
он тада замеће борбу с целом природом, он се свађа с буром, он се препире с хучним ветровима, |
{S} Умирен и обрадован њином погибијом, он из Трбушнице крене даље кроз вилајет, науман да проп |
сије.{S} Кад му то није пошло за руком, он се сад претвара како је бојаги променио мишљење и ка |
с целом природом, он се свађа с буром, он се препире с хучним ветровима, он дрско враћа земљи |
се налазио Карађорђе.</p> <p>Изненађен, он застаде у пењању и с чуђењем је гледао у онај урнебе |
је, место да се склони и ћути, још он, он нешто виче и јада се.{S} Да видите само какво ми је |
бејаше се пружио Наум, наслоњен на пањ, он је више седео но што је лежао и почешће се машао да |
љу из руку, док је овај збуњено гледао, он вешто измахну и једним ударцем одруби главу жртви, к |
о је ћутао.{S} Кад се тако мало утишао, он проговори опет, а његов танки глас био је сав храпав |
писмо Милошево.{S} Чим је било готово, он позва к себи Павла Сретеновића — Лисовића — и запове |
9" /> <p>Пошто је све како ваља угазио, он насу одозго још трула лишћа, набаци пуно оних кора и |
ече, кад се мрак већ био добро ухватио, он пређе на боравиште неком Јовану Буковичком, који је |
еђу вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет повратио власт, ти би дошао међу људе и о |
огли би се заједно уклонити; али овако, он да погине, а ја да се спасем, боже сачувај, то никад |
ити, но ако би се ипак тако што десило, он, Милош, скида са себе сваку одговорност, нити ће се |
оставио свога друга.</p> <p>Неопажено, он брзо стиже тамо, а још с вратница <pb n="244" /> пре |
и веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не мари!“ А што ја по читаве дане реч не проговорим; |
е ми душу повратити... — и говорећи то, он диже тиквицу и повуче из ње добро.</p> <p>Док је Вуј |
S} Да је Милош мислио развлачити ствар, он би ове људе послао преко народне канцеларије, као шт |
о и ако свет тако махом узима ту ствар, он, Милош, <pb n="106" /> вазда је био покоран цару, те |
е заседе.{S} Витак и окретан као тигар, он у два три скока прилети колиби, али тако пажљиво и н |
имао сам с господарем овакав разговор, он ми је Николу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан |
Кнез Милош настави живо:</p> <p>— Јес, он главом, Црни Ђорђе, спрема се да упадне амо ненадно, |
поток његових убедљивих речи.{S} Јест, он преклиње падајући ничице и црну земљу и високо, недо |
, реч — милост и опроштај.</p> <p>Јест, он тражи милост и опроштај и радо би и у пакао сишао да |
један исти.</p> <p>И што већа опасност, он је обично бивао све набуситији и краћи у разговору.{ |
ког везира.{S} И ако је већ падала ноћ, он заиска своје недељно рухо и узе се спремати, а свога |
у да олакша рамену.</p> <p>Ушав у собу, он прислони пушку уз врата, затим смаче торбу и пусти ј |
{S} Једном руком једну, а другом другу, он их диже високо над главом и показа их гомили.{S} Бур |
</p> <p>Пролазећи кроз намештену одају, он застаде пред огледалом на зиду.{S} Погледа се и чист |
била.{S} Тек кад смо прешли у Аустрију, он се почео брзо опорављати.{S} У Србији, за све оно вр |
ти.{S} Дознав за ову српску депутацију, он је сам потражи и тако се састану у једном удаљеном к |
ећи ту с прекрштеним ногама на ћепенку, он је видео свакога ко уђе и изађе из тврђаве.{S} Казив |
н на своју огромну голу сабљу џелатску, он је поносно гледао око себе, као да би хтео рећи:</p> |
један тренутак.{S} Онако везаних руку, он пљуну главна џелата право у лице и викну му подругљи |
p> <p>Помаман у тешком душевном бунилу, он тада замеће борбу с целом природом, он се свађа с бу |
д му је већ лакше.{S} С гране на грану, он се пење све више и више, и већ је доспео до последњи |
ушком, коју је држао у руци као батину, он је носио преко десна рамена, пребачену на леву стран |
народна.{S} Хвала Богу на његову дару, он је нама до сад лепо дао.{S} Истина то је твоја заслу |
ко лепо пристаје.{S} По његовом савету, он је тада побеђеним Турцима оставио оружје, вратио им |
сам себе умири.</p> <p>Али у исти мах, он је осећао као да га неко чисто вуче за руку и да му |
што се онде испречио; он ружно погледа; он нешто зло смера; — рече Карађорђе, показујући на Нов |
ина, толики књажеви, великаши, господа; он прост и сиромашан — њега нико и не види међу оним ве |
умадију?{S} Она га није звала и молила; он је сам дошао, наметнуо се, а после је било добро...{ |
свога.{S} Он тада плаче крвавим сузама; он ноктима грди лице своје; он ишчупава праменове косе |
олико се могао ослонити на реч Турчина; он му је обећао и зајемчио све што је хтео.{S} Наравно, |
нуо дух слободе у све балканске народе; он ће бити најдостојнији да то велико дело доведе до ср |
косе своје даје бури да их она развеје; он клече у блато и блатом покрива главу своју, па тако |
вим сузама; он ноктима грди лице своје; он ишчупава праменове косе своје даје бури да их она ра |
као Србин.{S} Он не тражи ништа за се; он одлази да посвети роду још једино добро које има — ж |
ви Љубић, био би још три пута крвавији; он би за Турке постао страховито место крви и ужаса, ка |
а језа пролазила је Милоша целим телом; он је застајао као укопан, а пред очи су му искакали ра |
ки „попа.“ Он га је разгалио и ублажио; он га опоменуо како <pb n="113" /> ће му благост, коју |
очима онога пса, што се онде испречио; он ружно погледа; он нешто зло смера; — рече Карађорђе, |
н ја!{S} Он је свима нама био господар; он је близу десет година заповедао целом овом земљом, п |
о пашовати.{S} Брига је њему за Србију; он ће сутра продати сва права српског народа само да до |
нџијама.{S} Цукић је још седео на коњу; он се није могао сам скинути.{S} Чудно је било ово њего |
аде Анта.</p> <p>— Ама ја, болан ја!{S} Он је свима нама био господар; он је близу десет година |
кад буна није од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни |
у.</p> <p>— Бога ми, господар Ђорђе!{S} Он и нико други! — мислио је кнез у себи.</p> <p>Пасош |
ова дође.</p> <p>— Како да не мисли!{S} Он ни о чему другом и не мисли до о томе.{S} Причају ми |
о одјекнуше.</p> <p>— Скуп је човек!{S} Он се не изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу н |
ашем.</p> <p>— Несретник, несретник!{S} Он разуме чак шта и пси говоре — рече кнез Милош и пође |
гласом.— Он је све своје прокоцкао!{S} Он нема куд више овамо!...</p> <p>Пошто је мало поћутао |
рце тако пакосно, себично, грабљиво!{S} Он воли само себе, а погинуо је за господством и влашћу |
ек дође.{S} Таман га Турци и чекају!{S} Он мисли ово је сад као што је било пре за његова доба. |
гове стране...{S} Али, ипак, ипак!..{S} Он није требао пред њим да се излеће!..</p> <p>Попа је |
<p>— Шта?...{S} Хоће да се преда!...{S} Он?...{S} Драгић Горуновић?...{S} А где је он и с киме |
атру у народ!{S} А Милош не гура!...{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} |
лио само мене море те црне мисли!...{S} Он махну руком преко очију, скиде шубару, мету је на ко |
ми пушку која бије одавде у Русију“.{S} Он прво одговори: <pb n="186" /> „Ако нема таке пушке, |
тане свију старих војвода и кнезова.{S} Он поби, болан, толике људе, а сад му сметамо чак и ми |
скидоше с коња.</p> <p>Спустише га.{S} Он се притаји, изгледало је као да нешто ослушкује.{S} |
{S} Турској је девета брига за њега.{S} Он је овуд могао жарити док је царевна била запетљана у |
лодушности, сазнања ништавила свога.{S} Он тада плаче крвавим сузама; он ноктима грди лице свој |
т би ми могао направити триста јада.{S} Он ће доћи тајно; бануће изненада; може собом повести ј |
ужана снага свију балканских народа.{S} Он би био као неки војни диктатор и располагао би неогр |
Ипсилантом стајао је свежањ хартија.{S} Он извуче један табак и прозва по њему све присутне, да |
његове душе, и ту чисто као заспала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чин |
сети да је његова мајка давно умрла.{S} Он погледа боље ону жену и виде кроз сумрак да је њено |
најтежим и најочајнијим тренутцима.{S} Он је њему и до сад поверавао своје највеће тајне и сво |
ћи Ђорђе нађе будна и спремна Наума.{S} Он је рано легао и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} |
рић узе ту руку, она је била хладна.{S} Он то одмах опази:</p> <p>— Ради част — рече он. — Тако |
а опет био је сасвим другог мишљења.{S} Он је налазио да би баш то било опасно, кад би се од Ми |
притискује као каква, страшна мора.{S} Он сад више није хукао и уздисао, али зато су његове су |
Марко“!</p> <p>Одмах пробуде Петра.{S} Он се веома зачуди, кад виде у ово доба овога човека, ш |
је.{S} Таква му је наредба и издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа и као његов анђео хранитељ и као |
рст, саливен од самог жеженог злата.{S} Он не зна откуда му и ко му даде тај крст, само зна тол |
рљу бејаше преговорила стара освета.{S} Он је имао рођена брата, кога је Карађорђе због неке пљ |
ава.</p> <p>Србин не одговори ништа.{S} Он махну руком и изађе напоље.{S} Доле у кави било је ј |
везира као да нарочито дирну старца.{S} Он чисто подскочи с миндера, као да га нешто упечи и пу |
оси најпоузданији гласоноша Милошев.{S} Он се клео живим богом да му је писмо предао својом рук |
ану Никола Новаковић, момак Милошев.{S} Он се испречи на Анту, гурну нека побочна вратаоца, што |
што би изазвало грдан метеж и неред.{S} Он, Милош, нада се да то Русија неће допустити, но ако |
ћас онако пажљиво вребао код колибе.{S} Он се сав наже напред и зорно је гледао Наума, који све |
шају у унутрашње вилајетске послове.{S} Он ове Турке заустави у Крагујевцу и врати их натраг, а |
ишта.{S} Друго се нешто види одавде.{S} Он смера да ненадно бахне у Србију.{S} Јесте ли чули он |
алим, светлим очима заблисташе сузе.{S} Он окрете главу на страну и убриса их крадимице.{S} Сад |
асје груди!</p> <p>Анта виде шта је.{S} Он слеже раменима и уђе у мрачни преградак, у коме се ј |
адах што отуда бије.</p> <p>Мрак је.{S} Он једва назире, али ипак види да је доста дубоко ископ |
коме се обраћа, чупајући косе своје.{S} Он цвили и моли целу васељену да му опрости, да прими њ |
лак Анта), бога ми, друкчије казује.{S} Он вели, да нама нема тамо повратка докле год цареви шт |
ешће припита и друге народне прваке.{S} Он се није много правдао.{S} Рекао је само, да се посло |
ве су то његове смицалице и ујдурме.{S} Он је прво окушао да код руске владе оцрни војводе; да |
тедим ја њега, неће штедити он мене.{S} Он мене за цело не би пожалио...{S} Та он није жалио св |
је интересу да Карађорђе не погине.{S} Он има овуд по Шумадији доста закопаних пара и кад би г |
ру и тишини у народу ништа не брине.{S} Он, кнез Милош, одговара за мир и ред, и он ће сам похв |
на коси и у брковима, усправи му се.{S} Он је изгледао ужасан.</p> <p>— Да погинем!...{S} Да ме |
кроз светину и искочи на губилиште.{S} Он никог не упита, никоме се не обрати, прискочи само џ |
е исте вечери стиже човек од Вујице.{S} Он донесе поруку Карађорђу, да је све добро!{S} Да се н |
и сумрак ето ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с читавом булументом, с великом гомилом оружани |
{S} Његове руке малаксаше и клонуше.{S} Он спусти главу и очајно махну њоме.</p> <p>— Не!...{S} |
ађоше сељаци Вујицу мртвог у колиби.{S} Он је страховито изгледао.{S} По рукама био је сав изгр |
есе и језа га прође и овако на јави.{S} Он се прекрсти, прекрсти се три пута и полако прошапута |
е духовник, а иначе је благе нарави.{S} Он по срцу своме никад не може да одобри и да се сложи |
крај.{S} Стуцаше се и његови рогови.{S} Он побеже у ђаурску Московију, а вође оста Коџа Милош.{ |
ила је држање кнеза Милоша у Србији.{S} Он је водио читаву борбу противу присталица Карађорђеви |
су му били тако познати и тако мили.{S} Он је ишчекивао какве ће гласе Вујица донети, јер он бе |
</p> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он не може никога волети.{S} Његово је срце тако пакосн |
лица, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је био отворени душманин турски, и лакше нам је било |
ђутим Милош се трже из горњих мисли.{S} Он је јасно увиђао ову разлику између Марашлина прва го |
Петар је молио Цукића да то не чини.{S} Он није достојан тога.{S} Син према оцу има друге и дру |
ађорђа љута, Вујица се узе правдати.{S} Он није мислио ништа зло.{S} Нико се толико не би радов |
еће кума Милош теби баш то спремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> < |
.{S} Црни се спрема да се амо врати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Србију...</p> <p>Духовн |
испречила и не могаше згодно стати.{S} Он скочи на кладу и штогод може удари одозго чизмом по |
ећао то, да он Карађорђа мора убити.{S} Он није могао да прибере јасно у памети ни зашто ће, ни |
илош чује да у кукурузу нешто шушти.{S} Он се окреће и далеко за собом, кроз сумрак, види како |
т; било је један и по час по поноћи.{S} Он нешто прогунђа.</p> <p>Слуга, који је чекао куњајући |
так загрејати у топлој крви људској.{S} Он диже према себи широку, криву дамаскињу, оштру као љ |
песму косова одговори један славуј.{S} Он прво пусти 2—3 звучна трилера, као да огледа свој гл |
адиком, с Цукићем и с толико другим.{S} Он је дубоко загазио с Турцима и не верујем да може виш |
ш мало час хтео поћи да га потражим.{S} Он је дошао послом; али не верујем да је куда излазио.{ |
м и суровом ратничком лицу Ђорђевом.{S} Он диже сад обадве руке и прекрсти их онако, како то об |
ни своју последњу дужност као Србин.{S} Он не тражи ништа за се; он одлази да посвети роду још |
изгледало да је џелат много запињао.{S} Он само превуче сабљу преко врата, управо, онако крива |
Милоша крило да је Карађорђе дошао.{S} Он то може дочути с друге које стране, те би одмах поми |
.</p> <p>Карађорђе бејаше позеленио.{S} Он није био свикнут да слуша оваке дрске разговоре.{S} |
азгалиће те — рече она нежно и мило.{S} Он ћутећки пружи руку, узе шољу и опет задими.{S} Ћутао |
.</p> <p>— Вождово је било и прошло.{S} Он је своје проиграо.{S} Његово је умрло чим је он оста |
зати своје мишљење јавно и отворено.{S} Он не познаје бољега, он гласа за најдостојнијега — он |
ку ће остати овде само један од вас.{S} Он нека заповеда, цела му је кућица на расположењу, а т |
уке остану слободне према Карађорђу.{S} Он јамчи за ред и мир у народу, а с Карађорђем што учин |
о буде готово, прочитао би га књазу.{S} Он би тада или одобравао или би приметио:</p> <p>— Чини |
натраг проклетство које му они шаљу.{S} Он пркоси за тренутак целој васељени.</p> <p>Али наскор |
и пировања, зачињена људском крвљу.{S} Он је волео миран, мекушан, раскошан живот, харемска по |
но човечије тело, све умрљано крвљу.{S} Он јаукну и штуче из колибе.</p> <p>Но у тај мах колиби |
адијских бранио своју лепу домовину.{S} Он је удахнуо дух слободе у све балканске народе; он ће |
p> <p>То Карађорђа још више забрину.{S} Он је опажао да се нешто плете око њега.{S} Али још те |
тима је покорност и послушност цару.{S} Он само о својој вјерности говори, и кад гођ приграби п |
мрачних гудура.</p> <p>Милош је ту.{S} Он стоји сам усред ове мртве пустиње.{S} На земљу се по |
тај мах упаде у кућу Сима Паштрмац.{S} Он сави руке око Милоша, који се већ бејаше машио за пи |
сад разумевао шта управо хоће Милош.{S} Он би радо изун од везира, да по потреби може убити Кар |
<p>— Не сечем им главе ја, но Милош.{S} Он ми поручује: „ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, |
S} А у чије име заповједа ваш Милош?{S} Он је прости слуга везирова.{S} Сјутра ако хоће море му |
ћ...{S} Ропочевац.</p> <p>Кнез скочи. — Он туна!{S} Ко га ухвати?{S} Ко га доведе?</p> <p>— Дођ |
е бољега, он гласа за најдостојнијега — он даје свој глас за Црнога Ђорђа, јунака од кога је Ст |
о један, али најопаснији — Црни Ђорђе — он сам главом.</p> <p>Још поодавно Милош је у себи био |
посао!{S} Нека га правдају како хоће — он је у мојим очима крив.</p> <p>На једаред бабино лице |
лио сам га и поручивао му да се смири — он неће.{S} Молио сам царски двор да га тргну кудгод ду |
, да је све прошло, да је све пропало — он је онда добијао дрхтавицу и с ужасом је питао:{S} Је |
— Никад! — викну он потресеним гласом.— Он је све своје прокоцкао!{S} Он нема куд више овамо!.. |
леда двојицу незнаних путника.</p> <p>— Он је.{S} Окрените кола за њим — прошапута Ђорђе Науму, |
е одјекнуше на његовим ногама.</p> <p>— Он је на моје зло овамо дошао!</p> <p>— Није на добро, |
е Вујица и Павле у један глас.</p> <p>— Он Црни!</p> <p>— Ама зар писао?{S} Каде?...{S} Очију т |
ар Вујица? — пресече га Милош.</p> <p>— Он, ако бог да, господару, добро вели! ...</p> <p>И ту |
рко?!{S} Је ли Марко Штитарац?</p> <p>— Он, господару.</p> <p>Цукић скочи.{S} Тешке букагије од |
шлија и њему заповедао да то учини, ал’ он, бојаги, није могао и није хтео грешити душе.{S} Пре |
е поред њега десио његов кротки „попа.“ Он га је разгалио и ублажио; он га опоменуо како <pb n= |
, како је он то обично звао „ширетлук.“ Он је и сад разумевао шта управо хоће Милош.{S} Он би р |
м полициском приставу (члан полиције) а он се накостреши, не даде ми ни реч изустити.</p> <p>— |
а.{S} Али ја познајем Крџалију (пса), а он је старешина свима осталим.{S} Кад он регне и каже и |
је ћутала и нетремице гледала у њега, а он је онда продужавао:</p> <p>— Од кад сам отишао, нашл |
и, кад што буде смерао против Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести светло |
{S} Врљо узме питати сељака што кука, а он му не хтедне ништа казивати, бојећи се да ко не дока |
едне лобање!{S} Зора се већ помаљала, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, он |
ком Чимбарлији бејаше понестало пара, а он насред друма сретне сељака с колима, испрегне му вол |
сно.{S} Само да слушају њега, везира, а он би им у Цариграду израдио царске берате, да буду нез |
емо дати да се меша у његове послове, а он сам с оним, што пође уз њега, нека чини што може.{S} |
у Цариград, да гледа народне послове, а он се упустио с Турцима у трговину, пошто би му продали |
ше је пуштао да други кажу шта мисле, а он је само одобравао тај говор, или се мрштио и дизао у |
ко су целу ову ствар други прекинули, а он је само пристао на готово, кад већ није било другог |
S} На земљу се почео спуштати сумрак, а он у себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме |
пахиска села, плаћао спахији одсеком, а он после сабирао са села колико се и шта се могло.{S} Т |
нога писма.{S} Ја тада њега извлачио, а он ме сада црче гурајући да што пре потонем...</p> <p>— |
ао.{S} Још се не бејаше ни расвануло, а он изађе до на извор са својим верним Наумом, да се ту |
Паланци, па после, ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Вели |
закуну њему на верност и послушност, а он њима да ће живети и умрети за велико скупоцено дело |
о, оставио их је да се сами саветују, а он их је више слушао.{S} Само у почетку изложио им је р |
S} На растанку жена га пољуби у руку, а он јој рече само:</p> <p>— Пази децу, ја ћу се јавити.< |
p>— Тешко!{S} Јакако, да је тешко!{S} А он, чиниш 'волико, био седети у својој земљи!{S} Зар је |
сам бројала као из књиге да читам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није го |
раво Милошу да му се предам.</p> <p>— А он ће ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у Б |
.</p> <p>— Уклони се ти, Драгићу; спава он сад и ако су му очи отворене.{S} Него склони се ти м |
иде да се одмори; обећавао је да ће га он заменити, и Милош се збиља наскоро поздрави с гостим |
био жив и пун полета.{S} Завршујући га он рече:</p> <p>— Видиш, Науме, овде је никло прво семе |
Турчин планирао, како би из свега тога он опет извукао што веће користи за се.</p> <p>Карађорђ |
а прилично га је и уплашила.{S} С тога он сад друкчије гледа на старе српске војводе, што су и |
или ће те послати везиру у Београд, да он то сврши!...</p> <p>— Тешто!...{S} Из ове коже у дру |
осећао да је опет дошао на њега ред, да он први поведе коло, да он први коракне, и да од његова |
још бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да он Карађорђа не жали и чисто се чудио што га Милош толи |
на Турчина.{S} Но то опет не значи, да он не би радо потпустио другога кога.</p> <p>— Онда би, |
долазило на ум.{S} Но после рачунам, да он то не би смео сам.{S} Особито, док је још тамо у Рус |
ако слутило, тако му се причињавало, да он једног <pb n="124" /> дана мора уклонити Карађорђа.{ |
на њега ред, да он први поведе коло, да он први коракне, и да од његова одсудна и успешна прва |
ак се везир намршти и рече зловољно, да он ту не тражи ништа за себе, већ мора да заштићује пра |
ба.</p> <p>Најзад, споменуо је и то, да он свој рад ставља под јавну контролу свију бораца и уч |
аглу а из огромне даљине, осећао то, да он Карађорђа мора убити.{S} Он није могао да прибере ја |
ну на то и пребаци Милошу тврдичлук: да он предаје порез по старим харачким списковима, а сад ј |
лоша ништа не тражим, али је срамота да он за мном шаље људе, који ће ме чак амо по Русији пањк |
илошу милији Турчин од хришћанина, и да он више тежи Турској но хришћанској страни.{S} А што он |
потекао сам, да се нађе у близини, и да он лично контролише тачно извршење издатих заповести.</ |
а се послови морају брзо отаљавати и да он не може сваки час зивкати скупштину.</p> <p>Но општи |
цима у трговину, пошто би му продали да он постане господар у Србији, као оно што су владике у |
тео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да он то нешто сам кува, кад тако неће ништа да каже.</p> |
т кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова дође.</p> <p>— Како да не мисли!{S} Он ни о ч |
овако сам са собом, Милошу се чинило да он сад решава питање шта би учинио с Црним Ђорђем, да с |
решења, особито кад му је дозвољено да он пише у Русију у име кнезова.</p> <p>У осталом, кад ј |
ојом је Вујица ћутао непомичан.{S} Тада он скочи, збаци кабаницу са себе и безобзирце утече из |
илош га погледа мрко.{S} Вујицу и Павла он је сматрао као своје најверније и најоданије људе.{S |
и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, ама он <pb n="59" /> је за нас био мања невоља од Милоша.{S |
“ У најтежим и у најопаснијим приликама он је остајао хладан и био је увек један исти.</p> <p>И |
је терана шала, али о својим пословима он је најволео да ћути, да мисли сам, и једва изретка а |
66" /> човека.{S} Пред Портом и Турцима он ће већ смрт Карађорђеву изнети као своју заслугу, ал |
уо.{S} Разрогаченим, закрвављеним очима он је зверао и тражио да угледа онога који му то нуди д |
јамачно тако и требало да буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не в |
е био замишљен, али после кратка ћутања он се преломи на једно:</p> <p>— Господару!{S} Уздам се |
рни Ђорђе, као што се говори, зуцка, па он баци ватру у народ.{S} Ја знам да их има који ће и з |
дошао!{S} Казала сам му да сте овде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се згледате?{S} Мис |
х опет посвадити с царем у Стамболу, па он као што је и научио, утећи, а оставити сиротињу да ц |
де га у мраку.</p> <p>После четврт часа он се заустави пред вратима нове двокатне дрвене куће, |
не гура!...{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} Буни се Хаџи-Продан пре |
Он мене за цело не би пожалио...{S} Та он није жалио свога рођена оца.</p> <p>Тако је Милош ра |
Црни?{S} Је ли господар Ђорђе? — запита он зачуђено и чисто пренеражено.{S} Кнез Милош настави |
> <p>— Шта раде Стојан и Крага? — упита он седајући.</p> <p>— Баш сад сеју бурмут, деда.{S} И ј |
није што смучило од онога меда? — упита он.</p> <p>— Уклони се ти, Драгићу; спава он сад и ако |
ти — да л’ ти чујеш јеку звона? — упита он свога сапутника.{S} Ово сигурно звони на вечерње, су |
олико је људи дошао тај крвник? — упита он после кратког ћутања.</p> <p>— Више их је од десет!. |
ије ко мазнуо каквом цепаницом? — упита он расположено.</p> <p>— Није, господару, но сам нешто |
што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита он скидајући ћерћиво.</p> <p>— Ја главом, господару!</p |
на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упита он.</p> <p>Милош мало као ућутну.</p> <p>— Јест, — дода |
<p>— Стани, живога ти Бога, — прошапута он болно.</p> <p>Али његов израз казивао је више но њег |
платио све што га је којекаквих несрећа он починио.{S} У осталом, ја њега нисам ни био ни убио. |
а кривите Милоша за одсечене главе, кад он све ради по везировој заповести — рече човек хватају |
а он је старешина свима осталим.{S} Кад он регне и каже им: „ово је наш човек, не дирајте“ — не |
ра па Милошенду за врат ушником.{S} Кад он секиром убија друге, право је да од секире и сам пог |
} Кнегиња га је слушала пажљиво.{S} Кад он за тренутак застаде, она уграби и рече:</p> <p>— Зав |
А он је опет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није говорио овако благо и дружевно и жалосн |
ца је Црнога зивкао, па је право да сад он с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева или његова глава!< |
његов покушај сретно испао.{S} Што сад он мора да увија и да врда пред Турцима, то је невоља и |
ово најтежи тренутак у животу и баш сад он је био некако добар, благ и разговоран.</p> <p>— Јел |
крвавом снажном руком.{S} И на једаред он му упрти крваву одрубљену главу Драгићеву и заповеди |
им, као из каквог вулкана.{S} Наједаред он скочи с миндера и узе живо ходати по соби.{S} Неколи |
.{S} У глави му се мутило.{S} Наједаред он се претури с мале троножне столичице на којој је сед |
трже, сав пренеражен.{S} Насред колибе он угледа мртво, обезглављено и грдно унакажено човечиј |
ашлија је био неумитан.{S} На све молбе он је упорно одговарао:</p> <pb n="76" /> <p>— Не сечем |
а и уз непрекидно махање и руке и главе он поче овако:</p> <p>— Добар Милош, добар везир, добри |
ни опет поврате.{S} Бар таке је гласове он, Анта, слушао ово последње доба од људи што су долаз |
/p> <p>— Знаде, море, па још како знаде он за себе, само не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га |
ака друга стока, куда га чобанин поведе он онамо и иде.</p> <p>— Јес, само што није лако бити н |
се, чуће се и разумеће цео свет, да је он намерно домамио човека и спремио му заседу да га уби |
ећ најбоље војводе.{S} Тако кажу, да је он дао Турцима те су удавили војводу Молера, а на душу |
Оно ни ја се не бих толико бојала да је он једнако био тамо у Србији.{S} Знао би тамошње прилик |
ли шта да чине с Карађорђем, кажу да је он рекао:</p> <p>„Чините с њим то, што се чини с прасет |
на био господар ове земље, па баш да је он од истине црни Циганин!{S} Што да у другом свету, и |
за убиство Карађорђево.</p> <p>Тада је он почео наваљивати на Вујицу, да му врати оно писмо шт |
ако долази кришом и без питања, онда је он подмукли хајдук и глава му је уцењена као и сваком д |
е „вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда је он јамачно избегао.{S} Ах, како да се ја тога раније не |
већ у смедеревској нахији.{S} Отуда је он и родом; тамо има највише пријатеља, па се тамо и ск |
а усред рођене куће његове.{S} Доста је он других помлатио!</p> <p>Кроз Врљу бејаше преговорила |
био збиља кадар да то и учини, такав је он био човек.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>По |
м сумњама и прекорима.</p> <p>Узалуд је он сам себи разлагао, како је тадашње политичко стање њ |
овде?{S} Па где је преноћио?!{S} Где је он сад? — Зар није овде? — питао је Стољетов журно, а њ |
...{S} Драгић Горуновић?...{S} А где је он и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, сам је |
у узрујаност стиша, и о мерама, које је он предузео против коловођа.</p> <p>У једном дому, где |
ала у добро скројеном плану, по коме је он имао једног дана да постане наследни кнез српски, и |
Турци потраже моју главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, које |
и је.{S} Ово је Милошева мука, и док је он жив нећете омастити брка.{S} Свак би сад умео доћи н |
авља на Порту, да виде Турци како им је он веран и поуздан.{S} Милош хвата поједине родољубе ба |
оје проиграо.{S} Његово је умрло чим је он оставио и напустио ову земљу!</p> <p>— Умрло!{S} Е, |
" /> <p>— Јазук!{S} Девет година био је он господар народа!{S} Кад би се какогод могло друкчије |
триста чуда и триста брука — мислио је он и кушао да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљада |
е добро, сад ништа не стрчи!“ мислио је он, па узе живо нагртати лишће и ситније комаде отпале |
ас ја бих му био први друг — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта је говорио да је у Србији све уза |
</p> <p>— Најгоре се бојим — говорио је он даље — погинућу убрзо, а нећу имати кад да учиним ни |
Не, господару, ако Бога знаш!{S} Ако је он махнит, немој ти прљати то светло оружје, на коме се |
дмире његове неизмерне издатке и ако је он те приходе и прибирао и трошио без икакве стварне ко |
кнезу паде на ум Карађорђе.{S} Овако је он био висок.{S} За чудо, овако је некако и ходио.{S} П |
страховито место крви и ужаса, како је он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах није поред |
розирао његову „политику“, или, како је он то обично звао „ширетлук.“ Он је и сад разумевао шта |
оможе!{S} А после, мислим и то, како је он пре Русе за свашта слушао.{S} По њином је наговору и |
ехом.</p> <p>Даље је напоменуо, како је он пореклом доиста Србин, али у овој светој борби, он н |
е за четири последње године, од како је он избегао из земље, много што шта било променило, ипак |
одар Вујица.{S} Тако и да чиним како је он наредио.{S} Него да пошљем ја одмах мога Димитрија ( |
мењало расположење Милошево.{S} Тако је он бивао према приликама, час дрзак и необуздан час опе |
а, но је и даље трајало колебање, то је он био веома осетљив на све што се тицало тога питања.{ |
че жив разговор.</p> <p>Вујица — јер је он био овај напуштени старац љуто се жалио на своју худ |
, кнез Милош је данас сила, али опет је он мали да може Карађорђу и на сенку стати, а камо ли ш |
Њима, тим људима, том свету, народу је он опасан, с тога ја и дижем руку на њега!...</p> <p>— |
разна недела.{S} Милош је знао да му је он поуздан, с тога прво њега и посла, да склони Анту, а |
београдски везир заиште, онда у чему је он бољи од обична послушника везирова, и да ли је онда |
ико других угледних људи?!{S} Све их је он побио!{S} Кнез је, али његов пут којим се попео до т |
од мога допуштања да се врати.{S} Није он од мене ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, ва |
лоша биле и многе друге старешине, које он беше сазвао ради некога саветовања.</p> <p>Анта је с |
оцу има друге и друкчије дужности, које он у овој прилици није кадар испунити.</p> <p>Овакав ра |
а нема ни једнога повећег места, у које он није свратио, ни једне планине кроз коју није прошао |
притискивало душу његову.{S} Мало после он опет узе реч.{S} Сад је говорио о своме повратку у С |
жевно и жалосно као онда.{S} Увек дотле он би обично само издао наредбе шта да се ради, а никад |
да ти замажу очи, као веле, нека крене он Србију и помогне да ослободимо Грчку, а већ после шт |
да ћерета, у те шале и у таке разговоре он никад није мешао своје озбиљне и крупне послове.{S} |
/p> <p>Ђорђе је отворено говорио, да се он за сад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и сувише з |
глас дрхтао.{S} Духовник познаде да се он почиње љутити.</p> <p>— Све је тако господару!{S} Но |
Старац потврди.{S} Ђорђе му рече да се он сад може вратити.{S} На старчево питање да ли да дођ |
, на њега падне крв Карађорђева и да се он обележи као убица овога великога <pb n="266" /> чове |
да је Милош погинуо да заповеда и да се он сам направи господар у земљи, као што је пре био Бат |
да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино због тих љу |
p>Али, у том опасном тренутку, јавља се он, Мелентије, скромни калуђер!...</p> <p>Он дохвати ба |
кнежеви; угледне старешине, с којима се он обично саветовао у свима тежим и крупнијим пословима |
ше ми некако зазорно, као велим, кад се он крије и неће да се каже, није ред ни ја да га изазив |
би и да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе — пробуди.</p> <p>— Немој му јавити ништа — |
ом нуријом било и село Радовање, где се он тога дана и налазио неким послом.{S} Позван, њега ду |
, бар би ми душа била мирна.{S} Каје се он сада шта је учинио.{S} Али доцне!</p> <p>— Баш истин |
устриске власти хтеле пустити, би ти се он онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ све б |
парчића његова другарица у игри, док се он сав задуван, са зајапуреним обрашчићима, и као жерав |
сам до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла ш |
илошеве, у толико, и још више, на то се он био свикао у школи практична живота, коју он учи ево |
но гледао Милоша и не би му мило што се он толико узбуни.{S} Али опет се тешио да је то можда с |
S} Свијетлом везиру докаже се за то, те он призове Милоша и затражи да му у кратку земану пофат |
њега стрепим.{S} Ја се све бојим, да ће он Карађорђу главу појести.</p> <p>— Море, не бринем се |
p> <p>Наум захвали старцу, и рече да ће он ту остати; после му показа очима на Карађорђа и прош |
рљо.</p> <p>— Што га домамљивати кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда како једнако поручује и |
или да му се све повери?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да се не одметне и он с Карађорђем?{S |
л губернатор Стољетов.{S} Али што ли ће он код скромнога српскога емигранта Чолак-Анте!?</p> <p |
{S} Право има Милошенда!...{S} Овако ће он свима нама главе појести, кад нисмо ми умели!... <pb |
у.{S} Јесте ли чули оно његово, како ће он сам доћи, да поведе народ кад буде сматрао да је вре |
веру у победу праведне ствари, коју ће он заступати.{S} Ђорђе је обећао, да ће свом душом и св |
и ужива неко трећи.</p> <p>— Неће, неће он газити у така безакоња.{S} А неће му то дати ни људи |
p>— Море попо, ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцима, но да се бије с њима.{ |
ромно богатство.{S} С тијем парама биће он још три пут опаснији.{S} Биоградски везири биће њего |
Сима није овде!{S} Какве је лепе зечиће он мени доносио!{S} А једаред донео ми из Букуље велику |
, кажи ми што је дошао Марко и шта хоће он?</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— Говори Перо!{S} Од |
лас му је храпав и промукао.{S} Почешће он се тргне, разрогачи очи, усплахирено звера по колиби |
м Српству!{S} И шта учиних сад!... рече он, пун тешка очајања.</p> <p>— Па шта си могао чинити |
м. — Ништа од тога не може бити! — рече он мрачно — Везир ће ти одговорити, као оно што је одго |
што и сви други.</p> <p>— Коју! — рече он чисто као зачуђен, па онда додаде живо и брзо: — Кој |
сам прекрсти. — Јес, звоне звона — рече он.{S} Још мало па ћемо у град, а онога човека још нема |
елу околину.</p> <p>— Нема ништа — рече он кад се опет врати под арњеве.{S} Бојим се да тога чо |
о господару Ђорђу, па све до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан.{S} Кнегињ |
— Осиротео је народ и нема откуд — рече он одсудно — но после подужа ћутања опет додаде: — А и |
ршти: — Ја не питам свет но тебе — рече он брзо и прилично осорно.</p> <p>Мелентије се притаја |
сваки ми гутљај ево овде застаје — рече он показујући прстом гушу — не могу да гледам очима оно |
> <p>— Добро ми дошао, побратиме — рече он Гитарићу и понуди га да седне.</p> <p>Наместише се к |
подарева, ваља јој се покоравати — рече он сад гласно.</p> <p>— Мичи се! — чу се опет набусити |
м — као што нас је и сад дочекао — рече он подругљиво.</p> <p>— Па шта хоћеш више!?{S} Народ је |
.</p> <p>— Па баш да се мре Перо — рече он не дижући главе, како се беше наслонио на руку.</p> |
одмах опази:</p> <p>— Ради част — рече он. — Тако си и ти пре десетак година почастио кума сво |
>Кмет се колебао: — Могу господару рече он најзад — имао бих, богу хвала, где и да те примим и |
ђе буде обезбеђен, а што се Турака тиче он се нема чега бојати, јер је у смедеревској нахији он |
ли су за њега нов триумф, нова слава, и он је и ову прилику умео згодно употребити да свој угле |
>...{S}Хиљадама руку маша се за њега, и он већ осећа како га тресу, трзају, кидају и разносе у |
овека јако је зачудило кнеза Максима, и он се бејаше живо заинтересовао да дозна који ли је ово |
а, млађи помоћник градског тамничара, и он ће ваљда знати што више да каже.</p> <p>Сви Турци уп |
о.{S} Али јадању није сад било места, и он је стегао срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно |
да био друкчије обучен, није као сад, и он је увек носио пиштоље.</p> <p>А — што нисмо ми сад у |
н, кнез Милош, одговара за мир и ред, и он ће сам похватати бунтовне вође, и опремити их честит |
речи на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао застајати да одахне.{S} Сад опет |
је видео да на ону руку не иде више, и он окрете другу.{S} Четврта је година од онога земана.{ |
Драгић ово говорио момци су га вукли, и он је једва могао испрекидано рећи ово неколико речи.{S |
ли, да му се то благовремено нагласи, и он ће већ умети да спреми и изведе све што треба.</p> < |
какво зло?{S} Не!{S} Не ваља трчати, и он умери кораке и пође лагано.</p> <p>Одавно је изашао |
p>Као најопаснији био је Петар Молер, и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био усред народне скуп |
ова реч мора бити светиња и заповест, и он у напред каже, да ће својом рођеном руком убити свак |
појен истинском љубављу према народу, и он ће сутра постати неограничени господар и заповедник |
Ништа!{S} Питао сам га, поручивао му, и он све некако врдака и на то не одговара; све одгађа и |
о доба врло опасни противници Милошу, и он није ни мало претеривао, кад је толико полагао на по |
аопако му било, био забраздио далеко; и он је хтјео трагом онога Црнога.{S} Али као мудар човје |
устанак.{S} То је као нека претња.{S} И он ће тако и учинити.</p> <p>— Па нека га, нек дође.{S} |
о да прибегне лукавству и вештини.{S} И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов п |
ник поче на глас стењати и кукати.{S} И он је заиста викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у |
његово, све га је вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањ |
Наполеоновој гину сваки дан хиљаде — и он је за то само велики војвода, понос Француске и слав |
и што пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, но |
ј певао, кос бејаше ућутао, као да га и он слуша.{S} Али, кад песма славујева поступно изумре, |
ру једном, ја му се пожалим на Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш псето?“ Побратимили смо с |
јатељи би имали да наговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат... ако би он то могао!. |
ио и чешће отварао очи; видело се, да и он не спава, или да бар не спава тврдо.</p> <p>Само се |
је оно Јаков на Забрежју наговарао да и он с осталим старешинама пређе у Немачку, куда је Карађ |
склонио.{S} Вујица би чак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака изгово |
овога што говори сад, па је решио да и он удари у дубар, и прислонив обе шаке на прса Милош се |
аниоци шанца изгинули би; ту би можда и он, Милош, погинуо, и цео покрет свршио би се исто онак |
и су приправно земљиште код Карађорђа и он им је поверовао после кратке борбе и колебања.{S} Ст |
н је и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> <p>Наста кратко ћутање.</p> <p>— Властољуб |
о удара.{S} Спопаде га нека дрхтавица и он није могао даље.</p> <p>Осакаћени несретни кнез Сима |
ти.</p> <p>Неодољиви бол обузе Милоша и он је осећао како му од тога љутога бола мркне свест и |
права, остали без успеха, и како сад и он сам увиђа да нема другога начина, већ се ваља поново |
Истина, Милош га је сам звао да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет... опет!. |
ш није ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он стрепио!...</p> <p>Домаћин га пресече.</p> <p>— Шта |
те погледе, па је од времена на време и он погледао Марашлију, а ти његови погледи опет као да |
ће он то примити?{S} Да се не одметне и он с Карађорђем?{S} Ко да води надзор да се цео тај пос |
хтеде рећи Вујица, али му језик запе и он само укочено погледа Гитарића па му мало после пружи |
или бежи или гини!...{S} Но можда се и он сад, у туђини, намучио и од много којечега одвикао.{ |
бију.{S} Милош је за то сазнао, па се и он почео спремати да Карађорђа дочека.{S} У првом реду, |
сваку сумњу Карађорђеву рече, како ће и он сам те ноћи спавати ту у колиби заједно с њима.</p> |
да чује.{S} Ако раније сврше свратиће и он амо.</p> <p>— Па шта мислиш сад, хоћемо ли спасавати |
пунио каву.</p> <p>Чичине очи сенуше и он је срдито зверао по дружини.{S} Сад продужи кивно:</ |
убиство убиством покају...{S} Тада би и он сам могао пасти од подмукле убилачке руке.</p> <p>Та |
рини.{S} Господар Вујица је мој човек и он ће ме склонити као рођени брат што би.{S} Него, би л |
ик себе и све своје, као што је решен и он — Ђорђе.{S} То га највише крепи у нади да ће њини на |
евом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрема Милоша да га приј |
а убије. <pb n="174" /> Али тако исто и он тражи апсолутну покорност и слушање без поговора; ње |
х горњих огранака.{S} Још један напор и он ће <pb n="285" /> бити на врху и горостасни злаћани |
а вође оста Коџа Милош.{S} У зачетку и он је, наопако му било, био забраздио далеко; и он је х |
" /> помисли њега хвата самртни страх и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у |
ову шупљину између две кладе.</p> <p>И он дохвати мртво, крваво тело и утура га међу кладе.{S} |
ошао говор Германов, који тврђаше да би он морао знати кад би било каквога покрета у том правцу |
а добро окренуо он, Милош.{S} И тада би он показивао везирову наредбу о убиству и хвалисао би с |
пет би морали остати без успеха, кад би он био упућен само на се и на своју снагу, и на просту |
Драгић, мој Турчине, смрти бојао, не би он сам добровољно дошао у шаке крвавоме Милошу.{S} Јадн |
смео креснути Карађорђу у очи.{S} Не би он довршио ни прве речи своје, а страшан сребрњак Карађ |
не тера ствар на силу и инат... ако би он то могао!..{S} Ама, мучна работа, бога ми, знаш ти њ |
ако о тој ствари мисли везир, па ако би он био вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да се пре |
рса, колико би ме сагледо?...{S} Зар би он помишљао колико сам добра ја учинио овој земљи само |
сец дана.{S} Али за тебе је друго; теби он може истински бити опасан.{S} И ја не бих марио да т |
> <p>— Господару, овде је Драгић — јави он.</p> <p>— Који Драгић? — чисто се прену књаз.</p> <p |
рђу какво зло.{S} С тим мислима у глави он се упути оближњем поточићу, да се умије и да захвати |
преке срџбе.</p> <p>— Никада! — понови он после кратка ћутања — Док су Турци господари не сме |
га бојати, јер је у смедеревској нахији он, Вујица, господар а Турци се у његове послове не меш |
, ми ћемо пристати уз Црног.{S} Дође ли он с нечим шта је сумњиво и несигурно, ми ћемо добро ст |
мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он убити мене?{S} Или треба да навучем на се кабадахијс |
ти, мора по невољи угађати Турцима, али он њих не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} |
да легне, да се и сам мало одмори, али он никако не хтеде.</p> <p>Тек је било три сахата по по |
ом храстовом <pb n="295" /> даском, али он се трудио да по дисању распозна спава ли Карађорђе и |
брати.{S} Истина, гласање је тајно, али он ће казати своје мишљење јавно и отворено.{S} Он не п |
ић је мислио да Карађорђе спава.{S} Али он погледа боље и виде где Карађорђе лежи са отвореним |
масу народа која ће за њим поћи.{S} Али он гледа пред собом најодабраније синове Јеладе, спремн |
час овде на његове очи одигран.{S} Али он је добрим и меким срцем својим накнађивао оно, што н |
танак, Грци су се обраћали њему.{S} Али он је брзо дошао до неких успеха, па даље није хтео ниш |
ску као он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за Карађорђа.{S} Турци су се |
говор био од силног утицаја.</p> <p>Али он сврши говор онако у опште, па пређе на Јеладу, на ро |
у питању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем.</p> <p>Говорећи то, |
клони — један мора да мре!...{S} Ја или он!{S} Позваћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му је |
оми само између мене и њега, или ја или он“.</p> <p>Али мисао је гонила мисао, и после примирењ |
ископао.</p> <p>„Тело је огромно, мисли он у себи, али опет ће стати овде у ову шупљину између |
сенка његова!</p> <p>— „Седи“ — рече ми он, пошто ме је прво дуго и дуго гледао.{S} После ме уп |
ме са самим везиром, да чујем шта би ми он рекао, те некако баш не могадох.{S} Не хтеде реч да |
а то зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазити амо, док се не би што наредило и нашао |
м ти ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не би могао више добра желети.{S} Раја мора имати |
после и Ђорђе ће отварати очи; није ни он дете.{S} Кад се умео чувати и сачувати досад, кад је |
pb n="256" /> велим добро.{S} Не сме ни он против воље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни ти госп |
, и опет ослушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред баштенску капију.{S |
...{S} Ако штедим ја њега, неће штедити он мене.{S} Он мене за цело не би пожалио...{S} Та он н |
покорне слуге и послушнике своје, ипак он, чак ни пред њима, није хтео сад истицати своју вољу |
акав разговор са својим господарем, тек он ми је први то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у |
било добро...{S} Па колико је људи тек он побио!...{S} Зар није и мој Милан пао као његова жрт |
веселе гласе од Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше у тој мисли, кад у оџаклију бану Никола Новак |
оље бити да с тим јављањем причека, док он (Карађорђе) развиди мало како стоји ствар; док се с |
какво равнање и погађање с Турцима, док он, Милош, баш на против, брижљиво је избегавао сваки с |
тако морамо једном свршити, или ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа од њега |
ика Карађорђева.{S} Таким представљањем он је хтео ослободити духове, да с већим поуздањем уђу |
т је људским костима.{S} Таким је путем он пошао, таким ће и даље ићи; његова слава и величина |
.{S}Извикали су га да је први, не да им он сече главе, но да их заклони и одговори пред силним |
уводећи госте у кућу.</p> <p>Мало затим он додаде: — колико знам, на конаку ће остати овде само |
олако изађе напоље.</p> <p>Пред колибом он застаде и обазре се свуд у наоколо.{S} Све је било т |
ваља вратити онаком истом мером каквом он позајмљује.{S} Њему су јевтине туђе главе.{S} Ни њег |
ој заповести.{S} Али јавно пред народом он то никад није признавао.</p> <p>У доцнијим годинама |
сти ону велику, ону свету реч, за којом он гине, коју годинама тражи, за којом овако по ноћи бл |
може повести тако успешно и срећно као он, Карађорђе, то га Милош и позива да дође у Србију, г |
не би радовао Карађорђевом доласку као он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самога ње |
овамо!...</p> <p>Пошто је мало поћутао он додаде блажије: — Мањ ако га нешто цареви силом нату |
е ништа.{S} Тек што је прилично поћутао он додаде: — без царскога допуштења не би ми дали никуд |
е душа грозила.{S} Кад се мало повратио он ће рећи:</p> <p>— С Карађорђем овако свршити!{S} С К |
</p> <p>Везир махну главом и рече, како он не зебе много отуда, јер раја ваљда не би била толик |
исто понуди и даде главу Милошеву, како он данас даје туђе, па се изговори да то везир тражи, к |
обесио би и мене и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} А отуд из Србије гуде још црње и горе.{S} Као да |
укави Милош тако и ради, и мало по мало он постаје господар и раји и Турцима...</p> <p>— Да не |
асположен.{S} На путу за Драгићево трло он је често заустављао Наума да му покаже дивну околину |
но само онда кад се Милош буни!{S} Само он уме да погоди кад буна није од штете но од вајде!{S} |
ене знаке, чији пророчански смисао само он разуме.{S} И ако је код Турака обичај да мирно говор |
што друго у глави.{S} Није то, веле, но он се боји да му они не преотму славу и господство.</p> |
гу... здрав је, ваше благородије.{S} Но он није ноћио код мене...{S} Синоћ је било подуже...</p |
збија оваке гласове и смутње, а особито он, кнез, принуђен је да оштро гони таке људе, јер од њ |
е Топола — одговори Лекса, поносан, што он зна и такве ствари, о којима његова мала другарица н |
.{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју сурову душу, то никад више не излази |
Турској но хришћанској страни.{S} А што он, у првом реду, гледа наше српске интересе, ја му то |
а после опет ради о својој глави и што он хоће.</p> <p>Она још не бејаше свршила, али је Милош |
е све то предупредио и на добро окренуо он, Милош.{S} И тада би он показивао везирову наредбу о |
и Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљивао овај народ у нову крајину. |
а боље, али Марка не могаде видети, јер он одступи за два три корака назад и стаде у сенку, кра |
кивао какве ће гласе Вујица донети, јер он бејаше узео на се да провиди може ли што бити од уст |
ко, толико забашурио свој отоични говор он рече даље:</p> <p>— Без срца!{S} Човек без срца!{S} |
<pb n="274" /> и бојажљива човека, опет он у души није могао бити миран и целу ту ноћ провео је |
, ја речи једне не бих рекао, нека опет он узме власт у руке и нека наређује, а ми смо показали |
пребледе и уздрхта.{S} Потресен и срдит он измахну и удари и по други пут.{S} Крв опет шибну, а |
да га зауставим од бегства, кад је већ он био пометен од болести, па наједаред плану и срдито |
мену јавио се Милош.{S} На српску снагу он није могао рачунати.{S} Па шта му је друго остало, н |
p>Марашлија се саглашавао да би по реду он први требао да зна штогод о томе, али је допуштао да |
о свикао у школи практична живота, коју он учи ево већ од 10—12 година, прво уз свога полубрата |
се о томе не говори.{S} Али о повратку он и не мисли, док не би одовуд цар штогод наредио.</p> |
страшна холујина.</p> <p>У том тренутку он се пробуди и рече:</p> <p>— Ух, децо, какав сан усни |
густе димове.{S} Кад доврши каву и лулу он скочи:</p> <p>— Јело, жено моја!{S} Ја одлазим и бог |
о десна рука.{S} Каква му невоља, да му он сад главу сијече? — примети други.</p> <p>— Није на |
у и пресече га.</p> <p>— Никад! — викну он потресеним гласом.— Он је све своје прокоцкао!{S} Он |
вас, па шта хоћете ви од мене? — викну он узбуђено. — У мишију рупу, ја се сад под старост зав |
им рођеним зубима.</p> <p>У таком стању он је лежао већ пуна два дана, када га сељаци случајно |
оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мора запети и рукама и ногама и зубима, јер му оде г |
за њега тих речи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе ју |
о оне Милошу кваре ракам (рачун), те их он једну по једну поткресава.</p> <p>Србин не одговори |
у Молера, а на душу га макао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} После је, веле, пратио свога |
слушао све заповести његове, а сад баш он као да се нешто предомишља и вајка!...</p> <p>— Шта, |
што је, место да се склони и ћути, још он, он нешто виче и јада се.{S} Да видите само какво ми |
> <p>Драгић се полако удали.{S} Али још он не бејаше замакао за колибу, кад се Карађорђе трже и |
етку не поцрни као земља.</p> <p>— Пи! (он отпљуну) поганих уста, проклета ко их роди!{S} Мичи |
p> <p>Милоша пролази језа: „Да није <hi>он</hi>!{S} Да није устао, повампирио се и сад трчи за |
, Мелентије, скромни калуђер!...</p> <p>Он дохвати бачени војнички добош, веша га о врат, добуј |
зде ту у дупљама моћнога храста.</p> <p>Он, Карађорђе, стоји пред тим дивним храстом, гледа га |
ах познавало на скупу слушалаца.</p> <p>Он је у мало речи тако живо нацртао жалосно стање балка |
дском везиру, те их овај побије.</p> <p>Он, Милош, једном је већ спасавао исте кнезове, кад су |
вожд“ — мислио је Максим у себи.</p> <p>Он понуди путнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало |
о Карађорђе још с једним другом.</p> <p>Он упита има ли кога у кући и кад му жена рече да нема |
рађорђе лежао управо према њему.</p> <p>Он застаде мало и за један трен ока гледао је Карађорђа |
{S} Гле како су ти руке крваве!“</p> <p>Он диже обадве руке и с ужасом примети да су му збиља к |
в зрак не може до њега допрети.“</p> <p>Он се саже и оберучке узе изгртати између клада мокро, |
т година!{S} Рођена при крају 17. века, она је ево већ у велико била закорачила у век деветнаје |
бачки пораст — јес, мајка, јадна мајка, она једина зна како је скупоцен живот човечији, који по |
екорно, а затим пошто је мало поћутала, она спусти глас и додаде:</p> <pb n="203" /> <p>— Ја, у |
његовој; али је васељена глуха и нема, она се не одзива јадима његовим.</p> <p>Тада, обремењен |
S} Позвана на разне стране болесницима, она се јутрос кренула од куће рано и око разних болесни |
је добила ту почасну титулу баба Јана, она је много и много памтила.</p> <p>Сама баба Јана, че |
пошље у Цариград.{S} Одрата и напуњена, она је дуго била изложена на углед цариградске светине. |
небеске висине, да одеш на крај света, она ће те стићи и наћи...{S} Тешко теби!...{S} Свака ка |
сла сиротиња за срце; чим отвориш уста, она ти је на језику.{S} А откуд је ти жалиш и помажеш, |
е заплеће и амо на истоку.{S} Напротив, она се брижљиво чува да амо на овим странама не поремет |
није, она је све више расла.{S} Најзад, она се тихо сталожила у дубини његове душе, и ту чисто |
пажљиво.{S} Кад он за тренутак застаде, она уграби и рече:</p> <p>— Завиде!{S} Па тешто, нека з |
азила ћутећки.{S} Кад последњи пут уђе, она приђе маленој клупици, на којој је стојао свећњак с |
врата, управо, онако крива као што је, она као да сама склизну, али у исти мах глава Драгићева |
Милошу се јавкала та мисао.{S} Доцније, она је све више расла.{S} Најзад, она се тихо сталожила |
уке изгорети; она говори, она оптужује, она виче; од њена вапаја ти нећеш имати мира ни станка; |
нашем.{S} Но што се тиче турске војске, она ми неће требати, и ја се утврдо уздам да ћу целу ст |
затворена.{S} Она не чују његове јауке, она не примају његово кајање.{S} Ни смрт неће да чује п |
ишта не чује.</p> <pb n="50" /> <p>Али, она ево доврши своју чудну игру; звучно дахире одјекну |
н темељ знаменитој грађевини Пиринчани, она је била већ по други пут удовица...{S} Да, дуго и о |
ће ти обадве руке изгорети; она говори, она оптужује, она виче; од њена вапаја ти нећеш имати м |
овеку као мајка!{S} Јес, несретна мати, она која га на срцу носи; која га девет месеци храни кр |
но чији се смисао ипак могао разабрати, она је казивала догађаје, који су се збили тек након 50 |
и видећи да људи још стоје забезекнути, она прискочи Стојану, трже му бурмутско сито из руку и |
је тако блиско и тако драго души њеној, она је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јо |
Карађорђе био дубоко поражен и очајан, она је и сама у својој души осећала болни одјек тога оч |
може одрубити преко 100 глава; а друго, она вам тако брзо одсече главу, да то управо и не осети |
сле пружи руку.{S} Гитарић узе ту руку, она је била хладна.{S} Он то одмах опази:</p> <p>— Ради |
.{S} Донета у Београд и предата Милошу, она је одатле отишла као драгоцен пешкеш београдском ве |
се овда онда и проговорила по која реч, она се опет тицала оне главне замисли, која је сад обуз |
рса.{S} Рођена под владом Сулејмана II, она је надживела владавину десет разних султана турских |
а вапаја ти нећеш имати мира ни станка; она ће те с ужасом из сред сна тргнути; на њену вику ти |
>Друга жена била је много млађа и мања; она старија у разговору обично би јој рекла „ћеро.“ Тек |
кар ударац; нешто шкргутну и здроби се; она црна непомична маса оживе; кроз њу као да шину моћн |
пече, од ње ће ти обадве руке изгорети; она говори, она оптужује, она виче; од њена вапаја ти н |
мученичка детета, па ти <pb n="127" /> она покажу своје страшно разјапљене ране, и стану те оп |
на одавно живи и много, много памти!{S} Она је као кроз сан памтила, кад је везир Ћуприловић от |
махова и тада би подуже немо ћутала.{S} Она је упирала поглед некуд у даљну даљину у којој као |
тога, што је Србија словенска земља.{S} Она је колико јуче била ратна савезница Русије.{S} Руси |
срдна неба, али небеса су затворена.{S} Она не чују његове јауке, она не примају његово кајање. |
} На трепавицама јој застадоше сузе.{S} Она их обриса и врати се у кућу, где су се деца већ поч |
ни најбуднији вид не може да назре.{S} Она у тим тренутцима као да је била обдарена неком прор |
е постајао све страшнији и ужаснији.{S} Она црна тмуша као да је гутала небо и земљу, јер докле |
била закорачила у век деветнајести.{S} Она је имала ретку судбину да види три разна века.{S} Д |
далеко, далеко, али јој нећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у мор |
абине шапутале чудне и страшне речи.{S} Она је жмурила, али њене затворене очи као да су прозир |
м узе ослушкивати ову нејасну грају.{S} Она је расла; сад је била налик на тисућу људских гласо |
раво Карађорђу да ослобађа Шумадију?{S} Она га није звала и молила; он је сам дошао, наметнуо с |
пио.</p> <p>— Неће, неће, рече Вујица — она ће ми душу повратити... — и говорећи то, он диже ти |
ас видели у његовим немим монолозима, а она се с нова пробуди и понова налети на њега с новим с |
а дође сад одмах.</p> <p>Милош ућута, а она су се двојица згледали.</p> <p>— Како то мислиш, го |
мој Милан пао као његова жртва?...{S} А она звер, Младен, хтеде ме везати и назва ме усред скуп |
ла пуна.</p> <p>И сви ти разговори, сва она страховања; оне тешке бриге, оне нежне речи, све то |
а Паланци.{S} Одатле се лепо видела сва она околина, где се зачео први српски устанак и овде је |
сле смрти за четрдесет дана обилази сва она места, куда је човек за живота пролазио!...{S} Ала |
улеш.</p> <p>Милош хтеде бежати, али га она дочепа за руку и стеже га као железним клештима.</p |
а благодет за човечанство.{S} Пре свега она ради веома брзо, и за један сахат може одрубити пре |
е стави на чело целога покрета т. ј. да она прва и отпочне борбу.</p> <p>На учешће Србије, Грци |
но лице; како је дугачка и страшна била она прича препаћена живота, што је на њему бејаху испис |
оданила сама по себи.</p> <p>То је била она иста политика, као оно што су у почетку устанка 180 |
илош пресече.</p> <p>— Ама зар то рекла она дртина!...{S} Зар...</p> <p>Но кнегиња Љубица преки |
ступање на престо и силазак с престола она преживела и ево је доживела владавину Махмуда II, о |
му је разговор био то, да је упита шта она мисли о позиву кума Милошевом из Србије?</p> <p>На |
су толики људи главом платили...{S} Крв она два невина детета, што их грозни Штитарац као јагањ |
ку по који историски догађај са кога је она важна и вредна спомена.</p> <p>Говорио је подуже и |
мљо српска — рече Карађорђевица (јер је она то била), а дубок тежак уздах оте јој се из снажних |
ао да је гутала небо и земљу, јер докле она год доспе, свега је нестајало све се у њој губило.< |
<p>— Милош викну Љубицу.{S} Мало после она донесе повећи кожни јанџик, из кога Милош извади пр |
лошевом из Србије?</p> <p>На ово питање она се прилично узмучи.{S} Шта да му каже?{S} Па најзад |
, када на страшном суду изведу преда те она два мученичка детета, па ти <pb n="127" /> она пока |
друго?</p> <p>— Ако је до зебње — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко велим неће кума Милош |
ло Узми попиј каву, разгалиће те — рече она нежно и мило.{S} Он ћутећки пружи руку, узе шољу и |
бог, ни у сну да се више поврате — рече она мало после.{S} Кад је онда остао жив и при чистој п |
арађорђевица ослушну.{S} Чек’дер — рече она, и опет ослушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини |
оћне Турске били су на њу прикупљени, и она је под њима на скоро пала и подлегла, давећи се у с |
хата у овоме обијању врата.{S} Најзад и она попустише.{S} Под силним ударцима даске прскоше, јо |
даред тешко смучи.{S} Снага је издаде и она би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше добр |
по покривачу.</p> <p>Ово охрабри жене и она с десна прозбори шапућући:</p> <p>— За Бога милога, |
дахне или да даде жени времена да што и она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и |
Речи јој саме почеше запињати у грлу и она је морала одахнути.</p> <p>— Страшни су то били дан |
раз разли се по њеном смежураном лицу и она прошапута.</p> <p>— Добро ми је ћеро, добро ми је д |
у капију.{S} Чек’ да видим!...</p> <p>И она журно истрча пред кућу.{S} Изађе за њом и Чолаканти |
е, да све остави, да никад више не види она мила места, за која су везане толике драге успомене |
о чакшире и крити иза леђа.</p> <p>Али она га ухвати за руку, повуче је чудном снагом и диже у |
смрт неће да чује преклињања његова; ни она неће да буде толико милосрдна да се одазове цвилењу |
у...</p> <p>Али и у тој заносној даљини она је налазила само оно што је тако блиско и тако драг |
> <p>— Ту је, напољу, сад ће — одговори она.{S} После мало поћута па додаде:</p> <pb n="95" /> |
лександру се живо била урезала у памети она кобна ноћ, кад је с матером из Тополе морао бежати. |
еориска начела.{S} Примењена у практици она се појављују у безброј разноликих облика.</p> <p>Ак |
ени распасти.{S} Цело ми је покућанство она тиква за воду, оно крње лонче и дрвена кашика, коју |
она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и нетремице гледала у њега, а он је онда |
боли кад чујем таке речи, као мало час она твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао ре |
ању — старцу није ни на ум падало да су она два човека нарочито била подметнута да пронесу <pb |
ва праменове косе своје даје бури да их она развеје; он клече у блато и блатом покрива главу св |
ко, да се скоро не види из дима.</p> <p>Она, Јела, седи на малој столичици недалеко од њега и х |
њега излази његова мајка Вишња.</p> <p>Она му прилази полако, хвата га за рукав и вели му мирн |
ди о својој глави и што он хоће.</p> <p>Она још не бејаше свршила, али је Милош пресече.</p> <p |
, већ се чуло оно неразговетно брујање, онај шумни дах великога града, који се често опажа на ч |
азговори водили у великој турској кави, онај Србин што изађе из те каване, прво застаде код вра |
ора бити и код нас.{S} Ко је паметнији, онај и заповеда.{S} Ко му смета, треба да га уклони.{S} |
јеврејског дућана украло једну пулију; онај исти Марашлија, пред чијим су конаком пре недељу д |
Милош — тек то ће бити најзгодније.{S} Онај црни антикрст везиров, мој побратим, Хаџи-Али-ага |
удна благост и сетна душевна доброта, а онај нежни израз чудно је одсјаивао на строгом и сурово |
Тада већ никоме не бих био на досади, а онај туркешања у Србији бар би једном дануо душом!...{S |
з Сима.{S} Па зар с том мишљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И ја |
по далекој прошлости.</p> <p>На једаред онај зрачак побледе, малакса, задрхта и угаси се.</p> < |
ску махалу.{S} Пред њом је ишао као вођ онај исти старац што је пресрете, док се најзад не заус |
отпоче овакав разговор:</p> <p>— Где је онај?</p> <p>— Ено га тамо у оџаклији.</p> <p>— Шта рад |
, пси је појели!{S} Да видим како ће се онај ерски пас налокати крви таквог дичног Србина, као |
Милошевих момака, међу којима је био и онај Никола Новаковић, кога је Карађорђе познавао, али |
радити, он је био чисто као узет.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Кад се после почео мало по м |
отоку, иза оближњег дебелог цера извири онај исти човек са секиром, што је ноћас онако пажљиво |
себи мислио:</p> <p>„И ово мени говори онај исти Марашлија, који је ономад обесио једно српско |
.{S} Само сам рачунао, да ће то свршити онај трорепи царски измећар у Београду (везир), а не ов |
ео рећи:</p> <p>— Погледајте ме, ја сам онај што одсецам главе и казним у име султаново.</p> <p |
одару Вујица, код тебе је негде склоњен онај црни Антикрист.{S} Него имаш поруку и строгу запов |
видео Милош док је мало умирио и средио онај народ у Србији, а тек што је подигнуто малко крова |
тска секира“.{S} То је казивао и слутио онај горњи напев, а мрачна сумња наскоро је постала црн |
е одобравао говор Ђорђев и мало по мало онај први лед међу њима сад се све више кравио.{S} Како |
астаде у пењању и с чуђењем је гледао у онај урнебес што се примицао све ближе и ближе.</p> <p> |
<p>Стојећи, Драгић се бејаше загледао у онај светли зрачак, што је тако чудно трептао у мрачној |
јсе, јад ти неки пао на срце? — рече му онај крупни проседи Турчин.</p> <p>— Јад!{S} А да, што |
} Памтиш ли?...{S} А, јабогме да памтиш онај страшни и крвави тренутак на Љубићу кад оно полете |
мо опет Црнога да амо дође — рече Милош онака као узгред.</p> <p>— Вала, ако немате друга преча |
да је цело лице изгледало поремећено и онакажено.{S} Милош шкрипну зубима, окрете главу од огл |
да дајте да се као људи разговоримо, од онаква разговора, како сте вас двојица отпочели, не мож |
ј свет, што још једнако куне Карађорђа, онако престрављен од Турака, може јурнути као стршљенов |
ар предузимају Руси, и како они погоде, онако нам и остане; како нам они скроје капу, онако је |
ти!{S} Бићемо ту, па како буде најбоље, онако ћемо и чинити.{S} Једино што засад могу рећи, то |
Неколико пута покушавао је да прилегне, онако обучен, на миндерлук, али тек што би свео очи, из |
} Ево вас, па како год решите и хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру |
p>Прво се чуше два три пуцња узастопце, онако као кад неко шенлучи, па се онда разлеже танка, г |
си човек духовниче, па дед ми кажи ти, онако слободно и по души, сме ли се упустити ово мало р |
само превуче сабљу преко врата, управо, онако крива као што је, она као да сама склизну, али у |
оверити да му све кажем, но сам тражио, онако као поиздаље, да разабере и да ме извести где је |
и.</p> <p>Говорећи о томе, Милош вешто, онако као узгред, пусти и то, како је нешто начуо да је |
нам и остане; како нам они скроје капу, онако је после и носимо.</p> <p>Ту се Карађорђе пљесну |
ли Драгић уграби још један тренутак.{S} Онако везаних руку, он пљуну главна џелата право у лице |
ење.</p> <p>У истини ствар није стајала онако како ју је Добрњац представљао, али није била ни |
вега нас тројица.{S} Да смо сви бар, па онако заједнички да изађемо пред везира и да га замолим |
а то је Ђорђе сад и погледао на Добрњца онако сумњиво, бојећи се да га овај не куша, па да још |
виделе оне њене мале, суре очи, што сад онако упорно гледају у јасну жеравицу на огњишту.</p> < |
ретне 1813. године, Карађорђе наједаред онако ненадно и неочекивано напустио земљу, и прешао у |
ве повлађивао и ако, у истини, није све онако мислио.</p> <p>Док је Милош овако праскао, а Пашт |
/> <p>У том котрљању глава паде и стаде онако, како обично стоји на раменима, те је изгледало, |
ржао своје, још би се могло рећи, да је онако морало бити, да су оне главе и Молерова и владичи |
ријатеља“, јер је оно од њега, и све је онако како се у писму говори.</p> <p>А у том писму поно |
> <p>Али видећи, да сви скупљени говоре онако, како је њему најмилије, Милош мало по мало осети |
Ђорђе болно и јетко.</p> <p>— Па ово се онако као прети — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>— Ја |
наваљивао, већ ето вас па како наредите онако нека и буде.</p> <p>Тако је сад говорио Милош.{S} |
ам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и онако сретно разбисмо његову већ победоносну војску. <h |
— прихватише сви — Вујица је с Црним и онако шуровао.{S} Они су један другом слали поруке и ам |
ни говоре.{S} Најзад баш нека би било и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и да тој о |
Цукић наједаред скочи, збаци кабаницу и онако седећки, упре разрогачене очи у ове немиле ноћне |
вајде вајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља спасавати главу, па тамо после гледати |
у те оптуживати да су по твојој наредби онако грдно осакаћена!...{S} Не, не!{S} Ти не смеш заст |
, другога вам спаса нема но да се уради онако како ја велим.{S} Прво, да се Милошу озбиљно запр |
{S} Али, пре но што се почну заједнички онако у скупу световати, кнез је желео да се на само ра |
е Добрњац представљао, али није била ни онако незначајна, како је то износио Ђорђе.{S} Избор, и |
ош не би презао да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учинио с другима!</p> <p>Карађорђевица м |
овако, а шта може наступити ако поступи онако.{S} Милош најпосле реши, да позове два најбоља св |
аде:</p> <p>— А најзад, нећеш ни ти ићи онако тек насумце, но ћеш отворити четворе очи, а твоји |
обио је, веле, толике људе, и то не тек онако неке ситне људе, већ најбоље војводе.{S} Тако каж |
ије, бога ми, господару, то се теби тек онако учинило.{S} Никола је вредан и поуздан момак; хит |
ра.{S} Не би ни Марко то смео узети тек онако на своју одговорност — мислио је Петар у себи.</p |
/> је радио онако ће и проћи.{S} Но тек онако се нешто предомишљам.</p> <p>Милош не рече ништа |
Немој тако молим те.{S} То је говор тек онако од беде.{S} Ми прво морамо гледати да ову двојицу |
сад — рече Ђорђе опрезно — већ говорим онако у опште.{S} Кад једном зато дође згодно време.</p |
или ватру у народ, и да је нисам срећом онако брзо утулио, Турци би испали у народ и било би гр |
појео!{S} Како <pb n="187" /> је радио онако ће и проћи.{S} Но тек онако се нешто предомишљам. |
и по њином упутству, или је то преломио онако по својој глави?</p> <p>— Не знам, — одруби Милош |
твар ништа и не тиче, већ је рекао само онако узгред пошто би желео да се Вујица опет врати у с |
ће бити само онда кад могнем отићи тамо онако како ми приличи, као господар, а не као невољник, |
ата и ове друге.{S} И то је било решено онако у опште.{S} Али гласови о доласку Ђорђевом, све с |
ко му је сад милије, што је све свршено онако <pb n="119" /> како је њему по вољи, зашта је гла |
би био решио да се и њега отараси, исто онако, као што је скинуо с врата и ове друге.{S} И то ј |
им, појешће и ову двојицу помрчина исто онако, као оно пре 5—6 дана Цукића.{S} А после, мртвој |
, спремне да за свето дело слободе исто онако принесу на жртвеник себе и све своје, као што је |
погинуо, и цео покрет свршио би се исто онако несретно, као и покрет Хаџи Проданов...</p> <p>Ал |
је, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако и оно што и пре три године.{S} Мислим, слађе би и |
е га џелати и хтедоше га наместити исто онако како је био намештен и кнез Сима.{S} Али Драгић у |
ајвише се бојао, неће се извршити ствар онако како треба и Карађорђе ће умаћи, на делу обавеште |
лног утицаја.</p> <p>Али он сврши говор онако у опште, па пређе на Јеладу, на робињу Јеладу; на |
нај исти човек са секиром, што је ноћас онако пажљиво вребао код колибе.{S} Он се сав наже напр |
се уклонимо а они да заседну и да агују онако на готовом!...</p> <p>— Не мислим ја то, господар |
сна, сав окупан у зној и сузе, које су онако у сну обилно текле, и ако је иначе на јави био ве |
, но да познате, болан, да Турци нијесу онако зли, како сте се ви, динсузи, свуђер јадали.{S} Е |
извор са својим верним Наумом, да се ту онако шакаиле испљускају хладном водом и да је се наште |
{S} Како ви наредите за ту ствар, ја ћу онако слушати.{S} Мало час је светли везир рекао да с Ђ |
} Он диже сад обадве руке и прекрсти их онако, како то обично чине људи кад се богу моле.{S} Ђо |
ом је била застрта торба, захвати новац онако у шаку као што се обично захвата жито, и изручи г |
ца нека за њега и одговара — рече Милош онако као узгред.</p> <p>То одмах прихватише и сви оста |
ту нема друге помоћи; њему ваља вратити онаком истом мером каквом он позајмљује.{S} Њему су јев |
на, овде је опет ракија, а ено и натеге онамо за таванском гредицом — све је ово божије па ваше |
</p> <p>— Душа ће нам, господару, таман онамо куд ће и твоја, кад оно пре неколико година истер |
друга стока, куда га чобанин поведе он онамо и иде.</p> <p>— Јес, само што није лако бити наро |
адари, већ кад се једном скотрља глава, онда је све свршено.{S} Па <pb n="208" /> зар није боље |
ворисмо отоич, ако је са знањем царева, онда као да ваља тако пустити нек иде, па у згодном тре |
жда најгоре и кад му се нико и не нада, онда нека дође сад одмах.</p> <p>Милош ућута, а она су |
време светлуцао је огањ у хану и овда, онда чуо се испрекидан говор, па онда све умуче и потон |
ђаја, па ако Вујица не убије Карађорђа, онда да ударе они и да убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Д |
ко би он био вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да се преда, а они да не прљају руке његово |
и опет штогод, па не испадне како ваља, онда вичу: „Што је хитао? што није сачекао и припитао и |
ја да страда због издаје једнога члана, онда они сами воде један над другим најстрожију контрол |
о Милош уради.{S} Кад је ствар свршена, онда су сви они паметни.{S} Кад се деси штогод, па се у |
{S} Али ако долази кришом и без питања, онда је он подмукли хајдук и глава му је уцењена као и |
мо са знањем и одобрењем рускога двора, онда му поручи нека слободно дође право к мени, и тврда |
н и не свршим одмах, но Црни узме маха, онда оде све ово моје као да није никад ни било.{S} Но |
Но, ако га везир не би пуштао од себе, онда нека дође бар до Раковице да се туна састану, а го |
Милоша да му то даје, и кад му то даде, онда море чинити што хоће.{S} Лукави Милош тако и ради, |
ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао у анатемњаке.{S} Истина, где |
а, где је био тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно полане бејаху стисли Турци са свију страна |
леда очима и добије власт у своје руке, онда ће ваљда имати ко други паметнији да управља овом |
је његова глава скупља од твоје рођене, онда ћемо твоју понети у Београд.</p> <p>Вујица подиже |
главе.</p> <p>— Ако је дошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођен |
ас кнезова, који се сада тамо налазите, онда је то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за |
вршити све што београдски везир заиште, онда у чему је он бољи од обична послушника везирова, и |
похитано да се ствар на време пресече, онда је крив Милош, што није наређивао, што није запове |
Кад дође згодно време па и Руси скоче, онда јамачно не може ни Милош сам мировати, него питање |
века, који би био поуздан да сам уради, онда батали, не дирај ништа!{S} Ја ћу све свршити сам с |
илости и праштања, но код обичних људи, онда што су га учинили да је већи од свију, и дали му в |
Ако ли је пак Карађорђе дошао хајдучки, онда с њим као с хајдуком ваља и поступити.{S} За случа |
<p>— Па ако не могнемо ништа доказати, онда на руском двору неће нам ни веровати.{S} То је опе |
с њим — Милошем, па, ако не може бити, онда да протуримо господара Ђорђа, нека се склони у Црн |
кивати.{S} Кад се с људима мора радити, онда с њима ваља довршити започети разговор, пошло то г |
ложили.{S} И ако се ова прилика упусти, онда је свему крај; онда бог да прости сва надања наша. |
кад се састао војвода с вождом својим, онда јамачно целе ноћи није ни о чему другом говорено < |
р просто.{S} Кад некога хоћу да казним, онда та казна треба да буде тешка и осетна.{S} С тога, |
ком богу, кад сте под господар Вујицом, онда се ништа не брини.{S} Господар Вујица је мој човек |
/p> <p>— Ако је кнез Милош тако учинио, онда је јамачно тако и требало да буде.{S} Зна он боље |
шке.{S} А кад се тако једном учини зло, онда га после нико више не исправи...{S} Што би господа |
да о мене не запињете.{S} Нећете ли то, онда <pb n="166" /> немојте се ништа чудити, ако ме јед |
говара с Турцима и да се углављује мир, онда ми у запећак, а целу ствар предузимају Руси, и как |
главу у торбу, па отићи љутоме Куршиду, онда је Милош био добар а сад, кад се нешто закопитило, |
под кором и не знам на коју ћу страну, онда њих нема <pb n="96" /> да понуде своје савете; онд |
епријатељи српски!...{S} Ја, господару, онда ти ниси ни слутио да ћеш некад и сам поћи нашим тр |
е само о спасењу безумних глава својих, онда се смерни служитељ олтара, који је за тренутак пос |
.{S} Па кад све то тако лепо промислиш, онда хајде да се разговоримо озбиљно и пријатељски о је |
а <pb n="96" /> да понуде своје савете; онда сви они имају своја преча домаћа посла, и сваки гл |
ова прилика упусти, онда је свему крај; онда бог да прости сва надања наша.{S} Усамљени ми неће |
сам да горим на сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда је требало мислити како ће бити до послетка.{S} Са |
нства.</p> <p>— Мислите, да је тамо!{S} Онда идем и ја право к њему — рече старац и окрете се ж |
ак.</p> <pb n="254" /> <p>— Е, е!...{S} Онда је таман како ваља.{S} Него, да ти нас сад гдегод |
сам и требао сам поштено да погинем.{S} Онда би у Србији био један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мрт |
глава?{S} Па опет си је ти одсекао.{S} Онда си био јунак!{S} Јунак си да удараш секиром по чел |
аво ни онда кад учиним штогод добро.{S} Онда се домишљају, како би то добро могло бити још и бо |
ља велите „вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда је он јамачно избегао.{S} Ах, како да се ја тога р |
ежа.{S} А кад се неко казни чак смрћу — онда та казна треба да буде право мучење.{S} Као што ви |
ече Чолак-Анта.</p> <pb n="247" /> <p>— Онда ја идем тамо.{S} А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоће |
и радо потпустио другога кога.</p> <p>— Онда би, преко поверљивих људи, ваљало учинити питање к |
обијена — тврдио је Карађорђе.</p> <p>— Онда ћемо ми морати да путујемо кришом, па чак и под ту |
аже, па то још горе није хтео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да он то нешто сам кува, кад так |
да ће их само двоје прећи амо.</p> <p>— Онда седите па веслајте, идите ти и Стеван — нареди кне |
о о томе чуо — прихвати везир.</p> <p>— Онда ће бити да и цареви о томе ништа не знају.{S} Јер |
да се завучеш — примети Милош.</p> <p>— Онда је најбоље домамити га амо, па га овде убити — реч |
А кад би ти руке биле везане?</p> <p>— Онда би одгризао језик зубима.</p> <p>И Врљо је био зби |
p>— Али ако све то не помогне?</p> <p>— Онда ћемо убити Милоша!{S} Ми с њиме и тако морамо једн |
ући ћу се ја како год од везира...{S} А онда зна шта би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га н |
гдегод што не сакрије од оружја, па га онда пустите амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђе ч |
аметно купио од њега све планове, па га онда одбио и не хтео ући у његово друштво.</p> <p>Али, |
то је хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и оставе на миру.</p> <p>Споља поставе два |
.{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све како је било по |
му преда усмене Милошеве поруке, па да онда заједно крену Плани.{S} Остали, на броју њих 18, в |
у обичан ход.</p> <p>Испод арњева, овда онда, промаљала се глава средовечна, црномањаста човека |
есто опажа на читав сахат хода.{S} Овда онда кад би на друму за тренутак замукло клопарање кола |
<p>Карађорђе као да нешто сања.{S} Овда онда, он промрмља по какву неразговетну реч, или пусти |
је учио нешто крупно у памети.{S} Овда онда, погледао би испод очију на Милоша, који је стајао |
али чврстим поузданим кораком.{S} Овда онда погледали су око себе, али њини погледи су сретали |
ходао тамо амо по соби и ћутао.{S} Овда онда завртео би главом и дубоко уздахнуо.{S} Најзад ста |
погнуте главе и дубоко замишљен, а овда онда играо му је глатко избријан, тек приметни подваљак |
с на једну, час на другу страну, а овда онда усне су му грчевито дрхтале, као да нешто за се ша |
хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда онда и проговорила по која реч, она се опет тицала оне |
то, да ја бежим од људи који ме се овда онда сете и то врло изредка, те по који дође жеље ради |
ша Петар шкрипао је у сну зубима и овда онда по штогод би промрмљао, као да сања некакав тежак, |
оба стално је живела у Хотину, али овда онда стара Карађорђевица одлазила је у Кишињев где је т |
једну сплетену гужву, из које тек овда онда, као усијан челични шиљак, избије по која непокорн |
з те мркле ноћи допире до у колибу овда онда, по какав нејасан шум.{S} Час је то топот коња, по |
био знак великога узбуђења.</p> <p>Овда онда, застао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, |
у.{S} Карађорђе поједе ту мало меда, па онда устаде, прохода мало, и за то време два три пут је |
S} Патос је био застрт прво асурама, па онда красним босанским, као кожа сабијеним ћилимима, ко |
ика опет засвира прво марш Султанов, па онда неку убојну песму турску, и уз пратњу тих танких и |
ом послу.</p> <p>Милош мало застаде, па онда опет продужи.</p> <p>— Да манемо ово што је до сад |
— Коју! — рече он чисто као зачуђен, па онда додаде живо и брзо: — Коју другу до ову, ову исту! |
овда, онда чуо се испрекидан говор, па онда све умуче и потону у густи мрак.</p> <p>Стражари с |
ом, као прекаљени челик гипком телу, па онда на мах све престаде, све умуче, све изумре и у вел |
овек дође пред кућу, стаде, ослушну, па онда удари три пут звекиром у железни колут на вратима. |
ш</hi>“<ref target="#SRP18933_N1" /> па онда нека нико не кука, и што ко прогута то му је.{S} А |
се чами!{S} Мене већ мука ухвати.{S} Па онда, пада ли вама штогод у очи; чини ли се вама сумњив |
а!{S} Шта ће се тада рећи о њему?{S} Па онда, Карађорђе још има пријатеља који га као свеца обо |
длака једна не вали.{S} Спаси главу па онда иди сам лично у Русију господару Ђорђу, испричај м |
да га Турци сасвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам презати?{S} Ово што је сад, моја је мука и |
те; а кад је требало проливати туђу крв онда те није било страх!.. .{S} А?...{S} Бојиш се за св |
штим обећањима, а кад се једном заглибе онда газе даље из страха од одговорности.</p> <p>Говоре |
ољу, намамио у њу што више света, па је онда обесветио, пљунуо на олтар, па закључао цркву, упа |
Поп је очитао самртничке молитве, па је онда одозго на мртве насута земља, а на бресту уз који |
јатаган и одруби главу Карађорђу, па је онда дочепа за чуперке, отресну је два три пута, домаши |
оврате — рече она мало после.{S} Кад је онда остао жив и при чистој памети, мој ће Ђорђе сто го |
обична послушника везирова, и да ли је онда вредило запињати толико, да тај послушник буде Срб |
понавља ту исту погрешку.{S} Шта ми је онда остајало друго но да ударим у строгост, која јесте |
е све прошло, да је све пропало — он је онда добијао дрхтавицу и с ужасом је питао:{S} Је ли ис |
ала и нетремице гледала у њега, а он је онда продужавао:</p> <p>— Од кад сам отишао, нашло их с |
тени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је онда био друкчије обучен, није као сад, и он је увек но |
{S} Куда ће вам душа, болан!{S} И ко је онда пријатељ Србији кад од мене градите непријатеља! — |
разбијену војску.{S} Подсети се како је онда о концу висило цело велико дело наше и како нам са |
вога ми печата, верујем!</p> <p>— То је онда страшно — прихвати Герман запрепашћено. — То је ст |
доба био скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам био веома важан прелаз за сав тај крај и туда |
} Да оставим, па кад настану те прилике онда, према приликама, и видећу шта ваља чинити“ — стар |
се мени; опет ме је дуго гледао, па ме онда запита пола зачуђено а пола чисто прекорно:</p> <p |
<p>Још су се подуже разговарали, па се онда растадоше, обојица задовољни с постигнутим резулта |
опце, онако као кад неко шенлучи, па се онда разлеже танка, гласовита песма, праћена свирком зу |
имао нешто — рече Петар збуњено, па се онда окрете Марку и навали на њ, шапатом:</p> <p>— Њего |
трилера, као да огледа свој глас, па се онда наједаред просу читав поток од песме, која се као |
ен Карађорђе у два три маха зену, па се онда притаја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
да каже све како је било по реду па се онда пусти у потеру за Чимбарлијом.{S} Нађе га пијана с |
би овај човек у ту сјајну палацку па се онда наједаред тргне и стресе, као да се повратио из ка |
атским главама почиње, да чиме ли ће се онда свршити!</p> <p>Баби седа глава жалосно клону.{S} |
те му не смедне нико ништа, Милош ће се онда и ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да је Карађорђ |
омичан, стајао ту дуго и дуго, па би се онда, на прстима, најзад удалио одатле, да се после нек |
се нешто, што ће ме омести“.{S} Али се онда јављала друга мисао: „Али шта ће онда бити од мене |
— Ти то најбоље знаш.{S} Па како можете онда говорити оно у шта ни сами не верујете?!...</p> <p |
вилајет, а кад дође до густога, ви ћете онда у Немачку, као што сте и научили, а фукара нека пл |
е онда јављала друга мисао: „Али шта ће онда бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он |
се споразуме, добро; не могне ли, он ће онда гледати шта би се друго могло.</p> <p>Карађорђе се |
е многобројним оружаним гомилама, ко ће онда бити крив.{S} Ја за тај случај не могу одговарати, |
е било.{S} Али шта да чинимо!{S} Дођоше онда људи, навалише на Ђорђа и преломише га.{S} Брани с |
се против њих нешто у потаји спрема, и онда се прозле и испизме; насрћу на људе и њихов мал и |
како је прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бежи или гини!...{S} Но можда се и он сад, у т |
ло и да будем момак Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нема изб |
је код Турака обичај да мирно говоре и онда кад су у највећем узбуђењу, старац се сада подругљ |
га нешто цареви силом натуре!{S} Али и онда не знам како би прошао од народа!{S} Не зна народ |
су упорно чувале своју народну ношњу и онда, кад су им се мужеви по оделу са свим помешали с о |
ла, да скрије тајну својих писама баш и онда кад би у случају била ухваћена.{S} Тако исто и име |
орђе може и одбити његову понуду, па би онда изашло, да је Милош казао све што зна и намерава, |
о да <pb n="71" /> нешто чује.{S} Па би онда на једаред њене обамрле усне опет почеле мрдати, а |
било би ти после лук и вода.{S} Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао да п |
а ове знатне добитке у земљишту, они би онда могли закључити с Турском што повољнији мир.{S} Ак |
Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао да пита кнезове, што не држе задату |
а помогне да се све ово ослободи, ту би онда било места за све.{S} На огромној просторији од Цр |
рман запрепашћено. — То је страшно, али онда дајте да се као људи разговоримо, од онаква разгов |
нукали да се сами наравнамо:{S} Али ми онда дигли главе па од Руса нигде да се одвојимо.</p> < |
амо од немила до недрага.{S} Зар смо ми онда били непријатељи српски!...{S} Ја, господару, онда |
ргично:</p> <p>— Па кад је тако, што ми онда хвалишете Милоша и што ли везира?{S} Каква смо доб |
и испало наопако!“ Чак им није право ни онда кад учиним штогод добро.{S} Онда се домишљају, как |
ате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни онда говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад призор |
ас овде, час онде.</p> <p>„...{S}Што си онда побио толике људе, кад си знао да не смеш ићи до к |
боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, да ли је крив Марко или Никола, кад се |
Кад ће већ прелазити амо, и кад ће доћи онда, кад је нама можда најгоре и кад му се нико и не н |
што су војевали против султана, па тек онда ако се могнемо вратити — рече Јела, домаћица Чолак |
сли Карађорђе у себи — „али како ће тек онда дивотно изгледати, кад на врху заблиста овај красн |
аду да прво плане буна на Дунаву, и тек онда, кад се главна турска сила сломије и нагрне на ове |
разлогом излазио, како ће опасност тек онда бити највећа, кад Милош разбере да се Ђорђе крије |
риске власти хтеле пустити, би ти се он онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ све било |
ио овако благо и дружевно и жалосно као онда.{S} Увек дотле он би обично само издао наредбе шта |
траха и туге, јер они су наступали само онда кад је ваљало каквога Србина казнити и одсећи му г |
вратим у Србију.{S} Али то ће бити само онда кад могнем отићи тамо онако како ми приличи, као г |
добро је, и за сиротињу берићетно само онда кад се Милош буни!{S} Само он уме да погоди кад бу |
м ћутао.{S} Изустио би по коју реч само онда, кад је требало да кога изазове да каже шта жели.{ |
еза прође кад се сетим, како је страшно онда изгледао.{S} Бејаше се толико променио и тако порђ |
но, кришом од целога света!{S} Је ли то онда суђење или мучко убиство?...{S} И зашто ја то све |
аки води по једну голему војску.{S} Што онда није дошао Аксентије да понуди свој савет, већ се |
сало му јал’ не уисало!</p> <p>— Па што онда кривите Милоша за одсечене главе, кад он све ради |
живом не казује што ћеш му рећи, па му онда од моје стране кажи, да је вожд амо дошао по запов |
ако, да ногама загрли тај трупац, па му онда и ноге добро везаше.{S} Тада му један од помоћника |
говоре шта може, а шта не може бити, ту онда <pb n="258" /> Милош нема куд и мора пристати да с |
хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру и скинути са себе сваку одговорн |
и сами усплахире и забрину.{S} Код њих онда настаје опште неповерење према Србима, не верују њ |
огинути.</p> <p>Још пре 3—4 године, још онда, кад га је оно Јаков на Забрежју наговарао да и он |
/> дана мора уклонити Карађорђа.{S} Још онда кад је трчао да заузме Ужице, да се нађе макар јед |
а два момка <pb n="298" /> убише Наума, онде на месту, крај потока, где се умивао...{S} Све је |
итнећи све стопу уз стопу.{S} Кад стаде онде, где је од прилике била глава, испод ногу му се не |
ш гушћи.{S} У природи је тишина, а овде онде, на далеком обзорју сену светлаци, знак да негде у |
ла се гомила лених турских паса, а овде онде шврљале су туда везирове грбате камиле, чупкајући |
а унаоколо били су меки миндери, а овде онде по угловима креветски наслони и округла, од јастук |
баштенски зидови, иза којих једва овде онде, провирују зелени османлуци, брснати бадеми, и у о |
по видело како кроз отворена врата овде онде сија из кућа разбуктана ватра.</p> <p>Тројка се кр |
акло глатка површина, искривила се овде онде, као да каква невидовна рука на махове просипа чит |
ла горостасном старом шумом, а тек овде онде били су омањи пропланци, где су насељена села и ра |
них кора и већих и мањих, а одозго овде онде опет посеја лишћем, те је изгледало као да није ни |
могу да гледам очима онога пса, што се онде испречио; он ружно погледа; он нешто зло смера; — |
в уморни мозак и избијали час овде, час онде.</p> <p>„...{S}Што си онда побио толике људе, кад |
ре шест година тамо у Србији, остали су онде, где господар Ђорђе, усред славе и силе своје, нем |
ову једну жељу, па не марим макар одмах онде очи склопила, само да још једном видим моју Тополу |
нском углу, куда се пролази за тврђаву (онде где је сад гостионица „Српски Краљ“) и седећи ту с |
и, сва она страховања; оне тешке бриге, оне нежне речи, све то сад поново бејаше оживело у души |
чима, читала у књизи далеке будућности, оне две <pb n="69" /> жене крај ње, — њене кћери — прес |
И сви ти разговори, сва она страховања; оне тешке бриге, оне нежне речи, све то сад поново беја |
ребао да пође од Влашке и Молдавије.{S} Оне су православне земље као и Грчка и имају исте интер |
рене очи нису гледале и нису виделе.{S} Оне су личиле на прозор који је изнутра замазан кредом. |
.</p> <p>Женске су се носиле српски.{S} Оне су упорно чувале своју народну ношњу и онда, кад су |
шме.{S} Лептирови лете и вуку лађице, а оне за њима плове, тако лепо плове... па све жене стану |
апољу тек бејаше почео хватати сутон, а оне још не бејаху ужегле жижак.</p> <p>— Сређујем га ов |
и да су с њом подунавске земље, и то да оне ступе за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Руси |
рђа — све те врлине једино и постоје за оне који погреше и скриве.{S} Милосрђе је код обичних љ |
опште богато намештена за оно доба и за оне прилике.{S} Патос је био застрт прво асурама, па он |
, да је све ово моје масло, и да сам ја оне несретнике опањкао код везира, што се, бојаги, боји |
оворила по која реч, она се опет тицала оне главне замисли, која је сад обузимала сву душу наши |
гомила коњаника, у многоме друкчија од оне прве.</p> <p>Истина и ту се чула песма, али је та п |
4" />, мој попо, пређи сад у памети све оне големе муке и тегобе наше, што се од тога доба па д |
p> <p>И Карађорђе узе бројати редом све оне косе и шумовите брдске главице, што су на далеком о |
бледих, смежураних образа њених нестаде оне самртничке укочености и лице доби строг али жив и с |
живота, што је на њему бејаху исписале оне безбројне ситне и крупне боре!...</p> <p>Ову стариц |
.</p> <p>У осталом, сад су биле настале оне прилике, о којима је Милош још раније имао реч и по |
и баба Јана!{S} Много су и много виделе оне њене мале, суре очи, што сад онако упорно гледају у |
ану непознате и да после народ проклиње оне који нису ни за шта криви, и који су јадни учинили |
спод леве сисе, где је срце.{S} Сети се оне страшне ледене руке, што се као оштро жељезо заби у |
брани, па најпосле попусти.{S} Сећам се оне црне ноћи у манастиру Фенеку.{S} Јадни, јадни мој Ђ |
сазнање, будило је у њему тешке сумње и оне душевне трзавице, што их ми обично зовемо грижа сав |
а и имају исте интересе с њом, јер су и оне исто тако турске робиње као што је и лепа Јелада.</ |
у леву шаку; затим се прекрсти, пољуби оне мрве, разгрну жеравицу на огњишту и сасу их тамо св |
S} Јес, моје су казне биле страшне, али оне су једине биле кадре да од распуштених народних гом |
уге, ја увек казним и сама себе.{S} Али оне крваве ране на срцу моме људске очи не виде и људи |
откуда ово?{S} Али не питај мене, питај оне горе на ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од њих ми је.< |
аћкајући се весело.{S} На најмањи шушањ оне штукну у водене дубине, нестане их наједаред као ка |
много је говорио и ревно је заштићавао оне погледе које је синоћ у разговору с Милошем од њега |
ијетлом везиру ваше крмеће главе?{S} Но оне Милошу кваре ракам (рачун), те их он једну по једну |
Карађорђевом и да их замоле, да га бар оне зауставе — све је то било доцкан.{S} Карађорђе се в |
ло рећи, да је онако морало бити, да су оне главе и Молерова и владичина и све остале, пале у и |
биоградски турски теферичи?{S} Гдје су оне рајске башче, што су се могле мерити са Бакчи-сарај |
ји је још једнако ћутао.</p> <p>— Побих оне псе, господару!</p> <p>— Које псе, несретниче?{S} К |
ог криворепог духовника?</p> <p>— Побих оне босанске кучиће, што огулише пола нахије.{S} Две го |
p> <p>Код куће је баба Јана дуго лежала онесвешћена.</p> <p>Док је била у заносу, неприступна з |
је њима стало до <hi>нашега добра</hi>, они би нас помогли чиме могу, али нас не би везивали да |
ве ово не може да се сакрије од Турака, они брзо сазнаду и опазе да у народу има некаква комеша |
и без гроша у џепу и без икаква иметка, они исти људи, који су око десетак година стајали на че |
S} Видећи непозната човека пред коњима, они га обојица скоро у један мах упиташе шта хоће.</p> |
> <p>Да се сутра зарате Руси с Турцима, они би у првом реду апеловали на Карађорђа и њега би ис |
скога народа, и од пређашњих господара, они су му сад постали савезници и другови.{S} Велики бр |
ћи да код Милоша не могу учинити ништа, они су се окренули сасвим Карађорђу.{S} Тада су ступили |
.{S} Јес, то су они, осветници мртваца, они побијени, они што долазе да освете и себе, и друге |
но за господара Милоша, и да што буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи као љ |
га пса, црн му образ био, као и што је, они су ти што не дају овој сиротињи душом дахнути; они |
љнији мир.{S} Ако би прилике захтевале, они би могли и засебно преговарати с Турском, и на тај |
а ум.{S} Но они су подбодени са стране, они су само машице у туђим рукама.{S} Све је то масло о |
и у просјаке!{S} Што су други започели, они ће довршити на нашему упропашћењу.{S} Везир је доба |
и тековина и јесте.{S} Заглавимо ли ми, они могу отрести скуте и рећи: <pb n="115" /> што тражи |
у они, осветници мртваца, они побијени, они што долазе да освете и себе, и друге и цео мртвачки |
матори душмани отуда из Русије.{S} Они, они, Бог их посекао!{S} Утекли као курве и ђидије, а ос |
и Французе.{S} Као чувени електричари, они кушају да примене електрицитет и на убијање осуђени |
било наде да се нешто може извојевати, они су војевали, били се и збиља били јунаци.{S} Али ка |
ће се помамити како ваља.{S} Ја мислим, они ће кренути за тобом потере одмах на све стране — ре |
е несрећне 1813. све то пало и пропало, они из Србије отишли, и <pb n="241" /> овде у Русији на |
зова било сасвим по вољи.</p> <p>— Јес, они тако говоре, али да Црни нешто груне, да узбуни нар |
ај!{S} Ослободићеш се!{S} Ево њих, иду, они ће те ослободити.</p> <p>Окупан у зноју од страха и |
ики ратници у борби и јуначком окршају, они су се претварали у вредне, штедљиве трудбенике, кад |
д твоји топли зраци опет сиђу на земљу, они ће наћи место нас само две гомиле свеже мокре земље |
цније на ове знатне добитке у земљишту, они би онда могли закључити с Турском што повољнији мир |
обожавају.{S} Они ће проклињати убилца; они ће јавно показивати прстом на њега — Милоша — а ко |
у војводе, а ја сам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе б |
вачки род свој.{S} А мртваци су сложни; они иду један за другим и гину један за другога.{S} Ето |
то не дају овој сиротињи душом дахнути; они су и ове будале подболи и навукли их, да сада своји |
су тако брзе на кидање туђих глава.{S} Они су свирепи са голема кукавичлука свога.{S} Убијају, |
ало што треба да се положи заклетва.{S} Они да се закуну њему на верност и послушност, а он њим |
што сами за се удешавати с Турцима.{S} Они су увек хтели да то све иде преко њих.{S} Док се би |
чинише селу никаква квара ни зијана.{S} Они се зауставише пред механом и потражише да пију.{S} |
у најгоре доба муте и бунтују народ.{S} Они овде виде шта је, па им то не би могло ни доћи на у |
су заједно с њим избегли из Србије.{S} Они су ту живели са својим породицама, с којима је Кара |
они матори душмани отуда из Русије.{S} Они, они, Бог их посекао!{S} Утекли као курве и ђидије, |
у цивилизације, одмакли су и у томе.{S} Они су изумели машину прозвану <hi>гиљотина</hi>, која |
p>Кнез Сима напред, а Драгић за њим.{S} Они су ишли ћутећки, мирно и достојанствено.{S} Пратила |
— Вујица је с Црним и онако шуровао.{S} Они су један другом слали поруке и аманете; Вујица је Ц |
и јесте што се Русима није допадало.{S} Они никад нису дали ни да се помене о томе, да ми можем |
<p>И Грци су доиста веровали Ђорђу.{S} Они су у њему <pb n="175" /> познали ону велику јуначку |
, питајући их хоће ли да се превезу.{S} Они махањем одговорише да хоће.</p> <p>— Свега их је дв |
ијатеља који га као свеца обожавају.{S} Они ће проклињати убилца; они ће јавно показивати прсто |
ме до века славило.{S} Али Руси, Руси — они га одмамише.{S} А боље да су га убили — рече Павле |
е Карађорђа, онда њему и да се преда, а они да не прљају руке његовом крвљу.</p> </div> <pb n=" |
од страха да што не прокопкају Турци, а они то једва чекају, како би опет нашли изговора да јур |
, још им турска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Так |
а ту, у један собичак, притворе Анту, а они се одмах разделе и сваки предузе улогу која му је ј |
е знају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а они причају како су видели сто медведа.{S} Пре неколико |
то дођох!...{S} Хајд баш, јави им!{S} А они су, ваљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се од скора |
се откудгод указати какав зрачак наде а они по читав месец дана неће да приме наше посланике, м |
неваљамо!{S} И сад ми да се уклонимо а они да заседну и да агују онако на готовом!...</p> <p>— |
ње падати у несвест и таму!...</p> <p>А они страшни и ужасни гласови све јаче и јаче одјекују и |
вој замућени и укочени поглед.</p> <p>А они усијани челични шиљци, од разних искиданих мисли, ј |
почетку устанка 1804. год. говорили да они не војују против султана, већ против бунтовних јани |
то прихватају; све рачунају не би ваљда они то смели чинити сами на своју руку, кад се зна да ћ |
страда због издаје једнога члана, онда они сами воде један над другим најстрожију контролу и н |
илош позва своје доглавнике да чује шта они мисле о тој ствари.</p> <p>Сви су били потресени, к |
и само за ове три четири године, од кад они утекоше!{S} Зар би њему, бојаги, с тога задрхтала р |
упропастили!{S} Зар они утекли, па сад они добри, а ми који смо остали овде и све издржали и о |
гори су од најгорих јаничара.{S} Кудгод они прођу за њима остаје кукњава и јад.{S} Колико су љу |
ју од Русије пензију.{S} По томе штогод они поруче отуда, свет сматра као да је порука од руско |
ински родољуби балкански, и штогод раде они раде, заједнички — рече Ђорђе живо.</p> <pb n="163" |
, од свега тога не би ништа.{S} Доцније они одоше, одоше чак у Париз, ослободише цео свет, само |
ујица не убије Карађорђа, онда да ударе они и да убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку |
избегле из земље и радовао би се да се они опет поврате.{S} Бар таке је гласове он, Анта, слуш |
т би упалили ватру у народу, само да се они како год дочепају господства и власти...{S} Али нећ |
оје су Срби оштетили.</p> <p>Тако су се они растали с узајамним прекорима.{S} Два дана доцније |
арод није могао избећи и одселити се, и они што су остали да подносе најстрашније муке проклели |
На томе се овај разговор и свршио.{S} И они убрзо пређоше на други.</p> <p>— Шта ли ће, боже, ч |
скаже своју зебњу, како се боји да се и они не умешају у тај општи покрет, те би га могли прене |
ца говоримо овако, а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметније, о |
јсковођу као што је Ђорђе, јамачно би и они устали на оружје“. — рекао је Ипсиланти једном приј |
нту и Вујицу треба упљескати, јер ево и они нешто с њим шурују.</p> <p>Милош је стајао у средин |
ш и црње.{S} Помоћи им није више било и они су ове године платили главом.</p> <p>Тако је текла |
полети његова глава, па тешто, макар и они главом платили.</p> <p>— Немој тако молим те.{S} То |
говорим што ме сад беде!{S} Али знаду и они све то, али они неће сад да знаду то.{S} Згодније и |
овој буни!{S} Не море бит’, да нијесу и они ту замочили своје прсте — домишљао се трећи.</p> <p |
ни Милош ништа није бољи од њих, па би они могли сваки у своме крају заповедати независно.{S} |
амачно много зацењивати — ко зна шта би они тражили.{S} Зато најбоље, ено им Црнога Ђорђа, па н |
о бих да <pb n="107" /> их видим шта би они радили да су овде на моме месту.{S} Да ми је Душано |
му смета, треба да га уклони.{S} Зар би они са мном друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, што |
своје <hi>рођене</hi> интересе.{S} Сви они траже да их Србија помогне, али не у свом, но у њих |
, висе још о Карађорђевом пикљу.{S} Сви они глоцкају још његову тековину!{S} Да није било њега, |
96" /> да понуде своје савете; онда сви они имају своја преча домаћа посла, и сваки гледа да се |
вију балканских родољуба, с тога су сви они и били у живом додиру и међусобном мешању.{S} Нароч |
и.{S} Кад је ствар свршена, онда су сви они паметни.{S} Кад се деси штогод, па се учини штета ш |
ад, кад се нешто закопитило, сад су сви они мудраци и паметници, и сви би хтели да су на Милоше |
људе из Србије.{S} Распитивао је шта ли они мисле, чему се надају, да ли помишљају на повратак |
како ће то утицати на војводе; имају ли они каква поуздања сами у се, и да ли се бар код когаго |
ара рапавим, набуситим гласом, је су ли они момци господареви, и је ли Петар с њима?</p> <p>Стр |
ао се, даће се тргнути и освестити, али они су ове године потерали још и црње.{S} Помоћи им ниј |
ад беде!{S} Али знаду и они све то, али они неће сад да знаду то.{S} Згодније им је да се граде |
а Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили они разговори, што их је имала с њим ове последње ноћи, |
миру.{S} На против, ако би био у земљи они би од народа презали; зазирали би да свакога часа м |
спремају?...</p> <p>— Јес, јес, зар ми они што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би скресао куб |
ар би они са мном друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, што боље спремају?...</p> <p>— Јес, је |
{S} Ја с тим људима немам ништа, и мени они нису сметали.{S} Али ето, Милош их не трпи.</p> <p> |
ти, за чим њима око запиње.{S} Маре ти они за народне послове као за лањски снег!{S} Да је њим |
за <pb n="217" /> твој долазак.{S} Тек они ће се помамити како ваља.{S} Ја мислим, они ће крен |
како ће Србија опет пропевати само док они једанпут сврше с оним актихристом Наполеоном, па по |
ни погоде, онако нам и остане; како нам они скроје капу, онако је после и носимо.</p> <p>Ту се |
е користили.{S} Једним страшним налетом они би захватили читав јужни крај балканског тропоља.{S |
рење.{S} Што их је Петар већма утишавао они су се све већма распаљивали и свака његова помирљив |
очи загледају.{S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И камо лепе среће наше, да се није оволико |
ити баш ни то, да је тако страшно, како они говоре.{S} Најзад баш нека би било и онако, Ђорђу и |
, а целу ствар предузимају Руси, и како они погоде, онако нам и остане; како нам они скроје кап |
људи, у Београду су се тада бавили само они, који су ту били по каквом послу народном, као кнез |
ље.{S} Доле у кави било је још Срба, но они су ћутали.{S} Турци продужише разговор сами међу се |
рави.{S} Пружи им руку да се рукују, но они обојица уграбише и пољубише га у руку.</p> <p>— Јес |
е учинили су на њих дубок утисак.{S} Но они у почетку као да нису разумели сав значај њин.{S} Т |
им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени са стране, они су само машице у туђим |
је.{S} Не знам ти ја ни десете, како то они казују.{S} Кад сам тако пре двајестак дана слушала |
месеце идем мрачан као мркла ноћ, зато они веле: „така му је нарав!“ Да, да: „така му је нарав |
повели за надом да ће оно бити боље што они скроје и испланирају.</p> <p>— Не би ја марио да су |
ци се незадржано кренуше даље.{S} Пошто они одоше, кнез Максим ће рећи латову Панти:</p> <p>— Б |
ки</hi> преварили и упропастили!{S} Зар они утекли, па сад они добри, а ми који смо остали овде |
е Србе уједно и дани страха и туге, јер они су наступали само онда кад је ваљало каквога Србина |
и нису за то криви ови слепци овде, већ они матори душмани отуда из Русије.{S} Они, они, Бог их |
ино и изгубити.{S} На леп начин не дају они никоме ништа — рече Карађорђе живо.</p> <p>— А зар |
p> <p>— И ја сам слушао да их подбадују они из Русије.{S} Само, што је мени тешко у то веровати |
Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку они сви одјашу у мезулани с леве стране Јасенице, па ту |
.{S} Није то, веле, но он се боји да му они не преотму славу и господство.</p> <p>— Па јес, јес |
и и небесима натраг проклетство које му они шаљу.{S} Он пркоси за тренутак целој васељени.</p> |
од Руса јевтино.{S} Ко мало врда, шикну они њега у Сибир, па му после, Боже прости, ни бог не п |
њима веровао.{S} Али овде се зна, да су они каваљери руског ордена и да примају од Русије пензи |
ланирају.</p> <p>— Не би ја марио да су они сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре доба |
о је, што ме најгоре коље.{S} Јер да су они тамо у Србији друкчији, све би нама одовуд било лак |
и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начинили од тога! — рече Ђорђе, старајући се да при |
присуствују овоме погубљењу.{S} Сви су они били у свечаном руху, с равнодушним изразом на лицу |
арађорђе <hi>уклони</hi>.{S} Али сви су они знали прави смисао те речи.</p> <p>Но ко ће да пође |
примали.{S} Великога шејтана носили су они под клобуком, за то ће им и појест главе.{S} Кројил |
де, а ја сам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у |
су они — реће бабе Вишња.{S} Јес, то су они, осветници мртваца, они побијени, они што долазе да |
који се у једно сливају.</p> <p>— То су они — реће бабе Вишња.{S} Јес, то су они, осветници мрт |
узнемирену савест разлозима, као што су они што смо их мало час видели у његовим немим монолози |
живео“ и најдубље му се теменисали баш они, који су пре неколико дана на њега највише викали и |
мало и моје мучице.{S} Не уздишем ја за оним што је било и прошло, и што се никад више повратит |
мисао ипак је била једнако тамо доле на оним странама, где је у то доба боравио Карађорђе, и гд |
ђем у мој Крћевац, да још једном прођем оним стазама и богазама куда сам, јадна, некад пролазил |
се некакав тежак облак душевни сави по оним избразданим борама његовим,</p> <p>— Ја не умем св |
а.</p> <p>Старчић је жустро погледао по оним растуженим и забринутим лицима, код којих је његов |
воју главу, мила ти! је ли?...{S} А зар оним људима што си их ти побио, зар <hi>њему</hi> није |
пропевати само док они једанпут сврше с оним актихристом Наполеоном, па после, од свега тога не |
тле модерни народи хоће да су благи и с оним, кога убијају, кога уклањају из друштва као штетна |
да се меша у његове послове, а он сам с оним, што пође уз њега, нека чини што може.{S} Је л’ та |
т видео и тако се последњи пут растао с оним повесничким местима, где је први пут зачеђена горо |
ђоше, нешто се дуго разговарао насамо с оним што остаде у Банату.</p> <p>Кад су прешли на српск |
ње удараца кнежевих, удараца, који су у оним мутним и крвавим временима често били зли и крвави |
и сиромашан — њега нико и не види међу оним великашима.{S} Мора да му је тешко!</p> <p>Милош с |
морам с њим овако као што сам до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваљ |
то добро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима разговорим што ме сад беде!{S} Али знаду и они св |
летњем вечеру многи свет седео је пред ониским дућанима; деца су се у гомилицама играла по ули |
речи лебделе на уснама, ње нестаде иза ониских, старих почађалих врата.</p> <p>Запасани дугачк |
коње, а старац поведе госте у скромну, ониску кућицу, која се с улице није ни видела из густа |
p>Биле је бурна урнебесна ион. једна од оних страшних ноћи, када ти се чини да је настао смак с |
је које село платило откупљујући се од оних Турака које је Врљо побио.{S} Пошто је тај рачун у |
м ваља чинити, да се свет мало смири од оних подбадања, што једнако долазе из Русије, од пуштањ |
ару.{S} Ти то добро знаш да ја нисам од оних којима ништа није право што се ради од ове две-три |
обичних људи, леп накит душевни, а код оних што су у сили и власти милосрђе је дужност и обаве |
де сад и чудно се загледа у Врља, после оних његових речи.</p> <p>— Бога ми, Врљо, паметан си ч |
ко је било у истини.</p> <p>Што се тиче оних смутљиваца, што долазе са стране, отуда од Влашке |
бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по овој изреци раде под притиском друштвених |
асу одозго још трула лишћа, набаци пуно оних кора и већих и мањих, а одозго овде онде опет посе |
три године, он се још јасно сећао свију оних утисака.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чу |
рт.{S} А да је било каква видовита ока, оно би јамачно могло прозрети и то, како је тајанствена |
Карађорђе се јетко насмеја.</p> <p>Јес, оно је цар овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и |
ло ми је покућанство она тиква за воду, оно крње лонче и дрвена кашика, коју сам сам издељао.{S |
други; други су друго, а ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народни; они су они |
век био је сурова, дивљачна изгледа.{S} Оно веће око изгледало је некако укочено, страшно и пој |
аш, кад то писмо мора бити код тебе.{S} Оно ти је негде сакривено, склоњено, можда у земљу зако |
ећало на сувремене европске градове.{S} Оно мало лепших, зиданих зграда, у дунавском крају, што |
десили.</p> <p>Карађорђевица уздахну: — Оно и мени је свашта падало на ум!{S} Али опет се уздам |
/p> <p>Чолакантовица прихвати:</p> <p>— Оно ни ја се не бих толико бојала да је он једнако био |
м Милош једном по једном туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвена јајца.{S |
руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — само у другом правцу.</p> <p>Милош |
е 5—6 година спасао кума Милоша, кад га оно о малом Божићу на скупштини у Београду Младен хтеде |
ш с вратница <pb n="244" /> пресрете га оно исто момче, које га је и синоћ дочекало.</p> <p>— С |
ош непомичан и без јава, као што смо га оно у поноћи видели.</p> <p>Наум полако устаде, протегл |
орђева и нехотице се дизала и машала за оно место где је некада дремао страшни сребрњак његов, |
оба била је у опште богато намештена за оно доба и за оне прилике.{S} Патос је био застрт прво |
е да ово што се има, не треба давати за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у |
ровао.{S} Од њих можеш рачунати само на оно, што имаш у рукама, а њина обећања празна су заварк |
подару, таман онамо куд ће и твоја, кад оно пре неколико година истера мене <pb n="155" /> и Ми |
био тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно полане бејаху стисли Турци са свију страна, кад Мар |
страшни и крвави тренутак на Љубићу кад оно полете ти и диже Ракетин разбијени добош, и узе у њ |
мало поправљати, а њему је било као год оно човеку који се буди из дубока сна.{S} На махове заб |
ео брзо опорављати.{S} У Србији, за све оно време, кад је највише требало трчати и радити, он ј |
но да му бар искрешем једном у очи све оно што ми се накупило на души за ово 5—6 година лутања |
Још пре 3—4 године, још онда, кад га је оно Јаков на Забрежју наговарао да и он с осталим старе |
болан, нијесу твоја посла, а да чија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?!{S} Турска, |
о, нити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Да узмем на се одговорност, да се |
— Не знам, — одруби Милош. — Ето, то је оно што и мени руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за т |
у и да верује „писму пријатеља“, јер је оно од њега, и све је онако како се у писму говори.</p> |
видети како добровољно уступам другоме оно што ми је у руци.{S} Не буде ли успеха, нико ми нећ |
д лако.{S} Не дај само да ти други отме оно, што си сам својом рођеном муком стекао кроз толике |
лите ме, дакле, немојте тражити од мене оно што бити не може.{S} Ја сам као човек поштено живео |
ене табане.{S} Сећаш ли се, како смо се оно полане вили као црв под кором?{S} Почесмо и улазисм |
у срцу, али су се повели за надом да ће оно бити боље што они скроје и испланирају.</p> <p>— Не |
ојицу, а особито Сима.{S} Кад се бејаше оно и Милош похасио, Симо му је био десна рука.{S} Какв |
брзо друго писмо Милошево.{S} Истина, и оно је било без мура, али уз њега је ишло писмо господа |
уђе и изађе из тврђаве.{S} Казивао је и оно што је синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S |
рашљиво <pb n="188" /> двоумљење губи и оно што је већ готово било у рукама.{S} Смелост и успех |
ја му, вала, и данас мисли исто онако и оно што и пре три године.{S} Мислим, слађе би им било њ |
бију, па ће ми после товарити на врат и оно што ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се не враћ |
помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражите?</p> <p>„Што се тиче |
рже може, али у исти мах опет се понови оно шуштање из кукуруза, и пред њега излази његова мајк |
енадно бахне у Србију.{S} Јесте ли чули оно његово, како ће он сам доћи, да поведе народ кад бу |
коме паде веома чудно што човек говори оно што није.</p> <p>— Јесте море!{S} Удари ме неко од |
игурно, ми ћемо добро стегнути и чувати оно што имамо, а њега ћемо пустити нека окуша срећу, па |
ак би сад умео доћи на готово и офукати оно што је други стекао.{S} Али за те готоване спремљен |
почео наваљивати на Вујицу, да му врати оно писмо што му је писао и у коме му је наредио шта да |
е знаш.{S} Па како можете онда говорити оно у шта ни сами не верујете?!...</p> <p>„Кад ја будем |
ме једнога дана нагнате да и ја учиним оно што неваља и што никад нисам мислио чинити.{S} И мр |
грозно и страховито.{S} Под тим утиском оно је стајало као окамењено.{S} Али на једаред из тога |
добрим и меким срцем својим накнађивао оно, што није достизао слабачки <pb n="91" /> ум, и дет |
p> <p>То је била она иста политика, као оно што су у почетку устанка 1804. год. говорили да они |
смеја.</p> <p>Јес, оно је цар овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да |
ли да он постане господар у Србији, као оно што су владике у Црној Гори.{S} Море, Мелентије да |
он мрачно — Везир ће ти одговорити, као оно што је одговорио кад <pb n="61" /> смо га лане моли |
се зачу јасан, али издробљен звук, као оно што звече паре, потврдо стегнуте у какву крпу.</p> |
знало ништа, где је и шта је с њим, као оно кад море прогута утонула бродара, сарани га у своје |
разгрне и уклони, али одмах затим, као оно бурни таласи, опет набуја са свију страна и опет се |
и ову двојицу помрчина исто онако, као оно пре 5—6 дана Цукића.{S} А после, мртвој глави лека |
и брзо је прекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљнули таласи какве страховите реке од само |
о срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно у почетку устанка, он је сад понова осећао да је оп |
.{S} Лака тројка летела је равницом као оно ластавица кад рашири своја вита крила.{S} Јелена је |
и се чини, да ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају семе у земљу.{S} Човек баца семе у |
се у Србију и није ми друкчије, но као оно мртвацу кога окупају да га мету у мртвачки сандук.{ |
ом силом смрвили и развејали војску као оно кад неодољива холуја дохвати и разнесе стог сламе.< |
ће и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимбарлија.“</p> <p>Кад се кнез Милош закрајини с Т |
болну главу!</p> <pb n="126" /> <p>Као оно бурно, страховитом ветрином шибано море што се у мр |
је нешто учинио, а није учинио ништа до оно што и сви други.</p> <p>— Коју! — рече он чисто као |
<p>Али ни један од њих није сад говорио оно што <pb n="264" /> мисли, већ је сваки удешавао как |
а града опажала се и иначе, већ се чуло оно неразговетно брујање, онај шумни дах великога града |
ом и плановима, износећи, наравно, само оно што се Карађорђу као Србину и јунаку могло допасти |
ој заносној даљини она је налазила само оно што је тако блиско и тако драго души њеној, она је |
е лепе среће да Црног Ђорђа стигне само оно, што му ја желим.{S} У љутини свашта рекнем, али за |
вајкати: „е, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто нећу после да се изговарате да сам ја н |
ла!{S} Шта радиш ваздан?{S} Опери добро оно срце, да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај ј |
ћу целу ствар свршити брзо и поуздано с оно мојих људи што их имам.</p> <p>А има ли који од угл |
ју, или шерети, који и сами не верују у оно што причају.{S} Турци су <pb n="160" /> све добили |
по јунаштву и смелој одлуци — били су у оно доба врло опасни противници Милошу, и он није ни ма |
он се био свикао, да гледа у Карађорђу оно, што је у истини и био — јунака и родољуба.{S} Па п |
ек баца семе у земљу и нада се да ће му оно донети богата плода, који ће стоструко и хиљадостру |
Шта да му каже?{S} Па најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је до |
с њима погодим и углавим.{S} Али то баш оно и јесте што се Русима није допадало.{S} Они никад н |
равдаш сад, кад сам напушташ и остављаш оно, ради чега су толики људи главом платили...{S} Крв |
исто радити против тебе, кад ти квариш оно, што се ми сви мучимо у Србији да направимо — приме |
рече он.{S} Још мало па ћемо у град, а онога човека још нема.</p> <p>Карађорђе не одговори ниш |
м очима он је зверао и тражио да угледа онога који му то нуди да клекне и моли за милост!</p> < |
и прстом гушу — не могу да гледам очима онога пса, што се онде испречио; он ружно погледа; он н |
у Београду Младен хтеде сурнисати због онога ухваћенога писма.{S} Ја тада њега извлачио, а он |
верни побро.{S} Обојица ћемо изаћи пред онога што све види и све зна, и обојица ћемо тужити крв |
н окрете другу.{S} Четврта је година од онога земана.{S} Знам све, као да на прсте бројим, шта |
овека.{S} Један од њих чисто се трже од онога ненаднога зрака и скочи на ноге.{S} Ланци на њему |
мо сам си се начинио паша, и гори си од онога у Београду...{S} Сакупио си око себе читаву теваб |
добро?{S} Да му се није што смучило од онога меда? — упита он.</p> <p>— Уклони се ти, Драгићу; |
криваца, данас је куд и камо одмакло од онога како се тај друштвени посао вршио у старо доба.</ |
уђер отпаше кнежевску сабљу, као што је онога Црног<ref target="#SRP18933_N3" /> — преварио и у |
ћао на оџаковиће и угледније кнезове из онога доба.{S} На глави је имао висок, црвен вес, с кра |
ама и у опште чохано чаршилиско рухо из онога доба.{S} Знанци се поздравише и уђоше у оџаклију. |
натраг, кнез Максим загледа добро у очи онога дугајлију.</p> <p>— Бога ми, господар Ђорђе!{S} О |
забраздио далеко; и он је хтјео трагом онога Црнога.{S} Али као мудар човјек брзо је видео да |
а га измолиш, као што си и лане измолио онога пса, па је си л’ видео чиме је платио и мени и те |
шице у туђим рукама.{S} Све је то масло онога Црнога пса, црн му образ био, као и што је, они с |
и било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радовала, да видим овај измучени народ да ј |
илошу?{S} Зар да сверујеш веру у корист онога проклетника? — цикну старац, што је мало пре гово |
о кад ми дошаптавате да молим за милост онога, пред чијим се ногама ваља крвава глава мога најб |
Вујице треба тражити или да пошље главу онога црнога пса, или да идем ја да донесем његову рође |
ма видим, да ову победу дочекам, па бих онога тренутка задовољно склопио очи и рекао бих да уми |
прелазак на Јованово трло свршен је баш онога истог дана кад се Лисовић из Београда кренуо за С |
ујеш, и Русија, ако истински жели добра оној земљици, требала би да вас кудгод склони — и тебе |
мржње на Милоша, хоћеш да дођеш главе и оној једној сиротињи.</p> <p>— Милош уредио!{S} И ви се |
пљени прваци народни договарали су се о оној истој ствари, о којој је синоћ Милош говорио насам |
најбешњем трку коњ скочи и нестаде га у оној магли.</p> <p>У истом тренутку чу се доле некакав |
</p> <p>Тек кад незнани човек нестаде у оној гунгули, гомила поче мало по мало долазити к себи. |
непомичан и нем.</p> <p>— А теби ено у оној бошчи што ти је за потребу.{S} Однећеш је у Београ |
ао што готовине у новцу, то се једино у оној брзини могло понети.{S} Али новца је мало било код |
роклетства ове сиротиње које ће те и на оном свету стићи, несретниче мој; — рече Милош ледено и |
а облачка, који се полако лелуја баш на оном рубу где се небо ослонило на земљу, те се није мог |
ом извезен јатаган.{S} Стајао је баш на оном месту, где је лежао Карађорђе, тако, да је кроз ра |
шу колико могу.{S} То је помоћ Србији и оном јадном народу.{S} Зато се љутим на тебе, господару |
p>На махове књаз Милош је дизао главу и оном што пише нешто казивао.{S} Овај би то бележио, а к |
ма, Ђорђе се преким улицама упути право оном скровитом кућерку, где бејаше синоћ оставио свога |
а живети.{S} Најгоре сам се бојала да у оном очајању не учини штогод сам себи.{S} Да му је било |
појео главу Молеру и владици Мелентију, ономад Цукићеву, а сад ћеш наше, па тако редом док и те |
илош пожалити данас твоју главу, кад је ономад појео Цукићеву?{S} Јеси ли ти здрав, да идеш крв |
ени говори онај исти Марашлија, који је ономад обесио једно српско момче само зато, што је из ј |
их ја радио?{S} Спремио бих га лепо као ономад на ноћ ове Турке, па мирна крајина.</p> <p>— Лак |
на гомилица од неколико људи и упути се ономе месту, где се заустављала скела што превози измеђ |
шно, јер 3. јуна није се могло писати о ономе што се догодило на пуних 40 дана доцније 13. јула |
продају.{S} Милош мајке цвеља, и тешко ономе кога матере прокуну...</p> <p>Старица се загрцну. |
толико милосрдна да изусти ону велику, ону свету реч, за којом он гине, коју годинама тражи, з |
а пређе на Јеладу, на робињу Јеладу; на ону исту Јеладу, која је некада била сунце целокупне ци |
ли као мудар човјек брзо је видео да на ону руку не иде више, и он окрете другу.{S} Четврта је |
а мајка давно умрла.{S} Он погледа боље ону жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола кост, |
S} Они су у њему <pb n="175" /> познали ону велику јуначку душу, која не познаје криве и прљаве |
ура ова бити толико милосрдна да изусти ону велику, ону свету реч, за којом он гине, коју годин |
тмине“ — мисли Ђорђе у себи, гледајући ону страхоту пред собом.</p> <p>Међутим, страшна тмуша |
то би желео: — било би ми мило да видим ону јадну земљу да се једном смири, да преболе дубоке р |
мислио је он и кушао да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљадама уздигнутих песница маше се |
ару!“ Уз то је опрезан као стари лисац, оњушиће где гођ има какве опасности за њега.{S} Ко му г |
дишта, но од сахата до сахата пропада и опада све што је наше било и нашијем се назвало.{S} Гдј |
нас саме!{S} Са свијех страна провирује опадање и сиромаштина; све је у рушењу и посртању, све |
шумни дах великога града, који се често опажа на читав сахат хода.{S} Овда онда кад би на друму |
м.</p> <p>Но близина каква повећа града опажала се и иначе, већ се чуло оно неразговетно брујањ |
изађу пред Карађорђа, али се на обојици опажало да су узбуђени и сметени.{S} Окретали су се там |
То Карађорђа још више забрину.{S} Он је опажао да се нешто плете око њега.{S} Али још те исте в |
е сакрије од Турака, они брзо сазнаду и опазе да у народу има некаква комешања, те се и сами ус |
лена, а главу заронио у шаке.{S} Кад ме опази, диже главу и дуго ме гледао непомично и ћутећки. |
уку, она је била хладна.{S} Он то одмах опази:</p> <p>— Ради част — рече он. — Тако си и ти пре |
кад га нико није ни звао.{S} Кнез Милош опази ово мигање и испречи се на Паштрмца, претећи да ћ |
м ноћном урнебесу.{S} Па ипак оштро око опазило би и кроз овај згуснут мрак, како кроз пусту по |
па идући горе врху.{S} Његово оштро око опазило би да је игде било и најмање крзотине.{S} Али с |
n="140" /> <p>— Бојим се да ме ко није опазио; имаш неке људе на конаку, господару?</p> <p>Мил |
агић диже главу и разгледао је, неће ли опазити ко то тако узвикује, али у бурној вреви, у огро |
когод је познавао Милоша, лако је могао опазити како је сад врло узбуђен.</p> <p>Али видећи, да |
тише у друштво, на митрополиту се могло опазити да је ћутљив и замишљен.{S} Ђорђе је седео мрач |
држава.</p> <p>И доиста, одмах се могло опазити, да српским војводама та мисао није била нова, |
сад овога часа, — шкргутну опет зубима опаки Новаковић, а десном руком маши се за свој белокор |
едва је кукавац жив остао.{S} Бејаше му опала сва коса, био је мало и наглув, а и језиком је за |
?{S} Усред Биограда наше богомоље стоје опале и порушене и са паучљивих мунарета јејина пјева з |
е остало од окупације аустријске, стоји опало, порушено, зарасло у ђубре и коров, а уз њих и по |
ресрете, док се најзад не заустави пред опалом вратницом, иза које се видео густ воћњак.{S} Уте |
пари и сасуши, те цело поље изгледа као опаљено.{S} По томе пољу играла су се турска деца, ваља |
моје масло, и да сам ја оне несретнике опањкао код везира, што се, бојаги, бојим да ми не прео |
молимо.</p> <p>Драгић скочи с пања као опарен.</p> <p>— Не тако, газда Иво!{S} Све ћу вас друг |
е јадни Ђока пљесну по челу и скочи као опарен, па удари корачати доле горе по одаји.{S} Наједа |
ња.</p> <p>— Више их је од десет!...{S} Опасали су целу кућу...{S} Ако затреба, упалиће и хан, |
барлија.{S} То је био прави Бекри-муја, опасан зулумћар, и ружан развратник, коме иоле лепша же |
о разведри лице.{S} Врљо је био дрзак и опасан хајдук, чувен на целом југозападном крају Србије |
риходе.</p> <p>Карађорђе је био мрзак и опасан Турцима, а нарочито је од њега морао зазирати бе |
асности за њега.{S} Ко му гођ може бити опасан, тога уклања, а амишан је за новце и сабраће огр |
бе је друго; теби он може истински бити опасан.{S} И ја не бих марио да ти дам изун да га слобо |
ма, тим људима, том свету, народу је он опасан, с тога ја и дижем руку на њега!...</p> <p>— С г |
по стопу.{S} И ако су два реда јаничара опасивала осуђенике, светина се опет зато утискивала са |
дске главице, што су на далеком обзорју опасивале читав један круг, везујући за сваку по који и |
чохане чакшире с везеним пачалуцима.{S} Опасивао се великим свиленим пасом, преко кога су долаз |
p> <p>Пошто се тако ослободио три своја опасна противника, Милошу чисто одлану на души.{S} У ов |
<p>Међутим, док се овако око њега плела опасна мрежа, Карађорђе је мирно боравио дане, склоњен |
ве ово.{S} Али данас су времена тешка и опасна, човек мора презати и од сенке своје, с тога се |
, кога уклањају из друштва као штетна и опасна звера.{S} Ем те убијају, ем се труде да ти не уч |
Милош га је употребљавао за поверљиве, опасне задатке, кад је требало казнити каква турска зул |
ад да тражи начина како би изравнао ове опасне заваде.{S} У ствари видели смо шта му је био гла |
до сад било бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, да то све није утулио и прегазио Коџа Мило |
смелој одлуци — били су у оно доба врло опасни противници Милошу, и он није ни мало претеривао, |
је невоља — опасно је пустити га, а још опасније убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдегод скл |
.{S} С тијем парама биће он још три пут опаснији.{S} Биоградски везири биће његови плаћеници, и |
судио да му одрече послушност.</p> <p>У опасним ратним временима строга војна дисциплина једини |
а моја пандура.{S} Али овде је невоља — опасно је пустити га, а још опасније убити га.{S} А мир |
тим приликама било веома незгодно па и опасно.{S} С тога је будним оком пазила, да разни српск |
крваве сече, у којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом у кнез Милошевој |
ења.{S} Он је налазио да би баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да је Карађорђе дошао |
јући како је спасао царевину од једнога опасног и големог <pb n="194" />непријатеља...{S} Догод |
крет Хаџи Проданов...</p> <p>Али, у том опасном тренутку, јавља се он, Мелентије, скромни калуђ |
ађорђе је био за Милоша стална и голема опасност, особито у случају каквих буна, нереда и ратов |
о је увек један исти.</p> <p>И што већа опасност, он је обично бивао све набуситији и краћи у р |
шта мисли Ђорђе, где је за сад највећа опасност за ствар, којој су се одали.</p> <p>Карађорђе |
, Вујица је с разлогом излазио, како ће опасност тек онда бити највећа, кад Милош разбере да се |
стало и много труда и много пара да ту опасност отклони, и да очува Карађорђа у пркос везирове |
а чини, само да се Карађорђе заклони од опасности.</p> <p>Ту се мало посаветују и реше да Анта |
стари лисац, оњушиће где гођ има какве опасности за њега.{S} Ко му гођ може бити опасан, тога |
првим војводама, ваља да газе и да тој опасности из близа у очи загледају.{S} А и ко ће други, |
под „игом“ турским, и како су у вечитој опасности, да Турци на њих што не посумњају о спреми за |
с Милошем од њега чуо.{S} Живо је цртао опасности, које могу настати од <pb n="118" /> Турака.{ |
ан није више имао воље да поново гази у опасну борбу и ризике и понова да ставља на коцку и себ |
а, које су некада биле свете горе, пуне опеваних и прослављених богова и божица јелинских, влад |
бавне милоште разбуктао у срцу његовом; опевао је мушко зрело доба, када је, у данима славе и в |
о дође на трло и да понесе што треба за опело, али да о томе ником ништа не говори.</p> <p>Дете |
итај ти Никола!{S} Шта радиш ваздан?{S} Опери добро оно срце, да не крвави бисаге, па нај, зави |
у грлу, док Карађорђевица, као старија, опет прва не проговори.</p> <p>— Наслушала сам се свако |
орна <pb n="274" /> и бојажљива човека, опет он у души није могао бити миран и целу ту ноћ пров |
ти, младости!</p> <p>После опет поћута, опет је изгледало, као да нешто ослушкује.{S} За тим ре |
оје и предаје их Турцима.{S} За Милоша, опет то је била врло подесна прилика да посведочи своју |
нам да од мртве главе ником није вајде, опет мени не би ни на ум падало да остављам Србију, да |
це за власт.{S} Сад би се опет вратили, опет би упалили ватру у народу, само да се они како год |
али одмах затим, као оно бурни таласи, опет набуја са свију страна и опет се склопи око јахача |
већи, најачи и најмудрији, један човек, опет не може ништа сам без друштва и народа.{S} Бог је |
{S} Нека је и најпаметнији један човек, опет не ваља, кад све ради о својој памети и никога дру |
тренутак постао грозни убојни осветник, опет повраћа да буде благи заштитник душа, те са склопљ |
ато, нити су од Јоргаћа чули ишта ново, опет је његов говор био од силног утицаја.</p> <p>Али о |
жао у руци, пољуби је, мету је на чело, опет је пољуби и понови тако три пут узастопце; најзад |
руског.{S} Ако не би и казали одлучно, опет би се по њиним одговорима могло колико толико проз |
ствари јавио, али за тај главни пункт, опет нема ништа јасно.{S} То толико, што сад знам, да Р |
исто тако кум као и Вујица, али опет... опет!... — Око њега (Милоша) има свакојаких људи.{S} А |
и.{S} Особито, од кад је у Србији 1815. опет букнуо народни покрет и синула каква таква нада за |
и.{S} Наједаред стаде и окрете се мени; опет ме је дуго гледао, па ме онда запита пола зачуђено |
а умукну песме слободних кћери српских; опет да оглуве поља и дубраве, које су се до јуче разле |
с Турцима.{S} Бунимо се ми после њега — опет неваља, и ево где мени за то хоће главу да откину! |
дино је Крага био одушевљен да се борба опет отвори и да се срећа поново окуша, па шта бог да.< |
подара Ђорђа.{S} Прерушио се, али ја га опет познадох.{S} У два маха хтедох да му се јавим, па |
што се обично захвата жито, и изручи га опет натраг, сипајући одозго с висине комад за комадом. |
еља, који су се искрено радовали што га опет виде у својој средини.</p> <p>Тога дана под ноћ, К |
учнија и лепша од његове.{S} После њега опет одјекну песма славујева; и тако су се ова два шумс |
сима поново окити брежуљке и долине, да опет домами одбегле тице певачице, ала ни те дажде, ни |
слим да се ми опет вратимо у Србију, да опет заложимо ватру на нашим опустелим огњиштима, слатк |
напуштена и запарложена поља своја; да опет пропоју порушене богомоље српске; да се из шума и |
, спрема се да упадне амо ненадно, и да опет упали целу земљу.{S} Мени је пратио људе, да ми у |
уо на тој висини, но сам побегао амо да опет будем нико и ништа.{S} Зар није било по стотину пу |
слу.</p> <p>Милош мало застаде, па онда опет продужи.</p> <p>— Да манемо ово што је до сад било |
образу?{S} Ето, и ја сам радила, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви не умете да се чувате, хват |
рђену у букурешком миру; како ће Србија опет пропевати само док они једанпут сврше с оним актих |
>Србије нема више!{S} Слободна Шумадија опет је робиња турска!{S} Читава поколења, која су рође |
одатле, да се после неколико тренутака опет поврати.{S} Очевидно је вребао нешто...</p> <p>Так |
оведа, ја речи једне не бих рекао, нека опет он узме власт у руке и нека наређује, а ми смо пок |
ање се брзо сврши.{S} Тада војна музика опет засвира прво марш Султанов, па онда неку убојну пе |
дних бесарабских равница, а два путника опет се удубише у читаве облаке свакојаких мисли.{S} Та |
<pb n="223" /> да друмови и поља српска опет буду безбедни и сигурни, да не мора стрепити за гл |
S} Судбина божија довела је овде к нама опет убитеља рода сербскага, Карађорђа, који је у смеде |
није хтео грешити душе.{S} Пред Турцима опет, хвалисаће се како је његова заслуга што је Карађо |
Милошевој одсјечена глава.{S} Ово дана опет ће двојицу посјећи.{S} Бојсе, синоћ су их догнали |
еза Симу и Драгића.</p> <p>Мртва тишина опет завлада на губилишту, а у даљини чуло се само неја |
ече он одсудно — но после подужа ћутања опет додаде: — А и Турци ће јамачно много зацењивати — |
исао је гонила мисао, и после примирења опет су наваљивале сумње.{S} Само име „Карађорђе“ по не |
нашу Србију и без питања султанова, па опет пушку за крај, ка што смо и научили.{S} Кума Милош |
га.{S} Ето и ја, ја сам мајка твоја, па опет сам се одазвала и дошла да ти покажем крваве руке |
и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове лепе среће да Црног Ђорђа стигне само |
име прагове великашке по Петробургу, па опет нигде и ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго уз |
а за народ читава ратничка школа.{S} Па опет какву је муку имао Милош, кад је покушао поново да |
у, у каквом се Цукић сад налазио.{S} Па опет зато Петар је стајао непомично.{S} Тако остадоше н |
/hi> није била мила његова глава?{S} Па опет си је ти одсекао.{S} Онда си био јунак!{S} Јунак с |
тео главом, Милош прихвати:</p> <p>— Па опет би ми могао направити триста јада.{S} Он ће доћи т |
поруши све с чиме се сукоби.</p> <p>Па опет зато кроз ову урнебесну ноћ лутала је једна жива ч |
Карађорђе.</p> <p>После овога разговора опет наста подуже ћутање.{S} Јела само упита мужа да ли |
{S} На напомене војвода, да ће се сутра опет видети, он је одговарао одобравајући.</p> <p>Кад с |
<p>Тако је мислио Карађорђе.{S} Вујица опет био је сасвим другог мишљења.{S} Он је налазио да |
нако узгред пошто би желео да се Вујица опет врати у своје првашње стање, а чуо је да му само т |
одласку Вујичином.{S} Али сад се Вујица опет враћао и већ одмах по првом човеку бејаше поручио |
рвеним коленикама.{S} Но Петар буљубаша опет нареди, да се то прозорче изнутра закује даскама.{ |
жњем селу.{S} Али формалност око пасоша опет се морала извршити.{S} Предајући им пасоше натраг, |
измахну и удари и по други пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се чу израз незадовољења и гунђањ |
ахове морао застајати да одахне.{S} Сад опет понови:</p> <p>— Молите Бога да не да силу ђаурину |
збиља изазвао сетно расположење.{S} Сад опет прихвати реч живо и енергично:</p> <p>— Па кад је |
ора и већих и мањих, а одозго овде онде опет посеја лишћем, те је изгледало као да није ни дира |
вратила, кад се освестила толико, да је опет могла и будна говорити, старица је узбуђено шапута |
устанка, он је сад понова осећао да је опет дошао на њега ред, да он први поведе коло, да он п |
one unit="subSection" /> <p>Оџаклија је опет јасно осветљена, две велике цепанице луча букте кр |
, све ћеш паметнији изгледати ти, па је опет све у твоју вајду — рече Петар заједљиво.</p> <p>К |
оји се брзо изгуби у глухој ноћи, па је опет све немо и мукло.</p> <p>Док се ово дешавало у кол |
Ево, господару, овде има вина, овде је опет ракија, а ено и натеге онамо за таванском гредицом |
ојала као из књиге да читам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није говорио |
ом двору неће нам ни веровати.{S} То је опет твоја добит — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>Кара |
готово бих рекао набусит.{S} Но зато је опет из сваке његове речи вирила величанствена јуначка |
доба штогод расплашило с гнезда; час је опет неко неразговетно шуморење, као да негде у даљини |
же остане као везир београдски, а ту је опет лежала на Милошу обвеза да по могућству помаже те |
помене ради чега је дошао, а Милошу је опет било незгодно да о ствари овако важној и тугаљивој |
рете се жустро на једној нози.{S} После опет застаде:</p> <p>— А да не буде отишао коме другом |
ле кнезове по штогод припитује, а после опет ради о својој глави и што он хоће.</p> <p>Она још |
рачуне с једним пријатељем, па ће после опет натраг у Хотин.{S} На напомене војвода, да ће се с |
ред као каквом чаролијом, да мало после опет избију на површину чило и весело, те се од њих вод |
— Еј, младости, младости!</p> <p>После опет поћута, опет је изгледало, као да нешто ослушкује. |
ао вуци међу јагањце.{S} С друге стране опет следи ме зебња да народ не следује, да се гдегод н |
о се да му се повери.{S} С друге стране опет, Вујица је с разлогом излазио, како ће опасност те |
ло не би потекли да их заклоне.{S} Мене опет држе овде као каква роба, прате ми сваки корак и н |
Па би онда на једаред њене обамрле усне опет почеле мрдати, а њен слабачки глас опет би се чуо. |
ани га у своје неизмерне дубине, а горе опет остане глатка мирна површина, као да није ништа ни |
: жудња за Србијом и жеља да се што пре опет тамо врате.</p> <p>Карађорђе је распитивао за оста |
, да ли истина Црни Ђорђе помишља да се опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова до |
благим оком и наћи пута и начина да се опет поврате у Србију.</p> <p>Домаћин Чолак-Анта био је |
аничара опасивала осуђенике, светина се опет зато утискивала са свију страна и спровод се једва |
онда и проговорила по која реч, она се опет тицала оне главне замисли, која је сад обузимала с |
ља и кнежева и великаша и барона, па се опет сви то слажу и помажу и живе људи пријатељски једа |
сено и на махове дубоко уздахне, па се опет чује једнолико врускање.</p> <p>Карађорђе као да н |
У два маха хтедох да му се јавим, па се опет тргох.{S} Бејаше ми некако зазорно, као велим, кад |
су се поверљиво разговарали.{S} Кад се опет вратише у друштво, на митрополиту се могло опазити |
у.</p> <p>— Нема ништа — рече он кад се опет врати под арњеве.{S} Бојим се да тога човека није |
се око тога мало прокошкали, вратише се опет на првашњи разговор, на односе између Ђорђа и Мило |
набусити Марков глас.</p> <p>Вратише се опет натраг пред одају, где је био затворен Цукић.</p> |
ло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се опет вратили, опет би упалили ватру у народу, само да с |
ће воде протећи Савом и Дунавом док се опет стеку оваке прилике какве су сад, да се сви балкан |
се Ага-Џон Турцима до себе, а затим се опет обрати Србину доле у дну каве.</p> <pb n="51" /> < |
} И пре, кад су му отуда претили, он се опет отимао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви позивају |
ла бејаше изашао пред њима.{S} Петар се опет врати унутра, носећи велику цепаницу упаљена луча, |
н сад гласно.</p> <p>— Мичи се! — чу се опет набусити Марков глас.</p> <p>Вратише се опет натра |
смирила и прогледала очима, а ви хоћете опет да упалите вилајет, а кад дође до густога, ви ћете |
а ледена кора покриваће земљу; после ће опет долазити благословено пролеће да отопи снегове, да |
им се ти појавиш у Шумадији ратовање ће опет планути, а нико не зна где му је крај, кад ће се и |
ерену пушку.{S} Зимус око Божића однеше опет грдан новац.{S} Бога ми сам оплакао, гледајући как |
евица ослушну.{S} Чек’дер — рече она, и опет ослушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се к |
ке злослутице.{S} Но облак брзо мине, и опет је све ведро, јасно, преливено сунчаним зрацима и |
>— Говорио сам ти више пута, синовче, и опет ти велим: за ред у народу одговараш ми ти, и како |
ка добро је стезала и везивала главу, и опет је врат остављен слободан и разголићен, како кајиш |
јадна Србија буде само робиња турска; и опет да српско јунаштво ништа не помаже; и опет да српс |
о и опет од свега тога да нема ништа; и опет да јадна Србија буде само робиња турска; и опет да |
т да српско јунаштво ништа не помаже; и опет да српске патње никога не дирају, а српска суза да |
и таласи, опет набуја са свију страна и опет се склопи око јахача пресецајући им пут.</p> <p>Та |
собито, па да их из тога стања ишчупа и опет рине у борбу.</p> <p>„Ове унутрашње ватре, која са |
се једно пред другим четири пуна часа и опет су обадва остала пуна.</p> <p>И сви ти разговори, |
повратио власт, ти би дошао међу људе и опет стао на стару ногу.</p> <p>— Не могу, не могу, не |
о је од добра још бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да он Карађорђа не жали и чисто се чудио што |
се, док сутра дан опет све не умукне и опет не овлада мртвило.</p> <p>Али ти дани бујне вреве |
грцну и ућута; мало после прокашља се и опет продужи.{S} Глас му је био јасан, једар, али пун н |
апаво.{S} Тако је мислио Милош у себи и опет се окрете Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га ј |
убио милост падишину.{S} Јер велим ти и опет, воља је великога падише да свак ужива овај царски |
>Језик испао, али још се грчи, увлачи и опет се плази; у два маха нешто проблебета, рече нешто |
стало, пропало, изгубило се, изгинуло и опет од свега тога да нема ништа; и опет да јадна Србиј |
по 2—3 пута узимали једну исту ствар и опет је остављали.{S} Најзад се опремише и изађоше — Си |
о.{S} Он ћутећки пружи руку, узе шољу и опет задими.{S} Ћутао је и сркао каву, полако пуштајући |
Милош посрте, али се ухвати за грану и опет не паде.</p> <pb n="129" /> <p>Пошто је све како в |
есла главом строго и срдито, а после би опет наставила.</p> <p>...{S}Веле, крив је био Цукић, к |
гдегод не понове побуне и нереди, те би опет имали изговор да глобе и кољу сиротињу.{S} С тога |
у Турци, а они то једва чекају, како би опет нашли изговора да јурну у народ као вуци међу јага |
а пође да купи бакшиш, и у великој кави опет овлада мртва тишина.{S} Но њу на брзо прекиде сред |
ослобођења.</p> <p>Но сви напори његови опет би морали остати без успеха, кад би он био упућен |
погледао Марашлију, а ти његови погледи опет као да су говорили:</p> <pb n="196" /> <p>„Знам чи |
турске покрајине, пређашњи утицај грчки опет се сачувао.{S} Шта више, од почетка овога века, он |
о ниси наређивао и пословао!“ Учиним ли опет штогод, па не испадне како ваља, онда вичу: „Што ј |
} Истина, кнез Милош је данас сила, али опет је он мали да може Карађорђу и на сенку стати, а к |
н му је исто тако кум као и Вујица, али опет... опет!... — Око њега (Милоша) има свакојаких људ |
>„Тело је огромно, мисли он у себи, али опет ће стати овде у ову шупљину између две кладе.</p> |
p>Милош се слагао у томе с везиром, али опет напомену како је свет, свет.{S} Прости људи лако с |
говор је још с почетка био срдачан, али опет некако службен и затегнут.{S} Но сад се мало по ма |
га доба Ђорђе се нешто мало смирио; али опет памет му је једнако у Србији.{S} И пре, кад су му |
или.{S} Ово је у истини било овако; али опет зато, то нису били никакви разлози, јер ја не бих |
о и мени је свашта падало на ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварати оч |
о зебње — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко велим неће кума Милош теби баш то спремати.{S} |
му мило што се он толико узбуни.{S} Али опет се тешио да је то можда само големо изненађење.{S} |
/> <p>— Ја, у име бога, мислим да се ми опет вратимо у Србију, да опет заложимо ватру на нашим |
егле из земље и радовао би се да се они опет поврате.{S} Бар таке је гласове он, Анта, слушао о |
} Кад се тако мало утишао, он проговори опет, а његов танки глас био је сав храпав, промукао и |
не сме бити ни нама скупа.</p> <p>— Ти опет забраздио!{S} И њима је ту једини спас.{S} Милошен |
{S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет повратио власт, ти би дошао међу људе и опет стао |
следње збогом.{S} Кад твоји топли зраци опет сиђу на земљу, они ће наћи место нас само две гоми |
а се заплаче, што их је шарени лептирак опет обоје надмудрио.</p> <p>— Не умеш да ухватиш, ја б |
е бежати.{S} Је’л тако?</p> <p>Духовник опет одобри, и на томе се, у главноме, свршио њин разго |
лико толико прозрети.</p> <p>— А ја сам опет мислио да пођем с друге стране, да као тужим Црног |
ој земљи и уздам се у бога да се једном опет повратим у Србију.{S} Али то ће бити само онда кад |
е кипи, ври и пресипа се, док сутра дан опет све не умукне и опет не овлада мртвило.</p> <p>Али |
рчин планирао, како би из свега тога он опет извукао што веће користи за се.</p> <p>Карађорђе ј |
тискивало душу његову.{S} Мало после он опет узе реч.{S} Сад је говорио о своме повратку у Срби |
е ишло тешко.</p> <p>Па и ту прва мисао опет је дошла од Милоша.</p> <p>— Вујица га је примио, |
а по колиби, па му се очни капци полако опет затворе, по некад само до пола, и тада то полузатв |
трашни сребрњак његов, али је малаксало опет морала клонути доле.</p> <p>Карађорђе бејаше грчев |
p> <p>— Договарамо се да ли да дозовемо опет Црнога да амо дође — рече Милош онака као узгред.< |
неколико пута навртао, али је на скоро опет престајао.{S} Најзад, пред подне, ветар се сасвим |
че да се нађу на мети, ако би му ускоро опет што затребали, а сам оде да нареди даље што треба. |
Мелентије Никшић, владика шабачки и то опет лане (1816.), наскоро за Молером.</p> <p>Кад су кн |
сам не мисли скоро на Турчина.{S} Но то опет не значи, да он не би радо потпустио другога кога. |
разлегале од веселих песама наших; зар опет да замукну богомоље српске и да изумру звуци цркве |
молитву побожне хришћане српске.{S} Зар опет да потамни сјајност крста хришћанског и зар опет к |
отамни сјајност крста хришћанског и зар опет крст да се поклони и падне пред остророгим, шиљати |
вити ропски јарам турски!...</p> <p>Зар опет да умукну песме слободних кћери српских; опет да о |
ји нас чека.</p> <p>На томе је разговор опет прекинут.{S} Тројка је јурила преко непрегледних б |
опет почеле мрдати, а њен слабачки глас опет би се чуо.</p> <p>...{S}Извикали су га да је први, |
ма приликама, час дрзак и необуздан час опет страшљив, да је и од своје сенке зазирао.</p> <p>С |
ад песма славујева поступно изумре, кос опет пусти своје јасно звиждање, из кога се лако дало п |
њу.{S} Немојте ме гонити да под старост опет идем у хајдуке — рече Ђорђе болно и јетко.</p> <p> |
/p> <p>Карађорђе не одговори ништа, већ опет промоли главу испод арњева и дуго је разгледао цел |
бруарске ноћи несретни Никола Новаковић опет је на коњу бесомучно јурио кроз пусте снежне равни |
е стране, па ипак на том првом састанку опет се нису могли погодити.{S} Шта више, растадоше се |
а разговарали непрестано, а на свршетку опет су осећали како им остаје још много и много, што б |
и коња да корача по својој вољи, час му опет наједаред <pb n="305" /> прикупи дизгине и џарне г |
да на божански Олимп, кад ли ће на њему опет једном синути освештана зрака давно угасле слободе |
теби и њему сад овога часа, — шкргутну опет зубима опаки Новаковић, а десном руком маши се за |
естак <pb n="136" /> дана дочујем да су опет дошли у бербу.{S} Котило ти турско твоје, помислим |
, да бежи што брже може, али у исти мах опет се понови оно шуштање из кукуруза, и пред њега изл |
и из народа, који су се бојали да ће их опет посвадити с царем у Стамболу, па он као што је и н |
све је како најбоље хоћеш, а полумесец опет све ниже и ниже обара рогове, турска сила све је б |
и крив!{S} Знаш и ти зашто си.{S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се ова јадна сиротиња мало с |
е.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Милош опет проговори.</p> <p>— Паметан си човек духовниче, па |
ако је сад сабља у његовој руци.</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Луч је пуцкарао, пуштајући |
у претурили Ђорђа преко границе.{S} Њин опис човека кога су превели и показивању златица које с |
примицала се својим првим покушајима и опитима, где се од речи прелази на дело.{S} Пламен буне |
дубокој јарузи, коју је са свију страна опкољавала густа шума, било је искупљено десетак сељака |
иним, кад другога пута нема!{S} Сила те опкорачила, па сад или пови грбачу па ћути, трпи и снос |
однеше опет грдан новац.{S} Бога ми сам оплакао, гледајући како се ужичке кобилице повијају под |
ав новац који су погубили или им је био опљачкан, оставио им коње, а за њине хареме чак је и ко |
отив кнеза Милоша почела јављати снажна опозиција, између осталога, почињу га окривљавати и за |
па.“ Он га је разгалио и ублажио; он га опоменуо како <pb n="113" /> ће му благост, коју сад по |
тупити.{S} За случај тај, Милошу, ја те опомињем да останеш веран нашем светлом падишаху и да о |
смо прешли у Аустрију, он се почео брзо опорављати.{S} У Србији, за све оно време, кад је најви |
о је и оштрих говора, а пало је и доста опорих речи.{S} Милошу су замерили да много штошта ради |
рука.</p> <p>Милош на то одговори доста опоро, како су у светла везира велике очи, па му се сам |
добром коњу, који вазда чека спреман и оправан.{S} Бежи од људи у пусте пољане и целу боговетн |
ad>V </head> <head>ДВОБОЈ</head> <p>Циљ оправдава средство. — За ову изреку веле, да су је ство |
ла и душевне чистоте људске.</p> <p>Циљ оправдава средство.{S} Да би достигао добро, слободно т |
есто вршили ово, што казује изрека „циљ оправдава средство“, и ако за њу нису никад чули, нити |
/p> <p>Ако је истина, да су изреку „циљ оправдава средство“, и измислиле језуите, слободно се м |
и подведу под један закон.</p> <p>„Циљ оправдава средство“ — ова изрека звони прилично научно, |
и поступке подведу под принцип, и да их оправдају начелом.{S} Али много пре њих, људи су вршили |
кад ме одбранити не можеш, и кад за ме оправдања нема.{S} Што ми причаш шта су учинили други; |
е везир тражио те главе.{S} Јадно је то оправдање!{S} Турски везир вазда ће тражити главе првих |
бине.{S} Али шта да рекнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам напушташ и остављаш оно, ради чег |
, цигаља и других отпадака заосталих од оправке тврђаве.{S} С рана пролећа ту је бујао густ кор |
боље и верније послужим цару!“ Уз то је опрезан као стари лисац, оњушиће где гођ има какве опас |
p> <p>— Не велим ни ја сад — рече Ђорђе опрезно — већ говорим онако у опште.{S} Кад једном зато |
спремљено, Петар полако откључа врата и опрезно уђе унутра, да види да ли спава заробљеник.</p> |
а.</p> <p>Дошав до колибе, он се наже и опрезно провири кроз рупу између прислоњених дасака.{S} |
врата, и кријући га иза леђа, полако и опрезно се стаде приближавати притајеном Цукићу.</p> <p |
тима, са зубљом луча у руци, корачајући опрезно, као мачка, Цукић је лежао полеђушке на поду кр |
жеравицом живим очима, полако прикрада опрезном лептиру, држећи у руци спремљену качкету да га |
је негде изгубио.{S} То га је довело у опреку с кнезом Милошем и то га је после и главе стало. |
> <p>Одсекао му обадва уха, а за тим га опремио тако несретно, да је у Пожегу ушао го голцат, п |
и он ће сам похватати бунтовне вође, и опремити их честитом везиру, само нека везир не пушта Т |
ствар и опет је остављали.{S} Најзад се опремише и изађоше — Симић напред а Крага за њим.</p> < |
рахопоштовањем на оседеле, у љутом боју опробане ратнике српске, и нарочито су тражили везе и д |
ам.{S} Увредио сам и тебе и Миленка.{S} Опрости те!{S} И бог прашта!{S} Ако буде живота и повра |
сто искида и никако не може сам себи да опрости, што је нешто учинио, а није учинио ништа до он |
а нас не нареде, да се нашим људима као опрости што су војевали против султана, па тек онда ако |
{S} Он цвили и моли целу васељену да му опрости, да прими његово покајање и да буде милостивна |
оја мајко, света земљо моја је си ли ми опростила?“...</p> <p>Ово чудно понашање овога непознат |
екни и моли за милост!{S} Можда ће ти и опростити!...</p> <pb n="88" /> <p>Да га је гуја упечил |
р и ред у земљи, погуби ову двојицу.{S} Опростиш ли им, ја скидам одговорност са себе и већ ни |
елила болну душу његову, реч — милост и опроштај.</p> <p>Јест, он тражи милост и опроштај и рад |
проштај.</p> <p>Јест, он тражи милост и опроштај и радо би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо |
олна и претоварена тешким греховима без опроштаја.</p> <p>Помамна ветрина страховито је звиждал |
кумством нашим, те да знаш да никаквога опроштенија ни милости не може ти бити.{S} А за грех ка |
о утехе, за реч — опроштење.</p> <p>Али опроштења нема.</p> <p>Шест је година како га несретник |
за једну једину реч до утехе, за реч — опроштење.</p> <p>Али опроштења нема.</p> <p>Шест је го |
а да чини, али лупање се понови и Милош опсова лупача веома ружно.{S} Познаде по лупању ко је, |
} Иначе, као стални грађани ту су могли опстати само људи мекши, мирнији и погоднији, да се при |
ће се и преврнути кости грешних синова, оптерећених оцеубиством, јер ће знати да синови њини ис |
на Карађорђа и једва би дочекали да га оптуже пред Русима.</p> <p>Бојао се да се није изрекао |
} Самога Карађорђа, као што смо видели, оптуживао је пред Русијом и молио да га уклоне кудгод д |
да се правда и брани, он узе нападати, оптуживати и уједати као бесно псето!...{S} Запињу им з |
и пред њега да се парничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се правдати и бранити.{S} Види се, |
оје страшно разјапљене ране, и стану те оптуживати да су по твојој наредби онако грдно осакаћен |
ам отишао, нашло их се који су ме узели оптуживати да сам био преко мере строг и суров; да сам |
и обадве руке изгорети; она говори, она оптужује, она виче; од њена вапаја ти нећеш имати мира |
по један глас који виче и који те јавно оптужује; свака капља ова претвориће се у по један врео |
имати друга поштенија посла, а да ме не оптужујеш овде код Руса, као да ми је мало ова гомила ш |
Србију, да опет заложимо ватру на нашим опустелим огњиштима, слатка ћеро моја!{S} О боже, испун |
p> <p>Крпара је био човек врло умешан у опхођењу с људима, јако обазрив у сваком послу, а уз то |
одаји огромне палате кнеза Пашкова.{S} Опширне просторије једва су биле осветљене с две олајне |
гледима на успех, у колико устанак буде опширнији, како би турска војничка снага била поцепана, |
ева или његова глава!</p> <p>То је била општа лозинка.</p> <p>Сви су били сложни у томе и сад ј |
хире и забрину.{S} Код њих онда настаје опште неповерење према Србима, не верују њему, не веруј |
шавао је сам с гајтаном, а после је „уз опште саучешће“, сахрањиван с почастима и о државном тр |
се сви балкански народи сложе на једно опште заједничко дело, како су се сад сложили.{S} И ако |
ве људе да их дивљи зверови растргну, у опште, тражили начина да учине убиство тежим, а казну с |
снага и српска и грчка и румунска.{S} У опште, он је требао да поведе све балканске народе у за |
ајно почињу оружати и дошаптавати.{S} У опште, кроз народ прохуји нека усталасалост, која цео с |
огато оружје.</p> <p>Ова соба била је у опште богато намештена за оно доба и за оне прилике.{S} |
од њеног учешћа у покрету зависио је у опште успех целе ствари.{S} С тога се веома много полаг |
у зелени османлуци, брснати бадеми, и у опште благородно воће, једини украс турскога Београда.< |
рпске војводе, четници, барјактари, и у опште војне старешине били су диван официрски кадар за |
њему је била чохана, везена долама и у опште чохано чаршилиско рухо из онога доба.{S} Знанци с |
.</p> <p>Милош се јако двоумио, да ли у опште да улази у ову преписку.{S} Рачунао је, да Ђорђе |
ече Ђорђе опрезно — већ говорим онако у опште.{S} Кад једном зато дође згодно време.</p> <p>Доб |
е друге.{S} И то је било решено онако у опште.{S} Али гласови о доласку Ђорђевом, све су чешћи |
цаја.</p> <p>Али он сврши говор онако у опште, па пређе на Јеладу, на робињу Јеладу; на ону ист |
е се јавила мисао о избору Карађорђа за општега вођу, за војводу балканског, под чију би команд |
е нашали, да човека задене и да изазове општи смех.</p> <pb n="111" /> <p>Тако је терана шала, |
целе њине оружане снаге.{S} Спреман је општи покрет, и <pb n="164" /> Ђорђе је био истакнут да |
ко се боји да се и они не умешају у тај општи покрет, те би га могли пренети и амо преко Дунава |
сваки час зивкати скупштину.</p> <p>Но општи резултат саветовања био је ипак веома повољан за |
ога се веома много полагало на то, да у општи покрет буде увучена и Србија.{S} Управо од ње се |
лаћао се плуга и као мирни земљорадник орао и топио знојем плодна поља своја.</p> <p>То што је |
чини, да ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају семе у земљу.{S} Човек баца семе у зем |
крену Морави да се превезу на скели код Орашја.</p> <p>Ту Карађорђе наиђе на кмета Стојадина, к |
овде се зна, да су они каваљери руског ордена и да примају од Русије пензију.{S} По томе штого |
к у генералској униформи, окићен многим орденима, а без једне ноге.{S} Чим се старац помоли, са |
д се доцније, полазећи с руским мајором Орловим за Русију, Карађорђе заустави у Карловцима и по |
, па после у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао код свију, г |
а ако хоће море му главу укинути, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не упита шта учини.{S} Мил |
ли оружан? — упита кнез даље.</p> <p>— Оружан је, господару; носи и дугу пушку.</p> <p>— Па шт |
крочи доле горе по кући — Сам! а је ли оружан? — упита кнез даље.</p> <p>— Оружан је, господар |
веће од другога.</p> <pb n="134" /> <p>Оружан од главе до пете, овај човек био је сурова, дивљ |
ли та је снага најзад била исцрпена.{S} Оружана Србија пала је, и ти си морао бежати.{S} У том |
лканског, под чију би команду дошла сва оружана снага и српска и грчка и румунска.{S} У опште, |
ог, под чију је команду имала стати сва оружана снага свију балканских народа.{S} Он би био као |
поглавица и неограничени вођ целе њине оружане снаге.{S} Спреман је општи покрет, и <pb n="164 |
друмом 12 коњаника, на добрим хатовима, оружани од главе до пете.{S} То су били најпоузданији м |
ји ударају по педесет на једнога и који оружани кидисавају на човека голих шака, који им је сам |
светљивала.</p> <p>Сви ови људи били су оружани, а по изгледу срдити, кивни, грдно заморени, пу |
о дати.{S} Међутим, Срби су се окружили оружаним момцима и показивали готовост, да оружјем бран |
узбуни светину и окружи се многобројним оружаним гомилама, ко ће онда бити крив.{S} Ја за тај с |
мова.</p> <p>Хучна тевабија оде; гомила оружаних људи, с коњима, под оружјем, у жагору и лупи, |
с читавом булументом, с великом гомилом оружаних људи и момака својих, што Карађорђу одмах паде |
с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомилом оружаних момака и говорио овако слободно, на Вујици се |
лако му је било наћи свагда по пет шест оружаних скитница, које је водио са собом и који су га |
ине, многи се испод руке потајно почињу оружати и дошаптавати.{S} У опште, кроз народ прохуји н |
спрема; како има много навучене џебане, оружја и свакојаке војне спреме, али је зебња да Турци |
о!...{S} На ту јуначку веру ево ти мога оружја!</p> <p>Цукић журно јурну напред и дохвати пишто |
за кратко време стишавала убојна звека оружја, те су српски ратници могли мирно отпасати своје |
о му људе да му покажу где има закопана оружја и два топа, да све то утроши на народне потребе. |
кад се рат свршио, кад је звека убојна оружја престала, Цинцинат се враћао дому своме, лаћао с |
мао широке и кратке црвене чизме.{S} Од оружја сада је имао за појасом два сребрњака, с обичним |
а да га везујем.</p> <p>— Нема ништа од оружја код себе?</p> <p>— Нема!{S} Претресли смо га, ка |
и припазите да гдегод што не сакрије од оружја, па га онда пустите амо к мени.</p> <p>За мало п |
бедевија, наносио <pb n="89" /> руха и оружја, напио се руменога вина, наљубио лепих туркињица |
и довести учене официре, и донети много оружја да се народ диже на буну...</p> <p>Ови страни љу |
подбадам народ тамошњи да се буни и на оружје диже.</p> <p>„За састанке ја незнам, шта би ви у |
то је Ђорђе, јамачно би и они устали на оружје“. — рекао је Ипсиланти једном пријатељу, колико |
га начина, већ се ваља поново дизати на оружје и оружјем очистити Србију од Турака.{S} Па како |
се мре!...{S} На, сине Перо, узми твоје оружје!...{S} Ти си био човек, ти си ми био бољи него р |
сме да буде!...{S} Перо, дај амо твоје оружје рече Цукић, рапавим, испрекиданим гласом, гушећи |
рака, одузео им сав новац, боље одело и оружје, па жив и здрав умакао у планину с друштвом, и а |
одлазили и долазили, неки су прегледали оружје, неки се спремали да легну.</p> <p>Док се овако |
у, он је тада побеђеним Турцима оставио оружје, вратио им сав новац који су погубили или им је |
тници могли мирно отпасати своје светло оружје и своје крваво ратничко руво, заменити скромним |
је он махнит, немој ти прљати то светло оружје, на коме се досад блистала само дика и слава срп |
а, по којима се ређало много сваковрсно оружје.</p> <p>Велика земљана пећ прошарана зеленим грн |
бу, где је о дувару висило много богато оружје.</p> <p>Ова соба била је у опште богато намештен |
жаним момцима и показивали готовост, да оружјем бране своју имовину.{S} Тако је дошло било до з |
де; гомила оружаних људи, с коњима, под оружјем, у жагору и лупи, удали се, носећи собом две кр |
, већ се ваља поново дизати на оружје и оружјем очистити Србију од Турака.{S} Па како тај велик |
ећу и да им помогну чим могну, новцем и оружјем, ако не могу људима!</p> <p>Али што је ствар по |
маха ћушкао око Карађорђа позвецкујући оружјем.</p> <p>— Откуда код тебе ова скитница Новакови |
на добрим коњима и под богатим сјајним оружјем, јахало је напред да просецају пут, кроз сабије |
харове наше, наше ризнице и пусатнице (оружнице), и погледајте низ нас саме!{S} Са свијех стра |
ати да су по твојој наредби онако грдно осакаћена!...{S} Не, не!{S} Ти не смеш застајати, кад с |
дрхтавица и он није могао даље.</p> <p>Осакаћени несретни кнез Сима, болно је стењао и грчевит |
, мора много и да сме.{S} Смелост често осваја земље и градове, а страшљиво <pb n="188" /> двоу |
ратити најдаље за 3-4 дана.{S} Међутим, освану већ и петак, 11. јули, а од Вујице ни трага ни ј |
Драгића.</p> <p>9.{S} Март 1817. године освануо је туробан и намрштен.{S} Од времена на време п |
ЊИ ДАН И ПОСЛЕДЊА ВЕЧЕРА</head> <p>Беше освануо 12. јули 1817, а падао је у суботу у очи летњег |
мегдану.</p> <p>Такав бурни и тужни дан освануо је 9 марта 1817. год. Још од ранога јутра гомил |
кад му се сад не може ништа помоћи.{S} Освести се, прибери се, капетане Драгићу, и учини што т |
се доцније прибрала и повратила, кад се освестила толико, да је опет могла и будна говорити, ст |
е треба.{S} Надао се, даће се тргнути и освестити, али они су ове године потерали још и црње.{S |
> <p>Кроз Врљу бејаше преговорила стара освета.{S} Он је имао рођена брата, кога је Карађорђе з |
отати, а с висине чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеубиство!“ Тада ће мрак обузети Срби |
бију.</p> <p>Герман се умеша. — Није то освета, господару.{S} Голема нужда гони кнеза Милоша да |
ртваца, они побијени, они што долазе да освете и себе, и друге и цео мртвачки род свој.{S} А мр |
и повика пуна срџбе и узмућене пакосне освете, као огромни таласи неодољиво су запљускивали са |
мка секиром у чело!...{S} Да паднем без освете без замене по вољи једне крштене туркуше, једне |
<pb n="141" /> се био зарекао да му се освети кад тад, па би јамачно то и учинио, да Карађорђе |
р није боље спасти главу па доцније бар осветити кнеза Симу, кад му се сад не може ништа помоћи |
елику гужву упаљена сена.</p> <p>Пламен осветли оџаклију, а Марко и његов верни слуга Никола уп |
велико ухватила ноћ.{S} Упаљене машале осветљавале су ходник кроз који Милош прође, а унутра у |
оба дању изгледала мрачна.{S} Сад у ноћ осветљавана је са два жишка, која су по соби расипала ж |
ubSection" /> <p>Оџаклија је опет јасно осветљена, две велике цепанице луча букте крај оџака.{S |
ва.{S} Опширне просторије једва су биле осветљене с две олајне лампе, намештене на два краја ду |
да је једва на два три корака унаоколо осветљивала.</p> <p>Сви ови људи били су оружани, а по |
оји је за тренутак постао грозни убојни осветник, опет повраћа да буде благи заштитник душа, те |
и — реће бабе Вишња.{S} Јес, то су они, осветници мртваца, они побијени, они што долазе да осве |
као зверка у гори, да откудгод не пукне осветничка пушка!...{S} И зар може бити среће и благосл |
зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да убиство убиством покају...{S} Тада би и он с |
о, да Карађорђев одлазак из Србије није освету спречио.</p> <p>Милошу се особито допадоше ове р |
п, кад ли ће на њему опет једном синути освештана зрака давно угасле слободе.</p> <p>Али спрема |
рупним корацима.{S} Наједаред старац се осврте и проговори полако: — Ево овде! — затим пресече |
и сужници га нису хтели развлачити.{S} Освртоше се по тамници.{S} Нису имали шта узети ни оста |
и су управо с неким страхопоштовањем на оседеле, у љутом боју опробане ратнике српске, и нарочи |
је требало вршити брзо, да што Турци не осете.</p> <p>Но сад је настајало питање: ко и како да |
ај мах би ишчупан из корена и Карађорђе осети само, како и њега и то поломљено џиновско дрво пр |
средној близини и неустрашиви Карађорђе осети како му срце заигра у грудима.</p> <p>Као да су с |
ка зорно и нетремице.{S} Отац Мелентије осети, како га од тога погледа прође језа.</p> <p>— Дух |
о је њему најмилије, Милош мало по мало осети неко олакшање.</p> <p>— Говорите, браћо, сад што |
ке који се губе у даљини.{S} У исти мах осети се јак дах буре, од чега затрепери сваки листак н |
67" /> <p>Тек кад се нађе насамо, Милош осети како га Карађорђев долазак у Србију притискује ка |
д и камо пре језуита.</p> <p>Језуите су осетиле потребу, да неке друштвене појаве и поступке по |
рођену слабост, Карађорђе је наједаред осетио како је огромна разлика између њих и њега...{S} |
ће, избацивати одломке кора, а уз то је осетио како га загушује мокри натрули задах што отуда б |
ко брзо одсече главу, да то управо и не осетите.“</p> <pb n="74" /> <p>Американци хитају сад да |
ље трајало колебање, то је он био веома осетљив на све што се тицало тога питања.{S} Ту га је н |
им борама избраздано лице било је веома осетљиво и покретно; сваки осећај на њему се изражавао |
им, онда та казна треба да буде тешка и осетна.{S} С тога, што год је већа кривица — казна треб |
n="290" /> <p>Карађорђе рече како и не осећа глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и Наум — по |
Хиљадама руку маша се за њега, и он већ осећа како га тресу, трзају, кидају и разносе у комаде. |
ило је веома осетљиво и покретно; сваки осећај на њему се изражавао и <pb n="56" /> брзо и јасн |
и су то били узвици подсмеха или изјава осећаја да би осуђенике ваљало поштедити и оставити их |
жати за том бусијом.</p> <p>Душа, срце, осећаји, мисли, цело биће његово, све га је вукло у Срб |
ањао се пред величином Карађорђевом.{S} Осећаји дужности борили су се с осећајима самољубља и с |
ле те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји Милошеви, стиснути у тесне међе једнога срца и |
вом.{S} Осећаји дужности борили су се с осећајима самољубља и славољубља, и на махове превлађив |
их Турчин на мукама умори, баба Јана је осећала с тога тешки терет на души, тврдо уверена, да с |
н и очајан, она је и сама у својој души осећала болни одјек тога очаја.{S} Речи јој саме почеше |
<p>Наста кратко ћутање.{S} Обадве жене осећале су као да им је нешто засело у грлу, док Карађо |
.</p> <p>Таласи тога кретања живо су се осећали тада у Влашкој и Молдавији, где је било много г |
арали непрестано, а на свршетку опет су осећали како им остаје још много и много, што би имали |
у симпатисали Грцима, код којих се тада осећало живо кретање, јер је хетерија грчка развијала с |
умем све по реду да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми говори да Милош не ради добро.</p> |
све је у тишини.{S} Од кнезова сада не осећам никаквога да што на страну тегли.{S} Сви су са м |
ао кроз неку маглу а из огромне даљине, осећао то, да он Карађорђа мора убити.{S} Он није могао |
оно у почетку устанка, он је сад понова осећао да је опет дошао на њега ред, да он први поведе |
ова тренутци двоумице.{S} Милош је тада осећао како га ненадно спопада самртни страх, при самој |
и ту чисто као заспала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило да решава |
је на њега тако тежак утисак, да се сад осећао чисто срећан, видећи што тај сан није јава.{S} П |
и ово још сан или јава.{S} У грудима је осећао да га нешто истински боле, нарочито испод леве с |
ебе умири.</p> <p>Али у исти мах, он је осећао као да га неко чисто вуче за руку и да му вели: |
> <p>Неодољиви бол обузе Милоша и он је осећао како му од тога љутога бола мркне свест и како п |
авлаш говорио, говорио је много, јер је осећао како га тај говор ведри и разгаљује.</p> <p>— Го |
ако је говорила стара Вишња; а Милош је осећао да му свака та реч као растопљен челик капље на |
<pb n="132" /> свију страна и Милош је осећао да ће се сав тај урнебес сручити на његову главу |
или орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао код свију, где више, где мање.{S} С тога Милош ј |
е да прикрије своју срџбу, јер је и сам осећао да се изрекао више но што би требало.</p> <p>— Т |
ругова и личних пријатеља, он се некако осећао сам и напуштен.</p> <p>„Да идем и да окушам срећ |
да се тај човек погуби?</p> <p>Марко се осече набусито:</p> <p>— Затрокујеш ми ту као нека баба |
и Милошеви, да с Турцима путем погодаба осигура народу нека права, остали без успеха, и како са |
уштву с румунским родољубима и то им је осигуравало успех.{S} Још је ваљало у то коло увући и С |
толико да покајем ранију погрешку и да осигурам успех послу кога се лаћам.{S} Толико <pb n="22 |
не може ништа да учини, кад се хајдуци осиле и у народу настане врење и комешање, тада који од |
и-сарајем кримскијех канова?{S} Гдје су осиони и пребогати Турци Биоградци, који су некада до С |
Милош је одречно вртео главом.</p> <p>— Осиротео је народ и нема откуд — рече он одсудно — но п |
ића, те га са својим харамијама скотски оскрнаве и обележе.{S} Несретни отац, кукајући вратио с |
дан тренутак замуче.{S} Глас јој бејаше ослабио и уздрхтао.{S} Спомен на ова тешка времена беја |
читав јужни крај балканског тропоља.{S} Ослањајући се доцније на ове знатне добитке у земљишту, |
узима.{S} Ко је дао право Карађорђу да ослобађа Шумадију?{S} Она га није звала и молила; он је |
а, да се балкански народи колико толико ослободе и својим очима прогледају, па ћеш ти тек тада |
прође ни једна свадба, а камо ли да се ослободи цела једна поробљена земља — рече Карађорђе.</ |
ош паметан, па да помогне да се све ово ослободи, ту би онда било места за све.{S} На огромној |
веле, нека крене он Србију и помогне да ослободимо Грчку, а већ после што ће видети вајде од св |
у почетку, но да помогне да заједнички ослободимо земљу!</p> <p>— Србија сама не може сад ништ |
рђаве и из вароши.</p> <p>Пошто се тако ослободио три своја опасна противника, Милошу чисто одл |
ободићеш се!{S} Ево њих, иду, они ће те ослободити.</p> <p>Окупан у зноју од страха и узбуђења, |
се могла упалити цела турска царевина и ослободити цело српско племе!{S} Ко је још шта добио од |
једном нестане, јер се само тако могао ослободити сталнога страховања од њега.</p> <p>Одмерив |
ђева.{S} Таким представљањем он је хтео ослободити духове, да с већим поуздањем уђу у покрет, а |
очи!{S} Ха, ха, ха!...{S} Али чекај!{S} Ослободићеш се!{S} Ево њих, иду, они ће те ослободити.< |
} Доцније они одоше, одоше чак у Париз, ослободише цео свет, само се јадних Срба нико не сети.{ |
љана чинио један Цинцинат, то су у доба ослобођења чиниле све војводе наше.</p> <p>Велики ратни |
устанка за свето дело грчкога народнога ослобођења.</p> <p>Кнежевина Влашка и Молдавија биле су |
смело треба развити заставу балканског ослобођења и громовитим гласом поздравити све балканске |
Науме, овде је никло прво семе српског ослобођења, па је право да овде дозре и последњи плод њ |
шом и свом снагом служити великоме делу ослобођења.</p> <p>Но сви напори његови опет би морали |
нијих слобода из доба Карађорђевих и за ослобођење од турске силе.</p> <p>Нарочито су се интере |
улоге у славној десетогодишњој борби за ослобођење, Наум се био упознао са свима великим ратним |
дишње борбе и успеха својих.{S} Нада на ослобођење и вера у васкрс српске слободе била је још ж |
т зачеђена горостасна замисао о српском ослобођењу из кога се имала родити слобода свију балкан |
а и сазревала велика мисао о свесрпском ослобођењу.</p> <p>И Карађорђе узе бројати редом све он |
ако лелуја баш на оном рубу где се небо ослонило на земљу, те се није могло лако разликовати, д |
везира задовољан.{S} У колико се могао ослонити на реч Турчина; он му је обећао и зајемчио све |
пава ли Карађорђе или не, и брижљиво је ослушкивао сваки дах, сваки и најмањи шум, што је долаз |
примиче.{S} Милош с премрлим срцем узе ослушкивати ову нејасну грају.{S} Она је расла; сад је |
мничких кључева.{S} Оба сужника стадоше ослушкивати.{S} Кораци су се примицали.{S} Сад застадош |
триже дугачким црним брковима, и као да ослушкује хоће ли га и овде узнемиравати његов мали гон |
, које нико не разуме.{S} Затим стане и ослушкује хоће ли проговорити земља, хоће ли с јавнути |
поћута, опет је изгледало, као да нешто ослушкује.{S} За тим рече замишљено, као да сам себе пи |
н се притаји, изгледало је као да нешто ослушкује.{S} За тим додаде:</p> <p>— Чујете ли како из |
ат.</p> <p>Човек дође пред кућу, стаде, ослушну, па онда удари три пут звекиром у железни колут |
ка звека звонцади.</p> <p>Карађорђевица ослушну.{S} Чек’дер — рече она, и опет ослушну. — Бога |
ослушну.{S} Чек’дер — рече она, и опет ослушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се кола с |
божна свечана тишина.{S} Али ко би боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тихо, скоро не |
ед II, Мустава II, Ахмед III, Махмуд I, Осман III, Мустафа III, Абдул-Хамид I, Селим III, Муста |
којих једва овде онде, провирују зелени османлуци, брснати бадеми, и у опште благородно воће, ј |
ти најбоље! — рече Добрњац, као у шали, осмејкујући се при том левим брком.</p> <p>— А што ћеш |
еха, у коме се мешао и стапао у једно — осмех Богородице која, предана душом и срцем, у пуном м |
на грудима свога божанског младенца, и осмех сатане — преласника, који гледа у својим канџама |
запечених усана играо му је самртнички осмех, пун бола и безнадежна очаја.</p> <p>Старац је гл |
о би му на уснама заметак некаква чудна осмеха, у коме се мешао и стапао у једно — осмех Богоро |
уго!</p> <p>Марко се јетко и подругљиво осмехну:</p> <p>— Па шта?{S} Ти сад хоћеш да узимаш гос |
вља — рече Врљо с подругљивим шеретским осмехом на лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још и ти број |
тела, да згоревањем своје рођене снаге оснажи њега и ојача његов слабачки пораст — јес, мајка, |
, сви су похитали Чолак Антиној кући, и осниска собица Антина брзо се напуни.</p> <p>Чак дође и |
олебања.{S} Ствар је крио за се, али на основу тих позива, већ се почео спремати за полазак у С |
постане наследни кнез српски, и тако да оснује нову династију српских владара.</p> <p>Огромна м |
ако ти почем није криво — рече незнани особењак.</p> <p>Кнез Милош се саже, отвори одозго крпу |
ту одличну црту код Крпаре.{S} Све ове особине учиниле су те је хетерија Науму била поверила в |
ам научио и то, да високо ценим одличне особине и дивне <pb n="281" /> карактерне одлике наших |
ла, покупио робље и учинио триста јада, особито како су Турци сад кивни и срдити на све нас, шт |
ошу су била веома по вољи овака решења, особито кад му је дозвољено да он пише у Русију у име к |
се није упуштао да се са мном саветује, особито о народним пословима.{S} Шта више, кад би се по |
соша?{S} На то се сад врло строго пази, особито у пограничним местима.</p> <p>— Побринуто је за |
танимира, кнез је почешће употребљавао, особито кад је требало однети кудгод брзо и поуздано ка |
ка, за те њежности ништа се није знало, особито амо на овим нашим странама, у нашем лепом Беогр |
кнез Милош често употребљавао уз говор, особито кад говори нешто својски и од срца или кад је в |
био за Милоша стална и голема опасност, особито у случају каквих буна, нереда и ратова.</p> <pb |
, народ неће лако улетити у нову ватру, особито кад Муја загуди из Београда топовима.{S} Овај с |
обиђи да не направе момци какву штету, особито пазите, да ватром шуму не запалите.</p> <pb n=" |
али веома отмена и јуначка изгледа.{S} Особито му је око било сјајно и оштро.{S} Нарочито кад |
ради и код других балканских народа.{S} Особито су симпатисали Грцима, код којих се тада осећал |
ито су тражили везе и додира с њима.{S} Особито је „вожд“ уживао љубав и пошту Грка, и највеће |
своје најверније и најоданије људе.{S} Особито је до сад Павле без поговора слушао све заповес |
познаника, који су остали у Србији.{S} Особито, од кад је у Србији 1815. опет букнуо народни п |
ле рачунам, да он то не би смео сам.{S} Особито, док је још тамо у Русији.{S} Јер, ти знаш како |
д се Милош помешао у народне послове, а особито кад се истакао као вођ народни, његова кућа у Ц |
на да сузбија оваке гласове и смутње, а особито он, кнез, принуђен је да оштро гони таке људе, |
че један.</p> <p>— Знадем их обојицу, а особито Сима.{S} Кад се бејаше оно и Милош похасио, Сим |
доласку, сем ако би се намерио на каква особито добра и поуздана пријатеља.{S} На томе се те ве |
ајчешће остављају саме, нити су се икад особито журили да нам повише и појаче помогну, а кад до |
е није освету спречио.</p> <p>Милошу се особито допадоше ове речи Врљове, неколико пута махао ј |
пило и разговарало.{S} Карађорђе је био особито расположен.{S} Причао је неке догађаје из ране |
> <p>Изгледао је као да ударац није био особито јак, бар није изгледало да је џелат много запињ |
Карађорђа и Наума било се утврдило неко особито зближење.{S} Изгледало је, као да су се среле и |
породице.{S} Морало би се десити нешто особито, па да их из тога стања ишчупа и опет рине у бо |
реле су пред кућом велике ватре.</p> <p>Особито је било живо у једној великој авлији у сред сел |
Грка, и највеће личности сматрале су за особиту част да учине лично познанство с Црним Ђорђем, |
свет но тебе — рече он брзо и прилично осорно.</p> <p>Мелентије се притаја и слеже раменима — |
У левој руци држао је за врх од држаље осредњу секире, а иза силаја стрчале су му две сребрне |
слуга Никола.{S} Никола је носио у руци осредњу секиру, <pb n="25" /> покривену остраг под гуње |
} Он побеже у ђаурску Московију, а вође оста Коџа Милош.{S} У зачетку и он је, наопако му било, |
ица и Наум устадоше од совре, Карађорђе оста још подуже; купио је полако мрве што се бејаху рас |
ланци, па после, ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Велику |
о зубима, он викну својим помагачима да оставе Драгића, да га не везују, а сам дохвати сабљу, о |
о се у хану нашло, па га онда затворе и оставе на миру.</p> <p>Споља поставе два стражара, једа |
га обесе ченгелима за ребра, па га тако оставе док не издане.</p> <p>Али и Турци су правили нек |
<pb n="207" /> привикаше пусти, пусти, остави... и ја дигох руке, и све се сручи, и од читаве |
<p>— Па ето му власти, немој му дирати; остави му највише чинове, нека бира... најпосле споразу |
е тражимо ништа <pb n="165" /> више.{S} Остави и ти на миру Милоша и Србију, па се тебе нико не |
смрзао, чика Стојане, ако бога знаш?{S} Остави то сито, дај га овамо мени, па одите да вас отре |
и даље сумње Наумове, па додаде само: — Остави Науме, све је у божијој руци... а пазићемо и сам |
у пљоску са старом шљивовицом.</p> <p>— Остави ме, брате, није ми до ракије, сваки ми гутљај ев |
мислио, само је хтео потсетити момка да остави ствар до сутра.</p> <p>— А што да је остављам и |
ло доба, да се са свима растане, да све остави, да никад више не види она мила места, за која с |
де премлатим.</p> <p>— Па баш зато га и остави нека од другога нађе, а какав је, неће то дуго т |
тао народ, кад Црни стругну у Немачку и остави обезглављену сиротињу.{S} Памтиш ли?...{S} А, ја |
рија прича ту ствар овако:{S} Карађорђе оставивши Београд и Србију 21.{S} септ. 1813. год. пређ |
обично би јој рекла „ћеро.“ Тек су биле оставиле посао, који су дотле заједнички радиле — навиј |
осекао!{S} Утекли као курве и ђидије, а оставили ову сиротињу саму, па сад видели где народ поч |
оље је да не мислим о свему томе.{S} Да оставим, па кад настану те прилике онда, према приликам |
сломих врат, кад сам први пут крочио да оставим Србију и да тумарнем у туђину.{S} Измамише ме, |
оји су погубили или им је био опљачкан, оставио им коње, а за њине хареме чак је и кола набавио |
венији но пред својим попом.{S} Управо, оставио их је да се сами саветују, а он их је више слуш |
ом савету, он је тада побеђеним Турцима оставио оружје, вратио им сав новац који су погубили ил |
то им се овако управо пожалио, Милош је оставио сакупљене прваке да сами већају, шта им ваља чи |
њином је наговору и из Србије отишао, и оставио овај народ да га Турци муче и убијају.{S} Тешко |
својој земљи, међу својом браћом, кости оставио, бар би ми душа била мирна.{S} Каје се он сада |
проиграо.{S} Његово је умрло чим је он оставио и напустио ову земљу!</p> <p>— Умрло!{S} Е, мој |
о са својим жељама.{S} А да би му везир оставио потпуно слободне и одрешене руке према Карађорђ |
ном скровитом кућерку, где бејаше синоћ оставио свога друга.</p> <p>Неопажено, он брзо стиже та |
— Добро ми је ћеро, добро ми је дијете, оставите ме само овако мало да одахнем.</p> <p>И две же |
Кад ми у мојој невољи не можете помоћи, оставите ме бар на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја |
ме људи!{S} Гледајте ви свога посла, а оставите мене на миру.{S} Кажите и поручите Милошу нека |
да ми ока отворити.{S} Прођите ме се и оставите ме на миру — то је све што ја од вас тражим.</ |
је свакоме какав такав начин живота.{S} Оставити сад све то, напустити породице, па тумарнути у |
лу, па он као што је и научио, утећи, а оставити сиротињу да цвили и пропада...{S} Тако, тако, |
лушати горег од себе!{S} Не желим ни ја оставити кости у туђој земљи и уздам се у бога да се је |
и да Бог тај големи грех неће и не може оставити без тешке казне.</p> <p>Занета тим мислима, ст |
народа за слободу, хетеристе нису могле оставити без пажње српске емигранте, међу којима је бил |
ћаја да би осуђенике ваљало поштедити и оставити их да живе!</p> <p>Драгић диже главу и разглед |
по тамници.{S} Нису имали шта узети ни оставити.{S} Прекрстише се и пођоше.</p> <p>Ту под свод |
>„Кад знадну да си ти преко у Аустрији, оставиће <pb n="219" /> обезглављен народ на миру.{S} Н |
ок се бијемо, бијемо; ту нас понајчешће остављају саме, нити су се икад особито журили да нам п |
у.</p> <p>Мрачни ноћник час иде у корак остављајући коња да корача по својој вољи, час му опет |
S} Остављали су домове и огњишта своја, остављали бојна поља, на којима су толико пута брали по |
у толико пута брали победничке лаврове, остављали су све што су звали својим, па с породицама с |
егове.</p> <p>Тежак је био растанак.{S} Остављали су домове и огњишта своја, остављали бојна по |
пута узимали једну исту ствар и опет је остављали.{S} Најзад се опремише и изађоше — Симић напр |
јде, опет мени не би ни на ум падало да остављам Србију, да се ту не нађе Руса, који су ме одма |
ви ствар до сутра.</p> <p>— А што да је остављам и одлажем до сутра?{S} Нећу га остављати ни је |
и бити крајња будала, да сад ово другом остављам и да гледам мирно, како ће ми дићи испред носа |
остављам и одлажем до сутра?{S} Нећу га остављати ни једне декине (минуте), знаш ли ти то! — ви |
да се оправдаш сад, кад сам напушташ и остављаш оно, ради чега су толики људи главом платили.. |
тезала и везивала главу, и опет је врат остављен слободан и разголићен, како кајиш не би сметао |
ико срце, на <pb n="34" /> коме су биле остављене за два три прста и обадве главне жиле што из |
е архимандриту Мелентију Никшићу, да на оставу 10.000 дуката. (Други тврде да је било 4.000 а н |
тежу и посрте с коња, али му десна нога остаде закучена у узенгији.{S} Тако обешена, коњ га пре |
ђе оде у Русију без дуката, а Мелентије остаде као врло богат човек. „Поменик”.</note> <note xm |
собом две крваве главе, а у пустој шуми остаде Драгић са својим десетогодишњим синчићем и с два |
ењем очекивао да се људи разиђу, па чим остаде сам с кнезом Милошем, он устаде, закључа врата и |
то се дуго разговарао насамо с оним што остаде у Банату.</p> <p>Кад су прешли на српску страну, |
е мени било ласно кад сви утекоше, а ја остадох овде скоро сам да горим на сто ватра!...{S} Ја! |
р не устаде, али стари Турци пођипаше и остадоше на ногама докле везир и Милошу не даде знак да |
p>Павле и Вујица, згледаше се и за дуго остадоше неми и зачуђени.</p> <p>Последње речи Милошеве |
зато Петар је стајао непомично.{S} Тако остадоше неколико тренутака, гледајући један другом пра |
, гости се већ јако проредише и наскоро остадоше само домаћин, Ђорђе, Чолак Анта и Симић.{S} Чо |
вља ту исту погрешку.{S} Шта ми је онда остајало друго но да ударим у строгост, која јесте свир |
> <p>Сви су били сложни у томе и сад је остајало само да Милош нареди што је потребно за изврше |
и то писмо могло бити.</p> <p>Вујица је остајао при свом првашњем тврђењу да писма нема.</p> <m |
јтежим и у најопаснијим приликама он је остајао хладан и био је увек један исти.</p> <p>И што в |
решити, пошто је од свега најгоре било остајати и даље у неизвесности.</p> <p>Пошто је прво са |
х јаничара.{S} Кудгод они прођу за њима остаје кукњава и јад.{S} Колико су људи испребијали сам |
ш ми ти, и како је пре било, тако и сад остаје; ти одговараш мени а народ теби.{S} Ђорђе је јед |
, а на свршетку опет су осећали како им остаје још много и много, што би имали једно другом да |
њиној близини, час их претичући, а час остајући иза њих, како је кад захтевала сигурност отмен |
ругим четири пуна часа и опет су обадва остала пуна.</p> <p>И сви ти разговори, сва она страхов |
ку.{S} С тога је вероватно да би Русија остала на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и д |
на Врљова о домамљивању Карађорђевом, и остала без даљих последица, Милош је доцније о тој ства |
ће показати да та дуга размишљања нису остала без неких резултата.</p> <p>Међутим, Врљо је од |
</p> <p>И Грчка и све околне покрајине, остале би тада с мало турске војске.{S} Грчки устаници |
туглија, што значи паша од три репа.{S} Остале паше као ћехаја везиров и други имају по један и |
арађорђе познавао, али ни за њега ни за остале није знао да су у служби код Милоша, већ је мисл |
рате.</p> <p>Карађорђе је распитивао за остале војводе што су живели у Кишињеву или у околини п |
оне главе и Молерова и владичина и све остале, пале у интересу отаџбине.{S} Али шта да рекнеш |
нешто и покушавао, али ту се испречише остале војводе па не дадоше ока отворити.</p> <p>— Да с |
а би пред светом изгледало као да и нас остале кнезове по штогод припитује, а после опет ради о |
тем погодаба осигура народу нека права, остали без успеха, и како сад и он сам увиђа да нема др |
и су још пре шест година тамо у Србији, остали су онде, где господар Ђорђе, усред славе и силе |
ге седе браде и бледа измучена лица.{S} Остали су га немо гледали.{S} Нико се не усуђиваше да п |
илош је Лисовића поново звао к себи.{S} Остали су заједно скоро пуна пола сахата.{S} Ту је Мило |
уке, па да онда заједно крену Плани.{S} Остали, на броју њих 18, водећи са собом као заробљеник |
нестаде из друштва, и више од пола часа остали су заједно у побочној соби, где су се поверљиво |
станак који је био одсудан по цео његов остали живот.</p> <pb n="170" /> <p>На томе састанку би |
ту на вечеру, и ту се бејаху искупили и остали угледнији чланови српске кишињевске колоније.{S} |
стране.{S} Спомену му како су Драгић и остали, најпосле, људи који можда нису ни имали зле нам |
а дознао за ову ватру што су је Цукић и остали спремали, но да је букнула и народ се побунио у |
згред.</p> <p>То одмах прихватише и сви остали.</p> <p>— Тако и јесте.{S} Од Вујице треба тражи |
е.{S} Говорили су полако, али, како сви остали ћуте док један говори, у кави је владала мртва т |
су све да их спасу, али су сви покушаји остали без успеха.{S} Марашлија је био неумитан.{S} На |
чинило да би им било лакше да смо и ми остали, па да заједнички трпимо и гинемо.</p> <p>— И ак |
} А наши заједнички послови и разговори остали су још пре шест година тамо у Србији, остали су |
вске колоније.{S} Близу до после поноћи остали су ту сви заједно, па се после један по један по |
утекли, па сад они добри, а ми који смо остали овде и све издржали и очували душу овоме народу, |
ог свети му знаде куда.</p> <p>Тако смо остали скоро до зоре.{S} Тада изговори ово, чега ћу се |
је отишао у другу собу са женом, где су остали скоро до сванућа.</p> <p>Неколико пута жена га ј |
пријатеља, рођака и познаника, који су остали у Србији.{S} Особито, од кад је у Србији 1815. о |
а веома живих ватрених очију.{S} Док су остали разговарали, он је немирно погледао час на једну |
огао избећи и одселити се, и они што су остали да подносе најстрашније муке проклели су нас прв |
овог писма — рече Милош најзад.</p> <p>Остали слегнуше раменима: — Види се да је био срдит кад |
Крџалију (пса), а он је старешина свима осталим.{S} Кад он регне и каже им: „ово је наш човек, |
ви повезани (двојица су погинули).{S} С осталим Врљо се наплатио како је најбоље знао, али Чимб |
питања, било је питање о савезу Грка с осталим балканским народима и државама.</p> <p>Мудре во |
м се мужеви по оделу са свим помешали с осталим тамошњим мештанима.</p> <p>Жив је био саобраћај |
о Јаков на Забрежју наговарао да и он с осталим старешинама пређе у Немачку, куда је Карађорђе |
већ бејаху потегли да га виде.{S} Међу осталима био је ту и Риста Парезан и још неки.</p> <p>Т |
Симић оде да види хоће ли наћи кога од осталих војвода.</p> <p>Чим су чули за Карађорђев долаз |
ј страћари, што се готово губи у гомили осталих кућерака сиромашног краја у Савамали, дешавао с |
та.{S} Њена судбина везана је са судбом осталих балканских народа и земаља.{S} Да је Милош паме |
рчки хетериста Ипсиланти.</p> <p>Између осталих, ту су имали своје представнике и оба румунска |
је у петак увече тај абер дошао доцне, остало је да се изврши сутра.</p> </div> <pb n="279" /> |
аза очима на Карађорђа и прошапута — за остало како нареди господар!</p> <milestone unit="subSe |
поверењу, и одмах ту спремљено је и све остало што треба да се положи заклетва.{S} Они да се за |
ин план и према томе удешавали су и све остало.{S} С тога су и мене измамили из Србије да не би |
м већ да дам још једино добро што ми је остало, а то је овај голи живот!</p> <p>— Тек ако пости |
даних зграда, у дунавском крају, што је остало од окупације аустријске, стоји опало, порушено, |
орукама.{S} Елем, на крају крајева није остало ништа друго, но да се још који дан причека.{S} Т |
твој севап; уби мене првога њима, па ти остало све просто!...{S} На ту јуначку веру ево ти мога |
е могао рачунати.{S} Па шта му је друго остало, него да прибегне лукавству и вештини.{S} И он ј |
м ја то измислио?{S} То је од Бога тако остало, тако је свуд, тако мора бити и код нас.{S} Ко ј |
почела јављати снажна опозиција, између осталога, почињу га окривљавати и за убиство Карађорђев |
о многим народним пословима па, између осталога, и о томе што је везир тражио да се спахијама |
неза и за народ, па у том писму, између осталога вели и ово: </p> <p>„Ето сад најглавнију ствар |
српском пуномоћнику у Букурешту, између осталога кнез Милош вели:</p> <p>„Овдашња обстајателств |
ко је био прерушен, одмах познаде.{S} У осталом пред њим се Карађорђе није ни крио.</p> <p>— Мо |
у томе тражи какве заслуге за се.{S} У осталом, Марашлија је био човек такве природе, који мал |
је којекаквих несрећа он починио.{S} У осталом, ја њега нисам ни био ни убио.{S} Убили га хајд |
м Охридац, који му је све тумачио.{S} У осталом, овде и није било много говора, пошто су сви из |
20" /> <p>Карађорђе дубоко уздахну. — У осталом, ја сам и хтео, ја сам нешто и покушавао, али т |
се тада бавио у Петрограду, и који се у осталом већ истакао као јаван противник и непријатељ Ка |
н пише у Русију у име кнезова.</p> <p>У осталом, кад је сазивао ове људе, он није толико полага |
ања свршавати што је потребно.</p> <p>У осталом, сад су биле настале оне прилике, о којима је М |
та да чиним ја господару, ако због њега остане каква твоја заповест неизвршена?{S} Ја њега не у |
ао своја обећања, ваљало је да што дуже остане као везир београдски, а ту је опет лежала на Мил |
иси.{S} Да ми је да то њихово надање не остане напразно!{S} Ах, само да ми је то постићи!</p> < |
ју Руси, и како они погоде, онако нам и остане; како нам они скроје капу, онако је после и носи |
ињао више мојој страни и желео да овако остане, како сам ја отпочео.{S} За тај случај, пријатељ |
а у своје неизмерне дубине, а горе опет остане глатка мирна површина, као да није ништа ни било |
главу амо да пратиш нама, ако си рад да останеш у господству и поверенију које од мене и од нар |
а случај тај, Милошу, ја те опомињем да останеш веран нашем светлом падишаху и да одржиш мир у |
и заповеда, те да главом и малом својим останеш као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и пр |
да се тај споразум испуни, и да му руке остану слободне према Карађорђу.{S} Он јамчи за ред и м |
душе и одмах се загрлиле, да тако после остану до у саму смрт.{S} А да је било каква видовита о |
би била и штета и грехота да ове ствари остану непознате и да после народ проклиње оне који нис |
/p> <p>— Не могадох остати до краја.{S} Остао је Баћа да чује.{S} Ако раније сврше свратиће и о |
а.</p> <p>Међутим, Врљо је од тога доба остао код кнеза Милоша као његов стални момак.{S} Као ш |
е — рече она мало после.{S} Кад је онда остао жив и при чистој памети, мој ће Ђорђе сто година |
пала га терлема, и једва је кукавац жив остао.{S} Бејаше му опала сва коса, био је мало и наглу |
почешће налазио око Милоша, али сад је остао сасвим стално.{S} Но то није било одмах.{S} За је |
су везане толике драге успомене, где је остао по један комадић његовога живота и по једно парче |
сле прва њина састанка.{S} Карађорђе је остао да ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи о |
е су отишли на Драгићево трло.{S} Ту је остао дан два.{S} После му падне на ум да промени борав |
је Милош највише зазирао.</p> <p>Још је остао један, али најопаснији — Црни Ђорђе — он сам глав |
нека га, котило му његово!{S} Што није остао овде у земљи да с браћом јуначки погине, те би му |
гости разиђоше, Карађорђе је неко време остао наслоњен на миндерлук, са шакама на лицу тако, да |
p>Митрополит одговори: да је „вожд“ био остао да ноћи ту код њега, но да је око два часа по пон |
митрополита.{S} Господар Ђорђе је тамо остао и на конаку.{S} Јамачно је и сада тамо.{S} Ја сам |
добро памтиш, у каквом је стању и јаду остао народ, кад Црни стругну у Немачку и остави обезгл |
ису били никакви разлози, јер ја не бих остао у земљи да се од Турака кријем, већ или да погине |
— рођена деца скочиће и одрубиће главу остарелом родитељу своме...{S} Небо ће проплакати, и са |
тимо; деца ће постати мужеви; младеж ће остарити, синови ће постати оцеви и оцеви ће сићи у мра |
ј.{S} Овако не може дуго <pb n="236" /> остати.{S} Не треба очајавати.{S} А и у Србији мора уск |
поднеће се големе муке и многа ће капа остати пуста — примети Карађорђевица.</p> <p>— Шта да ч |
он додаде: — колико знам, на конаку ће остати овде само један од вас.{S} Он нека заповеда, цел |
<p>Но сви напори његови опет би морали остати без успеха, кад би он био упућен само на се и на |
ог и људи.{S} Али волим и овде у туђини остати свој, но отићи у Србију, па служити и слушати го |
рђа, а рече му како ће зато време и сам остати туна, да се нађе уз вожда.</p> <milestone unit=" |
а и добра свога, то је махом све морало остати.{S} Људи су се спасавали махом голе душе.{S} Јед |
Наум захвали старцу, и рече да ће он ту остати; после му показа очима на Карађорђа и прошапута |
А шта говоре Турци?</p> <p>— Не могадох остати до краја.{S} Остао је Баћа да чује.{S} Ако раниј |
видео, те даде знак Турцима да изађу, а осташе само Милош и његов тумач.</p> <p>Чим се нађоше н |
скоро кретати одавде? — упита Наум кад осташе насамо.</p> <p>— Још да се чека Науме! — рече Ђо |
ма последње наредбе, а Карађорђе и Наум осташе сами у колиби.</p> <p>— Какве гласе донесе Вујиц |
то коло увући и Србију, па би план био остварен.{S} Међутим, док се заједнички радило на зајед |
тропоља празан сан, који се никад неће остварити...{S} Али ја не мислим тако.{S} Ја не прецењу |
гледали на губилиште.</p> <p>У тај мах, остраг у гомили наста комешање.{S} Некакав човек прогур |
Руке су му биле везане и добро утегнуте остраг.{S} Пред њим је стајао снизак подебео дрвени тру |
замка, која је спред обухватала грло и остраг ишла испод ушију па около преко потиока, хватају |
а далеко се чуше.</p> <p>У тај мах неко остраг прошапута Драгићу: клекни и моли за милост!{S} М |
осредњу секиру, <pb n="25" /> покривену остраг под гуњем, а Марко је држао једну руку на јатага |
и ударио длан о длан, потсекоше им косу остраг и повисоко подбријаше вратове тако да се белио с |
чак до атинске голе равни, до расејаних острва по грчком Архипелагу, и дуж целе беломорске обал |
ар опет крст да се поклони и падне пред остророгим, шиљатим, страшним полумесецом, знамењем сил |
с једне стране бојао да га историја не осуди као кукавицу и страшљивца, који је у најопаснијем |
{S} И ако му судим, имам ли права да га осудим?...{S} И ако га осудим, имам ли права да ту прес |
м ли права да га осудим?...{S} И ако га осудим, имам ли права да ту пресуду извршим?...{S} И ак |
рађорђа је Никола имао пизму, што му је осудио брата на смрт, који се био одметнуо и чинио разн |
се удвара Турцима!{S} То је лако рећи и осудити, ама да видим какви би ми морали бити сами, да |
дошао и сваки се утркивао да каже своју осуду.</p> <p>Међу доглавницима Милошевим било је људи |
тиће глас да је Карађорђе давно већ био осуђен и уцењен, да је издата чак и писмена бурунтија о |
звршењу казне, дошли су чак на мисао да осуђеника убијају при спавању.{S} Права американска њеж |
ју да примене електрицитет и на убијање осуђеника.{S} У големој жељи да кривац што мање страда |
S} И ако су два реда јаничара опасивала осуђенике, светина се опет зато утискивала са свију стр |
и жагора.{S} Неколико гласова дочекаше осуђенике узвицима „Чок јаша!“ (живели).</p> <pb n="81" |
звици подсмеха или изјава осећаја да би осуђенике ваљало поштедити и оставити их да живе!</p> < |
упила пред градском капијом.</p> <p>Кад осуђеници изађоше из тврђаве напоље, светина нагрну са |
ио свикао још из младости своје.</p> <p>Осуђеници су корачали полако, али чврстим поузданим кор |
ри брзо разгураше гомилу и отворише пут осуђеницима.{S} Сви погледи били су управљени на једну |
ди су махом жалили што је дотле дошло и осуђивали су кнеза Милоша, што тако лако узима на душу |
улио донекле своје рођено дело, кад бих осуђивао ово што је до сад учињено, зашто ту има макар |
и, кад нисмо ми умели!... <pb n="27" /> Осушила ти се, Цукићу, ка’ и што ће, што не стуца змији |
<p>— Много си говорио, па ти се и грло осушило Узми попиј каву, разгалиће те — рече она нежно |
ово: </p> <p>„Ето сад најглавнију ствар от које је највећа сумња била совершилисмо.{S} Карађорђ |
ни за руду, у сласт јели неку миришљаву отаву, што је брижљиви кочијаш за њих бејаше накосио.</ |
екао је само, да се послови морају брзо отаљавати и да он не може сваки час зивкати скупштину.< |
Милош је у себи био решио да се и њега отараси, исто онако, као што је скинуо с врата и ове др |
е међе своје искрености.</p> <p>Истина, отац Мелентије његов је „попа“ — човек, који га воле ка |
112" /> српске манастире.{S} На Љубићу, отац Мелентије заслужио је бесмртност, и доста му је би |
лазити.{S} Милош се жалио на главобољу; отац Мелентије навика на њега да иде да се одмори; обећ |
.</p> <p>Саветовања су дуго трајала.{S} Отац Мелентије много је говорио и ревно је заштићавао о |
ма које су политици често неопходне.{S} Отац Мелентије био је меког срца и спрам самих Турака, |
погледа духовника зорно и нетремице.{S} Отац Мелентије осети, како га од тога погледа прође јез |
ње речи Милошеве биле су тако грубе, да отац Мелентије не могаде сакрити, да га је такав говор |
е припаде руци <pb n="233" /> и рече да отац није ту, мало час је изашао у чаршију, али ту су ч |
и духовник је ћутао замишљен.{S} Најзад отац Мелентије поглади своју густу, дугу браду, погледа |
наш синко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не би могао више добра желети.{S} |
брат, као и рођени отац — али и рођени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој прилици штед |
свето!{S} Кум је као брат, као и рођени отац — али и рођени отац да је, ни њега не бих могао у |
скотски оскрнаве и обележе.{S} Несретни отац, кукајући вратио се кући, а случај га намери на Вр |
х данас.{S} Готовом детету лако је бити отац, брајане мој — рече Цукић живо.</p> <p>— Карађорђе |
— рече Милош јетко и подругљиво.</p> <p>Отац Мелентије одговори снуждено, али разговетно и одсе |
владичина и све остале, пале у интересу отаџбине.{S} Али шта да рекнеш и чиме да се оправдаш са |
у, па би данас мирно боравили, у својој отаџбини.{S} Али сила није могла учинити ништа више.{S} |
орђе, не би могли бити заједно у својој отаџбини, па да јој обојица будете од вајде, да јој обо |
аслужне мужеве и трудбенике, који су за отаџбину <pb n="45" /> своју крв лили.{S} А да ћеш их д |
а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С тога отварај очи и пази шта радиш.{S} За ово две године, шућ |
бригом о души.</p> <p>— Врата ми одмах отварај, свршићу ја и сам шта треба!{S} Таке трице и ни |
ћутала и жмурила...{S} После додаде не отварајући очи:</p> <p>— И ово је тек почетак!{S} Кад с |
При сваком покрету ране су се још више отварале и крв је у млазевимо струјала.</p> <p>Док се с |
о и усиљено дисао; ноздрве му се широко отварале, а реч му је рапаво запињала у гуши.</p> <p>Ду |
<p>Карађорђе се често мешкољио и чешће отварао очи; видело се, да и он не спава, или да бар не |
оже у збиљи извршити, и с тога је добро отварао очи да тачно изврши сваку његову заповест.</p> |
се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварати очи; није ни он дете.{S} Кад се умео чувати и |
и и другу и пред њим се направи поширак отвор тако, да је Карађорђе лежао управо према њему.</p |
је изрезан у самом камену и нема нигде отвора за светлост.</p> <p>— Знаду ли други кнезови да |
у више прилика, где је покушаван чак и отворен бунт против Милоша.</p> <p>Из свију ових разлог |
шан:{S} Пукла широка недогледна пољана, отворена са свију страна, а у њој ни грма ни трна, само |
есно у сумраку се лепо видело како кроз отворена врата овде онде сија из кућа разбуктана ватра. |
р који је изнутра замазан кредом.{S} Те отворене очи изгледале су у овом тренутку страшне.{S} Д |
о сасвим, а десно само у пола.{S} Но те отворене очи нису гледале и нису виделе.{S} Оне су личи |
, Драгићу; спава он сад и ако су му очи отворене.{S} Него склони се ти мало даље с дететом, да |
нао си вазда што ти мисли.{S} Он је био отворени душманин турски, и лакше нам је било од њега с |
гледа боље и виде где Карађорђе лежи са отвореним очима и то лево око било је отворено сасвим, |
То ће нагнати Милоша да најпосле изађе отворено са својим жељама.{S} А да би му везир оставио |
рбију на своја огништа.</p> <p>Ђорђе је отворено говорио, да се он за сад од Руса, ничему не на |
а отвореним очима и то лево око било је отворено сасвим, а десно само у пола.{S} Но те отворене |
али он ће казати своје мишљење јавно и отворено.{S} Он не познаје бољега, он гласа за најдосто |
нахија и мало је фалило, па да дође до отвореног бунта, коме су се били истакли на чело неки к |
српском дубоко ожалостио.{S} На његовом отвореном, ведром лицу појавише се јасни знаци бола и т |
ни особењак.</p> <p>Кнез Милош се саже, отвори одозго крпу, којом је била застрта торба, захват |
пси говоре — рече кнез Милош и пође да отвори врата, јер сав овај разговор водио се кроз прозо |
ла напред да га поведе митрополиту и да отвори врата пред високим гостом.</p> <p>Састанак војни |
<p>— Из лова, господару, но молим ти се отвори, одвалише ми рамена ове торбуљаче.</p> <p>— Како |
атненим арњевима.{S} Карађорђевица брзо отвори вратницу и кола уђоше у башту.{S} Из њих изађоше |
је Крага био одушевљен да се борба опет отвори и да се срећа поново окуша, па шта бог да.</p> < |
дили су и продавали бурмут.{S} Други су отворили ашчинице и трговали пићем.</p> <p>Истина, Руси |
пречише остале војводе па не дадоше ока отворити.</p> <p>— Да су Руси истинска браћа, да је њим |
мном каса кудгод макнем и не да ми ока отворити.{S} Прођите ме се и оставите ме на миру — то ј |
их растових дасака, и није их било лако отворити ни разбити, баш кад се и сила употреби.</p> <p |
ћи, да ће Милош у свом рођеном интересу отворити четворе очи да се Карађорђе не увуче у Србију, |
ћеш ни ти ићи онако тек насумце, но ћеш отворити четворе очи, а твоји стари ратнички другови са |
ошу, баш прирасла сиротиња за срце; чим отвориш уста, она ти је на језику.{S} А откуд је ти жал |
<pb n="60" /> Врата се брзо без шкрипе отворише и човек устрча уз степенице.</p> <p>На врху га |
брава шкрипну, тамничка врата широм се отворише.</p> <p>— Ту су! — рече Драгић и упре поглед н |
<p>Наједаред врата на колиби ненадно се отворише и унутра упаде повисок, угледан, добро одевен |
/p> <p>Јањичари брзо разгураше гомилу и отворише пут осуђеницима.{S} Сви погледи били су управљ |
орила кад се собња врата тихо и нечујно отворише.{S} У одају уђе висок, просед, достојанствен к |
ер је она то била), а дубок тежак уздах оте јој се из снажних груди.</p> <p>— За бога, најо, за |
окривен кабаницом, испод које се бејаше отегла велика бара крви.{S} Мало даље стајало је нешто |
оз сан памтила, кад је везир Ћуприловић отео од Немаца Београд, и причала је страхобе какве су |
и Миленка из Србије, и са наших огњишта отера нас у туђ свет, да се пребијамо од немила до недр |
ао и неједнак.</p> <p>— Јес, јес, да ме отерају где српско ухо за моје име никад чути неће...{S |
н начин, повраћен је селима од којих је отет.</p> <p>Доцније, Врљо је радо причао ову ствар и х |
и спремају се да траже накнаде за своја отета имања.{S} У њином је интересу да Карађорђе не пог |
у своје мртве матере, али се није могао отети.</p> <p>Међутим, кивни гласови, узбуркана граја и |
Према томе, тврдо уверени да ћеш милом отечеству највише користити, ако се сам што пре обесиш, |
икола, припази дер те ви ноћас на коње; отиди те обиђи да не направе момци какву штету, особито |
Криве Ријеке, која искаче испод брда и отима се да што пре сиђе у мирне далеке равни...</p> <p |
ина, не би ми било право да ми се силом отима, <pb n="114" /> ако би народ нагињао више мојој с |
прикупио сав заостали живот који се већ отима да утече из овог трошног и обурваног тела.</p> <p |
трговаца, који су се жалили да им Турци отимају читав један ред дућана на Стамбол капији.</p> < |
>Јео је халапљиво, а очи су му се чешће отимале тиквици што стајаше ту крај колена Гитарићева.< |
а!</p> <p>— Било је доба, кад се и мени отимало срце за славом, за именом, за влашћу.{S} Сад са |
им дрвљаницима и дрветима — и све се то отимало да види како ће турска сабља одсећи две српске |
у зноју од страха и узбуђења, Милош се отимао из хладних, кошчаних руку своје мртве матере, ал |
ре, кад су му отуда претили, он се опет отимао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви позивају, па |
удан народ!{S} Два Србина где се сретну отимаће се о власт, ко да буде старији и ко да заповеда |
Кад је ваљало метути главу у торбу, па отићи љутоме Куршиду, онда је Милош био добар а сад, ка |
{S} Али то ће бити само онда кад могнем отићи тамо онако како ми приличи, као господар, а не ка |
ло тешко!{S} Колико сутра, ја бих могао отићи за њим у Русију, као год што сам са овим Бошњацим |
ако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру и скинути са себе сваку одговорност, а да |
и волим и овде у туђини остати свој, но отићи у Србију, па служити и слушати горег од себе!{S} |
ко до сад нема никаква гласа од њега, а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити нај |
сле опет застаде:</p> <p>— А да не буде отишао коме другом од војвода?{S} А?{S} Добро би било д |
<pb n="214" /> одмах легао, а Ђорђе је отишао у другу собу са женом, где су остали скоро до св |
шен.</p> <p>Од Чолак Анте, Карађорђе је отишао српском митрополиту на вечеру, и ту се бејаху ис |
доба није више ни враћао.{S} Јамачно је отишао да конакује код Чолак-Анте или код кога другога |
ао.{S} По њином је наговору и из Србије отишао, и оставио овај народ да га Турци муче и убијају |
и.</p> <p>С тим мислима Милош је у вече отишао у своју спаваћу собу, где је о дувару висило мно |
бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао у анатемњаке.{S} Истина, где упљачка оволике пар |
— Али све је то било и прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти више нема.{S} Твоје место заузео |
. — Ниси се ти од беса уклонио, нити си отишао из земље ти један.{S} Бранио си докле се могло, |
је онда продужавао:</p> <p>— Од кад сам отишао, нашло их се који су ме узели оптуживати да сам |
трлу код Јована Буковичког, коме је био отишао сам, по одласку Вујичином.{S} Али сад се Вујица |
а сам хтео веровати Милошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на тво |
ве то распиткује језик само, а памет је отишла бог свети му знаде куда.</p> <p>Тако смо остали |
Београд и предата Милошу, она је одатле отишла као драгоцен пешкеш београдском везиру Марашлији |
аде, сад наједаред откинула, промакла и отишла доле.{S} Милош посрте, али се ухвати за грану и |
ја се поступно гасила а мисли му бејаху отишле у далеку, далеку прошлост.{S} Сећао се негдашњег |
3. све то пало и пропало, они из Србије отишли, и <pb n="241" /> овде у Русији нашли миран кута |
вде.{S} Седели смо подуже.{S} После смо отишли до господина митрополита.{S} Господар Ђорђе је т |
е за њим превртао пластове.{S} Увече су отишли на Драгићево трло.{S} Ту је остао дан два.{S} По |
га истога дана у сумрак, из Београда је отишло смедеревским друмом 12 коњаника, на добрим хатов |
>— Сређујем га овде, а ко зна где ћу га откати — рече старија жена о платну, које је мало час н |
аља, и ево где мени за то хоће главу да откину!{S} Дакле добро је, и за сиротињу берићетно само |
ила укљештена међу кладе, сад наједаред откинула, промакла и отишла доле.{S} Милош посрте, али |
и бескућника, нахранио их и одео новцем откинутим од сиромашног залогаја, па с тим кабадахијама |
много труда и много пара да ту опасност отклони, и да очува Карађорђа у пркос везирове писмене |
кушавао не би ли на којигод начин могао отклонити крваво недело, па било да Карађорђа врати нат |
Кад је све било спремљено, Петар полако откључа врата и опрезно уђе унутра, да види да ли спава |
е није могао скинути док се букагије не откључају.{S} Кључ од тих окова носио је старешина ове |
руке!{S} Не знам да л’ би сада и један откос могао истерати, а некад је требало тражити ко мож |
ли у исти мах глава Драгићева одскочи и откотрља се за читав корак.</p> <pb n="90" /> <p>У том |
куљнути крв, како ће се одсечена глава откотрљати, и обезглављен труп клонути као мртва маса.< |
змији главу док се још змија није била откравила!...</p> <p>— С колико је људи дошао тај крвни |
мом.</p> <p>Ту у разговору Карађорђе је открио Вујици цео план и намеру свога доласка, само је |
одговори:</p> <p>— Да се има, богдице, откуд, народ би радо дао, светли везире, само да се отк |
можда полако примиче.{S} Милош се чуди, откуд то да су ова поља овако пуста?{S} Ето, ту у близи |
отвориш уста, она ти је на језику.{S} А откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} О |
ја рекох, светли везире, да народ нема откуд; платио би, али нема!</p> <p>— Има, има синко!{S} |
авом.</p> <p>— Осиротео је народ и нема откуд — рече он одсудно — но после подужа ћутања опет д |
и од овога хајдука.{S} Али се нема више откуд; оголео је до голе душе!</p> <p>Но Марашлија се у |
х пара и кад би га притегли, он би имао откуд да плати.{S} Ето, с тога морам пазити да се Ђорђе |
ајна.{S} Карађорђа је веома изненадило, откуда је за то могао дочути Добрњац, кад се од њега и |
абашури своје неумесно трзање.</p> <p>— Откуда ноћас, анатемњаче?</p> <p>— Из лова, господару, |
арађорђа позвецкујући оружјем.</p> <p>— Откуда код тебе ова скитница Новаковић, и куд баш њега |
ноћу, збуњивао је и заваравао да не зна откуда ће ударити права српска сила, а најрадије би нап |
ен од самог жеженог злата.{S} Он не зна откуда му и ко му даде тај крст, само зна толико, да му |
{S} Сад рече као с чуђењем:</p> <p>— Па откуда све то, за бога, побратиме?</p> <p>Вујица продуж |
ка, коју сам сам издељао.{S} А питаш ме откуда ово?{S} Али не питај мене, питај оне горе на ћут |
аљну даљину у којој као да нешто види и откуда као да <pb n="71" /> нешто чује.{S} Па би онда н |
ију, где би надзор над њима био лакши и откуда не би могли тако лако потајно изашиљати своје аг |
="306" /> га прекором и клетвама.{S} Ни откуда ни једнога гласка, ни једне речи од милости, од |
превари и издаде!{S} Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао помислити кнез Сима.{S} Па зар |
ћа, станова, обора, па како то да се ни откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од људи ни од с |
аклонити, ако би ме какво радознало око откуда и вребало“...</p> <p>Усред мрачна шумска густиша |
двојицу даће још и више.{S} Кад би било откуда пустих пара, па да ми понудимо више, но што даје |
бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се никад не долази...</p> <p>Драгић га пресече: |
резати сваки час, као зверка у гори, да откудгод не пукне осветничка пушка!...{S} И зар може би |
ити!{S} Бежите, разилазите се, док није откудгод бахнула каква Милошева разбојничка чета, а ја |
} Ми овде бројимо на сахате, хоће ли се откудгод указати какав зрачак наде а они по читав месец |
о, по Богу!{S} До сад су кнезови давали откуп везирима, да спасу главе заробљених Срба, а не да |
о саставља сиротиња пару на пару, да се откупи од њих, па да поклонише коме макар излизан грош! |
би радо дао, светли везире, само да се откупи од овога хајдука.{S} Али се нема више откуд; ого |
преко Врља, колико је које село платило откупљујући се од оних Турака које је Врљо побио.{S} По |
је сад лако.{S} Не дај само да ти други отме оно, што си сам својом рођеном муком стекао кроз т |
огледа у Карађорђа, тада му се из груди отме дубок уздах, који се брзо изгуби у глухој ноћи, па |
е неким турским трговцима.{S} Уз то још отме човеку дванајестогодишњег синчића, те га са својим |
ека — један је био сувоњав, сед старац, отмена изгледа и мудрих живих очију.{S} То је био један |
редња раста и средњих година, али веома отмена и јуначка изгледа.{S} Особито му је око било сја |
за њих, како је кад захтевала сигурност отмених путника.</p> <p>Међутим, за време свога бављења |
појавило много хајдука, те би убиства и отмице учестале, Турци су подизали сав народ у потеру, |
ша женска није смела изаћи пред очи.{S} Отмичар и убојица, он је увек имао пара код себе, а у т |
о би бити нападаја и покушаја да Цукића отму.{S} С тога је, ради сваке сигурности, било боље пр |
р, који помози раздрешити.{S} Говорисмо отоич, ако је са знањем царева, онда као да ваља тако п |
{S} Да би колико, толико забашурио свој отоични говор он рече даље:</p> <p>— Без срца!{S} Човек |
е опет долазити благословено пролеће да отопи снегове, да раскрави ледену кору, да врелим љубав |
на пољана, пуна камења, цигаља и других отпадака заосталих од оправке тврђаве.{S} С рана пролећ |
га у народу настаје узрујаност, људи се отпађују од посла, трговци не смеју да улазе у веће куп |
зе живо нагртати лишће и ситније комаде отпале коре.{S} Лишће се нагушено дизало у вис.{S} Мило |
ружја, те су српски ратници могли мирно отпасати своје светло оружје и своје крваво ратничко ру |
S} Него шта!{S} Да пустим да ми калуђер отпаше кнежевску сабљу, као што је онога Црног<ref targ |
у не поцрни као земља.</p> <p>— Пи! (он отпљуну) поганих уста, проклета ко их роди!{S} Мичи ми |
скочи живо из кола, лаким покретом руке отпоздрави ћирицу митрополитова, који га с дубоким клањ |
ће их Цукић дочекати киван и спреман за отпор, али како се изненадише кад оџаклију нађоше мирну |
рко га изазва на страну, и међу њима се отпоче овакав разговор:</p> <p>— Где је онај?</p> <p>— |
p> <p>Чим се нађоше насамо, разговор се отпоче.</p> <p>— Важне вести, светли везире.{S} Карађор |
тише се крај ватре и међу њима се одмах отпоче жив разговор.</p> <p>Вујица — јер је он био овај |
онаква разговора, како сте вас двојица отпочели, не може бити никакве вајде, мањ да се добро и |
ни и желео да овако остане, како сам ја отпочео.{S} За тај случај, пријатељи би имали да нагово |
њу тих танких и заносних звукова џелати отпочеше свој посао.</p> <p>Кнеза Симу наместише да сед |
енике џелатским помоћницима и ови одмах отпочеше припрему.</p> <p>Прво им раскопчаше одећу и од |
Казуј!“</p> <p>Тада се у Милошу поново отпочињала борба, која је трајала целе те ноћи.{S} Шта |
дну неодољиву крепку вољу, да се понова отпочне борба и покају старе погрешке — тога унутрашњег |
очекивао само да му се даде знак, па да отпочне свој крвав посао.{S} Али тај се знак не појави. |
чело целога покрета т. ј. да она прва и отпочне борбу.</p> <p>На учешће Србије, Грци су веома м |
свечаности даде знак руком да се посао отпочне.</p> <p>Јањичари предадоше заробљенике џелатски |
> <p>Пошто је тако све било спремљено и отправљено, Милош похита да одмах о целој ствари извест |
и.{S} Ханџиска момка који је ту спавао, отпрате чак далеко на извор, божем да донесе тазе воде. |
.</p> <p>После по часа Карађорђе и Наум отпутовали су.{S} На растанку жена га пољуби у руку, а |
еноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи отпутовао за Паланку.</p> <p>Брижан и замишљен јахао је |
појави хајдука Врља, који га је на мах отргао од личних и горких мисли и привиђења, што су га |
нас, што смо се за ове две године мало отргли и отресли.{S} Ако би то војске било мало, за 3—4 |
да га нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи. — Али како да одеш?{S} У џепу ни грош |
ито, дај га овамо мени, па одите да вас отресем од прашине и да се мало умијете, не смете овако |
а дићи ће се на гробовима свију бољих и отреситијих Срба, ако се не нађе паметнијих људи да том |
смо се за ове две године мало отргли и отресли.{S} Ако би то војске било мало, за 3—4 дана скр |
арађорђу, па је онда дочепа за чуперке, отресну је два три пута, домаши испражњену торбу, бацну |
а и јесте.{S} Заглавимо ли ми, они могу отрести скуте и рећи: <pb n="115" /> што тражили то и н |
ају за кнезове и војводе.{S} Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је госп |
ћниче, не мириши то...{S} То је најљући отров.{S} Пет капљица од њега доста је да убију најјача |
о читаве месеце идем мрачан, натуштен и отрован. — Нико не зна шта ми је; нико не слути са чега |
да сам га и ја издао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Боже!... — Драгић се три пут прекр |
па се убришите...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и Крага хитали |
и мене и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} А отуд из Србије гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и |
у мрак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени:</p> <p>— Време је, треба да с |
црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас као на душмане, и веруј да би н |
p> <p>„Али, ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, који се сада тамо налазите, онда ј |
о да је мени мало мојих јада, но још ви отуд похитали да ми ране позлеђујете, и да ме за само с |
ја воде састајем понекад са људима који отуд долазе, и бедите ме да ја одовуд подбадам народ та |
оних смутљиваца, што долазе са стране, отуда од Влашке и Русије, то су махом праћеници, које а |
и везире, већ у смедеревској нахији.{S} Отуда је он и родом; тамо има највише пријатеља, па се |
се опет отимао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви позивају, па чак и кума Милош, не може га ник |
ступио, доста си се учврстио те и народ отуда и султан одовуда признају те као прва човека. <pb |
н; но неизвесно из какова узрока избеже отуда, и в Србију возвратисја и овде од турскога правит |
сумњиви страни људи, који махом долазе отуда с тих страна, из Бесарабије, Влашке и Молдавије, |
е пензију.{S} По томе штогод они поруче отуда, свет сматра као да је порука од рускога двора и |
јатеља српских, уклонисја у Аустрију, и отуда, после једногодишњега ареста преселисја в Русију, |
ови слепци овде, већ они матори душмани отуда из Русије.{S} Они, они, Бог их посекао!{S} Утекли |
тар.{S} Имате ли каквих скорашњих вести отуда?{S} Кад сте добили абер из Србије последњи пут?{S |
ну главом и рече, како он не зебе много отуда, јер раја ваљда не би била толико безумна да се з |
ако га загушује мокри натрули задах што отуда бије.</p> <p>Мрак је.{S} Он једва назире, али ипа |
е једнако у Србији.{S} И пре, кад су му отуда претили, он се опет отимао да иде.{S} А сад, кад |
</p> <p>И ако је на прво писмо Милошево оћутао, неверујући му, Карађорђе се није могао дуго држ |
ужујем да ме изружиш, али ја не могу да оћутим и не могу да сакријем, да ме само срце боли кад |
Вујица.</p> <p>Дакле ту сад није вајде оћуткивати.{S} Кад се с људима мора радити, онда с њима |
где пожали.</p> <p>Врљо позна да сељак оћуткује, с тога, што су му Турци запретили да се не жа |
олема, небројена блага, и довести учене официре, и донети много оружја да се народ диже на буну |
и у опште војне старешине били су диван официрски кадар за нову устаничку војску.</p> <p>Најзад |
а.{S} Свак би сад умео доћи на готово и офукати оно што је други стекао.{S} Али за те готоване |
на, често је узвикивала: — „Дуго, дуго, ох како ја дуго живим!.{S} Ова јадна душа — ваљда за ка |
ватила — срди се мала лепојка.</p> <p>— Ох, не умем! правда се увређени малишан. — Ти само три, |
да развучеш, да одужиш док се ствар не охлади, па после твојим шеретлуцима да га измолиш, као |
је ове смутње и Турке мало одобровољи и охрабри.</p> <p>Тако у последње време, услед ових смутњ |
метнути одозго по покривачу.</p> <p>Ово охрабри жене и она с десна прозбори шапућући:</p> <p>— |
агрђене жртве.</p> <p>Но Драгић га мало охрабри, али поп за дуго није могао да се разбере и јас |
збијени добош, и узе у њега добовати да охрабриш и прикупиш нашу разбијену војску.{S} Подсети с |
ај језик, но уз њега је седео неки Наум Охридац, који му је све тумачио.{S} У осталом, овде и н |
еце, која су преступничку руку дигла на оца свога!...</p> <p>...{S}Изродиће се нова покољења, н |
лио...{S} Та он није жалио свога рођена оца.</p> <p>Тако је Милош разговарао сам са собом, хода |
Где мислите да може бити, ако није код оца митрополита?</p> <p>— Ја мислим да је тамо.{S} Не в |
ће остарити, синови ће постати оцеви и оцеви ће сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов св |
; младеж ће остарити, синови ће постати оцеви и оцеви ће сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ћ |
о којој је синоћ Милош говорио насамо с оцем Мелентијем.{S} Само што је пред њима Милош био ћут |
ји су данас на врло ружном гласу, али у оцени чије дуге и бурне прошлости непристрасна повесниц |
џаклији и редом један за другим мерио и оцењивао факт за фактом, шта ће бити ако учини овако, а |
после, мали смо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а |
колико месеци, а десиће се најстрашније оцеубиство под сунцем — рођена деца скочиће и одрубиће |
чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеубиство!“ Тада ће мрак обузети Србију, у по дана смр |
рнути кости грешних синова, оптерећених оцеубиством, јер ће знати да синови њини испаштају са њ |
S} Он је прво окушао да код руске владе оцрни војводе; да их окриви за ровења по Србији и израд |
вољи, зашта је главна заслуга припадала оцу Мелентију.</p> <p>Мало по мало, и једног по једног, |
{S} Он није достојан тога.{S} Син према оцу има друге и друкчије дужности, које он у овој прили |
е и благослова где се тако ради.</p> <p>Оцу Мелентију заводнише очи.{S} Псуј ме, господару, мож |
у својој души осећала болни одјек тога очаја.{S} Речи јој саме почеше запињати у грлу и она је |
самртнички осмех, пун бола и безнадежна очаја.</p> <p>Старац је гледао у ватру која се поступно |
дуго <pb n="236" /> остати.{S} Не треба очајавати.{S} А и у Србији мора ускоро духнути други ве |
то доба Карађорђе био дубоко поражен и очајан, она је и сама у својој души осећала болни одјек |
И шта учиних сад!... рече он, пун тешка очајања.</p> <p>— Па шта си могао чинити друго, за бога |
ну душу, и ужива у пакленим мукама њена очајања.</p> <p>Милош је у тај мах судио једног човека. |
ети.{S} Најгоре сам се бојала да у оном очајању не учини штогод сам себи.{S} Да му је било слоб |
потера бесплодна.</p> <p>Стољетов је у очајању чупао своје седе косе и проклињао тренутак кад |
ознавало да се у самртним мукама дуго и очајно борио.{S} Десна нога у копрцању пала је у жерави |
лаксаше и клонуше.{S} Он спусти главу и очајно махну њоме.</p> <p>— Не!...{S} Нема ништа!...{S} |
а слами, затвори на то уши и рече чисто очајно:</p> <p>— Полако, по Богу побратиме, баш ми та л |
ђорђе пљесну руком по челу и рече чисто очајно: — Камо моје лепе среће, да сам ја још раније ув |
вица, арлукање гладних вукова или пуцањ очајнога Клефте.</p> <p>А лепе цветне долине некада бла |
пала је, и ти си морао бежати.{S} У том очајном времену јавио се Милош.{S} На српску снагу он н |
судија твојим пословима.</p> <p>— А што оче духовниче? — рече Милош омекшавајући глас.</p> <p>— |
сле неколико тренутака опет поврати.{S} Очевидно је вребао нешто...</p> <p>Тако је трајало до п |
Па право, господару! — рече духовник с очевидном забуном. — Толико могу рећи са сигурношћу — љ |
зато.{S} Тако размештене, кабадахије су очекивале даље вести и новости из Плане.</p> <p>Међутим |
илошу преко језика.{S} На против, место очекиване понуде Милош одговори:</p> <p>— Да се има, бо |
д је било све у реду и готово, џелат је очекивао само да му се даде знак, па да отпочне свој кр |
аветовања.</p> <p>Анта је с нестрпљењем очекивао да се људи разиђу, па чим остаде сам с кнезом |
ове речи, које је Марашлија тако жудно очекивао, сад не <pb n="199" /> хтедоше прећи Милошу пр |
меду ли синови Јеладе још оклевати, још очекивати и шта могу друго ишчекивати сем срамоте за се |
<p>— Сад ћу ја наредити све што треба; очекни ти — па оде.</p> <p>Анта је чекао и у мислима ра |
века но да се још није вратио, те да га очекује сваки час преко Паланке.{S} Међутим приватно, п |
ј спреми видело се да кнез Милош некога очекује.</p> <p>Кнегиња је улазила и излазила ћутећки.{ |
о је горак хлебац, који се из туђе руке очекује.{S} Да је на моју вољу и питање, ја не бих мари |
неке кабадахије Милошеве и да се утврдо очекује да ће сутра и господар Вујица доћи.</p> <p>То К |
да је нешто узнемирен, забринут и нешто очекује.</p> <p>Све ово не може да се сакрије од Турака |
им још вечерас стићи пријатељу који их очекује у оближњем селу.{S} Али формалност око пасоша о |
вих речи Вујица се загледа у Карађорђа, очекујући шта ће рећи на ово последње питање.</p> <p>Ђо |
жају ова је глава изгледала страшна.{S} Очи разрогачене, светле, влажне, још живе очи; бих река |
дуго ме гледао непомично и ћутећки.{S} Очи су му сијале из сумрака као два жива раздувана угље |
бе и видећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му стоје лепо заклопљене, он помисли у себи: — „Хва |
ти оберучке.</p> <p>Јео је халапљиво, а очи су му се чешће отимале тиквици што стајаше ту крај |
мо парче хлеба! — рече Симић жалосно, а очи су му биле пуне суза.</p> <pb n="235" /> <p>— Пропа |
ати као бесно псето!...{S} Запињу им за очи Милошево богатство и господство.{S} Пакосни завидљи |
с је уклео — рече Крага тужно, и убриса очи...{S} Али и не маримо што се сиротује; на неки довл |
елом; он је застајао као укопан, а пред очи су му искакали разнобојни колутићи, међу којима је |
иоле лепша женска није смела изаћи пред очи.{S} Отмичар и убојица, он је увек имао пара код себ |
и разрогачене, светле, влажне, још живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, |
очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, да још виде и у њима као да заблисташе |
х Турака, који су толико пута на његове очи палили <pb n="112" /> српске манастире.{S} На Љубић |
огађаја, што је мало час овде на његове очи одигран.{S} Али он је добрим и меким срцем својим н |
пурасте источњачке лепотице.</p> <p>Све очи упрте су у дивну играчицу; сем ње нико ништа не вид |
едну жељу, па не марим макар одмах онде очи склопила, само да још једном видим моју Тополу, да |
понети у Београд.</p> <p>Вујица подиже очи и погледа Лисовића у лице.</p> <p>— Слободно ме гле |
е ћутао и гледао у земљу.{S} Сад подиже очи.</p> <p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али-аги, го |
а опоро, како су у светла везира велике очи, па му се само тако чини, а нека дође да сам купи д |
што ја радим.{S} Али у страха су велике очи.{S} Ви одмах видите завере и презате, сад ћу ја под |
Али оне крваве ране на срцу моме људске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро |
ад виде како се гложимо и један другоме очи бодемо.</p> <p>— „Шака људи, још им турска сабља ви |
.{S} Она је жмурила, али њене затворене очи као да су прозирале у далеке догађаје, које ни најб |
изнутра замазан кредом.{S} Те отворене очи изгледале су у овом тренутку страшне.{S} Драгић се |
а десно само у пола.{S} Но те отворене очи нису гледале и нису виделе.{S} Оне су личиле на про |
орђевица разрогачи своје крупне ватрене очи.</p> <p>— А што, ћеро, ако бога знаш?</p> <pb n="20 |
аницу и онако седећки, упре разрогачене очи у ове немиле ноћне госте и упита зачуђено:</p> <p>— |
дима, који је пунио каву.</p> <p>Чичине очи сенуше и он је срдито зверао по дружини.{S} Сад про |
свом рођеном интересу отворити четворе очи да се Карађорђе не увуче у Србију, Марашлија је нал |
ко тек насумце, но ћеш отворити четворе очи, а твоји стари ратнички другови само док чују за тв |
о су и много виделе оне њене мале, суре очи, што сад онако упорно гледају у јасну жеравицу на о |
шта не одговори; њене мале, упале, суре очи укочено су гледале у жеравицу.</p> <p>— Подај јој н |
укао и уздисао, али зато су његове суре очи сијале као жива жеравица.</p> <p>Пролазећи кроз нам |
ко ради.</p> <p>Оцу Мелентију заводнише очи.{S} Псуј ме, господару, можда је и лудо што ја гово |
алисање и слобођење није могло замазати очи Карађорђу да не види, како се Вујица бејаше <hi>грд |
у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварати очи; није ни он дете.{S} Кад се умео чувати и сачувати |
мурила...{S} После додаде не отварајући очи:</p> <p>— И ово је тек почетак!{S} Кад се братским |
укао.{S} Почешће он се тргне, разрогачи очи, усплахирено звера по колиби, па му се очни капци п |
инко Милоше, од тебе.{S} С тога отварај очи и пази шта радиш.{S} За ово две године, шућур богу, |
ак да је њено теме гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје обнажене, голе, без меса, |
кте крај оџака.{S} Никола брише рукавом очи, јер га дебео млаз крви бејаше запљуснуо право у ли |
се искољу међу собом и да један другом очи поваде.</p> <pb n="110" /> <p>— Зашто вас двојица, |
гледао у Добрњца, овај је почешће дизао очи, и њини су се погледи сусретали, Карађорђев поглед |
/p> <p>— Држ, ту торбу па чувај ово као очи у глави; боље пази на ову но на твоју рођену главу |
ђорђе се често мешкољио и чешће отварао очи; видело се, да и он не спава, или да бар не спава т |
иљи извршити, и с тога је добро отварао очи да тачно изврши сваку његову заповест.</p> <p>Марко |
учен, на миндерлук, али тек што би свео очи, из сна су га трзала страшна привиђења и магловите |
па бих онога тренутка задовољно склопио очи и рекао бих да умирем као најсрећнији човек на свет |
а да газе и да тој опасности из близа у очи загледају.{S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И к |
груди.{S} Нарочито му је чешће падала у очи једна сребрна палацка Карађорђева, која је одсјајив |
вати.{S} Па онда, пада ли вама штогод у очи; чини ли се вама сумњиво ово врдакање Вујичино?{S} |
мака својих, што Карађорђу одмах паде у очи и не би му право.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти |
> <head>ЦРНЕ СЛУТЊЕ</head> <p>Било је у очи белих поклада 1817. године.{S} У руском градићу Хот |
е се ово десило 28. јуна 1817. године у очи Петровдана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
ди како трчи, свакоме би морало пасти у очи и свак би се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно беж |
а посла, но да му бар искрешем једном у очи све оно што ми се накупило на души за ово 5—6 годин |
S} Само му је један од њих јако падао у очи својим огромним растом и својим чудним понашањем.{S |
— рече Петар, гледајући Цукића право у очи.{S} Тренутак је био критичан.{S} Требало је да Цуки |
енутака, гледајући један другом право у очи.</p> <p>Најзад Цукић као да не могаде више издржати |
оше натраг, кнез Максим загледа добро у очи онога дугајлију.</p> <p>— Бога ми, господар Ђорђе!{ |
таде пред Милоша, загледа му се добро у очи и рече јасно, али потресено.</p> <p>— Ако је Карађо |
>КРВАВО ЈУТРО</head> <p>Била је поноћ у очи летњег св. Аранђела (пада 13. јула).{S} Насред кцар |
вину од овога смео креснути Карађорђу у очи.{S} Не би он довршио ни прве речи своје, а страшан |
уо 12. јули 1817, а падао је у суботу у очи летњег св. Аранђела.</p> <p>Тога дана Карађорђе је |
челу, а ниси јунак да примиш ушник међу очи!{S} Ха, ха, ха!...{S} Али чекај!{S} Ослободићеш се! |
ст, па су ти то и понудили да ти замажу очи, као веле, нека крене он Србију и помогне да ослобо |
е ти, Драгићу; спава он сад и ако су му очи отворене.{S} Него склони се ти мало даље с дететом, |
страну и убриса их крадимице.{S} Сад су очи биле сухе, али срце му је плакало грозним, крвавим |
дате?{S} Мислите, ја се шалим?{S} Није, очију ми!{S} Ево га овде у соби.{S} Ево изађите да га в |
</p> <p>— Ама зар писао?{S} Каде?...{S} Очију ти, господару, шта вели?</p> <p>— Милош викну Љуб |
оклета ко их роди!{S} Мичи ми се испред очију да те зубима не закољем, погани једна!{S} Одлази! |
арости викао.</p> <p>— Вуците ми испред очију тога пса, да не поганим руке о њега —</p> <p>У та |
дати по соби.{S} Неколико је пута испод очију погледао на Јелу, која је скукуљена седела ту пре |
памети.{S} Овда онда, погледао би испод очију на Милоша, који је стајао ту пред њим скроман, ми |
илош.{S} Али људи су га погледали испод очију и нико није озбиљно узимао ове речи његове.{S} А |
дим из наргила, погледа унаоколо испод очију, диже веђе и рече:</p> <p>— Не имам вам што много |
евац господару.</p> <p>— Ама среће ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам г |
црне мисли!...{S} Он махну руком преко очију, скиде шубару, мету је на колено, смакну косу с ч |
и војводе.{S} Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и војвода. |
д старац, отмена изгледа и мудрих живих очију.{S} То је био један од главнијих повереника хетер |
смежурана лица, а веома живих ватрених очију.{S} Док су остали разговарали, он је немирно погл |
јареним убицом, који је зверски на њега очима стрељао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Б |
речи, да народ једном слободно погледа очима, да одахне и да благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђ |
о Бог да, те овај народ кадгод прогледа очима и добије власт у своје руке, онда ће ваљда имати |
ече да ће он ту остати; после му показа очима на Карађорђа и прошапута — за остало како нареди |
адна сиротиња мало смирила и прогледала очима, а ви хоћете опет да упалите вилајет, а кад дође |
х народа, да се многим показале сузе на очима.{S} И ако им је све ово било и пре тога познато, |
арић узе разгледати по колиби као да је очима тражио, где би то писмо могло бити.</p> <p>Вујица |
им ваља даље чинити.</p> <p>Паштрмац је очима давао знак момку да не запиткује и да није требао |
лу ти твоју! — цикну Драгић, стрељајући очима бледа и малаксала џелата. — Што дрхћеш курво, што |
купљених доглавника својих и стрељајући очима час једног, час другог, слушао је шта ко говори.{ |
азујући прстом гушу — не могу да гледам очима онога пса, што се онде испречио; он ружно погледа |
еним обрашчићима, и као жеравицом живим очима, полако прикрада опрезном лептиру, држећи у руци |
} Ја сам требао да погинем те да својим очима не видим ово страшно ново Косово српско!...</p> < |
народи колико толико ослободе и својим очима прогледају, па ћеш ти тек тада видети како то мно |
а ми подари толико живота да ово својим очима видим, да ову победу дочекам, па бих онога тренут |
ри стране и утекао у свет...{S} У мојим очима то је крвопија, душманин, поганац, коме треба, ка |
а га правдају како хоће — он је у мојим очима крив.</p> <p>На једаред бабино лице силно се нату |
шки обучен дечко, који је са заводнелим очима и с притајенин дисањем нетремице пратио сав овај |
.</p> <p>У Карађорђевим упалим, светлим очима заблисташе сузе.{S} Он окрете главу на страну и у |
ја све то доживим, да ја све то рођеним очима видим, да ја жив дочекам сву ову неизмерну несрећ |
окренуо.{S} Разрогаченим, закрвављеним очима он је зверао и тражио да угледа онога који му то |
p>Крупан у лицу, с великим закрвављеним очима, с огромним црвеним турбаном на глави, а одевен у |
баба Јана тако у заносу, са затвореним очима, читала у књизи далеке будућности, оне две <pb n= |
и виде где Карађорђе лежи са отвореним очима и то лево око било је отворено сасвим, а десно са |
а ти хвала за то! — рече Анта са сузним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам се прибојавао.{ |
о и јуначко племе грчко, које са сузним очима већ тако дуго погледа на божански Олимп, кад ли ћ |
вој белокори јатаган.</p> <p>Видећи зло очима, Драгић се уклони с дететом и оде мало дубље у шу |
да и <pb n="205" /> ми мало прогледамо очима.{S} Богме ће мој Ђорђе ово дана да крене у Србију |
опако и несретно ради. <pb n="161" /> У очима балканских народа, Србија је до сад важила као гн |
52" /> Све то чинило је, те је Србија у очима Грка, а и свих других балканских родољуба, имала |
српски емигранти били крупна чињеница у очима свију балканских родољуба, с тога су сви они и би |
нији људи спремом за рат компромитују у очима Турака, па се побоје за главу и гурну у планину.< |
м.</p> <p>Симић и Крага хитали су да се очисте да што пре изађу пред Карађорђа, али се на обоји |
и сјединиле са Србима.{S} Али чим би се очистиле дунавске обале од Турака и обе војске дошле у |
ваља поново дизати на оружје и оружјем очистити Србију од Турака.{S} Па како тај велики и свет |
, дете бејаше донело из села.{S} Поп је очитао самртничке молитве, па је онда одозго на мртве н |
, усплахирено звера по колиби, па му се очни капци полако опет затворе, по некад само до пола, |
хоћу да ми се закунеш часним крстом, и очним видом, и српском вером твојом, да никад нигде и н |
/> и крвљу овом којом ти ово пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и неми светом ходи |
много пара да ту опасност отклони, и да очува Карађорђа у пркос везирове писмене наредбе за уби |
ачуна о Србији, и стара се свакојако да очува и учврсти свој уплив у њој.{S} С тога је и највер |
и који смо остали овде и све издржали и очували душу овоме народу, ми сад неваљамо!{S} И сад ми |
{S} Његов сухи кажипрст с великим добро очуваним ноктом, пожутелим као ћилибар од дуванска дима |
ла рука, што сам овоме народу до сад ја очувао душу и заклонио га да га Турци сасвим не слисте? |
и големим жртвама стечено, ваљало је и очувати.{S} А чува ли то Милош?{S} Тешко нама поред ова |
дому.</p> <p>Цукић се наслони руком на оџак.</p> <p>— Па баш да се мре Перо — рече он не дижућ |
...{S} Куда?...{S} Крочи ближе.{S} Крај оџака лежала је на поду некаква црна неразговетна маса. |
на, две велике цепанице луча букте крај оџака.{S} Никола брише рукавом очи, јер га дебео млаз к |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Оџаклија је опет јасно осветљена, две велике цепанице л |
упаљена луча, коју одмах пободе на сред оџаклије.</p> <p>— Шта је то, сине Перо?{S} То је неко |
леде као крпа и ухвати се за огњиште од оџаклије да не падне.</p> <p>Анта је зорно гледао Милош |
је Анта умео казати, он нагло изађе из оџаклије.{S} Анти рече само то толико:</p> <p>— Сад ћу |
саници, ходајући тамо амо по пространој оџаклији.</p> <p>Неколико пута покушавао је да прилегне |
</p> <p>Пошто је прво сам дуго ходао по оџаклији и редом један за другим мерио и оцењивао факт |
од лучи једва је разгонила густи мрак у оџаклији, где се огањ на камину одавно бејаше угасио.</ |
p>— Где је онај?</p> <p>— Ено га тамо у оџаклији.</p> <p>— Шта ради, спава ли?</p> <p>— Не знам |
ан за отпор, али како се изненадише кад оџаклију нађоше мирну и празну.</p> <pb n="33" /> <p>Ма |
жву упаљена сена.</p> <p>Пламен осветли оџаклију, а Марко и његов верни слуга Никола упадоше ун |
<p>Али тек он бејаше у тој мисли, кад у оџаклију бану Никола Новаковић, момак Милошев.{S} Он се |
доба.{S} Знанци се поздравише и уђоше у оџаклију.</p> <p>— Добро те нађох; задржао сам се код Т |
зно у ноћ.{S} Милош се бејаше повукао у оџаклију да се ту насамо, поред огњишта мало поодмори, |
/p> <p>Оделом овај човек је потсећао на оџаковиће и угледније кнезове из онога доба.{S} На глав |
само за часак!{S} Ево, врата нека стоје ошкринута.{S} Да проговорим само реч две с њим!{S} Можд |
орио је Јоргаћ, а свака његова реч, као оштар дворезни нож, забада се право у патриотско срце и |
пазар је прекинут.{S} Милош ће на рачун оштете Турака положити везиру у року од године и по 600 |
а да заштићује правоверне, које су Срби оштетили.</p> <p>Тако су се они растали с узајамним пре |
ли овде има друга мука.{S} Карађорђе је оштетио многе Турке и многи се жале и спремају се да тр |
елични шиљак, избије по која непокорна, оштра, бунтовна замисао.</p> <p>Смрвљен и телесно и душ |
што знаш.</p> <p>— Што ја знам, то је: оштра секира па Милошенду за врат ушником.{S} Кад он се |
сок, вижљаст момак, црне масти, а веома оштра погледа, стајао је споља, наслоњен на колибу.{S} |
тере.{S} Али и ако је потера била веома оштра и трајала пуна три дана, резултат је био никакав. |
крупна стаса, маркираних црта на лицу и оштра строга погледа.{S} У целом њеном држању било је н |
b n="265" /> <p>Видећи да сви нагињу за оштре мере, Милош се чисто вајкао:</p> <p>— Море људи, |
никад не може да одобри и да се сложи с оштрим мерама које су политици често неопходне.{S} Отац |
ного дали и попустили.</p> <p>Било је и оштрих говора, а пало је и доста опорих речи.{S} Милошу |
тње, а особито он, кнез, принуђен је да оштро гони таке људе, јер од њега Турци прво и траже ра |
ересом и примамом жуде да виде, како ће оштро гвожђе засећи у меко месо, прерубити кост и рскав |
еда.{S} Особито му је око било сјајно и оштро.{S} Нарочито кад се у говору одушеви и занесе, ње |
шта се може.</p> <p>Драгић диже главу и оштро погледа пријатеља, који је на њега толико наваљив |
ом страшном ноћном урнебесу.{S} Па ипак оштро око опазило би и кроз овај згуснут мрак, како кро |
осе у комаде.{S} Једна ледена рука, као оштро жељезо, проби у саме груди његове, ноктима дочепа |
се оне страшне ледене руке, што се као оштро жељезо заби у груди и дочепа га за само <pb n="13 |
од петице па идући горе врху.{S} Његово оштро око опазило би да је игде било и најмање крзотине |
р застаде.{S} У овом сумраку на његовом оштром лицу био је исписан страх, бол и тешка душевна т |
иже према себи широку, криву дамаскињу, оштру као љута гуја, а витку као кајиш, сабљу која је д |
љуба из Фанаре (Цариградско предграђе), па су и све више државне службе Грци заузимали.{S} Најз |
му главу укинути, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не упита шта учини.{S} Милош је измећар с |
тао.{S} А кад дође каква прпа и тегоба, па се вијем као црв под кором и не знам на коју ћу стра |
дању не походи, а камо ли у глухо доба, па још по овакој урнебесној ноћи.{S} С тога је забезекн |
а момак бејаше ударио шаком преко зуба, па је сав био обливен крвљу.{S} Међутим књаз Милош је у |
да ми је видети да полети његова глава, па тешто, макар и они главом платили.</p> <p>— Немој та |
м зраку, јер се жалио да га боли глава, па се од тога доба није више ни враћао.{S} Јамачно је о |
и.{S} Море, Мелентије да има сто глава, па не би платио све што га је којекаквих несрећа он поч |
</head> <p>Свет се у свачему усавршава, па и у томе како ће лакше убијати људе.</p> <p>Да не го |
о у нашу Србију и без питања султанова, па опет пушку за крај, ка што смо и научили.{S} Кума Ми |
нахватамо тако по пун протак лептирова, па наградимо лађице од хартије, а наш момак Сима изчупа |
опи и обијај прагове код свију дворова, па ништа и ништа!{S} Ми овде бројимо на сахате, хоће ли |
а за њега цела земља, а ето нестаће га, па не само да људи неће знати шта би с њим, но ће се ча |
ади о миру и срећи целога народа овога, па је боље да погине један Карађорђе но да гину невина |
ао је да у овоме нема славе ни за кога, па се није хтео ни истицати да у томе тражи какве заслу |
, ти бар немаш чекати ништа ни од кога, па што ниси наређивао и пословао!“ Учиним ли опет штого |
, баш ми паде на ум да узмем мало меда, па памти колико ће ти та кошница дати на јесен. (Драгић |
режу.{S} Карађорђе поједе ту мало меда, па онда устаде, прохода мало, и за то време два три пут |
зети ни додати.{S} Ето слободно народа, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока запов |
.{S} Зато најбоље, ено им Црнога Ђорђа, па нека се с њим кусурају.</p> <p>Овако кошкање између |
овцем откинутим од сиромашног залогаја, па с тим кабадахијама гњечиш ову сиротињу те крвав зној |
имали да сачекају даљи развој догађаја, па ако Вујица не убије Карађорђа, онда да ударе они и д |
ите да гдегод што не сакрије од оружја, па га онда пустите амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу |
но долазе тако људи код мога Антонија, па сам тако чула да се међу се разговарају.{S} Тако каз |
е.{S} Уби Молера, па владику Мелентија, па сад ову тројицу.{S} Ја сам правдао.{S} Велим, немирн |
угога.{S} Ето и ја, ја сам мајка твоја, па опет сам се одазвала и дошла да ти покажем крваве ру |
дару, но сам нешто загледао око трмака, па ме пчела ујела — рече Драгић.</p> <p>— Види се да не |
мом за рат компромитују у очима Турака, па се побоје за главу и гурну у планину.</note> <note x |
е глава средовечна, црномањаста човека, па пошто би разгледала околину, тек би је нестало под з |
ти поуздана човека нека га тамо уцмека, па крај.“ Но после се као нешто предомисли, те додаде:< |
е Црни Ђорђе, као што се говори, зуцка, па он баци ватру у народ.{S} Ја знам да их има који ће |
ате по образу?{S} Ето, и ја сам радила, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви не умете да се чувате |
ио си докле се могло, али одолела сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш ти један твојим грудима |
угога пута нема!{S} Сила те опкорачила, па сад или пови грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако |
он и родом; тамо има највише пријатеља, па се тамо и склонио.</p> <p>Почев тако, Милош је редом |
данас шта се ради у суседним државама, па то Милош брже боље јавља у Стамбол.{S} Милош троши г |
ема турској нејачи, према њиним женама, па и према самим побеђеним Турцима, које су у гомилама |
е.{S} Патос је био застрт прво асурама, па онда красним босанским, као кожа сабијеним ћилимима, |
ађају је, болан, наша дјеца бусеницама, па никако да је погоде — окрете се Ага-Џон Турцима до с |
, пуно људи; све с пушкама, с ножевима, па црвена јапунџета, <pb n="145" /> а коњи привезани за |
кајао што је ову ствар говорио другима, па ма то били и најприснији пријатељи.{S} Но после се с |
ву сиротињу и пред Богом и пред људима, па вала, како вам год драго, и нека управља народним по |
емена да се састане и са другим људима, па ће после видети.{S} Ако могне с Милошем да се спораз |
љи, а твој севап; уби мене првога њима, па ти остало све просто!...{S} На ту јуначку веру ево т |
опрости што су војевали против султана, па тек онда ако се могнемо вратити — рече Јела, домаћиц |
осле унесе ибрик с кавом и два филџана, па све то спусти на кубе.{S} По тој спреми видело се да |
перчине; велике перчине, као код жена, па сплетени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је онда био |
се рада и напора целога једног колена, па би била и штета и грехота да ове ствари остану непоз |
места, где би се могла сакрити лешина, па да јој никад ни врана кости не нађе!“...</p> <p>И Ми |
Времена су била бурна, мутна, нестална, па се сваки час могло десити што год што ће све поремет |
на земља и кнежева и великаша и барона, па се опет сви то слажу и помажу и живе људи пријатељск |
кну;</p> <p>— Куш, ти бре; умукни туна, па да ниси никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја с |
је никло прво семе српског ослобођења, па је право да овде дозре и последњи плод његов.{S} Људ |
је простране руке, он оберучке расипа, па мисли да се тако то лако и зарађује.</p> <p>Везиров |
ише.{S} Кад би било откуда пустих пара, па да ми понудимо више, но што даје Милош — то би можда |
колац, или га обесе ченгелима за ребра, па га тако оставе док не издане.</p> <p>Али и Турци су |
уке, а поби толике људе.{S} Уби Молера, па владику Мелентија, па сад ову тројицу.{S} Ја сам пра |
ту у близини има кућа, станова, обора, па како то да се ни откуда не чује никакав глас, ни јав |
ш, као што си и лане измолио онога пса, па је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде ј |
богомољу, намамио у њу што више света, па је онда обесветио, пљунуо на олтар, па закључао цркв |
веду преда те она два мученичка детета, па ти <pb n="127" /> она покажу своје страшно разјапљен |
бог да.</p> <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога и седим овде; а сутра да се крене когод од ва |
} Али он је брзо дошао до неких успеха, па даље није хтео ништа чути за Грке.</p> <p>Међутим, б |
је љубав и уважење код свију Балканаца, па чак и код самих Турака.{S} На њу су досад гледали ка |
ја, Гитарић, твој побратим из Селевца, па сам дошао да те обиђем и да видим шта радиш.</p> <p> |
руменога вина, наљубио лепих туркињица, па сад вала сеците; имате...</p> <p>Драгић не доврши.{S |
Сима изчупа нам длака од бабина белца, па повежемо лептирове за длаке, а длаке закучимо за лађ |
сумњиво, бојећи се да га овај не куша, па да још боље накити своју тужбу против њега код руско |
главу му пролете: да ли овај мене куша, па да ме после изда Русима?</p> <p>Русија је у то доба |
опет отвори и да се срећа поново окуша, па шта бог да.</p> <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога |
акође бејаше чуо за долазак Карађорђев, па га је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас н |
музика опет засвира прво марш Султанов, па онда неку убојну песму турску, и уз пратњу тих танки |
друге помоћи; морам умочити руке у крв, па што да бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је као брат, |
ину и по кога простијег кнеза народног, па или га обрлате те им истински поверује, или му подма |
ина прва говора и овога што говори сад, па је решио да и он удари у дубар, и прислонив обе шаке |
се био зарекао да му се освети кад тад, па би јамачно то и учинио, да Карађорђев одлазак из Срб |
сви они паметни.{S} Кад се деси штогод, па се учини штета што није похитано да се ствар на врем |
вао и пословао!“ Учиним ли опет штогод, па не испадне како ваља, онда вичу: „Што је хитао? што |
измоле разна права за кнеза и за народ, па у том писму, између осталога вели и ово: </p> <p>„Ет |
мију, јер је то зверка, побуниће народ, па ће нам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу т |
ти да погине кад хтедне побунити народ, па ће се после лако и протурити и поверовати, да су га |
дим само 50 одабраних другова око себе, па се после не бојим никога до бога — рече Карађорђе та |
цима.{S} Њима су обично одсецали главе, па их слали у Цариград, где су пред царским Сарајем ист |
есрећа смо доста претурили преко главе, па је време да и <pb n="205" /> ми мало прогледамо очим |
ми, знаш ти њега како је прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бежи или гини!...{S} Но можда |
да би хтео пресећи даље сумње Наумове, па додаде само: — Остави Науме, све је у божијој руци.. |
орђе паметно купио од њега све планове, па га онда одбио и не хтео ући у његово друштво.</p> <p |
а.{S} Поп је очитао самртничке молитве, па је онда одозго на мртве насута земља, а на бресту уз |
ри добро оно срце, да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву малу прег |
о? што није сачекао и припитао и друге, па не би испало наопако!“ Чак им није право ни онда кад |
едном послу.</p> <p>Милош мало застаде, па онда опет продужи.</p> <p>— Да манемо ово што је до |
је дошао!{S} Казала сам му да сте овде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се згледате?{S} |
Бар Милош је тако разумевао те погледе, па је од времена на време и он погледао Марашлију, а ти |
негде у свету какве царевине без газде, па да се ту сви понамештају за кнезове и војводе.{S} Те |
онда као да ваља тако пустити нек иде, па у згодном тренутку да пристанемо уз друге и ми.{S} А |
и чак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака изговори да су утекли, ако |
е, дакле, варати тамо простодушне људе, па чак и амо царски двор.“</p> <p>Пошто је писмо прочит |
о би тамошње прилике, а знао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од три четир |
лаву Милошеву, како он данас даје туђе, па се изговори да то везир тражи, као што се данас Мило |
као сам му да ми завијено у писму каже, па то још горе није хтео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, би |
бунтују народ.{S} Они овде виде шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбод |
узео им сав новац, боље одело и оружје, па жив и здрав умакао у планину с друштвом, и ако је ме |
, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове лепе среће да Црног Ђорђа стигне са |
и момци ручали, напили се добро ракије, па око подне кренули за Паланку, а одатле ће за Београд |
а.{S} Ваља знати како се пчелом рукује, па да те никад не дирне, ако ћеш је у недрима носити... |
нак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} Гинути се мора.{S} Без меса не може |
их га лепо као ономад на ноћ ове Турке, па мирна крајина.</p> <p>— Лако је рећи, али много је т |
не ваља војник, који испуца све метке, па после иде голотрб и с празном пушком, тако исто не в |
или букагије на ноге, а лисице на руке, па су питали шта им ваља даље чинити.</p> <p>Паштрмац ј |
и и да му преда усмене Милошеве поруке, па да онда заједно крену Плани.{S} Остали, на броју њих |
и с одмореним мозгом дигне из постеље, па се сети шта је све синоћ доцне у ноћ планирао, наређ |
оји је 9 година био господар ове земље, па баш да је он од истине црни Циганин!{S} Што да у дру |
} Девет година био овде господар земље, па сад ништа.{S} Ко ти тамо њега верма.{S} Велика Русиј |
ије.{S} Дед, кажите ако знате што боље, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао |
стаде полако и на прстима изађе напоље, па се мало доцније врати с лончетом добре црне каве.{S} |
вијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је |
ми је.</p> <p>— Али за бога, побратиме, па што не даш књазу Милошу то некакво несрећно писмо?{S |
> <p>Попуштања је било с обадве стране, па ипак на том првом састанку опет се нису могли погоди |
ла попуњавати те недостатке и празнине, па је то требало да буде и сад.</p> <p>Ходајући по заст |
вруска сено и на махове дубоко уздахне, па се опет чује једнолико врускање.</p> <p>Карађорђе ка |
> <p>Па ипак се помишљало и на најгоре, па су се побринули и за тај случај.{S} И ако се веровал |
ља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, па још како знаде он за себе, само не знам... — поче Аг |
о платно — те бејаху селе да се одморе, па тако мало помало ушле у разговор.{S} Седеле су у мра |
воју душу, а ти буљубашо Марко, ето те, па како знаш!...</p> <p>У мраку није се могло видети, к |
е допуштено.{S} Свршите то, ако хоћете, па ћемо поћи.</p> <p>Дошао је био тренутак смрти, и суж |
осле се окрете момку: — Коње спремајте, па овога тренутка да се кренете!{S} Мислиш да развучеш, |
аредба, да никога не пуштају и да ћуте, па ма шта изнутра чули.{S} Ханџиска момка који је ту сп |
p> <p>Али он сврши говор онако у опште, па пређе на Јеладу, на робињу Јеладу; на ону исту Јелад |
о нам дошао!{S} Нека јави само када ће, па да му ја своје рођене хатове пошљем насусрет.{S} Али |
ш нешто мало да нареди чељади код куће, па ће одмах и сам митрополиту.</p> <p>У брзом трку сјај |
ставити сад све то, напустити породице, па тумарнути у Србију, где се не зна шта их чека — то н |
е за длаке, а длаке закучимо за лађице, па их пустимо у бару код наше чешме.{S} Лептирови лете |
јашу у мезулани с леве стране Јасенице, па ту, у један собичак, притворе Анту, а они се одмах р |
и.</p> <p>— Паметан си човек духовниче, па дед ми кажи ти, онако слободно и по души, сме ли се |
да полијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да н |
нтију, ономад Цукићеву, а сад ћеш наше, па тако редом док и тебе једном не удави људска крв.</p |
огачи очи, усплахирено звера по колиби, па му се очни капци полако опет затворе, по некад само |
држао сам се код Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш куда изашао.</p> <p>— Куда бих у |
о и нашли; махнитали су у својој глави, па сад нека сами хладе своје подбијене табане.{S} Сећаш |
тобом.{S} Још да се напије твоје крви, па је после миран.{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, ка |
учеш, да одужиш док се ствар не охлади, па после твојим шеретлуцима да га измолиш, као што си и |
ниш 'волико, попо, тако та ствар стоји, па ми реци сад, шта ти мислиш о томе?</p> <p>Духовник с |
то су му Турци запретили да се не жали, па стаде наваљивати да му каже шта је.{S} Кад сељак ник |
в.</p> <p>Још су се подуже разговарали, па се онда растадоше, обојица задовољни с постигнутим р |
да би им било лакше да смо и ми остали, па да заједнички трпимо и гинемо.</p> <p>— И ако знам д |
од куне, што су га са Турцима завадили, па га напустили и у свет утекли.{S} С тога само за њима |
си ти дошао!{S} Баш јутрос су говорили, па чика Стојан вели, да ти овога лета нећеш ни долазити |
арили и упропастили!{S} Зар они утекли, па сад они добри, а ми који смо остали овде и све издрж |
и на уму.</p> <p>Свикнут да тако мисли, па тако и да ради, Милош се срдио сам на се, што је ова |
{S} Рачунао сам: нека буде добро земљи, па ће бити добро и нама свима.{S} А гле сад шта ради ку |
преломише га.{S} Брани се јадан, брани, па најпосле попусти.{S} Сећам се оне црне ноћи у манаст |
?{S} Остави то сито, дај га овамо мени, па одите да вас отресем од прашине и да се мало умијете |
и могли бити заједно у својој отаџбини, па да јој обојица будете од вајде, да јој обојица послу |
вао Николу, наредио му да Анту затвори, па је с места скупио око себе пријатеље, који су се ту |
с толиким новцима?{S} Где су такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског к |
радимо, све ћеш паметнији изгледати ти, па је опет све у твоју вајду — рече Петар заједљиво.</p |
Србију, где ће га народ једва дочекати, па заједнички, као браћа, да раде и заповедају.</p> <p> |
вори шта би и како би ваљало предузети, па после може и Милошу јавити.</p> <p>Тако је мислио Ка |
ља, зар се то не може све лепо сакрити, па да никад никоме ни на ум не падне...{S} Како има зго |
тотину случајности које се могу десити, па да ствар омету, и на махове чисто се кајао, што нека |
{S} Да му пише, писмо се може ухватити, па још црње и горе.{S} Најзад се Милош решио, да ту ств |
Јадни Турци, ви сами стрепите од смрти, па мислите и Драгић је такав!{S} Море Србо је ово, Туро |
ради кума Милош!{S} Дочепао се власти, па да му је да нестане свију старих војвода и кнезова.{ |
к, сетим се и твоје претње и заповести, па спустим већ наперену пушку.{S} Зимус око Божића одне |
, кад је већ он био пометен од болести, па наједаред плану и срдито се продера:</p> <pb n="210" |
у?</p> <p>Милош му каза какви су гости, па му напомену и ради чега су дошли.</p> <p>— Договарам |
ником живом не казује што ћеш му рећи, па му онда од моје стране кажи, да је вожд амо дошао по |
дах, који се брзо изгуби у глухој ноћи, па је опет све немо и мукло.</p> <p>Док се ово дешавало |
и и склоњени; будите као у својој кући, па и ако је дом сиротан, богато је срце и може се наћи |
же и толики други виђени људи и јунаци, па не може бити никакве срамоте ни за тебе што си се ук |
р Вујица и ја заједно ручали у Паланци, па после, ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланц |
ро, како су у светла везира велике очи, па му се само тако чини, а нека дође да сам купи дације |
узастопце, онако као кад неко шенлучи, па се онда разлеже танка, гласовита песма, праћена свир |
да <pb n="262" /> узме изун за излазак, па да се ствар одмах свршава и да се не дангуби — рече |
ат је очекивао само да му се даде знак, па да отпочне свој крвав посао.{S} Али тај се знак не п |
господар Милоша и прате му сваки корак, па се јамачно бојао да мене гдегод не ухвате и да ми пи |
гајтанли антерију, одозго чохан јелек, па чохано ћурче, а доле плаве чохане чакшире с везеним |
уда — рече старац и гурну мали капиџик, па проведе Ђорђа тесним пролазом између две куће.</p> < |
и до колибе, бејаше довршио свој оброк, па се спустио и легао крај глога, за који је био везан. |
а се за то спремим и да Црнога дочекам, па да заједнички грунемо на Турке.{S} Тражио је да му о |
јим очима видим, да ову победу дочекам, па бих онога тренутка задовољно склопио очи и рекао бих |
ја још раније увидео ово што сад знам, па да сам се с Турцима погађао одмах, кад ми се први пу |
парче памука, натопљена зечијим лојем, па га два три пута превуче преко сабље.{S} После је сти |
сврши неке рачуне с једним пријатељем, па ће после опет натраг у Хотин.{S} На напомене војвода |
разговори и споразуме с њим — Милошем, па, ако не може бити, онда да протуримо господара Ђорђа |
х.{S} У два маха хтедох да му се јавим, па се опет тргох.{S} Бејаше ми некако зазорно, као вели |
не мислим о свему томе.{S} Да оставим, па кад настану те прилике онда, према приликама, и виде |
, остављали су све што су звали својим, па с породицама својим одлазили у незнану и хладну туђи |
а ви да слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> |
вало да је старунац.</p> <p>Мало затим, па на песму косова одговори један славуј.{S} Он прво пу |
ко не жање, и решим се, да их помлатим, па макар ми после ти твојом руком главу одсекао...</p> |
ради!{S} Зинула им хала за господством, па им и памет појела.</p> <p>И ако је у другим приликам |
сет година заповедао целом овом земљом, па је наша дужност да га сад по могућству прихватимо и |
ут сврше с оним актихристом Наполеоном, па после, од свега тога не би ништа.{S} Доцније они одо |
Онда ћемо ми морати да путујемо кришом, па чак и под туђим именом — примети Наум.</p> <pb n="22 |
Одоздо је положен <pb n="301" /> Наум, па одозго преко њега метут је Карађорђе, коме Драгић бе |
арода и земаља.{S} Да је Милош паметан, па да помогне да се све ово ослободи, ту би онда било м |
друштва и народа.{S} Бог је свемогућан, па, Боже прости, без људи, народа, ни бог не био бог, н |
<p>— Коју! — рече он чисто као зачуђен, па онда додаде живо и брзо: — Коју другу до ову, ову ис |
Ђока пљесну по челу и скочи као опарен, па удари корачати доле горе по одаји.{S} Наједаред стад |
бро, сад ништа не стрчи!“ мислио је он, па узе живо нагртати лишће и ситније комаде отпале коре |
окрете се мени; опет ме је дуго гледао, па ме онда запита пола зачуђено а пола чисто прекорно:< |
уке и аманете; Вујица је Црнога зивкао, па је право да сад он с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева |
ени веровали да нисам за то ништа знао, па да им се жив на жеравици печем.{S} Марашлија би грун |
зак у Србију.{S} Милош је за то сазнао, па се и он почео спремати да Карађорђа дочека.{S} У прв |
нем и непомичан, стајао ту дуго и дуго, па би се онда, на прстима, најзад удалио одатле, да се |
> <pb n="226" /> <p>— Много си говорио, па ти се и грло осушило Узми попиј каву, разгалиће те — |
ола извучен јатаган, и мало је требало, па да ту одмах легне крв.</p> <p>Видећи да у тренутку м |
од начин могао отклонити крваво недело, па било да Карађорђа врати натраг у Аустрију или да га |
у читавих шест нахија и мало је фалило, па да дође до отвореног бунта, коме су се били истакли |
тамо; а од тога доба све се променило, па и људи постали друкчији.{S} А што је најризичније, б |
у да се понова врати на Драгићево трло, па ту да га чека, јер су ту склонитији и за разговор и |
ије, што је хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и оставе на миру.</p> <p>Споља поста |
> <p>— Онда је најбоље домамити га амо, па га овде убити — рече Врљо.</p> <p>— Што га домамљива |
ош.</p> <p>— Прати абер одмах мени амо, па ћу ти ја одговорити, шта ваља чинити.</p> <p>— Али а |
> Дали нам ово мало пензије да глођемо, па сад мисле учинили су бог зна шта за Србију.{S} Са мн |
сад смо на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али послушај једанпут сад и т |
рече:</p> <p>— На аманет ми је казано, па на аманет и ја теби казујем.{S} Црни се спрема да се |
би вама било тесно да сте овде заједно, па да не мора ни један лутати по туђем свету, да не мор |
после поноћи остали су ту сви заједно, па се после један по један почеше разилазити.</p> <p>Ок |
е му само нешто од овога и то ублажено, па ипак се везир намршти и рече зловољно, да он ту не т |
м овде имао нешто — рече Петар збуњено, па се онда окрете Марку и навали на њ, шапатом:</p> <p> |
зацењују много и да одсеку сви укупно, па да се то једанпут за свагда сврши.</p> <p>Милош је о |
ајући се. — Начула сам и ја нешто зато, па ја све велим, биће да то светина нагађа, а у истини |
.{S} Морало би се десити нешто особито, па да их из тога стања ишчупа и опет рине у борбу.</p> |
, свега нас тројица.{S} Да смо сви бар, па онако заједнички да изађемо пред везира и да га замо |
па је онда обесветио, пљунуо на олтар, па закључао цркву, упалио је са четири стране и утекао |
} Ко мало врда, шикну они њега у Сибир, па му после, Боже прости, ни бог не поможе!{S} А после, |
испитка како о тој ствари мисли везир, па ако би он био вољан да смакне Карађорђа, онда њему и |
у и овда, онда чуо се испрекидан говор, па онда све умуче и потону у густи мрак.</p> <p>Стражар |
нокте.</p> <p>— Којекуде, по души вас, па шта хоћете ви од мене? — викну он узбуђено. — У миши |
ми се и то товари на душу.{S} Ево вас, па како год решите и хоћете, онако нека вам и буде.{S} |
вучна трилера, као да огледа свој глас, па се онда наједаред просу читав поток од песме, која с |
ша, и да што буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи као људи!{S} Сваки има неш |
ле“.{S} Видели како ти погибе за власт, па су ти то и понудили да ти замажу очи, као веле, нека |
е нешто сковитли тешка претешка болест, па да ти се рекне, како нема друге помоћи, но да се исп |
као, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш се одмах кренути.{S} Писмо ово прочитаћеш Вујици |
о да подигне народ.{S} Изашли на Љубић, па се у најнесретнијем тренутку разбежали.{S} И да није |
благ дан ово донео — прошапута Драгић, па замуче пред разјареним убицом, који је зверски на ње |
нку.{S} Лисовић га зовне насамо у собу, па држећи у руци Милошево писмо, рече му овако:</p> <p> |
{S} Кад је ваљало метути главу у торбу, па отићи љутоме Куршиду, онда је Милош био добар а сад, |
не би онако, већ ваља спасавати главу, па тамо после гледати шта се може.</p> <p>Драгић диже г |
Треба премлатити пса и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем врати |
уне требао је да плане на тихом Дунаву, па да одјекне чак до атинске голе равни, до расејаних о |
S} За ноћ можемо прегрувати до на Саву, па ако се не може друкчије, макар го препливај, само из |
а у леву малу преграду у десном бисагу, па бисаг закључај — рече Марко слузи.</p> <p>После се о |
е зиме прагове великашке по Петробургу, па опет нигде и ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго |
ако су цео тај дан провели прво у раду, па после у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни |
нека дође да сам купи дације по народу, па ће видети како је сељачки грош скуп и колико се муке |
p>Везир је распитивао како је у народу, па уз реч упита и то, какве гласе има Милош с доњег Дун |
, да Ђорђе може и одбити његову понуду, па би онда изашло, да је Милош казао све што зна и наме |
нестрпљењем очекивао да се људи разиђу, па чим остаде сам с кнезом Милошем, он устаде, закључа |
с кнезом Аксентијем, о господару Ђорђу, па све до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан |
исука јатаган и одруби главу Карађорђу, па је онда дочепа за чуперке, отресну је два три пута, |
е.{S} А сад, кад га отуда сви позивају, па чак и кума Милош, не може га нико ни везана заустави |
ико ослободе и својим очима прогледају, па ћеш ти тек тада видети како то много значи што се Ср |
<p>— Не идем на свадбу, но на погибију, па што ће ми друштво?</p> <p>Изљубише се и растадоше.{S |
S} Остави и ти на миру Милоша и Србију, па се тебе нико неће ни сећати, а камо ли да те код Рус |
Још је ваљало у то коло увући и Србију, па би план био остварен.{S} Међутим, док се заједнички |
е мој Ђорђе ово дана да крене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> |
туђини остати свој, но отићи у Србију, па служити и слушати горег од себе!{S} Не желим ни ја о |
видело зашто сам се повратио у Србију, па ће ми после товарити на врат и оно што ми никад није |
г само да се ти једном вратиш у Србију, па би после све друго било лако, рече Симић.</p> <p>Кар |
ски, који су избегли у Влашку и Русију, па то казује везиру и јавља на Порту, да виде Турци как |
двор да га тргну кудгод дубље у Русију, па још немам одсечна одговора.{S} Но и ту као да неће б |
е у блато и блатом покрива главу своју, па тако понижен и с блатом сравњен цвили и преклиње за |
о је цар овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парничимо; ви ћет |
облом, као прекаљени челик гипком телу, па онда на мах све престаде, све умуче, све изумре и у |
е их опет посвадити с царем у Стамболу, па он као што је и научио, утећи, а оставити сиротињу д |
О боже, испуни ми само ову једну жељу, па не марим макар одмах онде очи склопила, само да још |
и ђидије, а оставили ову сиротињу саму, па сад видели где народ почиње мало повраћати душу и ве |
наслоњен Карађорђе у два три маха зену, па се онда притаја.</p> <milestone unit="subSection" /> |
} Жао јој.{S} А мене одвела пред икону, па смо се молили Богу.</p> <p>- И ја сам се молио Богу. |
{S} Прешао сам, заједно с њима у Босну, па их допратио чак до Мајевице и ту им попио за душу.{S |
што не посумњају о спреми за нову буну, па да их све од реда исеку, побију и поробе.{S} Том кос |
p>Човек дође пред кућу, стаде, ослушну, па онда удари три пут звекиром у железни колут на врати |
а ти имаш толики народ на расположењу, па би било јазук и грехота, да се ти још њега прибојава |
. поведе са собом јаку војничку пратњу, па затвором, бојем и глобама нагони кметове и угледније |
је света недеља.{S} Крпара скиде капу, па се и сам прекрсти. — Јес, звоне звона — рече он.{S} |
зду турску, сузбио би је ти, господару, па би данас мирно боравили, у својој отаџбини.{S} Али с |
</p> <p>— Ево ти мој пиштољ, господару, па њиме прво уби мене, а после што ти драго!</p> <p>— Х |
, Турци су подизали сав народ у потеру, па кога хајдука убију њему одсеку главу, однесу је у Бе |
да изаберу најдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да поскачу.</p> <p>Паштрмцу је било главн |
д кором?{S} Почесмо и улазисмо у ватру, па после трчи за царевима по целој Европи и обијај праг |
кве прилике могу настати!{S} Бићемо ту, па како буде најбоље, онако ћемо и чинити.{S} Једино шт |
д, ето реци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије чинити но што сам |
предњим редовима, најближим губилишту, па се за часак, као бурни таласи, разлише по целој огро |
плећке, једну прасећу а другу јагњећу, па све то поређа по широкој дасци, која им је служила к |
, а њега ћемо пустити нека окуша срећу, па како му Бог да.{S} Ми нећемо ни сметати, ни помагати |
прибојавао да га когод не нападне ноћу, па је желео да Вујица бар до свога повратка не зна њего |
{S} Та ја сам одсекао 80 глава турских, па никад ми није рука задрхтала овако како теби дрхће.< |
етак угледнијих људи и првака народних, па и то крв и нож, да се искољу међу собом и да један д |
ши, да ни Милош ништа није бољи од њих, па би они могли сваки у своме крају заповедати независн |
тиња пару на пару, да се откупи од њих, па да поклонише коме макар излизан грош!{S} Аја!{S} Лан |
упи врата, намаче резу и удари катанац, па оде.</p> <p>Овај Никола Новаковић био је пре момак В |
тише тако, да ногама загрли тај трупац, па му онда и ноге добро везаше.{S} Тада му један од пом |
а оне за њима плове, тако лепо плове... па све жене стану па гледају и смеју се, а и људи се см |
фтиш</hi>“<ref target="#SRP18933_N1" /> па онда нека нико не кука, и што ко прогута то му је.{S |
она уграби и рече:</p> <p>— Завиде!{S} Па тешто, нека завиде, Богу хвала, имају и на чему!{S} |
ма и Драгић.{S} Нека су баш и криви!{S} Па кривом се и даје милост; праштањем кривцу и твори се |
ко је наја плакала кад смо полазили!{S} Па све љуби праг и плаче: „слатка кућо моја“.</p> <p>— |
летелу душу Србинову!{S} Њега убити!{S} Па то би било црње злочинство, но убиство младога цара |
<p>— Ако је Милош није ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он стрепио!...</p> <p>Домаћин га пресеч |
етан.{S} До јуче је то био господар!{S} Па, чиниш волико, како сад да га <hi>уклониш!</hi></p> |
си ли ти при себи, кад тако говориш!{S} Па болан капетане, Милош то бога и моли, да му још ти п |
а дали ћемо је кадгод још видети!...{S} Па је плакала, плакала, све је на глас плакала; спрема |
аметнуо се, а после је било добро...{S} Па колико је људи тек он побио!...{S} Зар није и мој Ми |
у истини и био — јунака и родољуба.{S} Па пошто је и сам имао од обадве те врлине, знао је њих |
и оружјем очистити Србију од Турака.{S} Па како тај велики и свети посао нико не може повести т |
ка био је у рукама грчких закупника.{S} Па и ако је порта одавно уништила чак и саму сенку влаш |
била за народ читава ратничка школа.{S} Па опет какву је муку имао Милош, кад је покушао поново |
ђа са Турцима, но да се бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, |
дичног Србина, као што је кнез Сима.{S} Па ја то да преживим, Боже ме сачувај!{S} То никад бити |
— Тако би морао помислити кнез Сима.{S} Па зар с том мишљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да |
помогне да што боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, да ли је крив Марко или |
ебе Топола; чак тамо преко три воде.{S} Па тамо је шума, није овако као овде, све само поље.{S} |
ким послом, кад је стигао Карађорђе.{S} Па како се прилично задржао, Карађорђе наговести да би |
уда као да <pb n="71" /> нешто чује.{S} Па би онда на једаред њене обамрле усне опет почеле мрд |
{S} Вичете на моје мешање и сметање.{S} Па деде, по души вас, дајте ми макар и један једини док |
Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србији јунака и честитих људи, који неће х |
да се чами!{S} Мене већ мука ухвати.{S} Па онда, пада ли вама штогод у очи; чини ли се вама сум |
српску снагу он није могао рачунати.{S} Па шта му је друго остало, него да прибегне лукавству и |
жењу, у каквом се Цукић сад налазио.{S} Па опет зато Петар је стајао непомично.{S} Тако остадош |
скотрља глава, онда је све свршено.{S} Па <pb n="208" /> зар није боље уклонити се испред силе |
би их ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не смета пакосницима, да мене окривљују.{S} И |
сто у овом страшном ноћном урнебесу.{S} Па ипак оштро око опазило би и кроз овај згуснут мрак, |
преко главе и од Турака и од својих.{S} Па кад све то тако лепо промислиш, онда хајде да се раз |
, кума Милоше? — Ти то најбоље знаш.{S} Па како можете онда говорити оно у шта ни сами не веруј |
му</hi> није била мила његова глава?{S} Па опет си је ти одсекао.{S} Онда си био јунак!{S} Јуна |
о одело и да будем момак Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нем |
> <p>— Шта? „Вожд“ није спавао овде?{S} Па где је преноћио?!{S} Где је он сад? — Зар није овде? |
прилично узмучи.{S} Шта да му каже?{S} Па најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго |
нио га да га Турци сасвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам презати?{S} Ово што је сад, моја је |
га свети знао!{S} Али, шта мислити?{S} Па ја <pb n="256" /> велим добро.{S} Не сме ни он проти |
а мислиш да би се сад могли вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, |
орђа!{S} Шта ће се тада рећи о њему?{S} Па онда, Карађорђе још има пријатеља који га као свеца |
.</p> <p>У доцнијим годинама око 1825 — па на даље, кад се против кнеза Милоша почела јављати с |
е!</p> <p>Лисовић се испречи на њега: — Па добро, кнеже; кад ти је његова глава скупља од твоје |
ја наредити све што треба; очекни ти — па оде.</p> <p>Анта је чекао и у мислима радовао се как |
ече Ђорђе живо.</p> <pb n="163" /> <p>— Па јес!{S} Како чујемо грчки хетеристи изабрали су <hi> |
израза на лицу.</p> <pb n="135" /> <p>— Па шта, дао ти Бог овако заједно са зобницом?!{S} Какав |
после, мртвој глави лека нема!</p> <p>— Па где су управо заробљеници?</p> <p>— Где су баш сад у |
о је оно што и мени руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за то не јавља?</p> <p>— Ништа!{S} Пита |
евца.</p> <p>— Пса ваља убити!</p> <p>— Па то ће му и бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека ко |
ини, уисало му јал’ не уисало!</p> <p>— Па што онда кривите Милоша за одсечене главе, кад он св |
ноћ су их догнали амо у тврђу!</p> <p>— Па тешто!{S} Догнали двоје; нека их догнају и двеста!{S |
итам и хоћу право да ми кажеш!</p> <p>— Па право, господару! — рече духовник с очевидном забуно |
војој вољи, како народ хоће...</p> <p>— Па није то било само једанпут!{S} За ових девет крвавих |
.. рече он, пун тешка очајања.</p> <p>— Па шта си могао чинити друго, за бога, Ђорђе? — рекнем |
е, а доказати не можете ништа.</p> <p>— Па ако не могнемо ништа доказати, онда на руском двору |
х Ђорђе гласом пуним саучешћа.</p> <p>— Па ето живи смо, господару; али јадан је ово живот.{S} |
рагића није вајде више молити.</p> <p>— Па добро, шта си сад науман? — упита га чича Ива његов |
ња.{S} И он ће тако и учинити.</p> <p>— Па нека га, нек дође.{S} Таман га Турци и чекају!{S} Он |
од пушке, а можеш и промашити.</p> <p>— Па шта да чинимо, ако не заспи, — обрецну се Никола.</p |
о се вели, да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то, јадан!...{S} Шта то може бити? — рече Мил |
укић се наслони руком на оџак.</p> <p>— Па баш да се мре Перо — рече он не дижући главе, како с |
дар Вујица да ти све то јавим.</p> <p>— Па шта вели господар Вујица? — пресече га Милош.</p> <p |
руго, но да га овде премлатим.</p> <p>— Па баш зато га и остави нека од другога нађе, а какав ј |
и да сам испред тебе побегао.</p> <p>— Па јес, ви сте јунаци; само што вас морам из каца вадит |
нта сврши Милош прихвати живо.</p> <p>— Па тако, тако!{S} Добро вели господар Вујица.{S} Тако и |
а? — упита домаћин подругљиво.</p> <p>— Па слободно је ваљда бар молити.</p> <p>— Бога ми, вас |
дочекао — рече он подругљиво.</p> <p>— Па шта хоћеш више!?{S} Народ је био спреман и листом би |
ерају? — рече кнез нестрпљиво.</p> <p>— Па јамачно си и сам слушао, господару!...{S} Ова оволик |
не преотму славу и господство.</p> <p>— Па јес, јес!{S} И не дам да ми преотму.{S} Него шта!{S} |
ке — рече Ђорђе болно и јетко.</p> <p>— Па ово се онако као прети — рече Добрњац подругљиво.</p |
аније сврше свратиће и он амо.</p> <p>— Па шта мислиш сад, хоћемо ли спасавати кнеза Симу и Дра |
ти — рече Карађорђе замишљено.</p> <p>— Па ето му власти, немој му дирати; остави му највише чи |
везир тражи твоју јал’ његову.</p> <p>— Па Милошу јевтинија моја и њу хоће да пошље.</p> <p>— Н |
господару; носи и дугу пушку.</p> <p>— Па шта је тражио, да га тако пустите к мени?</p> <p>— П |
вртео главом, Милош прихвати:</p> <p>— Па опет би ми могао направити триста јада.{S} Он ће доћ |
ом.{S} Сад рече као с чуђењем:</p> <p>— Па откуда све то, за бога, побратиме?</p> <p>Вујица про |
је пречуо, те одговори журно:</p> <p>— Па и боље је да плати, свакојако то ће га мање стати, н |
прихвати реч живо и енергично:</p> <p>— Па кад је тако, што ми онда хвалишете Милоша и што ли в |
се јетко и подругљиво осмехну:</p> <p>— Па шта?{S} Ти сад хоћеш да узимаш господара на одговор, |
рак одступи са своје позиције?</p> <p>— Па шта да чиниш, брате? — почнем ја да га тешим. — Ниси |
оузданији да изврши тај посао?</p> <p>— Па како ти то мислиш, буљубаша Марко?</p> <p>— Шта како |
чини што може.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па тако је — рече Мелентије слежући раменима.</p> <p>— |
муке и тегобе наше, што се од тога доба па до данас претурило преко главе и од Турака и од свој |
>— Наслушала сам се свакојаких лагарија па те чисто ухвати нека страва, и штогод рекнеш слути н |
} Огромни лептир полети пет-шест корака па стане на какав цветак, шири своја шарена крила, стри |
се договоре о многим народним пословима па, између осталога, и о томе што је везир тражио да се |
ао покојни Ћурћија, није човек врбовина па да се на пролеће подмлади и да на одсеченом врату из |
како од валовите Дрине и Новога Пазара па да Пореча и тиха Дунава нема ни једнога повећег мест |
> <p>— Што ја знам, то је: оштра секира па Милошенду за врат ушником.{S} Кад он секиром убија д |
ће — одговори она.{S} После мало поћута па додаде:</p> <pb n="95" /> <p>— Шта ћеш да ћеш с овим |
запе и он само укочено погледа Гитарића па му мало после пружи руку.{S} Гитарић узе ту руку, он |
и, а после, овде нема ни бабових белаца па ни наш момак Сима није овде!{S} Какве је лепе зечиће |
и наравнамо:{S} Али ми онда дигли главе па од Руса нигде да се одвојимо.</p> <pb n="220" /> <p> |
вао, али ту се испречише остале војводе па не дадоше ока отворити.</p> <p>— Да су Руси истинска |
нутра, завеза је одозго и добро притеже па је пружи момку до себе са заповешћу, да је понесе за |
који раја ужива!{S} Али нека, везир је па му се тако може!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И |
може проћи без неке тешке казне божије па ма ко да га је учинио.</p> <p>Покојнике су саранили. |
таванском гредицом — све је ово божије па ваше, располажите као у својој рођеној кући — рече к |
гло разабрати.</p> <p>Од градске капије па до губилишта, спровод се кретао полагано, стопу по с |
ипајући против „вожда“ свакојаке повике па и саме псовке.</p> <p>Тада се најзад као и Милош скл |
„Згодно време!“ — Кад дође згодно време па и Руси скоче, онда јамачно не може ни Милош сам миро |
це), да узмемо и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за њих везира.</p> <p>Дома |
о двоје прећи амо.</p> <p>— Онда седите па веслајте, идите ти и Стеван — нареди кнез Максим.</p |
огачу, заструг сира и тиквицу шљивовице па понуди Вујицу да се прихвати.</p> <p>Изгладнео, испо |
агледао ју је редом, почињући од петице па идући горе врху.{S} Његово оштро око опазило би да ј |
о везир заповједа, Милош мора да пољуби па да учини, уисало му јал’ не уисало!</p> <p>— Па што |
Којекуде, баш поган свет!{S} Само седи па измишља!{S} Куд им сад то паде на ум, бојаги, мене Г |
оба баталим све.{S} Сад има три, четири па и пет година, како нисам окусио меда.{S} Него, Драги |
теш... — Сутра до подне мора се свршити па било како било.</p> <p>— Добро, не брини.{S} Иди ти |
погледа лево, заустави поглед на једној па на другој жени, што су крај њене постеље клечале; не |
лко крова над главом, а ти хоћеш угарак па под стреху!{S} То богме нико не да — рече Добрњац од |
n="299" /> Никола приђе разбаци бурјан па и њему одсече главу, баци је у једну зобницу и преда |
онда пустите амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђе човек повисока раста, књаз га дочека, њин |
Јес, звоне звона — рече он.{S} Још мало па ћемо у град, а онога човека још нема.</p> <p>Карађор |
јој у тим приликама било веома незгодно па и опасно.{S} С тога је будним оком пазила, да разни |
варате да сам ја наваљивао, већ ето вас па како наредите онако нека и буде.</p> <p>Тако је сад |
ам још ту да мислим?{S} Ваља ући у собу па зликовца секиром у чело!{S} Треба премлатити пса и о |
е понесе за њим.</p> <p>— Држ, ту торбу па чувај ово као очи у глави; боље пази на ову но на тв |
ти длака једна не вали.{S} Спаси главу па онда иди сам лично у Русију господару Ђорђу, исприча |
друштво?{S} Зар није боље спасти главу па доцније бар осветити кнеза Симу, кад му се сад не мо |
нагна да каже све како је било по реду па се онда пусти у потеру за Чимбарлијом.{S} Нађе га пи |
ухватала грло и остраг ишла испод ушију па около преко потиока, хватајући све ивицом, докле му |
ледао би овај човек у ту сјајну палацку па се онда наједаред тргне и стресе, као да се повратио |
кве тешке грехе моје — спекла се у телу па никако од њега да се одвоји!“.</p> <pb n="66" /> <p> |
е, тако лепо плове... па све жене стану па гледају и смеју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, |
аже ту част и да дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак.</p> <p>Карађорђе се захвали мит |
недеља.</p> <p>Гитарић му пружи тиквицу па окренув главу мало у страну, рече: — Само појака, по |
а те опкорачила, па сад или пови грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у |
ла душу човекову, дозвољено је да мучиш па и да убијаш тело човеково.{S} То су теориска начела. |
који незнају ништа даље од носа.</p> <p>Па ипак сви ови људи, тако разнолики по свему, с једнак |
светлим путовима части и славе.</p> <p>Па ипак се помишљало и на најгоре, па су се побринули и |
оре поруши све с чиме се сукоби.</p> <p>Па опет зато кроз ову урнебесну ноћ лутала је једна жив |
да своје везе с народом учврсти.</p> <p>Па како се успеху свак клања, то и на овом путу Милошу |
сти потајно, а то је ишло тешко.</p> <p>Па и ту прва мисао опет је дошла од Милоша.</p> <p>— Ву |
је требало Милош само да рекне:</p> <p>„Па ако је до новаца стало, светли везире, народ ће то п |
ији, коју је одозго покрио густ сплетен павитњак, чује се вечито шуштање лакоскоке Криве Ријеке |
растану.</p> <p>Сутрадан, лицем на св. Павла, код пивнице где је био склоњен Карађорђе, спрема |
> <p>Милош га погледа мрко.{S} Вујицу и Павла он је сматрао као своје најверније и најоданије љ |
{S} Чим је било готово, он позва к себи Павла Сретеновића — Лисовића — и заповеди писару да му |
ије.</p> <p>Сад су свршили и кнез Сима, Павле Цукић и Драгић, и тако су прилично пречишћени сви |
p>Док су Вујица и Милош овако говорили, Павле је ћутао и гледао у земљу.{S} Сад подиже очи.</p> |
вршила је строго издате јој наредбе.{S} Павле Лисовић, с три момка, међу којима је био и Никола |
се чини с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Павле Сретеновић (Лисовић) узвикнуо је љутито</p> <p>— |
и најоданије људе.{S} Особито је до сад Павле без поговора слушао све заповести његове, а сад б |
мамише.{S} А боље да су га убили — рече Павле испрекидано, и као да је сам за се говорио.</p> < |
веди шта треба, а ми ћемо вршити — рече Павле.</p> <p>— Шта мислиш ти Вујо, шта ћемо с Црним?</ |
за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле.</p> <p>Вујица је ћутао и вртео главом, Милош при |
? — упита Милош кад мало после Вујица и Павле уђоше.</p> <p>— Ако бог да, добро, господару; ти |
писао.</p> <p>— Ко? — упиташе Вујица и Павле у један глас.</p> <p>— Он Црни!</p> <p>— Ама зар |
а који ће му помоћи.{S} Тако су позвани Павле и Вујица.</p> <p>Дакле ту сад није вајде оћуткива |
S} Е нећемо, бели, више тако, господару Павле.</p> <pb n="30" /> <p>— Еј, Цукићу, кукала ти мај |
> <p>— Где је господар Вујица и Павлић (Павле Сретеновић-Лисовић) — упита Милош.</p> <p>— Ту су |
а га дозовем сам!</p> <pb n="185" /> <p>Павле и Вујица, згледаше се и за дуго остадоше неми и з |
и лек, ко је од добра још бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да он Карађорђа не жали и чисто се ч |
каву.</p> <p>— Где је господар Вујица и Павлић (Павле Сретеновић-Лисовић) — упита Милош.</p> <p |
ла дирнути, једна једина незначајна реч Павлова.</p> <p>Ходајући натмурен по одаји, Милош се са |
се по њему видело да га је ово вајкање Павлово дирнуло, и да је још врло једак.{S} Борба у њем |
је мислио Милош у себи и опет се окрете Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га ја не жалим, и к |
и!{S} Мене већ мука ухвати.{S} Па онда, пада ли вама штогод у очи; чини ли се вама сумњиво ово |
ила је поноћ у очи летњег св. Аранђела (пада 13. јула).{S} Насред кцаревенаолибе горела је лепа |
, захвални ако им ко удели мрвице, које падају с туђе господске трпезе?...{S} Ја, гдје је сад с |
, а Русија није имала интереса да на њу падају сад таке сумње.{S} С тога је Карађорђе стављен п |
их убедљивих речи.{S} Јест, он преклиње падајући ничице и црну земљу и високо, недомашно небо к |
појас и груди.{S} Нарочито му је чешће падала у очи једна сребрна палацка Карађорђева, која је |
сти београдског везира.{S} И ако је већ падала ноћ, он заиска своје недељно рухо и узе се спрем |
рђевица уздахну: — Оно и мени је свашта падало на ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} А после и |
а врат и оно што ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у Србију, да што тражим, да |
А у том вајкању — старцу није ни на ум падало да су она два човека нарочито била подметнута да |
ом није вајде, опет мени не би ни на ум падало да остављам Србију, да се ту не нађе Руса, који |
/head> <p>Беше освануо 12. јули 1817, а падао је у суботу у очи летњег св. Аранђела.</p> <p>Тог |
е.</p> <p>Тако је Ђорђе све више и више падао у ватру и најпосле узвикну пун негодовања:</p> <p |
у лицу.{S} Само му је један од њих јако падао у очи својим огромним растом и својим чудним пона |
а љутога бола мркне свест и како почиње падати у несвест и таму!...</p> <p>А они страшни и ужас |
ите буре, низаће се редом годишња доба, падаће студени снези, изумираће цела природа, а дебела |
е злочину.{S} Кроз педесет пуних година падаће плаха дажда, сијаће топло сунце, подухиваће тих |
е троножне столичице на којој је седео, паде полеђушке и диже ноге у вис.</p> <p>— Тако!{S} Сад |
> <pb n="90" /> <p>У том котрљању глава паде и стаде онако, како обично стоји на раменима, те ј |
, који је стајао ту иза Драгића, и коме паде веома чудно што човек говори оно што није.</p> <p> |
осрте, али се ухвати за грану и опет не паде.</p> <pb n="129" /> <p>Пошто је све како ваља угаз |
розорче на казамету испод Сахат-куле, и паде на гомилу влажне сламе, на којој су у казамету сед |
Драгићу, да истресемо једну сад, баш ми паде на ум да узмем мало меда, па памти колико ће ти та |
Само седи па измишља!{S} Куд им сад то паде на ум, бојаги, мене Грци изабрали за вођу!{S} Чули |
52" /> <p>Чим га бејаше загледао, кнезу паде на ум Карађорђе.{S} Овако је он био висок.{S} За ч |
ди и момака својих, што Карађорђу одмах паде у очи и не би му право.</p> <p>— За бога, куме, шт |
у оберучке хитро изману и снажан ударац паде по повијеном врату кнежевом!...</p> <p>Крв шикну и |
ш, а из хиљаде грла одјекну: — „Чокјаша падиша“! (живео падиша)!{S} Спровод застаде.{S} Већ су |
рла одјекну: — „Чокјаша падиша“! (живео падиша)!{S} Спровод застаде.{S} Већ су били стигли на т |
лаву своју положити.{S} И ако је велики падишах икада имао верна роба и поуздана и предана слуг |
/p> <p>— Воља је и заповест је светлога падишаха — да је вазда победоносан — да у његовој голем |
опомињем да останеш веран нашем светлом падишаху и да одржиш мир у народу.{S} Ако немаш поуздањ |
} Јер велим ти и опет, воља је великога падише да свак ужива овај царски рахатлук у његовој огр |
д не погрешиш, за шта би изгубио милост падишину.{S} Јер велим ти и опет, воља је великога пади |
је хтео да јавно, пред народом, на њега падне крв Карађорђева и да се он обележи као убица овог |
ми морали чекати док султану и царевима падне на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спа |
ухвати се за огњиште од оџаклије да не падне.</p> <p>Анта је зорно гледао Милоша и не би му ми |
сакрити, па да никад никоме ни на ум не падне...{S} Како има згодних места, где би се могла сак |
ћанског и зар опет крст да се поклони и падне пред остророгим, шиљатим, страшним полумесецом, з |
ело једно тако велико и тако свето дело падне као жртва једне мрачне гомиле ненаситих варварски |
ло.{S} Ту је остао дан два.{S} После му падне на ум да промени боравиште.{S} Вујица се нешто мн |
бију као крмка секиром у чело!...{S} Да паднем без освете без замене по вољи једне крштене турк |
ане, Милош то бога и моли, да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрсио конце; кнез Симу у |
одговорност?{S} Зар није било боље, да падну три махните главе, но да се баци на ризик толики |
пре тога) и светио се Турцима гдегод му падну шака.</p> <p>Био је лудо храбар управо долазио је |
ам паша и везира, били су тако учтиви и пажљиви, да су им обично сами слали у писму из Цариград |
ова у Србију.</p> <p>Милош је испод ока пажљиво проматрао, какав ће утисак учинити на везира ов |
оворио срдито.{S} Кнегиња га је слушала пажљиво.{S} Кад он за тренутак застаде, она уграби и ре |
о, Гитарић га је гледао испод ока веома пажљиво.</p> <p>— Е, на здравље ти побратиме.{S} Ракија |
шу прве људе у народу.</p> <p>Баба Јана пажљиво је слушала све ове разговоре и ценила их на сво |
алој столичици недалеко од њега и хвата пажљиво сваку реч.</p> <p>Први му је разговор био то, д |
ће се у што мешати.</p> <p>Духовник је пажљиво слушао Милоша.{S} План је био умесан и практича |
погледа Милоша и посматрао га је дуго и пажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај озбиља не разуме, или се |
мао, а Карађорђе га је са стране гледао пажљиво, а по глави му се све непрестано врзло:</p> <p> |
уку Вујичину.</p> <p>Милош га је слушао пажљиво; хватао је сваку реч његову.{S} Кад Анта сврши |
ти човек са секиром, што је ноћас онако пажљиво вребао код колибе.{S} Он се сав наже напред и з |
два три скока прилети колиби, али тако пажљиво и нечујно да ни један листак не шушну под његов |
ако ће на све то гледати Русија.{S} Сва пажња велике северне царевине била је у то доба обрнута |
боду, хетеристе нису могле оставити без пажње српске емигранте, међу којима је било толико вели |
арић је показивао као да слуша старца с пажњом.{S} Сад рече као с чуђењем:</p> <p>— Па откуда с |
о, јетко тако, да сви присутни обратише пажњу на њега.</p> <p>— Ама што је, хоџа Изедине, што с |
ишло глатко.{S} После кратког објашњења пазар је прекинут.{S} Милош ће на рачун оштете Турака п |
о и попуштао.{S} Али је још дуго тврдио пазар презајући да му Марашлија не запне с огромном уце |
ињао је како од валовите Дрине и Новога Пазара па да Пореча и тиха Дунава нема ни једнога повећ |
S} Гдје су на далеко чувени безистени и пазари биоградски, у које се стицала најљепша и најскуп |
то је после и нагнало целу фамилију да пазе један на другога, и да један другоме не даду да по |
обро, мора заспати, макар пред зору.{S} Пази да се не пометеш... — Сутра до подне мора се сврши |
би у руку, а он јој рече само:</p> <p>— Пази децу, ја ћу се јавити.</p> <milestone unit="subSec |
о буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи као људи!{S} Сваки има нешто друго у |
ао прва човека. <pb n="197" /> Само сад пази да што не уквариш, да штогод не погрешиш, за шта б |
орбу па чувај ово као очи у глави; боље пази на ову но на твоју рођену главу — рече Никола момк |
срдито одсецао:</p> <p>— Пиши, море, и пази добро што говорим.{S} Овде свака реч главе вреди.. |
илоше, од тебе.{S} С тога отварај очи и пази шта радиш.{S} За ово две године, шућур богу, добро |
до пасоша?{S} На то се сад врло строго пази, особито у пограничним местима.</p> <p>— Побринуто |
о па и опасно.{S} С тога је будним оком пазила, да разни српски, грчки и арбанаски емигранти, к |
Карађорђе стављен под присмотру, те се пазило на сваки његов корак.{S} У таквим приликама врло |
а не направе момци какву штету, особито пазите, да ватром шуму не запалите.</p> <pb n="291" /> |
ао откуд да плати.{S} Ето, с тога морам пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако амо дође.</p> <p>Ми |
стави Науме, све је у божијој руци... а пазићемо и сами...</p> <p>Међутим, изишав у мрак, Вујиц |
на с његове не сме валити.{S} Ако ли је пак Карађорђе дошао хајдучки, онда с њим као с хајдуком |
ало у писменој молби.</p> <p>Испод руке пак, усмено, кнез Милош је поверљиво, преко Германа, по |
="194" />непријатеља...{S} Догоди ли се пак, да Карађорђе дође у Србију са знањем царева, те му |
оша.{S} Тако ће бити и сад.{S} У истини пак, Милош њему плаћа за свако тако погубљење.{S} За са |
у Србију, као што поручује.{S} У ствари пак, Милош је то питање био решио давно и давно, много |
> <p>Напољу је била лепа, топла али као пакао црна ноћ, јер небо беху застрли густи тешки облац |
н тражи милост и опроштај и радо би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Ал |
појединце.{S} Да би избавио од греха и пакла душу човекову, дозвољено је да мучиш па и да убиј |
ну и упропашћену невину душу, и ужива у пакленим мукама њена очајања.</p> <p>Милош је у тај мах |
смо криви пред Богом, нека моја душа у паклу испашта за све.{S} Да манемо дакле, целу досадашњ |
на граја и повика пуна срџбе и узмућене пакосне освете, као огромни таласи неодољиво су запљуск |
очи Милошево богатство и господство.{S} Пакосни завидљивци, сви би хтели да буду књажеви и госп |
оду живи везиру.{S} Па то све не смета пакосницима, да мене окривљују.{S} И кад је тако сад, ш |
е никога волети.{S} Његово је срце тако пакосно, себично, грабљиво!{S} Он воли само себе, а пог |
пун неке туге.</p> <p>— Највећа клетва пала је на ме и моје друштво због одласка из Србије нес |
најзад била исцрпена.{S} Оружана Србија пала је, и ти си морао бежати.{S} У том очајном времену |
дних првака српских — Цукићеву, која је пала од српске руке, још пре 7—8 дана и кнез Симину и Д |
и би човека кога си послао, те би после пала његова крв на те.{S} А не би имао ни згодна изгово |
анпут?{S} Кажу нам, да си на сред улице пала као свећа.</p> <p>Баба Јана, била је позната у цел |
прикупљени, и она је под њима на скоро пала и подлегла, давећи се у својој рођеној крви.{S} Ст |
очајно борио.{S} Десна нога у копрцању пала је у жеравицу и грдно се испекла.{S} Језик му је б |
о смучи.{S} Снага је издаде и она би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше добри људи, ко |
носила.</p> <p>На три часа одстојања од Паланке, а на сат места од цариградског друма, уздиже с |
, кад је још био слуга код Фазлибаше из Паланке.</p> <p>Силазећи тако низ један брдељак, Карађо |
слана да се нађу на путу између Плане и Паланке, како би један другоме што брже могли дотурати |
с јутра посла поуздана човека да оде до Паланке, те да разабере чује ли се што за Вујицу, где ј |
лош узме изун од везира да може доћи до Паланке или до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би пуш |
ратио, те да га очекује сваки час преко Паланке.{S} Међутим приватно, преко неких људи, који су |
и су се склоњени у једној кући на крају Паланке, куда су им били и коњи доведени, како би одмах |
н и замишљен јахао је те ноћи Вујица за Паланку, пошто се растао с Карађорђем.{S} Целог пута мо |
у, који се баш тада спремао да крене за Паланку.{S} Лисовић га зовне насамо у собу, па држећи у |
е добро ракије, па око подне кренули за Паланку, а одатле ће за Београд, носећи кнезу Милошу ле |
м, а Вујица је још те ноћи отпутовао за Паланку.</p> <p>Брижан и замишљен јахао је те ноћи Вуји |
су га свакојаке слутње и двоумице.{S} У Паланку је стигао кад је почело свитати.{S} Сврати у Ха |
ти Протићу да одмах незадржано похита у Паланку.</p> <p>Тога дана у подне Анта је већ био у Пал |
убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку они сви одјашу у мезулани с леве стране Јасениц |
реко неких људи, који су синоћ стигли у Паланку, Вујица вељаше, да је дознао да је кнез Милош п |
ли ако баш не могне, он ће му послати у Паланку свога поузданика с писменим порукама.{S} Елем, |
и преко ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стигле неке кабадахије Милошеве и да се утврдо |
рђе се заустави и показа Науму руком ка Паланци.{S} Одатле се лепо видела сва она околина, где |
као заробљеника Анту Протића, упуте се Паланци, где су имали да сачекају даљи развој догађаја, |
о Господар Вујица и ја заједно ручали у Паланци, па после, ја се кренуо амо, а он оста још мало |
<p>Тога дана у подне Анта је већ био у Паланци. <pb n="260" /> Вујица га одмах узме на страну, |
ад је као слушче Фаразлибашино служио у Паланци, и у два три маха грохотом се насмеја, што је к |
ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Велику Плану на конак.< |
<pb n="209" /> сам слушче Фазлибашино у Паланци; био сам пусти горски хајдук, и од мене, тако м |
ј скуп био је у подземној одаји огромне палате кнеза Пашкова.{S} Опширне просторије једва су би |
му је чешће падала у очи једна сребрна палацка Карађорђева, која је одсјајивала према пламену, |
минуте гледао би овај човек у ту сјајну палацку па се онда наједаред тргне и стресе, као да се |
ве и Молерова и владичина и све остале, пале у интересу отаџбине.{S} Али шта да рекнеш и чиме д |
или да сам се удружио с бунтовницима, а пали би под сумњу и сви други угледни људи.{S} Све ово |
аја Србије.</p> <p>Ови људи, што су сад пали у дом кнежев, нису обични посетиоци и гости.{S} То |
еколико дана, и Србија и Срби понова би пали у голему немилост код султана.{S} Зар сам смео ја |
јевима и шибљацима, тако да су на конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога је сад сваки гле |
о, скоро набусито, али свака његова реч палила је као живи пламен, што се одмах познавало на ск |
рака, који су толико пута на његове очи палили <pb n="112" /> српске манастире.{S} На Љубићу, о |
мере строг и суров; да сам убијао људе, палио и раскопавао домове, истребљивао читаве породице. |
во:</p> <p>— Јес, кажњавао сам, убијао, палио и раскопавао куће, истребио сам читаве породице, |
ова наших већ стоји наслоњена просјачка палица с којом ћемо у свијет поћ....{S} Је ли тако Турц |
тили.</p> <p>Било је и оштрих говора, а пало је и доста опорих речи.{S} Милошу су замерили да м |
Сад подиже очи.</p> <p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упита он.</p> <p> |
ци.{S} Али кад је несрећне 1813. све то пало и пропало, они из Србије отишли, и <pb n="241" /> |
ба и да све то распиткује језик само, а памет је отишла бог свети му знаде куда.</p> <p>Тако см |
на глави...</p> <p>Ја ово не говорим на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, а тврдо се уз |
а провео цело вече, али за све то време памет му је била на другој страни, јер је још одмах, у |
Зинула им хала за господством, па им и памет појела.</p> <p>И ако је у другим приликама био во |
ба Ђорђе се нешто мало смирио; али опет памет му је једнако у Србији.{S} И пре, кад су му отуда |
х његових речи.</p> <p>— Бога ми, Врљо, паметан си човек и ова ти није ни мало луда.</p> <p>— Н |
тање.{S} Милош опет проговори.</p> <p>— Паметан си човек духовниче, па дед ми кажи ти, онако сл |
ишта.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ако буде паметан да за власт ништа и не помиње у почетку, но да |
о:</p> <p>— Море људи, тешко је ту бити паметан.{S} До јуче је то био господар!{S} Па, чиниш во |
а нико не зна лека, и да Милош није био паметан да сам с Турцима направи каку таку погодбу, тур |
канских народа и земаља.{S} Да је Милош паметан, па да помогне да се све ово ослободи, ту би он |
беде и напасти.{S} Кнез Сима по угледу, памети и речитости својој; Цукић и Драгић по јунаштву и |
мој Ђорђе.{S} Бојала сам се да човек из памети не изађе.{S} Два дана и две ноћи тада нити је ле |
ек, опет не ваља, кад све ради о својој памети и никога другога неће ни за што да послуша.{S} К |
.{S} Кад је онда остао жив и при чистој памети, мој ће Ђорђе сто година живети.{S} Најгоре сам |
те и заклетву положили.{S} Али по нашој памети, то је само грчко лукавство.{S} Хоће мудре главе |
би то човек по срцу желео, већ како по памети мора бити — речи Милош, старајући се да прикрије |
мали, Александру се живо била урезала у памети она кобна ноћ, кад је с матером из Тополе морао |
#SRP18933_N4" />, мој попо, пређи сад у памети све оне големе муке и тегобе наше, што се од тог |
ју је дању на стотине начина превртао у памети и ноћу о њој сањао.{S} То је била мисао како да |
<p>Пре свега, свима је још било живо у памети, да је то земља, која је колико јуче издржала 9 |
овања од њега.</p> <p>Одмерив све ово у памети, Марашлија је дошао на згодну нову замисао, која |
главе, Марашлија је учио нешто крупно у памети.{S} Овда онда, погледао би испод очију на Милоша |
ти.{S} Он није могао да прибере јасно у памети ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, али |
коравао је мене, што се бар ја не нађох паметна да га зауставим од бегства, кад је већ он био п |
} Кад је ствар свршена, онда су сви они паметни.{S} Кад се деси штогод, па се учини штета што н |
ера да се за сада не може учинити ништа паметније, но што Милош ради.{S} Њега треба, дакле, пом |
рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметније, од добра нико неће бежати.{S} Је’л тако?</p> |
е!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни Вожд не зна шта овој земљи треба, |
вуд, тако мора бити и код нас.{S} Ко је паметнији, онај и заповеда.{S} Ко му смета, треба да га |
воје руке, онда ће ваљда имати ко други паметнији да управља овом земљом, те неће баш спасти на |
p> <p>— Штогод ми луђе урадимо, све ћеш паметнији изгледати ти, па је опет све у твоју вајду — |
ољих и отреситијих Срба, ако се не нађе паметнијих људи да томе злу што скорије стану ногом за |
то закопитило, сад су сви они мудраци и паметници, и сви би хтели да су на Милошевом месту.{S} |
ш казао све што зна и намерава, а Ђорђе паметно купио од њега све планове, па га онда одбио и н |
води надзор да се цео тај посао брзо и паметно изврши, без ларме и узбуне, која би могла узруј |
које је овај својим јунаштвом и својом памећу стекао.{S} Око тога се сад и врзао цео говор Кар |
овека као пиле; мудраца, који природном памећу схватају најсуптилније ствари, и тупана, који не |
ас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци крваво још из Карађорђева времена што је ка |
нешто слути!{S} Али како било да било, памти и кажи коме устреба то: „Ђорђе одлази у Србију да |
никоме другом до једино теби и богу.{S} Памти сваку реч коју ћеш вечерас чути, и ако ја не буде |
аш ми паде на ум да узмем мало меда, па памти колико ће ти та кошница дати на јесен. (Драгић је |
та баба Јана одавно живи и много, много памти!{S} Она је као кроз сан памтила, кад је везир Ћуп |
еле беломорске обале малоазиске, где од памтивека живи сада заробљено али бујно и јуначко племе |
го, много памти!{S} Она је као кроз сан памтила, кад је везир Ћуприловић отео од Немаца Београд |
титулу баба Јана, она је много и много памтила.</p> <p>Сама баба Јана, често је узвикивала: — |
у, али подсмех и руга надживели су га и памтили много година доцније.{S} Обично би се рекло за |
градски везири биће његови плаћеници, и памтите моју реч, Турци браћо, доћи ће времена када ће |
ачку и остави обезглављену сиротињу.{S} Памтиш ли?...{S} А, јабогме да памтиш онај страшни и кр |
тињу.{S} Памтиш ли?...{S} А, јабогме да памтиш онај страшни и крвави тренутак на Љубићу кад оно |
о су сад други заборавили, ти још добро памтиш, у каквом је стању и јаду остао народ, кад Црни |
.</p> <p>Џелат извади из мазалице парче памука, натопљена зечијим лојем, па га два три пута пре |
што овај народ неће више да зна за <hi>пангалозе</hi>, који су га једном тако <hi>лолски</hi> |
ем као владалац српски, но да живим као пандур аустријски или руски!{S} Ах, Јело, Јело, ах жено |
та би било да пошљем пред њега два моја пандура.{S} Али овде је невоља — опасно је пустити га, |
дан Турчин буљубаша и с њим по неколико пандура Срба и Турака, одређених да гоне хајдуке.{S} Ка |
ко вам је толико стало да будете његови пандури, доведите га слободно.</p> <p>Милоша чисто жацн |
, Панто, кога ми ово превезесмо?</p> <p>Панта је оклевао с одговором; после додаде врдајући:</p |
о они одоше, кнез Максим ће рећи латову Панти:</p> <p>— Бога ти, Панто, кога ми ово превезесмо? |
ће рећи латову Панти:</p> <p>— Бога ти, Панто, кога ми ово превезесмо?</p> <p>Панта је оклевао |
е видео.</p> <p>— Превезесмо ти ми, мој Панто, господара Ђорђа.{S} Прерушио се, али ја га опет |
вих, бејаше се пружио Наум, наслоњен на пањ, он је више седео но што је лежао и почешће се маша |
ат му се таман згодно наслони на дрвени пањ.{S} Положај је био згодан.{S} Џелат узе своју криву |
ед коњ му се поплаши од једног огорелог пања и удари у страну.{S} Никола изгуби равнотежу и пос |
о зборски молимо.</p> <p>Драгић скочи с пања као опарен.</p> <p>— Не тако, газда Иво!{S} Све ћу |
се преко урвина и ограда, преко клада и пањева и вукао га је преко свакојаких препона.{S} Несре |
еће ни сећати, а камо ли да те код Руса пањка.</p> <p>Карађорђе је срдито грицкао нокте.</p> <p |
вести но ма с ким другим.</p> <p>— Мене пањкају у Русији наше старе војводе, да сам ја кулиза т |
говоре о мени, и да ме овако душмански пањкају пред двором руским и пред царским људима.</p> < |
ад од мене тражите?</p> <p>„Што се тиче пањкања, то је чисто на чисто пресна лаж, и измишљотина |
шаље људе, који ће ме чак амо по Русији пањкати и срамотити.{S} Ето ти, војводо Петре, за цело |
.</p> <p>У средини ових људи, на трулом пању, седео је висок човек, дугих образа и великих брко |
писму; а после неколико месеци и сам је пао од убилачке руке Марка Штитарца, кога је кнез Милош |
и са свију страна, кад Марашлија бејаше пао на Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води по једну |
косе, што се самовољно бејаше одвојио и пао старици по набраном, избразданом чело.</p> <pb n="6 |
чоче, тако карли?{S} Бојсе, јад ти неки пао на срце? — рече му онај крупни проседи Турчин.</p> |
, жива би га на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод проглед |
ек он побио!...{S} Зар није и мој Милан пао као његова жртва?...{S} А она звер, Младен, хтеде м |
ту несрећу, кад ће настати пропаст, био пао у тешку бољку, спопала га терлема, и једва је кукав |
кућу.{S} По свему је изгледало да је ту пао на конак некакав важан човек.</p> <p>У ствари тако |
и збуњен, сад се наједаред зацрвени као паприка, и пун јарости шкргутну кивно зубима, он викну |
о на нашу велику несрећу.{S} Њему треба пара, много пара, он држи Милоша да му то даје, и кад м |
пирао страшан мученички јаук, који срце пара, људи су се с побожношћу крстили и престрављено ша |
це исхране.</p> <p>Ко је имао мало више пара, узимао је под закуп спахиска села, плаћао спахији |
везир је па му се тако може!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе речи |
ега рапавог и суровог, што ти чисто уши пара.{S} Подупирући се дугом пушком, коју је држао у ру |
.{S} Отмичар и убојица, он је увек имао пара код себе, а у таким околностима лако му је било на |
лику несрећу.{S} Њему треба пара, много пара, он држи Милоша да му то даје, и кад му то даде, о |
како га је стало и много труда и много пара да ту опасност отклони, и да очува Карађорђа у прк |
ом приликом Чимбарлији бејаше понестало пара, а он насред друма сретне сељака с колима, испрегн |
Он има овуд по Шумадији доста закопаних пара и кад би га притегли, он би имао откуд да плати.{S |
у џеп и баци пред џелата шаку сребрних пара.{S} Услужни сејизи приведоше коње, гомила се раздв |
ош и више.{S} Кад би било откуда пустих пара, па да ми понудимо више, но што даје Милош — то би |
одмах да га свечано приме, са свима <hi>парадама</hi> обичним за тај случај.</p> </div> <pb n=" |
и сабраће огромно богатство.{S} С тијем парама биће он још три пут опаснији.{S} Биоградски вези |
ни био ни убио.{S} Убили га хајдуци за паре.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Милош опет прогово |
темњаке.{S} Истина, где упљачка оволике паре?</p> <p>— Истински ти велим, господару, дао ми Бог |
>— Црни несретниче, где покраде оволике паре?</p> <p>— Бог добре људе никад не заборавља — рече |
љо на земљи имао у чему носити похаране паре — рече Милош расположено.</p> <p>Изнурен и намучен |
, али издробљен звук, као оно што звече паре, потврдо стегнуте у какву крпу.</p> <p>— Шта ти је |
иде.{S} Међу осталима био је ту и Риста Парезан и још неки.</p> <p>Ту се ручало, пило и разгова |
репуна је дима и гостију.{S} Више од 40 пари јеменија, свакојаке величине и каквоће, стоје поре |
ишта.{S} Доцније они одоше, одоше чак у Париз, ослободише цео свет, само се јадних Срба нико не |
ешавао лепе речи, мој Марашу, пребијена парића више добити нећеш!“...</p> <p>Везир ућута да чуј |
о да од тих новаца Турци неће видети ни парића, и да Марашлија све то угађа само за своју душу. |
Градско поље, где се сада подиже красан парк калемегдански, тада је било пуста, разривена пољан |
n="78" /> <p>Ту на самом углу данашњега парка калемегданског био је рашчишћен и поравњен круг, |
, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се правдати и |
а мном у једном сагласију. <hi>Противне партије све сам уничтожио</hi>.{S} Народ је у свему зад |
и Стојан Симић баш су довршивали повећу партију бурмута, кад у собу ускочи лаконого девојче и з |
е године како саставља сиротиња пару на пару, да се откупи од њих, па да поклонише коме макар и |
е.{S} Две године како саставља сиротиња пару на пару, да се откупи од њих, па да поклонише коме |
поноса.</p> <p>Џелат извади из мазалице парче памука, натопљена зечијим лојем, па га два три пу |
о на ово јестиво и кад му Гитарић пружи парче, он га прихвати оберучке.</p> <p>Јео је халапљиво |
радимо и продајемо бурмут, да заслужимо парче хлеба! — рече Симић жалосно, а очи су му биле пун |
едан комадић његовога живота и по једно парче његова крвава срца!</p> <p>Све је то набрајала ту |
а заигра.</p> <p>— Шта ћу га жалити?{S} Пас му главу појео!{S} Како <pb n="187" /> је радио она |
; далеко у селу гласно је лајао некакав пас; још мало и из даљине прво дође некакав неразговета |
јели!{S} Да видим како ће се онај ерски пас налокати крви таквог дичног Србина, као што је кнез |
{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле.</p> <p>Вујица је ћутао и вртео |
а ове торбуљаче.</p> <p>— Како прође од паса?{S} Је си ли будио кога од момака?</p> <p>— Никога |
а и сад чује у близини страховити лавеж паса од чега је страва подузима.</p> <p>У средини ових |
ка деца, ваљала се гомила лених турских паса, а овде онде шврљале су туда везирове грбате камил |
а пиштољ — да ти сад не сручим ово у те пасје груди!</p> <p>Анта виде шта је.{S} Он слеже рамен |
ци, курвин сине, а не био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за длаку мрднем и ако оком т |
arget="#SRP18933_N5" /></p> <p>У једном пасму, писаном кнезовима у Цариград на двајестак дана д |
луцима.{S} Опасивао се великим свиленим пасом, преко кога су долазили широки силаји, а на ногам |
устаће.{S} Промењено је било и одело, а пасош му је гласио на име бугарског трговца Јордана, ко |
други! — мислио је кнез у себи.</p> <p>Пасош је био у реду и путници се незадржано кренуше даљ |
равајући,</p> <p>— Но како ћемо доћи до пасоша?{S} На то се сад врло строго пази, особито у пог |
у оближњем селу.{S} Али формалност око пасоша опет се морала извршити.{S} Предајући им пасоше |
пет се морала извршити.{S} Предајући им пасоше натраг, кнез Максим загледа добро у очи онога ду |
а на огњишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши прегледају.</p> <p>Но путници одбише понуду.{S} |
нити што је наумио, и на мене ће, вели, пасти проклетство, као на новог Бранковића, који је род |
није могао помоћи, њине главе сутра ће пасти под ударцима сабље џелатске.</p> <p>Данашња прест |
вом покају...{S} Тада би и он сам могао пасти од подмукле убилачке руке.</p> <p>Тако се ето мењ |
га ко види како трчи, свакоме би морало пасти у очи и свак би се питао што ли овај трчи?{S} Јам |
рно је пушком.{S} Снажан је, неће одмах пасти од пушке, а можеш и промашити.</p> <p>— Па шта да |
аштво ништа не помаже; и опет да српске патње никога не дирају, а српска суза да никога не може |
ештена за оно доба и за оне прилике.{S} Патос је био застрт прво асурама, па онда красним босан |
атим смаче торбу и пусти је да тресне о патос штогод може.{S} Из торбе се зачу јасан, али издро |
бејаше оборио главу и дуго је гледао у патос.</p> <p>— Их мени несрећнику, шта учиних и од себ |
ди и ћутећки срчу своје наргиле.</p> <p>Патос је сав застрт хасурама, а лево и десно, по углови |
ак пред доличним скупом револуционарних патриота рекао је:</p> <p>„Господо, ова моја справа за |
о оштар дворезни нож, забада се право у патриотско срце искупљених родољуба.{S} И наскоро у пол |
воде Доћана, а одвео га је тамо Стојан Пауновић—Аџибеговац.{S} Изгледа да се Карађорђе прибоја |
данас једнијем махом да прерубиш ни ову паучину, што се зове шумадиски ђаурлук!...</p> <p>Старч |
ше богомоље стоје опале и порушене и са паучљивих мунарета јејина пјева злослутну пјесму своју. |
, а доле плаве чохане чакшире с везеним пачалуцима.{S} Опасивао се великим свиленим пасом, прек |
} И да није било срећна случаја да Ћаја паша погине, цео би покрет био угушен одмах у клици.</p |
ињу те крвав зној из ње цедиш.{S} Какав паша, какав везир, ти си се начинио већи господар од њи |
да добије везирски турбан и да постане паша учтуглија. (од три репа).</p> <p>— Бога ти, господ |
S} Везир је обично учтуглија, што значи паша од три репа.{S} Остале паше као ћехаја везиров и д |
бично су <pb n="75" /> вешали.{S} Спрам паша и везира, били су тако учтиви и пажљиви, да су им |
тукнуо Турке, а овамо сам си се начинио паша, и гори си од онога у Београду...{S} Сакупио си ок |
ио изаслао београдски везир Марашли-Али-паша, кад му допадоше први гласи о Цукићевој и кнез Сим |
а слободно можеш убити, чим наиђе у наш пашалук.{S} Али овде има друга мука.{S} Карађорђе је ош |
ник.{S} Сви огромни приходи београдског пашалука нису стизали да подмире његове неизмерне издат |
и исти Милош седећки примати биоградске паше и везире и шамарима их изгонити из својег конака.< |
note> <note xml:id="SRP18933_N2">Турске паше бележе своје господство и чин коњским репом (тугом |
, што значи паша од три репа.{S} Остале паше као ћехаја везиров и други имају по један или два |
ку.</p> <p>Тако су пролазили правоверне паше и везири.{S} Сасвим друкчије је поступано с неверн |
извиди како стоји ствар код Марашли-Али-паше, везира београдског, и Милош се тога ради кастиле |
ан је свилен да те не би жуљио.“</p> <p>Паше су обично добро разумевали ову поруку из Цариграда |
ад је почело свитати.{S} Сврати у Хасан-пашин хан до камене ћуприје, и одмах посла арџију да му |
у подземној одаји огромне палате кнеза Пашкова.{S} Опширне просторије једва су биле осветљене |
гајтан, што је значило:</p> <p>„Светли пашо!{S} Ми знамо све твоје врлине и високо ценимо твој |
треба да нестане да би Милошенда могао пашовати.{S} Брига је њему за Србију; он ће сутра прода |
њим овако учинити као и с Драгићем.{S} Паштрмац се правдао да није ништа зло мислио, само је х |
о.</p> <p>Док је Милош овако праскао, а Паштрмац га блажио, момци јавише да су Драгићу, по кнеж |
викао је Драгић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момцима изгура напоље.</p> <pb n="46" /> <p> |
га —</p> <p>У тај мах упаде у кућу Сима Паштрмац.{S} Он сави руке око Милоша, који се већ бејаш |
еш главом да платиш, Бог те убио — рече Паштрмац срдито избацујући Драгића.</p> <p>Милош је шгр |
иктао јетке и необуздане нападе.</p> <p>Паштрмац га је ублаживао, салећући га са сваке стране.{ |
питали шта им ваља даље чинити.</p> <p>Паштрмац је очима давао знак момку да не запиткује и да |
Милош опази ово мигање и испречи се на Паштрмца, претећи да ће и с њим овако учинити као и с Д |
уд си наумио, не! — Окрете се Милош сад Паштрмцу.</p> <p>И Паштрмчеве молбе збиља нису ништа по |
Мору, па сви у њега да поскачу.</p> <p>Паштрмцу је било главно да Милоша умири, с тога му је с |
Окрете се Милош сад Паштрмцу.</p> <p>И Паштрмчеве молбе збиља нису ништа помогле.{S} Драгић, и |
ишта о крвавом убиству владике Никшића, пашће сад на твоју главу.{S} Како ћеш одговарати за њу, |
ко нам сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и онако сретно разбисмо његову већ победоносну во |
убија турског заповедника војске — Ћаја пашу — и нагони турску војску у бегство.</p> <p>Али кад |
о жалост и радост, с којима је плакао и певао, тужио и веселио се, а сада је ево дошло доба, да |
ну јутарњу тишину.</p> <p>Док је славуј певао, кос бејаше ућутао, као да га и он слуша.{S} Али, |
се младости својој и здрављу својем, и певаће безбрижну песму невиности, и имаће мирну савест |
дњи вапај препукла срца.</p> <p>Незнани певач тужио је у песми за милим завичајем и праштао се |
их места и пријатеља, с којима се тужни певач за навек растајао.{S} А на крају свакога одељка, |
так душа.{S} У средини је јахао невољни певач, а око њега склопили се мргодни, зловољни пратиоц |
пратња која је спроводила овога чуднога певача.</p> <p>Било их је на броју десетак душа.{S} У с |
славујева; и тако су се ова два шумска певача у зеленом лугу дуго натпевала, поздрављајући леп |
е и долине, да опет домами одбегле тице певачице, ала ни те дажде, ни ти снези, <pb n="70" /> н |
гази и утре траг овоме злочину.{S} Кроз педесет пуних година падаће плаха дажда, сијаће топло с |
танимир био је већ стар човек, претурио педесет, али је још био крепак и држећ, нарочито је био |
унацима као што сте ви, који ударају по педесет на једнога и који оружани кидисавају на човека |
вога страховита злочина...</p> <p>...{S}Педесет година проћи ће а њина тешка стопала још неће м |
о је још раније било спремљено и већ се пекло уз лепу жеравицу.{S} Те јагањце бејаше заклао Дра |
же.</p> <p>Међутим Карађорђа је највише пекло да чује какве гласе носи Вујица од Милоша; да ли |
каква посла те мало зарада, а мало ова пензија што је добијају из Русије, даје свакоме какав т |
од руске владе добио 300 дуката годишње пензије, и од то доба ту је живео, узимајући под закуп |
маћи. <pb n="221" /> Дали нам ово мало пензије да глођемо, па сад мисле учинили су бог зна шта |
ри руског ордена и да примају од Русије пензију.{S} По томе штогод они поруче отуда, свет сматр |
} Прозори су били подлепљени хартијом — пенџерлијом, <pb n="121" /> с тога је ова соба дању изг |
горостасни грм.</p> <p>Не иде лако, али пењање ипак одмиче.{S} Карађорђе се већ успужао уз горо |
рађорђе.</p> <p>Изненађен, он застаде у пењању и с чуђењем је гледао у онај урнебес што се прим |
а мах заборавља све тешкоће и почиње се пењати уз горостасни грм.</p> <p>Не иде лако, али пењањ |
е већ лакше.{S} С гране на грану, он се пење све више и више, и већ је доспео до последњих горњ |
div type="titlepage"> <p>ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА</p> <p>1. КЊИГА</p> <p>Смрт Карађорђева |
сто букурешки био је кроз дуг историски период у рукама грчких родољуба из Фанаре (Цариградско |
е ћутао.</p> <p>— А шта ти на то велиш, Перо?</p> <p>— Уби ме, господару!...{S} Боље да ме нема |
..{S} То неће, то не сме да буде!...{S} Перо, дај амо твоје оружје рече Цукић, рапавим, испреки |
<p>— Није на добро, господару!</p> <p>— Перо, не био ти харам мој хлеб, који си појео, кажи ми |
госте и упита зачуђено:</p> <p>— Шта је Перо!?...{S} Шта ћеш ту?...{S} Ко ти је то?</p> <p>У то |
<pb n="29" /> да се мре!...{S} На, сине Перо, узми твоје оружје!...{S} Ти си био човек, ти си м |
сред оџаклије.</p> <p>— Шта је то, сине Перо?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то био? — упи |
уком на оџак.</p> <p>— Па баш да се мре Перо — рече он не дижући главе, како се беше наслонио н |
</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— Говори Перо!{S} Од ћутања није вајде ни мени ни теби.</p> <p>Д |
а домовина“.{S} То није мала добит, мој Перо, што је Србија стекла да јој добровољно и без нату |
вића, Милош позове свога писара да му у перо каже какво писмо да напише Вујици.</p> <p>Писар Ди |
рупан, црномањаст <pb n="42" /> човек с пером у руци и писао је нешто на колену, по турском хад |
столици, преко које беше пребачено меко персиско шилте, седео је човек средња раста, јака саста |
допуњује вешто ударање дахира, што као перце игра у рукама раздрагане играчице, млада, висока |
лот.{S} Многи људи носе перчине; велике перчине, као код жена, па сплетени и пуштени низ леђа.{ |
и привезани за плот.{S} Многи људи носе перчине; велике перчине, као код жена, па сплетени и пу |
које су се до јуче разлегале од веселих песама наших; зар опет да замукну богомоље српске и да |
етрограда, у тако званом предграђу, „На Пескох“, где је српска депутација била приватно одсела. |
растајао.{S} А на крају свакога одељка, песма је, као с неком иронијом, понављала ове драстичне |
у.</p> <p>Цвркут птица на једном умуче, песма се изгуби, мило зузукање пчела престаде и све зан |
ком зурла и лупом бубња и таламбаса.{S} Песма је била турска.</p> <p>Наскоро затим указа се кра |
оћ плачно и тужно одјекивала је лудачка песма или кукњава Николина:{S} Ђорђе, о Ђорђе... прости |
оћна господара.</p> <p>Тужна је то била песма, што се кроз вечерњи сутон разлегала као последњи |
од оне прве.</p> <p>Истина и ту се чула песма, али је та песма била више налик на болно јадање |
а Београд.</p> <p>Из даљине још се чула песма веселих Турака, кад у Рогачу уђе друга једна гоми |
убраве с десна одјекну звучна и складна песма; јато врана пролете над колибом, шуштећи својим г |
<p>Од куда то тихо брујање?{S} Народна песма вели: да се може чути „како трава расте.“ И песма |
срца!</p> <p>Све је то набрајала тужна песма, узимајући последње збогом од свију тих милих и д |
<p>Истина и ту се чула песма, али је та песма била више налик на болно јадање крвавог и несрећн |
чи, па се онда разлеже танка, гласовита песма, праћена свирком зурла и лупом бубња и таламбаса. |
од српска ханџара, погинућете, што наша песма вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бо |
утао, као да га и он слуша.{S} Али, кад песма славујева поступно изумре, кос опет пусти своје ј |
ање крвавог и несрећног срца.{S} Ова је песма била српска, а српска је била и пратња која је сп |
: да се може чути „како трава расте.“ И песма право вели.{S} Кад се у пролеће буди, природа има |
руди да натпева свога супарника и да му песма буде и звучнија и лепша од његове.{S} После њега |
а од његове.{S} После њега опет одјекну песма славујева; и тако су се ова два шумска певача у з |
се онда наједаред просу читав поток од песме, која се као мирис, расу по зеленом лугу и оде да |
, слушајући голуба како гуче, из његове песме научио шта је љубав и како се први пут свештени о |
ам турски!...</p> <p>Зар опет да умукну песме слободних кћери српских; опет да оглуве поља и ду |
а срца.</p> <p>Незнани певач тужио је у песми за милим завичајем и праштао се с њим.{S} Сећао с |
а је старунац.</p> <p>Мало затим, па на песму косова одговори један славуј.{S} Он прво пусти 2— |
и и коње мало одморили кретоше даље, уз песму и грају, говорећи да ће тако право у Београд.</p> |
звија!...“</p> <p>„Је си ли чула за ову песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад с нама, или боље д |
страховито је звиждала своју самртничку песму преко пустих снежних пољана гружанских; а кроз та |
ој и здрављу својем, и певаће безбрижну песму невиности, и имаће мирну савест говорећи: „Ја ниг |
прво марш Султанов, па онда неку убојну песму турску, и уз пратњу тих танких и заносних звукова |
поче веома звучно изводити своју јасну песму, а глас му се вио као танка жица прекаљена челика |
ону гомилу.{S} Али хиљадама уздигнутих песница маше се против њега, а хиљадама рапавих гласова |
мириши то...{S} То је најљући отров.{S} Пет капљица од њега доста је да убију најјача човека.{S |
аталим све.{S} Сад има три, четири па и пет година, како нисам окусио меда.{S} Него, Драгићу, д |
а нигде стати.{S} Огромни лептир полети пет-шест корака па стане на какав цветак, шири своја ша |
.{S} Но то није било одмах.{S} За једно пет-шест недеља, Врљо се био уклонио и повукао у своје |
лностима лако му је било наћи свагда по пет шест оружаних скитница, које је водио са собом и ко |
дрскости.{S} Једном је у Ваљеву, само с пет друга, напао у сред бела дана на велику турску каву |
ро које има — живот свој...{S} Данас је петак.{S} Рачунам да ћу у Србији бити у идућу среду нај |
е за 3-4 дана.{S} Међутим, освану већ и петак, 11. јули, а од Вујице ни трага ни јава.</p> <pb |
>Као што смо видели, дакле, 11. јула, у петак, Карађорђе је заноћио на трлу код Јована Буковичк |
јава.</p> <pb n="278" /> <p>Тога дана у петак, 11. јула, Карађорђе је био срдит и зловољан и од |
и за састанак и за све.{S} Но како је у петак увече тај абер дошао доцне, остало је да се изврш |
<p>Видећи да у тренутку може бити меса, Петар обиште и око Цукића и око Марка, преклињући их на |
још неколико тренутака.</p> <p>Најзад, Петар изјави зебњу, да Штитарац што не посумња, што се |
их окова носио је старешина ове пратње, Петар Лазаревић, један од угледнијих момака Милошевих.< |
ост и заваду.</p> <p>Гуркајући се тако, Петар и Марко најзад дођоше до врата препирући се живо, |
о.{S} Тако су држали спахилуке Миленко, Петар Добрњац и други Војвода Лука Лазаревић (поп Лука) |
бима.</p> <p>Није се имало куд ни камо, Петар већ виде да мора зажмурети.{S} Нема сумње, запове |
воде.</p> <p>Кад је све било спремљено, Петар полако откључа врата и опрезно уђе унутра, да вид |
е умире као мрцина!</p> <p>Говорећи то, Петар бејаша оберучке обухватио Марка и гуркајући га та |
> <p>Никола бејаше изашао пред њима.{S} Петар се опет врати унутра, носећи велику цепаницу упаљ |
како се беше наслонио на руку.</p> <p>— Петар просузи.</p> <p>— Знао сам ја то чим сам овако по |
, при чему је Марко страховито грдио, а Петар се благо извињавао и молио свога друга да се не с |
исто поставе два стражара.{S} Сем тога Петар простре своје ћебе и легне пред сами праг, наоруж |
<p>— Да ли да будим све момке? — упита Петар.</p> <p>— Што ће ти?{S} Само да је више галаме!{S |
љуцање и по какав тежак уздах; буљубаша Петар шкрипао је у сну зубима и овда онда по штогод би |
очеше се купити око Цукића.{S} Буљубаша Петар даде миг момцима да уведу Цукића у хан, где га ск |
свршити Јова и Дамњан?</p> <p>Буљубаша Петар Лазаревић још се двоумио и ћутао је замишљено.{S} |
о мора да је био јако срдит.</p> <p>Кад Петар спомену како не може узети Цукића на душу, Марко |
сметати.</p> <p>Као најопаснији био је Петар Молер, и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био уср |
онако на своју одговорност — мислио је Петар у себи.</p> <p>— Кад је таква заповест господарев |
ије била вољна за смирење.{S} Што их је Петар већма утишавао они су се све већма распаљивали и |
и да ли спава заробљеник.</p> <p>Кад се Петар указа на вратима, са зубљом луча у руци, корачају |
тоља!</p> <p>— Креши, господару! — рече Петар, гледајући Цукића право у очи.{S} Тренутак је био |
одару!{S} Ја сам овде имао нешто — рече Петар збуњено, па се онда окрете Марку и навали на њ, ш |
ти, па је опет све у твоју вајду — рече Петар заједљиво.</p> <p>Карађорђе је дуго ћутао и грицк |
на српска „депутација“.{S} Ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић Герман, као |
p>Сем изасланика из Србије ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић-Герман, људ |
бље у унутрашњост царевине.{S} Герман и Петар Добрњац ишли су у Петроград с нарочитим задатком |
свој ћурчиски занат.{S} Стојан Симић и Петар Андрејевић, „Крага“ — градили су и продавали бурм |
је су ли они момци господареви, и је ли Петар с њима?</p> <p>Стражари познадоше одмах овај глас |
ли случајно или хотимице, могао би само Петар рећи.</p> <p>— Није ништа господару!{S} Ја сам ов |
рађен дебелим дрвеним коленикама.{S} Но Петар буљубаша опет нареди, да се то прозорче изнутра з |
м се Цукић сад налазио.{S} Па опет зато Петар је стајао непомично.{S} Тако остадоше неколико тр |
здао ту заповест?{S} Милошенда?!</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— А шта ти на то велиш, Перо?</p |
кву заповест?{S} Да ме убије?...</p> <p>Петар слеже раменима ћутећки.</p> <p>— А ко му је издао |
м и примам од сад за сина свога.</p> <p>Петар је молио Цукића да то не чини.{S} Он није достоја |
сав је дрхтао од силна узбуђења.</p> <p>Петар раздрљи груди и стаде пред Цукића.</p> <p>Цукић ј |
асом, гушећи се управо од срџбе.</p> <p>Петар извади обадва своја пиштоља иза појаса и пружи их |
ником, старајући се да их обије.</p> <p>Петар се бејаше мало склонио на страну.{S} И добро је т |
ао?{S} Говори!{S} Време пролази.</p> <p>Петар слеже раменима.</p> <p>— О, јада мојих!{S} Ја не |
на камину одавно бејаше угасио.</p> <p>Петар застаде.{S} У овом сумраку на његовом оштром лицу |
о био? — упита Цукић узнемирено.</p> <p>Петар одговори тужно.</p> <p>— Буљубаша Марко, господар |
то је дошао Марко и шта хоће он?</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— Говори Перо!{S} Од ћутања није |
е и не омаловажавам.{S} Ја сам будио из петвековног ропског сна моје Србе и добро знам с каквим |
два човека окована у ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош |
на добрим хатовима, оружани од главе до пете.{S} То су били најпоузданији момци Милошеви, а вод |
у богатом оделу, наоружани од главе до пете, с дугим пушкама у руци, стражарили су и на самом |
p> <pb n="134" /> <p>Оружан од главе до пете, овај човек био је сурова, дивљачна изгледа.{S} Он |
је био наоружан, што но реч од главе до пете, али је све то покривала огромна, бела сукнена каб |
аносна играчица још се једном окрете на пети, још се једном преви преко главе додирујући скоро |
у у кућу, а крај њих је био још и један пети, коме се морао пријавити сваки који хоће да уђе у |
а.{S} Загледао ју је редом, почињући од петице па идући горе врху.{S} Његово оштро око опазило |
оће море му главу укинути, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не упита шта учини.{S} Милош је и |
и викну му подругљиво:</p> <p>— Што ме петљаш и везујеш, курво и ђидио.{S} Не можеш да одсечеш |
лики Карађорђе, моћни геније који је из петовечна сна пробудио заспало и већ обамрло племе српс |
а већ умакла из кавеза.</p> <p>Међутим, петога дана после одласка из Кишињева, Карађорђе и Наум |
То ти јављамо и то ти се заклињемо нас петоро пријатеља и другова кнеза Симе и капетана Драгић |
енку, крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајно или хотимице, могао би само |
„Буљубаша Марко“!</p> <p>Одмах пробуде Петра.{S} Он се веома зачуди, кад виде у ово доба овога |
о да се господства дочепа...{S} Камо ти Петра Молера, камо ти владике Мелентија Никшића, камо т |
дотле држао поклопљену на руци и упре у Петра страшан, закрвављен поглед, а свака длака и на ко |
овека чуда учинити.</p> <p>— Ах, Петре, Петре!{S} Ти си ми крив за све ово, понављао је Марко г |
је од човека чуда учинити.</p> <p>— Ах, Петре, Петре!{S} Ти си ми крив за све ово, понављао је |
пањкати и срамотити.{S} Ето ти, војводо Петре, за цело би могао имати друга поштенија посла, а |
нам да ли си ти испратио ове људе амо у Петробург и научио их да овако ружно говоре о мени, и д |
бринуто је за све.{S} Наши пријатељи из Петробурга све су нам спремили — рече Карађорђе мирно. |
, да ти овога лета нећеш ни долазити из Петробурга.</p> <p>— Е, ето дођох!...{S} Хајд баш, јави |
бијајући целе зиме прагове великашке по Петробургу, па опет нигде и ништа.{S} Но ја се, у име б |
а Цукић Штитарца, кад овај уђе на позив Петров.</p> <p>— Не сече теби, господару, Милош главу, |
м пратиоцем Наумом и сутрадан, лицем на Петровдан, био је већ у Пожаревцу.</p> <pb n="253" /> < |
ово десило 28. јуна 1817. године у очи Петровдана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Преш |
џирлије из два пиштоља разнели би груди Петрове.</p> <p>А то се најлакше могло десити у оваком |
за историју Краљевине Србије“ од браће Петровића, под датумом 3 јуни 1817 што је свакако погре |
јурну напред и дохвати пиштоље из руку Петрових, и сав је дрхтао од силна узбуђења.</p> <p>Пет |
пис: <foreign>„Овде леже кости Георгија Петровича, подавшаго српскому народу начаток ко избавле |
о је у половини априла 1817. године.{S} Петроград је у то доба био као нека ћаба балканских род |
би још под стражом био враћен натраг у Петроград.“</p> <p>То је био закључак до кога је дошао |
уби разних народа балканских и трчали у Петроград, надајући <pb n="153" /> се да тамо нађу зашт |
не.{S} Герман и Петар Добрњац ишли су у Петроград с нарочитим задатком да код рускога двора изр |
} Ово је овако наређено по заповести из Петрограда.{S} Доцније, кад је донесено рухо овештало и |
Како се Карађорђе недавно био вратио из Петрограда, <pb n="238" /> сви су жудно распитивали шта |
тако се састану у једном удаљеном крају Петрограда, у тако званом предграђу, „На Пескох“, где ј |
доба обрнута западној Европи, с тога у Петрограду нису радо гледали немирно кретање балканске |
ш био послао да му сврше неке послове у Петрограду, а поглавито да израде да се српске војводе |
арађорђе је имао други ноћни састанак у Петрограду, састанак који је био одсудан по цео његов о |
> <p>У то доба Карађорђе је и сам био у Петрограду, <pb n="154" /> куда је нарочито био позван |
усији, сем Добрњца који се тада бавио у Петрограду, и који се у осталом већ истакао као јаван п |
му вириле само оковане ноге.</p> <p>За Петром уђоше на прстима Марко и његов слуга Никола.{S} |
е уздигнуте руке, с напереним пиштољима Петру у груди, а прсти су му грчевито дрхтали на обарач |
ече Марко слузи.</p> <p>После се окрете Петру, који је ту стајао непомичан и нем.</p> <p>— А те |
тражио...{S} На, узми!... — и пружајући Петру пиштоље Цукић га загрли и пољуби и додаде:</p> <p |
нђа крупну псовку, и јетко се потсмехну Петру с његовом бригом о души.</p> <p>— Врата ми одмах |
ваковрсно оружје.</p> <p>Велика земљана пећ прошарана зеленим грнићима, дизала се у једном углу |
олност, што на писму није било Милошева печата.</p> <p>Али с друге стране, како да се не верује |
што му је на пут дат.</p> <p>— Што нема печата, не треба се чудити.{S} Турци су почели сумњати |
ено:</p> <p>— Живога ми бога и овога ми печата, верујем!</p> <p>— То је онда страшно — прихвати |
— исто што и крв родитељска!{S} Та крв пече, од ње ће ти обадве руке изгорети; она говори, она |
ништа знао, па да им се жив на жеравици печем.{S} Марашлија би грунуо с војском у народ, попали |
нади што је преко дана претрпео.</p> <p>Печени млади јаганци, добра шумадијска шљивовица и добр |
се путници, радници, возари, посленици пешке и на коњу; деца са стоком, гомиле жена, које су с |
акрст и преким путем увек је пре стизао пешке кад се куда пошље, но што би могао стићи најбољи |
сно да ли ће вам когод све то донети на пешкеш! — рече Карађорђе прекорно, а затим додаде:</p> |
лошу, она је одатле отишла као драгоцен пешкеш београдском везиру Марашлији — који је пошље у Ц |
прекорно, а затим додаде:</p> <p>— Нема пешкеша, мој кнеже, већ ваља сам запети и подупрети сво |
послетку не поцрни као земља.</p> <p>— Пи! (он отпљуну) поганих уста, проклета ко их роди!{S} |
, те их склони у свој подрум, у сеоским пивницама.</p> <p>— Ево, господару, овде има вина, овде |
p> <p>Сутрадан, лицем на св. Павла, код пивнице где је био склоњен Карађорђе, спреман је повели |
ослушна.{S} На Карађорђа је Никола имао пизму, што му је осудио брата на смрт, који се био одме |
се споља на гредице од колибе.</p> <p>— Пиј, господару, ти ништа не пијеш, а ова је ракија тако |
сти у потеру за Чимбарлијом.{S} Нађе га пијана с дружином у једној механи кровињари крај друма, |
ује даскама.{S} Цукићу дадоше да једе и пије, што је хтео и што се у хану нашло, па га онда зат |
о теби донео.{S} За мене је лако.{S} Ја пијем сваки дан.{S} Ово је само теби намењено.{S} Него |
е.</p> <p>— Пиј, господару, ти ништа не пијеш, а ова је ракија тако добра, болан њоме да се леч |
зауставише пред механом и потражише да пију.{S} Искали су бојаги воде, а примали су и цевчили |
око њега купе, висе још о Карађорђевом пикљу.{S} Сви они глоцкају још његову тековину!{S} Да н |
и зликовци, који би заклали човека као пиле; мудраца, који природном памећу схватају најсуптил |
човек!{S} Он се не изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу носити, док угледа бела света. |
веровао, ако те мојом рођеном руком као пиле не закољем, само ако се усудиш да што чиниш против |
арезан и још неки.</p> <p>Ту се ручало, пило и разговарало.{S} Карађорђе је био особито располо |
овуче из ње добро.</p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић га је гледао испод ока веома пажљиво.</p> |
да ти што не шкоди како је одавна ниси пио.</p> <p>— Неће, неће, рече Вујица — она ће ми душу |
ад је ударен темељ знаменитој грађевини Пиринчани, она је била већ по други пут удовица...{S} Д |
, који мало мари за крваве свечаности и пировања, зачињена људском крвљу.{S} Он је волео миран, |
глед цариградске светине.{S} Под њом је писало:</p> <p>„Глава чувеног хајдучког вође српског, п |
страшније и грозније, но што се у писму писало; и ако је Милош познавао Вујицу, као покорна <pb |
двајестак дана доцније после ових првих писама кнез Милош вели овако:</p> <p>„Јавити вам се не |
арочито служила, да скрије тајну својих писама баш и онда кад би у случају била ухваћена.{S} Та |
{S} Пре не могу да се одбраним од ваших писама и зивкања, а сад се причуђате што сам дошао!</p> |
дговорити.{S} Могао би рећи да је писмо писано без његова знања. <pb n="179" /> А да је на писм |
#SRP18933_N5" /></p> <p>У једном пасму, писаном кнезовима у Цариград на двајестак дана доцније |
енима: — Види се да је био срдит кад је писао — принети Вујица.</p> <p>— Море што је био срдит, |
Вујицу, да му врати оно писмо што му је писао и у коме му је наредио шта да изврши с Карађорђем |
ст <pb n="42" /> човек с пером у руци и писао је нешто на колену, по турском хадету.</p> <p>На |
је Милош тебе позивао и кажу да је теби писао.{S} Ми овде то толико што смо чули, а нама није н |
се.{S} Да видите само какво ми је писмо писао.</p> <p>— Ко? — упиташе Вујица и Павле у један гл |
лас.</p> <p>— Он Црни!</p> <p>— Ама зар писао?{S} Каде?...{S} Очију ти, господару, шта вели?</p |
е седео је прекрштених ногу и на колену писао, а Милош је киван ходао по соби и срдито одсецао: |
њи пут?{S} У Хотину се чуло да је Милош писао нека писма и позивао старе војводе да се врате.{S |
у, Наум му је служио као повереник, као писар и посредник, нарочито у односима с хетеријом.{S} |
же какво писмо да напише Вујици.</p> <p>Писар Димитрије седео је прекрштених ногу и на колену п |
недељно рухо и узе се спремати, а свога писара посла да унапред извести везира о свом доласку.{ |
> <p>После Лисовића, Милош позове свога писара да му у перо каже какво писмо да напише Вујици.< |
Него да пошљем ја одмах мога Димитрија (писара) везиру да <pb n="262" /> узме изун за излазак, |
вла Сретеновића — Лисовића — и заповеди писару да му писмо прочита.</p> <p>— Ово ћеш, колико но |
ако погрешно, јер 3. јуна није се могло писати о ономе што се догодило на пуних 40 дана доцније |
ако мисли извести тај свој план.</p> <p>Писаће Герману да га обавести о последњим догађајима у |
> <note xml:id="SRP18933_N5">Обадва ова писма напечатана су у „Грађи за историју Краљевине Срби |
аде и заповедају.</p> <p>Садржина овога писма била је тако чудна, да Карађорђе у почетку никако |
н хтеде сурнисати због онога ухваћенога писма.{S} Ја тада њега извлачио, а он ме сада црче гура |
после кратка ћутања додаде: — А ја тога писма и немам.{S} Било је али се изгубило.{S} Ја бих га |
је остајао при свом првашњем тврђењу да писма нема.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чита |
који је од Милоша носио најповерљивија писма разним српским војводама у Румунији и Русији.</p> |
У Хотину се чуло да је Милош писао нека писма и позивао старе војводе да се врате.{S} Знате ли |
старешине, које шаљу у Србију бунтовна писма и подбадају народ на буну и немире.{S} С тога сав |
тали.</p> <p>— Видите ли ви што из овог писма — рече Милош најзад.</p> <p>Остали слегнуше рамен |
сад да изврши нарочиту мисију, да прими писма која ће однети самом Карађорђу, с којим до сад Ми |
био осуђен и уцењен, да је издата чак и писмена бурунтија о томе, да се као хајдук убије гдегод |
, и да очува Карађорђа у пркос везирове писмене наредбе за убиство.</p> <p>Све то прелетило је |
му послати у Паланку свога поузданика с писменим порукама.{S} Елем, на крају крајева није остал |
друге хартије, није био исписан обичним писменима, већ неком другом тајном азбуком, којом се хе |
м жив, постарај се ти бар да нађеш кога писменог, који ће побележити све ово.{S} Бар толико да |
арешина српских.</p> <p>То је стајало у писменој молби.</p> <p>Испод руке пак, усмено, кнез Мил |
е и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу писмену наредбу да чува међе од Карађорђа, и ако овај г |
> <p>Ово су докази историски сачувани у писмима, и пред својим пријатељима Милош није крио, да |
орђе то неће поверовати.{S} Да му пише, писмо се може ухватити, па још црње и горе.{S} Најзад с |
еба за пут, па ћеш се одмах кренути.{S} Писмо ово прочитаћеш Вујици и показаћеш му га, али га д |
а ове речи Вујица бејаше занемио и узев писмо у руке, он је још дуго бленуо незнајући шта управ |
ао и одговорити.{S} Могао би рећи да је писмо писано без његова знања. <pb n="179" /> А да је н |
јада се.{S} Да видите само какво ми је писмо писао.</p> <p>— Ко? — упиташе Вујица и Павле у је |
note> <note xml:id="SRP18933_N6">Ово је писмо у истој књизи датитаро 26. јуна 1817. што је свак |
чак и амо царски двор.“</p> <p>Пошто је писмо прочитано, присутни су подуже ћутали.</p> <p>— Ви |
шев.{S} Он се клео живим богом да му је писмо предао својом руком сам кнез Милош главом, као шт |
да изврши с Карађорђем.{S} Вујица није писмо давао из руку а изговарао се да га је негде изгуб |
ић, упутио се право Смедереву да однесе писмо Вујици и да му преда усмене Милошеве поруке, па д |
Милош извади прилично изгужвано повеће писмо, на дебелој плавкастој хартији.{S} Младо голобрад |
} Милошенди треба послати крвав фишек и писмо крвљу написано, где ће му се рећи:</p> <p>„Знамо |
бојао да мене гдегод не ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже таке несреће, овако би се |
е хтео веровати да је то збиља Милошево писмо.</p> <p>У тој сумњи још га је више утврђивала та |
асамо у собу, па држећи у руци Милошево писмо, рече му овако:</p> <p>— Господару Вујица, код те |
ве свога писара да му у перо каже какво писмо да напише Вујици.</p> <p>Писар Димитрије седео је |
чинити, а ево ти те прво прочитај и ово писмо господарево, које је написано у споразуму с кнезо |
сахат, а завршила се споразумом да прво писмо Карађорђу напише сам Милош са своје стране, а нас |
е и плод убере.</p> <p>И ако је на прво писмо Милошево оћутао, неверујући му, Карађорђе се није |
није могао веровати, кад је слушао прво писмо Милошево, у коме се сад говорило сасвим друкчије |
/p> <p>Но за првим дошло је убрзо друго писмо Милошево.{S} Истина, и оно је било без мура, али |
/p> <p>Управо је довршавано једно овако писмо, намењено Герману, српском заступнику у Букурешту |
ивао.{S} Овај би то бележио, а кад цело писмо буде готово, прочитао би га књазу.{S} Он би тада |
и пред народом.“</p> <p>Тако је гласило писмо Милошево.{S} Чим је било готово, он позва к себи |
о је било без мура, али уз њега је ишло писмо господара Вујице, кнеза смедеревског, који у писм |
о.</p> <p>И ако је Вујици било написано писмо, које тражи Карађорђеву главу или његову; и ако с |
о наваљивати на Вујицу, да му врати оно писмо што му је писао и у коме му је наредио шта да изв |
не даш књазу Милошу то некакво несрећно писмо?{S} Ја чујем да је све због њега цела та омраза м |
е и говорити да не знаш и немаш, кад то писмо мора бити код тебе.{S} Оно ти је негде сакривено, |
уге стране, како да се не верује кад то писмо доноси најпоузданији гласоноша Милошев.{S} Он се |
олиби као да је очима тражио, где би то писмо могло бити.</p> <p>Вујица је остајао при свом прв |
његову; и ако су Лисовићу, који носи то писмо, издате биле усмене наредбе још страшније и грозн |
ла та омраза међу вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет повратио власт, ти би дошао |
стање, а чуо је да му само то проклето писмо највише квари.</p> <p>Прешав на обичне разговоре, |
ћа — Лисовића — и заповеди писару да му писмо прочита.</p> <p>— Ово ћеш, колико ноћас, однети В |
кав изговор не би му помогао и то би му писмо могло главу појести.{S} Милош је обазрив и мудар. |
Београда кренуо за Смедерево, с крвавим писмом за Вујицу (7.{S} Јула).</p> <p>Ту је Карађорђе п |
његова знања. <pb n="179" /> А да је на писму мур, такав изговор не би му помогао и то би му пи |
је више утврђивала та околност, што на писму није било Милошева печата.</p> <p>Али с друге стр |
дика Мелентије потписао се први на томе писму; а после неколико месеци и сам је пао од убилачке |
како се у писму говори.</p> <p>А у том писму поново се тврдило, како народ Карађорђа једва чек |
зна права за кнеза и за народ, па у том писму, између осталога вели и ово: </p> <p>„Ето сад нај |
осле првих поздрава и обичнога увода, у писму се говорило овако:</p> <p>— „Не знам да ли си ти |
ако рахатлук имао буде“.</p> <p>Даље, у писму од истога дана, упућеном Михаилу Герману, српском |
м се Карађорђе појави.</p> <p>Даље се у писму казивало, како се народ у Србији одавно спрема; к |
е оно од њега, и све је онако како се у писму говори.</p> <p>А у том писму поново се тврдило, к |
е још страшније и грозније, но што се у писму писало; и ако је Милош познавао Вујицу, као покор |
а га је прочитао и да знаде шта му се у писму наређује.</p> <p>Тога истога дана у сумрак, из Бе |
су кнезови предали Молера Турцима, и у писму тражили смрт његову, владика Мелентије потписао с |
дара Вујице, кнеза смедеревског, који у писму моли Карађорђа да прими човека кога шаљу и да вер |
и пажљиви, да су им обично сами слали у писму из Цариграда свилен гајтан, што је значило:</p> < |
уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у писму каже, па то још горе није хтео.</p> <p>— Онда ће, |
једаред, он га је звао к себи!</p> <p>У писму се говорило како су сви покушаји Милошеви, да с Т |
да прими човека кога шаљу и да верује „писму пријатеља“, јер је оно од њега, и све је онако ка |
ажно и окретно, да љута дамаскиња чисто писну кроз зрак као гуја присојкиња.</p> <p>Сад је било |
p> <p>— А што љуби праг, браца Лексо? — пита радознало девојче;</p> <p>— Љуби тако!...{S} Тако |
о нисмо ми сад у Тополи, браца Лексо? — пита даље девојче.</p> <p>— Е, што нисмо!{S} Не даду на |
е Топола, браца Лексо, и је ли далеко — пита девојчица радознало.</p> <p>— Е, дете моје, да ти |
за Црним, и ко би онда, бојаги, имао да пита кнезове, што не држе задату реч!...{S} Није, дакле |
За тим рече замишљено, као да сам себе пита, и као да сам себи одговара:</p> <p>— Боже мој!{S} |
послу, господару, где се срце ништа не пита — рече Мелентије тужно.</p> <p>Обојица заћуташе.</ |
аш ме откуда ово?{S} Али не питај мене, питај оне горе на ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од њих м |
ао.{S} А питаш ме откуда ово?{S} Али не питај мене, питај оне горе на ћутуку.{S} Штогод ми је з |
к непознатим људима на супротној обали, питајући их хоће ли да се превезу.{S} Они махањем одгов |
раво, имам ли право да то чиним сам, не питајући никог другог, кријући све то од других: — Сам |
кагије на ноге, а лисице на руке, па су питали шта им ваља даље чинити.</p> <p>Паштрмац је очим |
абули.</p> <p>Милош се намршти: — Ја не питам свет но тебе — рече он брзо и прилично осорно.</p |
ини да ти ја разговетно рекох: право те питам и хоћу право да ми кажеш!</p> <p>— Па право, госп |
но.{S} Немој лудовати, но говори што те питам, који ће од момака бити најзгоднији?...{S} Да ли |
.</p> <p>— Духовниче, да те нешто право питам, ама право да ми кажеш — поче кнез Милош.</p> <p> |
веома осетљив на све што се тицало тога питања.{S} Ту га је најмања ситница могла дирнути, једн |
асусрет.{S} Али ако долази кришом и без питања, онда је он подмукли хајдук и глава му је уцењен |
г да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију и без питања султанова, па опет пушку за крај, ка што смо и н |
седне.</p> <p>После обичних поздрава и питања о здрављу наста подуже ћутање.</p> <p>Марашлија |
у својој кући, а да без њинога знања и питања ради сад кад је њин гост.{S} Ба, није прилика!.. |
зненадили.</p> <p>Једно од најкрупнијих питања, било је питање о савезу Грка с осталим балканск |
у овај мах, кад му се чинило да решава питање шта би чинио с Карађорђем, у ствари, он се бочио |
обом, Милошу се чинило да он сад решава питање шта би учинио с Црним Ђорђем, да се овај нешто з |
p>Једно од најкрупнијих питања, било је питање о савезу Грка с осталим балканским народима и др |
— упита домаћин зловољно.</p> <p>— Није питање хоћемо ли, већ можемо ли и како ћемо?{S} То ми к |
, очекујући шта ће рећи на ово последње питање.</p> <p>Ђорђе је ћутао, грицкао нокте и гледао у |
е руке очекује.{S} Да је на моју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека дође и био бих готов |
, преко поверљивих људи, ваљало учинити питање код самога двора руског.{S} Ако не би и казали о |
се он сад може вратити.{S} На старчево питање да ли да дође доцније, Ђорђе одговори да није по |
дочека.</p> <p>— Шта да се чини? — ово питање никад живље није стало пред Милоша као ово баш с |
кума Милошевом из Србије?</p> <p>На ово питање она се прилично узмучи.{S} Шта да му каже?{S} Па |
чно не може ни Милош сам мировати, него питање је, господару, за садашњицу и моја је тврда вера |
ци не осете.</p> <p>Но сад је настајало питање: ко и како да <hi>уклони</hi> Карађорђа?</p> <p> |
?...{S} Ко ми је дао то право?{S} Чудно питање.{S} Пре свега то и није никакво право, то је дуж |
поручује.{S} У ствари пак, Милош је то питање био решио давно и давно, много пре тога, и у дну |
на овом састанку покренуто је први пут питање, које је доцније било од голема значаја за целу |
војскама постајао врховни вожд.</p> <p>Питање је било како ће на све то гледати Русија.{S} Сва |
ца.</p> <p>Јоргаћ је завршио свој говор питањем: смеду ли синови Јеладе још оклевати, још очеки |
оким клањањем предусрете на вратима и с питањем: — Је ли дома његова светлост? — наже уза степе |
и здравље.{S} Наједаред бахну ненадно с питањем:</p> <p>— Богати, снајо, сећа ли се Србије и по |
су сви изасланици били сложни у главном питању, кад треба кренути устанак и кога ваља узети за |
е границе. „Вожд“ је утекао, и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, или |
м и пред народом!...</p> <p>— Није ту у питању једна српска глава мање или више, већ Милош се с |
ишта за то не јавља?</p> <p>— Ништа!{S} Питао сам га, поручивао му, и он све некако врдака и на |
?!{S} Где је он сад? — Зар није овде? — питао је Стољетов журно, а његово весело обасјано лице, |
оји од угледних војвода с Карађорђем? — питао је Марашлија.</p> <p>Милош одговори, да нема за с |
ти га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Јутрос смо Господар Вујица и ј |
јави, како да се владам за тај случај — питао је Милош.</p> <p>— Прати абер одмах мени амо, па |
ио, да га тако пустите к мени?</p> <p>— Питао је за те, господару, и рече толико, да је рад теб |
је онда добијао дрхтавицу и с ужасом је питао:{S} Је ли истина да је све прошло?{S} Је ли истин |
коме би морало пасти у очи и свак би се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од кога ли |
нико ништа доносио, нити нас је ко што питао.{S} Но ми смо се радовали за те.{S} Као велимо, д |
могло бити још и боље, само да сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа и тегоба, па се вијем к |
и жалити на зулуме турске.{S} Врљо узме питати сељака што кука, а он му не хтедне ништа казиват |
је што гођ криво, ето нећу те дирати ни питати.</p> <p>— Није ми ништа криво, али нисам дошао у |
вена кашика, коју сам сам издељао.{S} А питаш ме откуда ово?{S} Али не питај мене, питај оне го |
} Бојите се и сенке своје.{S} И ти мене питаш што сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао |
с Турци прегазили, што но реч, као Влах питу.{S} Што краљеви за нас данас знају и што Турци вод |
у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао код свију, где више, где мање.{S |
} Други су отворили ашчинице и трговали пићем.</p> <p>Истина, Русија је давала неку помоћ српск |
тражила је сада богату накнаду у јелу и пићу.{S} Било се већ превечерало, само су још пуне букл |
е.{S} У друштву се ћеретало о женама, о пићу, о смешним пригодама, што су се којекад десиле, и |
далеко, на далеку будућност, или као да пише по празном простору неке тајанствене знаке, чији п |
за Милоша.{S} Решено је, да се зборски пише руском цару и умоли да српске бегунце, нарочито Ка |
као да неће бити ништа, како ми Герман пише.{S} А Црни, црн му образ био, као и што је, место |
шења, особито кад му је дозвољено да он пише у Русију у име кнезова.</p> <p>У осталом, кад је с |
ве књаз Милош је дизао главу и оном што пише нешто казивао.{S} Овај би то бележио, а кад цело п |
е да Ђорђе то неће поверовати.{S} Да му пише, писмо се може ухватити, па још црње и горе.{S} На |
са своје стране, а наскоро затим да му пише и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{S} |
мах после смрти Карађорђеве, кнез Милош пише кнезовима, што су у Цариграду боравили као српска |
<pb n="62" /> и крвљу овом којом ти ово пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и неми с |
им.{S} Овде свака реч главе вреди...{S} Пиши Вујици!{S} Овако му пиши:</p> <p>„Куме Вујица!{S} |
одао по соби и срдито одсецао:</p> <p>— Пиши, море, и пази добро што говорим.{S} Овде свака реч |
ве вреди...{S} Пиши Вујици!{S} Овако му пиши:</p> <p>„Куме Вујица!{S} Са согласијем свих дванај |
ас горе пишти, но што је пре три године пиштала од <hi>Скопљака</hi>.{S} Од тебе морају људи да |
мчара сиротиња <pb n="44" /> данас горе пишти, но што је пре три године пиштала од <hi>Скопљака |
аш ти њега како је прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бежи или гини!...{S} Но можда се и о |
се вуци! — викну Никола хватајући се за пиштољ — да ти сад не сручим ово у те пасје груди!</p> |
око Милоша, који се већ бејаше машио за пиштољ и повика:</p> <p>— Не, господару, ако Бога знаш! |
пашћује друге људе.</p> <p>— Ево ти мој пиштољ, господару, па њиме прво уби мене, а после што т |
о успротивимо.</p> <p>— Дотури ми један пиштољ, колико да не мрем без замене!{S} Да бар убијем |
за обараче и куршуми синџирлије из два пиштоља разнели би груди Петрове.</p> <p>А то се најлак |
срџбе.</p> <p>Петар извади обадва своја пиштоља иза појаса и пружи их Цукићу са речима:</p> <p> |
су му грчевито дрхтали на обарачама од пиштоља!</p> <p>— Креши, господару! — рече Петар, гледа |
а стрчале су му две сребрне јабучице од пиштоља и белокораст срмом извезен јатаган.{S} Стајао ј |
махну главом и стиште руком јабучицу од пиштоља, као да је хтео рећи: „немој да од тебе почнем! |
> <p>Цукић журно јурну напред и дохвати пиштоље из руку Петрових, и сав је дрхтао од силна узбу |
бучен, није као сад, и он је увек носио пиштоље.</p> <p>А — што нисмо ми сад у Тополи, браца Ле |
е гушћи.{S} У томе сутону Никола задену пиштоље за појас, саже се, узе нешто што је стајало спо |
...{S} На, узми!... — и пружајући Петру пиштоље Цукић га загрли и пољуби и додаде:</p> <p>— Дру |
а речима:</p> <p>— Ево, господару, моји пиштољи, а твој севап; уби мене првога њима, па ти оста |
им с обадве уздигнуте руке, с напереним пиштољима Петру у груди, а прсти су му грчевито дрхтали |
слуга Никола упадоше унутра с напереним пиштољима.</p> <p>Надали су се да ће их Цукић дочекати |
држао једну руку на јатагану а другу на пиштољу.</p> <p>Слаба и немирна светлост од лучи једва |
доња краја каване и устаде.</p> <p>— А, пјан био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама?{S} |
порушене и са паучљивих мунарета јејина пјева злослутну пјесму своју.{S} За сретна земана Биогр |
учљивих мунарета јејина пјева злослутну пјесму своју.{S} За сретна земана Биоград се са Стамбол |
ојводску.</p> <p>Добрњац је био крупан, плав човек, расположен и врло речит.{S} Прогнан из Срби |
го чохан јелек, па чохано ћурче, а доле плаве чохане чакшире с везеним пачалуцима.{S} Опасивао |
као један једини грдобни мрачни талас, плавећи свет грозовитом тмином и потресајући земљу из н |
ично изгужвано повеће писмо, на дебелој плавкастој хартији.{S} Младо голобрадо калуђерче узе га |
ви је имао висок, црвен вес, с кратком, плавом кићанком, која се у круг ширила.{S} На грудима ј |
његових снажних жила, већ помаља своју плаву главицу, шиљући у мирисном даху радосне поздраве |
спао, али још се грчи, увлачи и опет се плази; у два маха нешто проблебета, рече нешто — две по |
кадгод још видети!...{S} Па је плакала, плакала, све је на глас плакала; спрема ствари а све на |
Турци, наја тако каже!{S} Како је наја плакала кад смо полазили!{S} Па све љуби праг и плаче: |
ћемо је кадгод још видети!...{S} Па је плакала, плакала, све је на глас плакала; спрема ствари |
Па је плакала, плакала, све је на глас плакала; спрема ствари а све нариче.{S} Тако целу ту но |
зговарајући о свему томе, Симић и Крага плакали су и вајкали се за жалосно стање у које су сад |
S} Сад су очи биле сухе, али срце му је плакало грозним, крвавим сузама.{S} У одаји завлада мрт |
оји су код њега били, како је пред њима плакао и говорио: огреших се, веле, о тај народ!{S} Бољ |
а је делио жалост и радост, с којима је плакао и певао, тужио и веселио се, а сада је ево дошло |
орани чу се гласно јецање.</p> <p>То је плакао један старац достојанствена господска изгледа, д |
има, где се од речи прелази на дело.{S} Пламен буне требао је да плане на тихом Дунаву, па да о |
али свака његова реч палила је као живи пламен, што се одмах познавало на скупу слушалаца.</p> |
на.{S} Луч је пуцкарао, пуштајући широк пламен и облачак дима, који се над њим ширио.</p> <pb n |
одају велику гужву упаљена сена.</p> <p>Пламен осветли оџаклију, а Марко и његов верни слуга Ни |
али, Карађорђев поглед у почетку је био пламенит и киван, али се поступно све више блажио и сме |
Карађорђева, која је одсјајивала према пламену, кадгод ватра јаче букне.{S} По читаве минуте г |
p>Духовник је пажљиво слушао Милоша.{S} План је био умесан и практичан.{S} По одговору какав да |
овде у шуми...{S} Такав је био и његов план у почетку...{S} Што ли га сад овако измени?{S} Јам |
о по заповести рускога двора и да му је план да поново дигне народ на Турке, а за њим ће одмах |
ваљало у то коло увући и Србију, па би план био остварен.{S} Међутим, док се заједнички радило |
не, смишљен је сад био други и друкчији план.{S} Покрет је требао да пође од Влашке и Молдавије |
објашњавати како мисли извести тај свој план.</p> <p>Писаће Герману да га обавести о последњим |
ма или боље да нас и нема.{S} То је њин план и према томе удешавали су и све остало.{S} С тога |
азговору Карађорђе је открио Вујици цео план и намеру свога доласка, само је прећутао да се то |
да купи, да плати.</p> <p>Такав је био план Марашлијин.</p> <p>— Воља је и заповест је светлог |
X</head> <head>СРБИН И ТУРЧИН</head> <p>План Милошев био је добро срачуњен и већ је почео сазре |
33_C8"> <head>VIII</head> <head>ПРОМЕНА ПЛАНА</head> <p>Пошто је изабран за заједничког вођу, К |
зи на дело.{S} Пламен буне требао је да плане на тихом Дунаву, па да одјекне чак до атинске гол |
не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква буна и неред у Турској.</p> <p>Наглашав |
ати големо напрезање да се уздржи да не плане и да не кидише на Добрњца, који га је тако изазив |
је су очекивале даље вести и новости из Плане.</p> <p>Међутим, Лисовић стиже у Смедерево и одма |
потаји за се, неговали су наду да прво плане буна на Дунаву, и тек онда, кад се главна турска |
била изаслана да се нађу на путу између Плане и Паланке, како би један другоме што брже могли д |
о полагано на то, да устанак у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по могућству и у |
6" /> <div type="titlepage"> <p>Штампа „Планета“, Београд, Ускочка улица број 10.</p> </div> <! |
кумом својим.{S} Нашли су се у Вел.{S} Плани код гробља, куда Вујица бејаше изашао по поруци К |
лошеве поруке, па да онда заједно крену Плани.{S} Остали, на броју њих 18, водећи са собом као |
о, само да се још једанпут дочепа њених планина...</p> <p>Чолакантиница још не бејаше довршила |
ебијам <pb n="22" /> по овим гудурама и планинама!...{S} Но како рекох, ко ти је од момака најп |
о мрак и варварство.</p> <p>По врлетним планинама, које су некада биле свете горе, пуне опевани |
места, у које он није свратио, ни једне планине кроз коју није прошао, ни једне реке коју није |
пође лагано.</p> <p>Одавно је изашао из планине.{S} Сад иде равницом, иде засејаном пољаном, гд |
чки и нечовешки да ми сече главу ноћу у планини? — упита Цукић Штитарца, кад овај уђе на позив |
неће вас издати, а склоните се мало и у планину око стоке, док ова ватра не прође.</p> <p>Неки |
одело и оружје, па жив и здрав умакао у планину с друштвом, и ако је међу Турцима било и чувени |
Турака, па се побоје за главу и гурну у планину.</note> <note xml:id="SRP18933_N2">Турске паше |
ом нестане са света, и лукави је Турчин планирао, како би из свега тога он опет извукао што већ |
/p> <p>А ако би Руски двор истински што планирао и спремао, Милош моли, да му се то благовремен |
па се сети шта је све синоћ доцне у ноћ планирао, наређивао и говорио.</p> <p>У вече на против, |
и цела њина душа била је пуна тих нада, планова и смишљања.{S} Међутим, прилике у Турској мутил |
руска влада њега обишла, ако има каквих планова и намера по овој ствари.</p> <p>Да се не би, да |
рава, а Ђорђе паметно купио од њега све планове, па га онда одбио и не хтео ући у његово друштв |
у друштву с хетеријом кројили најлепше планове за будућност, српски емигранти гајили су непрек |
p>„Знам чиме сад разбијаш главу: кројиш планове како ћеш ме што боље огулити.“...</p> <p>Бар та |
екле су га упознали са својом спремом и плановима, износећи, наравно, само оно што се Карађорђу |
} Цар је и сувише заузет својим великим плановима у Европи, и његове су бриге поглавито на то у |
динци врше прописе ове изреке свесно, с планом и после чистих и сведених рачуна са својом савеш |
он био пометен од болести, па наједаред плану и срдито се продера:</p> <pb n="210" /> <p>Нема!{ |
Та се жеља састојала у добро скројеном плану, по коме је он имао једног дана да постане наслед |
на и та мисао народна...</p> <p>Домаћин плану, пресече госта и не даде му да доврши.</p> <p>— Т |
жући реч по реч.</p> <p>Карађорђе чисто плану: — Ја кварим!{S} Шта ја то, бојаги, кварим?{S} Ко |
Паланци и обећа да ће вечерас у Велику Плану на конак.</p> <pb n="254" /> <p>— Е, е!...{S} Онд |
баш у ову ватру?</p> <p>Карађорђе одмах плану:</p> <p>— Ене сад!...{S} Зар ме и ти тако пресрет |
моћи кадгод и да се врати!</p> <p>Милош плану и пресече га.</p> <p>— Никад! — викну он потресен |
давно, у почетку марта, у мало што није планула буна, која је већ била спремљена и раширена у ш |
покрене нов устанак.</p> <p>У исти мах планула би буна и у подунавским кнежевинама Влашкој и М |
езали; зазирали би да свакога часа може планути нова буна и не би дали народу зенути. — Турске |
ном покрету, који је на прагу и који ће планути у најкраћем року.</p> <p>Тим поводом родољуб Ђо |
чекали.{S} Док би Турци стигли могле би планути читаве нахије; могло би се учинити чудо!{S} Нег |
ти појавиш у Шумадији ратовање ће опет планути, а нико не зна где му је крај, кад ће се и како |
ј ту косио, а Драгић је за њим превртао пластове.{S} Увече су отишли на Драгићево трло.{S} Ту ј |
рађорђу, Милош ће то морати да купи, да плати.</p> <p>Такав је био план Марашлијин.</p> <p>— Во |
кад би га притегли, он би имао откуд да плати.{S} Ето, с тога морам пазити да се Ђорђе лепо ухв |
дговори журно:</p> <p>— Па и боље је да плати, свакојако то ће га мање стати, но и најмањи нере |
и им није више било и они су ове године платили главом.</p> <p>Тако је текла та ствар.{S} Ако б |
аш оно, ради чега су толики људи главом платили...{S} Крв она два невина детета, што их грозни |
ова глава, па тешто, макар и они главом платили.</p> <p>— Немој тако молим те.{S} То је говор т |
разбере преко Врља, колико је које село платило откупљујући се од оних Турака које је Врљо поби |
главом други, пропали смо, право је да платимо ми.{S} Да кнез Сима није ухваћен, ствар би била |
ох, светли везире, да народ нема откуд; платио би, али нема!</p> <p>— Има, има синко!{S} Народ |
ако тако погубљење.{S} За самога Молера платио му је 6 кеса да га погуби.{S} То сам чуо од једн |
ио онога пса, па је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде је Милош мислио на кнеза Си |
е, Мелентије да има сто глава, па не би платио све што га је којекаквих несрећа он починио.{S} |
и се у незгодном случају могло и главом платити.</p> <p>Милошу су била веома по вољи овака реше |
о дићи буну, нисмо могли и сад треба то платити главом.{S} Да смо ми успели, плаћали би главом |
оваца стало, светли везире, народ ће то платити“.</p> <p>Али Милош се бејаше узјогунио и баш ов |
е одавде, бедо, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те убио — рече Паштрмац срдито избацујући Д |
гнута са три ватрена мркова и покривена платненим арњевима.{S} Карађорђевица брзо отвори вратни |
ле заједнички радиле — навијале су неко платно — те бејаху селе да се одморе, па тако мало пома |
где ћу га откати — рече старија жена о платну, које је мало час навијала.</p> <p>— А што, најо |
главе заробљених Срба, а не да их за ту плату Турчин посече.</p> <p>— Није!{S} Теби се све чини |
у, као што сте и научили, а фукара нека плаћа кожом и главом вашу обест.{S} Е нећемо, бели, виш |
бити и сад.{S} У истини пак, Милош њему плаћа за свако тако погубљење.{S} За самога Молера плат |
кли их, да сада својим лудим главурдама плаћају несретне злочине своје; њих, да је мени добити |
као вазална кнежевина, која би Турској плаћала данак, а иначе у земљи управљало би се по својо |
то платити главом.{S} Да смо ми успели, плаћали би главом други, пропали смо, право је да плати |
ара, узимао је под закуп спахиска села, плаћао спахији одсеком, а он после сабирао са села коли |
и, бејаше устао да пође и баш у тај мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А што, болан, бјежиш, што? |
мљен је ушник и готованлук ће се главом плаћати.</p> <p>Тако је књаз Милош викао и праскао, док |
снији.{S} Биоградски везири биће његови плаћеници, и памтите моју реч, Турци браћо, доћи ће вре |
ну.{S} Кроз педесет пуних година падаће плаха дажда, сијаће топло сунце, подухиваће тих поветар |
ијене редове радознале светине.{S} Њини плахи коњи на махове су се срдили и тако подигравали да |
али достижан! — одговори Добрњац живо и плаховито.</p> <p>— И ти сад хоћеш да се светиш?{S} Бла |
ко дана у тајности живио.{S} Сиротињски плач и сузе уфатише га и убише, и главу му јошт с једно |
ти, сазнања ништавила свога.{S} Он тада плаче крвавим сузама; он ноктима грди лице своје; он иш |
иби дотрча Никола, и видећи Драгића где плаче, он му подвикну;</p> <p>— Куш, ти бре; умукни тун |
кад смо полазили!{S} Па све љуби праг и плаче: „слатка кућо моја“.</p> <p>— А што љуби праг, бр |
сретни Никола.</p> <p>А кроз тиху поноћ плачно и тужно одјекивала је лудачка песма или кукњава |
тво за Милоша, јер је њиме згодно могао плашити и уцењивати Турке.{S} Карађорђе му је давао зго |
неуморни поток, или као да се кроз мрак плашљиво дошаптавају духови, што над земљом лебде.</p> |
n" /> <p>Међутим, док се овако око њега плела опасна мрежа, Карађорђе је мирно боравио дане, ск |
урска царевина и ослободити цело српско племе!{S} Ко је још шта добио од Турака мирним путем, с |
живи сада заробљено али бујно и јуначко племе грчко, које са сузним очима већ тако дуго погледа |
ечна сна пробудио заспало и већ обамрло племе српско; јунак, пред којим је задрхтао горди Стамб |
азбојнички ножеви искомадаће младо тело племенита Србина и велика владаоца, а зао дух српски из |
{S} Зар није било по стотину пута боље, племенитије и мудрије да умрем као владалац српски, но |
и и најплеменитији синови целога једног племенитог и јуначког народа!</p> <p>О боже!{S} О велик |
ња, која гоне захиру и храну за војску, пленио их и вазда се враћао с богатом пљачком.</p> <p>К |
ичино?{S} Ја бих рекао да се овде нешто плете...</p> <p>Карађорђе махну руком, као да би хтео п |
ше забрину.{S} Он је опажао да се нешто плете око њега.{S} Али још те исте вечери стиже човек о |
старица носила је на својим погрбљеним плећима огроман терет од преко сто тридесет година!{S} |
ече ђенерал шалећи се и потапка Анту по плећима, додајући: — здраво војводо!</p> <p>Чолак-Анта |
да сира и изредна кајмака, извуче и две плећке, једну прасећу а другу јагњећу, па све то поређа |
и ројеви ситних рибица, у густим масама пливале су полако површином млаке воде, праћкајући се в |
p> <p>Тако је намештао Милош, и Анта је пливао у радости, надајући се да је сад сва брига збрин |
ирови лете и вуку лађице, а оне за њима плове, тако лепо плове... па све жене стану па гледају |
лађице, а оне за њима плове, тако лепо плове... па све жене стану па гледају и смеју се, а и љ |
љало се дакле спремати да се на време и плод убере.</p> <p>И ако је на прво писмо Милошево оћут |
а, па је право да овде дозре и последњи плод његов.{S} Људи слаба срца не верују у препорођај б |
љу и нада се да ће му оно донети богата плода, који ће стоструко и хиљадоструко накнадити у зем |
о мирни земљорадник орао и топио знојем плодна поља своја.</p> <p>То што је код Римљана чинио ј |
дра дана, и од благе јутарње росе, и од плодне бујне дажде, и од људи који га овако пометена с |
м загреје земљу и измами из ње хиљадама плодних кличица, да зеленим мирисним уресима поново оки |
ужина) грчких родољуба нашла овде веома плодно земљиште.</p> <p>Тражећи на све стране савезнике |
а правилима етикеције. — Тако су славни плодови просвећености.</p> <p>Французи, корачајући на ч |
ета, <pb n="145" /> а коњи привезани за плот.{S} Многи људи носе перчине; велике перчине, као к |
ноги наоружани људи.</p> <p>Унаоколо за плот били су повезани многи спремни коњи, а неки су бил |
а нас као на душмане, и веруј да би нас плотунима дочекали да тамо одемо.{S} То је, што ме најг |
арађорђе“.</p> <p>На надгробној дрвеној плочи у Тополи има овакав запис: <foreign>„Овде леже ко |
е примирило, Врљо се вратио у село, али плуг и мотика нису му ишли од руке.{S} Понајчешће се на |
Цинцинат се враћао дому своме, лаћао се плуга и као мирни земљорадник орао и топио знојем плодн |
ђена брата, кога је Карађорђе због неке пљачке био убио својом рођеном руком, и Врљо <pb n="141 |
, пленио их и вазда се враћао с богатом пљачком.</p> <p>Кад се доцније примирило, Врљо се врати |
ромној гомили и радосна граја, узвици и пљескање испунише ваздух.</p> <p>Везиров заступник беја |
сказују своју радост и допадање виком и пљескањем, овде су гласно и са свију страна изјављивали |
еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој се јадни Ђока пљесну по челу и скочи као опарен, па удари корачати до |
после и носимо.</p> <p>Ту се Карађорђе пљесну руком по челу и рече чисто очајно: — Камо моје л |
лечи — рече Вујица пружајући Карађорђу пљоску са старом шљивовицом.</p> <p>— Остави ме, брате, |
Вујица, вадећи из кожних бисага велику пљоску са шљивовицом, што је бејаше са собом донео.</p> |
ако би човек бацио семе, рецимо у таку пљошту, која сваке године до пролећа стоји под водом а |
дан тренутак.{S} Онако везаних руку, он пљуну главна џелата право у лице и викну му подругљиво: |
у што више света, па је онда обесветио, пљунуо на олтар, па закључао цркву, упалио је са четири |
а угарак под стреху?!{S} А, „којекуде“, по души вас, под чију стреху?!...</p> <pb n="157" /> <p |
, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести светлог цара, крене на Турке.</p> <p>У то |
ркле ноћи допире до у колибу овда онда, по какав нејасан шум.{S} Час је то топот коња, повезани |
се вио као танка жица прекаљена челика, по чему се и познавало да је старунац.</p> <p>Мало зати |
чкане света, по прозорима, по капијама, по крововима и димњацима, по високим дрвљаницима и дрве |
су пуне, начичкане света, по прозорима, по капијама, по крововима и димњацима, по високим дрвља |
ато извезеним ашама и кадифли ћебетима, по којима се ређало много сваковрсно оружје.</p> <p>Вел |
ладала необична живост.{S} По сокацима, по авлијама свет је врио.{S} На више места гореле су пр |
по капијама, по крововима и димњацима, по високим дрвљаницима и дрветима — и све се то отимало |
лне куће биле су пуне, начичкане света, по прозорима, по капијама, по крововима и димњацима, по |
брзо, а нећу имати кад да учиним ништа, по чему би се видело зашто сам се повратио у Србију, па |
ко стање не може бити корисно по народ, по мир, напредак, рад и трговину.{S} С тога је дужност |
е на моје мешање и сметање.{S} Па деде, по души вас, дајте ми макар и један једини доказ, зато |
рдито грицкао нокте.</p> <p>— Којекуде, по души вас, па шта хоћете ви од мене? — викну он узбуђ |
ијен на спавању, од рођене српске руке, по заповести и угодби два рођена кума своја.</p> <miles |
да му одеш на ноге, као поручен!{S} Не, по Богу капетане!{S} Ми смо тебе доста слушали!{S} Ево |
нису ни главом сигурни?...</p> <p>— Не, по Богу, господару!{S} Није то било овде; нисам ни ја б |
/p> <p>Гитарић га пресече:</p> <p>— Не, по богу, побратиме, стари смо људи, немој грешити душе |
момака за то најзгоднији?</p> <p>— Не, по богу брат Марко, ја сам добио заповест од господара |
а му се очни капци полако опет затворе, по некад само до пола, и тада то полузатворено око изгл |
и окрушасте снаге.{S} Могло му је бити, по изгледу, до 40 година.{S} Лица је био округла и као |
се ту десила у владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер да си — рече Карађорђевица чисто стресајући |
е човек данас на нешто нагазио!{S} Хеј, по Богу, капетан Драгићу, је си ли ти при себи, кад так |
је Карађорђе путовао, био је родом Грк, по имену Наум Крпара, али је знао добро српски, јер се |
ана Буковичког, коме је био отишао сам, по одласку Вујичином.{S} Али сад се Вујица опет враћао |
гила, стоји још и филџан с црном кавом, по негде углављен у укусне, богато извезене зарфове од |
ко поче разбијати.</p> <p>Али сутрадан, по нестанку Карађорђа, у Кишињеву је било трке.</p> <p> |
е сав изгрижен, по лицу грдно изгребен, по чему се познавало да се у самртним мукама дуго и оча |
едао.{S} По рукама био је сав изгрижен, по лицу грдно изгребен, по чему се познавало да се у са |
гло.</p> <p>— Није ваљда дотле дотерао, по Богу!{S} До сад су кнезови давали откуп везирима, да |
и и рече чисто очајно:</p> <p>— Полако, по Богу побратиме, баш ми та лупа ланаца кроз мозак дер |
о је шта текло, и тако је мало по мало, по причању и казивању других, научио да воли и поштује |
је сав застрт хасурама, а лево и десно, по угловима, прострти су ћилими и сиџадета, на којима с |
ред ноћ.{S} Тога дана у целом Београду, по свима домовима српским, а и по многим турским, говор |
једну од својих дебелих кошуља, што му, по поруци, дете бејаше донело из села.{S} Поп је очитао |
жеља састојала у добро скројеном плану, по коме је он имао једног дана да постане наследни кнез |
ером у руци и писао је нешто на колену, по турском хадету.</p> <p>На махове књаз Милош је дизао |
ухватила два подозрива човека, који су, по њиховом рођеном причању, у незнању претурили Ђорђа п |
га блажио, момци јавише да су Драгићу, по кнежевој заповести, ударили букагије на ноге, а лиси |
глухо доба ноћи пребијам <pb n="22" /> по овим гудурама и планинама!...{S} Но како рекох, ко т |
пушака, и није прошло ни <pb n="138" /> по часа а Турци су већ били сви повезани (двојица су по |
роговори љутито:</p> <p>— Није вала!{S} По души га, ко слага!</p> <p>— Којекуде, баш поган свет |
Ко убије једног човека, он је убица.{S} По заповести Наполеоновој гину сваки дан хиљаде — и он |
а филџана, па све то спусти на кубе.{S} По тој спреми видело се да кнез Милош некога очекује.</ |
што уз јунаштво тако лепо пристаје.{S} По његовом савету, он је тада побеђеним Турцима оставио |
х сву тројицу закле на чување тајне.{S} По том договору Милош је требао да испитка како о тој с |
ма пламену, кадгод ватра јаче букне.{S} По читаве минуте гледао би овај човек у ту сјајну палац |
љанић, Хаџи Мелентије и многи други.{S} По овим људима већ се мора ценити да ће кнез с њима има |
им кућама и чините се свему невешти.{S} По селима су ваши људи; неће вас издати, а склоните се |
ремишљао о значају ђенералових речи.{S} По заповести губернаторовој, већ су одјуриле хитре коза |
.{S} План је био умесан и практичан.{S} По одговору какав даду Руси свакако ће се знати бар то: |
олиби.{S} Он је страховито изгледао.{S} По рукама био је сав изгрижен, по лицу грдно изгребен, |
ако је он пре Русе за свашта слушао.{S} По њином је наговору и из Србије отишао, и оставио овај |
и, те цело поље изгледа као опаљено.{S} По томе пољу играла су се турска деца, ваљала се гомила |
и.{S} Ту је владала необична живост.{S} По сокацима, по авлијама свет је врио.{S} На више места |
дена и да примају од Русије пензију.{S} По томе штогод они поруче отуда, свет сматра као да је |
авити сваки који хоће да уђе у кућу.{S} По свему је изгледало да је ту пао на конак некакав важ |
д!...{S} Зар ме и ти тако пресреташ.{S} По души вас, гори сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и |
/p> <p>— Ја главом, господару!</p> <p>— По матери те ружим, што лупаш толико као луд, кад видиш |
иш, попо? — рече Милош најзад.</p> <p>— По Богу, господару, да ли то Црни Ђорђе ради са знањем |
се поздравише, Вујица ће рећи:</p> <p>— По богу господару, што дође сад баш у ову ватру?</p> <p |
ваљивале сумње.{S} Само име „Карађорђе“ по некад је бацало у дрхтавицу Милоша.{S} У дугим годин |
бом и који су га пратили скоро свуда, а по најчешће кад излази у околна села.</p> <p>Једном при |
</p> <p>Сви ови људи били су оружани, а по изгледу срдити, кивни, грдно заморени, пуни јада и н |
плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугарској, Маћедонији, Епиру и Тесалиј |
ђорђе га је са стране гледао пажљиво, а по глави му се све непрестано врзло:</p> <p>„Овај човек |
представници свију балканских народа а по највише је било Грка.{S} Председник скупу био је чув |
тија.{S} Он извуче један табак и прозва по њему све присутне, да се увери да ли су сви на броју |
атинске голе равни, до расејаних острва по грчком Архипелагу, и дуж целе беломорске обале малоа |
ити ништа.{S} Марашлија подбада једнога по једнога кнеза, пунећи им уши, да ни Милош ништа није |
Милош.{S} Он би радо изун од везира, да по потреби може убити Карађорђа.{S} Јави ли се доцније |
а ту је опет лежала на Милошу обвеза да по могућству помаже те намере везирове.</p> <p>У мислим |
n="295" /> даском, али он се трудио да по дисању распозна спава ли Карађорђе или не, и брижљив |
околностима лако му је било наћи свагда по пет шест оружаних скитница, које је водио са собом и |
тар шкрипао је у сну зубима и овда онда по штогод би промрмљао, као да сања некакав тежак, непр |
ама, што су се под небо извиле, а свуда по гранама пуно тица, шарених лептирова и ројева пчела, |
ници, а мисли су му лутале бог зна куда по далекој прошлости.</p> <p>На једаред онај зрачак поб |
асећу а другу јагњећу, па све то поређа по широкој дасци, која им је служила као трпеза.{S} Вуј |
није крио, да је Вујица убио Карађорђа по његовој заповести.{S} Али јавно пред народом он то н |
в; њему је добро, он не мари!“ А што ја по читаве дане реч не проговорим; што ми се по читаве н |
дбу, турска сабља би још и данас севала по Шумадији, браћа Руси за цело не би потекли да их зак |
е потера губернатора Стољетова тумарала по блиској и далекој околини, обигравајући све друмове |
ућанима; деца су се у гомилицама играла по улици.{S} Старац и Ђорђе ишли су левом страном чарши |
е пресекао врат.{S} Сабља није погодила по првом резу, већ мало више, те је тако <pb n="86" /> |
ти.{S} А кад се овда онда и проговорила по која реч, она се опет тицала оне главне замисли, кој |
а нешто сања.{S} Овда онда, он промрмља по какву неразговетну реч, или пусти по какав загушљив |
да се чувате, хватате се гаравим рукама по образу, а и знојите се.{S} Него дед овамо!...</p> <p |
ећ доцније ствар би се обелоданила сама по себи.</p> <p>То је била она иста политика, као оно ш |
бећара и скитница, којих увек тамо има по Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их и овде који би |
исмо у ватру, па после трчи за царевима по целој Европи и обијај прагове код свију дворова, па |
спасе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима по угледу, памети и речитости својој; Цукић и Драгић по |
ади добро.</p> <p>Баба се куцну прстима по својим сухим, коштуњавим, празним грудима које чудно |
ом платити.</p> <p>Милошу су била веома по вољи овака решења, особито кад му је дозвољено да он |
ухваћена.{S} Тако исто и имена прозвана по списку нису била права имена учесника овога збора, в |
{S} Кад је требало, Милош је у три дана по два пута летео са Дрине на Мораву и с Мораве на Дрин |
једне земље начини се страшна развалина по којој ће од сад само гује и акрепи трчати!...{S} Еј |
ће 1817. године.{S} После дуга путовања по народу, кнез Милош се бејаше вратио својој кући у Цр |
купило на души за ово 5—6 година лутања по туђини.{S} Јес, да се људски изгрдимо, ако хоћеш пра |
е оцрни војводе; да их окриви за ровења по Србији и изради да их прогнају кудгод у дубину Русиј |
тргне, разрогачи очи, усплахирено звера по колиби, па му се очни капци полако опет затворе, по |
обишла, ако има каквих планова и намера по овој ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у будуће д |
илош је на муци; мора се довијати, мора по невољи угађати Турцима, али он њих не воли.</p> <p>— |
ноћи ту код њега, но да је око два часа по поноћи изашао да се мало прошета по чистом зраку, је |
е с Красисом.{S} Било је равно три часа по поноћи, и зора се већ бејаше почела беласати на дале |
зорју.{S} Тек ако је минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ почео разређивати.{S} Негде ду |
не хтеде.</p> <p>Тек је било три сахата по поноћи, а исток се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе |
аса по поноћи изашао да се мало прошета по чистом зраку, јер се жалио да га боли глава, па се о |
иде у корак остављајући коња да корача по својој вољи, час му опет наједаред <pb n="305" /> пр |
елентију.</p> <p>Мало по мало, и једног по једног, Милош је већ био уклонио све главније супарн |
воју намеру?{S} Мени рекао једно, а сад по теби поручио друго!</p> <p>Марко се јетко и подругљи |
ом земљом, па је наша дужност да га сад по могућству прихватимо и склонимо.{S} Њему не сме бити |
да Карађорђе не погине.{S} Он има овуд по Шумадији доста закопаних пара и кад би га притегли, |
м изгледало као да и нас остале кнезове по штогод припитује, а после опет ради о својој глави и |
борама његовим,</p> <p>— Ја не умем све по реду да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми гово |
ш опсова лупача веома ружно.{S} Познаде по лупању ко је, и беше му веома криво што да се тако т |
ручке хитро изману и снажан ударац паде по повијеном врату кнежевом!...</p> <p>Крв шикну и попр |
уну...</p> <p>Ови страни људи нађу овде по кога лаковерног народног старешину и по кога простиј |
около били су меки миндери, а овде онде по угловима креветски наслони и округла, од јастука уде |
сам што зарадити.{S} Али баш и да пође по каквој заради, нико га не би смео узети; од њега сви |
аги Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава поклони |
ерпића, а горњи махом од дрвета, али је по турском кроју лепо изведена и укусно ишарана.{S} Ула |
само с мојега ћепенка гледао, што им је по тужби Милошевој одсјечена глава.{S} Ово дана опет ће |
се одметнуо у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и Новопазарском округу још и пре тога) и свети |
премао да легне.{S} На против, ходао је по соби крупним корацима и изгледао је замишљен.</p> <p |
За време Турака у свакој кнежини био је по један Турчин буљубаша и с њим по неколико пандура Ср |
е провео три четири дана.{S} Излазио је по околини, састајао се и с неким људима, али је понајв |
онда, као усијан челични шиљак, избије по која непокорна, оштра, бунтовна замисао.</p> <p>Смрв |
шкој и Молдавији.</p> <p>Грчке колоније по влашким и молдавским градовима биле су и многобројне |
ко чини, а нека дође да сам купи дације по народу, па ће видети како је сељачки грош скуп и кол |
м се дозна за њега, само док се рашчује по народу да је Црни ту, све ће њему поврвети, и то се |
, обијајући целе зиме прагове великашке по Петробургу, па опет нигде и ништа.{S} Но ја се, у им |
<p>Јата птица, што су преко дан дремале по густим зеленим дубравама, скривене од дневне препеке |
, а ја одох да видим коње.</p> <p>После по часа Карађорђе и Наум отпутовали су.{S} На растанку |
пио је полако мрве што се бејаху расуле по његовом крилу и сабираше их све у леву шаку; затим с |
уним стадом својим проводио сретне дане по зеленим мирисним дубравама српским; како је доцније |
!...{S} Да паднем без освете без замене по вољи једне крштене туркуше, једне улизице турске!... |
Али од времена на време небом промакне по који црн облак, који за тренутак заклони светло сунц |
и не учине ништа непријатно.{S} Убијање по свима правилима етикеције. — Тако су славни плодови |
калаузе, ови им служе као агенти и шире по народу горње гласове, јер њима свет као домаћим више |
као опарен, па удари корачати доле горе по одаји.{S} Наједаред стаде и окрете се мени; опет ме |
замисли и неколико пута крочи доле горе по кући — Сам! а је ли оружан? — упита кнез даље.</p> < |
ван код Милоша нов ред мисли, у које се по најчешће мешала помисао, како би то згодно било да К |
пску земљу овај човек клече; простре се по земљи ничице, трипут се прекрсти и трипут пољуби зем |
вара се како су то ствари крупне, те се по другоме не поручују, но иде из уста у уста.{S} Нукао |
а нису хтели развлачити.{S} Освртоше се по тамници.{S} Нису имали шта узети ни оставити.{S} Пре |
одним пословима.{S} Шта више, кад би се по кадгод ја сама силом умешала, он би ми обично рекао: |
данак, а иначе у земљи управљало би се по својој вољи, како народ хоће...</p> <p>— Па није то |
Ако не би и казали одлучно, опет би се по њиним одговорима могло колико толико прозрети.</p> < |
/p> <p>Милош не рече ништа више, али се по њему видело да га је ово вајкање Павлово дирнуло, и |
е; некакав благ, срдачан израз разли се по њеном смежураном лицу и она прошапута.</p> <p>— Добр |
итаве дане реч не проговорим; што ми се по читаве недеље дана чело не разведри, што по читаве м |
ким, а и по многим турским, говорило се по највише о скорошњој узрујаности у народу, о Милошеви |
ичне сени.{S} Из Цукићеве одаје чуло се по некад лако кашљуцање и по какав тежак уздах; буљубаш |
се овда онда сете и то врло изредка, те по који дође жеље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, |
апуни се света и бурне хуке и вреве, те по читав дан изгледа као какав огроман лонац, у коме ки |
а!{S} И не знам како се то увек упрљате по образу?{S} Ето, и ја сам радила, па ја опет нисам та |
ибар од дуванска дима, правио је колуте по ваздуху, као да указује некуда тамо далеко, на далек |
у, скромна дрвена кућица, налик на куће по српским селима.</p> <p>Почетак је маја, и градина је |
већ стиже у град; крајње раштркане куће по румунској махали већ су настајале; и лево и десно у |
се за часак, као бурни таласи, разлише по целој огромној гомили и радосна граја, узвици и пљес |
о, на далеку будућност, или као да пише по празном простору неке тајанствене знаке, чији пророч |
и Милошу тврдичлук: да он предаје порез по старим харачким списковима, а сад је више народа, а |
дговор, како сме мењати своју намеру, и по мени поручивати друго нешто, кад је теби већ рекао ј |
ета, на којима седе у гомилици по 7—8 и по десетак постаријих гостију.</p> <p>Сви седе скрштени |
еограду, по свима домовима српским, а и по многим турским, говорило се по највише о скорошњој у |
и то Црни Ђорђе ради са знањем царева и по њином упутству, или је то преломио онако по својој г |
у млазевима и попрска убицу по рукама и по лицу.{S} Један дебео млаз шикну и прели кабаницу, по |
стао по један комадић његовога живота и по једно парче његова крвава срца!</p> <p>Све је то наб |
десетак дана, донесе му по један хлеб и по котарчицу варива — то је све...{S} Сузе га загушише |
рака положити везиру у року од године и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу писмену наредбу да |
одаје чуло се по некад лако кашљуцање и по какав тежак уздах; буљубаша Петар шкрипао је у сну з |
орђе, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и наговору?{S} Тако убиство бацало би |
спремни коњи, а неки су били смештени и по околним стајама.</p> <p>На више места биле су постав |
} Потресен и срдит он измахну и удари и по други пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се чу израз |
своме, већ су то били прави Цинцинати и по величини душе и срца свога.</p> <p>Зато се и могло д |
такву казну ја после тешко одболујем и по читаве месеце идем мрачан, натуштен и отрован. — Ник |
ест од господара!{S} А кога ја служим и по чијој заповести ја радим!{S} Јамачно по својој глави |
о скочи.{S} Трже сахат; било је један и по час по поноћи.{S} Он нешто прогунђа.</p> <p>Слуга, к |
а пресудна и свемоћна.{S} То се знало и по сељачким колебама на Балкану.{S} С тога су родољуби |
и сметени.{S} Окретали су се тамо амо и по 2—3 пута узимали једну исту ствар и опет је остављал |
че, па дед ми кажи ти, онако слободно и по души, сме ли се упустити ово мало рахатлука што га с |
едном.</p> <p>Вујица наже тикву добро и по други пут.</p> <p>— Тако! — рече Гитарић.{S} Сад смо |
по кога лаковерног народног старешину и по кога простијег кнеза народног, па или га обрлате те |
у.</p> <p>Марашлија се саглашавао да би по реду он први требао да зна штогод о томе, али је доп |
зенути. — Турске потернице крстариле би по селима и дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко мај |
Карађорђе је махом ћутао.{S} Изустио би по коју реч само онда, кад је требало да кога изазове д |
ој вјерности говори, и кад гођ приграби по коју нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и в |
да се некакав тежак облак душевни сави по оним избразданим борама његовим,</p> <p>— Ја не умем |
родну ношњу и онда, кад су им се мужеви по оделу са свим помешали с осталим тамошњим мештанима. |
стајали и укочено бленули, док су други по колиби шњурали и претресали сваки угао.{S} Велика то |
лоша за одсечене главе, кад он све ради по везировој заповести — рече човек хватајући се за вра |
Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води по једну голему војску.{S} Што онда није дошао Аксентиј |
ош је свуда говорио да у Београд одлази по позиву тамошњих српских трговаца, који су се жалили |
нају броја своме благу и сиротана, који по три дана залогаја не окушају; људи мека срца, који н |
} Били су се појавили неки агенти, који по народу муте, просипљу разна обећања и подбадају га д |
удуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по овој изреци раде под притиском друштвених прилика а |
<p>Па ипак сви ови људи, тако разнолики по свему, с једнаким интересом и примамом жуде да виде, |
</p> <p>— Не рече ми ништа одсечно, али по његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још дан |
, и већ сте и заклетву положили.{S} Али по нашој памети, то је само грчко лукавство.{S} Хоће му |
српске старешине сами на своју руку или по руском упутству.{S} С друге стране, Руси ће из овога |
е тада бавили само они, који су ту били по каквом послу народном, као кнезови народне канцелари |
што су живели у Кишињеву или у околини по мушијама.{S} Нарочито је разбирао за војводу Луку Ла |
ткудгод указати какав зрачак наде а они по читав месец дана неће да приме наше посланике, макар |
а, кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мени одозго?</p> <p>— Господар се насмеја и рече: „Ј |
<pb n="310" /> и Гитарић узе разгледати по колиби као да је очима тражио, где би то писмо могло |
стићи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе ходати по соби.</p> <p>— Најгоре се бојим — говорио је он даље |
ед он скочи с миндера и узе живо ходати по соби.{S} Неколико је пута испод очију погледао на Је |
заједно, па да не мора ни један лутати по туђем свету, да не мора један лити горке сузе у леде |
ља по какву неразговетну реч, или пусти по какав загушљив узвик, а глас му је храпав и промукао |
и корак назад, изману и сабља се спусти по разголићеном врату Драгићевом.</p> <p>Изгледао је ка |
ој препоручивали да мирује и да не мути по Балкану, пошто им Русија у тим приликама не би могла |
и, како ови људи изгледају, али, судећи по говору и држању, Марко мора да је био јако срдит.</p |
им провели су цео дан на коњима, јурећи по сеоским распутицама, гудурама и густим гајевима и ши |
доселили? — рече Карађорђе разгледајући по соби.</p> <p>— О Ђурђеву-дне, деда.{S} А пре знаш гд |
требало да буде и сад.</p> <p>Ходајући по застртој одаји, с рукама на леђима, а оборене главе, |
ве што се крваво и горко стекло, мећући по стотину пута главу на коцку.</p> <p>Разговарајући се |
и и сиџадета, на којима седе у гомилици по 7—8 и по десетак постаријих гостију.</p> <p>Сви седе |
самовољно бејаше одвојио и пао старици по набраном, избразданом чело.</p> <pb n="67" /> <p>Ста |
аке ствари не решавају како би то човек по срцу желео, већ како по памети мора бити — речи Мило |
ли глава и изаћи ћу мало да се проходам по свежој ноћи.{S} Ако залутам кудгод подаље, могу свра |
ва изретка ако би с најбољим пријатељем по штогод о томе проговорио и то околишно, не казујући |
ић и друге српске војводе трче за царем по целој Европи; узалуд џоњају по читаве месеце пред вр |
и ако му је решење кнезова било сасвим по вољи.</p> <p>— Јес, они тако говоре, али да Црни неш |
био је по један Турчин буљубаша и с њим по неколико пандура Срба и Турака, одређених да гоне ха |
мо.</p> <p>Ту се Карађорђе пљесну руком по челу и рече чисто очајно: — Камо моје лепе среће, да |
кладу и штогод може удари одозго чизмом по тој испреченој руци.{S} Коска се преломи у мишици и |
вам не вали, само што вам Милош једном по једном туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкр |
ио јунак!{S} Јунак си да удараш секиром по челу, а ниси јунак да примиш ушник међу очи!{S} Ха, |
друге стране ватре, покривен кабаницом по глави, лежао је човек чије се лице није видело. — То |
шиљци, од разних искиданих мисли, један по један прожигали су његов уморни мозак и избијали час |
ли су ту сви заједно, па се после један по један почеше разилазити.</p> <p>Око поноћи Карађорђа |
етрограду, састанак који је био одсудан по цео његов остали живот.</p> <pb n="170" /> <p>На том |
е на поду крај угашена камина, покривен по глави кабаницом, испод које су му вириле само окован |
ет година дизао, градио, прибирао камен по камен, а једнога дана дођоше људи из бела света, <pb |
а реч Павлова.</p> <p>Ходајући натмурен по одаји, Милош се сад чисто кајао што је ову ствар гов |
уховник, а иначе је благе нарави.{S} Он по срцу своме никад не може да одобри и да се сложи с о |
ђе дође с Наумом.{S} Драгић му се надао по поруци Вујичиној и лепо га дочека.{S} Гледећи како Д |
мена.</p> <p>Старчић је жустро погледао по оним растуженим и забринутим лицима, код којих је ње |
на колену писао, а Милош је киван ходао по соби и срдито одсецао:</p> <p>— Пиши, море, и пази д |
ти.</p> <p>Пошто је прво сам дуго ходао по оџаклији и редом један за другим мерио и оцењивао фа |
Чичине очи сенуше и он је срдито зверао по дружини.{S} Сад продужи кивно:</p> <p>— Ама шта, бол |
е код наше куће у Тополи, ја сам хватао по читав протак!{S} Ја и још једно дете, Мирко, нахвата |
земана Биоград се са Стамболом надметао по сјају и љепоти својој.{S} Шта би и куд се деде сад с |
ане толике драге успомене, где је остао по један комадић његовога живота и по једно парче његов |
ам у битци, на јуначком мегдану одсецао по две три узастопце.{S} Јамачно би и у окршају тражио |
и код гробља, куда Вујица бејаше изашао по поруци Карађорђевој.{S} Састанак је био прилично хла |
што би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да заједнички удесимо рад против Турака |
моје стране кажи, да је вожд амо дошао по заповести рускога двора и да му је план да поново ди |
ок ко избавленију у 1804. лету; бившаго по том, верховним вождем и господаром до 1813. лета тог |
а дићи руке, извући их и метнути одозго по покривачу.</p> <p>Ово охрабри жене и она с десна про |
орима.{S} Два дана доцније Милош је био по други пут код везира и сад је ствар ишла већ лакше.{ |
е знао добро српски, јер се много бавио по јужним крајевима Русије, где је тада било доста Срба |
неке уредбе, које је Карађорђе заводио по савету Младена Миловановића, у намери, да ограничи в |
оже, нити ћеш се ти наносити главе, ако по несрећи њине одлете.{S} То ти јављамо и то ти се зак |
не, коју годинама тражи, за којом овако по ноћи блуди, реч која би исцелила болну душу његову, |
ако би то човек по срцу желео, већ како по памети мора бити — речи Милош, старајући се да прикр |
ином упутству, или је то преломио онако по својој глави?</p> <p>— Не знам, — одруби Милош. — Ет |
и још једно дете, Мирко, нахватамо тако по пун протак лептирова, па наградимо лађице од хартије |
до пролећа стоји под водом а тек ретко по некад, сува је још с рана пролећа.{S} Сејати у такво |
> <p>Тако се неговањем тих односа, мало по мало дошло до тога, те се јавила мисао о избору Кара |
илике како је шта текло, и тако је мало по мало, по причању и казивању других, научио да воли и |
о службен и затегнут.{S} Но сад се мало по мало кравио и постајао све топлији.{S} А предмет раз |
естаде у оној гунгули, гомила поче мало по мало долазити к себи.{S} Изрази похвале и одобравања |
ће.{S} Лукави Милош тако и ради, и мало по мало он постаје господар и раји и Турцима...</p> <p> |
Вујица је одобравао говор Ђорђев и мало по мало онај први лед међу њима сад се све више кравио. |
су заузимали поједине спахилуке и мало по мало хватали све дубљи корен у Влашкој и Молдавији.< |
ни дај боже!{S} Кад се после почео мало по мало поправљати, а њему је било као год оно човеку к |
ако, како је њему најмилије, Милош мало по мало осети неко олакшање.</p> <p>— Говорите, браћо, |
шта ће донети сутрашњи дан.</p> <p>Мало по мало утиша се и Карађорђе; још једном је прекорео Ву |
га припадала оцу Мелентију.</p> <p>Мало по мало, и једног по једног, Милош је већ био уклонио с |
т да се тамо кренемо.{S} То је све било по наредби рускога цара.{S} Од тога доба Ђорђе се нешто |
бојем га нагна да каже све како је било по реду па се онда пусти у потеру за Чимбарлијом.{S} На |
ет будем нико и ништа.{S} Зар није било по стотину пута боље, племенитије и мудрије да умрем ка |
арађорђевом доласку као он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за Карађорђа |
н за мном шаље људе, који ће ме чак амо по Русији пањкати и срамотити.{S} Ето ти, војводо Петре |
провео је у несаници, ходајући тамо амо по пространој оџаклији.</p> <p>Неколико пута покушавао |
ко сневесели.{S} Дуго је ходао тамо амо по соби и ћутао.{S} Овда онда завртео би главом и дубок |
се ту конакује.{S} Цукић је познат амо по овим крајевима и има туда доста пријатеља.{S} Свет ј |
личиле <pb n="147" /> на Цинцинате само по спољним знацима и држању своме, већ су то били прави |
лема моћ и големо поверење.{S} Али само по ту цену могла се добити сложна помоћ ратоборне Србиј |
е су одовуд избегле, и сад се баве тамо по Русији, где имају помоћ и издржавање од руске владе. |
рпске бегунце.{S} Ово је овако наређено по заповести из Петрограда.{S} Доцније, кад је донесено |
говарао сам са собом, ходајући узбуђено по соби.{S} Штитарац уђе, да донесе каву.</p> <p>— Где |
рад и овако стање не може бити корисно по народ, по мир, напредак, рад и трговину.{S} С тога ј |
по чијој заповести ја радим!{S} Јамачно по својој глави, или ме амо послао мој деда из гроба, д |
је Марко гњевно.</p> <p>Прошло је добро по сахата у овоме обијању врата.{S} Најзад и она попуст |
итаве недеље дана чело не разведри, што по читаве месеце идем мрачан као мркла ноћ, зато они ве |
дом одговарати, да је Карађорђе погинуо по наредби везировој и показаће изун, како је Марашлија |
не кренули су се за Драгићево трло, јер по поруци Вујичиној ту су требали да се састану те вече |
.{S} Трже сахат; било је један и по час по поноћи.{S} Он нешто прогунђа.</p> <p>Слуга, који је |
чекана зора.</p> <p>Могло је бити сахат по поноћи, кад се наједаред из даљине зачу коњски топот |
уљица жижака расипала је благу светлост по раскошној, источњачки сјајно украшеној дворани.{S} М |
ој грађевини Пиринчани, она је била већ по други пут удовица...{S} Да, дуго и одавно живи баба |
казивао никоме.</p> <p>И кад су сви већ по неколико пута говорили а сваки своје погледе изнео, |
је шта мисли.{S} Донекле, он је био већ по самој нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је у добром |
мети и речитости својој; Цукић и Драгић по јунаштву и смелој одлуци — били су у оно доба врло о |
биство!“ Тада ће мрак обузети Србију, у по дана смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовим |
тужује; свака капља ова претвориће се у по један врео камен, и то ће те камење затрпати.{S} Теш |
S} Свака капља ове крви претвориће се у по један глас који виче и који те јавно оптужује; свака |
јо, ако хоћете, можете се помолити Богу по своме закону.{S} То је милост везирова и то вам је д |
е паше као ћехаја везиров и други имају по један или два репа.</note> <note xml:id="SRP18933_N3 |
за царем по целој Европи; узалуд џоњају по читаве месеце пред вратима царевим, њих нико не види |
и јунацима као што сте ви, који ударају по педесет на једнога и који оружани кидисавају на чове |
але читав један круг, везујући за сваку по који историски догађај са кога је она важна и вредна |
обиђе једаред у десетак дана, донесе му по један хлеб и по котарчицу варива — то је све...{S} С |
ршено онако <pb n="119" /> како је њему по вољи, зашта је главна заслуга припадала оцу Мелентиј |
ошу кваре ракам (рачун), те их он једну по једну поткресава.</p> <p>Србин не одговори ништа.{S} |
е им истински поверује, или му подмакну по штогод, те се гради да верује. <pb n="104" /> Те дом |
ђе, Ђорђе! — И мој се јадни Ђока пљесну по челу и скочи као опарен, па удари корачати доле горе |
ишта, спровод се кретао полагано, стопу по стопу.{S} И ако су два реда јаничара опасивала осуђе |
право нису добро ни видели.{S} Једва су по одећи приметили толико, да је то неки Турчин.</p> <p |
пљене ране, и стану те оптуживати да су по твојој наредби онако грдно осакаћена!...{S} Не, не!{ |
оћ осветљавана је са два жишка, која су по соби расипала жуту, прљаву али доста јаку светлост.< |
су се како је ко могао и имао; само су по неке прве војводе и велики кнезови сачували своје на |
поток од песме, која се као мирис, расу по зеленом лугу и оде далеко, далеко кроз свечану јутар |
— рече ђенерал шалећи се и потапка Анту по плећима, додајући: — здраво војводо!</p> <p>Чолак-Ан |
, крв шибну у млазевима и попрска убицу по рукама и по лицу.{S} Један дебео млаз шикну и прели |
ћ на телу, те крупне капље зноја искачу по заруделим образима црнпурасте источњачке лепотице.</ |
их војвода, за то их и видимо где одмах по преласку у Русију сиротују, муче се и лаћају се и на |
и сад се Вујица опет враћао и већ одмах по првом човеку бејаше поручио Карађорђу да се понова в |
уца!{S} Од кад си ти почео купити харач по народу, људи почињу жалити за турским харачлијама.{S |
авимо — примети Герман тихо, нижући реч по реч.</p> <p>Карађорђе чисто плану: — Ја кварим!{S} Ш |
походи, а камо ли у глухо доба, па још по овакој урнебесној ноћи.{S} С тога је забезекнуто гле |
се ко ли му то разгради колибу, јер још по издаље виде да неке даске леже оборене.{S} Завирујућ |
изасланика уносе ватру у народ.</p> <p>По његовом мишљењу најбоље би било, да се те бивше стар |
неткама, које су му душу трзале.</p> <p>По каткад заиграо би му на уснама заметак некаква чудна |
ранитељ и као његов анђео смрти.</p> <p>По ранијем договору, Карађорђе је имао после овога избо |
оје куља само мрак и варварство.</p> <p>По врлетним планинама, које су некада биле свете горе, |
распознати да није рођени Влах.</p> <p>По распореду Маврогени и Наум имали су да иду напред та |
еш, да те се бојим и да сам испред тебе побегао.</p> <p>— Па јес, ви сте јунаци; само што вас м |
што нисам погинуо на тој висини, но сам побегао амо да опет будем нико и ништа.{S} Зар није бил |
ску војску у бегство.</p> <p>Али кад је победа свршена, кад Турци безобзирце беже и мисле само |
о новом покрету, о новој борби, о новим победама, слави и успесима <pb n="151" /> и цела њина д |
упућене да доврши дело које је започето победама над Наполеоном и коме је циљ да се за у будуће |
"211" /> борбе и мегдана; где су толике победе; где су толике жртве; где је толика проливена кр |
је дело свето, бог је с нама, и ми ћемо победити — узвикну Карађорђе и високо подиже своју вели |
на поља, на којима су толико пута брали победничке лаврове, остављали су све што су звали своји |
вест је светлога падишаха — да је вазда победоносан — да у његовој големој царевини сви буду ср |
тник душа, те са склопљеним рукама моли победоносна а кивна војничка заповедника — њега — кнеза |
о још слободно и у рукама Срба, када се победоносни цареви састану, после првог пораза Наполеон |
е то извршио, овај незнан човек погледа победоносно у наоколо, погледа и џелата који је као ока |
је мали ловац набацио на цвет качкету и победоносно узвикнуо: „ево га!“ шарени лептир већ је пр |
и девет пуних година високо држао вазда победоносну заставу независности народне.{S} Црни Ђорђе |
ашу, и онако сретно разбисмо његову већ победоносну војску. <hi>Чиниш ’волико</hi><ref target=" |
а свакоме улива поуздање и свету веру у победу праведне ствари, коју ће он заступати.{S} Ђорђе |
ивота да ово својим очима видим, да ову победу дочекам, па бих онога тренутка задовољно склопио |
стаје.{S} По његовом савету, он је тада побеђеним Турцима оставио оружје, вратио им сав новац к |
и, према њиним женама, па и према самим побеђеним Турцима, које су у гомилама доводили пред њег |
вођа, који су на делу показали да умеју побеђивати Турке.</p> <p>Млади родољуби грчки, гледали |
ј.{S} Стуцаше се и његови рогови.{S} Он побеже у ђаурску Московију, а вође оста Коџа Милош.{S} |
ти бар да нађеш кога писменог, који ће побележити све ово.{S} Бар толико да нас свет и у гробу |
две године како је узео власт у руке, а поби толике људе.{S} Уби Молера, па владику Мелентија, |
е свију старих војвода и кнезова.{S} Он поби, болан, толике људе, а сад му сметамо чак и ми овд |
преда их београдском везиру, те их овај побије.</p> <p>Он, Милош, једном је већ спасавао исте к |
види да ли ће се што о њему зуцкати за побијене Турке.{S} Кад је све прошло на миру, књаз Мило |
Јес, то су они, осветници мртваца, они побијени, они што долазе да освете и себе, и друге и це |
нову буну, па да их све од реда исеку, побију и поробе.{S} Том кострешењу турском највише дају |
момке чак у друге далеке нахије да тамо побију рођаке каква човека, који је ту код мене штогод |
а Чимбарлија седморицу са собом.</p> <p>Побију се ватром из пушака, и није прошло ни <pb n="138 |
о зуцне против тога, он одмах убија.{S} Побио је, веле, толике људе, и то не тек онако неке сит |
де, час онде.</p> <p>„...{S}Што си онда побио толике људе, кад си знао да не смеш ићи до краја, |
иву присталица Карађорђевих, и многе је побио.{S} Самога Карађорђа, као што смо видели, оптужив |
сад диже повика што је везир бунтовнике побио.{S} Има их <pb n="117" /> који ми иза леђа шапућу |
екао...</p> <p>— Шта, несрећниче.{S} Ти побио бегове Атлачиће?{S} Јао, живи те Бог посекао, ко |
и?...{S} А зар оним људима што си их ти побио, зар <hi>њему</hi> није била мила његова глава?{S |
других угледних људи?!{S} Све их је он побио!{S} Кнез је, али његов пут којим се попео до те в |
ло добро...{S} Па колико је људи тек он побио!...{S} Зар није и мој Милан пао као његова жртва? |
упљујући се од оних Турака које је Врљо побио.{S} Пошто је тај рачун ухваћен, један део упљачка |
исам строго забрањивао, њих би сам свет побио, не би их ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то |
љу, који је још једнако ћутао.</p> <p>— Побих оне псе, господару!</p> <p>— Које псе, несретниче |
ачанског криворепог духовника?</p> <p>— Побих оне босанске кучиће, што огулише пола нахије.{S} |
рошлости.</p> <p>На једаред онај зрачак побледе, малакса, задрхта и угаси се.</p> <p>— Збогом м |
елику цепаницу упаљена луча, коју одмах пободе на сред оџаклије.</p> <p>— Шта је то, сине Перо? |
ој природи као да беше овладала некаква побожна свечана тишина.{S} Али ко би боље ослушнуо, чуо |
им са свију страна призивали на молитву побожне хришћане српске.{S} Зар опет да потамни сјајнос |
вакојаким страховањем, он подиже капу и побожно се прекрсти.{S} Обазре се око себе и видећи да |
ички јаук, који срце пара, људи су се с побожношћу крстили и престрављено шапутали:{S} То јауче |
у у овом тренутку страшне.{S} Драгић се побоја да није Карађорђу што позлило те упита Наума шап |
аво од страха пред Милошем, јер се свак побојавао да га Милош не узме на око као пријатеља „вож |
сад овако измени?{S} Јамачно се ђидија побојао, испапући ћу се ја како год од везира...{S} А о |
рат компромитују у очима Турака, па се побоје за главу и гурну у планину.</note> <note xml:id= |
в.{S} Он се испречи на Анту, гурну нека побочна вратаоца, што су кроз подугачак узан ходник вод |
и тек што бејаше минула крајње куће, из побочна сокачића с десна испаде висок космат, просед чо |
и више од пола часа остали су заједно у побочној соби, где су се поверљиво разговарали.{S} Кад |
<p>— Кнез Сима из Велика Борка, и његов побрат капетан Драгић.</p> <p>— Ама шта рече, чоче? — п |
вршено све.{S} Бар ћеш знати, кад те је побратим ракијом почастио...</p> <p>Рекав то, Гитарић у |
побратиме, рече гост, ја, Гитарић, твој побратим из Селевца, па сам дошао да те обиђем и да вид |
то тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од тога доба то ми не излази из главе — |
ије.{S} Онај црни антикрст везиров, мој побратим, Хаџи-Али-ага (повереник београдског везира), |
хат водио се овакав разговор између два побратима, али без икаква успеха.{S} На све представке |
ем:</p> <p>— Па откуда све то, за бога, побратиме?</p> <p>Вујица продужи:</p> <p>— ...{S} Ето н |
ло, од њих ми је.</p> <p>— Али за бога, побратиме, па што не даш књазу Милошу то некакво несрећ |
аву мало у страну, рече: — Само појака, побратиме.{S} Бојим се да ти што не шкоди како је одавн |
ћ устаде и рече јасно:</p> <p>— Збогом, побратиме.</p> <p>— Зар већ одлазиш? — хтеде рећи Вујиц |
у обадве руке.</p> <p>— Добро ми дошао, побратиме — рече он Гитарићу и понуди га да седне.</p> |
оз мозак дере.</p> <p>— Неће вала дуго, побратиме — одговори човек што беше устао.</p> <p>Наста |
рај колена Гитарићева.</p> <p>— Дајдер, побратиме, те мученице мало да повратим душу!{S} Знаш л |
тарић га пресече:</p> <p>— Не, по богу, побратиме, стари смо људи, немој грешити душе и говорит |
еома пажљиво.</p> <p>— Е, на здравље ти побратиме.{S} Ракија је добра.{S} Знам да ћеш заспати о |
као што знаш — те се ја нашалих. „Е мој побратиме, велим, лако би ја и то учинио, али дај ми пу |
и, он га познаде ко је.</p> <p>— Ја сам побратиме, рече гост, ја, Гитарић, твој побратим из Сел |
чисто очајно:</p> <p>— Полако, по Богу побратиме, баш ми та лупа ланаца кроз мозак дере.</p> < |
и он ми рече: „Што ли не убијеш псето?“ Побратимили смо се од невоље, као што знаш — те се ја н |
вет, већ се крије у мишије рупе и хвата побратимство с турским зулумћарима?{S} Кад је требало, |
пак се помишљало и на најгоре, па су се побринули и за тај случај.{S} И ако се веровало Карађор |
особито у пограничним местима.</p> <p>— Побринуто је за све.{S} Наши пријатељи из Петробурга св |
у, а ево ће одмах за тобом и твој верни побро.{S} Обојица ћемо изаћи пред онога што све види и |
Драгићу потекоше сузе.</p> <p>— Збогом побро, збогом добро моје!{S} Ти оде Богу на истину, а е |
p>Одавно поистија спремана велика грчка побуна залазила је у нову мену и примицала се својим пр |
арод не следује, да се гдегод не понове побуне и нереди, те би опет имали изговор да глобе и ко |
е заборавила крваву лекцију из последње побуне своје.{S} Далеко одвојена од православне Русије, |
и спремали, но да је букнула и народ се побунио у читавих 5—6 нахија.{S} Турци не би мени веров |
} Треба га дозвати да погине кад хтедне побунити народ, па ће се после лако и протурити и повер |
о да наш народ више ни у каквој прилици побунити се неће, само ако рахатлук имао буде“.</p> <p> |
еба стуцати ту змију, јер је то зверка, побуниће народ, па ће нам свима доћи хака.{S} А и овога |
искољу међу собом и да један другом очи поваде.</p> <pb n="110" /> <p>— Зашто вас двојица, ти г |
рођеним ће главама заклањати да вођи не повали ни длака на глави...</p> <p>Ја ово не говорим на |
који се назвао царски поданик, не може повалити ни једна длака с главе, док не би што скривио |
„Да није <hi>он</hi>!{S} Да није устао, повампирио се и сад трчи за мном?“ Од саме ове <pb n="1 |
ских излази сам у народ на тефтиш т. ј. поведе са собом јаку војничку пратњу, па затвором, боје |
протисну се крај ђенерала напред да га поведе митрополиту и да отвори врата пред високим госто |
ули оно његово, како ће он сам доћи, да поведе народ кад буде сматрао да је време за устанак.{S |
и румунска.{S} У опште, он је требао да поведе све балканске народе у заједнички бој, за заједн |
а је опет дошао на њега ред, да он први поведе коло, да он први коракне, и да од његова одсудна |
ао и свака друга стока, куда га чобанин поведе он онамо и иде.</p> <p>— Јес, само што није лако |
ете дечко, који прихвати коње, а старац поведе госте у скромну, ониску кућицу, која се с улице |
<p>— Нема!{S} Претресли смо га, кад је поведен из Крагујевца.</p> <p>— Пса ваља убити!</p> <p> |
ма изчупа нам длака од бабина белца, па повежемо лептирове за длаке, а длаке закучимо за лађице |
138" /> по часа а Турци су већ били сви повезани (двојица су погинули).{S} С осталим Врљо се на |
и људи.</p> <p>Унаоколо за плот били су повезани многи спремни коњи, а неки су били смештени и |
в нејасан шум.{S} Час је то топот коња, повезаних ту у близини, час усамљен крик какве тице, ко |
ш му пружи некакво мало црно стакленце, повезано белом кожицом и чврсто запушено.{S} Јако је ми |
ску каву браће Бирагића, ту разоружао и повезао преко 15 турака, одузео им сав новац, боље одел |
ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?</p> <p>Анта се захвали, рекав да има још нешто |
ободом.{S} На качкетама била је црвена повезица (порт) као нарочито обележје за српске бегунце |
еља кнез Ипсиланти давао вечеру, где се повела реч о деветогодишњој борби српској противу Турак |
у ни имали зле намере у срцу, али су се повели за надом да ће оно бити боље што они скроје и ис |
де је био склоњен Карађорђе, спреман је повелик ручак.{S} На ражњу вртела су се два јагњета, а |
а место тога добили су неке качкете, с повеликим предњим ободом.{S} На качкетама била је црвен |
а, пуна воде, а у њој је лежало некакво повелико срце, на <pb n="34" /> коме су биле остављене |
S} Мало даље стајало је нешто увијено у повелику шарену бошчу!{S} Још даље, на троножној столич |
ини момци. (Лисовић који је из Београда повео за Смедерево ове момке, с једним се момком био ск |
.</p> <p>Вујица се правдао.{S} Момке је повео са собом баш с тога што хоће да Карађорђе буде об |
а.</p> <p>Кад је доцније Милош у Србији повео нов устанак, Грци су се обраћали њему.{S} Али он |
били фамилијарни људи, те је сваки био повео и своју породицу.{S} Настањивали су се највише у |
ијим тренутцима.{S} Он је њему и до сад поверавао своје највеће тајне и своје најозбиљније наме |
од сенке своје, с тога се ни ја не смем поверавати никоме другом до једино теби и богу.{S} Памт |
а, ако си рад да останеш у господству и поверенију које од мене и од народа имаш.{S} У противно |
ближио Карађорђу, Наум му је служио као повереник, као писар и посредник, нарочито у односима с |
ст везиров, мој побратим, Хаџи-Али-ага (повереник београдског везира), у два маха говорио ми је |
да га погуби.{S} То сам чуо од једнога повереника везирова, који је и Милошев велики пријатељ. |
очију.{S} То је био један од главнијих повереника хетерије на овоме крају, мудри Ђорђе Мавроге |
есенас, нека буде вечерас...{S} Мени је поверено ово велико и свето дело, и ја га морам извршит |
еде косе и проклињао тренутак кад му је поверено, да гони „старога лукавог шумадиског хајдука.“ |
и 5—6 чиновника везирових, којима беше поверено да изврше ово погублење.{S} Сам везир није хте |
к никад се није показао недостојан тога поверења.{S} Милош се не боји ни сад неке обмане с њего |
о извештава о свима радњама његовим.{S} Поверење што га је Крпара уживао код самога Карађорђа, |
.</p> <p>То је била голема моћ и големо поверење.{S} Али само по ту цену могла се добити сложна |
велико скупоцено дело народно које је с поверењем њему предато.</p> <p>У своме говору Ђорђе је |
устао да се захвали на великој части и поверењу, и одмах ту спремљено је и све остало што треб |
} Мени је пратио људе, да ми у највећем поверењу, и на божији аманет то кажу и да ме позову да |
етлом везиру на великој части и големом поверењу, које ми се указује, кад ми се ставља на распо |
се ствар крити од њега или да му се све повери?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да се не одметн |
2—3 последње године и бојао се да му се повери.{S} С друге стране опет, Вујица је с разлогом из |
.{S} Најзад се Милош решио, да ту ствар повери још коме и да у тај посао увуче још кога верног |
не учиниле су те је хетерија Науму била поверила велеважни задатак — да буде као нека њена (хет |
спуни задатак који су му грчки родољуби поверили.</p> <p>Али сем тога задатка, Наума је само ср |
едне казати од свега што ти ја сад овде поверим...{S} Заклињеш ли се?...</p> <p>Духовник се маш |
!{S} Једна је глава, и ја сам моју теби поверио.{S} Да сам хтео веровати Милошу, ја бих њему от |
Букурешт.{S} Али нисам се смео ни њему поверити да му све кажем, но сам тражио, онако као поиз |
ти.{S} Кнез Милош га је употребљавао за поверљиве, опасне задатке, кад је требало казнити каква |
к Карађорђев већ се бејаше рашчуло међу поверљивијим људима, и неколико пријатеља већ бејаху по |
о другога кога.</p> <p>— Онда би, преко поверљивих људи, ваљало учинити питање код самога двора |
p>Испод руке пак, усмено, кнез Милош је поверљиво, преко Германа, поручивао Русима, да руски дв |
погости с пријатељима, а богме, и да се поверљиво разговоре о многим народним пословима.{S} Вре |
и су заједно у побочној соби, где су се поверљиво разговарали.{S} Кад се опет вратише у друштво |
То су биле његове последње речи у дугом поверљивом пријатељском разговору...{S} И Јела се сад с |
соноша.</p> <p>Карађорђе се двоумио.{S} Поверовао је донекле, али само у пола.</p> <p>Но за прв |
равно земљиште код Карађорђа и он им је поверовао после кратке борбе и колебања.{S} Ствар је кр |
ве преко људи, знао је да Ђорђе то неће поверовати.{S} Да му пише, писмо се може ухватити, па ј |
арод, па ће се после лако и протурити и поверовати, да су га убили сами људи из народа, који су |
одног, па или га обрлате те им истински поверује, или му подмакну по штогод, те се гради да вер |
ије дуге и бурне прошлости непристрасна повесница још није потпуно сложна.{S} Управо о њима вла |
извојује себи бесмртно и видно место у повесници српској.{S} Разбијена српска војска почела је |
е било од голема значаја за целу новију повесницу српску.{S} Ту је први пут учињен као неки спо |
ео и тако се последњи пут растао с оним повесничким местима, где је први пут зачеђена горостасн |
о тај велики и свети посао нико не може повести тако успешно и срећно као он, Карађорђе, то га |
доћи тајно; бануће изненада; може собом повести још и повећу чету бећара и скитница, којих увек |
жда, сијаће топло сунце, подухиваће тих поветарац, тутњаће страховите буре, низаће се редом год |
равним друмом.</p> <p>Но близина каква повећа града опажала се и иначе, већ се чуло оно неразг |
из кога Милош извади прилично изгужвано повеће писмо, на дебелој плавкастој хартији.{S} Младо г |
да Пореча и тиха Дунава нема ни једнога повећег места, у које он није свратио, ни једне планине |
и путници примичу <pb n="230" /> каквом повећем месту, у које се и стицао сав овај свет што врв |
це, управо усред густе шуме, налазио се повећи пропланак, где је Драгић био поградио свињце за |
викну Љубицу.{S} Мало после она донесе повећи кожни јанџик, из кога Милош извади прилично изгу |
нуће изненада; може собом повести још и повећу чету бећара и скитница, којих увек тамо има по В |
Крага и Стојан Симић баш су довршивали повећу партију бурмута, кад у собу ускочи лаконого дево |
бејаху Ђорђе и Вујица.</p> <p>— Да што повечерамо, господару, знам да си гладан — рече Вујица, |
еди му да пробере најпоузданије момке а повешће и Николу Новаковића.{S} И сам да се спреми за п |
о струку и повукоше.{S} Бедни кнез Сима пови се напред, а услед тога тегљења врат му се таман з |
нема!{S} Сила те опкорачила, па сад или пови грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а |
акао, гледајући како се ужичке кобилице повијају под теретом сребра и злата.{S} Пре дваестак <p |
оз дугачак, узан ходник, а лево и десно повијале су двоје степенице за горњи спрат.</p> <p>Чове |
д које се даље на југ пружа благ брдски повијарац, који је тада био обрастао густом горостасном |
права и <pb n="128" /> оборена стабла, повијене гране и сухи поломљени огранци, скркли у непро |
ке хитро изману и снажан ударац паде по повијеном врату кнежевом!...</p> <p>Крв шикну и попрска |
нима јуначке борбе, ваља сада понова да повију врат и да се укошкају у страховити ропски јарам |
бивше народне старешине овде је велика повика и проклетство, њих народ куне, што су га са Турц |
о допустити.{S} Али на мене се сад диже повика што је везир бунтовнике побио.{S} Има их <pb n=" |
ђутим, кивни гласови, узбуркана граја и повика пуна срџбе и узмућене пакосне освете, као огромн |
а, који се већ бејаше машио за пиштољ и повика:</p> <p>— Не, господару, ако Бога знаш!{S} Ако ј |
аконого девојче и зајапурено од радости повика:</p> <p>— Чика Стојане, чика Краго, реците драги |
ао какво је зло хтео учинити, те би сви повикали да га уби из страха да ти не преотме господарс |
у, просипајући против „вожда“ свакојаке повике па и саме псовке.</p> <p>Тада се најзад као и Ми |
либи ненадно се отворише и унутра упаде повисок, угледан, добро одевен сељак.</p> <p>Старац се |
ољу прикривала је оваку прилику:</p> <p>Повисок, вижљаст момак, црне масти, а веома оштра погле |
епенице.</p> <p>На врху га дочека човек повисока раста, просед, крупних бркова, а избријане бра |
ени.</p> <p>За мало па у кућу уђе човек повисока раста, књаз га дочека, њини се погледи сусрето |
длан о длан, потсекоше им косу остраг и повисоко подбријаше вратове тако да се белио скоро сав |
асном храсту, а ситније гранчице његове повише се нагло на једну страну.</p> <p>Цвркут птица на |
, нити су се икад особито журили да нам повише и појаче помогну, а кад дође да се преговара с Т |
лавно да Милоша умири, с тога му је све повлађивао и ако, у истини, није све онако мислио.</p> |
, још 1807. год. ја бих добио од Турака повластицу да се Србија уреди као вазална кнежевина, ко |
817. године.</p> <p>Да би прикрио прави повод овоме своме путу, Милош је свуда говорио да у Бео |
не би била толико безумна да се за њима поводи и да се буни, чиме би покварила сав свој садашњи |
домаћим више верује, и лакше се за њима поводи.</p> <p>Због тога у народу настаје узрујаност, љ |
ће планути у најкраћем року.</p> <p>Тим поводом родољуб Ђорђе Јоргаћ, желео је да каже коју реч |
и резултат саветовања био је ипак веома повољан за Милоша.{S} Решено је, да се зборски пише рус |
и би онда могли закључити с Турском што повољнији мир.{S} Ако би прилике захтевале, они би могл |
а вељаше, да је дознао да је кнез Милош повољно примио вест о Карађорђевом доласку, да је и сам |
дни покрет и синула каква таква нада за повратак ранијих слобода из доба Карађорђевих и за осло |
поручује и распитује, бирајући згоду за повратак — примети Милош.</p> <p>Милош, који је дотле х |
сле, чему се надају, да ли помишљају на повратак у Србију и на какав начин.</p> <p>Симић му је |
наредило и нашао се неки начин за његов повратак.</p> <p>Милош се загледа у духовника.{S} Изгле |
његову је душу мучила зебња да се његов повратак у Србију не протумачи као жудња за влашћу и на |
богомоље српске; да се из шума и гудура поврате одбегли калуђери и учитељи српски; <pb n="223" |
моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — рече она мало после.{S} Кад је онда остао жив |
урци понова тражили, да им се ти дућани поврате и претили су да ће их силом узети, <pb n="191" |
им оком и наћи пута и начина да се опет поврате у Србију.</p> <p>Домаћин Чолак-Анта био је изаш |
из земље и радовао би се да се они опет поврате.{S} Бар таке је гласове он, Анта, слушао ово по |
с Црним Ђорђем, да се овај нешто збиља поврати у Србију, као што поручује.{S} У ствари пак, Ми |
мало те вруће ракије, видиш како је то поврати — рече жена с лева.</p> <p>Пружише јој и стариц |
ле, да се после неколико тренутака опет поврати.{S} Очевидно је вребао нешто...</p> <p>Тако је |
о големо изненађење.{S} У томе се Милош поврати.</p> <p>— Црни ту!{S} Чух ли ја добро, Анто?</p |
абина.</p> <p>Кад се доцније прибрала и повратила, кад се освестила толико, да је опет могла и |
Дајдер, побратиме, те мученице мало да повратим душу!{S} Знаш ли болан, да је нисам окусио већ |
мљи и уздам се у бога да се једном опет повратим у Србију.{S} Али то ће бити само онда кад могн |
нда наједаред тргне и стресе, као да се повратио из каква заноса, и тада грчевито стисне у шаки |
ишта, по чему би се видело зашто сам се повратио у Србију, па ће ми после товарити на врат и он |
кога му се душа грозила.{S} Кад се мало повратио он ће рећи:</p> <p>— С Карађорђем овако свршит |
ад би му то писмо вратио, он би ти опет повратио власт, ти би дошао међу људе и опет стао на ст |
несрећа, која се више никад не би могла повратити?{S} Ко би смео узети на се толику одговорност |
о је било и прошло, и што се никад више повратити не може.{S} Друго је што мене боли.{S} Зашто |
еће, неће, рече Вујица — она ће ми душу повратити... — и говорећи то, он диже тиквицу и повуче |
оћу, па је желео да Вујица бар до свога повратка не зна његово право преноћиште.{S} Овај прелаз |
!{S} И бог прашта!{S} Ако буде живота и повратка, трудићу се да поправим!...</p> <p>У Карађорђе |
е то било и прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти више нема.{S} Твоје место заузео је Милош.{ |
е казује.{S} Он вели, да нама нема тамо повратка докле год цареви штогод за нас не нареде, да с |
опет узе реч.{S} Сад је говорио о своме повратку у Србију.{S} Из његова говора јасно се видело |
показати равнодушан према Карађорђевом повратку.{S} То ће нагнати Милоша да најпосле изађе отв |
долазе из Русије, од пуштања гласова о повратку Карађорђевом, као и то, шта би на случај да се |
дана, кад се о томе не говори.{S} Али о повратку он и не мисли, док не би одовуд цар штогод нар |
јо, сећа ли се Србије и помиње ли што о повратку?</p> <p>Чолакантиница се чисто као нешто засти |
так постао грозни убојни осветник, опет повраћа да буде благи заштитник душа, те са склопљеним |
ачку стару душу.</p> <p>Старица се брзо повраћала.{S} Сад је већ могла сама дићи руке, извући и |
му, па сад видели где народ почиње мало повраћати душу и већ им зинуло грабљиво срце за власт.{ |
н део упљачкана новца, на згодан начин, повраћен је селима од којих је отет.</p> <p>Доцније, Вр |
је по народу да је Црни ту, све ће њему поврвети, и то се после без јада не може зауставити.{S} |
ишући рукавом крв, која му је лопила из повређене горње вилице — поносите се, ово и приличи јун |
а њим — прошапута Ђорђе Науму, и тројка поврте десно у прву тесну улицу.</p> <p>Вијугајући из ј |
но, зарасло у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, прилепили као ластавице гнез |
, а његова пространа, као стакло глатка површина, искривила се овде онде, као да каква невидовн |
дубине, а горе опет остане глатка мирна површина, као да није ништа ни било.{S} Тек после некол |
бица, у густим масама пливале су полако површином млаке воде, праћкајући се весело.{S} На најма |
чаролијом, да мало после опет избију на површину чило и весело, те се од њих вода зацрни.</p> < |
ле обилне и дуге вечере, кнез се бејаше повукао у своју спаваћу собу, и рахатлисао се, али још |
Било је позно у ноћ.{S} Милош се бејаше повукао у оџаклију да се ту насамо, поред огњишта мало |
пет-шест недеља, Врљо се био уклонио и повукао у своје село док се види да ли ће се што о њему |
се више наоблачила, најежила и чисто се повукла у себе саму, те усред својих негдашњих ратних д |
један за једну други за друго струку и повукоше.{S} Бедни кнез Сима пови се напред, а услед то |
еш заспати од ње као обајен.{S} Него де повуци још једном.</p> <pb n="311" /> <p>— А ти?{S} Ти |
леђа.</p> <p>Али она га ухвати за руку, повуче је чудном снагом и диже у вис.</p> <p>— Што криј |
рни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче за собом, да се дохвати негде с Турцима и да их |
имићу бошчу, коју бацну у страну и њега повуче за рукав и посу му одмах да се умије ту у соби, |
хтеде га дирати и обадва пута полако се повуче.</p> <p>Наједаред Карађорђе се трже и чисто скоч |
и... — и говорећи то, он диже тиквицу и повуче из ње добро.</p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић г |
чан.{S} Требало је да Цукић само најлак повуче за обараче и куршуми синџирлије из два пиштоља р |
ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцима, но да се бије с њима.{S} Па шта да ч |
као да су говорили:</p> <p>„Да ли овај погађа о чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p>Бар Милош |
Кнића, који у том истом тренутку срећно погађа и убија турског заповедника војске — Ћаја пашу — |
е Турци преплашили, те се сад с Милошем погађају и удешавају.{S} Да не бриде њима још леђа од К |
ије хтео пристати ни на какво равнање и погађање с Турцима, док он, Милош, баш на против, брижљ |
во што сад знам, па да сам се с Турцима погађао одмах, кад ми се први пут указала згода зато.{S |
угога предусретају.{S} Ти мене гађаш, а погађаш Србију.</p> <p>Герман се умеша. — Није то освет |
ши га, ко слага!</p> <p>— Којекуде, баш поган свет!{S} Само седи па измишља!{S} Куд им сад то п |
У мојим очима то је крвопија, душманин, поганац, коме треба, као гуји присојкињи, што пре главу |
е испред очију да те зубима не закољем, погани једна!{S} Одлази!{S} Одлази! — привика Цукић и с |
скапати у меку душеку, у својој рођеној погани!{S} Жао ми је само једно, што не погибох где год |
Вуците ми испред очију тога пса, да не поганим руке о њега —</p> <p>У тај мах упаде у кућу Сим |
ни као земља.</p> <p>— Пи! (он отпљуну) поганих уста, проклета ко их роди!{S} Мичи ми се испред |
и.{S} До тога доба људи поспе, ватре се погасе, чак и пси полежу и село утоне у таму и тишину.< |
Гитарић се маши торбе, те извади из ње погачу, заструг сира и тиквицу шљивовице па понуди Вуји |
p> <p>Вујица је био донео са собом лепу погачу, коју је Карађорђе врло миловао.{S} Извади велик |
, пред којим је задрхтао горди Стамбол, погибе мучки и крвнички убијен на спавању, од рођене ср |
> <p>— Властољубив је преко сваке мере; погибе да му је да заповеда и господари.{S} Ако покуша |
рпске „кондрокефале“.{S} Видели како ти погибе за власт, па су ти то и понудили да ти замажу оч |
се тога белаја и не говори то, Милошева погибија неће спасти ову двојицу од погибије, а сад прв |
{S} Стога је сад удешавала, да се таква погибија више не понови.</p> <p>А да се таква несрећа и |
ева погибија неће спасти ову двојицу од погибије, а сад прво то треба гледати.</p> <p>— Вала, д |
је из Србије допро први ненадан глас о погибији једнога великога човека и великога Србина, мра |
против њих.{S} Умирен и обрадован њином погибијом, он из Трбушнице крене даље кроз вилајет, нау |
раже.</p> <p>— Не идем на свадбу, но на погибију, па што ће ми друштво?</p> <p>Изљубише се и ра |
погани!{S} Жао ми је само једно, што не погибох где год у јуначком окршају, но дочеках да ме ви |
рећи целога народа овога, па је боље да погине један Карађорђе но да гину невина деца и одојчад |
ба намамити амо.{S} Треба га дозвати да погине кад хтедне побунити народ, па ће се после лако и |
и се заједно уклонити; али овако, он да погине, а ја да се спасем, боже сачувај, то никад ни до |
ма и Арнаутима.{S} Наум је био кадар да погине за Карађорђа, али је исто тако био готов и да га |
а није било срећна случаја да Ћаја паша погине, цео би покрет био угушен одмах у клици.</p> <pb |
{S} У њином је интересу да Карађорђе не погине.{S} Он има овуд по Шумадији доста закопаних пара |
остао овде у земљи да с браћом јуначки погине, те би му се име до века славило.{S} Али Руси, Р |
ло?{S} Зар би Русија допустила да у њој погине један Карађорђе, а да се не истрага ко га ту уби |
бија друге, право је да од секире и сам погине — рече домаћин кивно.</p> <p>— Море прођи се тог |
.{S} Он је изгледао ужасан.</p> <p>— Да погинем!...{S} Да ме убију мучки, потајно, да ме убију |
емљи да се од Турака кријем, већ или да погинем или да штогод с њима погодим и углавим.{S} Али |
пске!...{S} Не, не!{S} Ја сам требао да погинем те да својим очима не видим ово страшно ново Ко |
о?{S} Могао сам и требао сам поштено да погинем.{S} Онда би у Србији био један нов Св. Ђорђе.{S |
{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српска ханџара, погинућете, што наша пес |
ци су већ били сви повезани (двојица су погинули).{S} С осталим Врљо се наплатио како је најбољ |
а изгинули би; ту би можда и он, Милош, погинуо, и цео покрет свршио би се исто онако несретно, |
ично, грабљиво!{S} Он воли само себе, а погинуо је за господством и влашћу.{S} Продаће сто српс |
ред народом одговарати, да је Карађорђе погинуо по наредби везировој и показаће изун, како је М |
после рекне како је Ђорђе од моје руке погинуо то не могу и не смем, док ми не би изреком запо |
цареви и краљеви српски.{S} Зашто нисам погинуо на тој висини, но сам побегао амо да опет будем |
азговарају.{S} Тако казују, да је Милош погинуо да заповеда и да се он сам направи господар у з |
и несумњиво записано, да Карађорђе мора погинути.</p> <p>Још пре 3—4 године, још онда, кад га ј |
иле и приштедити се за боља времена, но погинути у лудо, без славе за себе и без користи за зем |
{S} А не погинете ли од српска ханџара, погинућете, што наша песма вели: „баш од Бога од стара |
Најгоре се бојим — говорио је он даље — погинућу убрзо, а нећу имати кад да учиним ништа, по че |
ољно и без натурања признају првенсто и поглаварство на Балкану.{S} Нека бог да, да се балканск |
а му сврше неке послове у Петрограду, а поглавито да израде да се српске војводе у Русији тргну |
м плановима у Европи, и његове су бриге поглавито на то упућене да доврши дело које је започето |
омоћ.</p> <p>Али емигранти су се уздали поглавито у се и у сопствену снагу самих балканских нар |
азио Коџа Милош.{S} За садашњи рахатлук поглавито треба благодарити њему, Милошу, и свијетлом в |
ју балканских народа, као њин политички поглавица и неограничени вођ целе њине оружане снаге.{S |
њим ће одмах устати и друге хришћанске поглавице на Балкану.{S} Него вожд је рад да се разгово |
утао замишљен.{S} Најзад отац Мелентије поглади своју густу, дугу браду, погледа у Милоша и реч |
ца је био округла и као мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, го |
и подуже немо ћутала.{S} Она је упирала поглед некуд у даљну даљину у којој као да нешто види и |
ини су се погледи сусретали, Карађорђев поглед у почетку је био пламенит и киван, али се поступ |
е.</p> <p>— Ту су! — рече Драгић и упре поглед на свога друга.</p> <p>Кнез Сима устаде.</p> <pb |
е погледа десно, погледа лево, заустави поглед на једној па на другој жени, што су крај њене по |
девени и добро наоружани, те се на први поглед могло познати да су верне слуге каква моћна госп |
ароду.{S} И ови исти људи, који на први поглед као да никога не вермају, поћи ће за јуначким и |
вљеним погледима сусретао његов јуначки поглед.</p> <p>Док су њих тројица тако вечерали у колиб |
аванске шашовце свој замућени и укочени поглед.</p> <p>А они усијани челични шиљци, од разних и |
тискало да што боље види, упирући зорни поглед на губилиште, заповедник ове крваве свечаности д |
ори море — климну главом Милош, упирући поглед у Врљу, који је још једнако ћутао.</p> <p>— Поби |
кић као да не могаде више издржати овај поглед.{S} Његове руке малаксаше и клонуше.{S} Он спуст |
руци и упре у Петра страшан, закрвављен поглед, а свака длака и на коси и у брковима, усправи м |
ри пут убрзо расхлађени дим из наргила, погледа унаоколо испод очију, диже веђе и рече:</p> <p> |
ан човек погледа победоносно у наоколо, погледа и џелата који је као окамењен стојао ту <pb n=" |
арица мало поћута; после погледа десно, погледа лево, заустави поглед на једној па на другој же |
ентије поглади своју густу, дугу браду, погледа у Милоша и рече:</p> <p>— Овде је у напред мучн |
, он застаде пред огледалом на зиду.{S} Погледа се и чисто да себе не позна.{S} У образу је изг |
пита Добрњац радознало.</p> <p>Ђорђе га погледа подозриво, а кроз главу му пролете: да ли овај |
ену главу — рече Никола момку и мрко га погледа.</p> <p>Пред колибом лежало је друго мртво тело |
а је сам за се говорио.</p> <p>Милош га погледа мрко.{S} Вујицу и Павла он је сматрао као своје |
маркираних црта на лицу и оштра строга погледа.{S} У целом њеном држању било је нешто поносно |
} Отац Мелентије осети, како га од тога погледа прође језа.</p> <p>— Духовниче, мени се чини да |
е је мењати како хоће.</p> <p>Марашлија погледа Милоша и посматрао га је дуго и пажљиво.</p> <p |
рађорђе застаде, преко његова распаљена погледа као да прелете лак, влажни облачић, потом наста |
Људи мрачна изгледа и мрка закрвављена погледа.{S} Сви добро одевени и добро наоружани, те се |
ижљаст момак, црне масти, а веома оштра погледа, стајао је споља, наслоњен на колибу.{S} У лево |
n="67" /> <p>Старица мало поћута; после погледа десно, погледа лево, заустави поглед на једној |
и у Београд.</p> <p>Вујица подиже очи и погледа Лисовића у лице.</p> <p>— Слободно ме гледај, к |
добре црне каве.{S} Ђорђе диже главу и погледа је.</p> <pb n="226" /> <p>— Много си говорио, п |
о.{S} Сад застаде, диже обрве и ћутећки погледа духовника зорно и нетремице.{S} Отац Мелентије |
ало — мислио је Марашлија, не скидајући погледа с Милоша, који је изгледао нешто мало блед и бо |
Пошто је то извршио, овај незнан човек погледа победоносно у наоколо, погледа и џелата који је |
гонаклоно двор руски да милостивим оком погледа на многострадалну нацију српску“, и да је закло |
и да је његова мајка давно умрла.{S} Он погледа боље ону жену и виде кроз сумрак да је њено тем |
је мислио да Карађорђе спава.{S} Али он погледа боље и виде где Карађорђе лежи са отвореним очи |
чко, које са сузним очима већ тако дуго погледа на божански Олимп, кад ли ће на њему опет једно |
; једном речи, да народ једном слободно погледа очима, да одахне и да благодарно сме рећи: „Ово |
ца, али му језик запе и он само укочено погледа Гитарића па му мало после пружи руку.{S} Гитари |
рашно.</p> <p>Верни Наум почешће брижно погледа у Карађорђа, тада му се из груди отме дубок узд |
ога пса, што се онде испречио; он ружно погледа; он нешто зло смера; — рече Карађорђе, показују |
може.</p> <p>Драгић диже главу и оштро погледа пријатеља, који је на њега толико наваљивао.</p |
око себе, као да би хтео рећи:</p> <p>— Погледајте ме, ја сам онај што одсецам главе и казним у |
наше ризнице и пусатнице (оружнице), и погледајте низ нас саме!{S} Са свијех страна провирује |
о мрачан и задубљен, грицкајући нокте и погледајући почешће испод ока.</p> <p>После пола ноћи, |
је сад говорио Милош.{S} Али људи су га погледали испод очију и нико није озбиљно узимао ове ре |
чврстим поузданим кораком.{S} Овда онда погледали су око себе, али њини погледи су сретали само |
а тако <pb n="300" /> дуго и тако жудно погледали и ишчекивали је.{S} Као приде, уз њу је ишла |
p>Призор је био ужасан и сви су збуњено погледали на губилиште.</p> <p>У тај мах, остраг у гоми |
на ову меку младу травицу, да још мало погледам овај бели свет! — рече Цукић момцима, који га |
ен да сам радио за добро народа — но да погледамо у будућност и да те ту нешто запитам као духо |
ио нешто крупно у памети.{S} Овда онда, погледао би испод очију на Милоша, који је стајао ту пр |
и и на Балкану.{S} За то је Ђорђе сад и погледао на Добрњца онако сумњиво, бојећи се да га овај |
погледе, па је од времена на време и он погледао Марашлију, а ти његови погледи опет као да су |
трајном мршавом храном, Вујица је жудно погледао на ово јестиво и кад му Гитарић пружи парче, о |
а.{S} Два три пут ме је тако безобразно погледао, чисто као да ми нешто прети!</p> <p>Вујица га |
ок су остали разговарали, он је немирно погледао час на једну, час на другу страну, а овда онда |
ледња времена.</p> <p>Старчић је жустро погледао по оним растуженим и забринутим лицима, код ко |
ојим синчићем.{S} Никола је два три пут погледао мрко на Драгића, показујући му да му није прав |
о соби.{S} Неколико је пута испод очију погледао на Јелу, која је скукуљена седела ту пред њим |
а ће и свемоћни руски цар на њих једном погледати својим благим оком и наћи пута и начина да се |
по неколико пута говорили а сваки своје погледе изнео, Карађорђе је могао направити овакав закљ |
, српски емигранти нису управљали своје погледе само на Србију.{S} Њих је исто тако интересовал |
го је говорио и ревно је заштићавао оне погледе које је синоћ у разговору с Милошем од њега чуо |
он је у два маха бацао на њу крадимичне погледе испод ока.{S} Сад застаде и упита је:</p> <p>— |
> <p>Бар тако је Марашлија разумевао те погледе Милошеве.{S} Њих су се двоје дакле разумевали.< |
“</p> <p>Бар Милош је тако разумевао те погледе, па је од времена на време и он погледао Марашл |
о више да каже.</p> <p>Сви Турци упреше погледе на млада, лична Турчина, који је замишљено седе |
Милошем, народне старешине одмах окрећу погледе северу и траже Карађорђа, што се до сад показал |
повисока раста, књаз га дочека, њини се погледи сусретоше и неко време гледали су се немо и неп |
овај је почешће дизао очи, и њини су се погледи сусретали, Карађорђев поглед у почетку је био п |
пред њим скроман, миран, ћутљив, а ови погледи као да су говорили:</p> <p>„Да ли овај погађа о |
ме и он погледао Марашлију, а ти његови погледи опет као да су говорили:</p> <pb n="196" /> <p> |
милу и отворише пут осуђеницима.{S} Сви погледи били су управљени на једну пољаницу, која је би |
рађорђевом нису могли измаћи злочиначки погледи Новаковићеви, који се у два три маха ћушкао око |
да онда погледали су око себе, али њини погледи су сретали само туђа, непозната лица, равнодушн |
Ђорђа и с чијим се мрким, закрвављеним погледима сусретао његов јуначки поглед.</p> <p>Док су |
рашири обадве руке и страшним ватреним погледом стрељао је око себе — та, болан људи и браћо м |
покаже дивну околину, која је при самом погледу душу заносила.</p> <p>На три часа одстојања од |
аз казивао је више но његове речи.{S} У погледу, у стиснутим уснама, које су се некако болно ук |
ла је управо поноћ, затекох га где седи погнут, лактовима одупро о колена, а главу заронио у ша |
унутра, Милош узе ходати.{S} Корачао је погнуте главе и дубоко замишљен, а овда онда играо му ј |
> <p>Најзад, додаће и то, како се овуда поговара да пређашњи врховни вожд намерава сам лично до |
је људе.{S} Особито је до сад Павле без поговора слушао све заповести његове, а сад баш он као |
тражи апсолутну покорност и слушање без поговора; његова реч мора бити светиња и заповест, и он |
и покушаји Милошеви, да с Турцима путем погодаба осигура народу нека права, остали без успеха, |
о којима је Милош још раније имао реч и погодбу с везиром, и Милош се сад на то позивао, да се |
како ће казнити Турке што нису одржали погодбу, утврђену у букурешком миру; како ће Србија опе |
етан да сам с Турцима направи каку таку погодбу, турска сабља би још и данас севала по Шумадији |
наша дјеца бусеницама, па никако да је погоде — окрете се Ага-Џон Турцима до себе, а затим се |
буде дужан предати Марашлији колико се погоде, а Марашлија после нека равна Турке какогод зна. |
целу ствар предузимају Руси, и како они погоде, онако нам и остане; како нам они скроје капу, о |
да кад се Милош буни!{S} Само он уме да погоди кад буна није од штете но од вајде!{S} Он је сад |
дарац није пресекао врат.{S} Сабља није погодила по првом резу, већ мало више, те је тако <pb n |
Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још праву погодили.{S} Јесу били виђени људи, ама су злице.{S} Им |
већ или да погинем или да штогод с њима погодим и углавим.{S} Али то баш оно и јесте што се Рус |
олети у Београд и изађе пред Милоша.{S} Погодио је био баш у тренутку, кад су код Милоша биле и |
а том првом састанку опет се нису могли погодити.{S} Шта више, растадоше се готово срдито.{S} М |
огли опстати само људи мекши, мирнији и погоднији, да се прилагоде потребама круте турске влада |
ојој кући у Црнуће, да се одмори, да се погости с пријатељима, а богме, и да се поверљиво разго |
се повећи пропланак, где је Драгић био поградио свињце за своје свиње, а мало ниже био му је и |
а то се сад врло строго пази, особито у пограничним местима.</p> <p>— Побринуто је за све.{S} Н |
ad>VI</head> <head>У ТУЂИНИ</head> <p>У пограничном руском граду Кишињеву, у удаљеном предграђу |
ова нејака старица носила је на својим погрбљеним плећима огроман терет од преко сто тридесет |
и киван, Марко је просипао најстрашније погрде, а у наступима гњева могао је од човека чуда учи |
другога, и да један другоме не даду да погреше.{S} Кад знају да ће цела фамилија да страда збо |
те врлине једино и постоје за оне који погреше и скриве.{S} Милосрђе је код обичних људи, леп |
ад пази да што не уквариш, да штогод не погрешиш, за шта би изгубио милост падишину.{S} Јер вел |
се понова отпочне борба и покају старе погрешке — тога унутрашњег нагона, који је Карађорђа мо |
ве бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке.{S} А кад се тако једном учини зло, онда га по |
пеха, али само толико да покајем ранију погрешку и да осигурам успех послу кога се лаћам.{S} То |
рата — сутра други брат понавља ту исту погрешку.{S} Шта ми је онда остајало друго но да ударим |
ро 26. јуна 1817. што је свакако такође погрешно.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
под датумом 3 јуни 1817 што је свакако погрешно, јер 3. јуна није се могло писати о ономе што |
„ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, погуби ову двојицу.{S} Опростиш ли им, ја скидам одгово |
самога Молера платио му је 6 кеса да га погуби.{S} То сам чуо од једнога повереника везирова, к |
?!</p> <p>— Како мислиш да се тај човек погуби?</p> <p>Марко се осече набусито:</p> <p>— Затрок |
вио оружје, вратио им сав новац који су погубили или им је био опљачкан, оставио им коње, а за |
на кнеза Симу, кога је хтео још раније погубити, но га пусти на молбу и наваљивање људи).{S} А |
вих, којима беше поверено да изврше ово погублење.{S} Сам везир није хтео излазити ни присуство |
губилиште, где ће се тога дана извршити погубљење кнеза Симе и његовога друга Драгића.</p> <p>9 |
ини пак, Милош њему плаћа за свако тако погубљење.{S} За самога Молера платио му је 6 кеса да г |
стојници, одређени да присуствују овоме погубљењу.{S} Сви су они били у свечаном руху, с равнод |
ја оде; гомила оружаних људи, с коњима, под оружјем, у жагору и лупи, удали се, носећи собом дв |
у Краљевине Србије“ од браће Петровића, под датумом 3 јуни 1817 што је свакако погрешно, јер 3. |
за општега вођу, за војводу балканског, под чију би команду дошла сва оружана снага и српска и |
е Карађорђе изабран за вођу балканског, под чију је команду имала стати сва оружана снага свију |
S} Знао је толико да су синоћ у сумрак, под јаком стражом, Милошеви момци дотерали два човека о |
стреху?!{S} А, „којекуде“, по души вас, под чију стреху?!...</p> <pb n="157" /> <p>— Под Милоше |
.</p> <pb n="157" /> <p>— Под Милошеву, под народну — пресече га Добрњац живо. — То данас и дец |
да гоне Карађорђа, и где га год стигну, под стражом да га врате.{S} Свака извидница имала је на |
едан дебео млаз шикну и прели кабаницу, под којом је Вујица ћутао непомичан.{S} Тада он скочи, |
ложена на углед цариградске светине.{S} Под њом је писало:</p> <p>„Глава чувеног хајдучког вође |
њу врата.{S} Најзад и она попустише.{S} Под силним ударцима даске прскоше, још један напор и ра |
де десило нешто грозно и страховито.{S} Под тим утиском оно је стајало као окамењено.{S} Али на |
ију стреху?!...</p> <pb n="157" /> <p>— Под Милошеву, под народну — пресече га Добрњац живо. — |
ад се за то дозна и рашчује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; ко вас држи? — упита Карађорђе даљ |
ују присојкињу.{S} Немојте ме гонити да под старост опет идем у хајдуке — рече Ђорђе болно и је |
споменуо је и то, да он свој рад ставља под јавну контролу свију бораца и учасника и проглашује |
ке султанове, најбоље војске што их има под сунцем...{S} У страшној битци на Суводолу, према ме |
виде у својој средини.</p> <p>Тога дана под ноћ, Карађорђе се састао са Вујицом Вулићевићем, кн |
е рудети дан српског васкрса.{S} Рођена под владом Сулејмана II, она је надживела владавину дес |
крова над главом, а ти хоћеш угарак па под стреху!{S} То богме нико не да — рече Добрњац одреш |
се, како смо се оно полане вили као црв под кором?{S} Почесмо и улазисмо у ватру, па после трчи |
аква прпа и тегоба, па се вијем као црв под кором и не знам на коју ћу страну, онда њих нема <p |
секиру, <pb n="25" /> покривену остраг под гуњем, а Марко је држао једну руку на јатагану а др |
он узбуђено. — У мишију рупу, ја се сад под старост завлачити не могу, нити могу батином терати |
ити више оних, који по овој изреци раде под притиском друштвених прилика а тек ређи појединци в |
рске били су на њу прикупљени, и она је под њима на скоро пала и подлегла, давећи се у својој р |
вић био је управо из Аџибеговца, али је под његовом нуријом било и село Радовање, где се он тог |
<p>Ко је имао мало више пара, узимао је под закуп спахиска села, плаћао спахији одсеком, а он п |
балканске народе, да се братски искупе под заставу слободе.{S} Наша је ствар праведна, наше је |
м на овакој страховитој висини, која се под само небо извила!“ — брине се као Карађорђе.</p> <p |
о дрво с горостасним гранама, што су се под небо извиле, а свуда по гранама пуно тица, шарених |
и.</p> <p>— Е хвала јаком богу, кад сте под господар Вујицом, онда се ништа не брини.{S} Господ |
S} Двајестак спахија на добрим коњима и под богатим сјајним оружјем, јахало је напред да просец |
ми морати да путујемо кришом, па чак и под туђим именом — примети Наум.</p> <pb n="229" /> <p> |
ам се удружио с бунтовницима, а пали би под сумњу и сви други угледни људи.{S} Све ово што се с |
шту, која сваке године до пролећа стоји под водом а тек ретко по некад, сува је још с рана прол |
главних послова државних; који су имали под својом управом читаве нахије и покрајине; који су з |
ко га не би смео примити у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето ту одмах у селу има толику родбин |
мали.{S} Великога шејтана носили су они под клобуком, за то ће им и појест главе.{S} Кројили су |
Нема ништа — рече он кад се опет врати под арњеве.{S} Бојим се да тога човека није што омело.< |
могао помоћи, њине главе сутра ће пасти под ударцима сабље џелатске.</p> <p>Данашња престоница |
њичара појавише се на губилишту, водећи под руку кнеза Симу и Драгића.</p> <p>Мртва тишина опет |
је, и од то доба ту је живео, узимајући под закуп спахијска села.</p> <p>Герман је био Милошев |
многе горке прекоре.</p> <p>— Ја угарак под стреху?!{S} А, „којекуде“, по души вас, под чију ст |
точи из груди својих најплеменитији сок под сунцем, свештени напитак човечанства — млеко мајчин |
е сумње.{S} С тога је Карађорђе стављен под присмотру, те се пазило на сваки његов корак.{S} У |
ци, а десиће се најстрашније оцеубиство под сунцем — рођена деца скочиће и одрубиће главу остар |
и да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руском заштитом, примао је новчану помоћ од Русије |
Лука Лазаревић (поп Лука) држао је тако под закуп спахиско село Коњушњу.</p> <pb n="148" /> <p> |
и разгледала околину, тек би је нестало под заклоном.</p> <p>Међутим друм, који је у почетку би |
рели једри пупољци.</p> <p>У Рогачи смо под Космајем!{S} Сунце тек што се смирило, и на далеком |
ну, и изазвати је да узме народну ствар под своје окриље и заштиту.</p> <p>Све те прилике чинил |
крвнику у шаке и да сам подмећеш главу под џелатову секиру?...{S} Ето где је Немачка!{S} За но |
еке друштвене појаве и поступке подведу под принцип, и да их оправдају начелом.{S} Али много пр |
појаве генералишу, изједначе и подведу под један закон.</p> <p>„Циљ оправдава средство“ — ова |
дајући како се ужичке кобилице повијају под теретом сребра и злата.{S} Пре дваестак <pb n="136" |
тридесет година само, како је сви знају под именом <hi>баба Јане</hi>.{S} А колико је тек годин |
о и нечујно да ни један листак не шушну под његовим ногама.</p> <p>Дошав до колибе, он се наже |
молби се набрајало, како Срби још стењу под „игом“ турским, и како су у вечитој опасности, да Т |
и, али је, одмах сутра дан рано у јутру под јаком стражом одаслан у Београд везиру, коме је, да |
ка и Молдавија <pb n="168" /> управо су под руком, и у случају преке нужде увек се могу на њу н |
етом и оде мало дубље у шуму, где је ту под једном границом после и преноћио.</p> <p>Бистром ок |
и.{S} Прекрстише се и пођоше.</p> <p>Ту под сводом Сахат-куле зауставише их да им скину окове.{ |
амом буде ометен одлазак, ако не би још под стражом био враћен натраг у Петроград.“</p> <p>То ј |
gn>„Овде леже кости Георгија Петровича, подавшаго српскому народу начаток ко избавленију у 1804 |
укочено су гледале у жеравицу.</p> <p>— Подај јој нека сркне још мало те вруће ракије, видиш ка |
м по свежој ноћи.{S} Ако залутам кудгод подаље, могу свратити и код Чолак-Анте на преноћиште.{S |
дважнија духа склањало <pb n="77" /> се подаље од Београда, где су живели сви већи достојници т |
средину одаје.{S} Изасланици су седели подаље у присенку, а у близини за столом седео је само |
ко разговарали, склоњени у колиби, мало подаље пред колибом деси се овај призор.</p> <p>Вујица |
с главом наслоњеном међу шаке.{S} Мало подаље од њега, седео је на другој постељи, покрупан, ц |
коње и спремали се да се крену.{S} Мало подаље од њих гореле су две велике ватре, а према њима |
мрак; момци наложише велику ватру мало подаље од колибе, а распирише огањ и у колиби, где беја |
ледњем просијаку, који се назвао царски поданик, не може повалити ни једна длака с главе, док н |
ст, за коју још молим бога то је, да ми подари толико живота да ово својим очима видим, да ову |
д мира не може бити ништа.{S} Марашлија подбада једнога по једнога кнеза, пунећи им уши, да ни |
бији знају, да се одовуд једнако џара и подбада; сваки час из Русије и Влашке лете у Србију кур |
не, које шаљу у Србију бунтовна писма и подбадају народ на буну и немире.{S} С тога сав народ и |
о народу муте, просипљу разна обећања и подбадају га да се буни.{S} Ту недавно, у почетку марта |
те у Србију курири и тајни агенти, који подбадају народ у Србији и распирују неред и немир.{S} |
и отуд долазе, и бедите ме да ја одовуд подбадам народ тамошњи да се буни и на оружје диже.</p> |
а чинити, да се свет мало смири од оних подбадања, што једнако долазе из Русије, од пуштања гла |
ија треба да устаје, нећу ја тада друге подбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу први напред, као ш |
} Зато се љутим на тебе, господару, што подбадаш одовуд, и због мржње на Милоша, хоћеш да дођеш |
з Милош.</p> <p>— И ја сам слушао да их подбадују они из Русије.{S} Само, што је мени тешко у т |
јој глави, па сад нека сами хладе своје подбијене табане.{S} Сећаш ли се, како смо се оно полан |
не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени са стране, они су само машице у туђим рукама. |
тињи душом дахнути; они су и ове будале подболи и навукли их, да сада својим лудим главурдама п |
ајући све ивицом, докле му је коса била подбријана.{S} Тако удешена замка добро је стезала и ве |
ан, потсекоше им косу остраг и повисоко подбријаше вратове тако да се белио скоро сав потиљак.< |
рао му је глатко избријан, тек приметни подваљак, што је код њега вазда био знак великога узбуђ |
бу, да неке друштвене појаве и поступке подведу под принцип, и да их оправдају начелом.{S} Али |
3" /> те појаве генералишу, изједначе и подведу под један закон.</p> <p>„Циљ оправдава средство |
кола, и видећи Драгића где плаче, он му подвикну;</p> <p>— Куш, ти бре; умукни туна, па да ниси |
те остраг.{S} Пред њим је стајао снизак подебео дрвени трупац.{S} Симу примакоше и наместише та |
оцније, кад је донесено рухо овештало и подерало се, сиротнији и простији, носили су се како је |
а неко време могла окрпити његову вечно подерану кесу.</p> <p>Свикнут на источњачки сјај и бога |
има.{S} За Милоша, опет то је била врло подесна прилика да посведочи своју оданост према султан |
аја, ни слободна даха; која и дан и ноћ поджиже само једну мисао, једну тежњу, једну неодољиву |
ци, где је за њих било спремно нарочито подземно склониште.{S} Међутим, Красис и Маврогени, пре |
зети за вођу.</p> <p>Овај скуп био је у подземној одаји огромне палате кнеза Пашкова.{S} Опширн |
рече Цукић живо.</p> <p>— Карађорђе је подигао дивну богомољу, намамио у њу што више света, па |
ку имао Милош, кад је покушао поново да подигне народ.{S} Изашли на Љубић, па се у најнесретниј |
еге после треба док се од нејака црвића подигне зрео човек.{S} Нико не зна праву цену човеку ка |
редио онај народ у Србији, а тек што је подигнуто малко крова над главом, а ти хоћеш угарак па |
ама, које су се некако болно укосиле, у подигнутој руци, у премрлом даху огледало се преклињање |
ите — брбљало <pb n="234" /> је девојче подигравајући од радости.{S} Али видећи да људи још сто |
лахи коњи на махове су се срдили и тако подигравали да су им варнице сипале из копита.{S} Али и |
дрвени крст, који му је висио о врату, подиже га према себи, прекрсти се и пољуби га и рече ја |
авине.</p> <p>Градско поље, где се сада подиже красан парк калемегдански, тада је било пуста, р |
о твоју понети у Београд.</p> <p>Вујица подиже очи и погледа Лисовића у лице.</p> <p>— Слободно |
Павле је ћутао и гледао у земљу.{S} Сад подиже очи.</p> <p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али- |
н живо.</p> <pb n="158" /> <p>Карађорђе подиже своју црну јагњећу шубару, прекрсти се и рече уз |
м слутњама и свакојаким страховањем, он подиже капу и побожно се прекрсти.{S} Обазре се око себ |
о победити — узвикну Карађорђе и високо подиже своју велику јагњећу шубару.</p> <p>Тако је Кара |
би убиства и отмице учестале, Турци су подизали сав народ у потеру, па кога хајдука убију њему |
ко, јер је људа левом руком подржавао и подизао торбу да олакша рамену.</p> <p>Ушав у собу, он |
коло влада мртва тишина, и човека чисто подилази језа од ове пустошне усамљености, у којој као |
дмах видите завере и презате, сад ћу ја подићи буну у Србији.{S} То је најбољи доказ како и сам |
бодоумља балканског, који се сви с њоме подједнако поносе и сматрају за дику, кад могу рећи: „С |
срећа.{S} И добро и зло њино доћи ће им подједнако свима, с тога и рад за будућност треба да бу |
љени, и она је под њима на скоро пала и подлегла, давећи се у својој рођеној крви.{S} Стога је |
, као неки споменик.{S} Прозори су били подлепљени хартијом — пенџерлијом, <pb n="121" /> с тог |
> <div type="titlepage"> <p>Штампан као подлистак у „Малим Новинама“ за 1892. и 1893. годину</p |
обрлате те им истински поверује, или му подмакну по штогод, те се гради да верује. <pb n="104" |
дало да су она два човека нарочито била подметнута да пронесу <pb n="249" /> глас о одласку Кар |
Добрњац озбиљно.</p> <p>— Нико њему не подмеће ногу — рече Карађорђе хладно, — али Милош наопа |
ега треба, дакле, помоћи, а не да му се подмеће нога, као што се одовуд ради — рече Добрњац озб |
здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш главу под џелатову секиру?...{S} Ето где је Не |
ди београдског пашалука нису стизали да подмире његове неизмерне издатке и ако је он те приходе |
није човек врбовина па да се на пролеће подмлади и да на одсеченом врату избију нови младари, в |
је било од њега се бранити.{S} Милош је подмукао; на његовијем устима је покорност и послушност |
рате, да буду независни кнезови.{S} Ова подмукла радња Марашлијина огорчила је Милоша, а прилич |
у...{S} Тада би и он сам могао пасти од подмукле убилачке руке.</p> <p>Тако се ето мењало распо |
долази кришом и без питања, онда је он подмукли хајдук и глава му је уцењена као и сваком друг |
гао му је у томе.{S} Драгићу нешто беше поднадуло лево око, тако, да се готово сасвим затворило |
о, понајвише ракију.{S} Кад су се добро поднапили и коње мало одморили кретоше даље, уз песму и |
а скоро опет престајао.{S} Најзад, пред подне, ветар се сасвим утиша, а после подне око два час |
хватили и дуго се разговарали.{S} После подне кренули су се за Драгићево трло, јер по поруци Ву |
д подне, ветар се сасвим утиша, а после подне око два часа, слабуњаво зимско сунце проби се кро |
{S} Пази да се не пометеш... — Сутра до подне мора се свршити па било како било.</p> <p>— Добро |
ручали, напили се добро ракије, па око подне кренули за Паланку, а одатле ће за Београд, носећ |
но похита у Паланку.</p> <p>Тога дана у подне Анта је већ био у Паланци. <pb n="260" /> Вујица |
угова и у име заробљенога народа грчког поднео на дар лепу, богато искићену дамаску сабљу, са ж |
ив због великих напора и брига, које је поднео у последње доба.</p> <p>— Ти знаш синко, да сам |
ј боже, да крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе муке и многа ће капа остати пуста — п |
аред нађе на пустој и дивљачкој коси, у подножју Малога Штурца, где стоје као џинови огромни хи |
асио буђење природе, а нежна љубичица у подножју столетна храста, у загрљају његових снажних жи |
и и одселити се, и они што су остали да подносе најстрашније муке проклели су нас прваке што см |
<p>Трећега дана потера је ухватила два подозрива човека, који су, по њиховом рођеном причању, |
рњац радознало.</p> <p>Ђорђе га погледа подозриво, а кроз главу му пролете: да ли овај мене куш |
устао?...{S} Истина ја сам мало сувише подранио! — рече Стољетов.</p> <p>Чолак-Анта бејаше се |
рађорђевој и оду одмах те једну кошницу подрежу.{S} Карађорђе поједе ту мало меда, па онда уста |
је врло тешко, јер је људа левом руком подржавао и подизао торбу да олакша рамену.</p> <p>Ушав |
е људе никад не заборавља — рече Врљо с подругљивим шеретским осмехом на лицу.</p> <p>— Вала, а |
су у највећем узбуђењу, старац се сада подругљиво насмеја и уз непрекидно махање и руке и глав |
ладаоца, а зао дух српски из таме ће се подругљиво и злурадо кикотати, а с висине чуће се звуци |
Милош ледено и кивно.</p> <p>Драгић се подругљиво насмеја: — А теби Милошу, баш прирасла сирот |
поручио друго!</p> <p>Марко се јетко и подругљиво осмехну:</p> <p>— Па шта?{S} Ти сад хоћеш да |
>— Шта, жао ти га! — рече Милош јетко и подругљиво.</p> <p>Отац Мелентије одговори снуждено, ал |
би сте смели од Милоша? — упита домаћин подругљиво.</p> <p>— Па слободно је ваљда бар молити.</ |
као што нас је и сад дочекао — рече он подругљиво.</p> <p>— Па шта хоћеш више!?{S} Народ је би |
сла.</p> <p>— Поносите се — рече Драгић подругљиво, бришући рукавом крв, која му је лопила из п |
треба, само то зна Милош Тешић! — Цукић подругљиво напрћи уста.</p> <p>— Вождово је било и прош |
у главна џелата право у лице и викну му подругљиво:</p> <p>— Што ме петљаш и везујеш, курво и ђ |
а ово се онако као прети — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>— Ја рекох што рекох — додаде Карађо |
} То је опет твоја добит — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>Карађорђе се јетко насмеја.</p> <p>Ј |
<p>Горак подсмех судбини веје из овога подругљивог напева.</p> <p>„Чувен човек, славни муж, зн |
веде Ђорђа и Наума, те их склони у свој подрум, у сеоским пивницама.</p> <p>— Ево, господару, о |
рече кмет Стојадин, кад уведе путнике у подрум.</p> <p>Тада Карађорђе извади златан дукат руски |
иш и прикупиш нашу разбијену војску.{S} Подсети се како је онда о концу висило цело велико дело |
> бола.{S} На њима је било нешто што те подсећа на рањену зверку, коју су дуго и дуго немилосрд |
ванућа.</p> <p>Неколико пута жена га је подсећала да легне, да се и сам мало одмори, али он ник |
ада се наједаред жестоко трже.{S} Чисто подскочи са земље.{S} Неко бејаше изненадно лупио на пр |
о да нарочито дирну старца.{S} Он чисто подскочи с миндера, као да га нешто упечи и пун нестрпљ |
у од године дана.</p> <p>Милош је чисто подскочио кад је чуо тако огромну суму и у првој ватри |
еђених рана на левом одсеченом уху, али подсмех и руга надживели су га и памтили много година д |
д се деде Цукићева глава!“</l> <p>Горак подсмех судбини веје из овога подругљивог напева.</p> < |
то вас морам из каца вадити (ово је био подсмех кнезу Сими, кога су пре 2—3 дана ухватили у сел |
pb n="81" /> <p>Да ли су то били узвици подсмеха или изјава осећаја да би осуђенике ваљало пошт |
Крочи ближе.{S} Крај оџака лежала је на поду некаква црна неразговетна маса.{S} Марко загледа б |
као мачка, Цукић је лежао полеђушке на поду крај угашена камина, покривен по глави кабаницом, |
урну нека побочна вратаоца, што су кроз подугачак узан ходник водила у некакав мрачан, тесан со |
нема откуд — рече он одсудно — но после подужа ћутања опет додаде: — А и Турци ће јамачно много |
живи посекао — рече Милош срдито после подужа ћутања. — С једне стране умирем од страха да што |
/p> <p>После овога разговора опет наста подуже ћутање.{S} Јела само упита мужа да ли би хтео ле |
ичних поздрава и питања о здрављу наста подуже ћутање.</p> <p>Марашлија је чекао да Милош сам п |
вори човек што беше устао.</p> <p>Наста подуже ћутање.</p> <p>Ова два човека били су кнез Сима |
жна и вредна спомена.</p> <p>Говорио је подуже и говор му је био жив и пун полета.{S} Завршујућ |
бе: какво легање ноћас!</p> <p>Тајац је подуже трајао.{S} Из Ђорђа је куљао дим, као из каквог |
о кошкање између Милоша и везира још је подуже трајало.{S} Везир је говорио благо, а Милош је с |
оразум брзо био готов.</p> <p>Још су се подуже разговарали, па се онда растадоше, обојица задов |
ник се дубоко замисли, пониче и Милош и подуже су обојица тако ћутали.</p> <p>— А, шта велиш, п |
аба је застајкивала на махова и тада би подуже немо ћутала.{S} Она је упирала поглед некуд у да |
није ноћио код мене...{S} Синоћ је било подуже...</p> <p>Ђенерал га пресече:</p> <p>— Шта? „Вож |
роз маглу из дубока амбиса изви се само подуже самртничко стењање и болно испрекидано јецање у |
Синоћ смо сви били овде.{S} Седели смо подуже.{S} После смо отишли до господина митрополита.{S |
муклим гласом:</p> <p>— Јутрос си нешто подуже говорио с тамничарем.{S} Шта ти рече?{S} Има ли |
p>Пошто је писмо прочитано, присутни су подуже ћутали.</p> <p>— Видите ли ви што из овог писма |
м устадоше од совре, Карађорђе оста још подуже; купио је полако мрве што се бејаху расуле по ње |
ај разговор с Врљом.{S} Говорили су још подуже, али о другим, ближим стварима; реч о Карађорђу |
о је било да их Руси не ометају у њином подузећу и да им помогну чим могну, новцем и оружјем, а |
страховити лавеж паса од чега је страва подузима.</p> <p>У средини ових људи, на трулом пању, с |
</p> <p>Међутим, грчки утицај у ове две подунавске земље довољно је јак, да их може кренути на |
е било од неоцењене користи да су с њом подунавске земље, и то да оне ступе за њу у борбу!</p> |
.</p> <p>У исти мах планула би буна и у подунавским кнежевинама Влашкој и Молдавији.{S} Ту би м |
везивали судбу Грчке са судбом Србије и подунавских кнежевина.{S} Тако би можда текле ствари до |
ог и суровог, што ти чисто уши пара.{S} Подупирући се дугом пушком, коју је држао у руци као ба |
шкеша, мој кнеже, већ ваља сам запети и подупрети својом рођеном грбачом!{S} Ово што је данас н |
обан и намрштен.{S} Од времена на време подухивао је хладан северац, а снег се неколико пута на |
падаће плаха дажда, сијаће топло сунце, подухиваће тих поветарац, тутњаће страховите буре, низа |
бро ухватио сумрак, Карађорђе устаде да пође.{S} Старцу рече само толико да га одведе <pb n="23 |
рави смисао те речи.</p> <p>Но ко ће да пође и како и где да изврши смишљено дело?{S} Шта да се |
могао сам што зарадити.{S} Али баш и да пође по каквој заради, нико га не би смео узети; од њег |
и друкчији план.{S} Покрет је требао да пође од Влашке и Молдавије.{S} Оне су православне земље |
су управљене ове речи, бејаше устао да пође и баш у тај мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А што |
љивали своје одобравање.{S} Но играчица пође да купи бакшиш, и у великој кави опет овлада мртва |
а које нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође добро, за месец дана сви ће ови дојурити тамо и би |
{S} Не ваља трчати, и он умери кораке и пође лагано.</p> <p>Одавно је изашао из планине.{S} Сад |
з Милош а и светли везир — рече Србин и пође.</p> <p>— Како море, како?{S} Зар су код тебе, ђау |
ак шта и пси говоре — рече кнез Милош и пође да отвори врата, јер сав овај разговор водио се кр |
била мала низбрдица.{S} У који мах Наум пође потоку, иза оближњег дебелог цера извири онај исти |
у његове послове, а он сам с оним, што пође уз њега, нека чини што може.{S} Је л’ тако?</p> <p |
најкраћим путем, стриче.</p> <p>Старац пође напред; пређоше неколико улица ћутећки.{S} Изађоше |
зрети.</p> <p>— А ја сам опет мислио да пођем с друге стране, да као тужим Црнога код Руса — ре |
ошевој везир не устаде, али стари Турци пођипаше и остадоше на ногама докле везир и Милошу не д |
а узети ни оставити.{S} Прекрстише се и пођоше.</p> <p>Ту под сводом Сахат-куле зауставише их д |
наду његову врховну војводску власт, да пођу за њим и да испуњавају његове заповести.</p> <p>Ст |
но с кућом, жива спржити, ако се ма где пожали.</p> <p>Врљо позна да сељак оћуткује, с тога, шт |
аповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добра још б |
тим — тако у разговору једном, ја му се пожалим на Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш псето |
едити он мене.{S} Он мене за цело не би пожалио...{S} Та он није жалио свога рођена оца.</p> <p |
боље.“</p> <p>Пошто им се овако управо пожалио, Милош је оставио сакупљене прваке да сами већа |
ускачеш вуку у чељусти?{S} Зар ће Милош пожалити данас твоју главу, кад је ономад појео Цукићев |
руменило, налик на одсјај каква огромна пожара, који се губио тамо негде, чак тамо иза саме иви |
оћи и где може свратити.</p> <p>Дошав у Пожаревац изјутра, он се упути табачкој чаршији и сврат |
д везира да може доћи до Паланке или до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од себе, он |
радан, лицем на Петровдан, био је већ у Пожаревцу.</p> <pb n="253" /> <p>Карађорђе је, као ретк |
а тим га опремио тако несретно, да је у Пожегу ушао го голцат, привезан за коња с главом окрену |
а били досадили целој околини.</p> <p>У Пожези био се рашчуо на далеко неки Суљага <pb n="137" |
в ја да му начиним конак, гдегод хоће и пожели.{S} Мисле неки, бојим се ја преотеће ми власт.{S |
жипрст с великим добро очуваним ноктом, пожутелим као ћилибар од дуванска дима, правио је колут |
овану војску, чијој би дисциплини могле позавидити многе царске војске!...{S} Али што ја теби о |
ом.{S} Њих су чекала друга спремна кола позади куће.{S} На пола сахата <pb n="245" /> за тим, к |
српска сила, а најрадије би нападао на позадња одељења, која гоне захиру и храну за војску, пл |
> <p>Карађорђе је пуштао густе димове и позадуго не проговори ништа.{S} Најзад рече:</p> <p>— А |
ља вратити онаком истом мером каквом он позајмљује.{S} Њему су јевтине туђе главе.{S} Ни његова |
ио.{S} Како се већ хватао сутон, Вујица позва Карађорђа да сврате ту на једно трло некога позна |
смо Милошево.{S} Чим је било готово, он позва к себи Павла Сретеновића — Лисовића — и заповеди |
нији да се нигде неће реч изрећи, Милош позва духовника који их сву тројицу закле на чување тај |
начисто шта му ваља чинити, кнез Милош позва своје доглавнике да чује шта они мисле о тој ства |
он тога дана и налазио неким послом.{S} Позван, њега дуго не би.{S} Стиже тек око заранака, и с |
ду, <pb n="154" /> куда је нарочито био позван од руских власти.{S} Дознав за ову српску депута |
стране.</p> <p>Тако је било и данас.{S} Позвана на разне стране болесницима, она се јутрос крен |
ог човека који ће му помоћи.{S} Тако су позвани Павле и Вујица.</p> <p>Дакле ту сад није вајде |
p>Растав се с Антом, Милош је одмах био позвао Николу, наредио му да Анту затвори, па је с мест |
о приступити њеном извршењу — ваљало је позвати Ђорђа.</p> <p>Да га зове преко људи, знао је да |
један мора да мре!...{S} Ја или он!{S} Позваћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му је тако су |
се у два три маха ћушкао око Карађорђа позвецкујући оружјем.</p> <p>— Откуда код тебе ова скит |
коло.</p> <pb n="183" /> <p>После првих поздрава и обичнога увода, у писму се говорило овако:</ |
аде знак да седне.</p> <p>После обичних поздрава и питања о здрављу наста подуже ћутање.</p> <p |
главицу, шиљући у мирисном даху радосне поздраве првим зракама блага јутрења сунца.</p> <p>Шаре |
е јавише, Карађорђе устаде да се с њима поздрави.{S} Пружи им руку да се рукују, но они обојица |
гнем.</p> <p>Говорећи то, ђенерал хитно поздрави митрополита <pb n="248" /> и журним корацима ч |
а он заменити, и Милош се збиља наскоро поздрави с гостима и оде у своју спаваћу одају.</p> <p> |
S} Чим се старац помоли, сакупљени свет поздрави га с пуно дирљиве поште.{S} Сви су га познавал |
се Ђорђе узбуђено.</p> <p>Сви присутни поздравили су га са бурним живео.</p> <p>Тако је Карађо |
>Кад је овај резултат објављен, скуп је поздравио новога изабраног вођу бурним усклицима.{S} Ка |
лканског ослобођења и громовитим гласом поздравити све балканске народе, да се братски искупе п |
илиско рухо из онога доба.{S} Знанци се поздравише и уђоше у оџаклију.</p> <p>— Добро те нађох; |
нак је био прилично хладан.{S} Пошто се поздравише, Вујица ће рећи:</p> <p>— По богу господару, |
а певача у зеленом лугу дуго натпевала, поздрављајући лепу, летњу зору на уранку њеном.</p> <p> |
Не хтеднеш ли то, овај ти је фишек наше поздравље.{S} Кунемо ти се живим Богом, и мученичким гр |
брњац одрешито.</p> <p>Карађорђе бејаше позеленио.{S} Он није био свикнут да слуша оваке дрске |
— упита Цукић Штитарца, кад овај уђе на позив Петров.</p> <p>— Не сече теби, господару, Милош г |
ојена од православне Русије, на чији је позив била устала, сви ударци још моћне Турске били су |
срећно као он, Карађорђе, то га Милош и позива да дође у Србију, где ће га народ једва дочекати |
Ствар је крио за се, али на основу тих позива, већ се почео спремати за полазак у Србију.{S} М |
имао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви позивају, па чак и кума Милош, не може га нико ни везан |
и смо чули, господару, да је Милош тебе позивао и кажу да је теби писао.{S} Ми овде то толико ш |
се чуло да је Милош писао нека писма и позивао старе војводе да се врате.{S} Знате ли ви овде |
погодбу с везиром, и Милош се сад на то позивао, да се тај споразум испуни, и да му руке остану |
у о томе сањао.{S} Уз тако расположење, позиви Милошеви и његова уверавања, како га народ чека |
ма Милош и кума Вујица већ нам досадише позивима...{S} Но немој се ти гдегод изрећи што зато, а |
вор био то, да је упита шта она мисли о позиву кума Милошевом из Србије?</p> <p>На ово питање о |
је свуда говорио да у Београд одлази по позиву тамошњих српских трговаца, који су се жалили да |
војника, кад за корак одступи са своје позиције?</p> <p>— Па шта да чиниш, брате? — почнем ја |
српског, а Милош да то богато награди и позлати.</p> <p>За Марашлију, сем богатих дарова од Мил |
ада, но још ви отуд похитали да ми ране позлеђујете, и да ме за само срце уједате.</p> <p>„Жали |
Драгић се побоја да није Карађорђу што позлило те упита Наума шапатом:</p> <p>— Господару као |
зиду.{S} Погледа се и чисто да себе не позна.{S} У образу је изгледао црн као земља, а црте на |
жити, ако се ма где пожали.</p> <p>Врљо позна да сељак оћуткује, с тога, што су му Турци запрет |
и га с пуно дирљиве поште.{S} Сви су га познавали.{S} То је био кишињевски генерал губернатор С |
и Карађорђу, но који су њега врло добро познавали.</p> <p>То су били представници свију балканс |
и говорио овако слободно, на Вујици се познавало да је нешто јако збуњен и сметен; ни овај чов |
сабљу с големом благодарношћу (јасно се познавало да га је то јако обрадовало).{S} Пошто ју је |
жен, по лицу грдно изгребен, по чему се познавало да се у самртним мукама дуго и очајно борио.{ |
нка жица прекаљена челика, по чему се и познавало да је старунац.</p> <p>Мало затим, па на песм |
палила је као живи пламен, што се одмах познавало на скупу слушалаца.</p> <p>Он је у мало речи |
53" /> <p>Карађорђе је, као ретко који, познавао готово сва места у Србији и знао у главу све у |
го могло.</p> <p>Карађорђе се мучио.{S} Познавао је Милоша, сећао се шта је овај починио за 2—3 |
два красна зеленка, које је цео Кишињев познавао.{S} Из кола изађе сед човек у генералској униф |
нај Никола Новаковић, кога је Карађорђе познавао, али ни за њега ни за остале није знао да су у |
ео кнез Милош у своју службу, јер га је познавао као верна и послушна.{S} На Карађорђа је Никол |
ада на махове је поигравала, и когод је познавао Милоша, лако је могао опазити како је сад врло |
а се није изрекао ко од Грка, који није познавао Добрњца, а свакако ствар је ваљало забашурити, |
ћ уреже ножем мали крстић, који се дуго познавао.{S} Овај је брест био удаљен од колибе једва з |
лећи се с Чолак-Антом, с којим се лично познавао, кога је волео са његове простодушне искреност |
тли везир.</p> <p>Марашлија је прилично познавао Милоша и доста је добро прозирао његову „полит |
о што се у писму писало; и ако је Милош познавао Вујицу, као покорна <pb n="274" /> и бојажљива |
е бити крваве, и на чијој се одећи неће познавати попрскана крв убијена праоца.</p> <p>...{S}И |
и и Милош опсова лупача веома ружно.{S} Познаде по лупању ко је, и беше му веома криво што да с |
гледао и тек кад човек проговори, он га познаде ко је.</p> <p>— Ја сам побратиме, рече гост, ја |
ти, душо, бабо код куће?</p> <p>Тек сад познаде га девојче, брже припаде руци <pb n="233" /> и |
<p>Милошев је глас дрхтао.{S} Духовник познаде да се он почиње љутити.</p> <p>— Све је тако го |
Сима ништа не чу, али Драгић разговетно познаде, да је то одјек од бурне, шумне гомиле, која се |
, који га, и ако је био прерушен, одмах познаде.{S} У осталом пред њим се Карађорђе није ни кри |
а Ђорђа.{S} Прерушио се, али ја га опет познадох.{S} У два маха хтедох да му се јавим, па се оп |
, и је ли Петар с њима?</p> <p>Стражари познадоше одмах овај глас, и први дошану другоме: „Буљу |
ознали ону велику јуначку душу, која не познаје криве и прљаве стазе лукавства и обмане, и која |
воје мишљење јавно и отворено.{S} Он не познаје бољега, он гласа за најдостојнијега — он даје с |
а од момака?</p> <p>— Никога.{S} Али ја познајем Крџалију (пса), а он је старешина свима остали |
ћи:</p> <p>— Не знам, бога ми кнеже, не познајем ни једнога.{S} А нисам их ни загледао!...{S} Т |
могу уздати само лудаци, који Турке не познају, или шерети, који и сами не верују у оно што пр |
менио и тако порђао, да сам га ја једва познала.{S} До мога доласка Ђорђе није никога пуштао к |
.{S} Изгледало је, као да су се среле и познале две јуначке душе и одмах се загрлиле, да тако п |
Ђорђу.{S} Они су у њему <pb n="175" /> познали ону велику јуначку душу, која не познаје криве |
утим, још од самога почетка, како су се познали, између Карађорђа и Наума било се утврдило неко |
ази сад кад будемо улазили у Кишињев да познамо човека који нас чека.</p> <p>На томе је разгово |
S} То није био нико други до наш ранији познаник Ага-Џон, скромни дућанџија, чије је дућанче би |
ђорђа да сврате ту на једно трло некога познаника његова, где су провели близу до пола ноћи и о |
/> у Русији и њиних пријатеља, рођака и познаника, који су остали у Србији.{S} Особито, од кад |
Тада су ступили с њим у ближе односе и познанста, и да би га што боље задобили, донекле су га |
теристе почеле су хватати с њоме везе и познанства.</p> <p>Кад је доцније Милош у Србији повео |
трале су за особиту част да учине лично познанство с Црним Ђорђем, с јунаком који је из мртвих |
било“...</p> <p>И Карађорђе је то одмах познао.{S} Слушајући ове људе како гомилом празних речи |
а нареди да се ту конакује.{S} Цукић је познат амо по овим крајевима и има туда доста пријатеља |
још био крепак и држећ, нарочито је био познат као изврстан ходац.{S} За младости Станимир је б |
ла као свећа.</p> <p>Баба Јана, била је позната у целом Београду, знали су је и у околини на да |
аплакало!{S} Није ријеч о жаљењу, но да познате, болан, да Турци нијесу онако зли, како сте се |
ђе, баш и да загледа, не би могао ништа познати! — мислио је Милош у себи: „Сад је све готово, |
о свет усплахири, те се на свакоме може познати да је нешто узнемирен, забринут и нешто очекује |
не могу одговарати, јер ће немирни људи познати да је моја рука кратка, и нико ме неће више вер |
лугове јасеничке, који су му били тако познати и тако мили.{S} Он је ишчекивао какве ће гласе |
је јасно звиждање, из кога се лако дало познати, како се труди да натпева свога супарника и да |
о наоружани, те се на први поглед могло познати да су верне слуге каква моћна господара.</p> <p |
/> брзо и јасно.{S} Разговетно се могло познати како облак за облаком наилази и силази с висока |
јаше прерушио тако, да га је тешко било познати.</p> <p>Своју прогрушену косу Карађорђе је био |
{S} И ако им је све ово било и пре тога познато, нити су од Јоргаћа чули ишта ново, опет је њег |
стизали са свију страна.</p> <p>Било је позно у ноћ.{S} Милош се бејаше повукао у оџаклију да с |
ступи онако.{S} Милош најпосле реши, да позове два најбоља своја пријатеља и да њих припита шта |
е.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам јави и позове га, да се споразуму и договоре шта може, а шта н |
о заливен.</p> <p>После Лисовића, Милош позове свога писара да му у перо каже какво писмо да на |
коро затим да му пише и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како га наро |
ењу, и на божији аманет то кажу и да ме позову да се за то спремим и да Црнога дочекам, па да з |
ицу, као да присуствују каквој досадној позоришној представи која их тако мало занима.</p> <p>Н |
била наменила да ускоро постане крвава позорница једнога тешког злочина.</p> <p>На путу Драгић |
ова глатко избријана брада на махове је поигравала, и когод је познавао Милоша, лако је могао о |
му све кажем, но сам тражио, онако као поиздаље, да разабере и да ме извести где је сад Црни, |
сам,...{S} Ако не могнем секиром, ја ћу поиздаље пушком, убићемо и овога Грка с њим.</p> <p>— Н |
head>БАЛКАНСКИ ВОЈВОДА</head> <p>Одавно поистија спремана велика грчка побуна залазила је у нов |
сију, Карађорђе заустави у Карловцима и поиште од Мелентија свој новац, духовник му одговори да |
о нека везир не пушта Турке у народ.{S} Појава Турака у мирним српским селима само би узбунила |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Појава Врље разгалила је и разведрила кнеза Милоша.{S} |
е су осетиле потребу, да неке друштвене појаве и поступке подведу под принцип, и да их оправдај |
и главу о томе, да све <pb n="93" /> те појаве генералишу, изједначе и подведу под један закон. |
ће све листом скочити, чим се Карађорђе појави.</p> <p>Даље се у писму казивало, како се народ |
свој крвав посао.{S} Али тај се знак не појави.{S} На против, на губилиште ступи млад, стасит Т |
е седећки наргиле кад Милош уђе.{S} При појави Милошевој везир не устаде, али стари Турци пођип |
неки одмор и разгаљење у овој ненадној појави хајдука Врља, који га је на мах отргао од личних |
<p>Тога ради чим се у Русији и Румунији појавила српска емиграција, после несретне 1813. године |
ио је нешто јако узаврео.{S} Били су се појавили неки агенти, који по народу муте, просипљу раз |
одређених да гоне хајдуке.{S} Кад би се појавило много хајдука, те би убиства и отмице учестале |
ао руски човек и најамник.{S} Чим би се појавио у Србији, и Турска и Аустрија сматрале би га ка |
марно.</p> <p>— Боже, истина, чим се ти појавиш у Шумадији ратовање ће опет планути, а нико не |
наста метеж и колебање; четири јањичара појавише се на губилишту, водећи под руку кнеза Симу и |
о.{S} На његовом отвореном, ведром лицу појавише се јасни знаци бола и тешке жалости.</p> <p>— |
међутим, при сваком сусрету из кола се појављивала средовечна глава и брижљиво је загледала св |
гуши и ућутка људе, који су се у Србији појављивали као његови агенти, њему се најзад јави <pb |
те несреће Чимбарлија се није смео више појављивати у селима; а ретко је кад и у варош смео иза |
начела.{S} Примењена у практици она се појављују у безброј разноликих облика.</p> <p>Ако је ис |
ренув главу мало у страну, рече: — Само појака, побратиме.{S} Бојим се да ти што не шкоди како |
икнуте да се баве изразима, који бележе појам невезан за какву материјалну ствар.{S} Али се сло |
мишљена, а обадве шаке бејаше задела за појас.{S} Тројка се полако губила у јутрењем сумраку и |
У томе сутону Никола задену пиштоље за појас, саже се, узе нешто што је стајало споља до врата |
видео један део Карађорђевог тела и то појас и груди.{S} Нарочито му је чешће падала у очи јед |
p>Петар извади обадва своја пиштоља иза појаса и пружи их Цукићу са речима:</p> <p>— Ево, госпо |
дом брадом, која му је стизала скоро до појаса.</p> <p>Крупан у лицу, с великим закрвављеним оч |
ене чизме.{S} Од оружја сада је имао за појасом два сребрњака, с обичним зеленокорим ножем и ве |
и стаде пред духовника скрстив руке на појасу.{S} Духовник <pb n="100" /> се приметно разгали |
изгледало је некако укочено, страшно и појачавало је овај немио, груб изглед.{S} Тако исто и у |
се икад особито журили да нам повише и појаче помогну, а кад дође да се преговара с Турцима и |
те једну кошницу подрежу.{S} Карађорђе поједе ту мало меда, па онда устаде, прохода мало, и за |
лонити крвавом Милошу, нека их свих сто поједе, само овај страшни грех да не учиним...</p> <p>С |
шпијуне да ми броје сваки залогај који поједем.{S} Пут је широк, а ви можете рахат проћи да о |
м је он веран и поуздан.{S} Милош хвата поједине родољубе балканске и предаје их Турцима, да их |
су и многи други Грци који су заузимали поједине спахилуке и мало по мало хватали све дубљи кор |
тање, из кога су се на махове издвајали поједини јачи звуци, налик на испреплетане јауке који с |
троши големе суме да докучи шта смерају поједини родољуби балкански, који су избегли у Влашку и |
стало их је крвава зноја, док су све те појединости утврдили и уговорили.</p> <p>Најтеже је бил |
спасао тисуће, слободно ти је да убијаш појединце.{S} Да би избавио од греха и пакла душу човек |
притиском друштвених прилика а тек ређи појединци врше прописе ове изреке свесно, с планом и по |
му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу!...</p> <p>— Језик пресекла! — рече јој Ка |
намами у Србију, где би их после убрзо појела помрчина, као што је било и с толиким другим угл |
а им хала за господством, па им и памет појела.</p> <p>И ако је у другим приликама био вољан, д |
асавам главу?!..{S} А што ће ми, пси је појели!{S} Да видим како ће се онај ерски пас налокати |
{S} Гдегод је била која цркавица све се појело.{S} Што је било мало бољих хаљина и то се испрод |
жалити данас твоју главу, кад је ономад појео Цукићеву?{S} Јеси ли ти здрав, да идеш крвнику у |
рујем.{S} Ти си то и научио.{S} Лане си појео главу Молеру и владици Мелентију, ономад Цукићеву |
Перо, не био ти харам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је дошао Марко и шта хоће он?</p> <p |
<p>— Шта ћу га жалити?{S} Пас му главу појео!{S} Како <pb n="187" /> је радио онако ће и проћи |
сили су они под клобуком, за то ће им и појест главе.{S} Кројили су бунт да потекар упале цео в |
нда!...{S} Овако ће он свима нама главе појести, кад нисмо ми умели!... <pb n="27" /> Осушила т |
му помогао и то би му писмо могло главу појести.{S} Милош је обазрив и мудар.{S} С тога није ни |
се све бојим, да ће он Карађорђу главу појести.</p> <p>— Море, не бринем се ја за господара Ђо |
не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, појешће и ову двојицу помрчина исто онако, као оно пре |
вари, о којима његова мала другарица ни појма нема. — Да ти знаш где је себе Топола; чак тамо п |
<p>Ђорђе промукло рикну, као рањен лав, појми да се дигне и дочепа десном руком за балчак сабље |
ао слабачки <pb n="91" /> ум, и дете је појмило, да се овде десило нешто грозно и страховито.{S |
<pb n="113" /> ће му благост, коју сад покаже, доцније много помагати; Турци ће му се лакше пр |
трло он је често заустављао Наума да му покаже дивну околину, која је при самом погледу душу за |
, па опет сам се одазвала и дошла да ти покажем крваве руке твоје и да будем сведок против тебе |
ажити да се у овом тешком самртном часу покажем као кукавица.{S} Та, болан људи — Драгић рашири |
еничка детета, па ти <pb n="127" /> она покажу своје страшно разјапљене ране, и стану те оптужи |
ја био склонио, и послао му људе да му покажу где има закопана оружја и два топа, да све то ут |
један брдељак, Карађорђе се заустави и показа Науму руком ка Паланци.{S} Одатле се лепо видела |
м другу, он их диже високо над главом и показа их гомили.{S} Бурни узвици радости и одобравања |
цу, и рече да ће он ту остати; после му показа очима на Карађорђа и прошапута — за остало како |
о стање балканских народа, да се многим показале сузе на очима.{S} И ако им је све ово било и п |
, ову је кућу Карађорђе ископао!“ Да би показали како сам ја био крвожедна звер и убијао људе н |
власт у руке и нека наређује, а ми смо показали да бар умемо бити добри послушници.{S} Истина, |
ико великих војсковођа, који су на делу показали да умеју побеђивати Турке.</p> <p>Млади родољу |
северу и траже Карађорђа, што се до сад показало у више прилика, где је покушаван чак и отворен |
намере, и добри духовник никад се није показао недостојан тога поверења.{S} Милош се не боји н |
Србију, Марашлија је налазио да се може показати равнодушан према Карађорђевом повратку.{S} То |
b n="142" /> дуго мислио, а догађаји ће показати да та дуга размишљања нису остала без неких ре |
арађорђе погинуо по наредби везировој и показаће изун, како је Марашлија и њему заповедао да то |
енути.{S} Писмо ово прочитаћеш Вујици и показаћеш му га, али га давати нећеш.{S} Само ће се овд |
на тројка сретне.{S} Ова честа сретања, показивала су, да се наши путници примичу <pb n="230" / |
Срби су се окружили оружаним момцима и показивали готовост, да оружјем бране своју имовину.{S} |
требљивао читаве породице.{S} Прстом су показивали и говорили: „ево, ову је кућу Карађорђе иско |
е.{S} Њин опис човека кога су превели и показивању златица које су од незнана путника добили, с |
ац покри лице рукама.</p> <p>Гитарић је показивао као да слуша старца с пажњом.{S} Сад рече као |
обро окренуо он, Милош.{S} И тада би он показивао везирову наредбу о убиству и хвалисао би се, |
Они ће проклињати убилца; они ће јавно показивати прстом на њега — Милоша — а ко зна, да се ко |
е два три пут погледао мрко на Драгића, показујући му да му није право што га ту види.</p> <pb |
; он нешто зло смера; — рече Карађорђе, показујући на Новаковића, који је збиља закрвављено гле |
одила у некакав мрачан, тесан собичак и показујући руком на тај ћумез, викну Анти:</p> <pb n="2 |
ки ми гутљај ево овде застаје — рече он показујући прстом гушу — не могу да гледам очима онога |
васељену да му опрости, да прими његово покајање и да буде милостивна души његовој; али је васе |
а, желео бих успеха, али само толико да покајем ранију погрешку и да осигурам успех послу кога |
епку вољу, да се понова отпочне борба и покају старе погрешке — тога унутрашњег нагона, који је |
одважи и на освету, да убиство убиством покају...{S} Тада би и он сам могао пасти од подмукле у |
ли ову слатку вечерњу топлину наједаред поквари нека чудна и, за мирно село необична, врева.</p |
се за њима поводи и да се буни, чиме би покварила сав свој садашњи рахатлук.</p> <p>Милош се сл |
ји.{S} Овдашње власти могу омести све и покварити целу ствар.{S} Ако одавде срећно одемо, ствар |
ета, што их грозни Штитарац као јагањце покла, да не причају ништа о крвавом убиству владике Ни |
НЕ СЛУТЊЕ</head> <p>Било је у очи белих поклада 1817. године.{S} У руском градићу Хотину, у скр |
крста хришћанског и зар опет крст да се поклони и падне пред остророгим, шиљатим, страшним полу |
, и прислонив обе шаке на прса Милош се поклони пред везиром и рече:</p> <p>— Царска је воља, а |
ти још њега прибојаваш.</p> <p>Милош се поклони на ове речи везирове.</p> <p>— Не бојим се ја Ђ |
p>На ове речи Марашлине Милош се дубоко поклони и прозбори:</p> <p>— Голема хвала светлом везир |
ваки рахатлук, који им је милостиви цар поклонио.{S} Његова је пресветла воља да ни последњем п |
ута да умрем!{S} Боље би било сто глава поклонити крвавом Милошу, нека их свих сто поједе, само |
ару на пару, да се откупи од њих, па да поклонише коме макар излизан грош!{S} Аја!{S} Лане одне |
а бејаше стискао главу међу шаке и тако поклопљен ћутао је немо и непомично.</p> <p>Баш у тај м |
д трже, диже главу, коју је дотле држао поклопљену на руци и упре у Петра страшан, закрвављен п |
.{S} Велика торба Карађорђева, с кожним поклопцем, стајала је испражњена и бачена у крај.{S} За |
за тебе што си се уклонио.{S} Што рекао покојни Ћурћија, није човек врбовина па да се на пролећ |
божије па ма ко да га је учинио.</p> <p>Покојнике су саранили. — Одоздо је положен <pb n="301" |
мадија опет је робиња турска!{S} Читава поколења, која су рођена у слободи и провела детињство |
свога!...</p> <p>...{S}Изродиће се нова покољења, настаће нови адети, нестаће много штошта од д |
боже!{S} О велики створитељу светова и покољења!{S} Каква мора бити тајанствена и недокучљива |
таква заповест господарева, ваља јој се покоравати — рече он сад гласно.</p> <p>— Мичи се! — чу |
он, Милош, <pb n="106" /> вазда је био покоран цару, те не може веровати, да би руска влада ње |
ло; и ако је Милош познавао Вујицу, као покорна <pb n="274" /> и бојажљива човека, опет он у ду |
ако.{S} И ако је имао око себе све саме покорне слуге и послушнике своје, ипак он, чак ни пред |
ћи ће за јуначким и достојним вођом као покорни јагањци за чобанином својим, и рођеним ће глава |
лош је подмукао; на његовијем устима је покорност и послушност цару.{S} Он само о својој вјерно |
" /> Али тако исто и он тражи апсолутну покорност и слушање без поговора; његова реч мора бити |
комадом.</p> <p>— Црни несретниче, где покраде оволике паре?</p> <p>— Бог добре људе никад не |
Тесалији.</p> <p>Међутим, од свију тих покрајина Србија је тада имала највећи значај и углед.< |
<p>Тако је исто било удешено и за друге покрајине.{S} Свака од њих имала би у први мах свога за |
ија биле су тада, истина, просте турске покрајине.{S} Влашка слобода легла је у гроб заједно са |
ности, и направила од њих просте турске покрајине, пређашњи утицај грчки опет се сачувао.{S} Шт |
се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све околне покрајине, остале би тада с мало турске војске.{S} Грчк |
мали под својом управом читаве нахије и покрајине; који су заповедали хиљадама људи и претурили |
са српском војском, Ђорђе би и над тим покрајинским војскама постајао врховни вожд.</p> <p>Пит |
одржи у реду једну непокорну, бунтовну покрајину, која се до сад тако често и тако упорно буни |
о да пређе у Србију, и како у Србији да покрене ствар с успехом.</p> <p>Томе су стајале на путу |
овога избора да пређе у Србију и ту да покрене нов устанак.</p> <p>У исти мах планула би буна |
чну корист.</p> <p>Али на овом састанку покренуто је први пут питање, које је доцније било од г |
ен је сад био други и друкчији план.{S} Покрет је требао да пође од Влашке и Молдавије.{S} Оне |
свршио би се исто онако несретно, као и покрет Хаџи Проданов...</p> <p>Али, у том опасном трену |
ћна случаја да Ћаја паша погине, цео би покрет био угушен одмах у клици.</p> <pb n="225" /> <p> |
Србије заинтересовати Русију за народни покрет на Балкану, и изазвати је да узме народну ствар |
д је у Србији 1815. опет букнуо народни покрет и синула каква таква нада за повратак ранијих сл |
њине оружане снаге.{S} Спреман је општи покрет, и <pb n="164" /> Ђорђе је био истакнут да стане |
боји да се и они не умешају у тај општи покрет, те би га могли пренети и амо преко Дунава на ср |
веома много полагало на то, да у општи покрет буде увучена и Србија.{S} Управо од ње се тражил |
ту би можда и он, Милош, погинуо, и цео покрет свршио би се исто онако несретно, као и покрет Х |
дити духове, да с већим поуздањем уђу у покрет, а већ доцније ствар би се обелоданила сама по с |
а би он морао знати кад би било каквога покрета у том правцу, као што Добрњац мисли.</p> <p>Пош |
е се тражило да се стави на чело целога покрета т. ј. да она прва и отпочне борбу.</p> <p>На уч |
е је био истакнут да стане на чело тога покрета, а сви балкански родољуби и мање војводе били с |
о дошло дотле да су емигранти све своје покрете морали вршити у највећој тајности.</p> </div> < |
збраздано лице било је веома осетљиво и покретно; сваки осећај на њему се изражавао и <pb n="56 |
рал Стољетов искочи живо из кола, лаким покретом руке отпоздрави ћирицу митрополитова, који га |
анти гајили су непрекидно мисао о новом покрету, о новој борби, о новим победама, слави и успес |
ењао и грчевито се трзао.{S} При сваком покрету ране су се још више отварале и крв је у млазеви |
док се заједнички радило на заједничком покрету у целој европској турској, грчки родољуби, у по |
допирати неразговетне слутње о влашком покрету и о ровењу које тамо врши грчка хетерија.</p> < |
узети целокупну војну управу у народном покрету, који је на прагу и који ће планути у најкраћем |
ћна електрична струја; у једном снажном покрету Цукић се праћну и изврте полеђушке, упаљена гуж |
мала највећи значај и од њеног учешћа у покрету зависио је у опште успех целе ствари.{S} С тога |
је све...{S} Сузе га загушише и старац покри лице рукама.</p> <p>Гитарић је показивао као да с |
она развеје; он клече у блато и блатом покрива главу своју, па тако понижен и с блатом сравњен |
но реч од главе до пете, али је све то покривала огромна, бела сукнена кабаница какву обично н |
раће цела природа, а дебела ледена кора покриваће земљу; после ће опет долазити благословено пр |
ићи руке, извући их и метнути одозго по покривачу.</p> <p>Ово охрабри жене и она с десна прозбо |
полеђушке на поду крај угашена камина, покривен по глави кабаницом, испод које су му вириле са |
<p>Лево од њега, с друге стране ватре, покривен кабаницом по глави, лежао је човек чије се лиц |
Донекле, он је био већ по самој нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је у добром друштву умео и |
пљуснуо право у лице.{S} Цукић је лежао покривен кабаницом, испод које се бејаше отегла велика |
ао је згучен потрбушке, и одозго је био покривен кабаницом.{S} Марко застаде за тренутак, као у |
ком друму указа се обична руска тројка, покривена арњевима, које беше попао дебео слој прашине. |
јка, запрегнута са три ватрена мркова и покривена платненим арњевима.{S} Карађорђевица брзо отв |
ревала је, и дуго непостицана, беше већ покривена белим пухором.</p> <p>Вујица лежаше још непом |
ред колибом лежало је друго мртво тело, покривено насеченим бурјаном тако, да му се глава и гор |
ио у руци осредњу секиру, <pb n="25" /> покривену остраг под гуњем, а Марко је држао једну руку |
, држећи у руци спремљену качкету да га покрије и улови.</p> <p>Али, ах! тек што је мали ловац |
, а у мрачној провалији, коју је одозго покрио густ сплетен павитњак, чује се вечито шуштање ла |
ље од њега, седео је на другој постељи, покрупан, црномањаст <pb n="42" /> човек с пером у руци |
и двеста кеса, и пристајао је да се то покупи у народу у року од године дана.</p> <p>Милош је |
нуо с војском у народ, попалио би села, покупио робље и учинио триста јада, особито како су Тур |
о ће се на мени распасти.{S} Цело ми је покућанство она тиква за воду, оно крње лонче и дрвена |
а му је да заповеда и господари.{S} Ако покуша какво зло, с тога ће га покушати — рече Карађорђ |
до сад показало у више прилика, где је покушаван чак и отворен бунт против Милоша.</p> <p>Из с |
остраној оџаклији.</p> <p>Неколико пута покушавао је да прилегне, онако обучен, на миндерлук, а |
твар је била у овоме: — Пошто је узалуд покушавао да одбије Карађорђа од српских послова и да у |
а! — рече најзад болно.</p> <p>После је покушавао не би ли на којигод начин могао отклонити крв |
осталом, ја сам и хтео, ја сам нешто и покушавао, али ту се испречише остале војводе па не дад |
, то и окушао, а Бог је дао те је његов покушај сретно испао.{S} Што сад он мора да увија и да |
тумачи као жудња за влашћу и насилнички покушај да преотме Милошу господство, које је овај свој |
оћу, из мрака, могло би бити нападаја и покушаја да Цукића отму.{S} С тога је, ради сваке сигур |
у чинили су све да их спасу, али су сви покушаји остали без успеха.{S} Марашлија је био неумита |
</p> <p>У писму се говорило како су сви покушаји Милошеви, да с Турцима путем погодаба осигура |
у нову мену и примицала се својим првим покушајима и опитима, где се од речи прелази на дело.{S |
} У њој се говорило како су њих двојица покушали да дигну бунт међу мирном царском рајом, те ће |
а века, он је још и ојачао, јер су Грци покушали да се јаве као пријатељи румунскога народа, и |
а опет какву је муку имао Милош, кад је покушао поново да подигне народ.{S} Изашли на Љубић, па |
ваљало забашурити, и Карађорђе је то и покушао.{S} У томе згодно му је дошао говор Германов, к |
.{S} Ако покуша какво зло, с тога ће га покушати — рече Карађорђе замишљено.</p> <p>— Па ето му |
едао, па ме онда запита пола зачуђено а пола чисто прекорно:</p> <p>— За бога, Јело, како бар т |
ста, свакога стања и положаја и обојега пола.{S} И све се то сада тискало <pb n="83" /> и гурал |
а друга спремна кола позади куће.{S} На пола сахата <pb n="245" /> за тим, крене се и Карађорђе |
грдно се испекла.{S} Језик му је био на пола пресечен, одгризао га је у мукама својим рођеним з |
к себи.{S} Остали су заједно скоро пуна пола сахата.{S} Ту је Милош разложио Лисовићу све потан |
ет ме је дуго гледао, па ме онда запита пола зачуђено а пола чисто прекорно:</p> <p>— За бога, |
трополита нестаде из друштва, и више од пола часа остали су заједно у побочној соби, где су се |
едајући почешће испод ока.</p> <p>После пола ноћи, гости се већ јако проредише и наскоро остадо |
лупа необично пресече Милоша.{S} Да се пола дома срушило, не би се толико препао.</p> <p>У прв |
Побих оне босанске кучиће, што огулише пола нахије.{S} Две године како саставља сиротиња пару |
у је лежала преко крила, и извуче је до пола...</p> <p>Но у томе стиже и други ударац.{S} Ово ј |
спремна Наума.{S} Он је рано легао и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и старца Срб |
и полако опет затворе, по некад само до пола, и тада то полузатворено око изгледа страшно.</p> |
знаника његова, где су провели близу до пола ноћи и овде је Карађорђе и преноћио с Наумом.</p> |
а, или као да се ова грешна земља преко пола цепа и дроби, така страшна ломњава испуни сав прос |
су да иду напред тако, како ће за једно пола сахата свуда раније стизати од Ђорђа и Красиса, ко |
асрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пола извучен јатаган, и мало је требало, па да ту одмах |
ио.{S} Поверовао је донекле, али само у пола.</p> <p>Но за првим дошло је убрзо друго писмо Мил |
било је отворено сасвим, а десно само у пола.{S} Но те отворене очи нису гледале и нису виделе. |
Ако одавде срећно одемо, ствар је већ у пола добијена — тврдио је Карађорђе.</p> <p>— Онда ћемо |
p>На учешће Србије, Грци су веома много полагали и с тога, што је Србија словенска земља.{S} Он |
х целе ствари.{S} С тога се веома много полагало на то, да у општи покрет буде увучена и Србија |
пије па до губилишта, спровод се кретао полагано, стопу по стопу.{S} И ако су два реда јаничара |
ва гурнути на Грчку.{S} С тога је много полагано на то, да устанак у исти мах плане у Влашкој, |
није ни мало претеривао, кад је толико полагао на постигнути успех против њих.{S} Умирен и обр |
кад је сазивао ове људе, он није толико полагао на њино решење, но главно му је било да испита |
оруке и обећања Милошева не треба ништа полагати.</p> <p>Ово гледиште нарочито је заступао Јако |
изневерио ове лепе наде које се на њега полажу — да бог да му ова његова рођена сабља главу одс |
се лаћам.{S} Толико <pb n="222" /> људи полажу на ме сву наду своју и верују да сав успех од ме |
лу Новаковића.{S} И сам да се спреми за полазак, а о целој ствари да ћути као заливен.</p> <p>П |
ву тих позива, већ се почео спремати за полазак у Србију.{S} Милош је за то сазнао, па се и он |
зу Милошу безгранично одан.</p> <p>Пред полазак Милош је Лисовића поново звао к себи.{S} Остали |
4.000 а не 10.000).{S} Кад се доцније, полазећи с руским мајором Орловим за Русију, Карађорђе |
о каже!{S} Како је наја плакала кад смо полазили!{S} Па све љуби праг и плаче: „слатка кућо мој |
споља до врата, и кријући га иза леђа, полако и опрезно се стаде приближавати притајеном Цукић |
рашчићима, и као жеравицом живим очима, полако прикрада опрезном лептиру, држећи у руци спремље |
вде је Карађорђу, још из ране младости, полако расла и сазревала велика мисао о свесрпском осло |
опет задими.{S} Ћутао је и сркао каву, полако пуштајући густе димове.{S} Кад доврши каву и лул |
немиравати његов мали гонитељ.</p> <p>— Полако, Лексо, сагни се да те не види — учи шипарчића њ |
на то уши и рече чисто очајно:</p> <p>— Полако, по Богу побратиме, баш ми та лупа ланаца кроз м |
негде у даљини има буре, која се можда полако примиче.{S} Милош се чуди, откуд то да су ова по |
буктана ватра.</p> <p>Тројка се кретала полако, држећи се главне широке улице.{S} Али тек што б |
ћи га, не хтеде га дирати и обадва пута полако се повуче.</p> <p>Наједаред Карађорђе се трже и |
јаше украо сан.{S} Карађорђевица устаде полако и на прстима изађе напоље, па се мало доцније вр |
на света.{S} Војвода руднички постао је полако кнез српски.{S} Одношаји у земљи још нису били у |
ре, Карађорђе оста још подуже; купио је полако мрве што се бејаху расуле по његовом крилу и саб |
ке бејаше задела за појас.{S} Тројка се полако губила у јутрењем сумраку и њена зврка чула се с |
ледало као прамен лака облачка, који се полако лелуја баш на оном рубу где се небо ослонило на |
икога човека и великога Србина, мрак се полако поче разбијати.</p> <p>Али сутрадан, по нестанку |
око њега — рече Наум.</p> <p>Драгић се полако удали.{S} Али још он не бејаше замакао за колибу |
а.</p> <p>— Разоружајте га! — рече кнез полако — прегледајте га добро, и припазите да гдегод шт |
Он се прекрсти, прекрсти се три пута и полако прошапута: хвала Богу, само је сан.</p> <p>Још н |
гова мајка Вишња.</p> <p>Она му прилази полако, хвата га за рукав и вели му мирно али сасвим ра |
их зрака.{S} Сутон као да мили и силази полако с околних брежуљака на којима се црне шумарци гу |
сти своје.</p> <p>Осуђеници су корачали полако, али чврстим поузданим кораком.{S} Овда онда пог |
Наједаред старац се осврте и проговори полако: — Ево овде! — затим пресече улицу и на другој с |
но звера по колиби, па му се очни капци полако опет затворе, по некад само до пола, и тада то п |
и“ — и бојећи се да га не пробуди, Наум полако изађе напоље.</p> <p>Пред колибом он застаде и о |
смо га оно у поноћи видели.</p> <p>Наум полако устаде, протегли се и видећи да је и ова мучна н |
чке обухватио Марка и гуркајући га тако полако, изведе га напоље.</p> <p>Никола бејаше изашао п |
/p> <p>Кад је све било спремљено, Петар полако откључа врата и опрезно уђе унутра, да види да л |
тних рибица, у густим масама пливале су полако површином млаке воде, праћкајући се весело.{S} Н |
е разговор сами међу се.{S} Говорили су полако, али, како сви остали ћуте док један говори, у к |
тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно полане бејаху стисли Турци са свију страна, кад Марашли |
табане.{S} Сећаш ли се, како смо се оно полане вили као црв под кором?{S} Почесмо и улазисмо у |
силанти једном пријатељу, колико тек да поласка мени, пошто сам се и ја ту десио као гост, а гл |
н нисмо залогаја једног окусили.{S} При поласку незгодно нам је било да што спремимо, а после у |
ножне столичице на којој је седео, паде полеђушке и диже ноге у вис.</p> <p>— Тако!{S} Сад је с |
нажном покрету Цукић се праћну и изврте полеђушке, упаљена гужва сена догоре; у мрачној одаји ч |
јући опрезно, као мачка, Цукић је лежао полеђушке на поду крај угашена камина, покривен по глав |
људи поспе, ватре се погасе, чак и пси полежу и село утоне у таму и тишину.</p> <p>Али тако ни |
о је подуже и говор му је био жив и пун полета.{S} Завршујући га он рече:</p> <p>— Видиш, Науме |
шни и крвави тренутак на Љубићу кад оно полете ти и диже Ракетин разбијени добош, и узе у њега |
дати.</p> <p>— Вала, да ми је видети да полети његова глава, па тешто, макар и они главом плати |
а разговор.</p> <p>С таком поруком Анта полети у Београд и изађе пред Милоша.{S} Погодио је био |
му не да нигде стати.{S} Огромни лептир полети пет-шест корака па стане на какав цветак, шири с |
ају и двеста!{S} Ако полећу, наше главе полећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци почес |
двоје; нека их догнају и двеста!{S} Ако полећу, наше главе полећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од ка |
Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убришите...{S |
дарио у вас рају, те ви сад тикве жешће полијећу но приђе кад је Скопљакова чорда сијевала!{S} |
ема са знањем царева.</p> <p>То је била политика Карађорђева.{S} Таким представљањем он је хтео |
ама по себи.</p> <p>То је била она иста политика, као оно што су у почетку устанка 1804. год. г |
ао од народа!{S} Не зна народ за велике политике, већ ко њега једном превари и упропасти, он хо |
илоша и доста је добро прозирао његову „политику“, или, како је он то обично звао „ширетлук.“ О |
и и да се сложи с оштрим мерама које су политици често неопходне.{S} Отац Мелентије био је меко |
се овакав разговор водио између ова два политичара, у другој српској кући, у једној нахереној с |
ведник свију балканских народа, као њин политички поглавица и неограничени вођ целе њине оружан |
е он сам себи разлагао, како је тадашње политичко стање његова тековина, у коју нико нема права |
бро знам с каквим је тешкоћама скопчано политичко васкрснуће једнога народа, који је изгубио ск |
м нешто нашем полициском приставу (члан полиције) а он се накостреши, не даде ми ни реч изустит |
{S} Пре неки дан наговестим нешто нашем полициском приставу (члан полиције) а он се накостреши, |
руке промене, које за собом носи читава половина једнога столећа, још неће бити кадре да утру т |
бљена.{S} Шта више, врат није био ни до половине пресечен!</p> <p>Џелат пребледе и уздрхта.{S} |
stone unit="subSection" /> <p>Било је у половини априла 1817. године.{S} Петроград је у то доба |
је било у целој Србији човека који би и половину од овога смео креснути Карађорђу у очи.{S} Не |
таман згодно наслони на дрвени пањ.{S} Положај је био згодан.{S} Џелат узе своју криву дамаски |
епа Јелада.</p> <p>Но њин је географски положај друкчији.{S} Док је Грчка преко света од Русије |
зак.{S} Тада, у љутини и страху за свој положај, Милош би био кадар да учини све.{S} Овако, кад |
дужност и обавеза која истиче из висока положаја њина.{S} Ако у Милоша неће бити више милости и |
, свију доба и узраста, свакога стања и положаја и обојега пола.{S} И све се то сада тискало <p |
ла закопан у земљу.</p> <p>Овако у овом положају ова је глава изгледала страшна.{S} Очи разрога |
> <p>Покојнике су саранили. — Одоздо је положен <pb n="301" /> Наум, па одозго преко њега метут |
ремљено је и све остало што треба да се положи заклетва.{S} Они да се закуну њему на верност и |
> недавно за вођу, и већ сте и заклетву положили.{S} Али по нашој памети, то је само грчко лука |
нут.{S} Милош ће на рачун оштете Турака положити везиру у року од године и по 600 кеса, а везир |
за коју сам ја вазда готов главу своју положити.{S} И ако је велики падишах икада имао верна р |
> оборена стабла, повијене гране и сухи поломљени огранци, скркли у непролазан сплет, стоје две |
Карађорђе осети само, како и њега и то поломљено џиновско дрво прогута тмуша и некуд понесе ст |
оји је прихватише и донесоше кући скоро полу мртву.</p> <p>Код куће је баба Јана дуго лежала он |
ево већ од 10—12 година, прво уз свога полубрата војводу рудничког Милана Обреновића, а после |
рекрсти и трипут пољуби земљу, шапућући полугласно:</p> <p>— „Слатка моја мајко, света земљо мо |
творе, по некад само до пола, и тада то полузатворено око изгледа страшно.</p> <p>Верни Наум по |
султаново.</p> <p>Мало даље од њега, у полукругу стојали су везирови великодостојници, одређен |
ми добри, све је како најбоље хоћеш, а полумесец опет све ниже и ниже обара рогове, турска сил |
адне пред остророгим, шиљатим, страшним полумесецом, знамењем силе и господства турског!{S} О с |
дина која је у то доба имала неку своју полунезависну унутрашњу самоуправу, при чему је турско |
рце искупљених родољуба.{S} И наскоро у полуосветљеној дворани чу се гласно јецање.</p> <p>То ј |
еручке узе изгртати између клада мокро, полутруло лишће, избацивати одломке кора, а уз то је ос |
е.{S} Милош се чуди, откуд то да су ова поља овако пуста?{S} Ето, ту у близини има кућа, станов |
је Суводол, где је Нишор, где су толика поља крваве <pb n="211" /> борбе и мегдана; где су толи |
земљорадник орао и топио знојем плодна поља своја.</p> <p>То што је код Римљана чинио један Ци |
засеје и обради напуштена и запарложена поља своја; да опет пропоју порушене богомоље српске; д |
домове и огњишта своја, остављали бојна поља, на којима су толико пута брали победничке лаврове |
слободних кћери српских; опет да оглуве поља и дубраве, које су се до јуче разлегале од веселих |
ељи српски; <pb n="223" /> да друмови и поља српска опет буду безбедни и сигурни, да не мора ст |
, у удаљеном предграђу, где већ настају поља и ливаде и где су настањени махом сиротнији станов |
ека водопада.</p> <p>Цела калемегданска пољана била је притиснута шареном сабијеном гомилом, гд |
је страшан:{S} Пукла широка недогледна пољана, отворена са свију страна, а у њој ни грма ни тр |
егдански, тада је било пуста, разривена пољана, пуна камења, цигаља и других отпадака заосталих |
у самртничку песму преко пустих снежних пољана гружанских; а кроз тај урлик бурин и нечујно је |
у ноћ, као смушен и безуман јури пустим пољанама, бежи од себе самога, бежи од грехова својих.{ |
јала лепа зелена трава.</p> <p>Усред те пољане стоји огромно дрво с горостасним гранама, што су |
еман и оправан.{S} Бежи од људи у пусте пољане и целу боговетну ноћ, као смушен и безуман јури |
Саве и од Синџир-џамије и окупљао се на пољаници где је сад Реалка и гостионица „Српски Краљ“.< |
Сви погледи били су управљени на једну пољаницу, која је била одређена за губилиште <pb n="82" |
ине.{S} Сад иде равницом, иде засејаном пољаном, где се и с једне и с друге стране дижу лепи, з |
кроз овај згуснут мрак, како кроз пусту пољану, као црна авет лута једна чудна људска прилика н |
круте турске владавине.</p> <p>Градско поље, где се сада подиже красан парк калемегдански, тад |
етњим припекама спари и сасуши, те цело поље изгледа као опаљено.{S} По томе пољу играла су се |
живинче у помами јури као муња низ голо поље.{S} После наједаред коњ се зауставља, а јахач тада |
је шума, није овако као овде, све само поље.{S} А код наше куће увек пуно, пуно људи; све с пу |
p> <p>Али од времена на време ово пусто поље наједаред оживи, напуни се света и бурне хуке и вр |
ло поље изгледа као опаљено.{S} По томе пољу играла су се турска деца, ваљала се гомила лених т |
а, он је на једном извади, прекрсти се, пољуби је у сечивици и закле се њоме, да кад је једном |
е ми наја рекла да пољубим земљу; вели, пољуби сине слатки, ево овде си се родио, чедо моје; по |
их све у леву шаку; затим се прекрсти, пољуби оне мрве, разгрну жеравицу на огњишту и сасу их |
зад диже хартију, коју је држао у руци, пољуби је, мету је на чело, опет је пољуби и понови так |
латки, ево овде си се родио, чедо моје; пољуби нашу лепу и слатку српску земљу, бог зна дали ће |
м отпутовали су.{S} На растанку жена га пољуби у руку, а он јој рече само:</p> <p>— Пази децу, |
.{S} Што везир заповједа, Милош мора да пољуби па да учини, уисало му јал’ не уисало!</p> <p>— |
ци, пољуби је, мету је на чело, опет је пољуби и понови тако три пут узастопце; најзад је разви |
ла за то! — рече Анта са сузним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам се прибојавао.{S} Какви |
ту, подиже га према себи, прекрсти се и пољуби га и рече јасно: „заклињем се“.</p> <p>Милош се |
ужајући Петру пиштоље Цукић га загрли и пољуби и додаде:</p> <p>— Других сведока нема, али пред |
ош се и сам прекрсти, маши се за крст и пољуби га.{S} Затим обриса зној, који га беше пробио, п |
мљи ничице, трипут се прекрсти и трипут пољуби земљу, шапућући полугласно:</p> <p>— „Слатка мој |
е молио Богу.{S} После ми наја рекла да пољубим земљу; вели, пољуби сине слатки, ево овде си се |
да се рукују, но они обојица уграбише и пољубише га у руку.</p> <p>— Јесте ли живи, јадни! — уп |
еју бурмут, деда.{S} И ја сам им до сад помагала.{S} Да их викнем?{S} Како ће се обрадовати, ка |
</p> <p>Таквом расположењу Карађорђевом помагало је и само држање Вујичиних момака, чији је шап |
е, мушкарчић, од својих десетак година, помагао му је у томе.{S} Драгићу нешто беше поднадуло л |
одмах поче копати раку, а синчић му је помагао избацујући земљу лопатом.{S} Рака је већ била и |
му Бог да.{S} Ми нећемо ни сметати, ни помагати, али ћемо увек чувати ово што имамо.{S} Нашим |
благост, коју сад покаже, доцније много помагати; Турци ће му се лакше предавати, кад знају да |
шкргутну кивно зубима, он викну својим помагачима да оставе Драгића, да га не везују, а сам до |
ска; и опет да српско јунаштво ништа не помаже; и опет да српске патње никога не дирају, а српс |
лежала на Милошу обвеза да по могућству помаже те намере везирове.</p> <p>У мислима о свему том |
е.{S} То сад треба чувати.{S} Зато ја и помажем Милошу колико могу.{S} То је помоћ Србији и оно |
ећ би нас пустили да се према приликама помажемо, како нам је где боље и лакше.{S} Али Руси гле |
је на језику.{S} А откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад си ти почео ку |
ике, као и њине јатаке и присталице, да помажу Турцима да их похватају.{S} Тефтиши су бивали об |
аша и барона, па се опет сви то слажу и помажу и живе људи пријатељски један уз другога, а код |
бејаху селе да се одморе, па тако мало помало ушле у разговор.{S} Седеле су у мраку, јер се на |
а, у загрљају његових снажних жила, већ помаља своју плаву главицу, шиљући у мирисном даху радо |
ога срца и једне лобање!{S} Зора се већ помаљала, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозничав |
од милости, од проштаја и утехе.</p> <p>Помаман у тешком душевном бунилу, он тада замеће борбу |
рне га мамузама тако да јадно живинче у помами јури као муња низ голо поље.{S} После наједаред |
"217" /> твој долазак.{S} Тек они ће се помамити како ваља.{S} Ја мислим, они ће кренути за тоб |
тешким греховима без опроштаја.</p> <p>Помамна ветрина страховито је звиждала своју самртничку |
турском дину (вера) није било станка ни помена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде и црноме ђавол |
падало.{S} Они никад нису дали ни да се помене о томе, да ми можемо што сами за се удешавати с |
</p> <p>Марашлија је чекао да Милош сам помене ради чега је дошао, а Милошу је опет било незгод |
Мелентије остаде као врло богат човек. „Поменик”.</note> <note xml:id="SRP18933_N4">Узречица, к |
својим господарем, тек он ми је први то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, поу |
џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поменути.{S} Пре неки дан наговестим нешто нашем полици |
зауставим од бегства, кад је већ он био пометен од болести, па наједаред плану и срдито се прод |
не бујне дажде, и од људи који га овако пометена с чуђењем срећу и од животиња које немо слушај |
пати, макар пред зору.{S} Пази да се не пометеш... — Сутра до подне мора се свршити па било как |
S} Ја се све бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке.{S} А кад се тако једном учини зло, |
Само спремите све што треба да не буде пометње и чекања кад ја дођем.</p> <p>На томе се растад |
а, кад су им се мужеви по оделу са свим помешали с осталим тамошњим мештанима.</p> <p>Жив је би |
а у шест нахија.</p> <p>Од кад се Милош помешао у народне послове, а особито кад се истакао као |
нејаке тиће, све у славу имена српског; помињао је како од валовите Дрине и Новога Пазара па да |
Ако буде паметан да за власт ништа и не помиње у почетку, но да помогне да заједнички ослободим |
<p>— Богати, снајо, сећа ли се Србије и помиње ли што о повратку?</p> <p>Чолакантиница се чисто |
ини пред благим духовником, и што да му помиње чак и о могућој смрти Карађорђевој.{S} Да би кол |
стити.</p> <p>— Ћут! — вели — о томе не помињи; да чује префект обесио би и мене и тебе.“</p> < |
се све већма распаљивали и свака његова помирљива реч изазивала је код обе стране све љућу разд |
ред мисли, у које се по најчешће мешала помисао, како би то згодно било да Карађорђа нешто збиљ |
чи за мном?“ Од саме ове <pb n="130" /> помисли њега хвата самртни страх и он хтеде нагнути да |
енадно спопада самртни страх, при самој помисли на шта се одлучио.</p> <p>„Дознаће се, разгласи |
ише, а очи му стоје лепо заклопљене, он помисли у себи: — „Хвала богу, лепо је заспао, бар ће с |
шли у бербу.{S} Котило ти турско твоје, помислим ја, нећеш га, вала, ти жњети усред зиме, кад н |
дочути с друге које стране, те би одмах помислио да је Карађорђе дошао да њега обори и да проти |
око себе — та, болан људи и браћо моја, помислите, шта ви од мени тражите!{S} Да будем лажљив и |
лажљив и варалица на самртном часу!{S} Помислите, шта би могао мислити кнез Сима у тренутку ка |
чио страх од тих састанака.{S} А што не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили што с |
гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао помислити кнез Сима.{S} Па зар с том мишљу да оде на он |
— Нешто мислим, да ли истина Црни Ђорђе помишља да се опет кадгод врати амо, и шта ли би било д |
ћас толико страховао, кад ето нико и не помишља да учини Карађорђу какво зло.{S} С тим мислима |
шта ли они мисле, чему се надају, да ли помишљају на повратак у Србију и на какав начин.</p> <p |
товима части и славе.</p> <p>Па ипак се помишљало и на најгоре, па су се побринули и за тај слу |
амерама које су против њега кројене.{S} Помишљао је на стотину случајности које се могу десити, |
, колико би ме сагледо?...{S} Зар би он помишљао колико сам добра ја учинио овој земљи само за |
ме, кад нико не жање, и решим се, да их помлатим, па макар ми после ти твојом руком главу одсек |
ђене куће његове.{S} Доста је он других помлатио!</p> <p>Кроз Врљу бејаше преговорила стара осв |
је на писму мур, такав изговор не би му помогао и то би му писмо могло главу појести.{S} Милош |
<p>И Паштрмчеве молбе збиља нису ништа помогле.{S} Драгић, истина, није кренут те ноћи, али је |
бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помогле ни његове кабадахије, ни стражари, ни нико!...{ |
ло до <hi>нашега добра</hi>, они би нас помогли чиме могу, али нас не би везивали да се морамо |
е сипале из копита.{S} Али и то је мало помогло.{S} Светина се за тренутак разгрне и уклони, ал |
но што даје Милош — то би можда једино помогло.</p> <p>— Није ваљда дотле дотерао, по Богу!{S} |
авити.“</p> <p>— Зар ти мислиш да би то помогло?</p> <p>— То је још једино што може помоћи.{S} |
и земаља.{S} Да је Милош паметан, па да помогне да се све ово ослободи, ту би онда било места з |
р у земљи.{S} Војвода Добрњац рад је да помогне кнезу Милошу у његовом данашњем тешком стању, и |
ласт ништа и не помиње у почетку, но да помогне да заједнички ослободимо земљу!</p> <p>— Србија |
интересе.{S} Сви они траже да их Србија помогне, али не у свом, но у њиховом интересу — рече Ге |
између Марашлије и Милоша, да Марашлија помогне у Цариграду Милошев захтев да добије право насл |
рах Милошев.</p> <p>— Али ако све то не помогне?</p> <p>— Онда ћемо убити Милоша!{S} Ми с њиме |
у очи, као веле, нека крене он Србију и помогне да ослободимо Грчку, а већ после што ће видети |
њега не узимам да служи мене, но да ми помогне да што боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли ти |
д особито журили да нам повише и појаче помогну, а кад дође да се преговара с Турцима и да се у |
уси не ометају у њином подузећу и да им помогну чим могну, новцем и оружјем, ако не могу људима |
ело велико дело наше и како нам сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и онако сретно разбисмо |
ир, па му после, Боже прости, ни бог не поможе!{S} А после, мислим и то, како је он пре Русе за |
за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, који помози раздрешити.{S} Говорисмо отоич, ако је са знањем |
ородици, <pb n="26" /> а нека се и Богу помоли.{S} Јазук је да крштено створење умире као мрцин |
има, а без једне ноге.{S} Чим се старац помоли, сакупљени свет поздрави га с пуно дирљиве поште |
80" /> <p>— Рајо, ако хоћете, можете се помолити Богу по своме закону.{S} То је милост везирова |
само по ту цену могла се добити сложна помоћ ратоборне Србије.</p> <p>И Грци су доиста веровал |
бегунцима, али за огромну већину та је помоћ била веома незнатна, а после није се уредно ни из |
и помажем Милошу колико могу.{S} То је помоћ Србији и оном јадном народу.{S} Зато се љутим на |
м приликама не би могла указати никакву помоћ.</p> <p>Али емигранти су се уздали поглавито у се |
и сад се баве тамо по Русији, где имају помоћ и издржавање од руске владе.</p> <p>На те бивше н |
м.</p> <p>Истина, Русија је давала неку помоћ српским бегунцима, али за огромну већину та је по |
под руском заштитом, примао је новчану помоћ од Русије и управо се сматрао као руски човек и н |
о што Милош ради.{S} Њега треба, дакле, помоћи, а не да му се подмеће нога, као што се одовуд р |
и су ове године потерали још и црње.{S} Помоћи им није више било и они су ове године платили гл |
кнеза Симу, кад му се сад не може ништа помоћи.{S} Освести се, прибери се, капетане Драгићу, и |
говора и џевапа“.{S} Шта могу ја ту сад помоћи.{S} Ја с тим људима немам ништа, и мени они нису |
ест, па да ти се рекне, како нема друге помоћи, но да се исповедиш духовнику и да кажеш све што |
а медом нахраниш.{S} Него ту нема друге помоћи; њему ваља вратити онаком истом мером каквом он |
а.</p> <p>— Нема друга изласка ни друге помоћи; морам умочити руке у крв, па што да бог!{S} Кум |
гло?</p> <p>— То је још једино што може помоћи.{S} Знам ја те кукавице што су тако брзе на кида |
ити!{S} Кад ми у мојој невољи не можете помоћи, оставите ме бар на миру и мир је међу нама гото |
мало пре говорио. — А шта ће кнезу Сими помоћи твоје друштво?{S} Зар није боље спасти главу па |
а је решена.{S} Нико им више није могао помоћи, њине главе сутра ће пасти под ударцима сабље џе |
увуче још кога верног човека који ће му помоћи.{S} Тако су позвани Павле и Вујица.</p> <p>Дакле |
ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског тамничара, и он ће ваљда знати што ви |
је већ стајао турски џелат са своја два помоћника.</p> <p>То је била огромна људа с грдном прос |
продужавао у две струке.{S} Два снажна помоћника џелатова дочепаше, један за једну други за др |
ноге добро везаше.{S} Тада му један од помоћника џелатових намаче каиш на главу, удешен као за |
p> <p>Тражећи на све стране савезнике и помоћнике, који би олакшали борбу грчкога народа за сло |
ће ови дојурити тамо и биће ми поуздани помоћници као што су и пре били.{S} Али сад да их зовем |
нису више његови другови, његови ратни помоћници, људи који деле са њим зло и добро, које одуш |
белио скоро сав потиљак.</p> <p>Док су помоћници џелатски овако спремали саме страдалнике, гла |
ањичари предадоше заробљенике џелатским помоћницима и ови одмах отпочеше припрему.</p> <p>Прво |
једаред бабино лице силно се натушти и помрачи, као да се некакав тежак облак душевни сави по |
у Србију, где би их после убрзо појела помрчина, као што је било и с толиким другим угледним љ |
} Овако се бојим, појешће и ову двојицу помрчина исто онако, као оно пре 5—6 дана Цукића.{S} А |
ариграда, и нису чекали да им се дваред понавља.{S} Ко је био тугаљив око врата, обично је глед |
казним једног брата — сутра други брат понавља ту исту погрешку.{S} Шта ми је онда остајало др |
одељка, песма је, као с неком иронијом, понављала ове драстичне речи:</p> <l>„Чудиће се и гора |
ре, Петре!{S} Ти си ми крив за све ово, понављао је Марко гњевно.</p> <p>Прошло је добро по сах |
н боја и мегдана, а рачунао је да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Карађорђа.{S} Дружећи се |
јаги воде, а примали су и цевчили вино, понајвише ракију.{S} Кад су се добро поднапили и коње м |
>Милош је за све време мало говорио.{S} Понајвише је пуштао да други кажу шта мисле, а он је са |
и, састајао се и с неким људима, али је понајвише времена провео у разговору с Наумом и у преми |
одлазила је у Кишињев где је тада било понајвише Срба, махом војвода и другова Карађорђевих, к |
плуг и мотика нису му ишли од руке.{S} Понајчешће се налазио око кнеза Милоша, и био је вазда |
о њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту нас понајчешће остављају саме, нити су се икад особито жури |
кве царевине без газде, па да се ту сви понамештају за кнезове и војводе.{S} Тек што је отрљао |
и ли ми опростила?“...</p> <p>Ово чудно понашање овога непознатог човека јако је зачудило кнеза |
својим огромним растом и својим чудним понашањем.{S} Чим је ступио на српску земљу овај човек |
се и тужите ме што се ја воде састајем понекад са људима који отуд долазе, и бедите ме да ја о |
S} Ту је тада било толико Срба, да се у понеким улицама чуо само српски говор, а у чаршији, на |
Вучка, да неизоставно дође на трло и да понесе што треба за опело, али да о томе ником ништа не |
ено џиновско дрво прогута тмуша и некуд понесе страшна холујина.</p> <p>У том тренутку он се пр |
пружи момку до себе са заповешћу, да је понесе за њим.</p> <p>— Држ, ту торбу па чувај ово као |
а глава била је дата другом дечку да је понесе.</p> <p>Тако две одрубљене главе двојице јунака |
p> <p>Једном приликом Чимбарлији бејаше понестало пара, а он насред друма сретне сељака с колим |
новцу, то се једино у оној брзини могло понети.{S} Али новца је мало било код српских војвода, |
ежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, но у тај мах долази му на ум, како не ваља ово |
скупља од твоје рођене, онда ћемо твоју понети у Београд.</p> <p>Вујица подиже очи и погледа Ли |
о и блатом покрива главу своју, па тако понижен и с блатом сравњен цвили и преклиње за једну је |
оме?</p> <p>Духовник се дубоко замисли, пониче и Милош и подуже су обојица тако ћутали.</p> <p> |
славним данима јуначке борбе, ваља сада понова да повију врат и да се укошкају у страховити роп |
И као оно у почетку устанка, он је сад понова осећао да је опет дошао на њега ред, да он први |
жњу, једну неодољиву крепку вољу, да се понова отпочне борба и покају старе погрешке — тога уну |
м човеку бејаше поручио Карађорђу да се понова врати на Драгићево трло, па ту да га чека, јер с |
и после оваке одсудности, враћали су се понова тренутци двоумице.{S} Милош је тада осећао како |
а поново гази у опасну борбу и ризике и понова да ставља на коцку и себе и сву породицу своју.< |
м монолозима, а она се с нова пробуди и понова налети на њега с новим сумњама и прекорима.</p> |
шћено за неколико дана, и Србија и Срби понова би пали у голему немилост код султана.{S} Зар са |
уо да је Црни Ђорђе намеран да се врати понова у Србију.</p> <p>Милош је испод ока пажљиво пром |
Кад су после Карађорђеве пропасти Турци понова завладали Србијом, Врљо се одметнуо у хајдуке (а |
на Стамбол капији.</p> <p>Сад су Турци понова тражили, да им се ти дућани поврате и претили су |
адгод врати амо, и шта ли би било да он понова дође.</p> <p>— Како да не мисли!{S} Он ни о чему |
ине.{S} Ако се баш решимо на то, мораћу понова ићи везиру да га о томе известим, да ми се после |
ња да народ не следује, да се гдегод не понове побуне и нереди, те би опет имали изговор да гло |
ио знак преке срџбе.</p> <p>— Никада! — понови он после кратка ћутања — Док су Турци господари |
гњишту.</p> <p>— Је л’ти лакше, нано? — понови жена с десна, бришући старици зној с чела, и укл |
ински ти велим, господару, дао ми Бог — понови Врља не мењајући израза на лицу.</p> <pb n="135" |
олико пута махао је главом и у два пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и право, готово имаш и п |
удешавала, да се таква погибија више не понови.</p> <p>А да се таква несрећа избегне, смишљен ј |
ни није знао шта да чини, али лупање се понови и Милош опсова лупача веома ружно.{S} Познаде по |
и што брже може, али у исти мах опет се понови оно шуштање из кукуруза, и пред њега излази њего |
и је, мету је на чело, опет је пољуби и понови тако три пут узастопце; најзад је разви и узе чи |
морао застајати да одахне.{S} Сад опет понови:</p> <p>— Молите Бога да не да силу ђаурину!{S} |
због Ђорђева доласка.</p> <p>Тада Милош понови гласније: — Али ја рекох, светли везире, да наро |
ни до сад и где ли се толико забави?“ — поновио је Карађорђе бар десетак пута, ходајући немирно |
о присталица који би за њим потегли, да поново окушају ратну срећу.</p> <p>Чим су нешто мало не |
е не враћам у Србију, да што тражим, да поново што течем за се, не идем ја тамо да што узмем ве |
радовао, кад је Милошу испала згода да поново устане на зулумћаре.{S} Нисам ли му ја одмах пор |
своју — ни један није више имао воље да поново гази у опасну борбу и ризике и понова да ставља |
овести рускога двора и да му је план да поново дигне народ на Турке, а за њим ће одмах устати и |
иђа да нема другога начина, већ се ваља поново дизати на оружје и оружјем очистити Србију од Ту |
их кличица, да зеленим мирисним уресима поново окити брежуљке и долине, да опет домами одбегле |
н да се борба опет отвори и да се срећа поново окуша, па шта бог да.</p> <p>— Ја сам не могу ни |
.</p> <p>Пред полазак Милош је Лисовића поново звао к себи.{S} Остали су заједно скоро пуна пол |
тешке бриге, оне нежне речи, све то сад поново бејаше оживело у души ове верне жене, која је це |
акву је муку имао Милош, кад је покушао поново да подигне народ.{S} Изашли на Љубић, па се у на |
се у писму говори.</p> <p>А у том писму поново се тврдило, како народ Карађорђа једва чека, как |
иде!{S} Казуј!“</p> <p>Тада се у Милошу поново отпочињала борба, која је трајала целе те ноћи.{ |
де — и он је за то само велики војвода, понос Француске и славан човек у целом свету...“</p> <p |
{S} Дуговечно робовање убило у народу и понос, и јунаштво, и наду, и начинило од људи најгадниј |
товом лицу указа се израз задовољства и поноса.</p> <p>Џелат извади из мазалице парче памука, н |
аш где је себе Топола — одговори Лекса, поносан, што он зна и такве ствари, о којима његова мал |
ед тим дивним храстом, гледа га како је поносан и горостасан и чуди се његовој лепоти.</p> <pb |
лканског, који се сви с њоме подједнако поносе и сматрају за дику, кад могу рећи: „Србија је на |
у је лопила из повређене горње вилице — поносите се, ово и приличи јунацима као што сте ви, кој |
ни књез има друга, боља посла.</p> <p>— Поносите се — рече Драгић подругљиво, бришући рукавом к |
а свој кобни жиг уништења на обадва ова поносна и јуначка чела.</p> <milestone unit="subSection |
рас турскога Београда.</p> <p>Дакле наш поносни Београд, био је тада обичан источњачки турски г |
воју огромну голу сабљу џелатску, он је поносно гледао око себе, као да би хтео рећи:</p> <p>— |
.{S} У целом њеном држању било је нешто поносно и достојанствено.</p> <p>Друга жена била је мно |
one unit="subSection" /> <p>Већ је била поноћ.{S} После обилне и дуге вечере, кнез се бејаше по |
d> <head>КРВАВО ЈУТРО</head> <p>Била је поноћ у очи летњег св. Аранђела (пада 13. јула).{S} Нас |
Милошева постеља.</p> <p>Али, и ако је поноћ већ била превалила, ова постеља још је била празн |
а.</p> <p>Кад ја уђох, а била је управо поноћ, затекох га где седи погнут, лактовима одупро о к |
> <head>ПРЕДАЈА</head> <p>Била је близу поноћ.{S} У то доба у српском селу обично влада глуха, |
олина цела.{S} Кад је кроз глуху зимску поноћ у мирна боравишта тихога села српскога допирао ст |
уче несретни Никола.</p> <p>А кроз тиху поноћ плачно и тужно одјекивала је лудачка песма или ку |
је стране — наваљивао је Вујица.</p> <p>Поноћ је већ била превалила, а њих двојица још се не бе |
кишињевске колоније.{S} Близу до после поноћи остали су ту сви заједно, па се после један по ј |
по један почеше разилазити.</p> <p>Око поноћи Карађорђа и митрополита нестаде из друштва, и ви |
и ту код њега, но да је око два часа по поноћи изашао да се мало прошета по чистом зраку, јер с |
Красисом.{S} Било је равно три часа по поноћи, и зора се већ бејаше почела беласати на далеком |
ју.{S} Тек ако је минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ почео разређивати.{S} Негде дубок |
хтеде.</p> <p>Тек је било три сахата по поноћи, а исток се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе је |
} Трже сахат; било је један и по час по поноћи.{S} Он нешто прогунђа.</p> <p>Слуга, који је чек |
ана зора.</p> <p>Могло је бити сахат по поноћи, кад се наједаред из даљине зачу коњски топот, а |
омичан и без јава, као што смо га оно у поноћи видели.</p> <p>Наум полако устаде, протегли се и |
страну, онда њих нема <pb n="96" /> да понуде своје савете; онда сви они имају своја преча дом |
о језика.{S} На против, место очекиване понуде Милош одговори:</p> <p>— Да се има, богдице, отк |
ку.{S} Што онда није дошао Аксентије да понуди свој савет, већ се крије у мишије рупе и хвата п |
чу, заструг сира и тиквицу шљивовице па понуди Вујицу да се прихвати.</p> <p>Изгладнео, испошће |
о кућа је била за њега самог велика, те понуди и бабу.{S} А њих ево овде — чује се сито како лу |
ласку у одају, кад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће конаковати.{S} |
и дошао, побратиме — рече он Гитарићу и понуди га да седне.</p> <p>Наместише се крај ватре и ме |
д“ — мислио је Максим у себи.</p> <p>Он понуди путнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало од |
добро, ако се когод нађе да овако исто понуди и даде главу Милошеву, како он данас даје туђе, |
до њега, с намером да га викне и да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га дирати и о |
стојанствен калуђер, коме кнегиња одмах понуди јастук да седне.{S} Духовник се спусти и узе се |
како ти погибе за власт, па су ти то и понудили да ти замажу очи, као веле, нека крене он Срби |
ад би било откуда пустих пара, па да ми понудимо више, но што даје Милош — то би можда једино п |
га је дочекао љубазно и расположено.{S} Понудио га је да седне наспрам њега и за дуго су срдачн |
а ватра не прође.</p> <p>Неки од сељака понудише да га испрате до у село, но Драгић одби ту пон |
би ми дали никуд маћи одавде.</p> <p>На понуду Карађорђеву поседаше и њих двојица.{S} Разговор |
ши прегледају.</p> <p>Но путници одбише понуду.{S} Нису уморни, а ваља им још вечерас стићи при |
чунао је, да Ђорђе може и одбити његову понуду, па би онда изашло, да је Милош казао све што зн |
га испрате до у село, но Драгић одби ту понуду.{S} Бојао се ухватиће их Милошеве страже.</p> <p |
мање.{S} С тога Милош још рано с вечера понука госте да седну за пуну трпезу, и даде им пример. |
Црни Ђорђе — он сам главом.</p> <p>Још поодавно Милош је у себи био решио да се и њега отараси |
ране моћнога храста жалосно зајаукаше и поодкидане, као слаби листићи, разлетеше се на све стра |
ију да се ту насамо, поред огњишта мало поодмори, а у предњој соби чула се граја од двајестак г |
поруци, дете бејаше донело из села.{S} Поп је очитао самртничке молитве, па је онда одозго на |
ћ била ископана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо из Аџибеговца, али је п |
иче, шта си то учинио!? — једва промуца поп и стуче натраг, кад угледа две нагрђене жртве.</p> |
.</p> <p>Но Драгић га мало охрабри, али поп за дуго није могао да се разбере и јасно да схвати |
Добрњац и други Војвода Лука Лазаревић (поп Лука) држао је тако под закуп спахиско село Коњушњу |
опатом.{S} Рака је већ била ископана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо из |
о да му донесе будак и узгред да замоли попа Вучка, да неизоставно дође на трло и да понесе што |
требао пред њим да се излеће!..</p> <p>Попа је духовник, а иначе је благе нарави.{S} Он по срц |
/p> <p>Истина, отац Мелентије његов је „попа“ — човек, који га воле као брата рођена, и који му |
мах није поред њега десио његов кротки „попа.“ Он га је разгалио и ублажио; он га опоменуо како |
цине и читаве крајеве вароши порушили и попалили.</p> <p>О аустријској двадесетогодишњој окупац |
Марашлија би грунуо с војском у народ, попалио би села, покупио робље и учинио триста јада, ос |
а тројка, покривена арњевима, које беше попао дебео слој прашине.{S} Уморни коњи касали су мали |
гурало да се примакне што ближе, да се попење што више и да види што боље.{S} Све околне куће |
био!{S} Кнез је, али његов пут којим се попео до те висине засут је људским костима.{S} Таким ј |
и говорио, па ти се и грло осушило Узми попиј каву, разгалиће те — рече она нежно и мило.{S} Он |
па их допратио чак до Мајевице и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, господару!< |
о сунчаним зрацима и благом животворном поплавом његовом.</p> <p>„Није вајде оклевати...{S} Што |
љу и небеса.</p> <p>Наједаред коњ му се поплаши од једног огорелог пања и удари у страну.{S} Ни |
а у се гледати.“</p> <p>„Али како да се попнем и како да га наместим на овакој страховитој виси |
ати.</p> <p>— Ако сам те добро разумео, попо, ти од прилике велиш, као овако:</p> <pb n="116" / |
ено ћутао.</p> <p>— Што си се замислио, попо?</p> <p>— Нешто мислим, да ли истина Црни Ђорђе по |
свој душманину издао.{S} Чиниш 'волико, попо, тако та ствар стоји, па ми реци сад, шта ти мисли |
ица тако ћутали.</p> <p>— А, шта велиш, попо? — рече Милош најзад.</p> <p>— По Богу, господару, |
за и још му више одреши језик.</p> <p>— Попо — рече кнез Милош срдачно и стаде пред духовника с |
одар, већ као брат и пријатељ.</p> <p>— Попо мој, ти најбоље знаш колико нас је муке стало, док |
е предомишља шта ће рећи.</p> <p>— Море попо, ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађа са |
</hi><ref target="#SRP18933_N4" />, мој попо, пређи сад у памети све оне големе муке и тегобе н |
разгали и чисто се обрадова кад чу реч „попо“ којом га је кнез Милош обично звао кад је истинск |
опана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо из Аџибеговца, али је под његовом |
о ћутљивији и скривенији но пред својим попом.{S} Управо, оставио их је да се сами саветују, а |
о буде живота и повратка, трудићу се да поправим!...</p> <p>У Карађорђевим упалим, светлим очим |
авили за времена док се ствар још могла поправити.“</p> <p>— Зар ти мислиш да би то помогло?</p |
оже!{S} Кад се после почео мало по мало поправљати, а њему је било као год оно човеку који се б |
београдски везир одмах га почне гледати попреко, сумњичати и уцењивати.{S} Много и муке и трошк |
што буне народ, ја ћу их, бели, наћи... попријетио је свијетли везир.{S} Што је друго и могао ч |
свога лежишта, крв шибну у млазевима и попрска убицу по рукама и по лицу.{S} Један дебео млаз |
м врату кнежевом!...</p> <p>Крв шикну и попрска далеко у наоколо, али на велико чуђење присутни |
аве, и на чијој се одећи неће познавати попрскана крв убијена праоца.</p> <p>...{S}И тај нови с |
кеса Милошева и до сада је чешће морала попуњавати те недостатке и празнине, па је то требало д |
.{S} Брани се јадан, брани, па најпосле попусти.{S} Сећам се оне црне ноћи у манастиру Фенеку.{ |
им се све чини, да су раји много дали и попустили.</p> <p>Било је и оштрих говора, а пало је и |
у овоме обијању врата.{S} Најзад и она попустише.{S} Под силним ударцима даске прскоше, још је |
о њему је најзад било све једно.</p> <p>Попуштања је било с обадве стране, па ипак на том првом |
благо, а Милош је све више омекшавао и попуштао.{S} Али је још дуго тврдио пазар презајући да |
парка калемегданског био је рашчишћен и поравњен круг, спремљен за губилиште, где ће се тога да |
ти вајде од свога вођства... то нека се порадује!</p> <p>Док је Добрњац ово говорио, Карађорђе |
зовемо грижа савести.</p> <p>У њему се порађала сумња:{S} Имам ли ја право да судим тога човек |
како је у то доба Карађорђе био дубоко поражен и очајан, она је и сама у својој души осећала б |
победоносни цареви састану, после првог пораза Наполеоновога, Милошу се јавкала та мисао.{S} До |
стоји ствар; док се с људима састане и поразговори шта би и како би ваљало предузети, па после |
јни мач и стављао се на чело војсци, да порази непријатеља, да послужи домовини, да уздигне њен |
наге оснажи њега и ојача његов слабачки пораст — јес, мајка, јадна мајка, она једина зна како ј |
ао.{S} Бејаше се толико променио и тако порђао, да сам га ја једва познала.{S} До мога доласка |
ога извршиоца својих наредаба, који је, поред Марка Штитарца, био управо оличење удараца кнежев |
где се из горњега града силази у доњи, поред лековите водице.{S} То је грозан казамет, можда н |
аше повукао у оџаклију да се ту насамо, поред огњишта мало поодмори, а у предњој соби чула се г |
случај.{S} И ако се веровало Карађорђу, поред њега је био намештен поуздан човек, који ће га св |
и.{S} А чува ли то Милош?{S} Тешко нама поред овака његова чувања.{S} Србија шпијунише данас шт |
, био љут и киван, да се у тај мах није поред њега десио његов кротки „попа.“ Он га је разгалио |
после овде се може чинити још штогод и поред тога.</p> <p>Тако је наваљивао домаћин, но гост н |
а му је наредба и издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа и као његов анђео хранитељ и као његов анђе |
нуше; рука се преви и намести се згодно поред тела.</p> <p>„Тако, сад је добро, сад ништа не ст |
е Црнога Ђорђа нипошто не враћа.</p> <p>Поред савета и строгих наредаба Лисовић је добио и нова |
едну прасећу а другу јагњећу, па све то поређа по широкој дасци, која им је служила као трпеза. |
ја, свакојаке величине и каквоће, стоје поређане пред миндером, што се пружа дуж сва четири кав |
пребаци Милошу тврдичлук: да он предаје порез по старим харачким списковима, а сад је више наро |
м.</p> <p>Даље је напоменуо, како је он пореклом доиста Србин, али у овој светој борби, он неће |
рижљиво чува да амо на овим странама не поремети мир, а нарочито да чимгод не изазове Турску.{S |
и како би Турци управо и волели, да се поремети ово што је сад, јер им се све чини, да су раји |
аки час могло десити што год што ће све пореметити.{S} Сам народ још од зимус био је нешто јако |
кривиле тако, да је цело лице изгледало поремећено и онакажено.{S} Милош шкрипну зубима, окрете |
од валовите Дрине и Новога Пазара па да Пореча и тиха Дунава нема ни једнога повећег места, у к |
n="47" /> овако љутит, Милош им је све порицао, тврдећи да су то душмани српски и да би највећ |
у, па да их све од реда исеку, побију и поробе.{S} Том кострешењу турском највише дају хране би |
ба, а камо ли да се ослободи цела једна поробљена земља — рече Карађорђе.</p> <p>После овога ра |
е ојађене матере јелинске, која кука за поробљеном или исеченом децом својом; одатле се диже см |
ом, да дигне главу, да прибере разгнану поробљену чељад своју; да огради порушена огњишта своја |
анства — млеко мајчино, да њиме захрани пород свој, да трошењем свога рођенога тела, да згорева |
јим породицама, с којима је Карађорђева породица била у љубави и пријатељству, те су се с тога |
е заједнички играју.</p> <p>Карађорђева породица у то доба стално је живела у Хотину, али овда |
аређивао да се истреби цела издајникова породица, али то је после и нагнало целу фамилију да па |
з Србије.{S} Они су ту живели са својим породицама, с којима је Карађорђева породица била у љуб |
ављали су све што су звали својим, па с породицама својим одлазили у незнану и хладну туђину.{S |
и раскопавао куће, истребио сам читаве породице, али сам дотерао дотле, да је шака Срба, шака |
и раскопавао домове, истребљивао читаве породице.{S} Прстом су показивали и говорили: „ево, ову |
јих послова, само да што зараде и своје породице исхране.</p> <p>Ко је имао мало више пара, узи |
ирне грађане, који се свијају око своје породице.{S} Морало би се десити нешто особито, па да и |
вота.{S} Оставити сад све то, напустити породице, па тумарнути у Србију, где се не зна шта их ч |
с њим!{S} Можда ће имати што да поручи породици, <pb n="26" /> а нека се и Богу помоли.{S} Јаз |
своје ново боравиште, где се настанио с породицом.{S} Сваки од њих латио се каква посла те мало |
так, где су бар безбрижни за главу и за породицу своју — ни један није више имао воље да поново |
понова да ставља на коцку и себе и сву породицу своју.</p> <p>„Негдашњи крвави ратници претвор |
рни људи, те је сваки био повео и своју породицу.{S} Настањивали су се највише у градовима Киши |
и премести у Тополу, где га сахрани, у породичној гробници у цркви коју је Карађорђе за живота |
} На качкетама била је црвена повезица (порт) као нарочито обележје за српске бегунце.{S} Ово ј |
рукама грчких закупника.{S} Па и ако је порта одавно уништила чак и саму сенку влашко-молдавске |
великога <pb n="266" /> човека.{S} Пред Портом и Турцима он ће већ смрт Карађорђеву изнети као |
Русију, па то казује везиру и јавља на Порту, да виде Турци како им је он веран и поуздан.{S} |
они поруче отуда, свет сматра као да је порука од рускога двора и за то јој верују.{S} А тако п |
и у Паланку свога поузданика с писменим порукама.{S} Елем, на крају крајева није остало ништа д |
мо Вујици и да му преда усмене Милошеве поруке, па да онда заједно крену Плани.{S} Остали, на б |
људима.{S} С <pb n="240" /> тога на те поруке и обећања Милошева не треба ништа полагати.</p> |
е, док ми један другоме шаљемо аброве и поруке, Ђорђе упадне у народ, узбуни светину и окружи с |
о шуровао.{S} Они су један другом слали поруке и аманете; Вујица је Црнога зивкао, па је право |
ћи ће му ту на разговор.</p> <p>С таком поруком Анта полети у Београд и изађе пред Милоша.{S} П |
да иде у Смедерево и да <hi>однесе</hi> поруку секретару Анти Протићу да одмах незадржано похит |
ери стиже човек од Вујице.{S} Он донесе поруку Карађорђу, да је све добро!{S} Да се ништа не бр |
<p>Паше су обично добро разумевали ову поруку из Цариграда, и нису чекали да им се дваред пона |
..</p> <p>И ту сад Анта каза кнезу целу поруку Вујичину.</p> <p>Милош га је слушао пажљиво; хва |
лоњен онај црни Антикрист.{S} Него имаш поруку и строгу заповест од господара Милоша, да Црнога |
ну од својих дебелих кошуља, што му, по поруци, дете бејаше донело из села.{S} Поп је очитао са |
дође с Наумом.{S} Драгић му се надао по поруци Вујичиној и лепо га дочека.{S} Гледећи како Драг |
од гробља, куда Вујица бејаше изашао по поруци Карађорђевој.{S} Састанак је био прилично хладан |
кренули су се за Драгићево трло, јер по поруци Вујичиној ту су требали да се састану те вечери. |
д Русије пензију.{S} По томе штогод они поруче отуда, свет сматра као да је порука од рускога д |
.{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, као поручен!{S} Не, по Богу капетане!{S} Ми смо тебе доста |
реч две с њим!{S} Можда ће имати што да поручи породици, <pb n="26" /> а нека се и Богу помоли. |
ањем и одобрењем рускога двора, онда му поручи нека слободно дође право к мени, и тврда је турс |
Крагујевцу и врати их натраг, а везиру поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини у народу |
прва састанка, Вујица га је ту упутио, поручив Драгићу да му у свему буде на руци.</p> <pb n=" |
јавља?</p> <p>— Ништа!{S} Питао сам га, поручивао му, и он све некако врдака и на то не одговар |
кнез Милош је поверљиво, преко Германа, поручивао Русима, да руски двор треба само на време да |
у ствар извиди?</p> <pb n="103" /> <p>— Поручивао сам Герману у Букурешт.{S} Али нисам се смео |
вршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и поручивао му да се смири — он неће.{S} Молио сам царски |
како сме мењати своју намеру, и по мени поручивати друго нешто, кад је теби већ рекао једно.{S} |
аћао и већ одмах по првом човеку бејаше поручио Карађорђу да се понова врати на Драгићево трло, |
еру?{S} Мени рекао једно, а сад по теби поручио друго!</p> <p>Марко се јетко и подругљиво осмех |
е на зулумћаре.{S} Нисам ли му ја одмах поручио где ће ископати бомбу са шест хиљада дуката, ко |
а, а оставите мене на миру.{S} Кажите и поручите Милошу нека ми не потпраћа своје шпијуне да ми |
лио неколико тренутака, ако би имао што поручити чељади на дому.</p> <p>Цукић се наслони руком |
е сечем им главе ја, но Милош.{S} Он ми поручује: „ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, погуб |
ве су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрема Милоша да га пријатељски |
оћи и сам.{S} Чуо си ваљда како једнако поручује и распитује, бирајући згоду за повратак — прим |
ј нешто збиља поврати у Србију, као што поручује.{S} У ствари пак, Милош је то питање био решио |
.{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ја поручујем, да се после начисто види до кога је кривица, |
у то ствари крупне, те се по другоме не поручују, но иде из уста у уста.{S} Нукао сам му да ми |
згнану поробљену чељад своју; да огради порушена огњишта своја, да засеје и обради напуштена и |
ед Биограда наше богомоље стоје опале и порушене и са паучљивих мунарета јејина пјева злослутну |
запарложена поља своја; да опет пропоју порушене богомоље српске; да се из шума и гудура поврат |
о од окупације аустријске, стоји опало, порушено, зарасло у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих |
стошне ноћи, која је претила да до зоре поруши све с чиме се сукоби.</p> <p>Па опет зато кроз о |
арутне магацине и читаве крајеве вароши порушили и попалили.</p> <p>О аустријској двадесетогоди |
ову двојицу спасемо и дај о томе да се посаветујемо.{S} Како би било, да молимо неке и неке ви |
заклони од опасности.</p> <p>Ту се мало посаветују и реше да Анта одмах оде у Београд Милошу.</ |
се даде знак, па да отпочне свој крвав посао.{S} Али тај се знак не појави.{S} На против, на г |
о; запиткивао је о војводи, како му иде посао и како га служи здравље.{S} Наједаред бахну ненад |
јој рекла „ћеро.“ Тек су биле оставиле посао, који су дотле заједнички радиле — навијале су не |
крваве свечаности даде знак руком да се посао отпочне.</p> <p>Јањичари предадоше заробљенике џе |
мо похитај живо те тај хитни родољубиви посао што пре сврши.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не |
тицао свак, који је имао какав крупнији посао, а често су му и за ситнице долазили чак с другог |
е кришом засузило.</p> <p>Важан државни посао био је свршен и присутни представници власти поче |
одмакло од онога како се тај друштвени посао вршио у старо доба.</p> <p>Док су стари народи ра |
д Турака.{S} Па како тај велики и свети посао нико не може повести тако успешно и срећно као он |
е од момака најпоузданији да изврши тај посао?</p> <p>— Па како ти то мислиш, буљубаша Марко?</ |
ђем?{S} Ко да води надзор да се цео тај посао брзо и паметно изврши, без ларме и узбуне, која б |
и пре био доглавник везиров и вршио тај посао!{S} Нека га правдају како хоће — он је у мојим оч |
ек да се говори, већ што је требало тај посао пословати даље.{S} Ствар је била одлучена и сад ј |
да ту ствар повери још коме и да у тај посао увуче још кога верног човека који ће му помоћи.{S |
и заносних звукова џелати отпочеше свој посао.</p> <p>Кнеза Симу наместише да седне.</p> <p>Рук |
нашњем скупу имају да сврше веома важан посао — да изберу вођу, који ће у своје руке узети цело |
народа, који су се бојали да ће их опет посвадити с царем у Стамболу, па он као што је и научио |
опет то је била врло подесна прилика да посведочи своју оданост према султану и своју тврду одл |
адовати, што имам нову једну прилику да посведочим колико сам веран великом <pb n="272" /> султ |
50 тисућа људи.{S} А сад је прилика да посведочиш каква си слуга царска, је си ли прави син ње |
} Он не тражи ништа за се; он одлази да посвети роду још једино добро које има — живот свој...{ |
у - дне, бејаше искупила у Београду, да посвршава неке народске послове, и одатле је предат Тур |
те, гдегод прикрити за који дан, док не посвршавам неке послове и разашљем абер људима, да знај |
} Ипак њих тројица — ту је био и Наум — поседаше за трпезу.</p> <p>Вујица је био донео са собом |
ћи одавде.</p> <p>На понуду Карађорђеву поседаше и њих двојица.{S} Разговор је још с почетка би |
већих и мањих, а одозго овде онде опет посеја лишћем, те је изгледало као да није ни дирано у |
ио бегове Атлачиће?{S} Јао, живи те Бог посекао, ко ће сад џевапа дати Цариграду?{S} Знаш ли, д |
две ватре горим због њега, бог га живи посекао — рече Милош срдито после подужа ћутања. — С је |
ни отуда из Русије.{S} Они, они, Бог их посекао!{S} Утекли као курве и ђидије, а оставили ову с |
такну на бедем, а кога жива ухвате њега посеку или га набију на колац.{S} Али кад ни потера не |
иран, мекушан, раскошан живот, харемска посела и дуге ноћне теревенке, зачињене обичним европск |
о су сад пали у дом кнежев, нису обични посетиоци и гости.{S} То су махом били први и главни пр |
рите, јер какве сте рђе, не умете љуцки посећи чак ни мирна, везана човека!...</p> <p>— Али мрц |
/p> <p>„Знамо да си ти предао везиру да посече ова два човека.{S} Ти једини можеш их и спасти.{ |
них Срба, а не да их за ту плату Турчин посече.</p> <p>— Није!{S} Теби се све чини неверица.{S} |
и, и да их је Милош послао везиру да их посече.{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био |
ш послао везиру и који ће ово дана бити посечени.{S} Људи су махом жалили што је дотле дошло и |
ше назад.{S} Њега Марашлија зове својим посинком, и кад му Турци потраже моју главу, бога ми ће |
Чукић (Цукић) му је име, па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ |
јекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, но кажу, болан, с |
чена глава.{S} Ово дана опет ће двојицу посјећи.{S} Бојсе, синоћ су их догнали амо у тврђу!</p> |
и су два бунтовника, и за који дан биће посјечени.</p> <p>— А који су, дина ти? — упита седи су |
и у хану.</p> <pb n="19" /> <p>Пратиоци поскакаше с коња и предадоше их ханџијама.{S} Цукић је |
бљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да поскачу.</p> <p>Паштрмцу је било главно да Милоша умири |
атекло од кућа.{S} Само су морали одмах поскидати весове, а место тога добили су неке качкете, |
ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава не говори.</p> <p>С ти |
родицом.{S} Сваки од њих латио се каква посла те мало зарада, а мало ова пензија што је добијај |
p>— Чујте ме људи!{S} Гледајте ви свога посла, а оставите мене на миру.{S} Кажите и поручите Ми |
ми, немам с Црним Ђорђем никаква друга посла, но да му бар искрешем једном у очи све оно што м |
за цело би могао имати друга поштенија посла, а да ме не оптужујеш овде код Руса, као да ми је |
шам.</p> <p>— Како, болан, нијесу твоја посла, а да чија је оно глава што већ трећи дан зија на |
а ништа од те работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p> <p>— Како, болан, |
ма других; врховни књез има друга, боља посла.</p> <p>— Поносите се — рече Драгић подругљиво, б |
ачи Французе“.</p> <p>— Са пуним шакама посла у Европи, Русији није сад до тога да се заплеће и |
рухо и узе се спремати, а свога писара посла да унапред извести везира о свом доласку.{S} Мара |
је био срдит и зловољан и одмах с јутра посла поуздана човека да оде до Паланке, те да разабере |
; онда сви они имају своја преча домаћа посла, и сваки гледа да се извуче.{S} Камо га, где је б |
силе своје, немаде никаква друга преча посла, но да мене и Миленка одјури из земље, за коју см |
.</p> <p>— Вала, ако немате друга преча посла, и ако вам је толико стало да будете његови панду |
настаје узрујаност, људи се отпађују од посла, трговци не смеју да улазе у веће куповине, многи |
<p>Русија је у то доба имала пуне шаке посла у Европи и брижљиво избегавала да не дође у сукоб |
да му је он поуздан, с тога прво њега и посла, да склони Анту, а њему је одмах и наменио главну |
.{S} С тога је Вујица сад њега тражио и посла га да иде у Смедерево и да <hi>однесе</hi> поруку |
ан-пашин хан до камене ћуприје, и одмах посла арџију да му викне Станимира Батавељића.</p> <p>Т |
ора, а нарочито између Милоша и рускога посланика у Цариграду, који се живо интересовао за дога |
по читав месец дана неће да приме наше посланике, макар било и на десетак речи.</p> <p>Милош у |
мислио развлачити ствар, он би ове људе послао преко народне канцеларије, као што је био ред, а |
не каза му.{S} Рече само толико, да је послао у Београд поуздана човека но да се још није врат |
љада дуката, коју сам ја био склонио, и послао му људе да му покажу где има закопана оружја и д |
о уватило.{S} Уловили би човека кога си послао, те би после пала његова крв на те.{S} А не би и |
вић-Герман, људи које је кнез Милош био послао да му сврше неке послове у Петрограду, а поглави |
{S} Јамачно по својој глави, или ме амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи преби |
да су неки бунтовници, и да их је Милош послао везиру да их посече.{S} Толико је знао Ага-Џон.{ |
руке Марка Штитарца, кога је кнез Милош послао да Никшића убије.</p> <p>Сад су свршили и кнез С |
двојици заробљеника, које је кнез Милош послао везиру и који ће ово дана бити посечени.{S} Људи |
а је ту једини спас.{S} Милошенди треба послати крвав фишек и писмо крвљу написано, где ће му с |
А он ће ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у Београд, да он то сврши!...</p> <p>— Т |
} Што је друго и могао чињети Милош, но послати хајдуке.{S} Прво је дошла Цукићева глава, а син |
састане, али ако баш не могне, он ће му послати у Паланку свога поузданика с писменим порукама. |
који је био шњим дошао, у Београд мени послаше, које се ето са согласијем честитог везира шиљу |
српских, уклонисја у Аустрију, и отуда, после једногодишњега ареста преселисја в Русију, где с |
и Румунији појавила српска емиграција, после несретне 1813. године, грчке хетеристе почеле су |
о, стаде сад и чудно се загледа у Врља, после оних његових речи.</p> <p>— Бога ми, Врљо, памета |
груди, обнажује пред олујом срце своје, после се обраћа њој и шаље јој чудне и неразговетне реч |
се одмарају и одишу у вечерњој тишини, после дуготрајње загушљиве јаре.{S} Голема река, широко |
ази на бео дан.</p> <p>Једном приликом, после једне крваве сече, у којој је и сам Врљо био опас |
ине прво дође некакав неразговетан шум, после се чу удаљена шкрипа кола; најзад из дубраве с де |
вожда“, Србина, пред којим су први пут, после Косова, Турци задрхтали; њега који је девет пуних |
ба, када се победоносни цареви састану, после првог пораза Наполеоновога, Милошу се јавкала та |
> <pb n="67" /> <p>Старица мало поћута; после погледа десно, погледа лево, заустави поглед на ј |
вали старцу, и рече да ће он ту остати; после му показа очима на Карађорђа и прошапута — за ост |
о?</p> <p>Панта је оклевао с одговором; после додаде врдајући:</p> <p>— Не знам, бога ми кнеже, |
се окрете истоку и направи дубок темен; после тако исто темениса пред везировим заступником; на |
, а дебела ледена кора покриваће земљу; после ће опет долазити благословено пролеће да отопи сн |
ећу и одголитише вратове. <pb n="84" /> После, док би ударио длан о длан, потсекоше им косу ост |
ао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} После је, веле, пратио свога момка Марка Штитарца, те ј |
рцну.{S} Дуго је ћутала и жмурила...{S} После додаде не отварајући очи:</p> <p>— И ово је тек п |
гићево трло.{S} Ту је остао дан два.{S} После му падне на ум да промени боравиште.{S} Вујица се |
— узвикну Цукић и горко се насмеја.{S} После додаде:</p> <p>— Гурам ватру у народ!{S} А Милош |
ма.{S} У одаји завлада мртва тишина.{S} После дуга ћутања, њу прекиде дубок уздах Карађорђев.</ |
у је, напољу, сад ће — одговори она.{S} После мало поћута па додаде:</p> <pb n="95" /> <p>— Шта |
а буде и звучнија и лепша од његове.{S} После њега опет одјекну песма славујева; и тако су се о |
уле зауставише их да им скину окове.{S} После их увезаше дебелим конопцима и потераше.</p> <p>К |
сви били овде.{S} Седели смо подуже.{S} После смо отишли до господина митрополита.{S} Господар |
га два три пута превуче преко сабље.{S} После је стиште у своју снажну, извежбану руку, потресе |
помами јури као муња низ голо поље.{S} После наједаред коњ се зауставља, а јахач тада раскопча |
Било је рано у пролеће 1817. године.{S} После дуга путовања по народу, кнез Милош се бејаше вра |
варош смео изаћи од големе срамоте.{S} После 5—6 месеци умре од послеђених рана на левом одсеч |
те), знаш ли ти то! — викао је кнез.{S} После се окрете момку: — Коње спремајте, па овога трену |
ц и окрете се жустро на једној нози.{S} После опет застаде:</p> <p>— А да не буде отишао коме д |
ло прихватили и дуго се разговарали.{S} После подне кренули су се за Драгићево трло, јер по пор |
ао да потону у мрачне и тешке мисли.{S} После додаде кивно:</p> <p>— Ако ће!...{S} Право има Ми |
пошто ме је прво дуго и дуго гледао.{S} После ме упита које је доба и који је управо дан данас. |
и његов друг Наум јели су халапљиво.{S} После вечере Наум је <pb n="214" /> одмах легао, а Ђорђ |
равнат унапред и све је ишло глатко.{S} После кратког објашњења пазар је прекинут.{S} Милош ће |
крену за њима.{S} Тако је и учињено.{S} После кратка разговора између Маврогена и Карађорђа, пр |
аоколо.{S} Све је било тихо и мирно.{S} После туробне и облачне ноћи на далеком истоку указивал |
subSection" /> <p>Већ је била поноћ.{S} После обилне и дуге вечере, кнез се бејаше повукао у св |
гу.</p> <p>- И ја сам се молио Богу.{S} После ми наја рекла да пољубим земљу; вели, пољуби сине |
тао, грицкао нокте и гледао у земљу.{S} После наједаред као да се трже, рече.</p> <p>— Спомињет |
ћину та је помоћ била веома незнатна, а после није се уредно ни издавала.{S} Тако је већина бил |
војводу рудничког Милана Обреновића, а после и сам за се.</p> <p>У тој суровој школи живота, М |
д, пред подне, ветар се сасвим утиша, а после подне око два часа, слабуњаво зимско сунце проби |
с остале кнезове по штогод припитује, а после опет ради о својој глави и што он хоће.</p> <p>Он |
ољ, господару, па њиме прво уби мене, а после што ти драго!</p> <p>— Хоће ли крвник чекати бар |
— рече у два маха, као вајкајући се, а после приседе на траву, између великих растових жила и |
молила; он је сам дошао, наметнуо се, а после је било добро...{S} Па колико је људи тек он поби |
<pb n="232" /> до Чолак-Антине куће, а после се може вратити.{S} Науму додаде:</p> <p>— Ти се |
а!{S} Овде нису ни лептири тако лепи, а после, овде нема ни бабових белаца па ни наш момак Сима |
и цариградски Фанариота Маврокордати, а после, кроз читав век, ређали су се на њему богати Грци |
} Прво, да се Милошу озбиљно запрети, а после овде се може чинити још штогод и поред тога.</p> |
ремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> <p>Наста кратко ћутање.</p> <p |
наравно, свршавао је сам с гајтаном, а после је „уз опште саучешће“, сахрањиван с почастима и |
ad> <p>Сунце је већ давно било зашло, а после жарка летња дана бејаше се спустило тихо свеже ве |
незгодно нам је било да што спремимо, а после уз пут још незгодније да свраћамо у крчме, те так |
а би затресла главом строго и срдито, а после би опет наставила.</p> <p>...{S}Веле, крив је био |
нтије потписао се први на томе писму; а после неколико месеци и сам је пао од убилачке руке Мар |
ле, Боже прости, ни бог не поможе!{S} А после, мислим и то, како је он пре Русе за свашта слуша |
а ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварати очи; није ни он дете.{S} Кад |
нако, као оно пре 5—6 дана Цукића.{S} А после, мртвој глави лека нема!</p> <p>— Па где су управ |
њега (Милоша) има свакојаких људи.{S} А после, ко зна шта и њему може наједаред лупити у главу. |
ар Вујица, да се с њим разговорим.{S} А после ћемо све ласно.{S} А неће ни теби бити криво.</p> |
сенку стати, а камо ли што друго.{S} А после, господар Ђорђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо |
А кад се тако једном учини зло, онда га после нико више не исправи...{S} Што би господар мењао |
ота да ове ствари остану непознате и да после народ проклиње оне који нису ни за шта криви, и к |
таквих несрећа!{S} Сваку такву казну ја после тешко одболујем и по читаве месеце идем мрачан, н |
Марашлији колико се погоде, а Марашлија после нека равна Турке какогод зна.{S} Наравно, Милош ј |
а девет месеци храни крвљу својом, која после точи из груди својих најплеменитији сок под сунце |
из кавеза.</p> <p>Међутим, петога дана после одласка из Кишињева, Карађорђе и Наум у глухо доб |
ваља војник, који испуца све метке, па после иде голотрб и с празном пушком, тако исто не ваља |
ш, да одужиш док се ствар не охлади, па после твојим шеретлуцима да га измолиш, као што си и ла |
и шта би и како би ваљало предузети, па после може и Милошу јавити.</p> <p>Тако је мислио Карађ |
ујица и ја заједно ручали у Паланци, па после, ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланци и |
сврше с оним актихристом Наполеоном, па после, од свега тога не би ништа.{S} Доцније они одоше, |
су цео тај дан провели прво у раду, па после у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни за |
ором?{S} Почесмо и улазисмо у ватру, па после трчи за царевима по целој Европи и обијај прагове |
а ли је истина што људи говоре, да душа после смрти за четрдесет дана обилази сва она места, ку |
бела света.{S} А колико тек мука и неге после треба док се од нејака црвића подигне зрео човек. |
о види до кога је кривица, а да не беде после мене права и здрава.</p> <p>Управо је довршавано |
ло у опреку с кнезом Милошем и то га је после и главе стало.</p> </div> <pb n="304" /> <div typ |
.{S} Још да се напије твоје крви, па је после миран.{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, као пору |
ане; како нам они скроје капу, онако је после и носимо.</p> <p>Ту се Карађорђе пљесну руком по |
би цела издајникова породица, али то је после и нагнало целу фамилију да пазе један на другога, |
ма у Цариград на двајестак дана доцније после ових првих писама кнез Милош вели овако:</p> <p>„ |
пролете: да ли овај мене куша, па да ме после изда Русима?</p> <p>Русија је у то доба имала пун |
на прстима, најзад удалио одатле, да се после неколико тренутака опет поврати.{S} Очевидно је в |
све да зна, шта му ја поручујем, да се после начисто види до кога је кривица, а да не беде пос |
и!{S} Да узмем на се одговорност, да се после рекне како је Ђорђе од моје руке погинуо то не мо |
мо 50 одабраних другова око себе, па се после не бојим никога до бога — рече Карађорђе тако ист |
поноћи остали су ту сви заједно, па се после један по један почеше разилазити.</p> <p>Око поно |
S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Кад се после почео мало по мало поправљати, а њему је било као |
рите, браћо, сад што ко има; немојте се после вајкати: „е, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Так |
ине кад хтедне побунити народ, па ће се после лако и протурити и поверовати, да су га убили сам |
везиру да га о томе известим, да ми се после што не накачи због тога — рече Милош забринуто.</ |
енули.{S} Ја сам био заспао, кад сам се после пробудио, а ми смо били негде далеко, далеко.</p> |
Црни ту, све ће њему поврвети, и то се после без јада не може зауставити.{S} С тога треба хита |
тим речима Вујица и Ђорђе растали су се после прва њина састанка.{S} Карађорђе је остао да ту п |
да се састане и са другим људима, па ће после видети.{S} Ако могне с Милошем да се споразуме, д |
неке рачуне с једним пријатељем, па ће после опет натраг у Хотин.{S} На напомене војвода, да ћ |
: „ово је наш човек, не дирајте“ — неће после ни једно ланути да га јашем.</p> <p>— Несретник, |
де код врата, као да се нешто омишља, и после сави на више и нестаде га у мраку.</p> <p>После ч |
н“.</p> <p>Али мисао је гонила мисао, и после примирења опет су наваљивале сумње.{S} Само име „ |
лепо било, кад би доиста било живота и после смрти!</p> <p>Враћајући се с рада, неки сељаци за |
арађорђе бејаше грчевито стискао зубе и после Добрњчевог говора, дуго је ћутао.{S} Кад се тако |
азах да је недеља, он се веома зачуди и после кратка ћутања додаде:</p> <p>— Дакле, трећи дан!{ |
е прописе ове изреке свесно, с планом и после чистих и сведених рачуна са својом савешћу.</p> < |
ца био изабрао за склониште Карађорђу и после њина прва састанка, Вујица га је ту упутио, поруч |
ер, Драгићу, да видим могу ли.</p> <p>И после је скоро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њим |
да се ти једном вратиш у Србију, па би после све друго било лако, рече Симић.</p> <p>Карађорђе |
Уловили би човека кога си послао, те би после пала његова крв на те.{S} А не би имао ни згодна |
а како је скупоцен живот човечији, који после лакоумни властољупци на тргу живота тако у бесцењ |
59" /> <p>И Вујица је био замишљен, али после кратка ћутања он се преломи на једно:</p> <p>— Го |
а пуну трпезу, и даде им пример.{S} Али после једног-два часа, видећи да ни јело ни разговор не |
оумити о томе и устезати се.</p> <p>Али после оваке одсудности, враћали су се понова тренутци д |
шује заједно с Турцима.{S} Бунимо се ми после њега — опет неваља, и ево где мени за то хоће гла |
ашто сам се повратио у Србију, па ће ми после товарити на врат и оно што ми никад није ни на ум |
и решим се, да их помлатим, па макар ми после ти твојом руком главу одсекао...</p> <p>— Шта, не |
било — од свију ових решења било би ти после лук и вода.{S} Све би онда окренуло за Црним, и к |
шина, као да није ништа ни било.{S} Тек после неколико дана, кад је из Србије допро први ненада |
икако не могу рече Вујица брзо, а затим после кратка ћутања додаде: — А ја тога писма и немам.{ |
е у шуму, где је ту под једном границом после и преноћио.</p> <p>Бистром оку Карађорђевом нису |
иска села, плаћао спахији одсеком, а он после сабирао са села колико се и шта се могло.{S} Тако |
ко је људи дошао тај крвник? — упита он после кратког ћутања.</p> <p>— Више их је од десет!...{ |
еке срџбе.</p> <p>— Никада! — понови он после кратка ћутања — Док су Турци господари не сме се |
иште код Карађорђа и он им је поверовао после кратке борбе и колебања.{S} Ствар је крио за се, |
>По ранијем договору, Карађорђе је имао после овога избора да пређе у Србију и ту да покрене но |
српске кишињевске колоније.{S} Близу до после поноћи остали су ту сви заједно, па се после једа |
ли су се мојом забуном, у којој сам био после тешке болести, и невољом у којој се налазила земљ |
начке душе и одмах се загрлиле, да тако после остану до у саму смрт.{S} А да је било каква видо |
} А ти бар знаш, како ми је увек бивало после таквих несрећа!{S} Сваку такву казну ја после теш |
арађорђе се чисто загрцну и ућута; мало после прокашља се и опет продужи.{S} Глас му је био јас |
есе гостару с вином и две чаше.{S} Мало после унесе ибрик с кавом и два филџана, па све то спус |
то је притискивало душу његову.{S} Мало после он опет узе реч.{S} Сад је говорио о своме поврат |
и?</p> <p>— Милош викну Љубицу.{S} Мало после она донесе повећи кожни јанџик, из кога Милош изв |
ом крвљу — рече Карађорђевица... а мало после додаде:</p> <p>— А најзад, нећеш ни ти ићи онако |
наједаред као каквом чаролијом, да мало после опет избију на површину чило и весело, те се од њ |
сну да се више поврате — рече она мало после.{S} Кад је онда остао жив и при чистој памети, мо |
ите вас двојица? — упита Милош кад мало после Вујица и Павле уђоше.</p> <p>— Ако бог да, добро, |
амо укочено погледа Гитарића па му мало после пружи руку.{S} Гитарић узе ту руку, она је била х |
<milestone unit="subSection" /> <p>Мало после овога грознога призора, пред колибом се заустави |
<milestone unit="subSection" /> <p>Мало после, у колиби се нађоше скоро сви момци што их бејаше |
нако, већ ваља спасавати главу, па тамо после гледати шта се може.</p> <p>Драгић диже главу и о |
ме хајдуковао је заједно с Главашем, но после се преда, смири, ожени и изроди децу.{S} Најстари |
то били и најприснији пријатељи.{S} Но после се сети, да то није учинио од обести, ни с тога к |
!{S} То је и мени долазило на ум.{S} Но после рачунам, да он то не би смео сам.{S} Особито, док |
род и нема откуд — рече он одсудно — но после подужа ћутања опет додаде: — А и Турци ће јамачно |
овека нека га тамо уцмека, па крај.“ Но после се као нешто предомисли, те додаде:</p> <p>— Аја, |
похватају.{S} Тефтиши су бивали обично после ратова, кад многи од страха утекну у хајдуке, а и |
lestone unit="subSection" /> <p>Наскоро после овога састанка код Добрњца, Карађорђе је имао дру |
бог га живи посекао — рече Милош срдито после подужа ћутања. — С једне стране умирем од страха |
ју и помогне да ослободимо Грчку, а већ после што ће видети вајде од свога вођства... то нека с |
Те домаће људе ови страни употребљавају после као своје сензале и калаузе, ови им служе као аге |
ало врда, шикну они њега у Сибир, па му после, Боже прости, ни бог не поможе!{S} А после, мисли |
истајао да се почиње претњом.{S} Претњу после <pb n="64" /> ваља и извршити, то би значило убит |
ом југозападном крају Србије.{S} Кад су после Карађорђеве пропасти Турци понова завладали Србиј |
те примим и царски угостим, али куда ћу после ја, кад се за то дозна и рашчује?</p> <p>— А под |
гдегод и Црнога и његове људе.{S} Нећу после да ми се и то товари на душу.{S} Ево вас, па како |
мо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто нећу после да се изговарате да сам ја наваљивао, већ ето вас |
"subSection" /> <pb n="302" /> <p>Одмах после смрти Карађорђеве, кнез Милош пише кнезовима, што |
замка да их намами у Србију, где би их после убрзо појела помрчина, као што је било и с толики |
ај га намери на Врља.{S} Народ је тада (после Карађорђеве пропасти) тако био застрашен да се уп |
="SRP18933_C16"> <head>XVI</head> <head>ПОСЛЕ ДЕСЕТ ГОДИНА</head> <p>Биле је бурна урнебесна ио |
су сви на скупу.</p> <pb n="171" /> <p>После ових формалности ваљало је прећи на главну ствар. |
ло слушали около.</p> <pb n="183" /> <p>После првих поздрава и обичнога увода, у писму се говор |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После овога страшнога сна, Карађорђе је био потресен и |
ема ни 2—3 сахата како сам овде!</p> <p>После ме узе запиткивати:{S} Ко је ту напољу пред врати |
одина! — Еј, младости, младости!</p> <p>После опет поћута, опет је изгледало, као да нешто ослу |
о што се данас Милош изговара...</p> <p>После оваких речи баба би затресла главом строго и срди |
н од колибе једва за 100 корака.</p> <p>После две године, родбина Карађорђева дође те га ископа |
и погледајући почешће испод ока.</p> <p>После пола ноћи, гости се већ јако проредише и наскоро |
ао запрцан огромни волујски рог.</p> <p>После те несреће Чимбарлија се није смео више појављива |
оје су зјапиле једна крај друге.</p> <p>После овога неуспеха, џелат чисто клону.{S} Навршило се |
оробљена земља — рече Карађорђе.</p> <p>После овога разговора опет наста подуже ћутање.{S} Јела |
и Милошу не даде знак да седне.</p> <p>После обичних поздрава и питања о здрављу наста подуже |
ет и у гробу невине не проклиње.</p> <p>После ових речи Карађорђе се чисто загрцну и ућута; мал |
Наума, а ја одох да видим коње.</p> <p>После по часа Карађорђе и Наум отпутовали су.{S} На рас |
господару дошао о својој глави.</p> <p>После ових речи Вујица се загледа у Карађорђа, очекујућ |
саг закључај — рече Марко слузи.</p> <p>После се окрете Петру, који је ту стајао непомичан и не |
нико јој ваљда неће ни долазити.</p> <p>После је тражио, да им на брзу руку штогод спреми за ве |
овој замореној војсци књажевој.</p> <p>После тешких дневних напора, књажева пратња тражила је |
елој ствари да ћути као заливен.</p> <p>После Лисовића, Милош позове свога писара да му у перо |
и од њега! — рече најзад болно.</p> <p>После је покушавао не би ли на којигод начин могао откл |
да је се наште срца сити напију.</p> <p>После се врате трлу Јовановом, ту су се мало прихватили |
ви на више и нестаде га у мраку.</p> <p>После четврт часа он се заустави пред вратима нове двок |
име учинити добро за саму земљу.</p> <p>После овог разговора, Карађорђе чисто одахну, као да му |
љивању Карађорђевом, и остала без даљих последица, Милош је доцније о тој ствари често и <pb n= |
брту разговора који се ту водио.{S} Ова последња хвала Милоша и везира као да нарочито дирну ст |
> <head>XIV</head> <head>ПОСЛЕДЊИ ДАН И ПОСЛЕДЊА ВЕЧЕРА</head> <p>Беше освануо 12. јули 1817, а |
Јуначка је беса дата, и ја бих сад био последња кукавица кад не бих одржао задану реч.</p> <p> |
вајући с болом, да су збиља настала већ последња времена.</p> <p>Старчић је жустро погледао по |
човек који се за ово <pb n="36" /> 2—3 последње године истакао као вођа народни и који је сад |
ша, сећао се шта је овај починио за 2—3 последње године и бојао се да му се повери.{S} С друге |
зађе напоље у мрак, да још изда момцима последње наредбе, а Карађорђе и Наум осташе сами у коли |
у њима као да заблисташе две сузе, две последње сузе...</p> <p>Језик испао, али још се грчи, у |
маха нешто проблебета, рече нешто — две последње неразумљиве, загонетне речи, што их одсечена г |
толико муке и јада накрпљало за ове две последње године, било би слишћено за неколико дана, и С |
ни разговори, што их је имала с њим ове последње ноћи, где су пуна четири часа разговарали непр |
сви листом за тобом кренути.</p> <p>Ове последње речи Карађорђевица је изговорила чвршће, одсуд |
никуд кретати.</p> <p>То су биле његове последње речи у дугом поверљивом пријатељском разговору |
бници нашој, да нас види и да нам рекне последње збогом.{S} Кад твоји топли зраци опет сиђу на |
Грчка није заборавила крваву лекцију из последње побуне своје.{S} Далеко одвојена од православн |
е већ вајкао што се тако десило.{S} Али последње речи Милошеве биле су тако грубе, да отац Меле |
у сваком крају.{S} Премда се за четири последње године, од како је он избегао из земље, много |
је то набрајала тужна песма, узимајући последње збогом од свију тих милих и далеких места и пр |
у, док удариш длан о длан, и док су јој последње речи лебделе на уснама, ње нестаде иза ониских |
Карађорђа, очекујући шта ће рећи на ово последње питање.</p> <p>Ђорђе је ћутао, грицкао нокте и |
ар таке је гласове он, Анта, слушао ово последње доба од људи што су долазили из Србије.</p> <p |
аци неће уз њега пристајати.</p> <p>Ово последње решење донесено је управо од страха пред Милош |
ам скинути.{S} Чудно је било ово његово последње јахање.</p> <p>Јахао је окован.</p> <p>На нога |
воде нека рачуна о нама, то од прве до последње све је Вождова тековина и заслуга.{S} Његово ј |
сан.</p> <p>Још не бејаше добро изустио последње речи, када се наједаред жестоко трже.{S} Чисто |
еликих напора и брига, које је поднео у последње доба.</p> <p>— Ти знаш синко, да сам ти ја ваз |
едавно изгинули.{S} Испричаће му како у последње време кроз народ почешће муте некакви сумњиви |
ало одобровољи и охрабри.</p> <p>Тако у последње време, услед ових смутња, свет је био узаврео |
"SRP18933_C13"> <head>XIII</head> <head>ПОСЛЕДЊЕ СПРЕМЕ</head> <p>Кад је Милош стигао у тврђаву |
а дуго остадоше неми и зачуђени.</p> <p>Последње речи Милошеве учинили су на њих дубок утисак.{ |
е с нама још данас бити свршено.</p> <p>Последње речи још не бејаху сишле с усана Драгићевих, а |
онио.{S} Његова је пресветла воља да ни последњем просијаку, који се назвао царски поданик, не |
руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у последњем тренутку наћи ће се нешто, што ће ме омести“. |
а је улазила и излазила ћутећки.{S} Кад последњи пут уђе, она приђе маленој клупици, на којој ј |
агњећу шубару.</p> <p>Тако је Карађорђе последњи пут видео и тако се последњи пут растао с оним |
мали саме страдалнике, главни џелат узе последњи пут да загледа хладно гвожђе, које ће се за ко |
отуда?{S} Кад сте добили абер из Србије последњи пут?{S} У Хотину се чуло да је Милош писао нек |
ејаше <hi>грдно</hi> променио од кад се последњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомил |
Карађорђе последњи пут видео и тако се последњи пут растао с оним повесничким местима, где је |
ију бораца и учасника и проглашује да и последњи ратник има право да га убије. <pb n="174" /> А |
ослобођења, па је право да овде дозре и последњи плод његов.{S} Људи слаба срца не верују у пре |
одговарао одобравајући.</p> <p>Кад се и последњи гости разиђоше, Карађорђе је неко време остао |
pb n="255" /> <p>Но ово је уједно био и последњи Ђорђев весео и ведар ручак у друштву неколико |
почетку 19. века бејаше се већ угасио и последњи зрачак њен.</p> <p>Од тога доба престо букуреш |
и — рече крупан стар Турчин, допијајући последњи гутљај своје каве.</p> <p>У другом углу, седео |
у два маха говорио ми је о томе кад сам последњи пут био у Београду код везира.{S} Не знам, да |
што се кроз вечерњи сутон разлегала као последњи вапај препукла срца.</p> <p>Незнани певач тужи |
ми био бољи него рођени син и ја би био последњи неваљалац кад бих од тебе што више тражио...{S |
ло, и на далеком западу трепти још само последњи румени одсјај његових уморних, угаслих зрака.{ |
="SRP18933_C14"> <head>XIV</head> <head>ПОСЛЕДЊИ ДАН И ПОСЛЕДЊА ВЕЧЕРА</head> <p>Беше освануо 1 |
ашка слобода легла је у гроб заједно са последњим браниоцем својим, јуначким Стеваном Кантакузе |
</p> <p>Писаће Герману да га обавести о последњим догађајима у народу и да му каже како се то д |
ење све више и више, и већ је доспео до последњих горњих огранака.{S} Још један напор и он ће < |
у људи испребијали само за ово неколико последњих дана!{S} Хвалиш се да си одагнао и стукнуо Ту |
ади кога су и дошли у Србију.</p> <p>Но последњих дана почео је бивати јако нестрпељив.{S} Тешк |
<p>Чолакантиница још не бејаше довршила последњу реч, кад се са сокака зачу нека звека звонцади |
: „Ђорђе одлази у Србију да учини своју последњу дужност као Србин.{S} Он не тражи ништа за се; |
ме срамоте.{S} После 5—6 месеци умре од послеђених рана на левом одсеченом уху, али подсмех и р |
Сретали су се путници, радници, возари, посленици пешке и на коњу; деца са стоком, гомиле жена, |
Онда је требало мислити како ће бити до послетка.{S} Сад је узалуд балавити.</p> <p>Милошев је |
укић је бледио и зеленио у лицу, док на послетку не поцрни као земља.</p> <p>— Пи! (он отпљуну) |
ују, муче се и лаћају се и најобичнијих послова, само да што зараде и своје породице исхране.</ |
окушавао да одбије Карађорђа од српских послова и да угуши и ућутка људе, који су се у Србији п |
ак година стајали на челу свију главних послова државних; који су имали под својом управом чита |
шта ни од кога, па што ниси наређивао и пословао!“ Учиним ли опет штогод, па не испадне како ва |
се говори, већ што је требало тај посао пословати даље.{S} Ствар је била одлучена и сад је ваља |
с слуша нећемо дати да се меша у његове послове, а он сам с оним, што пође уз њега, нека чини ш |
н, Вујица, господар а Турци се у његове послове не мешају.</p> <p>Тако је говорио Вујица, али о |
царевна била запетљана у друге важније послове.{S} Ко ти се може сећати буве у обући, кад му с |
та треба!{S} Таке трице и нису за оваке послове — шгргутну Марко зубима.</p> <p>Није се имало к |
кнез Милош био послао да му сврше неке послове у Петрограду, а поглавито да израде да се српск |
ити за који дан, док не посвршавам неке послове и разашљем абер људима, да знају да сам стигао. |
у Београду, да посвршава неке народске послове, и одатле је предат Турцима, који су га у тврђа |
адског везира, да се не меша у народске послове, већ увиђа да од мира не може бити ништа.{S} Ма |
Русију и да им забрани мешање у српске послове.</p> <p>За случај да Карађорђе ненадно бане у С |
hi> да се мешају у унутрашње вилајетске послове.{S} Он ове Турке заустави у Крагујевцу и врати |
га пратио у Цариград, да гледа народне послове, а он се упустио с Турцима у трговину, пошто би |
а око запиње.{S} Маре ти они за народне послове као за лањски снег!{S} Да је њима да су сви кне |
евцу, расправљајући многе важне народне послове, који су му стизали са свију страна.</p> <p>Бил |
ине и да им се забрани мешање у народне послове у Србији.</p> <p>Добрњац је одавно био у завади |
p> <p>Од кад се Милош помешао у народне послове, а особито кад се истакао као вођ народни, њего |
никад није мешао своје озбиљне и крупне послове.{S} У друштву се ћеретало о женама, о пићу, о с |
/> <p>Ко то није могао, радио је обичне послове, којим се пре устанка бавио.{S} Тако Чолак-Анта |
му се не сме ништа, или за друге сличне послове.{S} У таким приликама кнез Милош му је обично с |
много правдао.{S} Рекао је само, да се послови морају брзо отаљавати и да он не може сваки час |
S} Предмет тих разговора били су српски послови и ново стање у Србији.</p> <p>Како се Карађорђе |
, ако хоћеш право.{S} А наши заједнички послови и разговори остали су још пре шест година тамо |
чно саветовао у свима тежим и крупнијим пословима народним.{S} Ту је био кнез Аксентије Миладин |
/> <p>Тако је терана шала, али о својим пословима он је најволео да ћути, да мисли сам, и једва |
о је, господару мени бити судија твојим пословима.</p> <p>— А што оче духовниче? — рече Милош о |
вам год драго, и нека управља народним пословима ко год хоће и зна боље.“</p> <p>Пошто им се о |
не ваља ни човек, који рукује народним пословима, ако је код њега одмах све на друму што и на |
е поверљиво разговоре о многим народним пословима.{S} Времена су била бурна, мутна, нестална, п |
сазвао да се договоре о многим народним пословима па, између осталога, и о томе што је везир тр |
се са мном саветује, особито о народним пословима.{S} Шта више, кад би се по кадгод ја сама сил |
ње, где се он тога дана и налазио неким послом.{S} Позван, њега дуго не би.{S} Стиже тек око за |
олак-Анта био је изашао у чаршију неким послом, кад је стигао Карађорђе.{S} Па како се прилично |
тео поћи да га потражим.{S} Он је дошао послом; али не верујем да је куда излазио.{S} Јамачно ј |
или само они, који су ту били по каквом послу народном, као кнезови народне канцеларије и други |
о што би требало.</p> <p>— Тешко сваком послу, господару, где се срце ништа не пита — рече Меле |
пхођењу с људима, јако обазрив у сваком послу, а уз то необично храбар и одважан, што се Карађо |
и ће доћи.{S} Ризика мора бити у сваком послу.{S} Али кад човек нешто ризикује, ваља бар да зна |
говоримо озбиљно и пријатељски о једном послу.</p> <p>Милош мало застаде, па онда опет продужи. |
јем ранију погрешку и да осигурам успех послу кога се лаћам.{S} Толико <pb n="222" /> људи пола |
очека да се укаже зора, те одмах избуди послугу и нареди да спреме коње, да изјашу бар до Раков |
чело војсци, да порази непријатеља, да послужи домовини, да уздигне њено име, да га учини слав |
Лисовић је добио и новаца, да се и тим послужи, у колико му устреба.</p> <p>На растанку Милош |
аке, он вели: „Ово је да боље и верније послужим цару!“ Уз то је опрезан као стари лисац, оњуши |
обојица будете од вајде, да јој обојица послужите и да јој се нађете на невољи, кад, да Бог сач |
ој, мислили су да ће правди доста добро послужити и тако просте справе, као што су колац и ченг |
би достигао добро, слободно ти је да се послужиш и рђавим, неваљалим средством.{S} Да би спасао |
везиру који Милоша чува и њиме се мудро послужује.{S} Нека им је слава обојици — рече крупан ст |
м ја тако зловољан и жалостан; ја идем, послујем, изгледам <pb n="224" /> здрав, а у истини мен |
ам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја послујем књигом, а ти сабљом.</p> <p>Милош је до сада х |
мети и никога другога неће ни за што да послуша.{S} Како ми је данас било кад чух господара Акс |
Ја велим, хоћу господару, али кад ме не послуша, да убијем!</p> <p>— Да бијеш можеш!{S} Али да |
мам изун да убијем Николу кад год ме не послуша.</p> <p>Никола је знао, да Марко ову своју прет |
Шта ћеш да ћеш с овим људима, молим те, послушај и ти коју њину!{S} Немој све на своју руку.{S} |
ке, да му се не слади тиранско срце.{S} Послушај нас, капетане, кад те ево, сви овако зборски м |
е жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али послушај једанпут сад и ти нас!{S} Немој ићи Милошу у р |
Не тако, газда Иво!{S} Све ћу вас друго послушати, само ово не могу.{S} Боже прости, сам Бог са |
службу, јер га је познавао као верна и послушна.{S} На Карађорђа је Никола имао пизму, што му |
је онда вредило запињати толико, да тај послушник буде Србин <pb n="72" /> Коџа Милош а не Турч |
аиште, онда у чему је он бољи од обична послушника везирова, и да ли је онда вредило запињати т |
имао око себе све саме покорне слуге и послушнике своје, ипак он, чак ни пред њима, није хтео |
они?!{S} Људи који су до јуче били моји послушници...{S} Али, ако, ако, то ми је благодарност ш |
ми смо показали да бар умемо бити добри послушници.{S} Истина, не би ми било право да ми се сил |
ти свакога ко би се усудио да му одрече послушност.</p> <p>У опасним ратним временима строга во |
.{S} Они да се закуну њему на верност и послушност, а он њима да ће живети и умрети за велико с |
као; на његовијем устима је покорност и послушност цару.{S} Он само о својој вјерности говори, |
уштених народних гомила направе уредну, послушну, дисциплиновану војску, чијој би дисциплини мо |
срцем, у пуном материнском блаженству, посматра на грудима свога божанског младенца, и осмех с |
в крвави убица, Никола, и неко га време посматрао.{S} Затим приклече, исука јатаган и одруби гл |
хоће.</p> <p>Марашлија погледа Милоша и посматрао га је дуго и пажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај о |
јава и светлости.{S} До тога доба људи поспе, ватре се погасе, чак и пси полежу и село утоне у |
ри ме неко од вас, и то ме удари блатом посред лица.{S} Или зар може бити гора и стиднија ударц |
му је служио као повереник, као писар и посредник, нарочито у односима с хетеријом.{S} Наум је |
и сјај и сила, те смо данас овако грдно посрнули, и видимо се као божјаци, захвални ако им ко у |
падање и сиромаштина; све је у рушењу и посртању, све иде са зла на горе; убоштво нам се већ ке |
у страну.{S} Никола изгуби равнотежу и посрте с коња, али му десна нога остаде закучена у узен |
инула, промакла и отишла доле.{S} Милош посрте, али се ухвати за грану и опет не паде.</p> <pb |
затворе и оставе на миру.</p> <p>Споља поставе два стражара, један да чува стражу код прозорче |
и око куће.</p> <p>На вратима тако исто поставе два стражара.{S} Сем тога Петар простре своје ћ |
али некакву стражу.{S} Бојаги, то су му поставили из неке почасти, а у истини та га је стража ч |
м стајама.</p> <p>На више места биле су постављене страже, нарочито на главној капији и унаокол |
орђе би и над тим покрајинским војскама постајао врховни вожд.</p> <p>Питање је било како ће на |
} Нејасан сумрак од запаљене гужве сена постајао је све гушћи.{S} У томе сутону Никола задену п |
цао све ближе и ближе.</p> <p>Призор је постајао све страшнији и ужаснији.{S} Она црна тмуша ка |
нут.{S} Но сад се мало по мало кравио и постајао све топлији.{S} А предмет разговора био је уве |
ви Милош тако и ради, и мало по мало он постаје господар и раји и Турцима...</p> <p>— Да не да |
о но што је лежао и почешће се машао да постакне ватру.</p> <p>Карађорђе се често мешкољио и че |
горњи напев, а мрачна сумња наскоро је постала црно дело.</p> <p>У сумрак ова пратња стиже пре |
и од пређашњих господара, они су му сад постали савезници и другови.{S} Велики број грчких хете |
д тога доба све се променило, па и људи постали друкчији.{S} А што је најризичније, браца Ђорђе |
ару; али јадан је ово живот.{S} Сад смо постали бурмуџије; градимо и продајемо бурмут, да заслу |
лану, по коме је он имао једног дана да постане наследни кнез српски, и тако да оснује нову дин |
ода само да добије везирски турбан и да постане паша учтуглија. (од три репа).</p> <p>— Бога ти |
а у трговину, пошто би му продали да он постане господар у Србији, као оно што су владике у Црн |
коме је судбина била наменила да ускоро постане крвава позорница једнога тешког злочина.</p> <p |
и још три пута крвавији; он би за Турке постао страховито место крви и ужаса, како је он, Милош |
ију и страна света.{S} Војвода руднички постао је полако кнез српски.{S} Одношаји у земљи још н |
ни служитељ олтара, који је за тренутак постао грозни убојни осветник, опет повраћа да буде бла |
еш вечерас чути, и ако ја не будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога писменог, који ће побе |
ру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Но прво се постарај те ово укопај, затрпајте ту где год у потоку.{ |
има седе у гомилици по 7—8 и по десетак постаријих гостију.</p> <p>Сви седе скрштених ногу а пр |
ком љубављу према народу, и он ће сутра постати неограничени господар и заповедник овоме немирн |
не, које ми данас и не слутимо; деца ће постати мужеви; младеж ће остарити, синови ће постати о |
и мужеви; младеж ће остарити, синови ће постати оцеви и оцеви ће сићи у мрачне гробнице своје, |
их и малих.{S} То је била кнез Милошева постеља.</p> <p>Али, и ако је поноћ већ била превалила, |
и ако је поноћ већ била превалила, ова постеља још је била празна.{S} Удесно од постеље, ближе |
остеља још је била празна.{S} Удесно од постеље, ближе ватри, на малој дрвеној, троножној столи |
а свога, он у глухо доба скаче из топле постеље, бежи из мирна дома свога, распојас и босоног б |
ној па на другој жени, што су крај њене постеље клечале; некакав благ, срдачан израз разли се п |
е трезвен и с одмореним мозгом дигне из постеље, па се сети шта је све синоћ доцне у ноћ планир |
глухо доба ноћи скакати престрављен из постеље и нагињаћеш да бежиш далеко, далеко, али јој не |
ожем и везеном арбијом.{S} Крај њега на постељи лежала је крива турска сабља, с богатим сребрни |
Мало подаље од њега, седео је на другој постељи, покрупан, црномањаст <pb n="42" /> човек с пер |
ктала лепа ватра, седела је на скромној постељи, заваљена на високо узглавље од јастука, стара |
у разумели сав значај њин.{S} Тек су се постепено прибирали.{S} Прво проговори Вујица.</p> <p>— |
ану на души.{S} У овоме успеху, који је постигао и лакше и брже но што се надао, Милош је видео |
а и претеривања, чим се мало неки успех постигне и до неке тековине дође!...{S} Ето, слободно м |
то је овај голи живот!</p> <p>— Тек ако постигнем успех, моћи ћу да докажем да се нисам грабио |
ло претеривао, кад је толико полагао на постигнути успех против њих.{S} Умирен и обрадован њино |
се онда растадоше, обојица задовољни с постигнутим резултатом, у коме је сваки гледао своју ли |
ење, Турци се нису много мучили како ће постићи то мучење, а нису хтели измишљати ни нарочите с |
стане напразно!{S} Ах, само да ми је то постићи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе ходати по соби.</p> |
не могу људима!</p> <p>Али што је ствар постојала озбиљнија, Руси су бивали све строжији.{S} Са |
а, ни милосрђа — све те врлине једино и постоје за оне који погреше и скриве.{S} Милосрђе је ко |
не паше и везири.{S} Сасвим друкчије је поступано с неверничким бунтовницима.{S} Њима су обично |
њега не чека го нож, већ благо, човечно поступање; буле ће га благосиљати за се и за нејач свој |
је светли везир рекао да с Ђорђем треба поступати као с хајдуком, ако се без знања царева амо в |
о учини овако, а шта може наступити ако поступи онако.{S} Милош најпосле реши, да позове два на |
За ово две године, шућур богу, добро си поступио, доста си се учврстио те и народ отуда и султа |
дучки, онда с њим као с хајдуком ваља и поступити.{S} За случај тај, Милошу, ја те опомињем да |
иле потребу, да неке друштвене појаве и поступке подведу под принцип, и да их оправдају начелом |
и он слуша.{S} Али, кад песма славујева поступно изумре, кос опет пусти своје јасно звиждање, и |
/p> <p>Старац је гледао у ватру која се поступно гасила а мисли му бејаху отишле у далеку, дале |
почетку је био пламенит и киван, али се поступно све више блажио и смекшавао.{S} Најзад, у њему |
цела природа; ноћна тишина и изумрлост поступно је уступала место дневној живахности <pb n="29 |
бацну у страну и њега повуче за рукав и посу му одмах да се умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Д |
Петар изјави зебњу, да Штитарац што не посумња, што се оволико задржаше и да не груне унутра.< |
читој опасности, да Турци на њих што не посумњају о спреми за нову буну, па да их све од реда и |
ој европској турској, грчки родољуби, у потаји за се, неговали су наду да прво плане буна на Ду |
страх и сумња да се против њих нешто у потаји спрема, и онда се прозле и испизме; насрћу на љу |
>— Да погинем!...{S} Да ме убију мучки, потајно, да ме убију као крмка секиром у чело!...{S} Да |
зе у веће куповине, многи се испод руке потајно почињу оружати и дошаптавати.{S} У опште, кроз |
.{S} Ваљало је дакле целу ствар извести потајно, а то је ишло тешко.</p> <p>Па и ту прва мисао |
ио лакши и откуда не би могли тако лако потајно изашиљати своје агенте у Србију.</p> <p>А ако б |
побожне хришћане српске.{S} Зар опет да потамни сјајност крста хришћанског и зар опет крст да с |
е живела једна даљна рођака кнеза Симе, потанко су причали о Цукићевој глави, која се већ ево н |
а.{S} Ту је Милош разложио Лисовићу све потанко шта му и <pb n="269" /> како му ваља чинити и н |
нагушено дизало у вис.{S} Милош зађе и потапка га одозго ногама, ситнећи све стопу уз стопу.{S |
им вратовима — рече ђенерал шалећи се и потапка Анту по плећима, додајући: — здраво војводо!</p |
.</p> <p>Карађорђе климну главом у знак потврде, али не рече ништа.{S} Тек што је прилично поћу |
и нова згода да пред диваном у Стамболу потврди како је његова управа мудра и <pb n="273" /> пр |
рече Ђорђе, кад уђоше унутра.{S} Старац потврди.{S} Ђорђе му рече да се он сад може вратити.{S} |
издробљен звук, као оно што звече паре, потврдо стегнуте у какву крпу.</p> <p>— Шта ти је то, н |
би нашао пуно присталица који би за њим потегли, да поново окушају ратну срећу.</p> <p>Чим су н |
људима, и неколико пријатеља већ бејаху потегли да га виде.{S} Међу осталима био је ту и Риста |
жим стварима; реч о Карађорђу није више потезана.</p> <p>Но ако је за овај мах напомена Врљова |
махове чисто се кајао, што некако није потекао сам, да се нађе у близини, и да он лично контро |
м и појест главе.{S} Кројили су бунт да потекар упале цео вилајет.{S} Свијетлом везиру докаже с |
а по Шумадији, браћа Руси за цело не би потекли да их заклоне.{S} Мене опет држе овде као каква |
д се кнез Симина глава котрљну, Драгићу потекоше сузе.</p> <p>— Збогом побро, збогом добро моје |
ожд“ умакао, и да је сад већ свака даља потера бесплодна.</p> <p>Стољетов је у очајању чупао св |
о румунске границе.</p> <p>Трећега дана потера је ухватила два подозрива човека, који су, по њи |
ilestone unit="subSection" /> <p>Док је потера губернатора Стољетова тумарала по блиској и дале |
рао за резултат потере.{S} Али и ако је потера била веома оштра и трајала пуна три дана, резулт |
3_C11"> <head>XI</head> <head>БЕГСТВО И ПОТЕРА</head> <p>Друг, с којим је Карађорђе путовао, би |
у или га набију на колац.{S} Али кад ни потера не може ништа да учини, кад се хајдуци осиле и у |
нути и освестити, али они су ове године потерали још и црње.{S} Помоћи им није више било и они |
.</p> <p>— Знао сам ја то чим сам овако потеран амо...{S} Само сам рачунао, да ће то свршити он |
S} После их увезаше дебелим конопцима и потераше.</p> <p>Кнез Сима напред, а Драгић за њим.{S} |
само изнеси главу.{S} Истина, Милошеве потере и дању и ноћу шушњаре на све стране, али ми знам |
.{S} Ја мислим, они ће кренути за тобом потере одмах на све стране — рече Карађорђевица.</p> <p |
ра, који је лично одговарао за резултат потере.{S} Али и ако је потера била веома оштра и траја |
на и не би дали народу зенути. — Турске потернице крстариле би по селима и дању и ноћу, и народ |
рцима што не рашчује, те да крену на ме потеру, која би досадила и мени и овоме народу.</p> <p> |
учестале, Турци су подизали сав народ у потеру, па кога хајдука убију њему одсеку главу, однесу |
како је било по реду па се онда пусти у потеру за Чимбарлијом.{S} Нађе га пијана с дружином у ј |
доведени, како би одмах могли потећи у потеру, ако се јави потреба зато.{S} Тако размештене, к |
ли и коњи доведени, како би одмах могли потећи у потеру, ако се јави потреба зато.{S} Тако разм |
сретници? — продужи чича Иван.</p> <p>— Потеците одмах својим кућама и чините се свему невешти. |
јаше вратове тако да се белио скоро сав потиљак.</p> <p>Док су помоћници џелатски овако спремал |
остраг ишла испод ушију па около преко потиока, хватајући све ивицом, докле му је коса била по |
ицање у народне ствари било сузбијано и потискивано влашћу народнога вође (Милоша). <pb n="152" |
ед ненадно гурну шакама обојицу; једним потиском избаци их тако напоље, и брзо залупи врата за |
своју.</p> <p>У колико је овако држање потицало из саме нарави Милошеве, у толико, и још више, |
ед и немир.{S} Све те каламутње од тебе потичу.{S} Што се против мене нико не жали?{S} Ако на т |
, које је љуће но друге тиштала садашња потиштеност и неуглед према слави, угледу и почастима, |
ракам (рачун), те их он једну по једну поткресава.</p> <p>Србин не одговори ништа.{S} Он махну |
срце.</p> <p>Но у тај мах зачу се нека потмула граја, нека <pb n="131" /> гунгула, налик на уд |
о је сад био ударац сечивицом.{S} Жртва потмуло простења и сасуља се са свога лежишта, крв шибн |
у и од животиња које немо слушају читав поток његових убедљивих речи.{S} Јест, он преклиње пада |
глас, па се онда наједаред просу читав поток од песме, која се као мирис, расу по зеленом лугу |
да негде у даљини жубори какав неуморни поток, или као да се кроз мрак плашљиво дошаптавају дух |
јутрење воде.</p> <pb n="297" /> <p>Тај поток био је једва за сто корака удаљен од колибе, али |
98" /> убише Наума, онде на месту, крај потока, где се умивао...{S} Све је било свршено.{S} Вел |
ше залазаше у дољу и виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива.</p> <p>У том тренутку, ово |
мала низбрдица.{S} У који мах Наум пође потоку, иза оближњег дебелог цера извири онај исти чове |
ј те ово укопај, затрпајте ту где год у потоку.{S} Само дубоко да свиње не изрију.{S} Хајд сад! |
еда као да прелете лак, влажни облачић, потом настави живо:</p> <p>— Јес, кажњавао сам, убијао, |
дговорност пред Богом примам на се и на потомке своје, зашто се овде ради о миру и срећи целога |
пример, достојан да се преда и најдаљем потомству на углед и пошту, како је велики Цинцинат у в |
ам да неће другчији бити ни твоји Грци, потомци славних јунака јелинских, којима се, кроз хиљад |
, а он ме сада црче гурајући да што пре потонем...</p> <p>— А ти богме, господару, био мировати |
оживео!</p> <p>Цукић за тренутак као да потону у мрачне и тешке мисли.{S} После додаде кивно:</ |
е испрекидан говор, па онда све умуче и потону у густи мрак.</p> <p>Стражари су стајали као црн |
дечка српска.{S} Овај први дечко био је потоњи наш Илија Милосављевић-Коларац, чије име данас б |
> <pb n="286" /> <p>„Шта је ово?{S} Нов потоп или смак света, иза кога долази царство мрака и т |
им мислима у глави он се упути оближњем поточићу, да се умије и да захвати хладне јутрење воде. |
з Милош је молбеницом, на којој је било потписано дванаест најважнијих кнезова, преклињао руски |
тражили смрт његову, владика Мелентије потписао се први на томе писму; а после неколико месеци |
вати нећеш.{S} Само ће се овде на крају потписати, да га је прочитао и да знаде шта му се у пис |
одни и који је сад јавно носио титулу и потписивао се: „Врховни Сербие Књаз.“</p> <p>И књаз Мил |
pb n="153" /> се да тамо нађу заштите и потпоре својој угњетеној домовини.</p> <p>У то доба там |
ад да их зовем и сад да се уздам у неку потпору њину, то би било безумље, које би се у најбољем |
{S} Кажите и поручите Милошу нека ми не потпраћа своје шпијуне да ми броје сваки залогај који п |
но сложна.{S} Управо о њима владају два потпуно супротна мишљења, јер док их једни сматрају као |
ак.{S} Борба у њему самом још није била потпуно свршена.{S} Час се одлучивао на ту ствар с најв |
ли је било већ све спремљено и мисао је потпуно сазрела, да се Карађорђе истакне као војсковођа |
призор.{S} Његов нејаки, детињи ум није потпуно схватио сву тежину крвава догађаја, што је мало |
ошлости непристрасна повесница још није потпуно сложна.{S} Управо о њима владају два потпуно су |
јим жељама.{S} А да би му везир оставио потпуно слободне и одрешене руке према Карађорђу, Милош |
} Но то опет не значи, да он не би радо потпустио другога кога.</p> <p>— Онда би, преко поверљи |
о да ја пошљем кога од мојих људи да га потраже и код других...{S} А, шта велите?{S} Где мислит |
ја зове својим посинком, и кад му Турци потраже моју главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето |
и ту треви.{S} Крага одмах скочи да сам потражи Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи кога од |
нав за ову српску депутацију, он је сам потражи и тако се састану у једном удаљеном крају Петро |
к изгледа као да је навлаш дошао да нас потражи у овој гробници нашој, да нас види и да нам рек |
рна боравишта.</p> <p>И људи и животиње потражили су склоништа од ове свирепе и немилосрдне пус |
{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га потражим.{S} Он је дошао послом; али не верујем да је к |
на.{S} Они се зауставише пред механом и потражише да пију.{S} Искали су бојаги воде, а примали |
{S} То је био Цукић.{S} Лежао је згучен потрбушке, и одозго је био покривен кабаницом.{S} Марко |
убити Карађорђа.{S} Јави ли се доцније потреба за то убиство, Милош ће се пред народом одговар |
дмах могли потећи у потеру, ако се јави потреба зато.{S} Тако размештене, кабадахије су очекива |
и, мирнији и погоднији, да се прилагоде потребама круте турске владавине.</p> <p>Градско поље, |
уди су вршили таква иста дела, нагоњени потребама практичнога живота, и не лупајући главу о том |
асположење целу моју војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће време скупити још 50 тису |
од њега, и не дотурају му ни најнужније потребе за живот, а стар је и немоћан да <pb n="309" /> |
и два топа, да све то утроши на народне потребе.</p> <p>— Ја нисам гледао на то што ће се други |
ош.{S} Он би радо изун од везира, да по потреби може убити Карађорђа.{S} Јави ли се доцније пот |
и један другоме што брже могли дотурати потребне вести, а њих шесторо налазили су се склоњени у |
о пре обесиш, шаљемо ти овде својеручно потребни конопац, и топло ти препоручујемо похитај живо |
је остајало само да Милош нареди што је потребно за извршење.</p> <p>Милош је једнако хукао, ка |
хитати и без одлагања свршавати што је потребно.</p> <p>У осталом, сад су биле настале оне при |
да дође доцније, Ђорђе одговори да није потребно.</p> <p>— Ја ћу и сам наћи пут, ти се врати.{S |
>— А теби ено у оној бошчи што ти је за потребу.{S} Однећеш је у Београд везиру.{S} Бакшиш ти н |
пре језуита.</p> <p>Језуите су осетиле потребу, да неке друштвене појаве и поступке подведу по |
талас, плавећи свет грозовитом тмином и потресајући земљу из најдубљих дубина.</p> <p>Из далека |
а тешка времена бејаше и њу саму дубоко потресао.{S} Причајући како је у то доба Карађорђе био |
стиште у своју снажну, извежбану руку, потресе је, два три пут махну њоме кроз ваздух тако сна |
е чисто оглуну од страховите рике, која потресе небо и земљу.</p> <p>Тмуша стиже и са силином, |
ен!</p> <p>Џелат пребледе и уздрхта.{S} Потресен и срдит он измахну и удари и по други пут.{S} |
е овога страшнога сна, Карађорђе је био потресен и зловољан.{S} Већ се хватао сумрак, а Вујице |
мисле о тој ствари.</p> <p>Сви су били потресени, кад чуше да је Карађорђе дошао и сваки се ут |
пресече га.</p> <p>— Никад! — викну он потресеним гласом.— Он је све своје прокоцкао!{S} Он не |
еда му се добро у очи и рече јасно, али потресено.</p> <p>— Ако је Карађорђе дошао амо са знање |
ешко и мени, мајци твојој!{S} Због тебе потресће се у земљи и моје труле кости.{S} Какав грех, |
се као у сред глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и преврнути кости грешних синова, оптерећен |
ку изложио им је ради чега их је управо потрудио да до њега дођу:</p> <p>„Кнез Сима, Цукић и њи |
било у Русији, не баце какву варницу у потрулелу Турску државну зграду, вазда готову да одмах |
срца.{S} Сеоски кнез, обамро од страха, потрча пред Турке.</p> <p>Али Турци не учинише селу ник |
4" /> После, док би ударио длан о длан, потсекоше им косу остраг и повисоко подбријаше вратове |
да није ништа зло мислио, само је хтео потсетити момка да остави ствар до сутра.</p> <p>— А шт |
рађевине, ни једног дома, ничега што би потсећало на сувремене европске градове.{S} Оно мало ле |
и громовит.</p> <p>Оделом овај човек је потсећао на оџаковиће и угледније кнезове из онога доба |
дито прогунђа крупну псовку, и јетко се потсмехну Петру с његовом бригом о души.</p> <p>— Врата |
е су до зла бога и за инат, што но реч, потурчиће се и три главе да има, све три ће за инат жрт |
просјачка палица с којом ћемо у свијет поћ....{S} Је ли тако Турци или није?</p> <pb n="58" /> |
а први поглед као да никога не вермају, поћи ће за јуначким и достојним вођом као покорни јагањ |
а га услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у град, стојим ја на расположењу, кадгод заповедит |
се Турци још не надају, те ће све лакше поћи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је пр |
тада друге подбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу први напред, као што сам и досад увек <pb n="18 |
да ти ниси ни слутио да ћеш некад и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор али достижан! — одгов |
и на просту масу народа која ће за њим поћи.{S} Али он гледа пред собом најодабраније синове Ј |
.{S} Ја знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, народ неће л |
сада тамо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га потражим.{S} Он је дошао послом; али не веру |
ено.{S} Свршите то, ако хоћете, па ћемо поћи.</p> <p>Дошао је био тренутак смрти, и сужници га |
чело.</p> <pb n="67" /> <p>Старица мало поћута; после погледа десно, погледа лево, заустави пог |
у, сад ће — одговори она.{S} После мало поћута па додаде:</p> <pb n="95" /> <p>— Шта ћеш да ћеш |
, младости, младости!</p> <p>После опет поћута, опет је изгледало, као да нешто ослушкује.{S} З |
, чисто прекорно, а затим пошто је мало поћутала, она спусти глас и додаде:</p> <pb n="203" /> |
куд више овамо!...</p> <p>Пошто је мало поћутао он додаде блажије: — Мањ ако га нешто цареви си |
и не рече ништа.{S} Тек што је прилично поћутао он додаде: — без царскога допуштења не би ми да |
ек онако учинило.{S} Никола је вредан и поуздан момак; хитар је, а и слободан, на тројицу би уд |
ту, да виде Турци како им је он веран и поуздан.{S} Милош хвата поједине родољубе балканске и п |
о Карађорђу, поред њега је био намештен поуздан човек, који ће га свуда пратити.{S} То је био Н |
на недела.{S} Милош је знао да му је он поуздан, с тога прво њега и посла, да склони Анту, а ње |
а.{S} Ако већ немаш човека, који би био поуздан да сам уради, онда батали, не дирај ништа!{S} Ј |
срдит и зловољан и одмах с јутра посла поуздана човека да оде до Паланке, те да разабере чује |
ече само толико, да је послао у Београд поуздана човека но да се још није вратио, те да га очек |
велики падишах икада имао верна роба и поуздана и предана слугу свога, то га има сад у мени, с |
би се намерио на каква особито добра и поуздана пријатеља.{S} На томе се те вечери растану.</p |
Ако нема таке пушке, има руке!{S} Прати поуздана човека нека га тамо уцмека, па крај.“ Но после |
дана сви ће ови дојурити тамо и биће ми поуздани помоћници као што су и пре били.{S} Али сад да |
се као највећа тајна.{S} Да би био још поузданији да се нигде неће реч изрећи, Милош позва дух |
где је тај човек и шта ради?...</p> <p>Поузданик оде и преко ноћ се врати с гласом, да су у Па |
могне, он ће му послати у Паланку свога поузданика с писменим порукама.{S} Елем, на крају краје |
уђеници су корачали полако, али чврстим поузданим кораком.{S} Овда онда погледали су око себе, |
ито кад је требало однети кудгод брзо и поуздано какав абер.{S} Станимир је знао целу Србију ун |
о уздам да ћу целу ствар свршити брзо и поуздано с оно мојих људи што их имам.</p> <p>А има ли |
га — рече Карађорђе тако исто одлучно и поуздано.{S} На томе се овај разговор и свршио.{S} И он |
народ не може створити ништа трајно ни поуздано, нити може бити истинске среће код једнога, ак |
утицати на војводе; имају ли они каква поуздања сами у се, и да ли се бар код когагод од њих ј |
е изговорила чвршће, одсудније и с више поуздања.</p> <p>— Море, мени само да је да се здраво и |
и да одржиш мир у народу.{S} Ако немаш поуздања у своје људе, ја ти стављам на расположење цел |
твена јуначка збиља, која свакоме улива поуздање и свету веру у победу праведне ствари, коју ће |
опратио.{S} У њега је Марко имао велико поуздање.{S} Обично је говорио:</p> <p>— Мени заповеда |
н је хтео ослободити духове, да с већим поуздањем уђу у покрет, а већ доцније ствар би се обело |
ви син његов и може ли се султан у тебе поуздати.</p> <p>На ове речи Марашлине Милош се дубоко |
пска рука да ме убије, кад сам први пут поумио да учиним овај несретни корак.</p> <p>Карађорђев |
ш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, поумих да се разговорим о томе са самим везиром, да чуј |
Милоша и затражи да му у кратку земану пофата хајдуке, или ће вели, он сам изаћ у народ на „<h |
да би Врљо на земљи имао у чему носити похаране паре — рече Милош расположено.</p> <p>Изнурен |
бито Сима.{S} Кад се бејаше оно и Милош похасио, Симо му је био десна рука.{S} Каква му невоља, |
мало по мало долазити к себи.{S} Изрази похвале и одобравања чуше се прво у предњим редовима, н |
арод то виде препадне се од Турака, сам похвата немирне кнезове и преда их београдском везиру, |
е и присталице, да помажу Турцима да их похватају.{S} Тефтиши су бивали обично после ратова, ка |
дознао, јурнуо са својим кабадахијама, похватао <pb n="38" /> толике угледне људе и престравио |
знате да је бунтовне кнезове сам народ похватао, и да ја нисам строго забрањивао, њих би сам с |
лош, одговара за мир и ред, и он ће сам похватати бунтовне вође, и опремити их честитом везиру, |
ретару Анти Протићу да одмах незадржано похита у Паланку.</p> <p>Тога дана у подне Анта је већ |
све било спремљено и отправљено, Милош похита да одмах о целој ствари извести београдског вези |
иле што из срца воде.</p> <p>— Похитај, похитај ти Никола!{S} Шта радиш ваздан?{S} Опери добро |
главне жиле што из срца воде.</p> <p>— Похитај, похитај ти Никола!{S} Шта радиш ваздан?{S} Опе |
ребни конопац, и топло ти препоручујемо похитај живо те тај хитни родољубиви посао што пре сврш |
а скровита склоништа и у највећој журби похитају румунској граници.{S} Маврогени и Красис нису |
је мени мало мојих јада, но још ви отуд похитали да ми ране позлеђујете, и да ме за само срце у |
м су чули за Карађорђев долазак, сви су похитали Чолак Антиној кући, и осниска собица Антина бр |
деси штогод, па се учини штета што није похитано да се ствар на време пресече, онда је крив Мил |
да Турци што не нањуше.{S} С тога треба похитати да се ствар што пре крене, док се Турци још не |
ом похођењу.{S} Та њега нико ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, па још по овакој урнебе |
и и пријатељству, те су се с тога чешће походили и једни другима у госте долазили.</p> <pb n="1 |
љак.</p> <p>Старац се веома зачуди овом похођењу.{S} Та њега нико ни дању не походи, а камо ли |
ији, како би турска војничка снага била поцепана, те да не могне сва гурнути на Грчку.{S} С тог |
ио и зеленио у лицу, док на послетку не поцрни као земља.</p> <p>— Пи! (он отпљуну) поганих уст |
уснама, ње нестаде иза ониских, старих почађалих врата.</p> <p>Запасани дугачким бошчама и обо |
о је тек година прошло док је добила ту почасну титулу баба Јана, она је много и много памтила. |
.{S} Бојаги, то су му поставили из неке почасти, а у истини та га је стража чувала као заточени |
штеност и неуглед према слави, угледу и почастима, које су уживали у домовини за време деветого |
ле је „уз опште саучешће“, сахрањиван с почастима и о државном трошку.</p> <p>Тако су пролазили |
е он. — Тако си и ти пре десетак година почастио кума свога.</p> <p>Вујица чу ове речи, али им |
р ћеш знати, кад те је побратим ракијом почастио...</p> <p>Рекав то, Гитарић устаде и рече јасн |
ако знаде он за себе, само не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га прекиде.</p> <p>— Добро је, х |
то право питам, ама право да ми кажеш — поче кнез Милош.</p> <p>— Господару, као вазда и до сад |
ни човек нестаде у оној гунгули, гомила поче мало по мало долазити к себи.{S} Изрази похвале и |
земље.</p> <p>Али тај облачак наједаред поче нагло расти и ширити се.{S} Бивао је све већи и ве |
угу беше се пробудио неки стари кос, те поче веома звучно изводити своју јасну песму, а глас му |
ила га је девет годин дана.{S} А десете поче да развија!...“</p> <p>„Је си ли чула за ову песму |
епа престрављено, крваво срце његово, и поче га гњечити и чупати.</p> <p>Неодољиви бол обузе Ми |
достиже сад такав ступањ, да несрећник поче на глас стењати и кукати.{S} И он је заиста викнуо |
уз непрекидно махање и руке и главе он поче овако:</p> <p>— Добар Милош, добар везир, добри ђа |
овека и великога Србина, мрак се полако поче разбијати.</p> <p>Али сутрадан, по нестанку Карађо |
p> <p>Дете се брзо врати и Драгић одмах поче копати раку, а синчић му је помагао избацујући зем |
пријатеља, па се тамо и склонио.</p> <p>Почев тако, Милош је редом испричао везиру све најглавн |
ици српској.{S} Разбијена српска војска почела је бежати.{S} Шанац на Љубићу већ је био напуште |
па на даље, кад се против кнеза Милоша почела јављати снажна опозиција, између осталога, почињ |
ри часа по поноћи, и зора се већ бејаше почела беласати на далеком истоку.</p> <milestone unit= |
а и врати се у кућу, где су се деца већ почела мешкољити и будити се.</p> </div> <pb n="227" /> |
несретне 1813. године, грчке хетеристе почеле су хватати с њоме везе и познанства.</p> <p>Кад |
онда на једаред њене обамрле усне опет почеле мрдати, а њен слабачки глас опет би се чуо.</p> |
има Милош с доњег Дунава, одакле су већ почеле допирати неразговетне слутње о влашком покрету и |
1817. године.{S} Зима протутњала, дани почели дужати, из даљине већ зенуло пролеће.{S} Кукурек |
печата, не треба се чудити.{S} Турци су почели сумњати на господар Милоша и прате му сваки кора |
двоумице.{S} У Паланку је стигао кад је почело свитати.{S} Сврати у Хасан-пашин хан до камене ћ |
рбина, чија је снага и господарство тек почело јачати и снажити се.</p> <p>Као деца природе, Ту |
се нешто много забави и Карађорђу је то почело бивати сумњиво с тога увече, кад се мрак већ био |
одвојиле од старога стабла, које се већ почело претварати у прладину.</p> <p>„Овде, међу ове дв |
као млеко бео талир, господару, ако ти почем није криво — рече незнани особењак.</p> <p>Кнез М |
ошли у Србију.</p> <p>Но последњих дана почео је бивати јако нестрпељив.{S} Тешко га је мучило |
Милошев био је добро срачуњен и већ је почео сазревати.{S} Ваљало се дакле спремати да се на в |
онај човек ни дај боже!{S} Кад се после почео мало по мало поправљати, а њему је било као год о |
S} Тек кад смо прешли у Аустрију, он се почео брзо опорављати.{S} У Србији, за све оно време, к |
за се, али на основу тих позива, већ се почео спремати за полазак у Србију.{S} Милош је за то с |
усред ове мртве пустиње.{S} На земљу се почео спуштати сумрак, а он у себи као мисли: „И ово је |
ле су у мраку, јер се напољу тек бејаше почео хватати сутон, а оне још не бејаху ужегле жижак.< |
и сахата по поноћи, а исток се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе је дотле почешће провиривао кр |
, одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад си ти почео купити харач по народу, људи почињу жалити за тур |
убиство Карађорђево.</p> <p>Тада је он почео наваљивати на Вујицу, да му врати оно писмо што м |
у.{S} Милош је за то сазнао, па се и он почео спремати да Карађорђа дочека.{S} У првом реду, ва |
га сељаци случајно нађоше, и већ је био почео заударати.</p> <p>Тако је свршио Вујица Вулићевић |
ло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ почео разређивати.{S} Негде дубоко у лугу беше се пробу |
е оно полане вили као црв под кором?{S} Почесмо и улазисмо у ватру, па после трчи за царевима п |
Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци почесте тако жалити за нашим главама! — рече Србин с до |
а преселисја в Русију, где с возможноју почестију од правителства примљен; но неизвесно из како |
жда текле ствари доцније.{S} Али сад за почетак, за Грчку је било од неоцењене користи да су с |
е отварајући очи:</p> <p>— И ово је тек почетак!{S} Кад се братским главама почиње, да чиме ли |
налик на куће по српским селима.</p> <p>Почетак је маја, и градина је сва у цвету и мирису.</p> |
ну своју.</p> <p>Међутим, још од самога почетка, како су се познали, између Карађорђа и Наума б |
грчки опет се сачувао.{S} Шта више, од почетка овога века, он је још и ојачао, јер су Грци пок |
га видика као нека сива замаглица.{S} С почетка то је изгледало као прамен лака облачка, који с |
аше и њих двојица.{S} Разговор је још с почетка био срдачан, али опет некако службен и затегнут |
дбадају га да се буни.{S} Ту недавно, у почетку марта, у мало што није планула буна, која је ве |
погледи сусретали, Карађорђев поглед у почетку је био пламенит и киван, али се поступно све ви |
исма била је тако чудна, да Карађорђе у почетку никако није хтео веровати да је то збиља Милоше |
аклоном.</p> <p>Међутим друм, који је у почетку био пуст, све је више оживљавао.{S} Сретали су |
паметан да за власт ништа и не помиње у почетку, но да помогне да заједнички ослободимо земљу!< |
ним Стеван Чел Маре (Стеван Велики) и у почетку 19. века бејаше се већ угасио и последњи зрачак |
или су на њих дубок утисак.{S} Но они у почетку као да нису разумели сав значај њин.{S} Тек су |
шуми...{S} Такав је био и његов план у почетку...{S} Што ли га сад овако измени?{S} Јамачно се |
ле крене у Београд.</p> <p>То је било у почетку маја 1817. године.</p> <p>Да би прикрио прави п |
тују, а он их је више слушао.{S} Само у почетку изложио им је ради чега их је управо потрудио д |
Права американска њежност!</p> <p>Но у почетку овога века, за те њежности ништа се није знало, |
и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно у почетку устанка, он је сад понова осећао да је опет дош |
<head>ГРЕШНА НОЋ</head> <p>Било је то у почетку Марта 1817. године.{S} Зима протутњала, дани по |
ила она иста политика, као оно што су у почетку устанка 1804. год. говорили да они не војују пр |
ла згода зато.{S} Та ја бих још одмах у почетку, још 1807. год. ја бих добио од Турака повласти |
ска краљев. престоница имала је тада (у почетку 1817 год.) два господара — старога господара Ту |
ном живописном народном оделу.</p> <p>У почетку српски бегунци носили су своје обично одело, ка |
на праоца.</p> <p>...{S}И тај нови свет почеће да живи новим животом и радоваће се младости сво |
се кава туца, те и њиме, као ћускијом, почеше изглављивати врата.</p> <p>Најзад није заборавље |
олни одјек тога очаја.{S} Речи јој саме почеше запињати у грлу и она је морала одахнути.</p> <p |
ада, неки сељаци застадоше пред ханом и почеше се купити око Цукића.{S} Буљубаша Петар даде миг |
е свршен и присутни представници власти почеше се разилазити.{S} Везиров заступник маши се руко |
сви заједно, па се после један по један почеше разилазити.</p> <p>Око поноћи Карађорђа и митроп |
оветно.</p> <pb n="53" /> <p>Турци прво почеше распитивати Ага-Џона, каква су то двојица што ве |
вик, а глас му је храпав и промукао.{S} Почешће он се тргне, разрогачи очи, усплахирено звера п |
и како да се чини.{S} Реч „да се убије“ почешће се чула, но Милош се на то чинио невешт, пуштај |
а ради на своју руку, а да би ваљало да почешће припита и друге народне прваке.{S} Он се није м |
аће му како у последње време кроз народ почешће муте некакви сумњиви страни људи, који махом до |
јице.{S} Али и њега, Станимира, кнез је почешће употребљавао, особито кад је требало однети куд |
рни коњи касали су малим касом, који је почешће прелазио у обичан ход.</p> <p>Испод арњева, овд |
рђе тако немо гледао у Добрњца, овај је почешће дизао очи, и њини су се погледи сусретали, Кара |
беше почео беласати.{S} Ђорђе је дотле почешће провиривао кроз прозор напоље у мрак, а сад иза |
Као што смо видели раније, он се и пре почешће налазио око Милоша, али сад је остао сасвим ста |
пањ, он је више седео но што је лежао и почешће се машао да постакне ватру.</p> <p>Карађорђе се |
адубљен, грицкајући нокте и погледајући почешће испод ока.</p> <p>После пола ноћи, гости се већ |
око изгледа страшно.</p> <p>Верни Наум почешће брижно погледа у Карађорђа, тада му се из груди |
на неправде, које сам којекад нехотице починио.{S} Али шта да радим!{S} Човек сам и грешио сам |
ознавао је Милоша, сећао се шта је овај починио за 2—3 последње године и бојао се да му се пове |
тио све што га је којекаквих несрећа он починио.{S} У осталом, ја њега нисам ни био ни убио.{S} |
и.{S} Сећали су се шта је недавно Милош починио с другим својим противницима, те се свак бојао |
у Београду још нејак и тек је бојажљиво почињао дизати главу.{S} Све што је било слободноумнија |
тек почетак!{S} Кад се братским главама почиње, да чиме ли ће се онда свршити!</p> <p>Баби седа |
сиротињу саму, па сад видели где народ почиње мало повраћати душу и већ им зинуло грабљиво срц |
ин, но гост никако није пристајао да се почиње претњом.{S} Претњу после <pb n="64" /> ваља и из |
регнућу, на мах заборавља све тешкоће и почиње се пењати уз горостасни грм.</p> <p>Не иде лако, |
ас дрхтао.{S} Духовник познаде да се он почиње љутити.</p> <p>— Све је тако господару!{S} Но ја |
од тога љутога бола мркне свест и како почиње падати у несвест и таму!...</p> <p>А они страшни |
е доба српскога робовања и да види како почиње рудети дан српског васкрса.{S} Рођена под владом |
љати снажна опозиција, између осталога, почињу га окривљавати и за убиство Карађорђево.</p> <p> |
и ти почео купити харач по народу, људи почињу жалити за турским харачлијама.{S} Твоји момци го |
тараца од стотину лета и деце, која тек почињу сазнавати за овај свет, богаташа, који не знају |
е куповине, многи се испод руке потајно почињу оружати и дошаптавати.{S} У опште, кроз народ пр |
50</hi> глава.{S} Загледао ју је редом, почињући од петице па идући горе врху.{S} Његово оштро |
раже рачун, а београдски везир одмах га почне гледати попреко, сумњичати и уцењивати.{S} Много |
хтела нешто рећи Милошу, али не може да почне.{S} Међутим, он је у два маха бацао на њу крадими |
још дуго бленуо незнајући шта управо да почне.{S} Најзад хукну и једва простења.</p> <p>— Ух за |
да их упита шта да се ради и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био начисто шта му ваља чини |
та велико да учинимо, а баш да се што и почне свршиће се с неуспехом.</p> <p>Вујица је одобрава |
ије?</p> <p>— Па шта да чиниш, брате? — почнем ја да га тешим. — Ниси се ти од беса уклонио, ни |
ити.{S} Чекати немам кога!{S} С тога да почнем“ — тако мисли Ђорђе у себи и у јуначком прегнућу |
као да је хтео рећи: „немој да од тебе почнем!“</p> <p>У тај мах Цукић наједаред скочи, збаци |
важне разговоре.{S} Али, пре но што се почну заједнички онако у скупу световати, кнез је желео |
{S} Ти не смеш застајати, кад си једном пошао тим трагом, ти мораш ићи тако до краја.{S} До сад |
е људским костима.{S} Таким је путем он пошао, таким ће и даље ићи; његова слава и величина дић |
екли.{S} С тога само за њима нити би ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али овде се зна, да су |
Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле.</p> <p>Вујица је ћутао и вртео глав |
ад уклони и другу и пред њим се направи поширак отвор тако, да је Карађорђе лежао управо према |
и се, колико знате, куда сте и како сте пошли.</p> <p>— Штогод ми луђе урадимо, све ћеш паметни |
слушали!{S} Ево и сад смо на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али послуш |
с њима ваља довршити започети разговор, пошло то глатко или рапаво.{S} Тако је мислио Милош у с |
дгод у дубину Русије.{S} Кад му то није пошло за руком, он се сад претвара како је бојаги проме |
и ову земљу и ови народ! — Све је било пошло ђавољијем трагом, и девет пунијех година турском |
а сутра је место њега једног њих десет пошло истим путем и трагом.{S} Данас казним једног брат |
— Па Милошу јевтинија моја и њу хоће да пошље.</p> <p>— Није што је јевтинија, но што си ти кри |
есте.{S} Од Вујице треба тражити или да пошље главу онога црнога пса, или да идем ја да донесем |
ем увек је пре стизао пешке кад се куда пошље, но што би могао стићи најбољи коњаник.{S} С тога |
обезглављена крвава трупа.</p> <p>Одма пошље дете у село да му донесе будак и узгред да замоли |
београдском везиру Марашлији — који је пошље у Цариград.{S} Одрата и напуњена, она је дуго бил |
да чиним како је он наредио.{S} Него да пошљем ја одмах мога Димитрија (писара) везиру да <pb n |
Да је то обичан човек, доста би било да пошљем пред њега два моја пандура.{S} Али овде је невољ |
д војвода?{S} А?{S} Добро би било да ја пошљем кога од мојих људи да га потраже и код других... |
ада ће, па да му ја своје рођене хатове пошљем насусрет.{S} Али ако долази кришом и без питања, |
купљени свет поздрави га с пуно дирљиве поште.{S} Сви су га познавали.{S} То је био кишињевски |
а шта би од његове бујне главе, коју су поштедиле толике сабље непријатељске, да је најпосле у |
и изјава осећаја да би осуђенике ваљало поштедити и оставити их да живе!</p> <p>Драгић диже гла |
одо Петре, за цело би могао имати друга поштенија посла, а да ме не оптужујеш овде код Руса, ка |
о животу, а имао би само једну жељу, да поштено и као човек умрем.{S} Ово ти казујем с тога, шт |
о што бити не може.{S} Ја сам као човек поштено живео, и као човек хоћу поштено и да умрем.{S} |
та сам могао?{S} Могао сам и требао сам поштено да погинем.{S} Онда би у Србији био један нов С |
о човек поштено живео, и као човек хоћу поштено и да умрем.{S} Ако сте ми пријатељи немојте од |
учинити.{S} Ја сам кнез Сими задао моју поштену реч, <pb n="39" /> да ћу с њим истрајати до кра |
штво, његова љубав за ову земљу, његово поштење, његов образ и његова вредност, капитал су од к |
осталом, овде и није било много говора, пошто су сви изасланици били сложни у главном питању, к |
сту та се ствар морала крити од Русије, пошто му Руси никако не би дали да се враћа у Србију.{S |
пријатељу, колико тек да поласка мени, пошто сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта су он |
о било, на нешто се сад требало решити, пошто је од свега најгоре било остајати и даље у неизве |
а његова!</p> <p>— „Седи“ — рече ми он, пошто ме је прво дуго и дуго гледао.{S} После ме упита |
и његовога друштва баш нарочито крило, пошто се знало да су кивни на Карађорђа и једва би доче |
љен јахао је те ноћи Вујица за Паланку, пошто се растао с Карађорђем.{S} Целог пута мориле су г |
је у то доба био скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам био веома важан прелаз за сав тај кра |
вали да мирује и да не мути по Балкану, пошто им Русија у тим приликама не би могла указати ник |
, а он се упустио с Турцима у трговину, пошто би му продали да он постане господар у Србији, ка |
навало да га је то јако обрадовало).{S} Пошто ју је прво загледао споља, он је на једном извади |
путници се незадржано кренуше даље.{S} Пошто они одоше, кнез Максим ће рећи латову Панти:</p> |
која већ бејаше сва обливена у крви.{S} Пошто је то извршио, овај незнан човек погледа победоно |
{S} Састанак је био прилично хладан.{S} Пошто се поздравише, Вујица ће рећи:</p> <p>— По богу г |
е од оних Турака које је Врљо побио.{S} Пошто је тај рачун ухваћен, један део упљачкана новца, |
е реши.</p> <p>Ствар је била у овоме: — Пошто је узалуд покушавао да одбије Карађорђа од српски |
лава средовечна, црномањаста човека, па пошто би разгледала околину, тек би је нестало под закл |
истини и био — јунака и родољуба.{S} Па пошто је и сам имао од обадве те врлине, знао је њихову |
не тиче, већ је рекао само онако узгред пошто би желео да се Вујица опет врати у своје првашње |
ногама је имао тешке букагије, ударене пошто је узјахао на коња.{S} Те букагије заковале су му |
е старија жена, чисто прекорно, а затим пошто је мало поћутала, она спусти глас и додаде:</p> < |
на скрхало би се у Србију трипут толико пошто је у Нишу, у Видину и Зворнику скупљена многа вој |
у и опет не паде.</p> <pb n="129" /> <p>Пошто је све како ваља угазио, он насу одозго још трула |
ош толико напада.</p> <pb n="189" /> <p>Пошто се Милош мало смирио настала су саветовања, која |
II</head> <head>ПРОМЕНА ПЛАНА</head> <p>Пошто је изабран за заједничког вођу, Карађорђу бејаше |
о!{S} Он нема куд више овамо!...</p> <p>Пошто је мало поћутао он додаде блажије: — Мањ ако га н |
у на огњишту и сасу их тамо све.</p> <p>Пошто се вечера тако довршила, Вујица изађе напоље у мр |
м правцу, као што Добрњац мисли.</p> <p>Пошто су се око тога мало прокошкали, вратише се опет н |
случај није згорега и то имати.</p> <p>Пошто је тако све било спремљено и отправљено, Милош по |
остајати и даље у неизвесности.</p> <p>Пошто је прво сам дуго ходао по оџаклији и редом један |
видети и из тврђаве и из вароши.</p> <p>Пошто се тако ослободио три своја опасна противника, Ми |
абрости да буде одсудан и решен.</p> <p>Пошто су се разговорили и обавестили о новцу и шта с њи |
словима ко год хоће и зна боље.“</p> <p>Пошто им се овако управо пожалио, Милош је оставио саку |
људе, па чак и амо царски двор.“</p> <p>Пошто је писмо прочитано, присутни су подуже ћутали.</p |
било и таких који су га високо ценили и поштовали.</p> <p>Али ни један од њих није сад говорио |
ма.{S} Особито је „вожд“ уживао љубав и пошту Грка, и највеће личности сматрале су за особиту ч |
е преда и најдаљем потомству на углед и пошту, како је велики Цинцинат у време рата облачио сво |
ању и казивању других, научио да воли и поштује Србију; да жуди за њом и да је сматра као другу |
ао да осуђеника убијају при спавању.{S} Права американска њежност!</p> <p>Но у почетку овога ве |
че Милош и обриса зној с чела.</p> <p>— Права турска замисао!...{S} Али нека га, котило му њего |
њему за Србију; он ће сутра продати сва права српског народа само да добије везирски турбан и д |
цима путем погодаба осигура народу нека права, остали без успеха, и како сад и он сам увиђа да |
краљевине Србије 1817. год. још је била права турска варош, ни једне улице, ни једне јавне грађ |
то и имена прозвана по списку нису била права имена учесника овога збора, већ је сваки имао сво |
стање његова тековина, у коју нико нема права дирати, кад један једини тренутак сумње на једаре |
као српска депутација, да измоле разна права за кнеза и за народ, па у том писму, између остал |
чење глава дивотан је проналазак; то је права благодет за човечанство.{S} Пре свега она ради ве |
ога је кривица, а да не беде после мене права и здрава.</p> <p>Управо је довршавано једно овако |
<p>Усред мрачна шумска густиша, где се права и <pb n="128" /> оборена стабла, повијене гране и |
да судим!...{S} И ако му судим, имам ли права да га осудим?...{S} И ако га осудим, имам ли прав |
осудим?...{S} И ако га осудим, имам ли права да ту пресуду извршим?...{S} И ако за све то имам |
и заваравао да не зна откуда ће ударити права српска сила, а најрадије би нападао на позадња од |
дством и влашћу.{S} Продаће сто српских права само да се господства дочепа...{S} Камо ти Петра |
се мала лепојка.</p> <p>— Ох, не умем! правда се увређени малишан. — Ти само три, а ја кад сам |
ноге и на руке.</p> <p>...— Место да се правда и брани, он узе нападати, оптуживати и уједати к |
} Зло ради Милош и не ваља што ради.{S} Правдају га, да је везир тражио те главе.{S} Јадно је т |
к везиров и вршио тај посао!{S} Нека га правдају како хоће — он је у мојим очима крив.</p> <p>Н |
и мени и овоме народу.</p> <p>Вујица се правдао.{S} Момке је повео са собом баш с тога што хоће |
чинити као и с Драгићем.{S} Паштрмац се правдао да није ништа зло мислио, само је хтео потсетит |
елентија, па сад ову тројицу.{S} Ја сам правдао.{S} Велим, немирни људи, буне народ, а Турци не |
уге народне прваке.{S} Он се није много правдао.{S} Рекао је само, да се послови морају брзо от |
<p>Видећи Карађорђа љута, Вујица се узе правдати.{S} Он није мислио ништа зло.{S} Нико се толик |
чимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се правдати и бранити.{S} Види се, колико знате, куда сте |
воран.</p> <p>— Јело, о жено!{S} Што ме правдаш и браниш, кад ме одбранити не можеш, и кад за м |
ра, у простоти својој, мислили су да ће правди доста добро послужити и тако просте справе, као |
је његова управа мудра и <pb n="273" /> праведна, јер је ево умео да умири и одржи у реду једну |
е под заставу слободе.{S} Наша је ствар праведна, наше је дело свето, бог је с нама, и ми ћемо |
ме улива поуздање и свету веру у победу праведне ствари, коју ће он заступати.{S} Ђорђе је обећ |
S} За чудо, овако је некако и ходио.{S} Прави „вожд“ — мислио је Максим у себи.</p> <p>Он понуд |
је давао згодну прилику да пред Турцима прави упоређење између себе и њега да доказује, како је |
ведочиш каква си слуга царска, је си ли прави син његов и може ли се султан у тебе поуздати.</p |
hi>уклони</hi>.{S} Али сви су они знали прави смисао те речи.</p> <p>Но ко ће да пође и како и |
знацима и држању своме, већ су то били прави Цинцинати и по величини душе и срца свога.</p> <p |
<pb n="137" /> Чимбарлија.{S} То је био прави Бекри-муја, опасан зулумћар, и ружан развратник, |
маја 1817. године.</p> <p>Да би прикрио прави повод овоме своме путу, Милош је свуда говорио да |
ве док не издане.</p> <p>Али и Турци су правили неку разлику при извршивању смртне казне.{S} Ве |
е ништа непријатно.{S} Убијање по свима правилима етикеције. — Тако су славни плодови просвећен |
е вође народне грчке ствари рачунале су правилно, да ће Грци угазити у борбу са све већим изгле |
да сам ја кулиза турска и да тргујем с правима народа, да би за себе што извукао.{S} Хтео бих |
пожутелим као ћилибар од дуванска дима, правио је колуте по ваздуху, као да указује некуда тамо |
в Србију возвратисја и овде од турскога правителства усеченијем главе живота лишисја, месеца ју |
в Русију, где с возможноју почестију од правителства примљен; но неизвесно из какова узрока изб |
к јуначка срца и чиста карактера, човек правичан и запојен истинском љубављу према народу, и он |
ушником.{S} Кад он секиром убија друге, право је да од секире и сам погине — рече домаћин кивно |
, плаћали би главом други, пропали смо, право је да платимо ми.{S} Да кнез Сима није ухваћен, с |
мени се чини да ти ја разговетно рекох: право те питам и хоћу право да ми кажеш!</p> <p>— Па пр |
ле додаде кивно:</p> <p>— Ако ће!...{S} Право има Милошенда!...{S} Овако ће он свима нама главе |
Мислите, да је тамо!{S} Онда идем и ја право к њему — рече старац и окрете се жустро на једној |
У њему се порађала сумња:{S} Имам ли ја право да судим тога човека?{S} Ја њему да судим!...{S} |
Духовниче, да те нешто право питам, ама право да ми кажеш — поче кнез Милош.</p> <p>— Господару |
а и проглашује да и последњи ратник има право да га убије. <pb n="174" /> Али тако исто и он тр |
е може чути „како трава расте.“ И песма право вели.{S} Кад се у пролеће буди, природа има свој |
м и хоћу право да ми кажеш!</p> <p>— Па право, господару! — рече духовник с очевидном забуном. |
ко везаних руку, он пљуну главна џелата право у лице и викну му подругљиво:</p> <p>— Што ме пет |
сподару! — рече Петар, гледајући Цукића право у очи.{S} Тренутак је био критичан.{S} Требало је |
гу, и нама.{S} Шта нам вали!</p> <p>— Е право велиш!{S} Та ти Цариграда вриједи, и ваистину ниш |
чак смрћу — онда та казна треба да буде право мучење.{S} Као што видите — и свирепост има своју |
вора, онда му поручи нека слободно дође право к мени, и тврда је турска вера, док је на мени гл |
кло прво семе српског ослобођења, па је право да овде дозре и последњи плод његов.{S} Људи слаб |
аманете; Вујица је Црнога зивкао, па је право да сад он с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева или њ |
о знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, али неће да ради!{S} Зинула им хала з |
не у Цариграду Милошев захтев да добије право наследнога кнеза српског, а Милош да то богато на |
ш да ја нисам од оних којима ништа није право што се ради од ове две-три године на овоме.{S} Ја |
, па не би испало наопако!“ Чак им није право ни онда кад учиним штогод добро.{S} Онда се домиш |
ко на Драгића, показујући му да му није право што га ту види.</p> <pb n="289" /> <p>Но кад се Д |
реч, као оштар дворезни нож, забада се право у патриотско срце искупљених родољуба.{S} И наско |
е висок космат, просед човек и упути се право пред коње и заустави их.{S} И Карађорђе и Наум пр |
ма је био и Никола Новаковић, упутио се право Смедереву да однесе писмо Вујици и да му преда ус |
ди.“</p> <p>— Тако ће нам рећи, и имаће право.</p> <p>Карађорђе је био узбуђен, глас му је дрхт |
ити но што сам ја чинио?{S} Ако се хоће право да говори, ово што је било морало је тако бити, и |
а пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и право, готово имаш и право.</p> <p>Овим разговором беја |
а ми, можда имаш и право, готово имаш и право.</p> <p>Овим разговором бејаше изазван код Милоша |
{S} И ако за све то имам право, имам ли право да то чиним сам, не питајући никог другог, кријућ |
угачке црне гуњеве.{S} Коњаници су ишли право к хану.{S} Два спољна стражара примакоше се ближе |
} Већ то, што су заробљеници спроведени право везиру, слути на зло.{S} Да је Милош мислио развл |
ред и необичном брзином стаде се ваљати право амо, где се налазио Карађорђе.</p> <p>Изненађен, |
корацима, Ђорђе се преким улицама упути право оном скровитом кућерку, где бејаше синоћ оставио |
уду извршим?...{S} И ако за све то имам право, имам ли право да то чиним сам, не питајући никог |
олико тренутака, гледајући један другом право у очи.</p> <p>Најзад Цукић као да не могаде више |
икад не даје, то се узима.{S} Ко је дао право Карађорђу да ослобађа Шумадију?{S} Она га није зв |
питање.{S} Пре свега то и није никакво право, то је дужност.{S} А друго, то се никад не даје, |
ица бар до свога повратка не зна његово право преноћиште.{S} Овај прелазак на Јованово трло свр |
, уз песму и грају, говорећи да ће тако право у Београд.</p> <p>Ови Турци, враћали су се из Кра |
ри послушници.{S} Истина, не би ми било право да ми се силом отима, <pb n="114" /> ако би народ |
ез њина знања.</p> <p>— Јес, јес!{S} То право велиш.{S} Слушао их док је још био овде, у својој |
ам знаш.{S} Што се прибојаваш Црнога то право имаш.{S} Турској је девета брига за њега.{S} Он ј |
а ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{S} Чудно питање.{S} Пре свега то и није никакво |
/p> <p>— С гога?{S} А ко је мени дао то право, да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу шта |
зговор.</p> <p>— Духовниче, да те нешто право питам, ама право да ми кажеш — поче кнез Милош.</ |
јер га дебео млаз крви бејаше запљуснуо право у лице.{S} Цукић је лежао покривен кабаницом, исп |
о Карађорђу одмах паде у очи и не би му право.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти оволики људи и |
разговетно рекох: право те питам и хоћу право да ми кажеш!</p> <p>— Па право, господару! — рече |
његов сељак из Ропочева.</p> <p>— Одох право Милошу да му се предам.</p> <p>— А он ће ти или о |
} Јес, да се људски изгрдимо, ако хоћеш право.{S} А наши заједнички послови и разговори остали |
жи ништа за себе, већ мора да заштићује правоверне, које су Срби оштетили.</p> <p>Тако су се он |
жавном трошку.</p> <p>Тако су пролазили правоверне паше и везири.{S} Сасвим друкчије је поступа |
у, где је убијање на гомилу дотерало до правога савршенства — само убијање криваца, данас је ку |
њем кривцу и твори се дело милосрђа.{S} Правом и здравом нити треба милости, ни праштања, ни ми |
дње побуне своје.{S} Далеко одвојена од православне Русије, на чији је позив била устала, сви у |
а пође од Влашке и Молдавије.{S} Оне су православне земље као и Грчка и имају исте интересе с њ |
вића подигне зрео човек.{S} Нико не зна праву цену човеку као мајка!{S} Јес, несретна мати, она |
рече Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још праву погодили.{S} Јесу били виђени људи, ама су злице. |
нску цивилизацију.</p> <p>У томе духу и правцу говорио је Јоргаћ, а свака његова реч, као оштар |
<p>А оно је тако и било — само у другом правцу.</p> <p>Милош је још два три пута запиткивао Ант |
знати кад би било каквога покрета у том правцу, као што Добрњац мисли.</p> <p>Пошто су се око т |
е куће, према данашњој Саборној Цркви у правцу испод Старога Здања.</p> <p>Та је кућа била скор |
лакала кад смо полазили!{S} Па све љуби праг и плаче: „слатка кућо моја“.</p> <p>— А што љуби п |
„слатка кућо моја“.</p> <p>— А што љуби праг, браца Лексо? — пита радознало девојче;</p> <p>— Љ |
ар простре своје ћебе и легне пред сами праг, наоружан и с пуном пушком украј себе.</p> <p>Ханџ |
Ђорђе спаде с ногу, обијајући целе зиме прагове великашке по Петробургу, па опет нигде и ништа. |
чи за царевима по целој Европи и обијај прагове код свију дворова, па ништа и ништа!{S} Ми овде |
у управу у народном покрету, који је на прагу и који ће планути у најкраћем року.</p> <p>Тим по |
збуњен и изненађен, пресрете на кућњем прагу.</p> <p>— Ноћас мора да је Турке јако сврбео врат |
м се, да је слобода Балканскога тропоља празан сан, који се никад неће остварити...{S} Али ја н |
којечега одвикао.{S} Но, ово је управо празан разговор.{S} Која вајда Ђорђу од мога допуштања |
била превалила, ова постеља још је била празна.{S} Удесно од постеље, ближе ватри, на малој дрв |
оно, што имаш у рукама, а њина обећања празна су заваркивања, у која нико не треба да верује.< |
ну прстима по својим сухим, коштуњавим, празним грудима које чудно одјекнуше.</p> <p>— Скуп је |
чешће морала попуњавати те недостатке и празнине, па је то требало да буде и сад.</p> <p>Ходају |
нао.{S} Слушајући ове људе како гомилом празних речи и бацањем кривице на другога — заклањају с |
неки, бојим се ја преотеће ми власт.{S} Празно зановетање!{S} Што је коме суђено, нит му ко мож |
на далеку будућност, или као да пише по празном простору неке тајанствене знаке, чији пророчанс |
уца све метке, па после иде голотрб и с празном пушком, тако исто не ваља ни човек, који рукује |
изненадише кад оџаклију нађоше мирну и празну.</p> <pb n="33" /> <p>Марко је зачуђено зверао у |
те су ту замисао сматрали као лепу али празну жељу!</p> <pb n="239" /> <p>Од свију присутних ј |
} То су теориска начела.{S} Примењена у практици она се појављују у безброј разноликих облика.< |
слушао Милоша.{S} План је био умесан и практичан.{S} По одговору какав даду Руси свакако ће се |
ош више, на то се он био свикао у школи практична живота, коју он учи ево већ од 10—12 година, |
или таква иста дела, нагоњени потребама практичнога живота, и не лупајући главу о томе, да све |
х, ратовању вичних бораца, васпитаних у практичној школи Карађорђева деветогодишња ратовања.{S} |
језуите, слободно се може рећи, да су у практичном животу то исто начело многи и многи вршили к |
глица.{S} С почетка то је изгледало као прамен лака облачка, који се полако лелуја баш на оном |
он ноктима грди лице своје; он ишчупава праменове косе своје даје бури да их она развеје; он кл |
старици зној с чела, и уклањајући један прамичак седе, проређене косе, што се самовољно бејаше |
ћи неће познавати попрскана крв убијена праоца.</p> <p>...{S}И тај нови свет почеће да живи нов |
</p> <p>„Чините с њим то, што се чини с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Павле Сретеновић (Лисовић) |
дна кајмака, извуче и две плећке, једну прасећу а другу јагњећу, па све то поређа по широкој да |
ћати.</p> <p>Тако је књаз Милош викао и праскао, док момци бејаху спопали Драгића да га извуку |
онако мислио.</p> <p>Док је Милош овако праскао, а Паштрмац га блажио, момци јавише да су Драги |
{S} Мене опет држе овде као каква роба, прате ми сваки корак и не дају ми никуд маћи. <pb n="22 |
су почели сумњати на господар Милоша и прате му сваки корак, па се јамачно бојао да мене гдего |
" /> „Ако нема таке пушке, има руке!{S} Прати поуздана човека нека га тамо уцмека, па крај.“ Но |
а тај случај — питао је Милош.</p> <p>— Прати абер одмах мени амо, па ћу ти ја одговорити, шта |
шли ћутећки, мирно и достојанствено.{S} Пратила их је чета јаничара и 5—6 чиновника везирових, |
аву само једна једина мисао, која га је пратила и дан и ноћ, коју је дању на стотине начина пре |
градског и од тога доба, та га је мисао пратила и дању и ноћу као рођена сенка његова.</p> <p>— |
ца, које је водио са собом и који су га пратили скоро свуда, а по најчешће кад излази у околна |
граници.{S} Маврогени и Красис нису их пратили узастопце, али су се једнако налазили у њиној б |
ш чути гласе из Србије.{S} Док ти ја не пратим човека, немој се никуд кретати.</p> <p>То су бил |
главом — сам Милош!{S} После је, веле, пратио свога момка Марка Штитарца, те је ноћу на легалу |
рао му преко 10 хиљада дуката.{S} Ја га пратио у Цариград, да гледа народне послове, а он се уп |
и да опет упали целу земљу.{S} Мени је пратио људе, да ми у највећем поверењу, и на божији ама |
очима и с притајенин дисањем нетремице пратио сав овај крвави призор.{S} Његов нејаки, детињи |
вјек, али њега је сам шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику несрећу.{S} Њему треба пара, мног |
господару, „вожд“ је ту, и мене је амо пратио господар Вујица да ти све то јавим.</p> <p>— Па |
ош те исте вечери кренуо даље са својим пратиоцем Наумом и сутрадан, лицем на Петровдан, био је |
око њега склопили се мргодни, зловољни пратиоци.{S} Људи мрачна изгледа и мрка закрвављена пог |
преноћити у хану.</p> <pb n="19" /> <p>Пратиоци поскакаше с коња и предадоше их ханџијама.{S} |
амештен поуздан човек, који ће га свуда пратити.{S} То је био Наум, који му је служио уједно и |
} Него, како би било господару, да кога пратиш одавде да ту ствар извиди?</p> <pb n="103" /> <p |
брзо и неодложно и његову главу амо да пратиш нама, ако си рад да останеш у господству и повер |
<p>После тешких дневних напора, књажева пратња тражила је сада богату накнаду у јелу и пићу.{S} |
постала црно дело.</p> <p>У сумрак ова пратња стиже пред хан у Рогачи.{S} Мрак се хватао и ста |
Сербие Књаз.“</p> <p>И књаз Милош и сва пратња његова стигли су амо на конак тек доцне у вече.{ |
и сав се следи кад виде, каква наобична пратња стоји пред њим.{S} Драгић бејаше привукао оба тр |
е песма била српска, а српска је била и пратња која је спроводила овога чуднога певача.</p> <p> |
ључ од тих окова носио је старешина ове пратње, Петар Лазаревић, један од угледнијих момака Мил |
па онда неку убојну песму турску, и уз пратњу тих танких и заносних звукова џелати отпочеше св |
танке, развучене тужне звуке.</p> <p>Уз пратњу те чудне свирке, коју допуњује вешто ударање дах |
тиш т. ј. поведе са собом јаку војничку пратњу, па затвором, бојем и глобама нагони кметове и у |
и над Карађорђем вођен строг надзор, и праћен је сваки корак његов, да не би што замутио у Срб |
се онда разлеже танка, гласовита песма, праћена свирком зурла и лупом бубња и таламбаса.{S} Пес |
, отуда од Влашке и Русије, то су махом праћеници, које амо шаљу бивше српске војводе и народне |
пливале су полако површином млаке воде, праћкајући се весело.{S} На најмањи шушањ оне штукну у |
руја; у једном снажном покрету Цукић се праћну и изврте полеђушке, упаљена гужва сена догоре; у |
то га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниска миндера, на који бе |
е за живота градио и где и данас борави прах његов.</p> <p>Но ту је само прах од трупа његова.{ |
борави прах његов.</p> <p>Но ту је само прах од трупа његова.{S} Глава великога вође била је чу |
овамо мени, па одите да вас отресем од прашине и да се мало умијете, не смете овако изаћи пред |
на арњевима, које беше попао дебео слој прашине.{S} Уморни коњи касали су малим касом, који је |
вене Јеладе, стоје сада спржене, голе и прашљиве.{S} Ту се чује <pb n="172" /> само цвиљење оја |
тебе и Миленка.{S} Опрости те!{S} И бог прашта!{S} Ако буде живота и повратка, трудићу се да по |
} Ако у Милоша неће бити више милости и праштања, но код обичних људи, онда што су га учинили д |
Правом и здравом нити треба милости, ни праштања, ни милосрђа — све те врлине једино и постоје |
и криви!{S} Па кривом се и даје милост; праштањем кривцу и твори се дело милосрђа.{S} Правом и |
ч тужио је у песми за милим завичајем и праштао се с њим.{S} Сећао се детињства, када је као ве |
ојника и духовника није дуго трајао.{S} Прва реч ђенералова била је: где је Карађорђе?</p> <p>М |
сно увиђао ову разлику између Марашлина прва говора и овога што говори сад, па је решио да и он |
рао за склониште Карађорђу и после њина прва састанка, Вујица га је ту упутио, поручив Драгићу |
ави на чело целога покрета т. ј. да она прва и отпочне борбу.</p> <p>На учешће Србије, Грци су |
ракне, и да од његова одсудна и успешна прва корака зависи све... апсолутно све!...</p> <p>Усле |
чима Вујица и Ђорђе растали су се после прва њина састанка.{S} Карађорђе је остао да ту преноћи |
<p>Марко је зачуђено зверао у наоколо и прва му је мисао била да је Цукић некуда утекао.</p> <p |
отуда и султан одовуда признају те као прва човека. <pb n="197" /> Само сад пази да што не укв |
у, док Карађорђевица, као старија, опет прва не проговори.</p> <p>— Наслушала сам се свакојаких |
јно, а то је ишло тешко.</p> <p>Па и ту прва мисао опет је дошла од Милоша.</p> <p>— Вујица га |
га истакло се десетак угледнијих људи и првака народних, па и то крв и нож, да се искољу међу с |
сад и три бујне главе тројице угледних првака српских — Цукићеву, која је пала од српске руке, |
љало да почешће припита и друге народне прваке.{S} Он се није много правдао.{S} Рекао је само, |
аво пожалио, Милош је оставио сакупљене прваке да сами већају, шта им ваља чинити, да се свет м |
дносе најстрашније муке проклели су нас прваке што смо се склонили и утекли.{S} Њима се чинило |
се интересовали за догађаје у Шумадији прваци и угледније војводе, које је љуће но друге тишта |
као ово баш сад, кад сакупљени народни прваци ево решише да неће пристајати уз Карађорђа, баш |
ветовања у дому Милошевом.{S} Сакупљени прваци народни договарали су се о оној истој ствари, о |
е у Србију, решено је, да овде присутни прваци неће уз њега пристајати.</p> <p>Ово последње реш |
и желео да се Вујица опет врати у своје првашње стање, а чуо је да му само то проклето писмо на |
бити.</p> <p>Вујица је остајао при свом првашњем тврђењу да писма нема.</p> <milestone unit="su |
ога мало прокошкали, вратише се опет на првашњи разговор, на односе између Ђорђа и Милоша.</p> |
то Турци воде нека рачуна о нама, то од прве до последње све је Вождова тековина и заслуга.{S} |
ако је ко могао и имао; само су по неке прве војводе и велики кнезови сачували своје народно ру |
ила коњаника, у многоме друкчија од оне прве.</p> <p>Истина и ту се чула песма, али је та песма |
Карађорђу у очи.{S} Не би он довршио ни прве речи своје, а страшан сребрњак Карађорђев сенуо би |
рбији бити у идућу среду најдаље.{S} До прве, до друге недеље, већ ћеш чути гласе из Србије.{S} |
еза Милоша, што тако лако узима на душу прве људе у народу.</p> <p>Баба Јана пажљиво је слушала |
о то много значи што се Србији признаје првенство.</p> <p>— Али то, што је с тешком муком и гол |
јој добровољно и без натурања признају првенсто и поглаварство на Балкану.{S} Нека бог да, да |
разговора између Маврогена и Карађорђа, први се крене с Наумом.{S} Њих су чекала друга спремна |
Фанаре били су најбољи купци његови.{S} Први закупац био <pb n="150" /> је чувени цариградски Ф |
зар код тебе хајдуци тако господаре, да први бегови турски нису ни главом сигурни?...</p> <p>— |
кажите ако знате што боље, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ј |
бро одевени и добро наоружани, те се на први поглед могло познати да су верне слуге каква моћна |
ном народу.{S} И ови исти људи, који на први поглед као да никога не вермају, поћи ће за јуначк |
чуо.</p> <p>...{S}Извикали су га да је први, не да им он сече главе, но да их заклони и одгово |
стао с оним повесничким местима, где је први пут зачеђена горостасна замисао о српском ослобође |
овор са својим господарем, тек он ми је први то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два три м |
p> <p>Али на овом састанку покренуто је први пут питање, које је доцније било од голема значаја |
целу новију повесницу српску.{S} Ту је први пут учињен као неки споразум између Марашлије и Ми |
м се с Турцима погађао одмах, кад ми се први пут указала згода зато.{S} Та ја бих још одмах у п |
т његову, владика Мелентије потписао се први на томе писму; а после неколико месеци и сам је па |
ове песме научио шта је љубав и како се први пут свештени огањ љубавне милоште разбуктао у срцу |
везир Марашли-Али-паша, кад му допадоше први гласи о Цукићевој и кнез Симиној буни.</p> <p>Али |
p>— А дође ли Драгићу, дође — рече књаз први.</p> <p>— Дођох, господару Милошу, колико тек да н |
p>Стражари познадоше одмах овај глас, и први дошану другоме: „Буљубаша Марко“!</p> <p>Одмах про |
посетиоци и гости.{S} То су махом били први и главни пријатељи кнежеви; угледне старешине, с к |
лаго Србији, ала ће пропевати, кад њени први синови, чак и у туђини овако један другога предуср |
малена неодрасла дечка српска.{S} Овај први дечко био је потоњи наш Илија Милосављевић-Коларац |
бравао говор Ђорђев и мало по мало онај први лед међу њима сад се све више кравио.{S} Како се в |
е нађе српска рука да ме убије, кад сам први пут поумио да учиним овај несретни корак.</p> <p>К |
не могу.{S} Што не сломих врат, кад сам први пут крочио да оставим Србију и да тумарнем у туђин |
ћао да је опет дошао на њега ред, да он први поведе коло, да он први коракне, и да од његова од |
њега ред, да он први поведе коло, да он први коракне, и да од његова одсудна и успешна прва кор |
арашлија се саглашавао да би по реду он први требао да зна штогод о томе, али је допуштао да мо |
по видела сва она околина, где се зачео први српски устанак и овде је Карађорђу, још из ране мл |
да се крене когод од вас ја бих му био први друг — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта је говорио |
е неколико дана, кад је из Србије допро први ненадан глас о погибији једнога великога човека и |
се чисто кожа најежи.{S} Тада сам и то први пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком |
а на другој страни, јер је још одмах, у први сумрак, добио абер да му долази један од најпоузда |
" /> <p>Све је то било у тренутку.{S} У први мах нико није знао ко је тај човек, јер га управо |
— ова изрека звони прилично научно, и у први мах доста је неразумљива за људе, несвикнуте да се |
е покрајине.{S} Свака од њих имала би у први мах свога засебног вођу.{S} Али чим би се ступило |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У први мах Драгић је мислио да Карађорђе спава.{S} Али он |
арод расположен за нову борбу.</p> <p>У први мах Карађорђе се био склонио у атару села Радовања |
и, њега, „вожда“, Србина, пред којим су први пут, после Косова, Турци задрхтали; њега који је д |
ге подбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу први напред, као што сам и досад увек <pb n="184" /> ра |
њега и хвата пажљиво сваку реч.</p> <p>Први му је разговор био то, да је упита шта она мисли о |
ажу, болан, Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, па га, болан, |
донекле, али само у пола.</p> <p>Но за првим дошло је убрзо друго писмо Милошево.{S} Истина, и |
шиљући у мирисном даху радосне поздраве првим зракама блага јутрења сунца.</p> <p>Шарена бубама |
ајзад баш нека би било и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и да тој опасности из бли |
ла је у нову мену и примицала се својим првим покушајима и опитима, где се од речи прелази на д |
{S} Турски везир вазда ће тражити главе првих синова српских, али Милош зато и јесте књаз да му |
шали около.</p> <pb n="183" /> <p>После првих поздрава и обичнога увода, у писму се говорило ов |
ад на двајестак дана доцније после ових првих писама кнез Милош вели овако:</p> <p>„Јавити вам |
а, коју он учи ево већ од 10—12 година, прво уз свога полубрата војводу рудничког Милана Обрено |
ави, онај Србин што изађе из те каване, прво застаде код врата, као да се нешто омишља, и после |
ржећи у руци некакав свезак хартије.{S} Прво се окрете истоку и направи дубок темен; после тако |
ао чињети Милош, но послати хајдуке.{S} Прво је дошла Цукићева глава, а синоћ догнаше и ову дво |
н.{S} Тек су се постепено прибирали.{S} Прво проговори Вујица.</p> <p>— Сам те је бог умудрио, |
но да се уради онако како ја велим.{S} Прво, да се Милошу озбиљно запрети, а после овде се мож |
лош је знао да му је он поуздан, с тога прво њега и посла, да склони Анту, а њему је одмах и на |
итав сахат, а завршила се споразумом да прво писмо Карађорђу напише сам Милош са своје стране, |
би, у потаји за се, неговали су наду да прво плане буна на Дунаву, и тек онда, кад се главна ту |
време и плод убере.</p> <p>И ако је на прво писмо Милошево оћутао, неверујући му, Карађорђе се |
врши.{S} Тада војна музика опет засвира прво марш Султанов, па онда неку убојну песму турску, и |
е спасти ову двојицу од погибије, а сад прво то треба гледати.</p> <p>— Вала, да ми је видети д |
{S} А пре знаш где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу чика Стојан због дућанића, да му је |
> <p>— „Седи“ — рече ми он, пошто ме је прво дуго и дуго гледао.{S} После ме упита које је доба |
то његове смицалице и ујдурме.{S} Он је прво окушао да код руске владе оцрни војводе; да их окр |
и даље у неизвесности.</p> <p>Пошто је прво сам дуго ходао по оџаклији и редом један за другим |
је то јако обрадовало).{S} Пошто ју је прво загледао споља, он је на једном извади, прекрсти с |
— Ево ти мој пиштољ, господару, па њиме прво уби мене, а после што ти драго!</p> <p>— Хоће ли к |
лајао некакав пас; још мало и из даљине прво дође некакав неразговетан шум, после се чу удаљена |
{S} Изрази похвале и одобравања чуше се прво у предњим редовима, најближим губилишту, па се за |
.</p> <p>— Казаћу ти, господару, али те прво заклињем живим богом и св. Јованом да тајну чуваш |
кажеш шта си наумио чинити, а ево ти те прво прочитај и ово писмо господарево, које је написано |
Где су баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворени у казамет више барутане, баш на |
ву собу.{S} Како су цео тај дан провели прво у раду, па после у гозби, у вече нити су били орни |
S} То је говор тек онако од беде.{S} Ми прво морамо гледати да ову двојицу спасемо и дај о томе |
десимо рад против Турака, он би се мени прво обратио и са мном би споразум градио!“ — Тако ће м |
оштро гони таке људе, јер од њега Турци прво и траже рачун, а београдски везир одмах га почне г |
разговетно.</p> <pb n="53" /> <p>Турци прво почеше распитивати Ага-Џона, каква су то двојица ш |
би и у окршају тражио да ти непријатељ прво пружи главу, да је вежеш кајишом и да даш двојици |
пушку која бије одавде у Русију“.{S} Он прво одговори: <pb n="186" /> „Ако нема таке пушке, има |
сму косова одговори један славуј.{S} Он прво пусти 2—3 звучна трилера, као да огледа свој глас, |
исто није могао веровати, кад је слушао прво писмо Милошево, у коме се сад говорило сасвим друк |
зна шта се ради.{S} С тога је Милошево прво и било да њега склони.</p> <milestone unit="subSec |
е:</p> <p>— Видиш, Науме, овде је никло прво семе српског ослобођења, па је право да овде дозре |
рад везиру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Но прво се постарај те ово укопај, затрпајте ту где год у |
у.{S} Сад подиже очи.</p> <p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упита он.</p |
за оне прилике.{S} Патос је био застрт прво асурама, па онда красним босанским, као кожа сабиј |
ком братству, али сви ти народи гледају прво своје <hi>рођене</hi> интересе.{S} Сви они траже д |
е где боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју корист и волели су да ми и пропаднемо само д |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прво се указа на далеком крају источнога видика као нек |
, за мирно село необична, врева.</p> <p>Прво се чуше два три пуцња узастопце, онако као кад нек |
а и ови одмах отпочеше припрему.</p> <p>Прво им раскопчаше одећу и одголитише вратове. <pb n="8 |
да се победоносни цареви састану, после првог пораза Наполеоновога, Милошу се јавкала та мисао. |
у, моји пиштољи, а твој севап; уби мене првога њима, па ти остало све просто!...{S} На ту јунач |
скочио кад је чуо тако огромну суму и у првој ватри рече, да се то не може од голога народа ист |
ушило, не би се толико препао.</p> <p>У првој забуни није знао шта да чини, али лупање се понов |
ле на путу многе и големе сметње.{S} На првом месту та се ствар морала крити од Русије, пошто м |
је било с обадве стране, па ипак на том првом састанку опет се нису могли погодити.{S} Шта више |
ресекао врат.{S} Сабља није погодила по првом резу, већ мало више, те је тако <pb n="86" /> сам |
ад се Вујица опет враћао и већ одмах по првом човеку бејаше поручио Карађорђу да се понова врат |
ј но хришћанској страни.{S} А што он, у првом реду, гледа наше српске интересе, ја му то пре ра |
очео спремати да Карађорђа дочека.{S} У првом реду, ваљало је да извиди како стоји ствар код Ма |
е сутра зарате Руси с Турцима, они би у првом реду апеловали на Карађорђа и њега би истакли као |
у, Русија, на челу коалиције, водила је прву реч у Европи и руски цар држао је управо у својој |
та Ђорђе Науму, и тројка поврте десно у прву тесну улицу.</p> <p>Вијугајући из једне криве улиц |
з с њима имати важне разговоре.{S} Али, пре но што се почну заједнички онако у скупу световати, |
а дошао, но тек треба да ти казујем!{S} Пре не могу да се одбраним од ваших писама и зивкања, а |
причају како су видели сто медведа.{S} Пре неколико недеља кнез Ипсиланти давао вечеру, где се |
повијају под теретом сребра и злата.{S} Пре дваестак <pb n="136" /> дана дочујем да су опет дош |
ми је дао то право?{S} Чудно питање.{S} Пре свега то и није никакво право, то је дужност.{S} А |
, а овде не даду о томе ни поменути.{S} Пре неки дан наговестим нешто нашем полициском приставу |
За младости Станимир је био хајдук.{S} Пре устанка, неко време хајдуковао је заједно с Главаше |
то је права благодет за човечанство.{S} Пре свега она ради веома брзо, и за један сахат може од |
оби.</p> <p>— О Ђурђеву-дне, деда.{S} А пре знаш где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу чи |
у Србију унакрст и преким путем увек је пре стизао пешке кад се куда пошље, но што би могао сти |
де.</p> <p>Овај Никола Новаковић био је пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше узео кне |
ред у народу одговараш ми ти, и како је пре било, тако и сад остаје; ти одговараш мени а народ |
ам направи господар у земљи, као што је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне против тога |
b n="44" /> данас горе пишти, но што је пре три године пиштала од <hi>Скопљака</hi>.{S} Од тебе |
тци, пропали и неисплаћени у време буне пре две године (1815).</p> <p>Милош је с њима провео це |
огао, радио је обичне послове, којим се пре устанка бавио.{S} Тако Чолак-Анта, настанио се у Ки |
опет памет му је једнако у Србији.{S} И пре, кад су му отуда претили, он се опет отимао да иде. |
лош а не Турчин стари Суљага, који је и пре био доглавник везиров и вршио тај посао!{S} Нека га |
.{S} Као што смо видели раније, он се и пре почешће налазио око Милоша, али сад је остао сасвим |
на очима.{S} И ако им је све ово било и пре тога познато, нити су од Јоргаћа чули ишта ново, оп |
а, и данас мисли исто онако и оно што и пре три године.{S} Мислим, слађе би им било његову глав |
биће ми поуздани помоћници као што су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у не |
е по Босни и Новопазарском округу још и пре тога) и светио се Турцима гдегод му падну шака.</p> |
“</p> <p>— Боже сачувај!{S} Сто пута би пре умро.</p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе на муке |
вника и као рођенога брата мога.{S} Али пре но што ти и једну прословим о томе, хоћу да ми се з |
p>— Ради част — рече он. — Тако си и ти пре десетак година почастио кума свога.</p> <p>Вујица ч |
ако, ако, то ми је благодарност што сам пре 5—6 година спасао кума Милоша, кад га оно о малом Б |
ј исти Марашлија, пред чијим су конаком пре недељу дана тојагама на мртво име испребијали три с |
одаслан у Београд везиру, коме је, дан пре, био упућен и <pb n="48" /> кнез Сима.{S} Међутим, |
урке и сиротињу!{S} Буни се Хаџи-Продан пре њега — неваља!{S} Милош ту буну угушује заједно с Т |
же!{S} А после, мислим и то, како је он пре Русе за свашта слушао.{S} По њином је наговору и из |
еденице?{S} Како сам их друкчије слушао пре четрдесет година! — Еј, младости, младости!</p> <p> |
о питање био решио давно и давно, много пре тога, и у дну његове душе одавно стоји јасно и несу |
и да их оправдају начелом.{S} Али много пре њих, људи су вршили таква иста дела, нагоњени потре |
ен и сметен; ни овај човек, који је био пре 5—6 дана, ни дај боже.</p> <p>Међутим Карађорђа је |
алишан. — Ти само три, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хватао по читав прот |
те, како то они казују.{S} Кад сам тако пре двајестак дана слушала шта говоре неки људи што тек |
роклетника? — цикну старац, што је мало пре говорио. — А шта ће кнезу Сими помоћи твоје друштво |
{S} Он мисли ово је сад као што је било пре за његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бе |
начело многи и многи вршили куд и камо пре језуита.</p> <p>Језуите су осетиле потребу, да неке |
неми светом ходили, ако те не смакнемо пре, но што на њиним гробовима трава никне.{S} Сав Стам |
ру, таман онамо куд ће и твоја, кад оно пре неколико година истера мене <pb n="155" /> и Миленк |
ву двојицу помрчина исто онако, као оно пре 5—6 дана Цукића.{S} А после, мртвој глави лека нема |
Јер да је ма што решено, коме би се то пре јавило но честитом везиру.</p> <p>Марашлија се сагл |
у, гледа наше српске интересе, ја му то пре рачунам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то говорити |
ц, коме треба, као гуји присојкињи, што пре главу размрскати!</p> <p>Док је Марко овако говорио |
оја искаче испод брда и отима се да што пре сиђе у мирне далеке равни...</p> <p>Свуда унаоколо |
ћ и Крага хитали су да се очисте да што пре изађу пред Карађорђа, али се на обојици опажало да |
ачио, а он ме сада црче гурајући да што пре потонем...</p> <p>— А ти богме, господару, био миро |
аљив око врата, обично је гледао да што пре куд год стругне.</p> <p>Ко то није умео, наравно, с |
од Грка и нову наду и нову жудњу да што пре и сами окушају своју ратну срећу.{S} Но видећи да к |
е то: жудња за Србијом и жеља да се што пре опет тамо врате.</p> <p>Карађорђе је распитивао за |
ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све |
еству највише користити, ако се сам што пре обесиш, шаљемо ти овде својеручно потребни конопац, |
живо те тај хитни родољубиви посао што пре сврши.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам из |
} С тога треба похитати да се ствар што пре крене, док се Турци још не надају, те ће све лакше |
(ово је био подсмех кнезу Сими, кога су пре 2—3 дана ухватили у селу Ђелијама, где се код неких |
дубље му се теменисали баш они, који су пре неколико дана на њега највише викали и кривили га з |
е кудгод селити?{S} Мој Анта рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите |
ићеву, која је пала од српске руке, још пре 7—8 дана и кнез Симину и Драгићеву, које ће турски |
никаква гласа од њега, а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити најдаље за 3-4 да |
нички послови и разговори остали су још пре шест година тамо у Србији, остали су онде, где госп |
да Карађорђе мора погинути.</p> <p>Још пре 3—4 године, још онда, кад га је оно Јаков на Забреж |
да имала највећи значај и углед.</p> <p>Пре свега, свима је још било живо у памети, да је то зе |
дина.</p> <p>Марашлија се љутну на то и пребаци Милошу тврдичлук: да он предаје порез по старим |
p> <p>Свега тога сећао се сада Милош, и пребацивао је себи, што да се излети у љутини пред благ |
ној, троножној столици, преко које беше пребачено меко персиско шилте, седео је човек средња ра |
батину, он је носио преко десна рамена, пребачену на леву страну, некакву велику торбуљачу, нал |
чупали би се како било из ових ноката и пребегли у Србију.{S} Али тамо би дигли на нас хајку ка |
деда из гроба, да се у глухо доба ноћи пребијам <pb n="22" /> по овим гудурама и планинама!... |
ших огњишта отера нас у туђ свет, да се пребијамо од немила до недрага.{S} Зар смо ми онда били |
како ти удешавао лепе речи, мој Марашу, пребијена парића више добити нећеш!“...</p> <p>Везир ућ |
играната српских.</p> <p>Стољетов чисто пребледе на овај глас. — Збиља велите „вожд“ није код в |
о ни до половине пресечен!</p> <p>Џелат пребледе и уздрхта.{S} Потресен и срдит он измахну и уд |
жд господару! — рече Анта.</p> <p>Милош пребледе као крпа и ухвати се за огњиште од оџаклије да |
кримскијех канова?{S} Гдје су осиони и пребогати Турци Биоградци, који су некада до Стамбола и |
ону јадну земљу да се једном смири, да преболе дубоке ране, које су јој и пријатељи и непријат |
4" /> здрав, а у истини мени је болна и преболна сама душа, на срцу моме стоји огромна, разјапљ |
е и убрзо је свршено.{S} Кад су гласови пребројани нашло се да је Карађорђе изабран једногласно |
аш не могадох.{S} Не хтеде реч да ми се превали преко језика, као да је од товара тежине.{S} Ак |
вао је Вујица.</p> <p>Поноћ је већ била превалила, а њих двојица још се не бејаху сложили шта у |
ља.</p> <p>Али, и ако је поноћ већ била превалила, ова постеља још је била празна.{S} Удесно од |
за велике политике, већ ко њега једном превари и упропасти, он хоће да убије.</p> <p>И ако се |
џелатска секира! „Ето, како ме и Драгић превари и издаде!{S} Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако |
који су га једном тако <hi>лолски</hi> преварили и упропастили!{S} Зар они утекли, па сад они |
га Црног<ref target="#SRP18933_N3" /> — преварио и украо му преко 10 хиљада дуката.{S} Ја га пр |
до Дунава према Раму, где је имао да се превезе у Србију.</p> <p>Узалуд је срдити кишињевски ђе |
ао!...{S} Ти си их боље видео.</p> <p>— Превезесмо ти ми, мој Панто, господара Ђорђа.{S} Преруш |
и:</p> <p>— Бога ти, Панто, кога ми ово превезесмо?</p> <p>Панта је оклевао с одговором; после |
читав сахат док се два незнана путника превезоше на српску страну.{S} Превоз је свршен брзо, а |
> <p>— Ово су неки људи који хоће да се превезу, Јоване.{S} Изађидер те види — рече момку кнез |
доручкују.{S} Одатле крену Морави да се превезу на скели код Орашја.</p> <p>Ту Карађорђе наиђе |
ротној обали, питајући их хоће ли да се превезу.{S} Они махањем одговорише да хоће.</p> <p>— Св |
еко границе.{S} Њин опис човека кога су превели и показивању златица које су од незнана путника |
у накнаду у јелу и пићу.{S} Било се већ превечерало, само су још пуне буклије ишле од гомилице |
о пуче и како кости шкргутнуше; рука се преви и намести се згодно поред тела.</p> <p>„Тако, сад |
се једном окрете на пети, још се једном преви преко главе додирујући скоро земљу, још једном за |
лисмо.{S} Карађорђеву главу чрез везира превисоком Девлету шаљем, и со тим засвједочавамо да на |
има самољубља и славољубља, и на махове превлађивали су час једни, час други.</p> <p>„...{S}Нај |
о као тумач, није смео све ово овако ни преводити везиру.{S} Рече му само нешто од овога и то у |
путника превезоше на српску страну.{S} Превоз је свршен брзо, али су се на банатској страни ду |
оме месту, где се заустављала скела што превози између Рама са српске и Молдаве с угарске стран |
глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и преврнути кости грешних синова, оптерећених оцеубиством |
н и ноћ, коју је дању на стотине начина превртао у памети и ноћу о њој сањао.{S} То је била мис |
ео дан тај ту косио, а Драгић је за њим превртао пластове.{S} Увече су отишли на Драгићево трло |
пљена зечијим лојем, па га два три пута превуче преко сабље.{S} После је стиште у своју снажну, |
о да је џелат много запињао.{S} Он само превуче сабљу преко врата, управо, онако крива као што |
дотерају у шкрипац, сутра би нас Турци прегазили, што но реч, као Влах питу.{S} Што краљеви за |
и опасне буне, да то све није утулио и прегазио Коџа Милош.{S} За садашњи рахатлук поглавито т |
>— Разоружајте га! — рече кнез полако — прегледајте га добро, и припазите да гдегод што не сакр |
њишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши прегледају.</p> <p>Но путници одбише понуду.{S} Нису ум |
S} Неки су одлазили и долазили, неки су прегледали оружје, неки се спремали да легну.</p> <p>До |
док је трајала борба, у коју су једном прегли и загазили; док је било наде да се нешто може из |
аве и сјаја њина.{S} Само треба јуначки прегнути на велико дело устанка; смело треба развити за |
— тако мисли Ђорђе у себи и у јуначком прегнућу, на мах заборавља све тешкоће и почиње се пења |
више и појаче помогну, а кад дође да се преговара с Турцима и да се углављује мир, онда ми у за |
илике захтевале, они би могли и засебно преговарати с Турском, и на тај <pb n="169" /> начин мо |
ругих помлатио!</p> <p>Кроз Врљу бејаше преговорила стара освета.{S} Он је имао рођена брата, к |
је.{S} Он слеже раменима и уђе у мрачни преградак, у коме се једва назирало.{S} Новаковић прилу |
и га у овај јаглук, мети га у леву малу преграду у десном бисагу, па бисаг закључај — рече Марк |
само један прозор и то мали, четвртаст, преграђен дебелим дрвеним коленикама.{S} Но Петар буљуб |
S} Ето где је Немачка!{S} За ноћ можемо прегрувати до на Саву, па ако се не може друкчије, мака |
и дошаптавате да молим за милост онога, пред чијим се ногама ваља крвава глава мога најбољег др |
рало једну пулију; онај исти Марашлија, пред чијим су конаком пре недељу дана тојагама на мртво |
Карађорђа убити, њега, „вожда“, Србина, пред којим су први пут, после Косова, Турци задрхтали; |
> <p>Мало после овога грознога призора, пред колибом се заустави Драгић, чудећи се ко ли му то |
к су ишли кроз шљивар.</p> <p>И одиста, пред кућом је чекала спремна тројка, с другим одморним |
је на скоро опет престајао.{S} Најзад, пред подне, ветар се сасвим утиша, а после подне око дв |
пало и већ обамрло племе српско; јунак, пред којим је задрхтао горди Стамбол, погибе мучки и кр |
угој страни заустави се пред дућанићем, пред којим су расла два огромна јаблана.</p> <p>— Овде |
но.{S} Милош никако није хтео да јавно, пред народом, на њега падне крв Карађорђева и да се он |
ао на зубљу слободе, као на дивни узор, пред којим се сваки родољуб клања, као на круну слободо |
је као окамењен стојао ту <pb n="87" /> пред њим, климну на њега главом као да је хтео рећи: „к |
вога великога <pb n="266" /> човека.{S} Пред Портом и Турцима он ће већ смрт Карађорђеву изнети |
биле везане и добро утегнуте остраг.{S} Пред њим је стајао снизак подебео дрвени трупац.{S} Сим |
није могао и није хтео грешити душе.{S} Пред Турцима опет, хвалисаће се како је његова заслуга |
дубоко у тако звану румунску махалу.{S} Пред њом је ишао као вођ онај исти старац што је пресре |
лим телом; он је застајао као укопан, а пред очи су му искакали разнобојни колутићи, међу којим |
трке.</p> <p>Тек се бејаше расвануло, а пред Чолак-Антину кућу стадоше господска кола, запрегну |
стију.</p> <p>Сви седе скрштених ногу а пред сваким, сем наргила, стоји још и филџан с црном ка |
Милоша, то је била још и нова згода да пред диваном у Стамболу потврди како је његова управа м |
Карађорђе му је давао згодну прилику да пред Турцима прави упоређење између себе и њега да дока |
да која ће за њим поћи.{S} Али он гледа пред собом најодабраније синове Јеладе, спремне да за с |
.{S} Што сад он мора да увија и да врда пред Турцима, то је невоља и ради се из нужде, а не од |
виде шта је.{S} Видећи непозната човека пред коњима, они га обојица скоро у један мах упиташе ш |
се ваља...{S} Жао јој.{S} А мене одвела пред икону, па смо се молили Богу.</p> <p>- И ја сам се |
ну гомилу светине, што се беше накупила пред градском капијом.</p> <p>Кад осуђеници изађоше из |
и дубок темен; после тако исто темениса пред везировим заступником; најзад диже хартију, коју ј |
га поведе митрополиту и да отвори врата пред високим гостом.</p> <p>Састанак војника и духовник |
дње решење донесено је управо од страха пред Милошем, јер се свак побојавао да га Милош не узме |
} Сеоски кнез, обамро од страха, потрча пред Турке.</p> <p>Али Турци не учинише селу никаква кв |
да видим!...</p> <p>И она журно истрча пред кућу.{S} Изађе за њом и Чолакантиница.{S} Напољу ј |
ков глас.</p> <p>Вратише се опет натраг пред одају, где је био затворен Цукић.</p> <p>— Да ли д |
ала богу, лепо је заспао, бар ће се сад пред зору одморити“ — и бојећи се да га не пробуди, Нау |
авом и дубоко уздахнуо.{S} Најзад стаде пред Милоша, загледа му се добро у очи и рече јасно, ал |
ења.</p> <p>Петар раздрљи груди и стаде пред Цукића.</p> <p>Цукић је стајао пред њим с обадве у |
Попо — рече кнез Милош срдачно и стаде пред духовника скрстив руке на појасу.{S} Духовник <pb |
лазећи кроз намештену одају, он застаде пред огледалом на зиду.{S} Погледа се и чисто да себе н |
је он и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, сам је!</p> <p>— Сам!? — књаз се нешто зами |
кроз прозор напоље у мрак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени:</p> <p>— В |
м поруком Анта полети у Београд и изађе пред Милоша.{S} Погодио је био баш у тренутку, кад су к |
енице за горњи спрат.</p> <p>Човек дође пред кућу, стаде, ослушну, па онда удари три пут звекир |
дело.</p> <p>У сумрак ова пратња стиже пред хан у Рогачи.{S} Мрак се хватао и старешина спрово |
ађорђа и једва би дочекали да га оптуже пред Русима.</p> <p>Бојао се да се није изрекао ко од Г |
ђорђа, као што смо видели, оптуживао је пред Русијом и молио да га уклоне кудгод дубље у унутра |
лепом летњем вечеру многи свет седео је пред ониским дућанима; деца су се у гомилицама играла п |
ми људи, који су код њега били, како је пред њима плакао и говорио: огреших се, веле, о тај нар |
lestone unit="subSection" /> <p>Било је пред Ђурђев дан 1817. године.{S} Већ од три недеље Мило |
асамо с оцем Мелентијем.{S} Само што је пред њима Милош био ћутљивији и скривенији но пред свој |
, а јахач тада раскопча груди, обнажује пред олујом срце своје, после се обраћа њој и шаље јој |
крваве слике, што су из небуха излазиле пред његову узбуркану душу и узнемирену савест.</p> <p> |
оварали, склоњени у колиби, мало подаље пред колибом деси се овај призор.</p> <p>Вујица је био |
а догађаје у Србији.</p> <p>— Црните ме пред двором као душманина српска!{S} Куда ће вам душа, |
јаке величине и каквоће, стоје поређане пред миндером, што се пружа дуж сва четири каванска зид |
м тога Петар простре своје ћебе и легне пред сами праг, наоружан и с пуном пушком украј себе.</ |
г и зар опет крст да се поклони и падне пред остророгим, шиљатим, страшним полумесецом, знамење |
.</p> <p>Занета тим мислима, старица се пред ноћ вратила дому своме, кад јој се на једаред тешк |
хоће ли незнани путници проћи или ће се пред ханом зауставити.</p> <p>Коњаници стадоше, а страж |
није потреба за то убиство, Милош ће се пред народом одговарати, да је Карађорђе погинуо по нар |
ва одјурише митрополиту и зауставише се пред његовим станом.{S} Ђенерал Стољетов искочи живо из |
че улицу и на другој страни заустави се пред дућанићем, пред којим су расла два огромна јаблана |
ине, знао је њихову цену и приклањао се пред величином Карађорђевом.{S} Осећаји дужности борили |
Европи; узалуд џоњају по читаве месеце пред вратима царевим, њих нико не види, њих нико не чуј |
ово донео — прошапута Драгић, па замуче пред разјареним убицом, који је зверски на њега очима с |
а квара ни зијана.{S} Они се зауставише пред механом и потражише да пију.{S} Искали су бојаги в |
ово бити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред баштенску капију.{S} Чек’ да видим!...</p> <p>И он |
ћајући се с рада, неки сељаци застадоше пред ханом и почеше се купити око Цукића.{S} Буљубаша П |
<p>Коњаници стадоше, а стражари изађоше пред њих, да их упитају ко су и шта желе.</p> <pb n="21 |
ет се понови оно шуштање из кукуруза, и пред њега излази његова мајка Вишња.</p> <p>Она му прил |
докази историски сачувани у писмима, и пред својим пријатељима Милош није крио, да је Вујица у |
д многи од страха утекну у хајдуке, а и пред ратове кад се угледнији људи спремом за рат компро |
ко би ту одговорност смео узети на се и пред Богом и пред народом!...</p> <p>— Није ту у питању |
та више тихо.{S} Но Милош је хтео чак и пред самим собом да забашури своје неумесно трзање.</p> |
аве, док не би што скривио пред царем и пред ћитапом.{S} Дабогме, да ту није лако угодити шта ћ |
душмански пањкају пред двором руским и пред царским људима.</p> <p>„Али, ако је ово из твоје г |
ворност смео узети на се и пред Богом и пред народом!...</p> <p>— Није ту у питању једна српска |
а је брига и одговорност и пред Богом и пред народом.“</p> <p>Тако је гласило писмо Милошево.{S |
рам више за ову сиротињу и пред Богом и пред људима, па вала, како вам год драго, и нека управљ |
све друго наша је брига и одговорност и пред Богом и пред народом.“</p> <p>Тако је гласило писм |
и је на страну.{S} Сад уклони и другу и пред њим се направи поширак отвор тако, да је Карађорђе |
да не одговарам више за ову сиротињу и пред Богом и пред људима, па вала, како вам год драго, |
Милош нас зове бојаги на договор, да би пред светом изгледало као да и нас остале кнезове по шт |
је пресрете, док се најзад не заустави пред опалом вратницом, иза које се видео густ воћњак.{S |
ав „добар вечер“, Карађорђе се заустави пред Драгићем.</p> <p>— Ене дер!{S} А шта ти је то на о |
/p> <p>После четврт часа он се заустави пред вратима нове двокатне дрвене куће, према данашњој |
о узимам на своју душу, и ако смо криви пред Богом, нека моја душа у паклу испашта за све.{S} Д |
еља „вождовог“, и да га тако не обележи пред Турцима, зашто би се у незгодном случају могло и г |
ога храста.</p> <p>Он, Карађорђе, стоји пред тим дивним храстом, гледа га како је поносан и гор |
и кад виде, каква наобична пратња стоји пред њим.{S} Драгић бејаше привукао оба трупа до ископа |
даде:</p> <p>— Других сведока нема, али пред Богом те признајем и примам од сад за сина свога.< |
рађорђеву изнети као своју заслугу, али пред народом српским с тим се није смело излазити.{S} В |
.{S} Сто до двеста корака и већ су били пред губилиштем.</p> <p>Наједаред турска банда, са свој |
им Турцима, које су у гомилама доводили пред њега — Милоша.</p> <p>Крвави Љубић, био би још три |
дрског, одлучног човека, који никад ни пред ким и ни пред чим није застајао збуњен, Милош је ч |
ног човека, који никад ни пред ким и ни пред чим није застајао збуњен, Милош је чисто и сам доб |
уге и послушнике своје, ипак он, чак ни пред њима, није хтео сад истицати своју вољу и своју за |
ивао је себи, што да се излети у љутини пред благим духовником, и што да му помиње чак и о могу |
лонив обе шаке на прса Милош се поклони пред везиром и рече:</p> <p>— Царска је воља, а везиров |
ствари овако важној и тугаљивој говори пред другима.{S} То је наскоро и Марашлија увидео, те д |
сече главе, но да их заклони и одговори пред силним и обесним Турцима.{S} Зло ради Милош и не в |
наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја |
коме иоле лепша женска није смела изаћи пред очи.{S} Отмичар и убојица, он је увек имао пара ко |
а се мало умијете, не смете овако изаћи пред деду.{S} Као Арапи сте црни од тога бумута!{S} И н |
твој верни побро.{S} Обојица ћемо изаћи пред онога што све види и све зна, и обојица ћемо тужит |
долазећи Драгићевом трлу, и не излазећи пред Карађорђа).</p> <p>Ови момци, наоружани до зуба, х |
ов заступник маши се руком у џеп и баци пред џелата шаку сребрних пара.{S} Услужни сејизи приве |
Сам њен творац, хвалећи свој проналазак пред доличним скупом револуционарних патриота рекао је: |
о обичан човек, доста би било да пошљем пред њега два моја пандура.{S} Али овде је невоља — опа |
о прерушен, одмах познаде.{S} У осталом пред њим се Карађорђе није ни крио.</p> <p>— Можеш ли т |
S} Али, ипак, ипак!..{S} Он није требао пред њим да се излеће!..</p> <p>Попа је духовник, а ина |
аде пред Цукића.</p> <p>Цукић је стајао пред њим с обадве уздигнуте руке, с напереним пиштољима |
га напоље.</p> <p>Никола бејаше изашао пред њима.{S} Петар се опет врати унутра, носећи велику |
к космат, просед човек и упути се право пред коње и заустави их.{S} И Карађорђе и Наум промолиш |
додаде:</p> <p>— Ти се одмори ту.{S} До пред зору слободно можеш спавати безбрижно — а дотле до |
и око разних болесника бавила се све до пред ноћ.{S} Тога дана у целом Београду, по свима домов |
ебао нешто...</p> <p>Тако је трајало до пред зору.{S} Лети су ноћи кратке, а дугачки летњи дан |
на длака с главе, док не би што скривио пред царем и пред ћитапом.{S} Дабогме, да ту није лако |
ћеро, да је мој јадни Ђорђе баш некако пред ту несрећу, кад ће настати пропаст, био пао у тешк |
емишљању о великом делу које је стајало пред њима, и ради кога су и дошли у Србију.</p> <p>Но п |
ни? — ово питање никад живље није стало пред Милоша као ово баш сад, кад сакупљени народни прва |
сви бар, па онако заједнички да изађемо пред везира и да га замолимо.</p> <p>— А зар би сте сме |
има Милош био ћутљивији и скривенији но пред својим попом.{S} Управо, оставио их је да се сами |
орђа по његовој заповести.{S} Али јавно пред народом он то никад није признавао.</p> <p>У доцни |
pb n="215" /> срца изливала су се једно пред другим четири пуна часа и опет су обадва остала пу |
<p>— Вребај добро, мора заспати, макар пред зору.{S} Пази да се не пометеш... — Сутра до подне |
е примам сваки грех зато, и одговорност пред Богом примам на се и на потомке своје, зашто се ов |
оше.{S} Сахат доцније Драгић је био већ пред Милошевим вратима.</p> <milestone unit="subSection |
хитали су да се очисте да што пре изађу пред Карађорђа, али се на обојици опажало да су узбуђен |
о мени, и да ме овако душмански пањкају пред двором руским и пред царским људима.</p> <p>„Али, |
ако се секу главе“!{S} Затим баци сабљу пред џелата и штуче у гомилу.</p> <milestone unit="subS |
ме узе запиткивати:{S} Ко је ту напољу пред вратима, је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту |
и главе, па их слали у Цариград, где су пред царским Сарајем истицане на углед фанатичке царигр |
вет је врио.{S} На више места гореле су пред кућом велике ватре.</p> <p>Особито је било живо у |
ао на Јелу, која је скукуљена седела ту пред њим на столичици.{S} Изгледало је као да се Ђорђе |
спод очију на Милоша, који је стајао ту пред њим скроман, миран, ћутљив, а ови погледи као да с |
ли Ђорђе у себи, гледајући ону страхоту пред собом.</p> <p>Међутим, страшна тмуша испуњавала је |
Карађорђем. — Толико се само зна да бих пред царем ја морао одговарати, да се Ђорђију што догод |
> <p>Смрвљен и телесно и душевно, Милош пред зору клону на креветац у углу, и затурив главу на |
је већ био мрак.</p> <pb n="213" /> <p>Пред баштенском вратницом стајала је руска тројка, запр |
Никола момку и мрко га погледа.</p> <p>Пред колибом лежало је друго мртво тело, покривено насе |
обуди, Наум полако изађе напоље.</p> <p>Пред колибом он застаде и обазре се свуд у наоколо.{S} |
и кнезу Милошу безгранично одан.</p> <p>Пред полазак Милош је Лисовића поново звао к себи.{S} О |
који му је служио као секретар.</p> <p>Пред Ипсилантом стајао је свежањ хартија.{S} Он извуче |
> <p>— Дође сам!...{S} Каже, хоће да се преда.</p> <p>— Шта?...{S} Хоће да се преда!...{S} Он?. |
е преда.</p> <p>— Шта?...{S} Хоће да се преда!...{S} Он?...{S} Драгић Горуновић?...{S} А где је |
да смакне Карађорђа, онда њему и да се преда, а они да не прљају руке његовом крвљу.</p> </div |
ру, и рече толико, да је рад теби да се преда.</p> <p>— Разоружајте га! — рече кнез полако — пр |
оси се као редак пример, достојан да се преда и најдаљем потомству на углед и пошту, како је ве |
овао је заједно с Главашем, но после се преда, смири, ожени и изроди децу.{S} Најстарији син Ст |
д Турака, сам похвата немирне кнезове и преда их београдском везиру, те их овај побије.</p> <p> |
ати за њу, када на страшном суду изведу преда те она два мученичка детета, па ти <pb n="127" /> |
медереву да однесе писмо Вујици и да му преда усмене Милошеве поруке, па да онда заједно крену |
је много помагати; Турци ће му се лакше предавати, кад знају да их код њега не чека го нож, већ |
одсече главу, баци је у једну зобницу и предаде је другом момку.</p> <milestone unit="subSectio |
="19" /> <p>Пратиоци поскакаше с коња и предадоше их ханџијама.{S} Цукић је још седео на коњу; |
ом да се посао отпочне.</p> <p>Јањичари предадоше заробљенике џелатским помоћницима и ови одмах |
една неправда и једна обмана.{S} С тога предај деци нашој у аманет да знају и упамте: проклет б |
id="SRP18933_C2"> <head>II</head> <head>ПРЕДАЈА</head> <p>Била је близу поноћ.{S} У то доба у с |
ево сама хвата бунтовне војводе своје и предаје их Турцима.{S} За Милоша, опет то је била врло |
лош хвата поједине родољубе балканске и предаје их Турцима, да их уморе страшним мукама.{S} То |
на то и пребаци Милошу тврдичлук: да он предаје порез по старим харачким списковима, а сад је в |
око пасоша опет се морала извршити.{S} Предајући им пасоше натраг, кнез Максим загледа добро у |
скоро за Молером.</p> <p>Кад су кнезови предали Молера Турцима, и у писму тражили смрт његову, |
а сам добио заповест од господара да га предам везиру у град, и речено ми је да његову главу за |
ошева разбојничка чета, а ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно мрем.{S} Биће му лакше |
ва.</p> <p>— Одох право Милошу да му се предам.</p> <p>— А он ће ти или одсећи главу, или ће те |
стапао у једно — осмех Богородице која, предана душом и срцем, у пуном материнском блаженству, |
ишах икада имао верна роба и поуздана и предана слугу свога, то га има сад у мени, светли везир |
коју је Бог на аманет нама старешинама предао.{S} Него, куме Вујица, да совршиш све исправно к |
е ће му се рећи:</p> <p>„Знамо да си ти предао везиру да посече ова два човека.{S} Ти једини мо |
} Он се клео живим богом да му је писмо предао својом руком сам кнез Милош главом, као што му ј |
шава неке народске послове, и одатле је предат Турцима, који су га у тврђави удавили.</p> <p>Св |
је чудне судбине.{S} Донета у Београд и предата Милошу, она је одатле отишла као драгоцен пешке |
водити на живот и смрт, а вођство треба предати у једну челичну руку, која ће све водити и свим |
прекину међу собом, да Милош буде дужан предати Марашлији колико се погоде, а Марашлија после н |
о дело народно које је с поверењем њему предато.</p> <p>У своме говору Ђорђе је био кратак и су |
, да Црнога убијеш и да ми његову главу предаш, ако ниси рад да твоју однесем у Београд.{S} С т |
Ускочка улица број 10.</p> </div> <!-- Предговор --> </front> <body> <pb n="15" /> <div type=" |
ки роман из недавне прошлости</p> <p>Са предговором Душана С. Николајевића</p> <p>БЕОГРАД.</p> |
грчких родољуба из Фанаре (Цариградско предграђе), па су и све више државне службе Грци заузим |
даљеном крају Петрограда, у тако званом предграђу, „На Пескох“, где је српска депутација била п |
ичном руском граду Кишињеву, у удаљеном предграђу, где већ настају поља и ливаде и где су наста |
џија што чак тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити похаране |
а и успешнога свршетка.</p> <p>Јоргаћев предлог примљен је с одобравањем.{S} Одмах <pb n="173" |
н противник и непријатељ Карађорђев.{S} Предмет тих разговора били су српски послови и ново ста |
ало кравио и постајао све топлији.{S} А предмет разговора био је увек исти, све то, те то: жудњ |
и; мрак секну и у наоколо забеласаше се предмети у јутарњем расвитку.</p> <p>Ватра у колиби дог |
аше се спустило тихо свеже вече.{S} Сви предмети изгледали су као да се одмарају и одишу у вече |
ога добили су неке качкете, с повеликим предњим ободом.{S} На качкетама била је црвена повезица |
ази похвале и одобравања чуше се прво у предњим редовима, најближим губилишту, па се за часак, |
асамо, поред огњишта мало поодмори, а у предњој соби чула се граја од двајестак гласова, који с |
уцмека, па крај.“ Но после се као нешто предомисли, те додаде:</p> <p>— Аја, вели, није добро н |
у духовника.{S} Изгледало је, као да се предомишља шта ће рећи.</p> <p>— Море попо, ако Црни гр |
ти његове, а сад баш он као да се нешто предомишља и вајка!...</p> <p>— Шта, а ти га жалиш? — р |
ко ће и проћи.{S} Но тек онако се нешто предомишљам.</p> <p>Милош не рече ништа више, али се по |
их народа а по највише је било Грка.{S} Председник скупу био је чувени грчки хетериста Ипсилант |
ку, а у близини за столом седео је само председник Ипсиланти и неки млад, грчки родољуб, који м |
урчин, веровао је да је то неко небесно предсказање, да његова снажна и вешта рука, овај пут та |
присуствују каквој досадној позоришној представи која их тако мало занима.</p> <p>На губилишту |
атима, али без икаква успеха.{S} На све представке Гитарићеве, Вујица је одговарао једно те јед |
" /> <p>Чудна је то била слика, коју је представљала тадашња српска емиграција у Русији.</p> <p |
је била политика Карађорђева.{S} Таким представљањем он је хтео ослободити духове, да с већим |
р није стајала онако како ју је Добрњац представљао, али није била ни онако незначајна, како је |
е или више, већ Милош се сада јавља као представник и носилац једне мисли народне, убијајући ње |
p> <p>Између осталих, ту су имали своје представнике и оба румунска господара, влашки и молдавс |
а.{S} А ту су били готово сви угледнији представници српске емиграције у Русији, сем Добрњца ко |
врло добро познавали.</p> <p>То су били представници свију балканских народа а по највише је би |
државни посао био је свршен и присутни представници власти почеше се разилазити.{S} Везиров за |
ре Анту, а они се одмах разделе и сваки предузе улогу која му је још раније била намењена.</p> |
зрујаност стиша, и о мерама, које је он предузео против коловођа.</p> <p>У једном дому, где је |
е и поразговори шта би и како би ваљало предузети, па после може и Милошу јавити.</p> <p>Тако ј |
одобравањем.{S} Одмах <pb n="173" /> је предузето гласање и убрзо је свршено.{S} Кад су гласови |
је мир, онда ми у запећак, а целу ствар предузимају Руси, и како они погоде, онако нам и остане |
змамили из Србије да не бих могао ништа предузимати без њих.{S} Користили су се мојом забуном, |
к убије гдегод се ухвати, али је све то предупредио и на добро окренуо он, Милош.{S} И тада би |
ови, чак и у туђини овако један другога предусретају.{S} Ти мене гађаш, а погађаш Србију.</p> < |
трополитова, који га с дубоким клањањем предусрете на вратима и с питањем: — Је ли дома његова |
но.</p> <p>Анти се разведри, видећи ову предусретљивост кнежеву.</p> <p>— Хвали ти, господару!{ |
ут да слуша оваке дрске разговоре.{S} У пређашња времена није било у целој Србији човека који б |
p>Живећи тако у нади на скоро обновлење пређашње славе своје, српски емигранти нису управљали с |
м у васкрс балканских народа и у обнову пређашње славе и сјаја њина.{S} Само треба јуначки прег |
правила од њих просте турске покрајине, пређашњи утицај грчки опет се сачувао.{S} Шта више, од |
додаће и то, како се овуда поговара да пређашњи врховни вожд намерава сам лично доћи и упасти |
е као пријатељи румунскога народа, и од пређашњих господара, они су му сад постали савезници и |
да је заклони од нових беда, удаљавањем пређашњих старешина српских.</p> <p>То је стајало у пис |
еоград и Србију 21.{S} септ. 1813. год. пређе у Земун, а оданде у манастир Фенек, где архимандр |
Карађорђе је имао после овога избора да пређе у Србију и ту да покрене нов устанак.</p> <p>У ис |
њој сањао.{S} То је била мисао како да пређе у Србију, и како у Србији да покрене ствар с успе |
наговарао да и он с осталим старешинама пређе у Немачку, куда је Карађорђе већ прешао, Милош је |
<p>Али он сврши говор онако у опште, па пређе на Јеладу, на робињу Јеладу; на ону исту Јеладу, |
, кад се мрак већ био добро ухватио, он пређе на боравиште неком Јовану Буковичком, који је има |
ref target="#SRP18933_N4" />, мој попо, пређи сад у памети све оне големе муке и тегобе наше, ш |
тем, стриче.</p> <p>Старац пође напред; пређоше неколико улица ћутећки.{S} Изађоше на чаршију.{ |
; још једном је прекорео Вујицу а затим пређоше на присан пријатељски разговор.</p> <p>— Шта ће |
овај разговор и свршио.{S} И они убрзо пређоше на други.</p> <p>— Шта ли ће, боже, чинити Турц |
задржали, јер један од ове двојице, што пређоше, нешто се дуго разговарао насамо с оним што ост |
дубок уздах Карађорђев.</p> <p>— Једно прежалити не могу.{S} Што не сломих врат, кад сам први |
пање на престо и силазак с престола она преживела и ево је доживела владавину Махмуда II, о ком |
а, као што је кнез Сима.{S} Па ја то да преживим, Боже ме сачувај!{S} То никад бити неће!{S} Не |
за како стоји ствар, да Карађорђе много преза од Милоша, и Анта се забрину и био је готов све д |
за Карађорђа.{S} Турци су се ујазбили, презају од свачега и готови су на крвопролиће; народ се |
пуштао.{S} Али је још дуго тврдио пазар презајући да му Марашлија не запне с огромном уценом.</ |
ив, ако би био у земљи они би од народа презали; зазирали би да свакога часа може планути нова |
="204" /> <p>— Бога ми, најо, све нешто презам да Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Милош и Вујиц |
сам и то први пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учинио с |
велике очи.{S} Ви одмах видите завере и презате, сад ћу ја подићи буну у Србији.{S} То је најбо |
с су времена тешка и опасна, човек мора презати и од сенке своје, с тога се ни ја не смем повер |
сузе у леденој туђини, а други код куће презати сваки час, као зверка у гори, да откудгод не пу |
асвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам презати?{S} Ово што је сад, моја је мука и тековина.{S} |
знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш презати од саме сенке Карађорђеве...{S} Да си терао до |
а работа, бога ми, знаш ти њега како је прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бежи или гини!. |
у истини, мало је таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па оп |
песму, а глас му се вио као танка жица прекаљена челика, по чему се и познавало да је старунац |
адрхташе сви мишићи на њеном облом, као прекаљени челик гипком телу, па онда на мах све престад |
играла, и то је код њега вазда био знак преке срџбе.</p> <p>— Никада! — понови он после кратка |
68" /> управо су под руком, и у случају преке нужде увек се могу на њу наслонити и спасти.</p> |
влада сад нема пустош, коју тек каткад прекида кликтање тица грабљивица, арлукање гладних вуко |
аша! (живела) — рече један стари Турчин прекидајући тишину.{S} Са свију страна зачуше се одобра |
кој одаји наста блага тишина, коју није прекидао ни најмањи гласак.</p> </div> <pb n="73" /> <d |
не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га прекиде.</p> <p>— Добро је, хвала Богу, и нама.{S} Шта |
!...{S} Зар...</p> <p>Но кнегиња Љубица прекиде сад њега.</p> <p>— Ето, ви’ш какав си ти!</p> < |
т овлада мртва тишина.{S} Но њу на брзо прекиде средовечан, просед Турчин, који преко целе кава |
мртва тишина.{S} После дуга ћутања, њу прекиде дубок уздах Карађорђев.</p> <p>— Једно прежалит |
p>Корачајући крупним корацима, Ђорђе се преким улицама упути право оном скровитом кућерку, где |
Станимир је знао целу Србију унакрст и преким путем увек је пре стизао пешке кад се куда пошље |
емо гледали.{S} Нико се не усуђиваше да прекине овај свети бол једнога родољубивога срца.</p> < |
зад су ствари довели дотле да њих двоје прекину међу собом, да Милош буде дужан предати Марашли |
да изгледа како су целу ову ствар други прекинули, а он је само пристао на готово, кад већ није |
ко.{S} После кратког објашњења пазар је прекинут.{S} Милош ће на рачун оштете Турака положити в |
с чека.</p> <p>На томе је разговор опет прекинут.{S} Тројка је јурила преко непрегледних бесара |
његово кајање.{S} Ни смрт неће да чује преклињања његова; ни она неће да буде толико милосрдна |
нутој руци, у премрлом даху огледало се преклињање, да се Марко заустави бар још за који тренут |
потписано дванаест најважнијих кнезова, преклињао руски двор, да бивше српске старешине и војво |
тако понижен и с блатом сравњен цвили и преклиње за једну једину милост и за једну једину реч д |
ток његових убедљивих речи.{S} Јест, он преклиње падајући ничице и црну земљу и високо, недомаш |
Петар обиште и око Цукића и око Марка, преклињући их наизменце да се бар за тренутак умере и с |
, коњ га пренесе преко урвина и ограда, преко клада и пањева и вукао га је преко свакојаких пре |
за срећом!...</p> <p>Карађорђе застаде, преко његова распаљена погледа као да прелете лак, влаж |
тпустио другога кога.</p> <p>— Онда би, преко поверљивих људи, ваљало учинити питање код самога |
и, на малој дрвеној, троножној столици, преко које беше пребачено меко персиско шилте, седео је |
{S} Опасивао се великим свиленим пасом, преко кога су долазили широки силаји, а на ногама је им |
е пак, усмено, кнез Милош је поверљиво, преко Германа, поручивао Русима, да руски двор треба са |
час преко Паланке.{S} Међутим приватно, преко неких људи, који су синоћ стигли у Паланку, Вујиц |
езира и сад је ствар ишла већ лакше.{S} Преко људи, који су били и Милошу и Марашлији добри при |
трожији надзор и да им се не допушта да преко својих изасланика уносе ватру у народ.</p> <p>По |
еном причању, у незнању претурили Ђорђа преко границе.{S} Њин опис човека кога су превели и пок |
одређен да спроведе и испрати Карађорђа преко молдавске границе.</p> <p>Друго је била огромна љ |
афски положај друкчији.{S} Док је Грчка преко света од Русије, Влашка и Молдавија <pb n="168" / |
уком за балчак сабље, која му је лежала преко крила, и извуче је до пола...</p> <p>Но у томе ст |
овор опет прекинут.{S} Тројка је јурила преко непрегледних бесарабских равница, а два путника о |
ремена ви доживети!{S} Ја сам претурила преко главе времена мрачна и ужасна за Србе; ја сам гле |
сурвала, или као да се ова грешна земља преко пола цепа и дроби, така страшна ломњава испуни са |
јим погрбљеним плећима огроман терет од преко сто тридесет година!{S} Рођена при крају 17. века |
ало је позвати Ђорђа.</p> <p>Да га зове преко људи, знао је да Ђорђе то неће поверовати.{S} Да |
има.{S} Они су увек хтели да то све иде преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту нас понајчешће |
ада, преко клада и пањева и вукао га је преко свакојаких препона.{S} Несретник је тужно јаукао, |
кратко ћутање.</p> <p>— Властољубив је преко сваке мере; погибе да му је да заповеда и господа |
а је сад сваки гледао да накнади што је преко дана претрпео.</p> <p>Печени млади јаганци, добра |
све прошло на миру, књаз Милош разбере преко Врља, колико је које село платило откупљујући се |
енгији.{S} Тако обешена, коњ га пренесе преко урвина и ограда, преко клада и пањева и вукао га |
чијим лојем, па га два три пута превуче преко сабље.{S} После је стиште у своју снажну, извежба |
} С тога је и највероватније и најлакше преко Србије заинтересовати Русију за народни покрет на |
к и шта ради?...</p> <p>Поузданик оде и преко ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стигле нек |
ном окрете на пети, још се једном преви преко главе додирујући скоро земљу, још једном задрхташ |
чекати на друму, који из Кишињева води преко румунске границе. „Вожд“ је утекао, и сад ће у пи |
прекиде средовечан, просед Турчин, који преко целе каване, упита госта, који је чак на другоме |
гадох.{S} Не хтеде реч да ми се превали преко језика, као да је од товара тежине.{S} Ако се баш |
е за вајду, несрећа смо доста претурили преко главе, па је време да и <pb n="205" /> ми мало пр |
су заповедали хиљадама људи и претурили преко својих руку сваке године хиљаде и хиљаде дуката.< |
ица народу.</p> <p>„Кад знадну да си ти преко у Аустрији, оставиће <pb n="219" /> обезглављен н |
ма брзо, и за један сахат може одрубити преко 100 глава; а друго, она вам тако брзо одсече глав |
ни, спремајући за Ђорђа угодан прелазак преко румунске границе.</p> <p>Трећега дана потера је у |
n="249" /> глас о одласку Карађорђевом преко румунских међа и да заварају ђенерала да више не |
.{S} Један га момак бејаше ударио шаком преко зуба, па је сав био обливен крвљу.{S} Међутим кња |
угима!</p> <p>Карађорђевица махну руком преко чела, као да је хтела одагнати неке суморне и црн |
оре те црне мисли!...{S} Он махну руком преко очију, скиде шубару, мету је на колено, смакну ко |
браће Бирагића, ту разоружао и повезао преко 15 турака, одузео им сав новац, боље одело и оруж |
развлачити ствар, он би ове људе послао преко народне канцеларије, као што је био ред, а не би |
положен <pb n="301" /> Наум, па одозго преко њега метут је Карађорђе, коме Драгић бејаше навук |
који су ме узели оптуживати да сам био преко мере строг и суров; да сам убијао људе, палио и р |
је држао у руци као батину, он је носио преко десна рамена, пребачену на леву страну, некакву в |
о се од тога доба па до данас претурило преко главе и од Турака и од својих.{S} Па кад све то т |
грло и остраг ишла испод ушију па около преко потиока, хватајући све ивицом, докле му је коса б |
ти.{S} И ако је од тога доба већ прошло преко три године, он се још јасно сећао свију оних утис |
ти покрет, те би га могли пренети и амо преко Дунава на српску рају.</p> <p>Везир махну главом |
Да ти знаш где је себе Топола; чак тамо преко три воде.{S} Па тамо је шума, није овако као овде |
Карађорђе неопажен и неузнемирен издро преко румунске границе, дочепао се Ћесарије, пројурио и |
није вратио, те да га очекује сваки час преко Паланке.{S} Међутим приватно, преко неких људи, к |
много запињао.{S} Он само превуче сабљу преко врата, управо, онако крива као што је, она као да |
"#SRP18933_N3" /> — преварио и украо му преко 10 хиљада дуката.{S} Ја га пратио у Цариград, да |
вито је звиждала своју самртничку песму преко пустих снежних пољана гружанских; а кроз тај урли |
вода зацрни.</p> <p>Јата птица, што су преко дан дремале по густим зеленим дубравама, скривене |
не <pb n="199" /> хтедоше прећи Милошу преко језика.{S} На против, место очекиване понуде Мило |
о?</p> <p>Тако је било и тада.</p> <p>— Прекоравао је мене, што се бар ја не нађох паметна да г |
лош се срдио сам на се, што је овај пут прекорачио обичне међе своје искрености.</p> <p>Истина, |
рђе морао свикавати да гута многе горке прекоре.</p> <p>— Ја угарак под стреху?!{S} А, „којекуд |
ало утиша се и Карађорђе; још једном је прекорео Вујицу а затим пређоше на присан пријатељски р |
понова налети на њега с новим сумњама и прекорима.</p> <p>Узалуд је он сам себи разлагао, како |
> <p>Тако су се они растали с узајамним прекорима.{S} Два дана доцније Милош је био по други пу |
е то донети на пешкеш! — рече Карађорђе прекорно, а затим додаде:</p> <p>— Нема пешкеша, мој кн |
непријатеља! — рече Карађорђе мрачно и прекорно.</p> <p>— Душа ће нам, господару, таман онамо |
е три године — рече старија жена, чисто прекорно, а затим пошто је мало поћутала, она спусти гл |
онда запита пола зачуђено а пола чисто прекорно:</p> <p>— За бога, Јело, како бар тебе бог не |
е што срета, дочекује <pb n="306" /> га прекором и клетвама.{S} Ни откуда ни једнога гласка, ни |
е све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљнули таласи |
је висио о врату, подиже га према себи, прекрсти се и пољуби га и рече јасно: „заклињем се“.</p |
загледао споља, он је на једном извади, прекрсти се, пољуби је у сечивици и закле се њоме, да к |
ође и овако на јави.{S} Он се прекрсти, прекрсти се три пута и полако прошапута: хвала Богу, са |
ђорђе подиже своју црну јагњећу шубару, прекрсти се и рече узбуђено:</p> <p>— Живога ми бога и |
и сабираше их све у леву шаку; затим се прекрсти, пољуби оне мрве, разгрну жеравицу на огњишту |
језа га прође и овако на јави.{S} Он се прекрсти, прекрсти се три пута и полако прошапута: хвал |
траховањем, он подиже капу и побожно се прекрсти.{S} Обазре се око себе и видећи да Ђорђе равно |
; простре се по земљи ничице, трипут се прекрсти и трипут пољуби земљу, шапућући полугласно:</p |
Ђорђевом.{S} Он диже сад обадве руке и прекрсти их онако, како то обично чине људи кад се богу |
деља.{S} Крпара скиде капу, па се и сам прекрсти. — Јес, звоне звона — рече он.{S} Још мало па |
о: „заклињем се“.</p> <p>Милош се и сам прекрсти, маши се за крст и пољуби га.{S} Затим обриса |
О, не дај Боже!... — Драгић се три пут прекрсти — О, не дај благи Боже!{S} Молим ти се!{S} Та |
рађорђе скиде шубару и усрдно се трипут прекрсти — да л’ ти чујеш јеку звона? — упита он свога |
S} Нису имали шта узети ни оставити.{S} Прекрстише се и пођоше.</p> <p>Ту под сводом Сахат-куле |
шена седишта, где се лепо даје седети с прекрштеним ногама.{S} Дуварови су махом били застрти с |
гостионица „Српски Краљ“) и седећи ту с прекрштеним ногама на ћепенку, он је видео свакога ко у |
Вујици.</p> <p>Писар Димитрије седео је прекрштених ногу и на колену писао, а Милош је киван хо |
Раму, пошто је онда Рам био веома важан прелаз за сав тај крај и туда се водила велика трговина |
не зна његово право преноћиште.{S} Овај прелазак на Јованово трло свршен је баш онога истог дан |
њој околини, спремајући за Ђорђа угодан прелазак преко румунске границе.</p> <p>Трећега дана по |
им покушајима и опитима, где се од речи прелази на дело.{S} Пламен буне требао је да плане на т |
касали су малим касом, који је почешће прелазио у обичан ход.</p> <p>Испод арњева, овда онда, |
} Него ја се нешто ломим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ће доћи онда, кад је нама можда на |
војвода, за то их и видимо где одмах по преласку у Русију сиротују, муче се и лаћају се и најоб |
га божанског младенца, и осмех сатане — преласника, који гледа у својим канџама већ уловљену и |
, све је како Алах хоће!{S} Враг је био преластио и ову земљу и ови народ! — Све је било пошло |
анима славе и величине српске, као соко прелетао с бојишта на бојиште, с голим ножем улетао у г |
, преко његова распаљена погледа као да прелете лак, влажни облачић, потом настави живо:</p> <p |
смене наредбе за убиство.</p> <p>Све то прелетило је сад, у један мах, Марашлији кроз главу, а |
и по лицу.{S} Један дебео млаз шикну и прели кабаницу, под којом је Вујица ћутао непомичан.{S} |
д каване на огромном ћилиму, на коме се прелива стотина живих боја, седе три Турчина у високим |
брзо мине, и опет је све ведро, јасно, преливено сунчаним зрацима и благом животворном поплаво |
ешило од тога једну црну, невином крвљу преливену и претешким грехом обремењену душу.</p> <mile |
мом по тој испреченој руци.{S} Коска се преломи у мишици и Милош лепо чу како пуче и како кости |
е примио „вожда,“ кмет Стојадин ипак се преломи и одведе Ђорђа и Наума, те их склони у свој под |
замишљен, али после кратка ћутања он се преломи на једно:</p> <p>— Господару!{S} Уздам се у бог |
м царева и по њином упутству, или је то преломио онако по својој глави?</p> <p>— Не знам, — одр |
} Дођоше онда људи, навалише на Ђорђа и преломише га.{S} Брани се јадан, брани, па најпосле поп |
аилази и силази с висока чела старчева, према обрту разговора који се ту водио.{S} Ова последња |
ставим, па кад настану те прилике онда, према приликама, и видећу шта ваља чинити“ — старао се |
пред вратима нове двокатне дрвене куће, према данашњој Саборној Цркви у правцу испод Старога Зд |
благ и добродушан према турској нејачи, према њиним женама, па и према самим побеђеним Турцима, |
ароде.</p> <p>Да сутра упадне у Србију, према расположењу какво је у народу, Карађорђе би нашао |
цем...{S} У страшној битци на Суводолу, према мени је стајала скоро цела Арбанија, све бирани ј |
ко ценимо твоје одличне способности.{S} Према томе, тврдо уверени да ћеш милом отечеству највиш |
ље од њих гореле су две велике ватре, а према њима Вујица је драо једно јагње.{S} Друго је још |
е, пројурио и кроз њу и дошао до Дунава према Раму, где је имао да се превезе у Србију.</p> <p> |
ст, који му је висио о врату, подиже га према себи, прекрсти се и пољуби га и рече јасно: „закл |
алацка Карађорђева, која је одсјајивала према пламену, кадгод ватра јаче букне.{S} По читаве ми |
е тиштала садашња потиштеност и неуглед према слави, угледу и почастима, које су уживали у домо |
ејати у топлој крви људској.{S} Он диже према себи широку, криву дамаскињу, оштру као љута гуја |
ставио потпуно слободне и одрешене руке према Карађорђу, Милош ће то морати да купи, да плати.< |
ум испуни, и да му руке остану слободне према Карађорђу.{S} Он јамчи за ред и мир у народу, а с |
} Код њих онда настаје опште неповерење према Србима, не верују њему, не верују нашим властима, |
држати с њима, већ би нас пустили да се према приликама помажемо, како нам је где боље и лакше. |
урској нејачи, према њиним женама, па и према самим побеђеним Турцима, које су у гомилама довод |
боље да нас и нема.{S} То је њин план и према томе удешавали су и све остало.{S} С тога су и ме |
налазио да се може показати равнодушан према Карађорђевом повратку.{S} То ће нагнати Милоша да |
авом, моли га да буде благ и добродушан према турској нејачи, према њиним женама, па и према са |
ао кад је истински и срдачно расположен према њему, и кад му више не говори као господар, већ к |
чини.{S} Он није достојан тога.{S} Син према оцу има друге и друкчије дужности, које он у овој |
сположење Милошево.{S} Тако је он бивао према приликама, час дрзак и необуздан час опет страшљи |
твор тако, да је Карађорђе лежао управо према њему.</p> <p>Он застаде мало и за један трен ока |
есна прилика да посведочи своју оданост према султану и своју тврду одлуку да одржава ред у зем |
анџија, чије је дућанче било ту на углу према Калемегдану, човек кога смо већ једном видели у в |
ек правичан и запојен истинском љубављу према народу, и он ће сутра постати неограничени господ |
адану реч.</p> <p>— Ама, зар задана реч према Милошу?{S} Зар да сверујеш веру у корист онога пр |
у све угледније људе у сваком крају.{S} Премда се за четири последње године, од како је он избе |
родбина Карађорђева дође те га ископа и премести у Тополу, где га сахрани, у породичној гробниц |
у сад шириле грчке хетеристе и о њој су премишљале и српске војводе.{S} Само што скоро ни један |
а њу нису никад чули, нити су кад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити |
времена провео у разговору с Наумом и у премишљању о великом делу које је стајало пред њима, и |
И док је митрополит забезекнут стајао и премишљао о значају ђенералових речи.{S} По заповести г |
инче заслужује што друго, но да га овде премлатим.</p> <p>— Па баш зато га и остави нека од дру |
бу па зликовца секиром у чело!{S} Треба премлатити пса и одсећи му главу, па ти с главом иди у |
д Турака, може јурнути као стршљенови и премлатити гдегод и Црнога и његове људе.{S} Нећу после |
а какав је, неће то дуго тражити.{S} За премлаћивање марве има других; врховни књез има друга, |
у, која се све више примиче.{S} Милош с премрлим срцем узе ослушкивати ову нејасну грају.{S} Он |
ако болно укосиле, у подигнутој руци, у премрлом даху огледало се преклињање, да се Марко зауст |
тојао иза кнеза Симе и гледао укочено и пренаражен овај мрски призор.{S} Сад се на једаред чист |
, он уђе унутра, и жестоко се трже, сав пренеражен.{S} Насред колибе он угледа мртво, обезглављ |
дар Ђорђе? — запита он зачуђено и чисто пренеражено.{S} Кнез Милош настави живо:</p> <p>— Јес, |
/> <p>— Вуци се унутра!</p> <p>Анта се пренерази и хтеде нешто рећи.</p> <p>— Унутра се вуци! |
о је мирисало и Лисовић га, и нехотице, пренесе носу.</p> <p>— Не, несрећниче, не мириши то...{ |
ена у узенгији.{S} Тако обешена, коњ га пренесе преко урвина и ограда, преко клада и пањева и в |
шају у тај општи покрет, те би га могли пренети и амо преко Дунава на српску рају.</p> <p>Везир |
а састанка.{S} Карађорђе је остао да ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи отпутовао за |
? „Вожд“ није спавао овде?{S} Па где је преноћио?!{S} Где је он сад? — Зар није овде? — питао ј |
лизу до пола ноћи и овде је Карађорђе и преноћио с Наумом.</p> <p>Ту у разговору Карађорђе је о |
, где је ту под једном границом после и преноћио.</p> <p>Бистром оку Карађорђевом нису могли из |
га је, ради сваке сигурности, било боље преноћити у хану.</p> <pb n="19" /> <p>Пратиоци поскака |
даље, могу свратити и код Чолак-Анте на преноћиште.{S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. мит |
р до свога повратка не зна његово право преноћиште.{S} Овај прелазак на Јованово трло свршен је |
ви он.</p> <p>— Који Драгић? — чисто се прену књаз.</p> <p>— Драгић...{S} Ропочевац.</p> <p>Кне |
излазио.{S} Јамачно је још код његовог преосвештенства.</p> <p>— Мислите, да је тамо!{S} Онда |
ће и пожели.{S} Мисле неки, бојим се ја преотеће ми власт.{S} Празно зановетање!{S} Што је коме |
жудња за влашћу и насилнички покушај да преотме Милошу господство, које је овај својим јунаштво |
и повикали да га уби из страха да ти не преотме господарство и власт над народом.“</p> <p>„Већ |
везира, што се, бојаги, бојим да ми не преотму господство.{S} Но, бар ви што сте са мном били, |
је то, веле, но он се боји да му они не преотму славу и господство.</p> <p>— Па јес, јес!{S} И |
/p> <p>— Па јес, јес!{S} И не дам да ми преотму.{S} Него шта!{S} Да пустим да ми калуђер отпаше |
езова, или његову.{S} Кад народ то виде препадне се од Турака, сам похвата немирне кнезове и пр |
а се пола дома срушило, не би се толико препао.</p> <p>У првој забуни није знао шта да чини, ал |
ако је дугачка и страшна била она прича препаћена живота, што је на њему бејаху исписале оне бе |
м зеленим дубравама, скривене од дневне препеке, сад се искупљају на свежем вечерњем зраку и од |
ељака, који су се нешто живо међу собом препирали.</p> <p>У средини горела је мала ватра, тако |
видели у великој кави, где се са Србима препире о књазу Милошу.</p> <p>Кад се кнез Симина глава |
ом природом, он се свађа с буром, он се препире с хучним ветровима, он дрско враћа земљи и небе |
о, Петар и Марко најзад дођоше до врата препирући се живо, при чему је Марко страховито грдио, |
о двоумио, да ли у опште да улази у ову преписку.{S} Рачунао је, да Ђорђе може и одбити његову |
да доста пријатеља.{S} Свет је, истина, преплашен и нико не сме јавно да се заузима за окривљен |
мре!{S} Мислиш од ваше су се силе Турци преплашили, те се сад с Милошем погађају и удешавају.{S |
у, па ако се не може друкчије, макар го препливај, само изнеси главу.{S} Истина, Милошеве потер |
и пањева и вукао га је преко свакојаких препона.{S} Несретник је тужно јаукао, али његов болни |
д његов.{S} Људи слаба срца не верују у препорођај балканских народа и чини им се, да је слобод |
да набави што треба за јело.{S} Још му препоручи, да ништа не говори о његовом доласку, сем ак |
грације, <pb n="176" /> и с тога су јој препоручивали да мирује и да не мути по Балкану, пошто |
арем овакав разговор, он ми је Николу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ја |
каконо ти се овде строго и најстрожије препоручује и заповеда, те да главом и малом својим ост |
својеручно потребни конопац, и топло ти препоручујемо похитај живо те тај хитни родољубиви поса |
ерњи сутон разлегала као последњи вапај препукла срца.</p> <p>Незнани певач тужио је у песми за |
ава на Зереку, великог дахије Аганлије, препуна је дима и гостију.{S} Више од 40 пари јеменија, |
ако ће оштро гвожђе засећи у меко месо, прерубити кост и рскавицу; исећи жиле и раставити главу |
а, кад не мореш данас једнијем махом да прерубиш ни ову паучину, што се зове шумадиски ђаурлук! |
кмета Стојадина, који га, и ако је био прерушен, одмах познаде.{S} У осталом пред њим се Карађ |
ониште.{S} Међутим, Красис и Маврогени, прерушени у сточарске трговце, налазили су се у оближњо |
о ти ми, мој Панто, господара Ђорђа.{S} Прерушио се, али ја га опет познадох.{S} У два маха хте |
ој сељачкој кућици, Карађорђе се бејаше прерушио тако, да га је тешко било познати.</p> <p>Свој |
је милостиви цар поклонио.{S} Његова је пресветла воља да ни последњем просијаку, који се назва |
љења и гунђања.{S} Ни други ударац није пресекао врат.{S} Сабља није погодила по првом резу, ве |
их тако с њим радио.</p> <p>На овоме се пресекао овај разговор с Врљом.{S} Говорили су још поду |
јица не поједу главу!...</p> <p>— Језик пресекла! — рече јој Карађорђевица зловољно.</p> <p>Нас |
у, и отуда, после једногодишњега ареста преселисја в Русију, где с возможноју почестију од прав |
егде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.</p> <p>— У какав црни Кишињев, бог |
p>Карађорђе махну руком, као да би хтео пресећи даље сумње Наумове, па додаде само: — Остави На |
вију страна и опет се склопи око јахача пресецајући им пут.</p> <p>Тако се спровод лагано крета |
мисао народна...</p> <p>Домаћин плану, пресече госта и не даде му да доврши.</p> <p>— Тешко ов |
/p> <p>— Па шта вели господар Вујица? — пресече га Милош.</p> <p>— Он, ако бог да, господару, д |
година...</p> <p>— Сад, бог или ђаво — пресече га Милош — тек то ће бити најзгодније.{S} Онај |
57" /> <p>— Под Милошеву, под народну — пресече га Добрњац живо. — То данас и деца у Србији зна |
ом бахне у Србију...</p> <p>Духовник га пресече: — Ама који Црни?{S} Је ли господар Ђорђе? — за |
ноћ је било подуже...</p> <p>Ђенерал га пресече:</p> <p>— Шта? „Вожд“ није спавао овде?{S} Па г |
е је и он стрепио!...</p> <p>Домаћин га пресече.</p> <p>— Шта није Турчин!{S} Три пута је гори |
се никад не долази...</p> <p>Драгић га пресече: — јамачно од твога зора и јунаштва —</p> <p>— |
а бих га сад можда...</p> <p>Гитарић га пресече:</p> <p>— Не, по богу, побратиме, стари смо људ |
састали да се грдимо.</p> <p>Добрњац га пресече:</p> <p>— А ја, бога ми, немам с Црним Ђорђем н |
ј народ у нову крајину.</p> <p>Милош га пресече.</p> <p>— Зна!{S} Да боме да зна.{S} Али зар је |
са жељом да Ђорђе њом једном за свагда пресече ланце проклета робовања које притискује народе |
што није похитано да се ствар на време пресече, онда је крив Милош, што није наређивао, што ни |
Драгић би и даље говорио да га Милош не пресече, он цикну као гуја и привика да Драгића одмах в |
год и да се врати!</p> <p>Милош плану и пресече га.</p> <p>— Никад! — викну он потресеним гласо |
и проговори полако: — Ево овде! — затим пресече улицу и на другој страни заустави се пред дућан |
лош још не бејаше свршио, Врљо га нагло пресече.</p> <p>— Шта зна народ!{S} Народ је као и свак |
на прозорски капак, и ова лупа необично пресече Милоша.{S} Да се пола дома срушило, не би се то |
Она још не бејаше свршила, али је Милош пресече.</p> <p>— Ама зар то рекла она дртина!...{S} За |
се испекла.{S} Језик му је био на пола пресечен, одгризао га је у мукама својим рођеним зубима |
Шта више, врат није био ни до половине пресечен!</p> <p>Џелат пребледе и уздрхта.{S} Потресен |
какав огроман лонац, у коме кипи, ври и пресипа се, док сутра дан опет све не умукне и опет не |
његова светлост? — наже уза степенице, прескачући лако као дивокоза са ступња на ступаљ.</p> < |
о се тиче пањкања, то је чисто на чисто пресна лаж, и измишљотина.{S} То Ђорђев обичај никад ни |
олело.{S} У два маха излазио сам, те их пресретао, али увек, сетим се и твоје претње и заповест |
p> <p>— Ене сад!...{S} Зар ме и ти тако пресреташ.{S} По души вас, гори сте од пудљивих баба.{S |
ји га сад, прилично збуњен и изненађен, пресрете на кућњем прагу.</p> <p>— Ноћас мора да је Тур |
е тамо, а још с вратница <pb n="244" /> пресрете га оно исто момче, које га је и синоћ дочекало |
је ишао као вођ онај исти старац што је пресрете, док се најзад не заустави пред опалом вратниц |
воћњак.{S} Утерају кола унутра, где их пресрете дечко, који прихвати коње, а старац поведе гос |
ко не може бити, да је све тако како ви престављате.{S} Милош се удвара Турцима!{S} То је лако |
е, песма се изгуби, мило зузукање пчела престаде и све занеми.</p> <pb n="286" /> <p>„Шта је ов |
и челик гипком телу, па онда на мах све престаде, све умуче, све изумре и у великој кави наста |
лико пута навртао, али је на скоро опет престајао.{S} Најзад, пред подне, ветар се сасвим утиша |
рат свршио, кад је звека убојна оружја престала, Цинцинат се враћао дому своме, лаћао се плуга |
је јак, да их може кренути на борбу.{S} Престо букурешки био је кроз дуг историски период у рук |
оследњи зрачак њен.</p> <p>Од тога доба престо букурешки продаван је у Цариграду на „ко да више |
IV, били су султани чије је ступање на престо и силазак с престола она преживела и ево је дожи |
а њему богати Грци.</p> <p>С господарем престола долазили су и многи други Грци који су заузима |
и чије је ступање на престо и силазак с престола она преживела и ево је доживела владавину Махм |
Београду.</p> <p>Данашња српска краљев. престоница имала је тада (у почетку 1817 год.) два госп |
ударцима сабље џелатске.</p> <p>Данашња престоница краљевине Србије 1817. год. још је била прав |
тао <pb n="38" /> толике угледне људе и престравио свет.{S} Сад се није вајде вајкати, што би о |
у вику ти ћеш у глухо доба ноћи скакати престрављен из постеље и нагињаћеш да бежиш далеко, дал |
, што још једнако куне Карађорђа, онако престрављен од Турака, може јурнути као стршљенови и пр |
закључа врата и мету кључ у џеп.</p> <p>Престрављен, Милош упита: — Шта је то, море?{S} Шта то |
n="69" /> жене крај ње, — њене кћери — престрављене су слушале ова чудна прорицања бабина.</p> |
оби у саме груди његове, ноктима дочепа престрављено, крваво срце његово, и поче га гњечити и ч |
пара, људи су се с побожношћу крстили и престрављено шапутали:{S} То јауче несретни Никола.</p> |
да скину клетву с грешне деце, која су преступничку руку дигла на оца свога!...</p> <p>...{S}И |
узе читати.</p> <p>То је била као нека пресуда противу кнеза Симе и Драгића.{S} У њој се говор |
за страх другима.</p> <pb n="85" /> <p>Пресуда је била кратка и читање се брзо сврши.{S} Тада |
ља и народа.{S} Његова реч била је тада пресудна и свемоћна.{S} То се знало и по сељачким колеб |
S} И ако га осудим, имам ли права да ту пресуду извршим?...{S} И ако за све то имам право, имам |
м, сам да му судим, сам да одобравам ту пресуду, сам да је извршујем, и то тајно, кришом од цел |
ад му то није пошло за руком, он се сад претвара како је бојаги променио мишљење и како су му с |
и у борби и јуначком окршају, они су се претварали у вредне, штедљиве трудбенике, кадгод се на |
е од старога стабла, које се већ почело претварати у прладину.</p> <p>„Овде, међу ове две кладе |
дробе земљу и да сурвају небеса, да све претворе у пустош и развалину.</p> <p>У тој страховитој |
ције, целога рода људскога.{S} А сад се претворила у дивљачку пустињу из које куља само мрак и |
своју.</p> <p>„Негдашњи крвави ратници претворили су се сад у мирне грађане, који се свијају о |
који те јавно оптужује; свака капља ова претвориће се у по један врео камен, и то ће те камење |
Тешко теби!...{S} Свака капља ове крви претвориће се у по један глас који виче и који те јавно |
своја спремања, како је догађаји не би претекли и изненадили.</p> <p>Једно од најкрупнијих пит |
b n="74" /> <p>Американци хитају сад да претеку и Французе.{S} Као чувени електричари, они куша |
нас вечито мора бити завере, гложења и претеривања, чим се мало неки успех постигне и до неке |
ни противници Милошу, и он није ни мало претеривао, кад је толико полагао на постигнути успех п |
ехота шта се од ње данас ради!</p> <p>— Претерујете, господару!{S} Нешто је можда истина <pb n= |
зи ово мигање и испречи се на Паштрмца, претећи да ће и с њим овако учинити као и с Драгићем.{S |
„Бре, Врљо, да те нешто сковитли тешка претешка болест, па да ти се рекне, како нема друге пом |
а једну црну, невином крвљу преливену и претешким грехом обремењену душу.</p> <milestone unit=" |
узе махати десном руком, као да некоме прети.{S} Његов сухи кажипрст с великим добро очуваним |
то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, да то народ неће ништа омести, он ће учинити што |
о и јетко.</p> <p>— Па ово се онако као прети — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>— Ја рекох што |
образно погледао, чисто као да ми нешто прети!</p> <p>Вујица га је разбијао. — Није, бога ми, г |
пе и немилосрдне пустошне ноћи, која је претила да до зоре поруши све с чиме се сукоби.</p> <p> |
ако у Србији.{S} И пре, кад су му отуда претили, он се опет отимао да иде.{S} А сад, кад га оту |
а тражили, да им се ти дућани поврате и претили су да ће их силом узети, <pb n="191" /> ако их |
еднако налазили у њиној близини, час их претичући, а час остајући иза њих, како је кад захтевал |
је време за устанак.{S} То је као нека претња.{S} И он ће тако и учинити.</p> <p>— Па нека га, |
х пресретао, али увек, сетим се и твоје претње и заповести, па спустим већ наперену пушку.{S} З |
гост никако није пристајао да се почиње претњом.{S} Претњу после <pb n="64" /> ваља и извршити, |
није пристајао да се почиње претњом.{S} Претњу после <pb n="64" /> ваља и извршити, то би значи |
> <p>Никола је знао, да Марко ову своју претњу у шали може у збиљи извршити, и с тога је добро |
на жива човечија душа, али душа болна и претоварена тешким греховима без опроштаја.</p> <p>Пома |
енули, док су други по колиби шњурали и претресали сваки угао.{S} Велика торба Карађорђева, с к |
а од оружја код себе?</p> <p>— Нема!{S} Претресли смо га, кад је поведен из Крагујевца.</p> <p> |
Београд, и причала је страхобе какве су претрпели Београђани, кад су Ћуприлићеви топови запалил |
аки гледао да накнади што је преко дана претрпео.</p> <p>Печени млади јаганци, добра шумадијска |
глави му се мутило.{S} Наједаред он се претури с мале троножне столичице на којој је седео, па |
ли ћете времена ви доживети!{S} Ја сам претурила преко главе времена мрачна и ужасна за Србе; |
!{S} Ако је за вајду, несрећа смо доста претурили преко главе, па је време да и <pb n="205" /> |
ине; који су заповедали хиљадама људи и претурили преко својих руку сваке године хиљаде и хиљад |
, по њиховом рођеном причању, у незнању претурили Ђорђа преко границе.{S} Њин опис човека кога |
е наше, што се од тога доба па до данас претурило преко главе и од Турака и од својих.{S} Па ка |
<p>Тај Станимир био је већ стар човек, претурио педесет, али је још био крепак и држећ, нарочи |
/> <p>После ових формалности ваљало је прећи на главну ствар.{S} Ипсиланти објави да на данашњ |
али дадоше ми знак да ће их само двоје прећи амо.</p> <p>— Онда седите па веслајте, идите ти и |
очекивао, сад не <pb n="199" /> хтедоше прећи Милошу преко језика.{S} На против, место очекиван |
ео план и намеру свога доласка, само је прећутао да се то не ради са знањем и вољи рускога двор |
Ћут! — вели — о томе не помињи; да чује префект обесио би и мене и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} |
и...{S} Али ја не мислим тако.{S} Ја не прецењујем снагу балканских народа, али ја је и не омал |
лаве и силе своје, немаде никаква друга преча посла, но да мене и Миленка одјури из земље, за к |
узгред.</p> <p>— Вала, ако немате друга преча посла, и ако вам је толико стало да будете његови |
своје савете; онда сви они имају своја преча домаћа посла, и сваки гледа да се извуче.{S} Камо |
његова прокраде се кроз дебеле железне пречаге, што густо укрштају малено прозорче на казамету |
авле Цукић и Драгић, и тако су прилично пречишћени сви од којих је Милош највише зазирао.</p> < |
е речи, шта више, учини се као да их је пречуо, те одговори журно:</p> <p>— Па и боље је да пла |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прешав код Рама у Србију, Карађорђе је још те исте вече |
то проклето писмо највише квари.</p> <p>Прешав на обичне разговоре, Гитарић се маши торбе, те и |
а био будала, да их у Србији убијам.{S} Прешао сам, заједно с њима у Босну, па их допратио чак |
сију, као год што сам са овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао га усред рођене куће његове.{S |
ненадно и неочекивано напустио земљу, и прешао у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све угледниј |
пређе у Немачку, куда је Карађорђе већ прешао, Милош је мутно и као кроз неку маглу а из огром |
е војске дошле у додир, врховна команда прешла би на Ђорђа.</p> <p>Тако је исто било удешено и |
аша молитва доцне стиже.{S} Сила је већ прешла у ђаурске руке.{S} Зар ви не видите како Милош р |
болештина сасвим убила.{S} Тек кад смо прешли у Аустрију, он се почео брзо опорављати.{S} У Ср |
оним што остаде у Банату.</p> <p>Кад су прешли на српску страну, мрак се већ бејаше у велико ух |
сретања су бивала све чешћа, а међутим, при сваком сусрету из кола се појављивала средовечна гл |
јзад дођоше до врата препирући се живо, при чему је Марко страховито грдио, а Петар се благо из |
оју полунезависну унутрашњу самоуправу, при чему је турско мешање и утицање у народне ствари би |
ока женска изводи тешку и заморну игру, при којој дрхти сваки мишић на телу, те крупне капље зн |
како га ненадно спопада самртни страх, при самој помисли на шта се одлучио.</p> <p>„Дознаће се |
ио је седећки наргиле кад Милош уђе.{S} При појави Милошевој везир не устаде, али стари Турци п |
о дан нисмо залогаја једног окусили.{S} При поласку незгодно нам је било да што спремимо, а пос |
болно је стењао и грчевито се трзао.{S} При сваком покрету ране су се још више отварале и крв ј |
големој жељи да кривац што мање страда при извршењу казне, дошли су чак на мисао да осуђеника |
од преко сто тридесет година!{S} Рођена при крају 17. века, она је ево већ у велико била закора |
ума да му покаже дивну околину, која је при самом погледу душу заносила.</p> <p>На три часа одс |
ече Добрњац, као у шали, осмејкујући се при том левим брком.</p> <p>— А што ћеш нас мирити!{S} |
мало после.{S} Кад је онда остао жив и при чистој памети, мој ће Ђорђе сто година живети.{S} Н |
, по Богу, капетан Драгићу, је си ли ти при себи, кад тако говориш!{S} Па болан капетане, Милош |
мо могло бити.</p> <p>Вујица је остајао при свом првашњем тврђењу да писма нема.</p> <milestone |
о себи језик.</p> <p>— А ако не би имао при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би га прстима.</p> <p |
ли су чак на мисао да осуђеника убијају при спавању.{S} Права американска њежност!</p> <p>Но у |
<p>Али и Турци су правили неку разлику при извршивању смртне казне.{S} Велике зликовце обично |
и без и једнога знака саучешћа.</p> <p>При изласку из тврђаве, спровод застаде.{S} Ваљало је у |
.{S} Па шта му је друго остало, него да прибегне лукавству и вештини.{S} И он је, сиромах, то и |
једном дахне душом, да дигне главу, да прибере разгнану поробљену чељад своју; да огради поруш |
рађорђа мора убити.{S} Он није могао да прибере јасно у памети ни зашто ће, ни када ће, ни како |
ад не може ништа помоћи.{S} Освести се, прибери се, капетане Драгићу, и учини што те молимо.</p |
војнички добош, веша га о врат, добује, прибира разбеглу српску војску, спасава шанац и даје це |
сав значај њин.{S} Тек су се постепено прибирали.{S} Прво проговори Вујица.</p> <p>— Сам те је |
са мном.{S} Девет година дизао, градио, прибирао камен по камен, а једнога дана дођоше људи из |
змерне издатке и ако је он те приходе и прибирао и трошио без икакве стварне контроле.{S} Дубок |
га иза леђа, полако и опрезно се стаде приближавати притајеном Цукићу.</p> <p>Наједаред, Никол |
е је тада било доста Срба.{S} Од кад се приближио Карађорђу, Наум му је служио као повереник, к |
?{S} Добро је те нас се Турци и оволико прибојавају — рече Милош.</p> <p>Духовник је замишљено |
казати.</p> <p>— Ја се, бога ми, најо, прибојавам за Бата-Ђоку! — рече Чолак Антиница, намешта |
—Аџибеговац.{S} Изгледа да се Карађорђе прибојавао да га когод не нападне ноћу, па је желео да |
ма и пољуби кнеза у руку. — А ја сам се прибојавао.{S} Какви ми јади нису долазили на ум.{S} Св |
еће ни теби бити криво.</p> <p>И ако се прибојавао да не страда од кнеза Милоша и његових људи, |
било јазук и грехота, да се ти још њега прибојаваш.</p> <p>Милош се поклони на ове речи везиров |
руги.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што се прибојаваш Црнога то право имаш.{S} Турској је девета б |
прорицања бабина.</p> <p>Кад се доцније прибрала и повратила, кад се освестила толико, да је оп |
Пескох“, где је српска депутација била приватно одсела.</p> <p>Сем изасланика из Србије ту су |
ује сваки час преко Паланке.{S} Међутим приватно, преко неких људи, који су синоћ стигли у Пала |
а шаку сребрних пара.{S} Услужни сејизи приведоше коње, гомила се раздвоји и великаши окретоше |
есретно, да је у Пожегу ушао го голцат, привезан за коња с главом окренутом доле, са задњицом у |
ојка, с другим одморним коњима који су, привезани за руду, у сласт јели неку миришљаву отаву, ш |
црвена јапунџета, <pb n="145" /> а коњи привезани за плот.{S} Многи људи носе перчине; велике п |
и свео очи, из сна су га трзала страшна привиђења и магловите крваве слике, што су из небуха из |
а мах отргао од личних и горких мисли и привиђења, што су га до мало час трзала.</p> <p>Овај кр |
лудилу своме, непрестано гањан страшним привиђењима крвава злочина свога.</p> <p>Њега је знала |
, погани једна!{S} Одлази!{S} Одлази! — привика Цукић и стаде бесно ударати ногом о земљу.</p> |
а Милош не пресече, он цикну као гуја и привика да Драгића одмах вуку, и да му ударе букагије н |
ђоше људи из бела света, <pb n="207" /> привикаше пусти, пусти, остави... и ја дигох руке, и св |
нам се већ кези из свакога ћошка, а уз привратак домова наших већ стоји наслоњена просјачка па |
пратња стоји пред њим.{S} Драгић бејаше привукао оба трупа до ископана гроба и ту их наместио е |
се ћеретало о женама, о пићу, о смешним пригодама, што су се којекад десиле, и Милош је умео бо |
мо о својој вјерности говори, и кад гођ приграби по коју нову власт у шаке, он вели: „Ово је да |
жудно погледали и ишчекивали је.{S} Као приде, уз њу је ишла и глава Наумова.</p> <p>Хучна тева |
руге ситније ствари из те торбе биле су придигнуте.{S} Сам Карађорђе, свучен до гола тела — сам |
арац устаде, а колена су му дрхтала.{S} Приђе ћутећки Гитарићу и пружи му обадве руке.</p> <p>— |
е био верни Наум. <pb n="299" /> Никола приђе разбаци бурјан па и њему одсече главу, баци је у |
а ћутећки.{S} Кад последњи пут уђе, она приђе маленој клупици, на којој је стојао свећњак с лој |
све више залазаше у дољу и виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива.</p> <p>У том тренутку |
ви сте то — рече старац чисто српски, и приђе ближе <pb n="231" /> Ђорђу и Науму.{S} С којим ес |
рају, те ви сад тикве жешће полијећу но приђе кад је Скопљакова чорда сијевала!{S} А јесте, рзу |
не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му приђе, шкргутну зубима и рече:</p> <p>— Шта си се, ти б |
огрнути у црне огртаче.{S} Обадве жене приђоше им руци.</p> <p>То је био Карађорђе још с једни |
кладним брујањем својим са свију страна призивали на молитву побожне хришћане српске.{S} Зар оп |
риликама био вољан, да старим војводама призна њине муке и заслуге, сад <pb n="47" /> овако љут |
вање, а многи су жалосно вртели главом, признавајући с болом, да су збиља настала већ последња |
Али јавно пред народом он то никад није признавао.</p> <p>У доцнијим годинама око 1825 — па на |
дољуби и мање војводе били су готови да признаду његову врховну војводску власт, да пођу за њим |
идети како то много значи што се Србији признаје првенство.</p> <p>— Али то, што је с тешком му |
Других сведока нема, али пред Богом те признајем и примам од сад за сина свога.</p> <p>Петар ј |
рстио те и народ отуда и султан одовуда признају те као прва човека. <pb n="197" /> Само сад па |
стекла да јој добровољно и без натурања признају првенсто и поглаварство на Балкану.{S} Нека бо |
орђе убијен, и тражиће у Стамболу чак и признање и накнаду зато, доказујући како је спасао царе |
би то признао кад би му ко тражио такво признање.</p> <p>Али то, ма и мутно унутрашње сазнање, |
> сазнавао у себи, ако можда и не би то признао кад би му ко тражио такво признање.</p> <p>Али |
ко пристанем вели, моје заслуге биће ми признате и колико сам сада виђен и прослављен, још десе |
то си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност нашу указати.{S} Твоје је да дјело свршиш |
.{S} За тебе не може бити зазорно да то признаш и да рекнеш народу срдачно хвала.{S} Јер нека ј |
Свијетлом везиру докаже се за то, те он призове Милоша и затражи да му у кратку земану пофата х |
исањем нетремице пратио сав овај крвави призор.{S} Његов нејаки, детињи ум није потпуно схватио |
у Савамали, дешавао се други и друкчији призор.{S} Крај огњишта, на коме је буктала лепа ватра, |
гледао укочено и пренаражен овај мрски призор.{S} Сад се на једаред чисто трже, доња му вилица |
, мало подаље пред колибом деси се овај призор.</p> <p>Вујица је био довео са собом два своја и |
оској околини.{S} Ту се одигравао тужан призор!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У дубоко |
о се примицао све ближе и ближе.</p> <p>Призор је постајао све страшнији и ужаснији.{S} Она црн |
задрхтала овако како теби дрхће.</p> <p>Призор је био ужасан и сви су збуњено погледали на губи |
ection" /> <p>Мало после овога грознога призора, пред колибом се заустави Драгић, чудећи се ко |
рио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад призори ја бих одсекао себи језик.</p> <p>— А ако не би |
n="63" /> <p>— Богме јесте, те још како призорило.{S} Већ то, што су заробљеници спроведени пра |
смркнути.</p> <p>— Није ваљда баш тако призорило.</p> <pb n="63" /> <p>— Богме јесте, те још к |
је био још и један пети, коме се морао пријавити сваки који хоће да уђе у кућу.{S} По свему је |
тишину тихо, скоро нечујно носи некакав пријатан, чаробан шум.</p> <p>Од куда то тихо брујање?{ |
ече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а духовник и кнез одмах заг |
уда ће вам душа, болан!{S} И ко је онда пријатељ Србији кад од мене градите непријатеља! — рече |
не говори као господар, већ као брат и пријатељ.</p> <p>— Попо мој, ти најбоље знаш колико нас |
ника везирова, који је и Милошев велики пријатељ.</p> <p>Овде за ову двојицу даће још и више.{S |
p> <p>Драгић диже главу и оштро погледа пријатеља, који је на њега толико наваљивао.</p> <p>— Д |
после реши, да позове два најбоља своја пријатеља и да њих припита шта да учини и на што да се |
азе од рођенога брата, ја ли од најбоља пријатеља народна.{S} Хвала Богу на његову дару, он је |
и о њему?{S} Па онда, Карађорђе још има пријатеља који га као свеца обожавају.{S} Они ће прокли |
мерио на каква особито добра и поуздана пријатеља.{S} На томе се те вечери растану.</p> <p>Сутр |
амо по овим крајевима и има туда доста пријатеља.{S} Свет је, истина, преплашен и нико не сме |
} Отуда је он и родом; тамо има највише пријатеља, па се тамо и склонио.</p> <p>Почев тако, Мил |
ом од свију тих милих и далеких места и пријатеља, с којима се тужни певач за навек растајао.{S |
обојавао да га Милош не узме на око као пријатеља „вождовог“, и да га тако не обележи пред Турц |
ло међу поверљивијим људима, и неколико пријатеља већ бејаху потегли да га виде.{S} Међу остали |
јављамо и то ти се заклињемо нас петоро пријатеља и другова кнеза Симе и капетана Драгића.{S} Ј |
ими човека кога шаљу и да верује „писму пријатеља“, јер је оно од њега, и све је онако како се |
атили у селу Ђелијама, где се код неких пријатеља прикрио у велику кацу).{S} Не бежиш!{S} А как |
едар ручак у друштву неколико истинских пријатеља, који су се искрено радовали што га опет виде |
граната <pb n="149" /> у Русији и њиних пријатеља, рођака и познаника, који су остали у Србији. |
војих негдашњих ратних другова и личних пријатеља, он се некако осећао сам и напуштен.</p> <p>„ |
затвори, па је с места скупио око себе пријатеље, који су се ту десили, да их упита шта да се |
да напоји добра коња свога; спомињао је пријатеље и добре знанце, с којима је делио жалост и ра |
сам, и једва изретка ако би с најбољим пријатељем по штогод о томе проговорио и то околишно, н |
, где има да сврши неке рачуне с једним пријатељем, па ће после опет натраг у Хотин.{S} На напо |
како сам ја отпочео.{S} За тај случај, пријатељи би имали да наговоре Ђорђа, да и он не тера с |
, да преболе дубоке ране, које су јој и пријатељи и непријатељи хотимице и нехотице наносили.{S |
ке ствари људи обично деле међу собом и пријатељи их казују један другоме. <pb n="218" /> Где т |
ио другима, па ма то били и најприснији пријатељи.{S} Но после се сети, да то није учинио од об |
тању, и баш да сте ти и Добрњац најбољи пријатељи, он би морао овако исто радити против тебе, к |
хоћу поштено и да умрем.{S} Ако сте ми пријатељи немојте од мене тражити да се у овом тешком с |
ости.{S} То су махом били први и главни пријатељи кнежеви; угледне старешине, с којима се он об |
своју судбу из руку везирових.{S} Њини пријатељи у Београду чинили су све да их спасу, али су |
који су били и Милошу и Марашлији добри пријатељи (јер су од обојице добијали лепе бакшише), <p |
.</p> <p>— Побринуто је за све.{S} Наши пријатељи из Петробурга све су нам спремили — рече Кара |
ао, јер су Грци покушали да се јаве као пријатељи румунскога народа, и од пређашњих господара, |
риски сачувани у писмима, и пред својим пријатељима Милош није крио, да је Вујица убио Карађорђ |
у Црнуће, да се одмори, да се погости с пријатељима, а богме, и да се поверљиво разговоре о мно |
</p> <p>У непрестаном додиру и мешању с пријатељима из Србије, с грчким хетеристима и с влашким |
чује да ће доћи и припрема Милоша да га пријатељски дочека.</p> <p>— Шта да се чини? — ово пита |
онда хајде да се разговоримо озбиљно и пријатељски о једном послу.</p> <p>Милош мало застаде, |
опет сви то слажу и помажу и живе људи пријатељски један уз другога, а код нас свега на свега |
екорео Вујицу а затим пређоше на присан пријатељски разговор.</p> <p>— Шта ће рећи Милош кад чу |
његове последње речи у дугом поверљивом пријатељском разговору...{S} И Јела се сад сећала свега |
је Карађорђева породица била у љубави и пријатељству, те су се с тога чешће походили и једни др |
ису уморни, а ваља им још вечерас стићи пријатељу који их очекује у оближњем селу.{S} Али форма |
на оружје“. — рекао је Ипсиланти једном пријатељу, колико тек да поласка мени, пошто сам се и ј |
p>На путу Драгићевом трлу, Карађорђе је пријатно ћеретао с Наумом и причао му разне ситнице из |
сјај и турско господство, и гдје ли наш пријашњи рахатлук?{S} Усред Биограда наше богомоље стој |
е било и нашијем се назвало.{S} Гдје је пријешња турска сила, турски сјај и турско господство, |
ратне звуке који се чују кад стојимо уз приклано марвинче...</p> <milestone unit="subSection" / |
обадве те врлине, знао је њихову цену и приклањао се пред величином Карађорђевом.{S} Осећаји ду |
ла, и неко га време посматрао.{S} Затим приклече, исука јатаган и одруби главу Карађорђу, па је |
ма, и као жеравицом живим очима, полако прикрада опрезном лептиру, држећи у руци спремљену качк |
ово дешавало у колиби, мркла ноћ напољу прикривала је оваку прилику:</p> <p>Повисок, вижљаст мо |
од тога! — рече Ђорђе, старајући се да прикрије своје узбуђење.</p> <p>У истини ствар није ста |
мора бити — речи Милош, старајући се да прикрије своју срџбу, јер је и сам осећао да се изрекао |
е да убије.</p> <p>И ако се усиљавао да прикрије љутину, на Милошу се видело да је љуто гњеван. |
лу Ђелијама, где се код неких пријатеља прикрио у велику кацу).{S} Не бежиш!{S} А како си радио |
почетку маја 1817. године.</p> <p>Да би прикрио прави повод овоме своме путу, Милош је свуда го |
p> <p>— Можеш ли ти мене, брате, гдегод прикрити за који дан, док не посвршавам неке послове и |
и, час му опет наједаред <pb n="305" /> прикупи дизгине и џарне га мамузама тако да јадно живин |
још сјајна ока, у којима као да се беше прикупио сав заостали живот који се већ отима да утече |
ош, и узе у њега добовати да охрабриш и прикупиш нашу разбијену војску.{S} Подсети се како је о |
и ударци још моћне Турске били су на њу прикупљени, и она је под њима на скоро пала и подлегла, |
људи мекши, мирнији и погоднији, да се прилагоде потребама круте турске владавине.</p> <p>Град |
злази његова мајка Вишња.</p> <p>Она му прилази полако, хвата га за рукав и вели му мирно али с |
не спаде с ниска миндера, на који беше прилегао.</p> <p>И Милош се трже из буновна, тешка сна, |
и.</p> <p>Неколико пута покушавао је да прилегне, онако обучен, на миндерлук, али тек што би св |
, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, прилепили као ластавице гнездо, своје жалосне, трошне д |
и окретан као тигар, он у два три скока прилети колиби, али тако пажљиво и нечујно да ни један |
је тропоље узаврело.{S} Сад или никад, прилика је да се једним снажним ударцем смрви тиранска |
како су се сад сложили.{S} И ако се ова прилика упусти, онда је свему крај; онда бог да прости |
, као црна авет лута једна чудна људска прилика на добром коњу, али на коњу који је већ малакса |
и како друмом трчи за њим некаква чудна прилика, налик на човека без главе.{S} Та прилика маше |
За Милоша, опет то је била врло подесна прилика да посведочи своју оданост према султану и свој |
илика, налик на човека без главе.{S} Та прилика маше на њега рукама, као да би му хтела рећи: „ |
рђе живо.</p> <p>— А зар би сад била та прилика? — упита Добрњац радознало.</p> <p>Ђорђе га пог |
ли ћемо се икад више видети.{S} Сва је прилика да нећемо — тако ми се нешто слути!{S} Али како |
скупити још 50 тисућа људи.{S} А сад је прилика да посведочиш каква си слуга царска, је си ли п |
а ради сад кад је њин гост.{S} Ба, није прилика!...{S} Него, како би било господару, да кога пр |
арађорђа, што се до сад показало у више прилика, где је покушаван чак и отворен бунт против Мил |
ђа, нека се склони у Црну Гору до бољих прилика.{S} Зато нека господар Милош узме изун од везир |
ој изреци раде под притиском друштвених прилика а тек ређи појединци врше прописе ове изреке св |
, па кад настану те прилике онда, према приликама, и видећу шта ваља чинити“ — старао се Милош |
с њима, већ би нас пустили да се према приликама помажемо, како нам је где боље и лакше.{S} Ал |
ење Милошево.{S} Тако је он бивао према приликама, час дрзак и необуздан час опет страшљив, да |
азило на сваки његов корак.{S} У таквим приликама врло је тешко било измаћи из Русије.</p> <p>Д |
памет појела.</p> <p>И ако је у другим приликама био вољан, да старим војводама призна њине му |
није ред!“ У најтежим и у најопаснијим приликама он је остајао хладан и био је увек један исти |
или за друге сличне послове.{S} У таким приликама кнез Милош му је обично сам лично издавао нар |
чину своју...{S} Али баш у тим тегобним приликама ја сам научио и то, да високо ценим одличне о |
е насмеја, што је код њега и у редовним приликама била реткост.</p> <pb n="255" /> <p>Но ово је |
мути по Балкану, пошто им Русија у тим приликама не би могла указати никакву помоћ.</p> <p>Али |
ође у сукоб с Турском, што би јој у тим приликама било веома незгодно па и опасно.{S} С тога је |
х нада, планова и смишљања.{S} Међутим, прилике у Турској мутиле су се све више и више и хетери |
уз стопу.{S} Кад стаде онде, где је од прилике била глава, испод ногу му се нешто измаче.{S} И |
е места где се што догодило, знао је од прилике како је шта текло, и тако је мало по мало, по п |
— Ако сам те добро разумео, попо, ти од прилике велиш, као овако:</p> <pb n="116" /> <p>— Ако в |
напред мучно решавати.{S} Ко зна, какве прилике могу настати!{S} Бићемо ту, па како буде најбољ |
да спасу земљу...</p> <p>— Да су друге прилике, ја бих имао коме испричати све ово.{S} Али дан |
Савом и Дунавом док се опет стеку оваке прилике какве су сад, да се сви балкански народи сложе |
га ради ви хоћете да пропустите најбоље прилике, кад би се могла упалити цела турска царевина и |
е богато намештена за оно доба и за оне прилике.{S} Патос је био застрт прво асурама, па онда к |
> <p>У осталом, сад су биле настале оне прилике, о којима је Милош још раније имао реч и погодб |
о био тамо у Србији.{S} Знао би тамошње прилике, а знао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али |
д своје окриље и заштиту.</p> <p>Све те прилике чиниле су, те су српски емигранти били крупна ч |
томе.{S} Да оставим, па кад настану те прилике онда, према приликама, и видећу шта ваља чинити |
с Турском што повољнији мир.{S} Ако би прилике захтевале, они би могли и засебно преговарати с |
их година Турци су неколико пута давали прилике и чисто нас нукали да се сами наравнамо:{S} Али |
кад излази у околна села.</p> <p>Једном приликом Чимбарлији бејаше понестало пара, а он насред |
ише не излази на бео дан.</p> <p>Једном приликом, после једне крваве сече, у којој је и сам Врљ |
урскоме <pb n="68" /> у тврђави.{S} Том приликом говорено је и о двојици заробљеника, које је к |
боже сачувај, да је несретни Марко том приликом убио и нека два шипарчића, што су се ту десила |
које пристају да улете у ватру, што, на прилику, руски цар то да не пусти?{S} Његов је рачун је |
а нов триумф, нова слава, и он је и ову прилику умео згодно употребити да свој углед уздигне и |
грчка хетерија.</p> <p>Милош уграби ову прилику да наведе говор о бившим српским старешинама и |
и, мркла ноћ напољу прикривала је оваку прилику:</p> <p>Повисок, вижљаст момак, црне масти, а в |
могу само радовати, што имам нову једну прилику да посведочим колико сам веран великом <pb n="2 |
Турке.{S} Карађорђе му је давао згодну прилику да пред Турцима прави упоређење између себе и њ |
ц да је, ни њега не бих могао у оваквој прилици штедити...{S} За обојицу нема места на овом све |
едочавамо да наш народ више ни у каквој прилици побунити се неће, само ако рахатлук имао буде“. |
слим да би ту најбоље било, да у таквој прилици сам честити везир води и бригу и одговорност за |
но.</p> <p>То је тражио Милош, а у овој прилици ни везир није могао желети ништа друго, с тога |
уге и друкчије дужности, које он у овој прилици није кадар испунити.</p> <p>Овакав разговор вод |
еђене горње вилице — поносите се, ово и приличи јунацима као што сте ви, који ударају по педесе |
нда кад могнем отићи тамо онако како ми приличи, као господар, а не као невољник, који од Милош |
, а није да га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, но кажу, болан, сјекиром му главу одр |
простодушне искрености, а који га сад, прилично збуњен и изненађен, пресрете на кућњем прагу.< |
радња Марашлијина огорчила је Милоша, а прилично га је и уплашила.{S} С тога он сад друкчије гл |
у другу, тројка с нашим путницима зађе прилично дубоко у тако звану румунску махалу.{S} Пред њ |
ведио светли везир.</p> <p>Марашлија је прилично познавао Милоша и доста је добро прозирао њего |
тврде, али не рече ништа.{S} Тек што је прилично поћутао он додаде: — без царскога допуштења не |
из Србије?</p> <p>На ово питање она се прилично узмучи.{S} Шта да му каже?{S} Па најзад рећи ћ |
е Стољетов.</p> <p>Чолак-Анта бејаше се прилично збунио.</p> <p>— Вожд!...{S} Хвала Богу... здр |
кад је стигао Карађорђе.{S} Па како се прилично задржао, Карађорђе наговести да би добро било |
не питам свет но тебе — рече он брзо и прилично осорно.</p> <p>Мелентије се притаја и слеже ра |
већи кожни јанџик, из кога Милош извади прилично изгужвано повеће писмо, на дебелој плавкастој |
оправдава средство“ — ова изрека звони прилично научно, и у први мах доста је неразумљива за љ |
поруци Карађорђевој.{S} Састанак је био прилично хладан.{S} Пошто се поздравише, Вујица ће рећи |
з Сима, Павле Цукић и Драгић, и тако су прилично пречишћени сви од којих је Милош највише зазир |
у коме се једва назирало.{S} Новаковић прилупи врата, намаче резу и удари катанац, па оде.</p> |
ога двора и за то јој верују.{S} А тако прима ту ствар не само прост свет, но и људи озбиљнији |
чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине замерке баш као да ти долазе од рођенога бр |
, да су они каваљери руског ордена и да примају од Русије пензију.{S} По томе штогод они поруче |
на.{S} Она не чују његове јауке, она не примају његово кајање.{S} Ни смрт неће да чује преклиња |
вне и тајанствене гласове, који се лако примају и брзо шире.{S} Ту се прича о скором ратовању, |
се јамачно нас ради скупља; самртни час примакао се; још мало и све ће бити свршено“ — севну Др |
да тискало <pb n="83" /> и гурало да се примакне што ближе, да се попење што више и да види што |
ли право к хану.{S} Два спољна стражара примакоше се ближе, да виде хоће ли незнани путници про |
о снизак подебео дрвени трупац.{S} Симу примакоше и наместише тако, да ногама загрли тај трупац |
ше да пију.{S} Искали су бојаги воде, а примали су и цевчили вино, понајвише ракију.{S} Кад су |
с Црнијем Ђорђијем, и од њега су књиге примали.{S} Великога шејтана носили су они под клобуком |
ко се сумњаш и бојиш, ја слободно на се примам сваки грех зато, и одговорност пред Богом примам |
ока нема, али пред Богом те признајем и примам од сад за сина свога.</p> <p>Петар је молио Цуки |
аки грех зато, и одговорност пред Богом примам на се и на потомке своје, зашто се овде ради о м |
маса.</p> <p>Види се да и смрт има неке примамљивости и да проливање људске крви изазива некакв |
нолики по свему, с једнаким интересом и примамом жуде да виде, како ће оштро гвожђе засећи у ме |
у.{S} Ђорђе је био под руском заштитом, примао је новчану помоћ од Русије и управо се сматрао к |
овник му одговори да никакав новац није примао, и тако Карађорђе оде у Русију без дуката, а Мел |
времена када ће ови исти Милош седећки примати биоградске паше и везире и шамарима их изгонити |
наде а они по читав месец дана неће да приме наше посланике, макар било и на десетак речи.</p> |
недоба, и заповеди одмах да га свечано приме, са свима <hi>парадама</hi> обичним за тај случај |
слободно.</p> <p>Милоша чисто жацну ова примедба Врљова.</p> <p>— Шта да се ради кад народ тако |
} Као чувени електричари, они кушају да примене електрицитет и на убијање осуђеника.{S} У голем |
човеково.{S} То су теориска начела.{S} Примењена у практици она се појављују у безброј разноли |
ручја своја.</p> <p>И тако, као страшни пример божје казне, овај тешки грешник 6 пуних година е |
>У римској историји износи се као редак пример, достојан да се преда и најдаљем потомству на уг |
осте да седну за пуну трпезу, и даде им пример.{S} Али после једног-два часа, видећи да ни јело |
.{S} Али видим, да другога пута нема! — примети Вујица.</p> <p>На две ватре горим због њега, бо |
му невоља, да му он сад главу сијече? — примети други.</p> <p>— Није на ино, но су се морали ув |
Драгић.</p> <p>— Ама шта рече, чоче? — примети стари Турчин, а с више страна чу се чуђење и дв |
еме муке и многа ће капа остати пуста — примети Карађорђевица.</p> <p>— Шта да чиним, кад друго |
</p> <p>— Ја бих рекао да их је троје — примети кнез Максим, који такође бејаше изашао на скелу |
="311" /> <p>— А ти?{S} Ти и не окуси — примети Вујица.</p> <p>— Ја нећу ни окушати.{S} Ја сам |
о је рећи, али много је теже извршити — примети Милош.</p> <p>Врљо се насмеја.</p> <p>— Шта би |
распитује, бирајући згоду за повратак — примети Милош.</p> <p>Милош, који је дотле ходао, стаде |
се ти кољеш сам својом рођеном руком — примети му један сељак.</p> <p>— Ама истина, Драгићу, к |
емо кришом, па чак и под туђим именом — примети Наум.</p> <pb n="229" /> <p>Карађорђе климну гл |
е ми сви мучимо у Србији да направимо — примети Герман тихо, нижући реч по реч.</p> <p>Карађорђ |
ашли би те у мишју рупу да се завучеш — примети Милош.</p> <p>— Онда је најбоље домамити га амо |
“</p> <p>Он диже обадве руке и с ужасом примети да су му збиља крваве.{S} И нехотице, он их узе |
и о новцу и шта с њим ваља чинити, Врљо примети:</p> <pb n="140" /> <p>— Бојим се да ме ко није |
у добро ни видели.{S} Једва су по одећи приметили толико, да је то неки Турчин.</p> <p>Тек кад |
азу.{S} Он би тада или одобравао или би приметио:</p> <p>— Чиниш 'волико, ниси му све рекао.{S} |
а онда играо му је глатко избријан, тек приметни подваљак, што је код њега вазда био знак велик |
а појасу.{S} Духовник <pb n="100" /> се приметно разгали и чисто се обрадова кад чу реч „попо“ |
на да се одазове цвилењу његову и да га прими у мрачна наручја своја.</p> <p>И тако, као страшн |
и моли целу васељену да му опрости, да прими његово покајање и да буде милостивна души његовој |
ао је сад да изврши нарочиту мисију, да прими писма која ће однети самом Карађорђу, с којим до |
ревског, који у писму моли Карађорђа да прими човека кога шаљу и да верује „писму пријатеља“, ј |
итискује народе балканске.</p> <p>Ђорђе прими сабљу с големом благодарношћу (јасно се познавало |
зад — имао бих, богу хвала, где и да те примим и царски угостим, али куда ћу после ја, кад се з |
дошла од Милоша.</p> <p>— Вујица га је примио, Вујица нека за њега и одговара — рече Милош она |
од кнеза Милоша и његових људи, што је примио „вожда,“ кмет Стојадин ипак се преломи и одведе |
, да је дознао да је кнез Милош повољно примио вест о Карађорђевом доласку, да је и сам рад да |
ко ваља уређено, кад је само кнез Милош примио ту ствар у своје руке и узео да се о њој брине.< |
> <p>Али мисао је гонила мисао, и после примирења опет су наваљивале сумње.{S} Само име „Карађо |
богатом пљачком.</p> <p>Кад се доцније примирило, Врљо се вратио у село, али плуг и мотика нис |
гају као од чуме.{S} Нико га не би смео примити у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето ту одмах у |
а му се све повери?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да се не одметне и он с Карађорђем?{S} Ко д |
грчка побуна залазила је у нову мену и примицала се својим првим покушајима и опитима, где се |
ка стадоше ослушкивати.{S} Кораци су се примицали.{S} Сад застадоше.{S} Захрђала брава шкрипну, |
олико година.</p> <p>Међутим, дан греха примицао се и страшна крвава смрт већ је била пружила с |
чуђењем је гледао у онај урнебес што се примицао све ближе и ближе.</p> <p>Призор је постајао с |
ик на удаљену грмљаву, која се све више примиче.{S} Милош с премрлим срцем узе ослушкивати ову |
у даљини има буре, која се можда полако примиче.{S} Милош се чуди, откуд то да су ова поља овак |
тања, показивала су, да се наши путници примичу <pb n="230" /> каквом повећем месту, у које се |
удараш секиром по челу, а ниси јунак да примиш ушник међу очи!{S} Ха, ха, ха!...{S} Али чекај!{ |
с возможноју почестију од правителства примљен; но неизвесно из какова узрока избеже отуда, и |
шнога свршетка.</p> <p>Јоргаћев предлог примљен је с одобравањем.{S} Одмах <pb n="173" /> је пр |
мне да за свето дело слободе исто онако принесу на жртвеник себе и све своје, као што је решен |
Види се да је био срдит кад је писао — принети Вујица.</p> <p>— Море што је био срдит, то није |
е гласове и смутње, а особито он, кнез, принуђен је да оштро гони таке људе, јер од њега Турци |
друштвене појаве и поступке подведу под принцип, и да их оправдају начелом.{S} Али много пре њи |
е њему по вољи, зашта је главна заслуга припадала оцу Мелентију.</p> <p>Мало по мало, и једног |
/p> <p>Тек сад познаде га девојче, брже припаде руци <pb n="233" /> и рече да отац није ту, мал |
p> <p>Вујица викну Новаковићу — Никола, припази дер те ви ноћас на коње; отиди те обиђи да не н |
спремили — рече Карађорђе мирно. — Само припази сад кад будемо улазили у Кишињев да познамо чов |
е кнез полако — прегледајте га добро, и припазите да гдегод што не сакрије од оружја, па га онд |
о густ коров, који се на великим летњим припекама спари и сасуши, те цело поље изгледа као опаљ |
а своју руку, а да би ваљало да почешће припита и друге народне прваке.{S} Он се није много пра |
ве два најбоља своја пријатеља и да њих припита шта да учини и на што да се реши.</p> <p>Ствар |
вичу: „Што је хитао? што није сачекао и припитао и друге, па не би испало наопако!“ Чак им није |
о као да и нас остале кнезове по штогод припитује, а после опет ради о својој глави и што он хо |
анац и даје целој битци други исход, уз припомоћ српскога нишанџије Васе из Кнића, који у том и |
, него да се за тај случај нађе у земљи приправан, а сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О овоме кор |
га народ чека раширених руку, нашли су приправно земљиште код Карађорђа и он им је поверовао п |
сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрема Милоша да га пријатељски дочека.</p> <p>— Шта |
ио је у Молдавској, Русији и Влашкој да припреме земљиште за устанак.{S} Радили су у друштву с |
атским помоћницима и ови одмах отпочеше припрему.</p> <p>Прво им раскопчаше одећу и одголитише |
одругљиво насмеја: — А теби Милошу, баш прирасла сиротиња за срце; чим отвориш уста, она ти је |
а право вели.{S} Кад се у пролеће буди, природа има свој дах.{S} И ово тихо жуборење, које овак |
на уранку њеном.</p> <p>Будила се цела природа; ноћна тишина и изумрлост поступно је уступала |
а, падаће студени снези, изумираће цела природа, а дебела ледена кора покриваће земљу; после ће |
ло јачати и снажити се.</p> <p>Као деца природе, Турци су узимали ствар просто.{S} Кад некога х |
У осталом, Марашлија је био човек такве природе, који мало мари за крваве свечаности и пировања |
авномерно дисање велике и величанствене природе, коју је задахнуло пролеће и која се ево буди.< |
нуло пролеће.{S} Кукурек огласио буђење природе, а нежна љубичица у подножју столетна храста, у |
је, и у овом свечаном тренутку, у целој природи као да беше овладала некаква побожна свечана ти |
нако траје, само је сад још гушћи.{S} У природи је тишина, а овде онде, на далеком обзорју сену |
о оличење свега што је зло и неваљало у природи људској, други гледају у њима велике апостоле м |
су се удружили и узбунили сви елементи природни, сложни да здробе земљу и да сурвају небеса, д |
заклали човека као пиле; мудраца, који природном памећу схватају најсуптилније ствари, и тупан |
ом бунилу, он тада замеће борбу с целом природом, он се свађа с буром, он се препире с хучним в |
м је прекорео Вујицу а затим пређоше на присан пријатељски разговор.</p> <p>— Шта ће рећи Милош |
е у два маха, као вајкајући се, а после приседе на траву, између великих растових жила и наслон |
рица око које, с десна и с лева, бејаху приселе две млађе жене.</p> <p>— Како ти је сад, нано? |
одаје.{S} Изасланици су седели подаље у присенку, а у близини за столом седео је само председни |
бину српску, а не њега.</p> <p>Милош га присече:</p> <p>— Несретну судбину!{S} А што духовниче, |
Он никог не упита, никоме се не обрати, прискочи само џелату, ненадно му истрже сабљу из руку, |
дећи да људи још стоје забезекнути, она прискочи Стојану, трже му бурмутско сито из руку и дода |
каза простору и вечности.</p> <p>Џелат прискочи и дочепа обадве одсечене главе.{S} Једном руко |
ао чегртаљка, весело девојче већ бејаше прискочило и одрешило Симићу бошчу, коју бацну у страну |
а олакша рамену.</p> <p>Ушав у собу, он прислони пушку уз врата, затим смаче торбу и пусти је д |
д, па је решио да и он удари у дубар, и прислонив обе шаке на прса Милош се поклони пред везиро |
наже и опрезно провири кроз рупу између прислоњених дасака.{S} Гледао је зорно у колибу за једа |
мње.{S} С тога је Карађорђе стављен под присмотру, те се пазило на сваки његов корак.{S} У такв |
амаскиња чисто писну кроз зрак као гуја присојкиња.</p> <p>Сад је било све у реду и готово, џел |
душманин, поганац, коме треба, као гуји присојкињи, што пре главу размрскати!</p> <p>Док је Мар |
а газећи на гуштера не нагазите на гују присојкињу.{S} Немојте ме гонити да под старост опет ид |
и дан наговестим нешто нашем полициском приставу (члан полиције) а он се накостреши, не даде ми |
наваљивао домаћин, но гост никако није пристајао да се почиње претњом.{S} Претњу после <pb n=" |
шлија је тражио хиљаду и двеста кеса, и пристајао је да се то покупи у народу у року од године |
е, да овде присутни прваци неће уз њега пристајати.</p> <p>Ово последње решење донесено је упра |
пљени народни прваци ево решише да неће пристајати уз Карађорђа, баш и да дође.</p> <p>Тога ист |
одушан човек, што уз јунаштво тако лепо пристаје.{S} По његовом савету, он је тада побеђеним Ту |
се нађе међу нами махнитих глава, које пристају да улете у ватру, што, на прилику, руски цар т |
во је у народу, Карађорђе би нашао пуно присталица који би за њим потегли, да поново окушају ра |
ји.{S} Он је водио читаву борбу противу присталица Карађорђевих, и многе је побио.{S} Самога Ка |
јдуке и бунтовнике, као и њине јатаке и присталице, да помажу Турцима да их похватају.{S} Тефти |
црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} Ако пристанем вели, моје заслуге биће ми признате и колико |
стити нек иде, па у згодном тренутку да пристанемо уз друге и ми.{S} Али, зар не може настати д |
кнез Милош закрајини с Турцима, Врљо је пристао уз устанак, али је вазда водио засебну, одвојен |
се за времена склонио.{S} Вујица би чак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код |
ову ствар други прекинули, а он је само пристао на готово, кад већ није било другог излаза.</p> |
а, он то никад не би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Да узмем н |
да <pb n="258" /> Милош нема куд и мора пристати да се састану и разговоре.{S} Док се све то уд |
био протеран из Србије, што нису хтели пристати на неке уредбе, које је Карађорђе заводио по с |
душманин турски, који никада није хтео пристати ни на какво равнање и погађање с Турцима, док |
мо да има какве сигурне добити, ми ћемо пристати уз Црног.{S} Дође ли он с нечим шта је сумњиво |
Ствар је била одлучена и сад је ваљало приступити њеном извршењу — ваљало је позвати Ђорђа.</p |
рећан, видећи што тај сан није јава.{S} Присуство Врљино још је већма брисало те сумрачне утиск |
ење.{S} Сам везир није хтео излазити ни присуствовати овој сечи.{S} Знао је да у овоме нема сла |
везирови великодостојници, одређени да присуствују овоме погубљењу.{S} Сви су они били у свеча |
, с равнодушним изразом на лицу, као да присуствују каквој досадној позоришној представи која и |
извуче један табак и прозва по њему све присутне, да се увери да ли су сви на броју.{S} Тај спи |
двор.“</p> <p>Пошто је писмо прочитано, присутни су подуже ћутали.</p> <p>— Видите ли ви што из |
надно бане у Србију, решено је, да овде присутни прваци неће уз њега пристајати.</p> <p>Ово пос |
<p>Важан државни посао био је свршен и присутни представници власти почеше се разилазити.{S} В |
ово изговорио кивно, јетко тако, да сви присутни обратише пажњу на њега.</p> <p>— Ама што је, х |
а — закле се Ђорђе узбуђено.</p> <p>Сви присутни поздравили су га са бурним живео.</p> <p>Тако |
далеко у наоколо, али на велико чуђење присутних великаша, глава није била одрубљена.{S} Шта в |
ну жељу!</p> <pb n="239" /> <p>Од свију присутних једино је Крага био одушевљен да се борба опе |
рађорђе у два три маха зену, па се онда притаја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У први |
и прилично осорно.</p> <p>Мелентије се притаја и слеже раменима — мучно је, господару мени бит |
вако мало да одахнем.</p> <p>И две жене притајаше се, као да се боје, да и својим дисањем не уз |
дечко, који је са заводнелим очима и с притајенин дисањем нетремице пратио сав овај крвави при |
лу грају и нечујно су се мешали и звуци притајених болних уздаха, и много српско око ту је криш |
ености, у којој као да се крије некакво притајено чудовиште, које за часак може искочити из мра |
полако и опрезно се стаде приближавати притајеном Цукићу.</p> <p>Наједаред, Никола оберучке сн |
ше с коња.</p> <p>Спустише га.{S} Он се притаји, изгледало је као да нешто ослушкује.{S} За тим |
спава тврдо.</p> <p>Само се Вујица беше притајио и лежао је као мртав; чак му се ни дисање не ч |
тране Јасенице, па ту, у један собичак, притворе Анту, а они се одмах разделе и сваки предузе у |
мадији доста закопаних пара и кад би га притегли, он би имао откуд да плати.{S} Ето, с тога мор |
ло, а шта ли тек да одговорим ја кад ме притегну и упитају: зар код тебе хајдуци тако господаре |
главу унутра, завеза је одозго и добро притеже па је пружи момку до себе са заповешћу, да је п |
к камен.{S} Али то није било све што је притискивало душу његову.{S} Мало после он опет узе реч |
више оних, који по овој изреци раде под притиском друштвених прилика а тек ређи појединци врше |
да пресече ланце проклета робовања које притискује народе балканске.</p> <p>Ђорђе прими сабљу с |
ети како га Карађорђев долазак у Србију притискује као каква, страшна мора.{S} Он сад више није |
бије несретне 1813. године.{S} Турци су притисли земљу, цео народ није могао избећи и одселити |
p> <p>Цела калемегданска пољана била је притиснута шареном сабијеном гомилом, где је било људи |
дина.{S} Лица је био округла и као мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би про |
само прост свет, но и људи озбиљнији то прихватају; све рачунају не би ваљда они то смели чинит |
верујем!</p> <p>— То је онда страшно — прихвати Герман запрепашћено. — То је страшно, али онда |
ишта не знам, нити сам што о томе чуо — прихвати везир.</p> <p>— Онда ће бити да и цареви о том |
иво и кад му Гитарић пружи парче, он га прихвати оберучке.</p> <p>Јео је халапљиво, а очи су му |
ђорђевица одлучно.</p> <p>Чолакантовица прихвати:</p> <p>— Оно ни ја се не бих толико бојала да |
иквицу шљивовице па понуди Вујицу да се прихвати.</p> <p>Изгладнео, испошћен дуготрајном мршаво |
ола унутра, где их пресрете дечко, који прихвати коње, а старац поведе госте у скромну, ониску |
дође згодно време.</p> <p>Добрњац брзо прихвати:</p> <p>— „Згодно време!“ — Кад дође згодно вр |
изазвао сетно расположење.{S} Сад опет прихвати реч живо и енергично:</p> <p>— Па кад је тако, |
— рече Карађорђе болно.</p> <p>Добрњац прихвати.</p> <p>— Али све је то било и прошло.{S} Ти с |
p>Вујица је ћутао и вртео главом, Милош прихвати:</p> <p>— Па опет би ми могао направити триста |
аку реч његову.{S} Кад Анта сврши Милош прихвати живо.</p> <p>— Па тако, тако!{S} Добро вели го |
се врате трлу Јовановом, ту су се мало прихватили и дуго се разговарали.{S} После подне кренул |
је наша дужност да га сад по могућству прихватимо и склонимо.{S} Њему не сме бити ружно међу н |
махом ту у Кишињеву.{S} Раде ко се чега прихватио.{S} За Србијом жуде сви, али немају начина да |
/p> <p>Ако буде напредка, он ће доцније прихватити и Руси ће рећи: то наша мука и тековина и је |
о Лисовић.</p> <p>— Тако и да се чини — прихватише сви — Вујица је с Црним и онако шуровао.{S} |
у близини не нађоше добри људи, који је прихватише и донесоше кући скоро полу мртву.</p> <p>Код |
Милош онако као узгред.</p> <p>То одмах прихватише и сви остали.</p> <p>— Тако и јесте.{S} Од В |
је више народа, а узима и три пута већи приход са скела и ђумрука.</p> <p>Милош на то одговори |
д Карађорђа начинити нов извор за своје приходе.</p> <p>Карађорђе је био мрзак и опасан Турцима |
његове неизмерне издатке и ако је он те приходе и прибирао и трошио без икакве стварне контроле |
је био голем раскошник.{S} Сви огромни приходи београдског пашалука нису стизали да подмире ње |
te> <note xml:id="SRP18933_N3">Историја прича ту ствар овако:{S} Карађорђе оставивши Београд и |
ице; како је дугачка и страшна била она прича препаћена живота, што је на њему бејаху исписале |
и се лако примају и брзо шире.{S} Ту се прича о скором ратовању, о доласку руских царских људи |
о чему другом и не мисли до о томе.{S} Причају ми људи, који су код њега били, како је пред њи |
розни Штитарац као јагањце покла, да не причају ништа о крвавом убиству владике Никшића, пашће |
ају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а они причају како су видели сто медведа.{S} Пре неколико нед |
е умем то све ни да кажем, како то Анти причају људи што дођу из Србије.{S} Не знам ти ја ни де |
шерети, који и сами не верују у оно што причају.{S} Турци су <pb n="160" /> све добили на сабљи |
на бејаше и њу саму дубоко потресао.{S} Причајући како је у то доба Карађорђе био дубоко пораже |
ској двадесетогодишњој окупацији Србије причала је, као да је јуче била.{S} Кад је ударен темељ |
ир Ћуприловић отео од Немаца Београд, и причала је страхобе какве су претрпели Београђани, кад |
нужде и невоље, већ од беса и ината.{S} Причали су од уста до уста како сам ја одашиљао моје мо |
дна даљна рођака кнеза Симе, потанко су причали о Цукићевој глави, која се већ ево неколико дан |
ива човека, који су, по њиховом рођеном причању, у незнању претурили Ђорђа преко границе.{S} Њи |
е шта текло, и тако је мало по мало, по причању и казивању других, научио да воли и поштује Срб |
је млађи синчић Карађорђев, Александар, причао своје детињске успомене својој другарици, ћерки |
Карађорђе је био особито расположен.{S} Причао је неке догађаје из ране младости своје, још кад |
шница дати на јесен. (Драгић је доцније причао да му је дала 15 ока меда).</p> <p>Драгић се рад |
арађорђе је пријатно ћеретао с Наумом и причао му разне ситнице из свога детињства, кад је још |
х је отет.</p> <p>Доцније, Врљо је радо причао ову ствар и хвалио се, како је учинио велико доб |
, и кад за ме оправдања нема.{S} Што ми причаш шта су учинили други; други су друго, а ја сам д |
и разговори, весело ћеретање, занимљиве приче вриле су у овим расположеним гомилицама око велик |
} С тога ће боље бити да с тим јављањем причека, док он (Карађорђе) развиди мало како стоји ств |
тало ништа друго, но да се још који дан причека.{S} Тако је Вујица тешкао Карађорђа, а рече му |
рукама, као да би му хтела рећи: „Стој, причекај!“</p> <p>Милоша пролази језа: „Да није <hi>он< |
и њему се само тако слутило, тако му се причињавало, да он једног <pb n="124" /> дана мора укло |
мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гуштера не нагазите на гују пр |
ним од ваших писама и зивкања, а сад се причуђате што сам дошао!</p> <p>Видећи Карађорђа љута, |
зар није боље уклонити се испред силе и приштедити се за боља времена, но погинути у лудо, без |
пасност отклони, и да очува Карађорђа у пркос везирове писмене наредбе за убиство.</p> <p>Све т |
раг проклетство које му они шаљу.{S} Он пркоси за тренутак целој васељени.</p> <p>Али наскоро н |
стабла, које се већ почело претварати у прладину.</p> <p>„Овде, међу ове две кладе — мисли Мило |
у јуначку душу, која не познаје криве и прљаве стазе лукавства и обмане, и која корача само шир |
а жишка, која су по соби расипала жуту, прљаву али доста јаку светлост.</p> <p>Било је тек два |
чница слободе, а сада Милош од ње гради прљаву слушкињу турског деспотизма и тираније.</p> <p>Т |
ака и честитих људи, који неће хтети да прљају свој образ мучки проливеном крвљу — рече Карађор |
а, онда њему и да се преда, а они да не прљају руке његовом крвљу.</p> </div> <pb n="190" /> <d |
ога знаш!{S} Ако је он махнит, немој ти прљати то светло оружје, на коме се досад блистала само |
д.{S} Да се спустиш у морске дубине, да прнеш у небеске висине, да одеш на крај света, она ће т |
звикнуо: „ево га!“ шарени лептир већ је прнуо и весело летуши даље кроз свежи зрак, измањујући |
е.</p> <p>Викну Лисовића и нареди му да пробере најпоузданије момке а повешће и Николу Новакови |
S} Једна ледена рука, као оштро жељезо, проби у саме груди његове, ноктима дочепа престрављено, |
епомично.</p> <p>Баш у тај мах споља се проби до у тамницу неки буран нејасан жагор.</p> <p>Скр |
не око два часа, слабуњаво зимско сунце проби се кроз облаке и обасја мокру хладну земљу.</p> < |
а свију страна и спровод се једва силом пробијао напред.{S} Двајестак спахија на добрим коњима |
га.{S} Затим обриса зној, који га беше пробио, прокашља се и рече:</p> <p>— На аманет ми је ка |
влачи и опет се плази; у два маха нешто проблебета, рече нешто — две последње неразумљиве, заго |
зар не може настати да цареви с нама и пробу граде?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако се нађе |
другоме: „Буљубаша Марко“!</p> <p>Одмах пробуде Петра.{S} Он се веома зачуди, кад виде у ово до |
<p>— Време је, треба да се крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох да видим коње.</p> <p>После |
редио да му се јави кад се он — Ђорђе — пробуди.</p> <p>— Немој му јавити ништа — рече Карађорђ |
говим немим монолозима, а она се с нова пробуди и понова налети на њега с новим сумњама и преко |
д зору одморити“ — и бојећи се да га не пробуди, Наум полако изађе напоље.</p> <p>Пред колибом |
а холујина.</p> <p>У том тренутку он се пробуди и рече:</p> <p>— Ух, децо, какав сан усних!</p> |
/p> <p>Међутим, баш ти нови успеси Срба пробудили су код Грка и нову наду и нову жудњу да што п |
љао име српско; њега који је из мртвила пробудио обамрло тело српско, и из мртвих дозвао одлете |
, моћни геније који је из петовечна сна пробудио заспало и већ обамрло племе српско; јунак, пре |
{S} Ја сам био заспао, кад сам се после пробудио, а ми смо били негде далеко, далеко.</p> <p>Та |
еђивати.{S} Негде дубоко у лугу беше се пробудио неки стари кос, те поче веома звучно изводити |
.</p> <p>Духовник виде да је и нехотице пробудио срџбу код Милоша и у себи се већ вајкао што се |
они се ти мало даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече Наум.</p |
еду просипала лево и десно, а у мрачној провалији, коју је одозго покрио густ сплетен павитњак, |
— рече старац и гурну мали капиџик, па проведе Ђорђа тесним пролазом између две куће.</p> <p>— |
чне ноћи на далеком истоку указивало се проведрено јутро.{S} Коњ, што је био везан ту у близини |
ва поколења, која су рођена у слободи и провела детињство у славним данима јуначке борбе, ваља |
ши ове верне жене, која је цео век свој провела у најтежој борби с најтежим неприликама у живот |
о на конак тек доцне у вече.{S} Међутим провели су цео дан на коњима, јурећи по сеоским распути |
уђе у ову собу.{S} Како су цео тај дан провели прво у раду, па после у гозби, у вече нити су б |
но трло некога познаника његова, где су провели близу до пола ноћи и овде је Карађорђе и преноћ |
е године (1815).</p> <p>Милош је с њима провео цело вече, али за све то време памет му је била |
неким људима, али је понајвише времена провео у разговору с Наумом и у премишљању о великом де |
цу (7.{S} Јула).</p> <p>Ту је Карађорђе провео три четири дана.{S} Излазио је по околини, саста |
уши није могао бити миран и целу ту ноћ провео је у несаници, ходајући тамо амо по пространој о |
е стране, али ми знамо стазе и богазе и провешћемо те да ти длака једна не вали.{S} Спаси главу |
ица донети, јер он бејаше узео на се да провиди може ли што бити од устанка и како је народ рас |
p>Дошав до колибе, он се наже и опрезно провири кроз рупу између прислоњених дасака.{S} Гледао |
чео беласати.{S} Ђорђе је дотле почешће провиривао кроз прозор напоље у мрак, а сад изађе пред |
ји на раменима, те је изгледало, као да провирује из земље, као да је на живом човеку, који је |
дајте низ нас саме!{S} Са свијех страна провирује опадање и сиромаштина; све је у рушењу и поср |
нски зидови, иза којих једва овде онде, провирују зелени османлуци, брснати бадеми, и у опште б |
у чету, кад мању а кад већу, с којом се провлачио између турске војске, ударао је с леђа, с бок |
ело чобанче са свилоруним стадом својим проводио сретне дане по зеленим мирисним дубравама српс |
авну контролу свију бораца и учасника и проглашује да и последњи ратник има право да га убије. |
.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод прогледа очима и добије власт у своје руке, онда ће ваљ |
и колико толико ослободе и својим очима прогледају, па ћеш ти тек тада видети како то много зна |
ек се ова јадна сиротиња мало смирила и прогледала очима, а ви хоћете опет да упалите вилајет, |
па је време да и <pb n="205" /> ми мало прогледамо очима.{S} Богме ће мој Ђорђе ово дана да кре |
риви за ровења по Србији и изради да их прогнају кудгод у дубину Русије.{S} Кад му то није пошл |
плав човек, расположен и врло речит.{S} Прогнан из Србије, он се био настанио у Русији, где је |
ахове нестрпљиво махао руком а два пута проговори љутито:</p> <p>— Није вала!{S} По души га, ко |
е дуго ћутао и грицкао нокте.{S} Најзад проговори.</p> <p>— Чујте ме људи!{S} Гледајте ви свога |
но чине људи кад се богу моле.{S} Ђорђе проговори:</p> <p>— Боли те прогонство из Србије!{S} А |
арађорђевица, као старија, опет прва не проговори.</p> <p>— Наслушала сам се свакојаких лагариј |
ђе је пуштао густе димове и позадуго не проговори ништа.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ако буде паме |
рацима.{S} Наједаред старац се осврте и проговори полако: — Ево овде! — затим пресече улицу и н |
да се бори и ломи.{S} Најзад се реши и проговори.</p> <p>— Можда није ред да о овим стварима г |
а је забезекнуто гледао и тек кад човек проговори, он га познаде ко је.</p> <p>— Ја сам побрати |
е ћутао.{S} Кад се тако мало утишао, он проговори опет, а његов танки глас био је сав храпав, п |
Тек су се постепено прибирали.{S} Прво проговори Вујица.</p> <p>— Сам те је бог умудрио, госпо |
> <p>Наста кратко ћутање.{S} Милош опет проговори.</p> <p>— Паметан си човек духовниче, па дед |
једне липе стаде с Николом Новаковићем, проговоривши само ово неколико речи:</p> <p>— Јеси ли с |
зати и ометати.{S} А кад се овда онда и проговорила по која реч, она се опет тицала оне главне |
Ево, врата нека стоје ошкринута.{S} Да проговорим само реч две с њим!{S} Можда ће имати што да |
е мари!“ А што ја по читаве дане реч не проговорим; што ми се по читаве недеље дана чело не раз |
с најбољим пријатељем по штогод о томе проговорио и то околишно, не казујући никад целу мисао |
уста узео сем воде, нити је речи једне проговорио.{S} Треће ноћи уђем у његову одају.{S} И сад |
оглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, говорио је брзо и кратко, а глас му је био |
уме.{S} Затим стане и ослушкује хоће ли проговорити земља, хоће ли с јавнути небеса, хоће ли ба |
е.{S} Ђорђе проговори:</p> <p>— Боли те прогонство из Србије!{S} А мене мислиш, <pb n="159" /> |
га је тешко било познати.</p> <p>Своју прогрушену косу Карађорђе је био овранио, а тако исто и |
може узети Цукића на душу, Марко срдито прогунђа крупну псовку, и јетко се потсмехну Петру с ње |
е један и по час по поноћи.{S} Он нешто прогунђа.</p> <p>Слуга, који је чекао куњајући на уласк |
гомили наста комешање.{S} Некакав човек прогура се кроз светину и искочи на губилиште.{S} Он ни |
на с лева.</p> <p>Пружише јој и старица прогута гутљај два.{S} То је доиста мало оживи.{S} Са м |
где је и шта је с њим, као оно кад море прогута утонула бродара, сарани га у своје неизмерне ду |
ако и њега и то поломљено џиновско дрво прогута тмуша и некуд понесе страшна холујина.</p> <p>У |
/> па онда нека нико не кука, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш наћи <pb n="55" /> |
е сељака с колима, испрегне му волове и прода их у бесцење неким турским трговцима.{S} Уз то јо |
етар Андрејевић, „Крага“ — градили су и продавали бурмут.{S} Други су отворили ашчинице и тргов |
н.</p> <p>Од тога доба престо букурешки продаван је у Цариграду на „ко да више“ и богати Грци и |
Стојан због дућанића, да му је згодније продавати бурмут.{S} Но кућа је била за њега самог вели |
мо догнали да са жена скидамо и за хлеб продајемо њине женске наките!{S} Ако нас је ко клео, ба |
S} Сад смо постали бурмуџије; градимо и продајемо бурмут, да заслужимо парче хлеба! — рече Сими |
астољупци на тргу живота тако у бесцење продају.{S} Милош мајке цвеља, и тешко ономе кога матер |
устио с Турцима у трговину, пошто би му продали да он постане господар у Србији, као оно што су |
аже и Турке и сиротињу!{S} Буни се Хаџи-Продан пре њега — неваља!{S} Милош ту буну угушује заје |
исто онако несретно, као и покрет Хаџи Проданов...</p> <p>Али, у том опасном тренутку, јавља с |
S} Брига је њему за Србију; он ће сутра продати сва права српског народа само да добије везирск |
{S} Милош је удворица турска и сутра ће продати и земљу и народ и што год хоћеш за један реп ту |
погинуо је за господством и влашћу.{S} Продаће сто српских права само да се господства дочепа. |
болести, па наједаред плану и срдито се продера:</p> <pb n="210" /> <p>Нема!{S} Је ли могуће, ј |
{S} Марко га дочепа за раме и сурово га продрмуса:</p> <p>— Хеј, момче!{S} Да ниси задремао?{S} |
јако је уздигло војнички дух народни — продужавао је Карађорђе све живље и живље — и то је бил |
нетремице гледала у њега, а он је онда продужавао:</p> <p>— Од кад сам отишао, нашло их се кој |
сметао удару сабље.{S} Кајиш се напред продужавао у две струке.{S} Два снажна помоћника џелато |
> <p>— А шта да чинимо ми несретници? — продужи чича Иван.</p> <p>— Потеците одмах својим кућам |
е то, за бога, побратиме?</p> <p>Вујица продужи:</p> <p>— ...{S} Ето ни кошуље немам на себи.{S |
он је срдито зверао по дружини.{S} Сад продужи кивно:</p> <p>— Ама шта, болан, да не да!{S} Ам |
што стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи. — Али како да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде |
/p> <p>Милош мало застаде, па онда опет продужи.</p> <p>— Да манемо ово што је до сад било.{S} |
и ућута; мало после прокашља се и опет продужи.{S} Глас му је био јасан, једар, али пун неке т |
је још Срба, но они су ћутали.{S} Турци продужише разговор сами међу се.{S} Говорили су полако, |
" /> срце, те се чисто стресе и језа га прође и овако на јави.{S} Он се прекрсти, прекрсти се т |
Гинути се мора.{S} Без меса не може да прође ни једна свадба, а камо ли да се ослободи цела је |
елентије осети, како га од тога погледа прође језа.</p> <p>— Духовниче, мени се чини да ти ја р |
и уђем у његову одају.{S} И сад ме језа прође кад се сетим, како је страшно онда изгледао.{S} Б |
и у планину око стоке, док ова ватра не прође.</p> <p>Неки од сељака понудише да га испрате до |
ћи воде Савом и Дунавом док Карађорђево прође и умре!{S} Мислиш од ваше су се силе Турци препла |
ми рамена ове торбуљаче.</p> <p>— Како прође од паса?{S} Је си ли будио кога од момака?</p> <p |
е осветљавале су ходник кроз који Милош прође, а унутра у одаји читава гронтуљица жижака расипа |
, да сиђем у мој Крћевац, да још једном прођем оним стазама и богазама куда сам, јадна, некад п |
ати неке суморне и црне мисли.</p> <p>— Прођи се зла, ћеро!{S} Ако је за вајду, несрећа смо дос |
ела, домаћица Чолак Анте.</p> <p>— Море прођи се ти ћеро, султана и врага!{S} Тешко нама ако би |
ине — рече домаћин кивно.</p> <p>— Море прођи се тога белаја и не говори то, Милошева погибија |
дгод макнем и не да ми ока отворити.{S} Прођите ме се и оставите ме на миру — то је све што ја |
су од најгорих јаничара.{S} Кудгод они прођу за њима остаје кукњава и јад.{S} Колико су људи и |
разних искиданих мисли, један по један прожигали су његов уморни мозак и избијали час овде, ча |
.</p> <p>Ово охрабри жене и она с десна прозбори шапућући:</p> <p>— За Бога милога, нано, што т |
ечи Марашлине Милош се дубоко поклони и прозбори:</p> <p>— Голема хвала светлом везиру на велик |
жањ хартија.{S} Он извуче један табак и прозва по њему све присутне, да се увери да ли су сви н |
ају била ухваћена.{S} Тако исто и имена прозвана по списку нису била права имена учесника овога |
својим, јуначким Стеваном Кантакузеном, прозваним Стеван Чел Маре (Стеван Велики) и у почетку 1 |
и су и у томе.{S} Они су изумели машину прозвану <hi>гиљотина</hi>, која једним ударцем одсеца |
>„Глава чувеног хајдучког вође српског, прозватог Карађорђе“.</p> <p>На надгробној дрвеној плоч |
то измишљено име.{S} Ђорђе се одазва на прозив Матропулоки (црна тица).</p> <p>Кад се сврши про |
пулоки (црна тица).</p> <p>Кад се сврши прозив, Ипсиланти објави да су сви на скупу.</p> <pb n= |
урила, али њене затворене очи као да су прозирале у далеке догађаје, које ни најбуднији вид не |
а су могле ту речи вредити, кад је свак прозирао шта је у души Милошевој.</p> <p>Више од сахата |
илично познавао Милоша и доста је добро прозирао његову „политику“, или, како је он то обично з |
ив њих нешто у потаји спрема, и онда се прозле и испизме; насрћу на људе и њихов мал и чине грд |
дале и нису виделе.{S} Оне су личиле на прозор који је изнутра замазан кредом.{S} Те отворене о |
та, јер сав овај разговор водио се кроз прозор.</p> <p>Унутра у собу уђе крупан, космат, чупав |
Ђорђе је дотле почешће провиривао кроз прозор напоље у мрак, а сад изађе пред кућу и кад се от |
де је затворен Цукић, био је само један прозор и то мали, четвртаст, преграђен дебелим дрвеним |
се у једном углу, као неки споменик.{S} Прозори су били подлепљени хартијом — пенџерлијом, <pb |
куће биле су пуне, начичкане света, по прозорима, по капијама, по крововима и димњацима, по ви |
емље.{S} Неко бејаше изненадно лупио на прозорски капак, и ова лупа необично пресече Милоша.{S} |
езне пречаге, што густо укрштају малено прозорче на казамету испод Сахат-куле, и паде на гомилу |
Но Петар буљубаша опет нареди, да се то прозорче изнутра закује даскама.{S} Цукићу дадоше да је |
два стражара, један да чува стражу код прозорчета, а други да обилази око куће.</p> <p>На врат |
орио још ниже и ниже, као да је хтео да прозре у мрачну утробу црне земље, и тамо да нађе решењ |
по њиним одговорима могло колико толико прозрети.</p> <p>— А ја сам опет мислио да пођем с друг |
аква видовита ока, оно би јамачно могло прозрети и то, како је тајанствена рука смрти већ била |
ождово је било и прошло.{S} Он је своје проиграо.{S} Његово је умрло чим је он оставио и напуст |
румунске границе, дочепао се Ћесарије, пројурио и кроз њу и дошао до Дунава према Раму, где је |
бама нагони кметове и угледније људе да прокажу хајдуке и бунтовнике, као и њине јатаке и прист |
Затим обриса зној, који га беше пробио, прокашља се и рече:</p> <p>— На аманет ми је казано, па |
ђе се чисто загрцну и ућута; мало после прокашља се и опет продужи.{S} Глас му је био јасан, је |
ретна годино српска!...{S} И ко то мене прокле страховитом клетвом, да ја све то доживим, да ја |
су остали да подносе најстрашније муке проклели су нас прваке што смо се склонили и утекли.{S} |
деци нашој у аманет да знају и упамте: проклет био ко Русима веровао.{S} Од њих можеш рачунати |
/p> <p>— Пи! (он отпљуну) поганих уста, проклета ко их роди!{S} Мичи ми се испред очију да те з |
орђе њом једном за свагда пресече ланце проклета робовања које притискује народе балканске.</p> |
марнем у туђину.{S} Измамише ме, трипут проклети били — рече Карађорђе болно.</p> <p>Добрњац пр |
{S} Зар да сверујеш веру у корист онога проклетника? — цикну старац, што је мало пре говорио. — |
е првашње стање, а чуо је да му само то проклето писмо највише квари.</p> <p>Прешав на обичне р |
ш, да бежиш од срамоте и издаје своје и проклетства ове сиротиње које ће те и на оном свету сти |
он дрско враћа земљи и небесима натраг проклетство које му они шаљу.{S} Он пркоси за тренутак |
родне старешине овде је велика повика и проклетство, њих народ куне, што су га са Турцима завад |
то је наумио, и на мене ће, вели, пасти проклетство, као на новог Бранковића, који је род <pb n |
ов је у очајању чупао своје седе косе и проклињао тренутак кад му је поверено, да гони „старога |
који га као свеца обожавају.{S} Они ће проклињати убилца; они ће јавно показивати прстом на ње |
твари остану непознате и да после народ проклиње оне који нису ни за шта криви, и који су јадни |
толико да нас свет и у гробу невине не проклиње.</p> <p>После ових речи Карађорђе се чисто заг |
д се зна да ће се то раније или доцније прокљувити.</p> <p>Но и ако свет тако махом узима ту ст |
једне стране умирем од страха да што не прокопкају Турци, а они то једва чекају, како би опет н |
он потресеним гласом.— Он је све своје прокоцкао!{S} Он нема куд више овамо!...</p> <p>Пошто ј |
мисли.</p> <p>Пошто су се око тога мало прокошкали, вратише се опет на првашњи разговор, на одн |
хладну земљу.</p> <p>Једна зрака његова прокраде се кроз дебеле железне пречаге, што густо укрш |
мајке цвеља, и тешко ономе кога матере прокуну...</p> <p>Старица се загрцну.{S} Дуго је ћутала |
ре очи сијале као жива жеравица.</p> <p>Пролазећи кроз намештену одају, он застаде пред огледал |
а рећи: „Стој, причекај!“</p> <p>Милоша пролази језа: „Да није <hi>он</hi>!{S} Да није устао, п |
} Што си се ућутао?{S} Говори!{S} Време пролази.</p> <p>Петар слеже раменима.</p> <p>— О, јада |
нић баш на калимегданском углу, куда се пролази за тврђаву (онде где је сад гостионица „Српски |
Бранковић!...</p> <p>И грозничава језа пролазила је Милоша целим телом; он је застајао као уко |
азама и богазама куда сам, јадна, некад пролазила!{S} О слатка земљо српска — рече Карађорђевиц |
има и о државном трошку.</p> <p>Тако су пролазили правоверне паше и везири.{S} Сасвим друкчије |
сва она места, куда је човек за живота пролазио!...{S} Ала би то лепо било, кад би доиста било |
у мали капиџик, па проведе Ђорђа тесним пролазом између две куће.</p> <p>— Овде је велиш — рече |
о с тога, што је један кириџијски коњ у пролазу обрстио једну липову гранчицу!{S} И то ми је та |
екну звучна и складна песма; јато врана пролете над колибом, шуштећи својим гаравим крилима и г |
е га погледа подозриво, а кроз главу му пролете: да ли овај мене куша, па да ме после изда Руси |
заосталих од оправке тврђаве.{S} С рана пролећа ту је бујао густ коров, који се на великим летњ |
тек ретко по некад, сува је још с рана пролећа.{S} Сејати у таквој њиви, значи ићи на сигурну |
имо у таку пљошту, која сваке године до пролећа стоји под водом а тек ретко по некад, сува је ј |
урћија, није човек врбовина па да се на пролеће подмлади и да на одсеченом врату избију нови мл |
ани почели дужати, из даљине већ зенуло пролеће.{S} Кукурек огласио буђење природе, а нежна љуб |
еличанствене природе, коју је задахнуло пролеће и која се ево буди.</p> <pb n="16" /> <p>Али ов |
љу; после ће опет долазити благословено пролеће да отопи снегове, да раскрави ледену кору, да в |
расте.“ И песма право вели.{S} Кад се у пролеће буди, природа има свој дах.{S} И ово тихо жубор |
unit="subSection" /> <p>Било је рано у пролеће 1817. године.{S} После дуга путовања по народу, |
ље, за коју смо барабар с њим крв своју проливали.{S} Боли то, мој Ђоко, боли, ја како!</p> <p> |
е да и смрт има неке примамљивости и да проливање људске крви изазива некакво чудно дражење жив |
да утекнеш: страх те; а кад је требало проливати туђу крв онда те није било страх!.. .{S} А?.. |
еде; где су толике жртве; где је толика проливена крв српска; где су толики дивни јунаци наши?. |
и неће хтети да прљају свој образ мучки проливеном крвљу — рече Карађорђевица... а мало после д |
ти мораш ићи тако до краја.{S} До сада проливену крв може спрати само крв, коју од сада пролиј |
крв може спрати само крв, коју од сада пролијеш.{S} Ко убије једног човека, он је убица.{S} По |
та, а на грудима му је зјапила огромна, проломљена рана с црним, запеченим ивицама, низ које су |
ена међу кладе, сад наједаред откинула, промакла и отишла доле.{S} Милош посрте, али се ухвати |
сунце.{S} Али од времена на време небом промакне по који црн облак, који за тренутак заклони св |
ан ход.</p> <p>Испод арњева, овда онда, промаљала се глава средовечна, црномањаста човека, па п |
бију.</p> <p>Милош је испод ока пажљиво проматрао, какав ће утисак учинити на везира ова вест о |
е, неће одмах пасти од пушке, а можеш и промашити.</p> <p>— Па шта да чинимо, ако не заспи, — о |
држању Милошевом наступила је изненадна промена.{S} Карађорђе чисто није могао веровати, кад је |
="SRP18933_C8"> <head>VIII</head> <head>ПРОМЕНА ПЛАНА</head> <p>Пошто је изабран за заједничког |
буре, ни све те и велике и многоструке промене, које за собом носи читава половина једнога сто |
!{S} Али кад се наједаред сећао страшне промене, да је све прошло, да је све пропало — он је он |
тао дан два.{S} После му падне на ум да промени боравиште.{S} Вујица се нешто много забави и Ка |
ије.{S} Све то што се сад јавља о некој промени код Милоша, све су то његове смицалице и ујдурм |
године није тамо; а од тога доба све се променило, па и људи постали друкчији.{S} А што је најр |
.{S} Цело лице било је тако омршавило и променило се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не уз |
он избегао из земље, много што шта било променило, ипак Ђорђе је знао куда му ваља проћи и где |
и, како се Вујица бејаше <hi>грдно</hi> променио од кад се последњи пут видео с њим.{S} Јер и а |
уком, он се сад претвара како је бојаги променио мишљење и како су му сад војводе добродошле.{S |
ашно онда изгледао.{S} Бејаше се толико променио и тако порђао, да сам га ја једва познала.{S} |
а тако исто и своје проседе мустаће.{S} Промењено је било и одело, а пасош му је гласио на име |
ква мора бити тајанствена и недокучљива промисао твоја, кад си допустио да цело једно тако вели |
и од својих.{S} Па кад све то тако лепо промислиш, онда хајде да се разговоримо озбиљно и прија |
p>Карађорђе не одговори ништа, већ опет промоли главу испод арњева и дуго је разгледао целу око |
ње и заустави их.{S} И Карађорђе и Наум промолише главе да виде шта је.{S} Видећи непозната чов |
рђе као да нешто сања.{S} Овда онда, он промрмља по какву неразговетну реч, или пусти по какав |
е у сну зубима и овда онда по штогод би промрмљао, као да сања некакав тежак, непријатан сан.{S |
, а његов танки глас био је сав храпав, промукао и неједнак.</p> <p>— Јес, јес, да ме отерају г |
в загушљив узвик, а глас му је храпав и промукао.{S} Почешће он се тргне, разрогачи очи, усплах |
>У тај мах кнез Сима диже главу и упита промуклим гласом:</p> <p>— Јутрос си нешто подуже говор |
рађорђа ушником у груди...</p> <p>Ђорђе промукло рикну, као рањен лав, појми да се дигне и доче |
Несретниче, шта си то учинио!? — једва промуца поп и стуче натраг, кад угледа две нагрђене жрт |
моја справа за сечење глава дивотан је проналазак; то је права благодет за човечанство.{S} Пре |
купуса.{S} Сам њен творац, хвалећи свој проналазак пред доличним скупом револуционарних патриот |
два човека нарочито била подметнута да пронесу <pb n="249" /> глас о одласку Карађорђевом прек |
, из Бесарабије, Влашке и Молдавије, те проносе кроз нахије свакојаке, бунтовне и тајанствене г |
ишта до годишта, но од сахата до сахата пропада и опада све што је наше било и нашијем се назва |
, утећи, а оставити сиротињу да цвили и пропада...{S} Тако, тако, то је најбоље.{S} Домами ти њ |
ама душа боли што овде овако чамуњамо и пропадамо као робље незаробљено, а могли би тамо у Срби |
у прво своју корист и волели су да ми и пропаднемо само да не одемо Шваби или Французу у друштв |
који сам некада тврдо веровао у васкрс пропале царевине српске!...{S} Не, не!{S} Ја сам требао |
смо ми успели, плаћали би главом други, пропали смо, право је да платимо ми.{S} Да кнез Сима ни |
о да се спахијама накнаде њини десетци, пропали и неисплаћени у време буне пре две године (1815 |
биле пуне суза.</p> <pb n="235" /> <p>— Пропали смо ти, господару, као нико наш.{S} Гдегод је б |
јунаци наши?...{S} Зар све то нестало, пропало, изгубило се, изгинуло и опет од свега тога да |
не промене, да је све прошло, да је све пропало — он је онда добијао дрхтавицу и с ужасом је пи |
е све прошло?{S} Је ли истина да је све пропало?</p> <p>Тако је било и тада.</p> <p>— Прекорава |
Али кад је несрећне 1813. све то пало и пропало, они из Србије отишли, и <pb n="241" /> овде у |
аг у Србију, и ако је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жива на колац набили да су г |
бог не умудри кад сам ја од болести био пропао и изгубио се...</p> <p>— Јамачно знаш, ћеро — ок |
Карађорђа је нестало, као да је у земљу пропао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док је п |
некако пред ту несрећу, кад ће настати пропаст, био пао у тешку бољку, спопала га терлема, и ј |
ати у таквој њиви, значи ићи на сигурну пропаст.{S} Тако нећемо сејати.</p> <p>— Ако сам те доб |
ају Србије.{S} Кад су после Карађорђеве пропасти Турци понова завладали Србијом, Врљо се одметн |
ља.{S} Народ је тада (после Карађорђеве пропасти) тако био застрашен да се управо није смео ни |
је имао да бира само између Карађорђеве пропасти и своје рођене.</p> <milestone unit="subSectio |
ш да се светиш?{S} Благо Србији, ала ће пропевати, кад њени први синови, чак и у туђини овако ј |
у букурешком миру; како ће Србија опет пропевати само док они једанпут сврше с оним актихристо |
вених прилика а тек ређи појединци врше прописе ове изреке свесно, с планом и после чистих и св |
би по селима и дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко мајчино.“</p> <p>— Тако су ми говорили. |
{S} Знаш ли, добро те не знало, како ће пропиштати села, где се убиство догодило, а шта ли тек |
остарелом родитељу своме...{S} Небо ће проплакати, и самоме Богу биће тешко и жао са овога стр |
аво усред густе шуме, налазио се повећи пропланак, где је Драгић био поградио свињце за своје с |
ом шумом, а тек овде онде били су омањи пропланци, где су насељена села и раскрчене утрине за њ |
штена и запарложена поља своја; да опет пропоју порушене богомоље српске; да се из шума и гудур |
ош спетљао!{S} И тога ради ви хоћете да пропустите најбоље прилике, кад би се могла упалити цел |
нице крене даље кроз вилајет, науман да пропутује свих шест нахија, у којима су бунтовници били |
ош вели овако:</p> <p>„Јавити вам се не пропушча за овдашња обстојитељства да сљеде благополучн |
> <p>После пола ноћи, гости се већ јако проредише и наскоро остадоше само домаћин, Ђорђе, Чолак |
чела, и уклањајући један прамичак седе, проређене косе, што се самовољно бејаше одвојио и пао с |
ери — престрављене су слушале ова чудна прорицања бабина.</p> <p>Кад се доцније прибрала и повр |
м простору неке тајанствене знаке, чији пророчански смисао само он разуме.{S} И ако је код Тура |
ренутцима као да је била обдарена неком пророчком снагом.{S} У несвезаним речима, но чији се см |
што је чинила богобојажљива инквизиција просвећене Европе.</p> <p>Непросвећени синови азиских п |
има етикеције. — Тако су славни плодови просвећености.</p> <p>Французи, корачајући на челу циви |
На врху га дочека човек повисока раста, просед, крупних бркова, а избријане браде.{S} На њему ј |
нечујно отворише.{S} У одају уђе висок, просед, достојанствен калуђер, коме кнегиња одмах понуд |
а.{S} Но њу на брзо прекиде средовечан, просед Турчин, који преко целе каване, упита госта, кој |
а сокачића с десна испаде висок космат, просед човек и упути се право пред коње и заустави их.{ |
рђе је био овранио, а тако исто и своје проседе мустаће.{S} Промењено је било и одело, а пасош |
неки пао на срце? — рече му онај крупни проседи Турчин.</p> <p>— Јад!{S} А да, што ме друго мож |
/p> <p>То је била огромна људа с грдном проседом брадом, која му је стизала скоро до појаса.</p |
им сјајним оружјем, јахало је напред да просецају пут, кроз сабијене редове радознале светине.{ |
одар, а не као невољник, који од Милоша проси милост — говорио је Јаков.</p> <p>Карађорђе је ма |
/p> <p>Шест је година како га несретник проси у милосрдна неба, али небеса су затворена.{S} Она |
у читав облак дима, кроз који је једва просијавало његово богато господско одело.</p> <p>— Е, |
егова је пресветла воља да ни последњем просијаку, који се назвао царски поданик, не може повал |
, као да каква невидовна рука на махове просипа читав рој сјајних златали краљушака.</p> <p>Чит |
лужни доглавници одмах су дизали грају, просипајући против „вожда“ свакојаке повике па и саме п |
ао да га је нека свемоћна рука у нереду просипала лево и десно, а у мрачној провалији, коју је |
е то учинио.{S} Љутит и киван, Марко је просипао најстрашније погрде, а у наступима гњева могао |
авили неки агенти, који по народу муте, просипљу разна обећања и подбадају га да се буни.{S} Ту |
ови везир и његов Коџа Милош одагнати у просјаке!{S} Што су други започели, они ће довршити на |
вратак домова наших већ стоји наслоњена просјачка палица с којом ћемо у свијет поћ....{S} Је ли |
рхтали; њега који је девет пуних година прослављао име српско; њега који је из мртвила пробудио |
е ми признате и колико сам сада виђен и прослављен, још десет пута више бићу кад то учиним.{S} |
некада биле свете горе, пуне опеваних и прослављених богова и божица јелинских, влада сад нема |
рата мога.{S} Али пре но што ти и једну прословим о томе, хоћу да ми се закунеш часним крстом, |
што ћу икад учинити ја жив.{S} Био сам прост чобанин.{S} Био <pb n="209" /> сам слушче Фазлиба |
, толики књажеви, великаши, господа; он прост и сиромашан — њега нико и не види међу оним велик |
ерују.{S} А тако прима ту ствар не само прост свет, но и људи озбиљнији то прихватају; све рачу |
лашка и Молдавија биле су тада, истина, просте турске покрајине.{S} Влашка слобода легла је у г |
ће правди доста добро послужити и тако просте справе, као што су колац и ченгели, и да ће и то |
давске независности, и направила од њих просте турске покрајине, пређашњи утицај грчки опет се |
право да почне.{S} Најзад хукну и једва простења.</p> <p>— Ух за бога, људи, немојте то од мене |
био ударац сечивицом.{S} Жртва потмуло простења и сасуља се са свога лежишта, крв шибну у млаз |
кукњава Николина:{S} Ђорђе, о Ђорђе... прости!</p> <p>И најзад се небо смиловало.</p> <pb n="3 |
ли опет напомену како је свет, свет.{S} Прости људи лако се дају завести вештим обећањима, а ка |
Ђорђем стекли и извојевали — бог да га прости!“ — Ето, то је једино, то је све што ја желим.{S |
упусти, онда је свему крај; онда бог да прости сва надања наша.{S} Усамљени ми нећемо моћи ништ |
народа.{S} Бог је свемогућан, па, Боже прости, без људи, народа, ни бог не био бог, нити би мо |
кну они њега у Сибир, па му после, Боже прости, ни бог не поможе!{S} А после, мислим и то, како |
го послушати, само ово не могу.{S} Боже прости, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му могао |
чије име заповједа ваш Милош?{S} Он је прости слуга везирова.{S} Сјутра ако хоће море му главу |
лаковерног народног старешину и по кога простијег кнеза народног, па или га обрлате те им истин |
ухо овештало и подерало се, сиротнији и простији, носили су се како је ко могао и имао; само су |
уби мене првога њима, па ти остало све просто!...{S} На ту јуначку веру ево ти мога оружја!</p |
алећи га, јер чисто видим како се човек просто искида и никако не може сам себи да опрости, што |
ао деца природе, Турци су узимали ствар просто.{S} Кад некога хоћу да казним, онда та казна тре |
лично познавао, кога је волео са његове простодушне искрености, а који га сад, прилично збуњен |
научио.{S} Немојте, дакле, варати тамо простодушне људе, па чак и амо царски двор.“</p> <p>Пош |
дроби, така страшна ломњава испуни сав простор између неба и земље, и Ђорђе чисто оглуну од ст |
громне палате кнеза Пашкова.{S} Опширне просторије једва су биле осветљене с две олајне лампе, |
онда било места за све.{S} На огромној просторији од Црнога до Белога Мора било би доста мегда |
онетне речи, што их одсечена глава каза простору и вечности.</p> <p>Џелат прискочи и дочепа оба |
у будућност, или као да пише по празном простору неке тајанствене знаке, чији пророчански смиса |
— Не знам, ја ка’ тако рачунам у својој простоти; бар ја бих тако с њим радио.</p> <p>На овоме |
>Непросвећени синови азиских пустара, у простоти својој, мислили су да ће правди доста добро по |
иже огромне водене масе своје, а његова пространа, као стакло глатка површина, искривила се овд |
, да његов сјај допре у најдаље крајеве пространа видика.{S} Али, баш у том тренутку Карађорђе |
био тамо негде, чак тамо иза саме ивице пространа видика.</p> <p>Баш у тај мах на кишињевском д |
се муке види док се добије.{S} Везир је простране руке, он оберучке расипа, па мисли да се тако |
вео је у несаници, ходајући тамо амо по пространој оџаклији.</p> <p>Неколико пута покушавао је |
тупио на српску земљу овај човек клече; простре се по земљи ничице, трипут се прекрсти и трипут |
поставе два стражара.{S} Сем тога Петар простре своје ћебе и легне пред сами праг, наоружан и с |
хасурама, а лево и десно, по угловима, прострти су ћилими и сиџадета, на којима седе у гомилиц |
пућен само на се и на своју снагу, и на просту масу народа која ће за њим поћи.{S} Али он гледа |
огледа свој глас, па се онда наједаред просу читав поток од песме, која се као мирис, расу по |
е беше наслонио на руку.</p> <p>— Петар просузи.</p> <p>— Знао сам ја то чим сам овако потеран |
з Аксентије Миладиновић из Чибутковице, Прота Смиљанић, Хаџи Мелентије и многи други.{S} По ови |
се јадних Срба нико не сети.{S} Узалуд прота Ненадовић и друге српске војводе трче за царем по |
е куће у Тополи, ја сам хватао по читав протак!{S} Ја и још једно дете, Мирко, нахватамо тако п |
едно дете, Мирко, нахватамо тако по пун протак лептирова, па наградимо лађице од хартије, а наш |
ноћи видели.</p> <p>Наум полако устаде, протегли се и видећи да је и ова мучна ноћ срећно минул |
је заједно с Миленком Стојковићем, био протеран из Србије, што нису хтели пристати на неке уре |
е долази сваке године.{S} Много ће воде протећи Савом и Дунавом док се опет стеку оваке прилике |
p>— Умрло!{S} Е, мој момче!{S} Много ће протећи воде Савом и Дунавом док Карађорђево прође и ум |
а је Карађорђе дошао да њега обори и да против њега ради, кад се ето крије и није хтео одмах са |
ица, готових да од страха служе Турцима против своје рођене браће.{S} На сваком кораку неверств |
тедоше прећи Милошу преко језика.{S} На против, место очекиване понуде Милош одговори:</p> <p>— |
али још се није спремао да легне.{S} На против, ходао је по соби крупним корацима и изгледао је |
ао.{S} Али тај се знак не појави.{S} На против, на губилиште ступи млад, стасит Турчин, држећи |
19" /> обезглављен народ на миру.{S} На против, ако би био у земљи они би од народа презали; за |
, наређивао и говорио.</p> <p>У вече на против, бивао је махом одлучан и на све решен.{S} Ко мн |
гађање с Турцима, док он, Милош, баш на против, брижљиво је избегавао сваки сукоб и чини све шт |
вољи царева, да заједнички удесимо рад против Турака, он би се мени прво обратио и са мном би |
био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне против тога, он одмах убија.{S} Побио је, веле, толике |
никоме.{S} Узме их страх и сумња да се против њих нешто у потаји спрема, и онда се прозле и ис |
а овде на путу?{S} Коме ја сметам да се против мене чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко ме гони |
годинама око 1825 — па на даље, кад се против кнеза Милоша почела јављати снажна опозиција, из |
Али хиљадама уздигнутих песница маше се против њега, а хиљадама рапавих гласова вичу: доле с уб |
те каламутње од тебе потичу.{S} Што се против мене нико не жали?{S} Ако на тебе вичу, господар |
ашим људима као опрости што су војевали против султана, па тек онда ако се могнемо вратити — ре |
ријатељи, он би морао овако исто радити против тебе, кад ти квариш оно, што се ми сви мучимо у |
ници одмах су дизали грају, просипајући против „вожда“ свакојаке повике па и саме псовке.</p> < |
жем крваве руке твоје и да будем сведок против тебе.</p> <p>Збиља, Милош се тек тада сети да је |
n="256" /> велим добро.{S} Не сме ни он против воље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни ти господа |
а време да му јави, кад што буде смерао против Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по |
стиша, и о мерама, које је он предузео против коловођа.</p> <p>У једном дому, где је живела је |
ка, где је покушаван чак и отворен бунт против Милоша.</p> <p>Из свију ових разлога, Милош је м |
ли да они не војују против султана, већ против бунтовних јаничара.</p> <p>У даљем разговору Вуј |
куша, па да још боље накити своју тужбу против њега код рускога двора.</p> <p>— Не велим ни ја |
ка 1804. год. говорили да они не војују против султана, већ против бунтовних јаничара.</p> <p>У |
у обавештен о злочиним намерама које су против њега кројене.{S} Помишљао је на стотину случајно |
д је толико полагао на постигнути успех против њих.{S} Умирен и обрадован њином погибијом, он и |
акољем, само ако се усудиш да што чиниш против ове наредбе господареве.</p> <pb n="276" /> <p>В |
Сви су са мном у једном сагласију. <hi>Противне партије све сам уничтожио</hi>.{S} Народ је у |
који се у осталом већ истакао као јаван противник и непријатељ Карађорђев.{S} Предмет тих разго |
ошто се тако ослободио три своја опасна противника, Милошу чисто одлану на души.{S} У овоме усп |
одлуци — били су у оно доба врло опасни противници Милошу, и он није ни мало претеривао, кад је |
е недавно Милош починио с другим својим противницима, те се свак бојао да рекне добру реч за Ка |
ију које од мене и од народа имаш.{S} У противном најстрожија заповест издата је тебе истога ус |
ати.</p> <p>То је била као нека пресуда противу кнеза Симе и Драгића.{S} У њој се говорило како |
вела реч о деветогодишњој борби српској противу Турака. „Да је Грчка имала војсковођу као што ј |
а у Србији.{S} Он је водио читаву борбу противу присталица Карађорђевих, и многе је побио.{S} С |
говори да је г. митрополит тек устао, и протисну се крај ђенерала напред да га поведе митрополи |
8, водећи са собом као заробљеника Анту Протића, упуте се Паланци, где су имали да сачекају даљ |
а <hi>однесе</hi> поруку секретару Анти Протићу да одмах незадржано похита у Паланку.</p> <p>То |
еома тврд на зузи.</p> <p>Милош скочи и протрља шакама лице и жмирну неколико пута, као да се х |
зебња да се његов повратак у Србију не протумачи као жудња за влашћу и насилнички покушај да п |
рати натраг у Аустрију или да га кришом протури до у Црну Гору, где би се за времена склонио.{S |
Милошем, па, ако не може бити, онда да протуримо господара Ђорђа, нека се склони у Црну Гору д |
е побунити народ, па ће се после лако и протурити и поверовати, да су га убили сами људи из нар |
о у почетку Марта 1817. године.{S} Зима протутњала, дани почели дужати, из даљине већ зенуло пр |
менило, ипак Ђорђе је знао куда му ваља проћи и где може свратити.</p> <p>Дошав у Пожаревац изј |
злочина...</p> <p>...{S}Педесет година проћи ће а њина тешка стопала још неће моћи да разгази |
{S} Ово је страшан грех.{S} Ово не може проћи без неке тешке казне божије па ма ко да га је учи |
не докаже Турцима како се жалио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбарлија био запретио да |
м недрима један страшан злочин.{S} Неће проћи ни неколико месеци, а десиће се најстрашније оцеу |
Како <pb n="187" /> је радио онако ће и проћи.{S} Но тек онако се нешто предомишљам.</p> <p>Мил |
ближе, да виде хоће ли незнани путници проћи или ће се пред ханом зауставити.</p> <p>Коњаници |
дем.{S} Пут је широк, а ви можете рахат проћи да о мене не запињете.{S} Нећете ли то, онда <pb |
ђе поједе ту мало меда, па онда устаде, прохода мало, и за то време два три пут је загледао у с |
} Мене боли глава и изаћи ћу мало да се проходам по свежој ноћи.{S} Ако залутам кудгод подаље, |
ла целе те ноћи.{S} Шта је мучних мисли прохујало за то неколико часова кроз његову болну главу |
и и дошаптавати.{S} У опште, кроз народ прохуји нека усталасалост, која цео свет усплахири, те |
је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну главом и процеди кроз зубе: какво легање ноћас!</p> <p>Тајац је |
ело. — То је био Вујица.</p> <p>Доле, у прочељу, у крај ногу Карађорђевих, бејаше се пружио Нау |
исовића — и заповеди писару да му писмо прочита.</p> <p>— Ово ћеш, колико ноћас, однети Вујици |
шта си наумио чинити, а ево ти те прво прочитај и ово писмо господарево, које је написано у сп |
амо царски двор.“</p> <p>Пошто је писмо прочитано, присутни су подуже ћутали.</p> <p>— Видите л |
бележио, а кад цело писмо буде готово, прочитао би га књазу.{S} Он би тада или одобравао или б |
ће се овде на крају потписати, да га је прочитао и да знаде шта му се у писму наређује.</p> <p> |
, па ћеш се одмах кренути.{S} Писмо ово прочитаћеш Вујици и показаћеш му га, али га давати неће |
вратио, ни једне планине кроз коју није прошао, ни једне реке коју није бродио или на којој <pb |
м натуре!{S} Али и онда не знам како би прошао од народа!{S} Не зна народ за велике политике, в |
умње.</p> <p>— Стани, живога ти Бога, — прошапута он болно.</p> <p>Али његов израз казивао је в |
> <p>— Он је.{S} Окрените кола за њим — прошапута Ђорђе Науму, и тројка поврте десно у прву тес |
си нам на данашњи благ дан ово донео — прошапута Драгић, па замуче пред разјареним убицом, кој |
разли се по њеном смежураном лицу и она прошапута.</p> <p>— Добро ми је ћеро, добро ми је дијет |
о се чуше.</p> <p>У тај мах неко остраг прошапута Драгићу: клекни и моли за милост!{S} Можда ће |
и; после му показа очима на Карађорђа и прошапута — за остало како нареди господар!</p> <milest |
прекрсти, прекрсти се три пута и полако прошапута: хвала Богу, само је сан.</p> <p>Још не бејаш |
врсно оружје.</p> <p>Велика земљана пећ прошарана зеленим грнићима, дизала се у једном углу, ка |
ко два часа по поноћи изашао да се мало прошета по чистом зраку, јер се жалио да га боли глава, |
ђеној крви.{S} Али та су времена била и прошла.{S} Сад се и Карађорђе морао свикавати да гута м |
ба Јане</hi>.{S} А колико је тек година прошло док је добила ту почасну титулу баба Јана, она ј |
едаред сећао страшне промене, да је све прошло, да је све пропало — он је онда добијао дрхтавиц |
сом је питао:{S} Је ли истина да је све прошло?{S} Је ли истина да је све пропало?</p> <p>Тако |
уцкати за побијене Турке.{S} Кад је све прошло на миру, књаз Милош разбере преко Врља, колико ј |
> <p>Побију се ватром из пушака, и није прошло ни <pb n="138" /> по часа а Турци су већ били св |
напрћи уста.</p> <p>— Вождово је било и прошло.{S} Он је своје проиграо.{S} Његово је умрло чим |
{S} Не уздишем ја за оним што је било и прошло, и што се никад више повратити не може.{S} Друго |
прихвати.</p> <p>— Али све је то било и прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти више нема.{S} Т |
ији.</p> <p>— Али, зар би то тако олако прошло?{S} Зар би Русија допустила да у њој погине једа |
ао бежати.{S} И ако је од тога доба већ прошло преко три године, он се још јасно сећао свију он |
е ово, понављао је Марко гњевно.</p> <p>Прошло је добро по сахата у овоме обијању врата.{S} Нај |
мисли му бејаху отишле у далеку, далеку прошлост.{S} Сећао се негдашњег сјаја и величине своје, |
нашње успомене: из магловите, избледеле прошлости.</p> <p>Наједаред у гомили наста метеж и коле |
рђева</p> <p>Историски роман из недавне прошлости</p> <p>Са предговором Душана С. Николајевића< |
ом гласу, али у оцени чије дуге и бурне прошлости непристрасна повесница још није потпуно сложн |
ли су му лутале бог зна куда по далекој прошлости.</p> <p>На једаред онај зрачак побледе, малак |
ђорђе се чешће губио у далеке мисли и у прошлости и у будућности, а Наум га није хтео трзати и |
га гласка, ни једне речи од милости, од проштаја и утехе.</p> <p>Помаман у тешком душевном буни |
рагић је био наслонио неколико врљика и проштаца.{S} И то <pb n="280" /> је ето било то кобно т |
о да сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа и тегоба, па се вијем као црв под кором и не знам |
а су се два јагњета, а крај огњишта, на прпору, стојала је велика тепсија гибанице, што је беја |
удари у дубар, и прислонив обе шаке на прса Милош се поклони пред везиром и рече:</p> <p>— Цар |
} Зар ми Црни не би скресао кубурлију у прса, колико би ме сагледо?...{S} Зар би он помишљао ко |
те крваве мехуриће који један за другим прскају.</p> <pb n="125" /> <p>У таквим тренутцима, Мил |
попустише.{S} Под силним ударцима даске прскоше, још један напор и разглављена врата с треском |
и брже но што се надао, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хте |
4" /> коме су биле остављене за два три прста и обадве главне жиле што из срца воде.</p> <p>— П |
од онога земана.{S} Знам све, као да на прсте бројим, шта се десило од тога доба.{S} И слободно |
бит’, да нијесу и они ту замочили своје прсте — домишљао се трећи.</p> <p>— Близу догоните — ре |
савест говорећи: „Ја нигда нисам умочио прсте своје у невину крв братску и родитељску!“</p> <p> |
с напереним пиштољима Петру у груди, а прсти су му грчевито дрхтали на обарачама од пиштоља!</ |
при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би га прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле везане?</p> <p> |
тајао ту дуго и дуго, па би се онда, на прстима, најзад удалио одатле, да се после неколико тре |
оковане ноге.</p> <p>За Петром уђоше на прстима Марко и његов слуга Никола.{S} Никола је носио |
ан.{S} Карађорђевица устаде полако и на прстима изађе напоље, па се мало доцније врати с лончет |
лош не ради добро.</p> <p>Баба се куцну прстима по својим сухим, коштуњавим, празним грудима ко |
домове, истребљивао читаве породице.{S} Прстом су показивали и говорили: „ево, ову је кућу Кара |
клињати убилца; они ће јавно показивати прстом на њега — Милоша — а ко зна, да се когод од њих |
ј ево овде застаје — рече он показујући прстом гушу — не могу да гледам очима онога пса, што се |
е брдо Крушчица, од које се даље на југ пружа благ брдски повијарац, који је тада био обрастао |
е, стоје поређане пред миндером, што се пружа дуж сва четири каванска зида, а горе на миндеру с |
ра, болан њоме да се лечи — рече Вујица пружајући Карађорђу пљоску са старом шљивовицом.</p> <p |
што више тражио...{S} На, узми!... — и пружајући Петру пиштоље Цукић га загрли и пољуби и дода |
Хотину, у скромној кућици, иза које се пружала велика башта, седеле су у једном собичку две же |
ађорђе устаде да се с њима поздрави.{S} Пружи им руку да се рукују, но они обојица уграбише и п |
завеза је одозго и добро притеже па је пружи момку до себе са заповешћу, да је понесе за њим.< |
очено погледа Гитарића па му мало после пружи руку.{S} Гитарић узе ту руку, она је била хладна. |
звади обадва своја пиштоља иза појаса и пружи их Цукићу са речима:</p> <p>— Ево, господару, мој |
му дрхтала.{S} Приђе ћутећки Гитарићу и пружи му обадве руке.</p> <p>— Добро ми дошао, побратим |
— рече она нежно и мило.{S} Он ћутећки пружи руку, узе шољу и опет задими.{S} Ћутао је и сркао |
у окршају тражио да ти непријатељ прво пружи главу, да је вежеш кајишом и да даш двојици да ву |
огледао на ово јестиво и кад му Гитарић пружи парче, он га прихвати оберучке.</p> <p>Јео је хал |
већ од толико недеља.</p> <p>Гитарић му пружи тиквицу па окренув главу мало у страну, рече: — С |
му устреба.</p> <p>На растанку Милош му пружи некакво мало црно стакленце, повезано белом кожиц |
ао се и страшна крвава смрт већ је била пружила своју ледену аветињску руку за јуначку главу во |
љу, у крај ногу Карађорђевих, бејаше се пружио Наум, наслоњен на пањ, он је више седео но што ј |
е то поврати — рече жена с лева.</p> <p>Пружише јој и старица прогута гутљај два.{S} То је доис |
ш.{S} Нешто се рогобатно сручи, здроби, прште, а кроз маглу из дубока амбиса изви се само подуж |
кад је поведен из Крагујевца.</p> <p>— Пса ваља убити!</p> <p>— Па то ће му и бити!{S} Зар, га |
ом гушу — не могу да гледам очима онога пса, што се онде испречио; он ружно погледа; он нешто з |
змолиш, као што си и лане измолио онога пса, па је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (О |
рукама.{S} Све је то масло онога Црнога пса, црн му образ био, као и што је, они су ти што не д |
тражити или да пошље главу онога црнога пса, или да идем ја да донесем његову рођену — рекао је |
мрем без замене!{S} Да бар убијем тога пса, да не упропашћује друге људе.</p> <p>— Ево ти мој |
о.</p> <p>— Вуците ми испред очију тога пса, да не поганим руке о њега —</p> <p>У тај мах упаде |
вца секиром у чело!{S} Треба премлатити пса и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а |
>— Никога.{S} Али ја познајем Крџалију (пса), а он је старешина свима осталим.{S} Кад он регне |
Побих оне псе, господару!</p> <p>— Које псе, несретниче?{S} Какви су то пси с толиким новцима?{ |
е још једнако ћутао.</p> <p>— Побих оне псе, господару!</p> <p>— Које псе, несретниче?{S} Какви |
ападати, оптуживати и уједати као бесно псето!...{S} Запињу им за очи Милошево богатство и госп |
Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш псето?“ Побратимили смо се од невоље, као што знаш — те |
— Да спасавам главу?!..{S} А што ће ми, пси је појели!{S} Да видим како ће се онај ерски пас на |
а виси за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће нам рећи, и има |
тник, несретник!{S} Он разуме чак шта и пси говоре — рече кнез Милош и пође да отвори врата, је |
доба људи поспе, ватре се погасе, чак и пси полежу и село утоне у таму и тишину.</p> <p>Али так |
пси с толиким новцима?{S} Где су такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанс |
>— Које псе, несретниче?{S} Какви су то пси с толиким новцима?{S} Где су такви пси, па да их не |
отив „вожда“ свакојаке повике па и саме псовке.</p> <p>Тада се најзад као и Милош склони.{S} Шт |
а на душу, Марко срдито прогунђа крупну псовку, и јетко се потсмехну Петру с његовом бригом о д |
ти и назва ме усред скупштине, рутавим „псом“, само стога што сам на скупштину дошао необријане |
</p> <p>Оцу Мелентију заводнише очи.{S} Псуј ме, господару, можда је и лудо што ја говорим, али |
, те се од њих вода зацрни.</p> <p>Јата птица, што су преко дан дремале по густим зеленим дубра |
се нагло на једну страну.</p> <p>Цвркут птица на једном умуче, песма се изгуби, мило зузукање п |
пресреташ.{S} По души вас, гори сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и сенке своје.{S} И ти мене |
а је Карађорђе уснио био је страшан:{S} Пукла широка недогледна пољана, отворена са свију стран |
час, као зверка у гори, да откудгод не пукне осветничка пушка!...{S} И зар може бити среће и б |
з једног јеврејског дућана украло једну пулију; онај исти Марашлија, пред чијим су конаком пре |
тада на мах земљу застре немио сумрак, пун неке чудне страве и тешке злослутице.{S} Но облак б |
пству!{S} И шта учиних сад!... рече он, пун тешка очајања.</p> <p>— Па шта си могао чинити друг |
них усана играо му је самртнички осмех, пун бола и безнадежна очаја.</p> <p>Старац је гледао у |
ад се наједаред зацрвени као паприка, и пун јарости шкргутну кивно зубима, он викну својим пома |
ворио је подуже и говор му је био жив и пун полета.{S} Завршујући га он рече:</p> <p>— Видиш, Н |
кочи с миндера, као да га нешто упечи и пун нестрпљења, узе махати десном руком, као да некоме |
жи.{S} Глас му је био јасан, једар, али пун неке туге.</p> <p>— Највећа клетва пала је на ме и |
ош једно дете, Мирко, нахватамо тако по пун протак лептирова, па наградимо лађице од хартије, а |
и више падао у ватру и најпосле узвикну пун негодовања:</p> <p>— Јазук, јазук за Србију!{S} Сти |
, тада је било пуста, разривена пољана, пуна камења, цигаља и других отпадака заосталих од опра |
ици, стајала је велика зелена каленица, пуна воде, а у њој је лежало некакво повелико срце, на |
митрополит нека га не чека.</p> <p>Два пуна сахата трајао је разговор између Карађорђа и људи |
кивни гласови, узбуркана граја и повика пуна срџбе и узмућене пакосне освете, као огромни талас |
ко је потера била веома оштра и трајала пуна три дана, резултат је био никакав.{S} Карађорђа је |
етири пуна часа и опет су обадва остала пуна.</p> <p>И сви ти разговори, сва она страховања; он |
ни, његова кућа у Црнућу, вазда је била пуна гостију и страна света.{S} Војвода руднички постао |
<pb n="151" /> и цела њина душа била је пуна тих нада, планова и смишљања.{S} Међутим, прилике |
изливала су се једно пред другим четири пуна часа и опет су обадва остала пуна.</p> <p>И сви ти |
ом свету, и код других народа може бити пуна земља и кнежева и великаша и барона, па се опет св |
звао к себи.{S} Остали су заједно скоро пуна пола сахата.{S} Ту је Милош разложио Лисовићу све |
а.</p> <p>У таком стању он је лежао већ пуна два дана, када га сељаци случајно нађоше, и већ је |
е имала с њим ове последње ноћи, где су пуна четири часа разговарали непрестано, а на свршетку |
нинама, које су некада биле свете горе, пуне опеваних и прослављених богова и божица јелинских, |
усима?</p> <p>Русија је у то доба имала пуне шаке посла у Европи и брижљиво избегавала да не до |
— рече Симић жалосно, а очи су му биле пуне суза.</p> <pb n="235" /> <p>— Пропали смо ти, госп |
ди што боље.{S} Све околне куће биле су пуне, начичкане света, по прозорима, по капијама, по кр |
S} Било се већ превечерало, само су још пуне буклије ишле од гомилице до гомилице, које су се о |
шлија подбада једнога по једнога кнеза, пунећи им уши, да ни Милош ништа није бољи од њих, па б |
изгледу срдити, кивни, грдно заморени, пуни јада и нека неисказана <pb n="37" /> бола.{S} На њ |
је било пошло ђавољијем трагом, и девет пунијех година турском имену и турском дину (вера) није |
има: „Цар козачи Французе“.</p> <p>— Са пуним шакама посла у Европи, Русији није сад до тога да |
ли живи, јадни! — упита их Ђорђе гласом пуним саучешћа.</p> <p>— Па ето живи смо, господару; ал |
еколико страна из густога дима, који је пунио каву.</p> <p>Чичине очи сенуше и он је срдито зве |
догађаје, који су се збили тек након 50 пуних година.</p> <p>Док је баба Јана тако у заносу, са |
ример божје казне, овај тешки грешник 6 пуних година ево живи у лудилу своме, непрестано гањан |
о земља, која је колико јуче издржала 9 пуних година неравну борбу с много надмоћнијим војскама |
Својом рођеном снагом Србија се држала пуних 9 година, али та је снага најзад била исцрпена.{S |
могло писати о ономе што се догодило на пуних 40 дана доцније 13. јула на летњег св. Аранђела.< |
ва, Турци задрхтали; њега који је девет пуних година прослављао име српско; њега који је из мрт |
кога је Стамбол дрхтао, и који је девет пуних година са шаком јунака шумадијских бранио своју л |
х кренуо обамрлу слободу српску и девет пуних година високо држао вазда победоносну заставу нез |
тре траг овоме злочину.{S} Кроз педесет пуних година падаће плаха дажда, сијаће топло сунце, по |
творевину борбе и слободе, на којој су пуних девет година радили најбољи, најхрабрији и најпле |
е много ствари јавио, али за тај главни пункт, опет нема ништа јасно.{S} То толико, што сад зна |
амо поље.{S} А код наше куће увек пуно, пуно људи; све с пушкама, с ножевима, па црвена јапунџе |
ој злехуди живот.{S} Кудгод се окренеш, пуно страшљиваца и издајица, готових да од страха служе |
се под небо извиле, а свуда по гранама пуно тица, шарених лептирова и ројева пчела, које се ја |
он насу одозго још трула лишћа, набаци пуно оних кора и већих и мањих, а одозго овде онде опет |
све само поље.{S} А код наше куће увек пуно, пуно људи; све с пушкама, с ножевима, па црвена ј |
у какво је у народу, Карађорђе би нашао пуно присталица који би за њим потегли, да поново окуша |
ок шиљаст кућни кров од шиндре, а около пуно малих зграда с новим црвеним крововима од ћерамиде |
ац помоли, сакупљени свет поздрави га с пуно дирљиве поште.{S} Сви су га познавали.{S} То је би |
ји и где је турско госпоство још било у пуној власти.{S} Од народних људи, у Београду су се тад |
бе и легне пред сами праг, наоружан и с пуном пушком украј себе.</p> <p>Ханџији је било наређен |
городице која, предана душом и срцем, у пуном материнском блаженству, посматра на грудима свога |
дана, упућеном Михаилу Герману, српском пуномоћнику у Букурешту, између осталога кнез Милош вел |
рано с вечера понука госте да седну за пуну трпезу, и даде им пример.{S} Али после једног-два |
блику на, чијем су врху набубрели једри пупољци.</p> <p>У Рогачи смо под Космајем!{S} Сунце тек |
загледајте харове наше, наше ризнице и пусатнице (оружнице), и погледајте низ нас саме!{S} Са |
<p>Међутим друм, који је у почетку био пуст, све је више оживљавао.{S} Сретали су се путници, |
е се големе муке и многа ће капа остати пуста — примети Карађорђевица.</p> <p>— Шта да чиним, к |
се чуди, откуд то да су ова поља овако пуста?{S} Ето, ту у близини има кућа, станова, обора, п |
красан парк калемегдански, тада је било пуста, разривена пољана, пуна камења, цигаља и других о |
опе.</p> <p>Непросвећени синови азиских пустара, у простоти својој, мислили су да ће правди дос |
ић опет је на коњу бесомучно јурио кроз пусте снежне равнице и молио за милост земљу и небеса.< |
ка спреман и оправан.{S} Бежи од људи у пусте пољане и целу боговетну ноћ, као смушен и безуман |
о томе, Милош вешто, онако као узгред, пусти и то, како је нешто начуо да је Црни Ђорђе намера |
света, <pb n="207" /> привикаше пусти, пусти, остави... и ја дигох руке, и све се сручи, и од |
кога је хтео још раније погубити, но га пусти на молбу и наваљивање људи).{S} Али нећеш, Штрбо, |
аже све како је било по реду па се онда пусти у потеру за Чимбарлијом.{S} Нађе га пијана с друж |
ру, што, на прилику, руски цар то да не пусти?{S} Његов је рачун један.</p> <p>Ако буде напредк |
из бела света, <pb n="207" /> привикаше пусти, пусти, остави... и ја дигох руке, и све се сручи |
они пушку уз врата, затим смаче торбу и пусти је да тресне о патос штогод може.{S} Из торбе се |
промрмља по какву неразговетну реч, или пусти по какав загушљив узвик, а глас му је храпав и пр |
м слушче Фазлибашино у Паланци; био сам пусти горски хајдук, и од мене, тако малена и незнатна, |
осова одговори један славуј.{S} Он прво пусти 2—3 звучна трилера, као да огледа свој глас, па с |
сма славујева поступно изумре, кос опет пусти своје јасно звиждање, из кога се лако дало познат |
е морамо увек држати с њима, већ би нас пустили да се према приликама помажемо, како нам је где |
е дам да ми преотму.{S} Него шта!{S} Да пустим да ми калуђер отпаше кнежевску сабљу, као што је |
оговетну ноћ, као смушен и безуман јури пустим пољанама, бежи од себе самога, бежи од грехова с |
лаке, а длаке закучимо за лађице, па их пустимо у бару код наше чешме.{S} Лептирови лете и вуку |
је ту.{S} Он стоји сам усред ове мртве пустиње.{S} На земљу се почео спуштати сумрак, а он у с |
кога.{S} А сад се претворила у дивљачку пустињу из које куља само мрак и варварство.</p> <p>По |
вао, њих би сам свет побио, не би их ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не смета пакосн |
од што не сакрије од оружја, па га онда пустите амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђе човек |
.</p> <p>— Па шта је тражио, да га тако пустите к мени?</p> <p>— Питао је за те, господару, и р |
дура.{S} Али овде је невоља — опасно је пустити га, а још опасније убити га.{S} А мирно да се у |
бодно и да су га аустриске власти хтеле пустити, би ти се он онда вратио натраг у Србију, и ако |
смео ја узети на душу толику сиротињу и пустити да се учини та несрећа, која се више никад не б |
са знањем царева, онда као да ваља тако пустити нек иде, па у згодном тренутку да пристанемо уз |
ути и чувати оно што имамо, а њега ћемо пустити нека окуша срећу, па како му Бог да.{S} Ми неће |
Милош ће се онда и ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да је Карађорђе давно већ био осуђен и уце |
даће још и више.{S} Кад би било откуда пустих пара, па да ми понудимо више, но што даје Милош |
е звиждала своју самртничку песму преко пустих снежних пољана гружанских; а кроз тај урлик бури |
ицу.</p> <p>Али од времена на време ово пусто поље наједаред оживи, напуни се света и бурне хук |
</p> <p>Била је мркла ноћ и све је било пусто у овом страшном ноћном урнебесу.{S} Па ипак оштро |
се учини, као да се на једаред нађе на пустој и дивљачкој коси, у подножју Малога Штурца, где |
се, носећи собом две крваве главе, а у пустој шуми остаде Драгић са својим десетогодишњим синч |
гова и божица јелинских, влада сад нема пустош, коју тек каткад прекида кликтање тица грабљивиц |
и да сурвају небеса, да све претворе у пустош и развалину.</p> <p>У тој страховитој ноћи све ж |
на, и човека чисто подилази језа од ове пустошне усамљености, у којој као да се крије некакво п |
склоништа од ове свирепе и немилосрдне пустошне ноћи, која је претила да до зоре поруши све с |
би и кроз овај згуснут мрак, како кроз пусту пољану, као црна авет лута једна чудна људска при |
добијали лепе бакшише), <pb n="201" /> пут је био изравнат унапред и све је ишло глатко.{S} По |
ми броје сваки залогај који поједем.{S} Пут је широк, а ви можете рахат проћи да о мене не запи |
ти рекао, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш се одмах кренути.{S} Писмо ово прочитаћеш В |
јом руком и новац избројао што му је на пут дат.</p> <p>— Што нема печата, не треба се чудити.{ |
и ни тешко, ако му се одмах не стане на пут.</p> <p>Чувши таке гласе, Марашлија се јако сневесе |
е их је он побио!{S} Кнез је, али његов пут којим се попео до те висине засут је људским костим |
њичари брзо разгураше гомилу и отворише пут осуђеницима.{S} Сви погледи били су управљени на је |
нам је било да што спремимо, а после уз пут још незгодније да свраћамо у крчме, те тако цео дан |
с оним повесничким местима, где је први пут зачеђена горостасна замисао о српском ослобођењу из |
>Али на овом састанку покренуто је први пут питање, које је доцније било од голема значаја за ц |
новију повесницу српску.{S} Ту је први пут учињен као неки споразум између Марашлије и Милоша, |
с Турцима погађао одмах, кад ми се први пут указала згода зато.{S} Та ја бих још одмах у почетк |
есме научио шта је љубав и како се први пут свештени огањ љубавне милоште разбуктао у срцу њего |
е српска рука да ме убије, кад сам први пут поумио да учиним овај несретни корак.</p> <p>Карађо |
гу.{S} Што не сломих врат, кад сам први пут крочио да оставим Србију и да тумарнем у туђину.{S} |
исто кожа најежи.{S} Тада сам и то први пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учин |
га, „вожда“, Србина, пред којим су први пут, после Косова, Турци задрхтали; њега који је девет |
н и срдит он измахну и удари и по други пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се чу израз незадовољ |
> <p>Вујица наже тикву добро и по други пут.</p> <p>— Тако! — рече Гитарић.{S} Сад смо готови, |
Два дана доцније Милош је био по други пут код везира и сад је ствар ишла већ лакше.{S} Преко |
ини Пиринчани, она је била већ по други пут удовица...{S} Да, дуго и одавно живи баба Јана.{S} |
> <p>Тако се спровод лагано кретао, али пут им није био далек.{S} Сто до двеста корака и већ су |
ила и излазила ћутећки.{S} Кад последњи пут уђе, она приђе маленој клупици, на којој је стојао |
бару.</p> <p>Тако је Карађорђе последњи пут видео и тако се последњи пут растао с оним повеснич |
страдалнике, главни џелат узе последњи пут да загледа хладно гвожђе, које ће се за који тренут |
Кад сте добили абер из Србије последњи пут?{S} У Хотину се чуло да је Милош писао нека писма и |
>грдно</hi> променио од кад се последњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомилом оружан |
е последњи пут видео и тако се последњи пут растао с оним повесничким местима, где је први пут |
а говорио ми је о томе кад сам последњи пут био у Београду код везира.{S} Не знам, да ли је то |
ну, извежбану руку, потресе је, два три пут махну њоме кроз ваздух тако снажно и окретно, да љу |
а учиним с њим што не треба.{S} Два три пут ме је тако безобразно погледао, чисто као да ми неш |
а својим синчићем.{S} Никола је два три пут погледао мрко на Драгића, показујући му да му није |
де, прохода мало, и за то време два три пут је загледао у сахат.</p> <p>— Што ли то нема кума В |
-аге.</p> <p>Млади Турчин сркну два три пут убрзо расхлађени дим из наргила, погледа унаоколо и |
!{S} О, не дај Боже!... — Драгић се три пут прекрсти — О, не дај благи Боже!{S} Молим ти се!{S} |
кућу, стаде, ослушну, па онда удари три пут звекиром у железни колут на вратима. <pb n="60" /> |
чело, опет је пољуби и понови тако три пут узастопце; најзад је разви и узе читати.</p> <p>То |
ство.{S} С тијем парама биће он још три пут опаснији.{S} Биоградски везири биће његови плаћениц |
ије потребно.</p> <p>— Ја ћу и сам наћи пут, ти се врати.{S} Само спремите све што треба да не |
ње, да његова снажна и вешта рука, овај пут тако невешто и несретно удара.{S} Спопаде га нека д |
, Милош се срдио сам на се, што је овај пут прекорачио обичне међе своје искрености.</p> <p>Ист |
товници били упалили ватру.</p> <p>Овај пут, ови дочеци, ови састанци Милоша с народом били су |
и за чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово моје место?{S} Зар овако да завршим ја |
пет се склопи око јахача пресецајући им пут.</p> <p>Тако се спровод лагано кретао, али пут им н |
ла.{S} У целом разговору Милош ни један пут није споменуо реч „убије“ или „убиство“, он је гово |
о је ствар таква већ!{S} Но казуј један пут шта је!</p> <p>— Овде је вожд господару! — рече Ант |
оружјем, јахало је напред да просецају пут, кроз сабијене редове радознале светине.{S} Њини пл |
ни.{S} Окретали су се тамо амо и по 2—3 пута узимали једну исту ствар и опет је остављали.{S} Н |
на махове нестрпљиво махао руком а два пута проговори љутито:</p> <p>— Није вала!{S} По души г |
је требало, Милош је у три дана по два пута летео са Дрине на Мораву и с Мораве на Дрину.{S} К |
, неколико пута махао је главом и у два пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и право, готово има |
видећи га, не хтеде га дирати и обадва пута полако се повуче.</p> <p>Наједаред Карађорђе се тр |
ражио намерно.{S} Али видим, да другога пута нема! — примети Вујица.</p> <p>На две ватре горим |
ица.</p> <p>— Шта да чиним, кад другога пута нема!{S} Сила те опкорачила, па сад или пови грбач |
пошто се растао с Карађорђем.{S} Целог пута мориле су га свакојаке слутње и двоумице.{S} У Пал |
Како је „вожд“?{S} Је ли се одморио од пута?{S} Јамачно је већ устао?...{S} Истина ја сам мало |
узе живо ходати по соби.{S} Неколико је пута испод очију погледао на Јелу, која је скукуљена се |
мах ућута.</p> <p>— Говорио сам ти више пута, синовче, и опет ти велим: за ред у народу одговар |
бова разбијала са сигурношћу три четири пута јаче војске султанове, најбоље војске што их има п |
есече.</p> <p>— Шта није Турчин!{S} Три пута је гори од најопаснија Турчина!{S} Слађе му се нап |
натопљена зечијим лојем, па га два три пута превуче преко сабље.{S} После је стиште у своју сн |
а дочепа за чуперке, отресну је два три пута, домаши испражњену торбу, бацну главу унутра, заве |
гом правцу.</p> <p>Милош је још два три пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је |
ави.{S} Он се прекрсти, прекрсти се три пута и полако прошапута: хвала Богу, само је сан.</p> < |
ма, а сад је више народа, а узима и три пута већи приход са скела и ђумрука.</p> <p>Милош на то |
ша.</p> <p>Крвави Љубић, био би још три пута крвавији; он би за Турке постао страховито место к |
ном погледати својим благим оком и наћи пута и начина да се опет поврате у Србију.</p> <p>Домаћ |
ви?“ — поновио је Карађорђе бар десетак пута, ходајући немирно тамо амо.</p> <p>Најзад у мркли |
бито допадоше ове речи Врљове, неколико пута махао је главом и у два пута понови:{S} Бога ми, м |
о је хладан северац, а снег се неколико пута навртао, али је на скоро опет престајао.{S} Најзад |
ам!? — књаз се нешто замисли и неколико пута крочи доле горе по кући — Сам! а је ли оружан? — у |
ме.</p> <p>И кад су сви већ по неколико пута говорили а сваки своје погледе изнео, Карађорђе је |
и протрља шакама лице и жмирну неколико пута, као да се хтео уверити, је ли ово још сан или јав |
девет крвавих година Турци су неколико пута давали прилике и чисто нас нукали да се сами нарав |
стали скоро до сванућа.</p> <p>Неколико пута жена га је подсећала да легне, да се и сам мало од |
по пространој оџаклији.</p> <p>Неколико пута покушавао је да прилегне, онако обучен, на миндерл |
тављали бојна поља, на којима су толико пута брали победничке лаврове, остављали су све што су |
ца и спрам самих Турака, који су толико пута на његове очи палили <pb n="112" /> српске манасти |
и радио?“</p> <p>— Боже сачувај!{S} Сто пута би пре умро.</p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе |
е!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава поклонити крва |
— Не знам, ваљада спава.{S} Уморан је с пута.</p> <p>— Је ли окован и везан?</p> <p>— Окован је |
сам сада виђен и прослављен, још десет пута више бићу кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, |
рваво и горко стекло, мећући по стотину пута главу на коцку.</p> <p>Разговарајући се овако сам |
ко и ништа.{S} Зар није било по стотину пута боље, племенитије и мудрије да умрем као владалац |
су сви покушаји Милошеви, да с Турцима путем погодаба осигура народу нека права, остали без ус |
е засут је људским костима.{S} Таким је путем он пошао, таким ће и даље ићи; његова слава и вел |
ир је знао целу Србију унакрст и преким путем увек је пре стизао пешке кад се куда пошље, но шт |
S} Ко је још шта добио од Турака мирним путем, споразумом!{S} У то се могу уздати само лудаци, |
место њега једног њих десет пошло истим путем и трагом.{S} Данас казним једног брата — сутра др |
Карађорђе рече старцу: — Удри најкраћим путем, стриче.</p> <p>Старац пође напред; пређоше некол |
непрегледних бесарабских равница, а два путника опет се удубише у читаве облаке свакојаких мисл |
ребао је читав сахат док се два незнана путника превезоше на српску страну.{S} Превоз је свршен |
и показивању златица које су од незнана путника добили, све је то утврђивало Стољетова у мисли, |
аже се да боље загледа двојицу незнаних путника.</p> <p>— Он је.{S} Окрените кола за њим — прош |
како је кад захтевала сигурност отмених путника.</p> <p>Међутим, за време свога бављења у скров |
и, која је сад обузимала сву душу наших путника.</p> <p>Тако ће једном упитати Наум, шта мисли |
ој кући — рече кмет Стојадин, кад уведе путнике у подрум.</p> <p>Тада Карађорђе извади златан д |
слио је Максим у себи.</p> <p>Он понуди путнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало одморе кр |
све је више оживљавао.{S} Сретали су се путници, радници, возари, посленици пешке и на коњу; де |
ез у себи.</p> <p>Пасош је био у реду и путници се незадржано кренуше даље.{S} Пошто они одоше, |
акоше се ближе, да виде хоће ли незнани путници проћи или ће се пред ханом зауставити.</p> <p>К |
еста сретања, показивала су, да се наши путници примичу <pb n="230" /> каквом повећем месту, у |
да им се и пасоши прегледају.</p> <p>Но путници одбише понуду.{S} Нису уморни, а ваља им још ве |
дне криве улице у другу, тројка с нашим путницима зађе прилично дубоко у тако звану румунску ма |
мове и раскрснице и заустављајући свака путничка кола „да у њих завири,“ Карађорђе с Наумом бор |
аве облаке свакојаких мисли.{S} Тако се путовало све даље и даље.</p> <p>Жарки летњи дан био је |
о у пролеће 1817. године.{S} После дуга путовања по народу, кнез Милош се бејаше вратио својој |
РА</head> <p>Друг, с којим је Карађорђе путовао, био је родом Грк, по имену Наум Крпара, али је |
е, и која корача само широким и светлим путовима части и славе.</p> <p>Па ипак се помишљало и н |
арађорђе је био добро расположен.{S} На путу за Драгићево трло он је често заустављао Наума да |
ћма срдио.</p> <p>— Коме сам ја овде на путу?{S} Коме ја сметам да се против мене чак код цара |
ар с успехом.</p> <p>Томе су стајале на путу многе и големе сметње.{S} На првом месту та се ств |
едан од бунтовних кнезова већ је био на путу за Београд.</p> <p>Из даљине још се чула песма вес |
етворица су била изаслана да се нађу на путу између Плане и Паланке, како би један другоме што |
Је ли море, Марко, шта сам ја Милошу на путу, те хоће овако мучки и нечовешки да ми сече главу |
рница једнога тешког злочина.</p> <p>На путу Драгићевом трлу, Карађорђе је пријатно ћеретао с Н |
p>Да би прикрио прави повод овоме своме путу, Милош је свуда говорио да у Београд одлази по поз |
како се успеху свак клања, то и на овом путу Милошу су највише викали „ура, живео“ и најдубље м |
на име бугарског трговца Јордана, који путује са својим момком.</p> <p>Тако је Карађорђе неопа |
ађорђе.</p> <p>— Онда ћемо ми морати да путујемо кришом, па чак и под туђим именом — примети На |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Путујући из Хотина за Кишињев на колима, Карађорђе и На |
ти и ту, најдаље овога лета, тиква мора пући, него да се за тај случај нађе у земљи приправан, |
о непостицана, беше већ покривена белим пухором.</p> <p>Вујица лежаше још непомичан и без јава, |
је ти жалиш и помажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад си ти почео купити харач по народу, људ |
грабљивица, арлукање гладних вукова или пуцањ очајнога Клефте.</p> <p>А лепе цветне долине нека |
е на све стране у страховитој ломњави и пуцању.{S} Карађорђе упусти златан крст, који је све до |
> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Луч је пуцкарао, пуштајући широк пламен и облачак дима, који с |
чна, врева.</p> <p>Прво се чуше два три пуцња узастопце, онако као кад неко шенлучи, па се онда |
е преломи у мишици и Милош лепо чу како пуче и како кости шкргутнуше; рука се преви и намести с |
цу са собом.</p> <p>Побију се ватром из пушака, и није прошло ни <pb n="138" /> по часа а Турци |
S} Марашлија, са још два стара Турчина, пушио је седећки наргиле кад Милош уђе.{S} При појави М |
у гори, да откудгод не пукне осветничка пушка!...{S} И зар може бити среће и благослова где се |
лу, наоружани од главе до пете, с дугим пушкама у руци, стражарили су и на самом уласку у кућу, |
д наше куће увек пуно, пуно људи; све с пушкама, с ножевима, па црвена јапунџета, <pb n="145" / |
шком.{S} Снажан је, неће одмах пасти од пушке, а можеш и промашити.</p> <p>— Па шта да чинимо, |
из колибе.</p> <p>У тај мах чуше се две пушке.{S} Друга два момка <pb n="298" /> убише Наума, о |
одговори: <pb n="186" /> „Ако нема таке пушке, има руке!{S} Прати поуздана човека нека га тамо |
овога Грка с њим.</p> <p>— Несигурно је пушком.{S} Снажан је, неће одмах пасти од пушке, а може |
} Ако не могнем секиром, ја ћу поиздаље пушком, убићемо и овога Грка с њим.</p> <p>— Несигурно |
чисто уши пара.{S} Подупирући се дугом пушком, коју је држао у руци као батину, он је носио пр |
метке, па после иде голотрб и с празном пушком, тако исто не ваља ни човек, који рукује народни |
егне пред сами праг, наоружан и с пуном пушком украј себе.</p> <p>Ханџији је било наређено, да |
или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} Гинути се мора.{S} Бе |
лим, лако би ја и то учинио, али дај ми пушку која бије одавде у Русију“.{S} Он прво одговори: |
рамену.</p> <p>Ушав у собу, он прислони пушку уз врата, затим смаче торбу и пусти је да тресне |
Србију и без питања султанова, па опет пушку за крај, ка што смо и научили.{S} Кума Милош и ку |
раза и великих бркова, наслоњен на дугу пушку, коју бејаше чврсто стегао у руку.{S} Седео је ћу |
<p>— Оружан је, господару; носи и дугу пушку.</p> <p>— Па шта је тражио, да га тако пустите к |
ње и заповести, па спустим већ наперену пушку.{S} Зимус око Божића однеше опет грдан новац.{S} |
им је Карађорђе рекао жени да никога не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни долазити.</p> <p |
их честитом везиру, само нека везир не пушта Турке у народ.{S} Појава Турака у мирним српским |
нутра буде издата наредба, да никога не пуштају и да ћуте, па ма шта изнутра чули.{S} Ханџиска |
наста мртва тишина.{S} Луч је пуцкарао, пуштајући широк пламен и облачак дима, који се над њим |
е чула, но Милош се на то чинио невешт, пуштајући људе да се сви изговоре.</p> <pb n="265" /> < |
адими.{S} Ћутао је и сркао каву, полако пуштајући густе димове.{S} Кад доврши каву и лулу он ск |
адања, што једнако долазе из Русије, од пуштања гласова о повратку Карађорђевом, као и то, шта |
а.{S} До мога доласка Ђорђе није никога пуштао к себи, а на <pb n="206" /> вратима непрестано с |
вно.</p> <pb n="216" /> <p>Карађорђе је пуштао густе димове и позадуго не проговори ништа.{S} Н |
све време мало говорио.{S} Понајвише је пуштао да други кажу шта мисле, а он је само одобравао |
до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од себе, онда нека дође бар до Раковице да се ту |
ке перчине, као код жена, па сплетени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је онда био друкчије обуч |
а пуно тица, шарених лептирова и ројева пчела, које се јамачно гнезде ту у дупљама моћнога храс |
но сам нешто загледао око трмака, па ме пчела ујела — рече Драгић.</p> <p>— Види се да не умеш |
м умуче, песма се изгуби, мило зузукање пчела престаде и све занеми.</p> <pb n="286" /> <p>„Шта |
..{S} Ја сам се некад много заносио око пчела.{S} И чудо што су ми ишле од руке, док се нешто н |
Драгић.</p> <p>— Види се да не умеш око пчела.{S} Ваља знати како се пчелом рукује, па да те ни |
е умеш око пчела.{S} Ваља знати како се пчелом рукује, па да те никад не дирне, ако ћеш је у не |
... ако би он то могао!..{S} Ама, мучна работа, бога ми, знаш ти њега како је прек: реч две, па |
ма и рече:{S} Не знам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не ме |
олико се погоде, а Марашлија после нека равна Турке какогод зна.{S} Наравно, Милош је <pb n="20 |
и никада није хтео пристати ни на какво равнање и погађање с Турцима, док он, Милош, баш на про |
отима се да што пре сиђе у мирне далеке равни...</p> <p>Свуда унаоколо влада мртва тишина, и чо |
наву, па да одјекне чак до атинске голе равни, до расејаних острва по грчком Архипелагу, и дуж |
и стицао сав овај свет што врви широким равним друмом.</p> <p>Но близина каква повећа града опа |
е јурила преко непрегледних бесарабских равница, а два путника опет се удубише у читаве облаке |
коњу бесомучно јурио кроз пусте снежне равнице и молио за милост земљу и небеса.</p> <p>Наједа |
Одавно је изашао из планине.{S} Сад иде равницом, иде засејаном пољаном, где се и с једне и с д |
рак за колима.{S} Лака тројка летела је равницом као оно ластавица кад рашири своја вита крила. |
е се и Карађорђе с Красисом.{S} Било је равно три часа по поноћи, и зора се већ бејаше почела б |
арашлија је налазио да се може показати равнодушан према Карађорђевом повратку.{S} То ће нагнат |
и су сретали само туђа, непозната лица, равнодушна и без и једнога знака саучешћа.</p> <p>При и |
.{S} Сви су они били у свечаном руху, с равнодушним изразом на лицу, као да присуствују каквој |
већ бејаше давно смирило, а на далеком равном обзорју још је трептало силно руменило, налик на |
S} Обазре се око себе и видећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му стоје лепо заклопљене, он пом |
е, ведре и топле мартовске ноћи — то је равномерно дисање велике и величанствене природе, коју |
пања и удари у страну.{S} Никола изгуби равнотежу и посрте с коња, али му десна нога остаде зак |
ити корисно по народ, по мир, напредак, рад и трговину.{S} С тога је дужност свакога доброг Срб |
етује.</p> <p>Лако је увидети да овакав рад и овако стање не може бити корисно по народ, по мир |
за те, господару, и рече толико, да је рад теби да се преда.</p> <p>— Разоружајте га! — рече к |
е поглавице на Балкану.{S} Него вожд је рад да се разговори и споразуме с њим — Милошем, па, ак |
о доћи ће им подједнако свима, с тога и рад за будућност треба да буде споразуман, сложан и зај |
његову главу амо да пратиш нама, ако си рад да останеш у господству и поверенију које од мене и |
ш и да ми његову главу предаш, ако ниси рад да твоју однесем у Београд.{S} С тога одмах овде да |
е, јер је хетерија грчка развијала свој рад у највећем јеку.</p> <p>Таласи тога кретања живо су |
<p>Најзад, споменуо је и то, да он свој рад ставља под јавну контролу свију бораца и учасника и |
ест о Карађорђевом доласку, да је и сам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он ће му |
о по вољи царева, да заједнички удесимо рад против Турака, он би се мени прво обратио и са мном |
а ред и мир у земљи.{S} Војвода Добрњац рад је да помогне кнезу Милошу у његовом данашњем тешко |
{S} Али ово се тиче целе земље; тиче се рада и напора целога једног колена, па би била и штета |
оком, гомиле жена, које су се враћале с рада и читави чопори ситне и крупне стоке.{S} Што је тр |
та и после смрти!</p> <p>Враћајући се с рада, неки сељаци застадоше пред ханом и почеше се купи |
в даду Руси свакако ће се знати бар то: раде ли бивше српске старешине сами на своју руку или п |
Све су војводе махом ту у Кишињеву.{S} Раде ко се чега прихватио.{S} За Србијом жуде сви, али |
дочекати, па заједнички, као браћа, да раде и заповедају.</p> <p>Садржина овога писма била је |
још се не бејаху сложили шта управо да раде.{S} Најзад ће рећи Карађорђе.</p> <p>— Куме Вујица |
даде му столицу да седне.</p> <p>— Шта раде Стојан и Крага? — упита он седајући.</p> <p>— Баш |
и истински родољуби балкански, и штогод раде они раде, заједнички — рече Ђорђе живо.</p> <pb n= |
и родољуби балкански, и штогод раде они раде, заједнички — рече Ђорђе живо.</p> <pb n="163" /> |
ће бити више оних, који по овој изреци раде под притиском друштвених прилика а тек ређи поједи |
покушаја да Цукића отму.{S} С тога је, ради сваке сигурности, било боље преноћити у хану.</p> |
ш сад, кад сам напушташ и остављаш оно, ради чега су толики људи главом платили...{S} Крв она д |
хладна.{S} Он то одмах опази:</p> <p>— Ради част — рече он. — Тако си и ти пре десетак година |
ђе дошао да њега обори и да против њега ради, кад се ето крије и није хтео одмах сам да јави за |
ше, везира београдског, и Милош се тога ради кастиле крене у Београд.</p> <p>То је било у почет |
ежа, што га је Милош спетљао!{S} И тога ради ви хоћете да пропустите најбоље прилике, кад би се |
да оне ступе за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Русији и Румунији појавила српска емиграц |
во шта је право, мој Штрбо, али неће да ради!{S} Зинула им хала за господством, па им и памет п |
<p>Свикнут да тако мисли, па тако и да ради, Милош се срдио сам на се, што је овај пут прекора |
агодет за човечанство.{S} Пре свега она ради веома брзо, и за један сахат може одрубити преко 1 |
ој кући, а да без њинога знања и питања ради сад кад је њин гост.{S} Ба, није прилика!...{S} Не |
>— Ено га тамо у оџаклији.</p> <p>— Шта ради, спава ли?</p> <p>— Не знам, ваљада спава.{S} Умор |
ти добро и нама свима.{S} А гле сад шта ради кума Милош!{S} Дочепао се власти, па да му је да н |
е што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?...</p> <p>Поузданик оде и преко ноћ се врати с гл |
.{S} Милошу су замерили да много штошта ради на своју руку, а да би ваљало да почешће припита и |
а му се подмеће нога, као што се одовуд ради — рече Добрњац озбиљно.</p> <p>— Нико њему не подм |
нији један човек, опет не ваља, кад све ради о својој памети и никога другога неће ни за што да |
те Милоша за одсечене главе, кад он све ради по везировој заповести — рече човек хватајући се з |
на се и на потомке своје, зашто се овде ради о миру и срећи целога народа овога, па је боље да |
По Богу, господару, да ли то Црни Ђорђе ради са знањем царева и по њином упутству, или је то пр |
слушао.{S} Само у почетку изложио им је ради чега их је управо потрудио да до њега дођу:</p> <p |
и то врло изредка, те по који дође жеље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе од |
чин.{S} Слушајући како данас свој своме ради о глави, и како кнез Милош сам хвата и шаље везиру |
а доласка, само је прећутао да се то не ради са знањем и вољи рускога двора; <pb n="257" /> нап |
осећам и ево овде ми говори да Милош не ради добро.</p> <p>Баба се куцну прстима по својим сухи |
>Марашлија је чекао да Милош сам помене ради чега је дошао, а Милошу је опет било незгодно да о |
ова примедба Врљова.</p> <p>— Шта да се ради кад народ тако хоће.</p> <p>Милош још не бејаше св |
су се ту десили, да их упита шта да се ради и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био начист |
би обично само издао наредбе шта да се ради, а никад се није упуштао да се са мном саветује, о |
друкчије разговарати.{S} Али шта да се ради, кад се све силом не може?{S} Добро је те нас се Т |
су радили други и како би требало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј Милош — викну домаћин срд |
о да чује шта се спрема и да зна шта се ради.{S} С тога је Милошево прво и било да њега склони. |
S} Њих је исто тако интересовало шта се ради и код других балканских народа.{S} Особито су симп |
увања.{S} Србија шпијунише данас шта се ради у суседним државама, па то Милош брже боље јавља у |
од оних којима ништа није право што се ради од ове две-три године на овоме.{S} Ја бих хулио до |
ликом делу које је стајало пред њима, и ради кога су и дошли у Србију.</p> <p>Но последњих дана |
и да врда пред Турцима, то је невоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити |
чинити што хоће.{S} Лукави Милош тако и ради, и мало по мало он постаје господар и раји и Турци |
у каза какви су гости, па му напомену и ради чега су дошли.</p> <p>— Договарамо се да ли да доз |
Он понуди путнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе ватре, која је буктала |
а, што многи мисле да ја одлазим власти ради.{S} Желео бих живота, желео бих успеха, али само т |
ге друге старешине, које он беше сазвао ради некога саветовања.</p> <p>Анта је с нестрпљењем оч |
је Вујица утврдо мислио како се све ово ради и спрема са знањем царева.</p> <p>То је била полит |
оже бити среће и благослова где се тако ради.</p> <p>Оцу Мелентију заводнише очи.{S} Псуј ме, г |
и пред силним и обесним Турцима.{S} Зло ради Милош и не ваља што ради.{S} Правдају га, да је ве |
хладно, — али Милош наопако и несретно ради. <pb n="161" /> У очима балканских народа, Србија |
урцима.{S} Зло ради Милош и не ваља што ради.{S} Правдају га, да је везир тражио те главе.{S} Ј |
х долази му на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како трчи, свакоме би морало пас |
на, гомила, гунгула — то се јамачно нас ради скупља; самртни час примакао се; још мало и све ће |
у!{S} Стид и грехота шта се од ње данас ради!</p> <p>— Претерујете, господару!{S} Нешто је можд |
езове по штогод припитује, а после опет ради о својој глави и што он хоће.</p> <p>Она још не бе |
га.</p> <p>„Да није дошао да о моме злу ради, што би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи ца |
е учинити ништа паметније, но што Милош ради.{S} Њега треба, дакле, помоћи, а не да му се подме |
век упрљате по образу?{S} Ето, и ја сам радила, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви не умете да с |
ставиле посао, који су дотле заједнички радиле — навијале су неко платно — те бејаху селе да се |
кој да припреме земљиште за устанак.{S} Радили су у друштву с румунским родољубима и то им је о |
слободе, на којој су пуних девет година радили најбољи, најхрабрији и најплеменитији синови цел |
х да <pb n="107" /> их видим шта би они радили да су овде на моме месту.{S} Да ми је Душанова с |
ислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражите?</p> <p>„Што се тиче пањ |
ве чини неверица.{S} Ти рачунаш како су радили други и како би требало да се ради.{S} Али ово ј |
остварен.{S} Међутим, док се заједнички радило на заједничком покрету у целој европској турској |
којекад нехотице починио.{S} Али шта да радим!{S} Човек сам и грешио сам.{S} Увредио сам и тебе |
ља ли ми духовниче, ово овако како сада радим и кабулиш ли ти то?</p> <p>— Бога ми, господару, |
кога ја служим и по чијој заповести ја радим!{S} Јамачно по својој глави, или ме амо послао мо |
за здравље упитају.{S} То је све што ја радим.{S} Али у страха су велике очи.{S} Ви одмах видит |
/p> <pb n="148" /> <p>Ко то није могао, радио је обичне послове, којим се пре устанка бавио.{S} |
као што сам и досад увек <pb n="184" /> радио, и као што сам и научио.{S} Немојте, дакле, варат |
а си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ја радио?{S} Спремио бих га лепо као ономад на ноћ ове Тур |
ругови.{S} Велики број грчких хетериста радио је у Молдавској, Русији и Влашкој да припреме зем |
главу појео!{S} Како <pb n="187" /> је радио онако ће и проћи.{S} Но тек онако се нешто предом |
ко Чолак-Анта, настанио се у Кишињеву и радио је ту свој ћурчиски занат.{S} Стојан Симић и Пета |
згрешио — би ли богати испричао шта си радио?“</p> <p>— Боже сачувај!{S} Сто пута би пре умро. |
велику кацу).{S} Не бежиш!{S} А како си радио требало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у нев |
е.</p> <p>— Баш бих радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ја радио?{S |
и Богу и људима — јер сам уверен да сам радио за добро народа — но да погледамо у будућност и д |
својој простоти; бар ја бих тако с њим радио.</p> <p>На овоме се пресекао овај разговор с Врљо |
1" /> Ђорђу и Науму.{S} С којим еспапом радите ове године? — упита га Карађорђе.</p> <p>— Тргуј |
јде оћуткивати.{S} Кад се с људима мора радити, онда с њима ваља довршити започети разговор, по |
време, кад је највише требало трчати и радити, он је био чисто као узет.{S} Ни онај човек ни д |
јбољи пријатељи, он би морао овако исто радити против тебе, кад ти квариш оно, што се ми сви му |
<p>— Похитај, похитај ти Никола!{S} Шта радиш ваздан?{S} Опери добро оно срце, да не крвави бис |
тебе.{S} С тога отварај очи и пази шта радиш.{S} За ово две године, шућур богу, добро си посту |
а сам дошао да те обиђем и да видим шта радиш.</p> <p>Старац устаде, а колена су му дрхтала.{S} |
ше оживљавао.{S} Сретали су се путници, радници, возари, посленици пешке и на коњу; деца са сто |
буду независни кнезови.{S} Ова подмукла радња Марашлијина огорчила је Милоша, а прилично га је |
где је за тада била усредсређена главна радња хетерије.</p> <p>Красис је био наоружан, што но р |
вођом, и да је тачно извештава о свима радњама његовим.{S} Поверење што га је Крпара уживао ко |
којих је отет.</p> <p>Доцније, Врљо је радо причао ову ствар и хвалио се, како је учинио велик |
> <p>Јест, он тражи милост и опроштај и радо би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћ |
p>— Да се има, богдице, откуд, народ би радо дао, светли везире, само да се откупи од овога хај |
на.{S} Но то опет не значи, да он не би радо потпустио другога кога.</p> <p>— Онда би, преко по |
зумевао шта управо хоће Милош.{S} Он би радо изун од везира, да по потреби може убити Карађорђа |
падној Европи, с тога у Петрограду нису радо гледали немирно кретање балканске емиграције, <pb |
ао кроз толике године.</p> <p>— Баш бих радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?</p> <p>— |
ни ми се, душа би ми се и с онога света радовала, да видим овај измучени народ да једном дахне |
ти нас је ко што питао.{S} Но ми смо се радовали за те.{S} Као велимо, да хоће дати бог само да |
истинских пријатеља, који су се искрено радовали што га опет виде у својој средини.</p> <p>Тога |
х Карађорђе се био склонио у атару села Радовања.{S} У то доба сва та околина била је обрасла г |
али је под његовом нуријом било и село Радовање, где се он тога дана и налазио неким послом.{S |
<p>Неки Драгић Војкић имао је ту у шуми радовањској своје трло.{S} Ту су му били свињци, а имао |
а оде.</p> <p>Анта је чекао и у мислима радовао се како ће овеселити и Вујицу и Карађорђа, кад |
, кварим?{S} Ко се међутим више од мене радовао, кад је Милошу испала згода да поново устане на |
пске војводе, што су избегле из земље и радовао би се да се они опет поврате.{S} Бар таке је гл |
слио ништа зло.{S} Нико се толико не би радовао Карађорђевом доласку као он, кад би било по срц |
мени, светли везире, и ја се могу само радовати, што имам нову једну прилику да посведочим кол |
ови свет почеће да живи новим животом и радоваће се младости својој и здрављу својем, и певаће |
да просецају пут, кроз сабијене редове радознале светине.{S} Њини плахи коњи на махове су се с |
>— А што љуби праг, браца Лексо? — пита радознало девојче;</p> <p>— Љуби тако!...{S} Тако се ва |
Лексо, и је ли далеко — пита девојчица радознало.</p> <p>— Е, дете моје, да ти знаш где је себ |
алуђерче узе га читати, док су скупљени радознало слушали около.</p> <pb n="183" /> <p>После пр |
бејаше у велико ухватио.{S} Кнез Максим радознало је загледао непознате госте, али их у сумраку |
ј ће ме мрак заклонити, ако би ме какво радознало око откуда и вребало“...</p> <p>Усред мрачна |
би сад била та прилика? — упита Добрњац радознало.</p> <p>Ђорђе га погледа подозриво, а кроз гл |
н!...{S} Шта то може бити? — рече Милош радознало.</p> <p>— Казаћу ти, господару, али те прво з |
аси, разлише по целој огромној гомили и радосна граја, узвици и пљескање испунише ваздух.</p> < |
у плаву главицу, шиљући у мирисном даху радосне поздраве првим зракама блага јутрења сунца.</p> |
је дала 15 ока меда).</p> <p>Драгић се радосно одазове тој жељи Карађорђевој и оду одмах те је |
летуши даље кроз свежи зрак, измањујући радосно својим шареним <pb n="144" /> криоцима, као да |
обре знанце, с којима је делио жалост и радост, с којима је плакао и певао, тужио и веселио се, |
S} И ако Турци обично не исказују своју радост и допадање виком и пљескањем, овде су гласно и с |
n="234" /> је девојче подигравајући од радости.{S} Али видећи да људи још стоје забезекнути, о |
ускочи лаконого девојче и зајапурено од радости повика:</p> <p>— Чика Стојане, чика Краго, реци |
родитељску!“</p> <p>...{S}Али, усред те радости, усред најлепших нада, на једном ће из мрака из |
вом и показа их гомили.{S} Бурни узвици радости и одобравања разлегаше се на све стране.{S} Али |
о је намештао Милош, и Анта је пливао у радости, надајући се да је сад сва брига збринута и све |
човек; мене срце не вуче за весељем, за радошћу, за срећом!...</p> <p>Карађорђе застаде, преко |
.{S} Како су цео тај дан провели прво у раду, па после у гозби, у вече нити су били орни за јел |
дирају, а српска суза да никога не може ражалити!...</p> <p>И зашто сам ја морао доживети сву о |
ађорђе, спреман је повелик ручак.{S} На ражњу вртела су се два јагњета, а крај огњишта, на прпо |
, но сам тражио, онако као поиздаље, да разабере и да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, |
оуздана човека да оде до Паланке, те да разабере чује ли се што за Вујицу, где је тај човек и ш |
им речима, но чији се смисао ипак могао разабрати, она је казивала догађаје, који су се збили т |
е глава, ништа се разговетно није могло разабрати.</p> <p>Од градске капије па до губилишта, сп |
старо доба.</p> <p>Док су стари народи разапињали на крст, спаљивали, бацали живе људе да их д |
и дан, док не посвршавам неке послове и разашљем абер људима, да знају да сам стигао.</p> <p>Км |
шњи храстови, где изломљено стење стоји разбацано и нагомилано, као да га је нека свемоћна рука |
верни Наум. <pb n="299" /> Никола приђе разбаци бурјан па и њему одсече главу, баци је у једну |
добош, веша га о врат, добује, прибира разбеглу српску војску, спасава шанац и даје целој битц |
Љубић, па се у најнесретнијем тренутку разбежали.{S} И да није било срећна случаја да Ћаја паш |
рабри, али поп за дуго није могао да се разбере и јасно да схвати шта се ту све десило.{S} Виде |
асност тек онда бити највећа, кад Милош разбере да се Ђорђе крије од њега.</p> <p>„Да није доша |
} Кад је све прошло на миру, књаз Милош разбере преко Врља, колико је које село платило откупљу |
да је шака Срба, шака јучерашњих робова разбијала са сигурношћу три четири пута јаче војске сул |
да ми нешто прети!</p> <p>Вујица га је разбијао. — Није, бога ми, господару, то се теби тек он |
и великога Србина, мрак се полако поче разбијати.</p> <p>Али сутрадан, по нестанку Карађорђа, |
и:</p> <pb n="196" /> <p>„Знам чиме сад разбијаш главу: кројиш планове како ћеш ме што боље огу |
о и видно место у повесници српској.{S} Разбијена српска војска почела је бежати.{S} Шанац на Љ |
Љубићу кад оно полете ти и диже Ракетин разбијени добош, и узе у њега добовати да охрабриш и пр |
га добовати да охрабриш и прикупиш нашу разбијену војску.{S} Подсети се како је онда о концу ви |
1" /> <p>Никола се маче, а Вујица да би разбио сваку сумњу Карађорђеву рече, како ће и он сам т |
и у околини по мушијама.{S} Нарочито је разбирао за војводу Луку Лазаревића, Ненадовића, Илију |
у царева, а где је ваша рођена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели цареви из света, а не знате ш |
ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, да ли је крив Марко или Никола, кад се не уч |
, те укаписмо Ђаја пашу, и онако сретно разбисмо његову већ победоносну војску. <hi>Чиниш ’воли |
дасака, и није их било лако отворити ни разбити, баш кад се и сила употреби.</p> <p>Штитарац од |
ок није откудгод бахнула каква Милошева разбојничка чета, а ја одох да се предам и да с кнез Си |
с крунисане главе спашће сјајна круна и разбојнички ножеви искомадаће младо тело племенита Срби |
з отворена врата овде онде сија из кућа разбуктана ватра.</p> <p>Тројка се кретала полако, држе |
милице, које су се окупљале око великих разбуктаних огњева, наложених да разгоне сутон ове хлад |
први пут свештени огањ љубавне милоште разбуктао у срцу његовом; опевао је мушко зрело доба, к |
од читаве једне земље начини се страшна развалина по којој ће од сад само гује и акрепи трчати! |
вају небеса, да све претворе у пустош и развалину.</p> <p>У тој страховитој ноћи све живо давно |
што ми се по читаве недеље дана чело не разведри, што по читаве месеце идем мрачан као мркла но |
— рече кнез Милош журно.</p> <p>Анти се разведри, видећи ову предусретљивост кнежеву.</p> <p>— |
за то, господару!</p> <p>Милошу се мало разведри лице.{S} Врљо је био дрзак и опасан хајдук, чу |
подар Вујица.</p> <p>Карађорђе се чисто разведри.</p> <p>— Е хвала јаком богу, кад сте под госп |
ction" /> <p>Појава Врље разгалила је и разведрила кнеза Милоша.{S} Гледајући овога дрског, одл |
и ми смо с двапут мањом силом смрвили и развејали војску као оно кад неодољива холуја дохвати и |
раменове косе своје даје бури да их она развеје; он клече у блато и блатом покрива главу своју, |
И ако је у добром друштву умео и да се развесели, да се нашали, и слатко да ћерета, у те шале |
онови тако три пут узастопце; најзад је разви и узе читати.</p> <p>То је била као нека пресуда |
вати и гдегод склони док се ствар не би развидела, он то никад не би дао, нити би на то пристао |
им јављањем причека, док он (Карађорђе) развиди мало како стоји ствар; док се с људима састане |
е девет годин дана.{S} А десете поче да развија!...“</p> <p>„Је си ли чула за ову песму, жено?! |
ало живо кретање, јер је хетерија грчка развијала свој рад у највећем јеку.</p> <p>Таласи тога |
ути на велико дело устанка; смело треба развити заставу балканског ослобођења и громовитим глас |
тренутак смрти, и сужници га нису хтели развлачити.{S} Освртоше се по тамници.{S} Нису имали шт |
ру, слути на зло.{S} Да је Милош мислио развлачити ствар, он би ове људе послао преко народне к |
Паланци, где су имали да сачекају даљи развој догађаја, па ако Вујица не убије Карађорђа, онда |
ви Бекри-муја, опасан зулумћар, и ружан развратник, коме иоле лепша женска није смела изаћи пре |
мља, а црте на лицу бејаху му се некако развукле и искривиле тако, да је цело лице изгледало по |
ачке тршчане свирајке, које дају танке, развучене тужне звуке.</p> <p>Уз пратњу те чудне свирке |
га тренутка да се кренете!{S} Мислиш да развучеш, да одужиш док се ствар не охлади, па после тв |
е а њина тешка стопала још неће моћи да разгази и утре траг овоме злочину.{S} Кроз педесет пуни |
{S} Духовник <pb n="100" /> се приметно разгали и чисто се обрадова кад чу реч „попо“ којом га |
one unit="subSection" /> <p>Појава Врље разгалила је и разведрила кнеза Милоша.{S} Гледајући ов |
ега десио његов кротки „попа.“ Он га је разгалио и ублажио; он га опоменуо како <pb n="113" /> |
а ти се и грло осушило Узми попиј каву, разгалиће те — рече она нежно и мило.{S} Он ћутећки пру |
ш је сад налазио чисто као неки одмор и разгаљење у овој ненадној појави хајдука Врља, који га |
ори Вујичини били су неодређени.</p> <p>Разгаљивао је Карађорђа да се ништа не сумња <pb n="288 |
јер је осећао како га тај говор ведри и разгаљује.</p> <p>— Говори море — климну главом Милош, |
арцима даске прскоше, још један напор и разглављена врата с треском одскочише унутра.</p> <p>Сп |
на шта се одлучио.</p> <p>„Дознаће се, разгласиће се, чуће се и разумеће цео свет, да је он на |
д скора овде доселили? — рече Карађорђе разгледајући по соби.</p> <p>— О Ђурђеву-дне, деда.{S} |
овечна, црномањаста човека, па пошто би разгледала околину, тек би је нестало под заклоном.</p> |
ет промоли главу испод арњева и дуго је разгледао целу околину.</p> <p>— Нема ништа — рече он к |
их да живе!</p> <p>Драгић диже главу и разгледао је, неће ли опазити ко то тако узвикује, али |
опано... — <pb n="310" /> и Гитарић узе разгледати по колиби као да је очима тражио, где би то |
дахне душом, да дигне главу, да прибере разгнану поробљену чељад своју; да огради порушена огњи |
световати, кнез је желео да се на само разговара с неким од њих.</p> <milestone unit="subSecti |
нтонија, па сам тако чула да се међу се разговарају.{S} Тако казују, да је Милош погинуо да зап |
о да још седи с њим у одаји и још топло разговарају.</p> <p>Ђорђе засео у врху на миндерлук и р |
е, и тако чекају.</p> <pb n="237" /> <p>Разговарајући о свему томе, Симић и Крага плакали су и |
по стотину пута главу на коцку.</p> <p>Разговарајући се овако сам са собом, Милошу се чинило д |
дном собичку две женске и нешто се живо разговарале.</p> <p>Обадве женске биле су у српској нар |
последње ноћи, где су пуна четири часа разговарали непрестано, а на свршетку опет су осећали к |
брзо био готов.</p> <p>Још су се подуже разговарали, па се онда растадоше, обојица задовољни с |
вом, ту су се мало прихватили и дуго се разговарали.{S} После подне кренули су се за Драгићево |
живих ватрених очију.{S} Док су остали разговарали, он је немирно погледао час на једну, час н |
но у побочној соби, где су се поверљиво разговарали.{S} Кад се опет вратише у друштво, на митро |
" /> <p>Док су Карађорђе и Вујица овако разговарали, склоњени у колиби, мало подаље пред колибо |
седне наспрам њега и за дуго су срдачно разговарали.</p> <p>Везир је распитивао како је у народ |
и још неки.</p> <p>Ту се ручало, пило и разговарало.{S} Карађорђе је био особито расположен.{S} |
/p> <p>С Чолокантицом Карађорђе је дуго разговарао; запиткивао је о војводи, како му иде посао |
ове двојице, што пређоше, нешто се дуго разговарао насамо с оним што остаде у Банату.</p> <p>Ка |
свога рођена оца.</p> <p>Тако је Милош разговарао сам са собом, ходајући узбуђено по соби.{S} |
сила, умео бих и ја с Турцима друкчије разговарати.{S} Али шта да се ради, кад се све силом не |
ажавао и <pb n="56" /> брзо и јасно.{S} Разговетно се могло познати како облак за облаком наила |
> <p>— Духовниче, мени се чини да ти ја разговетно рекох: право те питам и хоћу право да ми каж |
овек био Карађорђу тако близу, да му је разговетно чуо дисање.{S} Главу му није могао видети, ј |
о чудо од хиљаду и више глава, ништа се разговетно није могло разабрати.</p> <p>Од градске капи |
ина, те се свачији разговор чуо јасно и разговетно.</p> <pb n="53" /> <p>Турци прво почеше расп |
p>Отац Мелентије одговори снуждено, али разговетно и одсечено.</p> <pb n="109" /> <p>— Мало му |
га за рукав и вели му мирно али сасвим разговетно:</p> <p>„Ти си убилац!{S} Гле како су ти рук |
ушен, кнез Сима ништа не чу, али Драгић разговетно познаде, да је то одјек од бурне, шумне гоми |
гов тумач.</p> <p>Чим се нађоше насамо, разговор се отпоче.</p> <p>— Важне вести, светли везире |
Карађорђеву поседаше и њих двојица.{S} Разговор је још с почетка био срдачан, али опет некако |
у да га чека, јер су ту склонитији и за разговор и за састанак и за све.{S} Но како је у петак |
тану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на разговор.</p> <p>С таком поруком Анта полети у Београд |
e unit="subSection" /> <p>Док се овакав разговор водио између ова два политичара, у другој српс |
tion" /> <p>Читав сахат водио се овакав разговор између два побратима, али без икаква успеха.{S |
на страну, и међу њима се отпоче овакав разговор:</p> <p>— Где је онај?</p> <p>— Ено га тамо у |
за момка, имао сам с господарем овакав разговор, он ми је Николу и препоручио и вели ми: „Узми |
лици није кадар испунити.</p> <p>Овакав разговор водио се још неколико тренутака.</p> <p>Најзад |
је то из његове главе или је имао какав разговор са својим господарем, тек он ми је први то пом |
ј ватре и међу њима се одмах отпоче жив разговор.</p> <p>Вујица — јер је он био овај напуштени |
а духовник и кнез одмах загазише у жив разговор.</p> <p>— Духовниче, да те нешто право питам, |
чак до кога је дошао Карађорђе, и његов разговор с војводама био је завршен.</p> <p>Од Чолак Ан |
човека који нас чека.</p> <p>На томе је разговор опет прекинут.{S} Тројка је јурила преко непре |
чека.</p> <p>Два пуна сахата трајао је разговор између Карађорђа и људи што се ове вечери беја |
та пажљиво сваку реч.</p> <p>Први му је разговор био то, да је упита шта она мисли о позиву кум |
лошевој.</p> <p>Више од сахата водио се разговор шта и како да се чини.{S} Реч „да се убије“ по |
тако је, тако — рече Карађорђе и окрете разговор на друго.</p> <p>Вечера је била брзо готова.{S |
а, но они су ћутали.{S} Турци продужише разговор сами међу се.{S} Говорили су полако, али, како |
је владала мртва тишина, те се свачији разговор чуо јасно и разговетно.</p> <pb n="53" /> <p>Т |
у а затим пређоше на присан пријатељски разговор.</p> <p>— Шта ће рећи Милош кад чује за мој до |
е једног-два часа, видећи да ни јело ни разговор не иде, гости се узеше разилазити.{S} Милош се |
прокошкали, вратише се опет на првашњи разговор, на односе између Ђорђа и Милоша.</p> <p>— Да |
ћи раменима.</p> <p>— Ујутру ћемо имати разговор с другом браћом што су овде.{S} Хесапим да нас |
ити, онда с њима ваља довршити започети разговор, пошло то глатко или рапаво.{S} Тако је мислио |
ош и пође да отвори врата, јер сав овај разговор водио се кроз прозор.</p> <p>Унутра у собу уђе |
одлучно и поуздано.{S} На томе се овај разговор и свршио.{S} И они убрзо пређоше на други.</p> |
арађорђе.</p> <p>На томе је свршен овај разговор, којег се Добрњац доцније тако често сећао.</p |
радио.</p> <p>На овоме се пресекао овај разговор с Врљом.{S} Говорили су још подуже, али о друг |
га одвикао.{S} Но, ово је управо празан разговор.{S} Која вајда Ђорђу од мога допуштања да се в |
и, и на томе се, у главноме, свршио њин разговор те вечери.</p> <p>Сутра дан била су важна саве |
а се одморе, па тако мало помало ушле у разговор.{S} Седеле су у мраку, јер се напољу тек бејаш |
сад задржао.</p> <p>— Узели се нешто у разговор с кнезом Аксентијем, о господару Ђорђу, па све |
е да се као људи разговоримо, од онаква разговора, како сте вас двојица отпочели, не може бити |
ља — рече Карађорђе.</p> <p>После овога разговора опет наста подуже ћутање.{S} Јела само упита |
.{S} Тако је и учињено.{S} После кратка разговора између Маврогена и Карађорђа, први се крене с |
добро за саму земљу.</p> <p>После овог разговора, Карађорђе чисто одахну, као да му се с груди |
ио и постајао све топлији.{S} А предмет разговора био је увек исти, све то, те то: жудња за Срб |
ази с висока чела старчева, према обрту разговора који се ту водио.{S} Ова последња хвала Милош |
и непријатељ Карађорђев.{S} Предмет тих разговора били су српски послови и ново стање у Србији. |
баш сад он је био некако добар, благ и разговоран.</p> <p>— Јело, о жено!{S} Што ме правдаш и |
<p>Баба Јана пажљиво је слушала све ове разговоре и ценила их на свој начин.{S} Слушајући како |
о, али нисам дошао у каву да водим таке разговоре.{S} Најпосле, мали смо и ја и ти, Ага-Џоне, д |
и слатко да ћерета, у те шале и у таке разговоре он никад није мешао своје озбиљне и крупне по |
н није био свикнут да слуша оваке дрске разговоре.{S} У пређашња времена није било у целој Срби |
двојица уклонише на страну да се о томе разговоре.{S} Одговори Вујичини били су неодређени.</p> |
ра ценити да ће кнез с њима имати важне разговоре.{S} Али, пре но што се почну заједнички онако |
највише квари.</p> <p>Прешав на обичне разговоре, Гитарић се маши торбе, те извади из ње погач |
ема куд и мора пристати да се састану и разговоре.{S} Док се све то удеси и Карађорђе ће имати |
пријатељима, а богме, и да се поверљиво разговоре о многим народним пословима.{S} Времена су би |
е на Балкану.{S} Него вожд је рад да се разговори и споразуме с њим — Милошем, па, ако не може |
ш право.{S} А наши заједнички послови и разговори остали су још пре шест година тамо у Србији, |
ове хладне мартовске ноћи.</p> <p>Живи разговори, весело ћеретање, занимљиве приче вриле су у |
unit="subSection" /> <p>Док су се оваки разговори водили у великој турској кави, онај Србин што |
аредбе шта ће и како урадити, и ти њини разговори никад нису имали сведока.{S} А Врљо је био ћу |
рђа, а у ушима и сад су јој звонили они разговори, што их је имала с њим ове последње ноћи, где |
је су сад сви од реда запали.{S} Сви ти разговори свршавали су се надом: ваљда ће и свемоћни ру |
су обадва остала пуна.</p> <p>И сви ти разговори, сва она страховања; оне тешке бриге, оне неж |
уде одсудан и решен.</p> <p>Пошто су се разговорили и обавестили о новцу и шта с њим ваља чинит |
ро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима разговорим што ме сад беде!{S} Али знаду и они све то, |
о.{S} А ја у два три маха, поумих да се разговорим о томе са самим везиром, да чујем шта би ми |
ок не дође господар Вујица, да се с њим разговорим.{S} А после ћемо све ласно.{S} А неће ни теб |
о тако лепо промислиш, онда хајде да се разговоримо озбиљно и пријатељски о једном послу.</p> < |
страшно, али онда дајте да се као људи разговоримо, од онаква разговора, како сте вас двојица |
право, готово имаш и право.</p> <p>Овим разговором бејаше изазван код Милоша нов ред мисли, у к |
отив бунтовних јаничара.</p> <p>У даљем разговору Вујица је наваљивао да одмах јаве Милошу за њ |
ње речи у дугом поверљивом пријатељском разговору...{S} И Јела се сад сећала свега тога, живо, |
се каква реч не би допадала.{S} У целом разговору Милош ни један пут није споменуо реч „убије“ |
ction" /> <p>Тако у живом и одушевљеном разговору, Карађорђе и Наум сиђоше Драгићевом трлу.</p> |
ла је много млађа и мања; она старија у разговору обично би јој рекла „ћеро.“ Тек су биле остав |
е обично бивао све набуситији и краћи у разговору.{S} Сад је било све другчије; видело се да му |
дима, али је понајвише времена провео у разговору с Наумом и у премишљању о великом делу које ј |
</p> <p>— Јест, — додаде затим — тако у разговору једном, ја му се пожалим на Црнога и он ми ре |
заштићавао оне погледе које је синоћ у разговору с Милошем од њега чуо.{S} Живо је цртао опасн |
ађорђе и преноћио с Наумом.</p> <p>Ту у разговору Карађорђе је открио Вујици цео план и намеру |
који му је служио уједно и као тумач у разговору с Грцима, Турцима и Арнаутима.{S} Наум је био |
аву, и опет је врат остављен слободан и разголићен, како кајиш не би сметао удару сабље.{S} Кај |
орак назад, изману и сабља се спусти по разголићеном врату Драгићевом.</p> <p>Изгледао је као д |
еликих разбуктаних огњева, наложених да разгоне сутон ове хладне мартовске ноћи.</p> <p>Живи ра |
аба и немирна светлост од лучи једва је разгонила густи мрак у оџаклији, где се огањ на камину |
ала се сивкаста магла коју је бура брзо разгонила.{S} У најбешњем трку коњ скочи и нестаде га у |
м ножем улетао у гомиле непријатељске и разгонио их као кобац нејаке тиће, све у славу имена ср |
заустави Драгић, чудећи се ко ли му то разгради колибу, јер још по издаље виде да неке даске л |
мало помогло.{S} Светина се за тренутак разгрне и уклони, али одмах затим, као оно бурни таласи |
ку; затим се прекрсти, пољуби оне мрве, разгрну жеравицу на огњишту и сасу их тамо све.</p> <p> |
ма да се ја разрачунам, млеко их српско разгубало — викао је књаз Милош.</p> <p>— И ја сам слуш |
крвава губилишта.</p> <p>Јањичари брзо разгураше гомилу и отворише пут осуђеницима.{S} Сви пог |
> <p>— Хоће ли крвник чекати бар док се раздани?</p> <p>— Једва сам, господару, замолио неколик |
служни сејизи приведоше коње, гомила се раздвоји и великаши окретоше у тврђаву.</p> <p>Док се с |
собичак, притворе Анту, а они се одмах разделе и сваки предузе улогу која му је још раније бил |
у буру, која их је немилосрдно цепала и раздирала.</p> <p>Била је мркла ноћ и све је било пусто |
а душевна трзавица, кад савест човекову раздиру најужасније сумње.</p> <p>— Стани, живога ти Бо |
ање дахира, што као перце игра у рукама раздрагане играчице, млада, висока женска изводи тешку |
еч изазивала је код обе стране све љућу раздраженост и заваду.</p> <p>Гуркајући се тако, Петар |
случај?{S} Ето, ту је чвор, који помози раздрешити.{S} Говорисмо отоич, ако је са знањем царева |
дрхтао од силна узбуђења.</p> <p>Петар раздрљи груди и стаде пред Цукића.</p> <p>Цукић је стај |
чи су му сијале из сумрака као два жива раздувана угљена жеравице, а грозничава унутрашња ватра |
авајући.</p> <p>Кад се и последњи гости разиђоше, Карађорђе је неко време остао наслоњен на мин |
та је с нестрпљењем очекивао да се људи разиђу, па чим остаде сам с кнезом Милошем, он устаде, |
S} Немојте се узалуд мучити!{S} Бежите, разилазите се, док није откудгод бахнула каква Милошева |
присутни представници власти почеше се разилазити.{S} Везиров заступник маши се руком у џеп и |
јело ни разговор не иде, гости се узеше разилазити.{S} Милош се жалио на главобољу; отац Мелент |
едно, па се после један по један почеше разилазити.</p> <p>Око поноћи Карађорђа и митрополита н |
сама душа, на срцу моме стоји огромна, разјапљена крвава рана — и то је све због тих страшних |
<pb n="127" /> она покажу своје страшно разјапљене ране, и стану те оптуживати да су по твојој |
онео — прошапута Драгић, па замуче пред разјареним убицом, који је зверски на њега очима стреља |
прекорима.</p> <p>Узалуд је он сам себи разлагао, како је тадашње политичко стање његова текови |
о била песма, што се кроз вечерњи сутон разлегала као последњи вапај препукла срца.</p> <p>Незн |
луве поља и дубраве, које су се до јуче разлегале од веселих песама наших; зар опет да замукну |
и.{S} Бурни узвици радости и одобравања разлегаше се на све стране.{S} Али у ову веселу грају и |
онако као кад неко шенлучи, па се онда разлеже танка, гласовита песма, праћена свирком зурла и |
аукаше и поодкидане, као слаби листићи, разлетеше се на све стране у страховитој ломњави и пуца |
ље клечале; некакав благ, срдачан израз разли се по њеном смежураном лицу и она прошапута.</p> |
рђе је наједаред осетио како је огромна разлика између њих и њега...{S} То нису више његови дру |
слонило на земљу, те се није могло лако разликовати, да ли облак силази с неба или се диже са з |
горњих мисли.{S} Он је јасно увиђао ову разлику између Марашлина прва говора и овога што говори |
ане.</p> <p>Али и Турци су правили неку разлику при извршивању смртне казне.{S} Велике зликовце |
ишту, па се за часак, као бурни таласи, разлише по целој огромној гомили и радосна граја, узвиц |
унт против Милоша.</p> <p>Из свију ових разлога, Милош је морао желети да Карађорђа једном нест |
ри.{S} С друге стране опет, Вујица је с разлогом излазио, како ће опасност тек онда бити највећ |
скоро пуна пола сахата.{S} Ту је Милош разложио Лисовићу све потанко шта му и <pb n="269" /> к |
ко; али опет зато, то нису били никакви разлози, јер ја не бих остао у земљи да се од Турака кр |
во је најбоље што је могло бити.</p> <p>Разлози Милошеви били су тешки.{S} Мелентије рече да би |
а.{S} Тек што заћутка узнемирену савест разлозима, као што су они што смо их мало час видели у |
теру, ако се јави потреба зато.{S} Тако размештене, кабадахије су очекивале даље вести и новост |
слио, а догађаји ће показати да та дуга размишљања нису остала без неких резултата.</p> <p>Међу |
еба, као гуји присојкињи, што пре главу размрскати!</p> <p>Док је Марко овако говорио, Цукић је |
равили као српска депутација, да измоле разна права за кнеза и за народ, па у том писму, између |
Она је имала ретку судбину да види три разна века.{S} Да живи у 17, 18. и 19. столећу, да надж |
а на смрт, који се био одметнуо и чинио разна недела.{S} Милош је знао да му је он поуздан, с т |
и агенти, који по народу муте, просипљу разна обећања и подбадају га да се буни.{S} Ту недавно, |
<p>Тако је било и данас.{S} Позвана на разне стране болесницима, она се јутрос кренула од куће |
рукама.{S} Смелост и успех често су две разне речи за једну исту ствар.</p> <p>Но како код Мило |
е пријатно ћеретао с Наумом и причао му разне ситнице из свога детињства, кад је још био слуга |
аче и куршуми синџирлије из два пиштоља разнели би груди Петрове.</p> <p>А то се најлакше могло |
као оно кад неодољива холуја дохвати и разнесе стог сламе.</p> <p>— Десет година ратовања јако |
но.{S} С тога је будним оком пазила, да разни српски, грчки и арбанаски емигранти, којих је тад |
је од Милоша носио најповерљивија писма разним српским војводама у Румунији и Русији.</p> <p>Та |
е би могао долазити у додир са Србима и разним изасланицима из Србије.</p> <p>У молби се набрај |
</p> <p>А они усијани челични шиљци, од разних искиданих мисли, један по један прожигали су њег |
ебама на Балкану.{S} С тога су родољуби разних народа балканских и трчали у Петроград, надајући |
на се јутрос кренула од куће рано и око разних болесника бавила се све до пред ноћ.{S} Тога дан |
на II, она је надживела владавину десет разних султана турских.{S} Ахмед II, Мустава II, Ахмед |
о као укопан, а пред очи су му искакали разнобојни колутићи, међу којима је било највише црвени |
носа.</p> <p>Па ипак сви ови људи, тако разнолики по свему, с једнаким интересом и примамом жуд |
а у практици она се појављују у безброј разноликих облика.</p> <p>Ако је истина, да су изреку „ |
ћ осећа како га тресу, трзају, кидају и разносе у комаде.{S} Једна ледена рука, као оштро жељез |
о, да је рад теби да се преда.</p> <p>— Разоружајте га! — рече кнез полако — прегледајте га доб |
а велику турску каву браће Бирагића, ту разоружао и повезао преко 15 турака, одузео им сав нова |
је мени добити у шаке, с њима да се ја разрачунам, млеко их српско разгубало — викао је књаз М |
де је лежао Карађорђе, тако, да је кроз разређене талпе јасно видео један део Карађорђевог тела |
о 2 сата по поноћи, а мрак се већ почео разређивати.{S} Негде дубоко у лугу беше се пробудио не |
ено је.{S} Небо се најпосле смиловало и разрешило од тога једну црну, невином крвљу преливену и |
парк калемегдански, тада је било пуста, разривена пољана, пуна камења, цигаља и других отпадака |
и, збаци кабаницу и онако седећки, упре разрогачене очи у ове немиле ноћне госте и упита зачуђе |
ова је глава изгледала страшна.{S} Очи разрогачене, светле, влажне, још живе очи; бих рекао и |
ла не би се Драгић жустрије окренуо.{S} Разрогаченим, закрвављеним очима он је зверао и тражио |
пав и промукао.{S} Почешће он се тргне, разрогачи очи, усплахирено звера по колиби, па му се оч |
носила као вистан.</p> <p>Карађорђевица разрогачи своје крупне ватрене очи.</p> <p>— А што, ћер |
ажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај озбиља не разуме, или се само <pb n="198" /> гради да ме не разум |
и се само <pb n="198" /> гради да ме не разуме, или ме можда и сувише добро разуме, више но што |
чудне и неразговетне речи, које нико не разуме.{S} Затим стане и ослушкује хоће ли проговорити |
м.</p> <p>— Несретник, несретник!{S} Он разуме чак шта и пси говоре — рече кнез Милош и пође да |
знаке, чији пророчански смисао само он разуме.{S} И ако је код Турака обичај да мирно говоре и |
не разуме, или ме можда и сувише добро разуме, више но што би и требало — мислио је Марашлија, |
леде Милошеве.{S} Њих су се двоје дакле разумевали.</p> <p>А Марашлија је збиља о томе мислио, |
би жуљио.“</p> <p>Паше су обично добро разумевали ову поруку из Цариграда, и нису чекали да им |
улити.“...</p> <p>Бар тако је Марашлија разумевао те погледе Милошеве.{S} Њих су се двоје дакле |
то обично звао „ширетлук.“ Он је и сад разумевао шта управо хоће Милош.{S} Он би радо изун од |
говорило махом грчки.{S} Карађорђе није разумевао тај језик, но уз њега је седео неки Наум Охри |
лупам главу?“</p> <p>Бар Милош је тако разумевао те погледе, па је од времена на време и он по |
н, сложан и заједнички.{S} То су одавно разумели сви истински родољуби балкански, и штогод раде |
утисак.{S} Но они у почетку као да нису разумели сав значај њин.{S} Тек су се постепено прибира |
ећемо сејати.</p> <p>— Ако сам те добро разумео, попо, ти од прилике велиш, као овако:</p> <pb |
p>„Дознаће се, разгласиће се, чуће се и разумеће цео свет, да је он намерно домамио човека и сп |
ају рода.{S} И тако, куме Вујица, добро разуми и знај:{S} Карађорђева глава или твоја; и на то |
а, и то два света који се више чак и не разуму.</p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао и то га је са |
Ти су интереси једнаки, ако се истински разуму.{S} Сам за се ни један балкански народ не може с |
и на његову главу.</p> <p>...„Убиће ме, разчеречити, растргнути, учиниће од мене триста чуда и |
он ти не би могао више добра желети.{S} Раја мора имати каквог старешину над главом од својих љ |
анчицу!{S} И то ми је тај рахатлук који раја ужива!{S} Али нека, везир је па му се тако може!.. |
рече, како он не зебе много отуда, јер раја ваљда не би била толико безумна да се за њима пово |
и, и мало по мало он постаје господар и раји и Турцима...</p> <p>— Да не да Алах! — чу се с нек |
о што је сад, јер им се све чини, да су раји много дали и попустили.</p> <p>Било је и оштрих го |
нез Сима устаде.</p> <pb n="80" /> <p>— Рајо, ако хоћете, можете се помолити Богу по своме зако |
ушали да дигну бунт међу мирном царском рајом, те ће им с тога бити главе одрубљене и истакнуте |
градски турски теферичи?{S} Гдје су оне рајске башче, што су се могле мерити са Бакчи-сарајем к |
, Раџо, какви је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће полијећу но приђе кад је Ск |
Какав ли је то мутавџија што чак тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у ч |
ли пренети и амо преко Дунава на српску рају.</p> <p>Везир махну главом и рече, како он не зебе |
је помагао избацујући земљу лопатом.{S} Рака је већ била ископана, а попа још не беше.{S} Поп В |
ше крмеће главе?{S} Но оне Милошу кваре ракам (рачун), те их он једну по једну поткресава.</p> |
утак на Љубићу кад оно полете ти и диже Ракетин разбијени добош, и узе у њега добовати да охраб |
/p> <p>— Е, на здравље ти побратиме.{S} Ракија је добра.{S} Знам да ћеш заспати од ње као обаје |
господару, ти ништа не пијеш, а ова је ракија тако добра, болан њоме да се лечи — рече Вујица |
господару, овде има вина, овде је опет ракија, а ено и натеге онамо за таванском гредицом — св |
Подај јој нека сркне још мало те вруће ракије, видиш како је то поврати — рече жена с лева.</p |
.</p> <p>— Остави ме, брате, није ми до ракије, сваки ми гутљај ево овде застаје — рече он пока |
Ту су сви момци ручали, напили се добро ракије, па око подне кренули за Паланку, а одатле ће за |
е.{S} Бар ћеш знати, кад те је побратим ракијом почастио...</p> <p>Рекав то, Гитарић устаде и р |
а примали су и цевчили вино, понајвише ракију.{S} Кад су се добро поднапили и коње мало одмори |
и пуштао од себе, онда нека дође бар до Раковице да се туна састану, а господар Ђорђе доћи ће м |
нареди да спреме коње, да изјашу бар до Раковице.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Међути |
е брзо врати и Драгић одмах поче копати раку, а синчић му је помагао избацујући земљу лопатом.{ |
био скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам био веома важан прелаз за сав тај крај и туда се во |
tone unit="subSection" /> <p>Прешав код Рама у Србију, Карађорђе је још те исте вечери кренуо д |
се заустављала скела што превози између Рама са српске и Молдаве с угарске стране.</p> <p>— Ово |
тао је замишљено.{S} Марко га дочепа за раме и сурово га продрмуса:</p> <p>— Хеј, момче!{S} Да |
284" /> <p>Крај себе, наслоњен на десно раме, Карађорђе као држи велики, у врх њега висок злата |
ма свога, распојас и босоног баца се на рамена своме добром коњу, који вазда чека спреман и опр |
уци као батину, он је носио преко десна рамена, пребачену на леву страну, некакву велику торбуљ |
ару, но молим ти се отвори, одвалише ми рамена ове торбуљаче.</p> <p>— Како прође од паса?{S} Ј |
аде и стаде онако, како обично стоји на раменима, те је изгледало, као да провирује из земље, к |
а шилтету у дну каве, диже главу, слеже раменима и рече:{S} Не знам ти ја ништа од те работе, А |
? — рече Карађорђе.</p> <p>Вујица слеже раменима.</p> <p>— Бог га свети знао!{S} Али, шта мисли |
но.</p> <p>Мелентије се притаја и слеже раменима — мучно је, господару мени бити судија твојим |
и!</p> <p>Анта виде шта је.{S} Он слеже раменима и уђе у мрачни преградак, у коме се једва нази |
?{S} Да ме убије?...</p> <p>Петар слеже раменима ћутећки.</p> <p>— А ко му је издао ту заповест |
и!{S} Време пролази.</p> <p>Петар слеже раменима.</p> <p>— О, јада мојих!{S} Ја не знам шта да |
че Милош најзад.</p> <p>Остали слегнуше раменима: — Види се да је био срдит кад је писао — прин |
p>— Па тако је — рече Мелентије слежући раменима.</p> <p>— Ујутру ћемо имати разговор с другом |
ком подржавао и подизао торбу да олакша рамену.</p> <p>Ушав у собу, он прислони пушку уз врата, |
јурио и кроз њу и дошао до Дунава према Раму, где је имао да се превезе у Србију.</p> <p>Узалуд |
, који је у то доба био скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам био веома важан прелаз за сав т |
у моме стоји огромна, разјапљена крвава рана — и то је све због тих страшних и несретних кажњав |
удима му је зјапила огромна, проломљена рана с црним, запеченим ивицама, низ које су још струја |
дака заосталих од оправке тврђаве.{S} С рана пролећа ту је бујао густ коров, који се на великим |
дом а тек ретко по некад, сува је још с рана пролећа.{S} Сејати у таквој њиви, значи ићи на сиг |
{S} После 5—6 месеци умре од послеђених рана на левом одсеченом уху, али подсмех и руга надживе |
6" /> само направила две дубоке, крваве ране, које су зјапиле једна крај друге.</p> <p>После ов |
к казним и сама себе.{S} Али оне крваве ране на срцу моме људске очи не виде и људи веле: „Ђорђ |
у да се једном смири, да преболе дубоке ране, које су јој и пријатељи и непријатељи хотимице и |
/> она покажу своје страшно разјапљене ране, и стану те оптуживати да су по твојој наредби она |
сположен.{S} Причао је неке догађаје из ране младости своје, још кад је као слушче Фаразлибашин |
ски устанак и овде је Карађорђу, још из ране младости, полако расла и сазревала велика мисао о |
јих јада, но још ви отуд похитали да ми ране позлеђујете, и да ме за само срце уједате.</p> <p> |
рчевито се трзао.{S} При сваком покрету ране су се још више отварале и крв је у млазевимо струј |
ачно избегао.{S} Ах, како да се ја тога раније не сетим!{S} Њега није требало тражити овде и ко |
ако, како ће за једно пола сахата свуда раније стизати од Ђорђа и Красиса, који су имали да кре |
гов стални момак.{S} Као што смо видели раније, он се и пре почешће налазио око Милоша, али сад |
краја.{S} Остао је Баћа да чује.{S} Ако раније сврше свратиће и он амо.</p> <p>— Па шта мислиш |
и на своју руку, кад се зна да ће се то раније или доцније прокљувити.</p> <p>Но и ако свет так |
та не казује кога има у одаји, и да што раније затвори хан.</p> <p>Још неко време светлуцао је |
: — Камо моје лепе среће, да сам ја још раније увидео ово што сад знам, па да сам се с Турцима |
ца је драо једно јагње.{S} Друго је још раније било спремљено и већ се пекло уз лепу жеравицу.{ |
ле и сваки предузе улогу која му је још раније била намењена.</p> <pb n="275" /> <p>Четворица с |
мислио на кнеза Симу, кога је хтео још раније погубити, но га пусти на молбу и наваљивање људи |
тале оне прилике, о којима је Милош још раније имао реч и погодбу с везиром, и Милош се сад на |
итељ и као његов анђео смрти.</p> <p>По ранијем договору, Карађорђе је имао после овога избора |
ађоше.{S} То није био нико други до наш ранији познаник Ага-Џон, скромни дућанџија, чије је дућ |
т и синула каква таква нада за повратак ранијих слобода из доба Карађорђевих и за ослобођење од |
бих успеха, али само толико да покајем ранију погрешку и да осигурам успех послу кога се лаћам |
Аранђела.</p> <p>Тога дана Карађорђе је рано устао.{S} Још се не бејаше ни расвануло, а он изађ |
ђе нађе будна и спремна Наума.{S} Он је рано легао и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њ |
lestone unit="subSection" /> <p>Било је рано у пролеће 1817. године.{S} После дуга путовања по |
ћи кратке, а дугачки летњи дан веома се рано указује на обзорју.{S} Тек ако је минуло било 2 са |
есницима, она се јутрос кренула од куће рано и око разних болесника бавила се све до пред ноћ.{ |
кренут те ноћи, али је, одмах сутра дан рано у јутру под јаком стражом одаслан у Београд везиру |
} Не верујем да је излазио кудгод овако рано — рече Чолак-Анта.</p> <pb n="247" /> <p>— Онда ја |
где више, где мање.{S} С тога Милош још рано с вечера понука госте да седну за пуну трпезу, и д |
ан освануо је 9 марта 1817. год. Још од ранога јутра гомиле света врвиле су тесним улицама с До |
уди...</p> <p>Ђорђе промукло рикну, као рањен лав, појми да се дигне и дочепа десном руком за б |
сече, у којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом у кнез Милошевој коњушни |
На њима је било нешто што те подсећа на рањену зверку, коју су дуго и дуго немилосрдно гонили, |
Перо, дај амо твоје оружје рече Цукић, рапавим, испрекиданим гласом, гушећи се управо од срџбе |
/> <p>Један од коњаника, упита стражара рапавим, набуситим гласом, је су ли они момци господаре |
песница маше се против њега, а хиљадама рапавих гласова вичу: доле с убицом, убите га, растргни |
дрве му се широко отварале, а реч му је рапаво запињала у гуши.</p> <p>Духовник виде да је и не |
започети разговор, пошло то глатко или рапаво.{S} Тако је мислио Милош у себи и опет се окрете |
.{S} Тако исто и у гласу било је нечега рапавог и суровог, што ти чисто уши пара.{S} Подупирући |
њеву је било трке.</p> <p>Тек се бејаше расвануло, а пред Чолак-Антину кућу стадоше господска к |
е је рано устао.{S} Још се не бејаше ни расвануло, а он изађе до на извор са својим верним Наум |
около забеласаше се предмети у јутарњем расвитку.</p> <p>Ватра у колиби догоревала је, и дуго н |
а одјекне чак до атинске голе равни, до расејаних острва по грчком Архипелагу, и дуж целе белом |
S} Везир је простране руке, он оберучке расипа, па мисли да се тако то лако и зарађује.</p> <p> |
унутра у одаји читава гронтуљица жижака расипала је благу светлост по раскошној, источњачки сја |
љавана је са два жишка, која су по соби расипала жуту, прљаву али доста јаку светлост.</p> <p>Б |
ог и суров; да сам убијао људе, палио и раскопавао домове, истребљивао читаве породице.{S} Прст |
<p>— Јес, кажњавао сам, убијао, палио и раскопавао куће, истребио сам читаве породице, али сам |
аједаред коњ се зауставља, а јахач тада раскопча груди, обнажује пред олујом срце своје, после |
одмах отпочеше припрему.</p> <p>Прво им раскопчаше одећу и одголитише вратове. <pb n="84" /> По |
обазре, грчевито дочепа секиру, мало се раскорачи, измахну и из све снаге лупи Карађорђа ушнико |
м крвљу.{S} Он је волео миран, мекушан, раскошан живот, харемска посела и дуге ноћне теревенке, |
сјај и богатство Марашлија је био голем раскошник.{S} Сви огромни приходи београдског пашалука |
ца жижака расипала је благу светлост по раскошној, источњачки сјајно украшеној дворани.{S} Мара |
агословено пролеће да отопи снегове, да раскрави ледену кору, да врелим љубавним дахом загреје |
кој околини, обигравајући све друмове и раскрснице и заустављајући свака путничка кола „да у њи |
омањи пропланци, где су насељена села и раскрчене утрине за њиве и ливаде.</p> <p>Неки Драгић В |
слушкивати ову нејасну грају.{S} Она је расла; сад је била налик на тисућу људских гласова који |
а та мисао.{S} Доцније, она је све више расла.{S} Најзад, она се тихо сталожила у дубини његове |
Карађорђу, још из ране младости, полако расла и сазревала велика мисао о свесрпском ослобођењу. |
устави се пред дућанићем, пред којим су расла два огромна јаблана.</p> <p>— Овде је дућан, а ку |
p> <p>Ђорђе засео у врху на миндерлук и распалио чибук тако, да се скоро не види из дима.</p> < |
</p> <p>Карађорђе застаде, преко његова распаљена погледа као да прелете лак, влажни облачић, п |
етар већма утишавао они су се све већма распаљивали и свака његова помирљива реч изазивала је к |
сим већ три месеца; скоро ће се на мени распасти.{S} Цело ми је покућанство она тиква за воду, |
који су ту створили снажно средиште за распиривање духа слободе и духа буне и устанка за свето |
е велику ватру мало подаље од колибе, а распирише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и Вујица.</ |
агенти, који подбадају народ у Србији и распирују неред и немир.{S} Све те каламутње од тебе по |
Петрограда, <pb n="238" /> сви су жудно распитивали шта се тамо мисли, и да ли има каквихгод из |
ића и друге главније људе из Србије.{S} Распитивао је шта ли они мисле, чему се надају, да ли п |
ре опет тамо врате.</p> <p>Карађорђе је распитивао за остале војводе што су живели у Кишињеву и |
су срдачно разговарали.</p> <p>Везир је распитивао како је у народу, па уз реч упита и то, какв |
</p> <pb n="53" /> <p>Турци прво почеше распитивати Ага-Џона, каква су то двојица што вели да с |
ело да му то ништа не треба и да све то распиткује језик само, а памет је отишла бог свети му з |
S} Чуо си ваљда како једнако поручује и распитује, бирајући згоду за повратак — примети Милош.< |
рик какве тице, коју је у недоба штогод расплашило с гнезда; час је опет неко неразговетно шумо |
> даском, али он се трудио да по дисању распозна спава ли Карађорђе или не, и брижљиво је ослуш |
ки је знао тако, да га нико не би могао распознати да није рођени Влах.</p> <p>По распореду Мав |
осте, али их у сумраку није могао добро распознати у лицу.{S} Само му је један од њих јако пада |
опле постеље, бежи из мирна дома свога, распојас и босоног баца се на рамена своме добром коњу, |
{S} Он би био као неки војни диктатор и располагао би неограничено у свима чисто војним стварим |
м гредицом — све је ово божије па ваше, располажите као у својој рођеној кући — рече кмет Стоја |
> <p>Добрњац је био крупан, плав човек, расположен и врло речит.{S} Прогнан из Србије, он се би |
ли што бити од устанка и како је народ расположен за нову борбу.</p> <p>У први мах Карађорђе с |
ш обично звао кад је истински и срдачно расположен према њему, и кад му више не говори као госп |
Целога тога дана Карађорђе је био добро расположен.{S} На путу за Драгићево трло он је често за |
азговарало.{S} Карађорђе је био особито расположен.{S} Причао је неке догађаје из ране младости |
ретање, занимљиве приче вриле су у овим расположеним гомилицама око великих огњева.{S} Неки су |
а.{S} Марашлија га је дочекао љубазно и расположено.{S} Понудио га је да седне наспрам њега и з |
ко мазнуо каквом цепаницом? — упита он расположено.</p> <p>— Није, господару, но сам нешто заг |
чему носити похаране паре — рече Милош расположено.</p> <p>Изнурен и намучен тегобним, ружним |
које ми се указује, кад ми се ставља на расположење толика војска царска.{S} То је највећа мило |
поуздања у своје људе, ја ти стављам на расположење целу моју војску, а ако буде потребе, ја ћу |
решење, но главно му је било да испита расположење код људи од утицаја, како би се унапред мог |
, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз тако расположење, позиви Милошеви и његова уверавања, како г |
билачке руке.</p> <p>Тако се ето мењало расположење Милошево.{S} Тако је он бивао према прилика |
ојих је његов говор збиља изазвао сетно расположење.{S} Сад опет прихвати реч живо и енергично: |
</p> <p>Да сутра упадне у Србију, према расположењу какво је у народу, Карађорђе би нашао пуно |
вас, који ће поћи у град, стојим ја на расположењу, кадгод заповедите.</p> <p>Карађорђе није г |
Он нека заповеда, цела му је кућица на расположењу, а ту је и дечко да га услужи.{S} Другоме о |
едан и самац, а ти имаш толики народ на расположењу, па би било јазук и грехота, да се ти још њ |
јлакше могло десити у оваком узбуђењу и расположењу, у каквом се Цукић сад налазио.{S} Па опет |
то се све око мене врзе.“</p> <p>Таквом расположењу Карађорђевом помагало је и само држање Вуји |
спознати да није рођени Влах.</p> <p>По распореду Маврогени и Наум имали су да иду напред тако, |
три недеље Милош се бавио у Крагујевцу, расправљајући многе важне народне послове, који су му с |
су цео дан на коњима, јурећи по сеоским распутицама, гудурама и густим гајевима и шибљацима, та |
шне, али оне су једине биле кадре да од распуштених народних гомила направе уредну, послушну, д |
/p> <p>На врху га дочека човек повисока раста, просед, крупних бркова, а избријане браде.{S} На |
<p>За мало па у кућу уђе човек повисока раста, књаз га дочека, њини се погледи сусретоше и неко |
ре омален скукуљен старац.</p> <p>Ситна раста, веома црне боје, а грдно мршав и спечен, овај је |
о персиско шилте, седео је човек средња раста, јака састава и окрушасте снаге.{S} Могло му је б |
Јоргаћу.</p> <p>То је био човек средња раста и средњих година, али веома отмена и јуначка изгл |
Из њих изађоше два човека, један средња раста, а други необичне, огромне висине.{S} Обојица су |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Растав се с Антом, Милош је одмах био позвао Николу, на |
прерубити кост и рскавицу; исећи жиле и раставити главу од трупине; како ће куљнути крв, како ћ |
аза.</p> <p>Хућући и уздишући, Милош се растаде са својим доглавницима и рече да се нађу на мет |
ет се нису могли погодити.{S} Шта више, растадоше се готово срдито.{S} Марашлија је тражио хиља |
ош су се подуже разговарали, па се онда растадоше, обојица задовољни с постигнутим резултатом, |
а даље моја је брига.</p> <p>На томе се растадоше.{S} Вујица се врати у колибу Карађорђу, а Ник |
чекања кад ја дођем.</p> <p>На томе се растадоше.</p> <p>Старац се врати, а Карађорђе се упути |
што ће ми друштво?</p> <p>Изљубише се и растадоше.{S} Сахат доцније Драгић је био већ пред Мило |
атеља, с којима се тужни певач за навек растајао.{S} А на крају свакога одељка, песма је, као с |
оћ!</p> <p>На тим речима Вујица и Ђорђе растали су се после прва њина састанка.{S} Карађорђе је |
су Срби оштетили.</p> <p>Тако су се они растали с узајамним прекорима.{S} Два дана доцније Мило |
ије војводе његове.</p> <p>Тежак је био растанак.{S} Остављали су домове и огњишта своја, остав |
сада је ево дошло доба, да се са свима растане, да све остави, да никад више не види она мила |
а Карађорђе и Наум отпутовали су.{S} На растанку жена га пољуби у руку, а он јој рече само:</p> |
послужи, у колико му устреба.</p> <p>На растанку Милош му пружи некакво мало црно стакленце, по |
учно да ће тренути целе ноћи.</p> <p>На растанку с гостима Карађорђе је говорио да <pb n="243" |
дана пријатеља.{S} На томе се те вечери растану.</p> <p>Сутрадан, лицем на св. Павла, код пивни |
је те ноћи Вујица за Паланку, пошто се растао с Карађорђем.{S} Целог пута мориле су га свакоја |
следњи пут видео и тако се последњи пут растао с оним повесничким местима, где је први пут заче |
песма вели: да се може чути „како трава расте.“ И песма право вели.{S} Кад се у пролеће буди, п |
ке руке.{S} Зар ви не видите како Милош расте из дана у дан, док наш везир бива из дана у дан с |
<p>Али тај облачак наједаред поче нагло расти и ширити се.{S} Бивао је све већи и већи и све цр |
после приседе на траву, између великих растових жила и наслони се на <pb n="283" /> широко, ма |
а врата.{S} Но врата су била од дебелих растових дасака, и није их било лако отворити ни разбит |
pb n="283" /> широко, маховином обрасло растово дебло.{S} Тако наслоњен Карађорђе у два три мах |
од њих јако падао у очи својим огромним растом и својим чудним понашањем.{S} Чим је ступио на с |
Милош је осећао да му свака та реч као растопљен челик капље на само срце.</p> <p>Но у тај мах |
гласова вичу: доле с убицом, убите га, растргните га.“</p> <p>...{S}Хиљадама руку маша се за њ |
и, бацали живе људе да их дивљи зверови растргну, у опште, тражили начина да учине убиство тежи |
лаву.</p> <p>...„Убиће ме, разчеречити, растргнути, учиниће од мене триста чуда и триста брука |
> <p>Старчић је жустро погледао по оним растуженим и забринутим лицима, код којих је његов гово |
итав поток од песме, која се као мирис, расу по зеленом лугу и оде далеко, далеко кроз свечану |
утини свашта рекнем, али зар ја не умем расудити, како је њему јадном у туђем свету, и како је |
уже; купио је полако мрве што се бејаху расуле по његовом крилу и сабираше их све у леву шаку; |
<p>Млади Турчин сркну два три пут убрзо расхлађени дим из наргила, погледа унаоколо испод очију |
а балкански народи сами, на свој ризик, расчисте своје рачуне с Турском, без мешања и утицања с |
ратове кад се угледнији људи спремом за рат компромитују у очима Турака, па се побоје за главу |
вати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљивао овај |
а га учини славним и страшним, а кад се рат свршио, кад је звека убојна оружја престала, Цинцин |
в обичај никад није био да друге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, кума Мило |
пошту, како је велики Цинцинат у време рата облачио свој ратнички оклоп, узимао убојни мач и с |
енска земља.{S} Она је колико јуче била ратна савезница Русије.{S} Русија и данас води велика р |
{S} То нису више његови другови, његови ратни помоћници, људи који деле са њим зло и добро, кој |
а и учасника и проглашује да и последњи ратник има право да га убије. <pb n="174" /> Али тако и |
вањем на оседеле, у љутом боју опробане ратнике српске, и нарочито су тражили везе и додира с њ |
е, Наум се био упознао са свима великим ратним успесима српским, знао је места где се што догод |
му одрече послушност.</p> <p>У опасним ратним временима строга војна дисциплина једини је спас |
у себе саму, те усред својих негдашњих ратних другова и личних пријатеља, он се некако осећао |
породицу своју.</p> <p>„Негдашњи крвави ратници претворили су се сад у мирне грађане, који се с |
чиниле све војводе наше.</p> <p>Велики ратници у борби и јуначком окршају, они су се претварал |
авала убојна звека оружја, те су српски ратници могли мирно отпасати своје светло оружје и свој |
пада нежном женскињу исто као и суровим ратницима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док с |
и живље — и то је била за народ читава ратничка школа.{S} Па опет какву је муку имао Милош, ка |
ћеш отворити четворе очи, а твоји стари ратнички другови само док чују за твој долазак, мислим |
лики Цинцинат у време рата облачио свој ратнички оклоп, узимао убојни мач и стављао се на чело |
сати своје светло оружје и своје крваво ратничко руво, заменити скромним грађанским гуњићем или |
чудно је одсјаивао на строгом и суровом ратничком лицу Ђорђевом.{S} Он диже сад обадве руке и п |
ји би за њим потегли, да поново окушају ратну срећу.</p> <p>Чим су нешто мало незадовољни с Мил |
у жудњу да што пре и сами окушају своју ратну срећу.{S} Но видећи да код Милоша не могу учинити |
по ту цену могла се добити сложна помоћ ратоборне Србије.</p> <p>И Грци су доиста веровали Ђорђ |
тају.{S} Тефтиши су бивали обично после ратова, кад многи од страха утекну у хајдуке, а и пред |
особито у случају каквих буна, нереда и ратова.</p> <pb n="195" /> <p>Да се сутра зарате Руси с |
знесе стог сламе.</p> <p>— Десет година ратовања јако је уздигло војнички дух народни — продужа |
ктичној школи Карађорђева деветогодишња ратовања.{S} Многобројне српске војводе, четници, барја |
е, истина, чим се ти појавиш у Шумадији ратовање ће опет планути, а нико не зна где му је крај, |
, која је имала читаву војску спремних, ратовању вичних бораца, васпитаних у практичној школи К |
ју и брзо шире.{S} Ту се прича о скором ратовању, о доласку руских царских људи амо у народ, и |
ги од страха утекну у хајдуке, а и пред ратове кад се угледнији људи спремом за рат компромитуј |
е убијати људе.</p> <p>Да не говоримо о рату, где је убијање на гомилу дотерало до правога савр |
и поједем.{S} Пут је широк, а ви можете рахат проћи да о мене не запињете.{S} Нећете ли то, онд |
бејаше повукао у своју спаваћу собу, и рахатлисао се, али још се није спремао да легне.{S} На |
у срећни и задовољни и да уживају сваки рахатлук, који им је милостиви цар поклонио.{S} Његова |
ликога падише да свак ужива овај царски рахатлук у његовој огромној царевини у којој никад сунц |
ио и прегазио Коџа Милош.{S} За садашњи рахатлук поглавито треба благодарити њему, Милошу, и св |
уни, чиме би покварила сав свој садашњи рахатлук.</p> <p>Милош се слагао у томе с везиром, али |
рско господство, и гдје ли наш пријашњи рахатлук?{S} Усред Биограда наше богомоље стоје опале и |
едну липову гранчицу!{S} И то ми је тај рахатлук који раја ужива!{S} Али нека, везир је па му с |
квој прилици побунити се неће, само ако рахатлук имао буде“.</p> <p>Даље, у писму од истога дан |
а и што ли везира?{S} Каква смо добра и рахатлука од њих дочекали?{S} Зар не видите ви кудер ов |
и по души, сме ли се упустити ово мало рахатлука што га сад имамо и што се <pb n="99" /> тако |
а их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског криворепог духовника?</p> <p>— Побих оне боса |
шњења пазар је прекинут.{S} Милош ће на рачун оштете Турака положити везиру у року од године и |
ке људе, јер од њега Турци прво и траже рачун, а београдски везир одмах га почне гледати попрек |
, руски цар то да не пусти?{S} Његов је рачун један.</p> <p>Ако буде напредка, он ће доцније пр |
ака које је Врљо побио.{S} Пошто је тај рачун ухваћен, један део упљачкана новца, на згодан нач |
ће главе?{S} Но оне Милошу кваре ракам (рачун), те их он једну по једну поткресава.</p> <p>Срби |
а нас данас знају и што Турци воде нека рачуна о нама, то од прве до последње све је Вождова те |
а Русије.{S} Русија и данас води велика рачуна о Србији, и стара се свакојако да очува и учврст |
тов да <pb n="101" /> одговарам и дајем рачуна и Богу и људима — јер сам уверен да сам радио за |
сно, с планом и после чистих и сведених рачуна са својом савешћу.</p> <milestone unit="subSecti |
но и људи озбиљнији то прихватају; све рачунају не би ваљда они то смели чинити сами на своју |
</p> <p>Мудре вође народне грчке ствари рачунале су правилно, да ће Грци угазити у борбу са све |
а — живот свој...{S} Данас је петак.{S} Рачунам да ћу у Србији бити у идућу среду најдаље.{S} Д |
е сме ни он против воље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни ти господару дошао о својој глави.</p> |
о је и мени долазило на ум.{S} Но после рачунам, да он то не би смео сам.{S} Особито, док је јо |
леда наше српске интересе, ја му то пре рачунам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то говорити о г |
ало луда.</p> <p>— Не знам, ја ка’ тако рачунам у својој простоти; бар ја бих тако с њим радио. |
мо, не бих могао више и боље желети.{S} Рачунао сам: нека буде добро земљи, па ће бити добро и |
ли у опште да улази у ову преписку.{S} Рачунао је, да Ђорђе може и одбити његову понуду, па би |
овек, он је био жудан боја и мегдана, а рачунао је да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Кара |
им сам овако потеран амо...{S} Само сам рачунао, да ће то свршити онај трорепи царски измећар у |
Милош.{S} На српску снагу он није могао рачунати.{S} Па шта му је друго остало, него да прибегн |
био ко Русима веровао.{S} Од њих можеш рачунати само на оно, што имаш у рукама, а њина обећања |
је!{S} Теби се све чини неверица.{S} Ти рачунаш како су радили други и како би требало да се ра |
оди сами, на свој ризик, расчисте своје рачуне с Турском, без мешања и утицања страних држава.< |
околини Кишињева, где има да сврши неке рачуне с једним пријатељем, па ће после опет натраг у Х |
гоме крају седео.</p> <p>— Море, болан, Раџо, какви је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад т |
ве.</p> <pb n="51" /> <p>— Кажу, болан, Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цук |
нула буна, која је већ била спремљена и раширена у шест нахија.</p> <p>Од кад се Милош помешао |
и његова уверавања, како га народ чека раширених руку, нашли су приправно земљиште код Карађор |
етела је равницом као оно ластавица кад рашири своја вита крила.{S} Јелена је стојала тешко зам |
ао кукавица.{S} Та, болан људи — Драгић рашири обадве руке и страшним ватреним погледом стрељао |
грозничава унутрашња ватра беше му јако раширила обе зенице.{S} Цело лице било је тако омршавил |
еђутим, тројка већ стиже у град; крајње раштркане куће по румунској махали већ су настајале; и |
у данашњега парка калемегданског био је рашчишћен и поравњен круг, спремљен за губилиште, где ћ |
д живе ватре, да се међу Турцима што не рашчује, те да крену на ме потеру, која би досадила и м |
} Али чим се дозна за њега, само док се рашчује по народу да је Црни ту, све ће њему поврвети, |
куда ћу после ја, кад се за то дозна и рашчује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; ко вас држи? — |
ло, за долазак Карађорђев већ се бејаше рашчуло међу поверљивијим људима, и неколико пријатеља |
и целој околини.</p> <p>У Пожези био се рашчуо на далеко неки Суљага <pb n="137" /> Чимбарлија. |
добро, слободно ти је да се послужиш и рђавим, неваљалим средством.{S} Да би спасао тисуће, сл |
ачено семе.{S} Истина, може бити и тако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, али то је г |
да ме ви овде мрцварите, јер какве сте рђе, не умете љуцки посећи чак ни мирна, везана човека! |
море, како?{S} Зар су код тебе, ђаурска рђо, свијетли везир и твој кнежић Милош једно исто, те |
ије и окупљао се на пољаници где је сад Реалка и гостионица „Српски Краљ“.</p> <pb n="78" /> <p |
аре на колац, или га обесе ченгелима за ребра, па га тако оставе док не издане.</p> <p>Али и Ту |
а.{S} Отац Мелентије много је говорио и ревно је заштићавао оне погледе које је синоћ у разгово |
иљ да се за у будуће Европа обезведи од револуционарних испада из Француске.{S} Све то Карађорђ |
ћи свој проналазак пред доличним скупом револуционарних патриота рекао је:</p> <p>„Господо, ова |
н је старешина свима осталим.{S} Кад он регне и каже им: „ово је наш човек, не дирајте“ — неће |
султану и своју тврду одлуку да одржава ред у земљи, а то му је давало нову снагу да што живље |
Голема нужда гони кнеза Милоша да чува ред и мир у земљи.{S} Војвода Добрњац рад је да помогне |
понова осећао да је опет дошао на њега ред, да он први поведе коло, да он први коракне, и да о |
више пута, синовче, и опет ти велим: за ред у народу одговараш ми ти, и како је пре било, тако |
лободне према Карађорђу.{S} Он јамчи за ред и мир у народу, а с Карађорђем што учини да је учињ |
азговором бејаше изазван код Милоша нов ред мисли, у које се по најчешће мешала помисао, како б |
кад се он крије и неће да се каже, није ред ни ја да га изазивам силом.</p> <p>Све се ово десил |
е реши и проговори.</p> <p>— Можда није ред да о овим стварима говорим с тобом, са женом.{S} Ов |
своје наћве и не мешај се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопаснијим приликама он је остај |
Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српска ханџа |
е.{S} Он, кнез Милош, одговара за мир и ред, и он ће сам похватати бунтовне вође, и опремити их |
ми поручује: „ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, погуби ову двојицу.{S} Опростиш ли им, ја |
жалили да им Турци отимају читав један ред дућана на Стамбол капији.</p> <p>Сад су Турци понов |
еко народне канцеларије, као што је био ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, појешће и |
лагано, стопу по стопу.{S} И ако су два реда јаничара опасивала осуђенике, светина се опет зато |
о спреми за нову буну, па да их све од реда исеку, побију и поробе.{S} Том кострешењу турском |
е за жалосно стање у које су сад сви од реда запали.{S} Сви ти разговори свршавали су се надом: |
е Милош.{S} С грдном муком увео је мало реда у земљи и колико толико зауздао Турке.{S} То сад т |
/p> <p>У римској историји износи се као редак пример, достојан да се преда и најдаљем потомству |
мрачна и ужасна за Србе; ја сам гледала редове на коље набијених мученика српских, и видела сам |
напред да просецају пут, кроз сабијене редове радознале светине.{S} Њини плахи коњи на махове |
але и одобравања чуше се прво у предњим редовима, најближим губилишту, па се за часак, као бурн |
рохотом се насмеја, што је код њега и у редовним приликама била реткост.</p> <pb n="255" /> <p> |
ар <hi>50</hi> глава.{S} Загледао ју је редом, почињући од петице па идући горе врху.{S} Његово |
и склонио.</p> <p>Почев тако, Милош је редом испричао везиру све најглавније о Карађорђу, наро |
рац, тутњаће страховите буре, низаће се редом годишња доба, падаће студени снези, изумираће цел |
то је прво сам дуго ходао по оџаклији и редом један за другим мерио и оцењивао факт за фактом, |
обођењу.</p> <p>И Карађорђе узе бројати редом све оне косе и шумовите брдске главице, што су на |
номад Цукићеву, а сад ћеш наше, па тако редом док и тебе једном не удави људска крв.</p> <p>Док |
ришћанској страни.{S} А што он, у првом реду, гледа наше српске интересе, ја му то пре рачунам |
премати да Карађорђа дочека.{S} У првом реду, ваљало је да извиди како стоји ствар код Марашли- |
а зарате Руси с Турцима, они би у првом реду апеловали на Карађорђа и њега би истакли као вођу, |
ама његовим,</p> <p>— Ја не умем све по реду да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми говори |
/p> <p>Марашлија се саглашавао да би по реду он први требао да зна штогод о томе, али је допушт |
ем га нагна да каже све како је било по реду па се онда пусти у потеру за Чимбарлијом.{S} Нађе |
е у вис.</p> <p>— Тако!{S} Сад је све у реду — рече Гитарић и залупи врата на колиби.</p> <p>Дв |
ја присојкиња.</p> <p>Сад је било све у реду и готово, џелат је очекивао само да му се даде зна |
дна, јер је ево умео да умири и одржи у реду једну непокорну, бунтовну покрајину, која се до са |
о је кнез у себи.</p> <p>Пасош је био у реду и путници се незадржано кренуше даље.{S} Пошто они |
Маврокордати, а после, кроз читав век, ређали су се на њему богати Грци.</p> <p>С господарем п |
ашама и кадифли ћебетима, по којима се ређало много сваковрсно оружје.</p> <p>Велика земљана п |
под притиском друштвених прилика а тек ређи појединци врше прописе ове изреке свесно, с планом |
оме ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на режњеве исећи.</p> <p>— Јао, Свети Аранђеле, зар си нам |
ало.{S} Новаковић прилупи врата, намаче резу и удари катанац, па оде.</p> <p>Овај Никола Новако |
о врат.{S} Сабља није погодила по првом резу, већ мало више, те је тако <pb n="86" /> само напр |
ла веома оштра и трајала пуна три дана, резултат је био никакав.{S} Карађорђа је нестало, као д |
г командира, који је лично одговарао за резултат потере.{S} Али и ако је потера била веома оштр |
час зивкати скупштину.</p> <p>Но општи резултат саветовања био је ипак веома повољан за Милоша |
изабран једногласно.</p> <p>Кад је овај резултат објављен, скуп је поздравио новога изабраног в |
а дуга размишљања нису остала без неких резултата.</p> <p>Међутим, Врљо је од тога доба остао к |
тадоше, обојица задовољни с постигнутим резултатом, у коме је сваки гледао своју личну корист.< |
ле дуготрајње загушљиве јаре.{S} Голема река, широко тихо Дунаво, ћутећки је ваљало на ниже огр |
да вас повезем?</p> <p>Анта се захвали, рекав да има још нешто мало да нареди чељади код куће, |
је побратим ракијом почастио...</p> <p>Рекав то, Гитарић устаде и рече јасно:</p> <p>— Збогом, |
прваке.{S} Он се није много правдао.{S} Рекао је само, да се послови морају брзо отаљавати и да |
, јамачно би и они устали на оружје“. — рекао је Ипсиланти једном пријатељу, колико тек да пола |
и да идем ја да донесем његову рођену — рекао је срдито Лисовић.</p> <p>— Тако и да се чини — п |
оличним скупом револуционарних патриота рекао је:</p> <p>„Господо, ова моја справа за сечење гл |
би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао искрено и од срца.{S} Ово одобравање духовниково |
ио:</p> <p>— Чиниш 'волико, ниси му све рекао.{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ја поручујем, |
сечно, али по његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свршено.</p> <p>После |
сва спољна врата.{S} Затим је Карађорђе рекао жени да никога не пушта у кућу, а нико јој ваљда |
га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само онако узгред пошто би желео да се Вујица опе |
од њега, а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити најдаље за 3-4 дана.{S} Међутим, |
онога тренутка задовољно склопио очи и рекао бих да умирем као најсрећнији човек на свету.</p> |
Верујем ти!{S} Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати старе војводе и |
би господар мењао своју намеру?{S} Мени рекао једно, а сад по теби поручио друго!</p> <p>Марко |
е Милош. — Спремај момке као што сам ти рекао, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш се одм |
шта да чине с Карађорђем, кажу да је он рекао:</p> <p>„Чините с њим то, што се чини с прасетом |
са самим везиром, да чујем шта би ми он рекао, те некако баш не могадох.{S} Не хтеде реч да ми |
ја сама силом умешала, он би ми обично рекао: „Гледај своје наћве и не мешај се у што ти није |
те ни за тебе што си се уклонио.{S} Што рекао покојни Ћурћија, није човек врбовина па да се на |
ко слушати.{S} Мало час је светли везир рекао да с Ђорђем треба поступати као с хајдуком, ако с |
поручивати друго нешто, кад је теби већ рекао једно.{S} Немој лудовати, но говори што те питам, |
чене, светле, влажне, још живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, да још в |
умњиво ово врдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао да се овде нешто плете...</p> <p>Карађорђе махну |
њи чамац? — рече Јован.</p> <p>— Ја бих рекао да их је троје — примети кнез Максим, који такође |
се боје за своју главу.</p> <p>— Не бих рекао да је Милош страшљив.{S} Био је у толиким бојевим |
ума Ђока заповеда, ја речи једне не бих рекао, нека опет он узме власт у руке и нека наређује, |
у Ђорђе је био кратак и сух, готово бих рекао набусит.{S} Но зато је опет из сваке његове речи |
планине кроз коју није прошао, ни једне реке коју није бродио или на којој <pb n="18" /> се ниј |
кад би куљнули таласи какве страховите реке од самог мрака и густе, збијене таме.{S} И сва та |
{S} Тако јурећи, коњ долете до на обалу реке Груже.</p> <p>Доле је стајао страховити амбис у ко |
ја сам се молио Богу.{S} После ми наја рекла да пољубим земљу; вели, пољуби сине слатки, ево о |
; она старија у разговору обично би јој рекла „ћеро.“ Тек су биле оставиле посао, који су дотле |
и је Милош пресече.</p> <p>— Ама зар то рекла она дртина!...{S} Зар...</p> <p>Но кнегиња Љубица |
и много година доцније.{S} Обично би се рекло за неупутна и обесна човека:</p> <p>„Море, бога м |
војим противницима, те се свак бојао да рекне добру реч за Карађорђа.{S} Кад су Н. Ичка упитали |
нишани.{S} Сад је требало Милош само да рекне:</p> <p>„Па ако је до новаца стало, светли везире |
е или да даде жени времена да што и она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и нет |
Да узмем на се одговорност, да се после рекне како је Ђорђе од моје руке погинуо то не могу и н |
итли тешка претешка болест, па да ти се рекне, како нема друге помоћи, но да се исповедиш духов |
ој гробници нашој, да нас види и да нам рекне последње збогом.{S} Кад твоји топли зраци опет си |
штај и радо би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њега тих речи не |
срца!{S} Човек без срца!{S} То се често рекне али, у истини, мало је таких људи.{S} Ја сам прек |
бодно је бар молити“, али за кога Милош рекне да је крив не смеш ни молити.{S} И окрећите ви ст |
и могао чинити друго, за бога, Ђорђе? — рекнем му ја.</p> <p>— Шта сам могао?{S} Могао сам и тр |
ију.</p> <p>— Ама, коју Ђорђе, брате? — рекнем му ја, жалећи га, јер чисто видим како се човек |
Ето, тако ти је сад с нама, или боље да рекнем са мном.{S} Девет година дизао, градио, прибирао |
но, што му ја желим.{S} У љутини свашта рекнем, али зар ја не умем расудити, како је њему јадно |
пале у интересу отаџбине.{S} Али шта да рекнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам напушташ и ос |
не може бити зазорно да то признаш и да рекнеш народу срдачно хвала.{S} Јер нека је и највећи, |
а те чисто ухвати нека страва, и штогод рекнеш слути на зло.{S} Не мислим ни ја да тамо наше че |
ђох, господару Милошу, колико тек да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе побегао.</p |
петана Драгића.{S} Јављамо ти ово да не рекнеш да је било силе, да смо те напали кришом, и да т |
мбис у коме је Гружа хучала, а горе над реком у хладној зимској ноћи дизала се сивкаста магла к |
— рече Добрњац подругљиво.</p> <p>— Ја рекох што рекох — додаде Карађорђе.</p> <p>На томе је с |
<p>Тада Милош понови гласније: — Али ја рекох, светли везире, да народ нема откуд; платио би, а |
вим гудурама и планинама!...{S} Но како рекох, ко ти је од момака најпоузданији да изврши тај п |
вниче, мени се чини да ти ја разговетно рекох: право те питам и хоћу право да ми кажеш!</p> <p> |
брњац подругљиво.</p> <p>— Ја рекох што рекох — додаде Карађорђе.</p> <p>На томе је свршен овај |
земљу и народ и што год хоћеш за један реп турски.<ref target="#SRP18933_N2" /></p> <p>— У том |
везиров и други имају по један или два репа.</note> <note xml:id="SRP18933_N3">Историја прича |
обично учтуглија, што значи паша од три репа.{S} Остале паше као ћехаја везиров и други имају п |
ан и да постане паша учтуглија. (од три репа).</p> <p>— Бога ти, господару, верујеш ли ти у то |
е бележе своје господство и чин коњским репом (тугом), које носе за калпаком.{S} Везир је обичн |
није смео више појављивати у селима; а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте.{S} |
године до пролећа стоји под водом а тек ретко по некад, сува је још с рана пролећа.{S} Сејати у |
/p> <pb n="253" /> <p>Карађорђе је, као ретко који, познавао готово сва места у Србији и знао у |
је код њега и у редовним приликама била реткост.</p> <pb n="255" /> <p>Но ово је уједно био и п |
чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост.{S} Друга би ствар била, ако би човек бацио сем |
ила у век деветнајести.{S} Она је имала ретку судбину да види три разна века.{S} Да живи у 17, |
е у једно сливају.</p> <p>— То су они — реће бабе Вишња.{S} Јес, то су они, осветници мртваца, |
и да га позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како га народ једва чека, и како га је толик |
ога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се тада рећи о њему?{S} Па онда, Карађорђе још има пријатеља ко |
на да што и она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и нетремице гледала у њега, а |
маше на њега рукама, као да би му хтела рећи: „Стој, причекај!“</p> <p>Милоша пролази језа: „Да |
узмучи.{S} Шта да му каже?{S} Па најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— |
тиме.</p> <p>— Зар већ одлазиш? — хтеде рећи Вујица, али му језик запе и он само укочено поглед |
, и измислиле језуите, слободно се може рећи, да су у практичном животу то исто начело многи и |
еријалну ствар.{S} Али се слободно може рећи да су од најдавнијих времена и најпростији људи ве |
рке, па мирна крајина.</p> <p>— Лако је рећи, али много је теже извршити — примети Милош.</p> < |
и одавно живи баба Јана.{S} Страшно је рећи: ова нејака старица носила је на својим погрбљеним |
да очима, да одахне и да благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем стекли и извојевали — бог да га |
ек и писмо крвљу написано, где ће му се рећи:</p> <p>„Знамо да си ти предао везиру да посече ов |
н пријатељски разговор.</p> <p>— Шта ће рећи Милош кад чује за мој долазак? — рече Карађорђе.</ |
гледало је, као да се предомишља шта ће рећи.</p> <p>— Море попо, ако Црни груне амо, неће он д |
е загледа у Карађорђа, очекујући шта ће рећи на ово последње питање.</p> <p>Ђорђе је ћутао, гри |
адан.{S} Пошто се поздравише, Вујица ће рећи:</p> <p>— По богу господару, што дође сад баш у ов |
ложили шта управо да раде.{S} Најзад ће рећи Карађорђе.</p> <p>— Куме Вујица!{S} Једна је глава |
дка, он ће доцније прихватити и Руси ће рећи: то наша мука и тековина и јесте.{S} Заглавимо ли |
аље.{S} Пошто они одоше, кнез Максим ће рећи латову Панти:</p> <p>— Бога ти, Панто, кога ми ово |
грозила.{S} Кад се мало повратио он ће рећи:</p> <p>— С Карађорђем овако свршити!{S} С Карађор |
главимо ли ми, они могу отрести скуте и рећи: <pb n="115" /> што тражили то и нашли; махнитали |
буде ли успеха, нико ми неће веровати и рећи ће: „хтео је али није могао“.{S} Ето, зато чинићу |
се још могао и одговорити.{S} Могао би рећи да је писмо писано без његова знања. <pb n="179" / |
е ако знате што боље, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ја зап |
оворимо овако, а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметније, од до |
су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће нам рећи, и имаће право.</p> <p>Карађорђе је био узбуђен, г |
ди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао рећи о човеку, који је 9 година био господар ове земље, |
ком јабучицу од пиштоља, као да је хтео рећи: „немој да од тебе почнем!“</p> <p>У тај мах Цукић |
м, климну на њега главом као да је хтео рећи: „кукавицо, ево овако се секу главе“!{S} Затим бац |
<pb n="144" /> криоцима, као да би хтео рећи: „Циц, дете! хитрији сам ја од тебе“.</p> <p>— Што |
поносно гледао око себе, као да би хтео рећи:</p> <p>— Погледајте ме, ја сам онај што одсецам г |
Милош се удвара Турцима!{S} То је лако рећи и осудити, ама да видим какви би ми морали бити са |
ео; да си одржао своје, још би се могло рећи, да је онако морало бити, да су оне главе и Молеро |
вукли, и он је једва могао испрекидано рећи ово неколико речи.{S} Један га момак бејаше ударио |
.{S} Изгледало је као да би хтела нешто рећи Милошу, али не може да почне.{S} Међутим, он је у |
</p> <p>Анта се пренерази и хтеде нешто рећи.</p> <p>— Унутра се вуци! — викну Никола хватајући |
чајно или хотимице, могао би само Петар рећи.</p> <p>— Није ништа господару!{S} Ја сам овде има |
ако поносе и сматрају за дику, кад могу рећи: „Србија је наша домовина“.{S} То није мала добит, |
ћемо и чинити.{S} Једино што засад могу рећи, то је да ово што се има, не треба давати за оно, |
вник с очевидном забуном. — Толико могу рећи са сигурношћу — људи негодују, вајкају се, замерај |
десило од тога доба.{S} И слободно могу рећи, да би до сад било бар 3—4 истинске, големе и опас |
га да ником живом не казује што ћеш му рећи, па му онда од моје стране кажи, да је вожд амо до |
<p>Везир ућута да чује шта ли ће Милош рећи.{S} Међутим Милош се трже из горњих мисли.{S} Он ј |
олико, попо, тако та ствар стоји, па ми реци сад, шта ти мислиш о томе?</p> <p>Духовник се дубо |
аци на ризик толики народ.{S} Хајд, ето реци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли |
би ствар била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку пљошту, која сваке године до пролећа стој |
ика:</p> <p>— Чика Стојане, чика Краго, реците драгичка!{S} Знате ко је овде!{S} Деда...{S} Дед |
ма тражи, за којом овако по ноћи блуди, реч која би исцелила болну душу његову, реч — милост и |
реч која би исцелила болну душу његову, реч — милост и опроштај.</p> <p>Јест, он тражи милост и |
та, бога ми, знаш ти њега како је прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бежи или гини!...{S} |
подуже, али о другим, ближим стварима; реч о Карађорђу није више потезана.</p> <p>Но ако је за |
о се разговор шта и како да се чини.{S} Реч „да се убије“ почешће се чула, но Милош се на то чи |
дисао; ноздрве му се широко отварале, а реч му је рапаво запињала у гуши.</p> <p>Духовник виде |
ма распаљивали и свака његова помирљива реч изазивала је код обе стране све љућу раздраженост и |
дизао у вис леву обрву, кад му се каква реч не би допадала.{S} У целом разговору Милош ни један |
окорност и слушање без поговора; његова реч мора бити светиња и заповест, и он у напред каже, д |
ну европских земаља и народа.{S} Његова реч била је тада пресудна и свемоћна.{S} То се знало и |
равцу говорио је Јоргаћ, а свака његова реч, као оштар дворезни нож, забада се право у патриотс |
ратко, скоро набусито, али свака његова реч палила је као живи пламен, што се одмах познавало н |
а и духовника није дуго трајао.{S} Прва реч ђенералова била је: где је Карађорђе?</p> <p>Митроп |
лост и за једну једину реч до утехе, за реч — опроштење.</p> <p>Али опроштења нема.</p> <p>Шест |
кад се овда онда и проговорила по која реч, она се опет тицала оне главне замисли, која је сад |
и пази добро што говорим.{S} Овде свака реч главе вреди...{S} Пиши Вујици!{S} Овако му пиши:</p |
з Ипсиланти давао вечеру, где се повела реч о деветогодишњој борби српској противу Турака. „Да |
вољан.{S} У колико се могао ослонити на реч Турчина; он му је обећао и зајемчио све што је хтео |
ао задану реч.</p> <p>— Ама, зар задана реч према Милошу?{S} Зар да сверујеш веру у корист оног |
могла дирнути, једна једина незначајна реч Павлова.</p> <p>Ходајући натмурен по одаји, Милош с |
Вишња; а Милош је осећао да му свака та реч као растопљен челик капље на само срце.</p> <p>Но у |
, те некако баш не могадох.{S} Не хтеде реч да ми се превали преко језика, као да је од товара |
душу његову.{S} Мало после он опет узе реч.{S} Сад је говорио о своме повратку у Србију.{S} Из |
о, он не мари!“ А што ја по читаве дане реч не проговорим; што ми се по читаве недеље дана чело |
би био још поузданији да се нигде неће реч изрећи, Милош позва духовника који их сву тројицу з |
р је распитивао како је у народу, па уз реч упита и то, какве гласе има Милош с доњег Дунава, о |
ције) а он се накостреши, не даде ми ни реч изустити.</p> <p>— Ћут! — вели — о томе не помињи; |
сетно расположење.{S} Сад опет прихвати реч живо и енергично:</p> <p>— Па кад је тако, што ми о |
направимо — примети Герман тихо, нижући реч по реч.</p> <p>Карађорђе чисто плану: — Ја кварим!{ |
лике, о којима је Милош још раније имао реч и погодбу с везиром, и Милош се сад на то позивао, |
стоје ошкринута.{S} Да проговорим само реч две с њим!{S} Можда ће имати што да поручи породици |
ц, сутра би нас Турци прегазили, што но реч, као Влах питу.{S} Што краљеви за нас данас знају и |
.</p> <p>Красис је био наоружан, што но реч од главе до пете, али је све то покривала огромна, |
наџије су до зла бога и за инат, што но реч, потурчиће се и три главе да има, све три ће за ина |
мо — примети Герман тихо, нижући реч по реч.</p> <p>Карађорђе чисто плану: — Ја кварим!{S} Шта |
говору Милош ни један пут није споменуо реч „убије“ или „убиство“, он је говорио само о томе, к |
сија, на челу коалиције, водила је прву реч у Европи и руски цар држао је управо у својој руци |
оста слушали!{S} Ево и сад смо на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али по |
љуб Ђорђе Јоргаћ, желео је да каже коју реч, с тога се Ипсиланти уклони, да своје место уступи |
е је махом ћутао.{S} Изустио би по коју реч само онда, кад је требало да кога изазове да каже ш |
и биће његови плаћеници, и памтите моју реч, Турци браћо, доћи ће времена када ће ови исти Мило |
ш га је слушао пажљиво; хватао је сваку реч његову.{S} Кад Анта сврши Милош прихвати живо.</p> |
м до једино теби и богу.{S} Памти сваку реч коју ћеш вечерас чути, и ако ја не будем жив, поста |
недалеко од њега и хвата пажљиво сваку реч.</p> <p>Први му је разговор био то, да је упита шта |
ледња кукавица кад не бих одржао задану реч.</p> <p>— Ама, зар задана реч према Милошу?{S} Зар |
{S} Ја сам кнез Сими задао моју поштену реч, <pb n="39" /> да ћу с њим истрајати до краја, и ак |
а једну једину милост и за једну једину реч до утехе, за реч — опроштење.</p> <p>Али опроштења |
онда, он промрмља по какву неразговетну реч, или пусти по какав загушљив узвик, а глас му је хр |
нтиница још не бејаше довршила последњу реч, кад се са сокака зачу нека звека звонцади.</p> <p> |
ницима, те се свак бојао да рекне добру реч за Карађорђа.{S} Кад су Н. Ичка упитали шта да чине |
мао да пита кнезове, што не држе задату реч!...{S} Није, дакле, ту вајде уздати се у њино обећа |
лосрдна да изусти ону велику, ону свету реч, за којом он гине, коју годинама тражи, за којом ов |
етно разгали и чисто се обрадова кад чу реч „попо“ којом га је кнез Милош обично звао кад је ис |
се плази; у два маха нешто проблебета, рече нешто — две последње неразумљиве, загонетне речи, |
мљу.{S} После наједаред као да се трже, рече.</p> <p>— Спомињете вољу царева, а где је ваша рођ |
знаде ко је.</p> <p>— Ја сам побратиме, рече гост, ја, Гитарић, твој побратим из Селевца, па са |
е одавна ниси пио.</p> <p>— Неће, неће, рече Вујица — она ће ми душу повратити... — и говорећи |
рбију, па би после све друго било лако, рече Симић.</p> <p>Карађорђе климну главом у знак потвр |
собу, па држећи у руци Милошево писмо, рече му овако:</p> <p>— Господару Вујица, код тебе је н |
тиквицу па окренув главу мало у страну, рече: — Само појака, побратиме.{S} Бојим се да ти што н |
момку у шаку велику рубљу Катарине II, рече лаку ноћ и нестаде га у ноћном сумраку.</p> <p>Кор |
целом Српству!{S} И шта учиних сад!... рече он, пун тешка очајања.</p> <p>— Па шта си могао чи |
ешита одговора од Милоша не каза му.{S} Рече само толико, да је послао у Београд поуздана човек |
о све ово овако ни преводити везиру.{S} Рече му само нешто од овога и то ублажено, па ипак се в |
емо бурмут, да заслужимо парче хлеба! — рече Симић жалосно, а очи су му биле пуне суза.</p> <pb |
да се преда.</p> <p>— Разоружајте га! — рече кнез полако — прегледајте га добро, и припазите да |
шке жалости.</p> <p>— Шта, жао ти га! — рече Милош јетко и подругљиво.</p> <p>Отац Мелентије од |
нику, шта учиних и од себе и од њега! — рече најзад болно.</p> <p>После је покушавао не би ли н |
а гледај шта су они начинили од тога! — рече Ђорђе, старајући се да прикрије своје узбуђење.</p |
ду главу!...</p> <p>— Језик пресекла! — рече јој Карађорђевица зловољно.</p> <p>Наста кратко ћу |
бији кад од мене градите непријатеља! — рече Карађорђе мрачно и прекорно.</p> <p>— Душа ће нам, |
почесте тако жалити за нашим главама! — рече Србин с доња краја каване и устаде.</p> <p>— А, пј |
— Да вас измиримо то ће бити најбоље! — рече Добрњац, као у шали, осмејкујући се при том левим |
асамо.</p> <p>— Још да се чека Науме! — рече Ђорђе.</p> <p>— Их за бога, господару!{S} Зар још |
</p> <p>— Што ли то нема кума Вујице! — рече у два маха, као вајкајући се, а после приседе на т |
главом. — Ништа од тога не може бити! — рече он мрачно — Везир ће ти одговорити, као оно што је |
{S} Турака се ја ни најмање не бојим! — рече Ђорђе немарно.</p> <p>— Боже, истина, чим се ти по |
<p>— Виђени људи и друштво Милошево! — рече један.</p> <p>— Знадем их обојицу, а особито Сима. |
} Истина ја сам мало сувише подранио! — рече Стољетов.</p> <p>Чолак-Анта бејаше се прилично збу |
добро и по други пут.</p> <p>— Тако! — рече Гитарић.{S} Сад смо готови, сад је свршено све.{S} |
господару!{S} До неба ти хвала за то! — рече Анта са сузним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја |
да још мало погледам овај бели свет! — рече Цукић момцима, који га скидоше с коња.</p> <p>Спус |
о оно што и сви други.</p> <p>— Коју! — рече он чисто као зачуђен, па онда додаде живо и брзо: |
га ми, најо, прибојавам за Бата-Ђоку! — рече Чолак Антиница, намештајући копчу на својој дугачк |
д пиштоља!</p> <p>— Креши, господару! — рече Петар, гледајући Цукића право у очи.{S} Тренутак ј |
кажеш!</p> <p>— Па право, господару! — рече духовник с очевидном забуном. — Толико могу рећи с |
је!</p> <p>— Овде је вожд господару! — рече Анта.</p> <p>Милош пребледе као крпа и ухвати се з |
та широм се отворише.</p> <p>— Ту су! — рече Драгић и упре поглед на свога друга.</p> <p>Кнез С |
ће вам когод све то донети на пешкеш! — рече Карађорђе прекорно, а затим додаде:</p> <p>— Нема |
живе душе.</p> <p>— Чокјаша! (живела) — рече један стари Турчин прекидајући тишину.{S} Са свију |
Али овако не видим друга изласка!... — рече Милош.</p> <p>— То је ваљда његова судбина!{S} Ни |
светли везире.{S} Карађорђе је овде. — рече Милош.</p> <p>Марашлија скочи:</p> <p>— Овде?{S} К |
он ружно погледа; он нешто зло смера; — рече Карађорђе, показујући на Новаковића, који је збиља |
на оном свету стићи, несретниче мој; — рече Милош ледено и кивно.</p> <p>Драгић се подругљиво |
и?{S} Бојсе, јад ти неки пао на срце? — рече му онај крупни проседи Турчин.</p> <p>— Јад!{S} А |
ловима.</p> <p>— А што оче духовниче? — рече Милош омекшавајући глас.</p> <p>— За то господару, |
у.</p> <p>— Шта ти је то, несретниче? — рече кнез и гурну торбу ногом.</p> <p>— Вала, све жут д |
амачно сте се од скора овде доселили? — рече Карађорђе разгледајући по соби.</p> <p>— О Ђурђеву |
је то, јадан!...{S} Шта то може бити? — рече Милош радознало.</p> <p>— Казаћу ти, господару, ал |
е рећи Милош кад чује за мој долазак? — рече Карађорђе.</p> <p>Вујица слеже раменима.</p> <p>— |
ћутали.</p> <p>— А, шта велиш, попо? — рече Милош најзад.</p> <p>— По Богу, господару, да ли т |
> <p>— А као шта ми највише замерају? — рече кнез нестрпљиво.</p> <p>— Па јамачно си и сам слуш |
лим биће доста да узмем средњи чамац? — рече Јован.</p> <p>— Ја бих рекао да их је троје — прим |
ајка!...</p> <p>— Шта, а ти га жалиш? — рече Милош јетко, а доња му усна заигра.</p> <p>— Шта ћ |
је само сенка његова!</p> <p>— „Седи“ — рече ми он, пошто ме је прво дуго и дуго гледао.{S} Пос |
обудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече Наум.</p> <p>Драгић се полако удали.{S} Али још он |
, па се после не бојим никога до бога — рече Карађорђе тако исто одлучно и поуздано.{S} На томе |
ни човек до сад, за име бога великога — рече Карађорђе невесело.</p> <p>Сан што га је Карађорђе |
а ми се после што не накачи због тога — рече Милош забринуто.</p> <p>Док су Вујица и Милош овак |
па под стреху!{S} То богме нико не да — рече Добрњац одрешито.</p> <p>Карађорђе бејаше позелени |
утра у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуда — рече старац и гурну мали капиџик, па проведе Ђорђа тесн |
д пролазила!{S} О слатка земљо српска — рече Карађорђевица (јер је она то била), а дубок тежак |
агледао око трмака, па ме пчела ујела — рече Драгић.</p> <p>— Види се да не умеш око пчела.{S} |
едне и сада, кад је већ глава обелила — рече Карађорђевица одлучно.</p> <p>Чолакантовица прихва |
p>— Бог добре људе никад не заборавља — рече Врљо с подругљивим шеретским осмехом на лицу.</p> |
е ослободи цела једна поробљена земља — рече Карађорђе.</p> <p>После овога разговора опет наста |
е.</p> <p>— Тргујемо лисичијим кожама — рече старац јасно, и наже се да боље загледа двојицу не |
<pb n="246" /> до о турским вратовима — рече ђенерал шалећи се и потапка Анту по плећима, додај |
се наћи све што затреба добрим људима — рече старац усрдно, уводећи госте у кућу.</p> <p>Мало з |
> <p>— Видите ли ви што из овог писма — рече Милош најзад.</p> <p>Остали слегнуше раменима: — В |
се и сам прекрсти. — Јес, звоне звона — рече он.{S} Још мало па ћемо у град, а онога човека још |
римио, Вујица нека за њега и одговара — рече Милош онако као узгред.</p> <p>То одмах прихватише |
стране, да као тужим Црнога код Руса — рече кнез.</p> <p>Милош је сад узео објашњавати како ми |
господару, где се срце ништа не пита — рече Мелентије тужно.</p> <p>Обојица заћуташе.</p> <p>М |
дао целу околину.</p> <p>— Нема ништа — рече он кад се опет врати под арњеве.{S} Бојим се да то |
На леп начин не дају они никоме ништа — рече Карађорђе живо.</p> <p>— А зар би сад била та прил |
обуди.</p> <p>— Немој му јавити ништа — рече Карађорђе.{S} Мене боли глава и изаћи ћу мало да с |
га двора.</p> <p>— Не велим ни ја сад — рече Ђорђе опрезно — већ говорим онако у опште.{S} Кад |
јем, о господару Ђорђу, па све до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан.{S} К |
> <p>— Осиротео је народ и нема откуд — рече он одсудно — но после подужа ћутања опет додаде: — |
е намршти: — Ја не питам свет но тебе — рече он брзо и прилично осорно.</p> <p>Мелентије се при |
од тога доба то ми не излази из главе — рече Милош и обриса зној с чела.</p> <p>— Права турска |
игли на нас хајку као на бесне вукове — рече Крага и уздахну дубоко.</p> <p>И Карађорђе уздахну |
="43" /> <p>— А дође ли Драгићу, дође — рече књаз први.</p> <p>— Дођох, господару Милошу, колик |
и да дозовемо опет Црнога да амо дође — рече Милош онака као узгред.</p> <p>— Вала, ако немате |
е.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па тако је — рече Мелентије слежући раменима.</p> <p>— Ујутру ћемо и |
ије, сваки ми гутљај ево овде застаје — рече он показујући прстом гушу — не могу да гледам очим |
ти да под старост опет идем у хајдуке — рече Ђорђе болно и јетко.</p> <p>— Па ово се онако као |
е.</p> <p>— Добро ми дошао, побратиме — рече он Гитарићу и понуди га да седне.</p> <p>Наместише |
и за тобом потере одмах на све стране — рече Карађорђевица.</p> <p>— Тешто, нека крену!{S} Тама |
е, право је да од секире и сам погине — рече домаћин кивно.</p> <p>— Море прођи се тога белаја |
е мало сељакали за ово две три године — рече старија жена, чисто прекорно, а затим пошто је мал |
та би друго?</p> <p>— Ако је до зебње — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко велим неће кума М |
емљи имао у чему носити похаране паре — рече Милош расположено.</p> <p>Изнурен и намучен тегобн |
ик!{S} Он разуме чак шта и пси говоре — рече кнез Милош и пође да отвори врата, јер сав овај ра |
уга, боља посла.</p> <p>— Поносите се — рече Драгић подругљиво, бришући рукавом крв, која му је |
осушило Узми попиј каву, разгалиће те — рече она нежно и мило.{S} Он ћутећки пружи руку, узе шо |
дао бог, ни у сну да се више поврате — рече она мало после.{S} Кад је онда остао жив и при чис |
љао се трећи.</p> <p>— Близу догоните — рече Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још праву погодили.{ |
твар одмах свршава и да се не дангуби — рече кнез Милош журно.</p> <p>Анти се разведри, видећи |
подмеће нога, као што се одовуд ради — рече Добрњац озбиљно.</p> <p>— Нико њему не подмеће ног |
превезу, Јоване.{S} Изађидер те види — рече момку кнез Максим <pb n="251" /> из Старога Влаха, |
и, и штогод раде они раде, заједнички — рече Ђорђе живо.</p> <pb n="163" /> <p>— Па јес!{S} Как |
оразумите се и заповедајте заједнички — рече Карађорђевица наивно.</p> <pb n="216" /> <p>Карађо |
{S} Измамише ме, трипут проклети били — рече Карађорђе болно.</p> <p>Добрњац прихвати.</p> <p>— |
га одмамише.{S} А боље да су га убили — рече Павле испрекидано, и као да је сам за се говорио.< |
ељи из Петробурга све су нам спремили — рече Карађорђе мирно. — Само припази сад кад будемо ула |
ике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер да си — рече Карађорђевица чисто стресајући се. — Начула сам и |
т господарева, ваља јој се покоравати — рече он сад гласно.</p> <p>— Мичи се! — чу се опет набу |
ем га овде, а ко зна где ћу га откати — рече старија жена о платну, које је мало час навијала.< |
руће ракије, видиш како је то поврати — рече жена с лева.</p> <p>Пружише јој и старица прогута |
куша какво зло, с тога ће га покушати — рече Карађорђе замишљено.</p> <p>— Па ето му власти, не |
о.</p> <p>— Па ово се онако као прети — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>— Ја рекох што рекох — |
оље домамити га амо, па га овде убити — рече Врљо.</p> <p>— Што га домамљивати кад ће он доћи и |
а, па тек онда ако се могнемо вратити — рече Јела, домаћица Чолак Анте.</p> <p>— Море прођи се |
заповеди шта треба, а ми ћемо вршити — рече Павле.</p> <p>— Шта мислиш ти Вујо, шта ћемо с Црн |
ад он све ради по везировој заповести — рече човек хватајући се за врата да изађе.</p> <p>— То |
располажите као у својој рођеној кући — рече кмет Стојадин, кад уведе путнике у подрум.</p> <p> |
ослужује.{S} Нека им је слава обојици — рече крупан стар Турчин, допијајући последњи гутљај сво |
Ово ћеш, колико ноћас, однети Вујици — рече Милош. — Спремај момке као што сам ти рекао, а и с |
ија тако добра, болан њоме да се лечи — рече Вујица пружајући Карађорђу пљоску са старом шљивов |
ду у десном бисагу, па бисаг закључај — рече Марко слузи.</p> <p>После се окрете Петру, који је |
детету лако је бити отац, брајане мој — рече Цукић живо.</p> <p>— Карађорђе је подигао дивну бо |
ечерамо, господару, знам да си гладан — рече Вујица, вадећи из кожних бисага велику пљоску са ш |
горим због њега, бог га живи посекао — рече Милош срдито после подужа ћутања. — С једне стране |
главом — као што нас је и сад дочекао — рече он подругљиво.</p> <p>— Па шта хоћеш више!?{S} Нар |
а сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле.</p> <p>Вујица је ћутао и вртео главом, Мило |
р, господару, ако ти почем није криво — рече незнани особењак.</p> <p>Кнез Милош се саже, отвор |
Ако нас је ко клео, баш нас је уклео — рече Крага тужно, и убриса очи...{S} Али и не маримо шт |
где ћеш главом да платиш, Бог те убио — рече Паштрмац срдито избацујући Драгића.</p> <p>Милош ј |
ударио...{S} Вала те није нико ударио — рече неки седи Турчин с дугачком белом брадом, који је |
д наредио.</p> <p>— Ја, тако је, тако — рече Карађорђе и окрете разговор на друго.</p> <p>Вечер |
рујем да је излазио кудгод овако рано — рече Чолак-Анта.</p> <pb n="247" /> <p>— Онда ја идем т |
ноћ дочекало.</p> <p>— Све је спремно — рече момче још док су ишли кроз шљивар.</p> <p>И одиста |
ш му више одреши језик.</p> <p>— Попо — рече кнез Милош срдачно и стаде пред духовника скрстив |
оџак.</p> <p>— Па баш да се мре Перо — рече он не дижући главе, како се беше наслонио на руку. |
оје људе, и ако се не варам ви сте то — рече старац чисто српски, и приђе ближе <pb n="231" /> |
господару!{S} Ја сам овде имао нешто — рече Петар збуњено, па се онда окрете Марку и навали на |
<p>Карађорђевица ослушну.{S} Чек’дер — рече она, и опет ослушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} |
што ураде кнез Милош а и светли везир — рече Србин и пође.</p> <p>— Како море, како?{S} Зар су |
и веровати.{S} То је опет твоја добит — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>Карађорђе се јетко насм |
Он то одмах опази:</p> <p>— Ради част — рече он. — Тако си и ти пре десетак година почастио кум |
пази на ову но на твоју рођену главу — рече Никола момку и мрко га погледа.</p> <p>Пред колибо |
о.</p> <p>— Нико њему не подмеће ногу — рече Карађорђе хладно, — али Милош наопако и несретно р |
.</p> <p>— Тако!{S} Сад је све у реду — рече Гитарић и залупи врата на колиби.</p> <p>Два дана |
дати ти, па је опет све у твоју вајду — рече Петар заједљиво.</p> <p>Карађорђе је дуго ћутао и |
те нас се Турци и оволико прибојавају — рече Милош.</p> <p>Духовник је замишљено ћутао.</p> <p> |
е уцењена као и сваком другом хајдуку — рече Марашлија.</p> <p>Док је везир овако говорио, Мило |
ају свој образ мучки проливеном крвљу — рече Карађорђевица... а мало после додаде:</p> <p>— А н |
тамо!{S} Онда идем и ја право к њему — рече старац и окрете се жустро на једној нози.{S} После |
Да се курталисавамо белаја, господару — рече Вујица.</p> <p>— Да се курталисавамо, Вујо, али ка |
али не у свом, но у њиховом интересу — рече Герман живо.</p> <p>— Ти су интереси једнаки, ако |
вала, чоче, кажи ако што више знадеш — рече стари Турчин, који је седео с десна до Бекрен-Ашар |
међу две куће.</p> <p>— Овде је велиш — рече Ђорђе, кад уђоше унутра.{S} Старац потврди.{S} Ђор |
.{S} Тако је Вујица тешкао Карађорђа, а рече му како ће зато време и сам остати туна, да се нађ |
упита има ли кога у кући и кад му жена рече да нема никога сем деце, он се упути тамо, уђе са |
Да се нећете кудгод селити?{S} Мој Анта рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви |
побрат капетан Драгић.</p> <p>— Ама шта рече, чоче? — примети стари Турчин, а с више страна чу |
позадуго не проговори ништа.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ако буде паметан да за власт ништа и не |
> <p>Милош као да се двоумио.{S} Најзад рече:</p> <p>— Да га дозовем сам!</p> <pb n="185" /> <p |
ао као да слуша старца с пажњом.{S} Сад рече као с чуђењем:</p> <p>— Па откуда све то, за бога, |
и ја.</p> <p>Изашав на улицу, Карађорђе рече старцу: — Удри најкраћим путем, стриче.</p> <p>Ста |
.{S} Гледећи како Драгић коси Карађорђе рече:</p> <p>— Боже мој, од кад нисам узео косу у руке! |
донео.</p> <pb n="290" /> <p>Карађорђе рече како и не осећа глад.{S} Ипак њих тројица — ту је |
буде!...{S} Перо, дај амо твоје оружје рече Цукић, рапавим, испрекиданим гласом, гушећи се упр |
зи Милошеви били су тешки.{S} Мелентије рече да би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао и |
Шта ти рече?{S} Има ли што?</p> <p>— Не рече ми ништа одсечно, али по његовом говору ја бих све |
ђе климну главом у знак потврде, али не рече ништа.{S} Тек што је прилично поћутао он додаде: — |
о се нешто предомишљам.</p> <p>Милош не рече ништа више, али се по њему видело да га је ово вај |
?</p> <p>— Питао је за те, господару, и рече толико, да је рад теби да се преда.</p> <p>— Разор |
замишљен.</p> <p>Наум захвали старцу, и рече да ће он ту остати; после му показа очима на Карађ |
јче, брже припаде руци <pb n="233" /> и рече да отац није ту, мало час је изашао у чаршију, али |
а према себи, прекрсти се и пољуби га и рече јасно: „заклињем се“.</p> <p>Милош се и сам прекрс |
одозго?</p> <p>— Господар се насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{ |
ста, Никола му приђе, шкргутну зубима и рече:</p> <p>— Шта си се, ти бре Влаху, овуда уплео, те |
дну каве, диже главу, слеже раменима и рече:{S} Не знам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то |
лош се растаде са својим доглавницима и рече да се нађу на мети, ако би му ускоро опет што затр |
у густу, дугу браду, погледа у Милоша и рече:</p> <p>— Овде је у напред мучно решавати.{S} Ко з |
ио...</p> <p>Рекав то, Гитарић устаде и рече јасно:</p> <p>— Збогом, побратиме.</p> <p>— Зар ве |
гледа унаоколо испод очију, диже веђе и рече:</p> <p>— Не имам вам што много казиват.{S} Исто ј |
ној, који га беше пробио, прокашља се и рече:</p> <p>— На аманет ми је казано, па на аманет и ј |
воју црну јагњећу шубару, прекрсти се и рече узбуђено:</p> <p>— Живога ми бога и овога ми печат |
ад он за тренутак застаде, она уграби и рече:</p> <p>— Завиде!{S} Па тешто, нека завиде, Богу х |
.</p> <p>У том тренутку он се пробуди и рече:</p> <p>— Ух, децо, какав сан усних!</p> <mileston |
то ублажено, па ипак се везир намршти и рече зловољно, да он ту не тражи ништа за себе, већ мор |
ред Милоша, загледа му се добро у очи и рече јасно, али потресено.</p> <p>— Ако је Карађорђе до |
ош сеђаше на слами, затвори на то уши и рече чисто очајно:</p> <p>— Полако, по Богу побратиме, |
</p> <p>Карађорђе брижно махну главом и рече: — Све што је — за сад је овде у Русији.{S} Овдашњ |
рпску рају.</p> <p>Везир махну главом и рече, како он не зебе много отуда, јер раја ваљда не би |
на прса Милош се поклони пред везиром и рече:</p> <p>— Царска је воља, а везирова заповест!{S} |
>Ту се Карађорђе пљесну руком по челу и рече чисто очајно: — Камо моје лепе среће, да сам ја јо |
ном, ја му се пожалим на Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш псето?“ Побратимили смо се од н |
е чуо тако огромну суму и у првој ватри рече, да се то не може од голога народа истерати ни за |
подуже говорио с тамничарем.{S} Шта ти рече?{S} Има ли што?</p> <p>— Не рече ми ништа одсечно, |
ти, он нагло изађе из оџаклије.{S} Анти рече само то толико:</p> <p>— Сад ћу ја наредити све шт |
астанку жена га пољуби у руку, а он јој рече само:</p> <p>— Пази децу, ја ћу се јавити.</p> <mi |
дало, као да нешто ослушкује.{S} За тим рече замишљено, као да сам себе пита, и као да сам себи |
изађе пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени:</p> <p>— Време је, треба да се крећемо.{S} П |
о жив и пун полета.{S} Завршујући га он рече:</p> <p>— Видиш, Науме, овде је никло прво семе ср |
толико забашурио свој отоични говор он рече даље:</p> <p>— Без срца!{S} Човек без срца!{S} То |
вам што много казиват.{S} Исто је како рече Ага-Џоне.{S} Доћерали су два бунтовника, и за који |
од добра још бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да он Карађорђа не жали и чисто се чудио што га М |
Ђорђа да ноћи код њега, али митрополит рече да ће га задржати код себе.{S} Ђорђе се жалио да и |
ца да би разбио сваку сумњу Карађорђеву рече, како ће и он сам те ноћи спавати ту у колиби заје |
е могу, не могу...{S} То никако не могу рече Вујица брзо, а затим после кратка ћутања додаде: — |
унутра.{S} Старац потврди.{S} Ђорђе му рече да се он сад може вратити.{S} На старчево питање д |
p> <p>Кмет се колебао: — Могу господару рече он најзад — имао бих, богу хвала, где и да те прим |
ак, Карађорђе устаде да пође.{S} Старцу рече само толико да га одведе <pb n="232" /> до Чолак-А |
господара да га предам везиру у град, и речено ми је да његову главу замењује моја.</p> <p>Марк |
орђе је био узбуђен, глас му је дрхтао; речи су му на махове грчевито застајале, и што је више |
души осећала болни одјек тога очаја.{S} Речи јој саме почеше запињати у грлу и она је морала од |
у желео, већ како по памети мора бити — речи Милош, старајући се да прикрије своју срџбу, јер ј |
ише у воље да му кума Ђока заповеда, ја речи једне не бих рекао, нека опет он узме власт у руке |
м првим покушајима и опитима, где се од речи прелази на дело.{S} Пламен буне требао је да плане |
сам човек и не могу имати две вере, две речи и две заклетве.{S} Једном сам се зарекао и то мора |
чини као да добро није чуо ове Милошеве речи, шта више, учини се као да их је пречуо, те одгово |
бојаваш.</p> <p>Милош се поклони на ове речи везирове.</p> <p>— Не бојим се ја Ђорђеве јачине, |
ност зато.</p> <pb n="193" /> <p>На ове речи Милошеве Марашлија устаде, на што и Милош одмах ућ |
у споразуму с кнезовима.</p> <p>На ове речи Вујица бејаше занемио и узев писмо у руке, он је ј |
е султан у тебе поуздати.</p> <p>На ове речи Марашлине Милош се дубоко поклони и прозбори:</p> |
" /> <p>Човек, на кога су управљене ове речи, бејаше устао да пође и баш у тај мах плаћао је ка |
.</p> <p>Милошу се особито допадоше ове речи Врљове, неколико пута махао је главом и у два пута |
д сунце не залази.</p> <p>Слушајући ове речи Марашлијине, Милош је у себи мислио:</p> <p>„И ово |
од очију и нико није озбиљно узимао ове речи његове.{S} А и шта су могле ту речи вредити, кад ј |
частио кума свога.</p> <p>Вујица чу ове речи, али им смисао још није добро схватио.{S} У глави |
Али Милош се бејаше узјогунио и баш ове речи, које је Марашлија тако жудно очекивао, сад не <pb |
сит.{S} Но зато је опет из сваке његове речи вирила величанствена јуначка збиља, која свакоме у |
гласно; свет се бејаше утишао и његове речи на далеко се чуше.</p> <p>У тај мах неко остраг пр |
и његов израз казивао је више но његове речи.{S} У погледу, у стиснутим уснама, које су се нека |
орђу у очи.{S} Не би он довршио ни прве речи своје, а страшан сребрњак Карађорђев сенуо би, и с |
о, ни што у уста узео сем воде, нити је речи једне проговорио.{S} Треће ноћи уђем у његову одај |
ем, да ме само срце боли кад чујем таке речи, као мало час она твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја т |
ти.</p> <p>Старцу су тако брзо навирале речи на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове |
} Ни откуда ни једнога гласка, ни једне речи од милости, од проштаја и утехе.</p> <p>Помаман у |
страховања; оне тешке бриге, оне нежне речи, све то сад поново бејаше оживело у души ове верне |
.{S} Смелост и успех често су две разне речи за једну исту ствар.</p> <p>Но како код Милоша ова |
аћа њој и шаље јој чудне и неразговетне речи, које нико не разуме.{S} Затим стане и ослушкује х |
о — две последње неразумљиве, загонетне речи, што их одсечена глава каза простору и вечности.</ |
неком иронијом, понављала ове драстичне речи:</p> <l>„Чудиће се и гора и трава</l> <l>Куд се де |
де усне бабине шапутале чудне и страшне речи.{S} Она је жмурила, али њене затворене очи као да |
м за тобом кренути.</p> <p>Ове последње речи Карађорђевица је изговорила чвршће, одсудније и с |
тати.</p> <p>То су биле његове последње речи у дугом поверљивом пријатељском разговору...{S} И |
као што се тако десило.{S} Али последње речи Милошеве биле су тако грубе, да отац Мелентије не |
ариш длан о длан, и док су јој последње речи лебделе на уснама, ње нестаде иза ониских, старих |
<p>Још не бејаше добро изустио последње речи, када се наједаред жестоко трже.{S} Чисто подскочи |
тадоше неми и зачуђени.</p> <p>Последње речи Милошеве учинили су на њих дубок утисак.{S} Но они |
још данас бити свршено.</p> <p>Последње речи још не бејаху сишле с усана Драгићевих, а из даљин |
дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе речи, мој Марашу, пребијена парића више добити нећеш!“. |
S} Али сви су они знали прави смисао те речи.</p> <p>Но ко ће да пође и како и где да изврши см |
мукни туна, па да ниси никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на режњеве исећи.</p> <p> |
наше посланике, макар било и на десетак речи.</p> <p>Милош ућута а и духовник је ћутао замишљен |
се год мало макне од дома свога; једном речи, да народ једном слободно погледа очима, да одахне |
два могао испрекидано рећи ово неколико речи.{S} Један га момак бејаше ударио шаком преко зуба, |
ковићем, проговоривши само ово неколико речи:</p> <p>— Јеси ли спреман?</p> <p>— Јесам,...{S} А |
на скупу слушалаца.</p> <p>Он је у мало речи тако живо нацртао жалосно стање балканских народа, |
ове речи његове.{S} А и шта су могле ту речи вредити, кад је свак прозирао шта је у души Милоше |
о слушају читав поток његових убедљивих речи.{S} Јест, он преклиње падајући ничице и црну земљу |
у невине не проклиње.</p> <p>После ових речи Карађорђе се чисто загрцну и ућута; мало после про |
дошао о својој глави.</p> <p>После ових речи Вујица се загледа у Карађорђа, очекујући шта ће ре |
о се загледа у Врља, после оних његових речи.</p> <p>— Бога ми, Врљо, паметан си човек и ова ти |
тајао и премишљао о значају ђенералових речи.{S} По заповести губернаторовој, већ су одјуриле х |
с Милош изговара...</p> <p>После оваких речи баба би затресла главом строго и срдито, а после б |
Слушајући ове људе како гомилом празних речи и бацањем кривице на другога — заклањају своју рођ |
оштрих говора, а пало је и доста опорих речи.{S} Милошу су замерили да много штошта ради на сво |
амо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њега тих речи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и |
пиштоља иза појаса и пружи их Цукићу са речима:</p> <p>— Ево, господару, моји пиштољи, а твој с |
неком пророчком снагом.{S} У несвезаним речима, но чији се смисао ипак могао разабрати, она је |
о Карађорђе је бележио овим карактерним речима: „Цар козачи Французе“.</p> <p>— Са пуним шакама |
и се ноћас и лака ти ноћ!</p> <p>На тим речима Вујица и Ђорђе растали су се после прва њина сас |
о крупан, плав човек, расположен и врло речит.{S} Прогнан из Србије, он се био настанио у Русиј |
пасти.{S} Кнез Сима по угледу, памети и речитости својој; Цукић и Драгић по јунаштву и смелој о |
себи, и у овај мах, кад му се чинило да решава питање шта би чинио с Карађорђем, у ствари, он с |
ам са собом, Милошу се чинило да он сад решава питање шта би учинио с Црним Ђорђем, да се овај |
.{S} Штета само, што се оваке ствари не решавају како би то човек по срцу желео, већ како по па |
и рече:</p> <p>— Овде је у напред мучно решавати.{S} Ко зна, какве прилике могу настати!{S} Бић |
асности.</p> <p>Ту се мало посаветују и реше да Анта одмах оде у Београд Милошу.</p> <p>— Иди г |
против, бивао је махом одлучан и на све решен.{S} Ко много хоће, мора много и да сме.{S} Смелос |
а жртвеник себе и све своје, као што је решен и он — Ђорђе.{S} То га највише крепи у нади да ће |
ијао духа и храбрости да буде одсудан и решен.</p> <p>Пошто су се разговорили и обавестили о но |
Милошеви, а водио их је Лисовић, човек решен на свашто и кнезу Милошу безгранично одан.</p> <p |
овољно за Милоша, он је већ унапред био решен, да их не верма.{S} У толико му је сад милије, шт |
тако судба двојице заробљеника била је решена.{S} Нико им више није могао помоћи, њине главе с |
чај да Карађорђе ненадно бане у Србију, решено је, да овде присутни прваци неће уз њега пристај |
био је ипак веома повољан за Милоша.{S} Решено је, да се зборски пише руском цару и умоли да ср |
уо с врата и ове друге.{S} И то је било решено онако у опште.{S} Али гласови о доласку Ђорђевом |
оме ништа не знају.{S} Јер да је ма што решено, коме би се то пре јавило но честитом везиру.</p |
емити за сваки случај.</p> <p>Да су ова решења испала неповољно за Милоша, он је већ унапред би |
> <p>Милошу су била веома по вољи овака решења, особито кад му је дозвољено да он пише у Русију |
и, као што би то и било — од свију ових решења било би ти после лук и вода.{S} Све би онда окре |
рачну утробу црне земље, и тамо да нађе решење чудним загонеткама, које су му душу трзале.</p> |
/> вече био врло забринут, и ако му је решење кнезова било сасвим по вољи.</p> <p>— Јес, они т |
уз њега пристајати.</p> <p>Ово последње решење донесено је управо од страха пред Милошем, јер с |
ве људе, он није толико полагао на њино решење, но главно му је било да испита расположење код |
, у ствари, он се бочио с давно донетим решењем да Карађорђа убије.</p> <p>Та борба била је дуг |
ти ако поступи онако.{S} Милош најпосле реши, да позове два најбоља своја пријатеља и да њих пр |
њих припита шта да учини и на што да се реши.</p> <p>Ствар је била у овоме: — Пошто је узалуд п |
ми, као да се бори и ломи.{S} Најзад се реши и проговори.</p> <p>— Можда није ред да о овим ств |
и жњети усред зиме, кад нико не жање, и решим се, да их помлатим, па макар ми после ти твојом р |
о да је од товара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, мораћу понова ићи везиру да га о томе изв |
ва говора и овога што говори сад, па је решио да и он удари у дубар, и прислонив обе шаке на пр |
S} У ствари пак, Милош је то питање био решио давно и давно, много пре тога, и у дну његове душ |
/p> <p>Још поодавно Милош је у себи био решио да се и њега отараси, исто онако, као што је скин |
па још црње и горе.{S} Најзад се Милош решио, да ту ствар повери још коме и да у тај посао уву |
товари на душу.{S} Ево вас, па како год решите и хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда с |
, ма како било, на нешто се сад требало решити, пошто је од свега најгоре било остајати и даље |
ш сад, кад сакупљени народни прваци ево решише да неће пристајати уз Карађорђа, баш и да дође.< |
Скопљакова чорда сијевала!{S} А јесте, рзуси, кукали са Скопљака, е већ грђих јада од његовије |
краљушака.</p> <p>Читави ројеви ситних рибица, у густим масама пливале су полако површином мла |
дну три махните главе, но да се баци на ризик толики народ.{S} Хајд, ето реци да си ти био на м |
нутак да балкански народи сами, на свој ризик, расчисте своје рачуне с Турском, без мешања и ут |
за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у сваком послу.{S} Али кад човек нешто |
ао воље да поново гази у опасну борбу и ризике и понова да ставља на коцку и себе и сву породиц |
ешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим ризиком може добити.{S} Мени се чини, да ми ту треба да |
у сваком послу.{S} Али кад човек нешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим ризиком може добити. |
реме наше, загледајте харове наше, наше ризнице и пусатнице (оружнице), и погледајте низ нас са |
чује се вечито шуштање лакоскоке Криве Ријеке, која искаче испод брда и отима се да што пре си |
ало око које за њима заплакало!{S} Није ријеч о жаљењу, но да познате, болан, да Турци нијесу о |
мље, и Ђорђе чисто оглуну од страховите рике, која потресе небо и земљу.</p> <p>Тмуша стиже и с |
шником у груди...</p> <p>Ђорђе промукло рикну, као рањен лав, појми да се дигне и дочепа десном |
а њима.</p> <p>Избачен напоље, Штитарац рикну као бесан вук, и с дивљим урликом нападе на закљу |
плодна поља своја.</p> <p>То што је код Римљана чинио један Цинцинат, то су у доба ослобођења ч |
ња српска емиграција у Русији.</p> <p>У римској историји износи се као редак пример, достојан д |
о, па да их из тога стања ишчупа и опет рине у борбу.</p> <p>„Ове унутрашње ватре, која сажиже |
а га виде.{S} Међу осталима био је ту и Риста Парезан и још неки.</p> <p>Ту се ручало, пило и р |
ко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с ова два роба овде, којима главе висе о концу и којима још сутра |
клоне.{S} Мене опет држе овде као каква роба, прате ми сваки корак и не дају ми никуд маћи. <pb |
је се стицала најљепша и најскупоценија роба из три дијела свијета?{S} Јес, гдје је наш стари с |
ако је велики падишах икада имао верна роба и поуздана и предана слугу свога, то га има сад у |
нема више!{S} Слободна Шумадија опет је робиња турска!{S} Читава поколења, која су рођена у сло |
ништа; и опет да јадна Србија буде само робиња турска; и опет да српско јунаштво ништа не помаж |
се с њом, јер су и оне исто тако турске робиње као што је и лепа Јелада.</p> <p>Но њин је геогр |
р онако у опште, па пређе на Јеладу, на робињу Јеладу; на ону исту Јеладу, која је некада била |
што овде овако чамуњамо и пропадамо као робље незаробљено, а могли би тамо у Србији бити од вај |
јском у народ, попалио би села, покупио робље и учинио триста јада, особито како су Турци сад к |
дотле, да је шака Срба, шака јучерашњих робова разбијала са сигурношћу три четири пута јаче вој |
у, да надживи најмрачније доба српскога робовања и да види како почиње рудети дан српског васкр |
једном за свагда пресече ланце проклета робовања које притискује народе балканске.</p> <p>Ђорђе |
тек ја имао да савлађујем!{S} Дуговечно робовање убило у народу и понос, и јунаштво, и наду, и |
у друго ишчекивати сем срамоте за се, а робство за своју домовину?{S} Балканско је тропоље узав |
ке владе оцрни војводе; да их окриви за ровења по Србији и изради да их прогнају кудгод у дубин |
разговетне слутње о влашком покрету и о ровењу које тамо врши грчка хетерија.</p> <p>Милош угра |
8" /> Турака.{S} Износио је како је све ровито и неутврђено, и како би Турци управо и волели, д |
ренутак сумње на једаред збрише целу ту ровиту зграду заваркавања:</p> <p>— Убити Карађорђа!{S} |
е му је стрчао запрцан огромни волујски рог.</p> <p>После те несреће Чимбарлија се није смео ви |
има, а до зуба наоружани.{S} Мирно село Рогача није одавна виђало ове црне госте, и страх обузе |
<p>У сумрак ова пратња стиже пред хан у Рогачи.{S} Мрак се хватао и старешина спровода нареди д |
врху набубрели једри пупољци.</p> <p>У Рогачи смо под Космајем!{S} Сунце тек што се смирило, и |
још се чула песма веселих Турака, кад у Рогачу уђе друга једна гомила коњаника, у многоме друкч |
се доле некакав ужасан крш.{S} Нешто се рогобатно сручи, здроби, прште, а кроз маглу из дубока |
а полумесец опет све ниже и ниже обара рогове, турска сила све је бесилнија, а Турству су скут |
рђију дође крај.{S} Стуцаше се и његови рогови.{S} Он побеже у ђаурску Московију, а вође оста К |
тство, као на новог Бранковића, који је род <pb n="102" /> свој душманину издао.{S} Чиниш 'воли |
а освете и себе, и друге и цео мртвачки род свој.{S} А мртваци су сложни; они иду један за друг |
ла сунце целокупне цивилизације, целога рода људскога.{S} А сад се претворила у дивљачку пустињ |
жија довела је овде к нама опет убитеља рода сербскага, Карађорђа, који је у смедеревској нахиј |
лаве каштиговати за невјерство и издају рода.{S} И тако, куме Вујица, добро разуми и знај:{S} К |
за 100 корака.</p> <p>После две године, родбина Карађорђева дође те га ископа и премести у Топо |
и, сви су га напустили, његова најближа родбина бежи од њега, и не дотурају му ни најнужније по |
кров.{S} Ето ту одмах у селу има толику родбину, али нико га се не сећа, као да га и нема ка ов |
н отпљуну) поганих уста, проклета ко их роди!{S} Мичи ми се испред очију да те зубима не закоље |
ели, пољуби сине слатки, ево овде си се родио, чедо моје; пољуби нашу лепу и слатку српску земљ |
страшноме злочину, да сперу крв убијена родитеља и да скину клетву с грешне деце, која су прест |
Та то је крв кумовска — исто што и крв родитељска!{S} Та крв пече, од ње ће ти обадве руке изг |
очио прсте своје у невину крв братску и родитељску!“</p> <p>...{S}Али, усред те радости, усред |
деца скочиће и одрубиће главу остарелом родитељу своме...{S} Небо ће проплакати, и самоме Богу |
о о српском ослобођењу из кога се имала родити слобода свију балканских народа.</p> <pb n="282" |
као на дивни узор, пред којим се сваки родољуб клања, као на круну слободоумља балканског, кој |
председник Ипсиланти и неки млад, грчки родољуб, који му је служио као секретар.</p> <p>Пред Ип |
ти у најкраћем року.</p> <p>Тим поводом родољуб Ђорђе Јоргаћ, желео је да каже коју реч, с тога |
у оно, што је у истини и био — јунака и родољуба.{S} Па пошто је и сам имао од обадве те врлине |
у то доба био као нека ћаба балканских родољуба.{S} Сломив Наполеонову силу, Русија, на челу к |
рупна чињеница у очима свију балканских родољуба, с тога су сви они и били у живом додиру и међ |
очима Грка, а и свих других балканских родољуба, имала највећи значај и од њеног учешћа у покр |
га је и хетерија (тајна дружина) грчких родољуба нашла овде веома плодно земљиште.</p> <p>Траже |
оз дуг историски период у рукама грчких родољуба из Фанаре (Цариградско предграђе), па су и све |
ј и Молдавији, где је било много грчких родољуба, који су ту створили снажно средиште за распир |
а се право у патриотско срце искупљених родољуба.{S} И наскоро у полуосветљеној дворани чу се г |
еран и поуздан.{S} Милош хвата поједине родољубе балканске и предаје их Турцима, да их уморе ст |
да умеју побеђивати Турке.</p> <p>Млади родољуби грчки, гледали су управо с неким страхопоштова |
е на чело тога покрета, а сви балкански родољуби и мање војводе били су готови да признаду њего |
.{S} То су одавно разумели сви истински родољуби балкански, и штогод раде они раде, заједнички |
окрету у целој европској турској, грчки родољуби, у потаји за се, неговали су наду да прво план |
то боље испуни задатак који су му грчки родољуби поверили.</p> <p>Али сем тога задатка, Наума ј |
еме суме да докучи шта смерају поједини родољуби балкански, који су избегли у Влашку и Русију, |
ачким колебама на Балкану.{S} С тога су родољуби разних народа балканских и трчали у Петроград, |
препоручујемо похитај живо те тај хитни родољубиви посао што пре сврши.{S} Готов гајтан шаљемо |
иваше да прекине овај свети бол једнога родољубивога срца.</p> <p>Јоргаћ је завршио свој говор |
нак.{S} Радили су у друштву с румунским родољубима и то им је осигуравало успех.{S} Још је ваља |
рбије, с грчким хетеристима и с влашким родољубима, који су у друштву с хетеријом кројили најле |
г, с којим је Карађорђе путовао, био је родом Грк, по имену Наум Крпара, али је знао добро српс |
у смедеревској нахији.{S} Отуда је он и родом; тамо има највише пријатеља, па се тамо и склонио |
тражи ништа за се; он одлази да посвети роду још једино добро које има — живот свој...{S} Данас |
n="149" /> у Русији и њиних пријатеља, рођака и познаника, који су остали у Србији.{S} Особито |
једном дому, где је живела једна даљна рођака кнеза Симе, потанко су причали о Цукићевој глави |
ак у друге далеке нахије да тамо побију рођаке каква човека, који је ту код мене штогод скривио |
терет од преко сто тридесет година!{S} Рођена при крају 17. века, она је ево већ у велико била |
о почиње рудети дан српског васкрса.{S} Рођена под владом Сулејмана II, она је надживела владав |
се најстрашније оцеубиство под сунцем — рођена деца скочиће и одрубиће главу остарелом родитељу |
српске руке, по заповести и угодби два рођена кума своја.</p> <milestone unit="subSection" /> |
а њега полажу — да бог да му ова његова рођена сабља главу одсекла — закле се Ђорђе узбуђено.</ |
би пожалио...{S} Та он није жалио свога рођена оца.</p> <p>Тако је Милош разговарао сам са собо |
„попа“ — човек, који га воле као брата рођена, и који му се до сад нашао у најтежим и најочајн |
>— Спомињете вољу царева, а где је ваша рођена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели цареви из све |
а га је мисао пратила и дању и ноћу као рођена сенка његова.</p> <p>— Нема друга изласка ни дру |
преговорила стара освета.{S} Он је имао рођена брата, кога је Карађорђе због неке пљачке био уб |
иња турска!{S} Читава поколења, која су рођена у слободи и провела детињство у славним данима ј |
ацима прешао у Босну, и заклао га усред рођене куће његове.{S} Доста је он других помлатио!</p> |
мучки и крвнички убијен на спавању, од рођене српске руке, по заповести и угодби два рођена ку |
ће му исто тако драг као и успех његове рођене браће Срба.</p> <p>Најзад, споменуо је и то, да |
ка јави само када ће, па да му ја своје рођене хатове пошљем насусрет.{S} Али ако долази кришом |
да од страха служе Турцима против своје рођене браће.{S} На сваком кораку неверство, издаја, шп |
амо између Карађорђеве пропасти и своје рођене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Међутим, |
вога рођенога тела, да згоревањем своје рођене снаге оснажи њега и ојача његов слабачки пораст |
кад ти је његова глава скупља од твоје рођене, онда ћемо твоју понети у Београд.</p> <p>Вујица |
ли сви ти народи гледају прво своје <hi>рођене</hi> интересе.{S} Сви они траже да их Србија пом |
га нико не би могао распознати да није рођени Влах.</p> <p>По распореду Маврогени и Наум имали |
је као брат, као и рођени отац — али и рођени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој прили |
тво је свето!{S} Кум је као брат, као и рођени отац — али и рођени отац да је, ни њега не бих м |
ца је мој човек и он ће ме склонити као рођени брат што би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи г |
Ти си био човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи неваљалац кад бих од те |
инко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не би могао више добра желети.{S} Раја |
покорни јагањци за чобанином својим, и рођеним ће главама заклањати да вођи не повали ни длака |
ресечен, одгризао га је у мукама својим рођеним зубима.</p> <p>У таком стању он је лежао већ пу |
вом, да ја све то доживим, да ја све то рођеним очима видим, да ја жив дочекам сву ову неизмерн |
на овоме.{S} Ја бих хулио донекле своје рођено дело, кад бих осуђивао ово што је до сад учињено |
е захрани пород свој, да трошењем свога рођенога тела, да згоревањем своје рођене снаге оснажи |
ај њине замерке баш као да ти долазе од рођенога брата, ја ли од најбоља пријатеља народна.{S} |
те ту нешто запитам као духовника и као рођенога брата мога.{S} Али пре но што ти и једну просл |
га заједно с његовом чељади, у његовој рођеној кући и заједно с кућом, жива спржити, ако се ма |
то ћете скапати у меку душеку, у својој рођеној погани!{S} Жао ми је само једно, што не погибох |
оро пала и подлегла, давећи се у својој рођеној крви.{S} Стога је сад удешавала, да се таква по |
ожије па ваше, располажите као у својој рођеној кући — рече кмет Стојадин, кад уведе путнике у |
смели нападач већ би се ваљао у својој рођеној крви.{S} Али та су времена била и прошла.{S} Са |
а подозрива човека, који су, по њиховом рођеном причању, у незнању претурили Ђорђа преко границ |
зир.{S} Али знајући, да ће Милош у свом рођеном интересу отворити четворе очи да се Карађорђе н |
ије могла учинити ништа више.{S} Својом рођеном снагом Србија се држала пуних 9 година, али та |
овест, и он у напред каже, да ће својом рођеном руком убити свакога ко би се усудио да му одреч |
већ ваља сам запети и подупрети својом рођеном грбачом!{S} Ово што је данас не долази сваке го |
Зар овако да завршим ја који сам својом рођеном руком убијао војника, кад за корак одступи са с |
да ти други отме оно, што си сам својом рођеном муком стекао кроз толике године.</p> <p>— Баш б |
емо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођеном руком — примети му један сељак.</p> <p>— Ама ис |
ађорђе због неке пљачке био убио својом рођеном руком, и Врљо <pb n="141" /> се био зарекао да |
њао и турску веру веровао, ако те мојом рођеном руком као пиле не закољем, само ако се усудиш д |
а пса, или да идем ја да донесем његову рођену — рекао је срдито Лисовић.</p> <p>— Тако и да се |
рена, да се Милош тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог тај големи грех неће и не може ос |
ем кривице на другога — заклањају своју рођену слабост, Карађорђе је наједаред осетио како је о |
а њихном хуком и грмљавом стишају своју рођену унутрашњу буру, која их је немилосрдно цепала и |
нез Милош сам хвата и шаље везиру своју рођену браћу Србе, да их Турчин на мукама умори, баба Ј |
и у глави; боље пази на ову но на твоју рођену главу — рече Никола момку и мрко га погледа.</p> |
ре, бога ми ће и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимбарлија.“</p> <p>Кад се кнез Милош за |
невидовна рука на махове просипа читав рој сјајних златали краљушака.</p> <p>Читави ројеви сит |
гранама пуно тица, шарених лептирова и ројева пчела, које се јамачно гнезде ту у дупљама моћно |
јајних златали краљушака.</p> <p>Читави ројеви ситних рибица, у густим масама пливале су полако |
е текао из уста, како ће ме у најкраћем року вратити; како ће ми дати читаву једну војску ако з |
на прагу и који ће планути у најкраћем року.</p> <p>Тим поводом родољуб Ђорђе Јоргаћ, желео је |
пристајао је да се то покупи у народу у року од године дана.</p> <p>Милош је чисто подскочио ка |
а рачун оштете Турака положити везиру у року од године и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу пи |
p> <p>Смрт Карађорђева</p> <p>Историски роман из недавне прошлости</p> <p>Са предговором Душана |
ман? — упита га чича Ива његов сељак из Ропочева.</p> <p>— Одох право Милошу да му се предам.</ |
то се прену књаз.</p> <p>— Драгић...{S} Ропочевац.</p> <p>Кнез скочи. — Он туна!{S} Ко га ухват |
вију врат и да се укошкају у страховити ропски јарам турски!...</p> <p>Зар опет да умукну песме |
важавам.{S} Ја сам будио из петвековног ропског сна моје Србе и добро знам с каквим је тешкоћам |
болно испрекидано јецање у самртничком ропцу.</p> <p>Свршено је.{S} Небо се најпосле смиловало |
ћи, и од ведра дана, и од благе јутарње росе, и од плодне бујне дажде, и од људи који га овако |
ђе засећи у меко месо, прерубити кост и рскавицу; исећи жиле и раставити главу од трупине; како |
о, Карађорђе спусти момку у шаку велику рубљу Катарине II, рече лаку ноћ и нестаде га у ноћном |
ачка, који се полако лелуја баш на оном рубу где се небо ослонило на земљу, те се није могло ла |
е светло оружје и своје крваво ратничко руво, заменити скромним грађанским гуњићем или јелеком. |
а на левом одсеченом уху, али подсмех и руга надживели су га и памтили много година доцније.{S} |
српскога робовања и да види како почиње рудети дан српског васкрса.{S} Рођена под владом Сулејм |
мо да је да се здраво и на миру дочепам Рудника, и да видим само 50 одабраних другова око себе, |
пуна гостију и страна света.{S} Војвода руднички постао је полако кнез српски.{S} Одношаји у зе |
година, прво уз свога полубрата војводу рудничког Милана Обреновића, а после и сам за се.</p> < |
м одморним коњима који су, привезани за руду, у сласт јели неку миришљаву отаву, што је брижљив |
ио прави Бекри-муја, опасан зулумћар, и ружан развратник, коме иоле лепша женска није смела иза |
лавом, господару!</p> <p>— По матери те ружим, што лупаш толико као луд, кад видиш свећу у одај |
ено.</p> <p>Изнурен и намучен тегобним, ружним сновима, уморан и телесно и душевно, Милош је са |
е се понови и Милош опсова лупача веома ружно.{S} Познаде по лупању ко је, и беше му веома крив |
хватимо и склонимо.{S} Њему не сме бити ружно међу нама.</p> <p>Тако је намештао Милош, и Анта |
има онога пса, што се онде испречио; он ружно погледа; он нешто зло смера; — рече Карађорђе, по |
де амо у Петробург и научио их да овако ружно говоре о мени, и да ме овако душмански пањкају пр |
иле језуите, људи који су данас на врло ружном гласу, али у оцени чије дуге и бурне прошлости н |
некакво чудно дражење живаца, које деца рузуму тако исто као и старци и које се допада нежном ж |
о чу како пуче и како кости шкргутнуше; рука се преви и намести се згодно поред тела.</p> <p>„Т |
јер ће немирни људи познати да је моја рука кратка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада |
ско!...</p> <p>О, што се не нађе српска рука да ме убије, кад сам први пут поумио да учиним ова |
} Зар би њему, бојаги, с тога задрхтала рука, што сам овоме народу до сад ја очувао душу и закл |
ла се овде онде, као да каква невидовна рука на махове просипа читав рој сјајних златали краљуш |
во тело и утура га међу кладе.{S} Једна рука бејаше се испречила и не могаше згодно стати.{S} О |
огло прозрети и то, како је тајанствена рука смрти већ била ударила свој кобни жиг уништења на |
ају и разносе у комаде.{S} Једна ледена рука, као оштро жељезо, проби у саме груди његове, нокт |
адао и вређао.</p> <p>У два маха снажна рука Карађорђева и нехотице се дизала и машала за оно м |
о и Милош похасио, Симо му је био десна рука.{S} Каква му невоља, да му он сад главу сијече? — |
нагомилано, као да га је нека свемоћна рука у нереду просипала лево и десно, а у мрачној прова |
о предсказање, да његова снажна и вешта рука, овај пут тако невешто и несретно удара.{S} Спопад |
екао 80 глава турских, па никад ми није рука задрхтала овако како теби дрхће.</p> <p>Призор је |
> <p>Она му прилази полако, хвата га за рукав и вели му мирно али сасвим разговетно:</p> <p>„Ти |
у, коју бацну у страну и њега повуче за рукав и посу му одмах да се умије ту у соби, у углу.</p |
луча букте крај оџака.{S} Никола брише рукавом очи, јер га дебео млаз крви бејаше запљуснуо пр |
те се — рече Драгић подругљиво, бришући рукавом крв, која му је лопила из повређене горње вилиц |
а без главе.{S} Та прилика маше на њега рукама, као да би му хтела рећи: „Стој, причекај!“</p> |
S} Сузе га загушише и старац покри лице рукама.</p> <p>Гитарић је показивао као да слуша старца |
м, а где ја скоком, ту он мора запети и рукама и ногама и зубима, јер му оде глава док оком тре |
умете да се чувате, хватате се гаравим рукама по образу, а и знојите се.{S} Него дед овамо!... |
и са стране, они су само машице у туђим рукама.{S} Све је то масло онога Црнога пса, црн му обр |
благи заштитник душа, те са склопљеним рукама моли победоносна а кивна војничка заповедника — |
кнегиња обиште око њега и са склопљеним рукама узе га молити да се не љути и да не виче.{S} Јед |
би.{S} Он је страховито изгледао.{S} По рукама био је сав изгрижен, по лицу грдно изгребен, по |
рв шибну у млазевима и попрска убицу по рукама и по лицу.{S} Један дебео млаз шикну и прели каб |
д.</p> <p>Ходајући по застртој одаји, с рукама на леђима, а оборене главе, Марашлија је учио не |
то ударање дахира, што као перце игра у рукама раздрагане играчице, млада, висока женска изводи |
ешки био је кроз дуг историски период у рукама грчких родољуба из Фанаре (Цариградско предграђе |
Најзад, велики број спахилука био је у рукама грчких закупника.{S} Па и ако је порта одавно ун |
кар једно једино место још слободно и у рукама Срба, када се победоносни цареви састану, после |
ење губи и оно што је већ готово било у рукама.{S} Смелост и успех често су две разне речи за ј |
можеш рачунати само на оно, што имаш у рукама, а њина обећања празна су заваркивања, у која ни |
pb n="186" /> „Ако нема таке пушке, има руке!{S} Прати поуздана човека нека га тамо уцмека, па |
у дебелу греду, коју узеше четворица на руке и њоме стадоше обијати врата.{S} Уз то донесоше од |
, ударили букагије на ноге, а лисице на руке, па су питали шта им ваља даље чинити.</p> <p>Пашт |
ку, и да му ударе букагије на ноге и на руке.</p> <p>...— Место да се правда и брани, он узе на |
срдачно и стаде пред духовника скрстив руке на појасу.{S} Духовник <pb n="100" /> се приметно |
око пчела.{S} И чудо што су ми ишле од руке, док се нешто не споречкам с најом, те од тога доб |
село, али плуг и мотика нису му ишли од руке.{S} Понајчешће се налазио око кнеза Милоша, и био |
а улазе у веће куповине, многи се испод руке потајно почињу оружати и дошаптавати.{S} У опште, |
стајало у писменој молби.</p> <p>Испод руке пак, усмено, кнез Милош је поверљиво, преко Герман |
е одазвала и дошла да ти покажем крваве руке твоје и да будем сведок против тебе.</p> <p>Збиља, |
ом лицу Ђорђевом.{S} Он диже сад обадве руке и прекрсти их онако, како то обично чине људи кад |
ти руке крваве!“</p> <p>Он диже обадве руке и с ужасом примети да су му збиља крваве.{S} И нех |
} Та, болан људи — Драгић рашири обадве руке и страшним ватреним погледом стрељао је око себе — |
ска!{S} Та крв пече, од ње ће ти обадве руке изгорети; она говори, она оптужује, она виче; од њ |
риђе ћутећки Гитарићу и пружи му обадве руке.</p> <p>— Добро ми дошао, побратиме — рече он Гита |
де више издржати овај поглед.{S} Његове руке малаксаше и клонуше.{S} Он спусти главу и очајно м |
и како је горак хлебац, који се из туђе руке очекује.{S} Да је на моју вољу и питање, ја не бих |
робнице своје, а доћи ће нов свет, чије руке неће бити крваве, и на чијој се одећи неће познава |
посао — да изберу вођу, који ће у своје руке узети целокупну војну управу у народном покрету, к |
само кнез Милош примио ту ствар у своје руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и б |
д прогледа очима и добије власт у своје руке, онда ће ваљда имати ко други паметнији да управља |
да се после рекне како је Ђорђе од моје руке погинуо то не могу и не смем, док ми не би изреком |
ских — Цукићеву, која је пала од српске руке, још пре 7—8 дана и кнез Симину и Драгићеву, које |
чки убијен на спавању, од рођене српске руке, по заповести и угодби два рођена кума своја.</p> |
стиже.{S} Сила је већ прешла у ђаурске руке.{S} Зар ви не видите како Милош расте из дана у да |
еколико месеци и сам је пао од убилачке руке Марка Штитарца, кога је кнез Милош послао да Никши |
он сам могао пасти од подмукле убилачке руке.</p> <p>Тако се ето мењало расположење Милошево.{S |
ди док се добије.{S} Везир је простране руке, он оберучке расипа, па мисли да се тако то лако и |
је срце.{S} Сети се оне страшне ледене руке, што се као оштро жељезо заби у груди и дочепа га |
зир оставио потпуно слободне и одрешене руке према Карађорђу, Милош ће то морати да купи, да пл |
ћ је стајао пред њим с обадве уздигнуте руке, с напереним пиштољима Петру у груди, а прсти су м |
угљиво насмеја и уз непрекидно махање и руке и главе он поче овако:</p> <p>— Добар Милош, добар |
ија, како један другоме језике чупају и руке до лаката одсецају.</p> <p>...{S}Ова година носи у |
упаде у кућу Сима Паштрмац.{S} Он сави руке око Милоша, који се већ бејаше машио за пиштољ и п |
руби Милош. — Ето, то је оно што и мени руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за то не јавља?</p> |
пао би га прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле везане?</p> <p>— Онда би одгризао језик зубим |
/p> <p>„Ти си убилац!{S} Гле како су ти руке крваве!“</p> <p>Он диже обадве руке и с ужасом при |
изласка ни друге помоћи; морам умочити руке у крв, па што да бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум |
овраћала.{S} Сад је већ могла сама дићи руке, извући их и метнути одозго по покривачу.</p> <p>О |
ми испред очију тога пса, да не поганим руке о њега —</p> <p>У тај мах упаде у кућу Сима Паштрм |
тов искочи живо из кола, лаким покретом руке отпоздрави ћирицу митрополитова, који га с дубоким |
акогод могло друкчије, ја не бих умакао руке у крв.{S} Али овако не видим друга изласка!... — р |
шака, који им је сам добровољно дошао у руке.{S} Јазук, вајни војводо!... — викао је Драгић, и |
чи Вујица бејаше занемио и узев писмо у руке, он је још дуго бленуо незнајући шта управо да поч |
не бих рекао, нека опет он узме власт у руке и нека наређује, а ми смо показали да бар умемо би |
тек је две године како је узео власт у руке, а поби толике људе.{S} Уби Молера, па владику Мел |
<p>— Боже мој, од кад нисам узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и један откос могао исте |
пут сад и ти нас!{S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади тиранско срце.{S} Послушај нас, |
њему и да се преда, а они да не прљају руке његовом крвљу.</p> </div> <pb n="190" /> <div type |
вао, да се тај споразум испуни, и да му руке остану слободне према Карађорђу.{S} Он јамчи за ре |
каше пусти, пусти, остави... и ја дигох руке, и све се сручи, и од читаве једне земље начини се |
p>Кнеза Симу наместише да седне.</p> <p>Руке су му биле везане и добро утегнуте остраг.{S} Пред |
бину Русије.{S} Кад му то није пошло за руком, он се сад претвара како је бојаги променио мишље |
Молдавија <pb n="168" /> управо су под руком, и у случају преке нужде увек се могу на њу насло |
азилазити.{S} Везиров заступник маши се руком у џеп и баци пред џелата шаку сребрних пара.{S} У |
шкргутну зубима, махну главом и стиште руком јабучицу од пиштоља, као да је хтео рећи: „немој |
гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, а данас благодаримо Алаху што нам и Биоград уздр |
чељади на дому.</p> <p>Цукић се наслони руком на оџак.</p> <p>— Па баш да се мре Перо — рече он |
акав мрачан, тесан собичак и показујући руком на тај ћумез, викну Анти:</p> <pb n="263" /> <p>— |
оведник ове крваве свечаности даде знак руком да се посао отпочне.</p> <p>Јањичари предадоше за |
то што је врло тешко, јер је људа левом руком подржавао и подизао торбу да олакша рамену.</p> < |
кнез Милош главом, као што му је својом руком и новац избројао што му је на пут дат.</p> <p>— Ш |
ивим богом да му је писмо предао својом руком сам кнез Милош главом, као што му је својом руком |
х помлатим, па макар ми после ти твојом руком главу одсекао...</p> <p>— Шта, несрећниче.{S} Ти |
дочепа обадве одсечене главе.{S} Једном руком једну, а другом другу, он их диже високо над глав |
он у напред каже, да ће својом рођеном руком убити свакога ко би се усудио да му одрече послуш |
о да завршим ја који сам својом рођеном руком убијао војника, кад за корак одступи са своје поз |
а не да се ти кољеш сам својом рођеном руком — примети му један сељак.</p> <p>— Ама истина, Др |
бог неке пљачке био убио својом рођеном руком, и Врљо <pb n="141" /> се био зарекао да му се ос |
рску веру веровао, ако те мојом рођеном руком као пиле не закољем, само ако се усудиш да што чи |
који га тресаше својом крвавом снажном руком.{S} И на једаред он му упрти крваву одрубљену гла |
у опет зубима опаки Новаковић, а десном руком маши се за свој белокори јатаган.</p> <p>Видећи з |
лав, појми да се дигне и дочепа десном руком за балчак сабље, која му је лежала преко крила, и |
ечи и пун нестрпљења, узе махати десном руком, као да некоме прети.{S} Његов сухи кажипрст с ве |
се мрштио и на махове нестрпљиво махао руком а два пута проговори љутито:</p> <p>— Није вала!{ |
к, Карађорђе се заустави и показа Науму руком ка Паланци.{S} Одатле се лепо видела сва она окол |
и носимо.</p> <p>Ту се Карађорђе пљесну руком по челу и рече чисто очајно: — Камо моје лепе сре |
о с другима!</p> <p>Карађорђевица махну руком преко чела, као да је хтела одагнати неке суморне |
е нешто плете...</p> <p>Карађорђе махну руком, као да би хтео пресећи даље сумње Наумове, па до |
к, као у некој двоумици.{S} Затим махну руком одлучно и даде знак Николи.</p> <p>За тренутак у |
мене море те црне мисли!...{S} Он махну руком преко очију, скиде шубару, мету је на колено, сма |
<p>Србин не одговори ништа.{S} Он махну руком и изађе напоље.{S} Доле у кави било је још Срба, |
илош хтеде бежати, али га она дочепа за руку и стеже га као железним клештима.</p> <p>Хоћеш да |
је осећао као да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћ |
и иза леђа.</p> <p>Али она га ухвати за руку, повуче је чудном снагом и диже у вис.</p> <p>— Шт |
, растргните га.“</p> <p>...{S}Хиљадама руку маша се за њега, и он већ осећа како га тресу, трз |
ила народ, а то би ишло бунтовницима на руку.</p> <pb n="17" /> <p>И кнез је своје обећање одрж |
дижући главе, како се беше наслонио на руку.</p> <p>— Петар просузи.</p> <p>— Знао сам ја то ч |
ра појавише се на губилишту, водећи под руку кнеза Симу и Драгића.</p> <p>Мртва тишина опет зав |
журно јурну напред и дохвати пиштоље из руку Петрових, и сав је дрхтао од силна узбуђења.</p> < |
рађорђем.{S} Вујица није писмо давао из руку а изговарао се да га је негде изгубио.{S} То га је |
кочи Стојану, трже му бурмутско сито из руку и додаде живо:</p> <p>— Ама, што си се смрзао, чик |
београдском и изгледају своју судбу из руку везирових.{S} Њини пријатељи у Београду чинили су |
само џелату, ненадно му истрже сабљу из руку, док је овај збуњено гледао, он вешто измахну и је |
погледа Гитарића па му мало после пружи руку.{S} Гитарић узе ту руку, она је била хладна.{S} Он |
е она нежно и мило.{S} Он ћутећки пружи руку, узе шољу и опет задими.{S} Ћутао је и сркао каву, |
ве је узалудно, ја на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у последњем тренут |
народу је он опасан, с тога ја и дижем руку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је мени дао т |
таде да се с њима поздрави.{S} Пружи им руку да се рукују, но они обојица уграбише и пољубише г |
но они обојица уграбише и пољубише га у руку.</p> <p>— Јесте ли живи, јадни! — упита их Ђорђе г |
е Анта са сузним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам се прибојавао.{S} Какви ми јади нису д |
али су.{S} На растанку жена га пољуби у руку, а он јој рече само:</p> <p>— Пази децу, ја ћу се |
дугу пушку, коју бејаше чврсто стегао у руку.{S} Седео је ћутећки, оборене главе, и на сва нава |
.</p> <p>После је тражио, да им на брзу руку штогод спреми за вечеру.</p> <p>— Мртви смо гладни |
ј и ти коју њину!{S} Немој све на своју руку.{S} Нека је и најпаметнији један човек, опет не ва |
замерили да много штошта ради на своју руку, а да би ваљало да почешће припита и друге народне |
ли бивше српске старешине сами на своју руку или по руском упутству.{S} С друге стране, Руси ће |
ваљда они то смели чинити сами на своју руку, кад се зна да ће се то раније или доцније прокљув |
је била пружила своју ледену аветињску руку за јуначку главу вождову.</p> <p>Као што смо видел |
тву с грешне деце, која су преступничку руку дигла на оца свога!...</p> <p>...{S}Изродиће се но |
сле је стиште у своју снажну, извежбану руку, потресе је, два три пут махну њоме кроз ваздух та |
страг под гуњем, а Марко је држао једну руку на јатагану а другу на пиштољу.</p> <p>Слаба и нем |
ао мудар човјек брзо је видео да на ону руку не иде више, и он окрете другу.{S} Четврта је годи |
а вођство треба предати у једну челичну руку, која ће све водити и свима заповедати.{S} Такога |
ало после пружи руку.{S} Гитарић узе ту руку, она је била хладна.{S} Он то одмах опази:</p> <p> |
хиљадама људи и претурили преко својих руку сваке године хиљаде и хиљаде дуката.</p> <p>Кад је |
би још један тренутак.{S} Онако везаних руку, он пљуну главна џелата право у лице и викну му по |
а, Милош се отимао из хладних, кошчаних руку своје мртве матере, али се није могао отети.</p> < |
уверавања, како га народ чека раширених руку, нашли су приправно земљиште код Карађорђа и он им |
ушком, тако исто не ваља ни човек, који рукује народним пословима, ако је код њега одмах све на |
око пчела.{S} Ваља знати како се пчелом рукује, па да те никад не дирне, ако ћеш је у недрима н |
с њима поздрави.{S} Пружи им руку да се рукују, но они обојица уграбише и пољубише га у руку.</ |
далеком западу трепти још само последњи румени одсјај његових уморних, угаслих зрака.{S} Сутон |
ом равном обзорју још је трептало силно руменило, налик на одсјај каква огромна пожара, који се |
о <pb n="89" /> руха и оружја, напио се руменога вина, наљубио лепих туркињица, па сад вала сец |
рбу!</p> <p>Тога ради чим се у Русији и Румунији појавила српска емиграција, после несретне 181 |
љивија писма разним српским војводама у Румунији и Русији.</p> <p>Тај човек имао је сад да извр |
х, ту су имали своје представнике и оба румунска господара, влашки и молдавски.{S} У скупу се г |
ла сва оружана снага и српска и грчка и румунска.{S} У опште, он је требао да поведе све балкан |
и на друму, који из Кишињева води преко румунске границе. „Вожд“ је утекао, и сад ће у питању б |
ремајући за Ђорђа угодан прелазак преко румунске границе.</p> <p>Трећега дана потера је ухватил |
орђе неопажен и неузнемирен издро преко румунске границе, дочепао се Ћесарије, пројурио и кроз |
бела сукнена кабаница какву обично носе румунски сељаци на томе крају.{S} И иначе Красис је био |
аче Красис је био обучен као сељак, а и румунски је знао тако, да га нико не би могао распознат |
те за устанак.{S} Радили су у друштву с румунским родољубима и то им је осигуравало успех.{S} Ј |
9" /> глас о одласку Карађорђевом преко румунских међа и да заварају ђенерала да више не шаље с |
Грци покушали да се јаве као пријатељи румунскога народа, и од пређашњих господара, они су му |
ђе с Наумом боравио је скривен у једној румунској сељачкој кућици, где је за њих било спремно н |
стиже у град; крајње раштркане куће по румунској махали већ су настајале; и лево и десно у сум |
а склоништа и у највећој журби похитају румунској граници.{S} Маврогени и Красис нису их пратил |
ндант био сам Ипсиланти, и заповедао би румунском војском независно, док се не би сјединиле са |
ицима зађе прилично дубоко у тако звану румунску махалу.{S} Пред њом је ишао као вођ онај исти |
онуди свој савет, већ се крије у мишије рупе и хвата побратимство с турским зулумћарима?{S} Кад |
либе, он се наже и опрезно провири кроз рупу између прислоњених дасака.{S} Гледао је зорно у ко |
д мене? — викну он узбуђено. — У мишију рупу, ја се сад под старост завлачити не могу, нити мог |
ца не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш — примети Милош.</p> <p>— Онда је на |
а јасно.{S} То толико, што сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Турчина.{S} Но то опет не зна |
внамо:{S} Али ми онда дигли главе па од Руса нигде да се одвојимо.</p> <pb n="220" /> <p>Карађо |
је отворено говорио, да се он за сад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и сувише заузет својим |
с друге стране, да као тужим Црнога код Руса — рече кнез.</p> <p>Милош је сад узео објашњавати |
ја посла, а да ме не оптужујеш овде код Руса, као да ми је мало ова гомила шпијуна што сад за м |
ико неће ни сећати, а камо ли да те код Руса пањка.</p> <p>Карађорђе је срдито грицкао нокте.</ |
Русији.{S} Јер, ти знаш како је то код Руса јевтино.{S} Ко мало врда, шикну они њега у Сибир, |
ло да остављам Србију, да се ту не нађе Руса, који су ме одмах узели саветовати да се уклоним и |
S} А после, мислим и то, како је он пре Русе за свашта слушао.{S} По њином је наговору и из Срб |
p>Али што је ствар постојала озбиљнија, Руси су бивали све строжији.{S} Сад је већ било дошло д |
по руском упутству.{S} С друге стране, Руси ће из овога видети да немају нужде обилазити Милош |
му се име до века славило.{S} Али Руси, Руси — они га одмамише.{S} А боље да су га убили — рече |
и још и данас севала по Шумадији, браћа Руси за цело не би потекли да их заклоне.{S} Мене опет |
ене страх од смрти амо довео, већ су ме Руси домамили, уверавајући ме да ћу тиме учинити добро |
p> <pb n="195" /> <p>Да се сутра зарате Руси с Турцима, они би у првом реду апеловали на Карађо |
но време!“ — Кад дође згодно време па и Руси скоче, онда јамачно не може ни Милош сам мировати, |
де напредка, он ће доцније прихватити и Руси ће рећи: то наша мука и тековина и јесте.{S} Загла |
о, како нам је где боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју корист и волели су да ми и проп |
те би му се име до века славило.{S} Али Руси, Руси — они га одмамише.{S} А боље да су га убили |
и практичан.{S} По одговору какав даду Руси свакако ће се знати бар то: раде ли бивше српске с |
ми у запећак, а целу ствар предузимају Руси, и како они погоде, онако нам и остане; како нам о |
ствар морала крити од Русије, пошто му Руси никако не би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе ј |
не дадоше ока отворити.</p> <p>— Да су Руси истинска браћа, да је њима стало до <hi>нашега доб |
анских народа.{S} Довољно је било да их Руси не ометају у њином подузећу и да им помогну чим мо |
чинице и трговали пићем.</p> <p>Истина, Русија је давала неку помоћ српским бегунцима, али за о |
х родољуба.{S} Сломив Наполеонову силу, Русија, на челу коалиције, водила је прву реч у Европи |
ко јуче била ратна савезница Русије.{S} Русија и данас води велика рачуна о Србији, и стара се |
ја сматрале би га као рускога агента, а Русија није имала интереса да на њу падају сад таке сум |
та.{S} Ко ти тамо њега верма.{S} Велика Русија, царевина, толики књажеви, великаши, господа; он |
ару, то је с тога, што ти не мирујеш, и Русија, ако истински жели добра оној земљици, требала б |
ве Турску.{S} С тога је вероватно да би Русија остала на миру и не би се ни у што мешала баш не |
зар би то тако олако прошло?{S} Зар би Русија допустила да у њој погине један Карађорђе, а да |
итање је било како ће на све то гледати Русија.{S} Сва пажња велике северне царевине била је у |
ирује и да не мути по Балкану, пошто им Русија у тим приликама не би могла указати никакву помо |
еж и неред.{S} Он, Милош, нада се да то Русија неће допустити, но ако би се ипак тако што десил |
уша, па да ме после изда Русима?</p> <p>Русија је у то доба имала пуне шаке посла у Европи и бр |
јер се много бавио по јужним крајевима Русије, где је тада било доста Срба.{S} Од кад се прибл |
Она је колико јуче била ратна савезница Русије.{S} Русија и данас води велика рачуна о Србији, |
рукчији.{S} Док је Грчка преко света од Русије, Влашка и Молдавија <pb n="168" /> управо су под |
првом месту та се ствар морала крити од Русије, пошто му Руси никако не би дали да се враћа у С |
ом заштитом, примао је новчану помоћ од Русије и управо се сматрао као руски човек и најамник.{ |
каваљери руског ордена и да примају од Русије пензију.{S} По томе штогод они поруче отуда, све |
вајући нарочито, како се за овај мах од Русије не могу ничему надати, али се немају чега ни бој |
воје.{S} Далеко одвојена од православне Русије, на чији је позив била устала, сви ударци још мо |
и овде, већ они матори душмани отуда из Русије.{S} Они, они, Бог их посекао!{S} Утекли као курв |
д оних подбадања, што једнако долазе из Русије, од пуштања гласова о повратку Карађорђевом, као |
у дали никуд маћи, све док не дођоше из Русије људи, трошак и заповест да се тамо кренемо.{S} Т |
И ја сам слушао да их подбадују они из Русије.{S} Само, што је мени тешко у то веровати.{S} Ак |
приликама врло је тешко било измаћи из Русије.</p> <p>Друга голема сметња била је држање кнеза |
уд једнако џара и подбада; сваки час из Русије и Влашке лете у Србију курири и тајни агенти, ко |
, а мало ова пензија што је добијају из Русије, даје свакоме какав такав начин живота.{S} Остав |
што долазе са стране, отуда од Влашке и Русије, то су махом праћеници, које амо шаљу бивше српс |
рђа спроведу кудгод дубље у унутрашњост Русије, где не би могао долазити у додир са Србима и ра |
и изради да их прогнају кудгод у дубину Русије.{S} Кад му то није пошло за руком, он се сад пре |
p> <p>— Са пуним шакама посла у Европи, Русији није сад до тога да се заплеће и амо на истоку.{ |
грчких хетериста радио је у Молдавској, Русији и Влашкој да припреме земљиште за устанак.{S} Ра |
а разним српским војводама у Румунији и Русији.</p> <p>Тај човек имао је сад да изврши нарочиту |
а мном шаље људе, који ће ме чак амо по Русији пањкати и срамотити.{S} Ето ти, војводо Петре, з |
у одовуд избегле, и сад се баве тамо по Русији, где имају помоћ и издржавање од руске владе.</p |
еђу српских емиграната <pb n="149" /> у Русији и њиних пријатеља, рођака и познаника, који су о |
p>— Аја, вели, није добро ни тако.{S} У Русији би се то уватило.{S} Уловили би човека кога си п |
редстављала тадашња српска емиграција у Русији.</p> <p>У римској историји износи се као редак п |
Србије отишли, и <pb n="241" /> овде у Русији нашли миран кутак, где су бар безбрижни за главу |
и рече: — Све што је — за сад је овде у Русији.{S} Овдашње власти могу омести све и покварити ц |
ађорђа нешто збиља нестане тамо негде у Русији.</p> <p>— Али, зар би то тако олако прошло?{S} З |
лавито да израде да се српске војводе у Русији тргну што дубље у унутрашњост велике руске царев |
еднији представници српске емиграције у Русији, сем Добрњца који се тада бавио у Петрограду, и |
а њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Русији и Румунији појавила српска емиграција, после нес |
Прогнан из Србије, он се био настанио у Русији, где је од руске владе добио 300 дуката годишње |
банаски емигранти, којих је тада било у Русији, не баце какву варницу у потрулелу Турску државн |
је текла та ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло другчије, то Герман да извести горе где тре |
смео сам.{S} Особито, док је још тамо у Русији.{S} Јер, ти знаш како је то код Руса јевтино.{S} |
а с ким другим.</p> <p>— Мене пањкају у Русији наше старе војводе, да сам ја кулиза турска и да |
, као што смо видели, оптуживао је пред Русијом и молио да га уклоне кудгод дубље у унутрашњост |
е, полазећи с руским мајором Орловим за Русију, Карађорђе заустави у Карловцима и поиште од Мел |
ору?{S} Тако убиство бацало би сенку на Русију, и то се не би допустило.{S} Да си тица не би им |
осле једногодишњега ареста преселисја в Русију, где с возможноју почестију од правителства прим |
и балкански, који су избегли у Влашку и Русију, па то казује везиру и јавља на Порту, да виде Т |
мачка на глави.{S} Али чим смо скинули Русију, ти си видео шта је било с Ђорђем.{S} Није се мо |
и најлакше преко Србије заинтересовати Русију за народни покрет на Балкану, и изазвати је да у |
ио, али дај ми пушку која бије одавде у Русију“.{S} Он прво одговори: <pb n="186" /> „Ако нема |
вац није примао, и тако Карађорђе оде у Русију без дуката, а Мелентије остаде као врло богат чо |
царски двор да га тргну кудгод дубље у Русију, па још немам одсечна одговора.{S} Но и ту као д |
е старешине српске тргну кудгод дубље у Русију, где би надзор над њима био лакши и откуда не би |
унце, нарочито Карађорђа, тргне дубље у Русију и да им забрани мешање у српске послове.</p> <p> |
собито кад му је дозвољено да он пише у Русију у име кнезова.</p> <p>У осталом, кад је сазивао |
лико сутра, ја бих могао отићи за њим у Русију, као год што сам са овим Бошњацима прешао у Босн |
{S} Спаси главу па онда иди сам лично у Русију господару Ђорђу, испричај му какве јаде ми овде |
то их и видимо где одмах по преласку у Русију сиротују, муче се и лаћају се и најобичнијих пос |
ли овај мене куша, па да ме после изда Русима?</p> <p>Русија је у то доба имала пуне шаке посл |
а и једва би дочекали да га оптуже пред Русима.</p> <p>Бојао се да се није изрекао ко од Грка, |
лавим.{S} Али то баш оно и јесте што се Русима није допадало.{S} Они никад нису дали ни да се п |
је поверљиво, преко Германа, поручивао Русима, да руски двор треба само на време да му јави, к |
манет да знају и упамте: проклет био ко Русима веровао.{S} Од њих можеш рачунати само на оно, ш |
ах на кишињевском друму указа се обична руска тројка, покривена арњевима, које беше попао дебео |
<p>Пред баштенском вратницом стајала је руска тројка, запрегнута са три ватрена мркова и покрив |
окоран цару, те не може веровати, да би руска влада њега обишла, ако има каквих планова и намер |
он се био настанио у Русији, где је од руске владе добио 300 дуката годишње пензије, и од то д |
Русији, где имају помоћ и издржавање од руске владе.</p> <p>На те бивше народне старешине овде |
и ујдурме.{S} Он је прво окушао да код руске владе оцрни војводе; да их окриви за ровења по Ср |
ји тргну што дубље у унутрашњост велике руске царевине и да им се забрани мешање у народне посл |
тају да улете у ватру, што, на прилику, руски цар то да не пусти?{S} Његов је рачун један.</p> |
во, преко Германа, поручивао Русима, да руски двор треба само на време да му јави, кад што буде |
оалиције, водила је прву реч у Европи и руски цар држао је управо у својој руци судбину европск |
своје агенте у Србију.</p> <p>А ако би Руски двор истински што планирао и спремао, Милош моли, |
, но да живим као пандур аустријски или руски!{S} Ах, Јело, Јело, ах жено моја!{S} Како тебе бо |
шавали су се надом: ваљда ће и свемоћни руски цар на њих једном погледати својим благим оком и |
помоћ од Русије и управо се сматрао као руски човек и најамник.{S} Чим би се појавио у Србији, |
дванаест најважнијих кнезова, преклињао руски двор, да бивше српске старешине и војводе уклони |
илошем на челу, моле „благонаклоно двор руски да милостивим оком погледа на многострадалну наци |
> <p>Тада Карађорђе извади златан дукат руски и даде га Стојадину да набави што треба за јело.{ |
ме овако душмански пањкају пред двором руским и пред царским људима.</p> <p>„Али, ако је ово и |
10.000).{S} Кад се доцније, полазећи с руским мајором Орловим за Русију, Карађорђе заустави у |
рни, ко је с њим, састаје ли се често с руским важним људима, и да ли се што спремају, и шта ли |
"154" /> куда је нарочито био позван од руских власти.{S} Дознав за ову српску депутацију, он ј |
у се прича о скором ратовању, о доласку руских царских људи амо у народ, и како ће ти људи доне |
ваљало учинити питање код самога двора руског.{S} Ако не би и казали одлучно, опет би се по њи |
{S} Али овде се зна, да су они каваљери руског ордена и да примају од Русије пензију.{S} По том |
отуда, свет сматра као да је порука од рускога двора и за то јој верују.{S} А тако прима ту ст |
боље накити своју тужбу против њега код рускога двора.</p> <p>— Не велим ни ја сад — рече Ђорђе |
у Петроград с нарочитим задатком да код рускога двора израде то удаљавање Карађорђево.</p> <pb |
и одржавао је живе везе између Милоша и рускога двора, а нарочито између Милоша и рускога посла |
скога двора, а нарочито између Милоша и рускога посланика у Цариграду, који се живо интересовао |
о кренемо.{S} То је све било по наредби рускога цара.{S} Од тога доба Ђорђе се нешто мало смири |
ћутао да се то не ради са знањем и вољи рускога двора; <pb n="257" /> напротив, кад је Вујица б |
кажи, да је вожд амо дошао по заповести рускога двора и да му је план да поново дигне народ на |
рађорђе дошао амо са знањем и одобрењем рускога двора, онда му поручи нека слободно дође право |
и Турска и Аустрија сматрале би га као рускога агента, а Русија није имала интереса да на њу п |
ако не могнемо ништа доказати, онда на руском двору неће нам ни веровати.{S} То је опет твоја |
се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руском заштитом, примао је новчану помоћ од Русије и уп |
илоша.{S} Решено је, да се зборски пише руском цару и умоли да српске бегунце, нарочито Карађор |
<head>У ТУЂИНИ</head> <p>У пограничном руском граду Кишињеву, у удаљеном предграђу, где већ на |
аступници кнеза Милоша, који се обраћао руском двору с једном чудном молбом.{S} У име српског н |
ске старешине сами на своју руку или по руском упутству.{S} С друге стране, Руси ће из овога ви |
у очи белих поклада 1817. године.{S} У руском градићу Хотину, у скромној кућици, иза које се п |
е ме везати и назва ме усред скупштине, рутавим „псом“, само стога што сам на скупштину дошао н |
турских бедевија, наносио <pb n="89" /> руха и оружја, напио се руменога вина, наљубио лепих ту |
зена долама и у опште чохано чаршилиско рухо из онога доба.{S} Знанци се поздравише и уђоше у о |
и велики кнезови сачували своје народно рухо.</p> <p>Женске су се носиле српски.{S} Оне су упор |
ом на глави, а одевен у богато извезено рухо од танке, као крв црвене чохе.{S} Овај човек је из |
Петрограда.{S} Доцније, кад је донесено рухо овештало и подерало се, сиротнији и простији, носи |
већ падала ноћ, он заиска своје недељно рухо и узе се спремати, а свога писара посла да унапред |
огубљењу.{S} Сви су они били у свечаном руху, с равнодушним изразом на лицу, као да присуствују |
, поручив Драгићу да му у свему буде на руци.</p> <pb n="277" /> <p>Сутра дан Драгић је косио у |
лаву, коју је дотле држао поклопљену на руци и упре у Петра страшан, закрвављен поглед, а свака |
ек сад познаде га девојче, брже припаде руци <pb n="233" /> и рече да отац није ту, мало час је |
би језик.</p> <p>— А ако не би имао при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би га прстима.</p> <p>— А |
е споља, наслоњен на колибу.{S} У левој руци држао је за врх од држаље осредњу секире, а иза си |
ико!...{S} Овако је сад сабља у његовој руци.</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Луч је пуцкара |
само: — Остави Науме, све је у божијој руци... а пазићемо и сами...</p> <p>Међутим, изишав у м |
пи и руски цар држао је управо у својој руци судбину европских земаља и народа.{S} Његова реч б |
е удари одозго чизмом по тој испреченој руци.{S} Коска се преломи у мишици и Милош лепо чу како |
у се некако болно укосиле, у подигнутој руци, у премрлом даху огледало се преклињање, да се Мар |
црне огртаче.{S} Обадве жене приђоше им руци.</p> <p>То је био Карађорђе још с једним другом.</ |
ани од главе до пете, с дугим пушкама у руци, стражарили су и на самом уласку у кућу, а крај њи |
етар указа на вратима, са зубљом луча у руци, корачајући опрезно, као мачка, Цукић је лежао пол |
ровољно уступам другоме оно што ми је у руци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће веровати и рећ |
ште ступи млад, стасит Турчин, држећи у руци некакав свезак хартије.{S} Прво се окрете истоку и |
ако прикрада опрезном лептиру, држећи у руци спремљену качкету да га покрије и улови.</p> <p>Ал |
вић га зовне насамо у собу, па држећи у руци Милошево писмо, рече му овако:</p> <p>— Господару |
рномањаст <pb n="42" /> човек с пером у руци и писао је нешто на колену, по турском хадету.</p> |
пирући се дугом пушком, коју је држао у руци као батину, он је носио преко десна рамена, пребач |
м; најзад диже хартију, коју је држао у руци, пољуби је, мету је на чело, опет је пољуби и поно |
егов слуга Никола.{S} Никола је носио у руци осредњу секиру, <pb n="25" /> покривену остраг под |
о склоњен Карађорђе, спреман је повелик ручак.{S} На ражњу вртела су се два јагњета, а крај огњ |
дно био и последњи Ђорђев весео и ведар ручак у друштву неколико истинских пријатеља, који су с |
душу изгинулима.</p> <p>Ту су сви момци ручали, напили се добро ракије, па око подне кренули за |
Јутрос смо Господар Вујица и ја заједно ручали у Паланци, па после, ја се кренуо амо, а он оста |
Риста Парезан и још неки.</p> <p>Ту се ручало, пило и разговарало.{S} Карађорђе је био особито |
овирује опадање и сиромаштина; све је у рушењу и посртању, све иде са зла на горе; убоштво нам |
гом.</p> <p>— Вала, све жут дукат, мека рушпа и махмудија, и као млеко бео талир, господару, ак |
ница у очима свију балканских родољуба, с тога су сви они и били у живом додиру и међусобном ме |
ваки угао.{S} Велика торба Карађорђева, с кожним поклопцем, стајала је испражњена и бачена у кр |
клањала са стране.</p> <p>Лево од њега, с друге стране ватре, покривен кабаницом по глави, лежа |
трополит је у два маха долазио до њега, с намером да га викне и да му понуди кревет.{S} Али вид |
између турске војске, ударао је с леђа, с бокова, нападао је ноћу, збуњивао је и заваравао да н |
сада је имао за појасом два сребрњака, с обичним зеленокорим ножем и везеном арбијом.{S} Крај |
а, пред кућом је чекала спремна тројка, с другим одморним коњима који су, привезани за руду, у |
а постељи лежала је крива турска сабља, с богатим сребрним корицама.</p> <p>То је био главом књ |
тих милих и далеких места и пријатеља, с којима се тужни певач за навек растајао.{S} А на крај |
ће увек пуно, пуно људи; све с пушкама, с ножевима, па црвена јапунџета, <pb n="145" /> а коњи |
Они су ту живели са својим породицама, с којима је Карађорђева породица била у љубави и пријат |
и зло њино доћи ће им подједнако свима, с тога и рад за будућност треба да буде споразуман, сло |
н у лицу, с великим закрвављеним очима, с огромним црвеним турбаном на глави, а одевен у богато |
о замишљен с лактовима упртим о колена, с главом наслоњеном међу шаке.{S} Мало подаље од њега, |
<head>БЕГСТВО И ПОТЕРА</head> <p>Друг, с којим је Карађорђе путовао, био је родом Грк, по имен |
одиру и мешању с пријатељима из Србије, с грчким хетеристима и с влашким родољубима, који су у |
а, човек мора презати и од сенке своје, с тога се ни ја не смем поверавати никоме другом до јед |
стука, стара кукуљава старица око које, с десна и с лева, бејаху приселе две млађе жене.</p> <p |
и.</p> <p>Врљо позна да сељак оћуткује, с тога, што су му Турци запретили да се не жали, па ста |
е своје; њих, да је мени добити у шаке, с њима да се ја разрачунам, млеко их српско разгубало — |
Београда повео за Смедерево ове момке, с једним се момком био склонио ту у близини не долазећи |
тајао пред њим с обадве уздигнуте руке, с напереним пиштољима Петру у груди, а прсти су му грче |
лазити Милоша, и ако што озбиљно мисле, с њим то могу боље извести но ма с ким другим.</p> <p>— |
најопаснијем тренутку утекао из земље, с друге стране његову је душу мучила зебња да се његов |
и пријатељи кнежеви; угледне старешине, с којима се он обично саветовао у свима тежим и крупниј |
е, а место тога добили су неке качкете, с повеликим предњим ободом.{S} На качкетама била је црв |
атом оделу, наоружани од главе до пете, с дугим пушкама у руци, стражарили су и на самом уласку |
као соко прелетао с бојишта на бојиште, с голим ножем улетао у гомиле непријатељске и разгонио |
; спомињао је пријатеље и добре знанце, с којима је делио жалост и радост, с којима је плакао и |
ад они утекоше!{S} Зар би њему, бојаги, с тога задрхтала рука, што сам овоме народу до сад ја о |
чна тевабија оде; гомила оружаних људи, с коњима, под оружјем, у жагору и лупи, удали се, носећ |
сад.</p> <p>Ходајући по застртој одаји, с рукама на леђима, а оборене главе, Марашлија је учио |
Одношаји у земљи још нису били уређени, с <pb n="94" /> тога се у његовом дому и стицао свак, к |
а конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао да накнади што је преко дана |
енске биле су у српској народној ношњи, с весовима на глави.{S} Старија од њих била је жена кру |
а је у то доба обрнута западној Европи, с тога у Петрограду нису радо гледали немирно кретање б |
аштрмцу је било главно да Милоша умири, с тога му је све повлађивао и ако, у истини, није све о |
учине лично познанство с Црним Ђорђем, с јунаком који је из мртвих кренуо обамрлу слободу српс |
је Милош учинио с Молером, с владиком, с Цукићем и с толико другим.{S} Он је дубоко загазио с |
бро знаш шта је Милош учинио с Молером, с владиком, с Цукићем и с толико другим.{S} Он је дубок |
рац уђе у кућу шалећи се с Чолак-Антом, с којим се лично познавао, кога је волео са његове прос |
ујице.{S} Он дође с читавом булументом, с великом гомилом оружаних људи и момака својих, што Ка |
.{S} Милош је знао да му је он поуздан, с тога прво њега и посла, да склони Анту, а њему је одм |
људима, том свету, народу је он опасан, с тога ја и дижем руку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} |
исовић из Београда кренуо за Смедерево, с крвавим писмом за Вујицу (7.{S} Јула).</p> <p>Ту је К |
ни везир није могао желети ништа друго, с тога је њин споразум брзо био готов.</p> <p>Још су се |
а и господари.{S} Ако покуша какво зло, с тога ће га покушати — рече Карађорђе замишљено.</p> < |
јединци врше прописе ове изреке свесно, с планом и после чистих и сведених рачуна са својом сав |
гли, он би имао откуд да плати.{S} Ето, с тога морам пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако амо до |
.{S} На глави је имао висок, црвен вес, с кратком, плавом кићанком, која се у круг ширила.{S} Н |
нце, с којима је делио жалост и радост, с којима је плакао и певао, тужио и веселио се, а сада |
о издате јој наредбе.{S} Павле Лисовић, с три момка, међу којима је био и Никола Новаковић, упу |
и писма која ће однети самом Карађорђу, с којим до сад Милош није био ни у каквим односима.</p> |
но напустио земљу, и прешао у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све угледније војводе његове.</ |
сви ови људи, тако разнолики по свему, с једнаким интересом и примамом жуде да виде, како ће о |
ну, одвојену чету, кад мању а кад већу, с којом се провлачио између турске војске, ударао је с |
њу.{S} Сви су они били у свечаном руху, с равнодушним изразом на лицу, као да присуствују какво |
скоро до појаса.</p> <p>Крупан у лицу, с великим закрвављеним очима, с огромним црвеним турбан |
орђе Јоргаћ, желео је да каже коју реч, с тога се Ипсиланти уклони, да своје место уступи Јорга |
хартијом — пенџерлијом, <pb n="121" /> с тога је ова соба дању изгледала мрачна.{S} Сад у ноћ |
орам извршити.{S} Чекати немам кога!{S} С тога да почнем“ — тако мисли Ђорђе у себи и у јуначко |
/p> <p>— С Карађорђем овако свршити!{S} С Карађорђем!...{S} Ово је страшан грех.{S} Ово не може |
зар с том мишљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И ја то да отрпим! |
сви повезани (двојица су погинули).{S} С осталим Врљо се наплатио како је најбоље знао, али Чи |
Милоша, а прилично га је и уплашила.{S} С тога он сад друкчије гледа на старе српске војводе, ш |
и с толиким другим угледним људима.{S} С <pb n="240" /> тога на те поруке и обећања Милошева н |
ињена једна неправда и једна обмана.{S} С тога предај деци нашој у аманет да знају и упамте: пр |
казна треба да буде тешка и осетна.{S} С тога, што год је већа кривица — казна треба да буде с |
нога видика као нека сива замаглица.{S} С почетка то је изгледало као прамен лака облачка, који |
ниси рад да твоју однесем у Београд.{S} С тога одмах овде да ми кажеш шта си наумио чинити, а е |
д мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С тога отварај очи и пази шта радиш.{S} За ово две годи |
падака заосталих од оправке тврђаве.{S} С рана пролећа ту је бујао густ коров, који се на велик |
вима биле су и многобројне и имућне.{S} С тога је и хетерија (тајна дружина) грчких родољуба на |
сећао код свију, где више, где мање.{S} С тога Милош још рано с вечера понука госте да седну за |
реса да на њу падају сад таке сумње.{S} С тога је Карађорђе стављен под присмотру, те се пазило |
и подбадају народ на буну и немире.{S} С тога сав народ и кнезови с кнезом Милошем на челу, мо |
тити и код Чолак-Анте на преноћиште.{S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. митрополит ништа н |
јурну у народ као вуци међу јагањце.{S} С друге стране опет следи ме зебња да народ не следује, |
ао се грана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на грану, он се пење све више и више, и већ је |
али је зебња да Турци што не нањуше.{S} С тога треба похитати да се ствар што пре крене, док се |
шта се спрема и да зна шта се ради.{S} С тога је Милошево прво и било да њега склони.</p> <mil |
ли, па га напустили и у свет утекли.{S} С тога само за њима нити би ко пошао, нити би њима веро |
ависио је у опште успех целе ствари.{S} С тога се веома много полагало на то, да у општи покрет |
е године и бојао се да му се повери.{S} С друге стране опет, Вујица је с разлогом излазио, како |
е после без јада не може зауставити.{S} С тога треба хитати и без одлагања свршавати што је пот |
а, па још по овакој урнебесној ноћи.{S} С тога је забезекнуто гледао и тек кад човек проговори, |
да очува и учврсти свој уплив у њој.{S} С тога је и највероватније и најлакше преко Србије заин |
што би могао стићи најбољи коњаник.{S} С тога је Вујица сад њега тражио и посла га да иде у См |
а новце и сабраће огромно богатство.{S} С тијем парама биће он још три пут опаснији.{S} Биоград |
рема томе удешавали су и све остало.{S} С тога су и мене измамили из Србије да не бих могао ниш |
омишља да учини Карађорђу какво зло.{S} С тим мислима у глави он се упути оближњем поточићу, да |
ама било веома незгодно па и опасно.{S} С тога је будним оком пазила, да разни српски, грчки и |
ојести.{S} Милош је обазрив и мудар.{S} С тога није ни ударио мура, али ти господару Ђорђе, не |
болести боље лечи но икакав доктор.{S} С тога старица никад није имала станка ни мира — вукли |
њему може наједаред лупити у главу.{S} С тога ће боље бити да с тим јављањем причека, док он ( |
а своју руку или по руском упутству.{S} С друге стране, Руси ће из овога видети да немају нужде |
арочито да чимгод не изазове Турску.{S} С тога је вероватно да би Русија остала на миру и не би |
те да не могне сва гурнути на Грчку.{S} С тога је много полагано на то, да устанак у исти мах п |
нападаја и покушаја да Цукића отму.{S} С тога је, ради сваке сигурности, било боље преноћити у |
ближе <pb n="231" /> Ђорђу и Науму.{S} С којим еспапом радите ове године? — упита га Карађорђе |
о и по сељачким колебама на Балкану.{S} С тога су родољуби разних народа балканских и трчали у |
д, по мир, напредак, рад и трговину.{S} С тога је дужност свакога доброг Србина да сузбија овак |
ли изговор да глобе и кољу сиротињу.{S} С тога ми ето није до чекања.{S} Црно-бело, ствар би не |
ема.{S} Твоје место заузео је Милош.{S} С грдном муком увео је мало реда у земљи и колико толик |
ече Милош срдито после подужа ћутања. — С једне стране умирем од страха да што не прокопкају Ту |
га ја и дижем руку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је мени дао то право, да ја спасавам ов |
змија није била откравила!...</p> <p>— С колико је људи дошао тај крвник? — упита он после кра |
д се мало повратио он ће рећи:</p> <p>— С Карађорђем овако свршити!{S} С Карађорђем!...{S} Ово |
ће се подругљиво и злурадо кикотати, а с висине чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеубис |
а рече, чоче? — примети стари Турчин, а с више страна чу се чуђење и двоумица.</p> <pb n="54" / |
у.{S} Он јамчи за ред и мир у народу, а с Карађорђем што учини да је учињено.</p> <p>То је траж |
арац помоли, сакупљени свет поздрави га с пуно дирљиве поште.{S} Сви су га познавали.{S} То је |
тпоздрави ћирицу митрополитова, који га с дубоким клањањем предусрете на вратима и с питањем: — |
с нова пробуди и понова налети на њега с новим сумњама и прекорима.</p> <p>Узалуд је он сам се |
вљањем он је хтео ослободити духове, да с већим поуздањем уђу у покрет, а већ доцније ствар би |
орило како су сви покушаји Милошеви, да с Турцима путем погодаба осигура народу нека права, ост |
ничка чета, а ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно мрем.{S} Биће му лакше када ме вид |
гово!{S} Што није остао овде у земљи да с браћом јуначки погине, те би му се име до века славил |
пити у главу.{S} С тога ће боље бити да с тим јављањем причека, док он (Карађорђе) развиди мало |
и.{S} Мало час је светли везир рекао да с Ђорђем треба поступати као с хајдуком, ако се без зна |
а да се амо врати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Србију...</p> <p>Духовник га пресече: — А |
ов од шиндре, а около пуно малих зграда с новим црвеним крововима од ћерамиде.</p> <p>У тој авл |
и све околне покрајине, остале би тада с мало турске војске.{S} Грчки устаници тиме би се кори |
слио је Марашлија, не скидајући погледа с Милоша, који је изгледао нешто мало блед и болешљив з |
е, али нико од њих није намеран да кида с њим и да напушта своје ново боравиште, где се настани |
граду.{S} Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у самом камену и нема нигде отво |
и је пак Карађорђе дошао хајдучки, онда с њим као с хајдуком ваља и поступити.{S} За случај тај |
и.{S} Кад се с људима мора радити, онда с њима ваља довршити започети разговор, пошло то глатко |
сврбео врат, јер кад се састао војвода с вождом својим, онда јамачно целе ноћи није ни о чему |
p> <p>А има ли који од угледних војвода с Карађорђем? — питао је Марашлија.</p> <p>Милош одгово |
моћника.</p> <p>То је била огромна људа с грдном проседом брадом, која му је стизала скоро до п |
ви страни људи, који махом долазе отуда с тих страна, из Бесарабије, Влашке и Молдавије, те про |
еће борбу с целом природом, он се свађа с буром, он се препире с хучним ветровима, он дрско вра |
а“.{S} Шта могу ја ту сад помоћи.{S} Ја с тим људима немам ништа, и мени они нису сметали.{S} А |
} Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с Турцима друкчије разговарати.{S} Али шта да се ради, |
оданик, не може повалити ни једна длака с главе, док не би што скривио пред царем и пред ћитапо |
о пара, а он насред друма сретне сељака с колима, испрегне му волове и прода их у бесцење неким |
е му послати у Паланку свога поузданика с писменим порукама.{S} Елем, на крају крајева није ост |
ћи из једне криве улице у другу, тројка с нашим путницима зађе прилично дубоко у тако звану рум |
у поиздаље пушком, убићемо и овога Грка с њим.</p> <p>— Несигурно је пушком.{S} Снажан је, неће |
их питања, било је питање о савезу Грка с осталим балканским народима и државама.</p> <p>Мудре |
звонили они разговори, што их је имала с њим ове последње ноћи, где су пуна четири часа разгов |
н на мукама умори, баба Јана је осећала с тога тешки терет на души, тврдо уверена, да се Милош |
мисле, с њим то могу боље извести но ма с ким другим.</p> <p>— Мене пањкају у Русији наше старе |
а гомиле света врвиле су тесним улицама с Дорћола и Зерека, са Саве и од Синџир-џамије и окупља |
писар и посредник, нарочито у односима с хетеријом.{S} Наум је и сам био члан хетерије и нароч |
отеру за Чимбарлијом.{S} Нађе га пијана с дружином у једној механи кровињари крај друма, и одма |
му је зјапила огромна, проломљена рана с црним, запеченим ивицама, низ које су још струјали та |
прошлости</p> <p>Са предговором Душана С. Николајевића</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>1928.</p> </div> |
док је на мени главе ни длака му једна с његове не сме валити.{S} Ако ли је пак Карађорђе доша |
ако ти је сад, нано? — упита млађа жена с десна.</p> <p>Старица ништа не одговори; њене мале, у |
е, видиш како је то поврати — рече жена с лева.</p> <p>Пружише јој и старица прогута гутљај два |
<p>— Је л’ти лакше, нано? — понови жена с десна, бришући старици зној с чела, и уклањајући једа |
дажде, и од људи који га овако пометена с чуђењем срећу и од животиња које немо слушају читав п |
тну судбину!{S} Зар је несретна судбина с тога, што овај народ неће више да зна за <hi>пангалоз |
окривачу.</p> <p>Ово охрабри жене и она с десна прозбори шапућући:</p> <p>— За Бога милога, нан |
Пожегу ушао го голцат, привезан за коња с главом окренутом доле, са задњицом у вис, из које му |
ем откинутим од сиромашног залогаја, па с тим кабадахијама гњечиш ову сиротињу те крвав зној из |
г да.</p> <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога и седим овде; а сутра да се крене когод од вас ј |
стављали су све што су звали својим, па с породицама својим одлазили у незнану и хладну туђину. |
аче помогну, а кад дође да се преговара с Турцима и да се углављује мир, онда ми у запећак, а ц |
, кнез је желео да се на само разговара с неким од њих.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
ке, и нарочито су тражили везе и додира с њима.{S} Особито је „вожд“ уживао љубав и пошту Грка, |
његов верни слуга Никола упадоше унутра с напереним пиштољима.</p> <p>Надали су се да ће их Цук |
ше, још један напор и разглављена врата с треском одскочише унутра.</p> <p>Спреман за напад, Ма |
кућу стадоше господска кола, запрегнута с два красна зеленка, које је цео Кишињев познавао.{S} |
твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али послушај једанпут сад и ти нас!{S} |
разговорили и обавестили о новцу и шта с њим ваља чинити, Врљо примети:</p> <pb n="140" /> <p> |
минула крајње куће, из побочна сокачића с десна испаде висок космат, просед човек и упути се пр |
их већ стоји наслоњена просјачка палица с којом ћемо у свијет поћ....{S} Је ли тако Турци или н |
итарић је показивао као да слуша старца с пажњом.{S} Сад рече као с чуђењем:</p> <p>— Па откуда |
ај пут, ови дочеци, ови састанци Милоша с народом били су за њега нов триумф, нова слава, и он |
брижљиво избегавала да не дође у сукоб с Турском, што би јој у тим приликама било веома незгод |
њев.</p> <p>— У какав црни Кишињев, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо се мало сељакали за ово д |
p> <p>— Како се не би сећао, брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад се о томе не говори.{S |
о, те се не торњаш одавде.</p> <p>— Бог с тобом брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и |
ман и Петар Добрњац ишли су у Петроград с нарочитим задатком да код рускога двора израде то уда |
ву песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад с нама, или боље да рекнем са мном.{S} Девет година диз |
су се силе Турци преплашили, те се сад с Милошем погађају и удешавају.{S} Да не бриде њима још |
ја морам с њим овако као што сам до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, в |
А који су, дина ти? — упита седи сусед с десна.</p> <p>— Кнез Сима из Велика Борка, и његов по |
ријем, већ или да погинем или да штогод с њима погодим и углавим.{S} Али то баш оно и јесте што |
у одговорност, а да скинем и овај народ с душе, да не одговарам више за ову сиротињу и пред Бог |
превози између Рама са српске и Молдаве с угарске стране.</p> <p>— Ово су неки људи који хоће д |
удаљена шкрипа кола; најзад из дубраве с десна одјекну звучна и складна песма; јато врана прол |
шкринута.{S} Да проговорим само реч две с њим!{S} Можда ће имати што да поручи породици, <pb n= |
код наше куће увек пуно, пуно људи; све с пушкама, с ножевима, па црвена јапунџета, <pb n="145" |
вечна глава и брижљиво је загледала све с којима се њена тројка сретне.{S} Ова честа сретања, п |
, која је претила да до зоре поруши све с чиме се сукоби.</p> <p>Па опет зато кроз ову урнебесн |
и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, обијајући целе зиме прагове великашке по Петроб |
мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниска миндера, на који беше прилегао.</p> <p>И Милош |
ути дубље у шуму и иза једне липе стаде с Николом Новаковићем, проговоривши само ово неколико р |
дишњега ареста преселисја в Русију, где с возможноју почестију од правителства примљен; но неиз |
га повуче за собом, да се дохвати негде с Турцима и да их само једном смлави, као што би то и б |
сио у својој ливади, кад Карађорђе дође с Наумом.{S} Драгић му се надао по поруци Вујичиној и л |
ето ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с читавом булументом, с великом гомилом оружаних људи и |
ничка кола „да у њих завири,“ Карађорђе с Наумом боравио је скривен у једној румунској сељачкој |
n="245" /> за тим, крене се и Карађорђе с Красисом.{S} Било је равно три часа по поноћи, и зора |
и да свој углед уздигне и да своје везе с народом учврсти.</p> <p>Па како се успеху свак клања, |
колу, наредио му да Анту затвори, па је с места скупио око себе пријатеље, који су се ту десили |
ради некога саветовања.</p> <p>Анта је с нестрпљењем очекивао да се људи разиђу, па чим остаде |
е конаковати.{S} Карађорђе упита шта је с господином митрополитом.{S} Слуга га извести да је г. |
ше се није знало ништа, где је и шта је с њим, као оно кад море прогута утонула бродара, сарани |
На махове заборављао је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао страшне промене, д |
вери.{S} С друге стране опет, Вујица је с разлогом излазио, како ће опасност тек онда бити најв |
да се чини — прихватише сви — Вујица је с Црним и онако шуровао.{S} Они су један другом слали п |
ар праведна, наше је дело свето, бог је с нама, и ми ћемо победити — узвикну Карађорђе и високо |
урезала у памети она кобна ноћ, кад је с матером из Тополе морао бежати.{S} И ако је од тога д |
а велико скупоцено дело народно које је с поверењем њему предато.</p> <p>У своме говору Ђорђе ј |
енађења.</p> <p>Ђорђев говор дочекан је с одобравањем.{S} Затим му је Ипсиланти у име својих др |
p>— Не знам, ваљада спава.{S} Уморан је с пута.</p> <p>— Је ли окован и везан?</p> <p>— Окован |
тка.</p> <p>Јоргаћев предлог примљен је с одобравањем.{S} Одмах <pb n="173" /> је предузето гла |
овлачио између турске војске, ударао је с леђа, с бокова, нападао је ноћу, збуњивао је и завара |
и да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се често с руским важним људима, и да |
?{S} Ако на тебе вичу, господару, то је с тога, што ти не мирујеш, и Русија, ако истински жели |
наје првенство.</p> <p>— Али то, што је с тешком муком и големим жртвама стечено, ваљало је и о |
пре две године (1815).</p> <p>Милош је с њима провео цело вече, али за све то време памет му ј |
да се погађа са Турцима, но да се бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај случај?{S} Ето, т |
стоком, гомиле жена, које су се враћале с рада и читави чопори ситне и крупне стоке.{S} Што је |
, а хиљадама рапавих гласова вичу: доле с убицом, убите га, растргните га.“</p> <p>...{S}Хиљада |
м и конаковати.</p> <p>— Вуци се одатле с тим твојим кучетом, да не спљискам за душу и теби и њ |
p> <p>Последње речи још не бејаху сишле с усана Драгићевих, а из даљине зачуше се тешки стражар |
творене.{S} Него склони се ти мало даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око |
рахатлук.</p> <p>Милош се слагао у томе с везиром, али опет напомену како је свет, свет.{S} Про |
вожд је рад да се разговори и споразуме с њим — Милошем, па, ако не може бити, онда да протурим |
{S} Милош се не боји ни сад неке обмане с његове стране...{S} Али, ипак, ипак!..{S} Он није тре |
удима, па ће после видети.{S} Ако могне с Милошем да се споразуме, добро; не могне ли, он ће он |
ирне просторије једва су биле осветљене с две олајне лампе, намештене на два краја дугачкога ст |
ђу Маврогена и Карађорђа, први се крене с Наумом.{S} Њих су чекала друга спремна кола позади ку |
.{S} Кад су Н. Ичка упитали шта да чине с Карађорђем, кажу да је он рекао:</p> <p>„Чините с њим |
азар презајући да му Марашлија не запне с огромном уценом.</p> <p>Најзад су ствари довели дотле |
и, на свој ризик, расчисте своје рачуне с Турском, без мешања и утицања страних држава.</p> <p> |
Кишињева, где има да сврши неке рачуне с једним пријатељем, па ће после опет натраг у Хотин.{S |
пристати ни на какво равнање и погађање с Турцима, док он, Милош, баш на против, брижљиво је из |
дом, он се свађа с буром, он се препире с хучним ветровима, он дрско враћа земљи и небесима нат |
хано ћурче, а доле плаве чохане чакшире с везеним пачалуцима.{S} Опасивао се великим свиленим п |
ониш док не дође господар Вујица, да се с њим разговорим.{S} А после ћемо све ласно.{S} А неће |
сваки сукоб и чини све што може, да се с Турцима на леп и споразуман начин насуде.</p> <p>Стра |
ђорђевом доласку, да је и сам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он ће му послати у |
p>Кад се јавише, Карађорђе устаде да се с њима поздрави.{S} Пружи им руку да се рукују, но они |
исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима разговорим што ме сад беде!{S} Али знаду и они |
госте у скромну, ониску кућицу, која се с улице није ни видела из густа шљивика.</p> <p>— Овде |
ајбоље, ено им Црнога Ђорђа, па нека се с њим кусурају.</p> <p>Овако кошкање између Милоша и ве |
ли у његовим немим монолозима, а она се с нова пробуди и понова налети на њега с новим сумњама |
stone unit="subSection" /> <p>Растав се с Антом, Милош је одмах био позвао Николу, наредио му д |
ту сад није вајде оћуткивати.{S} Кад се с људима мора радити, онда с њима ваља довршити започет |
огме, да ту није лако угодити шта ће се с Карађорђем. — Толико се само зна да бих пред царем ја |
имо, а баш да се што и почне свршиће се с неуспехом.</p> <p>Вујица је одобравао говор Ђорђев и |
те!?</p> <p>Старац уђе у кућу шалећи се с Чолак-Антом, с којим се лично познавао, кога је волео |
вота и после смрти!</p> <p>Враћајући се с рада, неки сељаци застадоше пред ханом и почеше се ку |
) развиди мало како стоји ствар; док се с људима састане и поразговори шта би и како би ваљало |
јасно се видело шта га тишти.{S} Док се с једне стране бојао да га историја не осуди као кукави |
е увидео ово што сад знам, па да сам се с Турцима погађао одмах, кад ми се први пут указала зго |
у песми за милим завичајем и праштао се с њим.{S} Сећао се детињства, када је као весело чобанч |
од Турака изговори да су утекли, ако се с те стране што боји да ће га Турци што кривити како да |
лата градио.{S} Казаће му и то, како се с Турцима више не може мировати и ту, најдаље овога лет |
и други угледни људи.{S} Све ово што се с толико муке и јада накрпљало за ове две последње годи |
а, Карађорђе чисто одахну, као да му се с груди скинуо тежак камен.{S} Али то није било све што |
била у љубави и пријатељству, те су се с тога чешће походили и једни другима у госте долазили. |
енички јаук, који срце пара, људи су се с побожношћу крстили и престрављено шапутали:{S} То јау |
ђевом.{S} Осећаји дужности борили су се с осећајима самољубља и славољубља, и на махове превлађ |
цима...</p> <p>— Да не да Алах! — чу се с неколико страна из густога дима, који је пунио каву.< |
ом крмку.</p> <p>— Јазук, јазук — чу се с многих страна.{S} Ово су Турци изговарали вртећи глав |
земље као и Грчка и имају исте интересе с њом, јер су и оне исто тако турске робиње као што је |
и нећеш имати мира ни станка; она ће те с ужасом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глу |
ем, кажу да је он рекао:</p> <p>„Чините с њим то, што се чини с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Па |
ну.{S} Никола изгуби равнотежу и посрте с коња, али му десна нога остаде закучена у узенгији.{S |
о његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свршено.</p> <p>Последње речи још |
случај нађе у земљи приправан, а сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се ником ни |
врху и горостасни злаћани крст засијаће с вршка голема храста, да његов сјај допре у најдаље кр |
/p> <pb n="19" /> <p>Пратиоци поскакаше с коња и предадоше их ханџијама.{S} Цукић је још седео |
! — рече Цукић момцима, који га скидоше с коња.</p> <p>Спустише га.{S} Он се притаји, изгледало |
т пропевати само док они једанпут сврше с оним актихристом Наполеоном, па после, од свега тога |
момака Милошевих.</p> <p>Кад га скинуше с коња, Цукић није могао стати на ноге.{S} Биле су му у |
им људима већ се мора ценити да ће кнез с њима имати важне разговоре.{S} Али, пре но што се поч |
претњу у шали може у збиљи извршити, и с тога је добро отварао очи да тачно изврши сваку његов |
напоље, Штитарац рикну као бесан вук, и с дивљим урликом нападе на закључана врата.{S} Но врата |
балканске емиграције, <pb n="176" /> и с тога су јој препоручивали да мирује и да не мути по Б |
и пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учинио с другима!</p> |
омака, чији је шапат допирао до Ђорђа и с чијим се мрким, закрвављеним погледима сусретао његов |
убоким клањањем предусрете на вратима и с питањем: — Је ли дома његова светлост? — наже уза сте |
ељима из Србије, с грчким хетеристима и с влашким родољубима, који су у друштву с хетеријом кро |
ен дечко, који је са заводнелим очима и с притајенин дисањем нетремице пратио сав овај крвави п |
ра кукуљава старица око које, с десна и с лева, бејаху приселе две млађе жене.</p> <p>— Како ти |
ежини био је по један Турчин буљубаша и с њим по неколико пандура Срба и Турака, одређених да г |
спуца све метке, па после иде голотрб и с празном пушком, тако исто не ваља ни човек, који руку |
евица је изговорила чвршће, одсудније и с више поуздања.</p> <p>— Море, мени само да је да се з |
е крваве!“</p> <p>Он диже обадве руке и с ужасом примети да су му збиља крваве.{S} И нехотице, |
е засејаном пољаном, где се и с једне и с друге стране дижу лепи, зелени кукурузи, скоро у врх |
вницом, иде засејаном пољаном, где се и с једне и с друге стране дижу лепи, зелени кукурузи, ск |
ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радовала, да видим овај измучени народ да |
S} Излазио је по околини, састајао се и с неким људима, али је понајвише времена провео у разго |
испречи се на Паштрмца, претећи да ће и с њим овако учинити као и с Драгићем.{S} Паштрмац се пр |
дотле модерни народи хоће да су благи и с оним, кога убијају, кога уклањају из друштва као штет |
Србије, Грци су веома много полагали и с тога, што је Србија словенска земља.{S} Она је колико |
на једном ће из мрака изнићи злочини и с крунисане главе спашће сјајна круна и разбојнички нож |
инио с Молером, с владиком, с Цукићем и с толико другим.{S} Он је дубоко загазио с Турцима и не |
гић са својим десетогодишњим синчићем и с два обезглављена крвава трупа.</p> <p>Одма пошље дете |
ћебе и легне пред сами праг, наоружан и с пуном пушком украј себе.</p> <p>Ханџији је било наређ |
ично спопадао у јутру, кад се трезвен и с одмореним мозгом дигне из постеље, па се сети шта је |
покрива главу своју, па тако понижен и с блатом сравњен цвили и преклиње за једну једину милос |
} Драгић Горуновић?...{S} А где је он и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, сам је!</p> |
етећи да ће и с њим овако учинити као и с Драгићем.{S} Паштрмац се правдао да није ништа зло ми |
брзо појела помрчина, као што је било и с толиким другим угледним људима.{S} С <pb n="240" /> т |
по два пута летео са Дрине на Мораву и с Мораве на Дрину.{S} Кад је ваљало метути главу у торб |
/p> <p>Изненађен, он застаде у пењању и с чуђењем је гледао у онај урнебес што се примицао све |
ропало — он је онда добијао дрхтавицу и с ужасом је питао:{S} Је ли истина да је све прошло?{S} |
чили смо ови час да Карађорђа уклониш и с њиме свршиш брзо и неодложно и његову главу амо да пр |
а, па не само да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би о |
и, да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољим пријатељем по штогод о томе проговорио и то |
е цео век свој провела у најтежој борби с најтежим неприликама у животу.</p> <p>Тројка и њена л |
нити, и Милош се збиља наскоро поздрави с гостима и оде у своју спаваћу одају.</p> <p>Ушав унут |
.{S} Али, зар не може настати да цареви с нама и пробу граде?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ак |
и немире.{S} С тога сав народ и кнезови с кнезом Милошем на челу, моле „благонаклоно двор руски |
уну слободоумља балканског, који се сви с њоме подједнако поносе и сматрају за дику, кад могу р |
.</p> <p>Добрњац је одавно био у завади с Карађорђем, још од 1811. године, када је заједно с Ми |
иде, а Јелени се чињаше као да још седи с њим у одаји и још топло разговарају.</p> <p>Ђорђе зас |
е никад не може да одобри и да се сложи с оштрим мерама које су политици често неопходне.{S} От |
како облак за облаком наилази и силази с висока чела старчева, према обрту разговора који се т |
ло лако разликовати, да ли облак силази с неба или се диже са земље.</p> <p>Али тај облачак нај |
кује хоће ли проговорити земља, хоће ли с јавнути небеса, хоће ли бар бура ова бити толико мило |
у није било Милошева печата.</p> <p>Али с друге стране, како да се не верује кад то писмо донос |
е Карађорђе био добро дошао.</p> <p>Али с друге стране, Карађорђе је био за Милоша стална и гол |
оштетили.</p> <p>Тако су се они растали с узајамним прекорима.{S} Два дана доцније Милош је био |
им се мужеви по оделу са свим помешали с осталим тамошњим мештанима.</p> <p>Жив је био саобраћ |
ли сасвим Карађорђу.{S} Тада су ступили с њим у ближе односе и познанста, и да би га што боље з |
</p> <p>— Онда ћемо убити Милоша!{S} Ми с њиме и тако морамо једном свршити, или ће нам он свим |
ђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с ова два роба овде, којима главе висе о концу и којима |
е сети, да то није учинио од обести, ни с тога колико тек да се говори, већ што је требало тај |
шав у Паланку они сви одјашу у мезулани с леве стране Јасенице, па ту, у један собичак, притвор |
ја.“</p> <p>Кад се кнез Милош закрајини с Турцима, Врљо је пристао уз устанак, али је вазда вод |
о:</p> <p>„Чините с њим то, што се чини с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Павле Сретеновић (Лисови |
па се онда растадоше, обојица задовољни с постигнутим резултатом, у коме је сваки гледао своју |
у.</p> <p>Чим су нешто мало незадовољни с Милошем, народне старешине одмах окрећу погледе север |
> <p>Видећи зло очима, Драгић се уклони с дететом и оде мало дубље у шуму, где је ту под једном |
у се мутило.{S} Наједаред он се претури с мале троножне столичице на којој је седео, паде полеђ |
оје псе, несретниче?{S} Какви су то пси с толиким новцима?{S} Где су такви пси, па да их не биј |
b n="195" /> <p>Да се сутра зарате Руси с Турцима, они би у првом реду апеловали на Карађорђа и |
премлатити пса и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у К |
, да ми можемо што сами за се удешавати с Турцима.{S} Они су увек хтели да то све иде преко њих |
не би везивали да се морамо увек држати с њима, већ би нас пустили да се према приликама помаже |
але, они би могли и засебно преговарати с Турском, и на тај <pb n="169" /> начин можда што више |
изађе напоље, па се мало доцније врати с лончетом добре црне каве.{S} Ђорђе диже главу и погле |
> <p>Поузданик оде и преко ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стигле неке кабадахије Милоше |
дине, грчке хетеристе почеле су хватати с њоме везе и познанства.</p> <p>Кад је доцније Милош у |
дешена седишта, где се лепо даје седети с прекрштеним ногама.{S} Дуварови су махом били застрти |
ве људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{S} Чудно питање.{S |
ји су се бојали да ће их опет посвадити с царем у Стамболу, па он као што је и научио, утећи, а |
у земљишту, они би онда могли закључити с Турском што повољнији мир.{S} Ако би прилике захтевал |
и у Црнуће, да се одмори, да се погости с пријатељима, а богме, и да се поверљиво разговоре о м |
е Карађорђе дошао.{S} Он то може дочути с друге које стране, те би одмах помислио да је Карађор |
не 10.000).{S} Кад се доцније, полазећи с руским мајором Орловим за Русију, Карађорђе заустави |
ка.{S} Карађорђе је остао да ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи отпутовао за Паланку. |
су жалосно вртели главом, признавајући с болом, да су збиља настала већ последња времена.</p> |
з каквог вулкана.{S} Наједаред он скочи с миндера и узе живо ходати по соби.{S} Неколико је пут |
ако зборски молимо.</p> <p>Драгић скочи с пања као опарен.</p> <p>— Не тако, газда Иво!{S} Све |
чито дирну старца.{S} Он чисто подскочи с миндера, као да га нешто упечи и пун нестрпљења, узе |
ао и у коме му је наредио шта да изврши с Карађорђем.{S} Вујица није писмо давао из руку а изго |
домами Карађорђа у Србију и ту да сврши с њим једном за свагда.{S} Тај савет чуо је од самога в |
ази из главе — рече Милош и обриса зној с чела.</p> <p>— Права турска замисао!...{S} Али нека г |
нови жена с десна, бришући старици зној с чела, и уклањајући један прамичак седе, проређене кос |
ани чије је ступање на престо и силазак с престола она преживела и ево је доживела владавину Ма |
ној клупици, на којој је стојао свећњак с лојаном свећом, и обриса је.{S} Изгледало је као да б |
а често су му и за ситнице долазили чак с другога краја Србије.</p> <p>Ови људи, што су сад пал |
окрупан, црномањаст <pb n="42" /> човек с пером у руци и писао је нешто на колену, по турском х |
>— Па право, господару! — рече духовник с очевидном забуном. — Толико могу рећи са сигурношћу — |
м и две чаше.{S} Мало после унесе ибрик с кавом и два филџана, па све то спусти на кубе.{S} По |
е и војводе.{S} Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и војвод |
ишле од руке, док се нешто не споречкам с најом, те од тога доба баталим све.{S} Сад има три, ч |
пресече:</p> <p>— А ја, бога ми, немам с Црним Ђорђем никаква друга посла, но да му бар искреш |
вног ропског сна моје Србе и добро знам с каквим је тешкоћама скопчано политичко васкрснуће јед |
ене нема избора, нема изласка, ја морам с њим свршавати, јер се ломи само између мене и њега, и |
о да није никад ни било.{S} Но ја морам с њим овако као што сам до сад с онима другим.{S} А ако |
ека, и да Милош није био паметан да сам с Турцима направи каку таку погодбу, турска сабља би јо |
ао да се људи разиђу, па чим остаде сам с кнезом Милошем, он устаде, закључа врата и мету кључ |
то није умео, наравно, свршавао је сам с гајтаном, а после је „уз опште саучешће“, сахрањиван |
и да се меша у његове послове, а он сам с оним, што пође уз њега, нека чини што може.{S} Је л’ |
о.{S} Вујица би чак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака изговори да с |
<pb n="24" /> узимао за момка, имао сам с господарем овакав разговор, он ми је Николу и препору |
.</p> <p>„Да идем и да окушам срећу сам с људима које нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође доб |
</p> <p>— А ја сам опет мислио да пођем с друге стране, да као тужим Црнога код Руса — рече кне |
е, да сам ја кулиза турска и да тргујем с правима народа, да би за себе што извукао.{S} Хтео би |
но и као човек умрем.{S} Ово ти казујем с тога, што многи мисле да ја одлазим власти ради.{S} Ж |
унт међу мирном царском рајом, те ће им с тога бити главе одрубљене и истакнуте на углед, за ст |
своју заслугу, али пред народом српским с тим се није смело излазити.{S} Ваљало је дакле целу с |
еде амо?{S} Изазива ме, лола, да учиним с њим што не треба.{S} Два три пут ме је тако безобразн |
Цукића.</p> <p>Цукић је стајао пред њим с обадве уздигнуте руке, с напереним пиштољима Петру у |
жда није ред да о овим стварима говорим с тобом, са женом.{S} Оваке ствари људи обично деле међ |
осле је „уз опште саучешће“, сахрањиван с почастима и о државном трошку.</p> <p>Тако су пролази |
сваким, сем наргила, стоји још и филџан с црном кавом, по негде углављен у укусне, богато извез |
бреновић.</p> <p>Кнез је седео замишљен с лактовима упртим о колена, с главом наслоњеном међу ш |
о жалити за нашим главама! — рече Србин с доња краја каване и устаде.</p> <p>— А, пјан био, ко |
ије нико ударио — рече неки седи Турчин с дугачком белом брадом, који је стајао ту иза Драгића, |
је Црнога зивкао, па је право да сад он с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева или његова глава!</p> |
оно Јаков на Забрежју наговарао да и он с осталим старешинама пређе у Немачку, куда је Карађорђ |
он то примити?{S} Да се не одметне и он с Карађорђем?{S} Ко да води надзор да се цео тај посао |
и ћемо пристати уз Црног.{S} Дође ли он с нечим шта је сумњиво и несигурно, ми ћемо добро стегн |
ово превезесмо?</p> <p>Панта је оклевао с одговором; после додаде врдајући:</p> <p>— Не знам, б |
на крају свакога одељка, песма је, као с неком иронијом, понављала ове драстичне речи:</p> <l> |
слуша старца с пажњом.{S} Сад рече као с чуђењем:</p> <p>— Па откуда све то, за бога, побратим |
р рекао да с Ђорђем треба поступати као с хајдуком, ако се без знања царева амо врати.{S} Али с |
арађорђе дошао хајдучки, онда с њим као с хајдуком ваља и поступити.{S} За случај тај, Милошу, |
ве и величине српске, као соко прелетао с бојишта на бојиште, с голим ножем улетао у гомиле неп |
вом трлу, Карађорђе је пријатно ћеретао с Наумом и причао му разне ситнице из свога детињства, |
ноћи Вујица за Паланку, пошто се растао с Карађорђем.{S} Целог пута мориле су га свакојаке слут |
пут видео и тако се последњи пут растао с оним повесничким местима, где је први пут зачеђена го |
за војску, пленио их и вазда се враћао с богатом пљачком.</p> <p>Кад се доцније примирило, Врљ |
пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомилом оружаних момака и говорио овако слободно, на |
Млади родољуби грчки, гледали су управо с неким страхопоштовањем на оседеле, у љутом боју опроб |
и Карађорђу је то почело бивати сумњиво с тога увече, кад се мрак већ био добро ухватио, он пре |
> <p>Усред те пољане стоји огромно дрво с горостасним гранама, што су се под небо извиле, а сву |
рије у мишије рупе и хвата побратимство с турским зулумћарима?{S} Кад је требало, Милош је у тр |
особиту част да учине лично познанство с Црним Ђорђем, с јунаком који је из мртвих кренуо обам |
изручи га опет натраг, сипајући одозго с висине комад за комадом.</p> <p>— Црни несретниче, гд |
ко дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја бих сад био после |
адеш — рече стари Турчин, који је седео с десна до Бекрен-Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчин сркну д |
> променио од кад се последњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомилом оружаних момака |
Шта је то, сине Перо?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић узнемирено.</p> |
.{S} Мене би окривили да сам се удружио с бунтовницима, а пали би под сумњу и сви други угледни |
толико другим.{S} Он је дубоко загазио с Турцима и не верујем да може више назад.{S} Њега Мара |
да утекнеш, а да не кажеш шта си наумио с Карађорђем?{S} То не иде!{S} Казуј!“</p> <p>Тада се у |
а своје ново боравиште, где се настанио с породицом.{S} Сваки од њих латио се каква посла те ма |
се чинило да решава питање шта би чинио с Карађорђем, у ствари, он се бочио с давно донетим реш |
ћали су се шта је недавно Милош починио с другим својим противницима, те се свак бојао да рекне |
Бата-Ђоком учини онако, како је учинио с другима!</p> <p>Карађорђевица махну руком преко чела, |
о да он сад решава питање шта би учинио с Црним Ђорђем, да се овај нешто збиља поврати у Србију |
о.{S} Ти добро знаш шта је Милош учинио с Молером, с владиком, с Цукићем и с толико другим.{S} |
/p> <p>— Јутрос си нешто подуже говорио с тамничарем.{S} Шта ти рече?{S} Има ли што?</p> <p>— Н |
гледа народне послове, а он се упустио с Турцима у трговину, пошто би му продали да он постане |
ола ноћи и овде је Карађорђе и преноћио с Наумом.</p> <p>Ту у разговору Карађорђе је открио Вуј |
нио с Карађорђем, у ствари, он се бочио с давно донетим решењем да Карађорђа убије.</p> <p>Та б |
а.{S} Сутон као да мили и силази полако с околних брежуљака на којима се црне шумарци густих, м |
унам у својој простоти; бар ја бих тако с њим радио.</p> <p>На овоме се пресекао овај разговор |
ило све једно.</p> <p>Попуштања је било с обадве стране, па ипак на том првом састанку опет се |
скинули Русију, ти си видео шта је било с Ђорђем.{S} Није се могао одржати ни месец дана.{S} Ал |
ице, коју је у недоба штогод расплашило с гнезда; час је опет неко неразговетно шуморење, као д |
бре људе никад не заборавља — рече Врљо с подругљивим шеретским осмехом на лицу.</p> <p>— Вала, |
е дрскости.{S} Једном је у Ваљеву, само с пет друга, напао у сред бела дана на велику турску ка |
олан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мојега ћепенка гледао, што им је по тужби Милошевој о |
ијали три српска кириџије кулучара само с тога, што је један кириџијски коњ у пролазу обрстио ј |
ређоше, нешто се дуго разговарао насамо с оним што остаде у Банату.</p> <p>Кад су прешли на срп |
, о којој је синоћ Милош говорио насамо с оцем Мелентијем.{S} Само што је пред њима Милош био ћ |
.</p> <p>— Шта мислиш ти Вујо, шта ћемо с Црним?</p> <p>— Да се курталисавамо белаја, господару |
и или Французу у друштво.{S} Или да смо с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин план и прем |
јунаци, све лавови а не људи, и ми смо с двапут мањом силом смрвили и развејали војску као оно |
ахне и да благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем стекли и извојевали — бог да га прости!“ — Ето |
а ћу целу ствар свршити брзо и поуздано с оно мојих људи што их имам.</p> <p>А има ли који од у |
везири.{S} Сасвим друкчије је поступано с неверничким бунтовницима.{S} Њима су обично одсецали |
ише, где мање.{S} С тога Милош још рано с вечера понука госте да седну за пуну трпезу, и даде и |
ужи здравље.{S} Наједаред бахну ненадно с питањем:</p> <p>— Богати, снајо, сећа ли се Србије и |
у Србији убијам.{S} Прешао сам, заједно с њима у Босну, па их допратио чак до Мајевице и ту им |
имбарлија био запретио да ће га заједно с његовом чељади, у његовој рођеној кући и заједно с ку |
м, још од 1811. године, када је заједно с Миленком Стојковићем, био протеран из Србије, што нис |
танка, неко време хајдуковао је заједно с Главашем, но после се преда, смири, ожени и изроди де |
еваља!{S} Милош ту буну угушује заједно с Турцима.{S} Бунимо се ми после њега — опет неваља, и |
кве јаде ми овде трпимо и хајте заједно с њим амо у Србију.{S} Цео народ дочекаће вас као озеба |
ељади, у његовој рођеној кући и заједно с кућом, жива спржити, ако се ма где пожали.</p> <p>Врљ |
сам те ноћи спавати ту у колиби заједно с њима.</p> <p>Кад Вујица и Наум устадоше од совре, Кар |
и другова Карађорђевих, који су заједно с њим избегли из Србије.{S} Они су ту живели са својим |
Црни, ко је с њим, састаје ли се често с руским важним људима, и да ли се што спремају, и шта |
цу треба упљескати, јер ево и они нешто с њим шурују.</p> <p>Милош је стајао у средини сакупљен |
отараси, исто онако, као што је скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било решено онако у опш |
жеравици печем.{S} Марашлија би грунуо с војском у народ, попалио би села, покупио робље и учи |
но да му се одмах јави, да не би дочуо с друге које стране — наваљивао је Вујица.</p> <p>Поноћ |
ка одјури из земље, за коју смо барабар с њим крв своју проливали.{S} Боли то, мој Ђоко, боли, |
рбију, и како у Србији да покрене ствар с успехом.</p> <p>Томе су стајале на путу многе и голем |
вршена.{S} Час се одлучивао на ту ствар с највећом одсудношћу, тврдо убеђен да другачије не мож |
би морао помислити кнез Сима.{S} Па зар с том мишљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га |
ли они момци господареви, и је ли Петар с њима?</p> <p>Стражари познадоше одмах овај глас, и пр |
га је дошао Карађорђе, и његов разговор с војводама био је завршен.</p> <p>Од Чолак Анте, Карађ |
ма.</p> <p>— Ујутру ћемо имати разговор с другом браћом што су овде.{S} Хесапим да нас двојица |
> <p>На овоме се пресекао овај разговор с Врљом.{S} Говорили су још подуже, али о другим, ближи |
жао.</p> <p>— Узели се нешто у разговор с кнезом Аксентијем, о господару Ђорђу, па све до сад — |
.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљивао овај наро |
да некоме прети.{S} Његов сухи кажипрст с великим добро очуваним ноктом, пожутелим као ћилибар |
узе уфатише га и убише, и главу му јошт с једном његова друга, који је био шњим дошао, у Београ |
је Милош још раније имао реч и погодбу с везиром, и Милош се сад на то позивао, да се тај спор |
м душевном бунилу, он тада замеће борбу с целом природом, он се свађа с буром, он се препире с |
е издржала 9 пуних година неравну борбу с много надмоћнијим војскама турске империје.</p> <p>Др |
крв убијена родитеља и да скину клетву с грешне деце, која су преступничку руку дигла на оца с |
ић, од својих десетак година, у друштву с девојчицом, којој је једва могло бити шест година, на |
с влашким родољубима, који су у друштву с хетеријом кројили најлепше планове за будућност, српс |
иште за устанак.{S} Радили су у друштву с румунским родољубима и то им је осигуравало успех.{S} |
лни ако им ко удели мрвице, које падају с туђе господске трпезе?...{S} Ја, гдје је сад све то.{ |
де изгубио.{S} То га је довело у опреку с кнезом Милошем и то га је после и главе стало.</p> </ |
е тренути целе ноћи.</p> <p>На растанку с гостима Карађорђе је говорио да <pb n="243" /> ће, ка |
оде балканске.</p> <p>Ђорђе прими сабљу с големом благодарношћу (јасно се познавало да га је то |
сподарево, које је написано у споразуму с кнезовима.</p> <p>На ове речи Вујица бејаше занемио и |
оружје, па жив и здрав умакао у планину с друштвом, и ако је међу Турцима било и чувених убојиц |
а.</p> <p>У непрестаном додиру и мешању с пријатељима из Србије, с грчким хетеристима и с влашк |
ара је био човек врло умешан у опхођењу с људима, јако обазрив у сваком послу, а уз то необично |
> <p>Кнегиња Љубица уђе и унесе гостару с вином и две чаше.{S} Мало после унесе ибрик с кавом и |
за Милоша, који се обраћао руском двору с једном чудном молбом.{S} У име српског народа и у име |
је понајвише времена провео у разговору с Наумом и у премишљању о великом делу које је стајало |
о оне погледе које је синоћ у разговору с Милошем од њега чуо.{S} Живо је цртао опасности, које |
е служио уједно и као тумач у разговору с Грцима, Турцима и Арнаутима.{S} Наум је био кадар да |
упну псовку, и јетко се потсмехну Петру с његовом бригом о души.</p> <p>— Врата ми одмах отвара |
рчку је било од неоцењене користи да су с њом подунавске земље, и то да оне ступе за њу у борбу |
шубару, мету је на колено, смакну косу с чела и настави:</p> <p>— Али и томе ће доћи крај.{S} |
д гостионица „Српски Краљ“) и седећи ту с прекрштеним ногама на ћепенку, он је видео свакога ко |
о моју поштену реч, <pb n="39" /> да ћу с њим истрајати до краја, и ако дође да се мре, да ћу м |
рађорђе је био срдит и зловољан и одмах с јутра посла поуздана човека да оде до Паланке, те да |
људи, ама су злице.{S} Имали су дослух с Црнијем Ђорђијем, и од њега су књиге примали.{S} Вели |
Драгић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момцима изгура напоље.</p> <pb n="46" /> <p>— Море, т |
правдао.{S} Момке је повео са собом баш с тога што хоће да Карађорђе буде обезбеђен, а што се Т |
:</p> <pb n="95" /> <p>— Шта ћеш да ћеш с овим људима, молим те, послушај и ти коју њину!{S} Не |
<p>Неопажено, он брзо стиже тамо, а још с вратница <pb n="244" /> пресрете га оно исто момче, к |
им руци.</p> <p>То је био Карађорђе још с једним другом.</p> <p>Он упита има ли кога у кући и к |
водом а тек ретко по некад, сува је још с рана пролећа.{S} Сејати у таквој њиви, значи ићи на с |
едаше и њих двојица.{S} Разговор је још с почетка био срдачан, али опет некако службен и затегн |
аву, која се све више примиче.{S} Милош с премрлим срцем узе ослушкивати ову нејасну грају.{S} |
з реч упита и то, какве гласе има Милош с доњег Дунава, одакле су већ почеле допирати неразгове |
у крчме, те тако цео дан гладни!</p> <p>С Чолокантицом Карађорђе је дуго разговарао; запиткивао |
ог да.{S} Мртва глава не говори.</p> <p>С тим мислима Милош је у вече отишао у своју спаваћу со |
еђали су се на њему богати Грци.</p> <p>С господарем престола долазили су и многи други Грци ко |
Ђорђе доћи ће му ту на разговор.</p> <p>С таком поруком Анта полети у Београд и изађе пред Мило |
тамбола и Шама били чувени са јунаштва, са богатства и господства својега; који су за собом вод |
илиштем.</p> <p>Наједаред турска банда, са својим танким инструментима, грмну султанов марш, а |
сјајно украшеној дворани.{S} Марашлија, са још два стара Турчина, пушио је седећки наргиле кад |
е су тесним улицама с Дорћола и Зерека, са Саве и од Синџир-џамије и окупљао се на пољаници где |
.</p> <p>Кад се Петар указа на вратима, са зубљом луча у руци, корачајући опрезно, као мачка, Ц |
је тада обичан источњачки турски град, са свима карактерним цртама турских градова, какви су и |
њихов мал и чине грдне штете и незгоде, са којих народ много страда и штетује.</p> <p>Лако је у |
ивезан за коња с главом окренутом доле, са задњицом у вис, из које му је стрчао запрцан огромни |
, и заповеди одмах да га свечано приме, са свима <hi>парадама</hi> обичним за тај случај.</p> < |
неко време остао наслоњен на миндерлук, са шакама на лицу тако, да је изгледао као да спава.{S} |
ред да о овим стварима говорим с тобом, са женом.{S} Оваке ствари људи обично деле међу собом и |
ругарица у игри, док се он сав задуван, са зајапуреним обрашчићима, и као жеравицом живим очима |
ар лепу, богато искићену дамаску сабљу, са жељом да Ђорђе њом једном за свагда пресече ланце пр |
</p> <p>Док је баба Јана тако у заносу, са затвореним очима, читала у књизи далеке будућности, |
Овако му пиши:</p> <p>„Куме Вујица!{S} Са согласијем свих дванајест кнезова закључили смо ови |
ружнице), и погледајте низ нас саме!{S} Са свијех страна провирује опадање и сиромаштина; све ј |
љај два.{S} То је доиста мало оживи.{S} Са мртвачки бледих, смежураних образа њених нестаде оне |
ле учинили су бог зна шта за Србију.{S} Са мном је дакле учињена једна неправда и једна обмана. |
дан стари Турчин прекидајући тишину.{S} Са свију страна зачуше се одобравања.{S} И ако Турци об |
речима: „Цар козачи Французе“.</p> <p>— Са пуним шакама посла у Европи, Русији није сад до тога |
лонили се да нас турски кијамет не шиба са сваке стране, и да нам не засипље за врат.{S} Ако су |
овеку дванајестогодишњег синчића, те га са својим харамијама скотски оскрнаве и обележе.{S} Нес |
p>Паштрмац га је ублаживао, салећући га са сваке стране.{S} Спомену му како су Драгић и остали, |
о.</p> <p>Сви присутни поздравили су га са бурним живео.</p> <p>Тако је Карађорђе изабран за во |
проклетство, њих народ куне, што су га са Турцима завадили, па га напустили и у свет утекли.{S |
о се испродавало.{S} Већ смо догнали да са жена скидамо и за хлеб продајемо њине женске наките! |
ипак тако што десило, он, Милош, скида са себе сваку одговорност, нити ће се у што мешати.</p> |
ни груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцима, но да се бије с њима.{S} Па шта да чинимо м |
степенице, прескачући лако као дивокоза са ступња на ступаљ.</p> <p>Момак одговори да је г. мит |
атим, као оно бурни таласи, опет набуја са свију страна и опет се склопи око јахача пресецајући |
ђенике, светина се опет зато утискивала са свију страна и спровод се једва силом пробијао напре |
Срба, шака јучерашњих робова разбијала са сигурношћу три четири пута јаче војске султанове, на |
ку храстову даску, која га је заклањала са стране.</p> <p>Лево од њега, с друге стране ватре, п |
устављала скела што превози између Рама са српске и Молдаве с угарске стране.</p> <p>— Ово су н |
до мислио како се све ово ради и спрема са знањем царева.</p> <p>То је била политика Карађорђев |
укла широка недогледна пољана, отворена са свију страна, а у њој ни грма ни трна, само свуд наб |
ол дрхтао, и који је девет пуних година са шаком јунака шумадијских бранио своју лепу домовину. |
планом и после чистих и сведених рачуна са својом савешћу.</p> <milestone unit="subSection" /> |
{S} До неба ти хвала за то! — рече Анта са сузним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам се пр |
цом стајала је руска тројка, запрегнута са три ватрена мркова и покривена платненим арњевима.{S |
возари, посленици пешке и на коњу; деца са стоком, гомиле жена, које су се враћале с рада и чит |
жите ме што се ја воде састајем понекад са људима који отуд долазе, и бедите ме да ја одовуд по |
народа, а узима и три пута већи приход са скела и ђумрука.</p> <p>Милош на то одговори доста о |
добро притеже па је пружи момку до себе са заповешћу, да је понесе за њим.</p> <p>— Држ, ту тор |
<p>Хућући и уздишући, Милош се растаде са својим доглавницима и рече да се нађу на мети, ако б |
лази сам у народ на тефтиш т. ј. поведе са собом јаку војничку пратњу, па затвором, бојем и гло |
на; све је у рушењу и посртању, све иде са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога ћошк |
никога сем деце, он се упути тамо, уђе са својим другом у крајњу собу и одмах нареди жени да з |
, да ли облак силази с неба или се диже са земље.</p> <p>Али тај облачак наједаред поче нагло р |
Што се тиче оних смутљиваца, што долазе са стране, отуда од Влашке и Русије, то су махом праћен |
бано све ово спремао, а Карађорђе га је са стране гледао пажљиво, а по глави му се све непреста |
ала мрачна.{S} Сад у ноћ осветљавана је са два жишка, која су по соби расипала жуту, прљаву али |
же сад ништа.{S} Њена судбина везана је са судбом осталих балканских народа и земаља.{S} Да је |
атичан, сиромашки обучен дечко, који је са заводнелим очима и с притајенин дисањем нетремице пр |
на олтар, па закључао цркву, упалио је са четири стране и утекао у свет...{S} У мојим очима то |
раздрешити.{S} Говорисмо отоич, ако је са знањем царева, онда као да ваља тако пустити нек иде |
ection" /> <p>У дубокој јарузи, коју је са свију страна опкољавала густа шума, било је искупљен |
о али бујно и јуначко племе грчко, које са сузним очима већ тако дуго погледа на божански Олимп |
бугарског трговца Јордана, који путује са својим момком.</p> <p>Тако је Карађорђе неопажен и н |
и у сваком случају везивали судбу Грчке са судбом Србије и подунавских кнежевина.{S} Тако би мо |
његови ратни помоћници, људи који деле са њим зло и добро, које одушевљавају једнаке мисли, је |
јском независно, док се не би сјединиле са Србима.{S} Али чим би се очистиле дунавске обале од |
ђорђе је још те исте вечери кренуо даље са својим пратиоцем Наумом и сутрадан, лицем на Петровд |
м и старали се, да Карађорђа спријатеље са својим тежњама и намерама.</p> <milestone unit="subS |
ри маха, поумих да се разговорим о томе са самим везиром, да чујем шта би ми он рекао, те некак |
и захтевају да Карађорђа једном нестане са света, и лукави је Турчин планирао, како би из свега |
лио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима растане, да све остави, да никад више не види |
е свите све у суху злату и алему, да се са султанскијем барабарити могу; који су читаве војске |
се ради, а никад се није упуштао да се са мном саветује, особито о народним пословима.{S} Шта |
.{S} Жртва потмуло простења и сасуља се са свога лежишта, крв шибну у млазевима и попрска убицу |
не бејаше довршила последњу реч, кад се са сокака зачу нека звека звонцади.</p> <p>Карађорђевиц |
у своју.{S} За сретна земана Биоград се са Стамболом надметао по сјају и љепоти својој.{S} Шта |
ећ једном видели у великој кави, где се са Србима препире о књазу Милошу.</p> <p>Кад се кнез Си |
ако се држи уз Карађорђа.{S} Дружећи се са српским емигрантима, <pb n="228" /> све људима који |
а ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац господару.</p> <p>— Ама с |
овраћа да буде благи заштитник душа, те са склопљеним рукама моли победоносна а кивна војничка |
ш је био сумрак, кад се Карађорђе крете са својим другом.{S} Његова верна жена стајала је на вр |
еотму господство.{S} Но, бар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне кнезове сам народ по |
е детињства, када је као весело чобанче са свилоруним стадом својим проводио сретне дане по зел |
ику пљоску са шљивовицом, што је бејаше са собом донео.</p> <pb n="290" /> <p>Карађорђе рече ка |
е <pb n="155" /> и Миленка из Србије, и са наших огњишта отера нас у туђ свет, да се пребијамо |
дјекну.{S} Но кнегиња обиште око њега и са склопљеним рукама узе га молити да се не љути и да н |
ресе небо и земљу.</p> <p>Тмуша стиже и са силином, која брегове ваља, мрак и ветруштина налете |
ађорђе ће имати времена да се састане и са другим људима, па ће после видети.{S} Ако могне с Ми |
наше богомоље стоје опале и порушене и са паучљивих мунарета јејина пјева злослутну пјесму сво |
ив Турака, он би се мени прво обратио и са мном би споразум градио!“ — Тако ће мислити Милош и |
ање виком и пљескањем, овде су гласно и са свију страна изјављивали своје одобравање.{S} Но игр |
гу, господару, да ли то Црни Ђорђе ради са знањем царева и по њином упутству, или је то преломи |
аска, само је прећутао да се то не ради са знањем и вољи рускога двора; <pb n="257" /> напротив |
погледа боље и виде где Карађорђе лежи са отвореним очима и то лево око било је отворено сасви |
рђу.</p> <pb n="192" /> <p>— Ако долази са знањем царева, сретно му било и добро нам дошао!{S} |
громни таласи неодољиво су запљускивали са <pb n="132" /> свију страна и Милош је осећао да ће |
жне народне послове, који су му стизали са свију страна.</p> <p>Било је позно у ноћ.{S} Милош с |
рда сијевала!{S} А јесте, рзуси, кукали са Скопљака, е већ грђих јада од његовијех не море бити |
о боље задобили, донекле су га упознали са својом спремом и плановима, износећи, наравно, само |
избегли из Србије.{S} Они су ту живели са својим породицама, с којима је Карађорђева породица |
у некада до Стамбола и Шама били чувени са јунаштва, са богатства и господства својега; који су |
о ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени са стране, они су само машице у туђим рукама.{S} Све је |
ек.{S} Али ја сам гледала, како то чини са Србима туђа вера, душманин, Турчин.{S} Ви ћете дожив |
мета, треба да га уклони.{S} Зар би они са мном друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, што боље |
а кидање туђих глава.{S} Они су свирепи са голема кукавичлука свога.{S} Убијају, јер се боје за |
ом убијао војника, кад за корак одступи са своје позиције?</p> <p>— Па шта да чиниш, брате? — п |
" /> Где тога нема — ту их човек односи са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово какв |
не рајске башче, што су се могле мерити са Бакчи-сарајем кримскијех канова?{S} Гдје су осиони и |
— Нико не зна шта ми је; нико не слути са чега сам ја тако зловољан и жалостан; ја идем, послу |
Ја ћу онда само отићи везиру и скинути са себе сваку одговорност, а да скинем и овај народ с д |
ани.{S} Остали, на броју њих 18, водећи са собом као заробљеника Анту Протића, упуте се Паланци |
с очевидном забуном. — Толико могу рећи са сигурношћу — људи негодују, вајкају се, замерају!</p |
онда кад оно полане бејаху стисли Турци са свију страна, кад Марашлија бејаше пао на Мораву, а |
једаред жестоко трже.{S} Чисто подскочи са земље.{S} Неко бејаше изненадно лупио на прозорски к |
јући за сваку по који историски догађај са кога је она важна и вредна спомена.</p> <p>Говорио ј |
њег дебелог цера извири онај исти човек са секиром, што је ноћас онако пажљиво вребао код колиб |
е дирај ништа!{S} Ја ћу све свршити сам са мојим Николом.</p> <p>Никола Шатрић био је момак Мар |
ца.</p> <p>Тако је Милош разговарао сам са собом, ходајући узбуђено по соби.{S} Штитарац уђе, д |
оцку.</p> <p>Разговарајући се овако сам са собом, Милошу се чинило да он сад решава питање шта |
отићи за њим у Русију, као год што сам са овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао га усред рођ |
ко ти је сад с нама, или боље да рекнем са мном.{S} Девет година дизао, градио, прибирао камен |
звона, која су складним брујањем својим са свију страна призивали на молитву побожне хришћане с |
он је опет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није говорио овако благо и дружевно и жалосно к |
плакати, и самоме Богу биће тешко и жао са овога страховита злочина...</p> <p>...{S}Педесет год |
орби за ослобођење, Наум се био упознао са свима великим ратним успесима српским, знао је места |
ћао спахији одсеком, а он после сабирао са села колико се и шта се могло.{S} Тако су држали спа |
>Тога дана под ноћ, Карађорђе се састао са Вујицом Вулићевићем, кнезом смедеревским, а кумом св |
овај призор.</p> <p>Вујица је био довео са собом два своја и 5—6 Милошевих момака, међу којима |
<p>Вујица се правдао.{S} Момке је повео са собом баш с тога што хоће да Карађорђе буде обезбеђе |
којим се лично познавао, кога је волео са његове простодушне искрености, а који га сад, прилич |
е за трпезу.</p> <p>Вујица је био донео са собом лепу погачу, коју је Карађорђе врло миловао.{S |
, Милош је у три дана по два пута летео са Дрине на Мораву и с Мораве на Дрину.{S} Кад је ваљал |
т шест оружаних скитница, које је водио са собом и који су га пратили скоро свуда, а по најчешћ |
но.</p> <p>— Ако је Карађорђе дошао амо са знањем и одобрењем рускога двора, онда му поручи нек |
Влашка слобода легла је у гроб заједно са последњим браниоцем својим, јуначким Стеваном Кантак |
> <p>— Па шта, дао ти Бог овако заједно са зобницом?!{S} Какав ли је то мутавџија што чак тамо |
гнати Милоша да најпосле изађе отворено са својим жељама.{S} А да би му везир оставио потпуно с |
ао, у Београд мени послаше, које се ето са согласијем честитог везира шиљу обе одеране у Царигр |
изађете у народ, а Милош дознао, јурнуо са својим кабадахијама, похватао <pb n="38" /> толике у |
усије, где не би могао долазити у додир са Србима и разним изасланицима из Србије.</p> <p>У мол |
вођу.{S} Али чим би се ступило у додир са српском војском, Ђорђе би и над тим покрајинским вој |
ше ни расвануло, а он изађе до на извор са својим верним Наумом, да се ту онако шакаиле испљуск |
његове главе или је имао какав разговор са својим господарем, тек он ми је први то поменуо и ба |
/> и на коју је већ стајао турски џелат са своја два помоћника.</p> <p>То је била огромна људа |
} Опростиш ли им, ја скидам одговорност са себе и већ ни зашто не могу одговарати, јер ће немир |
ве главе, а у пустој шуми остаде Драгић са својим десетогодишњим синчићем и с два обезглављена |
мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Драгић са својим синчићем.{S} Никола је два три пут погледао м |
ја одмах поручио где ће ископати бомбу са шест хиљада дуката, коју сам ја био склонио, и посла |
х легао, а Ђорђе је отишао у другу собу са женом, где су остали скоро до сванућа.</p> <p>Неколи |
су правилно, да ће Грци угазити у борбу са све већим изгледима на успех, у колико устанак буде |
ању.{S} Нарочито су Грци ступали у везу са српском емиграцијом и старали се, да Карађорђа сприј |
, јер ће знати да синови њини испаштају са њинога тешка греха.</p> <p>Баба је застајкивала на м |
и ли се пак, да Карађорђе дође у Србију са знањем царева, те му не смедне нико ништа, Милош ће |
рече Вујица пружајући Карађорђу пљоску са старом шљивовицом.</p> <p>— Остави ме, брате, није м |
, вадећи из кожних бисага велику пљоску са шљивовицом, што је бејаше са собом донео.</p> <pb n= |
њу и онда, кад су им се мужеви по оделу са свим помешали с осталим тамошњим мештанима.</p> <p>Ж |
ађоше из тврђаве напоље, светина нагрну са свију страна да их види и ваздух се напуни вике и жа |
квога да што на страну тегли.{S} Сви су са мном у једном сагласију. <hi>Противне партије све са |
ја пиштоља иза појаса и пружи их Цукићу са речима:</p> <p>— Ево, господару, моји пиштољи, а тво |
ватра.{S} Мало даље, крај ватре, бејаху са стране одорине, а у средини набијен дебео слој лепе |
мичан.{S} Тада он скочи, збаци кабаницу са себе и безобзирце утече из колибе.</p> <p>У тај мах |
само три друга, а Чимбарлија седморицу са собом.</p> <p>Побију се ватром из пушака, и није про |
а прво писмо Карађорђу напише сам Милош са своје стране, а наскоро затим да му пише и Вујица, и |
ко Турци или није?</p> <pb n="58" /> <p>Са свију страна чу се одобравање, а многи су жалосно вр |
риски роман из недавне прошлости</p> <p>Са предговором Душана С. Николајевића</p> <p>БЕОГРАД.</ |
у бурној вреви, у огромној гомили, која сабијена, изгледаше као какво чудо од хиљаду и више гла |
јахало је напред да просецају пут, кроз сабијене редове радознале светине.{S} Њини плахи коњи н |
ма, па онда красним босанским, као кожа сабијеним ћилимима, који су блистали у сјају од стотину |
анска пољана била је притиснута шареном сабијеном гомилом, где је било људи свакојаких вера, св |
ује стотину звучних звона.{S} Све мисли сабиле се у једну сплетену гужву, из које тек овда онда |
ела, плаћао спахији одсеком, а он после сабирао са села колико се и шта се могло.{S} Тако су др |
што се бејаху расуле по његовом крилу и сабираше их све у леву шаку; затим се прекрсти, пољуби |
Ни други ударац није пресекао врат.{S} Сабља није погодила по првом резу, већ мало више, те је |
жити крвавога Милоша, јер ово је његова сабља што нам данас главе сече.</p> <p>Драгић је ово из |
рцима направи каку таку погодбу, турска сабља би још и данас севала по Шумадији, браћа Руси за |
њега на постељи лежала је крива турска сабља, с богатим сребрним корицама.</p> <p>То је био гл |
ве се то отимало да види како ће турска сабља одсећи две српске главе.{S} Ту је било стараца од |
емо.</p> <p>— „Шака људи, још им турска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, |
полажу — да бог да му ова његова рођена сабља главу одсекла — закле се Ђорђе узбуђено.</p> <p>С |
и стражари, ни нико!...{S} Овако је сад сабља у његовој руци.</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S |
ти сабљу, одскочи корак назад, изману и сабља се спусти по разголићеном врату Драгићевом.</p> < |
је игде било и најмање крзотине.{S} Али сабља је била исправна и на џелатовом лицу указа се изр |
њине главе сутра ће пасти под ударцима сабље џелатске.</p> <p>Данашња престоница краљевине Срб |
е бујне главе, коју су поштедиле толике сабље непријатељске, да је најпосле у тами и незнању од |
е дигне и дочепа десном руком за балчак сабље, која му је лежала преко крила, и извуче је до по |
лојем, па га два три пута превуче преко сабље.{S} После је стиште у своју снажну, извежбану рук |
зголићен, како кајиш не би сметао удару сабље.{S} Кајиш се напред продужавао у две струке.{S} Д |
<pb n="160" /> све добили на сабљи и на сабљи ће једино и изгубити.{S} На леп начин не дају они |
} Турци су <pb n="160" /> све добили на сабљи и на сабљи ће једино и изгубити.{S} На леп начин |
Алаху што нам и Биоград уздржа.{S} Хеј, сабљо турска, грдно ли си се иступила, кад не мореш дан |
ез и господар; ја послујем књигом, а ти сабљом.</p> <p>Милош је до сада ходао.{S} Сад застаде, |
оштру као љута гуја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада одсекла бар <hi>50</hi> глава.{S} |
прискочи само џелату, ненадно му истрже сабљу из руку, док је овај збуњено гледао, он вешто изм |
џелат много запињао.{S} Он само превуче сабљу преко врата, управо, онако крива као што је, она |
је народе балканске.</p> <p>Ђорђе прими сабљу с големом благодарношћу (јасно се познавало да га |
Драгића, да га не везују, а сам дохвати сабљу, одскочи корак назад, изману и сабља се спусти по |
ево овако се секу главе“!{S} Затим баци сабљу пред џелата и штуче у гомилу.</p> <milestone unit |
ео на дар лепу, богато искићену дамаску сабљу, са жељом да Ђорђе њом једном за свагда пресече л |
а пустим да ми калуђер отпаше кнежевску сабљу, као што је онога Црног<ref target="#SRP18933_N3" |
е главе, наслоњен на своју огромну голу сабљу џелатску, он је поносно гледао око себе, као да б |
ве двокатне дрвене куће, према данашњој Саборној Цркви у правцу испод Старога Здања.</p> <p>Та |
ан, тога уклања, а амишан је за новце и сабраће огромно богатство.{S} С тијем парама биће он јо |
>И Милош се трже из буновна, тешка сна, сав окупан у зној и сузе, које су онако у сну обилно те |
тога, он уђе унутра, и жестоко се трже, сав пренеражен.{S} Насред колибе он угледа мртво, обезг |
помаљала, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, он је ходао из угла у угао, и |
што на њиним гробовима трава никне.{S} Сав Стамбол да те чува, учувати те не може, нити ћеш се |
адају народ на буну и немире.{S} С тога сав народ и кнезови с кнезом Милошем на челу, моле „бла |
полажу на ме сву наду своју и верују да сав успех од мене зависи.{S} Да ми је да то њихово нада |
о је онда Рам био веома важан прелаз за сав тај крај и туда се водила велика трговина.</p> <p>М |
поводи и да се буни, чиме би покварила сав свој садашњи рахатлук.</p> <p>Милош се слагао у том |
к бејаше ударио шаком преко зуба, па је сав био обливен крвљу.{S} Међутим књаз Милош је у најве |
ледао као нека авет, као мртвац који је сав буђав овога тренутка из гробнице устао.</p> <pb n=" |
траховито изгледао.{S} По рукама био је сав изгрижен, по лицу грдно изгребен, по чему се познав |
оговори опет, а његов танки глас био је сав храпав, промукао и неједнак.</p> <p>— Јес, јес, да |
ћки срчу своје наргиле.</p> <p>Патос је сав застрт хасурама, а лево и десно, по угловима, прост |
свију страна и Милош је осећао да ће се сав тај урнебес сручити на његову главу.</p> <p>...„Уби |
ако пажљиво вребао код колибе.{S} Он се сав наже напред и зорно је гледао Наума, који све више |
уго не би.{S} Стиже тек око заранака, и сав се следи кад виде, каква наобична пратња стоји пред |
д и дохвати пиштоље из руку Петрових, и сав је дрхтао од силна узбуђења.</p> <p>Петар раздрљи г |
ва и отмице учестале, Турци су подизали сав народ у потеру, па кога хајдука убију њему одсеку г |
} Но они у почетку као да нису разумели сав значај њин.{S} Тек су се постепено прибирали.{S} Пр |
па и дроби, така страшна ломњава испуни сав простор између неба и земље, и Ђорђе чисто оглуну о |
ао и повезао преко 15 турака, одузео им сав новац, боље одело и оружје, па жив и здрав умакао у |
ђеним Турцима оставио оружје, вратио им сав новац који су погубили или им је био опљачкан, оста |
чића његова другарица у игри, док се он сав задуван, са зајапуреним обрашчићима, и као жеравицо |
аквом повећем месту, у које се и стицао сав овај свет што врви широким равним друмом.</p> <p>Но |
а ока, у којима као да се беше прикупио сав заостали живот који се већ отима да утече из овог т |
и с притајенин дисањем нетремице пратио сав овај крвави призор.{S} Његов нејаки, детињи ум није |
дбријаше вратове тако да се белио скоро сав потиљак.</p> <p>Док су помоћници џелатски овако спр |
кнез Милош и пође да отвори врата, јер сав овај разговор водио се кроз прозор.</p> <p>Унутра у |
или осталих кућерака сиромашног краја у Савамали, дешавао се други и друкчији призор.{S} Крај о |
мо ово не могу.{S} Боже прости, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му могао то учинити.{S} |
у тесним улицама с Дорћола и Зерека, са Саве и од Синџир-џамије и окупљао се на пољаници где је |
земљиште.</p> <p>Тражећи на све стране савезнике и помоћнике, који би олакшали борбу грчкога н |
земља.{S} Она је колико јуче била ратна савезница Русије.{S} Русија и данас води велика рачуна |
ђашњих господара, они су му сад постали савезници и другови.{S} Велики број грчких хетериста ра |
д најкрупнијих питања, било је питање о савезу Грка с осталим балканским народима и државама.</ |
трах, бол и тешка душевна трзавица, кад савест човекову раздиру најужасније сумње.</p> <p>— Ста |
и упорна.{S} Тек што заћутка узнемирену савест разлозима, као што су они што смо их мало час ви |
пред његову узбуркану душу и узнемирену савест.</p> <p>Највише се бојао, неће се извршити ствар |
езбрижну песму невиности, и имаће мирну савест говорећи: „Ја нигда нисам умочио прсте своје у н |
трзавице, што их ми обично зовемо грижа савести.</p> <p>У њему се порађала сумња:{S} Имам ли ја |
да сврши с њим једном за свагда.{S} Тај савет чуо је од самога везира београдског и од тога доб |
нда није дошао Аксентије да понуди свој савет, већ се крије у мишије рупе и хвата побратимство |
га Ђорђа нипошто не враћа.</p> <p>Поред савета и строгих наредаба Лисовић је добио и новаца, да |
њих нема <pb n="96" /> да понуде своје савете; онда сви они имају своја преча домаћа посла, и |
решине, које он беше сазвао ради некога саветовања.</p> <p>Анта је с нестрпљењем очекивао да се |
вечери.</p> <p>Сутра дан била су важна саветовања у дому Милошевом.{S} Сакупљени прваци народн |
ати скупштину.</p> <p>Но општи резултат саветовања био је ипак веома повољан за Милоша.{S} Реше |
p>Пошто се Милош мало смирио настала су саветовања, која су трајала читав сахат, а завршила се |
ај да се Карађорђе доиста врати.</p> <p>Саветовања су дуго трајала.{S} Отац Мелентије много је |
гледне старешине, с којима се он обично саветовао у свима тежим и крупнијим пословима народним. |
.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не бих саветовао.{S} Ти добро знаш шта је Милош учинио с Молер |
ту не нађе Руса, који су ме одмах узели саветовати да се уклоним из земље.{S} Чак су ми и то из |
аштво тако лепо пристаје.{S} По његовом савету, он је тада побеђеним Турцима оставио оружје, вр |
ке уредбе, које је Карађорђе заводио по савету Младена Миловановића, у намери, да ограничи влас |
, а никад се није упуштао да се са мном саветује, особито о народним пословима.{S} Шта више, ка |
ом.{S} Управо, оставио их је да се сами саветују, а он их је више слушао.{S} Само у почетку изл |
осле чистих и сведених рачуна са својом савешћу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је |
врата, као да се нешто омишља, и после сави на више и нестаде га у мраку.</p> <p>После четврт |
, као да се некакав тежак облак душевни сави по оним избразданим борама његовим,</p> <p>— Ја не |
ј мах упаде у кућу Сима Паштрмац.{S} Он сави руке око Милоша, који се већ бејаше машио за пишто |
творени у казамет више барутане, баш на савијутку где се из горњега града силази у доњи, поред |
="225" /> <p>— А шта сам тек ја имао да савлађујем!{S} Дуговечно робовање убило у народу и поно |
Е, мој момче!{S} Много ће протећи воде Савом и Дунавом док Карађорђево прође и умре!{S} Мислиш |
сваке године.{S} Много ће воде протећи Савом и Дунавом док се опет стеку оваке прилике какве с |
е убијање на гомилу дотерало до правога савршенства — само убијање криваца, данас је куд и камо |
ачка!{S} За ноћ можемо прегрувати до на Саву, па ако се не може друкчије, макар го препливај, с |
трану тегли.{S} Сви су са мном у једном сагласију. <hi>Противне партије све сам уничтожио</hi>. |
но честитом везиру.</p> <p>Марашлија се саглашавао да би по реду он први требао да зна штогод о |
скресао кубурлију у прса, колико би ме сагледо?...{S} Зар би он помишљао колико сам добра ја у |
в мали гонитељ.</p> <p>— Полако, Лексо, сагни се да те не види — учи шипарчића његова другарица |
века.{S} Наслоњен на границу уз коју је саграђена колиба, Карађорђе је лежао испружен, а украј |
м војводама призна њине муке и заслуге, сад <pb n="47" /> овако љутит, Милош им је све порицао, |
ла и која је била укљештена међу кладе, сад наједаред откинула, промакла и отишла доле.{S} Мило |
дубравама, скривене од дневне препеке, сад се искупљају на свежем вечерњем зраку и од њина вес |
и.{S} Ви одмах видите завере и презате, сад ћу ја подићи буну у Србији.{S} То је најбољи доказ |
ако! — рече Гитарић.{S} Сад смо готови, сад је свршено све.{S} Бар ћеш знати, кад те је побрати |
вати што је потребно.</p> <p>У осталом, сад су биле настале оне прилике, о којима је Милош још |
ат, који је дотле стајао блед и збуњен, сад се наједаред зацрвени као паприка, и пун јарости шк |
које је Марашлија тако жудно очекивао, сад не <pb n="199" /> хтедоше прећи Милошу преко језика |
ио је Милош у себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да |
је већ смрсио конце; кнез Симу уловио, сад уздише још само за тобом.{S} Још да се напије твоје |
сти се згодно поред тела.</p> <p>„Тако, сад је добро, сад ништа не стрчи!“ мислио је он, па узе |
о добар а сад, кад се нешто закопитило, сад су сви они мудраци и паметници, и сви би хтели да с |
поред тела.</p> <p>„Тако, сад је добро, сад ништа не стрчи!“ мислио је он, па узе живо нагртати |
еко олакшање.</p> <p>— Говорите, браћо, сад што ко има; немојте се после вајкати: „е, да бејасм |
де је духовник?</p> <p>— Ту је, напољу, сад ће — одговори она.{S} После мало поћута па додаде:< |
ати ову нејасну грају.{S} Она је расла; сад је била налик на тисућу људских гласова који се у ј |
/p> <p>— Какав везир, какав Београд!{S} Сад овога часа ваља њему одрубити главу.{S} Ко ти је од |
се склонио, гдегод у околини Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у Тополи, и све би данас друг |
ке и диже ноге у вис.</p> <p>— Тако!{S} Сад је све у реду — рече Гитарић и залупи врата на коли |
} Деда Ђока!...{S} Ево га у соби!...{S} Сад је дошао!{S} Казала сам му да сте овде, па он вели, |
на њу крадимичне погледе испод ока.{S} Сад застаде и упита је:</p> <p>— Где је духовник?</p> < |
ло мислити како ће бити до послетка.{S} Сад је узалуд балавити.</p> <p>Милошев је глас дрхтао.{ |
у.</p> <p>Старица се брзо повраћала.{S} Сад је већ могла сама дићи руке, извући их и метнути од |
{S} Али та су времена била и прошла.{S} Сад се и Карађорђе морао свикавати да гута многе горке |
горостасно дебло и дочепао се грана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на грану, он се пење св |
а је ова соба дању изгледала мрачна.{S} Сад у ноћ осветљавана је са два жишка, која су по соби |
најом, те од тога доба баталим све.{S} Сад има три, четири па и пет година, како нисам окусио |
</p> <p>Одавно је изашао из планине.{S} Сад иде равницом, иде засејаном пољаном, где се и с јед |
на махове морао застајати да одахне.{S} Сад опет понови:</p> <p>— Молите Бога да не да силу ђау |
вор збиља изазвао сетно расположење.{S} Сад опет прихвати реч живо и енергично:</p> <p>— Па кад |
аву на страну и убриса их крадимице.{S} Сад су очи биле сухе, али срце му је плакало грозним, к |
иљнија, Руси су бивали све строжији.{S} Сад је већ било дошло дотле да су емигранти све своје п |
д чак и од <hi>Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни Вожд не зна шта овој земљи треба, само то зна Ми |
ушкивати.{S} Кораци су се примицали.{S} Сад застадоше.{S} Захрђала брава шкрипну, тамничка врат |
ћ јасно видео куда Марашлија нишани.{S} Сад је требало Милош само да рекне:</p> <p>„Па ако је д |
ше и он је срдито зверао по дружини.{S} Сад продужи кивно:</p> <p>— Ама шта, болан, да не да!{S |
азивао као да слуша старца с пажњом.{S} Сад рече као с чуђењем:</p> <p>— Па откуда све то, за б |
бљом.</p> <p>Милош је до сада ходао.{S} Сад застаде, диже обрве и ћутећки погледа духовника зор |
у?{S} Балканско је тропоље узаврело.{S} Сад или никад, прилика је да се једним снажним ударцем |
чено и пренаражен овај мрски призор.{S} Сад се на једаред чисто трже, доња му вилица заигра, а |
лике угледне људе и престравио свет.{S} Сад се није вајде вајкати, што би овако и што не би она |
, господару; али јадан је ово живот.{S} Сад смо постали бурмуџије; градимо и продајемо бурмут, |
ећ им зинуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се опет вратили, опет би упалили ватру у народу, |
пут.</p> <p>— Тако! — рече Гитарић.{S} Сад смо готови, сад је свршено све.{S} Бар ћеш знати, к |
ли, Павле је ћутао и гледао у земљу.{S} Сад подиже очи.</p> <p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи- |
е једну даску и уклони је на страну.{S} Сад уклони и другу и пред њим се направи поширак отвор |
све набуситији и краћи у разговору.{S} Сад је било све другчије; видело се да му је ово најтеж |
рце за славом, за именом, за влашћу.{S} Сад сам свега сит; све ми је дотужало; једино што би же |
гову.{S} Мало после он опет узе реч.{S} Сад је говорио о своме повратку у Србију.{S} Из његова |
х сетио да живим сто година...</p> <p>— Сад, бог или ђаво — пресече га Милош — тек то ће бити н |
.{S} Анти рече само то толико:</p> <p>— Сад ћу ја наредити све што треба; очекни ти — па оде.</ |
сад тако често и тако упорно бунила, а сад ево сама хвата бунтовне војводе своје и предаје их |
порез по старим харачким списковима, а сад је више народа, а узима и три пута већи приход са с |
е одбраним од ваших писама и зивкања, а сад се причуђате што сам дошао!</p> <p>Видећи Карађорђа |
поговора слушао све заповести његове, а сад баш он као да се нешто предомишља и вајка!...</p> < |
зова.{S} Он поби, болан, толике људе, а сад му сметамо чак и ми овде.{S} Шта ће мислити <pb n=" |
неће спасти ову двојицу од погибије, а сад прво то треба гледати.</p> <p>— Вала, да ми је виде |
ласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрема Милоша |
провиривао кроз прозор напоље у мрак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени:< |
ао своју намеру?{S} Мени рекао једно, а сад по теби поручио друго!</p> <p>Марко се јетко и подр |
и владици Мелентију, ономад Цукићеву, а сад ћеш наше, па тако редом док и тебе једном не удави |
ивилизације, целога рода људскога.{S} А сад се претворила у дивљачку пустињу из које куља само |
претили, он се опет отимао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви позивају, па чак и кума Милош, не |
време скупити још 50 тисућа људи.{S} А сад је прилика да посведочиш каква си слуга царска, је |
томе Куршиду, онда је Милош био добар а сад, кад се нешто закопитило, сад су сви они мудраци и |
заповедати.{S} Такога војсковођу треба сад овде изабрати.{S} Истина, гласање је тајно, али он |
м овом земљом, па је наша дужност да га сад по могућству прихватимо и склонимо.{S} Њему не сме |
народ Карађорђа једва чека, како би га сад од блата градио и како ће све листом скочити, чим с |
егове простодушне искрености, а који га сад, прилично збуњен и изненађен, пресрете на кућњем пр |
и његов план у почетку...{S} Што ли га сад овако измени?{S} Јамачно се ђидија побојао, испапућ |
и се упустити ово мало рахатлука што га сад имамо и што се <pb n="99" /> тако тешко и крваво ст |
} Било је али се изгубило.{S} Ја бих га сад можда...</p> <p>Гитарић га пресече:</p> <p>— Не, по |
рђа да умакне.</p> <p>Али од свега тога сад није могло бити ни једно и Вујица је имао да бира с |
ина.{S} Морао би бити крајња будала, да сад ово другом остављам и да гледам мирно, како ће ми д |
су они сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре доба муте и бунтују народ.{S} Они овде ви |
е било пре за његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле.</p> < |
Вујица је Црнога зивкао, па је право да сад он с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева или његова гла |
вљених богова и божица јелинских, влада сад нема пустош, коју тек каткад прекида кликтање тица |
махну главом и рече: — Све што је — за сад је овде у Русији.{S} Овдашње власти могу омести све |
вели:</p> <p>„Овдашња обстајателства за сад су добра, све је у тишини.{S} Од кнезова сада не ос |
лија.</p> <p>Милош одговори, да нема за сад никога.{S} Карађорђе је дошао сам; допратио га је ј |
питати Наум, шта мисли Ђорђе, где је за сад највећа опасност за ствар, којој су се одали.</p> < |
>Ђорђе је отворено говорио, да се он за сад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и сувише заузет |
</p> <p>„Да ли овај погађа о чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p>Бар Милош је тако разумевао те |
рускога двора.</p> <p>— Не велим ни ја сад — рече Ђорђе опрезно — већ говорим онако у опште.{S |
ећеш ни једне казати од свега што ти ја сад овде поверим...{S} Заклињеш ли се?...</p> <p>Духовн |
ке светине.</p> <p>Та је судбина чекала сад и три бујне главе тројице угледних првака српских — |
уздана и предана слугу свога, то га има сад у мени, светли везире, и ја се могу само радовати, |
и мало по мало онај први лед међу њима сад се све више кравио.{S} Како се већ хватао сутон, Ву |
S} Уби Молера, па владику Мелентија, па сад ову тројицу.{S} Ја сам правдао.{S} Велим, немирни љ |
га пута нема!{S} Сила те опкорачила, па сад или пови грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си |
енога вина, наљубио лепих туркињица, па сад вала сеците; имате...</p> <p>Драгић не доврши.{S} Њ |
евет година био овде господар земље, па сад ништа.{S} Ко ти тамо њега верма.{S} Велика Русија, |
нашли; махнитали су у својој глави, па сад нека сами хладе своје подбијене табане.{S} Сећаш ли |
ли и упропастили!{S} Зар они утекли, па сад они добри, а ми који смо остали овде и све издржали |
али нам ово мало пензије да глођемо, па сад мисле учинили су бог зна шта за Србију.{S} Са мном |
идије, а оставили ову сиротињу саму, па сад видели где народ почиње мало повраћати душу и већ и |
ћи најбољи коњаник.{S} С тога је Вујица сад њега тражио и посла га да иде у Смедерево и да <hi> |
главу на колцу набити, но да им Мухамед сад из гроба устане.</p> <p>— Хесапим, господару, да то |
Само дубоко да свиње не изрију.{S} Хајд сад!</p> <p>У бошчи је била одсечена глава Цукићева.</p |
ини се страшна развалина по којој ће од сад само гује и акрепи трчати!...{S} Еј мени до бога, ш |
али пред Богом те признајем и примам од сад за сина свога.</p> <p>Петар је молио Цукића да то н |
а Ђорђе је тако жудан Србије, да му све сад изгледа лако, само да се још једанпут дочепа њених |
p> <p>Милош, који је дотле ходао, стаде сад и чудно се загледа у Врља, после оних његових речи. |
љепоти својој.{S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богати двори и сјајни биог |
Зар...</p> <p>Но кнегиња Љубица прекиде сад њега.</p> <p>— Ето, ви’ш какав си ти!</p> <p>— Кака |
ад му се нико и не нада, онда нека дође сад одмах.</p> <p>Милош ућута, а она су се двојица згле |
и:</p> <p>— По богу господару, што дође сад баш у ову ватру?</p> <p>Карађорђе одмах плану:</p> |
Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе сад и погледао на Добрњца онако сумњиво, бојећи се да г |
вом ратничком лицу Ђорђевом.{S} Он диже сад обадве руке и прекрсти их онако, како то обично чин |
и његову смрт.{S} Бол у грудима достиже сад такав ступањ, да несрећник поче на глас стењати и к |
имо земљу!</p> <p>— Србија сама не може сад ништа.{S} Њена судбина везана је са судбом осталих |
ли и гладни и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао да накнади што је преко дана претрпео. |
и се у својој рођеној крви.{S} Стога је сад удешавала, да се таква погибија више не понови.</p> |
је пливао у радости, надајући се да је сад сва брига збринута и све како ваља уређено, кад је |
а у мисли, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даља потера бесплодна.</p> <p>Стољетов је |
опет тицала оне главне замисли, која је сад обузимала сву душу наших путника.</p> <p>Тако ће је |
куда се пролази за тврђаву (онде где је сад гостионица „Српски Краљ“) и седећи ту с прекрштеним |
аље, да разабере и да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се често с руским важ |
-џамије и окупљао се на пољаници где је сад Реалка и гостионица „Српски Краљ“.</p> <pb n="78" / |
уђе господске трпезе?...{S} Ја, гдје је сад све то.{S} Виђите домове наше, виђите хареме наше, |
> <p>— Другом можда и није, али теби је сад лако.{S} Не дај само да ти други отме оно, што си с |
дине истакао као вођа народни и који је сад јавно носио титулу и потписивао се: „Врховни Сербие |
еле две млађе жене.</p> <p>— Како ти је сад, нано? — упита млађа жена с десна.</p> <p>Старица н |
за ову песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад с нама, или боље да рекнем са мном.{S} Девет година |
да се таква несрећа избегне, смишљен је сад био други и друкчији план.{S} Покрет је требао да п |
.{S} И као оно у почетку устанка, он је сад понова осећао да је опет дошао на њега ред, да он п |
уна није од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни Вожд н |
нији и Русији.</p> <p>Тај човек имао је сад да изврши нарочиту мисију, да прими писма која ће о |
у томе стиже и други ударац.{S} Ово је сад био ударац сечивицом.{S} Жртва потмуло простења и с |
да би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао искрено и од срца.{S} Ово одобравање духовник |
н га Турци и чекају!{S} Он мисли ово је сад као што је било пре за његова доба.{S} Не зна да са |
{S} Најстарији син Станимиров служио је сад као момак код кнеза Вујице.{S} Али и њега, Станимир |
е, ни стражари, ни нико!...{S} Овако је сад сабља у његовој руци.</p> <p>Опет наста мртва тишин |
о Милоша, лако је могао опазити како је сад врло узбуђен.</p> <p>Али видећи, да сви скупљени го |
едите онако нека и буде.</p> <p>Тако је сад говорио Милош.{S} Али људи су га погледали испод оч |
за убиство.</p> <p>Све то прелетило је сад, у један мах, Марашлији кроз главу, а схватио је до |
Овај сумрак још једнако траје, само је сад још гушћи.{S} У природи је тишина, а овде онде, на |
шта онда ја имам презати?{S} Ово што је сад, моја је мука и тековина.{S} Морао би бити крајња б |
аво и волели, да се поремети ово што је сад, јер им се све чини, да су раји много дали и попуст |
ше, и ту чисто као заспала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило да ре |
ешен, да их не верма.{S} У толико му је сад милије, што је све свршено онако <pb n="119" /> как |
а, уморан и телесно и душевно, Милош је сад налазио чисто као неки одмор и разгаљење у овој нен |
а код Руса — рече кнез.</p> <p>Милош је сад узео објашњавати како мисли извести тај свој план.< |
уним шакама посла у Европи, Русији није сад до тога да се заплеће и амо на истоку.{S} Напротив, |
азнање љуто тиштало.{S} Али јадању није сад било места, и он је стегао срце и трпео; трпео и ћу |
товали.</p> <p>Али ни један од њих није сад говорио оно што <pb n="264" /> мисли, већ је сваки |
па ће бити добро и нама свима.{S} А гле сад шта ради кума Милош!{S} Дочепао се власти, па да му |
Карађорђа што даље од Србије.{S} А гле сад!{S} Наједаред, он га је звао к себи!</p> <p>У писму |
а ми је да се с онима разговорим што ме сад беде!{S} Али знаду и они све то, али они неће сад д |
орили:</p> <pb n="196" /> <p>„Знам чиме сад разбијаш главу: кројиш планове како ћеш ме што боље |
се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква буна и неред у Турској.</p> <p>Наглашавајући |
<p>Карађорђе одмах плану:</p> <p>— Ене сад!...{S} Зар ме и ти тако пресреташ.{S} По души вас, |
и својом памећу стекао.{S} Око тога се сад и врзао цео говор Карађорђев.</p> <p>— Враћам се у |
нио је на њега тако тежак утисак, да се сад осећао чисто срећан, видећи што тај сан није јава.{ |
кну он узбуђено. — У мишију рупу, ја се сад под старост завлачити не могу, нити могу батином те |
пријатељском разговору...{S} И Јела се сад сећала свега тога, живо, јасно, неодољиво.{S} На тр |
е слушао прво писмо Милошево, у коме се сад говорило сасвим друкчије но што је досад говорено.{ |
нисам смео допустити.{S} Али на мене се сад диже повика што је везир бунтовнике побио.{S} Има и |
ваше су се силе Турци преплашили, те се сад с Милошем погађају и удешавају.{S} Да не бриде њима |
„Хвала богу, лепо је заспао, бар ће се сад пред зору одморити“ — и бојећи се да га не пробуди, |
убијају.{S} Тешко је веровати, да би се сад одважио на нешто без њина знања.</p> <p>— Јес, јес! |
бога, најо, зар истина мислиш да би се сад могли вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој Анта ( |
S} Кад му то није пошло за руком, он се сад претвара како је бојаги променио мишљење и како су |
о како ћемо доћи до пасоша?{S} На то се сад врло строго пази, особито у пограничним местима.</p |
ствар сасвим друкчије.{S} Све то што се сад јавља о некој промени код Милоша, све су то његове |
.</p> <p>Али, ма како било, на нешто се сад требало решити, пошто је од свега најгоре било оста |
није бар осветити кнеза Симу, кад му се сад не може ништа помоћи.{S} Освести се, прибери се, ка |
ш му се никад није десило ово што му се сад десило.{S} Суревњиви Турчин, веровао је да је то не |
егдашњи крвави ратници претворили су се сад у мирне грађане, који се свијају око своје породице |
једно опште заједничко дело, како су се сад сложили.{S} И ако се ова прилика упусти, онда је св |
<p>Ходајући натмурен по одаји, Милош се сад чисто кајао што је ову ствар говорио другима, па ма |
мао реч и погодбу с везиром, и Милош се сад на то позивао, да се тај споразум испуни, и да му р |
иће?{S} Јао, живи те Бог посекао, ко ће сад џевапа дати Цариграду?{S} Знаш ли, добро те не знал |
S} Али знаду и они све то, али они неће сад да знаду то.{S} Згодније им је да се граде невешти. |
крвавом убиству владике Никшића, пашће сад на твоју главу.{S} Како ћеш одговарати за њу, када |
не старешине, које су одовуд избегле, и сад се баве тамо по Русији, где имају помоћ и издржавањ |
о румунске границе. „Вожд“ је утекао, и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, или он да уте |
ушу овоме народу, ми сад неваљамо!{S} И сад ми да се уклонимо а они да заседну и да агују онако |
S} Треће ноћи уђем у његову одају.{S} И сад ме језа прође кад се сетим, како је страшно онда из |
уго и дуго немилосрдно гонили, и која и сад чује у близини страховити лавеж паса од чега је стр |
и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили они разговори, што их је имала с њим |
овати даље.{S} Ствар је била одлучена и сад је ваљало приступити њеном извршењу — ваљало је поз |
Милош је био по други пут код везира и сад је ствар ишла већ лакше.{S} Преко људи, који су бил |
и празнине, па је то требало да буде и сад.</p> <p>Ходајући по застртој одаји, с рукама на леђ |
е он то обично звао „ширетлук.“ Он је и сад разумевао шта управо хоће Милош.{S} Он би радо изун |
алосно климну главом — као што нас је и сад дочекао — рече он подругљиво.</p> <p>— Па шта хоћеш |
нка.</p> <p>Сви су били сложни у томе и сад је остајало само да Милош нареди што је потребно за |
/hi>!{S} Да није устао, повампирио се и сад трчи за мном?“ Од саме ове <pb n="130" /> помисли њ |
.{S} Хтели смо дићи буну, нисмо могли и сад треба то платити главом.{S} Да смо ми успели, плаћа |
се на народ и Милоша.{S} Тако ће бити и сад.{S} У истини пак, Милош њему плаћа за свако тако по |
су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку потпору њину, то би било безумље |
{S} Ми смо тебе доста слушали!{S} Ево и сад смо на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нам |
вараш ми ти, и како је пре било, тако и сад остаје; ти одговараш мени а народ теби.{S} Ђорђе је |
он жив нећете омастити брка.{S} Свак би сад умео доћи на готово и офукати оно што је други стек |
рече Карађорђе живо.</p> <p>— А зар би сад била та прилика? — упита Добрњац радознало.</p> <p> |
сте бошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и Кр |
и је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће полијећу но приђе кад је Скопљакова чор |
е ви, динсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Турчи |
ћи, а да без њинога знања и питања ради сад кад је њин гост.{S} Ба, није прилика!...{S} Него, к |
rget="#SRP18933_N4" />, мој попо, пређи сад у памети све оне големе муке и тегобе наше, што се |
— рече Карађорђе мирно. — Само припази сад кад будемо улазили у Кишињев да познамо човека који |
е и пре почешће налазио око Милоша, али сад је остао сасвим стално.{S} Но то није било одмах.{S |
о би можда текле ствари доцније.{S} Али сад за почетак, за Грчку је било од неоцењене користи д |
помоћници као што су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку потпору њину, |
тишао сам, по одласку Вујичином.{S} Али сад се Вујица опет враћао и већ одмах по првом човеку б |
здржали и очували душу овоме народу, ми сад неваљамо!{S} И сад ми да се уклонимо а они да засед |
носио пиштоље.</p> <p>А — што нисмо ми сад у Тополи, браца Лексо? — пита даље девојче.</p> <p> |
н тога поверења.{S} Милош се не боји ни сад неке обмане с његове стране...{S} Али, ипак, ипак!. |
, као да на свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса и стрепим као од живе ватре, да се међ |
и они са мном друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, што боље спремају?...</p> <p>— Јес, јес, з |
арашлина прва говора и овога што говори сад, па је решио да и он удари у дубар, и прислонив обе |
више молити.</p> <p>— Па добро, шта си сад науман? — упита га чича Ива његов сељак из Ропочева |
ругљиво осмехну:</p> <p>— Па шта?{S} Ти сад хоћеш да узимаш господара на одговор, како сме мења |
и.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, којекуде, како знаш!</p> <pb n="259" /> <p>И Вујиц |
у Никола хватајући се за пиштољ — да ти сад не сручим ово у те пасје груди!</p> <p>Анта виде шт |
Добрњац живо и плаховито.</p> <p>— И ти сад хоћеш да се светиш?{S} Благо Србији, ала ће пропева |
ло.</p> <p>— Добро, не брини.{S} Иди ти сад, а за даље моја је брига.</p> <p>На томе се растадо |
могло, али одолела сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш ти један твојим грудима зауставити чит |
е какав такав начин живота.{S} Оставити сад све то, напустити породице, па тумарнути у Србију, |
, попо, тако та ствар стоји, па ми реци сад, шта ти мислиш о томе?</p> <p>Духовник се дубоко за |
инио триста јада, особито како су Турци сад кивни и срдити на све нас, што смо се за ове две го |
волико оклевало!{S} Куд би био наш крај сад, да Ђорђе није никако ни долазио амо, но да се скло |
ли ти, душо, бабо код куће?</p> <p>Тек сад познаде га девојче, брже припаде руци <pb n="233" / |
отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Да ја |
вет!{S} Само седи па измишља!{S} Куд им сад то паде на ум, бојаги, мене Грци изабрали за вођу!{ |
итискује као каква, страшна мора.{S} Он сад више није хукао и уздисао, али зато су његове суре |
p> <p>— Уклони се ти, Драгићу; спава он сад и ако су му очи отворене.{S} Него склони се ти мало |
прилично га је и уплашила.{S} С тога он сад друкчије гледа на старе српске војводе, што су избе |
ко сам са собом, Милошу се чинило да он сад решава питање шта би учинио с Црним Ђорђем, да се о |
е?{S} Па где је преноћио?!{S} Где је он сад? — Зар није овде? — питао је Стољетов журно, а њего |
арац потврди.{S} Ђорђе му рече да се он сад може вратити.{S} На старчево питање да ли да дође д |
арева, ваља јој се покоравати — рече он сад гласно.</p> <p>— Мичи се! — чу се опет набусити Мар |
и бежи или гини!...{S} Но можда се и он сад, у туђини, намучио и од много којечега одвикао.{S} |
есна рука.{S} Каква му невоља, да му он сад главу сијече? — примети други.</p> <p>— Није на ино |
о је онда био друкчије обучен, није као сад, и он је увек носио пиштоље.</p> <p>А — што нисмо м |
од когагод од њих јавља мисао да би ово сад био згодан тренутак да балкански народи сами, на св |
ије ваљда дотле дотерао, по Богу!{S} До сад су кнезови давали откуп везирима, да спасу главе за |
вала Богу на његову дару, он је нама до сад лепо дао.{S} Истина то је твоја заслуга, али ту има |
ксентијем, о господару Ђорђу, па све до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан |
У очима балканских народа, Србија је до сад важила као гнездо слободе, и њена јуначка деветогод |
ије и најоданије људе.{S} Особито је до сад Павле без поговора слушао све заповести његове, а с |
но дело, кад бих осуђивао ово што је до сад учињено, зашто ту има макар мало и моје мучице.{S} |
одужи.</p> <p>— Да манемо ово што је до сад било.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га слобо |
покорну, бунтовну покрајину, која се до сад тако често и тако упорно бунила, а сад ево сама хва |
еде северу и траже Карађорђа, што се до сад показало у више прилика, где је покушаван чак и отв |
ик се спусти и узе се вајкати што се до сад задржао.</p> <p>— Узели се нешто у разговор с кнезо |
воле као брата рођена, и који му се до сад нашао у најтежим и најочајнијим тренутцима.{S} Он ј |
чајнијим тренутцима.{S} Он је њему и до сад поверавао своје највеће тајне и своје најозбиљније |
доба.{S} И слободно могу рећи, да би до сад било бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, да то |
није слутило на добро. — „Шта учини до сад и где ли се толико забави?“ — поновио је Карађорђе |
е још нема!{S} Шта ли то учини човек до сад, за име бога великога — рече Карађорђе невесело.</p |
Но ја морам с њим овако као што сам до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србиј |
ад сеју бурмут, деда.{S} И ја сам им до сад помагала.{S} Да их викнем?{S} Како ће се обрадовати |
а ће однети самом Карађорђу, с којим до сад Милош није био ни у каквим односима.</p> <p>Милош с |
што се Вујица толико забави, и како до сад нема никаква гласа од њега, а отишао је још пре 5-6 |
задрхтала рука, што сам овоме народу до сад ја очувао душу и заклонио га да га Турци сасвим не |
о све главније супарнике, који су му до сад могли сметати.</p> <p>Као најопаснији био је Петар |
е, ипак он, чак ни пред њима, није хтео сад истицати своју вољу и своју заповест.</p> <p>Напрот |
био господар!{S} Па, чиниш волико, како сад да га <hi>уклониш!</hi></p> <p>Али услужни доглавни |
мене штогод скривио.{S} Ето видиш, како сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бива |
у нека права, остали без успеха, и како сад и он сам увиђа да нема другога начина, већ се ваља |
ма, да мене окривљују.{S} И кад је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина груне Црни Ђ |
рши сваку његову заповест.</p> <p>Марко сад узе сам да нареди шта треба.{S} Стражарима споља и |
тишину.</p> <p>Али тако није изгледало сад у Трбушници, маленом сеоцету у београдској Колубари |
те као прва човека. <pb n="197" /> Само сад пази да што не уквариш, да штогод не погрешиш, за ш |
и опет некако службен и затегнут.{S} Но сад се мало по мало кравио и постајао све топлији.{S} А |
брзо, да што Турци не осете.</p> <p>Но сад је настајало питање: ко и како да <hi>уклони</hi> К |
љи и колико толико зауздао Турке.{S} То сад треба чувати.{S} Зато ја и помажем Милошу колико мо |
оне тешке бриге, оне нежне речи, све то сад поново бејаше оживело у души ове верне жене, која ј |
змеђу осталога вели и ово: </p> <p>„Ето сад најглавнију ствар от које је највећа сумња била сов |
ого виделе оне њене мале, суре очи, што сад онако упорно гледају у јасну жеравицу на огњишту.</ |
пет нема ништа јасно.{S} То толико, што сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Турчина.{S} Но т |
е је његов покушај сретно испао.{S} Што сад он мора да увија и да врда пред Турцима, то је нево |
ао да ми је мало ова гомила шпијуна што сад за мном каса кудгод макнем и не да ми ока отворити. |
би и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражите?</p> <p>„Што се тиче пањкања, то је |
ће, да сам ја још раније увидео ово што сад знам, па да сам се с Турцима погађао одмах, кад ми |
је таман како ваља.{S} Него, да ти нас сад гдегод склониш док не дође господар Вујица, да се с |
а с нама било.{S} Али послушај једанпут сад и ти нас!{S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не с |
буђењу и расположењу, у каквом се Цукић сад налазио.{S} Па опет зато Петар је стајао непомично. |
ија није имала интереса да на њу падају сад таке сумње.{S} С тога је Карађорђе стављен под прис |
</p> <pb n="74" /> <p>Американци хитају сад да претеку и Французе.{S} Као чувени електричари, о |
како <pb n="113" /> ће му благост, коју сад покаже, доцније много помагати; Турци ће му се лакш |
да, и од пређашњих господара, они су му сад постали савезници и другови.{S} Велики број грчких |
је бојаги променио мишљење и како су му сад војводе добродошле.{S} То је само замка да их намам |
м, да не спљискам за душу и теби и њему сад овога часа, — шкргутну опет зубима опаки Новаковић, |
а.{S} Него, Драгићу, да истресемо једну сад, баш ми паде на ум да узмем мало меда, па памти кол |
смо!{S} Не даду нам.{S} Ја мислим да су сад тамо у Тополи Турци, наја тако каже!{S} Како је нај |
ок се опет стеку оваке прилике какве су сад, да се сви балкански народи сложе на једно опште за |
и вајкали се за жалосно стање у које су сад сви од реда запали.{S} Сви ти разговори свршавали с |
и да нам не засипље за врат.{S} Ако су сад други заборавили, ти још добро памтиш, у каквом је |
ли, једнаке наде и уздања.{S} Не, то су сад два света, и то два света који се више чак и не раз |
а краја Србије.</p> <p>Ови људи, што су сад пали у дом кнежев, нису обични посетиоци и гости.{S |
ојводама та мисао није била нова, њу су сад шириле грчке хетеристе и о њој су премишљале и српс |
ш одговора и џевапа“.{S} Шта могу ја ту сад помоћи.{S} Ја с тим људима немам ништа, и мени они |
позвани Павле и Вујица.</p> <p>Дакле ту сад није вајде оћуткивати.{S} Кад се с људима мора ради |
господару, добро вели! ...</p> <p>И ту сад Анта каза кнезу целу поруку Вујичину.</p> <p>Милош |
догнати?</p> <p>— Знаду, али овде ти их сад и нема много, свега нас тројица.{S} Да смо сви бар, |
њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја бих сад био последња кукавица кад не бих одржао задану реч. |
био је у целом Српству!{S} И шта учиних сад!... рече он, пун тешка очајања.</p> <p>— Па шта си |
рага? — упита он седајући.</p> <p>— Баш сад сеју бурмут, деда.{S} И ја сам им до сад помагала.{ |
је ово најтежи тренутак у животу и баш сад он је био некако добар, благ и разговоран.</p> <p>— |
ивље није стало пред Милоша као ово баш сад, кад сакупљени народни прваци ево решише да неће пр |
управо заробљеници?</p> <p>— Где су баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворени у ка |
Али шта да рекнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам напушташ и остављаш оно, ради чега су толи |
ратиће и он амо.</p> <p>— Па шта мислиш сад, хоћемо ли спасавати кнеза Симу и Драгића? — упита |
о, куд си наумио, не! — Окрете се Милош сад Паштрмцу.</p> <p>И Паштрмчеве молбе збиља нису ништ |
у кроз зрак као гуја присојкиња.</p> <p>Сад је било све у реду и готово, џелат је очекивао само |
з Милош послао да Никшића убије.</p> <p>Сад су свршили и кнез Сима, Павле Цукић и Драгић, и так |
ан ред дућана на Стамбол капији.</p> <p>Сад су Турци понова тражили, да им се ти дућани поврате |
е нестајало све се у њој губило.</p> <p>Сад се зачу и страховито шуштање, из кога су се на махо |
шта познати! — мислио је Милош у себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се у |
е досад била дивна заточница слободе, а сада Милош од ње гради прљаву слушкињу турског деспотиз |
е плакао и певао, тужио и веселио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима растане, да све |
у добра, све је у тишини.{S} Од кнезова сада не осећам никаквога да што на страну тегли.{S} Сви |
у и ове будале подболи и навукли их, да сада својим лудим главурдама плаћају несретне злочине с |
садашњицу и моја је тврда вера да се за сада не може учинити ништа паметније, но што Милош ради |
оке и кратке црвене чизме.{S} Од оружја сада је имао за појасом два сребрњака, с обичним зелено |
во у славним данима јуначке борбе, ваља сада понова да повију врат и да се укошкају у страховит |
ивену крв може спрати само крв, коју од сада пролијеш.{S} Ко убије једног човека, он је убица.{ |
евних напора, књажева пратња тражила је сада богату накнаду у јелу и пићу.{S} Било се већ преве |
олине некада благословене Јеладе, стоје сада спржене, голе и прашљиве.{S} Ту се чује <pb n="172 |
исма.{S} Ја тада њега извлачио, а он ме сада црче гурајући да што пре потонем...</p> <p>— А ти |
владавине.</p> <p>Градско поље, где се сада подиже красан парк калемегдански, тада је било пус |
је главе и отуд од вас кнезова, који се сада тамо налазите, онда је то и и грехота и срамота и |
ле из Чачка.</p> <p>Свега тога сећао се сада Милош, и пребацивао је себи, што да се излети у љу |
а кад су у највећем узбуђењу, старац се сада подругљиво насмеја и уз непрекидно махање и руке и |
рпска глава мање или више, већ Милош се сада јавља као представник и носилац једне мисли народн |
тамо остао и на конаку.{S} Јамачно је и сада тамо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га потра |
ио и млађи и невештији, да ако умедне и сада, кад је већ глава обелила — рече Карађорђевица одл |
м узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и један откос могао истерати, а некад је требало т |
обале малоазиске, где од памтивека живи сада заробљено али бујно и јуначко племе грчко, које са |
о се без знања царева амо врати.{S} Али сада светли везир другачије мисли, воља је његова, може |
е заслуге биће ми признате и колико сам сада виђен и прослављен, још десет пута више бићу кад т |
ар би ми душа била мирна.{S} Каје се он сада шта је учинио.{S} Али доцне!</p> <p>— Баш истина, |
агом, ти мораш ићи тако до краја.{S} До сада проливену крв може спрати само крв, коју од сада п |
ја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада одсекла бар <hi>50</hi> глава.{S} Загледао ју је р |
књигом, а ти сабљом.</p> <p>Милош је до сада ходао.{S} Сад застаде, диже обрве и ћутећки поглед |
контроле.{S} Дубока кеса Милошева и до сада је чешће морала попуњавати те недостатке и празнин |
лош.</p> <p>— Господару, као вазда и до сада.</p> <p>— Ваља ли ми духовниче, ово овако како сад |
>— Ваља ли ми духовниче, ово овако како сада радим и кабулиш ли ти то?</p> <p>— Бога ми, господ |
положаја и обојега пола.{S} И све се то сада тискало <pb n="83" /> и гурало да се примакне што |
војводе, које је љуће но друге тиштала садашња потиштеност и неуглед према слави, угледу и поч |
величине своје, а то је чинило те му је садашња невоља његова изгледала још трипут гора.</p> <p |
ије утулио и прегазио Коџа Милош.{S} За садашњи рахатлук поглавито треба благодарити њему, Мило |
да се буни, чиме би покварила сав свој садашњи рахатлук.</p> <p>Милош се слагао у томе с везир |
мировати, него питање је, господару, за садашњицу и моја је тврда вера да се за сада не може уч |
као браћа, да раде и заповедају.</p> <p>Садржина овога писма била је тако чудна, да Карађорђе у |
чује његова запомагања и да се на њега сажали.{S} Тако јурећи, коњ долете до на обалу реке Гру |
сутону Никола задену пиштоље за појас, саже се, узе нешто што је стајало споља до врата, и кри |
не може до њега допрети.“</p> <p>Он се саже и оберучке узе изгртати између клада мокро, полутр |
незнани особењак.</p> <p>Кнез Милош се саже, отвори одозго крпу, којом је била застрта торба, |
орбу.</p> <p>„Ове унутрашње ватре, која сажиже и душу и тело, која неда ни мирна сна, ни слатка |
ода, што <pb n="180" /> их Милош бејаше сазвао да се договоре о многим народним пословима па, и |
е и многе друге старешине, које он беше сазвао ради некога саветовања.</p> <p>Анта је с нестрпљ |
у име кнезова.</p> <p>У осталом, кад је сазивао ове људе, он није толико полагао на њино решење |
} То је Милош и нехотице <pb n="122" /> сазнавао у себи, ако можда и не би то признао кад би му |
од стотину лета и деце, која тек почињу сазнавати за овај свет, богаташа, који не знају броја с |
може да се сакрије од Турака, они брзо сазнаду и опазе да у народу има некаква комешања, те се |
наскоро наступи тренутак малодушности, сазнања ништавила свога.{S} Он тада плаче крвавим сузам |
p>Да, Карађорђе је то сазнао и то га је сазнање љуто тиштало.{S} Али јадању није сад било места |
ње.</p> <p>Али то, ма и мутно унутрашње сазнање, будило је у њему тешке сумње и оне душевне трз |
јадима његовим.</p> <p>Тада, обремењен сазнањем страховитога греха свога, он у глухо доба скач |
Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта умео казати, он нагло изађе и |
за полазак у Србију.{S} Милош је за то сазнао, па се и он почео спремати да Карађорђа дочека.{ |
и не разуму.</p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао и то га је сазнање љуто тиштало.{S} Али јадању н |
у, још из ране младости, полако расла и сазревала велика мисао о свесрпском ослобођењу.</p> <p> |
ев био је добро срачуњен и већ је почео сазревати.{S} Ваљало се дакле спремати да се на време и |
ло већ све спремљено и мисао је потпуно сазрела, да се Карађорђе истакне као војсковођа и запов |
мора бити код тебе.{S} Оно ти је негде сакривено, склоњено, можда у земљу закопано... — <pb n= |
га добро, и припазите да гдегод што не сакрије од оружја, па га онда пустите амо к мени.</p> < |
о очекује.</p> <p>Све ово не може да се сакрије од Турака, они брзо сазнаду и опазе да у народу |
, али ја не могу да оћутим и не могу да сакријем, да ме само срце боли кад чујем таке речи, као |
стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си наумио |
ховитој ноћи све живо давно је утекло и сакрило се у сигурна боравишта.</p> <p>И људи и животињ |
— мисли Милош у себи — јес, овде ћу га сакрити, где га нико никад наћи не може, где ни сунчев |
Како има згодних места, где би се могла сакрити лешина, па да јој никад ни врана кости не нађе! |
тако грубе, да отац Мелентије не могаде сакрити, да га је такав говор о бившем господару српско |
</p> <p>— Што кријеш?{S} Зар се то може сакрити!{S} Та то је крв кумовска — исто што и крв роди |
у!{S} Збиља, зар се то не може све лепо сакрити, па да никад никоме ни на ум не падне...{S} Как |
ша, и гори си од онога у Београду...{S} Сакупио си око себе читаву тевабију скитница и бескућни |
овако управо пожалио, Милош је оставио сакупљене прваке да сами већају, шта им ваља чинити, да |
ез једне ноге.{S} Чим се старац помоли, сакупљени свет поздрави га с пуно дирљиве поште.{S} Сви |
у важна саветовања у дому Милошевом.{S} Сакупљени прваци народни договарали су се о оној истој |
стало пред Милоша као ово баш сад, кад сакупљени народни прваци ево решише да неће пристајати |
урују.</p> <p>Милош је стајао у средини сакупљених доглавника својих и стрељајући очима час јед |
ападе.</p> <p>Паштрмац га је ублаживао, салећући га са сваке стране.{S} Спомену му како су Драг |
и велики, у врх њега висок златан крст, саливен од самог жеженог злата.{S} Он не зна откуда му |
ад народ то виде препадне се од Турака, сам похвата немирне кнезове и преда их београдском вези |
шати, само ово не могу.{S} Боже прости, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му могао то учин |
их: — Сам да га тужим, сам да му судим, сам да одобравам ту пресуду, сам да је извршујем, и то |
ћи све то од других: — Сам да га тужим, сам да му судим, сам да одобравам ту пресуду, сам да је |
ме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, сам је!</p> <p>— Сам!? — књаз се нешто замисли и неколи |
му судим, сам да одобравам ту пресуду, сам да је извршујем, и то тајно, кришом од целога света |
ам прост чобанин.{S} Био <pb n="209" /> сам слушче Фазлибашино у Паланци; био сам пусти горски |
еца главу, као да је главица купуса.{S} Сам њен творац, хвалећи свој проналазак пред доличним с |
вољан овим стањем и гунђа на Милоша.{S} Сам Милош, који се до скора надао да ће моћи лепим да с |
ше поверено да изврше ово погублење.{S} Сам везир није хтео излазити ни присуствовати овој сечи |
вари из те торбе биле су придигнуте.{S} Сам Карађорђе, свучен до гола тела — само у гаћама, леж |
есити што год што ће све пореметити.{S} Сам народ још од зимус био је нешто јако узаврео.{S} Би |
еси једнаки, ако се истински разуму.{S} Сам за се ни један балкански народ не може створити ниш |
ког другог, кријући све то од других: — Сам да га тужим, сам да му судим, сам да одобравам ту п |
неколико пута крочи доле горе по кући — Сам! а је ли оружан? — упита кнез даље.</p> <p>— Оружан |
на душу га макао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} После је, веле, пратио свога момка Марка |
во га овде пред кућом, сам је!</p> <p>— Сам!? — књаз се нешто замисли и неколико пута крочи дол |
али.{S} Прво проговори Вујица.</p> <p>— Сам те је бог умудрио, господару.{S} Ја се тога јада не |
ако би му ускоро опет што затребали, а сам оде да нареди даље што треба.</p> <milestone unit=" |
ј никад није био да друге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, кума Милоше? — Т |
а да оставе Драгића, да га не везују, а сам дохвати сабљу, одскочи корак назад, изману и сабља |
овара да пређашњи врховни вожд намерава сам лично доћи и упасти у Србију, што би изазвало грдан |
кати бар док се раздани?</p> <p>— Једва сам, господару, замолио неколико тренутака, ако би имао |
не зна шта ми је; нико не слути са чега сам ја тако зловољан и жалостан; ја идем, послујем, изг |
ми јади нису долазили на ум.{S} Свачега сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и господар!... — дод |
пањкају у Русији наше старе војводе, да сам ја кулиза турска и да тргујем с правима народа, да |
амо дошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у својој земљи, међу својом браћом, кости оставио, |
исто очајно: — Камо моје лепе среће, да сам ја још раније увидео ово што сад знам, па да сам се |
ше се толико променио и тако порђао, да сам га ја једва познала.{S} До мога доласка Ђорђе није |
следње доба.</p> <p>— Ти знаш синко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не би м |
<pb n="181" /> мисао: како би било, да сам домами Карађорђа у Србију и ту да сврши с њим једно |
шљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не да |
да сам био преко мере строг и суров; да сам убијао људе, палио и раскопавао домове, истребљивао |
уги уздићи и доћи до власти и славе; да сам сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S} Р |
лава, и ја сам моју теби поверио.{S} Да сам хтео веровати Милошу, ја бих њему отишао, а не бих |
дати се у њино обећање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја |
ш раније увидео ово што сад знам, па да сам се с Турцима погађао одмах, кад ми се први пут указ |
па му се само тако чини, а нека дође да сам купи дације по народу, па ће видети како је сељачки |
реших се, веле, о тај народ!{S} Боље да сам врат сломио, но што сам амо дошао.{S} Камо моје леп |
ако исто нећу после да се изговарате да сам ја наваљивао, већ ето вас па како наредите онако не |
ак и то, да је све ово моје масло, и да сам ја оне несретнике опањкао код везира, што се, бојаг |
и ти здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш главу под џелатову секиру?...{S} Ето где ј |
о тек да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе побегао.</p> <p>— Па јес, ви сте јунаци |
е чути овде ни име његово, а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га као јарца, жива би га на кол |
на многа војска.{S} Мене би окривили да сам се удружио с бунтовницима, а пали би под сумњу и св |
ло их се који су ме узели оптуживати да сам био преко мере строг и суров; да сам убијао људе, п |
који ту треви.{S} Крага одмах скочи да сам потражи Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи кога |
ећ немаш човека, који би био поуздан да сам уради, онда батали, не дирај ништа!{S} Ја ћу све св |
на лека, и да Милош није био паметан да сам с Турцима направи каку таку погодбу, турска сабља б |
уна и Богу и људима — јер сам уверен да сам радио за добро народа — но да погледамо у будућност |
шкује.{S} За тим рече замишљено, као да сам себе пита, и као да сам себи одговара:</p> <p>— Бож |
мишљено, као да сам себе пита, и као да сам себи одговара:</p> <p>— Боже мој!{S} Да ли је истин |
то добро могло бити још и боље, само да сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа и тегоба, па се |
ове и разашљем абер људима, да знају да сам стигао.</p> <p>Кмет се колебао: — Могу господару ре |
у шта ваља чинити“ — старао се Милош да сам себе умири.</p> <p>Али у исти мах, он је осећао као |
е, а мени се чисто кожа најежи.{S} Тада сам и то први пут чула како Милош не би презао да и с Б |
ном прођем оним стазама и богазама куда сам, јадна, некад пролазила!{S} О слатка земљо српска — |
гину један за другога.{S} Ето и ја, ја сам мајка твоја, па опет сам се одазвала и дошла да ти |
и хтео рећи:</p> <p>— Погледајте ме, ја сам онај што одсецам главе и казним у име султаново.</p |
сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хватао по читав протак!{S} Ја и још једно дете, Мир |
рађорђе дубоко уздахну. — У осталом, ја сам и хтео, ја сам нешто и покушавао, али ту се испречи |
уздахну. — У осталом, ја сам и хтео, ја сам нешто и покушавао, али ту се испречише остале војво |
ји?</p> <p>— Не, по богу брат Марко, ја сам добио заповест од господара да га предам везиру у г |
аве времена мрачна и ужасна за Србе; ја сам гледала редове на коље набијених мученика српских, |
ле царевине српске!...{S} Не, не!{S} Ја сам требао да погинем те да својим очима не видим ово с |
удна ли ћете времена ви доживети!{S} Ја сам претурила преко главе времена мрачна и ужасна за Ср |
и.</p> <p>— Није ништа господару!{S} Ја сам овде имао нешто — рече Петар збуњено, па се онда ок |
е, ако ћеш је у недрима носити...{S} Ја сам се некад много заносио око пчела.{S} И чудо што су |
ти.{S} Што не може бити, не може.{S} Ја сам човек и не могу имати две вере, две речи и две закл |
ити од мене оно што бити не може.{S} Ја сам као човек поштено живео, и као човек хоћу поштено и |
ну дубоко. — И код вас исти јади.{S} Ја сам мислио само мене море те црне мисли!...{S} Он махну |
ли, у истини, мало је таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, п |
спавали, и у зору смо се кренули.{S} Ја сам био заспао, кад сам се после пробудио, а ми смо бил |
ица.</p> <p>— Ја нећу ни окушати.{S} Ја сам ово теби донео.{S} За мене је лако.{S} Ја пијем сва |
моли, не би му могао то учинити.{S} Ја сам кнез Сими задао моју поштену реч, <pb n="39" /> да |
ода, али ја је и не омаловажавам.{S} Ја сам будио из петвековног ропског сна моје Србе и добро |
ему отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Д |
онаку.{S} Јамачно је и сада тамо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га потражим.{S} Он је дош |
p> <p>Ја ово не говорим на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, а тврдо се уздам да неће д |
ку Мелентија, па сад ову тројицу.{S} Ја сам правдао.{S} Велим, немирни људи, буне народ, а Турц |
боље умем; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три ухватила — срди се мала лепојка.</p> <p>— |
оново окуша, па шта бог да.</p> <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога и седим овде; а сутра да с |
овори, он га познаде ко је.</p> <p>— Ја сам побратиме, рече гост, ја, Гитарић, твој побратим из |
ош је сумњиво вртео главом.</p> <p>— Ја сам мислио да ће то честити везир боље знати од мене.</ |
о, а ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а ј |
ам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у целом Срп |
су учинили други; други су друго, а ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народни; |
док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсецао по две три уза |
ним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам се прибојавао.{S} Какви ми јади нису долазили на ум |
о колико толико прозрети.</p> <p>— А ја сам опет мислио да пођем с друге стране, да као тужим Ц |
{S} Али баш у тим тегобним приликама ја сам научио и то, да високо ценим одличне особине и дивн |
} Јамачно је већ устао?...{S} Истина ја сам мало сувише подранио! — рече Стољетов.</p> <p>Чолак |
вицо, кад сечеш везана човека!{S} Та ја сам одсекао 80 глава турских, па никад ми није рука зад |
>— Куме Вујица!{S} Једна је глава, и ја сам моју теби поверио.{S} Да сам хтео веровати Милошу, |
то увек упрљате по образу?{S} Ето, и ја сам радила, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви не умете |
у, па смо се молили Богу.</p> <p>- И ја сам се молио Богу.{S} После ми наја рекла да пољубим зе |
ека!...</p> <p>— Али мрцварите!{S} И ја сам се мога века сит насекао турских тикава.{S} Читаво |
<p>— Баш сад сеју бурмут, деда.{S} И ја сам им до сад помагала.{S} Да их викнем?{S} Како ће се |
ло — викао је књаз Милош.</p> <p>— И ја сам слушао да их подбадују они из Русије.{S} Само, што |
је се може ударити жив човек.{S} Али ја сам гледала, како то чини са Србима туђа вера, душманин |
дару, има много што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други свет не кабули.</p |
орену.{S} Јес, за издају непријатељу ја сам наређивао да се истреби цела издајникова породица, |
а у соби!...{S} Сад је дошао!{S} Казала сам му да сте овде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} |
у.{S} Јадни, јадни мој Ђорђе.{S} Бојала сам се да човек из памети не изађе.{S} Два дана и две н |
т прва не проговори.</p> <p>— Наслушала сам се свакојаких лагарија па те чисто ухвати нека стра |
ље набијених мученика српских, и видела сам најтежа мучења, на које се може ударити жив човек.{ |
ђорђевица чисто стресајући се. — Начула сам и ја нешто зато, па ја све велим, биће да то светин |
<p>— Нема пешкеша, мој кнеже, већ ваља сам запети и подупрети својом рођеном грбачом!{S} Ово ш |
орављена ни секира.{S} Снажним ударцима сам Штитарац ударао је у врата то сечивицом то ушником, |
долазе тако људи код мога Антонија, па сам тако чула да се међу се разговарају.{S} Тако казују |
, Гитарић, твој побратим из Селевца, па сам дошао да те обиђем и да видим шта радиш.</p> <p>Ста |
ао сам се код Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш куда изашао.</p> <p>— Куда бих у ово |
Цукић.</p> <p>— Је ли море, Марко, шта сам ја Милошу на путу, те хоће овако мучки и нечовешки |
{S} Не да ви, болан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мојега ћепенка гледао, што им је по ту |
га, Ђорђе? — рекнем му ја.</p> <p>— Шта сам могао?{S} Могао сам и требао сам поштено да погинем |
у клици.</p> <pb n="225" /> <p>— А шта сам тек ја имао да савлађујем!{S} Дуговечно робовање уб |
је за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скривио и учинио да ми не дате мира чак ни |
удрији, један човек, опет не може ништа сам без друштва и народа.{S} Бог је свемогућан, па, Бож |
— Ето, ви’ш какав си ти!</p> <p>— Какав сам!{S} Што какав сам!... — викну кнез да сва одаја одј |
си ти!</p> <p>— Какав сам!{S} Што какав сам!... — викну кнез да сва одаја одјекну.{S} Но кнегињ |
и навали на њ, шапатом:</p> <p>— Његов сам хлебац јео!{S} Богом те братимим изађи само за једа |
а рекнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам напушташ и остављаш оно, ради чега су толики људи г |
се не нађе српска рука да ме убије, кад сам први пут поумио да учиним овај несретни корак.</p> |
о се кренули.{S} Ја сам био заспао, кад сам се после пробудио, а ми смо били негде далеко, дале |
ити не могу.{S} Што не сломих врат, кад сам први пут крочио да оставим Србију и да тумарнем у т |
а ни десете, како то они казују.{S} Кад сам тако пре двајестак дана слушала шта говоре неки људ |
ер му оде глава док оком тренеш.{S} Кад сам га <pb n="24" /> узимао за момка, имао сам с господ |
жи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на све одговорила, он је запиткивао даље — јасно |
ређени малишан. — Ти само три, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хватао по чи |
он је онда продужавао:</p> <p>— Од кад сам отишао, нашло их се који су ме узели оптуживати да |
а), у два маха говорио ми је о томе кад сам последњи пут био у Београду код везира.{S} Не знам, |
но моја!{S} Како тебе бог не умудри кад сам ја од болести био пропао и изгубио се...</p> <p>— Ј |
за славом, за именом, за влашћу.{S} Сад сам свега сит; све ми је дотужало; једино што би желео: |
ојала да у оном очајању не учини штогод сам себи.{S} Да му је било слободно и да су га аустриск |
} Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, |
мном били, знате да је бунтовне кнезове сам народ похватао, и да ја нисам строго забрањивао, њи |
ном сагласију. <hi>Противне партије све сам уничтожио</hi>.{S} Народ је у свему задовољан“.<ref |
екивао да се људи разиђу, па чим остаде сам с кнезом Милошем, он устаде, закључа врата и мету к |
ухвати?{S} Ко га доведе?</p> <p>— Дође сам!...{S} Каже, хоће да се преда.</p> <p>— Шта?...{S} |
да учини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам јави и позове га, да се споразуму и договоре шта мо |
се човек просто искида и никако не може сам себи да опрости, што је нешто учинио, а није учинио |
у његову заповест.</p> <p>Марко сад узе сам да нареди шта треба.{S} Стражарима споља и изнутра |
уге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, кума Милоше? — Ти то најбоље знаш.{S} |
рђе је то одбио.{S} Истина, Милош га је сам звао да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, |
.{S} Везир је добар човјек, али њега је сам шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику несрећу.{S} |
прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S} К |
и — рече Павле испрекидано, и као да је сам за се говорио.</p> <p>Милош га погледа мрко.{S} Вуј |
савају на човека голих шака, који им је сам добровољно дошао у руке.{S} Јазук, вајни војводо!.. |
Дознав за ову српску депутацију, он је сам потражи и тако се састану у једном удаљеном крају П |
у?{S} Она га није звала и молила; он је сам дошао, наметнуо се, а после је било добро...{S} Па |
p>Ко то није умео, наравно, свршавао је сам с гајтаном, а после је „уз опште саучешће“, сахрањи |
ади и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био начисто шта му ваља чинити, кнез Милош позва св |
о не убија као сећање на неправде, које сам којекад нехотице починио.{S} Али шта да радим!{S} Ч |
орио, све се већма срдио.</p> <p>— Коме сам ја овде на путу?{S} Коме ја сметам да се против мен |
ће Ђорђе сто година живети.{S} Најгоре сам се бојала да у оном очајању не учини штогод сам себ |
лом отечеству највише користити, ако се сам што пре обесиш, шаљемо ти овде својеручно потребни |
и некако ми се бејаше одрешио језик, те сам бројала као из књиге да читам.{S} А он је опет за ч |
з Милош, одговара за мир и ред, и он ће сам похватати бунтовне вође, и опремити их честитом вез |
оразумом да прво писмо Карађорђу напише сам Милош са своје стране, а наскоро затим да му пише и |
мке а повешће и Николу Новаковића.{S} И сам да се спреми за полазак, а о целој ствари да ћути к |
о будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што се прибојаваш Црнога то право имаш.{S} |
>— Врата ми одмах отварај, свршићу ја и сам шта треба!{S} Таке трице и нису за оваке послове — |
p> <p>— Хесапим, господару, да то зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазити амо, док с |
, онда ти ниси ни слутио да ћеш некад и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор али достижан! — о |
ио вест о Карађорђевом доласку, да је и сам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он ћ |
Турке.</p> <p>У то доба Карађорђе је и сам био у Петрограду, <pb n="154" /> куда је нарочито б |
, после једне крваве сече, у којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом у кн |
то у односима с хетеријом.{S} Наум је и сам био члан хетерије и нарочито је код српских емигран |
Милош теби баш то спремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> <p>Наста |
о — јунака и родољуба.{S} Па пошто је и сам имао од обадве те врлине, знао је њихову цену и при |
ћи се да прикрије своју срџбу, јер је и сам осећао да се изрекао више но што би требало.</p> <p |
рудничког Милана Обреновића, а после и сам за се.</p> <p>У тој суровој школи живота, Милош је |
рађорђа, а рече му како ће зато време и сам остати туна, да се нађе уз вожда.</p> <milestone un |
ом убија друге, право је да од секире и сам погине — рече домаћин кивно.</p> <p>— Море прођи се |
жена га је подсећала да легне, да се и сам мало одмори, али он никако не хтеде.</p> <p>Тек је |
а недеља.{S} Крпара скиде капу, па се и сам прекрсти. — Јес, звоне звона — рече он.{S} Још мало |
јасно: „заклињем се“.</p> <p>Милош се и сам прекрсти, маши се за крст и пољуби га.{S} Затим обр |
или су тешки.{S} Мелентије рече да би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао искрено и од с |
ез нестрпљиво.</p> <p>— Па јамачно си и сам слушао, господару!...{S} Ова оволика убиства!{S} Ка |
се ништа не брине и да ће сутра стићи и сам господар Вујица и све ће бити добро.</p> <p>То Ђорђ |
p>— Што га домамљивати кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда како једнако поручује и распитује, |
а томе писму; а после неколико месеци и сам је пао од убилачке руке Марка Штитарца, кога је кне |
није застајао збуњен, Милош је чисто и сам добијао духа и храбрости да буде одсудан и решен.</ |
вори да није потребно.</p> <p>— Ја ћу и сам наћи пут, ти се врати.{S} Само спремите све што тре |
а нареди чељади код куће, па ће одмах и сам митрополиту.</p> <p>У брзом трку сјајна кола ђенера |
неће бити!{S} За такав нитковлук, ја би сам себи гркљан ишчупао.{S} Баталите ме, дакле, немојте |
.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљи |
и да ја нисам строго забрањивао, њих би сам свет побио, не би их ни пустио да оду живи везиру.{ |
ајд ви сад, а ја отрчах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и Крага хитали су да се очисте да што |
дна не вали.{S} Спаси главу па онда иди сам лично у Русију господару Ђорђу, испричај му какве ј |
који од већих старешина турских излази сам у народ на тефтиш т. ј. поведе са собом јаку војнич |
ао да би хтео рећи: „Циц, дете! хитрији сам ја од тебе“.</p> <p>— Што га ниси ухватио, браца Ле |
у ову неизмерну несрећу српску, ја који сам видео лепше и светлије дане; ја који сам некада твр |
ам видео лепше и светлије дане; ја који сам некада тврдо веровао у васкрс пропале царевине српс |
место?{S} Зар овако да завршим ја који сам својом рођеном руком убијао војника, кад за корак о |
гудура.</p> <p>Милош је ту.{S} Он стоји сам усред ове мртве пустиње.{S} На земљу се почео спушт |
{S} И то ти знаш, Марко?!{S} А зашто ли сам то крив?</p> <p>— Зашто си крив!{S} Знаш и ти зашто |
идело се да је хтео да саслуша све, али сам своје мисли није казивао никоме.</p> <p>И кад су св |
куће, истребио сам читаве породице, али сам дотерао дотле, да је шака Срба, шака јучерашњих роб |
ловима он је најволео да ћути, да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољим пријатељем по шт |
ића однеше опет грдан новац.{S} Бога ми сам оплакао, гледајући како се ужичке кобилице повијају |
вати.{S} А како да је свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и поручивао му да се смири — он не |
е дај само да ти други отме оно, што си сам својом рођеном муком стекао кроз толике године.</p> |
неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да му дајеш одговора и џевапа“.{S} Шт |
д мене.</p> <p>— Ја ништа не знам, нити сам што о томе чуо — прихвати везир.</p> <p>— Онда ће б |
и, не дирај ништа!{S} Ја ћу све свршити сам са мојим Николом.</p> <p>Никола Шатрић био је момак |
би ту најбоље било, да у таквој прилици сам честити везир води и бригу и одговорност зато.</p> |
Користили су се мојом забуном, у којој сам био после тешке болести, и невољом у којој се налаз |
починио.{S} Али шта да радим!{S} Човек сам и грешио сам.{S} Увредио сам и тебе и Миленка.{S} О |
у народ и било би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на овоме месту ја то нисам смео допустити.{ |
висило цело велико дело наше и како нам сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и онако сретно р |
уздићи и доћи до власти и славе; да сам сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S} Рачун |
но крње лонче и дрвена кашика, коју сам сам издељао.{S} А питаш ме откуда ово?{S} Али не питај |
{S} Најзад рече:</p> <p>— Да га дозовем сам!</p> <pb n="185" /> <p>Павле и Вујица, згледаше се |
о имам право, имам ли право да то чиним сам, не питајући никог другог, кријући све то од других |
Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово моје мест |
ар просузи.</p> <p>— Знао сам ја то чим сам овако потеран амо...{S} Само сам рачунао, да ће то |
огом да му је писмо предао својом руком сам кнез Милош главом, као што му је својом руком и нов |
ере, две речи и две заклетве.{S} Једном сам се зарекао и то мора бити.{S} Хтели смо дићи буну, |
земану пофата хајдуке, или ће вели, он сам изаћ у народ на „<hi>тефтиш</hi>“<ref target="#SRP1 |
едан, али најопаснији — Црни Ђорђе — он сам главом.</p> <p>Још поодавно Милош је у себи био реш |
дати да се меша у његове послове, а он сам с оним, што пође уз њега, нека чини што може.{S} Је |
умњама и прекорима.</p> <p>Узалуд је он сам себи разлагао, како је тадашње политичко стање њего |
је Милош погинуо да заповеда и да се он сам направи господар у земљи, као што је пре био Бата-Ђ |
S} Јесте ли чули оно његово, како ће он сам доћи, да поведе народ кад буде сматрао да је време |
лонио.{S} Вујица би чак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака изговори |
ава, остали без успеха, и како сад и он сам увиђа да нема другога начина, већ се ваља поново ди |
ку сумњу Карађорђеву рече, како ће и он сам те ноћи спавати ту у колиби заједно с њима.</p> <p> |
ство убиством покају...{S} Тада би и он сам могао пасти од подмукле убилачке руке.</p> <p>Тако |
м, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрема Милоша да га пријате |
гић, мој Турчине, смрти бојао, не би он сам добровољно дошао у шаке крвавоме Милошу.{S} Јадни Т |
о зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазити амо, док се не би што наредило и нашао се |
>— Шта сам могао?{S} Могао сам и требао сам поштено да погинем.{S} Онда би у Србији био један н |
ом настави живо:</p> <p>— Јес, кажњавао сам, убијао, палио и раскопавао куће, истребио сам чита |
види?</p> <pb n="103" /> <p>— Поручивао сам Герману у Букурешт.{S} Али нисам се смео ни њему по |
му ја.</p> <p>— Шта сам могао?{S} Могао сам и требао сам поштено да погинем.{S} Онда би у Србиј |
је још седео на коњу; он се није могао сам скинути.{S} Чудно је било ово његово последње јахањ |
је и немоћан да <pb n="309" /> би могао сам што зарадити.{S} Али баш и да пође по каквој заради |
клију.</p> <p>— Добро те нађох; задржао сам се код Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш |
от трампио за хиљаде других.{S} Насекао сам се силне турадије, најахао турских бедевија, наноси |
чисто се кајао, што некако није потекао сам, да се нађе у близини, и да он лично контролише тач |
ручују, но иде из уста у уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у писму каже, па то још горе није |
га <pb n="24" /> узимао за момка, имао сам с господарем овакав разговор, он ми је Николу и пре |
.</p> <p>— Петар просузи.</p> <p>— Знао сам ја то чим сам овако потеран амо...{S} Само сам рачу |
их могао више и боље желети.{S} Рачунао сам: нека буде добро земљи, па ће бити добро и нама сви |
на оца.</p> <p>Тако је Милош разговарао сам са собом, ходајући узбуђено по соби.{S} Штитарац уђ |
а то не јавља?</p> <p>— Ништа!{S} Питао сам га, поручивао му, и он све некако врдака и на то не |
и личних пријатеља, он се некако осећао сам и напуштен.</p> <p>„Да идем и да окушам срећу сам с |
удала, да их у Србији убијам.{S} Прешао сам, заједно с њима у Босну, па их допратио чак до Маје |
д Јована Буковичког, коме је био отишао сам, по одласку Вујичином.{S} Али сад се Вујица опет вр |
ма за сад никога.{S} Карађорђе је дошао сам; допратио га је један Грк.{S} Али чим се дозна за њ |
ље у неизвесности.</p> <p>Пошто је прво сам дуго ходао по оџаклији и редом један за другим мери |
} Но после рачунам, да он то не би смео сам.{S} Особито, док је још тамо у Русији.{S} Јер, ти з |
> сам слушче Фазлибашино у Паланци; био сам пусти горски хајдук, и од мене, тако малена и незна |
, но што ћу икад учинити ја жив.{S} Био сам прост чобанин.{S} Био <pb n="209" /> сам слушче Фаз |
Молдавији.{S} Ту би месни командант био сам Ипсиланти, и заповедао би румунском војском независ |
ијао, палио и раскопавао куће, истребио сам читаве породице, али сам дотерао дотле, да је шака |
!{S} Човек сам и грешио сам.{S} Увредио сам и тебе и Миленка.{S} Опрости те!{S} И бог прашта!{S |
исли, па тако и да ради, Милош се срдио сам на се, што је овај пут прекорачио обичне међе своје |
рце ме је болело.{S} У два маха излазио сам, те их пресретао, али увек, сетим се и твоје претње |
ивао му да се смири — он неће.{S} Молио сам царски двор да га тргну кудгод дубље у Русију, па ј |
о да је свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и поручивао му да се смири — он неће.{S} Молио с |
о и Милош одмах ућута.</p> <p>— Говорио сам ти више пута, синовче, и опет ти велим: за ред у на |
Али шта да радим!{S} Човек сам и грешио сам.{S} Увредио сам и тебе и Миленка.{S} Опрости те!{S} |
ст.{S} Тако нећемо сејати.</p> <p>— Ако сам те добро разумео, попо, ти од прилике велиш, као ов |
на коцку.</p> <p>Разговарајући се овако сам са собом, Милошу се чинило да он сад решава питање |
ој страни и желео да овако остане, како сам ја отпочео.{S} За тај случај, пријатељи би имали да |
епо одјекују чобанске меденице?{S} Како сам их друкчије слушао пре четрдесет година! — Еј, млад |
их се заклео да нема ни 2—3 сахата како сам овде!</p> <p>После ме узе запиткивати:{S} Ко је ту |
ата.{S} Причали су од уста до уста како сам ја одашиљао моје момке чак у друге далеке нахије да |
Карађорђе ископао!“ Да би показали како сам ја био крвожедна звер и убијао људе не из велике ну |
буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам господар наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде |
ебе и без користи за земљу?</p> <p>Тако сам му говорила и некако ми се бејаше одрешио језик, те |
моје заслуге биће ми признате и колико сам сада виђен и прослављен, још десет пута више бићу к |
нову једну прилику да посведочим колико сам веран великом <pb n="272" /> султану нашем.{S} Но ш |
агледо?...{S} Зар би он помишљао колико сам добра ја учинио овој земљи само за ове три четири г |
да си одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се начинио паша, и гори си од онога у Београду.. |
то чим сам овако потеран амо...{S} Само сам рачунао, да ће то свршити онај трорепи царски измећ |
ких тикава.{S} Читаво једно гробље само сам вам ја направио!{S} Нисам много живео, али не бих м |
} Зашто нисам погинуо на тој висини, но сам побегао амо да опет будем нико и ништа.{S} Зар није |
ео ни њему поверити да му све кажем, но сам тражио, онако као поиздаље, да разабере и да ме изв |
сположено.</p> <p>— Није, господару, но сам нешто загледао око трмака, па ме пчела ујела — рече |
таким приликама кнез Милош му је обично сам лично издавао наредбе шта ће и како урадити, и ти њ |
ад сви утекоше, а ја остадох овде скоро сам да горим на сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда је требало |
платио му је 6 кеса да га погуби.{S} То сам чуо од једнога повереника везирова, који је и Милош |
ему, бојаги, с тога задрхтала рука, што сам овоме народу до сад ја очувао душу и заклонио га да |
ући глас.</p> <p>— За то господару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја послујем књиго |
упштине, рутавим „псом“, само стога што сам на скупштину дошао необријане браде, од жалости за |
огао отићи за њим у Русију, као год што сам са овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао га усред |
исама и зивкања, а сад се причуђате што сам дошао!</p> <p>Видећи Карађорђа љута, Вујица се узе |
сам доћи и поћи ћу први напред, као што сам и досад увек <pb n="184" /> радио, и као што сам и |
и — рече Милош. — Спремај момке као што сам ти рекао, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш |
ад увек <pb n="184" /> радио, и као што сам и научио.{S} Немојте, дакле, варати тамо простодушн |
ило.{S} Но ја морам с њим овако као што сам до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где |
осподару!...{S} Боље да ме нема, но што сам ово доживео!</p> <p>Цукић за тренутак као да потону |
род!{S} Боље да сам врат сломио, но што сам амо дошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у својој |
ео и би ли могао друкчије чинити но што сам ја чинио?{S} Ако се хоће право да говори, ово што ј |
ли, ако, ако, то ми је благодарност што сам пре 5—6 година спасао кума Милоша, кад га оно о мал |
е и сенке своје.{S} И ти мене питаш што сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао, но тек т |
ога не може ражалити!...</p> <p>И зашто сам ја морао доживети сву ову неизмерну несрећу српску, |
чиним ништа, по чему би се видело зашто сам се повратио у Србију, па ће ми после товарити на вр |
аш што сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао, но тек треба да ти казујем!{S} Пре не мог |
— Онда ће, бога ми, бити да он то нешто сам кува, кад тако неће ништа да каже.</p> <p>— Не знам |
тељу, колико тек да поласка мени, пошто сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начи |
и у голему немилост код султана.{S} Зар сам смео ја узети на душу толику сиротињу и пустити да |
оведа а стотину и хиљаде слушај.{S} Зар сам ја то измислио?{S} То је од Бога тако остало, тако |
ам и дајем рачуна и Богу и људима — јер сам уверен да сам радио за добро народа — но да погледа |
сно.{S} То толико, што сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Турчина.{S} Но то опет не значи, |
} Ето и ја, ја сам мајка твоја, па опет сам се одазвала и дошла да ти покажем крваве руке твоје |
у, оно крње лонче и дрвена кашика, коју сам сам издељао.{S} А питаш ме откуда ово?{S} Али не пи |
опати бомбу са шест хиљада дуката, коју сам ја био склонио, и послао му људе да му покажу где и |
арска.{S} То је највећа милост, за коју сам ја вазда готов главу своју положити.{S} И ако је ве |
манемо дакле, целу досадашњицу — за њу сам ја увек готов да <pb n="101" /> одговарам и дајем р |
е, нећу ја тада друге подбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу први напред, као што сам и досад уве |
штен.</p> <p>„Да идем и да окушам срећу сам с људима које нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође |
ади, кад се ето крије и није хтео одмах сам да јави за свој долазак.{S} Тада, у љутини и страху |
онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођеном руком — примети му један сељак.</p> |
ање.</p> <p>Марашлија је чекао да Милош сам помене ради чега је дошао, а Милошу је опет било не |
ј своме ради о глави, и како кнез Милош сам хвата и шаље везиру своју рођену браћу Србе, да их |
си скоче, онда јамачно не може ни Милош сам мировати, него питање је, господару, за садашњицу и |
аво, онако крива као што је, она као да сама склизну, али у исти мах глава Драгићева одскочи и |
ма.{S} Шта више, кад би се по кадгод ја сама силом умешала, он би ми обично рекао: „Гледај свој |
нички ослободимо земљу!</p> <p>— Србија сама не може сад ништа.{S} Њена судбина везана је са су |
се брзо повраћала.{S} Сад је већ могла сама дићи руке, извући их и метнути одозго по покривачу |
, а већ доцније ствар би се обелоданила сама по себи.</p> <p>То је била она иста политика, као |
ав, а у истини мени је болна и преболна сама душа, на срцу моме стоји огромна, разјапљена крвав |
—</p> <p>— Не од мога зора, већ од себе сама, од образа свога, ако га још имаш, да бежиш од сра |
неки довлет нисмо ни научили.{S} Ама ме сама душа боли што овде овако чамуњамо и пропадамо као |
е био дубоко поражен и очајан, она је и сама у својој души осећала болни одјек тога очаја.{S} Р |
ати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би од његове бујне главе, коју су |
ања.{S} Казнећи друге, ја увек казним и сама себе.{S} Али оне крваве ране на срцу моме људске о |
де штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, но долазе тако људи код м |
о често и тако упорно бунила, а сад ево сама хвата бунтовне војводе своје и предаје их Турцима. |
а, она је много и много памтила.</p> <p>Сама баба Јана, често је узвикивала: — „Дуго, дуго, ох |
мени а народ теби.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш толики народ на расположењу, па би бил |
који се губио тамо негде, чак тамо иза саме ивице пространа видика.</p> <p>Баш у тај мах на ки |
, повампирио се и сад трчи за мном?“ Од саме ове <pb n="130" /> помисли њега хвата самртни стра |
е зарфове од жуте и беле тенећке или од саме срме.</p> <p>Насред каване на огромном ћилиму, на |
смеш ићи до краја, и да ћеш презати од саме сенке Карађорђеве...{S} Да си терао до краја; да с |
ило лако.{S} И ако је имао око себе све саме покорне слуге и послушнике своје, ипак он, чак ни |
<p>У колико је овако држање потицало из саме нарави Милошеве, у толико, и још више, на то се он |
ћи против „вожда“ свакојаке повике па и саме псовке.</p> <p>Тада се најзад као и Милош склони.{ |
ок су помоћници џелатски овако спремали саме страдалнике, главни џелат узе последњи пут да загл |
ала болни одјек тога очаја.{S} Речи јој саме почеше запињати у грлу и она је морала одахнути.</ |
атнице (оружнице), и погледајте низ нас саме!{S} Са свијех страна провирује опадање и сиромашти |
ледена рука, као оштро жељезо, проби у саме груди његове, ноктима дочепа престрављено, крваво |
мо, бијемо; ту нас понајчешће остављају саме, нити су се икад особито журили да нам повише и по |
о, Милош је оставио сакупљене прваке да сами већају, шта им ваља чинити, да се свет мало смири |
ахнитали су у својој глави, па сад нека сами хладе своје подбијене табане.{S} Сећаш ли се, како |
на војводе; имају ли они каква поуздања сами у се, и да ли се бар код когагод од њих јавља миса |
а Петар простре своје ћебе и легне пред сами праг, наоружан и с пуном пушком украј себе.</p> <p |
бар то: раде ли бивше српске старешине сами на своју руку или по руском упутству.{S} С друге с |
м попом.{S} Управо, оставио их је да се сами саветују, а он их је више слушао.{S} Само у почетк |
давали прилике и чисто нас нукали да се сами наравнамо:{S} Али ми онда дигли главе па од Руса н |
едње наредбе, а Карађорђе и Наум осташе сами у колиби.</p> <p>— Какве гласе донесе Вујица, госп |
а и нову наду и нову жудњу да што пре и сами окушају своју ратну срећу.{S} Но видећи да код Мил |
у народу има некаква комешања, те се и сами усплахире и забрину.{S} Код њих онда настаје опште |
ји Турке не познају, или шерети, који и сами не верују у оно што причају.{S} Турци су <pb n="16 |
у Србији.{S} То је најбољи доказ како и сами мало верујете да је Милош створио штогод стално и |
, све је у божијој руци... а пазићемо и сами...</p> <p>Међутим, изишав у мрак, Вујица се упути |
аке крвавоме Милошу.{S} Јадни Турци, ви сами стрепите од смрти, па мислите и Драгић је такав!{S |
реви из света, а не знате шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да будете слободан народ, да имате свој |
био згодан тренутак да балкански народи сами, на свој ризик, расчисте своје рачуне с Турском, б |
протурити и поверовати, да су га убили сами људи из народа, који су се бојали да ће их опет по |
како можете онда говорити оно у шта ни сами не верујете?!...</p> <p>„Кад ја будем мислио да Ср |
ада због издаје једнога члана, онда они сами воде један над другим најстрожију контролу и не да |
рају.</p> <p>— Не би ја марио да су они сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре доба муте |
и, ама да видим какви би ми морали бити сами, да смо нешто на Милошевом месту.{S} Да је Србија |
ачунају не би ваљда они то смели чинити сами на своју руку, кад се зна да ће се то раније или д |
тако учтиви и пажљиви, да су им обично сами слали у писму из Цариграда свилен гајтан, што је з |
и да се помене о томе, да ми можемо што сами за се удешавати с Турцима.{S} Они су увек хтели да |
су ћутали.{S} Турци продужише разговор сами међу се.{S} Говорили су полако, али, како сви оста |
нејачи, према њиним женама, па и према самим побеђеним Турцима, које су у гомилама доводили пр |
маха, поумих да се разговорим о томе са самим везиром, да чујем шта би ми он рекао, те некако б |
ше тихо.{S} Но Милош је хтео чак и пред самим собом да забашури своје неумесно трзање.</p> <p>— |
ажење код свију Балканаца, па чак и код самих Турака.{S} На њу су досад гледали као на зубљу сл |
тац Мелентије био је меког срца и спрам самих Турака, који су толико пута на његове очи палили |
срди.</p> <p>Видећи их тако догнате до самих врата, Цукић <pb n="32" /> наједаред ненадно гурн |
дали поглавито у се и у сопствену снагу самих балканских народа.{S} Довољно је било да их Руси |
ати, а некад је требало тражити ко може самном барабар косити...{S} Дајдер, Драгићу, да видим м |
зва ме усред скупштине, рутавим „псом“, само стога што сам на скупштину дошао необријане браде, |
ад ни Вожд не зна шта овој земљи треба, само то зна Милош Тешић! — Цукић подругљиво напрћи уста |
се и лаћају се и најобичнијих послова, само да што зараде и своје породице исхране.</p> <p>Ко |
један Грк.{S} Али чим се дозна за њега, само док се рашчује по народу да је Црни ту, све ће њем |
Вујици цео план и намеру свога доласка, само је прећутао да се то не ради са знањем и вољи руск |
не марим макар одмах онде очи склопила, само да још једном видим моју Тополу, да сиђем у мој Кр |
Србији бити од вајде и себи и другима, само да је некога начина да се оде.</p> <p>Крага замуцн |
p>На губилишту је владала мртва тишина, само су танки звуци складне турске музике бурно одјекив |
свију страна, а у њој ни грма ни трна, само свуд набујала лепа зелена трава.</p> <p>Усред те п |
де, море, па још како знаде он за себе, само не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га прекиде.</p |
рвавом Милошу, нека их свих сто поједе, само овај страшни грех да не учиним...</p> <p>Сељаци ве |
века.{S} Овај сумрак још једнако траје, само је сад још гушћи.{S} У природи је тишина, а овде о |
како би то добро могло бити још и боље, само да сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа и тегоб |
ткуд, народ би радо дао, светли везире, само да се откупи од овога хајдука.{S} Али се нема више |
е ни у каквој прилици побунити се неће, само ако рахатлук имао буде“.</p> <p>Даље, у писму од и |
вриједи, и ваистину ништа вам не вали, само што вам Милош једном по једном туца главе ка’ оно |
се забрину и био је готов све да чини, само да се Карађорђе заклони од опасности.</p> <p>Ту се |
зда Иво!{S} Све ћу вас друго послушати, само ово не могу.{S} Боже прости, сам Бог саваот да ме |
е не може друкчије, макар го препливај, само изнеси главу.{S} Истина, Милошеве потере и дању и |
братимим изађи само за један тренутак, само за часак!{S} Ево, врата нека стоје ошкринута.{S} Д |
ојом рођеном руком као пиле не закољем, само ако се усудиш да што чиниш против ове наредбе госп |
ац се правдао да није ништа зло мислио, само је хтео потсетити момка да остави ствар до сутра.< |
ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујиц |
дан Србије, да му све сад изгледа лако, само да се још једанпут дочепа њених планина...</p> <p> |
елу и пићу.{S} Било се већ превечерало, само су још пуне буклије ишле од гомилице до гомилице, |
спремом и плановима, износећи, наравно, само оно што се Карађорђу као Србину и јунаку могло доп |
ин поведе он онамо и иде.</p> <p>— Јес, само што није лако бити народу чобанин.</p> <p>— Другом |
одоше чак у Париз, ослободише цео свет, само се јадних Срба нико не сети.{S} Узалуд прота Ненад |
не зна откуда му и ко му даде тај крст, само зна толико, да му је дат да га дигне на горостасни |
езочне дрскости.{S} Једном је у Ваљеву, само с пет друга, напао у сред бела дана на велику турс |
ри пута и полако прошапута: хвала Богу, само је сан.</p> <p>Још не бејаше добро изустио последњ |
ратили, опет би упалили ватру у народу, само да се они како год дочепају господства и власти... |
у и обећа да ће свакако доћи на вечеру, само може бити мало доцније; али ако се сувише забави, |
не вође, и опремити их честитом везиру, само нека везир не пушта Турке у народ.{S} Појава Турак |
ихово надање не остане напразно!{S} Ах, само да ми је то постићи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе ход |
обегао.</p> <p>— Па јес, ви сте јунаци; само што вас морам из каца вадити (ово је био подсмех к |
, носили су се како је ко могао и имао; само су по неке прве војводе и велики кнезови сачували |
прашљиве.{S} Ту се чује <pb n="172" /> само цвиљење ојађене матере јелинске, која кука за поро |
већ мало више, те је тако <pb n="86" /> само направила две дубоке, крваве ране, које су зјапиле |
нају те као прва човека. <pb n="197" /> Само сад пази да што не уквариш, да штогод не погрешиш, |
рићетно само онда кад се Милош буни!{S} Само он уме да погоди кад буна није од штете но од вајд |
!</p> <p>— Којекуде, баш поган свет!{S} Само седи па измишља!{S} Куд им сад то паде на ум, боја |
м ја то чим сам овако потеран амо...{S} Само сам рачунао, да ће то свршити онај трорепи царски |
обнову пређашње славе и сјаја њина.{S} Само треба јуначки прегнути на велико дело устанка; сме |
о одело, како им се затекло од кућа.{S} Само су морали одмах поскидати весове, а место тога доб |
њој су премишљале и српске војводе.{S} Само што скоро ни један од њих није веровао у успех, те |
лушао да их подбадују они из Русије.{S} Само, што је мени тешко у то веровати.{S} Ако ико, Црни |
примирења опет су наваљивале сумње.{S} Само име „Карађорђе“ по некад је бацало у дрхтавицу Мил |
— Ја ћу и сам наћи пут, ти се врати.{S} Само спремите све што треба да не буде пометње и чекања |
ош говорио насамо с оцем Мелентијем.{S} Само што је пред њима Милош био ћутљивији и скривенији |
ми саветују, а он их је више слушао.{S} Само у почетку изложио им је ради чега их је управо пот |
у своме крају заповедати независно.{S} Само да слушају њега, везира, а он би им у Цариграду из |
опај, затрпајте ту где год у потоку.{S} Само дубоко да свиње не изрију.{S} Хајд сад!</p> <p>У б |
није могао добро распознати у лицу.{S} Само му је један од њих јако падао у очи својим огромни |
оказаћеш му га, али га давати нећеш.{S} Само ће се овде на крају потписати, да га је прочитао и |
? — упита Петар.</p> <p>— Што ће ти?{S} Само да је више галаме!{S} Узми само два тројицу, који |
нам спремили — рече Карађорђе мирно. — Само припази сад кад будемо улазили у Кишињев да познам |
па окренув главу мало у страну, рече: — Само појака, побратиме.{S} Бојим се да ти што не шкоди |
омилу дотерало до правога савршенства — само убијање криваца, данас је куд и камо одмакло од он |
S} Сам Карађорђе, свучен до гола тела — само у гаћама, лежао је на сред колибе крај огњишта, а |
ој брине.</p> <p>А оно је тако и било — само у другом правцу.</p> <p>Милош је још два три пута |
, поручивао Русима, да руски двор треба само на време да му јави, кад што буде смерао против Ту |
и влашћу.{S} Продаће сто српских права само да се господства дочепа...{S} Камо ти Петра Молера |
га напустили и у свет утекли.{S} С тога само за њима нити би ко пошао, нити би њима веровао.{S} |
ни.{S} Али опет се тешио да је то можда само големо изненађење.{S} У томе се Милош поврати.</p> |
е, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру и скинути са себе сваку одговорност, |
сутра продати сва права српског народа само да добије везирски турбан и да постане паша учтугл |
ни парића, и да Марашлија све то угађа само за своју душу.{S} Но њему је најзад било све једно |
штро жељезо заби у груди и дочепа га за само <pb n="133" /> срце, те се чисто стресе и језа га |
тали да ми ране позлеђујете, и да ме за само срце уједате.</p> <p>„Жали те се и тужите ме што с |
p> <p>— Све је тако господару!{S} Но ја само то кажем, <pb n="108" /> мора да му је тешко!{S} А |
ви, болан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мојега ћепенка гледао, што им је по тужби Милоше |
инило од људи најгаднију животињу, која само дрхти за свој злехуди живот.{S} Кудгод се окренеш, |
ветло оружје, на коме се досад блистала само дика и слава српска.</p> <p>— Одлази ми одавде, ти |
овора опет наста подуже ћутање.{S} Јела само упита мужа да ли би хтео лећи, јамачно је уморан.{ |
и у тој заносној даљини она је налазила само оно што је тако блиско и тако драго души њеној, он |
творила у дивљачку пустињу из које куља само мрак и варварство.</p> <p>По врлетним планинама, к |
} Појава Турака у мирним српским селима само би узбунила народ, а то би ишло бунтовницима на ру |
ака та реч као растопљен челик капље на само срце.</p> <p>Но у тај мах зачу се нека потмула гра |
скупу световати, кнез је желео да се на само разговара с неким од њих.</p> <milestone unit="sub |
Београд.{S} Више је од тридесет година само, како је сви знају под именом <hi>баба Јане</hi>.{ |
спребијали три српска кириџије кулучара само с тога, што је један кириџијски коњ у пролазу обрс |
бити ни једно и Вујица је имао да бира само између Карађорђеве пропасти и своје рођене.</p> <m |
ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета само, што се оваке ствари не решавају како би то човек |
стазе лукавства и обмане, и која корача само широким и светлим путовима части и славе.</p> <p>П |
за те.{S} Као велимо, да хоће дати бог само да се ти једном вратиш у Србију, па би после све д |
чни капци полако опет затворе, по некад само до пола, и тада то полузатворено око изгледа страш |
се страшна развалина по којој ће од сад само гује и акрепи трчати!...{S} Еј мени до бога, шта с |
овакој страховитој висини, која се под само небо извила!“ — брине се као Карађорђе.</p> <p>Ђор |
тамо је шума, није овако као овде, све само поље.{S} А код наше куће увек пуно, пуно људи; све |
о пресећи даље сумње Наумове, па додаде само: — Остави Науме, све је у божијој руци... а пазиће |
— колико знам, на конаку ће остати овде само један од вас.{S} Он нека заповеда, цела му је кући |
емигранти нису управљали своје погледе само на Србију.{S} Њих је исто тако интересовало шта се |
нема ништа; и опет да јадна Србија буде само робиња турска; и опет да српско јунаштво ништа не |
слободна даха; која и дан и ноћ поджиже само једну мисао, једну тежњу, једну неодољиву крепку в |
.</p> <p>Али сем тога задатка, Наума је само срце вукло да се нађе крај Карађорђа и да буде у њ |
бринута и све како ваља уређено, кад је само кнез Милош примио ту ствар у своје руке и узео да |
, у својој рођеној погани!{S} Жао ми је само једно, што не погибох где год у јуначком окршају, |
пуштао да други кажу шта мисле, а он је само одобравао тај говор, или се мрштио и дизао у вис л |
целу ову ствар други прекинули, а он је само пристао на готово, кад већ није било другог излаза |
} Он се није много правдао.{S} Рекао је само, да се послови морају брзо отаљавати и да он не мо |
а наваљивања свога друштва одговарао је само жалосним одмахивањем главе.</p> <p>— Ако је дошло |
оме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово је само сенка његова!</p> <p>— „Седи“ — рече ми он, пошто |
лако.{S} Ја пијем сваки дан.{S} Ово је само теби намењено.{S} Него дед нагни још једном.</p> < |
рисенку, а у близини за столом седео је само председник Ипсиланти и неки млад, грчки родољуб, к |
хвати шта се ту све десило.{S} Видео је само некакав ужас од кога му се душа грозила.{S} Кад се |
>На одаји где је затворен Цукић, био је само један прозор и то мали, четвртаст, преграђен дебел |
положили.{S} Али по нашој памети, то је само грчко лукавство.{S} Хоће мудре главе грчке да за њ |
су му сад војводе добродошле.{S} То је само замка да их намами у Србију, где би их после убрзо |
анас борави прах његов.</p> <p>Но ту је само прах од трупа његова.{S} Глава великога вође била |
лави кабаницом, испод које су му вириле само оковане ноге.</p> <p>За Петром уђоше на прстима Ма |
шена, кад Турци безобзирце беже и мисле само о спасењу безумних глава својих, онда се смерни сл |
дало је, као да се глава, која се дотле само на кончићу држала и која је била укљештена међу кл |
турских тикава.{S} Читаво једно гробље само сам вам ја направио!{S} Нисам много живео, али не |
да оћутим и не могу да сакријем, да ме само срце боли кад чујем таке речи, као мало час она тв |
е ћеро, добро ми је дијете, оставите ме само овако мало да одахнем.</p> <p>И две жене притајаше |
ега цела земља, а ето нестаће га, па не само да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чуди |
јој верују.{S} А тако прима ту ствар не само прост свет, но и људи озбиљнији то прихватају; све |
његове лепе среће да Црног Ђорђа стигне само оно, што му ја желим.{S} У љутини свашта рекнем, а |
, а кроз маглу из дубока амбиса изви се само подуже самртничко стењање и болно испрекидано јеца |
„Да ли ме овај озбиља не разуме, или се само <pb n="198" /> гради да ме не разуме, или ме можда |
ити шта ће се с Карађорђем. — Толико се само зна да бих пред царем ја морао одговарати, да се Ђ |
ва сена догоре; у мрачној одаји чуло се само храпаво кркљање, налик на одвратне звуке који се ч |
авлада на губилишту, а у даљини чуло се само нејасно комешање и шуштање гомиле, налик на шум ко |
ети да Карађорђа једном нестане, јер се само тако могао ослободити сталнога страховања од њега. |
су у светла везира велике очи, па му се само тако чини, а нека дође да сам купи дације по народ |
ада ће, ни како ће то бити, али њему се само тако слутило, тако му се причињавало, да он једног |
рама дубоко испараном лицу сијала су се само два жива, два још сјајна ока, у којима као да се б |
оба, личиле <pb n="147" /> на Цинцинате само по спољним знацима и држању своме, већ су то били |
, он нешто виче и јада се.{S} Да видите само какво ми је писмо писао.</p> <p>— Ко? — упиташе Ву |
одговора од Милоша не каза му.{S} Рече само толико, да је послао у Београд поуздана човека но |
н нагло изађе из оџаклије.{S} Анти рече само то толико:</p> <p>— Сад ћу ја наредити све што тре |
ку жена га пољуби у руку, а он јој рече само:</p> <p>— Пази децу, ја ћу се јавити.</p> <milesto |
арађорђе устаде да пође.{S} Старцу рече само толико да га одведе <pb n="232" /> до Чолак-Антине |
оји је ономад обесио једно српско момче само зато, што је из једног јеврејског дућана украло је |
те даде знак Турцима да изађу, а осташе само Милош и његов тумач.</p> <p>Чим се нађоше насамо, |
е већ јако проредише и наскоро остадоше само домаћин, Ђорђе, Чолак Анта и Симић.{S} Чолак Анта |
расположењу Карађорђевом помагало је и само држање Вујичиних момака, чији је шапат допирао до |
једнога народа, који је изгубио скоро и само сећање на негдашњу државу, на негдашњу славу и вел |
, да ли случајно или хотимице, могао би само Петар рећи.</p> <p>— Није ништа господару!{S} Ја с |
} Ја не мислим више о животу, а имао би само једну жељу, да поштено и као човек умрем.{S} Ово т |
и доказ, зато да се ја што мешам.{S} Ви само вичете, а доказати не можете ништа.</p> <p>— Па ак |
му било и добро нам дошао!{S} Нека јави само када ће, па да му ја своје рођене хатове пошљем на |
оре очи, а твоји стари ратнички другови само док чују за твој долазак, мислим да ће сви листом |
хлебац јео!{S} Богом те братимим изађи само за један тренутак, само за часак!{S} Ево, врата не |
Желео бих живота, желео бих успеха, али само толико да покајем ранију погрешку и да осигурам ус |
е двоумио.{S} Поверовао је донекле, али само у пола.</p> <p>Но за првим дошло је убрзо друго пи |
ла голема моћ и големо поверење.{S} Али само по ту цену могла се добити сложна помоћ ратоборне |
ва и јад.{S} Колико су људи испребијали само за ово неколико последњих дана!{S} Хвалиш се да си |
ани страха и туге, јер они су наступали само онда кад је ваљало каквога Србина казнити и одсећи |
у око себе, али њини погледи су сретали само туђа, непозната лица, равнодушна и без и једнога з |
дних људи, у Београду су се тада бавили само они, који су ту били по каквом послу народном, као |
пакосно, себично, грабљиво!{S} Он воли само себе, а погинуо је за господством и влашћу.{S} Про |
о колико сам добра ја учинио овој земљи само за ове три четири године, од кад они утекоше!{S} З |
слатка ћеро моја!{S} О боже, испуни ми само ову једну жељу, па не марим макар одмах онде очи с |
наших балканских народа...{S} Ево, узми само наше Србе.{S} То је чудан народ!{S} Два Србина где |
ти?{S} Само да је више галаме!{S} Узми само два тројицу, који су ти најпоузданији.{S} А најпос |
, ја морам с њим свршавати, јер се ломи само између мене и њега, или ја или он“.</p> <p>Али мис |
и с више поуздања.</p> <p>— Море, мени само да је да се здраво и на миру дочепам Рудника, и да |
умем! правда се увређени малишан. — Ти само три, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, |
ком миру; како ће Србија опет пропевати само док они једанпут сврше с оним актихристом Наполеон |
тем, споразумом!{S} У то се могу уздати само лудаци, који Турке не познају, или шерети, који и |
усима веровао.{S} Од њих можеш рачунати само на оно, што имаш у рукама, а њина обећања празна с |
а.{S} До сада проливену крв може спрати само крв, коју од сада пролијеш.{S} Ко убије једног чов |
као стални грађани ту су могли опстати само људи мекши, мирнији и погоднији, да се прилагоде п |
би ишчупан из корена и Карађорђе осети само, како и њега и то поломљено џиновско дрво прогута |
ет повратим у Србију.{S} Али то ће бити само онда кад могнем отићи тамо онако како ми приличи, |
Вожд“ је утекао, и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, или ја да га сти |
не упита, никоме се не обрати, прискочи само џелату, ненадно му истрже сабљу из руку, док је ов |
аде с Николом Новаковићем, проговоривши само ово неколико речи:</p> <p>— Јеси ли спреман?</p> < |
и није, али теби је сад лако.{S} Не дај само да ти други отме оно, што си сам својом рођеном му |
а не треба и да све то распиткује језик само, а памет је отишла бог свети му знаде куда.</p> <p |
који тренутак.</p> <p>Али стари хајдук само шкргутну зубима, махну главом и стиште руком јабуч |
о и на миру дочепам Рудника, и да видим само 50 одабраних другова око себе, па се после не боји |
нека стоје ошкринута.{S} Да проговорим само реч две с њим!{S} Можда ће имати што да поручи пор |
остати без успеха, кад би он био упућен само на се и на своју снагу, и на просту масу народа ко |
ледало да је џелат много запињао.{S} Он само превуче сабљу преко врата, управо, онако крива као |
а је покорност и послушност цару.{S} Он само о својој вјерности говори, и кад гођ приграби по к |
еде рећи Вујица, али му језик запе и он само укочено погледа Гитарића па му мало после пружи ру |
све у реду и готово, џелат је очекивао само да му се даде знак, па да отпочне свој крвав посао |
та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само онако узгред пошто би желео да се Вујица опет врат |
и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбарлија седморицу са собом.</p> <p |
анствене знаке, чији пророчански смисао само он разуме.{S} И ако је код Турака обичај да мирно |
— И код вас исти јади.{S} Ја сам мислио само мене море те црне мисли!...{S} Он махну руком прек |
еч „убије“ или „убиство“, он је говорио само о томе, како да се Карађорђе <hi>уклони</hi>.{S} А |
су били сложни у томе и сад је остајало само да Милош нареди што је потребно за извршење.</p> < |
Да боме да зна.{S} Али зар је ту запело само до знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта је право, мо |
народ хоће...</p> <p>— Па није то било само једанпут!{S} За ових девет крвавих година Турци су |
у корист и волели су да ми и пропаднемо само да не одемо Шваби или Французу у друштво.{S} Или д |
во око било је отворено сасвим, а десно само у пола.{S} Но те отворене очи нису гледале и нису |
Дакле добро је, и за сиротињу берићетно само онда кад се Милош буни!{S} Само он уме да погоди к |
но као онда.{S} Увек дотле он би обично само издао наредбе шта да се ради, а никад се није упуш |
ј гину сваки дан хиљаде — и он је за то само велики војвода, понос Француске и славан човек у ц |
олико Срба, да се у понеким улицама чуо само српски говор, а у чаршији, на сваком кораку, срета |
ет сиђу на земљу, они ће наћи место нас само две гомиле свеже мокре земље, а наша хладна мртва |
је био критичан.{S} Требало је да Цукић само најлак повуче за обараче и куршуми синџирлије из д |
г вођу, Карађорђу бејаше засела у главу само једна једина мисао, која га је пратила и дан и ноћ |
сад у мени, светли везире, и ја се могу само радовати, што имам нову једну прилику да посведочи |
и у своје првашње стање, а чуо је да му само то проклето писмо највише квари.</p> <p>Прешав на |
о овако ни преводити везиру.{S} Рече му само нешто од овога и то ублажено, па ипак се везир нам |
} Но они су подбодени са стране, они су само машице у туђим рукама.{S} Све је то масло онога Цр |
, да се дохвати негде с Турцима и да их само једном смлави, као што би то и било — од свију ови |
су тројица, али дадоше ми знак да ће их само двоје прећи амо.</p> <p>— Онда седите па веслајте, |
махом ћутао.{S} Изустио би по коју реч само онда, кад је требало да кога изазове да каже шта ж |
ивим богом и св. Јованом да тајну чуваш само за себе, и да је ником не издајеш, бар за неко вре |
конце; кнез Симу уловио, сад уздише још само за тобом.{S} Још да се напије твоје крви, па је по |
смирило, и на далеком западу трепти још само последњи румени одсјај његових уморних, угаслих зр |
рашлија нишани.{S} Сад је требало Милош само да рекне:</p> <p>„Па ако је до новаца стало, светл |
пава, или да бар не спава тврдо.</p> <p>Само се Вујица беше притајио и лежао је као мртав; чак |
н прамичак седе, проређене косе, што се самовољно бејаше одвојио и пао старици по набраном, изб |
вати бурмут.{S} Но кућа је била за њега самог велика, те понуди и бабу.{S} А њих ево овде — чуј |
куљнули таласи какве страховите реке од самог мрака и густе, збијене таме.{S} И сва та тмуша на |
врх њега висок златан крст, саливен од самог жеженог злата.{S} Он не зна откуда му и ко му дад |
лица Карађорђевих, и многе је побио.{S} Самога Карађорђа, као што смо видели, оптуживао је пред |
му плаћа за свако тако погубљење.{S} За самога Молера платио му је 6 кеса да га погуби.{S} То с |
д би било по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за Карађорђа.{S} Турци су се ујазбили, пре |
едном за свагда.{S} Тај савет чуо је од самога везира београдског и од тога доба, та га је миса |
домовину своју.</p> <p>Међутим, још од самога почетка, како су се познали, између Карађорђа и |
ерљивих људи, ваљало учинити питање код самога двора руског.{S} Ако не би и казали одлучно, опе |
S} Поверење што га је Крпара уживао код самога Карађорђа, нарочито му је олакшавало да што боље |
уман јури пустим пољанама, бежи од себе самога, бежи од грехова својих.{S} У даљини тражи олакш |
о га ненадно спопада самртни страх, при самој помисли на шта се одлучио.</p> <p>„Дознаће се, ра |
шта мисли.{S} Донекле, он је био већ по самој нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је у добром др |
ећаји дужности борили су се с осећајима самољубља и славољубља, и на махове превлађивали су час |
апији и унаоколо око велике куће.{S} На самом уласку у кућу стојала су на вратима четири кршна |
угим пушкама у руци, стражарили су и на самом уласку у кућу, а крај њих је био још и један пети |
рпски Краљ“.</p> <pb n="78" /> <p>Ту на самом углу данашњега парка калемегданског био је рашчиш |
м случају могло свршити тиме, да и мени самом буде ометен одлазак, ако не би још под стражом би |
да му покаже дивну околину, која је при самом погледу душу заносила.</p> <p>На три часа одстоја |
у мисију, да прими писма која ће однети самом Карађорђу, с којим до сад Милош није био ни у как |
ор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у самом камену и нема нигде отвора за светлост.</p> <p>— |
и да је још врло једак.{S} Борба у њему самом још није била потпуно свршена.{S} Час се одлучива |
итељу своме...{S} Небо ће проплакати, и самоме Богу биће тешко и жао са овога страховита злочин |
мала неку своју полунезависну унутрашњу самоуправу, при чему је турско мешање и утицање у народ |
унгула — то се јамачно нас ради скупља; самртни час примакао се; још мало и све ће бити свршено |
је тада осећао како га ненадно спопада самртни страх, при самој помисли на шта се одлучио.</p> |
е ове <pb n="130" /> помисли њега хвата самртни страх и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што б |
изгребен, по чему се познавало да се у самртним мукама дуго и очајно борио.{S} Десна нога у ко |
их, смежураних образа њених нестаде оне самртничке укочености и лице доби строг али жив и симпа |
бејаше донело из села.{S} Поп је очитао самртничке молитве, па је онда одозго на мртве насута з |
око танких запечених усана играо му је самртнички осмех, пун бола и безнадежна очаја.</p> <p>С |
лу из дубока амбиса изви се само подуже самртничко стењање и болно испрекидано јецање у самртни |
ко стењање и болно испрекидано јецање у самртничком ропцу.</p> <p>Свршено је.{S} Небо се најпос |
на ветрина страховито је звиждала своју самртничку песму преко пустих снежних пољана гружанских |
ажите!{S} Да будем лажљив и варалица на самртном часу!{S} Помислите, шта би могао мислити кнез |
јте од мене тражити да се у овом тешком самртном часу покажем као кукавица.{S} Та, болан људи — |
равајући ме да ћу тиме учинити добро за саму земљу.</p> <p>После овог разговора, Карађорђе чист |
ила, најежила и чисто се повукла у себе саму, те усред својих негдашњих ратних другова и личних |
Па и ако је порта одавно уништила чак и саму сенку влашко-молдавске независности, и направила о |
се загрлиле, да тако после остану до у саму смрт.{S} А да је било каква видовита ока, оно би ј |
Спомен на ова тешка времена бејаше и њу саму дубоко потресао.{S} Причајући како је у то доба Ка |
курве и ђидије, а оставили ову сиротињу саму, па сад видели где народ почиње мало повраћати душ |
робуди и рече:</p> <p>— Ух, децо, какав сан усних!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После |
и полако прошапута: хвала Богу, само је сан.</p> <p>Још не бејаше добро изустио последње речи, |
много, много памти!{S} Она је као кроз сан памтила, кад је везир Ћуприловић отео од Немаца Бео |
час трзала.</p> <p>Овај крвави, буновни сан учинио је на њега тако тежак утисак, да се сад осећ |
сад осећао чисто срећан, видећи што тај сан није јава.{S} Присуство Врљино још је већма брисало |
а је слобода Балканскога тропоља празан сан, који се никад неће остварити...{S} Али ја не мисли |
, као да сања некакав тежак, непријатан сан.{S} Иначе, свуд је царовала ноћ и мукла тишина.</p> |
о је као да га за тренутак бејаше украо сан.{S} Карађорђевица устаде полако и на прстима изађе |
, као да се хтео уверити, је ли ово још сан или јава.{S} У грудима је осећао да га нешто истинс |
икога — рече Карађорђе невесело.</p> <p>Сан што га је Карађорђе уснио био је страшан:{S} Пукла |
вацу кога окупају да га мету у мртвачки сандук.{S} Ја не мислим више о животу, а имао би само ј |
вда онда по штогод би промрмљао, као да сања некакав тежак, непријатан сан.{S} Иначе, свуд је ц |
врускање.</p> <p>Карађорђе као да нешто сања.{S} Овда онда, он промрмља по какву неразговетну р |
удан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз тако расположење, позиви Милошеви и његова |
е начина превртао у памети и ноћу о њој сањао.{S} То је била мисао како да пређе у Србију, и ка |
м тамошњим мештанима.</p> <p>Жив је био саобраћај између српских емиграната <pb n="149" /> у Ру |
’ ти чујеш јеку звона? — упита он свога сапутника.{S} Ово сигурно звони на вечерње, сутра је св |
е се Карађорђе као изгнаник настанио, а Сара је била удата још у Србији.{S} Од мушкараца стариј |
х слали у Цариград, где су пред царским Сарајем истицане на углед фанатичке цариградске светине |
башче, што су се могле мерити са Бакчи-сарајем кримскијех канова?{S} Гдје су осиони и пребогат |
о оно кад море прогута утонула бродара, сарани га у своје неизмерне дубине, а горе опет остане |
ко да га је учинио.</p> <p>Покојнике су саранили. — Одоздо је положен <pb n="301" /> Наум, па о |
<p>Док се овако весело грајало у селу, сасвим друкчије изгледало је у сеоској околини.{S} Ту с |
пролазили правоверне паше и везири.{S} Сасвим друкчије је поступано с неверничким бунтовницима |
запињао.{S} Та га је несретна болештина сасвим убила.{S} Тек кад смо прешли у Аустрију, он се п |
мислио Карађорђе.{S} Вујица опет био је сасвим другог мишљења.{S} Он је налазио да би баш то би |
стајао.{S} Најзад, пред подне, ветар се сасвим утиша, а после подне око два часа, слабуњаво зим |
, хвата га за рукав и вели му мирно али сасвим разговетно:</p> <p>„Ти си убилац!{S} Гле како су |
могу учинити ништа, они су се окренули сасвим Карађорђу.{S} Тада су ступили с њим у ближе одно |
а очувао душу и заклонио га да га Турци сасвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам презати?{S} Ов |
ће налазио око Милоша, али сад је остао сасвим стално.{S} Но то није било одмах.{S} За једно пе |
поднадуло лево око, тако, да се готово сасвим затворило.</p> <p>Назвав „добар вечер“, Карађорђ |
бринут, и ако му је решење кнезова било сасвим по вољи.</p> <p>— Јес, они тако говоре, али да Ц |
о светина нагађа, а у истини да је било сасвим другачије.</p> <p>— Дај боже, најо, то бих и ја |
писмо Милошево, у коме се сад говорило сасвим друкчије но што је досад говорено.{S} Досад је М |
им очима и то лево око било је отворено сасвим, а десно само у пола.{S} Но те отворене очи нису |
рбије.</p> <p>Други су гледали на ствар сасвим друкчије.{S} Све то што се сад јавља о некој про |
же шта жели.{S} Видело се да је хтео да саслуша све, али сам своје мисли није казивао никоме.</ |
илте, седео је човек средња раста, јака састава и окрушасте снаге.{S} Могло му је бити, по изгл |
огулише пола нахије.{S} Две године како саставља сиротиња пару на пару, да се откупи од њих, па |
четири дана.{S} Излазио је по околини, састајао се и с неким људима, али је понајвише времена |
е извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се често с руским важним људима, и да ли се |
>„Жали те се и тужите ме што се ја воде састајем понекад са људима који отуд долазе, и бедите м |
ите.{S} А ја мислим да се ми нисмо овде састали да се грдимо.</p> <p>Добрњац га пресече:</p> <p |
имао други ноћни састанак у Петрограду, састанак који је био одсудан по цео његов остали живот. |
ејаше изашао по поруци Карађорђевој.{S} Састанак је био прилично хладан.{S} Пошто се поздравише |
јер су ту склонитији и за разговор и за састанак и за све.{S} Но како је у петак увече тај абер |
Добрњца, Карађорђе је имао други ноћни састанак у Петрограду, састанак који је био одсудан по |
твори врата пред високим гостом.</p> <p>Састанак војника и духовника није дуго трајао.{S} Прва |
кријем, да вас не би мучио страх од тих састанака.{S} А што не помислите и себи и од себе, и би |
мало како стоји ствар; док се с људима састане и поразговори шта би и како би ваљало предузети |
деси и Карађорђе ће имати времена да се састане и са другим људима, па ће после видети.{S} Ако |
ом доласку, да је и сам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он ће му послати у Палан |
а склониште Карађорђу и после њина прва састанка, Вујица га је ту упутио, поручив Драгићу да му |
="subSection" /> <p>Наскоро после овога састанка код Добрњца, Карађорђе је имао други ноћни сас |
а и Ђорђе растали су се после прва њина састанка.{S} Карађорђе је остао да ту преноћи с Наумом, |
да се буни и на оружје диже.</p> <p>„За састанке ја незнам, шта би ви управо хтели?{S} Хоћете л |
ли живот.</p> <pb n="170" /> <p>На томе састанку било је двајестак људи, махом непознати Карађо |
своју личну корист.</p> <p>Али на овом састанку покренуто је први пут питање, које је доцније |
о с обадве стране, па ипак на том првом састанку опет се нису могли погодити.{S} Шта више, раст |
да нека дође бар до Раковице да се туна састану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на разговор.</p |
по поруци Вујичиној ту су требали да се састану те вечери.</p> <p>Целога тога дана Карађорђе је |
/> Милош нема куд и мора пристати да се састану и разговоре.{S} Док се све то удеси и Карађорђе |
депутацију, он је сам потражи и тако се састану у једном удаљеном крају Петрограда, у тако зван |
рукама Срба, када се победоносни цареви састану, после првог пораза Наполеоновога, Милошу се ја |
ватру.</p> <p>Овај пут, ови дочеци, ови састанци Милоша с народом били су за њега нов триумф, н |
а је Турке јако сврбео врат, јер кад се састао војвода с вождом својим, онда јамачно целе ноћи |
</p> <p>Тога дана под ноћ, Карађорђе се састао са Вујицом Вулићевићем, кнезом смедеревским, а к |
и у душу и у срце његово.{S} Та се жеља састојала у добро скројеном плану, по коме је он имао ј |
оне мрве, разгрну жеравицу на огњишту и сасу их тамо све.</p> <p>Пошто се вечера тако довршила, |
сечивицом.{S} Жртва потмуло простења и сасуља се са свога лежишта, крв шибну у млазевима и поп |
се на великим летњим припекама спари и сасуши, те цело поље изгледа као опаљено.{S} По томе по |
>На три часа одстојања од Паланке, а на сат места од цариградског друма, уздиже се брдо Крушчиц |
на обзорју.{S} Тек ако је минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ почео разређивати.{S} Нег |
а јаку светлост.</p> <p>Било је тек два сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како су цео тај |
удима свога божанског младенца, и осмех сатане — преласника, који гледа у својим канџама већ ул |
лица, равнодушна и без и једнога знака саучешћа.</p> <p>При изласку из тврђаве, спровод застад |
и, јадни! — упита их Ђорђе гласом пуним саучешћа.</p> <p>— Па ето живи смо, господару; али јада |
је сам с гајтаном, а после је „уз опште саучешће“, сахрањиван с почастима и о државном трошку.< |
тво?</p> <p>Изљубише се и растадоше.{S} Сахат доцније Драгић је био већ пред Милошевим вратима. |
ла су саветовања, која су трајала читав сахат, а завршила се споразумом да прво писмо Карађорђу |
ога града, који се често опажа на читав сахат хода.{S} Овда онда кад би на друму за тренутак за |
еди кнез Максим.</p> <p>Требао је читав сахат док се два незнана путника превезоше на српску ст |
milestone unit="subSection" /> <p>Читав сахат водио се овакав разговор између два побратима, ал |
штају малено прозорче на казамету испод Сахат-куле, и паде на гомилу влажне сламе, на којој су |
арађорђе се трже и чисто скочи.{S} Трже сахат; било је један и по час по поноћи.{S} Он нешто пр |
ије дочекана зора.</p> <p>Могло је бити сахат по поноћи, кад се наједаред из даљине зачу коњски |
стише се и пођоше.</p> <p>Ту под сводом Сахат-куле зауставише их да им скину окове.{S} После их |
е свега она ради веома брзо, и за један сахат може одрубити преко 100 глава; а друго, она вам т |
и за то време два три пут је загледао у сахат.</p> <p>— Што ли то нема кума Вујице! — рече у дв |
н!{S} А ја бих се заклео да нема ни 2—3 сахата како сам овде!</p> <p>После ме узе запиткивати:{ |
га спремна кола позади куће.{S} На пола сахата <pb n="245" /> за тим, крене се и Карађорђе с Кр |
и.{S} Остали су заједно скоро пуна пола сахата.{S} Ту је Милош разложио Лисовићу све потанко шт |
иду напред тако, како ће за једно пола сахата свуда раније стизати од Ђорђа и Красиса, који су |
ополит нека га не чека.</p> <p>Два пуна сахата трајао је разговор између Карађорђа и људи што с |
шта је у души Милошевој.</p> <p>Више од сахата водио се разговор шта и како да се чини.{S} Реч |
> како, не од годишта до годишта, но од сахата до сахата пропада и опада све што је наше било и |
никако не хтеде.</p> <p>Тек је било три сахата по поноћи, а исток се већ беше почео беласати.{S |
од годишта до годишта, но од сахата до сахата пропада и опада све што је наше било и нашијем с |
Марко гњевно.</p> <p>Прошло је добро по сахата у овоме обијању врата.{S} Најзад и она попустише |
па ништа и ништа!{S} Ми овде бројимо на сахате, хоће ли се откудгод указати какав зрачак наде а |
е га ископа и премести у Тополу, где га сахрани, у породичној гробници у цркви коју је Карађорђ |
јтаном, а после је „уз опште саучешће“, сахрањиван с почастима и о државном трошку.</p> <p>Тако |
тића, упуте се Паланци, где су имали да сачекају даљи развој догађаја, па ако Вујица не убије К |
аља, онда вичу: „Што је хитао? што није сачекао и припитао и друге, па не би испало наопако!“ Ч |
на шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао за ову ватру што су је |
да јој се нађете на невољи, кад, да Бог сачува, до невоље дође.{S} Шта?{S} Зар је ова земња так |
, он да погине, а ја да се спасем, боже сачувај, то никад ни до века неће бити!{S} За такав нит |
бачког владику Мелентија.{S} Кажу, боже сачувај, да је несретни Марко том приликом убио и нека |
и испричао шта си радио?“</p> <p>— Боже сачувај!{S} Сто пута би пре умро.</p> <p>— А да те нешт |
Сима.{S} Па ја то да преживим, Боже ме сачувај!{S} То никад бити неће!{S} Немојте се узалуд му |
у по неке прве војводе и велики кнезови сачували своје народно рухо.</p> <p>Женске су се носиле |
b n="303" /> <p>Ово су докази историски сачувани у писмима, и пред својим пријатељима Милош ниј |
окрајине, пређашњи утицај грчки опет се сачувао.{S} Шта више, од почетка овога века, он је још |
ије ни он дете.{S} Кад се умео чувати и сачувати досад, кад је био и млађи и невештији, да ако |
чери растану.</p> <p>Сутрадан, лицем на св. Павла, код пивнице где је био склоњен Карађорђе, сп |
инем.{S} Онда би у Србији био један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име учинило би више за народ |
уних 40 дана доцније 13. јула на летњег св. Аранђела.</note> <note xml:id="SRP18933_N6">Ово је |
РО</head> <p>Била је поноћ у очи летњег св. Аранђела (пада 13. јула).{S} Насред кцаревенаолибе |
1817, а падао је у суботу у очи летњег св. Аранђела.</p> <p>Тога дана Карађорђе је рано устао. |
ару, али те прво заклињем живим богом и св. Јованом да тајну чуваш само за себе, и да је ником |
остала пуна.</p> <p>И сви ти разговори, сва она страховања; оне тешке бриге, оне нежне речи, св |
ло како ће на све то гледати Русија.{S} Сва пажња велике северне царевине била је у то доба обр |
зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва је прилика да нећемо — тако ми се нешто слути!{S} А |
нио у атару села Радовања.{S} У то доба сва та околина била је обрасла горостасном старом шумом |
м!{S} Што какав сам!... — викну кнез да сва одаја одјекну.{S} Но кнегиња обиште око њега и са с |
е кукавац жив остао.{S} Бејаше му опала сва коса, био је мало и наглув, а и језиком је запињао. |
ом ка Паланци.{S} Одатле се лепо видела сва она околина, где се зачео први српски устанак и овд |
у балканског, под чију би команду дошла сва оружана снага и српска и грчка и румунска.{S} У опш |
} Седео је ћутећки, оборене главе, и на сва наваљивања свога друштва одговарао је само жалосним |
јњу собу и одмах нареди жени да закључа сва спољна врата.{S} Затим је Карађорђе рекао жени да н |
пливао у радости, надајући се да је сад сва брига збринута и све како ваља уређено, кад је само |
на виђало ове црне госте, и страх обузе сва срца.{S} Сеоски кнез, обамро од страха, потрча пред |
а.</p> <p>Почетак је маја, и градина је сва у цвету и мирису.</p> <p>Шипарчић, од својих десета |
чка снага била поцепана, те да не могне сва гурнути на Грчку.{S} С тога је много полагано на то |
цем одруби главу жртви, која већ бејаше сва обливена у крви.{S} Пошто је то извршио, овај незна |
оређане пред миндером, што се пружа дуж сва четири каванска зида, а горе на миндеру седи око 50 |
самог мрака и густе, збијене таме.{S} И сва та тмуша наједаред крете напред и необичном брзином |
орђе но да гину невина деца и одојчад и сва ова сиротиња, коју је Бог на аманет нама старешинам |
вни Сербие Књаз.“</p> <p>И књаз Милош и сва пратња његова стигли су амо на конак тек доцне у ве |
а после смрти за четрдесет дана обилази сва она места, куда је човек за живота пролазио!...{S} |
је њему за Србију; он ће сутра продати сва права српског народа само да добије везирски турбан |
анског, под чију је команду имала стати сва оружана снага свију балканских народа.{S} Он би био |
онда је свему крај; онда бог да прости сва надања наша.{S} Усамљени ми нећемо моћи ништа велик |
рђе је, као ретко који, познавао готово сва места у Србији и знао у главу све угледније људе у |
право легендарни јунак, који је заносио сва срца.</p> <p>У непрестаном додиру и мешању с пријат |
у Србију и ту да сврши с њим једном за свагда.{S} Тај савет чуо је од самога везира београдско |
сабљу, са жељом да Ђорђе њом једном за свагда пресече ланце проклета робовања које притискује |
еку сви укупно, па да се то једанпут за свагда сврши.</p> <p>Милош је одречно вртео главом.</p> |
таким околностима лако му је било наћи свагда по пет шест оружаних скитница, које је водио са |
.{S} Без меса не може да прође ни једна свадба, а камо ли да се ослободи цела једна поробљена з |
и кренуо гдегод си кога имао, као да на свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса и стрепим |
их Милошеве страже.</p> <p>— Не идем на свадбу, но на погибију, па што ће ми друштво?</p> <p>Из |
да замеће борбу с целом природом, он се свађа с буром, он се препире с хучним ветровима, он дрс |
док је он жив нећете омастити брка.{S} Свак би сад умео доћи на готово и офукати оно што је др |
м ти и опет, воља је великога падише да свак ужива овај царски рахатлук у његовој огромној царе |
и шта су могле ту речи вредити, кад је свак прозирао шта је у души Милошевој.</p> <p>Више од с |
нио с другим својим противницима, те се свак бојао да рекне добру реч за Карађорђа.{S} Кад су Н |
е управо од страха пред Милошем, јер се свак побојавао да га Милош не узме на око као пријатеља |
о трчи, свакоме би морало пасти у очи и свак би се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} |
"94" /> тога се у његовом дому и стицао свак, који је имао какав крупнији посао, а често су му |
родом учврсти.</p> <p>Па како се успеху свак клања, то и на овом путу Милошу су највише викали |
лас који виче и који те јавно оптужује; свака капља ова претвориће се у по један врео камен, и |
те стићи и наћи...{S} Тешко теби!...{S} Свака капља ове крви претвориће се у по један глас који |
о било удешено и за друге покрајине.{S} Свака од њих имала би у први мах свога засебног вођу.{S |
год стигну, под стражом да га врате.{S} Свака извидница имала је нарочитог командира, који је л |
е у Петра страшан, закрвављен поглед, а свака длака и на коси и у брковима, усправи му се.{S} О |
томе духу и правцу говорио је Јоргаћ, а свака његова реч, као оштар дворезни нож, забада се пра |
ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Турчина.</p> <pb n="52" /> <p>Човек, на кога су у |
море, и пази добро што говорим.{S} Овде свака реч главе вреди...{S} Пиши Вујици!{S} Овако му пи |
шавао они су се све већма распаљивали и свака његова помирљива реч изазивала је код обе стране |
> <p>— Шта зна народ!{S} Народ је као и свака друга стока, куда га чобанин поведе он онамо и ид |
је говорио кратко, скоро набусито, али свака његова реч палила је као живи пламен, што се одма |
ве друмове и раскрснице и заустављајући свака путничка кола „да у њих завири,“ Карађорђе с Наум |
и, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даља потера бесплодна.</p> <p>Стољетов је у очаја |
ла стара Вишња; а Милош је осећао да му свака та реч као растопљен челик капље на само срце.</p |
да и Карађорђе неће тако брзо долазити; свакако ако је што међу царевима углављено и за то, јав |
од Грка, који није познавао Добрњца, а свакако ствар је ваљало забашурити, и Карађорђе је то и |
ој књизи датитаро 26. јуна 1817. што је свакако такође погрешно.</note> </div> </back> </text> |
тровића, под датумом 3 јуни 1817 што је свакако погрешно, јер 3. јуна није се могло писати о он |
ђе се захвали митрополиту и обећа да ће свакако доћи на вечеру, само може бити мало доцније; ал |
актичан.{S} По одговору какав даду Руси свакако ће се знати бар то: раде ли бивше српске стареш |
бацио семе, рецимо у таку пљошту, која сваке године до пролећа стоји под водом а тек ретко по |
или се да нас турски кијамет не шиба са сваке стране, и да нам не засипље за врат.{S} Ако су са |
аштрмац га је ублаживао, салећући га са сваке стране.{S} Спомену му како су Драгић и остали, на |
их рекао набусит.{S} Но зато је опет из сваке његове речи вирила величанствена јуначка збиља, к |
шаја да Цукића отму.{S} С тога је, ради сваке сигурности, било боље преноћити у хану.</p> <pb n |
грбачом!{S} Ово што је данас не долази сваке године.{S} Много ће воде протећи Савом и Дунавом |
о ћутање.</p> <p>— Властољубив је преко сваке мере; погибе да му је да заповеда и господари.{S} |
дама људи и претурили преко својих руку сваке године хиљаде и хиљаде дуката.</p> <p>Кад је неср |
>— Остави ме, брате, није ми до ракије, сваки ми гутљај ево овде застаје — рече он показујући п |
не, и брижљиво је ослушкивао сваки дах, сваки и најмањи шум, што је долазио из колибе.</p> <p>Т |
у, да се одовуд једнако џара и подбада; сваки час из Русије и Влашке лете у Србију курири и тај |
лице било је веома осетљиво и покретно; сваки осећај на њему се изражавао и <pb n="56" /> брзо |
мора да пази.{S} Али људи као људи!{S} Сваки има нешто друго у глави.{S} Није то, веле, но он |
авиште, где се настанио с породицом.{S} Сваки од њих латио се каква посла те мало зарада, а мал |
су сви већ по неколико пута говорили а сваки своје погледе изнео, Карађорђе је могао направити |
} Ово ти дајем нека ти се и то нађе; за сваки случај није згорега и то имати.</p> <p>Пошто је т |
а, како би се унапред могао спремити за сваки случај.</p> <p>Да су ова решења испала неповољно |
а, ходали су ту око колибе и мотрили на сваки корак Карађорђев.{S} Чисто је изгледало, као да с |
стављен под присмотру, те се пазило на сваки његов корак.{S} У таквим приликама врло је тешко |
гладни и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао да накнади што је преко дана претрпео.</p> |
и морају брзо отаљавати и да он не може сваки час зивкати скупштину.</p> <p>Но општи резултат с |
љни с постигнутим резултатом, у коме је сваки гледао своју личну корист.</p> <p>Али на овом сас |
ви бегунци били фамилијарни људи, те је сваки био повео и своју породицу.{S} Настањивали су се |
га незнаног зимњег склоништа и виђам је сваки дан како некуда журно хита уз танану стаблику на, |
ађорђем вођен строг надзор, и праћен је сваки корак његов, да не би што замутио у Србији и на Б |
рава имена учесника овога збора, већ је сваки имао своје нарочито измишљено име.{S} Ђорђе се од |
ио оно што <pb n="264" /> мисли, већ је сваки удешавао како ће се кнезу Милошу допасти.{S} Сећа |
и не потпраћа своје шпијуне да ми броје сваки залогај који поједем.{S} Пут је широк, а ви может |
да се још није вратио, те да га очекује сваки час преко Паланке.{S} Међутим приватно, преко нек |
а су била бурна, мутна, нестална, па се сваки час могло десити што год што ће све пореметити.{S |
ободе, као на дивни узор, пред којим се сваки родољуб клања, као на круну слободоумља балканско |
ошло било до запетих односа, који су се сваки час могли изродити у крвави сукоб.{S} Милош је да |
и они имају своја преча домаћа посла, и сваки гледа да се извуче.{S} Камо га, где је био тај му |
аше пао на Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води по једну голему војску.{S} Што онда није дош |
притворе Анту, а они се одмах разделе и сваки предузе улогу која му је још раније била намењена |
есени, кад чуше да је Карађорђе дошао и сваки се утркивао да каже своју осуду.</p> <p>Међу догл |
су други по колиби шњурали и претресали сваки угао.{S} Велика торба Карађорђева, с кожним покло |
ништа није бољи од њих, па би они могли сваки у своме крају заповедати независно.{S} Само да сл |
опет држе овде као каква роба, прате ми сваки корак и не дају ми никуд маћи. <pb n="221" /> Дал |
сети се јак дах буре, од чега затрепери сваки листак на горостасном храсту, а ситније гранчице |
еденој туђини, а други код куће презати сваки час, као зверка у гори, да откудгод не пукне осве |
ш и један пети, коме се морао пријавити сваки који хоће да уђе у кућу.{S} По свему је изгледало |
и тешку и заморну игру, при којој дрхти сваки мишић на телу, те крупне капље зноја искачу по за |
умњаш и бојиш, ја слободно на се примам сваки грех зато, и одговорност пред Богом примам на се |
донео.{S} За мене је лако.{S} Ја пијем сваки дан.{S} Ово је само теби намењено.{S} Него дед на |
ш, баш на против, брижљиво је избегавао сваки сукоб и чини све што може, да се с Турцима на леп |
ађорђе или не, и брижљиво је ослушкивао сваки дах, сваки и најмањи шум, што је долазио из колиб |
ви буду срећни и задовољни и да уживају сваки рахатлук, који им је милостиви цар поклонио.{S} Њ |
и сумњати на господар Милоша и прате му сваки корак, па се јамачно бојао да мене гдегод не ухва |
бица.{S} По заповести Наполеоновој гину сваки дан хиљаде — и он је за то само велики војвода, п |
.</p> <p>Сви седе скрштених ногу а пред сваким, сем наргила, стоји још и филџан с црном кавом, |
д.{S} У истини пак, Милош њему плаћа за свако тако погубљење.{S} За самога Молера платио му је |
Милоша, и био је вазда готов да изврши свако дрско дело, на које се нико други не би смео одва |
Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али нису |
је исто тако био готов и да га убије у свако доба, кад то захту велики интереси хетерије.{S} Т |
фли ћебетима, по којима се ређало много сваковрсно оружје.</p> <p>Велика земљана пећ прошарана |
свакојаких вера, свију доба и узраста, свакога стања и положаја и обојега пола.{S} И све се то |
ни би од народа презали; зазирали би да свакога часа може планути нова буна и не би дали народу |
зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз привратак домова наших већ стоји на |
каже, да ће својом рођеном руком убити свакога ко би се усудио да му одрече послушност.</p> <p |
крштеним ногама на ћепенку, он је видео свакога ко уђе и изађе из тврђаве.{S} Казивао је и оно |
к, рад и трговину.{S} С тога је дужност свакога доброг Србина да сузбија оваке гласове и смутње |
певач за навек растајао.{S} А на крају свакога одељка, песма је, као с неком иронијом, понавља |
xml:id="SRP18933_N1">За време Турака у свакој кнежини био је по један Турчин буљубаша и с њим |
и гостију.{S} Више од 40 пари јеменија, свакојаке величине и каквоће, стоје поређане пред минде |
изали грају, просипајући против „вожда“ свакојаке повике па и саме псовке.</p> <p>Тада се најза |
Карађорђем.{S} Целог пута мориле су га свакојаке слутње и двоумице.{S} У Паланку је стигао кад |
шке и Молдавије, те проносе кроз нахије свакојаке, бунтовне и тајанствене гласове, који се лако |
ако има много навучене џебане, оружја и свакојаке војне спреме, али је зебња да Турци што не на |
ако је била испуњена толиким слутњама и свакојаким страховањем, он подиже капу и побожно се пре |
пет... опет!... — Око њега (Милоша) има свакојаких људи.{S} А после, ко зна шта и њему може нај |
путника опет се удубише у читаве облаке свакојаких мисли.{S} Тако се путовало све даље и даље.< |
не проговори.</p> <p>— Наслушала сам се свакојаких лагарија па те чисто ухвати нека страва, и ш |
ном сабијеном гомилом, где је било људи свакојаких вера, свију доба и узраста, свакога стања и |
реко клада и пањева и вукао га је преко свакојаких препона.{S} Несретник је тужно јаукао, али њ |
журно:</p> <p>— Па и боље је да плати, свакојако то ће га мање стати, но и најмањи неред, који |
води велика рачуна о Србији, и стара се свакојако да очува и учврсти свој уплив у њој.{S} С тог |
чуо само српски говор, а у чаршији, на сваком кораку, сретао си „српске емигранте,“ у њином жи |
урцима против своје рођене браће.{S} На сваком кораку неверство, издаја, шпијунисање, кукавичлу |
, сјекиром му главу одрубио, исто ка’ и сваком крмку.</p> <p>— Јазук, јазук — чу се с многих ст |
укли хајдук и глава му је уцењена као и сваком другом хајдуку — рече Марашлија.</p> <p>Док је в |
ања су бивала све чешћа, а међутим, при сваком сусрету из кола се појављивала средовечна глава |
о је стењао и грчевито се трзао.{S} При сваком покрету ране су се још више отварале и крв је у |
више но што би требало.</p> <p>— Тешко сваком послу, господару, где се срце ништа не пита — ре |
шан у опхођењу с људима, јако обазрив у сваком послу, а уз то необично храбар и одважан, што се |
ији и знао у главу све угледније људе у сваком крају.{S} Премда се за четири последње године, о |
да што више ишчупати за се, но кад би у сваком случају везивали судбу Грчке са судбом Србије и |
на да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у сваком послу.{S} Али кад човек нешто ризикује, ваља бар |
о што ради.{S} Да га ко види како трчи, свакоме би морало пасти у очи и свак би се питао што ли |
ирила величанствена јуначка збиља, која свакоме улива поуздање и свету веру у победу праведне с |
лост, која цео свет усплахири, те се на свакоме може познати да је нешто узнемирен, забринут и |
пензија што је добијају из Русије, даје свакоме какав такав начин живота.{S} Оставити сад све т |
чувати ово што имамо.{S} Нашим људима и свакоме ко нас слуша нећемо дати да се меша у његове по |
је увек бивало после таквих несрећа!{S} Сваку такву казну ја после тешко одболујем и по читаве |
опасивале читав један круг, везујући за сваку по који историски догађај са кога је она важна и |
ко што десило, он, Милош, скида са себе сваку одговорност, нити ће се у што мешати.</p> <p>Духо |
нда само отићи везиру и скинути са себе сваку одговорност, а да скинем и овај народ с душе, да |
p>Милош га је слушао пажљиво; хватао је сваку реч његову.{S} Кад Анта сврши Милош прихвати живо |
другом до једино теби и богу.{S} Памти сваку реч коју ћеш вечерас чути, и ако ја не будем жив, |
га је добро отварао очи да тачно изврши сваку његову заповест.</p> <p>Марко сад узе сам да наре |
личици недалеко од њега и хвата пажљиво сваку реч.</p> <p>Први му је разговор био то, да је упи |
p>Никола се маче, а Вујица да би разбио сваку сумњу Карађорђеву рече, како ће и он сам те ноћи |
у собу са женом, где су остали скоро до сванућа.</p> <p>Неколико пута жена га је подсећала да л |
} Какви ми јади нису долазили на ум.{S} Свачега сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и господар!. |
ђа.{S} Турци су се ујазбили, презају од свачега и готови су на крвопролиће; народ се комеша; кн |
d> <head>СЕЧА ГЛАВА</head> <p>Свет се у свачему усавршава, па и у томе како ће лакше убијати љу |
, у кави је владала мртва тишина, те се свачији разговор чуо јасно и разговетно.</p> <pb n="53" |
ле, мислим и то, како је он пре Русе за свашта слушао.{S} По њином је наговору и из Србије отиш |
>Карађорђевица уздахну: — Оно и мени је свашта падало на ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} А |
само оно, што му ја желим.{S} У љутини свашта рекнем, али зар ја не умем расудити, како је њем |
, а водио их је Лисовић, човек решен на свашто и кнезу Милошу безгранично одан.</p> <p>Пред пол |
јицу.</p> <p>— Алах шућур (богу хвала), све је како Алах хоће!{S} Враг је био преластио и ову з |
ма мени је стајала скоро цела Арбанија, све бирани јунаци, све лавови а не људи, и ми смо с два |
нез и гурну торбу ногом.</p> <p>— Вала, све жут дукат, мека рушпа и махмудија, и као млеко бео |
ш видети!...{S} Па је плакала, плакала, све је на глас плакала; спрема ствари а све нариче.{S} |
о реч, потурчиће се и три главе да има, све три ће за инат жртвовати.{S} Али нека се нађе човек |
Овдашња обстајателства за сад су добра, све је у тишини.{S} Од кнезова сада не осећам никаквога |
е сад јавља о некој промени код Милоша, све су то његове смицалице и ујдурме.{S} Он је прво оку |
вољу и своју заповест.</p> <p>Напротив, све је угађао тако да изгледа како су целу ову ствар др |
пком телу, па онда на мах све престаде, све умуче, све изумре и у великој кави наста тајац, као |
} Па тамо је шума, није овако као овде, све само поље.{S} А код наше куће увек пуно, пуно људи; |
аумове, па додаде само: — Остави Науме, све је у божијој руци... а пазићемо и сами...</p> <p>Ме |
ке и разгонио их као кобац нејаке тиће, све у славу имена српског; помињао је како од валовите |
па онда на мах све престаде, све умуче, све изумре и у великој кави наста тајац, као да у њој н |
} Јер да су они тамо у Србији друкчији, све би нама одовуд било лако.{S} Ишчупали би се како би |
тица које су од незнана путника добили, све је то утврђивало Стољетова у мисли, да је „вожд“ ум |
и ђаури, добри Турци, сви смо ми добри, све је како најбоље хоћеш, а полумесец опет све ниже и |
} А предмет разговора био је увек исти, све то, те то: жудња за Србијом и жеља да се што пре оп |
заточеника.{S} Нису му дали никуд маћи, све док не дођоше из Русије људи, трошак и заповест да |
скоро цела Арбанија, све бирани јунаци, све лавови а не људи, и ми смо с двапут мањом силом смр |
овања; оне тешке бриге, оне нежне речи, све то сад поново бејаше оживело у души ове верне жене, |
ште.{S} Али гласови о доласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће |
срце, осећаји, мисли, цело биће његово, све га је вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе |
евито застајале, и што је више говорио, све се већма срдио.</p> <p>— Коме сам ја овде на путу?{ |
</p> <pb n="204" /> <p>— Бога ми, најо, све нешто презам да Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Мил |
ављено и грдно унакажено човечије тело, све умрљано крвљу.{S} Он јаукну и штуче из колибе.</p> |
пошли.</p> <p>— Штогод ми луђе урадимо, све ћеш паметнији изгледати ти, па је опет све у твоју |
ђутим друм, који је у почетку био пуст, све је више оживљавао.{S} Сретали су се путници, радниц |
иромаштина; све је у рушењу и посртању, све иде са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свак |
док се рашчује по народу да је Црни ту, све ће њему поврвети, и то се после без јада не може за |
ли јунаци.{S} Али кад је несрећне 1813. све то пало и пропало, они из Србије отишли, и <pb n="2 |
страна провирује опадање и сиромаштина; све је у рушењу и посртању, све иде са зла на горе; убо |
све некако врдака и на то не одговара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо знаћеш све!“ Изговар |
ми, мени је све нешто хладно око срца; све ми се слути да то неће бити на добро и све се бојим |
} А код наше куће увек пуно, пуно људи; све с пушкама, с ножевима, па црвена јапунџета, <pb n=" |
меном, за влашћу.{S} Сад сам свега сит; све ми је дотужало; једино што би желео: — било би ми м |
вет, но и људи озбиљнији то прихватају; све рачунају не би ваљда они то смели чинити сами на св |
што причају.{S} Турци су <pb n="160" /> све добили на сабљи и на сабљи ће једино и изгубити.{S} |
народнога вође (Милоша). <pb n="152" /> Све то чинило је, те је Србија у очима Грка, а и свих д |
са српским емигрантима, <pb n="228" /> све људима који су играли велике и значајне улоге у сла |
, камо толико других угледних људи?!{S} Све их је он побио!{S} Кнез је, али његов пут којим се |
опарен.</p> <p>— Не тако, газда Иво!{S} Све ћу вас друго послушати, само ово не могу.{S} Боже п |
месту, крај потока, где се умивао...{S} Све је било свршено.{S} Велики Карађорђе, моћни геније |
решења било би ти после лук и вода.{S} Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, им |
, они су само машице у туђим рукама.{S} Све је то масло онога Црнога пса, црн му образ био, као |
бине одјекује стотину звучних звона.{S} Све мисли сабиле се у једну сплетену гужву, из које тек |
су гледали на ствар сасвим друкчије.{S} Све то што се сад јавља о некој промени код Милоша, све |
револуционарних испада из Француске.{S} Све то Карађорђе је бележио овим карактерним речима: „Ц |
попење што више и да види што боље.{S} Све околне куће биле су пуне, начичкане света, по прозо |
ах уочио ту одличну црту код Крпаре.{S} Све ове особине учиниле су те је хетерија Науму била по |
под сумњу и сви други угледни људи.{S} Све ово што се с толико муке и јада накрпљало за ове дв |
ао крај глога, за који је био везан.{S} Све је било као и обично.{S} Не видећи ништа, што би из |
<p>Симић му је казивао што је знао.{S} Све су војводе махом ту у Кишињеву.{S} Раде ко се чега |
застаде и обазре се свуд у наоколо.{S} Све је било тихо и мирно.{S} После туробне и облачне но |
у Србији и распирују неред и немир.{S} Све те каламутње од тебе потичу.{S} Што се против мене |
к је бојажљиво почињао дизати главу.{S} Све што је било слободноумнија и одважнија духа склањал |
ио преластио и ову земљу и ови народ! — Све је било пошло ђавољијем трагом, и девет пунијех год |
Карађорђе брижно махну главом и рече: — Све што је — за сад је овде у Русији.{S} Овдашње власти |
а да се ништа не сумња <pb n="288" /> — све ће бити добро, ако бог да, али одрешита одговора од |
еба милости, ни праштања, ни милосрђа — све те врлине једино и постоје за оне који погреше и ск |
да их замоле, да га бар оне зауставе — све је то било доцкан.{S} Карађорђе се већ био дочепао |
и натеге онамо за таванском гредицом — све је ово божије па ваше, располажите као у својој рођ |
ознаде да се он почиње љутити.</p> <p>— Све је тако господару!{S} Но ја само то кажем, <pb n="1 |
, које га је и синоћ дочекало.</p> <p>— Све је спремно — рече момче још док су ишли кроз шљивар |
све је на глас плакала; спрема ствари а све нариче.{S} Тако целу ту ноћ нисмо спавали, и у зору |
четири године није тамо; а од тога доба све се променило, па и људи постали друкчији.{S} А што |
намерава, а Ђорђе паметно купио од њега све планове, па га онда одбио и не хтео ући у његово др |
за све.{S} Наши пријатељи из Петробурга све су нам спремили — рече Карађорђе мирно. — Само прип |
где има закопана оружја и два топа, да све то утроши на народне потребе.</p> <p>— Ја нисам гле |
да здробе земљу и да сурвају небеса, да све претворе у пустош и развалину.</p> <p>У тој страхов |
живота, и не лупајући главу о томе, да све <pb n="93" /> те појаве генералишу, изједначе и под |
дошло доба, да се са свима растане, да све остави, да никад више не види она мила места, за ко |
се видело да му то ништа не треба и да све то распиткује језик само, а памет је отишла бог све |
но од сахата до сахата пропада и опада све што је наше било и нашијем се назвало.{S} Гдје је п |
, онда чуо се испрекидан говор, па онда све умуче и потону у густи мрак.</p> <p>Стражари су ста |
рече као с чуђењем:</p> <p>— Па откуда све то, за бога, побратиме?</p> <p>Вујица продужи:</p> |
почео брзо опорављати.{S} У Србији, за све оно време, кад је највише требало трчати и радити, |
зати.{S} Твоје је да дјело свршиш, а за све друго наша је брига и одговорност и пред Богом и пр |
ово ослободи, ту би онда било места за све.{S} На огромној просторији од Црнога до Белога Мора |
огом, нека моја душа у паклу испашта за све.{S} Да манемо дакле, целу досадашњицу — за њу сам ј |
— Ах, Петре, Петре!{S} Ти си ми крив за све ово, понављао је Марко гњевно.</p> <p>Прошло је доб |
ичним местима.</p> <p>— Побринуто је за све.{S} Наши пријатељи из Петробурга све су нам спремил |
лони</hi> Карађорђа?</p> <p>Милош је за све време мало говорио.{S} Понајвише је пуштао да други |
нитији и за разговор и за састанак и за све.{S} Но како је у петак увече тај абер дошао доцне, |
илош је с њима провео цело вече, али за све то време памет му је била на другој страни, јер је |
а да ту пресуду извршим?...{S} И ако за све то имам право, имам ли право да то чиним сам, не пи |
ом клетвом, да ја све то доживим, да ја све то рођеним очима видим, да ја жив дочекам сву ову н |
мене прокле страховитом клетвом, да ја све то доживим, да ја све то рођеним очима видим, да ја |
се. — Начула сам и ја нешто зато, па ја све велим, биће да то светина нагађа, а у истини да је |
оме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на режњеве исећи.</p> <p>— Јао, Свети Аранђеле, зар |
и неће видети ни парића, и да Марашлија све то угађа само за своју душу.{S} Но њему је најзад б |
измицала напред, ова сретања су бивала све чешћа, а међутим, при сваком сусрету из кола се пој |
редовечна глава и брижљиво је загледала све с којима се њена тројка сретне.{S} Ова честа сретањ |
ду.</p> <p>Баба Јана пажљиво је слушала све ове разговоре и ценила их на свој начин.{S} Слушају |
е ниже и ниже обара рогове, турска сила све је бесилнија, а Турству су скути све краћи и краћи! |
и у јуначком прегнућу, на мах заборавља све тешкоће и почиње се пењати уз горостасни грм.</p> < |
побратима, али без икаква успеха.{S} На све представке Гитарићеве, Вујица је одговарао једно те |
ха.{S} Марашлија је био неумитан.{S} На све молбе он је упорно одговарао:</p> <pb n="76" /> <p> |
колебање, то је он био веома осетљив на све што се тицало тога питања.{S} Ту га је најмања ситн |
е имала станка ни мира — вукли су је на све стране.</p> <p>Тако је било и данас.{S} Позвана на |
илошеве потере и дању и ноћу шушњаре на све стране, али ми знамо стазе и богазе и провешћемо те |
ци радости и одобравања разлегаше се на све стране.{S} Али у ову веселу грају и нечујно су се м |
ане, као слаби листићи, разлетеше се на све стране у страховитој ломњави и пуцању.{S} Карађорђе |
вожд.</p> <p>Питање је било како ће на све то гледати Русија.{S} Сва пажња велике северне царе |
на против, бивао је махом одлучан и на све решен.{S} Ко много хоће, мора много и да сме.{S} См |
ито како су Турци сад кивни и срдити на све нас, што смо се за ове две године мало отргли и отр |
еома плодно земљиште.</p> <p>Тражећи на све стране савезнике и помоћнике, који би олакшали борб |
ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на све одговорила, он је запиткивао даље — јасно се видело |
они ће кренути за тобом потере одмах на све стране — рече Карађорђевица.</p> <p>— Тешто, нека к |
е унесе ибрик с кавом и два филџана, па све то спусти на кубе.{S} По тој спреми видело се да кн |
незом Аксентијем, о господару Ђорђу, па све до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и п |
ећке, једну прасећу а другу јагњећу, па све то поређа по широкој дасци, која им је служила као |
не за њима плове, тако лепо плове... па све жене стану па гледају и смеју се, а и људи се смеју |
је наја плакала кад смо полазили!{S} Па све љуби праг и плаче: „слатка кућо моја“.</p> <p>— А ш |
правилно, да ће Грци угазити у борбу са све већим изгледима на успех, у колико устанак буде опш |
едам мирно, како ће ми дићи испред носа све што се крваво и горко стекло, мећући по стотину пут |
ко наш.{S} Гдегод је била која цркавица све се појело.{S} Што је било мало бољих хаљина и то се |
Као год што не ваља војник, који испуца све метке, па после иде голотрб и с празном пушком, так |
ели.{S} Видело се да је хтео да саслуша све, али сам своје мисли није казивао никоме.</p> <p>И |
нога страховања од њега.</p> <p>Одмерив све ово у памети, Марашлија је дошао на згодну нову зам |
илоша, и Анта се забрину и био је готов све да чини, само да се Карађорђе заклони од опасности. |
аметнији један човек, опет не ваља, кад све ради о својој памети и никога другога неће ни за шт |
лаве и од Турака и од својих.{S} Па кад све то тако лепо промислиш, онда хајде да се разговорим |
оти својој.{S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богати двори и сјајни биоградс |
господске трпезе?...{S} Ја, гдје је сад све то.{S} Виђите домове наше, виђите хареме наше, загл |
кав такав начин живота.{S} Оставити сад све то, напустити породице, па тумарнути у Србију, где |
бзирете лево и десно да ли ће вам когод све то донети на пешкеш! — рече Карађорђе прекорно, а з |
ни било лако.{S} И ако је имао око себе све саме покорне слуге и послушнике своје, ипак он, чак |
и, и он ће већ умети да спреми и изведе све што треба.</p> <p>Најзад, додаће и то, како се овуд |
ска.{S} У опште, он је требао да поведе све балканске народе у заједнички бој, за заједничку сл |
ршим одмах, но Црни узме маха, онда оде све ово моје као да није никад ни било.{S} Но ја морам |
д је већа кривица — казна треба да буде све тежа.{S} А кад се неко казни чак смрћу — онда та ка |
отизма и тираније.</p> <p>Тако је Ђорђе све више и више падао у ватру и најпосле узвикну пун не |
и дух народни — продужавао је Карађорђе све живље и живље — и то је била за народ читава ратнич |
о га онда веже и бојем га нагна да каже све како је било по реду па се онда пусти у потеру за Ч |
елом свету!{S} Збиља, зар се то не може све лепо сакрити, па да никад никоме ни на ум не падне. |
наједаред сећао страшне промене, да је све прошло, да је све пропало — он је онда добијао дрхт |
"162" /> али никако не може бити, да је све тако како ви престављате.{S} Милош се удвара Турцим |
трашне промене, да је све прошло, да је све пропало — он је онда добијао дрхтавицу и с ужасом ј |
који ми иза леђа шапућу чак и то, да је све ово моје масло, и да сам ја оне несретнике опањкао |
е.{S} Он донесе поруку Карађорђу, да је све добро!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра стићи |
ужасом је питао:{S} Је ли истина да је све прошло?{S} Је ли истина да је све пропало?</p> <p>Т |
да је све прошло?{S} Је ли истина да је све пропало?</p> <p>Тако је било и тада.</p> <p>— Преко |
какво несрећно писмо?{S} Ја чујем да је све због њега цела та омраза међу вама.{S} Кад би му то |
ећ кад се једном скотрља глава, онда је све свршено.{S} Па <pb n="208" /> зар није боље уклонит |
се јавкала та мисао.{S} Доцније, она је све више расла.{S} Најзад, она се тихо сталожила у дуби |
гом дигне из постеље, па се сети шта је све синоћ доцне у ноћ планирао, наређивао и говорио.</p |
му зуцкати за побијене Турке.{S} Кад је све прошло на миру, књаз Милош разбере преко Врља, коли |
ожем да донесе тазе воде.</p> <p>Кад је све било спремљено, Петар полако откључа врата и опрезн |
же ноге у вис.</p> <p>— Тако!{S} Сад је све у реду — рече Гитарић и залупи врата на колиби.</p> |
нати! — мислио је Милош у себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити |
} Карађорђе упусти златан крст, који је све дотле чврсто држао, и оберучке се дочепа за дебелу |
ан, што но реч од главе до пете, али је све то покривала огромна, бела сукнена кабаница какву о |
о хајдук убије гдегод се ухвати, али је све то предупредио и на добро окренуо он, Милош.{S} И т |
боље знате, најо, али бога ми, мени је све нешто хладно око срца; све ми се слути да то неће б |
показале сузе на очима.{S} И ако им је све ово било и пре тога познато, нити су од Јоргаћа чул |
<pb n="47" /> овако љутит, Милош им је све порицао, тврдећи да су то душмани српски и да би на |
д! — викну он потресеним гласом.— Он је све своје прокоцкао!{S} Он нема куд више овамо!...</p> |
че нагло расти и ширити се.{S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо |
мрак од запаљене гужве сена постајао је све гушћи.{S} У томе сутону Никола задену пиштоље за по |
="118" /> Турака.{S} Износио је како је све ровито и неутврђено, и како би Турци управо и волел |
га прости!“ — Ето, то је једино, то је све што ја желим.{S} И једина милост, за коју још молим |
и заповест да се тамо кренемо.{S} То је све било по наредби рускога цара.{S} Од тога доба Ђорђе |
ме виде и за здравље упитају.{S} То је све што ја радим.{S} Али у страха су велике очи.{S} Ви |
едан хлеб и по котарчицу варива — то је све...{S} Сузе га загушише и старац покри лице рукама.< |
ите ме се и оставите ме на миру — то је све што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, госпо |
ромна, разјапљена крвава рана — и то је све због тих страшних и несретних кажњавања.{S} Казнећи |
а.{S} У толико му је сад милије, што је све свршено онако <pb n="119" /> како је њему по вољи, |
не паде.</p> <pb n="129" /> <p>Пошто је све како ваља угазио, он насу одозго још трула лишћа, н |
утице.{S} Но облак брзо мине, и опет је све ведро, јасно, преливено сунчаним зрацима и благом ж |
ло главно да Милоша умири, с тога му је све повлађивао и ако, у истини, није све онако мислио.< |
је седео неки Наум Охридац, који му је све тумачио.{S} У осталом, овде и није било много говор |
.{S} Везир је говорио благо, а Милош је све више омекшавао и попуштао.{S} Али је још дуго тврди |
је све повлађивао и ако, у истини, није све онако мислио.</p> <p>Док је Милош овако праскао, а |
једном сагласију. <hi>Противне партије све сам уничтожио</hi>.{S} Народ је у свему задовољан“. |
инцинат, то су у доба ослобођења чиниле све војводе наше.</p> <p>Велики ратници у борби и јунач |
ти једном вратиш у Србију, па би после све друго било лако, рече Симић.</p> <p>Карађорђе климн |
мирљива реч изазивала је код обе стране све љућу раздраженост и заваду.</p> <p>Гуркајући се так |
а рачуна о нама, то од прве до последње све је Вождова тековина и заслуга.{S} Његово јунаштво, |
лакше.{S} С гране на грану, он се пење све више и више, и већ је доспео до последњих горњих ог |
а је Милош паметан, па да помогне да се све ово ослободи, ту би онда било места за све.{S} На о |
сподара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ја се све бојим, да ће он Карађорђу главу појести.</p> <p>— М |
баш тако сам господар наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке.{S} А |
гула, налик на удаљену грмљаву, која се све више примиче.{S} Милош с премрлим срцем узе ослушки |
е рано и око разних болесника бавила се све до пред ноћ.{S} Тога дана у целом Београду, по свим |
у јутрењем сумраку и њена зврка чула се све слабије и слабије.</p> <p>Јелена је стајала непомич |
говарати.{S} Али шта да се ради, кад се све силом не може?{S} Добро је те нас се Турци и оволик |
по мало онај први лед међу њима сад се све више кравио.{S} Како се већ хватао сутон, Вујица по |
урчин посече.</p> <p>— Није!{S} Теби се све чини неверица.{S} Ти рачунаш како су радили други и |
ти да се састану и разговоре.{S} Док се све то удеси и Карађорђе ће имати времена да се састане |
је у млазевимо струјала.</p> <p>Док се све ово дешавало, Драгић је стојао иза кнеза Симе и гле |
икаши окретоше у тврђаву.</p> <p>Док се све ово дешавало, у близини губилишта стојао је један с |
а се поремети ово што је сад, јер им се све чини, да су раји много дали и попустили.</p> <p>Бил |
ако, да је Вујица утврдо мислио како се све ово ради и спрема са знањем царева.</p> <p>То је би |
га мучи што крије од других.{S} И то се све око мене врзе.“</p> <p>Таквом расположењу Карађорђе |
ли се ствар крити од њега или да му се све повери?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да се не од |
стране гледао пажљиво, а по глави му се све непрестано врзло:</p> <p>„Овај човек има нешто на д |
Међутим, прилике у Турској мутиле су се све више и више и хетерија је хитала да доврши своја сп |
то их је Петар већма утишавао они су се све већма распаљивали и свака његова помирљива реч изаз |
а; који су за собом водили сјајне свите све у суху злату и алему, да се са султанскијем барабар |
наћи пут, ти се врати.{S} Само спремите све што треба да не буде пометње и чекања кад ја дођем. |
>— Господару!{S} Уздам се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се су |
а предати у једну челичну руку, која ће све водити и свима заповедати.{S} Такога војсковођу тре |
рене, док се Турци још не надају, те ће све лакше поћи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
ако би га сад од блата градио и како ће све листом скочити, чим се Карађорђе појави.</p> <p>Даљ |
е сваки час могло десити што год што ће све пореметити.{S} Сам народ још од зимус био је нешто |
секиру, мало се раскорачи, измахну и из све снаге лупи Карађорђа ушником у груди...</p> <p>Ђорђ |
нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, но у тај мах долази |
писму пријатеља“, јер је оно од њега, и све је онако како се у писму говори.</p> <p>А у том пис |
ти, пусти, остави... и ја дигох руке, и све се сручи, и од читаве једне земље начини се страшна |
оћи бије и ломи о тврде камене обале, и све запенушено, у свирепој срџби, до небеса баца узбурк |
} Сад би ми већ одавно били у Тополи, и све би данас другчије било.{S} Али шта да чинимо!{S} До |
а стања и положаја и обојега пола.{S} И све се то сада тискало <pb n="83" /> и гурало да се при |
, по високим дрвљаницима и дрветима — и све се то отимало да види како ће турска сабља одсећи д |
Спремај момке као што сам ти рекао, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш се одмах кренути. |
кренула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све околне покрајине, остале би тада с мало турске војс |
а су оне главе и Молерова и владичина и све остале, пале у интересу отаџбине.{S} Али шта да рек |
ајући се да је сад сва брига збринута и све како ваља уређено, кад је само кнез Милош примио ту |
ће сутра стићи и сам господар Вујица и све ће бити добро.</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је т |
="201" /> пут је био изравнат унапред и све је ишло глатко.{S} После кратког објашњења пазар је |
е исто онако принесу на жртвеник себе и све своје, као што је решен и он — Ђорђе.{S} То га најв |
изгуби, мило зузукање пчела престаде и све занеми.</p> <pb n="286" /> <p>„Шта је ово?{S} Нов п |
они добри, а ми који смо остали овде и све издржали и очували душу овоме народу, ми сад неваља |
и и поверењу, и одмах ту спремљено је и све остало што треба да се положи заклетва.{S} Они да с |
ца ћемо изаћи пред онога што све види и све зна, и обојица ћемо тужити крвавога Милоша, јер ово |
ирити се.{S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, као оно к |
и су сви на броју.{S} Тај списак, као и све друге хартије, није био исписан обичним писменима, |
ља; самртни час примакао се; још мало и све ће бити свршено“ — севну Драгићу кроз главу.</p> <p |
ом трлу а ја ћу наредити што је нужно и све ће бити добро и срећно.{S} Буди безбрижан, одмори с |
ми се слути да то неће бити на добро и све се бојим да то нису навлаш тако удесили.</p> <p>Кар |
и раздирала.</p> <p>Била је мркла ноћ и све је било пусто у овом страшном ноћном урнебесу.{S} П |
шао у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све угледније војводе његове.</p> <p>Тежак је био раста |
Фанаре (Цариградско предграђе), па су и све више државне службе Грци заузимали.{S} Најзад, вели |
је њин план и према томе удешавали су и све остало.{S} С тога су и мене измамили из Србије да н |
никад не ваља казивати све што мислиш и све што знаш.{S} Као год што не ваља војник, који испуц |
.</p> <p>А они страшни и ужасни гласови све јаче и јаче одјекују и ломе се око њега, називајући |
<p>Чолак Анта је говорио да је у Србији све узаврело.{S} Народ је незадовољан овим стањем и гун |
же напред и зорно је гледао Наума, који све више залазаше у дољу и виде га, кад приђе потоку и |
и олакшање обремењеној души својој, али све што срета, дочекује <pb n="306" /> га прекором и кл |
.</p> <p>Добрњац прихвати.</p> <p>— Али све је то било и прошло.{S} Ти си отишао и и повратка т |
вар постојала озбиљнија, Руси су бивали све строжији.{S} Сад је већ било дошло дотле да су емиг |
једине спахилуке и мало по мало хватали све дубљи корен у Влашкој и Молдавији.</p> <p>Грчке кол |
и за шта криви, и који су јадни учинили све што им је било у снази — да спасу земљу...</p> <p>— |
ти снези, <pb n="70" /> ни те буре, ни све те и велике и многоструке промене, које за собом но |
рижљиво је избегавао сваки сукоб и чини све што може, да се с Турцима на леп и споразуман начин |
ој положај, Милош би био кадар да учини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам јави и позове га, да |
рим што ме сад беде!{S} Али знаду и они све то, али они неће сад да знаду то.{S} Згодније им је |
ва одсудна и успешна прва корака зависи све... апсолутно све!...</p> <p>Услед тога суморна и на |
ене је амо пратио господар Вујица да ти све то јавим.</p> <p>— Па шта вели господар Вујица? — п |
лош је научио да никад не ваља казивати све што мислиш и све што знаш.{S} Као год што не ваља в |
а тако мала да не би могла обојици дати све што вам треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овд |
уге прилике, ја бих имао коме испричати све ово.{S} Али данас су времена тешка и опасна, човек |
33_N4" />, мој попо, пређи сад у памети све оне големе муке и тегобе наше, што се од тога доба |
лобођења и громовитим гласом поздравити све балканске народе, да се братски искупе под заставу |
то толико:</p> <p>— Сад ћу ја наредити све што треба; очекни ти — па оде.</p> <p>Анта је чекао |
нађеш кога писменог, који ће побележити све ово.{S} Бар толико да нас свет и у гробу невине не |
суди и заповеда!{S} Ако ће Милош вршити све што београдски везир заиште, онда у чему је он бољи |
је већ било дошло дотле да су емигранти све своје покрете морали вршити у највећој тајности.</p |
у Русији.{S} Овдашње власти могу омести све и покварити целу ствар.{S} Ако одавде срећно одемо, |
ла све је бесилнија, а Турству су скути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Ју |
сиротан, богато је срце и може се наћи све што затреба добрим људима — рече старац усрдно, уво |
ађе и потапка га одозго ногама, ситнећи све стопу уз стопу.{S} Кад стаде онде, где је од прилик |
азвалину.</p> <p>У тој страховитој ноћи све живо давно је утекло и сакрило се у сигурна боравиш |
блиској и далекој околини, обигравајући све друмове и раскрснице и заустављајући свака путничка |
ушију па около преко потиока, хватајући све ивицом, докле му је коса била подбријана.{S} Тако у |
сам, не питајући никог другог, кријући све то од других: — Сам да га тужим, сам да му судим, с |
сла, но да му бар искрешем једном у очи све оно што ми се накупило на души за ово 5—6 година лу |
ноћи, која је претила да до зоре поруши све с чиме се сукоби.</p> <p>Па опет зато кроз ову урне |
м те, послушај и ти коју њину!{S} Немој све на своју руку.{S} Нека је и најпаметнији један чове |
врта је година од онога земана.{S} Знам све, као да на прсте бројим, шта се десило од тога доба |
ним борама његовим,</p> <p>— Ја не умем све по реду да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми |
затворен Цукић.</p> <p>— Да ли да будим све момке? — упита Петар.</p> <p>— Што ће ти?{S} Само д |
речкам с најом, те од тога доба баталим све.{S} Сад има три, четири па и пет година, како нисам |
у.</p> <p>И Карађорђе узе бројати редом све оне косе и шумовите брдске главице, што су на далек |
ји имао мала и добра свога, то је махом све морало остати.{S} Људи су се спасавали махом голе д |
у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, ама он <pb |
ривите Милоша за одсечене главе, кад он све ради по везировој заповести — рече човек хватајући |
та!{S} Питао сам га, поручивао му, и он све некако врдака и на то не одговара; све одгађа и вел |
И што већа опасност, он је обично бивао све набуситији и краћи у разговору.{S} Сад је било све |
у, па би онда изашло, да је Милош казао све што зна и намерава, а Ђорђе паметно купио од њега с |
ад говорено.{S} Досад је Милош напрезао све силе да удаљи Карађорђа што даље од Србије.{S} А гл |
лиже и ближе.</p> <p>Призор је постајао све страшнији и ужаснији.{S} Она црна тмуша као да је г |
о сад се мало по мало кравио и постајао све топлији.{S} А предмет разговора био је увек исти, с |
о Карађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта умео казати, он нагло изађе из оџакл |
е гледао у онај урнебес што се примицао све ближе и ближе.</p> <p>Призор је постајао све страшн |
ито је до сад Павле без поговора слушао све заповести његове, а сад баш он као да се нешто пред |
ша, који је служио као тумач, није смео све ово овако ни преводити везиру.{S} Рече му само нешт |
ног по једног, Милош је већ био уклонио све главније супарнике, који су му до сад могли сметати |
нтије да има сто глава, па не би платио све што га је којекаквих несрећа он починио.{S} У остал |
реч Турчина; он му је обећао и зајемчио све што је хтео.{S} Наравно, да би везир одржао своја о |
, то је страх Милошев.</p> <p>— Али ако све то не помогне?</p> <p>— Онда ћемо убити Милоша!{S} |
горега и то имати.</p> <p>Пошто је тако све било спремљено и отправљено, Милош похита да одмах |
е свакојаких мисли.{S} Тако се путовало све даље и даље.</p> <p>Жарки летњи дан био је на измак |
докле она год доспе, свега је нестајало све се у њој губило.</p> <p>Сад се зачу и страховито шу |
вап; уби мене првога њима, па ти остало све просто!...{S} На ту јуначку веру ево ти мога оружја |
а своју душу.{S} Но њему је најзад било све једно.</p> <p>Попуштања је било с обадве стране, па |
ији и краћи у разговору.{S} Сад је било све другчије; видело се да му је ово најтежи тренутак у |
као гуја присојкиња.</p> <p>Сад је било све у реду и готово, џелат је очекивао само да му се да |
скинуо тежак камен.{S} Али то није било све што је притискивало душу његову.{S} Мало после он о |
ачило:</p> <p>„Светли пашо!{S} Ми знамо све твоје врлине и високо ценимо твоје одличне способно |
грну жеравицу на огњишту и сасу их тамо све.</p> <p>Пошто се вечера тако довршила, Вујица изађе |
да се с њим разговорим.{S} А после ћемо све ласно.{S} А неће ни теби бити криво.</p> <p>И ако с |
ужила као трпеза.{S} Вујица је ужурбано све ово спремао, а Карађорђе га је са стране гледао паж |
арић.{S} Сад смо готови, сад је свршено све.{S} Бар ћеш знати, кад те је побратим ракијом почас |
е био пламенит и киван, али се поступно све више блажио и смекшавао.{S} Најзад, у њему засија н |
шна прва корака зависи све... апсолутно све!...</p> <p>Услед тога суморна и натуштена душа Кара |
4 истинске, големе и опасне буне, да то све није утулио и прегазио Коџа Милош.{S} За садашњи ра |
и с Турцима.{S} Они су увек хтели да то све иде преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту нас пон |
или мучко убиство?...{S} И зашто ја то све кријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} Од света, од |
ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не смета пакосницима, да мене окривљују.{S} И кад ј |
о да ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, како то Анти причају људи што дођу из |
о.{S} Обојица ћемо изаћи пред онога што све види и све зна, и обојица ћемо тужити крвавога Мило |
су толики дивни јунаци наши?...{S} Зар све то нестало, пропало, изгубило се, изгинуло и опет о |
ћеш паметнији изгледати ти, па је опет све у твоју вајду — рече Петар заједљиво.</p> <p>Карађо |
е брзо изгуби у глухој ноћи, па је опет све немо и мукло.</p> <p>Док се ово дешавало у колиби, |
и, ври и пресипа се, док сутра дан опет све не умукне и опет не овлада мртвило.</p> <p>Али ти д |
је како најбоље хоћеш, а полумесец опет све ниже и ниже обара рогове, турска сила све је бесилн |
болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> <p>Старцу су т |
а, још није био свршен, али је било већ све спремљено и мисао је потпуно сазрела, да се Карађор |
атио натраг у Србију, и ако је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жива на колац набил |
омовину.{S} Он је удахнуо дух слободе у све балканске народе; он ће бити најдостојнији да то ве |
отово сва места у Србији и знао у главу све угледније људе у сваком крају.{S} Премда се за чети |
браца Ђорђе је тако жудан Србије, да му све сад изгледа лако, само да се још једанпут дочепа ње |
ли нисам се смео ни њему поверити да му све кажем, но сам тражио, онако као поиздаље, да разабе |
иметио:</p> <p>— Чиниш 'волико, ниси му све рекао.{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ја поручу |
ико, ниси му све рекао.{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ја поручујем, да се после начисто ви |
Он извуче један табак и прозва по њему све присутне, да се увери да ли су сви на броју.{S} Тај |
ев тако, Милош је редом испричао везиру све најглавније о Карађорђу, нарочито је ударио <pb n=" |
брали победничке лаврове, остављали су све што су звали својим, па с породицама својим одлазил |
{S} Њини пријатељи у Београду чинили су све да их спасу, али су сви покушаји остали без успеха. |
чили и стало их је крвава зноја, док су све те појединости утврдили и уговорили.</p> <p>Најтеже |
се разбере и јасно да схвати шта се ту све десило.{S} Видео је само некакав ужас од кога му се |
, онда батали, не дирај ништа!{S} Ја ћу све свршити сам са мојим Николом.</p> <p>Никола Шатрић |
ахата.{S} Ту је Милош разложио Лисовићу све потанко шта му и <pb n="269" /> како му ваља чинити |
је али није могао“.{S} Ето, зато чинићу све што могу, да дођем до успеха!</p> <p>— Било је доба |
аљени челик гипком телу, па онда на мах све престаде, све умуче, све изумре и у великој кави на |
родним пословима, ако је код њега одмах све на друму што и на уму.</p> <p>Свикнут да тако мисли |
сумњају о спреми за нову буну, па да их све од реда исеку, побију и поробе.{S} Том кострешењу т |
у расуле по његовом крилу и сабираше их све у леву шаку; затим се прекрсти, пољуби оне мрве, ра |
а одсечно, али по његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свршено.</p> <p>П |
но да се исповедиш духовнику и да кажеш све што си кад згрешио — би ли богати испричао шта си р |
е одгађа и вели: „кад дођем тамо знаћеш све!“ Изговара се како су то ствари крупне, те се по др |
редао.{S} Него, куме Вујица, да совршиш све исправно каконо ти се овде строго и најстрожије пре |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Све је то било у тренутку.{S} У први мах нико није знао |
о овде — чује се сито како лупа!</p> <p>Све ово девојче изговори у лету, у трку, док удариш дла |
једно парче његова крвава срца!</p> <p>Све је то набрајала тужна песма, узимајући последње збо |
мирен, забринут и нешто очекује.</p> <p>Све ово не може да се сакрије од Турака, они брзо сазна |
црнпурасте источњачке лепотице.</p> <p>Све очи упрте су у дивну играчицу; сем ње нико ништа не |
ред ни ја да га изазивам силом.</p> <p>Све се ово десило 28. јуна 1817. године у очи Петровдан |
рове писмене наредбе за убиство.</p> <p>Све то прелетило је сад, у један мах, Марашлији кроз гл |
твар под своје окриље и заштиту.</p> <p>Све те прилике чиниле су, те су српски емигранти били к |
У таквим тренутцима, Милошу се чинило: „Све је узалудно, ја на њега не могу дићи руку.{S} И баш |
небо и земљу, јер докле она год доспе, свега је нестајало све се у њој губило.</p> <p>Сад се з |
Знаду, али овде ти их сад и нема много, свега нас тројица.{S} Да смо сви бар, па онако заједнич |
ни махањем одговорише да хоће.</p> <p>— Свега их је двојица, мислим биће доста да узмем средњи |
ом разговору...{S} И Јела се сад сећала свега тога, живо, јасно, неодољиво.{S} На трепавицама ј |
ки један уз другога, а код нас свега на свега истакло се десетак угледнијих људи и првака народ |
им актихристом Наполеоном, па после, од свега тога не би ништа.{S} Доцније они одоше, одоше чак |
ешто се сад требало решити, пошто је од свега најгоре било остајати и даље у неизвесности.</p> |
усти Карађорђа да умакне.</p> <p>Али од свега тога сад није могло бити ни једно и Вујица је има |
нигде и никоме нећеш ни једне казати од свега што ти ја сад овде поверим...{S} Заклињеш ли се?. |
ропало, изгубило се, изгинуло и опет од свега тога да нема ништа; и опет да јадна Србија буде с |
, јер док их једни сматрају као оличење свега што је зло и неваљало у природи људској, други гл |
е дао то право?{S} Чудно питање.{S} Пре свега то и није никакво право, то је дужност.{S} А друг |
е права благодет за човечанство.{S} Пре свега она ради веома брзо, и за један сахат може одруби |
мала највећи значај и углед.</p> <p>Пре свега, свима је још било живо у памети, да је то земља, |
и лукави је Турчин планирао, како би из свега тога он опет извукао што веће користи за се.</p> |
лавом, за именом, за влашћу.{S} Сад сам свега сит; све ми је дотужало; једино што би желео: — б |
пријатељски један уз другога, а код нас свега на свега истакло се десетак угледнијих људи и прв |
авио да се лакше иселе из Чачка.</p> <p>Свега тога сећао се сада Милош, и пребацивао је себи, ш |
зреке свесно, с планом и после чистих и сведених рачуна са својом савешћу.</p> <milestone unit= |
ти покажем крваве руке твоје и да будем сведок против тебе.</p> <p>Збиља, Милош се тек тада сет |
и, и ти њини разговори никад нису имали сведока.{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; што он закоп |
грли и пољуби и додаде:</p> <p>— Других сведока нема, али пред Богом те признајем и примам од с |
ретар.</p> <p>Пред Ипсилантом стајао је свежањ хартија.{S} Он извуче један табак и прозва по ње |
, они ће наћи место нас само две гомиле свеже мокре земље, а наша хладна мртва тела никада се в |
арка летња дана бејаше се спустило тихо свеже вече.{S} Сви предмети изгледали су као да се одма |
од дневне препеке, сад се искупљају на свежем вечерњем зраку и од њина весела цвркута ври цела |
већ је прнуо и весело летуши даље кроз свежи зрак, измањујући радосно својим шареним <pb n="14 |
глава и изаћи ћу мало да се проходам по свежој ноћи.{S} Ако залутам кудгод подаље, могу свратит |
д, стасит Турчин, држећи у руци некакав свезак хартије.{S} Прво се окрете истоку и направи дубо |
шта сам без друштва и народа.{S} Бог је свемогућан, па, Боже прости, без људи, народа, ни бог н |
збацано и нагомилано, као да га је нека свемоћна рука у нереду просипала лево и десно, а у мрач |
.{S} Његова реч била је тада пресудна и свемоћна.{S} То се знало и по сељачким колебама на Балк |
овори свршавали су се надом: ваљда ће и свемоћни руски цар на њих једном погледати својим благи |
S} И ако се ова прилика упусти, онда је свему крај; онда бог да прости сва надања наша.{S} Усам |
отеците одмах својим кућама и чините се свему невешти.{S} По селима су ваши људи; неће вас изда |
те намере везирове.</p> <p>У мислима о свему томе, Милош се врати у свој конак већ доцно у ноћ |
.</p> <pb n="237" /> <p>Разговарајући о свему томе, Симић и Крага плакали су и вајкали се за жа |
/p> <p>„...{S}Најбоље је да не мислим о свему томе.{S} Да оставим, па кад настану те прилике он |
ти сваки који хоће да уђе у кућу.{S} По свему је изгледало да је ту пао на конак некакав важан |
Па ипак сви ови људи, тако разнолики по свему, с једнаким интересом и примамом жуде да виде, ка |
е све сам уничтожио</hi>.{S} Народ је у свему задовољан“.<ref target="#SRP18933_N5" /></p> <p>У |
а је ту упутио, поручив Драгићу да му у свему буде на руци.</p> <pb n="277" /> <p>Сутра дан Дра |
ко обучен, на миндерлук, али тек што би свео очи, из сна су га трзала страшна привиђења и магло |
зар задана реч према Милошу?{S} Зар да сверујеш веру у корист онога проклетника? — цикну стара |
ређи појединци врше прописе ове изреке свесно, с планом и после чистих и сведених рачуна са св |
полако расла и сазревала велика мисао о свесрпском ослобођењу.</p> <p>И Карађорђе узе бројати р |
сећао како му од тога љутога бола мркне свест и како почиње падати у несвест и таму!...</p> <p> |
ју.{S} По томе штогод они поруче отуда, свет сматра као да је порука од рускога двора и за то ј |
ко у последње време, услед ових смутња, свет је био узаврео у читавих шест нахија и мало је фал |
езиром, али опет напомену како је свет, свет.{S} Прости људи лако се дају завести вештим обећањ |
</p> <p>Драгић је ово изговорио гласно; свет се бејаше утишао и његове речи на далеко се чуше.< |
рајевима и има туда доста пријатеља.{S} Свет је, истина, преплашен и нико не сме јавно да се за |
чна живост.{S} По сокацима, по авлијама свет је врио.{S} На више места гореле су пред кућом вел |
шире по народу горње гласове, јер њима свет као домаћим више верује, и лакше се за њима поводи |
у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов свет, чије руке неће бити крваве, и на чијој се одећи н |
штогод скривио.{S} Ето видиш, како сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бивало п |
ије, и са наших огњишта отера нас у туђ свет, да се пребијамо од немила до недрага.{S} Зар смо |
ме с везиром, али опет напомену како је свет, свет.{S} Прости људи лако се дају завести вештим |
сами већају, шта им ваља чинити, да се свет мало смири од оних подбадања, што једнако долазе и |
жем да се нисам грабио за власт, јер ће свет видети како добровољно уступам другоме оно што ми |
убијена праоца.</p> <p>...{S}И тај нови свет почеће да живи новим животом и радоваће се младост |
аршију.{S} На лепом летњем вечеру многи свет седео је пред ониским дућанима; деца су се у гомил |
ја сам и кабулим, која вајда, кад други свет не кабули.</p> <p>Милош се намршти: — Ја не питам |
травицу, да још мало погледам овај бели свет! — рече Цукић момцима, који га скидоше с коња.</p> |
оге.{S} Чим се старац помоли, сакупљени свет поздрави га с пуно дирљиве поште.{S} Сви су га поз |
ларме и узбуне, која би могла узрујати свет?...</p> <p>Дуго су се мучили и стало их је крвава |
ан једини грдобни мрачни талас, плавећи свет грозовитом тмином и потресајући земљу из најдубљих |
ја загуди из Београда топовима.{S} Овај свет, што још једнако куне Карађорђа, онако престрављен |
деце, која тек почињу сазнавати за овај свет, богаташа, који не знају броја своме благу и сирот |
ећем месту, у које се и стицао сав овај свет што врви широким равним друмом.</p> <p>Но близина |
а.{S} Па зар с том мишљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И ја то д |
д света, од људи!{S} Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ј |
ја нисам строго забрањивао, њих би сам свет побио, не би их ни пустио да оду живи везиру.{S} П |
</p> <p>Милош се намршти: — Ја не питам свет но тебе — рече он брзо и прилично осорно.</p> <p>М |
ко слага!</p> <p>— Којекуде, баш поган свет!{S} Само седи па измишља!{S} Куд им сад то паде на |
ких, којима се, кроз хиљаде година, цео свет диви!</p> <p>Ето, зато ја верујем у васкрс балканс |
род прохуји нека усталасалост, која цео свет усплахири, те се на свакоме може познати да је неш |
, разгласиће се, чуће се и разумеће цео свет, да је он намерно домамио човека и спремио му засе |
доше, одоше чак у Париз, ослободише цео свет, само се јадних Срба нико не сети.{S} Узалуд прота |
38" /> толике угледне људе и престравио свет.{S} Сад се није вајде вајкати, што би овако и што |
или доцније прокљувити.</p> <p>Но и ако свет тако махом узима ту ствар, он, Милош, <pb n="106" |
обележити све ово.{S} Бар толико да нас свет и у гробу невине не проклиње.</p> <p>После ових ре |
{S} А тако прима ту ствар не само прост свет, но и људи озбиљнији то прихватају; све рачунају н |
а Турцима завадили, па га напустили и у свет утекли.{S} С тога само за њима нити би ко пошао, н |
, упалио је са четири стране и утекао у свет...{S} У мојим очима то је крвопија, душманин, пога |
ad>IV</head> <head>СЕЧА ГЛАВА</head> <p>Свет се у свачему усавршава, па и у томе како ће лакше |
олугласно:</p> <p>— „Слатка моја мајко, света земљо моја је си ли ми опростила?“...</p> <p>Ово |
аке наде и уздања.{S} Не, то су сад два света, и то два света који се више чак и не разуму.</p> |
а.{S} Не, то су сад два света, и то два света који се више чак и не разуму.</p> <p>Да, Карађорђ |
извршујем, и то тајно, кришом од целога света!{S} Је ли то онда суђење или мучко убиство?...{S} |
и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радовала, да видим овај измучени народ да једном |
га ваља на срцу носити, док угледа бела света.{S} А колико тек мука и неге после треба док се о |
мен, а једнога дана дођоше људи из бела света, <pb n="207" /> привикаше пусти, пусти, остави... |
ћу, вазда је била пуна гостију и страна света.{S} Војвода руднички постао је полако кнез српски |
ахтевају да Карађорђа једном нестане са света, и лукави је Турчин планирао, како би из свега то |
ријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} Од света, од људи!{S} Та то значи да тај свет и ти људи не |
Ово сигурно звони на вечерње, сутра је света недеља.{S} Крпара скиде капу, па се и сам прекрст |
а 1817. год. Још од ранога јутра гомиле света врвиле су тесним улицама с Дорћола и Зерека, са С |
Све околне куће биле су пуне, начичкане света, по прозорима, по капијама, по крововима и димњац |
о пусто поље наједаред оживи, напуни се света и бурне хуке и вреве, те по читав дан изгледа као |
о дивну богомољу, намамио у њу што више света, па је онда обесветио, пљунуо на олтар, па закључ |
{S} Разбирате шта ли би хтели цареви из света, а не знате шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да буде |
прнеш у небеске висине, да одеш на крај света, она ће те стићи и наћи...{S} Тешко теби!...{S} С |
> <p>„Шта је ово?{S} Нов потоп или смак света, иза кога долази царство мрака и тмине“ — мисли Ђ |
ноћи, када ти се чини да је настао смак света, да су се удружили и узбунили сви елементи природ |
положај друкчији.{S} Док је Грчка преко света од Русије, Влашка и Молдавија <pb n="168" /> упра |
врлетним планинама, које су некада биле свете горе, пуне опеваних и прослављених богова и божиц |
ја све на режњеве исећи.</p> <p>— Јао, Свети Аранђеле, зар си нам на данашњи благ дан ово доне |
>Вујица слеже раменима.</p> <p>— Бог га свети знао!{S} Али, шта мислити?{S} Па ја <pb n="256" / |
ткује језик само, а памет је отишла бог свети му знаде куда.</p> <p>Тако смо остали скоро до зо |
>— Јело, жено моја!{S} Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва је пр |
бију од Турака.{S} Па како тај велики и свети посао нико не може повести тако успешно и срећно |
S} Нико се не усуђиваше да прекине овај свети бол једнога родољубивога срца.</p> <p>Јоргаћ је з |
воја; и на то ти се кунем живим Богом и светим Јованом и <pb n="268" /> кумством нашим, те да з |
два реда јаничара опасивала осуђенике, светина се опет зато утискивала са свију страна и спров |
ад осуђеници изађоше из тврђаве напоље, светина нагрну са свију страна да их види и ваздух се н |
копита.{S} Али и то је мало помогло.{S} Светина се за тренутак разгрне и уклони, али одмах зати |
нешто зато, па ја све велим, биће да то светина нагађа, а у истини да је било сасвим другачије. |
аса ту негде у близини тврђаве.</p> <p>„Светина, гомила, гунгула — то се јамачно нас ради скупљ |
дуго била изложена на углед цариградске светине.{S} Под њом је писало:</p> <p>„Глава чувеног ха |
истицане на углед фанатичке цариградске светине.</p> <p>Та је судбина чекала сад и три бујне гл |
ају пут, кроз сабијене редове радознале светине.{S} Њини плахи коњи на махове су се срдили и та |
е.{S} Ваљало је уклонити огромну гомилу светине, што се беше накупила пред градском капијом.</p |
ешање.{S} Некакав човек прогура се кроз светину и искочи на губилиште.{S} Он никог не упита, ни |
и поруке, Ђорђе упадне у народ, узбуни светину и окружи се многобројним оружаним гомилама, ко |
шање без поговора; његова реч мора бити светиња и заповест, и он у напред каже, да ће својом ро |
Новопазарском округу још и пре тога) и светио се Турцима гдегод му падну шака.</p> <p>Био је л |
лаховито.</p> <p>— И ти сад хоћеш да се светиш?{S} Благо Србији, ала ће пропевати, кад њени прв |
ш на то одговори доста опоро, како су у светла везира велике очи, па му се само тако чини, а не |
а, а овде онде, на далеком обзорју сену светлаци, знак да негде у даљини има буре, која се можд |
изгледала страшна.{S} Очи разрогачене, светле, влажне, још живе очи; бих рекао и бих се заклео |
!{S} Где овде, у Београду?</p> <p>— Не, светли везире, већ у смедеревској нахији.{S} Отуда је о |
дана слугу свога, то га има сад у мени, светли везире, и ја се могу само радовати, што имам нов |
зговор се отпоче.</p> <p>— Важне вести, светли везире.{S} Карађорђе је овде. — рече Милош.</p> |
има, богдице, откуд, народ би радо дао, светли везире, само да се откупи од овога хајдука.{S} А |
кне:</p> <p>„Па ако је до новаца стало, светли везире, народ ће то платити“.</p> <p>Али Милош с |
Милош понови гласније: — Али ја рекох, светли везире, да народ нема откуд; платио би, али нема |
без знања царева амо врати.{S} Али сада светли везир другачије мисли, воља је његова, може је м |
ар, ја ћу онако слушати.{S} Мало час је светли везир рекао да с Ђорђем треба поступати као с ха |
ља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир — рече Србин и пође.</p> <p>— Како море, к |
ојећи, Драгић се бејаше загледао у онај светли зрачак, што је тако чудно трептао у мрачној тамн |
не смем, док ми не би изреком заповедио светли везир.</p> <p>Марашлија је прилично познавао Мил |
свилен гајтан, што је значило:</p> <p>„Светли пашо!{S} Ми знамо све твоје врлине и високо цени |
срећу српску, ја који сам видео лепше и светлије дане; ја који сам некада тврдо веровао у васкр |
равим!...</p> <p>У Карађорђевим упалим, светлим очима заблисташе сузе.{S} Он окрете главу на ст |
и обмане, и која корача само широким и светлим путовима части и славе.</p> <p>Па ипак се помиш |
пски ратници могли мирно отпасати своје светло оружје и своје крваво ратничко руво, заменити ск |
оји црн облак, који за тренутак заклони светло сунце и тада на мах земљу застре немио сумрак, п |
S} Ако је он махнит, немој ти прљати то светло оружје, на коме се досад блистала само дика и сл |
и вазда ће бити готов да, по заповести светлог цара, крене на Турке.</p> <p>У то доба Карађорђ |
ашлијин.</p> <p>— Воља је и заповест је светлога падишаха — да је вазда победоносан — да у њего |
клони и прозбори:</p> <p>— Голема хвала светлом везиру на великој части и големом поверењу, кој |
, ја те опомињем да останеш веран нашем светлом падишаху и да одржиш мир у народу.{S} Ако немаш |
ратима и с питањем: — Је ли дома његова светлост? — наже уза степенице, прескачући лако као див |
н у самом камену и нема нигде отвора за светлост.</p> <p>— Знаду ли други кнезови да су ова дво |
ругу на пиштољу.</p> <p>Слаба и немирна светлост од лучи једва је разгонила густи мрак у оџакли |
ава гронтуљица жижака расипала је благу светлост по раскошној, источњачки сјајно украшеној двор |
би расипала жуту, прљаву али доста јаку светлост.</p> <p>Било је тек два сата ноћи, кад Милош у |
ично влада глуха, мркла ноћ, без јава и светлости.{S} До тога доба људи поспе, ватре се погасе, |
није затвори хан.</p> <p>Још неко време светлуцао је огањ у хану и овда, онда чуо се испрекидан |
одабраније синове Јеладе, спремне да за свето дело слободе исто онако принесу на жртвеник себе |
е духа слободе и духа буне и устанка за свето дело грчкога народнога ослобођења.</p> <p>Кнежеви |
уке у крв, па што да бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је као брат, као и рођени отац — али и ро |
рас...{S} Мени је поверено ово велико и свето дело, и ја га морам извршити.{S} Чекати немам ког |
могао боговати, нити би имао ко славити свето име његово!</p> <pb n="97" /> <p>Кнегиња је још г |
пустио да цело једно тако велико и тако свето дело падне као жртва једне мрачне гомиле ненасити |
S} Наша је ствар праведна, наше је дело свето, бог је с нама, и ми ћемо победити — узвикну Кара |
!</p> <p>О боже!{S} О велики створитељу светова и покољења!{S} Каква мора бити тајанствена и не |
о што се почну заједнички онако у скупу световати, кнез је желео да се на само разговара с неки |
је он пореклом доиста Србин, али у овој светој борби, он неће знати за уске народносне међе и у |
нас зове бојаги на договор, да би пред светом изгледало као да и нас остале кнезове по штогод |
м видом нашим, и да Бог да слепи и неми светом ходили, ако те не смакнемо пре, но што на њиним |
бих да умирем као најсрећнији човек на свету.</p> <p>Карађорђе је на махове застајао у говору, |
ка збиља, која свакоме улива поуздање и свету веру у победу праведне ствари, коју ће он заступа |
па да не мора ни један лутати по туђем свету, да не мора један лити горке сузе у леденој туђин |
м расудити, како је њему јадном у туђем свету, и како је горак хлебац, који се из туђе руке оче |
га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још једино живи од милости једне старе жене, |
ити...{S} За обојицу нема места на овом свету; један мора да се уклони — један мора да мре!...{ |
истине црни Циганин!{S} Што да у другом свету, и код других народа може бити пуна земља и кнеже |
најпосле, зар се то мора казивати целом свету!{S} Збиља, зар се то не може све лепо сакрити, па |
понос Француске и славан човек у целом свету...“</p> <p>„...{S}А најпосле, зар се то мора кази |
тства ове сиротиње које ће те и на оном свету стићи, несретниче мој; — рече Милош ледено и кивн |
људи и убијам!{S} Њима, тим људима, том свету, народу је он опасан, с тога ја и дижем руку на њ |
и господари!{S} Штета, што нема негде у свету какве царевине без газде, па да се ту сви понамеш |
ико милосрдна да изусти ону велику, ону свету реч, за којом он гине, коју годинама тражи, за ко |
ђе се упути кући, у којој је већ горела свећа и закуца на затворена врата.{S} Из куће испаде ом |
Кажу нам, да си на сред улице пала као свећа.</p> <p>Баба Јана, била је позната у целом Београ |
иђе маленој клупици, на којој је стојао свећњак с лојаном свећом, и обриса је.{S} Изгледало је |
и, на којој је стојао свећњак с лојаном свећом, и обриса је.{S} Изгледало је као да би хтела не |
им, што лупаш толико као луд, кад видиш свећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада глув да толико груваш |
Карађорђе још има пријатеља који га као свеца обожавају.{S} Они ће проклињати убилца; они ће ја |
ди као да беше овладала некаква побожна свечана тишина.{S} Али ко би боље ослушнуо, чуо би како |
ри цела околина.</p> <p>Баш у ово тихо, свечано вечерње доба, на банатској страни указа се црна |
и тако у недоба, и заповеди одмах да га свечано приме, са свима <hi>парадама</hi> обичним за та |
бачена у крај.{S} Застава, Карађорђево свечано војводско одело, његова одличја, нешто новца и |
Дан се свршава, а ноћ настаје, и у овом свечаном тренутку, у целој природи као да беше овладала |
у овоме погубљењу.{S} Сви су они били у свечаном руху, с равнодушним изразом на лицу, као да пр |
такве природе, који мало мари за крваве свечаности и пировања, зачињена људском крвљу.{S} Он је |
лед на губилиште, заповедник ове крваве свечаности даде знак руком да се посао отпочне.</p> <p> |
зеленом лугу и оде далеко, далеко кроз свечану јутарњу тишину.</p> <p>Док је славуј певао, кос |
и својих најплеменитији сок под сунцем, свештени напитак човечанства — млеко мајчино, да њиме з |
научио шта је љубав и како се први пут свештени огањ љубавне милоште разбуктао у срцу његовом; |
е Русије, на чији је позив била устала, сви ударци још моћне Турске били су на њу прикупљени, и |
худу судбину.{S} Сви су га заборавили, сви су га напустили, његова најближа родбина бежи од ње |
во и господство.{S} Пакосни завидљивци, сви би хтели да буду књажеви и господари!{S} Штета, што |
добар везир, добри ђаури, добри Турци, сви смо ми добри, све је како најбоље хоћеш, а полумесе |
> <p>Чим су чули за Карађорђев долазак, сви су похитали Чолак Антиној кући, и осниска собица Ан |
{S} Послушај нас, капетане, кад те ево, сви овако зборски молимо.</p> <p>Драгић скочи с пања ка |
в буљук Турака, њих двајестак на броју, сви на добрим коњима, а до зуба наоружани.{S} Мирно сел |
ио вратио из Петрограда, <pb n="238" /> сви су жудно распитивали шта се тамо мисли, и да ли има |
изгледа и мрка закрвављена погледа.{S} Сви добро одевени и добро наоружани, те се на први погл |
е гомилу и отворише пут осуђеницима.{S} Сви погледи били су управљени на једну пољаницу, која ј |
прво своје <hi>рођене</hi> интересе.{S} Сви они траже да их Србија помогне, али не у свом, но у |
ет поздрави га с пуно дирљиве поште.{S} Сви су га познавали.{S} То је био кишињевски генерал гу |
бејаше се спустило тихо свеже вече.{S} Сви предмети изгледали су као да се одмарају и одишу у |
ње у које су сад сви од реда запали.{S} Сви ти разговори свршавали су се надом: ваљда ће и свем |
ам никаквога да што на страну тегли.{S} Сви су са мном у једном сагласију. <hi>Противне партије |
во Марашлија је био голем раскошник.{S} Сви огромни приходи београдског пашалука нису стизали д |
купе, висе још о Карађорђевом пикљу.{S} Сви они глоцкају још његову тековину!{S} Да није било њ |
љуто се жалио на своју худу судбину.{S} Сви су га заборавили, сви су га напустили, његова најбл |
ђени да присуствују овоме погубљењу.{S} Сви су они били у свечаном руху, с равнодушним изразом |
такнут да стане на чело тога покрета, а сви балкански родољуби и мање војводе били су готови да |
за тај случај нађе у земљи приправан, а сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се н |
ради, нико га не би смео узети; од њега сви бегају као од чуме.{S} Нико га не би смео примити у |
сад врло узбуђен.</p> <p>Али видећи, да сви скупљени говоре онако, како је њему најмилије, Мило |
је ово изговорио кивно, јетко тако, да сви присутни обратише пажњу на њега.</p> <p>— Ама што ј |
говоре.</p> <pb n="265" /> <p>Видећи да сви нагињу за оштре мере, Милош се чисто вајкао:</p> <p |
n="96" /> да понуде своје савете; онда сви они имају своја преча домаћа посла, и сваки гледа д |
т отимао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви позивају, па чак и кума Милош, не може га нико ни в |
Ако бог да те пође добро, за месец дана сви ће ови дојурити тамо и биће ми поуздани помоћници к |
изаберу најдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да поскачу.</p> <p>Паштрмцу је било главно д |
ој земљи!{S} Зар је мени било ласно кад сви утекоше, а ја остадох овде скоро сам да горим на ст |
јкали се за жалосно стање у које су сад сви од реда запали.{S} Сви ти разговори свршавали су се |
о се чега прихватио.{S} За Србијом жуде сви, али немају начина да се врате, и тако чекају.</p> |
ише је од тридесет година само, како је сви знају под именом <hi>баба Јане</hi>.{S} А колико је |
стеку оваке прилике какве су сад, да се сви балкански народи сложе на једно опште заједничко де |
а то чинио невешт, пуштајући људе да се сви изговоре.</p> <pb n="265" /> <p>Видећи да сви нагињ |
а круну слободоумља балканског, који се сви с њоме подједнако поносе и сматрају за дику, кад мо |
док чују за твој долазак, мислим да ће сви листом за тобом кренути.</p> <p>Ове последње речи К |
ујући скоро земљу, још једном задрхташе сви мишићи на њеном облом, као прекаљени челик гипком т |
/p> <p>— Тако и да се чини — прихватише сви — Вујица је с Црним и онако шуровао.{S} Они су једа |
, сад су сви они мудраци и паметници, и сви би хтели да су на Милошевом месту.{S} И зар ти не в |
који је Карађорђе напунио.{S} Милош, и сви <pb n="31" /> што се данас око њега купе, висе још |
ао узгред.</p> <p>То одмах прихватише и сви остали.</p> <p>— Тако и јесте.{S} Од Вујице треба т |
би дрхће.</p> <p>Призор је био ужасан и сви су збуњено погледали на губилиште.</p> <p>У тај мах |
чинио, а није учинио ништа до оно што и сви други.</p> <p>— Коју! — рече он чисто као зачуђен, |
о с бунтовницима, а пали би под сумњу и сви други угледни људи.{S} Све ово што се с толико муке |
и опет су обадва остала пуна.</p> <p>И сви ти разговори, сва она страховања; оне тешке бриге, |
сметао какво је зло хтео учинити, те би сви повикали да га уби из страха да ти не преотме госпо |
чком, влашком и бугарском братству, али сви ти народи гледају прво своје <hi>рођене</hi> интере |
да се Карађорђе <hi>уклони</hi>.{S} Али сви су они знали прави смисао те речи.</p> <p>Но ко ће |
/> се подаље од Београда, где су живели сви већи достојници турски у Србији и где је турско гос |
и заједнички.{S} То су одавно разумели сви истински родољуби балкански, и штогод раде они раде |
n="138" /> по часа а Турци су већ били сви повезани (двојица су погинули).{S} С осталим Врљо с |
мак света, да су се удружили и узбунили сви елементи природни, сложни да здробе земљу и да сурв |
отив тебе, кад ти квариш оно, што се ми сви мучимо у Србији да направимо — примети Герман тихо, |
и Драгић, и тако су прилично пречишћени сви од којих је Милош највише зазирао.</p> <p>Још је ос |
доносан — да у његовој големој царевини сви буду срећни и задовољни и да уживају сваки рахатлук |
ицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку они сви одјашу у мезулани с леве стране Јасенице, па ту, у |
нају ништа даље од носа.</p> <p>Па ипак сви ови људи, тако разнолики по свему, с једнаким интер |
купили око њега.{S} А ту су били готово сви угледнији представници српске емиграције у Русији, |
То је било у толико теже, што су готово сви бегунци били фамилијарни људи, те је сваки био пове |
ђу се.{S} Говорили су полако, али, како сви остали ћуте док један говори, у кави је владала мрт |
— Ако је дошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођеном руком — при |
ема много, свега нас тројица.{S} Да смо сви бар, па онако заједнички да изађемо пред везира и д |
>Анта је објашњавао:</p> <p>— Синоћ смо сви били овде.{S} Седели смо подуже.{S} После смо отишл |
ити великоме делу ослобођења.</p> <p>Но сви напори његови опет би морали остати без успеха, кад |
<p>Мало после, у колиби се нађоше скоро сви момци што их бејаше довео Вујица.{S} Једни су стаја |
кнежева и великаша и барона, па се опет сви то слажу и помажу и живе људи пријатељски један уз |
мемо и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за њих везира.</p> <p>Домаћим је нев |
ио бих да не зацењују много и да одсеку сви укупно, па да се то једанпут за свагда сврши.</p> < |
ма свију балканских родољуба, с тога су сви они и били у живом додиру и међусобном мешању.{S} Н |
као за лањски снег!{S} Да је њима да су сви кнезови и на моме месту — ето ту је њима мука!</p> |
се сврши прозив, Ипсиланти објави да су сви на скупу.</p> <pb n="171" /> <p>После ових формално |
уради.{S} Кад је ствар свршена, онда су сви они паметни.{S} Кад се деси штогод, па се учини ште |
ли није казивао никоме.</p> <p>И кад су сви већ по неколико пута говорили а сваки своје погледе |
а сад, кад се нешто закопитило, сад су сви они мудраци и паметници, и сви би хтели да су на Ми |
се граја од двајестак гласова, који су сви говорили на један мах.{S} То су били кнезова и друг |
њему све присутне, да се увери да ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и све друге хартије, н |
граду чинили су све да их спасу, али су сви покушаји остали без успеха.{S} Марашлија је био неу |
еби!</p> <p>У писму се говорило како су сви покушаји Милошеви, да с Турцима путем погодаба осиг |
овде и није било много говора, пошто су сви изасланици били сложни у главном питању, кад треба |
Драгић за душу изгинулима.</p> <p>Ту су сви момци ручали, напили се добро ракије, па око подне |
у какве царевине без газде, па да се ту сви понамештају за кнезове и војводе.{S} Тек што је отр |
.{S} Близу до после поноћи остали су ту сви заједно, па се после један по један почеше разилази |
/p> <p>То је била општа лозинка.</p> <p>Сви су били сложни у томе и сад је остајало само да Мил |
три корака унаоколо осветљивала.</p> <p>Сви ови људи били су оружани, а по изгледу срдити, кивн |
ће ваљда знати што више да каже.</p> <p>Сви Турци упреше погледе на млада, лична Турчина, који |
чује шта они мисле о тој ствари.</p> <p>Сви су били потресени, кад чуше да је Карађорђе дошао и |
секла — закле се Ђорђе узбуђено.</p> <p>Сви присутни поздравили су га са бурним живео.</p> <p>Т |
и по десетак постаријих гостију.</p> <p>Сви седе скрштених ногу а пред сваким, сем наргила, сто |
огао направити овакав закључак:</p> <p>„Сви ови људи вајкају се на своје стање, али нико од њих |
рили су се сад у мирне грађане, који се свијају око своје породице.{S} Морало би се десити нешт |
слоњена просјачка палица с којом ћемо у свијет поћ....{S} Је ли тако Турци или није?</p> <pb n= |
пша и најскупоценија роба из три дијела свијета?{S} Јес, гдје је наш стари сјај и сила, те смо |
не упита шта учини.{S} Милош је измећар свијетла везира.{S} Што везир заповједа, Милош мора да |
како?{S} Зар су код тебе, ђаурска рђо, свијетли везир и твој кнежић Милош једно исто, те их ба |
, ја ћу их, бели, наћи... попријетио је свијетли везир.{S} Што је друго и могао чињети Милош, н |
лош једно исто, те их барабариш?{S} Наш свијетли везир сједи овђе мјеште цара, нека му је слава |
у бунт да потекар упале цео вилајет.{S} Свијетлом везиру докаже се за то, те он призове Милоша |
, бели, није нико заповједао.{S} Што ће свијетлом везиру ваше крмеће главе?{S} Но оне Милошу кв |
авито треба благодарити њему, Милошу, и свијетлом везиру који Милоша чува и њиме се мудро послу |
нице), и погледајте низ нас саме!{S} Са свијех страна провирује опадање и сиромаштина; све је у |
илом, где је било људи свакојаких вера, свију доба и узраста, свакога стања и положаја и обојег |
бар би једном дануо душом!...{S} Јест, свију треба да нестане да би Милошенда могао пашовати.{ |
ољиво су запљускивали са <pb n="132" /> свију страна и Милош је осећао да ће се сав тај урнебес |
е команду имала стати сва оружана снага свију балканских народа.{S} Он би био као неки војни ди |
обођењу из кога се имала родити слобода свију балканских народа.</p> <pb n="282" /> <milestone |
лава и величина дићи ће се на гробовима свију бољих и отреситијих Срба, ако се не нађе паметниј |
емигранти били крупна чињеница у очима свију балканских родољуба, с тога су сви они и били у ж |
стари Турчин прекидајући тишину.{S} Са свију страна зачуше се одобравања.{S} И ако Турци обичн |
м, као оно бурни таласи, опет набуја са свију страна и опет се склопи око јахача пресецајући им |
ике, светина се опет зато утискивала са свију страна и спровод се једва силом пробијао напред.{ |
а широка недогледна пољана, отворена са свију страна, а у њој ни грма ни трна, само свуд набуја |
ion" /> <p>У дубокој јарузи, коју је са свију страна опкољавала густа шума, било је искупљено д |
виком и пљескањем, овде су гласно и са свију страна изјављивали своје одобравање.{S} Но играчи |
народне послове, који су му стизали са свију страна.</p> <p>Било је позно у ноћ.{S} Милош се б |
а кад оно полане бејаху стисли Турци са свију страна, кад Марашлија бејаше пао на Мораву, а Кур |
на, која су складним брујањем својим са свију страна призивали на молитву побожне хришћане српс |
ше из тврђаве напоље, светина нагрну са свију страна да их види и ваздух се напуни вике и жагор |
Турци или није?</p> <pb n="58" /> <p>Са свију страна чу се одобравање, а многи су жалосно вртел |
и, Епиру и Тесалији.</p> <p>Међутим, од свију тих покрајина Србија је тада имала највећи значај |
едном смлави, као што би то и било — од свију ових решења било би ти после лук и вода.{S} Све б |
нову устаничку војску.</p> <p>Најзад од свију балканских земаља, Србија је била једина која је |
и, онда што су га учинили да је већи од свију, и дали му власт да свима суди и заповеда!{S} Ако |
жна песма, узимајући последње збогом од свију тих милих и далеких места и пријатеља, с којима с |
и празну жељу!</p> <pb n="239" /> <p>Од свију присутних једино је Крага био одушевљен да се бор |
ма по целој Европи и обијај прагове код свију дворова, па ништа и ништа!{S} Ми овде бројимо на |
борба стекла јој је љубав и уважење код свију Балканаца, па чак и код самих Турака.{S} На њу су |
јело, ни за пиће, а умор се осећао код свију, где више, где мање.{S} С тога Милош још рано с в |
молбом.{S} У име српског народа и у име свију војвода у Србији, кнез Милош је молбеницом, на ко |
чепао се власти, па да му је да нестане свију старих војвода и кнезова.{S} Он поби, болан, толи |
и отворен бунт против Милоша.</p> <p>Из свију ових разлога, Милош је морао желети да Карађорђа |
знавали.</p> <p>То су били представници свију балканских народа а по највише је било Грка.{S} П |
рђе истакне као војсковођа и заповедник свију балканских народа, као њин политички поглавица и |
преко три године, он се још јасно сећао свију оних утисака.</p> <milestone unit="subSection" /> |
и су око десетак година стајали на челу свију главних послова државних; који су имали под својо |
а он свој рад ставља под јавну контролу свију бораца и учасника и проглашује да и последњи ратн |
а и прошла.{S} Сад се и Карађорђе морао свикавати да гута многе горке прекоре.</p> <p>— Ја угар |
У дугим годинама мучне борбе, он се био свикао, да гледа у Карађорђу оно, што је у истини и био |
угодностима, на које се овај Турчин био свикао још из младости своје.</p> <p>Осуђеници су корач |
, у толико, и још више, на то се он био свикао у школи практична живота, коју он учи ево већ од |
ађорђе бејаше позеленио.{S} Он није био свикнут да слуша оваке дрске разговоре.{S} У пређашња в |
одмах све на друму што и на уму.</p> <p>Свикнут да тако мисли, па тако и да ради, Милош се срди |
пити његову вечно подерану кесу.</p> <p>Свикнут на источњачки сјај и богатство Марашлија је био |
обично сами слали у писму из Цариграда свилен гајтан, што је значило:</p> <p>„Светли пашо!{S} |
е не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљио.“</p> <p>Паше су обично добро |
еним пачалуцима.{S} Опасивао се великим свиленим пасом, преко кога су долазили широки силаји, а |
етињства, када је као весело чобанче са свилоруним стадом својим проводио сретне дане по зелени |
и онда, кад су им се мужеви по оделу са свим помешали с осталим тамошњим мештанима.</p> <p>Жив |
јвећи значај и углед.</p> <p>Пре свега, свима је још било живо у памети, да је то земља, која ј |
да је већи од свију, и дали му власт да свима суди и заповеда!{S} Ако ће Милош вршити све што б |
де добро земљи, па ће бити добро и нама свима.{S} А гле сад шта ради кума Милош!{S} Дочепао се |
најем Крџалију (пса), а он је старешина свима осталим.{S} Кад он регне и каже им: „ово је наш ч |
тада обичан источњачки турски град, са свима карактерним цртама турских градова, какви су и да |
заповеди одмах да га свечано приме, са свима <hi>парадама</hi> обичним за тај случај.</p> </di |
се, а сада је ево дошло доба, да се са свима растане, да све остави, да никад више не види она |
и за ослобођење, Наум се био упознао са свима великим ратним успесима српским, знао је места гд |
та.</p> <p>— Ама ја, болан ја!{S} Он је свима нама био господар; он је близу десет година запов |
едну челичну руку, која ће све водити и свима заповедати.{S} Такога војсковођу треба сад овде и |
је то зверка, побуниће народ, па ће нам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треба упљес |
Право има Милошенда!...{S} Овако ће он свима нама главе појести, кад нисмо ми умели!... <pb n= |
ко морамо једном свршити, или ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа од њега ст |
рпским вођом, и да је тачно извештава о свима радњама његовим.{S} Поверење што га је Крпара ужи |
добро и зло њино доћи ће им подједнако свима, с тога и рад за будућност треба да буде споразум |
ноћ.{S} Тога дана у целом Београду, по свима домовима српским, а и по многим турским, говорило |
е учине ништа непријатно.{S} Убијање по свима правилима етикеције. — Тако су славни плодови про |
шине, с којима се он обично саветовао у свима тежим и крупнијим пословима народним.{S} Ту је би |
диктатор и располагао би неограничено у свима чисто војним стварима.</p> <p>То је била голема м |
ту где год у потоку.{S} Само дубоко да свиње не изрију.{S} Хајд сад!</p> <p>У бошчи је била од |
је Драгић био поградио свињце за своје свиње, а мало ниже био му је и кованлук, као што смо ве |
и пропланак, где је Драгић био поградио свињце за своје свиње, а мало ниже био му је и кованлук |
адовањској своје трло.{S} Ту су му били свињци, а имао је ту и свој кованлук!...{S} Ето, то је |
рбанима и дувају у неке дугачке тршчане свирајке, које дају танке, развучене тужне звуке.</p> < |
је те вечери чак нешто мало и уз гусле свирао, што није чинио већ од толико година.</p> <p>Међ |
уго но да ударим у строгост, која јесте свирепа, али бар и лечи зло у корену.{S} Јес, за издају |
животиње потражили су склоништа од ове свирепе и немилосрдне пустошне ноћи, која је претила да |
о брзе на кидање туђих глава.{S} Они су свирепи са голема кукавичлука свога.{S} Убијају, јер се |
ез Милош је у Врљи нашао верног слугу и свирепо тачнога извршиоца својих наредаба, који је, пор |
тврде камене обале, и све запенушено, у свирепој срџби, до небеса баца узбуркане вале своје, та |
уде право мучење.{S} Као што видите — и свирепост има своју логику.</p> <p>Дошав до уверења да |
тужне звуке.</p> <p>Уз пратњу те чудне свирке, коју допуњује вешто ударање дахира, што као пер |
разлеже танка, гласовита песма, праћена свирком зурла и лупом бубња и таламбаса.{S} Песма је би |
е.{S} У Паланку је стигао кад је почело свитати.{S} Сврати у Хасан-пашин хан до камене ћуприје, |
својега; који су за собом водили сјајне свите све у суху злату и алему, да се са султанскијем б |
даље кроз вилајет, науман да пропутује свих шест нахија, у којима су бунтовници били упалили в |
нило је, те је Србија у очима Грка, а и свих других балканских родољуба, имала највећи значај и |
:</p> <p>„Куме Вујица!{S} Са согласијем свих дванајест кнезова закључили смо ови час да Карађор |
глава поклонити крвавом Милошу, нека их свих сто поједе, само овај страшни грех да не учиним... |
своје недељно рухо и узе се спремати, а свога писара посла да унапред извести везира о свом дол |
дало познати, како се труди да натпева свога супарника и да му песма буде и звучнија и лепша о |
мога зора, већ од себе сама, од образа свога, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и издаје св |
S} Они су свирепи са голема кукавичлука свога.{S} Убијају, јер се боје за своју главу.</p> <p>— |
драго души њеној, она је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили они разгово |
ренутак малодушности, сазнања ништавила свога.{S} Он тада плаче крвавим сузама; он ноктима грди |
ринском блаженству, посматра на грудима свога божанског младенца, и осмех сатане — преласника, |
че из топле постеље, бежи из мирна дома свога, распојас и босоног баца се на рамена своме добро |
част своју ко се год мало макне од дома свога; једном речи, да народ једном слободно погледа оч |
му заседу да га убије; и то њега — кума свога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се тада рећи о њему?{ |
и и ти пре десетак година почастио кума свога.</p> <p>Вујица чу ове речи, али им смисао још ниј |
— Ту су! — рече Драгић и упре поглед на свога друга.</p> <p>Кнез Сима устаде.</p> <pb n="80" /> |
ом те признајем и примам од сад за сина свога.</p> <p>Петар је молио Цукића да то не чини.{S} О |
њан страшним привиђењима крвава злочина свога.</p> <p>Њега је знала околина цела.{S} Кад је кро |
ћки, оборене главе, и на сва наваљивања свога друштва одговарао је само жалосним одмахивањем гл |
се није заустављао да напоји добра коња свога; спомињао је пријатеље и добре знанце, с којима ј |
уђину.{S} Што је који имао мала и добра свога, то је махом све морало остати.{S} Људи су се спа |
} Жртва потмуло простења и сасуља се са свога лежишта, крв шибну у млазевима и попрска убицу по |
, обремењен сазнањем страховитога греха свога, он у глухо доба скаче из топле постеље, бежи из |
која су преступничку руку дигла на оца свога!...</p> <p>...{S}Изродиће се нова покољења, наста |
ави Цинцинати и по величини душе и срца свога.</p> <p>Зато се и могло десити, да се од једном н |
> <p>— Бог с тобом брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и конаковати.</p> <p>— Вуци се |
чку, а већ после што ће видети вајде од свога вођства... то нека се порадује!</p> <p>Док је Доб |
ен.</p> <p>После Лисовића, Милош позове свога писара да му у перо каже какво писмо да напише Ву |
мених путника.</p> <p>Међутим, за време свога бављења у скровитој сељачкој кућици, Карађорђе се |
.</p> <p>Шарена бубамара, већ изишла из свога незнаног зимњег склоништа и виђам је сваки дан ка |
о с Наумом и причао му разне ситнице из свога детињства, кад је још био слуга код Фазлибаше из |
ђорђе и Наум у глухо доба ноћи изађу из свога скровита склоништа и у највећој журби похитају ру |
он учи ево већ од 10—12 година, прво уз свога полубрата војводу рудничког Милана Обреновића, а |
</p> <p>— Чујте ме људи!{S} Гледајте ви свога посла, а оставите мене на миру.{S} Кажите и поруч |
да њиме захрани пород свој, да трошењем свога рођенога тела, да згоревањем своје рођене снаге о |
— да л’ ти чујеш јеку звона? — упита он свога сапутника.{S} Ово сигурно звони на вечерње, сутра |
адне ноћу, па је желео да Вујица бар до свога повратка не зна његово право преноћиште.{S} Овај |
витом кућерку, где бејаше синоћ оставио свога друга.</p> <p>Неопажено, он брзо стиже тамо, а јо |
ло не би пожалио...{S} Та он није жалио свога рођена оца.</p> <p>Тако је Милош разговарао сам с |
дио, а Петар се благо извињавао и молио свога друга да се не срди.</p> <p>Видећи их тако догнат |
— сам Милош!{S} После је, веле, пратио свога момка Марка Штитарца, те је ноћу на легалу убио ш |
о верна роба и поуздана и предана слугу свога, то га има сад у мени, светли везире, и ја се мог |
аш не могне, он ће му послати у Паланку свога поузданика с писменим порукама.{S} Елем, на крају |
орђе је открио Вујици цео план и намеру свога доласка, само је прећутао да се то не ради са зна |
не.{S} Свака од њих имала би у први мах свога засебног вођу.{S} Али чим би се ступило у додир с |
} Прекрстише се и пођоше.</p> <p>Ту под сводом Сахат-куле зауставише их да им скину окове.{S} П |
Бранковића, који је род <pb n="102" /> свој душманину издао.{S} Чиниш 'волико, попо, тако та с |
и ову прилику умео згодно употребити да свој углед уздигне и да своје везе с народом учврсти.</ |
пусти 2—3 звучна трилера, као да огледа свој глас, па се онда наједаред просу читав поток од пе |
ки Новаковић, а десном руком маши се за свој белокори јатаган.</p> <p>Видећи зло очима, Драгић |
крије и није хтео одмах сам да јави за свој долазак.{S} Тада, у љутини и страху за свој положа |
најгаднију животињу, која само дрхти за свој злехуди живот.{S} Кудгод се окренеш, пуно страшљив |
долазак.{S} Тада, у љутини и страху за свој положај, Милош би био кадар да учини све.{S} Овако |
тави у Карловцима и поиште од Мелентија свој новац, духовник му одговори да никакав новац није |
ретање, јер је хетерија грчка развијала свој рад у највећем јеку.</p> <p>Таласи тога кретања жи |
тајанствена рука смрти већ била ударила свој кобни жиг уништења на обадва ова поносна и јуначка |
.{S} Кад се у пролеће буди, природа има свој дах.{S} И ово тихо жуборење, које овако мило лебди |
н тренутак да балкански народи сами, на свој ризик, расчисте своје рачуне с Турском, без мешања |
лушала све ове разговоре и ценила их на свој начин.{S} Слушајући како данас свој своме ради о г |
оди и да се буни, чиме би покварила сав свој садашњи рахатлук.</p> <p>Милош се слагао у томе с |
а не би смео примити у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето ту одмах у селу има толику родбину, а |
вете и себе, и друге и цео мртвачки род свој.{S} А мртваци су сложни; они иду један за другим и |
— млеко мајчино, да њиме захрани пород свој, да трошењем свога рођенога тела, да згоревањем св |
да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао је свој дућанић баш на калимегданском углу, куда се пролаз |
, он гласа за најдостојнијега — он даје свој глас за Црнога Ђорђа, јунака од кога је Стамбол др |
само да му се даде знак, па да отпочне свој крвав посао.{S} Али тај се знак не појави.{S} На п |
аву на јастуке, упре у таванске шашовце свој замућени и укочени поглед.</p> <p>А они усијани че |
нких и заносних звукова џелати отпочеше свој посао.</p> <p>Кнеза Симу наместише да седне.</p> < |
S} Ту су му били свињци, а имао је ту и свој кованлук!...{S} Ето, то је место Вујица био изабра |
Што онда није дошао Аксентије да понуди свој савет, већ се крије у мишије рупе и хвата побратим |
ди.{S} Али волим и овде у туђини остати свој, но отићи у Србију, па служити и слушати горег од |
и стара се свакојако да очува и учврсти свој уплив у њој.{S} С тога је и највероватније и најла |
вица купуса.{S} Сам њен творац, хвалећи свој проналазак пред доличним скупом револуционарних па |
узео објашњавати како мисли извести тај свој план.</p> <p>Писаће Герману да га обавести о после |
у души ове верне жене, која је цео век свој провела у најтежој борби с најтежим неприликама у |
</p> <p>Најзад, споменуо је и то, да он свој рад ставља под јавну контролу свију бораца и учасн |
евој.{S} Да би колико, толико забашурио свој отоични говор он рече даље:</p> <p>— Без срца!{S} |
је велики Цинцинат у време рата облачио свој ратнички оклоп, узимао убојни мач и стављао се на |
љубивога срца.</p> <p>Јоргаћ је завршио свој говор питањем: смеду ли синови Јеладе још оклевати |
ту у близини до колибе, бејаше довршио свој оброк, па се спустио и легао крај глога, за који ј |
на свој начин.{S} Слушајући како данас свој своме ради о глави, и како кнез Милош сам хвата и |
роду још једино добро које има — живот свој...{S} Данас је петак.{S} Рачунам да ћу у Србији би |
и одведе Ђорђа и Наума, те их склони у свој подрум, у сеоским пивницама.</p> <p>— Ево, господа |
мислима о свему томе, Милош се врати у свој конак већ доцно у ноћ, али његова главна мисао ипа |
д чуме.{S} Нико га не би смео примити у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето ту одмах у селу има |
еститих људи, који неће хтети да прљају свој образ мучки проливеном крвљу — рече Карађорђевица. |
а, настанио се у Кишињеву и радио је ту свој ћурчиски занат.{S} Стојан Симић и Петар Андрејевић |
/p> <p>Вујица је био довео са собом два своја и 5—6 Милошевих момака, међу којима је био и онај |
во од срџбе.</p> <p>Петар извади обадва своја пиштоља иза појаса и пружи их Цукићу са речима:</ |
жале и спремају се да траже накнаде за своја отета имања.{S} У њином је интересу да Карађорђе |
у његову и да га прими у мрачна наручја своја.</p> <p>И тако, као страшни пример божје казне, о |
ош најпосле реши, да позове два најбоља своја пријатеља и да њих припита шта да учини и на што |
орадник орао и топио знојем плодна поља своја.</p> <p>То што је код Римљана чинио један Цинцина |
е и обради напуштена и запарложена поља своја; да опет пропоју порушене богомоље српске; да се |
, по заповести и угодби два рођена кума своја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мало посл |
јводе могу слободно вратити у Србију на своја огништа.</p> <p>Ђорђе је отворено говорио, да се |
и на коју је већ стајао турски џелат са своја два помоћника.</p> <p>То је била огромна људа с г |
чељад своју; да огради порушена огњишта своја, да засеје и обради напуштена и запарложена поља |
танак.{S} Остављали су домове и огњишта своја, остављали бојна поља, на којима су толико пута б |
т корака па стане на какав цветак, шири своја шарена крила, стриже дугачким црним брковима, и к |
е равницом као оно ластавица кад рашири своја вита крила.{S} Јелена је стојала тешко замишљена, |
оши.</p> <p>Пошто се тако ослободио три своја опасна противника, Милошу чисто одлану на души.{S |
е и више и хетерија је хитала да доврши своја спремања, како је догађаји не би претекли и изнен |
је хтео.{S} Наравно, да би везир одржао своја обећања, ваљало је да што дуже остане као везир б |
понуде своје савете; онда сви они имају своја преча домаћа посла, и сваки гледа да се извуче.{S |
евреји, прилепили као ластавице гнездо, своје жалосне, трошне дрвене кућерке!...{S} Нигде ширин |
слободан народ, да имате своју државу, своје управљаче, а једнако се обзирете лево и десно да |
то шта му ваља чинити, кнез Милош позва своје доглавнике да чује шта они мисле о тој ствари.</p |
оју реч, с тога се Ипсиланти уклони, да своје место уступи Јоргаћу.</p> <p>То је био човек сред |
о употребити да свој углед уздигне и да своје везе с народом учврсти.</p> <p>Па како се успеху |
к, где је Драгић био поградио свињце за своје свиње, а мало ниже био му је и кованлук, као што |
вања од Карађорђа начинити нов извор за своје приходе.</p> <p>Карађорђе је био мрзак и опасан Т |
{S} Нека јави само када ће, па да му ја своје рођене хатове пошљем насусрет.{S} Али ако долази |
.{S} И ако је већ падала ноћ, он заиска своје недељно рухо и узе се спремати, а свога писара по |
чак:</p> <p>„Сви ови људи вајкају се на своје стање, али нико од њих није намеран да кида с њим |
снагу да што живље настане око извршења своје заветне жеље, која се већ била дубоко улегла и у |
убијао војника, кад за корак одступи са своје позиције?</p> <p>— Па шта да чиниш, брате? — почн |
рво писмо Карађорђу напише сам Милош са своје стране, а наскоро затим да му пише и Вујица, и да |
није намеран да кида с њим и да напушта своје ново боравиште, где се настанио с породицом.{S} С |
е и поручите Милошу нека ми не потпраћа своје шпијуне да ми броје сваки залогај који поједем.{S |
тових да од страха служе Турцима против своје рођене браће.{S} На сваком кораку неверство, изда |
необуздан час опет страшљив, да је и од своје сенке зазирао.</p> <p>Страх га је обично спопадао |
и.</p> <p>— У туђини није никад као код своје куће — то знају бог и људи.{S} Али волим и овде у |
и изазвати је да узме народну ствар под своје окриље и заштиту.</p> <p>Све те прилике чиниле су |
нади на скоро обновлење пређашње славе своје, српски емигранти нису управљали своје погледе са |
викну он потресеним гласом.— Он је све своје прокоцкао!{S} Он нема куд више овамо!...</p> <p>П |
то онако принесу на жртвеник себе и све своје, као што је решен и он — Ђорђе.{S} То га највише |
ећ било дошло дотле да су емигранти све своје покрете морали вршити у највећој тајности.</p> </ |
у својој глави, па сад нека сами хладе своје подбијене табане.{S} Сећаш ли се, како смо се оно |
, а сад ево сама хвата бунтовне војводе своје и предаје их Турцима.{S} За Милоша, опет то је би |
, онда њих нема <pb n="96" /> да понуде своје савете; онда сви они имају своја преча домаћа пос |
што је овај пут прекорачио обичне међе своје искрености.</p> <p>Истина, отац Мелентије његов ј |
xml:id="SRP18933_N2">Турске паше бележе своје господство и чин коњским репом (тугом), које носе |
на руку.</p> <pb n="17" /> <p>И кнез је своје обећање одржао.{S} Један од бунтовних кнезова већ |
<p>— Вождово је било и прошло.{S} Он је своје проиграо.{S} Његово је умрло чим је он оставио и |
још имаш, да бежиш од срамоте и издаје своје и проклетства ове сиротиње које ће те и на оном с |
— рече Ђорђе, старајући се да прикрије своје узбуђење.</p> <p>У истини ствар није стајала онак |
ебе све саме покорне слуге и послушнике своје, ипак он, чак ни пред њима, није хтео сад истицат |
ст пред Богом примам на се и на потомке своје, зашто се овде ради о миру и срећи целога народа |
и опасна, човек мора презати и од сенке своје, с тога се ни ја не смем поверавати никоме другом |
од пудљивих баба.{S} Бојите се и сенке своје.{S} И ти мене питаш што сам дошао!{S} А ти не зна |
ој срџби, до небеса баца узбуркане вале своје, тако су се целе те мучне ноћи, биле и ломиле мис |
где господар Ђорђе, усред славе и силе своје, немаде никаква друга преча посла, но да мене и М |
одине на овоме.{S} Ја бих хулио донекле своје рођено дело, кад бих осуђивао ово што је до сад у |
и да заварају ђенерала да више не шаље своје извиднице, кад је тица већ умакла из кавеза.</p> |
ости једне старе жене, неке далеке куме своје, која га обиђе једаред у десетак дана, донесе му |
{S} Сећао се негдашњег сјаја и величине своје, а то је чинило те му је садашња невоља његова из |
дим главурдама плаћају несретне злочине своје; њих, да је мени добити у шаке, с њима да се ја р |
авила крваву лекцију из последње побуне своје.{S} Далеко одвојена од православне Русије, на чиј |
два стражара.{S} Сем тога Петар простре своје ћебе и легне пред сами праг, наоружан и с пуном п |
и је ваљало на ниже огромне водене масе своје, а његова пространа, као стакло глатка површина, |
лице своје; он ишчупава праменове косе своје даје бури да их она развеје; он клече у блато и б |
ашно небо коме се обраћа, чупајући косе своје.{S} Он цвили и моли целу васељену да му опрости, |
ки народи сами, на свој ризик, расчисте своје рачуне с Турском, без мешања и утицања страних др |
говорећи: „Ја нигда нисам умочио прсте своје у невину крв братску и родитељску!“</p> <p>...{S} |
че крвавим сузама; он ноктима грди лице своје; он ишчупава праменове косе своје даје бури да их |
оцеви и оцеви ће сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов свет, чије руке неће бити крваве, |
скопча груди, обнажује пред олујом срце своје, после се обраћа њој и шаље јој чудне и неразгове |
p>У том тренутку, ово вребало искочи из своје заседе.{S} Витак и окретан као тигар, он у два тр |
обичнијих послова, само да што зараде и своје породице исхране.</p> <p>Ко је имао мало више пар |
ли мирно отпасати своје светло оружје и своје крваво ратничко руво, заменити скромним грађански |
до сад поверавао своје највеће тајне и своје најозбиљније намере, и добри духовник никад се ни |
бира само између Карађорђеве пропасти и своје рођене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ме |
Карађорђе је био овранио, а тако исто и своје проседе мустаће.{S} Промењено је било и одело, а |
и већ по неколико пута говорили а сваки своје погледе изнео, Карађорђе је могао направити овака |
су гласно и са свију страна изјављивали своје одобравање.{S} Но играчица пође да купи бакшиш, и |
прве војводе и велики кнезови сачували своје народно рухо.</p> <p>Женске су се носиле српски.{ |
своје, српски емигранти нису управљали своје погледе само на Србију.{S} Њих је исто тако интер |
нти.</p> <p>Између осталих, ту су имали своје представнике и оба румунска господара, влашки и м |
море бит’, да нијесу и они ту замочили своје прсте — домишљао се трећи.</p> <p>— Близу догонит |
хтео чак и пред самим собом да забашури своје неумесно трзање.</p> <p>— Откуда ноћас, анатемњач |
ина, гласање је тајно, али он ће казати своје мишљење јавно и отворено.{S} Он не познаје бољега |
не би могли тако лако потајно изашиљати своје агенте у Србију.</p> <p>А ако би Руски двор истин |
су српски ратници могли мирно отпасати своје светло оружје и своје крваво ратничко руво, замен |
ричао је неке догађаје из ране младости своје, још кад је као слушче Фаразлибашино служио у Пал |
овај Турчин био свикао још из младости своје.</p> <p>Осуђеници су корачали полако, али чврстим |
авујева поступно изумре, кос опет пусти своје јасно звиждање, из кога се лако дало познати, как |
вистан.</p> <p>Карађорђевица разрогачи своје крупне ватрене очи.</p> <p>— А што, ћеро, ако бог |
у очи.{S} Не би он довршио ни прве речи своје, а страшан сребрњак Карађорђев сенуо би, и смели |
умешала, он би ми обично рекао: „Гледај своје наћве и не мешај се у што ти није ред!“ У најтежи |
стар Турчин, допијајући последњи гутљај своје каве.</p> <p>У другом углу, седео је омален као о |
ић Војкић имао је ту у шуми радовањској своје трло.{S} Ту су му били свињци, а имао је ту и сво |
о се да је хтео да саслуша све, али сам своје мисли није казивао никоме.</p> <p>И кад су сви ве |
ењем свога рођенога тела, да згоревањем своје рођене снаге оснажи њега и ојача његов слабачки п |
тцима.{S} Он је њему и до сад поверавао своје највеће тајне и своје најозбиљније намере, и добр |
рао до краја; да си успео; да си одржао своје, још би се могло рећи, да је онако морало бити, д |
људе ови страни употребљавају после као своје сензале и калаузе, ови им служе као агенти и шире |
ко.{S} Вујицу и Павла он је сматрао као своје најверније и најоданије људе.{S} Особито је до са |
е неком Јовану Буковичком, који је имао своје трло код воде Доћана, а одвео га је тамо Стојан П |
учесника овога збора, већ је сваки имао своје нарочито измишљено име.{S} Ђорђе се одазва на про |
дна.</p> <p>Стољетов је у очајању чупао своје седе косе и проклињао тренутак кад му је поверено |
и синчић Карађорђев, Александар, причао своје детињске успомене својој другарици, ћерки Чолак-А |
и у таке разговоре он никад није мешао своје озбиљне и крупне послове.{S} У друштву се ћеретал |
ратству, али сви ти народи гледају прво своје <hi>рођене</hi> интересе.{S} Сви они траже да их |
ад у мирне грађане, који се свијају око своје породице.{S} Морало би се десити нешто особито, п |
ре прогута утонула бродара, сарани га у своје неизмерне дубине, а горе опет остане глатка мирна |
ш мир у народу.{S} Ако немаш поуздања у своје људе, ја ти стављам на расположење целу моју војс |
важан посао — да изберу вођу, који ће у своје руке узети целокупну војну управу у народном покр |
ошто би желео да се Вујица опет врати у своје првашње стање, а чуо је да му само то проклето пи |
недеља, Врљо се био уклонио и повукао у своје село док се види да ли ће се што о њему зуцкати з |
ад је само кнез Милош примио ту ствар у своје руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је та |
кадгод прогледа очима и добије власт у своје руке, онда ће ваљда имати ко други паметнији да у |
детета, па ти <pb n="127" /> она покажу своје страшно разјапљене ране, и стану те оптуживати да |
а</hi>.{S} Од тебе морају људи да крију своје жене и кћери, као од најгоре Туркуше.</p> <p>Драг |
лош се отимао из хладних, кошчаних руку своје мртве матере, али се није могао отети.</p> <p>Међ |
> <p>У почетку српски бегунци носили су своје обично одело, како им се затекло од кућа.{S} Само |
миндеру седи око 50 људи и ћутећки срчу своје наргиле.</p> <p>Патос је сав застрт хасурама, а л |
паше и везире и шамарима их изгонити из својег конака.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Д |
са јунаштва, са богатства и господства својега; који су за собом водили сјајне свите све у сух |
и радоваће се младости својој и здрављу својем, и певаће безбрижну песму невиности, и имаће мир |
о се сам што пре обесиш, шаљемо ти овде својеручно потребни конопац, и топло ти препоручујемо п |
, не!{S} Ја сам требао да погинем те да својим очима не видим ово страшно ново Косово српско!.. |
ве будале подболи и навукли их, да сада својим лудим главурдама плаћају несретне злочине своје; |
пола пресечен, одгризао га је у мукама својим рођеним зубима.</p> <p>У таком стању он је лежао |
ве што су звали својим, па с породицама својим одлазили у незнану и хладну туђину.{S} Што је ко |
е рећи: ова нејака старица носила је на својим погрбљеним плећима огроман терет од преко сто тр |
штем.</p> <p>Наједаред турска банда, са својим танким инструментима, грмну султанов марш, а из |
ку дванајестогодишњег синчића, те га са својим харамијама скотски оскрнаве и обележе.{S} Несрет |
>Хућући и уздишући, Милош се растаде са својим доглавницима и рече да се нађу на мети, ако би м |
кога сем деце, он се упути тамо, уђе са својим другом у крајњу собу и одмах нареди жени да закљ |
гарског трговца Јордана, који путује са својим момком.</p> <p>Тако је Карађорђе неопажен и неуз |
ђе је још те исте вечери кренуо даље са својим пратиоцем Наумом и сутрадан, лицем на Петровдан, |
старали се, да Карађорђа спријатеље са својим тежњама и намерама.</p> <milestone unit="subSect |
е био сумрак, кад се Карађорђе крете са својим другом.{S} Његова верна жена стајала је на вратн |
бегли из Србије.{S} Они су ту живели са својим породицама, с којима је Карађорђева породица бил |
ти Милоша да најпосле изађе отворено са својим жељама.{S} А да би му везир оставио потпуно слоб |
ђете у народ, а Милош дознао, јурнуо са својим кабадахијама, похватао <pb n="38" /> толике угле |
ни расвануло, а он изађе до на извор са својим верним Наумом, да се ту онако шакаиле испљускају |
ове главе или је имао какав разговор са својим господарем, тек он ми је први то поменуо и баш ј |
главе, а у пустој шуми остаде Драгић са својим десетогодишњим синчићем и с два обезглављена крв |
не.</p> <p>Но ту се налазио и Драгић са својим синчићем.{S} Никола је два три пут погледао мрко |
зи историски сачувани у писмима, и пред својим пријатељима Милош није крио, да је Вујица убио К |
илош био ћутљивији и скривенији но пред својим попом.{S} Управо, оставио их је да се сами савет |
може више назад.{S} Њега Марашлија зове својим посинком, и кад му Турци потраже моју главу, бог |
залазила је у нову мену и примицала се својим првим покушајима и опитима, где се од речи прела |
жене притајаше се, као да се боје, да и својим дисањем не узнемире ову слабачку стару душу.</p> |
лкански народи колико толико ослободе и својим очима прогледају, па ћеш ти тек тада видети како |
ко падао у очи својим огромним растом и својим чудним понашањем.{S} Чим је ступио на српску зем |
лаврове, остављали су све што су звали својим, па с породицама својим одлазили у незнану и хла |
моћни руски цар на њих једном погледати својим благим оком и наћи пута и начина да се опет повр |
јато врана пролете над колибом, шуштећи својим гаравим крилима и гракћући у гомили; мрак секну |
амо му је један од њих јако падао у очи својим огромним растом и својим чудним понашањем.{S} Чи |
преотме Милошу господство, које је овај својим јунаштвом и својом памећу стекао.{S} Око тога се |
квених звона, која су складним брујањем својим са свију страна призивали на молитву побожне хри |
е у гроб заједно са последњим браниоцем својим, јуначким Стеваном Кантакузеном, прозваним Стева |
гран.{S} Али он је добрим и меким срцем својим накнађивао оно, што није достизао слабачки <pb n |
е шта је недавно Милош починио с другим својим противницима, те се свак бојао да рекне добру ре |
као весело чобанче са свилоруним стадом својим проводио сретне дане по зеленим мирисним дубрава |
рат, јер кад се састао војвода с вождом својим, онда јамачно целе ноћи није ни о чему другом го |
ручује и заповеда, те да главом и малом својим останеш као што си и био, а ја и народ још ћемо |
лићевићем, кнезом смедеревским, а кумом својим.{S} Нашли су се у Вел.{S} Плани код гробља, куда |
вођом као покорни јагањци за чобанином својим, и рођеним ће главама заклањати да вођи не повал |
="111" /> <p>Тако је терана шала, али о својим пословима он је најволео да ћути, да мисли сам, |
о је, да ми подари толико живота да ово својим очима видим, да ову победу дочекам, па бих онога |
аље кроз свежи зрак, измањујући радосно својим шареним <pb n="144" /> криоцима, као да би хтео |
добро.</p> <p>Баба се куцну прстима по својим сухим, коштуњавим, празним грудима које чудно од |
чему не нада.{S} Цар је и сувише заузет својим великим плановима у Европи, и његове су бриге по |
осмех сатане — преласника, који гледа у својим канџама већ уловљену и упропашћену невину душу, |
дсецају.</p> <p>...{S}Ова година носи у својим недрима један страшан злочин.{S} Неће проћи ни н |
јарости шкргутну кивно зубима, он викну својим помагачима да оставе Драгића, да га не везују, а |
, нарочито два брата Зафирагића, што су својим зулумима били досадили целој околини.</p> <p>У П |
дужи чича Иван.</p> <p>— Потеците одмах својим кућама и чините се свему невешти.{S} По селима с |
е и мисле само о спасењу безумних глава својих, онда се смерни служитељ олтара, који је за трен |
а, бежи од себе самога, бежи од грехова својих.{S} У даљини тражи олакшање обремењеној души сво |
великом гомилом оружаних људи и момака својих, што Карађорђу одмах паде у очи и не би му право |
стајао у средини сакупљених доглавника својих и стрељајући очима час једног, час другог, слуша |
и за време деветогодишње борбе и успеха својих.{S} Нада на ослобођење и вера у васкрс српске сл |
ерног слугу и свирепо тачнога извршиоца својих наредаба, који је, поред Марка Штитарца, био упр |
чисто се повукла у себе саму, те усред својих негдашњих ратних другова и личних пријатеља, он |
, а једно од његове деце, мушкарчић, од својих десетак година, помагао му је у томе.{S} Драгићу |
а у цвету и мирису.</p> <p>Шипарчић, од својих десетак година, у друштву с девојчицом, којој је |
ће испаде омалено црнпурасто девојче од својих 13—14 година, које се трже кад угледа непозната |
претурило преко главе и од Турака и од својих.{S} Па кад све то тако лепо промислиш, онда хајд |
ра имати каквог старешину над главом од својих људи, и мени је милије да то будеш ти, но ико др |
ђе, коме Драгић бејаше навукао једну од својих дебелих кошуља, што му, по поруци, дете бејаше д |
равањем.{S} Затим му је Ипсиланти у име својих другова и у име заробљенога народа грчког поднео |
крвљу својом, која после точи из груди својих најплеменитији сок под сунцем, свештени напитак |
и надзор и да им се не допушта да преко својих изасланика уносе ватру у народ.</p> <p>По његово |
оведали хиљадама људи и претурили преко својих руку сваке године хиљаде и хиљаде дуката.</p> <p |
ерија нарочито служила, да скрије тајну својих писама баш и онда кад би у случају била ухваћена |
че Чолак Антиница, намештајући копчу на својој дугачкој антерији, коју је одозго носила као вис |
ксандар, причао своје детињске успомене својој другарици, ћерки Чолак-Антиној, код које бејаше |
3" /> се да тамо нађу заштите и потпоре својој угњетеној домовини.</p> <p>У то доба тамо беше с |
са Стамболом надметао по сјају и љепоти својој.{S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су |
ћени синови азиских пустара, у простоти својој, мислили су да ће правди доста добро послужити и |
ви новим животом и радоваће се младости својој и здрављу својем, и певаће безбрижну песму невин |
Кнез Сима по угледу, памети и речитости својој; Цукић и Драгић по јунаштву и смелој одлуци — би |
даљини тражи олакшање обремењеној души својој, али све што срета, дочекује <pb n="306" /> га п |
дан човек, опет не ваља, кад све ради о својој памети и никога другога неће ни за што да послуш |
о штогод припитује, а после опет ради о својој глави и што он хоће.</p> <p>Она још не бејаше св |
а рачунам, ниси ни ти господару дошао о својој глави.</p> <p>После ових речи Вујица се загледа |
корност и послушност цару.{S} Он само о својој вјерности говори, и кад гођ приграби по коју нов |
по народу, кнез Милош се бејаше вратио својој кући у Црнуће, да се одмори, да се погости с при |
е у корак остављајући коња да корача по својој вољи, час му опет наједаред <pb n="305" /> прику |
нак, а иначе у земљи управљало би се по својој вољи, како народ хоће...</p> <p>— Па није то бил |
м упутству, или је то преломио онако по својој глави?</p> <p>— Не знам, — одруби Милош. — Ето, |
чијој заповести ја радим!{S} Јамачно по својој глави, или ме амо послао мој деда из гроба, да с |
иш.{S} Слушао их док је још био овде, у својој кући, а да без њинога знања и питања ради сад ка |
осподару, па би данас мирно боравили, у својој отаџбини.{S} Али сила није могла учинити ништа в |
за то што ћете скапати у меку душеку, у својој рођеној погани!{S} Жао ми је само једно, што не |
убоко поражен и очајан, она је и сама у својој души осећала болни одјек тога очаја.{S} Речи јој |
се искрено радовали што га опет виде у својој средини.</p> <p>Тога дана под ноћ, Карађорђе се |
а на скоро пала и подлегла, давећи се у својој рођеној крви.{S} Стога је сад удешавала, да се т |
о!{S} А он, чиниш 'волико, био седети у својој земљи!{S} Зар је мени било ласно кад сви утекоше |
/p> <p>— Не знам, ја ка’ тако рачунам у својој простоти; бар ја бих тако с њим радио.</p> <p>На |
ошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у својој земљи, међу својом браћом, кости оставио, бар би |
е сте безбедни и склоњени; будите као у својој кући, па и ако је дом сиротан, богато је срце и |
е ово божије па ваше, располажите као у својој рођеној кући — рече кмет Стојадин, кад уведе пут |
о би, и смели нападач већ би се ваљао у својој рођеној крви.{S} Али та су времена била и прошла |
у Европи и руски цар држао је управо у својој руци судбину европских земаља и народа.{S} Његов |
"277" /> <p>Сутра дан Драгић је косио у својој ливади, кад Карађорђе дође с Наумом.{S} Драгић м |
подар Ђорђе, не би могли бити заједно у својој отаџбини, па да јој обојица будете од вајде, да |
што тражили то и нашли; махнитали су у својој глави, па сад нека сами хладе своје подбијене та |
сила није могла учинити ништа више.{S} Својом рођеном снагом Србија се држала пуних 9 година, |
ном и после чистих и сведених рачуна са својом савешћу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
оље задобили, донекле су га упознали са својом спремом и плановима, износећи, наравно, само оно |
них послова државних; који су имали под својом управом читаве нахије и покрајине; који су запов |
ом сам кнез Милош главом, као што му је својом руком и новац избројао што му је на пут дат.</p> |
а и заповест, и он у напред каже, да ће својом рођеном руком убити свакога ко би се усудио да м |
Милош или да донесе његову главу или ће својом одговарати.</p> </div> <pb n="202" /> <div type= |
ње.{S} То је био џелат, који га тресаше својом крвавом снажном руком.{S} И на једаред он му упр |
одство, које је овај својим јунаштвом и својом памећу стекао.{S} Око тога се сад и врзао цео го |
кнеже, већ ваља сам запети и подупрети својом рођеном грбачом!{S} Ово што је данас не долази с |
то?{S} Зар овако да завршим ја који сам својом рођеном руком убијао војника, кад за корак одсту |
ј само да ти други отме оно, што си сам својом рођеном муком стекао кроз толике године.</p> <p> |
а да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођеном руком — примети му један сељак.</p> <p>— |
а кука за поробљеном или исеченом децом својом; одатле се диже смрад и варварство, јер ту влада |
клео живим богом да му је писмо предао својом руком сам кнез Милош главом, као што му је својо |
је Карађорђе због неке пљачке био убио својом рођеном руком, и Врљо <pb n="141" /> се био заре |
лепе среће, да сам у својој земљи, међу својом браћом, кости оставио, бар би ми душа била мирна |
носи; која га девет месеци храни крвљу својом, која после точи из груди својих најплеменитији |
авао уз говор, особито кад говори нешто својски и од срца или кад је веома љут.</note> <note xm |
нике, који су за отаџбину <pb n="45" /> своју крв лили.{S} А да ћеш их дочекати секирама и ушни |
члука свога.{S} Убијају, јер се боје за своју главу.</p> <p>— Не бих рекао да је Милош страшљив |
било страх!.. .{S} А?...{S} Бојиш се за своју главу, мила ти! је ли?...{S} А зар оним људима шт |
екивати сем срамоте за се, а робство за своју домовину?{S} Балканско је тропоље узаврело.{S} Са |
ћа, и да Марашлија све то угађа само за своју душу.{S} Но њему је најзад било све једно.</p> <p |
>Помамна ветрина страховито је звиждала своју самртничку песму преко пустих снежних пољана груж |
страшна крвава смрт већ је била пружила своју ледену аветињску руку за јуначку главу вождову.</ |
грљају његових снажних жила, већ помаља своју плаву главицу, шиљући у мирисном даху радосне поз |
ње.{S} Као што видите — и свирепост има своју логику.</p> <p>Дошав до уверења да смртна казна т |
вала.{S} Тако је већина била упућена на своју личну зараду.</p> <p>То је било у толико теже, шт |
ослушај и ти коју њину!{S} Немој све на своју руку.{S} Нека је и најпаметнији један човек, опет |
а, кад би он био упућен само на се и на своју снагу, и на просту масу народа која ће за њим поћ |
ошу су замерили да много штошта ради на своју руку, а да би ваљало да почешће припита и друге н |
раде ли бивше српске старешине сами на своју руку или по руском упутству.{S} С друге стране, Р |
не би ваљда они то смели чинити сами на своју руку, кад се зна да ће се то раније или доцније п |
"23" /> Ја не смем тога човека узети на своју душу, а ти буљубашо Марко, ето те, па како знаш!. |
ово досадање, ја га слободно узимам на своју душу, и ако смо криви пред Богом, нека моја душа |
трашан.{S} Уздигнуте главе, наслоњен на своју огромну голу сабљу џелатску, он је поносно гледао |
овај напуштени старац љуто се жалио на своју худу судбину.{S} Сви су га заборавили, сви су га |
би ни Марко то смео узети тек онако на своју одговорност — мислио је Петар у себи.</p> <p>— Ка |
из земље, за коју смо барабар с њим крв своју проливали.{S} Боли то, мој Ђоко, боли, ја како!</ |
ву, да прибере разгнану поробљену чељад своју; да огради порушена огњишта своја, да засеје и об |
ђорђе дошао и сваки се утркивао да каже своју осуду.</p> <p>Међу доглавницима Милошевим било је |
бившим српским старешинама и да искаже своју зебњу, како се боји да се и они не умешају у тај |
</p> <pb n="158" /> <p>Карађорђе подиже своју црну јагњећу шубару, прекрсти се и рече узбуђено: |
ити — узвикну Карађорђе и високо подиже своју велику јагњећу шубару.</p> <p>Тако је Карађорђе п |
{S} Положај је био згодан.{S} Џелат узе своју криву дамаскињу оберучке хитро изману и снажан уд |
— речи Милош, старајући се да прикрије своју срџбу, јер је и сам осећао да се изрекао више но |
носиле српски.{S} Оне су упорно чувале своју народну ношњу и онда, кад су им се мужеви по одел |
и показивали готовост, да оружјем бране своју имовину.{S} Тако је дошло било до запетих односа, |
ћете да будете слободан народ, да имате своју државу, своје управљаче, а једнако се обзирете ле |
милијарни људи, те је сваки био повео и своју породицу.{S} Настањивали су се највише у градовим |
ма, није хтео сад истицати своју вољу и своју заповест.</p> <p>Напротив, све је угађао тако да |
посведочи своју оданост према султану и своју тврду одлуку да одржава ред у земљи, а то му је д |
ишљен.{S} Најзад отац Мелентије поглади своју густу, дугу браду, погледа у Милоша и рече:</p> < |
еба то: „Ђорђе одлази у Србију да учини своју последњу дужност као Србин.{S} Он не тражи ништа |
ш господара на одговор, како сме мењати своју намеру, и по мени поручивати друго нешто, кад је |
ак ни пред њима, није хтео сад истицати своју вољу и своју заповест.</p> <p>Напротив, све је уг |
тари кос, те поче веома звучно изводити своју јасну песму, а глас му се вио као танка жица прек |
га овај не куша, па да још боље накити своју тужбу против њега код рускога двора.</p> <p>— Не |
била врло подесна прилика да посведочи своју оданост према султану и своју тврду одлуку да одр |
p> <pb n="50" /> <p>Али, она ево доврши своју чудну игру; звучно дахире одјекну још једанпут, з |
до уверена, да се Милош тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог тај големи грех неће и не м |
утим резултатом, у коме је сваки гледао своју личну корист.</p> <p>Али на овом састанку покрену |
а он ће већ смрт Карађорђеву изнети као своју заслугу, али пред народом српским с тим се није с |
не исправи...{S} Што би господар мењао своју намеру?{S} Мени рекао једно, а сад по теби поручи |
околишно, не казујући никад целу мисао своју.</p> <p>У колико је овако држање потицало из саме |
боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју корист и волели су да ми и пропаднемо само да не |
дина са шаком јунака шумадијских бранио своју лепу домовину.{S} Он је удахнуо дух слободе у све |
ни, да не мора стрепити за главу и част своју ко се год мало макне од дома свога; једном речи, |
је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју сурову душу, то никад више не излази на бео дан.< |
биља наскоро поздрави с гостима и оде у своју спаваћу одају.</p> <p>Ушав унутра, Милош узе хода |
евуче преко сабље.{S} После је стиште у своју снажну, извежбану руку, потресе је, два три пут м |
и дуге вечере, кнез се бејаше повукао у своју спаваћу собу, и рахатлисао се, али још се није сп |
>С тим мислима Милош је у вече отишао у своју спаваћу собу, где је о дувару висило много богато |
од неко време бејаше узео кнез Милош у своју службу, јер га је познавао као верна и послушна.{ |
он клече у блато и блатом покрива главу своју, па тако понижен и с блатом сравњен цвили и прекл |
илост, за коју сам ја вазда готов главу своју положити.{S} И ако је велики падишах икада имао в |
ша.</p> <p>Никола је знао, да Марко ову своју претњу у шали може у збиљи извршити, и с тога је |
b n="222" /> људи полажу на ме сву наду своју и верују да сав успех од мене зависи.{S} Да ми је |
апљу у казамету београдском и изгледају своју судбу из руку везирових.{S} Њини пријатељи у Беог |
бацањем кривице на другога — заклањају своју рођену слабост, Карађорђе је наједаред осетио как |
ебес да њихном хуком и грмљавом стишају своју рођену унутрашњу буру, која их је немилосрдно цеп |
и нову жудњу да што пре и сами окушају своју ратну срећу.{S} Но видећи да код Милоша не могу у |
вања.{S} И ако Турци обично не исказују своју радост и допадање виком и пљескањем, овде су глас |
ила једина која је у то доба имала неку своју полунезависну унутрашњу самоуправу, при чему је т |
мунарета јејина пјева злослутну пјесму своју.{S} За сретна земана Биоград се са Стамболом надм |
а њом и да је сматра као другу домовину своју.</p> <p>Међутим, још од самога почетка, како су с |
њу државу, на негдашњу славу и величину своју...{S} Али баш у тим тегобним приликама ја сам нау |
како кнез Милош сам хвата и шаље везиру своју рођену браћу Србе, да их Турчин на мукама умори, |
ароде слободне.{S} А ако би издао браћу своју или ма у чему изневерио ове лепе наде које се на |
су бар безбрижни за главу и за породицу своју — ни један није више имао воље да поново гази у о |
а ставља на коцку и себе и сву породицу своју.</p> <p>„Негдашњи крвави ратници претворили су се |
буле ће га благосиљати за се и за нејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас као добар јунак |
ко, да га је тешко било познати.</p> <p>Своју прогрушену косу Карађорђе је био овранио, а тако |
он заступати.{S} Ђорђе је обећао, да ће свом душом и свом снагом служити великоме делу ослобође |
{S} Ђорђе је обећао, да ће свом душом и свом снагом служити великоме делу ослобођења.</p> <p>Но |
огло бити.</p> <p>Вујица је остајао при свом првашњем тврђењу да писма нема.</p> <milestone uni |
исара посла да унапред извести везира о свом доласку.{S} Марашлија је одмах знао да мора бити ш |
ни траже да их Србија помогне, али не у свом, но у њиховом интересу — рече Герман живо.</p> <p> |
ки везир.{S} Али знајући, да ће Милош у свом рођеном интересу отворити четворе очи да се Карађо |
вај свет, богаташа, који не знају броја своме благу и сиротана, који по три дана залогаја не ок |
а, распојас и босоног баца се на рамена своме добром коњу, који вазда чека спреман и оправан.{S |
</p> <p>Да би прикрио прави повод овоме своме путу, Милош је свуда говорио да у Београд одлази |
вој начин.{S} Слушајући како данас свој своме ради о глави, и како кнез Милош сам хвата и шаље |
огу; који су читаве војске издржавали о своме харчу и ајлуку?{S} Гдје су на далеко чувени безис |
ле он опет узе реч.{S} Сад је говорио о своме повратку у Србију.{S} Из његова говора јасно се в |
ако хоћете, можете се помолити Богу по своме закону.{S} То је милост везирова и то вам је допу |
је бољи од њих, па би они могли сваки у своме крају заповедати независно.{S} Само да слушају ње |
е је с поверењем њему предато.</p> <p>У своме говору Ђорђе је био кратак и сух, готово бих река |
решник 6 пуних година ево живи у лудилу своме, непрестано гањан страшним привиђењима крвава зло |
иће и одрубиће главу остарелом родитељу своме...{S} Небо ће проплакати, и самоме Богу биће тешк |
слима, старица се пред ноћ вратила дому своме, кад јој се на једаред тешко смучи.{S} Снага је и |
ружја престала, Цинцинат се враћао дому своме, лаћао се плуга и као мирни земљорадник орао и то |
цинате само по спољним знацима и држању своме, већ су то били прави Цинцинати и по величини душ |
а иначе је благе нарави.{S} Он по срцу своме никад не може да одобри и да се сложи с оштрим ме |
хватао сутон, Вујица позва Карађорђа да сврате ту на једно трло некога познаника његова, где су |
нку је стигао кад је почело свитати.{S} Сврати у Хасан-пашин хан до камене ћуприје, и одмах пос |
изјутра, он се упути табачкој чаршији и сврати у механу некога Живка Лужичанина, где се одморе |
и једнога повећег места, у које он није свратио, ни једне планине кроз коју није прошао, ни јед |
е је знао куда му ваља проћи и где може свратити.</p> <p>Дошав у Пожаревац изјутра, он се упути |
оћи.{S} Ако залутам кудгод подаље, могу свратити и код Чолак-Анте на преноћиште.{S} С тога ако |
ао је Баћа да чује.{S} Ако раније сврше свратиће и он амо.</p> <p>— Па шта мислиш сад, хоћемо л |
емимо, а после уз пут још незгодније да свраћамо у крчме, те тако цео дан гладни!</p> <p>С Чоло |
у.</p> <p>— Ноћас мора да је Турке јако сврбео врат, јер кад се састао војвода с вождом својим, |
умарци густих, младих гајева.{S} Дан се свршава, а ноћ настаје, и у овом свечаном тренутку, у ц |
е изун за излазак, па да се ствар одмах свршава и да се не дангуби — рече кнез Милош журно.</p> |
сви од реда запали.{S} Сви ти разговори свршавали су се надом: ваљда ће и свемоћни руски цар на |
што није наређивао, што није заповедао, свршавао. „Шта си чекао? — веле; — ако ми често чекамо |
ругне.</p> <p>Ко то није умео, наравно, свршавао је сам с гајтаном, а после је „уз опште саучеш |
.{S} С тога треба хитати и без одлагања свршавати што је потребно.</p> <p>У осталом, сад су бил |
ма избора, нема изласка, ја морам с њим свршавати, јер се ломи само између мене и њега, или ја |
.{S} Црно-бело, ствар би некако требало свршавати.{S} А како да је свршим не знам ни сам.{S} Мо |
ти објави да на данашњем скупу имају да сврше веома важан посао — да изберу вођу, који ће у сво |
S} Остао је Баћа да чује.{S} Ако раније сврше свратиће и он амо.</p> <p>— Па шта мислиш сад, хо |
ја опет пропевати само док они једанпут сврше с оним актихристом Наполеоном, па после, од свега |
уди које је кнез Милош био послао да му сврше неке послове у Петрограду, а поглавито да израде |
х — додаде Карађорђе.</p> <p>На томе је свршен овај разговор, којег се Добрњац доцније тако чес |
ревезоше на српску страну.{S} Превоз је свршен брзо, али су се на банатској страни дуго задржал |
зило.</p> <p>Важан државни посао био је свршен и присутни представници власти почеше се разилаз |
о Ђорђе.{S} Избор, истина, још није био свршен, али је било већ све спремљено и мисао је потпун |
иште.{S} Овај прелазак на Јованово трло свршен је баш онога истог дана кад се Лисовић из Београ |
ску у бегство.</p> <p>Али кад је победа свршена, кад Турци безобзирце беже и мисле само о спасе |
илоша ова унутрашња борба још није била свршена, но је и даље трајало колебање, то је он био ве |
орба у њему самом још није била потпуно свршена.{S} Час се одлучивао на ту ствар с највећом одс |
е ваља што Милош уради.{S} Кад је ствар свршена, онда су сви они паметни.{S} Кад се деси штогод |
ад се једном скотрља глава, онда је све свршено.{S} Па <pb n="208" /> зар није боље уклонити се |
} У толико му је сад милије, што је све свршено онако <pb n="119" /> како је њему по вољи, зашт |
рече Гитарић.{S} Сад смо готови, сад је свршено све.{S} Бар ћеш знати, кад те је побратим ракиј |
173" /> је предузето гласање и убрзо је свршено.{S} Кад су гласови пребројани нашло се да је Ка |
час примакао се; још мало и све ће бити свршено“ — севну Драгићу кроз главу.</p> <p>У тај мах к |
х све рекао да ће с нама још данас бити свршено.</p> <p>Последње речи још не бејаху сишле с уса |
потока, где се умивао...{S} Све је било свршено.{S} Велики Карађорђе, моћни геније који је из п |
дано јецање у самртничком ропцу.</p> <p>Свршено је.{S} Небо се најпосле смиловало и разрешило о |
ико дело доведе до сретнога и успешнога свршетка.</p> <p>Јоргаћев предлог примљен је с одобрава |
етири часа разговарали непрестано, а на свршетку опет су осећали како им остаје још много и мно |
дно село у околини Кишињева, где има да сврши неке рачуне с једним пријатељем, па ће после опет |
а сам домами Карађорђа у Србију и ту да сврши с њим једном за свагда.{S} Тај савет чуо је од са |
укупно, па да се то једанпут за свагда сврши.</p> <p>Милош је одречно вртео главом.</p> <p>— О |
хватао је сваку реч његову.{S} Кад Анта сврши Милош прихвати живо.</p> <p>— Па тако, тако!{S} Д |
о те тај хитни родољубиви посао што пре сврши.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам излага |
Матропулоки (црна тица).</p> <p>Кад се сврши прозив, Ипсиланти објави да су сви на скупу.</p> |
а зивкао, па је право да сад он с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева или његова глава!</p> <p>То ј |
ор био од силног утицаја.</p> <p>Али он сврши говор онако у опште, па пређе на Јеладу, на робињ |
Пресуда је била кратка и читање се брзо сврши.{S} Тада војна музика опет засвира прво марш Султ |
е те послати везиру у Београд, да он то сврши!...</p> <p>— Тешто!...{S} Из ове коже у другу не |
и што он хоће.</p> <p>Она још не бејаше свршила, али је Милош пресече.</p> <p>— Ама зар то рекл |
послао да Никшића убије.</p> <p>Сад су свршили и кнез Сима, Павле Цукић и Драгић, и тако су пр |
како требало свршавати.{S} А како да је свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и поручивао му д |
S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не свршим одмах, но Црни узме маха, онда оде све ово моје |
опет одобри, и на томе се, у главноме, свршио њин разговор те вечери.</p> <p>Сутра дан била су |
је био почео заударати.</p> <p>Тако је свршио Вујица Вулићевић.</p> <p> <hi>КРАЈ</hi>.</p> </d |
д тако хоће.</p> <p>Милош још не бејаше свршио, Врљо га нагло пресече.</p> <p>— Шта зна народ!{ |
поуздано.{S} На томе се овај разговор и свршио.{S} И они убрзо пређоше на други.</p> <p>— Шта л |
учини славним и страшним, а кад се рат свршио, кад је звека убојна оружја престала, Цинцинат с |
ожда и он, Милош, погинуо, и цео покрет свршио би се исто онако несретно, као и покрет Хаџи Про |
а, који су га у тврђави удавили.</p> <p>Свршио је и Мелентије Никшић, владика шабачки и то опет |
лост везирова и то вам је допуштено.{S} Свршите то, ако хоћете, па ћемо поћи.</p> <p>Дошао је б |
м главама почиње, да чиме ли ће се онда свршити!</p> <p>Баби седа глава жалосно клону.{S} У сир |
да батали, не дирај ништа!{S} Ја ћу све свршити сам са мојим Николом.</p> <p>Никола Шатрић био |
не пометеш... — Сутра до подне мора се свршити па било како било.</p> <p>— Добро, не брини.{S} |
где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ дотле п |
ти најзгоднији?...{S} Да ли би то могли свршити Јова и Дамњан?</p> <p>Буљубаша Петар Лазаревић |
лоша!{S} Ми с њиме и тако морамо једном свршити, или ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и за гос |
он ће рећи:</p> <p>— С Карађорђем овако свршити!{S} С Карађорђем!...{S} Ово је страшан грех.{S} |
ље, које би се у најбољем случају могло свршити тиме, да и мени самом буде ометен одлазак, ако |
ан амо...{S} Само сам рачунао, да ће то свршити онај трорепи царски измећар у Београду (везир), |
, и ја се утврдо уздам да ћу целу ствар свршити брзо и поуздано с оно мојих људи што их имам.</ |
ико да учинимо, а баш да се што и почне свршиће се с неуспехом.</p> <p>Вујица је одобравао гово |
души.</p> <p>— Врата ми одмах отварај, свршићу ја и сам шта треба!{S} Таке трице и нису за ова |
о ови час да Карађорђа уклониш и с њиме свршиш брзо и неодложно и његову главу амо да пратиш на |
ност нашу указати.{S} Твоје је да дјело свршиш, а за све друго наша је брига и одговорност и пр |
е главне замисли, која је сад обузимала сву душу наших путника.</p> <p>Тако ће једном упитати Н |
<p>Међутим, страшна тмуша испуњавала је сву огромну шупљину између неба и земље и урнебесом се |
Толико <pb n="222" /> људи полажу на ме сву наду своју и верују да сав успех од мене зависи.{S} |
ке и понова да ставља на коцку и себе и сву породицу своју.</p> <p>„Негдашњи крвави ратници пре |
..</p> <p>И зашто сам ја морао доживети сву ову неизмерну несрећу српску, ја који сам видео леп |
рођеним очима видим, да ја жив дочекам сву ову неизмерну несрећу несретне земље српске!</p> <p |
нејаки, детињи ум није потпуно схватио сву тежину крвава догађаја, што је мало час овде на њег |
ч изрећи, Милош позва духовника који их сву тројицу закле на чување тајне.{S} По том договору М |
екакав тежак, непријатан сан.{S} Иначе, свуд је царовала ноћ и мукла тишина.</p> <p>Тако је тра |
?{S} То је од Бога тако остало, тако је свуд, тако мора бити и код нас.{S} Ко је паметнији, она |
<p>Пред колибом он застаде и обазре се свуд у наоколо.{S} Све је било тихо и мирно.{S} После т |
у страна, а у њој ни грма ни трна, само свуд набујала лепа зелена трава.</p> <p>Усред те пољане |
стали у сјају од стотину живих боја.{S} Свуда унаоколо били су меки миндери, а овде онде по угл |
игде ширине и жива бујна јавна живота — свуда сниски кућерци, тесне криве улице, високи баштенс |
м гранама, што су се под небо извиле, а свуда по гранама пуно тица, шарених лептирова и ројева |
био намештен поуздан човек, који ће га свуда пратити.{S} То је био Наум, који му је служио ује |
пред тако, како ће за једно пола сахата свуда раније стизати од Ђорђа и Красиса, који су имали |
прави повод овоме своме путу, Милош је свуда говорио да у Београд одлази по позиву тамошњих ср |
дио са собом и који су га пратили скоро свуда, а по најчешће кад излази у околна села.</p> <p>Ј |
пре сиђе у мирне далеке равни...</p> <p>Свуда унаоколо влада мртва тишина, и човека чисто подил |
есу онако зли, како сте се ви, динсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је т |
е биле су придигнуте.{S} Сам Карађорђе, свучен до гола тела — само у гаћама, лежао је на сред к |
е на појасу.{S} Духовник <pb n="100" /> се приметно разгали и чисто се обрадова кад чу реч „поп |
кнез Сима у тренутку кад <pb n="40" /> се над његовом главом завитла крвава џелатска секира! „ |
ом рођеном руком, и Врљо <pb n="141" /> се био зарекао да му се освети кад тад, па би јамачно т |
ли у Петроград, надајући <pb n="153" /> се да тамо нађу заштите и потпоре својој угњетеној домо |
и одважнија духа склањало <pb n="77" /> се подаље од Београда, где су живели сви већи достојниц |
није бродио или на којој <pb n="18" /> се није заустављао да напоји добра коња свога; спомињао |
ори да Милош не ради добро.</p> <p>Баба се куцну прстима по својим сухим, коштуњавим, празним г |
дат.</p> <p>— Што нема печата, не треба се чудити.{S} Турци су почели сумњати на господар Милош |
</p> <p>Тада се Гитарић учини као да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само онако уз |
у селу има толику родбину, али нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још једи |
нин турски, и лакше нам је било од њега се бранити.{S} Милош је подмукао; на његовијем устима ј |
пет пусти своје јасно звиждање, из кога се лако дало познати, како се труди да натпева свога су |
на замисао о српском ослобођењу из кога се имала родити слобода свију балканских народа.</p> <p |
погрешку и да осигурам успех послу кога се лаћам.{S} Толико <pb n="222" /> људи полажу на ме св |
нису били уређени, с <pb n="94" /> тога се у његовом дому и стицао свак, који је имао какав кру |
вом и својом памећу стекао.{S} Око тога се сад и врзао цео говор Карађорђев.</p> <p>— Враћам се |
к мора презати и од сенке своје, с тога се ни ја не смем поверавати никоме другом до једино теб |
ргаћ, желео је да каже коју реч, с тога се Ипсиланти уклони, да своје место уступи Јоргаћу.</p> |
је у опште успех целе ствари.{S} С тога се веома много полагало на то, да у општи покрет буде у |
еселио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима растане, да све остави, да никад више не ви |
или ме амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи пребијам <pb n="22" /> по овим гуд |
ији.{S} Ту је тада било толико Срба, да се у понеким улицама чуо само српски говор, а у чаршији |
ад му се Ђорђе сам јави и позове га, да се споразуму и договоре шта може, а шта не може бити, т |
аварство на Балкану.{S} Нека бог да, да се балкански народи колико толико ослободе и својим очи |
тао жалосно стање балканских народа, да се многим показале сузе на очима.{S} И ако им је све ов |
ној крви.{S} Стога је сад удешавала, да се таква погибија више не понови.</p> <p>А да се таква |
премљено и мисао је потпуно сазрела, да се Карађорђе истакне као војсковођа и заповедник свију |
тешки терет на души, тврдо уверена, да се Милош тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог та |
прстом на њега — Милоша — а ко зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да убиство убист |
ина, може бити и тако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост.{S} |
ако ће зато време и сам остати туна, да се нађе уз вожда.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
лепим да сузбије београдског везира, да се не меша у народске послове, већ увиђа да од мира не |
оложењу, па би било јазук и грехота, да се ти још њега прибојаваш.</p> <p>Милош се поклони на о |
наредаба Лисовић је добио и новаца, да се и тим послужи, у колико му устреба.</p> <p>На растан |
склониш док не дође господар Вујица, да се с њим разговорим.{S} А после ћемо све ласно.{S} А не |
ет стеку оваке прилике какве су сад, да се сви балкански народи сложе на једно опште заједничко |
год цареви штогод за нас не нареде, да се нашим људима као опрости што су војевали против султ |
сом поздравити све балканске народе, да се братски искупе под заставу слободе.{S} Наша је ствар |
> и гурало да се примакне што ближе, да се попење што више и да види што боље.{S} Све околне ку |
вао сваки сукоб и чини све што може, да се с Турцима на леп и споразуман начин насуде.</p> <p>С |
ома повољан за Милоша.{S} Решено је, да се зборски пише руском цару и умоли да српске бегунце, |
следи ме зебња да народ не следује, да се гдегод не понове побуне и нереди, те би опет имали и |
а, на прстима, најзад удалио одатле, да се после неколико тренутака опет поврати.{S} Очевидно ј |
дата чак и писмена бурунтија о томе, да се као хајдук убије гдегод се ухвати, али је све то пре |
пута жена га је подсећала да легне, да се и сам мало одмори, али он никако не хтеде.</p> <p>Те |
табак и прозва по њему све присутне, да се увери да ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и св |
ремрлом даху огледало се преклињање, да се Марко заустави бар још за који тренутак.</p> <p>Али |
до беса и стрепим као од живе ватре, да се међу Турцима што не рашчује, те да крену на ме потер |
бејаше вратио својој кући у Црнуће, да се одмори, да се погости с пријатељима, а богме, и да с |
ш онда кад је трчао да заузме Ужице, да се нађе макар једно једино место још слободно и у рукам |
о огромну суму и у првој ватри рече, да се то не може од голога народа истерати ни за хиљаду и |
они неће.{S} И камо лепе среће наше, да се није оволико оклевало!{S} Куд би био наш крај сад, д |
првака народних, па и то крв и нож, да се искољу међу собом и да један другом очи поваде.</p> |
а.{S} Но Петар буљубаша опет нареди, да се то прозорче изнутра закује даскама.{S} Цукићу дадоше |
амо људи мекши, мирнији и погоднији, да се прилагоде потребама круте турске владавине.</p> <p>Г |
но, и како би Турци управо и волели, да се поремети ово што је сад, јер им се све чини, да су р |
бром друштву умео и да се развесели, да се нашали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке разго |
својој кући у Црнуће, да се одмори, да се погости с пријатељима, а богме, и да се поверљиво ра |
бих пред царем ја морао одговарати, да се Ђорђију што догоди што не треба.{S} Цар би тражио хе |
да сами већају, шта им ваља чинити, да се свет мало смири од оних подбадања, што једнако долаз |
вога.</p> <p>Зато се и могло десити, да се од једном нађу у туђини без гроша у џепу и без икакв |
учинио је на њега тако тежак утисак, да се сад осећао чисто срећан, видећи што тај сан није јав |
кајао, што некако није потекао сам, да се нађе у близини, и да он лично контролише тачно изврш |
питање шта би учинио с Црним Ђорђем, да се овај нешто збиља поврати у Србију, као што поручује. |
ему све да зна, шта му ја поручујем, да се после начисто види до кога је кривица, а да не беде |
узбуни народ, да га повуче за собом, да се дохвати негде с Турцима и да их само једном смлави, |
до на извор са својим верним Наумом, да се ту онако шакаиле испљускају хладном водом и да је се |
како је он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах није поред њега десио његов кротки „попа.“ |
зиром, и Милош се сад на то позивао, да се тај споразум испуни, и да му руке остану слободне пр |
уради онако како ја велим.{S} Прво, да се Милошу озбиљно запрети, а после овде се може чинити |
а.</p> <p>Ђорђе је отворено говорио, да се он за сад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и сувиш |
нешто беше поднадуло лево око, тако, да се готово сасвим затворило.</p> <p>Назвав „добар вечер“ |
на миндерлук и распалио чибук тако, да се скоро не види из дима.</p> <p>Она, Јела, седи на мал |
>По његовом мишљењу најбоље би било, да се те бивше старешине српске тргну кудгод дубље у Русиј |
<pb n="91" /> ум, и дете је појмило, да се овде десило нешто грозно и страховито.{S} Под тим ут |
ије много правдао.{S} Рекао је само, да се послови морају брзо отаљавати и да он не може сваки |
5—6 година лутања по туђини.{S} Јес, да се људски изгрдимо, ако хоћеш право.{S} А наши заједнич |
наших огњишта отера нас у туђ свет, да се пребијамо од немила до недрага.{S} Зар смо ми онда б |
буни!{S} Да узмем на се одговорност, да се после рекне како је Ђорђе од моје руке погинуо то не |
о. — То данас и деца у Србији знају, да се одовуд једнако џара и подбада; сваки час из Русије и |
ни на ум падало да остављам Србију, да се ту не нађе Руса, који су ме одмах узели саветовати д |
је издаде и она би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше добри људи, који је прихватише и |
тежњу, једну неодољиву крепку вољу, да се понова отпочне борба и покају старе погрешке — тога |
ајне свите све у суху злату и алему, да се са султанскијем барабарити могу; који су читаве војс |
како саставља сиротиња пару на пару, да се откупи од њих, па да поклонише коме макар излизан гр |
S} Ова честа сретања, показивала су, да се наши путници примичу <pb n="230" /> каквом повећем м |
глави он се упути оближњем поточићу, да се умије и да захвати хладне јутрење воде.</p> <pb n="2 |
тихо брујање?{S} Народна песма вели: да се може чути „како трава расте.“ И песма право вели.{S} |
ет пропоју порушене богомоље српске; да се из шума и гудура поврате одбегли калуђери и учитељи |
} Дошао је земан, ваља <pb n="29" /> да се мре!...{S} На, сине Перо, узми твоје оружје!...{S} Т |
кнез Милош <hi>није дао Турцима</hi> да се мешају у унутрашње вилајетске послове.{S} Он ове Тур |
јбољег друга, и најмилијег брата!{S} Да се Драгић, мој Турчине, смрти бојао, не би он сам добро |
с навијала.</p> <p>— А што, најо!{S} Да се нећете кудгод селити?{S} Мој Анта рече ми ту пре нег |
оруку Карађорђу, да је све добро!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра стићи и сам господар Ву |
ова лупа необично пресече Милоша.{S} Да се пола дома срушило, не би се толико препао.</p> <p>У |
Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске дубине, да прнеш у небеске висине, |
ери?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да се не одметне и он с Карађорђем?{S} Ко да води надзор д |
а, господару — рече Вујица.</p> <p>— Да се курталисавамо, Вујо, али како ћемо!{S} Да неће бити |
ване понуде Милош одговори:</p> <p>— Да се има, богдице, откуд, народ би радо дао, светли везир |
ти Вујо, шта ћемо с Црним?</p> <p>— Да се курталисавамо белаја, господару — рече Вујица.</p> < |
а да у њој погине један Карађорђе, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и наговор |
ва погибија више не понови.</p> <p>А да се таква несрећа избегне, смишљен је сад био други и др |
рече жени:</p> <p>— Време је, треба да се крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох да видим коњ |
спремљено је и све остало што треба да се положи заклетва.{S} Они да се закуну њему на верност |
ути и народ на устанак, и нагнати га да се одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ја н |
росипљу разна обећања и подбадају га да се буни.{S} Ту недавно, у почетку марта, у мало што ниј |
елу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се правдат |
— спекла се у телу па никако од њега да се одвоји!“.</p> <pb n="66" /> <p>И доиста баба Јана од |
ости у туђој земљи и уздам се у бога да се једном опет повратим у Србију.{S} Али то ће бити сам |
ла у Европи, Русији није сад до тога да се заплеће и амо на истоку.{S} Напротив, она се брижљив |
благо извињавао и молио свога друга да се не срди.</p> <p>Видећи их тако догнате до самих врат |
ја преча домаћа посла, и сваки гледа да се извуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Аксент |
ојан Пауновић—Аџибеговац.{S} Изгледа да се Карађорђе прибојавао да га когод не нападне ноћу, па |
ђени.</p> <p>Разгаљивао је Карађорђа да се ништа не сумња <pb n="288" /> — све ће бити добро, а |
онити; али овако, он да погине, а ја да се спасем, боже сачувај, то никад ни до века неће бити! |
учене официре, и донети много оружја да се народ диже на буну...</p> <p>Ови страни људи нађу ов |
зничавим мислима, Милош једва дочека да се укаже зора, те одмах избуди послугу и нареди да спре |
— Коње спремајте, па овога тренутка да се кренете!{S} Мислиш да развучеш, да одужиш док се ств |
код мога Антонија, па сам тако чула да се међу се разговарају.{S} Тако казују, да је Милош пог |
е то, те то: жудња за Србијом и жеља да се што пре опет тамо врате.</p> <p>Карађорђе је распити |
лим, да ли истина Црни Ђорђе помишља да се опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова |
и ја теби казујем.{S} Црни се спрема да се амо врати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Србију |
их, да је мени добити у шаке, с њима да се ја разрачунам, млеко их српско разгубало — викао је |
75" /> <p>Четворица су била изаслана да се нађу на путу између Плане и Паланке, како би један д |
ни она неће да буде толико милосрдна да се одазове цвилењу његову и да га прими у мрачна наручј |
о удеси и Карађорђе ће имати времена да се састане и са другим људима, па ће после видети.{S} А |
и другима, само да је некога начина да се оде.</p> <p>Крага замуцну, као да га нешто стеже за |
јим благим оком и наћи пута и начина да се опет поврате у Србију.</p> <p>Домаћин Чолак-Анта био |
Србијом жуде сви, али немају начина да се врате, и тако чекају.</p> <pb n="237" /> <p>Разговар |
раја ваљда не би била толико безумна да се за њима поводи и да се буни, чиме би покварила сав с |
} Која вајда Ђорђу од мога допуштања да се врати.{S} Није он од мене ни утекао одавде, већ од М |
е стране његову је душу мучила зебња да се његов повратак у Србију не протумачи као жудња за вл |
ују никоме.{S} Узме их страх и сумња да се против њих нешто у потаји спрема, и онда се прозле и |
у свету какве царевине без газде, па да се ту сви понамештају за кнезове и војводе.{S} Тек што |
n="262" /> узме изун за излазак, па да се ствар одмах свршава и да се не дангуби — рече кнез М |
ују много и да одсеку сви укупно, па да се то једанпут за свагда сврши.</p> <p>Милош је одречно |
ојни Ћурћија, није човек врбовина па да се на пролеће подмлади и да на одсеченом врату избију н |
у, за садашњицу и моја је тврда вера да се за сада не може учинити ништа паметније, но што Мило |
нема места на овом свету; један мора да се уклони — један мора да мре!...{S} Ја или он!{S} Позв |
шта, па с тога и седим овде; а сутра да се крене когод од вас ја бих му био први друг — говорио |
еман и листом би скочио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете у н |
где да изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже Вујици; хоће ли се ствар крити од њега или да м |
ну ова примедба Врљова.</p> <p>— Шта да се ради кад народ тако хоће.</p> <p>Милош још не бејаше |
га пријатељски дочека.</p> <p>— Шта да се чини? — ово питање никад живље није стало пред Милош |
оји су се ту десили, да их упита шта да се ради и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био нач |
он би обично само издао наредбе шта да се ради, а никад се није упуштао да се са мном саветује |
има друкчије разговарати.{S} Али шта да се ради, кад се све силом не може?{S} Добро је те нас с |
вице на Балкану.{S} Него вожд је рад да се разговори и споразуме с њим — Милошем, па, ако не мо |
арађорђевом доласку, да је и сам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он ће му послат |
е били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку потпору њину, то би било безумље, које |
прегли и загазили; док је било наде да се нешто може извојевати, они су војевали, били се и зб |
је глас дрхтао.{S} Духовник познаде да се он почиње љутити.</p> <p>— Све је тако господару!{S} |
у Петрограду, а поглавито да израде да се српске војводе у Русији тргну што дубље у унутрашњос |
> <p>Кад се јавише, Карађорђе устаде да се с њима поздрави.{S} Пружи им руку да се рукују, но о |
за бога, господару!{S} Зар још овде да се чами!{S} Мене већ мука ухвати.{S} Па онда, пада ли в |
ми онда дигли главе па од Руса нигде да се одвојимо.</p> <pb n="220" /> <p>Карађорђе дубоко узд |
отац Мелентије навика на њега да иде да се одмори; обећавао је да ће га он заменити, и Милош се |
е то тако лепо промислиш, онда хајде да се разговоримо озбиљно и пријатељски о једном послу.</p |
о нека писма и позивао старе војводе да се врате.{S} Знате ли ви овде што о томе?</p> <p>— Ми с |
е на то чинио невешт, пуштајући људе да се сви изговоре.</p> <pb n="265" /> <p>Видећи да сви на |
повише и појаче помогну, а кад дође да се преговара с Турцима и да се углављује мир, онда ми у |
с њим истрајати до краја, и ако дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка је беса |
ешто очекује.</p> <p>Све ово не може да се сакрије од Турака, они брзо сазнаду и опазе да у нар |
дања.</p> <p>— Море, мени само да је да се здраво и на миру дочепам Рудника, и да видим само 50 |
аврело.{S} Сад или никад, прилика је да се једним снажним ударцем смрви тиранска аждаја турска. |
ко исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима разговорим што ме сад беде!{S} Али знаду и о |
Да би достигао добро, слободно ти је да се послужиш и рђавим, неваљалим средством.{S} Да би спа |
е сад да знаду то.{S} Згодније им је да се граде невешти.{S} Али ако, ако!...</p> <p>Карађорђе |
хиљаду и двеста кеса, и пристајао је да се то покупи у народу у року од године дана.</p> <p>Мил |
вече тај абер дошао доцне, остало је да се изврши сутра.</p> </div> <pb n="279" /> <div type="c |
ојим попом.{S} Управо, оставио их је да се сами саветују, а он их је више слушао.{S} Само у поч |
јале су неко платно — те бејаху селе да се одморе, па тако мало помало ушле у разговор.{S} Седе |
а бејасмо оно.“ Тако исто нећу после да се изговарате да сам ја наваљивао, већ ето вас па како |
а Вујицу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Јутрос смо Гос |
таџбине.{S} Али шта да рекнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам напушташ и остављаш оно, ради |
ова је ракија тако добра, болан њоме да се лечи — рече Вујица пружајући Карађорђу пљоску са ста |
да ову двојицу спасемо и дај о томе да се посаветујемо.{S} Како би било, да молимо неке и неке |
о да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођеном руком — примети му један |
} Да је Милош паметан, па да помогне да се све ово ослободи, ту би онда било места за све.{S} Н |
морао употребљавати големо напрезање да се уздржи да не плане и да не кидише на Добрњца, који г |
онда бити највећа, кад Милош разбере да се Ђорђе крије од њега.</p> <p>„Да није дошао да о моме |
су избегле из земље и радовао би се да се они опет поврате.{S} Бар таке је гласове он, Анта, с |
ње.{S} Седлали су коње и спремали се да се крену.{S} Мало подаље од њих гореле су две велике ва |
оптуже пред Русима.</p> <p>Бојао се да се није изрекао ко од Грка, који није познавао Добрњца, |
опет нисам тако црна.{S} Ви не умете да се чувате, хватате се гаравим рукама по образу, а и зно |
ено. — То је страшно, али онда дајте да се као људи разговоримо, од онаква разговора, како сте |
тиној, код које бејаше дошао у госте да се заједнички играју.</p> <p>Карађорђева породица у то |
а је неразумљива за људе, несвикнуте да се баве изразима, који бележе појам невезан за какву ма |
о, као велим, кад се он крије и неће да се каже, није ред ни ја да га изазивам силом.</p> <p>Св |
</p> <p>— Дође сам!...{S} Каже, хоће да се преда.</p> <p>— Шта?...{S} Хоће да се преда!...{S} О |
а се преда.</p> <p>— Шта?...{S} Хоће да се преда!...{S} Он?...{S} Драгић Горуновић?...{S} А где |
</p> <p>— Ово су неки људи који хоће да се превезу, Јоване.{S} Изађидер те види — рече момку кн |
себе, онда нека дође бар до Раковице да се туна састану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на разг |
и око Марка, преклињући их наизменце да се бар за тренутак умере и стишају.</p> <p>Но ни једна |
астаде са својим доглавницима и рече да се нађу на мети, ако би му ускоро опет што затребали, а |
{S} Старац потврди.{S} Ђорђе му рече да се он сад може вратити.{S} На старчево питање да ли да |
се погости с пријатељима, а богме, и да се поверљиво разговоре о многим народним пословима.{S} |
г, а везиру поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини у народу ништа не брине.{S} Он, кнез |
азак, па да се ствар одмах свршава и да се не дангуби — рече кнез Милош журно.</p> <p>Анти се р |
дом, на њега падне крв Карађорђева и да се он обележи као убица овога великога <pb n="266" /> ч |
у, да је Милош погинуо да заповеда и да се он сам направи господар у земљи, као што је пре био |
кад дође да се преговара с Турцима и да се углављује мир, онда ми у запећак, а целу ствар преду |
ије било да чује његова запомагања и да се на њега сажали.{S} Тако јурећи, коњ долете до на оба |
е тешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати!</p> <p>Милош плану и пресече га.</p> <p>— Ник |
ку стигле неке кабадахије Милошеве и да се утврдо очекује да ће сутра и господар Вујица доћи.</ |
па одите да вас отресем од прашине и да се мало умијете, не смете овако изаћи пред деду.{S} Као |
олико безумна да се за њима поводи и да се буни, чиме би покварила сав свој садашњи рахатлук.</ |
срцу своме никад не може да одобри и да се сложи с оштрим мерама које су политици често неопход |
одушевљен да се борба опет отвори и да се срећа поново окуша, па шта бог да.</p> <p>— Ја сам н |
би ваљада, да ја таке људе одбијам и да се од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих саста |
{S} И ако је у добром друштву умео и да се развесели, да се нашали, и слатко да ћерета, у те ша |
о је срдито Лисовић.</p> <p>— Тако и да се чини — прихватише сви — Вујица је с Црним и онако шу |
е, ваља сада понова да повију врат и да се укошкају у страховити ропски јарам турски!...</p> <p |
љан да смакне Карађорђа, онда њему и да се преда, а они да не прљају руке његовом крвљу.</p> </ |
одару, и рече толико, да је рад теби да се преда.</p> <p>— Разоружајте га! — рече кнез полако — |
и доручкују.{S} Одатле крену Морави да се превезу на скели код Орашја.</p> <p>Ту Карађорђе наи |
и путнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе ватре, која је буктала на огњи |
е хватао и старешина спровода нареди да се ту конакује.{S} Цукић је познат амо по овим крајевим |
ра заспати, макар пред зору.{S} Пази да се не пометеш... — Сутра до подне мора се свршити па би |
а тајна.{S} Да би био још поузданији да се нигде неће реч изрећи, Милош позва духовника који их |
да искаже своју зебњу, како се боји да се и они не умешају у тај општи покрет, те би га могли |
супротној обали, питајући их хоће ли да се превезу.{S} Они махањем одговорише да хоће.</p> <p>— |
да прође ни једна свадба, а камо ли да се ослободи цела једна поробљена земља — рече Карађорђе |
ер по поруци Вујичиној ту су требали да се састану те вечери.</p> <p>Целога тога дана Карађорђе |
ли чиме могу, али нас не би везивали да се морамо увек држати с њима, већ би нас пустили да се |
ије, пошто му Руси никако не би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руском заштитом, |
та давали прилике и чисто нас нукали да се сами наравнамо:{S} Али ми онда дигли главе па од Рус |
а мислим да се ми нисмо овде састали да се грдимо.</p> <p>Добрњац га пресече:</p> <p>— А ја, бо |
е још и ојачао, јер су Грци покушали да се јаве као пријатељи румунскога народа, и од пређашњих |
чи да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино због тих |
е, с тога, што су му Турци запретили да се не жали, па стаде наваљивати да му каже шта је.{S} К |
ек држати с њима, већ би нас пустили да се према приликама помажемо, како нам је где боље и лак |
але такве неприлике, он, Милош, моли да се над бившим старешинама српским води строжији надзор |
е руке, он оберучке расипа, па мисли да се тако то лако и зарађује.</p> <p>Везиров ћурчибаша, к |
разлози, јер ја не бих остао у земљи да се од Турака кријем, већ или да погинем или да штогод с |
народу, ми сад неваљамо!{S} И сад ми да се уклонимо а они да заседну и да агују онако на готово |
промукло рикну, као рањен лав, појми да се дигне и дочепа десном руком за балчак сабље, која му |
допадало.{S} Они никад нису дали ни да се помене о томе, да ми можемо што сами за се удешавати |
треба да се положи заклетва.{S} Они да се закуну њему на верност и послушност, а он њима да ће |
да ја одовуд подбадам народ тамошњи да се буни и на оружје диже.</p> <p>„За састанке ја незнам |
пре сврши.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен да те н |
а, који су ме одмах узели саветовати да се уклоним из земље.{S} Чак су ми и то износили да ће т |
а и свакоме ко нас слуша нећемо дати да се меша у његове послове, а он сам с оним, што пође уз |
зревати.{S} Ваљало се дакле спремати да се на време и плод убере.</p> <p>И ако је на прво писмо |
не нањуше.{S} С тога треба похитати да се ствар што пре крене, док се Турци још не надају, те |
8" /> Милош нема куд и мора пристати да се састану и разговоре.{S} Док се све то удеси и Карађо |
ми пријатељи немојте од мене тражити да се у овом тешком самртном часу покажем као кукавица.{S} |
а плати.{S} Ето, с тога морам пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако амо дође.</p> <p>Милош је већ |
и са склопљеним рукама узе га молити да се не љути и да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} Нај |
ти на душу толику сиротињу и пустити да се учини та несрећа, која се више никад не би могла пов |
по, ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцима, но да се бије с њима.{S} Па шта д |
ођеном интересу отворити четворе очи да се Карађорђе не увуче у Србију, Марашлија је налазио да |
ђорђевом, као и то, шта би на случај да се Карађорђе доиста врати.</p> <p>Саветовања су дуго тр |
еђао је Турке и заповедник даде знак да се Драгићу одмах без оклевања одруби глава.</p> <p>Спод |
инио од обести, ни с тога колико тек да се говори, већ што је требало тај посао пословати даље. |
обедама над Наполеоном и коме је циљ да се за у будуће Европа обезведи од револуционарних испад |
овешће и Николу Новаковића.{S} И сам да се спреми за полазак, а о целој ствари да ћути као зали |
м ја овде на путу?{S} Коме ја сметам да се против мене чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко ме г |
постигнем успех, моћи ћу да докажем да се нисам грабио за власт, јер ће свет видети како добро |
после видети.{S} Ако могне с Милошем да се споразуме, добро; не могне ли, он ће онда гледати шт |
"203" /> <p>— Ја, у име бога, мислим да се ми опет вратимо у Србију, да опет заложимо ватру на |
да се добро изгрдите.{S} А ја мислим да се ми нисмо овде састали да се грдимо.</p> <p>Добрњац г |
, ипак!..{S} Он није требао пред њим да се излеће!..</p> <p>Попа је духовник, а иначе је благе |
ве крваве свечаности даде знак руком да се посао отпочне.</p> <p>Јањичари предадоше заробљенике |
и док султану и царевима падне на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, обиј |
износи се као редак пример, достојан да се преда и најдаљем потомству на углед и пошту, како је |
нешто начуо да је Црни Ђорђе намеран да се врати понова у Србију.</p> <p>Милош је испод ока паж |
сутних једино је Крага био одушевљен да се борба опет отвори и да се срећа поново окуша, па шта |
ђорђеве пропасти) тако био застрашен да се управо није смео ни жалити на зулуме турске.{S} Врљо |
гледа да ће се учинити на неки начин да се старе војводе могу слободно вратити у Србију на свој |
ели, не може бити никакве вајде, мањ да се добро изгрдите.{S} А ја мислим да се ми нисмо овде с |
pb n="180" /> их Милош бејаше сазвао да се договоре о многим народним пословима па, између оста |
издају непријатељу ја сам наређивао да се истреби цела издајникова породица, али то је после и |
p> <p>Анта је с нестрпљењем очекивао да се људи разиђу, па чим остаде сам с кнезом Милошем, он |
охрабри, али поп за дуго није могао да се разбере и јасно да схвати шта се ту све десило.{S} В |
ђа још више забрину.{S} Он је опажао да се нешто плете око њега.{S} Али још те исте вечери стиж |
маћин, но гост никако није пристајао да се почиње претњом.{S} Претњу после <pb n="64" /> ваља и |
каване, прво застаде код врата, као да се нешто омишља, и после сави на више и нестаде га у мр |
ама лице и жмирну неколико пута, као да се хтео уверити, је ли ово још сан или јава.{S} У груди |
да у духовника.{S} Изгледало је, као да се предомишља шта ће рећи.</p> <p>— Море попо, ако Црни |
е нешто измаче.{S} Изгледало је, као да се глава, која се дотле само на кончићу држала и која ј |
</p> <p>И две жене притајаше се, као да се боје, да и својим дисањем не узнемире ову слабачку с |
е онда наједаред тргне и стресе, као да се повратио из каква заноса, и тада грчевито стисне у ш |
је као да се Ђорђе нешто двоуми, као да се бори и ломи.{S} Најзад се реши и проговори.</p> <p>— |
е!“...</p> <p>И Милошу се учини, као да се на једаред нађе на пустој и дивљачкој коси, у поднож |
лице силно се натушти и помрачи, као да се некакав тежак облак душевни сави по оним избразданим |
ва, два још сјајна ока, у којима као да се беше прикупио сав заостали живот који се већ отима д |
едао у земљу.{S} После наједаред као да се трже, рече.</p> <p>— Спомињете вољу царева, а где је |
им на столичици.{S} Изгледало је као да се Ђорђе нешто двоуми, као да се бори и ломи.{S} Најзад |
спољне утиске, душа ове старице као да се винула у далеку будућност и назрела у њој нешто мрач |
Као да су се небеса сурвала, или као да се ова грешна земља преко пола цепа и дроби, така страш |
жубори какав неуморни поток, или као да се кроз мрак плашљиво дошаптавају духови, што над земљо |
ве пустошне усамљености, у којој као да се крије некакво притајено чудовиште, које за часак мож |
е заповести његове, а сад баш он као да се нешто предомишља и вајка!...</p> <p>— Шта, а ти га ж |
че.{S} Сви предмети изгледали су као да се одмарају и одишу у вечерњој тишини, после дуготрајње |
ру? — упита Вујица.</p> <p>Милош као да се двоумио.{S} Најзад рече:</p> <p>— Да га дозовем сам! |
о врдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао да се овде нешто плете...</p> <p>Карађорђе махну руком, ка |
ао до Дунава према Раму, где је имао да се превезе у Србију.</p> <p>Узалуд је срдити кишињевски |
ним усклицима.{S} Карађорђе је устао да се захвали на великој части и поверењу, и одмах ту спре |
меру свога доласка, само је прећутао да се то не ради са знањем и вољи рускога двора; <pb n="25 |
да се ради, а никад се није упуштао да се са мном саветује, особито о народним пословима.{S} Ш |
ије своју срџбу, јер је и сам осећао да се изрекао више но што би требало.</p> <p>— Тешко свако |
да је око два часа по поноћи изашао да се мало прошета по чистом зраку, јер се жалио да га бол |
ље овога лета, тиква мора пући, него да се за тај случај нађе у земљи приправан, а сви ће с њим |
примио ту ствар у своје руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — само у др |
ако у скупу световати, кнез је желео да се на само разговара с неким од њих.</p> <milestone uni |
као само онако узгред пошто би желео да се Вујица опет врати у своје првашње стање, а чуо је да |
за њине хареме чак је и кола набавио да се лакше иселе из Чачка.</p> <p>Свега тога сећао се сад |
ља чинити и најстрожије му заповедио да се без главе Црнога Ђорђа нипошто не враћа.</p> <p>Поре |
талога, и о томе што је везир тражио да се спахијама накнаде њини десетци, пропали и неисплаћен |
увуче у Србију, Марашлија је налазио да се може показати равнодушан према Карађорђевом повратку |
ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.</p> <p>— У какав црни Киши |
ш поодавно Милош је у себи био решио да се и њега отараси, исто онако, као што је скинуо с врат |
во“, он је говорио само о томе, како да се Карађорђе <hi>уклони</hi>.{S} Али сви су они знали п |
ата.</p> <p>Али с друге стране, како да се не верује кад то писмо доноси најпоузданији гласонош |
честити везир ништа ми не јави, како да се владам за тај случај — питао је Милош.</p> <p>— Прат |
а је он јамачно избегао.{S} Ах, како да се ја тога раније не сетим!{S} Њега није требало тражит |
сахата водио се разговор шта и како да се чини.{S} Реч „да се убије“ почешће се чула, но Милош |
и, да их упита шта да се ради и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био начисто шта му ваља ч |
е да у се гледати.“</p> <p>„Али како да се попнем и како да га наместим на овакој страховитој в |
г и повисоко подбријаше вратове тако да се белио скоро сав потиљак.</p> <p>Док су помоћници џел |
десиле, и Милош је умео боље но ико да се нашали, да човека задене и да изазове општи смех.</p |
ко су радили други и како би требало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј Милош — викну домаћин |
грдно изгребен, по чему се познавало да се у самртним мукама дуго и очајно борио.{S} Десна нога |
.{S} Мене боли глава и изаћи ћу мало да се проходам по свежој ноћи.{S} Ако залутам кудгод подаљ |
вио Карађорђе, и где је ускоро имало да се изврши једно грешно и крваво дело.</p> <p>И ако је В |
сада тискало <pb n="83" /> и гурало да се примакне што ближе, да се попење што више и да види |
и Србија.{S} Управо од ње се тражило да се стави на чело целога покрета т. ј. да она прва и отп |
га задатка, Наума је само срце вукло да се нађе крај Карађорђа и да буде у његовој близини.{S} |
хивањем главе.</p> <p>— Ако је дошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам свој |
род би радо дао, светли везире, само да се откупи од овога хајдука.{S} Али се нема више откуд; |
ину и био је готов све да чини, само да се Карађорђе заклони од опасности.</p> <p>Ту се мало по |
је, да му све сад изгледа лако, само да се још једанпут дочепа њених планина...</p> <p>Чолакант |
опет би упалили ватру у народу, само да се они како год дочепају господства и власти...{S} Али |
у.{S} Продаће сто српских права само да се господства дочепа...{S} Камо ти Петра Молера, камо т |
S} Као велимо, да хоће дати бог само да се ти једном вратиш у Србију, па би после све друго бил |
он доћи да се погађа са Турцима, но да се бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај случај?{S |
боље, да падну три махните главе, но да се баци на ризик толики народ.{S} Хајд, ето реци да си |
се рекне, како нема друге помоћи, но да се исповедиш духовнику и да кажеш све што си кад згреши |
крајева није остало ништа друго, но да се још који дан причека.{S} Тако је Вујица тешкао Карађ |
Ђорђе није никако ни долазио амо, но да се склонио, гдегод у околини Србије!{S} Сад би ми већ о |
послао у Београд поуздана човека но да се још није вратио, те да га очекује сваки час преко Па |
ко хоћете, другога вам спаса нема но да се уради онако како ја велим.{S} Прво, да се Милошу озб |
па се учини штета што није похитано да се ствар на време пресече, онда је крив Милош, што није |
стина, преплашен и нико не сме јавно да се заузима за окривљене кнезове, али ноћу, из мрака, мо |
а још опасније убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдегод склони док се ствар не би развидела, |
га коре мала другарица, готова скоро да се заплаче, што их је шарени лептирак опет обоје надмуд |
има кућа, станова, обора, па како то да се ни откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од људи н |
ми макар и један једини доказ, зато да се ја што мешам.{S} Ви само вичете, а доказати не может |
рн му образ био, као и што је, место да се склони и ћути, још он, он нешто виче и јада се.{S} Д |
на ноге и на руке.</p> <p>...— Место да се правда и брани, он узе нападати, оптуживати и уједат |
ада Милош, и пребацивао је себи, што да се излети у љутини пред благим духовником, и што да му |
да њих припита шта да учини и на што да се реши.</p> <p>Ствар је била у овоме: — Пошто је узалу |
ању ко је, и беше му веома криво што да се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? |
н с Карађорђем?{S} Ко да води надзор да се цео тај посао брзо и паметно изврши, без ларме и узб |
ше из Русије људи, трошак и заповест да се тамо кренемо.{S} То је све било по наредби рускога ц |
ст крста хришћанског и зар опет крст да се поклони и падне пред остророгим, шиљатим, страшним п |
да му пише и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како га народ једва че |
божији аманет то кажу и да ме позову да се за то спремим и да Црнога дочекам, па да заједнички |
треба да ти казујем!{S} Пре не могу да се одбраним од ваших писама и зивкања, а сад се причуђа |
рвом човеку бејаше поручио Карађорђу да се понова врати на Драгићево трло, па ту да га чека, је |
} Милош се бејаше повукао у оџаклију да се ту насамо, поред огњишта мало поодмори, а у предњој |
се с њима поздрави.{S} Пружи им руку да се рукују, но они обојица уграбише и пољубише га у руку |
би ми мило да видим ону јадну земљу да се једном смири, да преболе дубоке ране, које су јој и |
сам.{S} Молио сам га и поручивао му да се смири — он неће.{S} Молио сам царски двор да га тргн |
<p>Њих се двојица уклонише на страну да се о томе разговоре.{S} Одговори Вујичини били су неодр |
и, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — рече она мало после.{S} Кад је онда о |
и виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива.</p> <p>У том тренутку, ово вребало искочи из |
им умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш — примети Милош.</p> <p>— Онда је најбоље до |
сам.</p> <p>Симић и Крага хитали су да се очисте да што пре изађу пред Карађорђа, али се на об |
и тиквицу шљивовице па понуди Вујицу да се прихвати.</p> <p>Изгладнео, испошћен дуготрајном мрш |
д. ја бих добио од Турака повластицу да се Србија уреди као вазална кнежевина, која би Турској |
њега повуче за рукав и посу му одмах да се умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти чика Краг |
ивао.{S} А ја у два три маха, поумих да се разговорим о томе са самим везиром, да чујем шта би |
Милошева разбојничка чета, а ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно мрем.{S} Биће му ла |
моћи ништа велико да учинимо, а баш да се што и почне свршиће се с неуспехом.</p> <p>Вујица је |
слони руком на оџак.</p> <p>— Па баш да се мре Перо — рече он не дижући главе, како се беше нас |
ј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си нау |
и плаховито.</p> <p>— И ти сад хоћеш да се светиш?{S} Благо Србији, ала ће пропевати, кад њени |
а како мислим?!</p> <p>— Како мислиш да се тај човек погуби?</p> <p>Марко се осече набусито:</p |
сад уздише још само за тобом.{S} Још да се напије твоје крви, па је после миран.{S} И ти хоћеш |
Наум кад осташе насамо.</p> <p>— Још да се чека Науме! — рече Ђорђе.</p> <p>— Их за бога, госпо |
реда и ратова.</p> <pb n="195" /> <p>Да се сутра зарате Руси с Турцима, они би у првом реду апе |
нова и намера по овој ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у будуће дешавале такве неприлике, о |
говор шта и како да се чини.{S} Реч „да се убије“ почешће се чула, но Милош се на то чинио неве |
ова реч, као оштар дворезни нож, забада се право у патриотско срце искупљених родољуба.{S} И на |
ни и ћути, још он, он нешто виче и јада се.{S} Да видите само какво ми је писмо писао.</p> <p>— |
есто још слободно и у рукама Срба, када се победоносни цареви састану, после првог пораза Напол |
ејаше добро изустио последње речи, када се наједаред жестоко трже.{S} Чисто подскочи са земље.{ |
земље, а наша хладна мртва тела никада се више неће на њима огрејати.{S} Хеј животе, животе.</ |
грдан метеж и неред.{S} Он, Милош, нада се да то Русија неће допустити, но ако би се ипак тако |
емљу.{S} Човек баца семе у земљу и нада се да ће му оно донети богата плода, који ће стоструко |
ке повике па и саме псовке.</p> <p>Тада се најзад као и Милош склони.{S} Шта ће кад нема друга |
но те једно: немам и немам.</p> <p>Тада се Гитарић учини као да га се та ствар ништа и не тиче, |
м?{S} То не иде!{S} Казуј!“</p> <p>Тада се у Милошу поново отпочињала борба, која је трајала це |
а лепојка.</p> <p>— Ох, не умем! правда се увређени малишан. — Ти само три, а ја кад сам био пр |
таде пред огледалом на зиду.{S} Погледа се и чисто да себе не позна.{S} У образу је изгледао цр |
онда или бежи или гини!...{S} Но можда се и он сад, у туђини, намучио и од много којечега одви |
ру и храну за војску, пленио их и вазда се враћао с богатом пљачком.</p> <p>Кад се доцније прим |
гледније људе у сваком крају.{S} Премда се за четири последње године, од како је он избегао из |
огу, кад сте под господар Вујицом, онда се ништа не брини.{S} Господар Вујица је мој човек и он |
о о спасењу безумних глава својих, онда се смерни служитељ олтара, који је за тренутак постао г |
и онда кад учиним штогод добро.{S} Онда се домишљају, како би то добро могло бити још и боље, с |
ротив њих нешто у потаји спрема, и онда се прозле и испизме; насрћу на људе и њихов мал и чине |
ућанић баш на калимегданском углу, куда се пролази за тврђаву (онде где је сад гостионица „Српс |
ађорђа је нестало и нико није знао куда се део.{S} Изашао је од митрополита у глухо доба, сишао |
сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се никад не долази...</p> <p>Драгић га пресече: — јамач |
ома важан прелаз за сав тај крај и туда се водила велика трговина.</p> <p>Момак Јован изађе на |
ност као Србин.{S} Он не тражи ништа за се; он одлази да посвети роду још једино добро које има |
тицати да у томе тражи какве заслуге за се.{S} У осталом, Марашлија је био човек такве природе, |
та могу друго ишчекивати сем срамоте за се, а робство за своју домовину?{S} Балканско је тропољ |
ој турској, грчки родољуби, у потаји за се, неговали су наду да прво плане буна на Дунаву, и те |
помене о томе, да ми можемо што сами за се удешавати с Турцима.{S} Они су увек хтели да то све |
но поступање; буле ће га благосиљати за се и за нејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас к |
69" /> начин можда што више ишчупати за се, но кад би у сваком случају везивали судбу Грчке са |
ога он опет извукао што веће користи за се.</p> <p>Карађорђе је у неколико био и згодно средств |
наки, ако се истински разуму.{S} Сам за се ни један балкански народ не може створити ништа трај |
е Павле испрекидано, и као да је сам за се говорио.</p> <p>Милош га погледа мрко.{S} Вујицу и П |
ког Милана Обреновића, а после и сам за се.</p> <p>У тој суровој школи живота, Милош је научио |
, да што тражим, да поново што течем за се, не идем ја тамо да што узмем већ да дам још једино |
е борбе и колебања.{S} Ствар је крио за се, али на основу тих позива, већ се почео спремати за |
су му грчевито дрхтале, као да нешто за се шапуће.{S} Његово сухо, смежурано безбројним борама |
вечерње доба, на банатској страни указа се црна гомилица од неколико људи и упути се ономе мест |
била турска.</p> <p>Наскоро затим указа се крагујевачким друмом читав буљук Турака, њих двајест |
аш у тај мах на кишињевском друму указа се обична руска тројка, покривена арњевима, које беше п |
била исправна и на џелатовом лицу указа се израз задовољства и поноса.</p> <p>Џелат извади из м |
заједно ручали у Паланци, па после, ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа да |
их!{S} Што се згледате?{S} Мислите, ја се шалим?{S} Није, очију ми!{S} Ево га овде у соби.{S} |
викну он узбуђено. — У мишију рупу, ја се сад под старост завлачити не могу, нити могу батином |
господара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ја се све бојим, да ће он Карађорђу главу појести.</p> <p> |
то ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у Србију, да што тражим, да поново што теч |
Сам те је бог умудрио, господару.{S} Ја се тога јада не бих сетио да живим сто година...</p> <p |
то баш тако сам господар наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке.{S |
о зато, а теби могу казати.</p> <p>— Ја се, бога ми, најо, прибојавам за Бата-Ђоку! — рече Чола |
га има сад у мени, светли везире, и ја се могу само радовати, што имам нову једну прилику да п |
урске војске, она ми неће требати, и ја се утврдо уздам да ћу целу ствар свршити брзо и поуздан |
боте, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p> <p>— Како, болан, нијесу твоја по |
акантовица прихвати:</p> <p>— Оно ни ја се не бих толико бојала да је он једнако био тамо у Срб |
е; могло би се учинити чудо!{S} Него ја се нешто ломим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ће д |
обургу, па опет нигде и ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго уздам.</p> <p>Ту Карађорђевица |
а више.{S} Својом рођеном снагом Србија се држала пуних 9 година, али та је снага најзад била и |
рог.</p> <p>После те несреће Чимбарлија се није смео више појављивати у селима; а ретко је кад |
пут.</p> <p>Чувши таке гласе, Марашлија се јако сневесели.{S} Дуго је ходао тамо амо по соби и |
ео је до голе душе!</p> <p>Но Марашлија се учини као да добро није чуо ове Милошеве речи, шта в |
иљаду и двеста година.</p> <p>Марашлија се љутну на то и пребаци Милошу тврдичлук: да он предај |
ло но честитом везиру.</p> <p>Марашлија се саглашавао да би по реду он први требао да зна штого |
{S} Изгледало је, као да се глава, која се дотле само на кончићу држала и која је била укљештен |
и пустити да се учини та несрећа, која се више никад не би могла повратити?{S} Ко би смео узет |
е то одјек од бурне, шумне гомиле, која се таласа ту негде у близини тврђаве.</p> <p>„Светина, |
е око извршења своје заветне жеље, која се већ била дубоко улегла и у душу и у срце његово.{S} |
едаред просу читав поток од песме, која се као мирис, расу по зеленом лугу и оде далеко, далеко |
ен је био усред народне скупштине, која се лане (1816. год.), о Ђурђеву - дне, бејаше искупила |
, знак да негде у даљини има буре, која се можда полако примиче.{S} Милош се чуди, откуд то да |
анко су причали о Цукићевој глави, која се већ ево неколико дана суши на коцу турскоме <pb n="6 |
стим на овакој страховитој висини, која се под само небо извила!“ — брине се као Карађорђе.</p> |
н вес, с кратком, плавом кићанком, која се у круг ширила.{S} На грудима је носио шарену гајтанл |
гунгула, налик на удаљену грмљаву, која се све више примиче.{S} Милош с премрлим срцем узе ослу |
дну непокорну, бунтовну покрајину, која се до сад тако често и тако упорно бунила, а сад ево са |
де госте у скромну, ониску кућицу, која се с улице није ни видела из густа шљивика.</p> <p>— Ов |
ироде, коју је задахнуло пролеће и која се ево буди.</p> <pb n="16" /> <p>Али ову слатку вечерњ |
а.</p> <p>Старац је гледао у ватру која се поступно гасила а мисли му бејаху отишле у далеку, д |
е у хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ја ни најмање не бојим! — рече Ђорђе немарно.</p> <p |
у из најдубљих дубина.</p> <p>Из далека се чуло како страховито бура дакће, али док би ударио д |
онда да протуримо господара Ђорђа, нека се склони у Црну Гору до бољих прилика.{S} Зато нека го |
иште.{S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. митрополит ништа не брине.</p> <p>Говорећи то, Ка |
а поручи породици, <pb n="26" /> а нека се и Богу помоли.{S} Јазук је да крштено створење умире |
о најбоље, ено им Црнога Ђорђа, па нека се с њим кусурају.</p> <p>Овако кошкање између Милоша и |
истао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака изговори да су утекли, ако се с те |
е три ће за инат жртвовати.{S} Али нека се нађе човек јуначка срца и чиста карактера, човек пра |
идети вајде од свога вођства... то нека се порадује!</p> <p>Док је Добрњац ово говорио, Карађор |
шаке бејаше задела за појас.{S} Тројка се полако губила у јутрењем сумраку и њена зврка чула с |
из кућа разбуктана ватра.</p> <p>Тројка се кретала полако, држећи се главне широке улице.{S} Ал |
аку мрднем и ако оком трепнем.{S} Стока се везана коље, а јунак слободан дочекује смртни ударац |
чизмом по тој испреченој руци.{S} Коска се преломи у мишици и Милош лепо чу како пуче и како ко |
како пуче и како кости шкргутнуше; рука се преви и намести се згодно поред тела.</p> <p>„Тако, |
p>Но близина каква повећа града опажала се и иначе, већ се чуло оно неразговетно брујање, онај |
пећ прошарана зеленим грнићима, дизала се у једном углу, као неки споменик.{S} Прозори су били |
над реком у хладној зимској ноћи дизала се сивкаста магла коју је бура брзо разгонила.{S} У нај |
е пољу играла су се турска деца, ваљала се гомила лених турских паса, а овде онде шврљале су ту |
> <p>Испод арњева, овда онда, промаљала се глава средовечна, црномањаста човека, па пошто би ра |
уна залазила је у нову мену и примицала се својим првим покушајима и опитима, где се од речи пр |
поверење.{S} Али само по ту цену могла се добити сложна помоћ ратоборне Србије.</p> <p>И Грци |
вом пријатељском разговору...{S} И Јела се сад сећала свега тога, живо, јасно, неодољиво.{S} На |
куће рано и око разних болесника бавила се све до пред ноћ.{S} Тога дана у целом Београду, по с |
, као стакло глатка површина, искривила се овде онде, као да каква невидовна рука на махове про |
тњу зору на уранку њеном.</p> <p>Будила се цела природа; ноћна тишина и изумрлост поступно је у |
} Услужни сејизи приведоше коње, гомила се раздвоји и великаши окретоше у тврђаву.</p> <p>Док с |
која су трајала читав сахат, а завршила се споразумом да прво писмо Карађорђу напише сам Милош |
аљда за какве тешке грехе моје — спекла се у телу па никако од њега да се одвоји!“.</p> <pb n=" |
, а међутим, при сваком сусрету из кола се појављивала средовечна глава и брижљиво је загледала |
запалите.</p> <pb n="291" /> <p>Никола се маче, а Вујица да би разбио сваку сумњу Карађорђеву |
ла у јутрењем сумраку и њена зврка чула се све слабије и слабије.</p> <p>Јелена је стајала непо |
та мало поодмори, а у предњој соби чула се граја од двајестак гласова, који су сви говорили на |
готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме нико, нико не види.“ И он бе |
љу, одскочи корак назад, изману и сабља се спусти по разголићеном врату Драгићевом.</p> <p>Изгл |
> <p>Али, у том опасном тренутку, јавља се он, Мелентије, скромни калуђер!...</p> <p>Он дохвати |
и непомично.</p> <p>Баш у тај мах споља се проби до у тамницу неки буран нејасан жагор.</p> <p> |
мах глава Драгићева одскочи и откотрља се за читав корак.</p> <pb n="90" /> <p>У том котрљању |
цом.{S} Жртва потмуло простења и сасуља се са свога лежишта, крв шибну у млазевима и попрска уб |
иса зној, који га беше пробио, прокашља се и рече:</p> <p>— На аманет ми је казано, па на амане |
то загрцну и ућута; мало после прокашља се и опет продужи.{S} Глас му је био јасан, једар, али |
<p>— Јес, он главом, Црни Ђорђе, спрема се да упадне амо ненадно, и да опет упали целу земљу.{S |
отомци славних јунака јелинских, којима се, кроз хиљаде година, цео свет диви!</p> <p>Ето, зато |
зи полако с околних брежуљака на којима се црне шумарци густих, младих гајева.{S} Дан се свршав |
ним ашама и кадифли ћебетима, по којима се ређало много сваковрсно оружје.</p> <p>Велика земљан |
х и далеких места и пријатеља, с којима се тужни певач за навек растајао.{S} А на крају свакога |
љи кнежеви; угледне старешине, с којима се он обично саветовао у свима тежим и крупнијим послов |
ва и брижљиво је загледала све с којима се њена тројка сретне.{S} Ова честа сретања, показивала |
е што смо се склонили и утекли.{S} Њима се чинило да би им било лакше да смо и ми остали, па да |
Марко га изазва на страну, и међу њима се отпоче овакав разговор:</p> <p>— Где је онај?</p> <p |
<p>Наместише се крај ватре и међу њима се одмах отпоче жив разговор.</p> <p>Вујица — јер је он |
Ријеке, која искаче испод брда и отима се да што пре сиђе у мирне далеке равни...</p> <p>Свуда |
p>Анта је лично волео Карађорђа и веома се обрадује његовом доласку, али кад му Вујица каза как |
ноћи кратке, а дугачки летњи дан веома се рано указује на обзорју.{S} Тек ако је минуло било 2 |
<p>Цвркут птица на једном умуче, песма се изгуби, мило зузукање пчела престаде и све занеми.</ |
могла повратити?{S} Ко би смео узети на се толику одговорност?{S} Зар није било боље, да падну |
— а ко би ту одговорност смео узети на се и пред Богом и пред народом!...</p> <p>— Није ту у п |
ато, и одговорност пред Богом примам на се и на потомке своје, зашто се овде ради о миру и срећ |
а тако и да ради, Милош се срдио сам на се, што је овај пут прекорачио обичне међе своје искрен |
то је оно што мене буни!{S} Да узмем на се одговорност, да се после рекне како је Ђорђе од моје |
убити мене?{S} Или треба да навучем на се кабадахијско одело и да будем момак Карађорђев?{S} П |
се Вујица донети, јер он бејаше узео на се да провиди може ли што бити од устанка и како је нар |
ез успеха, кад би он био упућен само на се и на своју снагу, и на просту масу народа која ће за |
и ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на се примам сваки грех зато, и одговорност пред Богом при |
а јаничара опасивала осуђенике, светина се опет зато утискивала са свију страна и спровод се је |
S} Али и то је мало помогло.{S} Светина се за тренутак разгрне и уклони, али одмах затим, као о |
овој; али је васељена глуха и нема, она се не одзива јадима његовим.</p> <p>Тада, обремењен саз |
озвана на разне стране болесницима, она се јутрос кренула од куће рано и око разних болесника б |
плеће и амо на истоку.{S} Напротив, она се брижљиво чува да амо на овим странама не поремети ми |
, она је све више расла.{S} Најзад, она се тихо сталожила у дубини његове душе, и ту чисто као |
вда онда и проговорила по која реч, она се опет тицала оне главне замисли, која је сад обузимал |
идели у његовим немим монолозима, а она се с нова пробуди и понова налети на њега с новим сумња |
вом из Србије?</p> <p>На ово питање она се прилично узмучи.{S} Шта да му каже?{S} Па најзад рећ |
ска начела.{S} Примењена у практици она се појављују у безброј разноликих облика.</p> <p>Ако је |
.{S} А кад дође каква прпа и тегоба, па се вијем као црв под кором и не знам на коју ћу страну, |
раку, јер се жалио да га боли глава, па се од тога доба није више ни враћао.{S} Јамачно је отиш |
је да у овоме нема славе ни за кога, па се није хтео ни истицати да у томе тражи какве заслуге |
за рат компромитују у очима Турака, па се побоје за главу и гурну у планину.</note> <note xml: |
и родом; тамо има највише пријатеља, па се тамо и склонио.</p> <p>Почев тако, Милош је редом ис |
мена су била бурна, мутна, нестална, па се сваки час могло десити што год што ће све пореметити |
земља и кнежева и великаша и барона, па се опет сви то слажу и помажу и живе људи пријатељски ј |
они паметни.{S} Кад се деси штогод, па се учини штета што није похитано да се ствар на време п |
само 50 одабраних другова око себе, па се после не бојим никога до бога — рече Карађорђе тако |
у Милошеву, како он данас даје туђе, па се изговори да то везир тражи, као што се данас Милош и |
с одмореним мозгом дигне из постеље, па се сети шта је све синоћ доцне у ноћ планирао, наређива |
де полако и на прстима изађе напоље, па се мало доцније врати с лончетом добре црне каве.{S} Ђо |
ска сено и на махове дубоко уздахне, па се опет чује једнолико врускање.</p> <p>Карађорђе као д |
полијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да не с |
/p> <p>Још су се подуже разговарали, па се онда растадоше, обојица задовољни с постигнутим резу |
астопце, онако као кад неко шенлучи, па се онда разлеже танка, гласовита песма, праћена свирком |
подар Милоша и прате му сваки корак, па се јамачно бојао да мене гдегод не ухвате и да ми писмо |
о колибе, бејаше довршио свој оброк, па се спустио и легао крај глога, за који је био везан.{S} |
S} У два маха хтедох да му се јавим, па се опет тргох.{S} Бејаше ми некако зазорно, као велим, |
у Србију.{S} Милош је за то сазнао, па се и он почео спремати да Карађорђа дочека.{S} У првом |
сле поноћи остали су ту сви заједно, па се после један по један почеше разилазити.</p> <p>Око п |
вде имао нешто — рече Петар збуњено, па се онда окрете Марку и навали на њ, шапатом:</p> <p>— Њ |
на трилера, као да огледа свој глас, па се онда наједаред просу читав поток од песме, која се к |
а подигне народ.{S} Изашли на Љубић, па се у најнесретнијем тренутку разбежали.{S} И да није би |
Остави и ти на миру Милоша и Србију, па се тебе нико неће ни сећати, а камо ли да те код Руса п |
лоњен Карађорђе у два три маха зену, па се онда притаја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
света недеља.{S} Крпара скиде капу, па се и сам прекрсти. — Јес, звоне звона — рече он.{S} Још |
едњим редовима, најближим губилишту, па се за часак, као бурни таласи, разлише по целој огромно |
гна да каже све како је било по реду па се онда пусти у потеру за Чимбарлијом.{S} Нађе га пијан |
ао би овај човек у ту сјајну палацку па се онда наједаред тргне и стресе, као да се повратио из |
роман лонац, у коме кипи, ври и пресипа се, док сутра дан опет све не умукне и опет не овлада м |
: „кад дођем тамо знаћеш све!“ Изговара се како су то ствари крупне, те се по другоме не поручу |
ас води велика рачуна о Србији, и стара се свакојако да очува и учврсти свој уплив у њој.{S} С |
ђе једнога срца и једне лобање!{S} Зора се већ помаљала, а он је још био на ногама.{S} Сав у гр |
ило је равно три часа по поноћи, и зора се већ бејаше почела беласати на далеком истоку.</p> <m |
икад сложити.{S} Милош је на муци; мора се довијати, мора по невољи угађати Турцима, али он њих |
се не пометеш... — Сутра до подне мора се свршити па било како било.</p> <p>— Добро, не брини. |
ази и хтеде нешто рећи.</p> <p>— Унутра се вуци! — викну Никола хватајући се за пиштољ — да ти |
аста комешање.{S} Некакав човек прогура се кроз светину и искочи на губилиште.{S} Он никог не у |
улегла и у душу и у срце његово.{S} Та се жеља састојала у добро скројеном плану, по коме је о |
е и големе сметње.{S} На првом месту та се ствар морала крити од Русије, пошто му Руси никако н |
и колут на вратима. <pb n="60" /> Врата се брзо без шкрипе отворише и човек устрча уз степенице |
Карађорђе много преза од Милоша, и Анта се забрину и био је готов све да чини, само да се Карађ |
63" /> <p>— Вуци се унутра!</p> <p>Анта се пренерази и хтеде нешто рећи.</p> <p>— Унутра се вуц |
} Хоћете ли да вас повезем?</p> <p>Анта се захвали, рекав да има још нешто мало да нареди чељад |
репи трчати!...{S} Еј мени до бога, шта се учини!{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој |
} Знам све, као да на прсте бројим, шта се десило од тога доба.{S} И слободно могу рећи, да би |
.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове лепе среће да |
самртни страх, при самој помисли на шта се одлучио.</p> <p>„Дознаће се, разгласиће се, чуће се |
ебао да чује шта се спрема и да зна шта се ради.{S} С тога је Милошево прво и било да њега скло |
јазук за Србију!{S} Стид и грехота шта се од ње данас ради!</p> <p>— Претерујете, господару!{S |
ствари.{S} Анта није требао да чује шта се спрема и да зна шта се ради.{S} С тога је Милошево п |
н после сабирао са села колико се и шта се могло.{S} Тако су држали спахилуке Миленко, Петар До |
n="238" /> сви су жудно распитивали шта се тамо мисли, и да ли има каквихгод изгледа да ће се у |
гао да се разбере и јасно да схвати шта се ту све десило.{S} Видео је само некакав ужас од кога |
савати главу, па тамо после гледати шта се може.</p> <p>Драгић диже главу и оштро погледа прија |
у.{S} Њих је исто тако интересовало шта се ради и код других балканских народа.{S} Особито су с |
а чувања.{S} Србија шпијунише данас шта се ради у суседним државама, па то Милош брже боље јављ |
акво чудо од хиљаду и више глава, ништа се разговетно није могло разабрати.</p> <p>Од градске к |
очетку овога века, за те њежности ништа се није знало, особито амо на овим нашим странама, у на |
рна дома свога, распојас и босоног баца се на рамена своме добром коњу, који вазда чека спреман |
о!</p> <p>Видећи Карађорђа љута, Вујица се узе правдати.{S} Он није мислио ништа зло.{S} Нико с |
.</p> <p>Међутим, изишав у мрак, Вујица се упути дубље у шуму и иза једне липе стаде с Николом |
е на ум да промени боравиште.{S} Вујица се нешто много забави и Карађорђу је то почело бивати с |
</p> <p>На томе се растадоше.{S} Вујица се врати у колибу Карађорђу, а Никола штуче у мрак.</p> |
ој глави.</p> <p>После ових речи Вујица се загледа у Карађорђа, очекујући шта ће рећи на ово по |
ла и мени и овоме народу.</p> <p>Вујица се правдао.{S} Момке је повео са собом баш с тога што х |
ли што о повратку?</p> <p>Чолакантиница се чисто као нешто застиде.</p> <p>— Како се не би сећа |
зне.</p> <p>Занета тим мислима, старица се пред ноћ вратила дому своме, кад јој се на једаред т |
е кога матере прокуну...</p> <p>Старица се загрцну.{S} Дуго је ћутала и жмурила...{S} После дод |
ову слабачку стару душу.</p> <p>Старица се брзо повраћала.{S} Сад је већ могла сама дићи руке, |
те га.“</p> <p>...{S}Хиљадама руку маша се за њега, и он већ осећа како га тресу, трзају, кидај |
сутрашњи дан.</p> <p>Мало по мало утиша се и Карађорђе; још једном је прекорео Вујицу а затим п |
то никад нисам мислио чинити.{S} И мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећ |
не би.{S} Стиже тек око заранака, и сав се следи кад виде, каква наобична пратња стоји пред њим |
ilestone unit="subSection" /> <p>Растав се с Антом, Милош је одмах био позвао Николу, наредио м |
>На томе је свршен овај разговор, којег се Добрњац доцније тако често сећао.</p> </div> <pb n=" |
еме подухивао је хладан северац, а снег се неколико пута навртао, али је на скоро опет престаја |
ухватити, па још црње и горе.{S} Најзад се Милош решио, да ту ствар повери још коме и да у тај |
ту ствар и опет је остављали.{S} Најзад се опремише и изађоше — Симић напред а Крага за њим.</p |
воуми, као да се бори и ломи.{S} Најзад се реши и проговори.</p> <p>— Можда није ред да о овим |
рђе, о Ђорђе... прости!</p> <p>И најзад се небо смиловало.</p> <pb n="307" /> <p>Једне бурне фе |
м до успеха!</p> <p>— Било је доба, кад се и мени отимало срце за славом, за именом, за влашћу. |
о плане буна на Дунаву, и тек онда, кад се главна турска сила сломије и нагрне на ове стране, к |
рски угостим, али куда ћу после ја, кад се за то дозна и рашчује?</p> <p>— А под киме бејасте в |
ад се доцније прибрала и повратила, кад се освестила толико, да је опет могла и будна говорити, |
ти, да ли је крив Марко или Никола, кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мени одозго?</p> <p |
и да дође.</p> <p>Тога истога дана, кад се то десило, Милош је у <pb n="120" /> вече био врло з |
о, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад се о томе не говори.{S} Али о повратку он и не мисли, д |
иду, онда је Милош био добар а сад, кад се нешто закопитило, сад су сви они мудраци и паметници |
јим годинама око 1825 — па на даље, кад се против кнеза Милоша почела јављати снажна опозиција, |
почело бивати сумњиво с тога увече, кад се мрак већ био добро ухватио, он пређе на боравиште не |
а њега обори и да против њега ради, кад се ето крије и није хтео одмах сам да јави за свој дола |
разговарати.{S} Али шта да се ради, кад се све силом не може?{S} Добро је те нас се Турци и ово |
д ни потера не може ништа да учини, кад се хајдуци осиле и у народу настане врење и комешање, т |
> <p>Могло је бити сахат по поноћи, кад се наједаред из даљине зачу коњски топот, а из мрака на |
ubSection" /> <p>Још је био сумрак, кад се Карађорђе крете са својим другом.{S} Његова верна же |
ејаше ми некако зазорно, као велим, кад се он крије и неће да се каже, није ред ни ја да га иза |
још он не бејаше замакао за колибу, кад се Карађорђе трже и скочи.</p> <p>— Еј шта усних, децо, |
то смели чинити сами на своју руку, кад се зна да ће се то раније или доцније прокљувити.</p> < |
трах га је обично спопадао у јутру, кад се трезвен и с одмореним мозгом дигне из постеље, па се |
куда је за то могао дочути Добрњац, кад се од њега и његовога друштва баш нарочито крило, пошто |
ош не бејаше довршила последњу реч, кад се са сокака зачу нека звека звонцади.</p> <p>Карађорђе |
т.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Кад се после почео мало по мало поправљати, а њему је било |
:</p> <p>— И ово је тек почетак!{S} Кад се братским главама почиње, да чиме ли ће се онда сврши |
е да је било 4.000 а не 10.000).{S} Кад се доцније, полазећи с руским мајором Орловим за Русију |
ужас од кога му се душа грозила.{S} Кад се мало повратио он ће рећи:</p> <p>— С Карађорђем овак |
адем их обојицу, а особито Сима.{S} Кад се бејаше оно и Милош похасио, Симо му је био десна рук |
е отварати очи; није ни он дете.{S} Кад се умео чувати и сачувати досад, кад је био и млађи и н |
где су се поверљиво разговарали.{S} Кад се опет вратише у друштво, на митрополиту се могло опаз |
рава расте.“ И песма право вели.{S} Кад се у пролеће буди, природа има свој дах.{S} И ово тихо |
вршена, онда су сви они паметни.{S} Кад се деси штогод, па се учини штета што није похитано да |
ле ту сад није вајде оћуткивати.{S} Кад се с људима мора радити, онда с њима ваља довршити запо |
обрњчевог говора, дуго је ћутао.{S} Кад се тако мало утишао, он проговори опет, а његов танки г |
се дају завести вештим обећањима, а кад се једном заглибе онда газе даље из страха од одговорно |
, да га учини славним и страшним, а кад се рат свршио, кад је звека убојна оружја престала, Цин |
казна треба да буде све тежа.{S} А кад се неко казни чак смрћу — онда та казна треба да буде п |
буде какве пометње и погрешке.{S} А кад се тако једном учини зло, онда га после нико више не ис |
га није хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда онда и проговорила по која реч, она се опет тиц |
, и за сиротињу берићетно само онда кад се Милош буни!{S} Само он уме да погоди кад буна није о |
="97" /> <p>Кнегиња је још говорила кад се собња врата тихо и нечујно отворише.{S} У одају уђе |
трло свршен је баш онога истог дана кад се Лисовић из Београда кренуо за Смедерево, с крвавим п |
где је тада било доста Срба.{S} Од кад се приближио Карађорђу, Наум му је служио као повереник |
а бејаше <hi>грдно</hi> променио од кад се последњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с го |
и раширена у шест нахија.</p> <p>Од кад се Милош помешао у народне послове, а особито кад се ис |
а утекну у хајдуке, а и пред ратове кад се угледнији људи спремом за рат компромитују у очима Т |
егову одају.{S} И сад ме језа прође кад се сетим, како је страшно онда изгледао.{S} Бејаше се т |
еким путем увек је пре стизао пешке кад се куда пошље, но што би могао стићи најбољи коњаник.{S |
оље у мрак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени:</p> <p>— Време је, треба д |
соби и да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе — пробуди.</p> <p>— Немој му јавити ништа |
их онако, како то обично чине људи кад се богу моле.{S} Ђорђе проговори:</p> <p>— Боли те прог |
ао је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао страшне промене, да је све прошло, д |
ubSection" /> <pb n="267" /> <p>Тек кад се нађе насамо, Милош осети како га Карађорђев долазак |
лину.</p> <p>— Нема ништа — рече он кад се опет врати под арњеве.{S} Бојим се да тога човека ни |
а ту види.</p> <pb n="289" /> <p>Но кад се Драгић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му приђе |
омешао у народне послове, а особито кад се истакао као вођ народни, његова кућа у Црнућу, вазда |
ко било сјајно и оштро.{S} Нарочито кад се у говору одушеви и занесе, његова два сјајна ока сиј |
а да је Турке јако сврбео врат, јер кад се састао војвода с вождом својим, онда јамачно целе но |
еном врату избију нови младари, већ кад се једном скотрља глава, онда је све свршено.{S} Па <pb |
било лако отворити ни разбити, баш кад се и сила употреби.</p> <p>Штитарац одмах нареди да спо |
<milestone unit="subSection" /> <p>Кад се већ добро ухватио сумрак, Карађорђе устаде да пође.{ |
зив Матропулоки (црна тица).</p> <p>Кад се сврши прозив, Ипсиланти објави да су сви на скупу.</ |
ова чудна прорицања бабина.</p> <p>Кад се доцније прибрала и повратила, кад се освестила толик |
н је одговарао одобравајући.</p> <p>Кад се и последњи гости разиђоше, Карађорђе је неко време о |
види да ли спава заробљеник.</p> <p>Кад се Петар указа на вратима, са зубљом луча у руци, корач |
Симић напред а Крага за њим.</p> <p>Кад се јавише, Карађорђе устаде да се с њима поздрави.{S} П |
се враћао с богатом пљачком.</p> <p>Кад се доцније примирило, Врљо се вратио у село, али плуг и |
бима препире о књазу Милошу.</p> <p>Кад се кнез Симина глава котрљну, Драгићу потекоше сузе.</p |
рожину као оно Чимбарлија.“</p> <p>Кад се кнез Милош закрајини с Турцима, Врљо је пристао уз у |
о издао наредбе шта да се ради, а никад се није упуштао да се са мном саветује, особито о народ |
збиљније намере, и добри духовник никад се није показао недостојан тога поверења.{S} Милош се н |
есму своју.{S} За сретна земана Биоград се са Стамболом надметао по сјају и љепоти својој.{S} Ш |
равама, скривене од дневне препеке, сад се искупљају на свежем вечерњем зраку и од њина весела |
који је дотле стајао блед и збуњен, сад се наједаред зацрвени као паприка, и пун јарости шкргут |
Али та су времена била и прошла.{S} Сад се и Карађорђе морао свикавати да гута многе горке прек |
и пренаражен овај мрски призор.{S} Сад се на једаред чисто трже, доња му вилица заигра, а зуби |
угледне људе и престравио свет.{S} Сад се није вајде вајкати, што би овако и што не би онако, |
браним од ваших писама и зивкања, а сад се причуђате што сам дошао!</p> <p>Видећи Карађорђа љут |
изације, целога рода људскога.{S} А сад се претворила у дивљачку пустињу из које куља само мрак |
ало по мало онај први лед међу њима сад се све више кравио.{S} Како се већ хватао сутон, Вујица |
тарешине, које су одовуд избегле, и сад се баве тамо по Русији, где имају помоћ и издржавање од |
о сам, по одласку Вујичином.{S} Али сад се Вујица опет враћао и већ одмах по првом човеку бејаш |
ет некако службен и затегнут.{S} Но сад се мало по мало кравио и постајао све топлији.{S} А пре |
стајало све се у њој губило.</p> <p>Сад се зачу и страховито шуштање, из кога су се на махове и |
градске капије па до губилишта, спровод се кретао полагано, стопу по стопу.{S} И ако су два ред |
то утискивала са свију страна и спровод се једва силом пробијао напред.{S} Двајестак спахија на |
и у вредне, штедљиве трудбенике, кадгод се на међама Србије ма и за кратко време стишавала убој |
дрхти за свој злехуди живот.{S} Кудгод се окренеш, пуно страшљиваца и издајица, готових да од |
а о томе, да се као хајдук убије гдегод се ухвати, али је све то предупредио и на добро окренуо |
ачега и готови су на крвопролиће; народ се комеша; кнез Милош гори на две ватре и нико не зна ш |
тали спремали, но да је букнула и народ се побунио у читавих 5—6 нахија.{S} Турци не би мени ве |
сјају и љепоти својој.{S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богати двори и сја |
<l>„Чудиће се и гора и трава</l> <l>Куд се деде Цукићева глава!“</l> <p>Горак подсмех судбини в |
тресне о патос штогод може.{S} Из торбе се зачу јасан, али издробљен звук, као оно што звече па |
о застајале, и што је више говорио, све се већма срдио.</p> <p>— Коме сам ја овде на путу?{S} К |
ри године није тамо; а од тога доба све се променило, па и људи постали друкчији.{S} А што је н |
аш.{S} Гдегод је била која цркавица све се појело.{S} Што је било мало бољих хаљина и то се исп |
пусти, остави... и ја дигох руке, и све се сручи, и од читаве једне земље начини се страшна раз |
ања и положаја и обојега пола.{S} И све се то сада тискало <pb n="83" /> и гурало да се примакн |
високим дрвљаницима и дрветима — и све се то отимало да види како ће турска сабља одсећи две с |
се слути да то неће бити на добро и све се бојим да то нису навлаш тако удесили.</p> <p>Карађор |
е она год доспе, свега је нестајало све се у њој губило.</p> <p>Сад се зачу и страховито шуштањ |
ни ја да га изазивам силом.</p> <p>Све се ово десило 28. јуна 1817. године у очи Петровдана.</ |
мљу.</p> <p>Једна зрака његова прокраде се кроз дебеле железне пречаге, што густо укрштају мале |
крете напред и необичном брзином стаде се ваљати право амо, где се налазио Карађорђе.</p> <p>И |
се Милошу озбиљно запрети, а после овде се може чинити још штогод и поред тога.</p> <p>Тако је |
ошао, нити би њима веровао.{S} Али овде се зна, да су они каваљери руског ордена и да примају о |
Наума, онде на месту, крај потока, где се умивао...{S} Све је било свршено.{S} Велики Карађорђ |
једној великој авлији у сред села, где се кроз густ, млад шљивак видео висок шиљаст кућни кров |
не знало, како ће пропиштати села, где се убиство догодило, а шта ли тек да одговорим ја кад м |
2—3 дана ухватили у селу Ђелијама, где се код неких пријатеља прикрио у велику кацу).{S} Не бе |
својим првим покушајима и опитима, где се од речи прелази на дело.{S} Пламен буне требао је да |
тле се лепо видела сва она околина, где се зачео први српски устанак и овде је Карађорђу, још и |
и у механу некога Живка Лужичанина, где се одморе и доручкују.{S} Одатле крену Морави да се пре |
кругла, од јастука удешена седишта, где се лепо даје седети с прекрштеним ногама.{S} Дуварови с |
/p> <p>Усред мрачна шумска густиша, где се права и <pb n="128" /> оборена стабла, повијене гран |
ске владавине.</p> <p>Градско поље, где се сада подиже красан парк калемегдански, тада је било |
говом нуријом било и село Радовање, где се он тога дана и налазио неким послом.{S} Позван, њега |
и да напушта своје ново боравиште, где се настанио с породицом.{S} Сваки од њих латио се каква |
о већ једном видели у великој кави, где се са Србима препире о књазу Милошу.</p> <p>Кад се кнез |
је разгонила густи мрак у оџаклији, где се огањ на камину одавно бејаше угасио.</p> <p>Петар за |
де равницом, иде засејаном пољаном, где се и с једне и с друге стране дижу лепи, зелени кукуруз |
брзином стаде се ваљати право амо, где се налазио Карађорђе.</p> <p>Изненађен, он застаде у пе |
ти породице, па тумарнути у Србију, где се не зна шта их чека — то неће ни један.</p> <p>„Док с |
биле удате и то Стаменка у Хотину, где се Карађорђе као изгнаник настанио, а Сара је била удат |
<p>— Тешко сваком послу, господару, где се срце ништа не пита — рече Мелентије тужно.</p> <p>Об |
недеља кнез Ипсиланти давао вечеру, где се повела реч о деветогодишњој борби српској противу Ту |
колико људи и упути се ономе месту, где се заустављала скела што превози између Рама са српске |
И зар може бити среће и благослова где се тако ради.</p> <p>Оцу Мелентију заводнише очи.{S} Пс |
S} То је чудан народ!{S} Два Србина где се сретну отимаће се о власт, ко да буде старији и ко д |
ним успесима српским, знао је места где се што догодило, знао је од прилике како је шта текло, |
и се полако лелуја баш на оном рубу где се небо ослонило на земљу, те се није могло лако разлик |
мет више барутане, баш на савијутку где се из горњега града силази у доњи, поред лековите водиц |
> <p>Корачајући крупним корацима, Ђорђе се преким улицама упути право оном скровитом кућерку, г |
че да ће га задржати код себе.{S} Ђорђе се жалио да има јаку главобољу и мучно да ће тренути це |
своје нарочито измишљено име.{S} Ђорђе се одазва на прозив Матропулоки (црна тица).</p> <p>Кад |
дби рускога цара.{S} Од тога доба Ђорђе се нешто мало смирио; али опет памет му је једнако у Ср |
, мој Ђоко, боли, ја како!</p> <p>Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго га је гледао нетремице.</p> |
</p> <p>Назвав „добар вечер“, Карађорђе се заустави пред Драгићем.</p> <p>— Ене дер!{S} А шта т |
у скровитој сељачкој кућици, Карађорђе се бејаше прерушио тако, да га је тешко било познати.</ |
азећи тако низ један брдељак, Карађорђе се заустави и показа Науму руком ка Паланци.{S} Одатле |
p>Док је Добрњац ово говорио, Карађорђе се мрштио и на махове нестрпљиво махао руком а два пута |
ни.</p> <p>Тога дана под ноћ, Карађорђе се састао са Вујицом Вулићевићем, кнезом смедеревским, |
лошево оћутао, неверујући му, Карађорђе се није могао дуго држати за том бусијом.</p> <p>Душа, |
о, али пењање ипак одмиче.{S} Карађорђе се већ успужао уз горостасно дебло и дочепао се грана.{ |
ђе и Наум махом су ћутали.{S} Карађорђе се чешће губио у далеке мисли и у прошлости и у будућно |
е — све је то било доцкан.{S} Карађорђе се већ био дочепао српске обале.</p> </div> <pb n="250" |
ше.</p> <p>Старац се врати, а Карађорђе се упути кући, у којој је већ горела свећа и закуца на |
о се повуче.</p> <p>Наједаред Карађорђе се трже и чисто скочи.{S} Трже сахат; било је један и п |
клиње.</p> <p>После ових речи Карађорђе се чисто загрцну и ућута; мало после прокашља се и опет |
нову борбу.</p> <p>У први мах Карађорђе се био склонио у атару села Радовања.{S} У то доба сва |
и нас господар Вујица.</p> <p>Карађорђе се чисто разведри.</p> <p>— Е хвала јаком богу, кад сте |
рио Милошев гласоноша.</p> <p>Карађорђе се двоумио.{S} Поверовао је донекле, али само у пола.</ |
а ако жели и на конак.</p> <p>Карађорђе се захвали митрополиту и обећа да ће свакако доћи на ве |
че Добрњац подругљиво.</p> <p>Карађорђе се јетко насмеја.</p> <p>Јес, оно је цар овде, као оно |
шта би се друго могло.</p> <p>Карађорђе се мучио.{S} Познавао је Милоша, сећао се шта је овај п |
шао да постакне ватру.</p> <p>Карађорђе се често мешкољио и чешће отварао очи; видело се, да и |
цео вилајет.{S} Свијетлом везиру докаже се за то, те он призове Милоша и затражи да му у кратку |
ијим кожама — рече старац јасно, и наже се да боље загледа двојицу незнаних путника.</p> <p>— О |
ну Никола задену пиштоље за појас, саже се, узе нешто што је стајало споља до врата, и кријући |
сат места од цариградског друма, уздиже се брдо Крушчица, од које се даље на југ пружа благ брд |
о је дом сиротан, богато је срце и може се наћи све што затреба добрим људима — рече старац уср |
к да седне.{S} Духовник се спусти и узе се вајкати што се до сад задржао.</p> <p>— Узели се неш |
ноћ, он заиска своје недељно рухо и узе се спремати, а свога писара посла да унапред извести ве |
акаиле испљускају хладном водом и да је се наште срца сити напију.</p> <p>После се врате трлу Ј |
вио, бар би ми душа била мирна.{S} Каје се он сада шта је учинио.{S} Али доцне!</p> <p>— Баш ис |
во крупно зло, да их ово снађе.{S} Није се забадава зуцало о новој буни!{S} Не море бит’, да ни |
си видео шта је било с Ђорђем.{S} Није се могао одржати ни месец дана.{S} Али за тебе је друго |
о је свакако погрешно, јер 3. јуна није се могло писати о ономе што се догодило на пуних 40 дан |
помоћ била веома незнатна, а после није се уредно ни издавала.{S} Тако је већина била упућена н |
и назваше буљубашом Марком.{S} Али није се имао кад много чудити, Марко га изазва на страну, и |
е, па како знаш!...</p> <p>У мраку није се могло видети, како ови људи изгледају, али, судећи п |
ве — шгргутну Марко зубима.</p> <p>Није се имало куд ни камо, Петар већ виде да мора зажмурети. |
рзо и прилично осорно.</p> <p>Мелентије се притаја и слеже раменима — мучно је, господару мени |
кабаницом по глави, лежао је човек чије се лице није видело. — То је био Вујица.</p> <p>Доле, у |
риле и одвојиле од старога стабла, које се већ почело претварати у прладину.</p> <p>„Овде, међу |
шарених лептирова и ројева пчела, које се јамачно гнезде ту у дупљама моћнога храста.</p> <p>О |
то девојче од својих 13—14 година, које се трже кад угледа непозната човека.{S} Карађорђе назва |
њим дошао, у Београд мени послаше, које се ето са согласијем честитог везира шиљу обе одеране у |
ићу Хотину, у скромној кућици, иза које се пружала велика башта, седеле су у једном собичку две |
аустави пред опалом вратницом, иза које се видео густ воћњак.{S} Утерају кола унутра, где их пр |
обичним европским угодностима, на које се овај Турчин био свикао још из младости своје.</p> <p |
х, и видела сам најтежа мучења, на које се може ударити жив човек.{S} Али ја сам гледала, како |
тов да изврши свако дрско дело, на које се нико други не би смео одважити.{S} Кнез Милош га је |
друма, уздиже се брдо Крушчица, од које се даље на југ пружа благ брдски повијарац, који је тад |
је лежао покривен кабаницом, испод које се бејаше отегла велика бара крви.{S} Мало даље стајало |
ма у чему изневерио ове лепе наде које се на њега полажу — да бог да му ова његова рођена сабљ |
ца рузуму тако исто као и старци и које се допада нежном женскињу исто као и суровим ратницима. |
Помишљао је на стотину случајности које се могу десити, па да ствар омету, и на махове чисто се |
и безистени и пазари биоградски, у које се стицала најљепша и најскупоценија роба из три дијела |
зазван код Милоша нов ред мисли, у које се по најчешће мешала помисао, како би то згодно било д |
n="230" /> каквом повећем месту, у које се и стицао сав овај свет што врви широким равним друмо |
озго покрио густ сплетен павитњак, чује се вечито шуштање лакоскоке Криве Ријеке, која искаче и |
понуди и бабу.{S} А њих ево овде — чује се сито како лупа!</p> <p>Све ово девојче изговори у ле |
<pb n="294" /> <p>У близини колибе чује се како један коњ слатко вруска сено и на махове дубоко |
и је све дотле чврсто држао, и оберучке се дочепа за дебелу грану, на којој је стајао.</p> <p>А |
тину звучних звона.{S} Све мисли сабиле се у једну сплетену гужву, из које тек овда онда, као у |
и истакнута на бедем београдски одакле се згодно могла видети и из тврђаве и из вароши.</p> <p |
гова рођена сабља главу одсекла — закле се Ђорђе узбуђено.</p> <p>Сви присутни поздравили су га |
екрсти се, пољуби је у сечивици и закле се њоме, да кад је једном извуче никад више је неће мет |
о из земље ти један.{S} Бранио си докле се могло, али одолела сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не мо |
обнажује пред олујом срце своје, после се обраћа њој и шаље јој чудне и неразговетне речи, кој |
во дође некакав неразговетан шум, после се чу удаљена шкрипа кола; најзад из дубраве с десна од |
наш ли ти то! — викао је кнез.{S} После се окрете момку: — Коње спремајте, па овога тренутка да |
="232" /> до Чолак-Антине куће, а после се може вратити.{S} Науму додаде:</p> <p>— Ти се одмори |
дуковао је заједно с Главашем, но после се преда, смири, ожени и изроди децу.{S} Најстарији син |
ли и најприснији пријатељи.{S} Но после се сети, да то није учинио од обести, ни с тога колико |
нека га тамо уцмека, па крај.“ Но после се као нешто предомисли, те додаде:</p> <p>— Аја, вели, |
кључај — рече Марко слузи.</p> <p>После се окрете Петру, који је ту стајао непомичан и нем.</p> |
се наште срца сити напију.</p> <p>После се врате трлу Јовановом, ту су се мало прихватили и дуг |
љеном или исеченом децом својом; одатле се диже смрад и варварство, јер ту влада лењи дремљиви |
оказа Науму руком ка Паланци.{S} Одатле се лепо видела сва она околина, где се зачео први српск |
и, чим се Карађорђе појави.</p> <p>Даље се у писму казивало, како се народ у Србији одавно спре |
и не да ми ока отворити.{S} Прођите ме се и оставите ме на миру — то је све што ја од вас траж |
ли зар то, да ја бежим од људи који ме се овда онда сете и то врло изредка, те по који дође же |
вијетлом везиру који Милоша чува и њиме се мудро послужује.{S} Нека им је слава обојици — рече |
је претила да до зоре поруши све с чиме се сукоби.</p> <p>Па опет зато кроз ову урнебесну ноћ л |
а бих тако с њим радио.</p> <p>На овоме се пресекао овај разговор с Врљом.{S} Говорили су још п |
крај њих је био још и један пети, коме се морао пријавити сваки који хоће да уђе у кућу.{S} По |
мој ти прљати то светло оружје, на коме се досад блистала само дика и слава српска.</p> <p>— Од |
сред каване на огромном ћилиму, на коме се прелива стотина живих боја, седе три Турчина у висок |
е доживела владавину Махмуда II, о коме се тада није још ни слутило, да ће једног дана то бити |
рну земљу и високо, недомашно небо коме се обраћа, чупајући косе своје.{S} Он цвили и моли целу |
ма заметак некаква чудна осмеха, у коме се мешао и стапао у једно — осмех Богородице која, пред |
менима и уђе у мрачни преградак, у коме се једва назирало.{S} Новаковић прилупи врата, намаче р |
д је слушао прво писмо Милошево, у коме се сад говорило сасвим друкчије но што је досад говорен |
губилиште.{S} Он никог не упита, никоме се не обрати, прискочи само џелату, ненадно му истрже с |
гласови све јаче и јаче одјекују и ломе се око њега, називајући га крвавим убицем и тражећи њег |
добра и поуздана пријатеља.{S} На томе се те вечери растану.</p> <p>Сутрадан, лицем на св. Пав |
ако исто одлучно и поуздано.{S} На томе се овај разговор и свршио.{S} И они убрзо пређоше на др |
</p> <p>Духовник опет одобри, и на томе се, у главноме, свршио њин разговор те вечери.</p> <p>С |
а за даље моја је брига.</p> <p>На томе се растадоше.{S} Вујица се врати у колибу Карађорђу, а |
е и чекања кад ја дођем.</p> <p>На томе се растадоше.</p> <p>Старац се врати, а Карађорђе се уп |
можда само големо изненађење.{S} У томе се Милош поврати.</p> <p>— Црни ту!{S} Чух ли ја добро, |
arget="#SRP18933_N2" /></p> <p>— У томе се не можемо никад сложити.{S} Милош је на муци; мора с |
д и стаде у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајно или хотимице, |
ћутања — Док су Турци господари не сме се чути овде ни име његово, а камо ли да сам дође.{S} О |
и његову.{S} Кад народ то виде препадне се од Турака, сам похвата немирне кнезове и преда их бе |
то нисам смео допустити.{S} Али на мене се сад диже повика што је везир бунтовнике побио.{S} Им |
ола сахата <pb n="245" /> за тим, крене се и Карађорђе с Красисом.{S} Било је равно три часа по |
која се под само небо извила!“ — брине се као Карађорђе.</p> <p>Ђорђе гледа у ведре небесне ви |
буде увучена и Србија.{S} Управо од ње се тражило да се стави на чело целога покрета т. ј. да |
абуни није знао шта да чини, али лупање се понови и Милош опсова лупача веома ружно.{S} Познаде |
" /> <p>Пресуда је била кратка и читање се брзо сврши.{S} Тада војна музика опет засвира прво м |
, на мах заборавља све тешкоће и почиње се пењати уз горостасни грм.</p> <p>Не иде лако, али пе |
е капу и побожно се прекрсти.{S} Обазре се око себе и видећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му |
/p> <p>Пред колибом он застаде и обазре се свуд у наоколо.{S} Све је било тихо и мирно.{S} Посл |
и узе ходати по соби.</p> <p>— Најгоре се бојим — говорио је он даље — погинућу убрзо, а нећу |
ости.{S} До тога доба људи поспе, ватре се погасе, чак и пси полежу и село утоне у таму и тишин |
српску земљу овај човек клече; простре се по земљи ничице, трипут се прекрсти и трипут пољуби |
односа, мало по мало дошло до тога, те се јавила мисао о избору Карађорђа за општега вођу, за |
очинио с другим својим противницима, те се свак бојао да рекне добру реч за Карађорђа.{S} Кад с |
ори, у кави је владала мртва тишина, те се свачији разговор чуо јасно и разговетно.</p> <pb n=" |
зе да у народу има некаква комешања, те се и сами усплахире и забрину.{S} Код њих онда настаје |
гије заковале су му ноге испод коња, те се није могао скинути док се букагије не откључају.{S} |
поверује, или му подмакну по штогод, те се гради да верује. <pb n="104" /> Те домаће људе ови с |
зговара се како су то ствари крупне, те се по другоме не поручују, но иде из уста у уста.{S} Ну |
чепа га за само <pb n="133" /> срце, те се чисто стресе и језа га прође и овако на јави.{S} Он |
од ваше су се силе Турци преплашили, те се сад с Милошем погађају и удешавају.{S} Да не бриде њ |
Сви добро одевени и добро наоружани, те се на први поглед могло познати да су верне слуге каква |
таласалост, која цео свет усплахири, те се на свакоме може познати да је нешто узнемирен, забри |
та си се, ти бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш одавде.</p> <p>— Бог с тобом брате, куда ћ |
ет избију на површину чило и весело, те се од њих вода зацрни.</p> <p>Јата птица, што су преко |
рубу где се небо ослонило на земљу, те се није могло лако разликовати, да ли облак силази с не |
је Карађорђе стављен под присмотру, те се пазило на сваки његов корак.{S} У таквим приликама в |
или смо се од невоље, као што знаш — те се ја нашалих. „Е мој побратиме, велим, лако би ја и то |
Милошу, колико тек да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе побегао.</p> <p>— Па јес, |
е за само срце уједате.</p> <p>„Жали те се и тужите ме што се ја воде састајем понекад са људим |
а.{S} Ви не умете да се чувате, хватате се гаравим рукама по образу, а и знојите се.{S} Него де |
томе ником ништа не говори.</p> <p>Дете се брзо врати и Драгић одмах поче копати раку, а синчић |
n="80" /> <p>— Рајо, ако хоћете, можете се помолити Богу по своме закону.{S} То је милост везир |
ћеш, Штрбо, куд си наумио, не! — Окрете се Милош сад Паштрмцу.</p> <p>И Паштрмчеве молбе збиља |
ницама, па никако да је погоде — окрете се Ага-Џон Турцима до себе, а затим се опет обрати Срби |
..</p> <p>— Јамачно знаш, ћеро — окрете се Карађорђевица Чолакантиници — јамачно знаш, ћеро, да |
е по одаји.{S} Наједаред стаде и окрете се мени; опет ме је дуго гледао, па ме онда запита пола |
ја право к њему — рече старац и окрете се жустро на једној нози.{S} После опет застаде:</p> <p |
се узалуд мучити!{S} Бежите, разилазите се, док није откудгод бахнула каква Милошева разбојничк |
с, гори сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и сенке своје.{S} И ти мене питаш што сам дошао!{S} |
е гаравим рукама по образу, а и знојите се.{S} Него дед овамо!...</p> <p>Док је овако брбљало к |
нове, нека бира... најпосле споразумите се и заповедајте заједнички — рече Карађорђевица наивно |
— Потеците одмах својим кућама и чините се свему невешти.{S} По селима су ваши људи; неће вас и |
ваши људи; неће вас издати, а склоните се мало и у планину око стоке, док ова ватра не прође.< |
ла из повређене горње вилице — поносите се, ово и приличи јунацима као што сте ви, који ударају |
ма друга, боља посла.</p> <p>— Поносите се — рече Драгић подругљиво, бришући рукавом крв, која |
учини?</p> <pb n="261" /> <p>— Не бојте се ништа, господару, није никаква зла намера, но имам д |
оворите, браћо, сад што ко има; немојте се после вајкати: „е, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ |
ћете ли то, онда <pb n="166" /> немојте се ништа чудити, ако ме једнога дана нагнате да и ја уч |
увај!{S} То никад бити неће!{S} Немојте се узалуд мучити!{S} Бежите, разилазите се, док није от |
ан, да Турци нијесу онако зли, како сте се ви, динсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек |
су, ваљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се од скора овде доселили? — рече Карађорђе разгледајућ |
бом као заробљеника Анту Протића, упуте се Паланци, где су имали да сачекају даљи развој догађа |
у Хотин.{S} На напомене војвода, да ће се сутра опет видети, он је одговарао одобравајући.</p> |
ли, и да ли има каквихгод изгледа да ће се учинити на неки начин да се старе војводе могу слобо |
ти сами на своју руку, кад се зна да ће се то раније или доцније прокљувити.</p> <p>Но и ако св |
тишао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити најдаље за 3-4 дана.{S} Међутим, освану већ |
/> свију страна и Милош је осећао да ће се сав тај урнебес сручити на његову главу.</p> <p>...„ |
погине кад хтедне побунити народ, па ће се после лако и протурити и поверовати, да су га убили |
кума свога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се тада рећи о њему?{S} Па онда, Карађорђе још има приј |
Дабогме, да ту није лако угодити шта ће се с Карађорђем. — Толико се само зна да бих пред царем |
и, а нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај боже, да крај буде доба |
њен круг, спремљен за губилиште, где ће се тога дана извршити погубљење кнеза Симе и његовога д |
и пут да загледа хладно гвожђе, које ће се за који тренутак загрејати у топлој крви људској.{S} |
а владаоца, а зао дух српски из таме ће се подругљиво и злурадо кикотати, а с висине чуће се зв |
вукао у своје село док се види да ли ће се што о њему зуцкати за побијене Турке.{S} Кад је све |
братским главама почиње, да чиме ли ће се онда свршити!</p> <p>Баби седа глава жалосно клону.{ |
де хоће ли незнани путници проћи или ће се пред ханом зауставити.</p> <p>Коњаници стадоше, а ст |
n="217" /> твој долазак.{S} Тек они ће се помамити како ваља.{S} Ја мислим, они ће кренути за |
кида са себе сваку одговорност, нити ће се у што мешати.</p> <p>Духовник је пажљиво слушао Мило |
и одлучио, у последњем тренутку наћи ће се нешто, што ће ме омести“.{S} Али се онда јављала дру |
ље ићи; његова слава и величина дићи ће се на гробовима свију бољих и отреситијих Срба, ако се |
оване спремљен је ушник и готованлук ће се главом плаћати.</p> <p>Тако је књаз Милош викао и пр |
д трупине; како ће куљнути крв, како ће се одсечена глава откотрљати, и обезглављен труп клонут |
д помагала.{S} Да их викнем?{S} Како ће се обрадовати, кад чују да си ти дошао!{S} Баш јутрос с |
зна где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ дотл |
и се око тог несрећника.{S} Али како ће се друкчије.{S} Дед, кажите ако знате што боље, па ћу в |
ми, пси је појели!{S} Да видим како ће се онај ерски пас налокати крви таквог дичног Србина, к |
/> мисли, већ је сваки удешавао како ће се кнезу Милошу допасти.{S} Сећали су се шта је недавно |
По одговору какав даду Руси свакако ће се знати бар то: раде ли бивше српске старешине сами на |
му га, али га давати нећеш.{S} Само ће се овде на крају потписати, да га је прочитао и да знад |
да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би од његове бујн |
ву једну носим већ три месеца; скоро ће се на мени распасти.{S} Цело ми је покућанство она тикв |
.</p> <p>— Ја нисам гледао на то што ће се други уздићи и доћи до власти и славе; да сам сам би |
: — „Хвала богу, лепо је заспао, бар ће се сад пред зору одморити“ — и бојећи се да га не пробу |
а, те му не смедне нико ништа, Милош ће се онда и ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да је Карађ |
доцније потреба за то убиство, Милош ће се пред народом одговарати, да је Карађорђе погинуо по |
почеће да живи новим животом и радоваће се младости својој и здрављу својем, и певаће безбрижну |
неће се ником ништа говорити, и чуваће се као највећа тајна.{S} Да би био још поузданији да се |
ешали у што не треба.{S} Надао се, даће се тргнути и освестити, али они су ове године потерали |
етарац, тутњаће страховите буре, низаће се редом годишња доба, падаће студени снези, изумираће |
од!{S} Два Србина где се сретну отимаће се о власт, ко да буде старији и ко да заповеда међу њи |
исли на шта се одлучио.</p> <p>„Дознаће се, разгласиће се, чуће се и разумеће цео свет, да је о |
и душе.{S} Пред Турцима опет, хвалисаће се како је његова заслуга што је Карађорђе убијен, и тр |
у савест.</p> <p>Највише се бојао, неће се извршити ствар онако како треба и Карађорђе ће умаћи |
м и уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се ником ништа говорити, и чуваће се као највећа тајна. |
да крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе муке и многа ће капа остати пуста — примети К |
међу царевима углављено и за то, јавиће се и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја да чиним, ако Ц |
на оца свога!...</p> <p>...{S}Изродиће се нова покољења, настаће нови адети, нестаће много што |
љала ове драстичне речи:</p> <l>„Чудиће се и гора и трава</l> <l>Куд се деде Цукићева глава!“</ |
но оптужује; свака капља ова претвориће се у по један врео камен, и то ће те камење затрпати.{S |
!...{S} Свака капља ове крви претвориће се у по један глас који виче и који те јавно оптужује; |
одлучио.</p> <p>„Дознаће се, разгласиће се, чуће се и разумеће цео свет, да је он намерно домам |
Неће проћи ни неколико месеци, а десиће се најстрашније оцеубиство под сунцем — рођена деца ско |
а бога и за инат, што но реч, потурчиће се и три главе да има, све три ће за инат жртвовати.{S} |
чинимо, а баш да се што и почне свршиће се с неуспехом.</p> <p>Вујица је одобравао говор Ђорђев |
ни, мајци твојој!{S} Због тебе потресће се у земљи и моје труле кости.{S} Какав грех, какав теш |
мрак обузети Србију, у по дана смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и п |
/p> <p>„Дознаће се, разгласиће се, чуће се и разумеће цео свет, да је он намерно домамио човека |
иво и злурадо кикотати, а с висине чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеубиство!“ Тада ће |
сред глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и преврнути кости грешних синова, оптерећених оцеуби |
ика нису му ишли од руке.{S} Понајчешће се налазио око кнеза Милоша, и био је вазда готов да из |
а се чини.{S} Реч „да се убије“ почешће се чула, но Милош се на то чинио невешт, пуштајући људе |
је више седео но што је лежао и почешће се машао да постакне ватру.</p> <p>Карађорђе се често м |
и ситније комаде отпале коре.{S} Лишће се нагушено дизало у вис.{S} Милош зађе и потапка га од |
маха снажна рука Карађорђева и нехотице се дизала и машала за оно место где је некада дремао ст |
Жарки летњи дан био је на измаку; сунце се већ бејаше давно смирило, а на далеком равном обзорј |
ар.{S} Али ово се тиче целе земље; тиче се рада и напора целога једног колена, па би била и ште |
{S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, а данас благодаримо Алаху што н |
мах по преласку у Русију сиротују, муче се и лаћају се и најобичнијих послова, само да што зара |
и узвици радости и одобравања разлегаше се на све стране.{S} Али у ову веселу грају и нечујно с |
n="185" /> <p>Павле и Вујица, згледаше се и за дуго остадоше неми и зачуђени.</p> <p>Последње |
да одахнем.</p> <p>И две жене притајаше се, као да се боје, да и својим дисањем не узнемире ову |
очељу, у крај ногу Карађорђевих, бејаше се пружио Наум, наслоњен на пањ, он је више седео но шт |
ако је страшно онда изгледао.{S} Бејаше се толико променио и тако порђао, да сам га ја једва по |
ван Велики) и у почетку 19. века бејаше се већ угасио и последњи зрачак њен.</p> <p>Од тога доб |
ура га међу кладе.{S} Једна рука бејаше се испречила и не могаше згодно стати.{S} Он скочи на к |
зашло, а после жарка летња дана бејаше се спустило тихо свеже вече.{S} Сви предмети изгледали |
рече Стољетов.</p> <p>Чолак-Анта бејаше се прилично збунио.</p> <p>— Вожд!...{S} Хвала Богу... |
ваздух.</p> <p>Везиров заступник бејаше се заитересовао за вештога главосечу; желео је да га об |
S} Али хиљадама уздигнутих песница маше се против њега, а хиљадама рапавих гласова вичу: доле с |
мили; мрак секну и у наоколо забеласаше се предмети у јутарњем расвитку.</p> <p>Ватра у колиби |
ме ђаволу Ђорђију дође крај.{S} Стуцаше се и његови рогови.{S} Он побеже у ђаурску Московију, а |
азређивати.{S} Негде дубоко у лугу беше се пробудио неки стари кос, те поче веома звучно изводи |
оодкидане, као слаби листићи, разлетеше се на све стране у страховитој ломњави и пуцању.{S} Кар |
ки сељаци застадоше пред ханом и почеше се купити око Цукића.{S} Буљубаша Петар даде миг момцим |
н и присутни представници власти почеше се разилазити.{S} Везиров заступник маши се руком у џеп |
, па што ће ми друштво?</p> <p>Изљубише се и растадоше.{S} Сахат доцније Драгић је био већ пред |
двориште, мрак се склопио за њим и више се није знало ништа, где је и шта је с њим, као оно кад |
еж и колебање; четири јањичара појавише се на губилишту, водећи под руку кнеза Симу и Драгића.< |
његовом отвореном, ведром лицу појавише се јасни знаци бола и тешке жалости.</p> <p>— Шта, жао |
алова одјурише митрополиту и зауставише се пред његовим станом.{S} Ђенерал Стољетов искочи живо |
ушу и узнемирену савест.</p> <p>Највише се бојао, неће се извршити ствар онако како треба и Кар |
расту, а ситније гранчице његове повише се нагло на једну страну.</p> <p>Цвркут птица на једном |
су се око тога мало прокошкали, вратише се опет на првашњи разговор, на односе између Ђорђа и М |
ет набусити Марков глас.</p> <p>Вратише се опет натраг пред одају, где је био затворен Цукић.</ |
и понуди га да седне.</p> <p>Наместише се крај ватре и међу њима се одмах отпоче жив разговор. |
ли шта узети ни оставити.{S} Прекрстише се и пођоше.</p> <p>Ту под сводом Сахат-куле зауставише |
а свет као домаћим више верује, и лакше се за њима поводи.</p> <p>Због тога у народу настаје уз |
могли погодити.{S} Шта више, растадоше се готово срдито.{S} Марашлија је тражио хиљаду и двест |
хану.{S} Два спољна стражара примакоше се ближе, да виде хоће ли незнани путници проћи или ће |
и га нису хтели развлачити.{S} Освртоше се по тамници.{S} Нису имали шта узети ни оставити.{S} |
би.{S} Изрази похвале и одобравања чуше се прво у предњим редовима, најближим губилишту, па се |
утече из колибе.</p> <p>У тај мах чуше се две пушке.{S} Друга два момка <pb n="298" /> убише Н |
ајући тишину.{S} Са свију страна зачуше се одобравања.{S} И ако Турци обично не исказују своју |
с усана Драгићевих, а из даљине зачуше се тешки стражарски кораци и звека тамничких кључева.{S |
ед кућом, сам је!</p> <p>— Сам!? — књаз се нешто замисли и неколико пута крочи доле горе по кућ |
оћ.{S} После обилне и дуге вечере, кнез се бејаше повукао у своју спаваћу собу, и рахатлисао се |
и убијају.{S} Тешко је веровати, да би се сад одважио на нешто без њина знања.</p> <p>— Јес, ј |
За бога, најо, зар истина мислиш да би се сад могли вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој Ант |
мије и нагрне на ове стране, кренула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све околне покрајине, оста |
амошње прилике, а знао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од три четири годи |
непомичан, стајао ту дуго и дуго, па би се онда, на прстима, најзад удалио одатле, да се после |
не могне ли, он ће онда гледати шта би се друго могло.</p> <p>Карађорђе се мучио.{S} Познавао |
е да пропустите најбоље прилике, кад би се могла упалити цела турска царевина и ослободити цело |
народним пословима.{S} Шта више, кад би се по кадгод ја сама силом умешала, он би ми обично рек |
алазио да би баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да је Карађорђе дошао.{S} Он то може |
на био је он господар народа!{S} Кад би се какогод могло друкчије, ја не бих умакао руке у крв. |
а, одређених да гоне хајдуке.{S} Кад би се појавило много хајдука, те би убиства и отмице учест |
инуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се опет вратили, опет би упалили ватру у народу, само д |
лога Мора било би доста мегдана, где би се могло задовољити и његово необуздано властољубље.{S} |
не...{S} Како има згодних места, где би се могла сакрити лешина, па да јој никад ни врана кости |
а кришом протури до у Црну Гору, где би се за времена склонио.{S} Вујица би чак пристао да и он |
тпору њину, то би било безумље, које би се у најбољем случају могло свршити тиме, да и мени сам |
урске војске.{S} Грчки устаници тиме би се користили.{S} Једним страшним налетом они би захвати |
ју.{S} Јер да је ма што решено, коме би се то пре јавило но честитом везиру.</p> <p>Марашлија с |
лоша.{S} Да се пола дома срушило, не би се толико препао.</p> <p>У првој забуни није знао шта д |
="88" /> <p>Да га је гуја упечила не би се Драгић жустрије окренуо.{S} Разрогаченим, закрвављен |
тно да би Русија остала на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква буна |
ели, није добро ни тако.{S} У Русији би се то уватило.{S} Уловили би човека кога си послао, те |
мање стати, но и најмањи неред, који би се могао изродити због Ђорђева доласка.</p> <p>Тада Мил |
и нама одовуд било лако.{S} Ишчупали би се како било из ових ноката и пребегли у Србију.{S} Али |
ваћен, ствар би била друга!{S} Могли би се заједно уклонити; али овако, он да погине, а ја да с |
свакоме би морало пасти у очи и свак би се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од кога |
о као руски човек и најамник.{S} Чим би се појавио у Србији, и Турска и Аустрија сматрале би га |
е би сјединиле са Србима.{S} Али чим би се очистиле дунавске обале од Турака и обе војске дошле |
мах свога засебног вођу.{S} Али чим би се ступило у додир са српском војском, Ђорђе би и над т |
днички удесимо рад против Турака, он би се мени прво обратио и са мном би споразум градио!“ — Т |
е, што су избегле из земље и радовао би се да се они опет поврате.{S} Бар таке је гласове он, А |
езирову наредбу о убиству и хвалисао би се, како га је стало и много труда и много пара да ту о |
Милош, погинуо, и цео покрет свршио би се исто онако несретно, као и покрет Хаџи Проданов...</ |
војом рођеном руком убити свакога ко би се усудио да му одрече послушност.</p> <p>У опасним рат |
осмехом на лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би оти |
p> <p>Тако је текла та ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло другчије, то Герман да извести го |
не говори о његовом доласку, сем ако би се намерио на каква особито добра и поуздана пријатеља. |
да то Русија неће допустити, но ако би се ипак тако што десило, он, Милош, скида са себе сваку |
.{S} Не дај боже таке несреће, овако би се још могао и одговорити.{S} Могао би рећи да је писмо |
асположење код људи од утицаја, како би се унапред могао спремити за сваки случај.</p> <p>Да су |
да га усади горе на врх вршка, како би се могао видети из највеће даљине и сијати до на крај н |
ала данак, а иначе у земљи управљало би се по својој вољи, како народ хоће...</p> <p>— Па није |
вијају око своје породице.{S} Морало би се десити нешто особито, па да их из тога стања ишчупа |
ојске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију трипут толико пошто је у Нишу, у Видину и З |
огле би планути читаве нахије; могло би се учинити чудо!{S} Него ја се нешто ломим.{S} Кад ће в |
тили много година доцније.{S} Обично би се рекло за неупутна и обесна човека:</p> <p>„Море, бог |
а није дошао да о моме злу ради, што би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да заје |
тако не обележи пред Турцима, зашто би се у незгодном случају могло и главом платити.</p> <p>М |
ем уђу у покрет, а већ доцније ствар би се обелоданила сама по себи.</p> <p>То је била она иста |
{S} Ако не би и казали одлучно, опет би се по њиним одговорима могло колико толико прозрети.</p |
еле мрдати, а њен слабачки глас опет би се чуо.</p> <p>...{S}Извикали су га да је први, не да и |
ђорђев сенуо би, и смели нападач већ би се ваљао у својој рођеној крви.{S} Али та су времена би |
у имати кад да учиним ништа, по чему би се видело зашто сам се повратио у Србију, па ће ми посл |
да си успео; да си одржао своје, још би се могло рећи, да је онако морало бити, да су оне главе |
тице пробудио срџбу код Милоша и у себи се већ вајкао што се тако десило.{S} Али последње речи |
у Турчин посече.</p> <p>— Није!{S} Теби се све чини неверица.{S} Ти рачунаш како су радили друг |
"subSection" /> <p>Мало после, у колиби се нађоше скоро сви момци што их бејаше довео Вујица.{S |
изасланицима из Србије.</p> <p>У молби се набрајало, како Срби још стењу под „игом“ турским, и |
, мокар ударац; нешто шкргутну и здроби се; она црна непомична маса оживе; кроз њу као да шину |
два часа, слабуњаво зимско сунце проби се кроз облаке и обасја мокру хладну земљу.</p> <p>Једн |
И мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гуштера не нагазите на гују |
иротињи.</p> <p>— Милош уредио!{S} И ви се надате неком добру од овога крпежа, што га је Милош |
есече улицу и на другој страни заустави се пред дућанићем, пред којим су расла два огромна јабл |
ште, а кроз маглу из дубока амбиса изви се само подуже самртничко стењање и болно испрекидано ј |
уку и повукоше.{S} Бедни кнез Сима пови се напред, а услед тога тегљења врат му се таман згодно |
вора између Маврогена и Карађорђа, први се крене с Наумом.{S} Њих су чекала друга спремна кола |
е смеју да улазе у веће куповине, многи се испод руке потајно почињу оружати и дошаптавати.{S} |
арађорђе је оштетио многе Турке и многи се жале и спремају се да траже накнаде за своја отета и |
врда пред Турцима, то је невоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу |
а ја ћу се правдати и бранити.{S} Види се, колико знате, куда сте и како сте пошли.</p> <p>— Ш |
/p> <p>Остали слегнуше раменима: — Види се да је био срдит кад је писао — принети Вујица.</p> < |
чела ујела — рече Драгић.</p> <p>— Види се да не умеш око пчела.{S} Ваља знати како се пчелом р |
руп клонути као мртва маса.</p> <p>Види се да и смрт има неке примамљивости и да проливање људс |
атила — ја сам јуче три ухватила — срди се мала лепојка.</p> <p>— Ох, не умем! правда се увређе |
тога у народу настаје узрујаност, људи се отпађују од посла, трговци не смеју да улазе у веће |
е стану па гледају и смеју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш к |
га како је поносан и горостасан и чуди се његовој лепоти.</p> <pb n="284" /> <p>Крај себе, нас |
ке суморне и црне мисли.</p> <p>— Прођи се зла, ћеро!{S} Ако је за вајду, несрећа смо доста пре |
омаћица Чолак Анте.</p> <p>— Море прођи се ти ћеро, султана и врага!{S} Тешко нама ако би ми мо |
рече домаћин кивно.</p> <p>— Море прођи се тога белаја и не говори то, Милошева погибија неће с |
упадне у народ, узбуни светину и окружи се многобројним оружаним гомилама, ко ће онда бити крив |
снагом.{S} У несвезаним речима, но чији се смисао ипак могао разабрати, она је казивала догађај |
твоје главе и отуд од вас кнезова, који се сада тамо налазите, онда је то и и грехота и срамота |
ње, онај шумни дах великога града, који се често опажа на читав сахат хода.{S} Овда онда кад би |
махом сиротнији становници града, који се баве земљорадњом и кочијашењем, стоји у малом али ле |
изгледало као прамен лака облачка, који се полако лелуја баш на оном рубу где се небо ослонило |
ајући широк пламен и облачак дима, који се над њим ширио.</p> <pb n="28" /> <p>Цукић се наједар |
ик на одсјај каква огромна пожара, који се губио тамо негде, чак тамо иза саме ивице пространа |
ао главни заступници кнеза Милоша, који се обраћао руском двору с једном чудном молбом.{S} У им |
трмац.{S} Он сави руке око Милоша, који се већ бејаше машио за пиштољ и повика:</p> <p>— Не, го |
на пролећа ту је бујао густ коров, који се на великим летњим припекама спари и сасуши, те цело |
о на круну слободоумља балканског, који се сви с њоме подједнако поносе и сматрају за дику, кад |
е, бунтовне и тајанствене гласове, који се лако примају и брзо шире.{S} Ту се прича о скором ра |
творили су се сад у мирне грађане, који се свијају око своје породице.{S} Морало би се десити н |
и злочиначки погледи Новаковићеви, који се у два три маха ћушкао око Карађорђа позвецкујући ору |
да Балканскога тропоља празан сан, који се никад неће остварити...{S} Али ја не мислим тако.{S} |
у, што му је осудио брата на смрт, који се био одметнуо и чинио разна недела.{S} Милош је знао |
очито је заступао Јаков Ненадовић, који се такође ту нашао на вечери.</p> <p>— У туђини није ни |
б, Драгић уреже ножем мали крстић, који се дуго познавао.{S} Овај је брест био удаљен од колибе |
а и рускога посланика у Цариграду, који се живо интересовао за догађаје у Србији.</p> <p>— Црни |
ла воља да ни последњем просијаку, који се назвао царски поданик, не може повалити ни једна дла |
е у Смедерево и одмах нађе Вујицу, који се баш тада спремао да крене за Паланку.{S} Лисовић га |
а му се из груди отме дубок уздах, који се брзо изгуби у глухој ноћи, па је опет све немо и мук |
ђем свету, и како је горак хлебац, који се из туђе руке очекује.{S} Да је на моју вољу и питање |
м и гунђа на Милоша.{S} Сам Милош, који се до скора надао да ће моћи лепим да сузбије београдск |
а турска зулумћара, <pb n="139" /> који се јако изтакне, а јавно му се не сме ништа, или за дру |
ла налик на тисућу људских гласова који се у једно сливају.</p> <p>— То су они — реће бабе Вишњ |
ла старчева, према обрту разговора који се ту водио.{S} Ова последња хвала Милоша и везира као |
о су сад два света, и то два света који се више чак и не разуму.</p> <p>Да, Карађорђе је то саз |
е емиграције у Русији, сем Добрњца који се тада бавио у Петрограду, и који се у осталом већ ист |
звуци, налик на испреплетане јауке који се губе у даљини.{S} У исти мах осети се јак дах буре, |
о кркљање, налик на одвратне звуке који се чују кад стојимо уз приклано марвинче...</p> <milest |
који се тада бавио у Петрограду, и који се у осталом већ истакао као јаван противник и непријат |
ао на конак Милош Обреновић, човек који се за ово <pb n="36" /> 2—3 последње године истакао као |
ис, дугогодишњи хајдук епирски, но који се од 2—3 године бавио у Влашкој и Молдавији, где је за |
е беше прикупио сав заостали живот који се већ отима да утече из овог трошног и обурваног тела. |
заблиста овај красни, злаћани крст који се тако блешти, да чисто не да у се гледати.“</p> <p>„А |
а њему је било као год оно човеку који се буди из дубока сна.{S} На махове заборављао је где ј |
кад чуше да је Карађорђе дошао и сваки се утркивао да каже своју осуду.</p> <p>Међу доглавници |
лазили, неки су прегледали оружје, неки се спремали да легну.</p> <p>Док се овако весело грајал |
е често с руским важним људима, и да ли се што спремају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је много с |
и они каква поуздања сами у се, и да ли се бар код когагод од њих јавља мисао да би ово сад био |
итањем:</p> <p>— Богати, снајо, сећа ли се Србије и помиње ли што о повратку?</p> <p>Чолакантин |
на добро. — „Шта учини до сад и где ли се толико забави?“ — поновио је Карађорђе бар десетак п |
ска, је си ли прави син његов и може ли се султан у тебе поуздати.</p> <p>На ове речи Марашлине |
дије!</p> <p>— Како је „вожд“?{S} Је ли се одморио од пута?{S} Јамачно је већ устао?...{S} Исти |
де је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се често с руским важним људима, и да ли се што спремај |
оде до Паланке, те да разабере чује ли се што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?...</p> < |
жи ти, онако слободно и по души, сме ли се упустити ово мало рахатлука што га сад имамо и што с |
!{S} Ми овде бројимо на сахате, хоће ли се откудгод указати какав зрачак наде а они по читав ме |
дело?{S} Шта да се каже Вујици; хоће ли се ствар крити од њега или да му се све повери?{S} Како |
отреби може убити Карађорђа.{S} Јави ли се доцније потреба за то убиство, Милош ће се пред наро |
b n="194" />непријатеља...{S} Догоди ли се пак, да Карађорђе дође у Србију са знањем царева, те |
нда, пада ли вама штогод у очи; чини ли се вама сумњиво ово врдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао |
е донесе Вујица, господару, и хоћемо ли се скоро кретати одавде? — упита Наум кад осташе насамо |
аде своје подбијене табане.{S} Сећаш ли се, како смо се оно полане вили као црв под кором?{S} П |
и ја сад овде поверим...{S} Заклињеш ли се?...</p> <p>Духовник се маши за велики, лепо изрезани |
те да што пре изађу пред Карађорђа, али се на обојици опажало да су узбуђени и сметени.{S} Окре |
, кошчаних руку своје мртве матере, али се није могао отети.</p> <p>Међутим, кивни гласови, узб |
кла и отишла доле.{S} Милош посрте, али се ухвати за грану и опет не паде.</p> <pb n="129" /> < |
м.</p> <p>Милош не рече ништа више, али се по њему видело да га је ово вајкање Павлово дирнуло, |
ах од Русије не могу ничему надати, али се немају чега ни бојати од ње, Карађорђе је хтео да ви |
у почетку је био пламенит и киван, али се поступно све више блажио и смекшавао.{S} Најзад, у њ |
цну, као да га нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи. — Али како да одеш?{S} У џепу |
ће се нешто, што ће ме омести“.{S} Али се онда јављала друга мисао: „Али шта ће онда бити од м |
о да се откупи од овога хајдука.{S} Али се нема више откуд; оголео је до голе душе!</p> <p>Но М |
езан за какву материјалну ствар.{S} Али се слободно може рећи да су од најдавнијих времена и на |
А ја тога писма и немам.{S} Било је али се изгубило.{S} Ја бих га сад можда...</p> <p>Гитарић г |
ма, под оружјем, у жагору и лупи, удали се, носећи собом две крваве главе, а у пустој шуми оста |
оме, Симић и Крага плакали су и вајкали се за жалосно стање у које су сад сви од реда запали.{S |
кретање.{S} Седлали су коње и спремали се да се крену.{S} Мало подаље од њих гореле су две вел |
у везу са српском емиграцијом и старали се, да Карађорђа спријатеље са својим тежњама и намерам |
ли.</p> <p>Наум полако устаде, протегли се и видећи да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако |
кована у ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош послао везир |
и што се до сад задржао.</p> <p>— Узели се нешто у разговор с кнезом Аксентијем, о господару Ђо |
05" /> <p>Турци су то омирисали и узели се спремати, да испадну у народ.{S} Од њега (Милоша) тр |
чале; некакав благ, срдачан израз разли се по њеном смежураном лицу и она прошапута.</p> <p>— Д |
<p>„Да ли ме овај озбиља не разуме, или се само <pb n="198" /> гради да ме не разуме, или ме мо |
, а он је само одобравао тај говор, или се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му се каква реч |
ликовати, да ли облак силази с неба или се диже са земље.</p> <p>Али тај облачак наједаред поче |
може извојевати, они су војевали, били се и збиља били јунаци.{S} Али кад је несрећне 1813. св |
над главом, и тако да кажем, заклонили се да нас турски кијамет не шиба са сваке стране, и да |
.</p> <p>Ту су сви момци ручали, напили се добро ракије, па око подне кренули за Паланку, а ода |
ахао невољни певач, а око њега склопили се мргодни, зловољни пратиоци.{S} Људи мрачна изгледа и |
оје мило, моје драго, јарко сунашце, ми се никад више нећемо видети.{S} Овај твој слабачки <pb |
ићи везиру да га о томе известим, да ми се после што не накачи због тога — рече Милош забринуто |
нога и његове људе.{S} Нећу после да ми се и то товари на душу.{S} Ево вас, па како год решите |
и.{S} Истина, не би ми било право да ми се силом отима, <pb n="114" /> ако би народ нагињао виш |
ти и једну прословим о томе, хоћу да ми се закунеш часним крстом, и очним видом, и српском веро |
о баш не могадох.{S} Не хтеде реч да ми се превали преко језика, као да је од товара тежине.{S} |
ом поверењу, које ми се указује, кад ми се ставља на расположење толика војска царска.{S} То је |
сам се с Турцима погађао одмах, кад ми се први пут указала згода зато.{S} Та ја бих још одмах |
ни је све нешто хладно око срца; све ми се слути да то неће бити на добро и све се бојим да то |
ликој части и големом поверењу, које ми се указује, кад ми се ставља на расположење толика војс |
ло би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радовала, да видим овај измучени нар |
наносили.{S} Мило би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радовала, да видим ов |
у. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред баштенску капију.{S} Чек’ да видим |
х уста, проклета ко их роди!{S} Мичи ми се испред очију да те зубима не закољем, погани једна!{ |
ори једном шта је!...</p> <p>— Закун ми се, господару, да ћеш ћутати!</p> <p>— Е, ето, заклињем |
/p> <p>Тако сам му говорила и некако ми се бејаше одрешио језик, те сам бројала као из књиге да |
.{S} Сва је прилика да нећемо — тако ми се нешто слути!{S} Али како било да било, памти и кажи |
о читаве дане реч не проговорим; што ми се по читаве недеље дана чело не разведри, што по читав |
ар искрешем једном у очи све оно што ми се накупило на души за ово 5—6 година лутања по туђини. |
алише на Ђорђа и преломише га.{S} Брани се јадан, брани, па најпосле попусти.{S} Сећам се оне ц |
гонитељ.</p> <p>— Полако, Лексо, сагни се да те не види — учи шипарчића његова другарица у игр |
на ни деца никад више не виде, а Јелени се чињаше као да још седи с њим у одаји и још топло раз |
да прође језа.</p> <p>— Духовниче, мени се чини да ти ја разговетно рекох: право те питам и хоћ |
а, шта тим ризиком може добити.{S} Мени се чини, да ми ту треба да будемо као оно орачи кад бац |
што тек бејаху стигли из Србије, а мени се чисто кожа најежи.{S} Тада сам и то први пут чула ка |
ек повисока раста, књаз га дочека, њини се погледи сусретоше и неко време гледали су се немо и |
е сручи, и од читаве једне земље начини се страшна развалина по којој ће од сад само гује и акр |
чуо ове Милошеве речи, шта више, учини се као да их је пречуо, те одговори журно:</p> <p>— Па |
ше селу никаква квара ни зијана.{S} Они се зауставише пред механом и потражише да пију.{S} Иска |
ш им турска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће |
, у један собичак, притворе Анту, а они се одмах разделе и сваки предузе улогу која му је још р |
ако су му очи отворене.{S} Него склони се ти мало даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу с |
онога меда? — упита он.</p> <p>— Уклони се ти, Драгићу; спава он сад и ако су му очи отворене.{ |
између великих растових жила и наслони се на <pb n="283" /> широко, маховином обрасло растово |
колиби, Никола Новаковић дође и наслони се споља на гредице од колибе.</p> <p>— Пиј, господару, |
па на аманет и ја теби казујем.{S} Црни се спрема да се амо врати.{S} Он скупља чету да с њом б |
Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} Буни се Хаџи-Продан пре њега — неваља!{S} Милош ту буну угуш |
ово пусто поље наједаред оживи, напуни се света и бурне хуке и вреве, те по читав дан изгледа |
же ништа помоћи.{S} Освести се, прибери се, капетане Драгићу, и учини што те молимо.</p> <p>Дра |
и даје милост; праштањем кривцу и твори се дело милосрђа.{S} Правом и здравом нити треба милост |
бро и срећно.{S} Буди безбрижан, одмори се ноћас и лака ти ноћ!</p> <p>На тим речима Вујица и Ђ |
Еј, Цукићу, кукала ти мајка, боље да си се удавио у бабино мочило, но што си то дочекао, да ти |
шућур богу, добро си поступио, доста си се учврстио те и народ отуда и султан одовуда признају |
шкргутну зубима и рече:</p> <p>— Шта си се, ти бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш одавде.< |
; вели, пољуби сине слатки, ево овде си се родио, чедо моје; пољуби нашу лепу и слатку српску з |
држа.{S} Хеј, сабљо турска, грдно ли си се иступила, кад не мореш данас једнијем махом да преру |
едиш.{S} Какав паша, какав везир, ти си се начинио већи господар од њих.{S} Од тебе и твојих зу |
одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се начинио паша, и гори си од онога у Београду...{S} Са |
уку и додаде живо:</p> <p>— Ама, што си се смрзао, чика Стојане, ако бога знаш?{S} Остави то си |
, момче!{S} Да ниси задремао?{S} Што си се ућутао?{S} Говори!{S} Време пролази.</p> <p>Петар сл |
ник је замишљено ћутао.</p> <p>— Што си се замислио, попо?</p> <p>— Нешто мислим, да ли истина |
бити никакве срамоте ни за тебе што си се уклонио.{S} Што рекао покојни Ћурћија, није човек вр |
рачак побледе, малакса, задрхта и угаси се.</p> <p>— Збогом моје мило, моје драго, јарко сунашц |
у колиби, мало подаље пред колибом деси се овај призор.</p> <p>Вујица је био довео са собом два |
брате? — почнем ја да га тешим. — Ниси се ти од беса уклонио, нити си отишао из земље ти један |
усији.</p> <p>У римској историји износи се као редак пример, достојан да се преда и најдаљем по |
ебно.</p> <p>— Ја ћу и сам наћи пут, ти се врати.{S} Само спремите све што треба да не буде пом |
е вратити.{S} Науму додаде:</p> <p>— Ти се одмори ту.{S} До пред зору слободно можеш спавати бе |
м се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на Драги |
ковитли тешка претешка болест, па да ти се рекне, како нема друге помоћи, но да се исповедиш ду |
н. једна од оних страшних ноћи, када ти се чини да је настао смак света, да су се удружили и уз |
најјача човека.{S} Ово ти дајем нека ти се и то нађе; за сваки случај није згорега и то имати.< |
о ми умели!... <pb n="27" /> Осушила ти се, Цукићу, ка’ и што ће, што не стуца змији главу док |
n="226" /> <p>— Много си говорио, па ти се и грло осушило Узми попиј каву, разгалиће те — рече |
а аустриске власти хтеле пустити, би ти се он онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ св |
сти — О, не дај благи Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било |
p> <p>— Из лова, господару, но молим ти се отвори, одвалише ми рамена ове торбуљаче.</p> <p>— К |
тљана у друге важније послове.{S} Ко ти се може сећати буве у обући, кад му стоји мачка на глав |
и је фишек наше поздравље.{S} Кунемо ти се живим Богом, и мученичким гробовима њиним, <pb n="62 |
јица, да совршиш све исправно каконо ти се овде строго и најстрожије препоручује и заповеда, те |
Карађорђева глава или твоја; и на то ти се кунем живим Богом и светим Јованом и <pb n="268" /> |
и њине одлете.{S} То ти јављамо и то ти се заклињемо нас петоро пријатеља и другова кнеза Симе |
/p> <p>Милош пребледе као крпа и ухвати се за огњиште од оџаклије да не падне.</p> <p>Анта је з |
реч!...{S} Није, дакле, ту вајде уздати се у њино обећање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу |
за тренутак двоумити о томе и устезати се.</p> <p>Али после оваке одсудности, враћали су се по |
астадоше сузе.{S} Она их обриса и врати се у кућу, где су се деца већ почела мешкољити и будити |
е жалим, и као да је мени ласно бактати се око тог несрећника.{S} Али како ће се друкчије.{S} Д |
воље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се да је Милошу милији Турчин од хришћанина, и да он ви |
о испод леве сисе, где је срце.{S} Сети се оне страшне ледене руке, што се као оштро жељезо заб |
купиш нашу разбијену војску.{S} Подсети се како је онда о концу висило цело велико дело наше и |
и се губе у даљини.{S} У исти мах осети се јак дах буре, од чега затрепери сваки листак на горо |
ље уклонити се испред силе и приштедити се за боља времена, но погинути у лудо, без славе за се |
у се деца већ почела мешкољити и будити се.</p> </div> <pb n="227" /> <div type="chapter" xml:i |
осподарство тек почело јачати и снажити се.</p> <p>Као деца природе, Турци су узимали ствар про |
цео народ није могао избећи и одселити се, и они што су остали да подносе најстрашније муке пр |
а <pb n="208" /> зар није боље уклонити се испред силе и приштедити се за боља времена, но поги |
народ више ни у каквој прилици побунити се неће, само ако рахатлук имао буде“.</p> <p>Даље, у п |
чак наједаред поче нагло расти и ширити се.{S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је п |
би — рече кнез Милош журно.</p> <p>Анти се разведри, видећи ову предусретљивост кнежеву.</p> <p |
се сад не може ништа помоћи.{S} Освести се, прибери се, капетане Драгићу, и учини што те молимо |
сти шкргутнуше; рука се преви и намести се згодно поред тела.</p> <p>„Тако, сад је добро, сад н |
ћи да ни јело ни разговор не иде, гости се узеше разилазити.{S} Милош се жалио на главобољу; от |
спод ока.</p> <p>После пола ноћи, гости се већ јако проредише и наскоро остадоше само домаћин, |
о врату, подиже га према себи, прекрсти се и пољуби га и рече јасно: „заклињем се“.</p> <p>Мило |
споља, он је на једном извади, прекрсти се, пољуби је у сечивици и закле се њоме, да кад је јед |
ко на јави.{S} Он се прекрсти, прекрсти се три пута и полако прошапута: хвала Богу, само је сан |
иже своју црну јагњећу шубару, прекрсти се и рече узбуђено:</p> <p>— Живога ми бога и овога ми |
<p>Карађорђе није говорио ништа; спусти се на малу столичицу и као да бејаше замишљен.</p> <p>Н |
ушку у шаке, па гони душмане.{S} Гинути се мора.{S} Без меса не може да прође ни једна свадба, |
црна гомилица од неколико људи и упути се ономе месту, где се заустављала скела што превози из |
паде висок космат, просед човек и упути се право пред коње и заустави их.{S} И Карађорђе и Наум |
д њима на скоро пала и подлегла, давећи се у својој рођеној крви.{S} Стога је сад удешавала, да |
пред колибом се заустави Драгић, чудећи се ко ли му то разгради колибу, јер још по издаље виде |
/p> <p>Тројка се кретала полако, држећи се главне широке улице.{S} Али тек што бејаше минула кр |
и, ако се држи уз Карађорђа.{S} Дружећи се са српским емигрантима, <pb n="228" /> све људима ко |
он му не хтедне ништа казивати, бојећи се да ко не докаже Турцима како се жалио, те ће проћи ј |
гледао на Добрњца онако сумњиво, бојећи се да га овај не куша, па да још боље накити своју тужб |
е се сад пред зору одморити“ — и бојећи се да га не пробуди, Наум полако изађе напоље.</p> <p>П |
турским вратовима — рече ђенерал шалећи се и потапка Анту по плећима, додајући: — здраво војвод |
-Анте!?</p> <p>Старац уђе у кућу шалећи се с Чолак-Антом, с којим се лично познавао, кога је во |
ћ, рапавим, испрекиданим гласом, гушећи се управо од срџбе.</p> <p>Петар извади обадва своја пи |
ш, и Анта је пливао у радости, надајући се да је сад сва брига збринута и све како ваља уређено |
ујице! — рече у два маха, као вајкајући се, а после приседе на траву, између великих растових ж |
раздраженост и заваду.</p> <p>Гуркајући се тако, Петар и Марко најзад дођоше до врата препирући |
полако површином млаке воде, праћкајући се весело.{S} На најмањи шушањ оне штукну у водене дуби |
о угасле слободе.</p> <p>Али спремајући се за нов устанак, Грчка није заборавила крваву лекцију |
крај балканског тропоља.{S} Ослањајући се доцније на ове знатне добитке у земљишту, они би онд |
та главу на коцку.</p> <p>Разговарајући се овако сам са собом, Милошу се чинило да он сад решав |
чинили од тога! — рече Ђорђе, старајући се да прикрије своје узбуђење.</p> <p>У истини ствар ни |
рата то сечивицом то ушником, старајући се да их обије.</p> <p>Петар се бејаше мало склонио на |
амети мора бити — речи Милош, старајући се да прикрије своју срџбу, јер је и сам осећао да се и |
и — рече Карађорђевица чисто стресајући се. — Начула сам и ја нешто зато, па ја све велим, биће |
нутра се вуци! — викну Никола хватајући се за пиштољ — да ти сад не сручим ово у те пасје груди |
ировој заповести — рече човек хватајући се за врата да изађе.</p> <p>— То му, бели, није нико з |
живота и после смрти!</p> <p>Враћајући се с рада, неки сељаци застадоше пред ханом и почеше се |
— рече Добрњац, као у шали, осмејкујући се при том левим брком.</p> <p>— А што ћеш нас мирити!{ |
колико је које село платило откупљујући се од оних Турака које је Врљо побио.{S} Пошто је тај р |
Марко најзад дођоше до врата препирући се живо, при чему је Марко страховито грдио, а Петар се |
г, што ти чисто уши пара.{S} Подупирући се дугом пушком, коју је држао у руци као батину, он је |
ака и говорио овако слободно, на Вујици се познавало да је нешто јако збуњен и сметен; ни овај |
и.</p> <p>Пасош је био у реду и путници се незадржано кренуше даље.{S} Пошто они одоше, кнез Ма |
аршилиско рухо из онога доба.{S} Знанци се поздравише и уђоше у оџаклију.</p> <p>— Добро те нађ |
мртна казна треба да буде мучење, Турци се нису много мучили како ће постићи то мучење, а нису |
кој нахији он, Вујица, господар а Турци се у његове послове не мешају.</p> <p>Тако је говорио В |
икну Анти:</p> <pb n="263" /> <p>— Вуци се унутра!</p> <p>Анта се пренерази и хтеде нешто рећи. |
а ту мислим и конаковати.</p> <p>— Вуци се одатле с тим твојим кучетом, да не спљискам за душу |
} Кнез Милош опази ово мигање и испречи се на Паштрмца, претећи да ће и с њим овако учинити као |
ати — рече он сад гласно.</p> <p>— Мичи се! — чу се опет набусити Марков глас.</p> <p>Вратише с |
“.</p> <p>Милош се и сам прекрсти, маши се за крст и пољуби га.{S} Затим обриса зној, који га б |
е разилазити.{S} Везиров заступник маши се руком у џеп и баци пред џелата шаку сребрних пара.{S |
ма опаки Новаковић, а десном руком маши се за свој белокори јатаган.</p> <p>Видећи зло очима, Д |
ље.</p> <pb n="46" /> <p>— Море, торњај се одавде, бедо, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те |
с чути, и ако ја не будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога писменог, који ће побележити св |
да отпочне свој крвав посао.{S} Али тај се знак не појави.{S} На против, на губилиште ступи мла |
о рекао: „Гледај своје наћве и не мешај се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопаснијим прил |
јевице и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, господару!</p> <p>Милошу се мало раз |
ајде, да јој обојица послужите и да јој се нађете на невољи, кад, да Бог сачува, до невоље дође |
је таква заповест господарева, ваља јој се покоравати — рече он сад гласно.</p> <p>— Мичи се! — |
се пред ноћ вратила дому своме, кад јој се на једаред тешко смучи.{S} Снага је издаде и она би |
а то била), а дубок тежак уздах оте јој се из снажних груди.</p> <p>— За бога, најо, зар истина |
чије руке неће бити крваве, и на чијој се одећи неће познавати попрскана крв убијена праоца.</ |
после тешке болести, и невољом у којој се налазила земља.{S} Кад су ме мамили, мед им је текао |
Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој се јадни Ђока пљесну по челу и скочи као опарен, па уда |
е.{S} Док ти ја не пратим човека, немој се никуд кретати.</p> <p>То су биле његове последње реч |
ећ нам досадише позивима...{S} Но немој се ти гдегод изрећи што зато, а теби могу казати.</p> < |
противу кнеза Симе и Драгића.{S} У њој се говорило како су њих двојица покушали да дигну бунт |
о нешто од овога и то ублажено, па ипак се везир намршти и рече зловољно, да он ту не тражи ниш |
путовима части и славе.</p> <p>Па ипак се помишљало и на најгоре, па су се побринули и за тај |
о је примио „вожда,“ кмет Стојадин ипак се преломи и одведе Ђорђа и Наума, те их склони у свој |
великога човека и великога Србина, мрак се полако поче разбијати.</p> <p>Али сутрадан, по неста |
лухо доба, сишао у тамно двориште, мрак се склопио за њим и више се није знало ништа, где је и |
<p>Кад су прешли на српску страну, мрак се већ бејаше у велико ухватио.{S} Кнез Максим радознал |
пратња стиже пред хан у Рогачи.{S} Мрак се хватао и старешина спровода нареди да се ту конакује |
је минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ почео разређивати.{S} Негде дубоко у лугу беше с |
под руком, и у случају преке нужде увек се могу на њу наслонити и спасти.</p> <p>Међутим, грчки |
си.{S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се ова јадна сиротиња мало смирила и прогледала очима, |
ђа, у Кишињеву је било трке.</p> <p>Тек се бејаше расвануло, а пред Чолак-Антину кућу стадоше г |
мах понуди јастук да седне.{S} Духовник се спусти и узе се вајкати што се до сад задржао.</p> < |
.{S} Заклињеш ли се?...</p> <p>Духовник се маши за велики, лепо изрезани и у сребро оковани дрв |
, шта ти мислиш о томе?</p> <p>Духовник се дубоко замисли, пониче и Милош и подуже су обојица т |
.{S} И чудо што су ми ишле од руке, док се нешто не споречкам с најом, те од тога доба баталим |
похитати да се ствар што пре крене, док се Турци још не надају, те ће све лакше поћи.</p> <mile |
ђ онај исти старац што је пресрете, док се најзад не заустави пред опалом вратницом, иза које с |
шипарчића његова другарица у игри, док се он сав задуван, са зајапуреним обрашчићима, и као же |
а би план био остварен.{S} Међутим, док се заједнички радило на заједничком покрету у целој евр |
ne unit="subSection" /> <p>Међутим, док се Милош овако душевно борио, изаслана чета кабадахија |
ne unit="subSection" /> <p>Међутим, док се овако око њега плела опасна мрежа, Карађорђе је мирн |
Неће ваљда, ни он сам долазити амо, док се не би што наредило и нашао се неки начин за његов по |
дао би румунском војском независно, док се не би сјединиле са Србима.{S} Али чим би се очистиле |
рђе) развиди мало како стоји ствар; док се с људима састане и поразговори шта би и како би ваља |
стати да се састану и разговоре.{S} Док се све то удеси и Карађорђе ће имати времена да се саст |
ра јасно се видело шта га тишти.{S} Док се с једне стране бојао да га историја не осуди као кук |
к хтели да то све иде преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту нас понајчешће остављају саме, ни |
колико тек мука и неге после треба док се од нејака црвића подигне зрео човек.{S} Нико не зна |
ом, и да ти нисмо јавили за времена док се ствар још могла поправити.“</p> <p>— Зар ти мислиш д |
чки грош скуп и колико се муке види док се добије.{S} Везир је простране руке, он оберучке раси |
мирно да се ухвати и гдегод склони док се ствар не би развидела, он то никад не би дао, нити б |
спод коња, те се није могао скинути док се букагије не откључају.{S} Кључ од тих окова носио је |
ого ће воде протећи Савом и Дунавом док се опет стеку оваке прилике какве су сад, да се сви бал |
био уклонио и повукао у своје село док се види да ли ће се што о њему зуцкати за побијене Турк |
.{S} Али чим се дозна за њега, само док се рашчује по народу да је Црни ту, све ће њему поврвет |
</p> <p>— Хоће ли крвник чекати бар док се раздани?</p> <p>— Једва сам, господару, замолио неко |
аксим.</p> <p>Требао је читав сахат док се два незнана путника превезоше на српску страну.{S} П |
и што ће, што не стуца змији главу док се још змија није била откравила!...</p> <p>— С колико |
е!{S} Мислиш да развучеш, да одужиш док се ствар не охлади, па после твојим шеретлуцима да га и |
<milestone unit="subSection" /> <p>Док се овакав разговор водио између ова два политичара, у д |
<milestone unit="subSection" /> <p>Док се ово море од људи таласало и тискало да што боље види |
крв је у млазевимо струјала.</p> <p>Док се све ово дешавало, Драгић је стојао иза кнеза Симе и |
па је опет све немо и мукло.</p> <p>Док се ово дешавало у колиби, мркла ноћ напољу прикривала ј |
великаши окретоше у тврђаву.</p> <p>Док се све ово дешавало, у близини губилишта стојао је једа |
, неки се спремали да легну.</p> <p>Док се овако весело грајало у селу, сасвим друкчије изгледа |
к је било три сахата по поноћи, а исток се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе је дотле почешће п |
а заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добра јо |
ез Милош вели овако:</p> <p>„Јавити вам се не пропушча за овдашња обстојитељства да сљеде благо |
на једно:</p> <p>— Господару!{S} Уздам се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини |
ја оставити кости у туђој земљи и уздам се у бога да се једном опет повратим у Србију.{S} Али т |
њу, све иде са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз привратак домова наш |
кад није био да друге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, кума Милоше? — Ти то |
ади нису долазили на ум.{S} Свачега сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и господар!... — додаде |
није увидео ово што сад знам, па да сам се с Турцима погађао одмах, кад ми се први пут указала |
нога војска.{S} Мене би окривили да сам се удружио с бунтовницима, а пали би под сумњу и сви др |
ко ћеш је у недрима носити...{S} Ја сам се некад много заносио око пчела.{S} И чудо што су ми и |
очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам се прибојавао.{S} Какви ми јади нису долазили на ум.{S} |
а смо се молили Богу.</p> <p>- И ја сам се молио Богу.{S} После ми наја рекла да пољубим земљу; |
...</p> <p>— Али мрцварите!{S} И ја сам се мога века сит насекао турских тикава.{S} Читаво једн |
} Јадни, јадни мој Ђорђе.{S} Бојала сам се да човек из памети не изађе.{S} Два дана и две ноћи |
ва не проговори.</p> <p>— Наслушала сам се свакојаких лагарија па те чисто ухвати нека страва, |
ам се код Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш куда изашао.</p> <p>— Куда бих у ово доб |
кренули.{S} Ја сам био заспао, кад сам се после пробудио, а ми смо били негде далеко, далеко.< |
Ђорђе сто година живети.{S} Најгоре сам се бојала да у оном очајању не учини штогод сам себи.{S |
две речи и две заклетве.{S} Једном сам се зарекао и то мора бити.{S} Хтели смо дићи буну, нисм |
у.</p> <p>— Добро те нађох; задржао сам се код Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш куд |
рампио за хиљаде других.{S} Насекао сам се силне турадије, најахао турских бедевија, наносио <p |
м ништа, по чему би се видело зашто сам се повратио у Србију, па ће ми после товарити на врат и |
, колико тек да поласка мени, пошто сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начинили |
о и ја, ја сам мајка твоја, па опет сам се одазвала и дошла да ти покажем крваве руке твоје и д |
ао сам Герману у Букурешт.{S} Али нисам се смео ни њему поверити да му све кажем, но сам тражио |
о цео говор Карађорђев.</p> <p>— Враћам се у Србију и није ми друкчије, но као оно мртвацу кога |
н, брани, па најпосле попусти.{S} Сећам се оне црне ноћи у манастиру Фенеку.{S} Јадни, јадни мо |
на и опасна звера.{S} Ем те убијају, ем се труде да ти не учине ништа непријатно.{S} Убијање по |
налетеше на горостасни храст, на чијем се врху Ђорђе налазио.{S} Дебеле гране моћнога храста ж |
и опада све што је наше било и нашијем се назвало.{S} Гдје је пријешња турска сила, турски сја |
главу појести.</p> <p>— Море, не бринем се ја за господара Ђорђа.{S} Истина, кнез Милош је дана |
а ћеш ћутати!</p> <p>— Е, ето, заклињем се, ћутаћу, како не бих ћутао ако је ствар таква већ!{S |
се и пољуби га и рече јасно: „заклињем се“.</p> <p>Милош се и сам прекрсти, маши се за крст и |
> <p>Сад су Турци понова тражили, да им се ти дућани поврате и претили су да ће их силом узети, |
али да нисам за то ништа знао, па да им се жив на жеравици печем.{S} Марашлија би грунуо с војс |
уктала на огњишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши прегледају.</p> <p>Но путници одбише понуду |
утрашњост велике руске царевине и да им се забрани мешање у народне послове у Србији.</p> <p>До |
ма српским води строжији надзор и да им се не допушта да преко својих изасланика уносе ватру у |
оруку из Цариграда, и нису чекали да им се дваред понавља.{S} Ко је био тугаљив око врата, обич |
препорођај балканских народа и чини им се, да је слобода Балканскога тропоља празан сан, који |
и носили су своје обично одело, како им се затекло од кућа.{S} Само су морали одмах поскидати в |
о год хоће и зна боље.“</p> <p>Пошто им се овако управо пожалио, Милош је оставио сакупљене прв |
, да се поремети ово што је сад, јер им се све чини, да су раји много дали и попустили.</p> <p> |
е своју народну ношњу и онда, кад су им се мужеви по оделу са свим помешали с осталим тамошњим |
те да молим за милост онога, пред чијим се ногама ваља крвава глава мога најбољег друга, и најм |
ији је шапат допирао до Ђорђа и с чијим се мрким, закрвављеним погледима сусретао његов јуначки |
год хоће и пожели.{S} Мисле неки, бојим се ја преотеће ми власт.{S} Празно зановетање!{S} Што ј |
кад се опет врати под арњеве.{S} Бојим се да тога човека није што омело.</p> <p>Међутим, тројк |
ече: — Само појака, побратиме.{S} Бојим се да ти што не шкоди како је одавна ниси пио.</p> <p>— |
примети:</p> <pb n="140" /> <p>— Бојим се да ме ко није опазио; имаш неке људе на конаку, госп |
да ти кажем важну једну ствар, а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.</p> <p>— |
на ове речи везирове.</p> <p>— Не бојим се ја Ђорђеве јачине, већ се бојим његовога гласа.{S} Д |
е могао, радио је обичне послове, којим се пре устанка бавио.{S} Тако Чолак-Анта, настанио се у |
ах и велики железни кавени тучак, којим се кава туца, те и њиме, као ћускијом, почеше изглављив |
слободе, као на дивни узор, пред којим се сваки родољуб клања, као на круну слободоумља балкан |
у кућу шалећи се с Чолак-Антом, с којим се лично познавао, кога је волео са његове простодушне |
побио!{S} Кнез је, али његов пут којим се попео до те висине засут је људским костима.{S} Таки |
повео за Смедерево ове момке, с једним се момком био склонио ту у близини не долазећи Драгићев |
трану.{S} Сад уклони и другу и пред њим се направи поширак отвор тако, да је Карађорђе лежао уп |
н, одмах познаде.{S} У осталом пред њим се Карађорђе није ни крио.</p> <p>— Можеш ли ти мене, б |
заслугу, али пред народом српским с тим се није смело излазити.{S} Ваљало је дакле целу ствар и |
лу и сабираше их све у леву шаку; затим се прекрсти, пољуби оне мрве, разгрну жеравицу на огњиш |
трен ока гледао је Карађорђа.{S} Затим се обазре, грчевито дочепа секиру, мало се раскорачи, и |
ете се Ага-Џон Турцима до себе, а затим се опет обрати Србину доле у дну каве.</p> <pb n="51" / |
о сам, те их пресретао, али увек, сетим се и твоје претње и заповести, па спустим већ наперену |
рђе немарно.</p> <p>— Боже, истина, чим се ти појавиш у Шумадији ратовање ће опет планути, а ни |
бити завере, гложења и претеривања, чим се мало неки успех постигне и до неке тековине дође!... |
радио и како ће све листом скочити, чим се Карађорђе појави.</p> <p>Даље се у писму казивало, к |
огим орденима, а без једне ноге.{S} Чим се старац помоли, сакупљени свет поздрави га с пуно дир |
упе за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Русији и Румунији појавила српска емиграција, посл |
м; допратио га је један Грк.{S} Али чим се дозна за њега, само док се рашчује по народу да је Ц |
ше само Милош и његов тумач.</p> <p>Чим се нађоше насамо, разговор се отпоче.</p> <p>— Важне ве |
и усред зиме, кад нико не жање, и решим се, да их помлатим, па макар ми после ти твојом руком г |
ле овога грознога призора, пред колибом се заустави Драгић, чудећи се ко ли му то разгради коли |
ћ.{S} Нека су баш и криви!{S} Па кривом се и даје милост; праштањем кривцу и твори се дело мило |
оваком узбуђењу и расположењу, у каквом се Цукић сад налазио.{S} Па опет зато Петар је стајао н |
већ неком другом тајном азбуком, којом се хетерија нарочито служила, да скрије тајну својих пи |
јену чету, кад мању а кад већу, с којом се провлачио између турске војске, ударао је с леђа, с |
ала брава шкрипну, тамничка врата широм се отворише.</p> <p>— Ту су! — рече Драгић и упре погле |
шупљину између неба и земље и урнебесом се ваљала као један једини грдобни мрачни талас, плавећ |
ио у Паланци, и у два три маха грохотом се насмеја, што је код њега и у редовним приликама била |
есетогодишњој борби за ослобођење, Наум се био упознао са свима великим ратним успесима српским |
е шумарци густих, младих гајева.{S} Дан се свршава, а ноћ настаје, и у овом свечаном тренутку, |
гађаш, а погађаш Србију.</p> <p>Герман се умеша. — Није то освета, господару.{S} Голема нужда |
с.</p> <p>Кад му казах да је недеља, он се веома зачуди и после кратка ћутања додаде:</p> <p>— |
х ратних другова и личних пријатеља, он се некако осећао сам и напуштен.</p> <p>„Да идем и да о |
бога суђено.{S} У таким тренутцима, он се чисто чудио како је могао и за тренутак двоумити о т |
и.</p> <p>Дошав у Пожаревац изјутра, он се упути табачкој чаршији и сврати у механу некога Живк |
овим ногама.</p> <p>Дошав до колибе, он се наже и опрезно провири кроз рупу између прислоњених |
ша.{S} У дугим годинама мучне борбе, он се био свикао, да гледа у Карађорђу оно, што је у истин |
и врло речит.{S} Прогнан из Србије, он се био настанио у Русији, где је од руске владе добио 3 |
момак.{S} Као што смо видели раније, он се и пре почешће налазио око Милоша, али сад је остао с |
га доба већ прошло преко три године, он се још јасно сећао свију оних утисака.</p> <milestone u |
у жена рече да нема никога сем деце, он се упути тамо, уђе са својим другом у крајњу собу и одм |
.{S} И пре, кад су му отуда претили, он се опет отимао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви позив |
шта би чинио с Карађорђем, у ствари, он се бочио с давно донетим решењем да Карађорђа убије.</p |
тада замеће борбу с целом природом, он се свађа с буром, он се препире с хучним ветровима, он |
е.{S} Кад му то није пошло за руком, он се сад претвара како је бојаги променио мишљење и како |
целом природом, он се свађа с буром, он се препире с хучним ветровима, он дрско враћа земљи и н |
а.{S} Тек кад смо прешли у Аустрију, он се почео брзо опорављати.{S} У Србији, за све оно време |
у је већ лакше.{S} С гране на грану, он се пење све више и више, и већ је доспео до последњих г |
јама.{S} Цукић је још седео на коњу; он се није могао сам скинути.{S} Чудно је било ово његово |
дјекнуше.</p> <p>— Скуп је човек!{S} Он се не изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу носи |
у у народ!{S} А Милош не гура!...{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} Бун |
идоше с коња.</p> <p>Спустише га.{S} Он се притаји, изгледало је као да нешто ослушкује.{S} За |
рко“!</p> <p>Одмах пробуде Петра.{S} Он се веома зачуди, кад виде у ово доба овога човека, што |
најпоузданији гласоноша Милошев.{S} Он се клео живим богом да му је писмо предао својом руком |
Никола Новаковић, момак Милошев.{S} Он се испречи на Анту, гурну нека побочна вратаоца, што су |
онако пажљиво вребао код колибе.{S} Он се сав наже напред и зорно је гледао Наума, који све ви |
е припита и друге народне прваке.{S} Он се није много правдао.{S} Рекао је само, да се послови |
и језа га прође и овако на јави.{S} Он се прекрсти, прекрсти се три пута и полако прошапута: х |
ш чује да у кукурузу нешто шушти.{S} Он се окреће и далеко за собом, кроз сумрак, види како дру |
олициском приставу (члан полиције) а он се накостреши, не даде ми ни реч изустити.</p> <p>— Ћут |
ариград, да гледа народне послове, а он се упустио с Турцима у трговину, пошто би му продали да |
ио замишљен, али после кратка ћутања он се преломи на једно:</p> <p>— Господару!{S} Уздам се у |
га у мраку.</p> <p>После четврт часа он се заустави пред вратима нове двокатне дрвене куће, пре |
} У глави му се мутило.{S} Наједаред он се претури с мале троножне столичице на којој је седео, |
му је храпав и промукао.{S} Почешће он се тргне, разрогачи очи, усплахирено звера по колиби, п |
буде обезбеђен, а што се Турака тиче он се нема чега бојати, јер је у смедеревској нахији он, В |
ка јако је зачудило кнеза Максима, и он се бејаше живо заинтересовао да дозна који ли је ово чо |
какво зло.{S} С тим мислима у глави он се упути оближњем поточићу, да се умије и да захвати хл |
храстовом <pb n="295" /> даском, али он се трудио да по дисању распозна спава ли Карађорђе или |
као он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за Карађорђа.{S} Турци су се уј |
друго у глави.{S} Није то, веле, но он се боји да му они не преотму славу и господство.</p> <p |
ашна холујина.</p> <p>У том тренутку он се пробуди и рече:</p> <p>— Ух, децо, какав сан усних!< |
рак не може до њега допрети.“</p> <p>Он се саже и оберучке узе изгртати између клада мокро, пол |
а низ голо поље.{S} После наједаред коњ се зауставља, а јахач тада раскопча груди, обнажује пре |
ка сиромашног краја у Савамали, дешавао се други и друкчији призор.{S} Крај огњишта, на коме је |
кшире с везеним пачалуцима.{S} Опасивао се великим свиленим пасом, преко кога су долазили широк |
је сад јавно носио титулу и потписивао се: „Врховни Сербие Књаз.“</p> <p>И књаз Милош и сва пр |
p> <p>Анта је чекао и у мислима радовао се како ће овеселити и Вујицу и Карађорђа, кад им донес |
је једва могло бити шест година, надао се за једним шареним лептиром, где му не да нигде стати |
о били умешали у што не треба.{S} Надао се, даће се тргнути и освестити, али они су ове године |
ана.{S} Излазио је по околини, састајао се и с неким људима, али је понајвише времена провео у |
ело, но Драгић одби ту понуду.{S} Бојао се ухватиће их Милошеве страже.</p> <p>— Не идем на сва |
починио за 2—3 последње године и бојао се да му се повери.{S} С друге стране опет, Вујица је с |
да га оптуже пред Русима.</p> <p>Бојао се да се није изрекао ко од Грка, који није познавао До |
о нас ради скупља; самртни час примакао се; још мало и све ће бити свршено“ — севну Драгићу кро |
ички оклоп, узимао убојни мач и стављао се на чело војсци, да порази непријатеља, да послужи до |
а, са Саве и од Синџир-џамије и окупљао се на пољаници где је сад Реалка и гостионица „Српски К |
они ту замочили своје прсте — домишљао се трећи.</p> <p>— Близу догоните — рече Бекрен-Ашар-аг |
врлине, знао је њихову цену и приклањао се пред величином Карађорђевом.{S} Осећаји дужности бор |
н издро преко румунске границе, дочепао се Ћесарије, пројурио и кроз њу и дошао до Дунава према |
гле сад шта ради кума Милош!{S} Дочепао се власти, па да му је да нестане свију старих војвода |
ћ успужао уз горостасно дебло и дочепао се грана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на грану, |
ца није писмо давао из руку а изговарао се да га је негде изгубио.{S} То га је довело у опреку |
ама, и видећу шта ваља чинити“ — старао се Милош да сам себе умири.</p> <p>Али у исти мах, он ј |
укао у своју спаваћу собу, и рахатлисао се, али још се није спремао да легне.{S} На против, ход |
смрт његову, владика Мелентије потписао се први на томе писму; а после неколико месеци и сам је |
је у песми за милим завичајем и праштао се с њим.{S} Сећао се детињства, када је као весело чоб |
а, Цинцинат се враћао дому своме, лаћао се плуга и као мирни земљорадник орао и топио знојем пл |
се мучио.{S} Познавао је Милоша, сећао се шта је овај починио за 2—3 последње године и бојао с |
завичајем и праштао се с њим.{S} Сећао се детињства, када је као весело чобанче са свилоруним |
шле у далеку, далеку прошлост.{S} Сећао се негдашњег сјаја и величине своје, а то је чинило те |
иселе из Чачка.</p> <p>Свега тога сећао се сада Милош, и пребацивао је себи, што да се излети у |
ина.</p> <p>Међутим, дан греха примицао се и страшна крвава смрт већ је била пружила своју леде |
амо, док се не би што наредило и нашао се неки начин за његов повратак.</p> <p>Милош се заглед |
ичком ропцу.</p> <p>Свршено је.{S} Небо се најпосле смиловало и разрешило од тога једну црну, н |
мао је новчану помоћ од Русије и управо се сматрао као руски човек и најамник.{S} Чим би се пој |
че Ђорђе болно и јетко.</p> <p>— Па ово се онако као прети — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>— |
чна, каква моја лична ствар.{S} Али ово се тиче целе земље; тиче се рада и напора целога једног |
сму говори.</p> <p>А у том писму поново се тврдило, како народ Карађорђа једва чека, како би га |
у руци некакав свезак хартије.{S} Прво се окрете истоку и направи дубок темен; после тако исто |
езиру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Но прво се постарај те ово укопај, затрпајте ту где год у поток |
<milestone unit="subSection" /> <p>Прво се указа на далеком крају источнога видика као нека сив |
мирно село необична, врева.</p> <p>Прво се чуше два три пуцња узастопце, онако као кад неко шен |
ановом, ту су се мало прихватили и дуго се разговарали.{S} После подне кренули су се за Драгиће |
о је био срдит, то није ништа.{S} Друго се нешто види одавде.{S} Он смера да ненадно бахне у Ср |
Ја сам моје Србе на делу видео, а тврдо се уздам да неће другчији бити ни твоји Грци, потомци с |
иној кући, и осниска собица Антина брзо се напуни.</p> <p>Чак дође и момак од српског митрополи |
дили целој околини.</p> <p>У Пожези био се рашчуо на далеко неки Суљага <pb n="137" /> Чимбарли |
сам ја од болести био пропао и изгубио се...</p> <p>— Јамачно знаш, ћеро — окрете се Карађорђе |
бежати.{S} У том очајном времену јавио се Милош.{S} На српску снагу он није могао рачунати.{S} |
Милошевој.</p> <p>Више од сахата водио се разговор шта и како да се чини.{S} Реч „да се убије“ |
испунити.</p> <p>Овакав разговор водио се још неколико тренутака.</p> <p>Најзад, Петар изјави |
вори врата, јер сав овај разговор водио се кроз прозор.</p> <p>Унутра у собу уђе крупан, космат |
it="subSection" /> <p>Читав сахат водио се овакав разговор између два побратима, али без икаква |
шчице, управо усред густе шуме, налазио се повећи пропланак, где је Драгић био поградио свињце |
Врљо је радо причао ову ствар и хвалио се, како је учинио велико добро народу.</p> <p>Кнез Мил |
јима је плакао и певао, тужио и веселио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима растане, д |
нка бавио.{S} Тако Чолак-Анта, настанио се у Кишињеву и радио је ту свој ћурчиски занат.{S} Сто |
осио <pb n="89" /> руха и оружја, напио се руменога вина, наљубио лепих туркињица, па сад вала |
i>он</hi>!{S} Да није устао, повампирио се и сад трчи за мном?“ Од саме ове <pb n="130" /> поми |
га лане молили за Молера.{S} Изговорио се на народ и Милоша.{S} Тако ће бити и сад.{S} У истин |
анио с породицом.{S} Сваки од њих латио се каква посла те мало зарада, а мало ова пензија што ј |
леже.{S} Несретни отац, кукајући вратио се кући, а случај га намери на Врља.{S} Народ је тада ( |
зарском округу још и пре тога) и светио се Турцима гдегод му падну шака.</p> <p>Био је лудо хра |
ојима је био и Никола Новаковић, упутио се право Смедереву да однесе писмо Вујици и да му преда |
ам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом у кнез Милошевој коњушници), кнез Милош га уп |
мој Панто, господара Ђорђа.{S} Прерушио се, али ја га опет познадох.{S} У два маха хтедох да му |
им!{S} Шта ја то, бојаги, кварим?{S} Ко се међутим више од мене радовао, кад је Милошу испала з |
војводе махом ту у Кишињеву.{S} Раде ко се чега прихватио.{S} За Србијом жуде сви, али немају н |
мора стрепити за главу и част своју ко се год мало макне од дома свога; једном речи, да народ |
има свију бољих и отреситијих Срба, ако се не нађе паметнијих људи да томе злу што скорије стан |
алиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се најмање што успротивимо.</p> <p>— Дотури ми један пи |
о.</p> <p>— Ти су интереси једнаки, ако се истински разуму.{S} Сам за се ни један балкански нар |
ш код Турака изговори да су утекли, ако се с те стране што боји да ће га Турци што кривити како |
ћи и заједно с кућом, жива спржити, ако се ма где пожали.</p> <p>Врљо позна да сељак оћуткује, |
милом отечеству највише користити, ако се сам што пре обесиш, шаљемо ти овде својеручно потреб |
рачунао је да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Карађорђа.{S} Дружећи се са српским емигрант |
другим војводама о доласку његовом, ако се који ту треви.{S} Крага одмах скочи да сам потражи А |
ђем треба поступати као с хајдуком, ако се без знања царева амо врати.{S} Али сада светли везир |
Милошеву.{S} Хоће ли то бити добро, ако се когод нађе да овако исто понуди и даде главу Милошев |
ако би одмах могли потећи у потеру, ако се јави потреба зато.{S} Тако размештене, кабадахије су |
ика, као да је од товара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, мораћу понова ићи везиру да га о т |
чије чинити но што сам ја чинио?{S} Ако се хоће право да говори, ово што је било морало је тако |
аде?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако се нађе међу нами махнитих глава, које пристају да улет |
што сам до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посл |
ојевали против султана, па тек онда ако се могнемо вратити — рече Јела, домаћица Чолак Анте.</p |
оћ можемо прегрувати до на Саву, па ако се не може друкчије, макар го препливај, само изнеси гл |
оће.</p> <p>— Ја чекам моје људе, и ако се не варам ви сте то — рече старац чисто српски, и при |
дело, како су се сад сложили.{S} И ако се ова прилика упусти, онда је свему крај; онда бог да |
се побринули и за тај случај.{S} И ако се веровало Карађорђу, поред њега је био намештен поузд |
сила домаћица Стојадинова.{S} Јер и ако се крило, за долазак Карађорђев већ се бејаше рашчуло м |
ропасти, он хоће да убије.</p> <p>И ако се усиљавао да прикрије љутину, на Милошу се видело да |
А неће ни теби бити криво.</p> <p>И ако се прибојавао да не страда од кнеза Милоша и његових љу |
е може ти бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на се примам сваки грех |
у, само може бити мало доцније; али ако се сувише забави, г. митрополит нека га не чека.</p> <p |
ном руком као пиле не закољем, само ако се усудиш да што чиниш против ове наредбе господареве.< |
био ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, појешће и ову двојицу помрчина исто онако, ка |
о да је хтео рећи: „кукавицо, ево овако се секу главе“!{S} Затим баци сабљу пред џелата и штуче |
ре Перо — рече он не дижући главе, како се беше наслонио на руку.</p> <p>— Петар просузи.</p> < |
замазати очи Карађорђу да не види, како се Вујица бејаше <hi>грдно</hi> променио од кад се посл |
ање, из кога се лако дало познати, како се труди да натпева свога супарника и да му песма буде |
.</p> <p>Даље се у писму казивало, како се народ у Србији одавно спрема; како има много навучен |
треба.</p> <p>Најзад, додаће и то, како се овуда поговара да пређашњи врховни вожд намерава сам |
д блата градио.{S} Казаће му и то, како се с Турцима више не може мировати и ту, најдаље овога |
ој.</p> <p>Наглашавајући нарочито, како се за овај мах од Русије не могу ничему надати, али се |
арешинама и да искаже своју зебњу, како се боји да се и они не умешају у тај општи покрет, те б |
ђу њима сад се све више кравио.{S} Како се већ хватао сутон, Вујица позва Карађорђа да сврате т |
чисто као нешто застиде.</p> <p>— Како се не би сећао, брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, |
нас је куд и камо одмакло од онога како се тај друштвени посао вршио у старо доба.</p> <p>Док с |
бојећи се да ко не докаже Турцима како се жалио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбарлија |
то клону.{S} Навршило се 20 година како се бави тим крвавим занатом и још му се никад није деси |
ом, кад је стигао Карађорђе.{S} Па како се прилично задржао, Карађорђе наговести да би добро би |
везе с народом учврсти.</p> <p>Па како се успеху свак клања, то и на овом путу Милошу су најви |
/> овде у царском двору, кад виде како се гложимо и један другоме очи бодемо.</p> <p>— „Шака љ |
м догађајима у народу и да му каже како се то десило те су неки кнезови недавно изгинули.{S} Ис |
његове песме научио шта је љубав и како се први пут свештени огањ љубавне милоште разбуктао у с |
S} Али ко би боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тихо, скоро нечујно носи некакав при |
кати киван и спреман за отпор, али како се изненадише кад оџаклију нађоше мирну и празну.</p> < |
а не умеш око пчела.{S} Ваља знати како се пчелом рукује, па да те никад не дирне, ако ћеш је у |
{S} Бога ми сам оплакао, гледајући како се ужичке кобилице повијају под теретом сребра и злата. |
црни од тога бумута!{S} И не знам како се то увек упрљате по образу?{S} Ето, и ја сам радила, |
му ја, жалећи га, јер чисто видим како се човек просто искида и никако не може сам себи да опр |
о тако, да је Вујица утврдо мислио како се све ово ради и спрема са знањем царева.</p> <p>То је |
јер је оно од њега, и све је онако како се у писму говори.</p> <p>А у том писму поново се тврди |
једну ствар, а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то, јад |
лови и ново стање у Србији.</p> <p>Како се Карађорђе недавно био вратио из Петрограда, <pb n="2 |
како је свет, свет.{S} Прости људи лако се дају завести вештим обећањима, а кад се једном загли |
не хтеде га дирати и обадва пута полако се повуче.</p> <p>Наједаред Карађорђе се трже и чисто с |
воју државу, своје управљаче, а једнако се обзирете лево и десно да ли ће вам когод све то доне |
радио онако ће и проћи.{S} Но тек онако се нешто предомишљам.</p> <p>Милош не рече ништа више, |
девојче;</p> <p>— Љуби тако!...{S} Тако се ваља...{S} Жао јој.{S} А мене одвела пред икону, па |
читаве облаке свакојаких мисли.{S} Тако се путовало све даље и даље.</p> <p>Жарки летњи дан био |
ку депутацију, он је сам потражи и тако се састану у једном удаљеном крају Петрограда, у тако з |
је Карађорђе последњи пут видео и тако се последњи пут растао с оним повесничким местима, где |
е што га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниска миндера, на који |
могло допасти и занети га.</p> <p>Тако се неговањем тих односа, мало по мало дошло до тога, те |
од подмукле убилачке руке.</p> <p>Тако се ето мењало расположење Милошево.{S} Тако је он бивао |
јахача пресецајући им пут.</p> <p>Тако се спровод лагано кретао, али пут им није био далек.{S} |
е бејаше утишао и његове речи на далеко се чуше.</p> <p>У тај мах неко остраг прошапута Драгићу |
еком, а он после сабирао са села колико се и шта се могло.{S} Тако су држали спахилуке Миленко, |
дети како је сељачки грош скуп и колико се муке види док се добије.{S} Везир је простране руке, |
лош буде дужан предати Марашлији колико се погоде, а Марашлија после нека равна Турке какогод з |
изашао од везира задовољан.{S} У колико се могао ослонити на реч Турчина; он му је обећао и зај |
годити шта ће се с Карађорђем. — Толико се само зна да бих пред царем ја морао одговарати, да с |
.{S} Остали су га немо гледали.{S} Нико се не усуђиваше да прекине овај свети бол једнога родољ |
и.{S} Он није мислио ништа зло.{S} Нико се толико не би радовао Карађорђевом доласку као он, ка |
јући око тога, он уђе унутра, и жестоко се трже, сав пренеражен.{S} Насред колибе он угледа мрт |
сад по теби поручио друго!</p> <p>Марко се јетко и подругљиво осмехну:</p> <p>— Па шта?{S} Ти с |
егову главу замењује моја.</p> <p>Марко се срдито обрецну:</p> <p>— Муч не будали!{S} Добио си |
иш да се тај човек погуби?</p> <p>Марко се осече набусито:</p> <p>— Затрокујеш ми ту као нека б |
у оваке вакеле! — узвикну Цукић и горко се насмеја.{S} После додаде:</p> <p>— Гурам ватру у нар |
срдито прогунђа крупну псовку, и јетко се потсмехну Петру с његовом бригом о души.</p> <p>— Вр |
блачне ноћи на далеком истоку указивало се проведрено јутро.{S} Коњ, што је био везан ту у близ |
дигнутој руци, у премрлом даху огледало се преклињање, да се Марко заустави бар још за који тре |
њен и већ је почео сазревати.{S} Ваљало се дакле спремати да се на време и плод убере.</p> <p>И |
се обазре, грчевито дочепа секиру, мало се раскорачи, измахну и из све снаге лупи Карађорђа ушн |
ад је донесено рухо овештало и подерало се, сиротнији и простији, носили су се како је ко могао |
ру.{S} Сад је било све другчије; видело се да му је ово најтежи тренутак у животу и баш сад он |
то мешкољио и чешће отварао очи; видело се, да и он не спава, или да бар не спава тврдо.</p> <p |
ога изазове да каже шта жели.{S} Видело се да је хтео да саслуша све, али сам своје мисли није |
спусти на кубе.{S} По тој спреми видело се да кнез Милош некога очекује.</p> <p>Кнегиња је улаз |
а богату накнаду у јелу и пићу.{S} Било се већ превечерало, само су још пуне буклије ишле од го |
познали, између Карађорђа и Наума било се утврдило неко особито зближење.{S} Изгледало је, као |
} Зар све то нестало, пропало, изгубило се, изгинуло и опет од свега тога да нема ништа; и опет |
лице било је тако омршавило и променило се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ов |
ноћи све живо давно је утекло и сакрило се у сигурна боравишта.</p> <p>И људи и животиње потраж |
рпским, а и по многим турским, говорило се по највише о скорошњој узрујаности у народу, о Милош |
еуспеха, џелат чисто клону.{S} Навршило се 20 година како се бави тим крвавим занатом и још му |
угога, а код нас свега на свега истакло се десетак угледнијих људи и првака народних, па и то к |
други пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се чу израз незадовољења и гунђања.{S} Ни други ударац |
помичне сени.{S} Из Цукићеве одаје чуло се по некад лако кашљуцање и по какав тежак уздах; буљу |
гужва сена догоре; у мрачној одаји чуло се само храпаво кркљање, налик на одвратне звуке који с |
т завлада на губилишту, а у даљини чуло се само нејасно комешање и шуштање гомиле, налик на шум |
јаукање стоке, кроз вечерњи сутон чуло се велико брујање црквених звона.</p> <p>Карађорђе скид |
ено.{S} Кад су гласови пребројани нашло се да је Карађорђе изабран једногласно.</p> <p>Кад је о |
дмах.{S} За једно пет-шест недеља, Врљо се био уклонио и повукао у своје село док се види да ли |
ти Турци понова завладали Србијом, Врљо се одметнуо у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и Новоп |
.</p> <p>Кад се доцније примирило, Врљо се вратио у село, али плуг и мотика нису му ишли од рук |
двојица су погинули).{S} С осталим Врљо се наплатио како је најбоље знао, али Чимбарлију ојади |
е извршити — примети Милош.</p> <p>Врљо се насмеја.</p> <p>— Шта би ту, бојаги, било тешко!{S} |
ради чега су дошли.</p> <p>— Договарамо се да ли да дозовемо опет Црнога да амо дође — рече Мил |
бро бити.</p> <p>— Дај боже, најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не |
чак у Париз, ослободише цео свет, само се јадних Срба нико не сети.{S} Узалуд прота Ненадовић |
или да бар не спава тврдо.</p> <p>Само се Вујица беше притајио и лежао је као мртав; чак му се |
Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва је прилика да нећемо — тако |
мо данас овако грдно посрнули, и видимо се као божјаци, захвални ако им ко удели мрвице, које п |
ну угушује заједно с Турцима.{S} Бунимо се ми после њега — опет неваља, и ево где мени за то хо |
ој.{S} А мене одвела пред икону, па смо се молили Богу.</p> <p>- И ја сам се молио Богу.{S} Пос |
то ли не убијеш псето?“ Побратимили смо се од невоље, као што знаш — те се ја нашалих. „Е мој п |
нити нас је ко што питао.{S} Но ми смо се радовали за те.{S} Као велимо, да хоће дати бог само |
бијене табане.{S} Сећаш ли се, како смо се оно полане вили као црв под кором?{S} Почесмо и улаз |
сад кивни и срдити на све нас, што смо се за ове две године мало отргли и отресли.{S} Ако би т |
ије муке проклели су нас прваке што смо се склонили и утекли.{S} Њима се чинило да би им било л |
ињев, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо се мало сељакали за ово две три године — рече старија ж |
целу ту ноћ нисмо спавали, и у зору смо се кренули.{S} Ја сам био заспао, кад сам се после проб |
о неће поверовати.{S} Да му пише, писмо се може ухватити, па још црње и горе.{S} Најзад се Мило |
p> <p>Наједаред врата на колиби ненадно се отворише и унутра упаде повисок, угледан, добро одев |
редство“, и измислиле језуите, слободно се може рећи, да су у практичном животу то исто начело |
а у копрцању пала је у жеравицу и грдно се испекла.{S} Језик му је био на пола пресечен, одгриз |
</p> <p>Карађорђе скиде шубару и усрдно се трипут прекрсти — да л’ ти чујеш јеку звона? — упита |
који је дотле ходао, стаде сад и чудно се загледа у Врља, после оних његових речи.</p> <p>— Бо |
м страховањем, он подиже капу и побожно се прекрсти.{S} Обазре се око себе и видећи да Ђорђе ра |
и кријући га иза леђа, полако и опрезно се стаде приближавати притајеном Цукићу.</p> <p>Наједар |
ив.</p> <p>На једаред бабино лице силно се натушти и помрачи, као да се некакав тежак облак душ |
говорила, он је запиткивао даље — јасно се видело да му то ништа не треба и да све то распиткуј |
тку у Србију.{S} Из његова говора јасно се видело шта га тишти.{S} Док се с једне стране бојао |
ми сабљу с големом благодарношћу (јасно се познавало да га је то јако обрадовало).{S} Пошто ју |
b n="56" /> брзо и јасно.{S} Разговетно се могло познати како облак за облаком наилази и силази |
Што ли га сад овако измени?{S} Јамачно се ђидија побојао, испапући ћу се ја како год од везира |
е зачу коњски топот, а из мрака наскоро се указаше два црна коњаника, увијена у дугачке црне гу |
ст.{S} А друго, то се никад не даје, то се узима.{S} Ко је дао право Карађорђу да ослобађа Шума |
во право, то је дужност.{S} А друго, то се никад не даје, то се узима.{S} Ко је дао право Карађ |
азбијао. — Није, бога ми, господару, то се теби тек онако учинило.{S} Никола је вредан и поузда |
о је који имао што готовине у новцу, то се једино у оној брзини могло понети.{S} Али новца је м |
<p>— Без срца!{S} Човек без срца!{S} То се често рекне али, у истини, мало је таких људи.{S} Ја |
била је тада пресудна и свемоћна.{S} То се знало и по сељачким колебама на Балкану.{S} С тога с |
.</p> <p>„Светина, гомила, гунгула — то се јамачно нас ради скупља; самртни час примакао се; јо |
а разнели би груди Петрове.</p> <p>А то се најлакше могло десити у оваком узбуђењу и расположењ |
и Милошеве, у толико, и још више, на то се он био свикао у школи практична живота, коју он учи |
— Но како ћемо доћи до пасоша?{S} На то се сад врло строго пази, особито у пограничним местима. |
је Црни ту, све ће њему поврвети, и то се после без јада не може зауставити.{S} С тога треба х |
убиство бацало би сенку на Русију, и то се не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; нашл |
то га мучи што крије од других.{S} И то се све око мене врзе.“</p> <p>Таквом расположењу Карађо |
.{S} Што је било мало бољих хаљина и то се испродавало.{S} Већ смо догнали да са жена скидамо и |
урака мирним путем, споразумом!{S} У то се могу уздати само лудаци, који Турке не познају, или |
оћ Србији и оном јадном народу.{S} Зато се љутим на тебе, господару, што подбадаш одовуд, и збо |
величини душе и срца свога.</p> <p>Зато се и могло десити, да се од једном нађу у туђини без гр |
и кнез Сима, болно је стењао и грчевито се трзао.{S} При сваком покрету ране су се још више отв |
од болести, па наједаред плану и срдито се продера:</p> <pb n="210" /> <p>Нема!{S} Је ли могуће |
јави он.</p> <p>— Који Драгић? — чисто се прену књаз.</p> <p>— Драгић...{S} Ропочевац.</p> <p> |
и, па да ствар омету, и на махове чисто се кајао, што некако није потекао сам, да се нађе у бли |
ош се више наоблачила, најежила и чисто се повукла у себе саму, те усред својих негдашњих ратни |
n="100" /> се приметно разгали и чисто се обрадова кад чу реч „попо“ којом га је кнез Милош об |
т рече, да он Карађорђа не жали и чисто се чудио што га Милош толико напада.</p> <pb n="189" /> |
изнурена човека.{S} Један од њих чисто се трже од онога ненаднога зрака и скочи на ноге.{S} Ла |
ер је он био овај напуштени старац љуто се жалио на своју худу судбину.{S} Сви су га заборавили |
у погледе северу и траже Карађорђа, што се до сад показало у више прилика, где је покушаван чак |
ара.</p> <p>Тужна је то била песма, што се кроз вечерњи сутон разлегала као последњи вапај преп |
зебњу, да Штитарац што не посумња, што се оволико задржаше и да не груне унутра.</p> <p>— Зови |
оне несретнике опањкао код везира, што се, бојаги, бојим да ми не преотму господство.{S} Но, б |
не могу да гледам очима онога пса, што се онде испречио; он ружно погледа; он нешто зло смера; |
S} Сети се оне страшне ледене руке, што се као оштро жељезо заби у груди и дочепа га за само <p |
тада.</p> <p>— Прекоравао је мене, што се бар ја не нађох паметна да га зауставим од бегства, |
је уклонити огромну гомилу светине, што се беше накупила пред градском капијом.</p> <p>Кад осуђ |
едан прамичак седе, проређене косе, што се самовољно бејаше одвојио и пао старици по набраном, |
све оне големе муке и тегобе наше, што се од тога доба па до данас претурило преко главе и од |
кући, у једној нахереној страћари, што се готово губи у гомили осталих кућерака сиромашног кра |
воће, стоје поређане пред миндером, што се пружа дуж сва четири каванска зида, а горе на миндер |
а уз то необично храбар и одважан, што се Карађорђу највише допало, јер је одмах уочио ту одли |
гова реч палила је као живи пламен, што се одмах познавало на скупу слушалаца.</p> <p>Он је у м |
но ново Косово српско!...</p> <p>О, што се не нађе српска рука да ме убије, кад сам први пут по |
лаксала џелата. — Што дрхћеш курво, што се тресеш, што не сечеш јуначки, кукавицо, кад сечеш ве |
срца, а не из главе.{S} Штета само, што се оваке ствари не решавају како би то човек по срцу же |
што се има, не треба давати за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у сваком п |
ити против тебе, кад ти квариш оно, што се ми сви мучимо у Србији да направимо — примети Герман |
он рекао:</p> <p>„Чините с њим то, што се чини с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Павле Сретеновић |
оворили.</p> <p>Најтеже је било то, што се на Карађорђа није смело напасти јавно.{S} Милош ника |
а Србина казнити и одсећи му главу, што се обично вршило на Калимегдану.</p> <p>Такав бурни и т |
м махом да прерубиш ни ову паучину, што се зове шумадиски ђаурлук!...</p> <p>Старчић је ово изг |
унио.{S} Милош, и сви <pb n="31" /> што се данас око њега купе, висе још о Карађорђевом пикљу.{ |
па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се згледате?{S} Мислите, ја се шалим?{S} Није, очију ми |
Све те каламутње од тебе потичу.{S} Што се против мене нико не жали?{S} Ако на тебе вичу, госпо |
о други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што се прибојаваш Црнога то право имаш.{S} Турској је девет |
хоће да Карађорђе буде обезбеђен, а што се Турака тиче он се нема чега бојати, јер је у смедере |
и крваво стекло, а за љубав нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачу |
та још подуже; купио је полако мрве што се бејаху расуле по његовом крилу и сабираше их све у л |
, то је он био веома осетљив на све што се тицало тога питања.{S} Ту га је најмања ситница могл |
но, како ће ми дићи испред носа све што се крваво и горко стекло, мећући по стотину пута главу |
ате.</p> <p>„Жали те се и тужите ме што се ја воде састајем понекад са људима који отуд долазе, |
. јуна није се могло писати о ономе што се догодило на пуних 40 дана доцније 13. јула на летњег |
о, страховитом ветрином шибано море што се у мрклој, непрегледној ноћи бије и ломи о тврде каме |
углавим.{S} Али то баш оно и јесте што се Русима није допадало.{S} Они никад нису дали ни да с |
ја за оним што је било и прошло, и што се никад више повратити не може.{S} Друго је што мене б |
адоше да једе и пије, што је хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и оставе на миру.</ |
о мало рахатлука што га сад имамо и што се <pb n="99" /> тако тешко и крваво стекло, а за љубав |
је разговор између Карађорђа и људи што се ове вечери бејаху искупили око њега.{S} А ту су били |
Духовник се спусти и узе се вајкати што се до сад задржао.</p> <p>— Узели се нешто у разговор с |
тек тада видети како то много значи што се Србији признаје првенство.</p> <p>— Али то, што је с |
гачи смо под Космајем!{S} Сунце тек што се смирило, и на далеком западу трепти још само последњ |
ћи, а не да му се подмеће нога, као што се одовуд ради — рече Добрњац озбиљно.</p> <p>— Нико ње |
нешто истина груне Црни Ђорђе, као што се говори, зуцка, па он баци ватру у народ.{S} Ја знам |
се изговори да то везир тражи, као што се данас Милош изговара...</p> <p>После оваких речи баб |
рба, захвати новац онако у шаку као што се обично захвата жито, и изручи га опет натраг, сипају |
у код Милоша и у себи се већ вајкао што се тако десило.{S} Али последње речи Милошеве биле су т |
сам од оних којима ништа није право што се ради од ове две-три године на овоме.{S} Ја бих хулио |
о што засад могу рећи, то је да ово што се има, не треба давати за оно, што се не зна да ли ће |
сви други угледни људи.{S} Све ово што се с толико муке и јада накрпљало за ове две последње г |
зорно гледао Милоша и не би му мило што се он толико узбуни.{S} Али опет се тешио да је то можд |
о нестрпељив.{S} Тешко га је мучило што се Вујица толико забави, и како до сад нема никаква гла |
и убриса очи...{S} Али и не маримо што се сиротује; на неки довлет нисмо ни научили.{S} Ама ме |
аредбе још страшније и грозније, но што се у писму писало; и ако је Милош познавао Вујицу, као |
<pb n="272" /> султану нашем.{S} Но што се тиче турске војске, она ми неће требати, и ја се утв |
који је постигао и лакше и брже но што се надао, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао |
ати важне разговоре.{S} Али, пре но што се почну заједнички онако у скупу световати, кнез је же |
новима, износећи, наравно, само оно што се Карађорђу као Србину и јунаку могло допасти и занети |
на ствар сасвим друкчије.{S} Све то што се сад јавља о некој промени код Милоша, све су то њего |
с чуђењем је гледао у онај урнебес што се примицао све ближе и ближе.</p> <p>Призор је постаја |
реба, како је било у истини.</p> <p>Што се тиче оних смутљиваца, што долазе са стране, отуда од |
ли што сад од мене тражите?</p> <p>„Што се тиче пањкања, то је чисто на чисто пресна лаж, и изм |
примам на се и на потомке своје, зашто се овде ради о миру и срећи целога народа овога, па је |
едан од ове двојице, што пређоше, нешто се дуго разговарао насамо с оним што остаде у Банату.</ |
д, Никола оберучке снажно изману, нешто се диже и сену у ваздуху; чу се туп, нејасан, мокар уда |
чу се доле некакав ужасан крш.{S} Нешто се рогобатно сручи, здроби, прште, а кроз маглу из дубо |
тво.</p> <p>Али, ма како било, на нешто се сад требало решити, пошто је од свега најгоре било о |
су у једном собичку две женске и нешто се живо разговарале.</p> <p>Обадве женске биле су у срп |
овога друштва баш нарочито крило, пошто се знало да су кивни на Карађорђа и једва би дочекали д |
хао је те ноћи Вујица за Паланку, пошто се растао с Карађорђем.{S} Целог пута мориле су га свак |
станак је био прилично хладан.{S} Пошто се поздравише, Вујица ће рећи:</p> <p>— По богу господа |
ико напада.</p> <pb n="189" /> <p>Пошто се Милош мало смирио настала су саветовања, која су тра |
гњишту и сасу их тамо све.</p> <p>Пошто се вечера тако довршила, Вујица изађе напоље у мрак, да |
и из тврђаве и из вароши.</p> <p>Пошто се тако ослободио три своја опасна противника, Милошу ч |
ала и молила; он је сам дошао, наметнуо се, а после је било добро...{S} Па колико је људи тек о |
етлуцао је огањ у хану и овда, онда чуо се испрекидан говор, па онда све умуче и потону у густи |
еш ти по мени одозго?</p> <p>— Господар се насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, |
ора казивати целом свету!{S} Збиља, зар се то не може све лепо сакрити, па да никад никоме ни н |
свету...“</p> <p>„...{S}А најпосле, зар се то мора казивати целом свету!{S} Збиља, зар се то не |
диже у вис.</p> <p>— Што кријеш?{S} Зар се то може сакрити!{S} Та то је крв кумовска — исто што |
престајао.{S} Најзад, пред подне, ветар се сасвим утиша, а после подне око два часа, слабуњаво |
икола бејаше изашао пред њима.{S} Петар се опет врати унутра, носећи велику цепаницу упаљена лу |
чему је Марко страховито грдио, а Петар се благо извињавао и молио свога друга да се не срди.</ |
старајући се да их обије.</p> <p>Петар се бејаше мало склонио на страну.{S} И добро је то учин |
желети да Карађорђа једном нестане, јер се само тако могао ослободити сталнога страховања од ње |
м Крпара, али је знао добро српски, јер се много бавио по јужним крајевима Русије, где је тада |
изласка, ја морам с њим свршавати, јер се ломи само између мене и њега, или ја или он“.</p> <p |
о је управо од страха пред Милошем, јер се свак побојавао да га Милош не узме на око као пријат |
лема кукавичлука свога.{S} Убијају, јер се боје за своју главу.</p> <p>— Не бих рекао да је Мил |
да се мало прошета по чистом зраку, јер се жалио да га боли глава, па се од тога доба није више |
е у разговор.{S} Седеле су у мраку, јер се напољу тек бејаше почео хватати сутон, а оне још не |
.</p> <p>Чим се нађоше насамо, разговор се отпоче.</p> <p>— Важне вести, светли везире.{S} Кара |
у били орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао код свију, где више, где мање.{S} С тога Мило |
е све силом не може?{S} Добро је те нас се Турци и оволико прибојавају — рече Милош.</p> <p>Дух |
м још није била потпуно свршена.{S} Час се одлучивао на ту ствар с највећом одсудношћу, тврдо у |
звека убојна оружја престала, Цинцинат се враћао дому своме, лаћао се плуга и као мирни земљор |
<p>Драгић је ово изговорио гласно; свет се бејаше утишао и његове речи на далеко се чуше.</p> < |
</head> <head>СЕЧА ГЛАВА</head> <p>Свет се у свачему усавршава, па и у томе како ће лакше убија |
ма, да знају да сам стигао.</p> <p>Кмет се колебао: — Могу господару рече он најзад — имао бих, |
бесарабских равница, а два путника опет се удубише у читаве облаке свакојаких мисли.{S} Тако се |
селу.{S} Али формалност око пасоша опет се морала извршити.{S} Предајући им пасоше натраг, кнез |
аси, опет набуја са свију страна и опет се склопи око јахача пресецајући им пут.</p> <p>Тако се |
.{S} Тако је мислио Милош у себи и опет се окрете Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га ја не |
к испао, али још се грчи, увлачи и опет се плази; у два маха нешто проблебета, рече нешто — две |
е покрајине, пређашњи утицај грчки опет се сачувао.{S} Шта више, од почетка овога века, он је ј |
ени је свашта падало на ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварати очи; ни |
ло што се он толико узбуни.{S} Али опет се тешио да је то можда само големо изненађење.{S} У то |
ане, па ипак на том првом састанку опет се нису могли погодити.{S} Шта више, растадоше се готов |
бежи што брже може, али у исти мах опет се понови оно шуштање из кукуруза, и пред њега излази њ |
ече; простре се по земљи ничице, трипут се прекрсти и трипут пољуби земљу, шапућући полугласно: |
ио за се, али на основу тих позива, већ се почео спремати за полазак у Србију.{S} Милош је за т |
н сам увиђа да нема другога начина, већ се ваља поново дизати на оружје и оружјем очистити Срби |
<p>— Не бојим се ја Ђорђеве јачине, већ се бојим његовога гласа.{S} Да је то обичан човек, дост |
ва повећа града опажала се и иначе, већ се чуло оно неразговетно брујање, онај шумни дах велико |
шао Аксентије да понуди свој савет, већ се крије у мишије рупе и хвата побратимство с турским з |
орђе је био потресен и зловољан.{S} Већ се хватао сумрак, а Вујице <pb n="287" /> још не беше.{ |
је и многи други.{S} По овим људима већ се мора ценити да ће кнез с њима имати важне разговоре. |
у животу.</p> <p>Тројка и њена лупа већ се бејаху изгубили у сумрачној даљини, односећи собом Ђ |
ако се крило, за долазак Карађорђев већ се бејаше рашчуло међу поверљивијим људима, и неколико |
руго је још раније било спремљено и већ се пекло уз лепу жеравицу.{S} Те јагањце бејаше заклао |
{S} Он је рано легао и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и старца Србина, домаћина |
d> <p>Кад је Милош стигао у тврђаву већ се била у велико ухватила ноћ.{S} Упаљене машале осветљ |
јичино, али умирен није био.</p> <p>Већ се ухвати мрак; момци наложише велику ватру мало подаље |
м ми је, ако бога знате!</p> <p>Лисовић се испречи на њега: — Па добро, кнеже; кад ти је његова |
атаган.</p> <p>Видећи зло очима, Драгић се уклони с дететом и оде мало дубље у шуму, где је ту |
з Сима и Драгић.</p> <p>Стојећи, Драгић се бејаше загледао у онај светли зрачак, што је тако чу |
е су у овом тренутку страшне.{S} Драгић се побоја да није Карађорђу што позлило те упита Наума |
отрпим!{S} О, не дај Боже!... — Драгић се три пут прекрсти — О, не дај благи Боже!{S} Молим ти |
му је дала 15 ока меда).</p> <p>Драгић се радосно одазове тој жељи Карађорђевој и оду одмах те |
вде око њега — рече Наум.</p> <p>Драгић се полако удали.{S} Али још он не бејаше замакао за кол |
ече Милош ледено и кивно.</p> <p>Драгић се подругљиво насмеја: — А теби Милошу, баш прирасла си |
струја; у једном снажном покрету Цукић се праћну и изврте полеђушке, упаљена гужва сена догоре |
д њим ширио.</p> <pb n="28" /> <p>Цукић се наједаред трже, диже главу, коју је дотле држао покл |
о поручити чељади на дому.</p> <p>Цукић се наслони руком на оџак.</p> <p>— Па баш да се мре Пер |
<p>Прешав на обичне разговоре, Гитарић се маши торбе, те извади из ње погачу, заструг сира и т |
ди?...</p> <p>Поузданик оде и преко ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стигле неке кабадахи |
т који се тако блешти, да чисто не да у се гледати.“</p> <p>„Али како да се попнем и како да га |
оде; имају ли они каква поуздања сами у се, и да ли се бар код когагод од њих јавља мисао да би |
>Али емигранти су се уздали поглавито у се и у сопствену снагу самих балканских народа.{S} Дово |
озбиљне и крупне послове.{S} У друштву се ћеретало о женама, о пићу, о смешним пригодама, што |
а Антонија, па сам тако чула да се међу се разговарају.{S} Тако казују, да је Милош погинуо да |
.{S} Турци продужише разговор сами међу се.{S} Говорили су полако, али, како сви остали ћуте до |
е црвених, и ти колутићи играју, сијају се, окрећу се и нестаје их, налик на црвенкасте крваве |
са сигурношћу — људи негодују, вајкају се, замерају!</p> <pb n="98" /> <p>— А као шта ми најви |
закључак:</p> <p>„Сви ови људи вајкају се на своје стање, али нико од њих није намеран да кида |
многе Турке и многи се жале и спремају се да траже накнаде за своја отета имања.{S} У њином је |
ску у Русију сиротују, муче се и лаћају се и најобичнијих послова, само да што зараде и своје п |
.. па све жене стану па гледају и смеју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти |
рлија седморицу са собом.</p> <p>Побију се ватром из пушака, и није прошло ни <pb n="138" /> по |
су настајале; и лево и десно у сумраку се лепо видело како кроз отворена врата овде онде сија |
ам усред ове мртве пустиње.{S} На земљу се почео спуштати сумрак, а он у себи као мисли: „И ово |
} Видео је само некакав ужас од кога му се душа грозила.{S} Кад се мало повратио он ће рећи:</p |
нас!{S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади тиранско срце.{S} Послушај нас, капетане, к |
о планирао и спремао, Милош моли, да му се то благовремено нагласи, и он ће већ умети да спреми |
окривено насеченим бурјаном тако, да му се глава и горњи део тела није видео.{S} То је био верн |
— Господару као да није добро?{S} Да му се није што смучило од онога меда? — упита он.</p> <p>— |
} Њега треба, дакле, помоћи, а не да му се подмеће нога, као што се одовуд ради — рече Добрњац |
за 2—3 последње године и бојао се да му се повери.{S} С друге стране опет, Вујица је с разлогом |
оће ли се ствар крити од њега или да му се све повери?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да се не |
вора, Карађорђе чисто одахну, као да му се с груди скинуо тежак камен.{S} Али то није било све |
рљо <pb n="141" /> се био зарекао да му се освети кад тад, па би јамачно то и учинио, да Карађо |
митрополит у соби и да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе — пробуди.</p> <p>— Немој му |
и готово, џелат је очекивао само да му се даде знак, па да отпочне свој крвав посао.{S} Али та |
ће мислити Милош и друге није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с друге које стране — нав |
очева.</p> <p>— Одох право Милошу да му се предам.</p> <p>— А он ће ти или одсећи главу, или ће |
ет познадох.{S} У два маха хтедох да му се јавим, па се опет тргох.{S} Бејаше ми некако зазорно |
шће брижно погледа у Карађорђа, тада му се из груди отме дубок уздах, који се брзо изгуби у глу |
S} Најзад стаде пред Милоша, загледа му се добро у очи и рече јасно, али потресено.</p> <p>— Ак |
затим — тако у разговору једном, ја му се пожалим на Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш пс |
очи, усплахирено звера по колиби, па му се очни капци полако опет затворе, по некад само до пол |
ко су у светла везира велике очи, па му се само тако чини, а нека дође да сам купи дације по на |
раја ужива!{S} Али нека, везир је па му се тако може!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма ка |
ти, да га је прочитао и да знаде шта му се у писму наређује.</p> <p>Тога истога дана у сумрак, |
ио кадар да учини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам јави и позове га, да се споразуму и догово |
мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му се каква реч не би допадала.{S} У целом разговору Милош |
доцније бар осветити кнеза Симу, кад му се сад не може ништа помоћи.{S} Освести се, прибери се, |
сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило да решава питање шта би чинио с Карађорђем, у |
нда, кад је нама можда најгоре и кад му се нико и не нада, онда нека дође сад одмах.</p> <p>Мил |
је узбуђено и усиљено дисао; ноздрве му се широко отварале, а реч му је рапаво запињала у гуши. |
ори од најопаснија Турчина!{S} Слађе му се напити српске крви но да га медом нахраниш.{S} Него |
јвише викали „ура, живео“ и најдубље му се теменисали баш они, који су пре неколико дана на њег |
фишек и писмо крвљу написано, где ће му се рећи:</p> <p>„Знамо да си ти предао везиру да посече |
же, доцније много помагати; Турци ће му се лакше предавати, кад знају да их код њега не чека го |
љи да с браћом јуначки погине, те би му се име до века славило.{S} Али Руси, Руси — они га одма |
са стране гледао пажљиво, а по глави му се све непрестано врзло:</p> <p>„Овај човек има нешто н |
о још није добро схватио.{S} У глави му се мутило.{S} Наједаред он се претури с мале троножне с |
лака и на коси и у брковима, усправи му се.{S} Он је изгледао ужасан.</p> <p>— Да погинем!...{S |
оји га воле као брата рођена, и који му се до сад нашао у најтежим и најочајнијим тренутцима.{S |
е притајио и лежао је као мртав; чак му се ни дисање не чујаше.</p> <p>Напољу је била лепа, топ |
земљу и небеса.</p> <p>Наједаред коњ му се поплаши од једног огорелог пања и удари у страну.{S} |
, и да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане на пут.</p> <p>Чувши таке гласе, Мара |
али њему се само тако слутило, тако му се причињавало, да он једног <pb n="124" /> дана мора у |
39" /> који се јако изтакне, а јавно му се не сме ништа, или за друге сличне послове.{S} У таки |
још му се никад није десило ово што му се сад десило.{S} Суревњиви Турчин, веровао је да је то |
о изводити своју јасну песму, а глас му се вио као танка жица прекаљена челика, по чему се и по |
се напред, а услед тога тегљења врат му се таман згодно наслони на дрвени пањ.{S} Положај је би |
д Карађорђе дође с Наумом.{S} Драгић му се надао по поруци Вујичиној и лепо га дочека.{S} Гледе |
је од прилике била глава, испод ногу му се нешто измаче.{S} Изгледало је, као да се глава, која |
е.</p> <p>Јео је халапљиво, а очи су му се чешће отимале тиквици што стајаше ту крај колена Гит |
црн као земља, а црте на лицу бејаху му се некако развукле и искривиле тако, да је цело лице из |
ко се бави тим крвавим занатом и још му се никад није десило ово што му се сад десило.{S} Сурев |
ији појављивали као његови агенти, њему се најзад јави <pb n="181" /> мисао: како би било, да с |
етљиво и покретно; сваки осећај на њему се изражавао и <pb n="56" /> брзо и јасно.{S} Разговетн |
и када ће, ни како ће то бити, али њему се само тако слутило, тако му се причињавало, да он јед |
чно зовемо грижа савести.</p> <p>У њему се порађала сумња:{S} Имам ли ја право да судим тога чо |
S} Распитивао је шта ли они мисле, чему се надају, да ли помишљају на повратак у Србију и на ка |
ао танка жица прекаљена челика, по чему се и познавало да је старунац.</p> <p>Мало затим, па на |
грижен, по лицу грдно изгребен, по чему се познавало да се у самртним мукама дуго и очајно бори |
рвих поздрава и обичнога увода, у писму се говорило овако:</p> <p>— „Не знам да ли си ти испрат |
д, он га је звао к себи!</p> <p>У писму се говорило како су сви покушаји Милошеви, да с Турцима |
бер из Србије последњи пут?{S} У Хотину се чуло да је Милош писао нека писма и позивао старе во |
је г. митрополит тек устао, и протисну се крај ђенерала напред да га поведе митрополиту и да о |
шта да чинимо, ако не заспи, — обрецну се Никола.</p> <pb n="292" /> <p>— Вребај добро, мора з |
сподара, влашки и молдавски.{S} У скупу се говорило махом грчки.{S} Карађорђе није разумевао та |
> <p>Али, и ако је био мали, Александру се живо била урезала у памети она кобна ноћ, кад је с м |
е зачу и страховито шуштање, из кога су се на махове издвајали поједини јачи звуци, налик на ис |
се чини да је настао смак света, да су се удружили и узбунили сви елементи природни, сложни да |
то зближење.{S} Изгледало је, као да су се среле и познале две јуначке душе и одмах се загрлиле |
срце заигра у грудима.</p> <p>Као да су се небеса сурвала, или као да се ова грешна земља преко |
абрекла <pb n="215" /> срца изливала су се једно пред другим четири пуна часа и опет су обадва |
борама дубоко испараном лицу сијала су се само два жива, два још сјајна ока, у којима као да с |
као опаљено.{S} По томе пољу играла су се турска деца, ваљала се гомила лених турских паса, а |
орела је лепа ватра.{S} Около видела су се три човека.{S} Наслоњен на границу уз коју је саграђ |
је повелик ручак.{S} На ражњу вртела су се два јагњета, а крај огњишта, на прпору, стојала је в |
сад одмах.</p> <p>Милош ућута, а она су се двојица згледали.</p> <p>— Како то мислиш, господару |
а ипак се помишљало и на најгоре, па су се побринули и за тај случај.{S} И ако се веровало Кара |
седео је пред ониским дућанима; деца су се у гомилицама играла по улици.{S} Старац и Ђорђе ишли |
ом је већ спасавао исте кнезове, кад су се лањске године исто тако били умешали у што не треба. |
вчили вино, понајвише ракију.{S} Кад су се добро поднапили и коње мало одморили кретоше даље, у |
ветине.{S} Њини плахи коњи на махове су се срдили и тако подигравали да су им варнице сипале из |
тали су заједно у побочној соби, где су се поверљиво разговарали.{S} Кад се опет вратише у друш |
Она их обриса и врати се у кућу, где су се деца већ почела мешкољити и будити се.</p> </div> <p |
У погледу, у стиснутим уснама, које су се некако болно укосиле, у подигнутој руци, у премрлом |
у; деца са стоком, гомиле жена, које су се враћале с рада и читави чопори ситне и крупне стоке. |
опет да оглуве поља и дубраве, које су се до јуче разлегале од веселих песама наших; зар опет |
е ишле од гомилице до гомилице, које су се окупљале око великих разбуктаних огњева, наложених д |
ли своје народно рухо.</p> <p>Женске су се носиле српски.{S} Оне су упорно чувале своју народну |
S} Међутим, прилике у Турској мутиле су се све више и више и хетерија је хитала да доврши своја |
па да дође до отвореног бунта, коме су се били истакли на чело неки кнезови.</p> <pb n="105" / |
се трзао.{S} При сваком покрету ране су се још више отварале и крв је у млазевимо струјала.</p> |
ица била у љубави и пријатељству, те су се с тога чешће походили и једни другима у госте долази |
ђево прође и умре!{S} Мислиш од ваше су се силе Турци преплашили, те се сад с Милошем погађају |
ну добровољно дати.{S} Међутим, Срби су се окружили оружаним момцима и показивали готовост, да |
мученички јаук, који срце пара, људи су се с побожношћу крстили и престрављено шапутали:{S} То |
је махом све морало остати.{S} Људи су се спасавали махом голе душе.{S} Једино ако је који има |
у га убили сами људи из народа, који су се бојали да ће их опет посвадити с царем у Стамболу, п |
ло је искупљено десетак сељака, који су се нешто живо међу собом препирали.</p> <p>У средини го |
у неколико истинских пријатеља, који су се искрено радовали што га опет виде у својој средини.< |
е дошло било до запетих односа, који су се сваки час могли изродити у крвави сукоб.{S} Милош је |
зиву тамошњих српских трговаца, који су се жалили да им Турци отимају читав један ред дућана на |
слова и да угуши и ућутка људе, који су се у Србији појављивали као његови агенти, њему се најз |
рати, она је казивала догађаје, који су се збили тек након 50 пуних година.</p> <p>Док је баба |
еста скупио око себе пријатеље, који су се ту десили, да их упита шта да се ради и како да се п |
расис нису их пратили узастопце, али су се једнако налазили у њиној близини, час их претичући, |
трану.{S} Превоз је свршен брзо, али су се на банатској страни дуго задржали, јер један од ове |
нису ни имали зле намере у срцу, али су се повели за надом да ће оно бити боље што они скроје и |
апали.{S} Сви ти разговори свршавали су се надом: ваљда ће и свемоћни руски цар на њих једном п |
вео и своју породицу.{S} Настањивали су се највише у градовима Кишињеву и Хотину у Бесарабији.{ |
с напереним пиштољима.</p> <p>Надали су се да ће их Цукић дочекати киван и спреман за отпор, ал |
гледи сусретоше и неко време гледали су се немо и непомично.</p> <pb n="43" /> <p>— А дође ли Д |
ати, а после, кроз читав век, ређали су се на њему богати Грци.</p> <p>С господарем престола до |
Сакупљени прваци народни договарали су се о оној истој ствари, о којој је синоћ Милош говорио |
а су узбуђени и сметени.{S} Окретали су се тамо амо и по 2—3 пута узимали једну исту ствар и оп |
т, све је више оживљавао.{S} Сретали су се путници, радници, возари, посленици пешке и на коњу; |
На тим речима Вујица и Ђорђе растали су се после прва њина састанка.{S} Карађорђе је остао да т |
>Али после оваке одсудности, враћали су се понова тренутци двоумице.{S} Милош је тада осећао ка |
у Београд.</p> <p>Ови Турци, враћали су се из Крагујевца.{S} Њих је био изаслао београдски вези |
е се кнезу Милошу допасти.{S} Сећали су се шта је недавно Милош починио с другим својим противн |
а три четири места, а око њих видели су се многи наоружани људи.</p> <p>Унаоколо за плот били с |
с био је нешто јако узаврео.{S} Били су се појавили неки агенти, који по народу муте, просипљу |
рушени у сточарске трговце, налазили су се у оближњој околини, спремајући за Ђорђа угодан прела |
требне вести, а њих шесторо налазили су се склоњени у једној кући на крају Паланке, куда су им |
ђорђевом.{S} Осећаји дужности борили су се с осећајима самољубља и славољубља, и на махове прев |
>„Негдашњи крвави ратници претворили су се сад у мирне грађане, који се свијају око своје пород |
ало се, сиротнији и простији, носили су се како је ко могао и имао; само су по неке прве војвод |
та предузимати без њих.{S} Користили су се мојом забуном, у којој сам био после тешке болести, |
разговарали.{S} После подне кренули су се за Драгићево трло, јер по поруци Вујичиној ту су тре |
едеревским, а кумом својим.{S} Нашли су се у Вел.{S} Плани код гробља, куда Вујица бејаше изаша |
а, овај је почешће дизао очи, и њини су се погледи сусретали, Карађорђев поглед у почетку је би |
од Милоша не могу учинити ништа, они су се окренули сасвим Карађорђу.{S} Тада су ступили с њим |
ници у борби и јуначком окршају, они су се претварали у вредне, штедљиве трудбенике, кадгод се |
} Што их је Петар већма утишавао они су се све већма распаљивали и свака његова помирљива реч и |
нас понајчешће остављају саме, нити су се икад особито журили да нам повише и појаче помогну, |
никакву помоћ.</p> <p>Али емигранти су се уздали поглавито у се и у сопствену снагу самих балк |
жника стадоше ослушкивати.{S} Кораци су се примицали.{S} Сад застадоше.{S} Захрђала брава шкрип |
лош у Србији повео нов устанак, Грци су се обраћали њему.{S} Али он је брзо дошао до неких успе |
самога њега, за Карађорђа.{S} Турци су се ујазбили, презају од свачега и готови су на крвопрол |
сад највећа опасност за ствар, којој су се одали.</p> <p>Карађорђе брижно махну главом и рече: |
нису разумели сав значај њин.{S} Тек су се постепено прибирали.{S} Прво проговори Вујица.</p> < |
ilestone unit="subSection" /> <p>Док су се оваки разговори водили у великој турској кави, онај |
еку.</p> <p>Таласи тога кретања живо су се осећали тада у Влашкој и Молдавији, где је било мног |
могла узрујати свет?...</p> <p>Дуго су се мучили и стало их је крвава зноја, док су све те пој |
Међутим, још од самога почетка, како су се познали, између Карађорђа и Наума било се утврдило н |
на једно опште заједничко дело, како су се сад сложили.{S} И ако се ова прилика упусти, онда је |
беса баца узбуркане вале своје, тако су се целе те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји Ми |
опет одјекну песма славујева; и тако су се ова два шумска певача у зеленом лугу дуго натпевала, |
, које су Срби оштетили.</p> <p>Тако су се они растали с узајамним прекорима.{S} Два дана доцни |
мети други.</p> <p>— Није на ино, но су се морали увалити у какво крупно зло, да их ово снађе.{ |
{S} Али у ову веселу грају и нечујно су се мешали и звуци притајених болних уздаха, и много срп |
ђење од турске силе.</p> <p>Нарочито су се интересовали за догађаје у Шумадији прваци и угледни |
м и огромним ољуштеним корубама, што су се извитопериле и одвојиле од старога стабла, које се в |
ма, о пићу, о смешним пригодама, што су се којекад десиле, и Милош је умео боље но ико да се на |
омно дрво с горостасним гранама, што су се под небо извиле, а свуда по гранама пуно тица, шарен |
ликом убио и нека два шипарчића, што су се ту десила у владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер да с |
чи?{S} Гдје су оне рајске башче, што су се могле мерити са Бакчи-сарајем кримскијех канова?{S} |
као што Добрњац мисли.</p> <p>Пошто су се око тога мало прокошкали, вратише се опет на првашњи |
а буде одсудан и решен.</p> <p>Пошто су се разговорили и обавестили о новцу и шта с њим ваља чи |
сти.{S} Од народних људи, у Београду су се тада бавили само они, који су ту били по каквом посл |
<p>После се врате трлу Јовановом, ту су се мало прихватили и дуго се разговарали.{S} После подн |
азумевао те погледе Милошеве.{S} Њих су се двоје дакле разумевали.</p> <p>А Марашлија је збиља |
споразум брзо био готов.</p> <p>Још су се подуже разговарали, па се онда растадоше, обојица за |
је сада спржене, голе и прашљиве.{S} Ту се чује <pb n="172" /> само цвиљење ојађене матере јели |
који се лако примају и брзо шире.{S} Ту се прича о скором ратовању, о доласку руских царских љу |
е изгледало је у сеоској околини.{S} Ту се одигравао тужан призор!</p> <milestone unit="subSect |
шао српском митрополиту на вечеру, и ту се бејаху искупили и остали угледнији чланови српске ки |
рукчија од оне прве.</p> <p>Истина и ту се чула песма, али је та песма била више налик на болно |
хтео, ја сам нешто и покушавао, али ту се испречише остале војводе па не дадоше ока отворити.< |
мотре да им куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Драгић са својим синчићем.{S} Никола је дв |
у и Риста Парезан и још неки.</p> <p>Ту се ручало, пило и разговарало.{S} Карађорђе је био особ |
рађорђе заклони од опасности.</p> <p>Ту се мало посаветују и реше да Анта одмах оде у Београд М |
апу, онако је после и носимо.</p> <p>Ту се Карађорђе пљесну руком по челу и рече чисто очајно: |
опет вратише у друштво, на митрополиту се могло опазити да је ћутљив и замишљен.{S} Ђорђе је с |
до зоре.{S} Тада изговори ово, чега ћу се до гроба сећати:</p> <p>„Вила гњездо тица ластавица. |
ој рече само:</p> <p>— Пази децу, ја ћу се јавити.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још ј |
, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац господару.</p> <p>— Ам |
рничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се правдати и бранити.{S} Види се, колико знате, куда с |
е с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече Наум.</p> <p>Драгић се пол |
Јамачно се ђидија побојао, испапући ћу се ја како год од везира...{S} А онда зна шта би га чек |
и ти колутићи играју, сијају се, окрећу се и нестаје их, налик на црвенкасте крваве мехуриће ко |
{S} Ако буде живота и повратка, трудићу се да поправим!...</p> <p>У Карађорђевим упалим, светли |
ично као какав кип, а њене мисли бејаху се некуд изгубиле у далеку, незнану даљину...</p> <p>Ал |
ану, нешто се диже и сену у ваздуху; чу се туп, нејасан, мокар ударац; нешто шкргутну и здроби |
е он сад гласно.</p> <p>— Мичи се! — чу се опет набусити Марков глас.</p> <p>Вратише се опет на |
Турцима...</p> <p>— Да не да Алах! — чу се с неколико страна из густога дима, који је пунио кав |
ваком крмку.</p> <p>— Јазук, јазук — чу се с многих страна.{S} Ово су Турци изговарали вртећи г |
римети стари Турчин, а с више страна чу се чуђење и двоумица.</p> <pb n="54" /> <p>— Виђени људ |
/p> <pb n="58" /> <p>Са свију страна чу се одобравање, а многи су жалосно вртели главом, призна |
} И наскоро у полуосветљеној дворани чу се гласно јецање.</p> <p>То је плакао један старац дост |
n="296" /> и шуму.{S} Негде у даљини чу се чобанско звоно; далеко у селу гласно је лајао некака |
оној магли.</p> <p>У истом тренутку чу се доле некакав ужасан крш.{S} Нешто се рогобатно сручи |
на само срце.</p> <p>Но у тај мах зачу се нека потмула граја, нека <pb n="131" /> гунгула, нал |
осле првог пораза Наполеоновога, Милошу се јавкала та мисао.{S} Доцније, она је све више расла. |
"125" /> <p>У таквим тренутцима, Милошу се чинило: „Све је узалудно, ја на њега не могу дићи ру |
оварајући се овако сам са собом, Милошу се чинило да он сад решава питање шта би учинио с Црним |
усиљавао да прикрије љутину, на Милошу се видело да је љуто гњеван.{S} Јабучица му је играла, |
рана кости не нађе!“...</p> <p>И Милошу се учини, као да се на једаред нађе на пустој и дивљачк |
и ништа за то, господару!</p> <p>Милошу се мало разведри лице.{S} Врљо је био дрзак и опасан ха |
бије није освету спречио.</p> <p>Милошу се особито допадоше ове речи Врљове, неколико пута маха |
о, а његово весело обасјано лице, у мах се натушти.</p> <p>Анта је објашњавао:</p> <p>— Синоћ с |
страних држава.</p> <p>И доиста, одмах се могло опазити, да српским војводама та мисао није би |
реле и познале две јуначке душе и одмах се загрлиле, да тако после остану до у саму смрт.{S} А |
о:</p> <p>— Од кад сам отишао, нашло их се који су ме узели оптуживати да сам био преко мере ст |
</p> <p>— Дакле, трећи дан!{S} А ја бих се заклео да нема ни 2—3 сахата како сам овде!</p> <p>П |
ега не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у последњем тренутку наћи ће се нешто, шт |
, влажне, још живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, да још виде и у њима |
собито су симпатисали Грцима, код којих се тада осећало живо кретање, јер је хетерија грчка раз |
и шта ли је Милош одговорио.</p> <p>Њих се двојица уклонише на страну да се о томе разговоре.{S |
је пред њима плакао и говорио: огреших се, веле, о тај народ!{S} Боље да сам врат сломио, но ш |
рну са свију страна да их види и ваздух се напуни вике и жагора.{S} Неколико гласова дочекаше о |
о учинити као и с Драгићем.{S} Паштрмац се правдао да није ништа зло мислио, само је хтео потсе |
онда кад су у највећем узбуђењу, старац се сада подругљиво насмеја и уз непрекидно махање и рук |
и крупним корацима.{S} Наједаред старац се осврте и проговори полако: — Ево овде! — затим пресе |
<p>На томе се растадоше.</p> <p>Старац се врати, а Карађорђе се упути кући, у којој је већ гор |
едан, добро одевен сељак.</p> <p>Старац се веома зачуди овом похођењу.{S} Та њега нико ни дању |
и све друго што ти треба за пут, па ћеш се одмах кренути.{S} Писмо ово прочитаћеш Вујици и пока |
обро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на Драгићевом трлу а ја ћу наредити ш |
а те чува, учувати те не може, нити ћеш се ти наносити главе, ако по несрећи њине одлете.{S} То |
ха, ха!...{S} Али чекај!{S} Ослободићеш се!{S} Ево њих, иду, они ће те ослободити.</p> <p>Окупа |
ајиш не би сметао удару сабље.{S} Кајиш се напред продужавао у две струке.{S} Два снажна помоћн |
није било страх!.. .{S} А?...{S} Бојиш се за своју главу, мила ти! је ли?...{S} А зар оним људ |
ово неколико последњих дана!{S} Хвалиш се да си одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се нач |
ачица још се једном окрете на пети, још се једном преви преко главе додирујући скоро земљу, још |
ена душа Карађорђева <pb n="242" /> још се више наоблачила, најежила и чисто се повукла у себе |
га дана Карађорђе је рано устао.{S} Још се не бејаше ни расвануло, а он изађе до на извор са св |
е већ била превалила, а њих двојица још се не бејаху сложили шта управо да раде.{S} Најзад ће р |
екну још једанпут, заносна играчица још се једном окрете на пети, још се једном преви преко гла |
а путу за Београд.</p> <p>Из даљине још се чула песма веселих Турака, кад у Рогачу уђе друга је |
спаваћу собу, и рахатлисао се, али још се није спремао да легне.{S} На против, ходао је по соб |
дње сузе...</p> <p>Језик испао, али још се грчи, увлачи и опет се плази; у два маха нешто пробл |
ан?</p> <p>Буљубаша Петар Лазаревић још се двоумио и ћутао је замишљено.{S} Марко га дочепа за |
сведок против тебе.</p> <p>Збиља, Милош се тек тада сети да је његова мајка давно умрла.{S} Он |
пан у зноју од страха и узбуђења, Милош се отимао из хладних, кошчаних руку своје мртве матере, |
е.</p> <p>У мислима о свему томе, Милош се врати у свој конак већ доцно у ноћ, али његова главн |
дећи да сви нагињу за оштре мере, Милош се чисто вајкао:</p> <p>— Море људи, тешко је ту бити п |
да тако мисли, па тако и да ради, Милош се срдио сам на се, што је овај пут прекорачио обичне м |
p> <p>Ходајући натмурен по одаји, Милош се сад чисто кајао што је ову ствар говорио другима, па |
излаза.</p> <p>Хућући и уздишући, Милош се растаде са својим доглавницима и рече да се нађу на |
азао недостојан тога поверења.{S} Милош се не боји ни сад неке обмане с његове стране...{S} Али |
све тако како ви престављате.{S} Милош се удвара Турцима!{S} То је лако рећи и осудити, ама да |
која се можда полако примиче.{S} Милош се чуди, откуд то да су ова поља овако пуста?{S} Ето, т |
де, гости се узеше разилазити.{S} Милош се жалио на главобољу; отац Мелентије навика на њега да |
а.</p> <p>Било је позно у ноћ.{S} Милош се бејаше повукао у оџаклију да се ту насамо, поред огњ |
бар, и прислонив обе шаке на прса Милош се поклони пред везиром и рече:</p> <p>— Царска је воља |
817. године.{S} Већ од три недеље Милош се бавио у Крагујевцу, расправљајући многе важне народн |
ати.</p> <p>На ове речи Марашлине Милош се дубоко поклони и прозбори:</p> <p>— Голема хвала све |
сле дуга путовања по народу, кнез Милош се бејаше вратио својој кући у Црнуће, да се одмори, да |
ече незнани особењак.</p> <p>Кнез Милош се саже, отвори одозго крпу, којом је била застрта торб |
и-Али-паше, везира београдског, и Милош се тога ради кастиле крене у Београд.</p> <p>То је било |
ећавао је да ће га он заменити, и Милош се збиља наскоро поздрави с гостима и оде у своју спава |
е имао реч и погодбу с везиром, и Милош се сад на то позивао, да се тај споразум испуни, и да м |
, на који беше прилегао.</p> <p>И Милош се трже из буновна, тешка сна, сав окупан у зној и сузе |
народ ће то платити“.</p> <p>Али Милош се бејаше узјогунио и баш ове речи, које је Марашлија т |
шта ли ће Милош рећи.{S} Међутим Милош се трже из горњих мисли.{S} Он је јасно увиђао ову разл |
„да се убије“ почешће се чула, но Милош се на то чинио невешт, пуштајући људе да се сви изговор |
а српска глава мање или више, већ Милош се сада јавља као представник и носилац једне мисли нар |
а.{S} Мора да му је тешко!</p> <p>Милош се намршти.</p> <p>— Тешко!{S} Јакако, да је тешко!{S} |
рече јасно: „заклињем се“.</p> <p>Милош се и сам прекрсти, маши се за крст и пољуби га.{S} Зати |
био ни у каквим односима.</p> <p>Милош се јако двоумио, да ли у опште да улази у ову преписку. |
здајеш, бар за неко време.</p> <p>Милош се бејаше узневерио.</p> <p>— Ама шта је, море!{S} Гово |
кад други свет не кабули.</p> <p>Милош се намршти: — Ја не питам свет но тебе — рече он брзо и |
и начин за његов повратак.</p> <p>Милош се загледа у духовника.{S} Изгледало је, као да се пред |
сав свој садашњи рахатлук.</p> <p>Милош се слагао у томе с везиром, али опет напомену како је с |
се ти још њега прибојаваш.</p> <p>Милош се поклони на ове речи везирове.</p> <p>— Не бојим се ј |
далом на зиду.{S} Погледа се и чисто да себе не позна.{S} У образу је изгледао црн као земља, а |
че зловољно, да он ту не тражи ништа за себе, већ мора да заштићује правоверне, које су Срби ош |
емена, но погинути у лудо, без славе за себе и без користи за земљу?</p> <p>Тако сам му говорил |
и да тргујем с правима народа, да би за себе што извукао.{S} Хтео бих да <pb n="107" /> их види |
>— Знаде, море, па још како знаде он за себе, само не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га преки |
ом и св. Јованом да тајну чуваш само за себе, и да је ником не издајеш, бар за неко време.</p> |
S} Казнећи друге, ја увек казним и сама себе.{S} Али оне крваве ране на срцу моме људске очи не |
ак тако што десило, он, Милош, скида са себе сваку одговорност, нити ће се у што мешати.</p> <p |
ћу онда само отићи везиру и скинути са себе сваку одговорност, а да скинем и овај народ с душе |
простиш ли им, ја скидам одговорност са себе и већ ни зашто не могу одговарати, јер ће немирни |
ан.{S} Тада он скочи, збаци кабаницу са себе и безобзирце утече из колибе.</p> <p>У тај мах чуш |
у Србију, па служити и слушати горег од себе!{S} Не желим ни ја оставити кости у туђој земљи и |
нака.{S} А што не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражите?</p |
p>— Их мени несрећнику, шта учиних и од себе и од њега! — рече најзад болно.</p> <p>После је по |
и безуман јури пустим пољанама, бежи од себе самога, бежи од грехова својих.{S} У даљини тражи |
ца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од себе, онда нека дође бар до Раковице да се туна састану |
штва —</p> <p>— Не од мога зора, већ од себе сама, од образа свога, ако га још имаш, да бежиш о |
ујем.</p> <p>— Нема ништа од оружја код себе?</p> <p>— Нема!{S} Претресли смо га, кад је поведе |
чар и убојица, он је увек имао пара код себе, а у таким околностима лако му је било наћи свагда |
и митрополит рече да ће га задржати код себе.{S} Ђорђе се жалио да има јаку главобољу и мучно д |
p> <p>— Е, дете моје, да ти знаш где је себе Топола — одговори Лекса, поносан, што он зна и так |
рица ни појма нема. — Да ти знаш где је себе Топола; чак тамо преко три воде.{S} Па тамо је шум |
ни побијени, они што долазе да освете и себе, и друге и цео мртвачки род свој.{S} А мртваци су |
и ризике и понова да ставља на коцку и себе и сву породицу своју.</p> <p>„Негдашњи крвави ратн |
рем.{S} Биће му лакше када ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао.</p> <p>— |
ренутак.{S} Затим наслони секиру у крај себе, оберучке узе једну даску и уклони је на страну.{S |
овој лепоти.</p> <pb n="284" /> <p>Крај себе, наслоњен на десно раме, Карађорђе као држи велики |
а, Карађорђе је лежао испружен, а украј себе бејаше метуо велику храстову даску, која га је зак |
и праг, наоружан и с пуном пушком украј себе.</p> <p>Ханџији је било наређено, да ништа не казу |
слободе исто онако принесу на жртвеник себе и све своје, као што је решен и он — Ђорђе.{S} То |
е.{S} За тим рече замишљено, као да сам себе пита, и као да сам себи одговара:</p> <p>— Боже мо |
а ваља чинити“ — старао се Милош да сам себе умири.</p> <p>Али у исти мах, он је осећао као да |
е погоде — окрете се Ага-Џон Турцима до себе, а затим се опет обрати Србину доле у дну каве.</p |
го и добро притеже па је пружи момку до себе са заповешћу, да је понесе за њим.</p> <p>— Држ, т |
да видим само 50 одабраних другова око себе, па се после не бојим никога до бога — рече Карађо |
рашним ватреним погледом стрељао је око себе — та, болан људи и браћо моја, помислите, шта ви о |
и побожно се прекрсти.{S} Обазре се око себе и видећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му стоје |
д онога у Београду...{S} Сакупио си око себе читаву тевабију скитница и бескућника, нахранио их |
абљу џелатску, он је поносно гледао око себе, као да би хтео рећи:</p> <p>— Погледајте ме, ја с |
е му ни било лако.{S} И ако је имао око себе све саме покорне слуге и послушнике своје, ипак он |
Анту затвори, па је с места скупио око себе пријатеље, који су се ту десили, да их упита шта д |
кораком.{S} Овда онда погледали су око себе, али њини погледи су сретали само туђа, непозната |
сно, себично, грабљиво!{S} Он воли само себе, а погинуо је за господством и влашћу.{S} Продаће |
облачила, најежила и чисто се повукла у себе саму, те усред својих негдашњих ратних другова и л |
да пред Турцима прави упоређење између себе и њега да доказује, како је Карађорђе био неумитљи |
ји му је висио о врату, подиже га према себи, прекрсти се и пољуби га и рече јасно: „заклињем с |
у топлој крви људској.{S} Он диже према себи широку, криву дамаскињу, оштру као љута гуја, а ви |
</p> <p>— ...{S} Ето ни кошуље немам на себи.{S} Ову једну носим већ три месеца; скоро ће се на |
га сећао се сада Милош, и пребацивао је себи, што да се излети у љутини пред благим духовником, |
10 минута, да за вечна времена извојује себи бесмртно и видно место у повесници српској.{S} Раз |
могли би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима, само да је некога начина да се оде.</p> |
тих састанака.{S} А што не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене т |
Богу, капетан Драгићу, је си ли ти при себи, кад тако говориш!{S} Па болан капетане, Милош то |
шево.{S} Чим је било готово, он позва к себи Павла Сретеновића — Лисовића — и заповеди писару д |
ли, гомила поче мало по мало долазити к себи.{S} Изрази похвале и одобравања чуше се прво у пре |
гле сад!{S} Наједаред, он га је звао к себи!</p> <p>У писму се говорило како су сви покушаји М |
полазак Милош је Лисовића поново звао к себи.{S} Остали су заједно скоро пуна пола сахата.{S} Т |
мога доласка Ђорђе није никога пуштао к себи, а на <pb n="206" /> вратима непрестано су му држа |
ено, као да сам себе пита, и као да сам себи одговара:</p> <p>— Боже мој!{S} Да ли је истина шт |
а да у оном очајању не учини штогод сам себи.{S} Да му је било слободно и да су га аустриске вл |
овек просто искида и никако не може сам себи да опрости, што је нешто учинио, а није учинио ниш |
бити!{S} За такав нитковлук, ја би сам себи гркљан ишчупао.{S} Баталите ме, дакле, немојте тра |
ма и прекорима.</p> <p>Узалуд је он сам себи разлагао, како је тадашње политичко стање његова т |
могу, а баш кад призори ја бих одсекао себи језик.</p> <p>— А ако не би имао при руци сечиво?< |
доцније ствар би се обелоданила сама по себи.</p> <p>То је била она иста политика, као оно што |
царство мрака и тмине“ — мисли Ђорђе у себи, гледајући ону страхоту пред собом.</p> <p>Међутим |
С тога да почнем“ — тако мисли Ђорђе у себи и у јуначком прегнућу, на мах заборавља све тешкоћ |
еп овај чудни храст“, мисли Карађорђе у себи — „али како ће тек онда дивотно изгледати, кад на |
шајући ове речи Марашлијине, Милош је у себи мислио:</p> <p>„И ово мени говори онај исти Марашл |
главом.</p> <p>Још поодавно Милош је у себи био решио да се и њега отараси, исто онако, као шт |
{S} Он и нико други! — мислио је кнез у себи.</p> <p>Пасош је био у реду и путници се незадржан |
нехотице пробудио срџбу код Милоша и у себи се већ вајкао што се тако десило.{S} Али последње |
му стоје лепо заклопљене, он помисли у себи: — „Хвала богу, лепо је заспао, бар ће се сад пред |
о.{S} Прави „вожд“ — мислио је Максим у себи.</p> <p>Он понуди путнике да уђу у кућу, ако би ра |
земљу се почео спуштати сумрак, а он у себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак |
ао.</p> <p>„Тело је огромно, мисли он у себи, али опет ће стати овде у ову шупљину између две к |
ош и нехотице <pb n="122" /> сазнавао у себи, ако можда и не би то признао кад би му ко тражио |
о као заспала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило да решава питање ш |
а своју одговорност — мислио је Петар у себи.</p> <p>— Кад је таква заповест господарева, ваља |
огао ништа познати! — мислио је Милош у себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ва |
вде, међу ове две кладе — мисли Милош у себи — јес, овде ћу га сакрити, где га нико никад наћи |
о или рапаво.{S} Тако је мислио Милош у себи и опет се окрете Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као |
волети.{S} Његово је срце тако пакосно, себично, грабљиво!{S} Он воли само себе, а погинуо је з |
ку погодбу, турска сабља би још и данас севала по Шумадији, браћа Руси за цело не би потекли да |
>— Ево, господару, моји пиштољи, а твој севап; уби мене првога њима, па ти остало све просто!.. |
Од времена на време подухивао је хладан северац, а снег се неколико пута навртао, али је на ско |
то гледати Русија.{S} Сва пажња велике северне царевине била је у то доба обрнута западној Евр |
народне старешине одмах окрећу погледе северу и траже Карађорђа, што се до сад показало у више |
о се; још мало и све ће бити свршено“ — севну Драгићу кроз главу.</p> <p>У тај мах кнез Сима ди |
још два човека — један је био сувоњав, сед старац, отмена изгледа и мудрих живих очију.{S} То |
У другом углу, седео је омален као овца сед Турчин смежурана лица, а веома живих ватрених очију |
цео Кишињев познавао.{S} Из кола изађе сед човек у генералској униформи, окићен многим орденим |
чиме ли ће се онда свршити!</p> <p>Баби седа глава жалосно клону.{S} У сиротињској одаји наста |
p>— Шта раде Стојан и Крага? — упита он седајући.</p> <p>— Баш сад сеју бурмут, деда.{S} И ја с |
на коме се прелива стотина живих боја, седе три Турчина у високим зеленим турбанима и дувају у |
ко!...</p> <p>Карађорђе дубоко уздахну, седе и зарони главу међу шаке.{S} Дуго је тако ћутао.{S |
рострти су ћилими и сиџадета, на којима седе у гомилици по 7—8 и по десетак постаријих гостију. |
достојанствена господска изгледа, дуге седе браде и бледа измучена лица.{S} Остали су га немо |
p> <p>Стољетов је у очајању чупао своје седе косе и проклињао тренутак кад му је поверено, да г |
десетак постаријих гостију.</p> <p>Сви седе скрштених ногу а пред сваким, сем наргила, стоји ј |
ној с чела, и уклањајући један прамичак седе, проређене косе, што се самовољно бејаше одвојио и |
огњишта, на коме је буктала лепа ватра, седела је на скромној постељи, заваљена на високо узгла |
ију погледао на Јелу, која је скукуљена седела ту пред њим на столичици.{S} Изгледало је као да |
лу влажне сламе, на којој су у казамету седела два бледа, изнурена човека.{S} Један од њих чист |
ћици, иза које се пружала велика башта, седеле су у једном собичку две женске и нешто се живо р |
па тако мало помало ушле у разговор.{S} Седеле су у мраку, јер се напољу тек бејаше почео хвата |
о:</p> <p>— Синоћ смо сви били овде.{S} Седели смо подуже.{S} После смо отишли до господина мит |
аузимао средину одаје.{S} Изасланици су седели подаље у присенку, а у близини за столом седео ј |
Народ ме је дигао на висину на којој су седели стари цареви и краљеви српски.{S} Зашто нисам по |
еном међу шаке.{S} Мало подаље од њега, седео је на другој постељи, покрупан, црномањаст <pb n= |
других сеоских кућа у атару села Азање, седео је крај ватре омален скукуљен старац.</p> <p>Ситн |
оје беше пребачено меко персиско шилте, седео је човек средња раста, јака састава и окрушасте с |
утљај своје каве.</p> <p>У другом углу, седео је омален као овца сед Турчин смежурана лица, а в |
<p>У средини ових људи, на трулом пању, седео је висок човек, дугих образа и великих бркова, на |
у, коју бејаше чврсто стегао у руку.{S} Седео је ћутећки, оборене главе, и на сва наваљивања св |
није разумевао тај језик, но уз њега је седео неки Наум Охридац, који му је све тумачио.{S} У о |
ти да је ћутљив и замишљен.{S} Ђорђе је седео мрачан и задубљен, грицкајући нокте и погледајући |
ом књаз Милош Обреновић.</p> <p>Кнез је седео замишљен с лактовима упртим о колена, с главом на |
ише знадеш — рече стари Турчин, који је седео с десна до Бекрен-Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчин с |
и с мале троножне столичице на којој је седео, паде полеђушке и диже ноге у вис.</p> <p>— Тако! |
а напише Вујици.</p> <p>Писар Димитрије седео је прекрштених ногу и на колену писао, а Милош је |
ружио Наум, наслоњен на пањ, он је више седео но што је лежао и почешће се машао да постакне ва |
одаље у присенку, а у близини за столом седео је само председник Ипсиланти и неки млад, грчки р |
млада, лична Турчина, који је замишљено седео у горњем делу каване.{S} Млади Турчин био је увиј |
у.{S} На лепом летњем вечеру многи свет седео је пред ониским дућанима; деца су се у гомилицама |
ита госта, који је чак на другоме крају седео.</p> <p>— Море, болан, Раџо, какви је то баксуз у |
предадоше их ханџијама.{S} Цукић је још седео на коњу; он се није могао сам скинути.{S} Чудно ј |
стука удешена седишта, где се лепо даје седети с прекрштеним ногама.{S} Дуварови су махом били |
а је тешко!{S} А он, чиниш 'волико, био седети у својој земљи!{S} Зар је мени било ласно кад св |
где је сад гостионица „Српски Краљ“) и седећи ту с прекрштеним ногама на ћепенку, он је видео |
х не море бити!</p> <p>Средовечан човек седећи на шилтету у дну каве, диже главу, слеже раменим |
ија, са још два стара Турчина, пушио је седећки наргиле кад Милош уђе.{S} При појави Милошевој |
наједаред скочи, збаци кабаницу и онако седећки, упре разрогачене очи у ове немиле ноћне госте |
доћи ће времена када ће ови исти Милош седећки примати биоградске паше и везире и шамарима их |
коро не види из дима.</p> <p>Она, Јела, седи на малој столичици недалеко од њега и хвата пажљив |
и.</p> <p>— А који су, дина ти? — упита седи сусед с десна.</p> <p>— Кнез Сима из Велика Борка, |
а била је управо поноћ, затекох га где седи погнут, лактовима одупро о колена, а главу заронио |
{S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и Крага хитали су да се очисте д |
S} Вала те није нико ударио — рече неки седи Турчин с дугачком белом брадом, који је стајао ту |
<p>— Којекуде, баш поган свет!{S} Само седи па измишља!{S} Куд им сад то паде на ум, бојаги, м |
четири каванска зида, а горе на миндеру седи око 50 људи и ћутећки срчу своје наргиле.</p> <p>П |
не виде, а Јелени се чињаше као да још седи с њим у одаји и још топло разговарају.</p> <p>Ђорђ |
ђе, ово је само сенка његова!</p> <p>— „Седи“ — рече ми он, пошто ме је прво дуго и дуго гледао |
<p>— Ја сам не могу ништа, па с тога и седим овде; а сутра да се крене когод од вас ја бих му |
их само двоје прећи амо.</p> <p>— Онда седите па веслајте, идите ти и Стеван — нареди кнез Мак |
и наслони и округла, од јастука удешена седишта, где се лепо даје седети с прекрштеним ногама.{ |
цима владао је жагор и живо кретање.{S} Седлали су коње и спремали се да се крену.{S} Мало пода |
Врљо имао само три друга, а Чимбарлија седморицу са собом.</p> <p>Побију се ватром из пушака, |
атиме — рече он Гитарићу и понуди га да седне.</p> <p>Наместише се крај ватре и међу њима се од |
азно и расположено.{S} Понудио га је да седне наспрам њега и за дуго су срдачно разговарали.</p |
ј посао.</p> <p>Кнеза Симу наместише да седне.</p> <p>Руке су му биле везане и добро утегнуте о |
ма докле везир и Милошу не даде знак да седне.</p> <p>После обичних поздрава и питања о здрављу |
ер, коме кнегиња одмах понуди јастук да седне.{S} Духовник се спусти и узе се вајкати што се до |
е Карађорђа у собу и даде му столицу да седне.</p> <p>— Шта раде Стојан и Крага? — упита он сед |
оковима.</p> <p>— Спустите ме децо, да седнем мало на ову меку младу травицу, да још мало погл |
Милош још рано с вечера понука госте да седну за пуну трпезу, и даде им пример.{S} Али после је |
а тамница.{S} Други блед човек, што још сеђаше на слами, затвори на то уши и рече чисто очајно: |
зан грош!{S} Аја!{S} Лане однеше читаве сеисане.{S} Срце ме је болело.{S} У два маха излазио са |
о некад, сува је још с рана пролећа.{S} Сејати у таквој њиви, значи ићи на сигурну пропаст.{S} |
ићи на сигурну пропаст.{S} Тако нећемо сејати.</p> <p>— Ако сам те добро разумео, попо, ти од |
д џелата шаку сребрних пара.{S} Услужни сејизи приведоше коње, гомила се раздвоји и великаши ок |
? — упита он седајући.</p> <p>— Баш сад сеју бурмут, деда.{S} И ја сам им до сад помагала.{S} Д |
његовом главом завитла крвава џелатска секира! „Ето, како ме и Драгић превари и издаде!{S} Ја |
ајпосле у тами и незнању одруби братска секира“.{S} То је казивао и слутио онај горњи напев, а |
наш.</p> <p>— Што ја знам, то је: оштра секира па Милошенду за врат ушником.{S} Кад он секиром |
рата.</p> <p>Најзад није заборављена ни секира.{S} Снажним ударцима сам Штитарац ударао је у вр |
своју крв лили.{S} А да ћеш их дочекати секирама и ушницима, то ти верујем.{S} Ти си то и научи |
он секиром убија друге, право је да од секире и сам погине — рече домаћин кивно.</p> <p>— Море |
и тада грчевито стисне у шаки држаљу од секире.</p> <p>Овај је човек био Карађорђу тако близу, |
руци држао је за врх од држаље осредњу секире, а иза силаја стрчале су му две сребрне јабучице |
ити што зазорно!?</p> <p>— Како ћемо? — Секиром у чело.{S} Мртва уста не говоре.{S} А бог види, |
у мучки, потајно, да ме убију као крмка секиром у чело!...{S} Да паднем без освете без замене п |
дебелог цера извири онај исти човек са секиром, што је ноћас онако пажљиво вребао код колибе.{ |
мислим?{S} Ваља ући у собу па зликовца секиром у чело!{S} Треба премлатити пса и одсећи му гла |
ан?</p> <p>— Јесам,...{S} Ако не могнем секиром, ја ћу поиздаље пушком, убићемо и овога Грка с |
па Милошенду за врат ушником.{S} Кад он секиром убија друге, право је да од секире и сам погине |
нда си био јунак!{S} Јунак си да удараш секиром по челу, а ниси јунак да примиш ушник међу очи! |
ђа.{S} Затим се обазре, грчевито дочепа секиру, мало се раскорачи, измахну и из све снаге лупи |
ибу за један тренутак.{S} Затим наслони секиру у крај себе, оберучке узе једну даску и уклони ј |
ке и да сам подмећеш главу под џелатову секиру?...{S} Ето где је Немачка!{S} За ноћ можемо прег |
кола.{S} Никола је носио у руци осредњу секиру, <pb n="25" /> покривену остраг под гуњем, а Мар |
равим крилима и гракћући у гомили; мрак секну и у наоколо забеласаше се предмети у јутарњем рас |
д, грчки родољуб, који му је служио као секретар.</p> <p>Пред Ипсилантом стајао је свежањ харти |
у Смедерево и да <hi>однесе</hi> поруку секретару Анти Протићу да одмах незадржано похита у Пал |
а је хтео рећи: „кукавицо, ево овако се секу главе“!{S} Затим баци сабљу пред џелата и штуче у |
у зимску поноћ у мирна боравишта тихога села српскога допирао страшан мученички јаук, који срце |
више пара, узимао је под закуп спахиска села, плаћао спахији одсеком, а он после сабирао са сел |
је живео, узимајући под закуп спахијска села.</p> <p>Герман је био Милошев заступник у Букурешт |
или су омањи пропланци, где су насељена села и раскрчене утрине за њиве и ливаде.</p> <p>Неки Д |
вуда, а по најчешће кад излази у околна села.</p> <p>Једном приликом Чимбарлији бејаше понестал |
спахији одсеком, а он после сабирао са села колико се и шта се могло.{S} Тако су држали спахил |
ило живо у једној великој авлији у сред села, где се кроз густ, млад шљивак видео висок шиљаст |
то му, по поруци, дете бејаше донело из села.{S} Поп је очитао самртничке молитве, па је онда о |
би грунуо с војском у народ, попалио би села, покупио робље и учинио триста јада, особито како |
, добро те не знало, како ће пропиштати села, где се убиство догодило, а шта ли тек да одговори |
двојеној од других сеоских кућа у атару села Азање, седео је крај ватре омален скукуљен старац. |
ви мах Карађорђе се био склонио у атару села Радовања.{S} У то доба сва та околина била је обра |
е — навијале су неко платно — те бејаху селе да се одморе, па тако мало помало ушле у разговор. |
ече гост, ја, Гитарић, твој побратим из Селевца, па сам дошао да те обиђем и да видим шта радиш |
Осман III, Мустафа III, Абдул-Хамид I, Селим III, Мустафа IV, били су султани чије је ступање |
ана новца, на згодан начин, повраћен је селима од којих је отет.</p> <p>Доцније, Врљо је радо п |
арод.{S} Појава Турака у мирним српским селима само би узбунила народ, а то би ишло бунтовницим |
дрвена кућица, налик на куће по српским селима.</p> <p>Почетак је маја, и градина је сва у цвет |
кућама и чините се свему невешти.{S} По селима су ваши људи; неће вас издати, а склоните се мал |
ути. — Турске потернице крстариле би по селима и дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко мајчин |
барлија се није смео више појављивати у селима; а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе с |
p>— А што, најо!{S} Да се нећете кудгод селити?{S} Мој Анта рече ми ту пре негде, да је ага Ђок |
, Врљо се био уклонио и повукао у своје село док се види да ли ће се што о њему зуцкати за поби |
илош разбере преко Врља, колико је које село платило откупљујући се од оних Турака које је Врљо |
овца, али је под његовом нуријом било и село Радовање, где се он тога дана и налазио неким посл |
пе, ватре се погасе, чак и пси полежу и село утоне у таму и тишину.</p> <p>Али тако није изглед |
Лука) држао је тако под закуп спахиско село Коњушњу.</p> <pb n="148" /> <p>Ко то није могао, р |
/> ће, као сутра дан, изаћи ту у једно село у околини Кишињева, где има да сврши неке рачуне с |
м коњима, а до зуба наоружани.{S} Мирно село Рогача није одавна виђало ове црне госте, и страх |
аједаред поквари нека чудна и, за мирно село необична, врева.</p> <p>Прво се чуше два три пуцња |
крвава трупа.</p> <p>Одма пошље дете у село да му донесе будак и узгред да замоли попа Вучка, |
и од сељака понудише да га испрате до у село, но Драгић одби ту понуду.{S} Бојао се ухватиће их |
се доцније примирило, Врљо се вратио у село, али плуг и мотика нису му ишли од руке.{S} Понајч |
пред Турке.</p> <p>Али Турци не учинише селу никаква квара ни зијана.{S} Они се зауставише пред |
ћи пријатељу који их очекује у оближњем селу.{S} Али формалност око пасоша опет се морала изврш |
је близу поноћ.{S} У то доба у српском селу обично влада глуха, мркла ноћ, без јава и светлост |
ес, оно је цар овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парничимо; |
у Сими, кога су пре 2—3 дана ухватили у селу Ђелијама, где се код неких пријатеља прикрио у вел |
у даљини чу се чобанско звоно; далеко у селу гласно је лајао некакав пас; још мало и из даљине |
у.</p> <p>Док се овако весело грајало у селу, сасвим друкчије изгледало је у сеоској околини.{S |
ом, ни под свој кров.{S} Ето ту одмах у селу има толику родбину, али нико га се не сећа, као да |
се ма где пожали.</p> <p>Врљо позна да сељак оћуткује, с тога, што су му Турци запретили да се |
и сад науман? — упита га чича Ива његов сељак из Ропочева.</p> <p>— Одох право Милошу да му се |
де наваљивати да му каже шта је.{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га наг |
својом рођеном руком — примети му један сељак.</p> <p>— Ама истина, Драгићу, каква је теби голе |
ра упаде повисок, угледан, добро одевен сељак.</p> <p>Старац се веома зачуди овом похођењу.{S} |
ју.{S} И иначе Красис је био обучен као сељак, а и румунски је знао тако, да га нико не би мога |
док ова ватра не прође.</p> <p>Неки од сељака понудише да га испрате до у село, но Драгић одби |
онестало пара, а он насред друма сретне сељака с колима, испрегне му волове и прода их у бесцењ |
и на зулуме турске.{S} Врљо узме питати сељака што кука, а он му не хтедне ништа казивати, боје |
а густа шума, било је искупљено десетак сељака, који су се нешто живо међу собом препирали.</p> |
г с тобом био, ћеро!{S} Зар смо се мало сељакали за ово две три године — рече старија жена, чис |
он је лежао већ пуна два дана, када га сељаци случајно нађоше, и већ је био почео заударати.</ |
колиби.</p> <p>Два дана доцније нађоше сељаци Вујицу мртвог у колиби.{S} Он је страховито изгл |
смрти!</p> <p>Враћајући се с рада, неки сељаци застадоше пред ханом и почеше се купити око Цуки |
ена кабаница какву обично носе румунски сељаци на томе крају.{S} И иначе Красис је био обучен к |
вај страшни грех да не учиним...</p> <p>Сељаци већ видеше да Драгића није вајде више молити.</p |
дације по народу, па ће видети како је сељачки грош скуп и колико се муке види док се добије.{ |
ресудна и свемоћна.{S} То се знало и по сељачким колебама на Балкану.{S} С тога су родољуби раз |
м боравио је скривен у једној румунској сељачкој кућици, где је за њих било спремно нарочито по |
тим, за време свога бављења у скровитој сељачкој кућици, Карађорђе се бејаше прерушио тако, да |
редставници српске емиграције у Русији, сем Добрњца који се тада бавио у Петрограду, и који се |
>Сви седе скрштених ногу а пред сваким, сем наргила, стоји још и филџан с црном кавом, по негде |
награди и позлати.</p> <p>За Марашлију, сем богатих дарова од Милоша, то је била још и нова зго |
, да ништа не говори о његовом доласку, сем ако би се намерио на каква особито добра и поуздана |
> <p>Све очи упрте су у дивну играчицу; сем ње нико ништа не види и нико ништа не чује.</p> <pb |
тима тако исто поставе два стражара.{S} Сем тога Петар простре своје ћебе и легне пред сами пра |
и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и старца Србина, домаћина куће, Ђорђе ту нађе |
кући и кад му жена рече да нема никога сем деце, он се упути тамо, уђе са својим другом у крај |
му грчки родољуби поверили.</p> <p>Али сем тога задатка, Наума је само срце вукло да се нађе к |
ш очекивати и шта могу друго ишчекивати сем срамоте за се, а робство за своју домовину?{S} Балк |
гао, ни ока склопио, ни што у уста узео сем воде, нити је речи једне проговорио.{S} Треће ноћи |
депутација била приватно одсела.</p> <p>Сем изасланика из Србије ту су били и Петар Тодоровић Д |
кад бацају семе у земљу.{S} Човек баца семе у земљу и нада се да ће му оно донети богата плода |
бити и тако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост.{S} Друга би с |
> <p>— Видиш, Науме, овде је никло прво семе српског ослобођења, па је право да овде дозре и по |
Друга би ствар била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку пљошту, која сваке године до пролећ |
и хиљадоструко накнадити у земљу бачено семе.{S} Истина, може бити и тако рђавих година, да се |
реба да будемо као оно орачи кад бацају семе у земљу.{S} Човек баца семе у земљу и нада се да ћ |
раћну и изврте полеђушке, упаљена гужва сена догоре; у мрачној одаји чуло се само храпаво кркља |
дмах убаци у одају велику гужву упаљена сена.</p> <p>Пламен осветли оџаклију, а Марко и његов в |
на.{S} Нејасан сумрак од запаљене гужве сена постајао је све гушћи.{S} У томе сутону Никола зад |
ви страни употребљавају после као своје сензале и калаузе, ови им служе као агенти и шире по на |
Стражари су стајали као црне, непомичне сени.{S} Из Цукићеве одаје чуло се по некад лако кашљуц |
мисао пратила и дању и ноћу као рођена сенка његова.</p> <p>— Нема друга изласка ни друге помо |
е узвикнух: ово није Ђорђе, ово је само сенка његова!</p> <p>— „Седи“ — рече ми он, пошто ме је |
тешка и опасна, човек мора презати и од сенке своје, с тога се ни ја не смем поверавати никоме |
дан час опет страшљив, да је и од своје сенке зазирао.</p> <p>Страх га је обично спопадао у јут |
ићи до краја, и да ћеш презати од саме сенке Карађорђеве...{S} Да си терао до краја; да си усп |
ри сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и сенке своје.{S} И ти мене питаш што сам дошао!{S} А ти |
опет је он мали да може Карађорђу и на сенку стати, а камо ли што друго.{S} А после, господар |
у и наговору?{S} Тако убиство бацало би сенку на Русију, и то се не би допустило.{S} Да си тица |
ступи за два три корака назад и стаде у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, д |
ако је порта одавно уништила чак и саму сенку влашко-молдавске независности, и направила од њих |
бе чује се како један коњ слатко вруска сено и на махове дубоко уздахне, па се опет чује једнол |
ађорђе је мирно боравио дане, склоњен у сеновите лугове јасеничке, који су му били тако познати |
оберучке снажно изману, нешто се диже и сену у ваздуху; чу се туп, нејасан, мокар ударац; нешто |
тишина, а овде онде, на далеком обзорју сену светлаци, знак да негде у даљини има буре, која се |
чи своје, а страшан сребрњак Карађорђев сенуо би, и смели нападач већ би се ваљао у својој рође |
, који је пунио каву.</p> <p>Чичине очи сенуше и он је срдито зверао по дружини.{S} Сад продужи |
црне госте, и страх обузе сва срца.{S} Сеоски кнез, обамро од страха, потрча пред Турке.</p> < |
провели су цео дан на коњима, јурећи по сеоским распутицама, гудурама и густим гајевима и шибља |
и Наума, те их склони у свој подрум, у сеоским пивницама.</p> <p>— Ево, господару, овде има ви |
еној колиби, далеко одвојеној од других сеоских кућа у атару села Азање, седео је крај ватре ом |
у селу, сасвим друкчије изгледало је у сеоској околини.{S} Ту се одигравао тужан призор!</p> < |
није изгледало сад у Трбушници, маленом сеоцету у београдској Колубари.{S} Ту је владала необич |
ђорђе оставивши Београд и Србију 21.{S} септ. 1813. год. пређе у Земун, а оданде у манастир Фен |
рати их натраг, а везиру поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини у народу ништа не брине |
носио титулу и потписивао се: „Врховни Сербие Књаз.“</p> <p>И књаз Милош и сва пратња његова с |
довела је овде к нама опет убитеља рода сербскага, Карађорђа, који је у смедеревској нахији нек |
а ја бежим од људи који ме се овда онда сете и то врло изредка, те по који дође жеље ради да ме |
у и царевима падне на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, обијајући целе з |
рочито испод леве сисе, где је срце.{S} Сети се оне страшне ледене руке, што се као оштро жељез |
в тебе.</p> <p>Збиља, Милош се тек тада сети да је његова мајка давно умрла.{S} Он погледа боље |
е цео свет, само се јадних Срба нико не сети.{S} Узалуд прота Ненадовић и друге српске војводе |
дмореним мозгом дигне из постеље, па се сети шта је све синоћ доцне у ноћ планирао, наређивао и |
и најприснији пријатељи.{S} Но после се сети, да то није учинио од обести, ни с тога колико тек |
излазио сам, те их пресретао, али увек, сетим се и твоје претње и заповести, па спустим већ нап |
ао.{S} Ах, како да се ја тога раније не сетим!{S} Њега није требало тражити овде и код Чолак-Ан |
ву одају.{S} И сад ме језа прође кад се сетим, како је страшно онда изгледао.{S} Бејаше се толи |
о, господару.{S} Ја се тога јада не бих сетио да живим сто година...</p> <p>— Сад, бог или ђаво |
зад, у њему засија нека чудна благост и сетна душевна доброта, а онај нежни израз чудно је одсј |
рица је узбуђено шапутала вртећи главом сетно:</p> <p>— Децо, децо, чудна ли ћете времена ви до |
код којих је његов говор збиља изазвао сетно расположење.{S} Сад опет прихвати реч живо и енер |
адно с питањем:</p> <p>— Богати, снајо, сећа ли се Србије и помиње ли што о повратку?</p> <p>Чо |
у има толику родбину, али нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још једино жив |
јатељском разговору...{S} И Јела се сад сећала свега тога, живо, јасно, неодољиво.{S} На трепав |
вао како ће се кнезу Милошу допасти.{S} Сећали су се шта је недавно Милош починио с другим свој |
е јадан, брани, па најпосле попусти.{S} Сећам се оне црне ноћи у манастиру Фенеку.{S} Јадни, ја |
д угљена.{S} Ништа ме тако не убија као сећање на неправде, које сам којекад нехотице починио.{ |
га народа, који је изгубио скоро и само сећање на негдашњу државу, на негдашњу славу и величину |
ађорђе се мучио.{S} Познавао је Милоша, сећао се шта је овај починио за 2—3 последње године и б |
милим завичајем и праштао се с њим.{S} Сећао се детињства, када је као весело чобанче са свило |
ху отишле у далеку, далеку прошлост.{S} Сећао се негдашњег сјаја и величине своје, а то је чини |
лакше иселе из Чачка.</p> <p>Свега тога сећао се сада Милош, и пребацивао је себи, што да се из |
и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао страшне промене, да је све прошло, да је све проп |
о нешто застиде.</p> <p>— Како се не би сећао, брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад се о |
рошло преко три године, он се још јасно сећао свију оних утисака.</p> <milestone unit="subSecti |
ор, којег се Добрњац доцније тако често сећао.</p> </div> <pb n="167" /> <div type="chapter" xm |
Тада изговори ово, чега ћу се до гроба сећати:</p> <p>„Вила гњездо тица ластавица.{S} Вила га |
друге важније послове.{S} Ко ти се може сећати буве у обући, кад му стоји мачка на глави.{S} Ал |
илоша и Србију, па се тебе нико неће ни сећати, а камо ли да те код Руса пањка.</p> <p>Карађорђ |
а сами хладе своје подбијене табане.{S} Сећаш ли се, како смо се оно полане вили као црв под ко |
, жено гола, ево главе, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, но пасју веру ве |
нак слободан дочекује смртни ударац.{S} Сеци бре, мухамеда ти твога!</p> <p>Џелат, који је дотл |
} Море Србо је ово, Туро, Србо, хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама д |
а, наљубио лепих туркињица, па сад вала сеците; имате...</p> <p>Драгић не доврши.{S} Његов дрск |
id="SRP18933_C4"> <head>IV</head> <head>СЕЧА ГЛАВА</head> <p>Свет се у свачему усавршава, па и |
<p>Једном приликом, после једне крваве сече, у којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (л |
ово је његова сабља што нам данас главе сече.</p> <p>Драгић је ово изговорио гласно; свет се бе |
Милош. — Ето, то је оно што и мени руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за то не јавља?</p> <p>— |
д овај уђе на позив Петров.</p> <p>— Не сече теби, господару, Милош главу, већ везир тражи твој |
, те хоће овако мучки и нечовешки да ми сече главу ноћу у планини? — упита Цукић Штитарца, кад |
}Извикали су га да је први, не да им он сече главе, но да их заклони и одговори пред силним и о |
но одговарао:</p> <pb n="76" /> <p>— Не сечем им главе ја, но Милош.{S} Он ми поручује: „ако хо |
је:</p> <p>„Господо, ова моја справа за сечење глава дивотан је проналазак; то је права благоде |
да даш двојици да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, жено гола, ево |
еш, што не сечеш јуначки, кукавицо, кад сечеш везана човека!{S} Та ја сам одсекао 80 глава турс |
Што дрхћеш курво, што се тресеш, што не сечеш јуначки, кукавицо, кад сечеш везана човека!{S} Та |
ије хтео излазити ни присуствовати овој сечи.{S} Знао је да у овоме нема славе ни за кога, па с |
једном извади, прекрсти се, пољуби је у сечивици и закле се њоме, да кад је једном извуче никад |
рцима сам Штитарац ударао је у врата то сечивицом то ушником, старајући се да их обије.</p> <p> |
други ударац.{S} Ово је сад био ударац сечивицом.{S} Жртва потмуло простења и сасуља се са сво |
зик.</p> <p>— А ако не би имао при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би га прстима.</p> <p>— А кад |
S} А сад је прилика да посведочиш каква си слуга царска, је си ли прави син његов и може ли се |
е то уватило.{S} Уловили би човека кога си послао, те би после пала његова крв на те.{S} А не б |
тако било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред улице пала као свећа.</p> <p>Баба Јана, била |
ађорђеве...{S} Да си терао до краја; да си успео; да си одржао своје, још би се могло рећи, да |
} Да си терао до краја; да си успео; да си одржао своје, још би се могло рећи, да је онако мора |
зати од саме сенке Карађорђеве...{S} Да си терао до краја; да си успео; да си одржао своје, још |
Русију, и то се не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се |
>— Еј, Цукићу, кукала ти мајка, боље да си се удавио у бабино мочило, но што си то дочекао, да |
еколико последњих дана!{S} Хвалиш се да си одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се начинио п |
изик толики народ.{S} Хајд, ето реци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао др |
— Да што повечерамо, господару, знам да си гладан — рече Вујица, вадећи из кожних бисага велику |
>— Баш бих радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ја радио?{S} Спремио |
но, где ће му се рећи:</p> <p>„Знамо да си ти предао везиру да посече ова два човека.{S} Ти јед |
владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер да си — рече Карађорђевица чисто стресајући се. — Начула с |
?{S} Како ће се обрадовати, кад чују да си ти дошао!{S} Баш јутрос су говорили, па чика Стојан |
олакшица народу.</p> <p>„Кад знадну да си ти преко у Аустрији, оставиће <pb n="219" /> обезгла |
а?{S} Па опет си је ти одсекао.{S} Онда си био јунак!{S} Јунак си да удараш секиром по челу, а |
е, шућур богу, добро си поступио, доста си се учврстио те и народ отуда и султан одовуда призна |
дан до другог.</p> <p>— Несретниче, шта си то учинио!? — једва промуца поп и стуче натраг, кад |
јде више молити.</p> <p>— Па добро, шта си сад науман? — упита га чича Ива његов сељак из Ропоч |
е, шкргутну зубима и рече:</p> <p>— Шта си се, ти бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш одавд |
он, пун тешка очајања.</p> <p>— Па шта си могао чинити друго, за бога, Ђорђе? — рекнем му ја.< |
кад згрешио — би ли богати испричао шта си радио?“</p> <p>— Боже сачувај!{S} Сто пута би пре ум |
еш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си наумио с Карађорђем?{S} То не иде!{S} Казуј!“</p> <p |
д.{S} С тога одмах овде да ми кажеш шта си наумио чинити, а ево ти те прво прочитај и ово писмо |
вао, што није заповедао, свршавао. „Шта си чекао? — веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар |
киде сад њега.</p> <p>— Ето, ви’ш какав си ти!</p> <p>— Какав сам!{S} Што какав сам!... — викну |
твена и недокучљива промисао твоја, кад си допустио да цело једно тако велико и тако свето дело |
..{S}Што си онда побио толике људе, кад си знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш презати од са |
S} Не, не!{S} Ти не смеш застајати, кад си једном пошао тим трагом, ти мораш ићи тако до краја. |
омажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад си ти почео купити харач по народу, људи почињу жалити |
ла тевабија!?{S} Та ти си кренуо гдегод си кога имао, као да на свадбу идеш, а знаш да мени сад |
аљивање људи).{S} Али нећеш, Штрбо, куд си наумио, не! — Окрете се Милош сад Паштрмцу.</p> <p>И |
мљу; вели, пољуби сине слатки, ево овде си се родио, чедо моје; пољуби нашу лепу и слатку српск |
да посведочиш каква си слуга царска, је си ли прави син његов и може ли се султан у тебе поузда |
о!{S} Хеј, по Богу, капетан Драгићу, је си ли ти при себи, кад тако говориш!{S} Па болан капета |
аче.</p> <p>— Како прође од паса?{S} Је си ли будио кога од момака?</p> <p>— Никога.{S} Али ја |
се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита он скидајући ћерћиво.</p> <p>— Ј |
„Слатка моја мајко, света земљо моја је си ли ми опростила?“...</p> <p>Ово чудно понашање овога |
што си и лане измолио онога пса, па је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде је Мило |
десете поче да развија!...“</p> <p>„Је си ли чула за ову песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад |
верујем.{S} Ти си то и научио.{S} Лане си појео главу Молеру и владици Мелентију, ономад Цукић |
>— Перо, не био ти харам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је дошао Марко и шта хоће он?</p> |
говорило овако:</p> <p>— „Не знам да ли си ти испратио ове људе амо у Петробург и научио их да |
уздржа.{S} Хеј, сабљо турска, грдно ли си се иступила, кад не мореш данас једнијем махом да пр |
а овамо сам си се начинио паша, и гори си од онога у Београду...{S} Сакупио си око себе читаву |
твоје оружје!...{S} Ти си био човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи нев |
е цедиш.{S} Какав паша, какав везир, ти си се начинио већи господар од њих.{S} Од тебе и твојих |
лави.{S} Али чим смо скинули Русију, ти си видео шта је било с Ђорђем.{S} Није се могао одржати |
инити.</p> <p>— Ах, Петре, Петре!{S} Ти си ми крив за све ово, понављао је Марко гњевно.</p> <p |
сине Перо, узми твоје оружје!...{S} Ти си био човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би |
га.{S} А нисам их ни загледао!...{S} Ти си их боље видео.</p> <p>— Превезесмо ти ми, мој Панто, |
кирама и ушницима, то ти верујем.{S} Ти си то и научио.{S} Лане си појео главу Молеру и владици |
.{S} Али што ја теби ово говорим.{S} Ти си женска глава, али ти ово знаш тако исто добро, као и |
<p>— Али све је то било и прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти више нема.{S} Твоје место зау |
оволики људи и цела тевабија!?{S} Та ти си кренуо гдегод си кога имао, као да на свадбу идеш, а |
црпена.{S} Оружана Србија пала је, и ти си морао бежати.{S} У том очајном времену јавио се Мило |
мирно али сасвим разговетно:</p> <p>„Ти си убилац!{S} Гле како су ти руке крваве!“</p> <p>Он ди |
шим. — Ниси се ти од беса уклонио, нити си отишао из земље ти један.{S} Бранио си докле се могл |
одсекао.{S} Онда си био јунак!{S} Јунак си да удараш секиром по челу, а ниси јунак да примиш уш |
си одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се начинио паша, и гори си од онога у Београду...{S} |
х речи.</p> <p>— Бога ми, Врљо, паметан си човек и ова ти није ни мало луда.</p> <p>— Не знам, |
Милош опет проговори.</p> <p>— Паметан си човек духовниче, па дед ми кажи ти, онако слободно и |
{S} Код њега није било два лица, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је био отворени душманин т |
, а у чаршији, на сваком кораку, сретао си „српске емигранте,“ у њином живописном народном одел |
гледа је.</p> <pb n="226" /> <p>— Много си говорио, па ти се и грло осушило Узми попиј каву, ра |
рецну:</p> <p>— Муч не будали!{S} Добио си заповест од господара!{S} А кога ја служим и по чијо |
си отишао из земље ти један.{S} Бранио си докле се могло, али одолела сила, па шта ћеш ти сад? |
ри си од онога у Београду...{S} Сакупио си око себе читаву тевабију скитница и бескућника, нахр |
и његову главу амо да пратиш нама, ако си рад да останеш у господству и поверенију које од мен |
грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони ду |
у велику кацу).{S} Не бежиш!{S} А како си радио требало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у |
и:</p> <p>— Ради част — рече он. — Тако си и ти пре десетак година почастио кума свога.</p> <p> |
че кнез нестрпљиво.</p> <p>— Па јамачно си и сам слушао, господару!...{S} Ова оволика убиства!{ |
S} За ово две године, шућур богу, добро си поступио, доста си се учврстио те и народ отуда и су |
з руку и додаде живо:</p> <p>— Ама, што си се смрзао, чика Стојане, ако бога знаш?{S} Остави то |
</p> <p>— Ама што је, хоџа Изедине, што си, болан чоче, тако карли?{S} Бојсе, јад ти неки пао н |
} Не дај само да ти други отме оно, што си сам својом рођеном муком стекао кроз толике године.< |
Хеј, момче!{S} Да ниси задремао?{S} Што си се ућутао?{S} Говори!{S} Време пролази.</p> <p>Петар |
ховник је замишљено ћутао.</p> <p>— Што си се замислио, попо?</p> <p>— Нешто мислим, да ли исти |
ти! је ли?...{S} А зар оним људима што си их ти побио, зар <hi>њему</hi> није била мила његова |
оже бити никакве срамоте ни за тебе што си се уклонио.{S} Што рекао покојни Ћурћија, није човек |
исповедиш духовнику и да кажеш све што си кад згрешио — би ли богати испричао шта си радио?“</ |
ојим шеретлуцима да га измолиш, као што си и лане измолио онога пса, па је си л’ видео чиме је |
а главом и малом својим останеш као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност нашу |
</p> <p>— Није што је јевтинија, но што си ти крив, војводо!</p> <p>— Ја крив!{S} И то ти знаш, |
да си се удавио у бабино мочило, но што си то дочекао, да ти слугерање Милошендине читају оваке |
и час овде, час онде.</p> <p>„...{S}Што си онда побио толике људе, кад си знао да не смеш ићи д |
А не би имао ни згодна изговора, зашто си га убио, шта ти је сметао какво је зло хтео учинити, |
А зашто ли сам то крив?</p> <p>— Зашто си крив!{S} Знаш и ти зашто си.{S} Гураш опет ватру у н |
<p>— Зашто си крив!{S} Знаш и ти зашто си.{S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се ова јадна си |
омамљивати кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда како једнако поручује и распитује, бирајући зг |
сећи.</p> <p>— Јао, Свети Аранђеле, зар си нам на данашњи благ дан ово донео — прошапута Драгић |
упита промуклим гласом:</p> <p>— Јутрос си нешто подуже говорио с тамничарем.{S} Шта ти рече?{S |
није била мила његова глава?{S} Па опет си је ти одсекао.{S} Онда си био јунак!{S} Јунак си да |
тино.{S} Ко мало врда, шикну они њега у Сибир, па му после, Боже прости, ни бог не поможе!{S} А |
далеком крају источнога видика као нека сива замаглица.{S} С почетка то је изгледало као прамен |
реком у хладној зимској ноћи дизала се сивкаста магла коју је бура брзо разгонила.{S} У најбеш |
све живо давно је утекло и сакрило се у сигурна боравишта.</p> <p>И људи и животиње потражили с |
n="116" /> <p>— Ако видимо да има какве сигурне добити, ми ћемо пристати уз Црног.{S} Дође ли о |
мови и поља српска опет буду безбедни и сигурни, да не мора стрепити за главу и част своју ко с |
е, да први бегови турски нису ни главом сигурни?...</p> <p>— Не, по Богу, господару!{S} Није то |
она? — упита он свога сапутника.{S} Ово сигурно звони на вечерње, сутра је света недеља.{S} Крп |
остајући иза њих, како је кад захтевала сигурност отмених путника.</p> <p>Међутим, за време сво |
а Цукића отму.{S} С тога је, ради сваке сигурности, било боље преноћити у хану.</p> <pb n="19" |
ба, шака јучерашњих робова разбијала са сигурношћу три четири пута јаче војске султанове, најбо |
чевидном забуном. — Толико могу рећи са сигурношћу — људи негодују, вајкају се, замерају!</p> < |
.{S} Сејати у таквој њиви, значи ићи на сигурну пропаст.{S} Тако нећемо сејати.</p> <p>— Ако са |
искаче испод брда и отима се да што пре сиђе у мирне далеке равни...</p> <p>Свуда унаоколо влад |
амо да још једном видим моју Тополу, да сиђем у мој Крћевац, да још једном прођем оним стазама |
одушевљеном разговору, Карађорђе и Наум сиђоше Драгићевом трлу.</p> <p>Сунце је већ било на зар |
е збогом.{S} Кад твоји топли зраци опет сиђу на земљу, они ће наћи место нас само две гомиле св |
дело како кроз отворена врата овде онде сија из кућа разбуктана ватра.</p> <p>Тројка се кретала |
ведре небесне висине и види како одозго сија јасно топло сунце.{S} Али од времена на време небо |
највише црвених, и ти колутићи играју, сијају се, окрећу се и нестаје их, налик на црвенкасте |
одушеви и занесе, његова два сјајна ока сијала су као два црна жива угљена.</p> <p>Јоргаћ је го |
межураном, борама дубоко испараном лицу сијала су се само два жива, два још сјајна ока, у којим |
и уздисао, али зато су његове суре очи сијале као жива жеравица.</p> <p>Пролазећи кроз намеште |
ледао непомично и ћутећки.{S} Очи су му сијале из сумрака као два жива раздувана угљена жеравиц |
би се могао видети из највеће даљине и сијати до на крај недогледна обзорја.</p> <p>„Како је л |
едесет пуних година падаће плаха дажда, сијаће топло сунце, подухиваће тих поветарац, тутњаће с |
лијећу но приђе кад је Скопљакова чорда сијевала!{S} А јесте, рзуси, кукали са Скопљака, е већ |
{S} Каква му невоља, да му он сад главу сијече? — примети други.</p> <p>— Није на ино, но су се |
гића.</p> <p>Милош је шгргутао зубима и сиктао јетке и необуздане нападе.</p> <p>Паштрмац га је |
Шта да чиним, кад другога пута нема!{S} Сила те опкорачила, па сад или пови грбачу па ћути, трп |
ну!{S} Али ваша молитва доцне стиже.{S} Сила је већ прешла у ђаурске руке.{S} Зар ви не видите |
вде на моме месту.{S} Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с Турцима друкчије разговарати.{S} |
а не зна откуда ће ударити права српска сила, а најрадије би нападао на позадња одељења, која г |
ет све ниже и ниже обара рогове, турска сила све је бесилнија, а Турству су скути све краћи и к |
унаву, и тек онда, кад се главна турска сила сломије и нагрне на ове стране, кренула би се и Гр |
се назвало.{S} Гдје је пријешња турска сила, турски сјај и турско господство, и гдје ли наш пр |
} Бранио си докле се могло, али одолела сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш ти један твојим гр |
лако отворити ни разбити, баш кад се и сила употреби.</p> <p>Штитарац одмах нареди да споља до |
ијета?{S} Јес, гдје је наш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно посрнули, и видимо се ка |
рно боравили, у својој отаџбини.{S} Али сила није могла учинити ништа више.{S} Својом рођеном с |
а Ђорђа.{S} Истина, кнез Милош је данас сила, али опет је он мали да може Карађорђу и на сенку |
су султани чије је ступање на престо и силазак с престола она преживела и ево је доживела влад |
слуга код Фазлибаше из Паланке.</p> <p>Силазећи тако низ један брдељак, Карађорђе се заустави |
аш на савијутку где се из горњега града силази у доњи, поред лековите водице.{S} То је грозан к |
познати како облак за облаком наилази и силази с висока чела старчева, према обрту разговора ко |
, угаслих зрака.{S} Сутон као да мили и силази полако с околних брежуљака на којима се црне шум |
ије могло лако разликовати, да ли облак силази с неба или се диже са земље.</p> <p>Али тај обла |
за врх од држаље осредњу секире, а иза силаја стрчале су му две сребрне јабучице од пиштоља и |
им пасом, преко кога су долазили широки силаји, а на ногама је имао широке и кратке црвене чизм |
08" /> зар није боље уклонити се испред силе и приштедити се за боља времена, но погинути у луд |
оворено.{S} Досад је Милош напрезао све силе да удаљи Карађорђа што даље од Србије.{S} А гле са |
Карађорђевих и за ослобођење од турске силе.</p> <p>Нарочито су се интересовали за догађаје у |
о прође и умре!{S} Мислиш од ваше су се силе Турци преплашили, те се сад с Милошем погађају и у |
онде, где господар Ђорђе, усред славе и силе своје, немаде никаква друга преча посла, но да мен |
шиљатим, страшним полумесецом, знамењем силе и господства турског!{S} О страшни дане!{S} О ужас |
Јављамо ти ово да не рекнеш да је било силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо јавили за |
леп накит душевни, а код оних што су у сили и власти милосрђе је дужност и обавеза која истиче |
е небо и земљу.</p> <p>Тмуша стиже и са силином, која брегове ваља, мрак и ветруштина налетеше |
ље из руку Петрових, и сав је дрхтао од силна узбуђења.</p> <p>Петар раздрљи груди и стаде пред |
пио за хиљаде других.{S} Насекао сам се силне турадије, најахао турских бедевија, наносио <pb n |
главе, но да их заклони и одговори пред силним и обесним Турцима.{S} Зло ради Милош и не ваља ш |
рата.{S} Најзад и она попустише.{S} Под силним ударцима даске прскоше, још један напор и разгла |
има крив.</p> <p>На једаред бабино лице силно се натушти и помрачи, као да се некакав тежак обл |
далеком равном обзорју још је трептало силно руменило, налик на одсјај каква огромна пожара, к |
и ишта ново, опет је његов говор био од силног утицаја.</p> <p>Али он сврши говор онако у опште |
вом месту.{S} Да је Србија имала снаге, силом да сузбије најезду турску, сузбио би је ти, госпо |
вала са свију страна и спровод се једва силом пробијао напред.{S} Двајестак спахија на добрим к |
} Шта више, кад би се по кадгод ја сама силом умешала, он би ми обично рекао: „Гледај своје наћ |
рати.{S} Али шта да се ради, кад се све силом не може?{S} Добро је те нас се Турци и оволико пр |
S} Истина, не би ми било право да ми се силом отима, <pb n="114" /> ако би народ нагињао више м |
даде блажије: — Мањ ако га нешто цареви силом натуре!{S} Али и онда не знам како би прошао од н |
се каже, није ред ни ја да га изазивам силом.</p> <p>Све се ово десило 28. јуна 1817. године у |
вови а не људи, и ми смо с двапут мањом силом смрвили и развејали војску као оно кад неодољива |
ти дућани поврате и претили су да ће их силом узети, <pb n="191" /> ако их Срби не хтедну добро |
т понови:</p> <p>— Молите Бога да не да силу ђаурину!{S} Али ваша молитва доцне стиже.{S} Сила |
аговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат... ако би он то могао!..{S} Ама, мучна рабо |
канских родољуба.{S} Сломив Наполеонову силу, Русија, на челу коалиције, водила је прву реч у Е |
ран нејасан жагор.</p> <p>Скрушен, кнез Сима ништа не чу, али Драгић разговетно познаде, да је |
је Драгић овако гласно јадиковао, кнез Сима бејаше стискао главу међу шаке и тако поклопљен ћу |
ан пре, био упућен и <pb n="48" /> кнез Сима.{S} Међутим, Цукићева глава била је стигла у Беогр |
да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима по угледу, памети и речитости својој; Цукић и Драг |
упита седи сусед с десна.</p> <p>— Кнез Сима из Велика Борка, и његов побрат капетан Драгић.</p |
смо, право је да платимо ми.{S} Да кнез Сима није ухваћен, ствар би била друга!{S} Могли би се |
S}Веле, крив је био Цукић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и криви!{S} Па кривом се |
и таквог дичног Србина, као што је кнез Сима.{S} Па ја то да преживим, Боже ме сачувај!{S} То н |
Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете у народ, а Милош дознао, јурну |
ића убије.</p> <p>Сад су свршили и кнез Сима, Павле Цукић и Драгић, и тако су прилично пречишће |
исто онако како је био намештен и кнез Сима.{S} Али Драгић уграби још један тренутак.{S} Онако |
друго струку и повукоше.{S} Бедни кнез Сима пови се напред, а услед тога тегљења врат му се та |
ао даље.</p> <p>Осакаћени несретни кнез Сима, болно је стењао и грчевито се трзао.{S} При свако |
S} Помислите, шта би могао мислити кнез Сима у тренутку кад <pb n="40" /> се над његовом главом |
откуда“ — Тако би морао помислити кнез Сима.{S} Па зар с том мишљу да оде на онај свет!{S} С м |
ање.</p> <p>Ова два човека били су кнез Сима и Драгић.</p> <p>Стојећи, Драгић се бејаше загледа |
агићу кроз главу.</p> <p>У тај мах кнез Сима диже главу и упита промуклим гласом:</p> <p>— Јутр |
упре поглед на свога друга.</p> <p>Кнез Сима устаде.</p> <pb n="80" /> <p>— Рајо, ако хоћете, м |
белим конопцима и потераше.</p> <p>Кнез Сима напред, а Драгић за њим.{S} Они су ишли ћутећки, м |
потрудио да до њега дођу:</p> <p>„Кнез Сима, Цукић и њина дружина бацили су били ватру у народ |
аградимо лађице од хартије, а наш момак Сима изчупа нам длака од бабина белца, па повежемо лепт |
нема ни бабових белаца па ни наш момак Сима није овде!{S} Какве је лепе зечиће он мени доносио |
.</p> <p>— Знадем их обојицу, а особито Сима.{S} Кад се бејаше оно и Милош похасио, Симо му је |
о њега —</p> <p>У тај мах упаде у кућу Сима Паштрмац.{S} Он сави руке око Милоша, који се већ |
мо нас петоро пријатеља и другова кнеза Симе и капетана Драгића.{S} Јављамо ти ово да не рекнеш |
во дешавало, Драгић је стојао иза кнеза Симе и гледао укочено и пренаражен овај мрски призор.{S |
где је живела једна даљна рођака кнеза Симе, потанко су причали о Цукићевој глави, која се већ |
е се тога дана извршити погубљење кнеза Симе и његовога друга Драгића.</p> <p>9.{S} Март 1817. |
је била као нека пресуда противу кнеза Симе и Драгића.{S} У њој се говорило како су њих двојиц |
би му могао то учинити.{S} Ја сам кнез Сими задао моју поштену реч, <pb n="39" /> да ћу с њим |
о је мало пре говорио. — А шта ће кнезу Сими помоћи твоје друштво?{S} Зар није боље спасти глав |
з каца вадити (ово је био подсмех кнезу Сими, кога су пре 2—3 дана ухватили у селу Ђелијама, гд |
пире о књазу Милошу.</p> <p>Кад се кнез Симина глава котрљну, Драгићу потекоше сузе.</p> <p>— З |
допадоше први гласи о Цукићевој и кнез Симиној буни.</p> <p>Али кнез Милош <hi>није дао Турцим |
од српске руке, још пре 7—8 дана и кнез Симину и Драгићеву, које ће турски џелат сутра смаћи.</ |
"237" /> <p>Разговарајући о свему томе, Симић и Крага плакали су и вајкали се за жалосно стање |
љали.{S} Најзад се опремише и изађоше — Симић напред а Крага за њим.</p> <p>Кад се јавише, Кара |
рага одмах скочи да сам потражи Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи кога од осталих војвода. |
, па би после све друго било лако, рече Симић.</p> <p>Карађорђе климну главом у знак потврде, а |
урмут, да заслужимо парче хлеба! — рече Симић жалосно, а очи су му биле пуне суза.</p> <pb n="2 |
адоше само домаћин, Ђорђе, Чолак Анта и Симић.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћи код њега, а |
ио је ту свој ћурчиски занат.{S} Стојан Симић и Петар Андрејевић, „Крага“ — градили су и продав |
обојица црни као угљари, Крага и Стојан Симић баш су довршивали повећу партију бурмута, кад у с |
ју, али ту су чика Крага и чика Стојан (Симић).</p> <p>Дете уведе Карађорђа у собу и даде му ст |
а ја отрчах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и Крага хитали су да се очисте да што пре изађу п |
ратак у Србију и на какав начин.</p> <p>Симић му је казивао што је знао.{S} Све су војводе махо |
евојче већ бејаше прискочило и одрешило Симићу бошчу, коју бацну у страну и њега повуче за рука |
.{S} Кад се бејаше оно и Милош похасио, Симо му је био десна рука.{S} Каква му невоља, да му он |
ета, а ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно мрем.{S} Биће му лакше када ме види крај |
других балканских народа.{S} Особито су симпатисали Грцима, код којих се тада осећало живо крет |
укочености и лице доби строг али жив и симпатичан израз.</p> <p>Како је много говорило ово сув |
ло, у близини губилишта стојао је један симпатичан, сиромашки обучен дечко, који је са заводнел |
стајао снизак подебео дрвени трупац.{S} Симу примакоше и наместише тако, да ногама загрли тај т |
и теби! (Овде је Милош мислио на кнеза Симу, кога је хтео још раније погубити, но га пусти на |
а мислиш сад, хоћемо ли спасавати кнеза Симу и Драгића? — упита домаћин зловољно.</p> <p>— Није |
сти главу па доцније бар осветити кнеза Симу, кад му се сад не може ништа помоћи.{S} Освести се |
се на губилишту, водећи под руку кнеза Симу и Драгића.</p> <p>Мртва тишина опет завлада на губ |
елати отпочеше свој посао.</p> <p>Кнеза Симу наместише да седне.</p> <p>Руке су му биле везане |
ка.{S} Цукићу је већ смрсио конце; кнез Симу уловио, сад уздише још само за тобом.{S} Још да се |
о не чини.{S} Он није достојан тога.{S} Син према оцу има друге и друкчије дужности, које он у |
ш каква си слуга царска, је си ли прави син његов и може ли се султан у тебе поуздати.</p> <p>Н |
ири, ожени и изроди децу.{S} Најстарији син Станимиров служио је сад као момак код кнеза Вујице |
ио човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи неваљалац кад бих од тебе што |
тада имао две старије кћери и два млађа сина.{S} Женске су биле удате и то Стаменка у Хотину, г |
д Богом те признајем и примам од сад за сина свога.</p> <p>Петар је молио Цукића да то не чини. |
ваља <pb n="29" /> да се мре!...{S} На, сине Перо, узми твоје оружје!...{S} Ти си био човек, ти |
е на сред оџаклије.</p> <p>— Шта је то, сине Перо?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то био? |
ја рекла да пољубим земљу; вели, пољуби сине слатки, ево овде си се родио, чедо моје; пољуби на |
ево главе, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти |
о хесапа за његову главу од мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С тога отварај очи и пази шта |
платио би, али нема!</p> <p>— Има, има синко!{S} Народ увек има.{S} Код добра старешине народ |
однео у последње доба.</p> <p>— Ти знаш синко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени; ни он |
рски везир вазда ће тражити главе првих синова српских, али Милош зато и јесте књаз да му их не |
а потрешће се и преврнути кости грешних синова, оптерећених оцеубиством, јер ће знати да синови |
} Али он гледа пред собом најодабраније синове Јеладе, спремне да за свето дело слободе исто он |
ће постати мужеви; младеж ће остарити, синови ће постати оцеви и оцеви ће сићи у мрачне гробни |
птерећених оцеубиством, јер ће знати да синови њини испаштају са њинога тешка греха.</p> <p>Баб |
Србији, ала ће пропевати, кад њени први синови, чак и у туђини овако један другога предусретају |
и најбољи, најхрабрији и најплеменитији синови целога једног племенитог и јуначког народа!</p> |
је завршио свој говор питањем: смеду ли синови Јеладе још оклевати, још очекивати и шта могу др |
просвећене Европе.</p> <p>Непросвећени синови азиских пустара, у простоти својој, мислили су д |
ута.</p> <p>— Говорио сам ти више пута, синовче, и опет ти велим: за ред у народу одговараш ми |
дана опет ће двојицу посјећи.{S} Бојсе, синоћ су их догнали амо у тврђу!</p> <p>— Па тешто!{S} |
ије.{S} Но он није ноћио код мене...{S} Синоћ је било подуже...</p> <p>Ђенерал га пресече:</p> |
ти.</p> <p>Анта је објашњавао:</p> <p>— Синоћ смо сви били овде.{S} Седели смо подуже.{S} После |
уке.{S} Прво је дошла Цукићева глава, а синоћ догнаше и ову двојицу.</p> <p>— Алах шућур (богу |
дигне из постеље, па се сети шта је све синоћ доцне у ноћ планирао, наређивао и говорио.</p> <p |
ревно је заштићавао оне погледе које је синоћ у разговору с Милошем од њега чуо.{S} Живо је црт |
и су се о оној истој ствари, о којој је синоћ Милош говорио насамо с оцем Мелентијем.{S} Само ш |
из тврђаве.{S} Казивао је и оно што је синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S} Знао је т |
раво оном скровитом кућерку, где бејаше синоћ оставио свога друга.</p> <p>Неопажено, он брзо ст |
ресрете га оно исто момче, које га је и синоћ дочекало.</p> <p>— Све је спремно — рече момче јо |
она, каква су то двојица што вели да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао је свој дућанић баш на к |
ло бог зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ у сумрак, под јаком стражом, Милошеви момци дотер |
тим приватно, преко неких људи, који су синоћ стигли у Паланку, Вујица вељаше, да је дознао да |
бији 1815. опет букнуо народни покрет и синула каква таква нада за повратак ранијих слобода из |
ки Олимп, кад ли ће на њему опет једном синути освештана зрака давно угасле слободе.</p> <p>Али |
рати и Драгић одмах поче копати раку, а синчић му је помагао избацујући земљу лопатом.{S} Рака |
де далеко, далеко.</p> <p>Тако је млађи синчић Карађорђев, Александар, причао своје детињске ус |
з то још отме човеку дванајестогодишњег синчића, те га са својим харамијама скотски оскрнаве и |
<p>Но ту се налазио и Драгић са својим синчићем.{S} Никола је два три пут погледао мрко на Дра |
остаде Драгић са својим десетогодишњим синчићем и с два обезглављена крвава трупа.</p> <p>Одма |
лицама с Дорћола и Зерека, са Саве и од Синџир-џамије и окупљао се на пољаници где је сад Реалк |
само најлак повуче за обараче и куршуми синџирлије из два пиштоља разнели би груди Петрове.</p> |
захвата жито, и изручи га опет натраг, сипајући одозго с висине комад за комадом.</p> <p>— Црн |
или и тако подигравали да су им варнице сипале из копита.{S} Али и то је мало помогло.{S} Свети |
миловао.{S} Извади велики заструг млада сира и изредна кајмака, извуче и две плећке, једну прас |
торбе, те извади из ње погачу, заструг сира и тиквицу шљивовице па понуди Вујицу да се прихват |
ибегне лукавству и вештини.{S} И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов покушај |
књажеви, великаши, господа; он прост и сиромашан — њега нико и не види међу оним великашима.{S |
и губилишта стојао је један симпатичан, сиромашки обучен дечко, који је са заводнелим очима и с |
е готово губи у гомили осталих кућерака сиромашног краја у Савамали, дешавао се други и друкчиј |
нахранио их и одео новцем откинутим од сиромашног залогаја, па с тим кабадахијама гњечиш ову с |
S} Са свијех страна провирује опадање и сиромаштина; све је у рушењу и посртању, све иде са зла |
дите као у својој кући, па и ако је дом сиротан, богато је срце и може се наћи све што затреба |
таша, који не знају броја своме благу и сиротана, који по три дана залогаја не окушају; људи ме |
да гину невина деца и одојчад и сва ова сиротиња, коју је Бог на аманет нама старешинама предао |
насмеја: — А теби Милошу, баш прирасла сиротиња за срце; чим отвориш уста, она ти је на језику |
ола нахије.{S} Две године како саставља сиротиња пару на пару, да се откупи од њих, па да покло |
опет ватру у народ.{S} Тек се ова јадна сиротиња мало смирила и прогледала очима, а ви хоћете о |
р од њих.{S} Од тебе и твојих зулумчара сиротиња <pb n="44" /> данас горе пишти, но што је пре |
рамоте и издаје своје и проклетства ове сиротиње које ће те и на оном свету стићи, несретниче м |
ао и што је, они су ти што не дају овој сиротињи душом дахнути; они су и ове будале подболи и н |
оша, хоћеш да дођеш главе и оној једној сиротињи.</p> <p>— Милош уредио!{S} И ви се надате неко |
хији неколико дана у тајности живио.{S} Сиротињски плач и сузе уфатише га и убише, и главу му ј |
<p>Баби седа глава жалосно клону.{S} У сиротињској одаји наста блага тишина, коју није прекида |
лаву да откину!{S} Дакле добро је, и за сиротињу берићетно само онда кад се Милош буни!{S} Само |
се није бунио!{S} Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} Буни се Хаџи-Продан пре њега — неваља!{S} |
као што је и научио, утећи, а оставити сиротињу да цвили и пропада...{S} Тако, тако, то је нај |
род с душе, да не одговарам више за ову сиротињу и пред Богом и пред људима, па вала, како вам |
екли као курве и ђидије, а оставили ову сиротињу саму, па сад видели где народ почиње мало повр |
огаја, па с тим кабадахијама гњечиш ову сиротињу те крвав зној из ње цедиш.{S} Какав паша, кака |
S} Зар сам смео ја узети на душу толику сиротињу и пустити да се учини та несрећа, која се више |
е би опет имали изговор да глобе и кољу сиротињу.{S} С тога ми ето није до чекања.{S} Црно-бело |
стругну у Немачку и остави обезглављену сиротињу.{S} Памтиш ли?...{S} А, јабогме да памтиш онај |
е донесено рухо овештало и подерало се, сиротнији и простији, носили су се како је ко могао и и |
поља и ливаде и где су настањени махом сиротнији становници града, који се баве земљорадњом и |
убриса очи...{S} Али и не маримо што се сиротује; на неки довлет нисмо ни научили.{S} Ама ме са |
и видимо где одмах по преласку у Русију сиротују, муче се и лаћају се и најобичнијих послова, с |
ешто истински боле, нарочито испод леве сисе, где је срце.{S} Сети се оне страшне ледене руке, |
за именом, за влашћу.{S} Сад сам свега сит; све ми је дотужало; једино што би желео: — било би |
Али мрцварите!{S} И ја сам се мога века сит насекао турских тикава.{S} Читаво једно гробље само |
ају хладном водом и да је се наште срца сити напију.</p> <p>После се врате трлу Јовановом, ту с |
ај ватре омален скукуљен старац.</p> <p>Ситна раста, веома црне боје, а грдно мршав и спечен, о |
ле, толике људе, и то не тек онако неке ситне људе, већ најбоље војводе.{S} Тако кажу, да је он |
е на њему бејаху исписале оне безбројне ситне и крупне боре!...</p> <p>Ову старицу знао је скор |
је су се враћале с рада и читави чопори ситне и крупне стоке.{S} Што је тројка више измицала на |
Милош зађе и потапка га одозго ногама, ситнећи све стопу уз стопу.{S} Кад стаде онде, где је о |
и сваки листак на горостасном храсту, а ситније гранчице његове повише се нагло на једну страну |
ло, његова одличја, нешто новца и друге ситније ствари из те торбе биле су придигнуте.{S} Сам К |
лио је он, па узе живо нагртати лишће и ситније комаде отпале коре.{S} Лишће се нагушено дизало |
златали краљушака.</p> <p>Читави ројеви ситних рибица, у густим масама пливале су полако површи |
тицало тога питања.{S} Ту га је најмања ситница могла дирнути, једна једина незначајна реч Павл |
акав крупнији посао, а често су му и за ситнице долазили чак с другога краја Србије.</p> <p>Ови |
атно ћеретао с Наумом и причао му разне ситнице из свога детињства, кад је још био слуга код Фа |
уди и бабу.{S} А њих ево овде — чује се сито како лупа!</p> <p>Све ово девојче изговори у лету, |
она прискочи Стојану, трже му бурмутско сито из руку и додаде живо:</p> <p>— Ама, што си се смр |
ка Стојане, ако бога знаш?{S} Остави то сито, дај га овамо мени, па одите да вас отресем од пра |
ити, синови ће постати оцеви и оцеви ће сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов свет, чије |
есно, по угловима, прострти су ћилими и сиџадета, на којима седе у гомилици по 7—8 и по десетак |
Изашао је од митрополита у глухо доба, сишао у тамно двориште, мрак се склопио за њим и више с |
и милост и опроштај и радо би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њ |
ено.</p> <p>Последње речи још не бејаху сишле с усана Драгићевих, а из даљине зачуше се тешки с |
асијаће с вршка голема храста, да његов сјај допре у најдаље крајеве пространа видика.{S} Али, |
S} Гдје је пријешња турска сила, турски сјај и турско господство, и гдје ли наш пријашњи рахатл |
рану кесу.</p> <p>Свикнут на источњачки сјај и богатство Марашлија је био голем раскошник.{S} С |
јела свијета?{S} Јес, гдје је наш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно посрнули, и видим |
далеку прошлост.{S} Сећао се негдашњег сјаја и величине своје, а то је чинило те му је садашња |
ских народа и у обнову пређашње славе и сјаја њина.{S} Само треба јуначки прегнути на велико де |
е у говору одушеви и занесе, његова два сјајна ока сијала су као два црна жива угљена.</p> <p>Ј |
нићи злочини и с крунисане главе спашће сјајна круна и разбојнички ножеви искомадаће младо тело |
и сам митрополиту.</p> <p>У брзом трку сјајна кола ђенералова одјурише митрополиту и зауставиш |
ицу сијала су се само два жива, два још сјајна ока, у којима као да се беше прикупио сав заоста |
одства својега; који су за собом водили сјајне свите све у суху злату и алему, да се са султанс |
све то?{S} Гдје су данас богати двори и сјајни биоградски турски теферичи?{S} Гдје су оне рајск |
спахија на добрим коњима и под богатим сјајним оружјем, јахало је напред да просецају пут, кро |
идовна рука на махове просипа читав рој сјајних златали краљушака.</p> <p>Читави ројеви ситних |
благу светлост по раскошној, источњачки сјајно украшеној дворани.{S} Марашлија, са још два стар |
ачка изгледа.{S} Особито му је око било сјајно и оштро.{S} Нарочито кад се у говору одушеви и з |
хришћане српске.{S} Зар опет да потамни сјајност крста хришћанског и зар опет крст да се поклон |
читаве минуте гледао би овај човек у ту сјајну палацку па се онда наједаред тргне и стресе, као |
ана Биоград се са Стамболом надметао по сјају и љепоти својој.{S} Шта би и куд се деде сад све |
сабијеним ћилимима, који су блистали у сјају од стотину живих боја.{S} Свуда унаоколо били су |
те их барабариш?{S} Наш свијетли везир сједи овђе мјеште цара, нека му је слава, и у његово им |
мунском војском независно, док се не би сјединиле са Србима.{S} Али чим би се очистиле дунавске |
то би приличило иксану, но кажу, болан, сјекиром му главу одрубио, исто ка’ и сваком крмку.</p> |
лош?{S} Он је прости слуга везирова.{S} Сјутра ако хоће море му главу укинути, ка’ и орозу (пет |
; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи скакати престрављен из постеље и нагињаћеш да бежиш дал |
лепша од моје!{S} Ваљда за то што ћете скапати у меку душеку, у својој рођеној погани!{S} Жао |
раховитога греха свога, он у глухо доба скаче из топле постеље, бежи из мирна дома свога, распо |
пути се ономе месту, где се заустављала скела што превози између Рама са српске и Молдаве с уга |
рода, а узима и три пута већи приход са скела и ђумрука.</p> <p>Милош на то одговори доста опор |
из Старога Влаха, који је у то доба био скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам био веома важан |
S} Одатле крену Морави да се превезу на скели код Орашја.</p> <p>Ту Карађорђе наиђе на кмета Ст |
а трговина.</p> <p>Момак Јован изађе на скелу и даде знак непознатим људима на супротној обали, |
ез Максим, који такође бејаше изашао на скелу.</p> <p>— Јесу тројица, али дадоше ми знак да ће |
би се ипак тако што десило, он, Милош, скида са себе сваку одговорност, нити ће се у што мешат |
би и требало — мислио је Марашлија, не скидајући погледа с Милоша, који је изгледао нешто мало |
.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита он скидајући ћерћиво.</p> <p>— Ја главом, господару!</p> < |
губи ову двојицу.{S} Опростиш ли им, ја скидам одговорност са себе и већ ни зашто не могу одгов |
родавало.{S} Већ смо догнали да са жена скидамо и за хлеб продајемо њине женске наките!{S} Ако |
исли!...{S} Он махну руком преко очију, скиде шубару, мету је на колено, смакну косу с чела и н |
черње, сутра је света недеља.{S} Крпара скиде капу, па се и сам прекрсти. — Јес, звоне звона — |
рујање црквених звона.</p> <p>Карађорђе скиде шубару и усрдно се трипут прекрсти — да л’ ти чуј |
ели свет! — рече Цукић момцима, који га скидоше с коња.</p> <p>Спустише га.{S} Он се притаји, и |
скинути са себе сваку одговорност, а да скинем и овај народ с душе, да не одговарам више за ову |
ину, да сперу крв убијена родитеља и да скину клетву с грешне деце, која су преступничку руку д |
д сводом Сахат-куле зауставише их да им скину окове.{S} После их увезаше дебелим конопцима и по |
му стоји мачка на глави.{S} Али чим смо скинули Русију, ти си видео шта је било с Ђорђем.{S} Ни |
и њега отараси, исто онако, као што је скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било решено онак |
орђе чисто одахну, као да му се с груди скинуо тежак камен.{S} Али то није било све што је прит |
буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру и скинути са себе сваку одговорност, а да скинем и овај н |
још седео на коњу; он се није могао сам скинути.{S} Чудно је било ово његово последње јахање.</ |
су му ноге испод коња, те се није могао скинути док се букагије не откључају.{S} Кључ од тих ок |
еднијих момака Милошевих.</p> <p>Кад га скинуше с коња, Цукић није могао стати на ноге.{S} Биле |
и оружјем.</p> <p>— Откуда код тебе ова скитница Новаковић, и куд баш њега доведе амо?{S} Изази |
обом повести још и повећу чету бећара и скитница, којих увек тамо има по Влашкој и Молдавији.{S |
{S} Сакупио си око себе читаву тевабију скитница и бескућника, нахранио их и одео новцем откину |
е било наћи свагда по пет шест оружаних скитница, које је водио са собом и који су га пратили с |
зад из дубраве с десна одјекну звучна и складна песма; јато врана пролете над колибом, шуштећи |
адала мртва тишина, само су танки звуци складне турске музике бурно одјекивали, будећи у срцима |
да изумру звуци црквених звона, која су складним брујањем својим са свију страна призивали на м |
је било слободноумнија и одважнија духа склањало <pb n="77" /> се подаље од Београда, где су жи |
онако крива као што је, она као да сама склизну, али у исти мах глава Драгићева одскочи и откот |
склони — и тебе и неке твоје — и да вас склоне кудгод где српско ухо никад за вас чути не може! |
С тога је Милошево прво и било да њега склони.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Растав с |
н поуздан, с тога прво њега и посла, да склони Анту, а њему је одмах и наменио главну улогу у о |
оној земљици, требала би да вас кудгод склони — и тебе и неке твоје — и да вас склоне кудгод г |
ти га.{S} А мирно да се ухвати и гдегод склони док се ствар не би развидела, он то никад не би |
му образ био, као и што је, место да се склони и ћути, још он, он нешто виче и јада се.{S} Да в |
а да протуримо господара Ђорђа, нека се склони у Црну Гору до бољих прилика.{S} Зато нека госпо |
н сад и ако су му очи отворене.{S} Него склони се ти мало даље с дететом, да га не пробудиш, а |
е преломи и одведе Ђорђа и Наума, те их склони у свој подрум, у сеоским пивницама.</p> <p>— Ево |
овке.</p> <p>Тада се најзад као и Милош склони.{S} Шта ће кад нема друга изласка, а ствар је тр |
муке проклели су нас прваке што смо се склонили и утекли.{S} Њима се чинило да би им било лакш |
ост да га сад по могућству прихватимо и склонимо.{S} Њему не сме бити ружно међу нама.</p> <p>Т |
ри до у Црну Гору, где би се за времена склонио.{S} Вујица би чак пристао да и он сам с Ђорђем |
ђе није никако ни долазио амо, но да се склонио, гдегод у околини Србије!{S} Сад би ми већ одав |
амо има највише пријатеља, па се тамо и склонио.</p> <p>Почев тако, Милош је редом испричао вез |
са шест хиљада дуката, коју сам ја био склонио, и послао му људе да му покажу где има закопана |
рбу.</p> <p>У први мах Карађорђе се био склонио у атару села Радовања.{S} У то доба сва та окол |
ерево ове момке, с једним се момком био склонио ту у близини не долазећи Драгићевом трлу, и не |
а их обије.</p> <p>Петар се бејаше мало склонио на страну.{S} И добро је то учинио.{S} Љутит и |
селима су ваши људи; неће вас издати, а склоните се мало и у планину око стоке, док ова ватра н |
и се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на Драгићевом трлу а ја ћу наредити што је нуж |
Господар Вујица је мој човек и он ће ме склонити као рођени брат што би.{S} Него, би ли ти мени |
ићево трло, па ту да га чека, јер су ту склонитији и за разговор и за састанак и за све.{S} Но |
ако ваља.{S} Него, да ти нас сад гдегод склониш док не дође господар Вујица, да се с њим разгов |
г момцима да уведу Цукића у хан, где га склонише у једну мрачну одају.</p> <pb n="20" /> <p>На |
глухо доба ноћи изађу из свога скровита склоништа и у највећој журби похитају румунској граници |
ра, већ изишла из свога незнаног зимњег склоништа и виђам је сваки дан како некуда журно хита у |
.</p> <p>И људи и животиње потражили су склоништа од ове свирепе и немилосрдне пустошне ноћи, к |
Ето, то је место Вујица био изабрао за склониште Карађорђу и после њина прва састанка, Вујица |
е за њих било спремно нарочито подземно склониште.{S} Међутим, Красис и Маврогени, прерушени у |
мрежа, Карађорђе је мирно боравио дане, склоњен у сеновите лугове јасеничке, који су му били та |
p>— Господару Вујица, код тебе је негде склоњен онај црни Антикрист.{S} Него имаш поруку и стро |
ем на св. Павла, код пивнице где је био склоњен Карађорђе, спреман је повелик ручак.{S} На ражњ |
у Карађорђе и Вујица овако разговарали, склоњени у колиби, мало подаље пред колибом деси се ова |
бне вести, а њих шесторо налазили су се склоњени у једној кући на крају Паланке, куда су им бил |
а шљивика.</p> <p>— Овде сте безбедни и склоњени; будите као у својој кући, па и ако је дом сир |
код тебе.{S} Оно ти је негде сакривено, склоњено, можда у земљу закопано... — <pb n="310" /> и |
, опет набуја са свију страна и опет се склопи око јахача пресецајући им пут.</p> <p>Тако се сп |
жељу, па не марим макар одмах онде очи склопила, само да још једном видим моју Тополу, да сиђе |
дини је јахао невољни певач, а око њега склопили се мргодни, зловољни пратиоци.{S} Људи мрачна |
а и две ноћи тада нити је легао, ни ока склопио, ни што у уста узео сем воде, нити је речи једн |
о доба, сишао у тамно двориште, мрак се склопио за њим и више се није знало ништа, где је и шта |
очекам, па бих онога тренутка задовољно склопио очи и рекао бих да умирем као најсрећнији човек |
аћа да буде благи заштитник душа, те са склопљеним рукама моли победоносна а кивна војничка зап |
кну.{S} Но кнегиња обиште око њега и са склопљеним рукама узе га молити да се не љути и да не в |
упита:</p> <p>— „Бре, Врљо, да те нешто сковитли тешка претешка болест, па да ти се рекне, како |
Витак и окретан као тигар, он у два три скока прилети колиби, али тако пажљиво и нечујно да ни |
е господар оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мора запети и рукама и ногама и зубима, ј |
оме Николи.{S} Где господар оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мора запети и рукама и н |
сијевала!{S} А јесте, рзуси, кукали са Скопљака, е већ грђих јада од његовијех не море бити!</ |
но што је пре три године пиштала од <hi>Скопљака</hi>.{S} Од тебе морају људи да крију своје же |
ад тикве жешће полијећу но приђе кад је Скопљакова чорда сијевала!{S} А јесте, рзуси, кукали са |
Србе и добро знам с каквим је тешкоћама скопчано политичко васкрснуће једнога народа, који је и |
аљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се од скора овде доселили? — рече Карађорђе разгледајући по с |
нђа на Милоша.{S} Сам Милош, који се до скора надао да ће моћи лепим да сузбије београдског вез |
духнути други ветар.{S} Имате ли каквих скорашњих вести отуда?{S} Кад сте добили абер из Србије |
не нађе паметнијих људи да томе злу што скорије стану ногом за врат.</p> <pb n="65" /> <milesto |
руге стране дижу лепи, зелени кукурузи, скоро у врх човека.{S} Овај сумрак још једнако траје, с |
гљена.</p> <p>Јоргаћ је говорио кратко, скоро набусито, али свака његова реч палила је као живи |
о, чуо би како се кроз ову тишину тихо, скоро нечујно носи некакав пријатан, чаробан шум.</p> < |
еби.{S} Ову једну носим већ три месеца; скоро ће се на мени распасти.{S} Цело ми је покућанство |
— срдито га коре мала другарица, готова скоро да се заплаче, што их је шарени лептирак опет обо |
ном проседом брадом, која му је стизала скоро до појаса.</p> <p>Крупан у лицу, с великим закрва |
итци на Суводолу, према мени је стајала скоро цела Арбанија, све бирани јунаци, све лавови а не |
д Старога Здања.</p> <p>Та је кућа била скоро грађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи |
е би сећао, брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад се о томе не говори.{S} Али о повратку |
на њу прикупљени, и она је под њима на скоро пала и подлегла, давећи се у својој рођеној крви. |
нег се неколико пута навртао, али је на скоро опет престајао.{S} Најзад, пред подне, ветар се с |
миграције.</p> <p>Живећи тако у нади на скоро обновлење пређашње славе своје, српски емигранти |
ната човека пред коњима, они га обојица скоро у један мах упиташе шта хоће.</p> <p>— Ја чекам м |
асно кад сви утекоше, а ја остадох овде скоро сам да горим на сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда је т |
ћу, да видим могу ли.</p> <p>И после је скоро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њим превртао |
пне боре!...</p> <p>Ову старицу знао је скоро цео Београд.{S} Више је од тридесет година само, |
миндерлук и распалио чибук тако, да се скоро не види из дима.</p> <p>Она, Јела, седи на малој |
онесе Вујица, господару, и хоћемо ли се скоро кретати одавде? — упита Наум кад осташе насамо.</ |
n" /> <p>Мало после, у колиби се нађоше скоро сви момци што их бејаше довео Вујица.{S} Једни су |
и му знаде куда.</p> <p>Тако смо остали скоро до зоре.{S} Тада изговори ово, чега ћу се до гроб |
ао у другу собу са женом, где су остали скоро до сванућа.</p> <p>Неколико пута жена га је подсе |
је водио са собом и који су га пратили скоро свуда, а по најчешће кад излази у околна села.</p |
лико, што сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Турчина.{S} Но то опет не значи, да он не би р |
се једном преви преко главе додирујући скоро земљу, још једном задрхташе сви мишићи на њеном о |
уди, који је прихватише и донесоше кући скоро полу мртву.</p> <p>Код куће је баба Јана дуго леж |
крснуће једнога народа, који је изгубио скоро и само сећање на негдашњу државу, на негдашњу сла |
око подбријаше вратове тако да се белио скоро сав потиљак.</p> <p>Док су помоћници џелатски ова |
оново звао к себи.{S} Остали су заједно скоро пуна пола сахата.{S} Ту је Милош разложио Лисовић |
ремишљале и српске војводе.{S} Само што скоро ни један од њих није веровао у успех, те су ту за |
о примају и брзо шире.{S} Ту се прича о скором ратовању, о доласку руских царских људи амо у на |
ногим турским, говорило се по највише о скорошњој узрујаности у народу, о Милошевим напорима да |
избију нови младари, већ кад се једном скотрља глава, онда је све свршено.{S} Па <pb n="208" / |
њег синчића, те га са својим харамијама скотски оскрнаве и обележе.{S} Несретни отац, кукајући |
еме!“ — Кад дође згодно време па и Руси скоче, онда јамачно не може ни Милош сам мировати, него |
је овде. — рече Милош.</p> <p>Марашлија скочи:</p> <p>— Овде?{S} Карађорђе овде?!{S} Где овде, |
чнем!“</p> <p>У тај мах Цукић наједаред скочи, збаци кабаницу и онако седећки, упре разрогачене |
p>— Драгић...{S} Ропочевац.</p> <p>Кнез скочи. — Он туна!{S} Ко га ухвати?{S} Ко га доведе?</p> |
исто се трже од онога ненаднога зрака и скочи на ноге.{S} Ланци на њему зазвонише тако звучно д |
акао за колибу, кад се Карађорђе трже и скочи.</p> <p>— Еј шта усних, децо, за бога!...{S} А ку |
— И мој се јадни Ђока пљесну по челу и скочи као опарен, па удари корачати доле горе по одаји. |
пречила и не могаше згодно стати.{S} Он скочи на кладу и штогод може удари одозго чизмом по тој |
м је Вујица ћутао непомичан.{S} Тада он скочи, збаци кабаницу са себе и безобзирце утече из кол |
као из каквог вулкана.{S} Наједаред он скочи с миндера и узе живо ходати по соби.{S} Неколико |
те димове.{S} Кад доврши каву и лулу он скочи:</p> <p>— Јело, жено моја!{S} Ја одлазим и бог св |
брзо разгонила.{S} У најбешњем трку коњ скочи и нестаде га у оној магли.</p> <p>У истом тренутк |
<p>Наједаред Карађорђе се трже и чисто скочи.{S} Трже сахат; било је један и по час по поноћи. |
сви овако зборски молимо.</p> <p>Драгић скочи с пања као опарен.</p> <p>— Не тако, газда Иво!{S |
ц?</p> <p>— Он, господару.</p> <p>Цукић скочи.{S} Тешке букагије одјекнуше на његовим ногама.</ |
м, ако се који ту треви.{S} Крага одмах скочи да сам потражи Анту, а Симић оде да види хоће ли |
ви био веома тврд на зузи.</p> <p>Милош скочи и протрља шакама лице и жмирну неколико пута, као |
е!?{S} Народ је био спреман и листом би скочио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима |
ад од блата градио и како ће све листом скочити, чим се Карађорђе појави.</p> <p>Даље се у писм |
ије оцеубиство под сунцем — рођена деца скочиће и одрубиће главу остарелом родитељу своме...{S} |
што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би скресао кубурлију у прса, колико би ме сагледо?...{S} З |
једино и постоје за оне који погреше и скриве.{S} Милосрђе је код обичних људи, леп накит душе |
завири,“ Карађорђе с Наумом боравио је скривен у једној румунској сељачкој кућици, где је за њ |
ан дремале по густим зеленим дубравама, скривене од дневне препеке, сад се искупљају на свежем |
што је пред њима Милош био ћутљивији и скривенији но пред својим попом.{S} Управо, оставио их |
аква човека, који је ту код мене штогод скривио.{S} Ето видиш, како сад свет говори.{S} А ти ба |
за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скривио и учинио да ми не дате мира чак ни амо у туђој |
и ни једна длака с главе, док не би што скривио пред царем и пред ћитапом.{S} Дабогме, да ту ни |
којом се хетерија нарочито служила, да скрије тајну својих писама баш и онда кад би у случају |
овијене гране и сухи поломљени огранци, скркли у непролазан сплет, стоје две огромне, труле кла |
и Наум у глухо доба ноћи изађу из свога скровита склоништа и у највећој журби похитају румунско |
p> <p>Међутим, за време свога бављења у скровитој сељачкој кућици, Карађорђе се бејаше прерушио |
орђе се преким улицама упути право оном скровитом кућерку, где бејаше синоћ оставио свога друга |
огоде, онако нам и остане; како нам они скроје капу, онако је после и носимо.</p> <p>Ту се Кара |
ли за надом да ће оно бити боље што они скроје и испланирају.</p> <p>— Не би ја марио да су они |
његово.{S} Та се жеља састојала у добро скројеном плану, по коме је он имао једног дана да пост |
у на Милоша, који је стајао ту пред њим скроман, миран, ћутљив, а ови погледи као да су говорил |
громна мисао, којој је зачетак био тако скроман и у таму завијен!</p> <milestone unit="subSecti |
ијашењем, стоји у малом али лепом врту, скромна дрвена кућица, налик на куће по српским селима. |
асном тренутку, јавља се он, Мелентије, скромни калуђер!...</p> <p>Он дохвати бачени војнички д |
о други до наш ранији познаник Ага-Џон, скромни дућанџија, чије је дућанче било ту на углу прем |
и своје крваво ратничко руво, заменити скромним грађанским гуњићем или јелеком.</p> <p>Али нис |
натор Стољетов.{S} Али што ли ће он код скромнога српскога емигранта Чолак-Анте!?</p> <p>Старац |
оме је буктала лепа ватра, седела је на скромној постељи, заваљена на високо узглавље од јастук |
. године.{S} У руском градићу Хотину, у скромној кућици, иза које се пружала велика башта, седе |
прихвати коње, а старац поведе госте у скромну, ониску кућицу, која се с улице није ни видела |
ез Милош срдачно и стаде пред духовника скрстив руке на појасу.{S} Духовник <pb n="100" /> се п |
амницу неки буран нејасан жагор.</p> <p>Скрушен, кнез Сима ништа не чу, али Драгић разговетно п |
Ако би то војске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију трипут толико пошто је у Нишу, у |
так постаријих гостију.</p> <p>Сви седе скрштених ногу а пред сваким, сем наргила, стоји још и |
села Азање, седео је крај ватре омален скукуљен старац.</p> <p>Ситна раста, веома црне боје, а |
а испод очију погледао на Јелу, која је скукуљена седела ту пред њим на столичици.{S} Изгледало |
знаш колико нас је муке стало, док смо скунаторили ово мало народне надстрешнице над главом, и |
.</p> <p>Кад је овај резултат објављен, скуп је поздравио новога изабраног вођу бурним усклицим |
грудима које чудно одјекнуше.</p> <p>— Скуп је човек!{S} Он се не изводи из љуске као пиле, но |
и кога ваља узети за вођу.</p> <p>Овај скуп био је у подземној одаји огромне палате кнеза Пашк |
роду, па ће видети како је сељачки грош скуп и колико се муке види док се добије.{S} Везир је п |
главе.{S} Ни његова не сме бити ни нама скупа.</p> <p>— Ти опет забраздио!{S} И њима је ту једи |
редио му да Анту затвори, па је с места скупио око себе пријатеље, који су се ту десили, да их |
уде потребе, ја ћу ти за најкраће време скупити још 50 тисућа људи.{S} А сад је прилика да посв |
Па добро, кнеже; кад ти је његова глава скупља од твоје рођене, онда ћемо твоју понети у Београ |
омила, гунгула — то се јамачно нас ради скупља; самртни час примакао се; још мало и све ће бити |
} Црни се спрема да се амо врати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Србију...</p> <p>Духовник |
ко пошто је у Нишу, у Видину и Зворнику скупљена многа војска.{S} Мене би окривили да сам се уд |
врло узбуђен.</p> <p>Али видећи, да сви скупљени говоре онако, како је њему најмилије, Милош ма |
лобрадо калуђерче узе га читати, док су скупљени радознало слушали около.</p> <pb n="183" /> <p |
реви с нама и пробу граде?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако се нађе међу нами махнитих глава, |
, хвалећи свој проналазак пред доличним скупом револуционарних патриота рекао је:</p> <p>„Госпо |
ка, јадна мајка, она једина зна како је скупоцен живот човечији, који после лакоумни властољупц |
гама.{S} Дуварови су махом били застрти скупоценим ћилимима и богато извезеним ашама и кадифли |
он њима да ће живети и умрети за велико скупоцено дело народно које је с поверењем њему предато |
и прозив, Ипсиланти објави да су сви на скупу.</p> <pb n="171" /> <p>После ових формалности ваљ |
живи пламен, што се одмах познавало на скупу слушалаца.</p> <p>Он је у мало речи тако живо нац |
по највише је било Грка.{S} Председник скупу био је чувени грчки хетериста Ипсиланти.</p> <p>И |
вар.{S} Ипсиланти објави да на данашњем скупу имају да сврше веома важан посао — да изберу вођу |
ска господара, влашки и молдавски.{S} У скупу се говорило махом грчки.{S} Карађорђе није разуме |
пре но што се почну заједнички онако у скупу световати, кнез је желео да се на само разговара |
ладен, хтеде ме везати и назва ме усред скупштине, рутавим „псом“, само стога што сам на скупшт |
клоњен.{S} Ухваћен је био усред народне скупштине, која се лане (1816. год.), о Ђурђеву - дне, |
ма Милоша, кад га оно о малом Божићу на скупштини у Београду Младен хтеде сурнисати због онога |
, рутавим „псом“, само стога што сам на скупштину дошао необријане браде, од жалости за братом |
авати и да он не може сваки час зивкати скупштину.</p> <p>Но општи резултат саветовања био је и |
е.{S} Заглавимо ли ми, они могу отрести скуте и рећи: <pb n="115" /> што тражили то и нашли; ма |
ска сила све је бесилнија, а Турству су скути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград? |
де дозре и последњи плод његов.{S} Људи слаба срца не верују у препорођај балканских народа и ч |
на јатагану а другу на пиштољу.</p> <p>Слаба и немирна светлост од лучи једва је разгонила гус |
рођене снаге оснажи њега и ојача његов слабачки пораст — јес, мајка, јадна мајка, она једина з |
никад више нећемо видети.{S} Овај твој слабачки <pb n="79" /> зрачак изгледа као да је навлаш |
обамрле усне опет почеле мрдати, а њен слабачки глас опет би се чуо.</p> <p>...{S}Извикали су |
војим накнађивао оно, што није достизао слабачки <pb n="91" /> ум, и дете је појмило, да се овд |
је, да и својим дисањем не узнемире ову слабачку стару душу.</p> <p>Старица се брзо повраћала.{ |
ста жалосно зајаукаше и поодкидане, као слаби листићи, разлетеше се на све стране у страховитој |
трењем сумраку и њена зврка чула се све слабије и слабије.</p> <p>Јелена је стајала непомично к |
раку и њена зврка чула се све слабије и слабије.</p> <p>Јелена је стајала непомично као какав к |
ице на другога — заклањају своју рођену слабост, Карађорђе је наједаред осетио како је огромна |
свим утиша, а после подне око два часа, слабуњаво зимско сунце проби се кроз облаке и обасја мо |
м он пошао, таким ће и даље ићи; његова слава и величина дићи ће се на гробовима свију бољих и |
ародом били су за њега нов триумф, нова слава, и он је и ову прилику умео згодно употребити да |
њиме се мудро послужује.{S} Нека им је слава обојици — рече крупан стар Турчин, допијајући пос |
езир сједи овђе мјеште цара, нека му је слава, и у његово име влада и заповједа.{S} А у чије им |
, на коме се досад блистала само дика и слава српска.</p> <p>— Одлази ми одавде, ти Амиџа; немо |
само велики војвода, понос Француске и славан човек у целом свету...“</p> <p>„...{S}А најпосле |
и овој сечи.{S} Знао је да у овоме нема славе ни за кога, па се није хтео ни истицати да у томе |
је мушко зрело доба, када је, у данима славе и величине српске, као соко прелетао с бојишта на |
тали су онде, где господар Ђорђе, усред славе и силе своје, немаде никаква друга преча посла, н |
тако у нади на скоро обновлење пређашње славе своје, српски емигранти нису управљали своје погл |
с балканских народа и у обнову пређашње славе и сјаја њина.{S} Само треба јуначки прегнути на в |
а боља времена, но погинути у лудо, без славе за себе и без користи за земљу?</p> <p>Тако сам м |
о ће се други уздићи и доћи до власти и славе; да сам сам био тамо, не бих могао више и боље же |
само широким и светлим путовима части и славе.</p> <p>Па ипак се помишљало и на најгоре, па су |
крету, о новој борби, о новим победама, слави и успесима <pb n="151" /> и цела њина душа била ј |
ала садашња потиштеност и неуглед према слави, угледу и почастима, које су уживали у домовини з |
јуначки погине, те би му се име до века славило.{S} Али Руси, Руси — они га одмамише.{S} А боље |
нити би могао боговати, нити би имао ко славити свето име његово!</p> <pb n="97" /> <p>Кнегиња |
одругљивог напева.</p> <p>„Чувен човек, славни муж, зна за њега цела земља, а ето нестаће га, п |
по свима правилима етикеције. — Тако су славни плодови просвећености.</p> <p>Французи, корачају |
.</p> <p>Тај човек био је тада и већи и славнији, и заслужнији, и јуначнији од њега.{S} То је М |
овини, да уздигне њено име, да га учини славним и страшним, а кад се рат свршио, кад је звека у |
рођена у слободи и провела детињство у славним данима јуначке борбе, ваља сада понова да повиј |
ће другчији бити ни твоји Грци, потомци славних јунака јелинских, којима се, кроз хиљаде година |
оји су играли велике и значајне улоге у славној десетогодишњој борби за ослобођење, Наум се био |
ти борили су се с осећајима самољубља и славољубља, и на махове превлађивали су час једни, час |
је доба, кад се и мени отимало срце за славом, за именом, за влашћу.{S} Сад сам свега сит; све |
азгонио их као кобац нејаке тиће, све у славу имена српског; помињао је како од валовите Дрине |
еле, но он се боји да му они не преотму славу и господство.</p> <p>— Па јес, јес!{S} И не дам д |
сећање на негдашњу државу, на негдашњу славу и величину своју...{S} Али баш у тим тегобним при |
з свечану јутарњу тишину.</p> <p>Док је славуј певао, кос бејаше ућутао, као да га и он слуша.{ |
атим, па на песму косова одговори један славуј.{S} Он прво пусти 2—3 звучна трилера, као да огл |
као да га и он слуша.{S} Али, кад песма славујева поступно изумре, кос опет пусти своје јасно з |
егове.{S} После њега опет одјекну песма славујева; и тако су се ова два шумска певача у зеленом |
:</p> <p>— Није вала!{S} По души га, ко слага!</p> <p>— Којекуде, баш поган свет!{S} Само седи |
свој садашњи рахатлук.</p> <p>Милош се слагао у томе с везиром, али опет напомену како је свет |
S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади тиранско срце.{S} Послушај нас, капетане, кад те |
и оно што и пре три године.{S} Мислим, слађе би им било његову главу на колцу набити, но да им |
пута је гори од најопаснија Турчина!{S} Слађе му се напити српске крви но да га медом нахраниш. |
и великаша и барона, па се опет сви то слажу и помажу и живе људи пријатељски један уз другога |
учтиви и пажљиви, да су им обично сами слали у писму из Цариграда свилен гајтан, што је значил |
и онако шуровао.{S} Они су један другом слали поруке и аманете; Вујица је Црнога зивкао, па је |
S} Њима су обично одсецали главе, па их слали у Цариград, где су пред царским Сарајем истицане |
неодољива холуја дохвати и разнесе стог сламе.</p> <p>— Десет година ратовања јако је уздигло в |
у средини набијен дебео слој лепе меке сламе, застрте дебелим, меким шареницама и лепим ћилими |
под Сахат-куле, и паде на гомилу влажне сламе, на којој су у казамету седела два бледа, изнурен |
{S} Други блед човек, што још сеђаше на слами, затвори на то уши и рече чисто очајно:</p> <p>— |
им коњима који су, привезани за руду, у сласт јели неку миришљаву отаву, што је брижљиви кочија |
имо ватру на нашим опустелим огњиштима, слатка ћеро моја!{S} О боже, испуни ми само ову једну ж |
душу и тело, која неда ни мирна сна, ни слатка залогаја, ни слободна даха; која и дан и ноћ под |
куда сам, јадна, некад пролазила!{S} О слатка земљо српска — рече Карађорђевица (јер је она то |
полазили!{S} Па све љуби праг и плаче: „слатка кућо моја“.</p> <p>— А што љуби праг, браца Лекс |
и земљу, шапућући полугласно:</p> <p>— „Слатка моја мајко, света земљо моја је си ли ми опрости |
кла да пољубим земљу; вели, пољуби сине слатки, ево овде си се родио, чедо моје; пољуби нашу ле |
умео и да се развесели, да се нашали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке разговоре он никад |
У близини колибе чује се како један коњ слатко вруска сено и на махове дубоко уздахне, па се оп |
се родио, чедо моје; пољуби нашу лепу и слатку српску земљу, бог зна дали ћемо је кадгод још ви |
ево буди.</p> <pb n="16" /> <p>Али ову слатку вечерњу топлину наједаред поквари нека чудна и, |
исма — рече Милош најзад.</p> <p>Остали слегнуше раменима: — Види се да је био срдит кад је пис |
би.{S} Стиже тек око заранака, и сав се следи кад виде, каква наобична пратња стоји пред њим.{S |
ци међу јагањце.{S} С друге стране опет следи ме зебња да народ не следује, да се гдегод не пон |
стране опет следи ме зебња да народ не следује, да се гдегод не понове побуне и нереди, те би |
дећи на шилтету у дну каве, диже главу, слеже раменима и рече:{S} Не знам ти ја ништа од те раб |
олазак? — рече Карађорђе.</p> <p>Вујица слеже раменима.</p> <p>— Бог га свети знао!{S} Али, шта |
о осорно.</p> <p>Мелентије се притаја и слеже раменима — мучно је, господару мени бити судија т |
е груди!</p> <p>Анта виде шта је.{S} Он слеже раменима и уђе у мрачни преградак, у коме се једв |
повест?{S} Да ме убије?...</p> <p>Петар слеже раменима ћутећки.</p> <p>— А ко му је издао ту за |
Говори!{S} Време пролази.</p> <p>Петар слеже раменима.</p> <p>— О, јада мојих!{S} Ја не знам ш |
о?</p> <p>— Па тако је — рече Мелентије слежући раменима.</p> <p>— Ујутру ћемо имати разговор с |
ишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и неми светом ходили, ако те не смакнемо пре, но |
и војвода.{S} Али нису за то криви ови слепци овде, већ они матори душмани отуда из Русије.{S} |
тисућу људских гласова који се у једно сливају.</p> <p>— То су они — реће бабе Вишња.{S} Јес, |
nit="subSection" /> <p>Чудна је то била слика, коју је представљала тадашња српска емиграција у |
ла страшна привиђења и магловите крваве слике, што су из небуха излазиле пред његову узбуркану |
ушу и заклонио га да га Турци сасвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам презати?{S} Ово што је с |
јавно му се не сме ништа, или за друге сличне послове.{S} У таким приликама кнез Милош му је о |
ало за ове две последње године, било би слишћено за неколико дана, и Србија и Срби понова би па |
ина, просте турске покрајине.{S} Влашка слобода легла је у гроб заједно са последњим браниоцем |
ј балканских народа и чини им се, да је слобода Балканскога тропоља празан сан, који се никад н |
ском ослобођењу из кога се имала родити слобода свију балканских народа.</p> <pb n="282" /> <mi |
ла каква таква нада за повратак ранијих слобода из доба Карађорђевих и за ослобођење од турске |
шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да будете слободан народ, да имате своју државу, своје управљаче, |
е вредан и поуздан момак; хитар је, а и слободан, на тројицу би ударио.</p> <p>Карађорђе одмахн |
епнем.{S} Стока се везана коље, а јунак слободан дочекује смртни ударац.{S} Сеци бре, мухамеда |
везивала главу, и опет је врат остављен слободан и разголићен, како кајиш не би сметао удару са |
или снажно средиште за распиривање духа слободе и духа буне и устанка за свето дело грчкога нар |
ију, која је досад била дивна заточница слободе, а сада Милош од ње гради прљаву слушкињу турск |
да на ослобођење и вера у васкрс српске слободе била је још жива и чврста у души и срцу српске |
ном синути освештана зрака давно угасле слободе.</p> <p>Али спремајући се за нов устанак, Грчка |
лочина срушила велику творевину борбе и слободе, на којој су пуних девет година радили најбољи, |
ода, Србија је до сад важила као гнездо слободе, и њена јуначка деветогодишња борба стекла јој |
синове Јеладе, спремне да за свето дело слободе исто онако принесу на жртвеник себе и све своје |
ароде, да се братски искупе под заставу слободе.{S} Наша је ствар праведна, наше је дело свето, |
{S} На њу су досад гледали као на зубљу слободе, као на дивни узор, пред којим се сваки родољуб |
оју лепу домовину.{S} Он је удахнуо дух слободе у све балканске народе; он ће бити најдостојниј |
а!{S} Читава поколења, која су рођена у слободи и провела детињство у славним данима јуначке бо |
грабљивица!</p> <p>Србије нема више!{S} Слободна Шумадија опет је робиња турска!{S} Читава поко |
да ни мирна сна, ни слатка залогаја, ни слободна даха; која и дан и ноћ поджиже само једну миса |
у ножницу док не види балканске народе слободне.{S} А ако би издао браћу своју или ма у чему и |
ма.{S} А да би му везир оставио потпуно слободне и одрешене руке према Карађорђу, Милош ће то м |
ај споразум испуни, и да му руке остану слободне према Карађорђу.{S} Он јамчи за ред и мир у на |
ски!...</p> <p>Зар опет да умукну песме слободних кћери српских; опет да оглуве поља и дубраве, |
равдава средство“, и измислиле језуите, слободно се може рећи, да су у практичном животу то ист |
алим средством.{S} Да би спасао тисуће, слободно ти је да убијаш појединце.{S} Да би избавио од |
дава средство.{S} Да би достигао добро, слободно ти је да се послужиш и рђавим, неваљалим средс |
гне и до неке тековине дође!...{S} Ето, слободно ме карај, господару, можда и заслужујем да ме |
очи и погледа Лисовића у лице.</p> <p>— Слободно ме гледај, кнеже, али и то знај, не био ја Срб |
И ја не бих марио да ти дам изун да га слободно можеш убити, чим наиђе у наш пашалук.{S} Али о |
S} Ако има греха за ово досадање, ја га слободно узимам на своју душу, и ако смо криви пред Бог |
о да будете његови пандури, доведите га слободно.</p> <p>Милоша чисто жацну ова примедба Врљова |
а грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на се примам сваки грех зато, и одговорност пр |
ењем рускога двора, онда му поручи нека слободно дође право к мени, и тврда је турска вера, док |
— упита домаћин подругљиво.</p> <p>— Па слободно је ваљда бар молити.</p> <p>— Бога ми, вас би |
н за какву материјалну ствар.{S} Али се слободно може рећи да су од најдавнијих времена и најпр |
ројим, шта се десило од тога доба.{S} И слободно могу рећи, да би до сад било бар 3—4 истинске, |
ома свога; једном речи, да народ једном слободно погледа очима, да одахне и да благодарно сме р |
гомилом оружаних момака и говорио овако слободно, на Вујици се познавало да је нешто јако збуње |
век духовниче, па дед ми кажи ти, онако слободно и по души, сме ли се упустити ово мало рахатлу |
учини штогод сам себи.{S} Да му је било слободно и да су га аустриске власти хтеле пустити, би |
ит му ко може одузети ни додати.{S} Ето слободно народа, па ако му је милије и више у воље да м |
на неки начин да се старе војводе могу слободно вратити у Србију на своја огништа.</p> <p>Ђорђ |
> <p>— Ти се одмори ту.{S} До пред зору слободно можеш спавати безбрижно — а дотле доћи ћу и ја |
да се нађе макар једно једино место још слободно и у рукама Срба, када се победоносни цареви са |
лошенда за то живе одерао као јарчеве. „Слободно је бар молити“, али за кога Милош рекне да је |
очињао дизати главу.{S} Све што је било слободноумнија и одважнија духа склањало <pb n="77" /> |
им се сваки родољуб клања, као на круну слободоумља балканског, који се сви с њоме подједнако п |
оји би олакшали борбу грчкога народа за слободу, хетеристе нису могле оставити без пажње српске |
нило би више за народни васкрс и његову слободу, но што ћу икад учинити ја жив.{S} Био сам прос |
народе у заједнички бој, за заједничку слободу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Наскоро |
унаком који је из мртвих кренуо обамрлу слободу српску и девет пуних година високо држао вазда |
је говорио Вујица, али ово хвалисање и слобођење није могло замазати очи Карађорђу да не види, |
много полагали и с тога, што је Србија словенска земља.{S} Она је колико јуче била ратна савез |
за будућност треба да буде споразуман, сложан и заједнички.{S} То су одавно разумели сви истин |
акве су сад, да се сви балкански народи сложе на једно опште заједничко дело, како су се сад сл |
у своме никад не може да одобри и да се сложи с оштрим мерама које су политици често неопходне. |
о опште заједничко дело, како су се сад сложили.{S} И ако се ова прилика упусти, онда је свему |
евалила, а њих двојица још се не бејаху сложили шта управо да раде.{S} Најзад ће рећи Карађорђе |
" /></p> <p>— У томе се не можемо никад сложити.{S} Милош је на муци; мора се довијати, мора по |
{S} Али само по ту цену могла се добити сложна помоћ ратоборне Србије.</p> <p>И Грци су доиста |
непристрасна повесница још није потпуно сложна.{S} Управо о њима владају два потпуно супротна м |
ужили и узбунили сви елементи природни, сложни да здробе земљу и да сурвају небеса, да све прет |
го говора, пошто су сви изасланици били сложни у главном питању, кад треба кренути устанак и ко |
била општа лозинка.</p> <p>Сви су били сложни у томе и сад је остајало само да Милош нареди шт |
цео мртвачки род свој.{S} А мртваци су сложни; они иду један за другим и гину један за другога |
ране одорине, а у средини набијен дебео слој лепе меке сламе, застрте дебелим, меким шареницама |
кривена арњевима, које беше попао дебео слој прашине.{S} Уморни коњи касали су малим касом, кој |
о као нека ћаба балканских родољуба.{S} Сломив Наполеонову силу, Русија, на челу коалиције, вод |
, и тек онда, кад се главна турска сила сломије и нагрне на ове стране, кренула би се и Грчка.< |
веле, о тај народ!{S} Боље да сам врат сломио, но што сам амо дошао.{S} Камо моје лепе среће, |
<p>— Једно прежалити не могу.{S} Што не сломих врат, кад сам први пут крочио да оставим Србију |
рин и нечујно је одјекивао уздах једних сломљених груди, које су нарочито тражиле буру и урнебе |
та шта је с господином митрополитом.{S} Слуга га извести да је г. митрополит у соби и да је нар |
а Петром уђоше на прстима Марко и његов слуга Никола.{S} Никола је носио у руци осредњу секиру, |
осветли оџаклију, а Марко и његов верни слуга Никола упадоше унутра с напереним пиштољима.</p> |
А сад је прилика да посведочиш каква си слуга царска, је си ли прави син његов и може ли се сул |
ме заповједа ваш Милош?{S} Он је прости слуга везирова.{S} Сјутра ако хоће море му главу укинут |
нице из свога детињства, кад је још био слуга код Фазлибаше из Паланке.</p> <p>Силазећи тако ни |
по поноћи.{S} Он нешто прогунђа.</p> <p>Слуга, који је чекао куњајући на уласку у одају, кад чу |
а први поглед могло познати да су верне слуге каква моћна господара.</p> <p>Тужна је то била пе |
И ако је имао око себе све саме покорне слуге и послушнике своје, ипак он, чак ни пред њима, ни |
ино мочило, но што си то дочекао, да ти слугерање Милошендине читају оваке вакеле! — узвикну Цу |
да имао верна роба и поуздана и предана слугу свога, то га има сад у мени, светли везире, и ја |
p> <p>Кнез Милош је у Врљи нашао верног слугу и свирепо тачнога извршиоца својих наредаба, који |
ко предграђе), па су и све више државне службе Грци заузимали.{S} Најзад, велики број спахилука |
с почетка био срдачан, али опет некако службен и затегнут.{S} Но сад се мало по мало кравио и |
за њега ни за остале није знао да су у служби код Милоша, већ је мислио да су збиља Вујичини м |
ко време бејаше узео кнез Милош у своју службу, јер га је познавао као верна и послушна.{S} На |
љиваца и издајица, готових да од страха служе Турцима против своје рођене браће.{S} На сваком к |
сле као своје сензале и калаузе, ови им служе као агенти и шире по народу горње гласове, јер њи |
о војводи, како му иде посао и како га служи здравље.{S} Наједаред бахну ненадно с питањем:</p |
ест неизвршена?{S} Ја њега не узимам да служи мене, но да ми помогне да што боље ја услужим теб |
то поређа по широкој дасци, која им је служила као трпеза.{S} Вујица је ужурбано све ово спрем |
ном азбуком, којом се хетерија нарочито служила, да скрије тајну својих писама баш и онда кад б |
си заповест од господара!{S} А кога ја служим и по чијој заповести ја радим!{S} Јамачно по сво |
роди децу.{S} Најстарији син Станимиров служио је сад као момак код кнеза Вујице.{S} Али и њега |
ђује.</p> <p>Везиров ћурчибаша, који је служио као тумач, није смео све ово овако ни преводити |
и неки млад, грчки родољуб, који му је служио као секретар.</p> <p>Пред Ипсилантом стајао је с |
пратити.{S} То је био Наум, који му је служио уједно и као тумач у разговору с Грцима, Турцима |
кад се приближио Карађорђу, Наум му је служио као повереник, као писар и посредник, нарочито у |
је, још кад је као слушче Фаразлибашино служио у Паланци, и у два три маха грохотом се насмеја, |
у безумних глава својих, онда се смерни служитељ олтара, који је за тренутак постао грозни убој |
ђини остати свој, но отићи у Србију, па служити и слушати горег од себе!{S} Не желим ни ја оста |
обећао, да ће свом душом и свом снагом служити великоме делу ослобођења.</p> <p>Но сви напори |
бисагу, па бисаг закључај — рече Марко слузи.</p> <p>После се окрете Петру, који је ту стајао |
су заробљеници спроведени право везиру, слути на зло.{S} Да је Милош мислио развлачити ствар, о |
рован. — Нико не зна шта ми је; нико не слути са чега сам ја тако зловољан и жалостан; ја идем, |
је све нешто хладно око срца; све ми се слути да то неће бити на добро и све се бојим да то нис |
је прилика да нећемо — тако ми се нешто слути!{S} Али како било да било, памти и кажи коме устр |
сто ухвати нека страва, и штогод рекнеш слути на зло.{S} Не мислим ни ја да тамо наше чека неко |
<pb n="287" /> још не беше.{S} То није слутило на добро. — „Шта учини до сад и где ли се толик |
Махмуда II, о коме се тада није још ни слутило, да ће једног дана то бити страшни уништилац ја |
како ће то бити, али њему се само тако слутило, тако му се причињавало, да он једног <pb n="12 |
астаће многе новине, које ми данас и не слутимо; деца ће постати мужеви; младеж ће остарити, си |
уби братска секира“.{S} То је казивао и слутио онај горњи напев, а мрачна сумња наскоро је пост |
и!...{S} Ја, господару, онда ти ниси ни слутио да ћеш некад и сам поћи нашим трагом, но Бог је |
минула, и ако је била испуњена толиким слутњама и свакојаким страховањем, он подиже капу и поб |
м.{S} Целог пута мориле су га свакојаке слутње и двоумице.{S} У Паланку је стигао кад је почело |
RP18933_C10"> <head>X</head> <head>ЦРНЕ СЛУТЊЕ</head> <p>Било је у очи белих поклада 1817. годи |
кле су већ почеле допирати неразговетне слутње о влашком покрету и о ровењу које тамо врши грчк |
сретни отац, кукајући вратио се кући, а случај га намери на Врља.{S} Народ је тада (после Карађ |
као с хајдуком ваља и поступити.{S} За случај тај, Милошу, ја те опомињем да останеш веран наш |
рани мешање у српске послове.</p> <p>За случај да Карађорђе ненадно бане у Србију, решено је, д |
ратку Карађорђевом, као и то, шта би на случај да се Карађорђе доиста врати.</p> <p>Саветовања |
ти дајем нека ти се и то нађе; за сваки случај није згорега и то имати.</p> <p>Пошто је тако св |
о би се унапред могао спремити за сваки случај.</p> <p>Да су ова решења испала неповољно за Мил |
остане, како сам ја отпочео.{S} За тај случај, пријатељи би имали да наговоре Ђорђа, да и он н |
ама, ко ће онда бити крив.{S} Ја за тај случај не могу одговарати, а ја мислим да би ту најбоље |
ета, тиква мора пући, него да се за тај случај нађе у земљи приправан, а сви ће с њим и уз њега |
на најгоре, па су се побринули и за тај случај.{S} И ако се веровало Карађорђу, поред њега је б |
е с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, који помози раздрешити.{S} |
та ми не јави, како да се владам за тај случај — питао је Милош.</p> <p>— Прати абер одмах мени |
свима <hi>парадама</hi> обичним за тај случај.</p> </div> <pb n="270" /> <div type="chapter" x |
тку разбежали.{S} И да није било срећна случаја да Ћаја паша погине, цео би покрет био угушен о |
у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајно или хотимице, могао би само Петар рећи.</p> <p |
лежао већ пуна два дана, када га сељаци случајно нађоше, и већ је био почео заударати.</p> <p>Т |
њега кројене.{S} Помишљао је на стотину случајности које се могу десити, па да ствар омету, и н |
иплина једини је спас од многих штетних случајности и изненађења.</p> <p>Ђорђев говор дочекан ј |
би било безумље, које би се у најбољем случају могло свршити тиме, да и мени самом буде ометен |
више ишчупати за се, но кад би у сваком случају везивали судбу Грчке са судбом Србије и подунав |
и пред Турцима, зашто би се у незгодном случају могло и главом платити.</p> <p>Милошу су била в |
<pb n="168" /> управо су под руком, и у случају преке нужде увек се могу на њу наслонити и спас |
тајну својих писама баш и онда кад би у случају била ухваћена.{S} Тако исто и имена прозвана по |
оша стална и голема опасност, особито у случају каквих буна, нереда и ратова.</p> <pb n="195" / |
ама.</p> <p>Гитарић је показивао као да слуша старца с пажњом.{S} Сад рече као с чуђењем:</p> < |
ше позеленио.{S} Он није био свикнут да слуша оваке дрске разговоре.{S} У пређашња времена није |
евао, кос бејаше ућутао, као да га и он слуша.{S} Али, кад песма славујева поступно изумре, кос |
имамо.{S} Нашим људима и свакоме ко нас слуша нећемо дати да се меша у његове послове, а он сам |
{S} Био је у толиким бојевима.</p> <p>— Слушај ти што ја теби кажем.{S} Ако ишта може спасти ов |
<p>— Један заповеда а стотину и хиљаде слушај.{S} Зар сам ја то измислио?{S} То је од Бога так |
крају заповедати независно.{S} Само да слушају њега, везира, а он би им у Цариграду израдио ца |
с чуђењем срећу и од животиња које немо слушају читав поток његових убедљивих речи.{S} Јест, он |
пским; како је доцније као младо момче, слушајући голуба како гуче, из његове песме научио шта |
разговоре и ценила их на свој начин.{S} Слушајући како данас свој своме ради о глави, и како кн |
> <p>И Карађорђе је то одмах познао.{S} Слушајући ове људе како гомилом празних речи и бацањем |
и у којој никад сунце не залази.</p> <p>Слушајући ове речи Марашлијине, Милош је у себи мислио: |
ују.{S} Кад сам тако пре двајестак дана слушала шта говоре неки људи што тек бејаху стигли из С |
нез је говорио срдито.{S} Кнегиња га је слушала пажљиво.{S} Кад он за тренутак застаде, она угр |
е у народу.</p> <p>Баба Јана пажљиво је слушала све ове разговоре и ценила их на свој начин.{S} |
пламен, што се одмах познавало на скупу слушалаца.</p> <p>Он је у мало речи тако живо нацртао ж |
крај ње, — њене кћери — престрављене су слушале ова чудна прорицања бабина.</p> <p>Кад се доцни |
по Богу капетане!{S} Ми смо тебе доста слушали!{S} Ево и сад смо на твоју реч пошли и не жалим |
зе га читати, док су скупљени радознало слушали около.</p> <pb n="183" /> <p>После првих поздра |
о исто и он тражи апсолутну покорност и слушање без поговора; његова реч мора бити светиња и за |
врате.{S} Бар таке је гласове он, Анта, слушао ово последње доба од људи што су долазили из Срб |
трељајући очима час једног, час другог, слушао је шта ко говори.{S} Његова глатко избријана бра |
p> <p>— Јес, јес!{S} То право велиш.{S} Слушао их док је још био овде, у својој кући, а да без |
S} Особито је до сад Павле без поговора слушао све заповести његове, а сад баш он као да се неш |
лим и то, како је он пре Русе за свашта слушао.{S} По њином је наговору и из Србије отишао, и о |
елу поруку Вујичину.</p> <p>Милош га је слушао пажљиво; хватао је сваку реч његову.{S} Кад Анта |
ђорђе чисто није могао веровати, кад је слушао прво писмо Милошево, у коме се сад говорило сасв |
анске меденице?{S} Како сам их друкчије слушао пре четрдесет година! — Еј, младости, младости!< |
је да се сами саветују, а он их је више слушао.{S} Само у почетку изложио им је ради чега их је |
викао је књаз Милош.</p> <p>— И ја сам слушао да их подбадују они из Русије.{S} Само, што је м |
естрпљиво.</p> <p>— Па јамачно си и сам слушао, господару!...{S} Ова оволика убиства!{S} Кажу, |
што мешати.</p> <p>Духовник је пажљиво слушао Милоша.{S} План је био умесан и практичан.{S} По |
и звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек |
и свој, но отићи у Србију, па служити и слушати горег од себе!{S} Не желим ни ја оставити кости |
ко ви наредите за ту ствар, ја ћу онако слушати.{S} Мало час је светли везир рекао да с Ђорђем |
лободе, а сада Милош од ње гради прљаву слушкињу турског деспотизма и тираније.</p> <p>Тако је |
рост чобанин.{S} Био <pb n="209" /> сам слушче Фазлибашино у Паланци; био сам пусти горски хајд |
из ране младости своје, још кад је као слушче Фаразлибашино служио у Паланци, и у два три маха |
е пропушча за овдашња обстојитељства да сљеде благополучно.{S} Судбина божија довела је овде к |
86" /> <p>„Шта је ово?{S} Нов потоп или смак света, иза кога долази царство мрака и тмине“ — ми |
шних ноћи, када ти се чини да је настао смак света, да су се удружили и узбунили сви елементи п |
мисли везир, па ако би он био вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да се преда, а они да не |
а слепи и неми светом ходили, ако те не смакнемо пре, но што на њиним гробовима трава никне.{S} |
очију, скиде шубару, мету је на колено, смакну косу с чела и настави:</p> <p>— Али и томе ће до |
поштује Србију; да жуди за њом и да је сматра као другу домовину своју.</p> <p>Међутим, још од |
} По томе штогод они поруче отуда, свет сматра као да је порука од рускога двора и за то јој ве |
који се сви с њоме подједнако поносе и сматрају за дику, кад могу рећи: „Србија је наша домови |
пуно супротна мишљења, јер док их једни сматрају као оличење свега што је зло и неваљало у прир |
е појавио у Србији, и Турска и Аустрија сматрале би га као рускога агента, а Русија није имала |
љубав и пошту Грка, и највеће личности сматрале су за особиту част да учине лично познанство с |
није веровао у успех, те су ту замисао сматрали као лепу али празну жељу!</p> <pb n="239" /> < |
е он сам доћи, да поведе народ кад буде сматрао да је време за устанак.{S} То је као нека претњ |
а погледа мрко.{S} Вујицу и Павла он је сматрао као своје најверније и најоданије људе.{S} Особ |
је новчану помоћ од Русије и управо се сматрао као руски човек и најамник.{S} Чим би се појави |
и Драгићеву, које ће турски џелат сутра смаћи.</p> <p>Три је дана како ова два сужња капљу у ка |
собу, он прислони пушку уз врата, затим смаче торбу и пусти је да тресне о патос штогод може.{S |
д ми кажи ти, онако слободно и по души, сме ли се упустити ово мало рахатлука што га сад имамо |
ешен.{S} Ко много хоће, мора много и да сме.{S} Смелост често осваја земље и градове, а страшљи |
Па ја <pb n="256" /> велим добро.{S} Не сме ни он против воље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни |
су јевтине туђе главе.{S} Ни његова не сме бити ни нама скупа.</p> <p>— Ти опет забраздио!{S} |
ени главе ни длака му једна с његове не сме валити.{S} Ако ли је пак Карађорђе дошао хајдучки, |
који се јако изтакне, а јавно му се не сме ништа, или за друге сличне послове.{S} У таким прил |
атка ћутања — Док су Турци господари не сме се чути овде ни име његово, а камо ли да сам дође.{ |
S} Свет је, истина, преплашен и нико не сме јавно да се заузима за окривљене кнезове, али ноћу, |
ске!...{S} Не, не!...{S} То неће, то не сме да буде!...{S} Перо, дај амо твоје оружје рече Цуки |
ћству прихватимо и склонимо.{S} Њему не сме бити ружно међу нама.</p> <p>Тако је намештао Милош |
еш да узимаш господара на одговор, како сме мењати своју намеру, и по мени поручивати друго неш |
огледа очима, да одахне и да благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем стекли и извојевали — бог д |
. (Лисовић који је из Београда повео за Смедерево ове момке, с једним се момком био склонио ту |
на кад се Лисовић из Београда кренуо за Смедерево, с крвавим писмом за Вујицу (7.{S} Јула).</p> |
ица сад њега тражио и посла га да иде у Смедерево и да <hi>однесе</hi> поруку секретару Анти Пр |
Плане.</p> <p>Међутим, Лисовић стиже у Смедерево и одмах нађе Вујицу, који се баш тада спремао |
е састао са Вујицом Вулићевићем, кнезом смедеревским, а кумом својим.{S} Нашли су се у Вел.{S} |
га дана у сумрак, из Београда је отишло смедеревским друмом 12 коњаника, на добрим хатовима, ор |
а је ишло писмо господара Вујице, кнеза смедеревског, који у писму моли Карађорђа да прими чове |
ља рода сербскага, Карађорђа, који је у смедеревској нахији неколико дана у тајности живио.{S} |
а тиче он се нема чега бојати, јер је у смедеревској нахији он, Вујица, господар а Турци се у њ |
раду?</p> <p>— Не, светли везире, већ у смедеревској нахији.{S} Отуда је он и родом; тамо има н |
био и Никола Новаковић, упутио се право Смедереву да однесе писмо Вујици и да му преда усмене М |
ође у Србију са знањем царева, те му не смедне нико ништа, Милош ће се онда и ту умети да нађе. |
p>Јоргаћ је завршио свој говор питањем: смеду ли синови Јеладе још оклевати, још очекивати и шт |
лу, седео је омален као овца сед Турчин смежурана лица, а веома живих ватрених очију.{S} Док су |
иста мало оживи.{S} Са мртвачки бледих, смежураних образа њених нестаде оне самртничке укоченос |
да нешто за се шапуће.{S} Његово сухо, смежурано безбројним борама избраздано лице било је вео |
робнице устао.</p> <pb n="308" /> <p>На смежураном, борама дубоко испараном лицу сијала су се с |
в благ, срдачан израз разли се по њеном смежураном лицу и она прошапута.</p> <p>— Добро ми је ћ |
, људи се отпађују од посла, трговци не смеју да улазе у веће куповине, многи се испод руке пот |
тану па гледају и смеју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како |
плове... па све жене стану па гледају и смеју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и |
иван, али се поступно све више блажио и смекшавао.{S} Најзад, у њему засија нека чудна благост |
развратник, коме иоле лепша женска није смела изаћи пред очи.{S} Отмичар и убојица, он је увек |
и да га замолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од Милоша? — упита домаћин подругљиво.</p> <p>— П |
страшан сребрњак Карађорђев сенуо би, и смели нападач већ би се ваљао у својој рођеној крви.{S} |
ватају; све рачунају не би ваљда они то смели чинити сами на своју руку, кад се зна да ће се то |
уначки прегнути на велико дело устанка; смело треба развити заставу балканског ослобођења и гро |
же је било то, што се на Карађорђа није смело напасти јавно.{S} Милош никако није хтео да јавно |
али пред народом српским с тим се није смело излазити.{S} Ваљало је дакле целу ствар извести п |
ти својој; Цукић и Драгић по јунаштву и смелој одлуци — били су у оно доба врло опасни противни |
оно што је већ готово било у рукама.{S} Смелост и успех често су две разне речи за једну исту с |
Ко много хоће, мора много и да сме.{S} Смелост често осваја земље и градове, а страшљиво <pb n |
шта да чиним овде. <pb n="23" /> Ја не смем тога човека узети на своју душу, а ти буљубашо Мар |
ти и од сенке своје, с тога се ни ја не смем поверавати никоме другом до једино теби и богу.{S} |
ђе од моје руке погинуо то не могу и не смем, док ми не би изреком заповедио светли везир.</p> |
бији човека који би и половину од овога смео креснути Карађорђу у очи.{S} Не би он довршио ни п |
рчибаша, који је служио као тумач, није смео све ово овако ни преводити везиру.{S} Рече му само |
<p>После те несреће Чимбарлија се није смео више појављивати у селима; а ретко је кад и у варо |
и) тако био застрашен да се управо није смео ни жалити на зулуме турске.{S} Врљо узме питати се |
сам Герману у Букурешт.{S} Али нисам се смео ни њему поверити да му све кажем, но сам тражио, о |
да пође по каквој заради, нико га не би смео узети; од њега сви бегају као од чуме.{S} Нико га |
ви бегају као од чуме.{S} Нико га не би смео примити у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето ту од |
дрско дело, на које се нико други не би смео одважити.{S} Кнез Милош га је употребљавао за пове |
ум.{S} Но после рачунам, да он то не би смео сам.{S} Особито, док је још тамо у Русији.{S} Јер, |
е никад не би могла повратити?{S} Ко би смео узети на се толику одговорност?{S} Зар није било б |
ци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије чинити но што сам ја чинио? |
голему немилост код султана.{S} Зар сам смео ја узети на душу толику сиротињу и пустити да се у |
сам ја овде на овоме месту ја то нисам смео допустити.{S} Али на мене се сад диже повика што ј |
т је од господара.{S} Не би ни Марко то смео узети тек онако на своју одговорност — мислио је П |
о убити Милоша — а ко би ту одговорност смео узети на се и пред Богом и пред народом!...</p> <p |
вати у селима; а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте.{S} После 5—6 месеци умре |
ствари видели смо шта му је био главни смер.</p> <p>Дошав у Београд, одмах другог дана Милош ј |
а.{S} Друго се нешто види одавде.{S} Он смера да ненадно бахне у Србију.{S} Јесте ли чули оно њ |
спречио; он ружно погледа; он нешто зло смера; — рече Карађорђе, показујући на Новаковића, који |
} Милош троши големе суме да докучи шта смерају поједини родољуби балкански, који су избегли у |
само на време да му јави, кад што буде смерао против Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов |
спасењу безумних глава својих, онда се смерни служитељ олтара, који је за тренутак постао гроз |
осподару Ђорђу, па све до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан.{S} Кнегиња и |
тио да оду живи везиру.{S} Па то све не смета пакосницима, да мене окривљују.{S} И кад је тако |
је паметнији, онај и заповеда.{S} Ко му смета, треба да га уклони.{S} Зар би они са мном друкчи |
тим људима немам ништа, и мени они нису сметали.{S} Али ето, Милош их не трпи.</p> <p>И тако су |
>— Коме сам ја овде на путу?{S} Коме ја сметам да се против мене чак код цара тужбе дижу?{S} И |
} Он поби, болан, толике људе, а сад му сметамо чак и ми овде.{S} Шта ће мислити <pb n="156" /> |
но и трајно.{S} Вичете на моје мешање и сметање.{S} Па деде, по души вас, дајте ми макар и једа |
а изговора, зашто си га убио, шта ти је сметао какво је зло хтео учинити, те би сви повикали да |
слободан и разголићен, како кајиш не би сметао удару сабље.{S} Кајиш се напред продужавао у две |
није супарнике, који су му до сад могли сметати.</p> <p>Као најопаснији био је Петар Молер, и о |
ећу, па како му Бог да.{S} Ми нећемо ни сметати, ни помагати, али ћемо увек чувати ово што имам |
сем од прашине и да се мало умијете, не смете овако изаћи пред деду.{S} Као Арапи сте црни од т |
се познавало да је нешто јако збуњен и сметен; ни овај човек, који је био пре 5—6 дана, ни дај |
се на обојици опажало да су узбуђени и сметени.{S} Окретали су се тамо амо и по 2—3 пута узима |
о измаћи из Русије.</p> <p>Друга голема сметња била је држање кнеза Милоша у Србији.{S} Он је в |
>Томе су стајале на путу многе и големе сметње.{S} На првом месту та се ствар морала крити од Р |
ли, да човека задене и да изазове општи смех.</p> <pb n="111" /> <p>Тако је терана шала, али о |
да побио толике људе, кад си знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш презати од саме сенке Карађ |
, али за кога Милош рекне да је крив не смеш ни молити.{S} И окрећите ви ствар како хоћете, дру |
грдно осакаћена!...{S} Не, не!{S} Ти не смеш застајати, кад си једном пошао тим трагом, ти мора |
друштву се ћеретало о женама, о пићу, о смешним пригодама, што су се којекад десиле, и Милош је |
зани многи спремни коњи, а неки су били смештени и по околним стајама.</p> <p>На више места бил |
</p> <p>Свршено је.{S} Небо се најпосле смиловало и разрешило од тога једну црну, невином крвљу |
орђе... прости!</p> <p>И најзад се небо смиловало.</p> <pb n="307" /> <p>Једне бурне фебруарске |
нтије Миладиновић из Чибутковице, Прота Смиљанић, Хаџи Мелентије и многи други.{S} По овим људи |
Не мислим ни ја да тамо наше чека неко смиље и ковиље, али неће бити баш ни то, да је тако стр |
p>Но ни једна страна није била вољна за смирење.{S} Што их је Петар већма утишавао они су се св |
заједно с Главашем, но после се преда, смири, ожени и изроди децу.{S} Најстарији син Станимиро |
м.{S} Молио сам га и поручивао му да се смири — он неће.{S} Молио сам царски двор да га тргну к |
о да видим ону јадну земљу да се једном смири, да преболе дубоке ране, које су јој и пријатељи |
ју, шта им ваља чинити, да се свет мало смири од оних подбадања, што једнако долазе из Русије, |
арод.{S} Тек се ова јадна сиротиња мало смирила и прогледала очима, а ви хоћете опет да упалите |
и смо под Космајем!{S} Сунце тек што се смирило, и на далеком западу трепти још само последњи р |
је на измаку; сунце се већ бејаше давно смирило, а на далеком равном обзорју још је трептало си |
ра.{S} Од тога доба Ђорђе се нешто мало смирио; али опет памет му је једнако у Србији.{S} И пре |
> <pb n="189" /> <p>Пошто се Милош мало смирио настала су саветовања, која су трајала читав сах |
гом.{S} У несвезаним речима, но чији се смисао ипак могао разабрати, она је казивала догађаје, |
они</hi>.{S} Али сви су они знали прави смисао те речи.</p> <p>Но ко ће да пође и како и где да |
еке тајанствене знаке, чији пророчански смисао само он разуме.{S} И ако је код Турака обичај да |
вога.</p> <p>Вујица чу ове речи, али им смисао још није добро схватио.{S} У глави му се мутило. |
ој промени код Милоша, све су то његове смицалице и ујдурме.{S} Он је прво окушао да код руске |
а душа била је пуна тих нада, планова и смишљања.{S} Међутим, прилике у Турској мутиле су се св |
.</p> <p>А да се таква несрећа избегне, смишљен је сад био други и друкчији план.{S} Покрет је |
Но ко ће да пође и како и где да изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже Вујици; хоће ли се ств |
ати негде с Турцима и да их само једном смлави, као што би то и било — од свију ових решења бил |
оно што је одговорио кад <pb n="61" /> смо га лане молили за Молера.{S} Изговорио се на народ |
лишете Милоша и што ли везира?{S} Каква смо добра и рахатлука од њих дочекали?{S} Зар не видите |
у на углу према Калемегдану, човек кога смо већ једном видели у великој кави, где се са Србима |
ти ово да не рекнеш да је било силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо јавили за времена д |
видим какви би ми морали бити сами, да смо нешто на Милошевом месту.{S} Да је Србија имала сна |
и нема много, свега нас тројица.{S} Да смо сви бар, па онако заједнички да изађемо пред везира |
ли и сад треба то платити главом.{S} Да смо ми успели, плаћали би главом други, пропали смо, пр |
} Њима се чинило да би им било лакше да смо и ми остали, па да заједнички трпимо и гинемо.</p> |
Шваби или Французу у друштво.{S} Или да смо с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин план и |
{S} Друго је што мене боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби тако несретни, да код нас вечито мора б |
ао јој.{S} А мене одвела пред икону, па смо се молили Богу.</p> <p>- И ја сам се молио Богу.{S} |
зла, ћеро!{S} Ако је за вајду, несрећа смо доста претурили преко главе, па је време да и <pb n |
тако каже!{S} Како је наја плакала кад смо полазили!{S} Па све љуби праг и плаче: „слатка кућо |
етна болештина сасвим убила.{S} Тек кад смо прешли у Аустрију, он се почео брзо опорављати.{S} |
сподару; али јадан је ово живот.{S} Сад смо постали бурмуџије; градимо и продајемо бурмут, да з |
.</p> <p>— Тако! — рече Гитарић.{S} Сад смо готови, сад је свршено све.{S} Бар ћеш знати, кад т |
Ми смо тебе доста слушали!{S} Ево и сад смо на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама би |
О Ђурђеву-дне, деда.{S} А пре знаш где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу чика Стојан збо |
ли овде.{S} Седели смо подуже.{S} После смо отишли до господина митрополита.{S} Господар Ђорђе |
Јес, гдје је наш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно посрнули, и видимо се као божјаци |
ом пуним саучешћа.</p> <p>— Па ето живи смо, господару; али јадан је ово живот.{S} Сад смо пост |
ар везир, добри ђаури, добри Турци, сви смо ми добри, све је како најбоље хоћеш, а полумесец оп |
штогод спреми за вечеру.</p> <p>— Мртви смо гладни, цео дан нисмо залогаја једног окусили.{S} П |
они утекли, па сад они добри, а ми који смо остали овде и све издржали и очували душу овоме нар |
водим таке разговоре.{S} Најпосле, мали смо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не |
спели, плаћали би главом други, пропали смо, право је да платимо ми.{S} Да кнез Сима није ухваћ |
е суза.</p> <pb n="235" /> <p>— Пропали смо ти, господару, као нико наш.{S} Гдегод је била која |
<p>— Синоћ смо сви били овде.{S} Седели смо подуже.{S} После смо отишли до господина митрополит |
о ове опасне заваде.{S} У ствари видели смо шта му је био главни смер.</p> <p>Дошав у Београд, |
сам се зарекао и то мора бити.{S} Хтели смо дићи буну, нисмо могли и сад треба то платити главо |
: „Што ли не убијеш псето?“ Побратимили смо се од невоље, као што знаш — те се ја нашалих. „Е м |
асијем свих дванајест кнезова закључили смо ови час да Карађорђа уклониш и с њиме свршиш брзо и |
а код себе?</p> <p>— Нема!{S} Претресли смо га, кад је поведен из Крагујевца.</p> <p>— Пса ваља |
поручен!{S} Не, по Богу капетане!{S} Ми смо тебе доста слушали!{S} Ево и сад смо на твоју реч п |
нате ли ви овде што о томе?</p> <p>— Ми смо чули, господару, да је Милош тебе позивао и кажу да |
узме власт у руке и нека наређује, а ми смо показали да бар умемо бити добри послушници.{S} Ист |
заспао, кад сам се после пробудио, а ми смо били негде далеко, далеко.</p> <p>Тако је млађи син |
рани јунаци, све лавови а не људи, и ми смо с двапут мањом силом смрвили и развејали војску као |
сио, нити нас је ко што питао.{S} Но ми смо се радовали за те.{S} Као велимо, да хоће дати бог |
</p> <p>— Не, по богу, побратиме, стари смо људи, немој грешити душе и говорити да не знаш и не |
абубрели једри пупољци.</p> <p>У Рогачи смо под Космајем!{S} Сунце тек што се смирило, и на дал |
боље знаш колико нас је муке стало, док смо скунаторили ово мало народне надстрешнице над главо |
кад му стоји мачка на глави.{S} Али чим смо скинули Русију, ти си видео шта је било с Ђорђем.{S |
а одахне и да благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем стекли и извојевали — бог да га прости!“ — |
га слободно узимам на своју душу, и ако смо криви пред Богом, нека моја душа у паклу испашта за |
подбијене табане.{S} Сећаш ли се, како смо се оно полане вили као црв под кором?{S} Почесмо и |
ла бог свети му знаде куда.</p> <p>Тако смо остали скоро до зоре.{S} Тада изговори ово, чега ћу |
урци сад кивни и срдити на све нас, што смо се за ове две године мало отргли и отресли.{S} Ако |
ултанова, па опет пушку за крај, ка што смо и научили.{S} Кума Милош и кума Вујица већ нам доса |
рашније муке проклели су нас прваке што смо се склонили и утекли.{S} Њима се чинило да би им би |
ну савест разлозима, као што су они што смо их мало час видели у његовим немим монолозима, а он |
ежаше још непомичан и без јава, као што смо га оно у поноћи видели.</p> <p>Наум полако устаде, |
је побио.{S} Самога Карађорђа, као што смо видели, оптуживао је пред Русијом и молио да га укл |
мало ниже био му је и кованлук, као што смо већ напомињали.</p> <p>Ту на једну велику трокраку |
лоша као његов стални момак.{S} Као што смо видели раније, он се и пре почешће налазио око Мило |
а јуначку главу вождову.</p> <p>Као што смо видели, дакле, 11. јула, у петак, Карађорђе је зано |
је теби писао.{S} Ми овде то толико што смо чули, а нама није нико ништа доносио, нити нас је к |
Кишињев, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо се мало сељакали за ово две три године — рече стари |
пребијамо од немила до недрага.{S} Зар смо ми онда били непријатељи српски!...{S} Ја, господар |
инеш? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Јутрос смо Господар Вујица и ја заједно ручали у Паланци, па п |
ољих хаљина и то се испродавало.{S} Већ смо догнали да са жена скидамо и за хлеб продајемо њине |
> <p>Анта је објашњавао:</p> <p>— Синоћ смо сви били овде.{S} Седели смо подуже.{S} После смо о |
мене и Миленка одјури из земље, за коју смо барабар с њим крв своју проливали.{S} Боли то, мој |
ако целу ту ноћ нисмо спавали, и у зору смо се кренули.{S} Ја сам био заспао, кад сам се после |
и исеченом децом својом; одатле се диже смрад и варварство, јер ту влада лењи дремљиви Турчин, |
ту влада лењи дремљиви Турчин, а турски смрад удавио је јелинску цивилизацију.</p> <p>У томе ду |
прилика је да се једним снажним ударцем смрви тиранска аждаја турска.{S} Борбу треба водити на |
не људи, и ми смо с двапут мањом силом смрвили и развејали војску као оно кад неодољива холуја |
окорна, оштра, бунтовна замисао.</p> <p>Смрвљен и телесно и душевно, Милош пред зору клону на к |
и додаде живо:</p> <p>— Ама, што си се смрзао, чика Стојане, ако бога знаш?{S} Остави то сито, |
концу и којима још сутра може за навек смркнути.</p> <p>— Није ваљда баш тако призорило.</p> < |
Тада ће мрак обузети Србију, у по дана смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовима потреш |
му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрсио конце; кнез Симу уловио, сад уздише још само за |
дан греха примицао се и страшна крвава смрт већ је била пружила своју ледену аветињску руку за |
а имао пизму, што му је осудио брата на смрт, који се био одметнуо и чинио разна недела.{S} Мил |
д стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то што ћете скапат |
ути као мртва маса.</p> <p>Види се да и смрт има неке примамљивости и да проливање људске крви |
урска.{S} Борбу треба водити на живот и смрт, а вођство треба предати у једну челичну руку, кој |
едали Молера Турцима, и у писму тражили смрт његову, владика Мелентије потписао се први на томе |
ке, она не примају његово кајање.{S} Ни смрт неће да чује преклињања његова; ни она неће да буд |
ека.{S} Пред Портом и Турцима он ће већ смрт Карађорђеву изнети као своју заслугу, али пред нар |
јући га крвавим убицем и тражећи његову смрт.{S} Бол у грудима достиже сад такав ступањ, да нес |
агрлиле, да тако после остану до у саму смрт.{S} А да је било каква видовита ока, оно би јамачн |
<pb n="5" /> <div type="titlepage"> <p>Смрт Карађорђева</p> </div> <pb n="6" /> <div type="tit |
ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА</p> <p>1. КЊИГА</p> <p>Смрт Карађорђева</p> <p>Историски роман из недавне прош |
ег брата!{S} Да се Драгић, мој Турчине, смрти бојао, не би он сам добровољно дошао у шаке крвав |
прозрети и то, како је тајанствена рука смрти већ била ударила свој кобни жиг уништења на обадв |
шу.{S} Јадни Турци, ви сами стрепите од смрти, па мислите и Драгић је такав!{S} Море Србо је ов |
уне српски народ.{S} Није мене страх од смрти амо довео, већ су ме Руси домамили, уверавајући м |
е истина што људи говоре, да душа после смрти за четрдесет дана обилази сва она места, куда је |
било, кад би доиста било живота и после смрти!</p> <p>Враћајући се с рада, неки сељаци застадош |
ction" /> <pb n="302" /> <p>Одмах после смрти Карађорђеве, кнез Милош пише кнезовима, што су у |
ком, и што да му помиње чак и о могућој смрти Карађорђевој.{S} Да би колико, толико забашурио с |
ћемо поћи.</p> <p>Дошао је био тренутак смрти, и сужници га нису хтели развлачити.{S} Освртоше |
његов анђео хранитељ и као његов анђео смрти.</p> <p>По ранијем договору, Карађорђе је имао по |
воју логику.</p> <p>Дошав до уверења да смртна казна треба да буде мучење, Турци се нису много |
су правили неку разлику при извршивању смртне казне.{S} Велике зликовце обично су <pb n="75" / |
везана коље, а јунак слободан дочекује смртни ударац.{S} Сеци бре, мухамеда ти твога!</p> <p>Џ |
де све тежа.{S} А кад се неко казни чак смрћу — онда та казна треба да буде право мучење.{S} Ка |
било у истини.</p> <p>Што се тиче оних смутљиваца, што долазе са стране, отуда од Влашке и Рус |
е мореш наћи <pb n="55" /> те хајдуке и смутљивце, што буне народ, ја ћу их, бели, наћи... попр |
p> <p>Тако у последње време, услед ових смутња, свет је био узаврео у читавих шест нахија и мал |
е и трошка кошта народ, док сузбије ове смутње и Турке мало одобровољи и охрабри.</p> <p>Тако у |
оброг Србина да сузбија оваке гласове и смутње, а особито он, кнез, принуђен је да оштро гони т |
дому своме, кад јој се на једаред тешко смучи.{S} Снага је издаде и она би ту пала на земљу, да |
као да није добро?{S} Да му се није што смучило од онога меда? — упита он.</p> <p>— Уклони се т |
пусте пољане и целу боговетну ноћ, као смушен и безуман јури пустим пољанама, бежи од себе сам |
subSection" /> <p>После овога страшнога сна, Карађорђе је био потресен и зловољан.{S} Већ се хв |
о год оно човеку који се буди из дубока сна.{S} На махове заборављао је где је и шта је с њим!{ |
p> <p>И Милош се трже из буновна, тешка сна, сав окупан у зној и сузе, које су онако у сну обил |
ажиже и душу и тело, која неда ни мирна сна, ни слатка залогаја, ни слободна даха; која и дан и |
орђе, моћни геније који је из петовечна сна пробудио заспало и већ обамрло племе српско; јунак, |
{S} Ја сам будио из петвековног ропског сна моје Србе и добро знам с каквим је тешкоћама скопча |
а ни станка; она ће те с ужасом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи скак |
миндерлук, али тек што би свео очи, из сна су га трзала страшна привиђења и магловите крваве с |
, кад јој се на једаред тешко смучи.{S} Снага је издаде и она би ту пала на земљу, да се у близ |
буде опширнији, како би турска војничка снага била поцепана, те да не могне сва гурнути на Грчк |
, под чију би команду дошла сва оружана снага и српска и грчка и румунска.{S} У опште, он је тр |
чију је команду имала стати сва оружана снага свију балканских народа.{S} Он би био као неки во |
изумирало, и младога — Србина, чија је снага и господарство тек почело јачати и снажити се.</p |
ија се држала пуних 9 година, али та је снага најзад била исцрпена.{S} Оружана Србија пала је, |
Милошевом месту.{S} Да је Србија имала снаге, силом да сузбије најезду турску, сузбио би је ти |
ру, мало се раскорачи, измахну и из све снаге лупи Карађорђа ушником у груди...</p> <p>Ђорђе пр |
, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, но у тај мах долази му н |
ца и неограничени вођ целе њине оружане снаге.{S} Спреман је општи покрет, и <pb n="164" /> Ђор |
ђенога тела, да згоревањем своје рођене снаге оснажи њега и ојача његов слабачки пораст — јес, |
средња раста, јака састава и окрушасте снаге.{S} Могло му је бити, по изгледу, до 40 година.{S |
орђе је обећао, да ће свом душом и свом снагом служити великоме делу ослобођења.</p> <p>Но сви |
као да је била обдарена неком пророчком снагом.{S} У несвезаним речима, но чији се смисао ипак |
она га ухвати за руку, повуче је чудном снагом и диже у вис.</p> <p>— Што кријеш?{S} Зар се то |
а учинити ништа више.{S} Својом рођеном снагом Србија се држала пуних 9 година, али та је снага |
ја не мислим тако.{S} Ја не прецењујем снагу балканских народа, али ја је и не омаловажавам.{S |
ава ред у земљи, а то му је давало нову снагу да што живље настане око извршења своје заветне ж |
би он био упућен само на се и на своју снагу, и на просту масу народа која ће за њим поћи.{S} |
ом времену јавио се Милош.{S} На српску снагу он није могао рачунати.{S} Па шта му је друго ост |
се уздали поглавито у се и у сопствену снагу самих балканских народа.{S} Довољно је било да их |
илош је једнако хукао, као човек кад га снађе нека голема беда.{S} А није му ни било лако.{S} И |
и увалити у какво крупно зло, да их ово снађе.{S} Није се забадава зуцало о новој буни!{S} Не м |
с њим.</p> <p>— Несигурно је пушком.{S} Снажан је, неће одмах пасти од пушке, а можеш и промаши |
криву дамаскињу оберучке хитро изману и снажан ударац паде по повијеном врату кнежевом!...</p> |
нага и господарство тек почело јачати и снажити се.</p> <p>Као деца природе, Турци су узимали с |
напред продужавао у две струке.{S} Два снажна помоћника џелатова дочепаше, један за једну друг |
то неко небесно предсказање, да његова снажна и вешта рука, овај пут тако невешто и несретно у |
чки нападао и вређао.</p> <p>У два маха снажна рука Карађорђева и нехотице се дизала и машала з |
д се против кнеза Милоша почела јављати снажна опозиција, између осталога, почињу га окривљават |
p>Најзад није заборављена ни секира.{S} Снажним ударцима сам Штитарац ударао је у врата то сечи |
Сад или никад, прилика је да се једним снажним ударцем смрви тиранска аждаја турска.{S} Борбу |
ила), а дубок тежак уздах оте јој се из снажних груди.</p> <p>— За бога, најо, зар истина мисли |
жју столетна храста, у загрљају његових снажних жила, већ помаља своју плаву главицу, шиљући у |
} Али на једаред из тога заноса трже га снажно дрмусање.{S} То је био џелат, који га тресаше св |
кићу.</p> <p>Наједаред, Никола оберучке снажно изману, нешто се диже и сену у ваздуху; чу се ту |
го грчких родољуба, који су ту створили снажно средиште за распиривање духа слободе и духа буне |
два три пут махну њоме кроз ваздух тако снажно и окретно, да љута дамаскиња чисто писну кроз зр |
о џелат, који га тресаше својом крвавом снажном руком.{S} И на једаред он му упрти крваву одруб |
шину моћна електрична струја; у једном снажном покрету Цукић се праћну и изврте полеђушке, упа |
преко сабље.{S} После је стиште у своју снажну, извежбану руку, потресе је, два три пут махну њ |
и су јадни учинили све што им је било у снази — да спасу земљу...</p> <p>— Да су друге прилике, |
хну ненадно с питањем:</p> <p>— Богати, снајо, сећа ли се Србије и помиње ли што о повратку?</p |
<p>Чувши таке гласе, Марашлија се јако сневесели.{S} Дуго је ходао тамо амо по соби и ћутао.{S |
на време подухивао је хладан северац, а снег се неколико пута навртао, али је на скоро опет пре |
ти они за народне послове као за лањски снег!{S} Да је њима да су сви кнезови и на моме месту — |
долазити благословено пролеће да отопи снегове, да раскрави ледену кору, да врелим љубавним да |
т је на коњу бесомучно јурио кроз пусте снежне равнице и молио за милост земљу и небеса.</p> <p |
ала своју самртничку песму преко пустих снежних пољана гружанских; а кроз тај урлик бурин и неч |
е се редом годишња доба, падаће студени снези, изумираће цела природа, а дебела ледена кора пок |
е тице певачице, ала ни те дажде, ни ти снези, <pb n="70" /> ни те буре, ни све те и велике и м |
утегнуте остраг.{S} Пред њим је стајао снизак подебео дрвени трупац.{S} Симу примакоше и намес |
ирине и жива бујна јавна живота — свуда сниски кућерци, тесне криве улице, високи баштенски зид |
> <p>Изнурен и намучен тегобним, ружним сновима, уморан и телесно и душевно, Милош је сад налаз |
па сад или пови грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку у |
ежак уздах; буљубаша Петар шкрипао је у сну зубима и овда онда по штогод би промрмљао, као да с |
или дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — рече она мало после.{S} Кад је |
в окупан у зној и сузе, које су онако у сну обилно текле, и ако је иначе на јави био веома тврд |
н је дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз тако расположење, позиви Милоше |
ругљиво.</p> <p>Отац Мелентије одговори снуждено, али разговетно и одсечено.</p> <pb n="109" /> |
чрез везира превисоком Девлету шаљем, и со тим засвједочавамо да наш народ више ни у каквој при |
нџерлијом, <pb n="121" /> с тога је ова соба дању изгледала мрачна.{S} Сад у ноћ осветљавана је |
висило много богато оружје.</p> <p>Ова соба била је у опште богато намештена за оно доба и за |
пола часа остали су заједно у побочној соби, где су се поверљиво разговарали.{S} Кад се опет в |
оред огњишта мало поодмори, а у предњој соби чула се граја од двајестак гласова, који су сви го |
мао да легне.{S} На против, ходао је по соби крупним корацима и изгледао је замишљен.</p> <p>Кн |
ћи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе ходати по соби.</p> <p>— Најгоре се бојим — говорио је он даље — |
он скочи с миндера и узе живо ходати по соби.{S} Неколико је пута испод очију погледао на Јелу, |
елили? — рече Карађорђе разгледајући по соби.</p> <p>— О Ђурђеву-дне, деда.{S} А пре знаш где с |
колену писао, а Милош је киван ходао по соби и срдито одсецао:</p> <p>— Пиши, море, и пази добр |
сневесели.{S} Дуго је ходао тамо амо по соби и ћутао.{S} Овда онда завртео би главом и дубоко у |
арао сам са собом, ходајући узбуђено по соби.{S} Штитарац уђе, да донесе каву.</p> <p>— Где је |
осветљавана је са два жишка, која су по соби расипала жуту, прљаву али доста јаку светлост.</p> |
S} Деда...{S} Деда Ђока!...{S} Ево га у соби!...{S} Сад је дошао!{S} Казала сам му да сте овде, |
им?{S} Није, очију ми!{S} Ево га овде у соби.{S} Ево изађите да га видите — брбљало <pb n="234" |
Слуга га извести да је г. митрополит у соби и да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе — |
рукав и посу му одмах да се умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и т |
похитали Чолак Антиној кући, и осниска собица Антина брзо се напуни.</p> <p>Чак дође и момак о |
с леве стране Јасенице, па ту, у један собичак, притворе Анту, а они се одмах разделе и сваки |
н ходник водила у некакав мрачан, тесан собичак и показујући руком на тај ћумез, викну Анти:</p |
ружала велика башта, седеле су у једном собичку две женске и нешто се живо разговарале.</p> <p> |
7" /> <p>Кнегиња је још говорила кад се собња врата тихо и нечујно отворише.{S} У одају уђе вис |
и велике и многоструке промене, које за собом носи читава половина једнога столећа, још неће би |
груне, да узбуни народ, да га повуче за собом, да се дохвати негде с Турцима и да их само једно |
ешто шушти.{S} Он се окреће и далеко за собом, кроз сумрак, види како друмом трчи за њим некакв |
атства и господства својега; који су за собом водили сјајне свите све у суху злату и алему, да |
и сам у народ на тефтиш т. ј. поведе са собом јаку војничку пратњу, па затвором, бојем и глобам |
пљоску са шљивовицом, што је бејаше са собом донео.</p> <pb n="290" /> <p>Карађорђе рече како |
> Где тога нема — ту их човек односи са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква о |
.{S} Остали, на броју њих 18, водећи са собом као заробљеника Анту Протића, упуте се Паланци, г |
</p> <p>Тако је Милош разговарао сам са собом, ходајући узбуђено по соби.{S} Штитарац уђе, да д |
у.</p> <p>Разговарајући се овако сам са собом, Милошу се чинило да он сад решава питање шта би |
ј призор.</p> <p>Вујица је био довео са собом два своја и 5—6 Милошевих момака, међу којима је |
Вујица се правдао.{S} Момке је повео са собом баш с тога што хоће да Карађорђе буде обезбеђен, |
а трпезу.</p> <p>Вујица је био донео са собом лепу погачу, коју је Карађорђе врло миловао.{S} И |
ест оружаних скитница, које је водио са собом и који су га пратили скоро свуда, а по најчешће к |
мо три друга, а Чимбарлија седморицу са собом.</p> <p>Побију се ватром из пушака, и није прошло |
ја ће за њим поћи.{S} Али он гледа пред собом најодабраније синове Јеладе, спремне да за свето |
рђе у себи, гледајући ону страхоту пред собом.</p> <p>Међутим, страшна тмуша испуњавала је сву |
Он ће доћи тајно; бануће изненада; може собом повести још и повећу чету бећара и скитница, који |
жјем, у жагору и лупи, удали се, носећи собом две крваве главе, а у пустој шуми остаде Драгић с |
у изгубили у сумрачној даљини, односећи собом Ђорђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, |
о.{S} Но Милош је хтео чак и пред самим собом да забашури своје неумесно трзање.</p> <p>— Откуд |
.{S} Оваке ствари људи обично деле међу собом и пријатељи их казују један другоме. <pb n="218" |
етак сељака, који су се нешто живо међу собом препирали.</p> <p>У средини горела је мала ватра, |
х, па и то крв и нож, да се искољу међу собом и да један другом очи поваде.</p> <pb n="110" /> |
довели дотле да њих двоје прекину међу собом, да Милош буде дужан предати Марашлији колико се |
(Симић).</p> <p>Дете уведе Карађорђа у собу и даде му столицу да седне.</p> <p>— Шта раде Стој |
р водио се кроз прозор.</p> <p>Унутра у собу уђе крупан, космат, чупав човек, коме једно око из |
о торбу да олакша рамену.</p> <p>Ушав у собу, он прислони пушку уз врата, затим смаче торбу и п |
овршивали повећу партију бурмута, кад у собу ускочи лаконого девојче и зајапурено од радости по |
ђе унутра и понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће конаковати.{S} Карађорђе упита шта је с гос |
та имам још ту да мислим?{S} Ваља ући у собу па зликовца секиром у чело!{S} Треба премлатити пс |
а Паланку.{S} Лисовић га зовне насамо у собу, па држећи у руци Милошево писмо, рече му овако:</ |
тек два сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како су цео тај дан провели прво у раду, па по |
одмах легао, а Ђорђе је отишао у другу собу са женом, где су остали скоро до сванућа.</p> <p>Н |
ути тамо, уђе са својим другом у крајњу собу и одмах нареди жени да закључа сва спољна врата.{S |
кнез се бејаше повукао у своју спаваћу собу, и рахатлисао се, али још се није спремао да легне |
Милош је у вече отишао у своју спаваћу собу, где је о дувару висило много богато оружје.</p> < |
ију ствар от које је највећа сумња била совершилисмо.{S} Карађорђеву главу чрез везира превисок |
а.</p> <p>Кад Вујица и Наум устадоше од совре, Карађорђе оста још подуже; купио је полако мрве |
шинама предао.{S} Него, куме Вујица, да совршиш све исправно каконо ти се овде строго и најстро |
ако му пиши:</p> <p>„Куме Вујица!{S} Са согласијем свих дванајест кнезова закључили смо ови час |
у Београд мени послаше, које се ето са согласијем честитог везира шиљу обе одеране у Цариград“ |
сле точи из груди својих најплеменитији сок под сунцем, свештени напитак човечанства — млеко ма |
бејаше довршила последњу реч, кад се са сокака зачу нека звека звонцади.</p> <p>Карађорђевица о |
S} Ту је владала необична живост.{S} По сокацима, по авлијама свет је врио.{S} На више места го |
о бејаше минула крајње куће, из побочна сокачића с десна испаде висок космат, просед човек и уп |
, у данима славе и величине српске, као соко прелетао с бојишта на бојиште, с голим ножем улета |
игранти су се уздали поглавито у се и у сопствену снагу самих балканских народа.{S} Довољно је |
га тамо у оџаклији.</p> <p>— Шта ради, спава ли?</p> <p>— Не знам, ваљада спава.{S} Уморан је |
ита он.</p> <p>— Уклони се ти, Драгићу; спава он сад и ако су му очи отворене.{S} Него склони с |
ама на лицу тако, да је изгледао као да спава.{S} Митрополит је у два маха долазио до њега, с н |
ади, спава ли?</p> <p>— Не знам, ваљада спава.{S} Уморан је с пута.</p> <p>— Је ли окован и вез |
али он се трудио да по дисању распозна спава ли Карађорђе или не, и брижљиво је ослушкивао сва |
први мах Драгић је мислио да Карађорђе спава.{S} Али он погледа боље и виде где Карађорђе лежи |
ешће отварао очи; видело се, да и он не спава, или да бар не спава тврдо.</p> <p>Само се Вујица |
ело се, да и он не спава, или да бар не спава тврдо.</p> <p>Само се Вујица беше притајио и лежа |
ата и опрезно уђе унутра, да види да ли спава заробљеник.</p> <p>Кад се Петар указа на вратима, |
а све нариче.{S} Тако целу ту ноћ нисмо спавали, и у зору смо се кренули.{S} Ја сам био заспао, |
мбол, погибе мучки и крвнички убијен на спавању, од рођене српске руке, по заповести и угодби д |
у чак на мисао да осуђеника убијају при спавању.{S} Права американска њежност!</p> <p>Но у поче |
л га пресече:</p> <p>— Шта? „Вожд“ није спавао овде?{S} Па где је преноћио?!{S} Где је он сад? |
утра чули.{S} Ханџиска момка који је ту спавао, отпрате чак далеко на извор, божем да донесе та |
ађорђеву рече, како ће и он сам те ноћи спавати ту у колиби заједно с њима.</p> <p>Кад Вујица и |
мори ту.{S} До пред зору слободно можеш спавати безбрижно — а дотле доћи ћу и ја.</p> <p>Изашав |
аскоро поздрави с гостима и оде у своју спаваћу одају.</p> <p>Ушав унутра, Милош узе ходати.{S} |
вечере, кнез се бејаше повукао у своју спаваћу собу, и рахатлисао се, али још се није спремао |
мислима Милош је у вече отишао у своју спаваћу собу, где је о дувару висило много богато оружј |
да се и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, обијајући целе зиме прагове великашке по |
исти мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниска миндера, на који беше прилегао.</p> <p>И |
Ви сте у вашу тековину гурнули угарак и спалили је.{S} Ово је Милошева мука, и док је он жив не |
Док су стари народи разапињали на крст, спаљивали, бацали живе људе да их дивљи зверови растргн |
ов, који се на великим летњим припекама спари и сасуши, те цело поље изгледа као опаљено.{S} По |
енима строга војна дисциплина једини је спас од многих штетних случајности и изненађења.</p> <p |
опет забраздио!{S} И њима је ту једини спас.{S} Милошенди треба послати крвав фишек и писмо кр |
ећите ви ствар како хоћете, другога вам спаса нема но да се уради онако како ја велим.{S} Прво, |
добује, прибира разбеглу српску војску, спасава шанац и даје целој битци други исход, уз припом |
махом све морало остати.{S} Људи су се спасавали махом голе душе.{S} Једино ако је који имао ш |
е на њега толико наваљивао.</p> <p>— Да спасавам главу?!..{S} А што ће ми, пси је појели!{S} Да |
га?{S} А ко је мени дао то право, да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с њим |
побије.</p> <p>Он, Милош, једном је већ спасавао исте кнезове, кад су се лањске године исто так |
то би овако и што не би онако, већ ваља спасавати главу, па тамо после гледати шта се може.</p> |
.</p> <p>— Па шта мислиш сад, хоћемо ли спасавати кнеза Симу и Драгића? — упита домаћин зловољн |
је благодарност што сам пре 5—6 година спасао кума Милоша, кад га оно о малом Божићу на скупшт |
нање и накнаду зато, доказујући како је спасао царевину од једнога опасног и големог <pb n="194 |
и рђавим, неваљалим средством.{S} Да би спасао тисуће, слободно ти је да убијаш појединце.{S} Д |
ровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима по угледу, памет |
ти; али овако, он да погине, а ја да се спасем, боже сачувај, то никад ни до века неће бити!{S} |
} Ми прво морамо гледати да ову двојицу спасемо и дај о томе да се посаветујемо.{S} Како би бил |
ад Турци безобзирце беже и мисле само о спасењу безумних глава својих, онда се смерни служитељ |
ешћемо те да ти длака једна не вали.{S} Спаси главу па онда иди сам лично у Русију господару Ђо |
ти што ја теби кажем.{S} Ако ишта може спасти ову двојицу, то је страх Милошев.</p> <p>— Али а |
помоћи твоје друштво?{S} Зар није боље спасти главу па доцније бар осветити кнеза Симу, кад му |
и не говори то, Милошева погибија неће спасти ову двојицу од погибије, а сад прво то треба гле |
ке нужде увек се могу на њу наслонити и спасти.</p> <p>Међутим, грчки утицај у ове две подунавс |
ова два човека.{S} Ти једини можеш их и спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај ти је фишек наше позд |
ији да управља овом земљом, те неће баш спасти на лудога Циган Ђорђа!</p> <p>Милош је узбуђено |
ад су кнезови давали откуп везирима, да спасу главе заробљених Срба, а не да их за ту плату Тур |
учинили све што им је било у снази — да спасу земљу...</p> <p>— Да су друге прилике, ја бих има |
ријатељи у Београду чинили су све да их спасу, али су сви покушаји остали без успеха.{S} Марашл |
два силом пробијао напред.{S} Двајестак спахија на добрим коњима и под богатим сјајним оружјем, |
ога, и о томе што је везир тражио да се спахијама накнаде њини десетци, пропали и неисплаћени у |
имао је под закуп спахиска села, плаћао спахији одсеком, а он после сабирао са села колико се и |
о доба ту је живео, узимајући под закуп спахијска села.</p> <p>Герман је био Милошев заступник |
Грци заузимали.{S} Најзад, велики број спахилука био је у рукама грчких закупника.{S} Па и ако |
и други Грци који су заузимали поједине спахилуке и мало по мало хватали све дубљи корен у Влаш |
ко се и шта се могло.{S} Тако су држали спахилуке Миленко, Петар Добрњац и други Војвода Лука Л |
мао мало више пара, узимао је под закуп спахиска села, плаћао спахији одсеком, а он после сабир |
евић (поп Лука) држао је тако под закуп спахиско село Коњушњу.</p> <pb n="148" /> <p>Ко то није |
рака изнићи злочини и с крунисане главе спашће сјајна круна и разбојнички ножеви искомадаће мла |
уша — ваљда за какве тешке грехе моје — спекла се у телу па никако од њега да се одвоји!“.</p> |
адре да утру траг страшноме злочину, да сперу крв убијена родитеља и да скину клетву с грешне д |
добру од овога крпежа, што га је Милош спетљао!{S} И тога ради ви хоћете да пропустите најбоље |
раста, веома црне боје, а грдно мршав и спечен, овај је човечуљак изгледао као нека авет, као м |
/p> <p>Како је много говорило ово суво, спечено лице; како је дугачка и страшна била она прича |
се увери да ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и све друге хартије, није био исписан обичн |
да он предаје порез по старим харачким списковима, а сад је више народа, а узима и три пута ве |
аћена.{S} Тако исто и имена прозвана по списку нису била права имена учесника овога збора, већ |
поломљени огранци, скркли у непролазан сплет, стоје две огромне, труле кладурине, засуте стари |
ј провалији, коју је одозго покрио густ сплетен павитњак, чује се вечито шуштање лакоскоке Крив |
рчине; велике перчине, као код жена, па сплетени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је онда био др |
х звона.{S} Све мисли сабиле се у једну сплетену гужву, из које тек овда онда, као усијан челич |
и се одатле с тим твојим кучетом, да не спљискам за душу и теби и њему сад овога часа, — шкргут |
одмах без оклевања одруби глава.</p> <p>Сподбише га џелати и хтедоше га наместити исто онако ка |
отреби.</p> <p>Штитарац одмах нареди да споља донесу дебелу греду, коју узеше четворица на руке |
сам да нареди шта треба.{S} Стражарима споља и изнутра буде издата наредба, да никога не пушта |
масти, а веома оштра погледа, стајао је споља, наслоњен на колибу.{S} У левој руци држао је за |
иби, Никола Новаковић дође и наслони се споља на гредице од колибе.</p> <p>— Пиј, господару, ти |
радовало).{S} Пошто ју је прво загледао споља, он је на једном извади, прекрсти се, пољуби је у |
дена и укусно ишарана.{S} Улазак је био споља, водио је кроз дугачак, узан ходник, а лево и дес |
ојас, саже се, узе нешто што је стајало споља до врата, и кријући га иза леђа, полако и опрезно |
немо и непомично.</p> <p>Баш у тај мах споља се проби до у тамницу неки буран нејасан жагор.</ |
а онда затворе и оставе на миру.</p> <p>Споља поставе два стражара, један да чува стражу код пр |
} Коњаници су ишли право к хану.{S} Два спољна стражара примакоше се ближе, да виде хоће ли нез |
собу и одмах нареди жени да закључа сва спољна врата.{S} Затим је Карађорђе рекао жени да никог |
<p>Док је била у заносу, неприступна за спољне утиске, душа ове старице као да се винула у дале |
иле <pb n="147" /> на Цинцинате само по спољним знацима и држању своме, већ су то били прави Ци |
Глас јој бејаше ослабио и уздрхтао.{S} Спомен на ова тешка времена бејаше и њу саму дубоко пот |
и догађај са кога је она важна и вредна спомена.</p> <p>Говорио је подуже и говор му је био жив |
ћима, дизала се у једном углу, као неки споменик.{S} Прозори су били подлепљени хартијом — пенџ |
аживао, салећући га са сваке стране.{S} Спомену му како су Драгић и остали, најпосле, људи који |
да је био јако срдит.</p> <p>Кад Петар спомену како не може узети Цукића на душу, Марко срдито |
егове рођене браће Срба.</p> <p>Најзад, споменуо је и то, да он свој рад ставља под јавну контр |
целом разговору Милош ни један пут није споменуо реч „убије“ или „убиство“, он је говорио само |
заустављао да напоји добра коња свога; спомињао је пријатеље и добре знанце, с којима је делио |
аједаред као да се трже, рече.</p> <p>— Спомињете вољу царева, а где је ваша рођена воља?{S} Ра |
S} Милош је тада осећао како га ненадно спопада самртни страх, при самој помисли на шта се одлу |
енке зазирао.</p> <p>Страх га је обично спопадао у јутру, кад се трезвен и с одмореним мозгом д |
ј пут тако невешто и несретно удара.{S} Спопаде га нека дрхтавица и он није могао даље.</p> <p> |
настати пропаст, био пао у тешку бољку, спопала га терлема, и једва је кукавац жив остао.{S} Бе |
Милош викао и праскао, док момци бејаху спопали Драгића да га извуку напоље.</p> <p>— Верујем т |
екад и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор али достижан! — одговори Добрњац живо и плаховито. |
он би се мени прво обратио и са мном би споразум градио!“ — Тако ће мислити Милош и друге није, |
пску.{S} Ту је први пут учињен као неки споразум између Марашлије и Милоша, да Марашлија помогн |
и Милош се сад на то позивао, да се тај споразум испуни, и да му руке остану слободне према Кар |
могао желети ништа друго, с тога је њин споразум брзо био готов.</p> <p>Још су се подуже разгов |
с тога и рад за будућност треба да буде споразуман, сложан и заједнички.{S} То су одавно разуме |
све што може, да се с Турцима на леп и споразуман начин насуде.</p> <p>Страх од Карађорђа мога |
ле видети.{S} Ако могне с Милошем да се споразуме, добро; не могне ли, он ће онда гледати шта б |
.{S} Него вожд је рад да се разговори и споразуме с њим — Милошем, па, ако не може бити, онда д |
у највише чинове, нека бира... најпосле споразумите се и заповедајте заједнички — рече Карађорђ |
е још шта добио од Турака мирним путем, споразумом!{S} У то се могу уздати само лудаци, који Ту |
а су трајала читав сахат, а завршила се споразумом да прво писмо Карађорђу напише сам Милош са |
му се Ђорђе сам јави и позове га, да се споразуму и договоре шта може, а шта не може бити, ту о |
о писмо господарево, које је написано у споразуму с кнезовима.</p> <p>На ове речи Вујица бејаше |
што су ми ишле од руке, док се нешто не споречкам с најом, те од тога доба баталим све.{S} Сад |
је врлине и високо ценимо твоје одличне способности.{S} Према томе, тврдо уверени да ћеш милом |
ота рекао је:</p> <p>„Господо, ова моја справа за сечење глава дивотан је проналазак; то је пра |
ење, а нису хтели измишљати ни нарочите справе за то, као што је чинила богобојажљива инквизици |
вди доста добро послужити и тако просте справе, као што су колац и ченгели, и да ће и то бити д |
овце обично су <pb n="75" /> вешали.{S} Спрам паша и везира, били су тако учтиви и пажљиви, да |
.{S} Отац Мелентије био је меког срца и спрам самих Турака, који су толико пута на његове очи п |
но повијале су двоје степенице за горњи спрат.</p> <p>Човек дође пред кућу, стаде, ослушну, па |
до краја.{S} До сада проливену крв може спрати само крв, коју од сада пролијеш.{S} Ко убије јед |
аиш на главу, удешен као замка, која је спред обухватала грло и остраг ишла испод ушију па окол |
о:</p> <p>— Јес, он главом, Црни Ђорђе, спрема се да упадне амо ненадно, и да опет упали целу з |
акала, плакала, све је на глас плакала; спрема ствари а све нариче.{S} Тако целу ту ноћ нисмо с |
ари.{S} Анта није требао да чује шта се спрема и да зна шта се ради.{S} С тога је Милошево прво |
на аманет и ја теби казујем.{S} Црни се спрема да се амо врати.{S} Он скупља чету да с њом бахн |
ца утврдо мислио како се све ово ради и спрема са знањем царева.</p> <p>То је била политика Кар |
и сумња да се против њих нешто у потаји спрема, и онда се прозле и испизме; насрћу на људе и њи |
казивало, како се народ у Србији одавно спрема; како има много навучене џебане, оружја и свакој |
ко ноћас, однети Вујици — рече Милош. — Спремај момке као што сам ти рекао, а и све друго што т |
кнез.{S} После се окрете момку: — Коње спремајте, па овога тренутка да се кренете!{S} Мислиш д |
?{S} И зар ми они сад, бојаги, што боље спремају?...</p> <p>— Јес, јес, зар ми они што боље спр |
</p> <p>— Јес, јес, зар ми они што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би скресао кубурлију у прса |
е оштетио многе Турке и многи се жале и спремају се да траже накнаде за своја отета имања.{S} У |
с руским важним људима, и да ли се што спремају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је много ствари ј |
вце, налазили су се у оближњој околини, спремајући за Ђорђа угодан прелазак преко румунске гран |
зрака давно угасле слободе.</p> <p>Али спремајући се за нов устанак, Грчка није заборавила крв |
или, неки су прегледали оружје, неки се спремали да легну.</p> <p>Док се овако весело грајало у |
ор и живо кретање.{S} Седлали су коње и спремали се да се крену.{S} Мало подаље од њих гореле с |
о за ову ватру што су је Цукић и остали спремали, но да је букнула и народ се побунио у читавих |
</p> <p>Док су помоћници џелатски овако спремали саме страдалнике, главни џелат узе последњи пу |
д пивнице где је био склоњен Карађорђе, спреман је повелик ручак.{S} На ражњу вртела су се два |
аничени вођ целе њине оружане снаге.{S} Спреман је општи покрет, и <pb n="164" /> Ђорђе је био |
мена своме добром коњу, који вазда чека спреман и оправан.{S} Бежи од људи у пусте пољане и цел |
и су се да ће их Цукић дочекати киван и спреман за отпор, али како се изненадише кад оџаклију н |
амо ово неколико речи:</p> <p>— Јеси ли спреман?</p> <p>— Јесам,...{S} Ако не могнем секиром, ј |
p>— Па шта хоћеш више!?{S} Народ је био спреман и листом би скочио.{S} Али, шта да се чини, кад |
рата с треском одскочише унутра.</p> <p>Спреман за напад, Марко одмах убаци у одају велику гужв |
АНСКИ ВОЈВОДА</head> <p>Одавно поистија спремана велика грчка побуна залазила је у нову мену и |
ше и хетерија је хитала да доврши своја спремања, како је догађаји не би претекли и изненадили. |
о и одмах нађе Вујицу, који се баш тада спремао да крене за Паланку.{S} Лисовић га зовне насамо |
собу, и рахатлисао се, али још се није спремао да легне.{S} На против, ходао је по соби крупни |
о би Руски двор истински што планирао и спремао, Милош моли, да му се то благовремено нагласи, |
о трпеза.{S} Вујица је ужурбано све ово спремао, а Карађорђе га је са стране гледао пажљиво, а |
је почео сазревати.{S} Ваљало се дакле спремати да се на време и плод убере.</p> <p>И ако је н |
, он заиска своје недељно рухо и узе се спремати, а свога писара посла да унапред извести везир |
/> <p>Турци су то омирисали и узели се спремати, да испадну у народ.{S} Од њега (Милоша) тражи |
али на основу тих позива, већ се почео спремати за полазак у Србију.{S} Милош је за то сазнао, |
Милош је за то сазнао, па се и он почео спремати да Карађорђа дочека.{S} У првом реду, ваљало ј |
ет ко велим неће кума Милош теби баш то спремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а после има и о |
ра, те одмах избуди послугу и нареди да спреме коње, да изјашу бар до Раковице.</p> <milestone |
вучене џебане, оружја и свакојаке војне спреме, али је зебња да Турци што не нањуше.{S} С тога |
_C13"> <head>XIII</head> <head>ПОСЛЕДЊЕ СПРЕМЕ</head> <p>Кад је Милош стигао у тврђаву већ се б |
говремено нагласи, и он ће већ умети да спреми и изведе све што треба.</p> <p>Најзад, додаће и |
ле је тражио, да им на брзу руку штогод спреми за вечеру.</p> <p>— Мртви смо гладни, цео дан ни |
шће и Николу Новаковића.{S} И сам да се спреми за полазак, а о целој ствари да ћути као заливен |
на, па све то спусти на кубе.{S} По тој спреми видело се да кнез Милош некога очекује.</p> <p>К |
сти, да Турци на њих што не посумњају о спреми за нову буну, па да их све од реда исеку, побију |
Наши пријатељи из Петробурга све су нам спремили — рече Карађорђе мирно. — Само припази сад кад |
анет то кажу и да ме позову да се за то спремим и да Црнога дочекам, па да заједнички грунемо н |
При поласку незгодно нам је било да што спремимо, а после уз пут још незгодније да свраћамо у к |
ме месту?</p> <p>— Шта бих ја радио?{S} Спремио бих га лепо као ономад на ноћ ове Турке, па мир |
свет, да је он намерно домамио човека и спремио му заседу да га убије; и то њега — кума свога!{ |
ћу и сам наћи пут, ти се врати.{S} Само спремите све што треба да не буде пометње и чекања кад |
ди од утицаја, како би се унапред могао спремити за сваки случај.</p> <p>Да су ова решења испал |
нског био је рашчишћен и поравњен круг, спремљен за губилиште, где ће се тога дана извршити пог |
је други стекао.{S} Али за те готоване спремљен је ушник и готованлук ће се главом плаћати.</p |
што није планула буна, која је већ била спремљена и раширена у шест нахија.</p> <p>Од кад се Ми |
ош није био свршен, али је било већ све спремљено и мисао је потпуно сазрела, да се Карађорђе и |
онесе тазе воде.</p> <p>Кад је све било спремљено, Петар полако откључа врата и опрезно уђе уну |
то имати.</p> <p>Пошто је тако све било спремљено и отправљено, Милош похита да одмах о целој с |
едно јагње.{S} Друго је још раније било спремљено и већ се пекло уз лепу жеравицу.{S} Те јагањц |
на великој части и поверењу, и одмах ту спремљено је и све остало што треба да се положи заклет |
рикрада опрезном лептиру, држећи у руци спремљену качкету да га покрије и улови.</p> <p>Али, ах |
крене с Наумом.{S} Њих су чекала друга спремна кола позади куће.{S} На пола сахата <pb n="245" |
.</p> <p>И одиста, пред кућом је чекала спремна тројка, с другим одморним коњима који су, приве |
косио.</p> <p>У кући Ђорђе нађе будна и спремна Наума.{S} Он је рано легао и до пола ноћи већ с |
пред собом најодабраније синове Јеладе, спремне да за свето дело слободе исто онако принесу на |
Унаоколо за плот били су повезани многи спремни коњи, а неки су били смештени и по околним стај |
нска земља, која је имала читаву војску спремних, ратовању вичних бораца, васпитаних у практичн |
га је и синоћ дочекало.</p> <p>— Све је спремно — рече момче још док су ишли кроз шљивар.</p> < |
кој сељачкој кућици, где је за њих било спремно нарочито подземно склониште.{S} Међутим, Красис |
, а и пред ратове кад се угледнији људи спремом за рат компромитују у очима Турака, па се побој |
обили, донекле су га упознали са својом спремом и плановима, износећи, наравно, само оно што се |
арађорђев одлазак из Србије није освету спречио.</p> <p>Милошу се особито допадоше ове речи Врљ |
некада благословене Јеладе, стоје сада спржене, голе и прашљиве.{S} Ту се чује <pb n="172" /> |
ој рођеној кући и заједно с кућом, жива спржити, ако се ма где пожали.</p> <p>Врљо позна да сељ |
емиграцијом и старали се, да Карађорђа спријатеље са својим тежњама и намерама.</p> <milestone |
рогени, који бејаше нарочито одређен да спроведе и испрати Карађорђа преко молдавске границе.</ |
ризорило.{S} Већ то, што су заробљеници спроведени право везиру, слути на зло.{S} Да је Милош м |
српских међа.{S} Нарочито да Карађорђа спроведу кудгод дубље у унутрашњост Русије, где не би м |
> <p>Од градске капије па до губилишта, спровод се кретао полагано, стопу по стопу.{S} И ако су |
аучешћа.</p> <p>При изласку из тврђаве, спровод застаде.{S} Ваљало је уклонити огромну гомилу с |
— „Чокјаша падиша“! (живео падиша)!{S} Спровод застаде.{S} Већ су били стигли на тужно место к |
хача пресецајући им пут.</p> <p>Тако се спровод лагано кретао, али пут им није био далек.{S} Ст |
опет зато утискивала са свију страна и спровод се једва силом пробијао напред.{S} Двајестак сп |
у Рогачи.{S} Мрак се хватао и старешина спровода нареди да се ту конакује.{S} Цукић је познат а |
пска, а српска је била и пратња која је спроводила овога чуднога певача.</p> <p>Било их је на б |
е.</p> <p>Карађорђе није говорио ништа; спусти се на малу столичицу и као да бејаше замишљен.</ |
но, а затим пошто је мало поћутала, она спусти глас и додаде:</p> <pb n="203" /> <p>— Ја, у име |
не брине.</p> <p>Говорећи то, Карађорђе спусти момку у шаку велику рубљу Катарине II, рече лаку |
одскочи корак назад, изману и сабља се спусти по разголићеном врату Драгићевом.</p> <p>Изгледа |
понуди јастук да седне.{S} Духовник се спусти и узе се вајкати што се до сад задржао.</p> <p>— |
уздам.</p> <p>Ту Карађорђевица још више спусти глас.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у нашу |
Његове руке малаксаше и клонуше.{S} Он спусти главу и очајно махну њоме.</p> <p>— Не!...{S} Не |
ибрик с кавом и два филџана, па све то спусти на кубе.{S} По тој спреми видело се да кнез Мило |
шло, а после жарка летња дана бејаше се спустило тихо свеже вече.{S} Сви предмети изгледали су |
сетим се и твоје претње и заповести, па спустим већ наперену пушку.{S} Зимус око Божића однеше |
олибе, бејаше довршио свој оброк, па се спустио и легао крај глога, за који је био везан.{S} Св |
и одумрле од стеге у оковима.</p> <p>— Спустите ме децо, да седнем мало на ову меку младу трав |
а ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске дубине, да прнеш у небеске висине, да |
момцима, који га скидоше с коња.</p> <p>Спустише га.{S} Он се притаји, изгледало је као да нешт |
ове мртве пустиње.{S} На земљу се почео спуштати сумрак, а он у себи као мисли: „И ово је врло |
{S} Најзад, кнез је говорио срдито, али спуштеним обичним гласом.</p> <p>— Ја богме!{S} Њима ни |
главу своју, па тако понижен и с блатом сравњен цвили и преклиње за једну једину милост и за је |
S} Ја од Милоша ништа не тражим, али је срамота да он за мном шаље људе, који ће ме чак амо по |
тамо налазите, онда је то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта |
аза свога, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и издаје своје и проклетства ове сиротиње које |
људи и јунаци, па не може бити никакве срамоте ни за тебе што си се уклонио.{S} Што рекао поко |
о је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте.{S} После 5—6 месеци умре од послеђених рана на |
екивати и шта могу друго ишчекивати сем срамоте за се, а робство за своју домовину?{S} Балканск |
који ће ме чак амо по Русији пањкати и срамотити.{S} Ето ти, војводо Петре, за цело би могао и |
ЧИН</head> <p>План Милошев био је добро срачуњен и већ је почео сазревати.{S} Ваљало се дакле с |
дице, али сам дотерао дотле, да је шака Срба, шака јучерашњих робова разбијала са сигурношћу тр |
но једино место још слободно и у рукама Срба, када се победоносни цареви састану, после првог п |
ин буљубаша и с њим по неколико пандура Срба и Турака, одређених да гоне хајдуке.{S} Кад би се |
рајевима Русије, где је тада било доста Срба.{S} Од кад се приближио Карађорђу, Наум му је служ |
ко драг као и успех његове рођене браће Срба.</p> <p>Најзад, споменуо је и то, да он свој рад с |
је у Кишињев где је тада било понајвише Срба, махом војвода и другова Карађорђевих, који су зај |
рке.</p> <p>Међутим, баш ти нови успеси Срба пробудили су код Грка и нову наду и нову жудњу да |
у Бесарабији.{S} Ту је тада било толико Срба, да се у понеким улицама чуо само српски говор, а |
на гробовима свију бољих и отреситијих Срба, ако се не нађе паметнијих људи да томе злу што ск |
из, ослободише цео свет, само се јадних Срба нико не сети.{S} Узалуд прота Ненадовић и друге ср |
куп везирима, да спасу главе заробљених Срба, а не да их за ту плату Турчин посече.</p> <p>— Ни |
зађе напоље.{S} Доле у кави било је још Срба, но они су ћутали.{S} Турци продужише разговор сам |
преко главе времена мрачна и ужасна за Србе; ја сам гледала редове на коље набијених мученика |
м будио из петвековног ропског сна моје Србе и добро знам с каквим је тешкоћама скопчано полити |
ово не говорим на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, а тврдо се уздам да неће другчији б |
не вреве и живота били су за београдске Србе уједно и дани страха и туге, јер они су наступали |
такли као вођу, који би требао да крене Србе и друге балканске народе.</p> <p>Да сутра упадне у |
анских народа...{S} Ево, узми само наше Србе.{S} То је чудан народ!{S} Два Србина где се сретну |
хвата и шаље везиру своју рођену браћу Србе, да их Турчин на мукама умори, баба Јана је осећал |
не хтедну добровољно дати.{S} Међутим, Срби су се окружили оружаним момцима и показивали готов |
и слишћено за неколико дана, и Србија и Срби понова би пали у голему немилост код султана.{S} З |
е што мене боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби тако несретни, да код нас вечито мора бити завере, |
бије.</p> <p>У молби се набрајало, како Срби још стењу под „игом“ турским, и како су у вечитој |
ћ мора да заштићује правоверне, које су Срби оштетили.</p> <p>Тако су се они растали с узајамни |
е их силом узети, <pb n="191" /> ако их Срби не хтедну добровољно дати.{S} Међутим, Срби су се |
b n="161" /> У очима балканских народа, Србија је до сад важила као гнездо слободе, и њена јуна |
> <p>Најзад од свију балканских земаља, Србија је била једина која је у то доба имала неку свој |
ешко нама поред овака његова чувања.{S} Србија шпијунише данас шта се ради у суседним државама, |
а заједнички ослободимо земљу!</p> <p>— Србија сама не може сад ништа.{S} Њена судбина везана ј |
ете?!...</p> <p>„Кад ја будем мислио да Србија треба да устаје, нећу ја тада друге подбадати, в |
снага најзад била исцрпена.{S} Оружана Србија пала је, и ти си морао бежати.{S} У том очајном |
ега тога да нема ништа; и опет да јадна Србија буде само робиња турска; и опет да српско јунашт |
</p> <p>Међутим, од свију тих покрајина Србија је тада имала највећи значај и углед.</p> <p>Пре |
смо нешто на Милошевом месту.{S} Да је Србија имала снаге, силом да сузбије најезду турску, су |
<pb n="152" /> Све то чинило је, те је Србија у очима Грка, а и свих других балканских родољуб |
у веома много полагали и с тога, што је Србија словенска земља.{S} Она је колико јуче била ратн |
S} То није мала добит, мој Перо, што је Србија стекла да јој добровољно и без натурања признају |
ја бих добио од Турака повластицу да се Србија уреди као вазална кнежевина, која би Турској пла |
бу, утврђену у букурешком миру; како ће Србија опет пропевати само док они једанпут сврше с они |
е, било би слишћено за неколико дана, и Србија и Срби понова би пали у голему немилост код султ |
на то, да у општи покрет буде увучена и Србија.{S} Управо од ње се тражило да се стави на чело |
ти ништа више.{S} Својом рођеном снагом Србија се држала пуних 9 година, али та је снага најзад |
е</hi> интересе.{S} Сви они траже да их Србија помогне, али не у свом, но у њиховом интересу — |
осе и сматрају за дику, кад могу рећи: „Србија је наша домовина“.{S} То није мала добит, мој Пе |
>Нема!{S} Је ли могуће, је ли истина да Србије нема више!{S} Зар једна страшна, вампирска ноћ н |
за ситнице долазили чак с другога краја Србије.</p> <p>Ови људи, што су сад пали у дом кнежев, |
тедљиве трудбенике, кадгод се на међама Србије ма и за кратко време стишавала убојна звека оруж |
све силе да удаљи Карађорђа што даље од Србије.{S} А гле сад!{S} Наједаред, он га је звао к себ |
ке.</p> <p>Данашња престоница краљевине Србије 1817. год. још је била права турска варош, ни је |
атана су у „Грађи за историју Краљевине Србије“ од браће Петровића, под датумом 3 јуни 1817 што |
могла се добити сложна помоћ ратоборне Србије.</p> <p>И Грци су доиста веровали Ђорђу.{S} Они |
њем:</p> <p>— Богати, снајо, сећа ли се Србије и помиње ли што о повратку?</p> <p>Чолакантиница |
прва и отпочне борбу.</p> <p>На учешће Србије, Грци су веома много полагали и с тога, што је С |
иватно одсела.</p> <p>Сем изасланика из Србије ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Т |
истера мене <pb n="155" /> и Миленка из Србије, и са наших огњишта отера нас у туђ свет, да се |
је на ме и моје друштво због одласка из Србије несретне 1813. године.{S} Турци су притисли земљ |
станом додиру и мешању с пријатељима из Србије, с грчким хетеристима и с влашким родољубима, ко |
одир са Србима и разним изасланицима из Србије.</p> <p>У молби се набрајало, како Срби још стењ |
и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} А отуд из Србије гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче |
Илију Чарапића и друге главније људе из Србије.{S} Распитивао је шта ли они мисле, чему се нада |
.{S} Тек после неколико дана, кад је из Србије допро први ненадан глас о погибији једнога велик |
до друге недеље, већ ћеш чути гласе из Србије.{S} Док ти ја не пратим човека, немој се никуд к |
та слушао.{S} По њином је наговору и из Србије отишао, и оставио овај народ да га Турци муче и |
ђевих, који су заједно с њим избегли из Србије.{S} Они су ту живели са својим породицама, с кој |
воре неки људи што тек бејаху стигли из Србије, а мени се чисто кожа најежи.{S} Тада сам и то п |
оследње доба од људи што су долазили из Србије.</p> <p>Други су гледали на ствар сасвим друкчиј |
остало.{S} С тога су и мене измамили из Србије да не бих могао ништа предузимати без њих.{S} Ко |
ћне 1813. све то пало и пропало, они из Србије отишли, и <pb n="241" /> овде у Русији нашли мир |
о то и учинио, да Карађорђев одлазак из Србије није освету спречио.</p> <p>Милошу се особито до |
та она мисли о позиву кума Милошевом из Србије?</p> <p>На ово питање она се прилично узмучи.{S} |
расположен и врло речит.{S} Прогнан из Србије, он се био настанио у Русији, где је од руске вл |
с Миленком Стојковићем, био протеран из Србије, што нису хтели пристати на неке уредбе, које је |
оговори:</p> <p>— Боли те прогонство из Србије!{S} А мене мислиш, <pb n="159" /> то не боли!{S} |
вести отуда?{S} Кад сте добили абер из Србије последњи пут?{S} У Хотину се чуло да је Милош пи |
, како то Анти причају људи што дођу из Србије.{S} Не знам ти ја ни десете, како то они казују. |
аустријској двадесетогодишњој окупацији Србије причала је, као да је јуче била.{S} Кад је ударе |
амо, но да се склонио, гдегод у околини Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у Тополи, и све би |
случају везивали судбу Грчке са судбом Србије и подунавских кнежевина.{S} Тако би можда текле |
најризичније, браца Ђорђе је тако жудан Србије, да му све сад изгледа лако, само да се још једа |
га је и највероватније и најлакше преко Србије заинтересовати Русију за народни покрет на Балка |
јдук, чувен на целом југозападном крају Србије.{S} Кад су после Карађорђеве пропасти Турци поно |
ненаситих варварских грабљивица!</p> <p>Србије нема више!{S} Слободна Шумадија опет је робиња т |
у несрећу несретне земље српске!</p> <p>Србије нема више!{S} А где је Мишар, где је Лозница, гд |
тада видети како то много значи што се Србији признаје првенство.</p> <p>— Али то, што је с те |
S} У пређашња времена није било у целој Србији човека који би и половину од овога смео креснути |
м душа, болан!{S} И ко је онда пријатељ Србији кад од мене градите непријатеља! — рече Карађорђ |
{S} Русија и данас води велика рачуна о Србији, и стара се свакојако да очува и учврсти свој уп |
— И ти сад хоћеш да се светиш?{S} Благо Србији, ала ће пропевати, кад њени први синови, чак и у |
црни војводе; да их окриви за ровења по Србији и изради да их прогнају кудгод у дубину Русије.{ |
ажем Милошу колико могу.{S} То је помоћ Србији и оном јадном народу.{S} Зато се љутим на тебе, |
а устанак у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугарској, Маћедон |
рију, он се почео брзо опорављати.{S} У Србији, за све оно време, кад је највише требало трчати |
српског народа и у име свију војвода у Србији, кнез Милош је молбеницом, на којој је било потп |
е бих био на досади, а онај туркешања у Србији бар би једном дануо душом!...{S} Јест, свију тре |
ретко који, познавао готово сва места у Србији и знао у главу све угледније људе у сваком крају |
че га Добрњац живо. — То данас и деца у Србији знају, да се одовуд једнако џара и подбада; свак |
ма сметња била је држање кнеза Милоша у Србији.{S} Он је водио читаву борбу противу присталица |
ље се у писму казивало, како се народ у Србији одавно спрема; како има много навучене џебане, о |
ок је мало умирио и средио онај народ у Србији, а тек што је подигнуто малко крова над главом, |
и тајни агенти, који подбадају народ у Србији и распирују неред и немир.{S} Све те каламутње о |
м се забрани мешање у народне послове у Србији.</p> <p>Добрњац је одавно био у завади с Карађор |
а другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртв |
н.</p> <p>Чолак Анта је говорио да је у Србији све узаврело.{S} Народ је незадовољан овим стање |
стали у Србији.{S} Особито, од кад је у Србији 1815. опет букнуо народни покрет и синула каква |
који се живо интересовао за догађаје у Србији.</p> <p>— Црните ме пред двором као душманина ср |
а били су српски послови и ново стање у Србији.</p> <p>Како се Карађорђе недавно био вратио из |
и да угуши и ућутка људе, који су се у Србији појављивали као његови агенти, њему се најзад ја |
остати.{S} Не треба очајавати.{S} А и у Србији мора ускоро духнути други ветар.{S} Имате ли как |
ао сам поштено да погинем.{S} Онда би у Србији био један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име учи |
су живели сви већи достојници турски у Србији и где је турско госпоство још било у пуној власт |
а, рођака и познаника, који су остали у Србији.{S} Особито, од кад је у Србији 1815. опет букну |
то неће ни један.</p> <p>„Док су били у Србији; док је трајала борба, у коју су једном прегли и |
окушам срећу сам с људима које нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође добро, за месец дана сви |
овек и најамник.{S} Чим би се појавио у Србији, и Турска и Аустрија сматрале би га као рускога |
аки корак његов, да не би што замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе сад и погледао н |
мисао како да пређе у Србију, и како у Србији да покрене ствар с успехом.</p> <p>Томе су стаја |
смирио; али опет памет му је једнако у Србији.{S} И пре, кад су му отуда претили, он се опет о |
ри остали су још пре шест година тамо у Србији, остали су онде, где господар Ђорђе, усред славе |
ао робље незаробљено, а могли би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима, само да је неког |
е најгоре коље.{S} Јер да су они тамо у Србији друкчији, све би нама одовуд било лако.{S} Ишчуп |
лико бојала да је он једнако био тамо у Србији.{S} Знао би тамошње прилике, а знао би и људе, п |
д ти квариш оно, што се ми сви мучимо у Србији да направимо — примети Герман тихо, нижући реч п |
би му продали да он постане господар у Србији, као оно што су владике у Црној Гори.{S} Море, М |
вере и презате, сад ћу ја подићи буну у Србији.{S} То је најбољи доказ како и сами мало верујет |
.{S} Данас је петак.{S} Рачунам да ћу у Србији бити у идућу среду најдаље.{S} До прве, до друге |
о овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији убијам.{S} Прешао сам, заједно с њима у Босну, п |
кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србији јунака и честитих људи, који неће хтети да прљај |
ик настанио, а Сара је била удата још у Србији.{S} Од мушкараца старијем, Алекси, могло је бити |
знанства.</p> <p>Кад је доцније Милош у Србији повео нов устанак, Грци су се обраћали њему.{S} |
ву.{S} Раде ко се чега прихватио.{S} За Србијом жуде сви, али немају начина да се врате, и тако |
о је увек исти, све то, те то: жудња за Србијом и жеља да се што пре опет тамо врате.</p> <p>Ка |
ђорђеве пропасти Турци понова завладали Србијом, Врљо се одметнуо у хајдуке (а хајдуковао је по |
па сад мисле учинили су бог зна шта за Србију.{S} Са мном је дакле учињена једна неправда и је |
ун негодовања:</p> <p>— Јазук, јазук за Србију!{S} Стид и грехота шта се од ње данас ради!</p> |
оре страшним мукама.{S} То је стидно за Србију, која је досад била дивна заточница слободе, а с |
нда могао пашовати.{S} Брига је њему за Србију; он ће сутра продати сва права српског народа са |
ти нису управљали своје погледе само на Србију.{S} Њих је исто тако интересовало шта се ради и |
есно из какова узрока избеже отуда, и в Србију возвратисја и овде од турскога правителства усеч |
зивању других, научио да воли и поштује Србију; да жуди за њом и да је сматра као другу домовин |
> више.{S} Остави и ти на миру Милоша и Србију, па се тебе нико неће ни сећати, а камо ли да те |
овако:{S} Карађорђе оставивши Београд и Србију 21.{S} септ. 1813. год. пређе у Земун, а оданде |
пех.{S} Још је ваљало у то коло увући и Србију, па би план био остварен.{S} Међутим, док се зај |
решно оцеубиство!“ Тада ће мрак обузети Србију, у по дана смркнуће се као у сред глухе ноћи, а |
ово дизати на оружје и оружјем очистити Србију од Турака.{S} Па како тај велики и свети посао н |
мени не би ни на ум падало да остављам Србију, да се ту не нађе Руса, који су ме одмах узели с |
рат, кад сам први пут крочио да оставим Србију и да тумарнем у туђину.{S} Измамише ме, трипут п |
ти замажу очи, као веле, нека крене он Србију и помогне да ослободимо Грчку, а већ после што ћ |
Црни Ђорђе намеран да се врати понова у Србију.</p> <p>Милош је испод ока пажљиво проматрао, ка |
како би било, да сам домами Карађорђа у Србију и ту да сврши с њим једном за свагда.{S} Тај сав |
it="subSection" /> <p>Прешав код Рама у Србију, Карађорђе је још те исте вечери кренуо даље са |
му Руси никако не би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руском заштитом, примао је |
стити, би ти се он онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ све било пропало, и ако би га |
е је имао после овога избора да пређе у Србију и ту да покрене нов устанак.</p> <p>У исти мах п |
ао.{S} То је била мисао како да пређе у Србију, и како у Србији да покрене ствар с успехом.</p> |
рађорђе, то га Милош и позива да дође у Србију, где ће га народ једва дочекати, па заједнички, |
} Догоди ли се пак, да Карађорђе дође у Србију са знањем царева, те му не смедне нико ништа, Ми |
према Раму, где је имао да се превезе у Србију.</p> <p>Узалуд је срдити кишињевски ђенерал губе |
им, ако Црни једног дана ненадно бане у Србију, а честити везир ништа ми не јави, како да се вл |
p>За случај да Карађорђе ненадно бане у Србију, решено је, да овде присутни прваци неће уз њега |
канске народе.</p> <p>Да сутра упадне у Србију, према расположењу какво је у народу, Карађорђе |
Богме ће мој Ђорђе ово дана да крене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро би |
ати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Србију...</p> <p>Духовник га пресече: — Ама који Црни?{ |
одавде.{S} Он смера да ненадно бахне у Србију.{S} Јесте ли чули оно његово, како ће он сам доћ |
било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију трипут толико пошто је у Нишу, у Видину и Зворни |
говор Карађорђев.</p> <p>— Враћам се у Србију и није ми друкчије, но као оно мртвацу кога окуп |
наћи пута и начина да се опет поврате у Србију.</p> <p>Домаћин Чолак-Анта био је изашао у чарши |
да; сваки час из Русије и Влашке лете у Србију курири и тајни агенти, који подбадају народ у Ср |
о лако потајно изашиљати своје агенте у Србију.</p> <p>А ако би Руски двор истински што планира |
четворе очи да се Карађорђе не увуче у Србију, Марашлија је налазио да се може показати равнод |
и кажи коме устреба то: „Ђорђе одлази у Србију да учини своју последњу дужност као Србин.{S} Он |
е како било из ових ноката и пребегли у Србију.{S} Али тамо би дигли на нас хајку као на бесне |
ало пред њима, и ради кога су и дошли у Србију.</p> <p>Но последњих дана почео је бивати јако н |
шле.{S} То је само замка да их намами у Србију, где би их после убрзо појела помрчина, као што |
и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како га народ једва чека, и како |
орђем, да се овај нешто збиља поврати у Србију, као што поручује.{S} У ствари пак, Милош је то |
е старе војводе могу слободно вратити у Србију на своја огништа.</p> <p>Ђорђе је отворено говор |
вожд намерава сам лично доћи и упасти у Србију, што би изазвало грдан метеж и неред.{S} Он, Мил |
то, напустити породице, па тумарнути у Србију, где се не зна шта их чека — то неће ни један.</ |
и овде у туђини остати свој, но отићи у Србију, па служити и слушати горег од себе!{S} Не желим |
илош осети како га Карађорђев долазак у Србију притискује као каква, страшна мора.{S} Он сад ви |
ива, већ се почео спремати за полазак у Србију.{S} Милош је за то сазнао, па се и он почео спре |
е надају, да ли помишљају на повратак у Србију и на какав начин.</p> <p>Симић му је казивао што |
ушу мучила зебња да се његов повратак у Србију не протумачи као жудња за влашћу и насилнички по |
е ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у Србију, да што тражим, да поново што течем за се, не ид |
се у бога да се једном опет повратим у Србију.{S} Али то ће бити само онда кад могнем отићи та |
му би се видело зашто сам се повратио у Србију, па ће ми после товарити на врат и оно што ми ни |
ли, цело биће његово, све га је вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе мислио, а ноћу у с |
овде трпимо и хајте заједно с њим амо у Србију.{S} Цео народ дочекаће вас као озебао сунце.</p> |
ме бога, мислим да се ми опет вратимо у Србију, да опет заложимо ватру на нашим опустелим огњиш |
ч.{S} Сад је говорио о своме повратку у Србију.{S} Из његова говора јасно се видело шта га тишт |
ане бивше српске старешине, које шаљу у Србију бунтовна писма и подбадају народ на буну и немир |
дати бог само да се ти једном вратиш у Србију, па би после све друго било лако, рече Симић.</p |
но какав абер.{S} Станимир је знао целу Србију унакрст и преким путем увек је пре стизао пешке |
> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију и без питања султанова, па опет пушку за крај, к |
едусретају.{S} Ти мене гађаш, а погађаш Србију.</p> <p>Герман се умеша. — Није то освета, госпо |
њих онда настаје опште неповерење према Србима, не верују њему, не верују нашим властима, не ве |
ом независно, док се не би сјединиле са Србима.{S} Али чим би се очистиле дунавске обале од Тур |
једном видели у великој кави, где се са Србима препире о књазу Милошу.</p> <p>Кад се кнез Симин |
{S} Али ја сам гледала, како то чини са Србима туђа вера, душманин, Турчин.{S} Ви ћете доживети |
је, где не би могао долазити у додир са Србима и разним изасланицима из Србије.</p> <p>У молби |
гледај, кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ клањао и турску веру веровао, ако те мојом р |
е напоменуо, како је он пореклом доиста Србин, али у овој светој борби, он неће знати за уске н |
запињати толико, да тај послушник буде Србин <pb n="72" /> Коџа Милош а не Турчин стари Суљага |
те тако жалити за нашим главама! — рече Србин с доња краја каване и устаде.</p> <p>— А, пјан би |
раде кнез Милош а и светли везир — рече Србин и пође.</p> <p>— Како море, како?{S} Зар су код т |
ори водили у великој турској кави, онај Србин што изађе из те каване, прво застаде код врата, к |
ију да учини своју последњу дужност као Србин.{S} Он не тражи ништа за се; он одлази да посвети |
о жалосније и мучније — гледаћете, како Србин Србина мучки убија, како један другоме језике чуп |
ебе, само не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га прекиде.</p> <p>— Добро је, хвала Богу, и нама |
id="SRP18933_C9"> <head>IX</head> <head>СРБИН И ТУРЧИН</head> <p>План Милошев био је добро срач |
их он једну по једну поткресава.</p> <p>Србин не одговори ништа.{S} Он махну руком и изађе напо |
{S} Зар Карађорђа убити, њега, „вожда“, Србина, пред којим су први пут, после Косова, Турци зад |
је је господство изумирало, и младога — Србина, чија је снага и господарство тек почело јачати |
наше Србе.{S} То је чудан народ!{S} Два Србина где се сретну отимаће се о власт, ко да буде ста |
ступали само онда кад је ваљало каквога Србина казнити и одсећи му главу, што се обично вршило |
бији једнога великога човека и великога Србина, мрак се полако поче разбијати.</p> <p>Али сутра |
ножеви искомадаће младо тело племенита Србина и велика владаоца, а зао дух српски из таме ће с |
ћ се био наспавао.{S} Сем њега и старца Србина, домаћина куће, Ђорђе ту нађе још два човека — ј |
ј ерски пас налокати крви таквог дичног Србина, као што је кнез Сима.{S} Па ја то да преживим, |
ну.{S} С тога је дужност свакога доброг Србина да сузбија оваке гласове и смутње, а особито он, |
сније и мучније — гледаћете, како Србин Србина мучки убија, како један другоме језике чупају и |
рпско, и из мртвих дозвао одлетелу душу Србинову!{S} Њега убити!{S} Па то би било црње злочинст |
Турцима до себе, а затим се опет обрати Србину доле у дну каве.</p> <pb n="51" /> <p>— Кажу, бо |
наравно, само оно што се Карађорђу као Србину и јунаку могло допасти и занети га.</p> <p>Тако |
ић је такав!{S} Море Србо је ово, Туро, Србо, хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, ако Бог да, с |
, па мислите и Драгић је такав!{S} Море Србо је ово, Туро, Србо, хеј!{S} Сеците данас ви мени г |
рај њене постеље клечале; некакав благ, срдачан израз разли се по њеном смежураном лицу и она п |
ојица.{S} Разговор је још с почетка био срдачан, али опет некако службен и затегнут.{S} Но сад |
нез Милош обично звао кад је истински и срдачно расположен према њему, и кад му више не говори |
азорно да то признаш и да рекнеш народу срдачно хвала.{S} Јер нека је и највећи, најачи и најму |
а је да седне наспрам њега и за дуго су срдачно разговарали.</p> <p>Везир је распитивао како је |
језик.</p> <p>— Попо — рече кнез Милош срдачно и стаде пред духовника скрстив руке на појасу.{ |
е ухватила — ја сам јуче три ухватила — срди се мала лепојка.</p> <p>— Ох, не умем! правда се у |
извињавао и молио свога друга да се не срди.</p> <p>Видећи их тако догнате до самих врата, Цук |
ине.{S} Њини плахи коњи на махове су се срдили и тако подигравали да су им варнице сипале из ко |
ле, и што је више говорио, све се већма срдио.</p> <p>— Коме сам ја овде на путу?{S} Коме ја см |
тако мисли, па тако и да ради, Милош се срдио сам на се, што је овај пут прекорачио обичне међе |
Џелат пребледе и уздрхта.{S} Потресен и срдит он измахну и удари и по други пут.{S} Крв опет ши |
слегнуше раменима: — Види се да је био срдит кад је писао — принети Вујица.</p> <p>— Море што |
ана у петак, 11. јула, Карађорђе је био срдит и зловољан и одмах с јутра посла поуздана човека |
ринети Вујица.</p> <p>— Море што је био срдит, то није ништа.{S} Друго се нешто види одавде.{S} |
ору и држању, Марко мора да је био јако срдит.</p> <p>Кад Петар спомену како не може узети Цуки |
а се превезе у Србију.</p> <p>Узалуд је срдити кишињевски ђенерал губернатор, једно за другим и |
јада, особито како су Турци сад кивни и срдити на све нас, што смо се за ове две године мало от |
ови људи били су оружани, а по изгледу срдити, кивни, грдно заморени, пуни јада и нека неисказ |
<p>— Што га ниси ухватио, браца Лексо — срдито га коре мала другарица, готова скоро да се запла |
те код Руса пањка.</p> <p>Карађорђе је срдито грицкао нокте.</p> <p>— Којекуде, по души вас, п |
каву.</p> <p>Чичине очи сенуше и он је срдито зверао по дружини.{S} Сад продужи кивно:</p> <p> |
ја да донесем његову рођену — рекао је срдито Лисовић.</p> <p>— Тако и да се чини — прихватише |
ву главу замењује моја.</p> <p>Марко се срдито обрецну:</p> <p>— Муч не будали!{S} Добио си зап |
писао, а Милош је киван ходао по соби и срдито одсецао:</p> <p>— Пиши, море, и пази добро што г |
х речи баба би затресла главом строго и срдито, а после би опет наставила.</p> <p>...{S}Веле, к |
ометен од болести, па наједаред плану и срдито се продера:</p> <pb n="210" /> <p>Нема!{S} Је ли |
ово је Милош, еј Милош — викну домаћин срдито.</p> <p>— Ако је Милош није ваљда Турчин!{S} Па |
одити.{S} Шта више, растадоше се готово срдито.{S} Марашлија је тражио хиљаду и двеста кеса, и |
је утишала.{S} Најзад, кнез је говорио срдито, али спуштеним обичним гласом.</p> <p>— Ја богме |
ту је њима мука!</p> <p>Кнез је говорио срдито.{S} Кнегиња га је слушала пажљиво.{S} Кад он за |
ако не може узети Цукића на душу, Марко срдито прогунђа крупну псовку, и јетко се потсмехну Пет |
чини што те молимо.</p> <p>Драгић викну срдито и одсечно: — Ништа ме немојте више молити, нити |
да платиш, Бог те убио — рече Паштрмац срдито избацујући Драгића.</p> <p>Милош је шгргутао зуб |
њега, бог га живи посекао — рече Милош срдито после подужа ћутања. — С једне стране умирем од |
се ужичке кобилице повијају под теретом сребра и злата.{S} Пре дваестак <pb n="136" /> дана доч |
Нарочито му је чешће падала у очи једна сребрна палацка Карађорђева, која је одсјајивала према |
секире, а иза силаја стрчале су му две сребрне јабучице од пиштоља и белокораст срмом извезен |
лежала је крива турска сабља, с богатим сребрним корицама.</p> <p>То је био главом књаз Милош О |
се руком у џеп и баци пред џелата шаку сребрних пара.{S} Услужни сејизи приведоше коње, гомила |
оно место где је некада дремао страшни сребрњак његов, али је малаксало опет морала клонути до |
н довршио ни прве речи своје, а страшан сребрњак Карађорђев сенуо би, и смели нападач већ би се |
} Од оружја сада је имао за појасом два сребрњака, с обичним зеленокорим ножем и везеном арбијо |
ик се маши за велики, лепо изрезани и у сребро оковани дрвени крст, који му је висио о врату, п |
ницу упаљена луча, коју одмах пободе на сред оџаклије.</p> <p>— Шта је то, сине Перо?{S} То је |
гола тела — само у гаћама, лежао је на сред колибе крај огњишта, а на грудима му је зјапила ог |
било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред улице пала као свећа.</p> <p>Баба Јана, била је по |
nit="subSection" /> <pb n="41" /> <p>На сред куће горела је велика, лепа ватра.{S} Мало даље, к |
и мира ни станка; она ће те с ужасом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи |
је било живо у једној великој авлији у сред села, где се кроз густ, млад шљивак видео висок ши |
ети Србију, у по дана смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и преврнути |
је у Ваљеву, само с пет друга, напао у сред бела дана на велику турску каву браће Бирагића, ту |
рено радовали што га опет виде у својој средини.</p> <p>Тога дана под ноћ, Карађорђе се састао |
>Било их је на броју десетак душа.{S} У средини је јахао невољни певач, а око њега склопили се |
ај ватре, бејаху са стране одорине, а у средини набијен дебео слој лепе меке сламе, застрте деб |
с њим шурују.</p> <p>Милош је стајао у средини сакупљених доглавника својих и стрељајући очима |
са од чега је страва подузима.</p> <p>У средини ових људи, на трулом пању, седео је висок човек |
што живо међу собом препирали.</p> <p>У средини горела је мала ватра, тако да је једва на два т |
краја дугачкога стола, који је заузимао средину одаје.{S} Изасланици су седели подаље у присенк |
мучице видео Милош док је мало умирио и средио онај народ у Србији, а тек што је подигнуто малк |
их родољуба, који су ту створили снажно средиште за распиривање духа слободе и духа буне и уста |
ено меко персиско шилте, седео је човек средња раста, јака састава и окрушасте снаге.{S} Могло |
уступи Јоргаћу.</p> <p>То је био човек средња раста и средњих година, али веома отмена и јунач |
ту.{S} Из њих изађоше два човека, један средња раста, а други необичне, огромне висине.{S} Обој |
је двојица, мислим биће доста да узмем средњи чамац? — рече Јован.</p> <p>— Ја бих рекао да их |
.</p> <p>То је био човек средња раста и средњих година, али веома отмена и јуначка изгледа.{S} |
мртва тишина.{S} Но њу на брзо прекиде средовечан, просед Турчин, који преко целе каване, упит |
јада од његовијех не море бити!</p> <p>Средовечан човек седећи на шилтету у дну каве, диже гла |
д арњева, овда онда, промаљала се глава средовечна, црномањаста човека, па пошто би разгледала |
и сваком сусрету из кола се појављивала средовечна глава и брижљиво је загледала све с којима с |
d> <head>ДВОБОЈ</head> <p>Циљ оправдава средство. — За ову изреку веле, да су је створиле језуи |
не чистоте људске.</p> <p>Циљ оправдава средство.{S} Да би достигао добро, слободно ти је да се |
и ово, што казује изрека „циљ оправдава средство“, и ако за њу нису никад чули, нити су кад о њ |
је истина, да су изреку „циљ оправдава средство“, и измислиле језуите, слободно се може рећи, |
под један закон.</p> <p>„Циљ оправдава средство“ — ова изрека звони прилично научно, и у први |
<p>Карађорђе је у неколико био и згодно средство за Милоша, јер је њиме згодно могао плашити и |
и је да се послужиш и рђавим, неваљалим средством.{S} Да би спасао тисуће, слободно ти је да уб |
{S} Рачунам да ћу у Србији бити у идућу среду најдаље.{S} До прве, до друге недеље, већ ћеш чут |
не још не бејаху ужегле жижак.</p> <p>— Сређујем га овде, а ко зна где ћу га откати — рече стар |
зближење.{S} Изгледало је, као да су се среле и познале две јуначке душе и одмах се загрлиле, д |
ње обремењеној души својој, али све што срета, дочекује <pb n="306" /> га прекором и клетвама.{ |
тку био пуст, све је више оживљавао.{S} Сретали су се путници, радници, возари, посленици пешке |
ледали су око себе, али њини погледи су сретали само туђа, непозната лица, равнодушна и без и ј |
Што је тројка више измицала напред, ова сретања су бивала све чешћа, а међутим, при сваком суср |
има се њена тројка сретне.{S} Ова честа сретања, показивала су, да се наши путници примичу <pb |
и говор, а у чаршији, на сваком кораку, сретао си „српске емигранте,“ у њином живописном народн |
<p>— Јад!{S} А да, што ме друго може и сретати у ови наш црни земан?{S} Гдје је то сунце, од к |
ни с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Павле Сретеновић (Лисовић) узвикнуо је љутито</p> <p>— Камено |
Где је господар Вујица и Павлић (Павле Сретеновић-Лисовић) — упита Милош.</p> <p>— Ту су напољ |
м је било готово, он позва к себи Павла Сретеновића — Лисовића — и заповеди писару да му писмо |
ина пјева злослутну пјесму своју.{S} За сретна земана Биоград се са Стамболом надметао по сјају |
ј човек.{S} Шапат оде од уста до уста и сретна Турчина брзо нађоше.{S} То није био нико други д |
е загледала све с којима се њена тројка сретне.{S} Ова честа сретања, показивала су, да се наши |
ејаше понестало пара, а он насред друма сретне сељака с колима, испрегне му волове и прода их у |
че са свилоруним стадом својим проводио сретне дане по зеленим мирисним дубравама српским; како |
2" /> <p>— Ако долази са знањем царева, сретно му било и добро нам дошао!{S} Нека јави само кад |
кушао, а Бог је дао те је његов покушај сретно испао.{S} Што сад он мора да увија и да врда пре |
поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и онако сретно разбисмо његову већ победоносну војску. <hi>Чини |
јдостојнији да то велико дело доведе до сретнога и успешнога свршетка.</p> <p>Јоргаћев предлог |
То је чудан народ!{S} Два Србина где се сретну отимаће се о власт, ко да буде старији и ко да з |
дук, и од мене, тако малена и незнатна, срећа и јунаштво начинили су господара целе једне земље |
ушевљен да се борба опет отвори и да се срећа поново окуша, па шта бог да.</p> <p>— Ја сам не м |
ко тежак утисак, да се сад осећао чисто срећан, видећи што тај сан није јава.{S} Присуство Врљи |
ти у Крагујевац господару.</p> <p>— Ама среће ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш |
но ни поуздано, нити може бити истинске среће код једнога, ако је код другога зло и несрећа.{S} |
ју главу бије, па опет камо његове лепе среће да Црног Ђорђа стигне само оно, што му ја желим.{ |
но што сам амо дошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у својој земљи, међу својом браћом, кости |
у и рече чисто очајно: — Камо моје лепе среће, да сам ја још раније увидео ово што сад знам, па |
ће други, ако они неће.{S} И камо лепе среће наше, да се није оволико оклевало!{S} Куд би био |
осветничка пушка!...{S} И зар може бити среће и благослова где се тако ради.</p> <p>Оцу Меленти |
омке своје, зашто се овде ради о миру и срећи целога народа овога, па је боље да погине један К |
м тренутку разбежали.{S} И да није било срећна случаја да Ћаја паша погине, цео би покрет био у |
да у његовој големој царевини сви буду срећни и задовољни и да уживају сваки рахатлук, који им |
е и покварити целу ствар.{S} Ако одавде срећно одемо, ствар је већ у пола добијена — тврдио је |
сао нико не може повести тако успешно и срећно као он, Карађорђе, то га Милош и позива да дође |
дити што је нужно и све ће бити добро и срећно.{S} Буди безбрижан, одмори се ноћас и лака ти но |
тегли се и видећи да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је била испуњена толиким слутњама |
асе из Кнића, који у том истом тренутку срећно погађа и убија турског заповедника војске — Ћаја |
срце не вуче за весељем, за радошћу, за срећом!...</p> <p>Карађорђе застаде, преко његова распа |
ли су били ватру у народ, и да је нисам срећом онако брзо утулио, Турци би испали у народ и бил |
о имамо, а њега ћемо пустити нека окуша срећу, па како му Бог да.{S} Ми нећемо ни сметати, ни п |
и напуштен.</p> <p>„Да идем и да окушам срећу сам с људима које нађем у Србији.{S} Ако бог да т |
д људи који га овако пометена с чуђењем срећу и од животиња које немо слушају читав поток његов |
за њим потегли, да поново окушају ратну срећу.</p> <p>Чим су нешто мало незадовољни с Милошем, |
у да што пре и сами окушају своју ратну срећу.{S} Но видећи да код Милоша не могу учинити ништа |
, узе шољу и опет задими.{S} Ћутао је и сркао каву, полако пуштајући густе димове.{S} Кад доврш |
але у жеравицу.</p> <p>— Подај јој нека сркне још мало те вруће ракије, видиш како је то поврат |
до Бекрен-Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчин сркну два три пут убрзо расхлађени дим из наргила, погл |
фове од жуте и беле тенећке или од саме срме.</p> <p>Насред каване на огромном ћилиму, на коме |
ребрне јабучице од пиштоља и белокораст срмом извезен јатаган.{S} Стајао је баш на оном месту, |
{S} А једаред донео ми из Букуље велику срну!...</p> <p>— А где је Топола, браца Лексо, и је ли |
ог срца.{S} Ова је песма била српска, а српска је била и пратња која је спроводила овога чудног |
пет да српске патње никога не дирају, а српска суза да никога не може ражалити!...</p> <p>И заш |
оме се досад блистала само дика и слава српска.</p> <p>— Одлази ми одавде, ти Амиџа; немој ми б |
равао да не зна откуда ће ударити права српска сила, а најрадије би нападао на позадња одељења, |
су у наручју два малена неодрасла дечка српска.{S} Овај први дечко био је потоњи наш Илија Мило |
и несрећног срца.{S} Ова је песма била српска, а српска је била и пратња која је спроводила ов |
ади чим се у Русији и Румунији појавила српска емиграција, после несретне 1813. године, грчке х |
рпски; <pb n="223" /> да друмови и поља српска опет буду безбедни и сигурни, да не мора стрепит |
> <p>У то доба тамо беше стигла и једна српска „депутација“.{S} Ту су били и Петар Тодоровић До |
дом!...</p> <p>— Није ту у питању једна српска глава мање или више, већ Милош се сада јавља као |
место у повесници српској.{S} Разбијена српска војска почела је бежати.{S} Шанац на Љубићу већ |
p>— Црните ме пред двором као душманина српска!{S} Куда ће вам душа, болан!{S} И ко је онда при |
ила слика, коју је представљала тадашња српска емиграција у Русији.</p> <p>У римској историји и |
у нашем лепом Београду.</p> <p>Данашња српска краљев. престоница имала је тада (у почетку 1817 |
лике жртве; где је толика проливена крв српска; где су толики дивни јунаци наши?...{S} Зар све |
и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српска ханџара, погинућете, што наша песма вели: „баш о |
ово српско!...</p> <p>О, што се не нађе српска рука да ме убије, кад сам први пут поумио да учи |
о званом предграђу, „На Пескох“, где је српска депутација била приватно одсела.</p> <p>Сем изас |
ју би команду дошла сва оружана снага и српска и грчка и румунска.{S} У опште, он је требао да |
а тојагама на мртво име испребијали три српска кириџије кулучара само с тога, што је један кири |
зовима, што су у Цариграду боравили као српска депутација, да измоле разна права за кнеза и за |
дна, некад пролазила!{S} О слатка земљо српска — рече Карађорђевица (јер је она то била), а дуб |
не!{S} О ужасни часе, о несретна годино српска!...{S} И ко то мене прокле страховитом клетвом, |
ута на његове очи палили <pb n="112" /> српске манастире.{S} На Љубићу, отац Мелентије заслужио |
се зборски пише руском цару и умоли да српске бегунце, нарочито Карађорђа, тргне дубље у Русиј |
ско јунаштво ништа не помаже; и опет да српске патње никога не дирају, а српска суза да никога |
овезица (порт) као нарочито обележје за српске бегунце.{S} Ово је овако наређено по заповести и |
ављала скела што превози између Рама са српске и Молдаве с угарске стране.</p> <p>— Ово су неки |
ака српских — Цукићеву, која је пала од српске руке, још пре 7—8 дана и кнез Симину и Драгићеву |
да види како ће турска сабља одсећи две српске главе.{S} Ту је било стараца од стотину лета и д |
сети.{S} Узалуд прота Ненадовић и друге српске војводе трче за царем по целој Европи; узалуд џо |
ем или јелеком.</p> <p>Али нису војводе српске, Карађорђева доба, личиле <pb n="147" /> на Цинц |
оседеле, у љутом боју опробане ратнике српске, и нарочито су тражили везе и додира с њима.{S} |
ву ову неизмерну несрећу несретне земље српске!</p> <p>Србије нема више!{S} А где је Мишар, где |
воја; да опет пропоју порушене богомоље српске; да се из шума и гудура поврате одбегли калуђери |
ама наших; зар опет да замукну богомоље српске и да изумру звуци црквених звона, која су складн |
а призивали на молитву побожне хришћане српске.{S} Зар опет да потамни сјајност крста хришћанск |
и крвнички убијен на спавању, од рођене српске руке, по заповести и угодби два рођена кума свој |
тврдо веровао у васкрс пропале царевине српске!...{S} Не, не!{S} Ја сам требао да погинем те да |
оба, када је, у данима славе и величине српске, као соко прелетао с бојишта на бојиште, с голим |
јбоље би било, да се те бивше старешине српске тргну кудгод дубље у Русију, где би надзор над њ |
деветогодишња ратовања.{S} Многобројне српске војводе, четници, барјактари, и у опште војне ст |
хетеристе нису могле оставити без пажње српске емигранте, међу којима је било толико великих во |
} С тога он сад друкчије гледа на старе српске војводе, што су избегле из земље и радовао би се |
е грчке да за њих ваде кестење из ватре српске „кондрокефале“.{S} Видели како ти погибе за влас |
Петрограду, а поглавито да израде да се српске војводе у Русији тргну што дубље у унутрашњост в |
.{S} А што он, у првом реду, гледа наше српске интересе, ја му то пре рачунам у заслугу но у гр |
кнезова, преклињао руски двор, да бивше српске старешине и војводе уклони што даље од српских м |
решењу турском највише дају хране бивше српске старешине, које шаљу у Србију бунтовна писма и п |
акако ће се знати бар то: раде ли бивше српске старешине сами на своју руку или по руском упутс |
су махом праћеници, које амо шаљу бивше српске војводе и народне старешине, које су одовуд избе |
грчке хетеристе и о њој су премишљале и српске војводе.{S} Само што скоро ни један од њих није |
аху искупили и остали угледнији чланови српске кишињевске колоније.{S} Близу до после поноћи ос |
опаснија Турчина!{S} Слађе му се напити српске крви но да га медом нахраниш.{S} Него ту нема др |
били готово сви угледнији представници српске емиграције у Русији, сем Добрњца који се тада ба |
доцкан.{S} Карађорђе се већ био дочепао српске обале.</p> </div> <pb n="250" /> <div type="chap |
.{S} Нада на ослобођење и вера у васкрс српске слободе била је још жива и чврста у души и срцу |
дубље у Русију и да им забрани мешање у српске послове.</p> <p>За случај да Карађорђе ненадно б |
била је још жива и чврста у души и срцу српске емиграције.</p> <p>Живећи тако у нади на скоро о |
у чаршији, на сваком кораку, сретао си „српске емигранте,“ у њином живописном народном оделу.</ |
а скоро обновлење пређашње славе своје, српски емигранти нису управљали своје погледе само на С |
кројили најлепше планове за будућност, српски емигранти гајили су непрекидно мисао о новом пок |
ародно рухо.</p> <p>Женске су се носиле српски.{S} Оне су упорно чувале своју народну ношњу и о |
еба да верује.</p> <p>— Нека ме не куне српски народ.{S} Није мене страх од смрти амо довео, ве |
ао једног дана да постане наследни кнез српски, и тако да оснује нову династију српских владара |
Војвода руднички постао је полако кнез српски.{S} Одношаји у земљи још нису били уређени, с <p |
којој су седели стари цареви и краљеви српски.{S} Зашто нисам погинуо на тој висини, но сам по |
дела сва она околина, где се зачео први српски устанак и овде је Карађорђу, још из ране младост |
га.{S} Зар смо ми онда били непријатељи српски!...{S} Ја, господару, онда ти ниси ни слутио да |
дура поврате одбегли калуђери и учитељи српски; <pb n="223" /> да друмови и поља српска опет бу |
е све порицао, тврдећи да су то душмани српски и да би највећу услугу учинили земљи да изаберу |
С тога је будним оком пазила, да разни српски, грчки и арбанаски емигранти, којих је тада било |
Срба, да се у понеким улицама чуо само српски говор, а у чаршији, на сваком кораку, сретао си |
по имену Наум Крпара, али је знао добро српски, јер се много бавио по јужним крајевима Русије, |
не варам ви сте то — рече старац чисто српски, и приђе ближе <pb n="231" /> Ђорђу и Науму.{S} |
писном народном оделу.</p> <p>У почетку српски бегунци носили су своје обично одело, како им се |
ме стишавала убојна звека оружја, те су српски ратници могли мирно отпасати своје светло оружје |
</p> <p>Све те прилике чиниле су, те су српски емигранти били крупна чињеница у очима свију бал |
орђев.{S} Предмет тих разговора били су српски послови и ново стање у Србији.</p> <p>Како се Ка |
ита Србина и велика владаоца, а зао дух српски из таме ће се подругљиво и злурадо кикотати, а с |
енитије и мудрије да умрем као владалац српски, но да живим као пандур аустријски или руски!{S} |
данас многи у европској Турској.</p> <p>Српски живаљ био је тада у Београду још нејак и тек је |
за тврђаву (онде где је сад гостионица „Српски Краљ“) и седећи ту с прекрштеним ногама на ћепен |
ољаници где је сад Реалка и гостионица „Српски Краљ“.</p> <pb n="78" /> <p>Ту на самом углу дан |
<p>И доиста, одмах се могло опазити, да српским војводама та мисао није била нова, њу су сад ши |
етне дане по зеленим мирисним дубравама српским; како је доцније као младо момче, слушајући гол |
илош, моли да се над бившим старешинама српским води строжији надзор и да им се не допушта да п |
ана у целом Београду, по свима домовима српским, а и по многим турским, говорило се по највише |
познао са свима великим ратним успесима српским, знао је места где се што догодило, знао је од |
се држи уз Карађорђа.{S} Дружећи се са српским емигрантима, <pb n="228" /> све људима који су |
е као нека њена (хетерина) контрола над српским вођом, и да је тачно извештава о свима радњама |
илоша носио најповерљивија писма разним српским војводама у Румунији и Русији.</p> <p>Тај човек |
урке у народ.{S} Појава Турака у мирним српским селима само би узбунила народ, а то би ишло бун |
би ову прилику да наведе говор о бившим српским старешинама и да искаже своју зебњу, како се бо |
ети као своју заслугу, али пред народом српским с тим се није смело излазити.{S} Ваљало је дакл |
скромна дрвена кућица, налик на куће по српским селима.</p> <p>Почетак је маја, и градина је св |
<p>Истина, Русија је давала неку помоћ српским бегунцима, али за огромну већину та је помоћ би |
зир вазда ће тражити главе првих синова српских, али Милош зато и јесте књаз да му их неда.{S} |
три бујне главе тројице угледних првака српских — Цукићеву, која је пала од српске руке, још пр |
Тако две одрубљене главе двојице јунака српских носила су у наручју два малена неодрасла дечка |
едала редове на коље набијених мученика српских, и видела сам најтежа мучења, на које се може у |
А у овом, наведен интригама непријатеља српских, уклонисја у Аустрију, и отуда, после једногоди |
их беда, удаљавањем пређашњих старешина српских.</p> <p>То је стајало у писменој молби.</p> <p> |
д кога другога од угледнијих емиграната српских.</p> <p>Стољетов чисто пребледе на овај глас. — |
чије име данас благосиљају тисуће уста српских.{S} Какав удес!</p> </div> <pb n="92" /> <div t |
узалуд покушавао да одбије Карађорђа од српских послова и да угуши и ућутка људе, који су се у |
старешине и војводе уклони што даље од српских међа.{S} Нарочито да Карађорђа спроведу кудгод |
сам био члан хетерије и нарочито је код српских емиграната заступао њене интересе, живо и успеш |
о понети.{S} Али новца је мало било код српских војвода, за то их и видимо где одмах по преласк |
ар опет да умукну песме слободних кћери српских; опет да оглуве поља и дубраве, које су се до ј |
за господством и влашћу.{S} Продаће сто српских права само да се господства дочепа...{S} Камо т |
има.</p> <p>Жив је био саобраћај између српских емиграната <pb n="149" /> у Русији и њиних приј |
српски, и тако да оснује нову династију српских владара.</p> <p>Огромна мисао, којој је зачетак |
да у Београд одлази по позиву тамошњих српских трговаца, који су се жалили да им Турци отимају |
бија буде само робиња турска; и опет да српско јунаштво ништа не помаже; и опет да српске патње |
неке твоје — и да вас склоне кудгод где српско ухо никад за вас чути не може!</p> <p>Карађорђе |
к.</p> <p>— Јес, јес, да ме отерају где српско ухо за моје име никад чути неће...{S} А можда би |
на пробудио заспало и већ обамрло племе српско; јунак, пред којим је задрхтао горди Стамбол, по |
ји је девет пуних година прослављао име српско; њега који је из мртвила пробудио обамрло тело с |
очима не видим ово страшно ново Косово српско!...</p> <p>О, што се не нађе српска рука да ме у |
звуци притајених болних уздаха, и много српско око ту је кришом засузило.</p> <p>Важан државни |
оји је из мртвила пробудио обамрло тело српско, и из мртвих дозвао одлетелу душу Србинову!{S} Њ |
цела турска царевина и ослободити цело српско племе!{S} Ко је још шта добио од Турака мирним п |
Марашлија, који је ономад обесио једно српско момче само зато, што је из једног јеврејског дућ |
е, с њима да се ја разрачунам, млеко их српско разгубало — викао је књаз Милош.</p> <p>— И ја с |
а Србију; он ће сутра продати сва права српског народа само да добије везирски турбан и да пост |
захтев да добије право наследнога кнеза српског, а Милош да то богато награди и позлати.</p> <p |
ао кобац нејаке тиће, све у славу имена српског; помињао је како од валовите Дрине и Новога Паз |
о се напуни.</p> <p>Чак дође и момак од српског митрополита, који такође бејаше чуо за долазак |
о:</p> <p>„Глава чувеног хајдучког вође српског, прозватог Карађорђе“.</p> <p>На надгробној дрв |
— Видиш, Науме, овде је никло прво семе српског ослобођења, па је право да овде дозре и последњ |
двору с једном чудном молбом.{S} У име српског народа и у име свију војвода у Србији, кнез Мил |
бовања и да види како почиње рудети дан српског васкрса.{S} Рођена под владом Сулејмана II, она |
9. столећу, да надживи најмрачније доба српскога робовања и да види како почиње рудети дан српс |
етов.{S} Али што ли ће он код скромнога српскога емигранта Чолак-Анте!?</p> <p>Старац уђе у кућ |
ску поноћ у мирна боравишта тихога села српскога допирао страшан мученички јаук, који срце пара |
је целој битци други исход, уз припомоћ српскога нишанџије Васе из Кнића, који у том истом трен |
де се повела реч о деветогодишњој борби српској противу Турака. „Да је Грчка имала војсковођу к |
себи бесмртно и видно место у повесници српској.{S} Разбијена српска војска почела је бежати.{S |
дио између ова два политичара, у другој српској кући, у једној нахереној страћари, што се готов |
оварале.</p> <p>Обадве женске биле су у српској народној ношњи, с весовима на глави.{S} Старија |
но једно овако писмо, намењено Герману, српском заступнику у Букурешту, кад у кућу уђе један од |
истога дана, упућеном Михаилу Герману, српском пуномоћнику у Букурешту, између осталога кнез М |
ђу.{S} Али чим би се ступило у додир са српском војском, Ђорђе би и над тим покрајинским војска |
.{S} Нарочито су Грци ступали у везу са српском емиграцијом и старали се, да Карађорђа спријате |
закунеш часним крстом, и очним видом, и српском вером твојом, да никад нигде и никоме нећеш ни |
први пут зачеђена горостасна замисао о српском ослобођењу из кога се имала родити слобода свиј |
> <p>Од Чолак Анте, Карађорђе је отишао српском митрополиту на вечеру, и ту се бејаху искупили |
<p>Била је близу поноћ.{S} У то доба у српском селу обично влада глуха, мркла ноћ, без јава и |
да га је такав говор о бившем господару српском дубоко ожалостио.{S} На његовом отвореном, ведр |
еже кости Георгија Петровича, подавшаго српскому народу начаток ко избавленију у 1804. лету; би |
м очајном времену јавио се Милош.{S} На српску снагу он није могао рачунати.{S} Па шта му је др |
га могли пренети и амо преко Дунава на српску рају.</p> <p>Везир махну главом и рече, како он |
док се два незнана путника превезоше на српску страну.{S} Превоз је свршен брзо, али су се на б |
стаде у Банату.</p> <p>Кад су прешли на српску страну, мрак се већ бејаше у велико ухватио.{S} |
м чудним понашањем.{S} Чим је ступио на српску земљу овај човек клече; простре се по земљи ничи |
зван од руских власти.{S} Дознав за ову српску депутацију, он је сам потражи и тако се састану |
оји је из мртвих кренуо обамрлу слободу српску и девет пуних година високо држао вазда победоно |
м оком погледа на многострадалну нацију српску“, и да је заклони од нових беда, удаљавањем пређ |
о, чедо моје; пољуби нашу лепу и слатку српску земљу, бог зна дали ћемо је кадгод још видети!.. |
еша га о врат, добује, прибира разбеглу српску војску, спасава шанац и даје целој битци други и |
мога жаљења.{S} Жалим несретну судбину српску, а не њега.</p> <p>Милош га присече:</p> <p>— Не |
орао доживети сву ову неизмерну несрећу српску, ја који сам видео лепше и светлије дане; ја кој |
голема значаја за целу новију повесницу српску.{S} Ту је први пут учињен као неки споразум изме |
један једини Црни Ђорђе био је у целом Српству!{S} И шта учиних сад!... рече он, пун тешка оча |
ти, остави... и ја дигох руке, и све се сручи, и од читаве једне земље начини се страшна развал |
какав ужасан крш.{S} Нешто се рогобатно сручи, здроби, прште, а кроз маглу из дубока амбиса изв |
а хватајући се за пиштољ — да ти сад не сручим ово у те пасје груди!</p> <p>Анта виде шта је.{S |
илош је осећао да ће се сав тај урнебес сручити на његову главу.</p> <p>...„Убиће ме, разчеречи |
страшна, вампирска ноћ насиља и злочина срушила велику творевину борбе и слободе, на којој су п |
ично пресече Милоша.{S} Да се пола дома срушило, не би се толико препао.</p> <p>У првој забуни |
да кажу.{S} Два набрекла <pb n="215" /> срца изливала су се једно пред другим четири пуна часа |
ре и последњи плод његов.{S} Људи слаба срца не верују у препорођај балканских народа и чини им |
а живота и по једно парче његова крвава срца!</p> <p>Све је то набрајала тужна песма, узимајући |
иђало ове црне госте, и страх обузе сва срца.{S} Сеоски кнез, обамро од страха, потрча пред Тур |
о легендарни јунак, који је заносио сва срца.</p> <p>У непрестаном додиру и мешању с пријатељим |
ине овај свети бол једнога родољубивога срца.</p> <p>Јоргаћ је завршио свој говор питањем: смед |
Милошеви, стиснути у тесне међе једнога срца и једне лобање!{S} Зора се већ помаљала, а он је ј |
три дана залогаја не окушају; људи мека срца, који неће мрава згазити и зликовци, који би закла |
вати.{S} Али нека се нађе човек јуначка срца и чиста карактера, човек правичан и запојен истинс |
н разлегала као последњи вапај препукла срца.</p> <p>Незнани певач тужио је у песми за милим за |
опходне.{S} Отац Мелентије био је меког срца и спрам самих Турака, који су толико пута на његов |
лик на болно јадање крвавог и несрећног срца.{S} Ова је песма била српска, а српска је била и п |
, особито кад говори нешто својски и од срца или кад је веома љут.</note> <note xml:id="SRP1893 |
чинити и ово је сад рекао искрено и од срца.{S} Ово одобравање духовниково одобровољи кнеза и |
пљускају хладном водом и да је се наште срца сити напију.</p> <p>После се врате трлу Јовановом, |
тоични говор он рече даље:</p> <p>— Без срца!{S} Човек без срца!{S} То се често рекне али, у ис |
е даље:</p> <p>— Без срца!{S} Човек без срца!{S} То се често рекне али, у истини, мало је таких |
.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета само, што се оваке ствари |
лудо што ја говорим, али мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не |
а три прста и обадве главне жиле што из срца воде.</p> <p>— Похитај, похитај ти Никола!{S} Шта |
ли прави Цинцинати и по величини душе и срца свога.</p> <p>Зато се и могло десити, да се од јед |
и бога ми, мени је све нешто хладно око срца; све ми се слути да то неће бити на добро и све се |
уго држати за том бусијом.</p> <p>Душа, срце, осећаји, мисли, цело биће његово, све га је вукло |
руди и дочепа га за само <pb n="133" /> срце, те се чисто стресе и језа га прође и овако на јав |
е мислиш, <pb n="159" /> то не боли!{S} Срце ми је црње од угљена.{S} Ништа ме тако не убија ка |
Аја!{S} Лане однеше читаве сеисане.{S} Срце ме је болело.{S} У два маха излазио сам, те их пре |
А теби Милошу, баш прирасла сиротиња за срце; чим отвориш уста, она ти је на језику.{S} А откуд |
ако карли?{S} Бојсе, јад ти неки пао на срце? — рече му онај крупни проседи Турчин.</p> <p>— Ја |
боле, нарочито испод леве сисе, где је срце.{S} Сети се оне страшне ледене руке, што се као ош |
Он не може никога волети.{S} Његово је срце тако пакосно, себично, грабљиво!{S} Он воли само с |
ући, па и ако је дом сиротан, богато је срце и може се наћи све што затреба добрим људима — реч |
му је нарав!“ Јес ја нисам човек; мене срце не вуче за весељем, за радошћу, за срећом!...</p> |
— Тешко сваком послу, господару, где се срце ништа не пита — рече Мелентије тужно.</p> <p>Обоји |
га допирао страшан мученички јаук, који срце пара, људи су се с побожношћу крстили и престравље |
крадимице.{S} Сад су очи биле сухе, али срце му је плакало грозним, крвавим сузама.{S} У одаји |
да раскопча груди, обнажује пред олујом срце своје, после се обраћа њој и шаље јој чудне и нера |
ању није сад било места, и он је стегао срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно у почетку уст |
ве, ноктима дочепа престрављено, крваво срце његово, и поче га гњечити и чупати.</p> <p>Неодољи |
повраћати душу и већ им зинуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се опет вратили, опет би упали |
оде, а у њој је лежало некакво повелико срце, на <pb n="34" /> коме су биле остављене за два тр |
лошу у руке, да му се не слади тиранско срце.{S} Послушај нас, капетане, кад те ево, сви овако |
резни нож, забада се право у патриотско срце искупљених родољуба.{S} И наскоро у полуосветљеној |
p>— Било је доба, кад се и мени отимало срце за славом, за именом, за влашћу.{S} Сад сам свега |
да ми ране позлеђујете, и да ме за само срце уједате.</p> <p>„Жали те се и тужите ме што се ја |
а реч као растопљен челик капље на само срце.</p> <p>Но у тај мах зачу се нека потмула граја, н |
<p>Али сем тога задатка, Наума је само срце вукло да се нађе крај Карађорђа и да буде у његово |
ћутим и не могу да сакријем, да ме само срце боли кад чујем таке речи, као мало час она твоја „ |
S} Шта радиш ваздан?{S} Опери добро оно срце, да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглу |
се већ била дубоко улегла и у душу и у срце његово.{S} Та се жеља састојала у добро скројеном |
и и неустрашиви Карађорђе осети како му срце заигра у грудима.</p> <p>Као да су се небеса сурва |
и с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац господару.</p> <p>— Ама срећ |
осмех Богородице која, предана душом и срцем, у пуном материнском блаженству, посматра на груд |
чи одигран.{S} Али он је добрим и меким срцем својим накнађивао оно, што није достизао слабачки |
е све више примиче.{S} Милош с премрлим срцем узе ослушкивати ову нејасну грају.{S} Она је расл |
урске музике бурно одјекивали, будећи у срцима давнашње успомене: из магловите, избледеле прошл |
мени је болна и преболна сама душа, на срцу моме стоји огромна, разјапљена крвава рана — и то |
!{S} Јес, несретна мати, она која га на срцу носи; која га девет месеци храни крвљу својом, кој |
изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу носити, док угледа бела света.{S} А колико тек мук |
и сама себе.{S} Али оне крваве ране на срцу моме људске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је здр |
боде била је још жива и чврста у души и срцу српске емиграције.</p> <p>Живећи тако у нади на ск |
ствари не решавају како би то човек по срцу желео, већ како по памети мора бити — речи Милош, |
вник, а иначе је благе нарави.{S} Он по срцу своме никад не може да одобри и да се сложи с оштр |
ђорђевом доласку као он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за Карађорђа.{S |
и који можда нису ни имали зле намере у срцу, али су се повели за надом да ће оно бити боље што |
ештени огањ љубавне милоште разбуктао у срцу његовом; опевао је мушко зрело доба, када је, у да |
е на миндеру седи око 50 људи и ћутећки срчу своје наргиле.</p> <p>Патос је сав застрт хасурама |
гласови, узбуркана граја и повика пуна срџбе и узмућене пакосне освете, као огромни таласи нео |
спрекиданим гласом, гушећи се управо од срџбе.</p> <p>Петар извади обадва своја пиштоља иза пој |
, и то је код њега вазда био знак преке срџбе.</p> <p>— Никада! — понови он после кратка ћутања |
ене обале, и све запенушено, у свирепој срџби, до небеса баца узбуркане вале своје, тако су се |
Духовник виде да је и нехотице пробудио срџбу код Милоша и у себи се већ вајкао што се тако дес |
и Милош, старајући се да прикрије своју срџбу, јер је и сам осећао да се изрекао више но што би |
у се извитопериле и одвојиле од старога стабла, које се већ почело претварати у прладину.</p> < |
, где се права и <pb n="128" /> оборена стабла, повијене гране и сухи поломљени огранци, скркли |
ки дан како некуда журно хита уз танану стаблику на, чијем су врху набубрели једри пупољци.</p> |
рбија.{S} Управо од ње се тражило да се стави на чело целога покрета т. ј. да она прва и отпочн |
ази у опасну борбу и ризике и понова да ставља на коцку и себе и сву породицу своју.</p> <p>„Не |
ајзад, споменуо је и то, да он свој рад ставља под јавну контролу свију бораца и учасника и про |
поверењу, које ми се указује, кад ми се ставља на расположење толика војска царска.{S} То је на |
Ако немаш поуздања у своје људе, ја ти стављам на расположење целу моју војску, а ако буде пот |
вој ратнички оклоп, узимао убојни мач и стављао се на чело војсци, да порази непријатеља, да по |
сад таке сумње.{S} С тога је Карађорђе стављен под присмотру, те се пазило на сваки његов кора |
лош.</p> <p>Милош, који је дотле ходао, стаде сад и чудно се загледа у Врља, после оних његових |
рњи спрат.</p> <p>Човек дође пред кућу, стаде, ослушну, па онда удари три пут звекиром у железн |
су му Турци запретили да се не жали, па стаде наваљивати да му каже шта је.{S} Кад сељак никако |
би главом и дубоко уздахнуо.{S} Најзад стаде пред Милоша, загледа му се добро у очи и рече јас |
ама, ситнећи све стопу уз стопу.{S} Кад стаде онде, где је од прилике била глава, испод ногу му |
рачати доле горе по одаји.{S} Наједаред стаде и окрете се мени; опет ме је дуго гледао, па ме о |
се упути дубље у шуму и иза једне липе стаде с Николом Новаковићем, проговоривши само ово неко |
ријући га иза леђа, полако и опрезно се стаде приближавати притајеном Цукићу.</p> <p>Наједаред, |
ер он одступи за два три корака назад и стаде у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петра |
="90" /> <p>У том котрљању глава паде и стаде онако, како обично стоји на раменима, те је изгле |
узбуђења.</p> <p>Петар раздрљи груди и стаде пред Цукића.</p> <p>Цукић је стајао пред њим с об |
> <p>— Попо — рече кнез Милош срдачно и стаде пред духовника скрстив руке на појасу.{S} Духовни |
S} Одлази!{S} Одлази! — привика Цукић и стаде бесно ударати ногом о земљу.</p> <p>Вичући „напољ |
едаред крете напред и необичном брзином стаде се ваљати право амо, где се налазио Карађорђе.</p |
ада је као весело чобанче са свилоруним стадом својим проводио сретне дане по зеленим мирисним |
звека тамничких кључева.{S} Оба сужника стадоше ослушкивати.{S} Кораци су се примицали.{S} Сад |
а ми ће ово бити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред баштенску капију.{S} Чек’ да видим!...</p> |
ду, коју узеше четворица на руке и њоме стадоше обијати врата.{S} Уз то донесоше одмах и велики |
пред ханом зауставити.</p> <p>Коњаници стадоше, а стражари изађоше пред њих, да их упитају ко |
аше расвануло, а пред Чолак-Антину кућу стадоше господска кола, запрегнута с два красна зеленка |
мој Крћевац, да још једном прођем оним стазама и богазама куда сам, јадна, некад пролазила!{S} |
ку душу, која не познаје криве и прљаве стазе лукавства и обмане, и која корача само широким и |
оћу шушњаре на све стране, али ми знамо стазе и богазе и провешћемо те да ти длака једна не вал |
у!{S} Још даље, на троножној столичици, стајала је велика зелена каленица, пуна воде, а у њој ј |
торба Карађорђева, с кожним поклопцем, стајала је испражњена и бачена у крај.{S} Застава, Кара |
са својим другом.{S} Његова верна жена стајала је на вратници и гледала у мрак за колима.{S} Л |
све слабије и слабије.</p> <p>Јелена је стајала непомично као какав кип, а њене мисли бејаху се |
рашној битци на Суводолу, према мени је стајала скоро цела Арбанија, све бирани јунаци, све лав |
је узбуђење.</p> <p>У истини ствар није стајала онако како ју је Добрњац представљао, али није |
n="213" /> <p>Пред баштенском вратницом стајала је руска тројка, запрегнута са три ватрена мрко |
покрене ствар с успехом.</p> <p>Томе су стајале на путу многе и големе сметње.{S} На првом мест |
и исти људи, који су око десетак година стајали на челу свију главних послова државних; који су |
што их бејаше довео Вујица.{S} Једни су стајали и укочено бленули, док су други по колиби шњура |
потону у густи мрак.</p> <p>Стражари су стајали као црне, непомичне сени.{S} Из Цукићеве одаје |
м и у премишљању о великом делу које је стајало пред њима, и ради кога су и дошли у Србију.</p> |
и страховито.{S} Под тим утиском оно је стајало као окамењено.{S} Али на једаред из тога заноса |
еђашњих старешина српских.</p> <p>То је стајало у писменој молби.</p> <p>Испод руке пак, усмено |
оље за појас, саже се, узе нешто што је стајало споља до врата, и кријући га иза леђа, полако и |
е отегла велика бара крви.{S} Мало даље стајало је нешто увијено у повелику шарену бошчу!{S} Јо |
и, а неки су били смештени и по околним стајама.</p> <p>На више места биле су постављене страже |
мак, црне масти, а веома оштра погледа, стајао је споља, наслоњен на колибу.{S} У левој руци др |
<p>Тако је овај човек, нем и непомичан, стајао ту дуго и дуго, па би се онда, на прстима, најза |
и белокораст срмом извезен јатаган.{S} Стајао је баш на оном месту, где је лежао Карађорђе, та |
али танки млазеви крви.{S} Крај њега је стајао његов крвави убица, Никола, и неко га време посм |
до на обалу реке Груже.</p> <p>Доле је стајао страховити амбис у коме је Гружа хучала, а горе |
ледао би испод очију на Милоша, који је стајао ту пред њим скроман, миран, ћутљив, а ови поглед |
Турчин с дугачком белом брадом, који је стајао ту иза Драгића, и коме паде веома чудно што чове |
се дочепа за дебелу грану, на којој је стајао.</p> <p>Али горостасни храст у тај мах би ишчупа |
и добро утегнуте остраг.{S} Пред њим је стајао снизак подебео дрвени трупац.{S} Симу примакоше |
ћ сад налазио.{S} Па опет зато Петар је стајао непомично.{S} Тако остадоше неколико тренутака, |
ди и стаде пред Цукића.</p> <p>Цукић је стајао пред њим с обадве уздигнуте руке, с напереним пи |
они нешто с њим шурују.</p> <p>Милош је стајао у средини сакупљених доглавника својих и стрељај |
а ти твога!</p> <p>Џелат, који је дотле стајао блед и збуњен, сад се наједаред зацрвени као пап |
ио као секретар.</p> <p>Пред Ипсилантом стајао је свежањ хартија.{S} Он извуче један табак и пр |
даје.{S} И док је митрополит забезекнут стајао и премишљао о значају ђенералових речи.{S} По за |
убилиште <pb n="82" /> и на коју је већ стајао турски џелат са своја два помоћника.</p> <p>То ј |
p> <p>После се окрете Петру, који је ту стајао непомичан и нем.</p> <p>— А теби ено у оној бошч |
зи ми одавде, ти Амиџа; немој ми бар ти стајати на муку!...{S} Зар ово марвинче заслужује што д |
очи су му се чешће отимале тиквици што стајаше ту крај колена Гитарићева.</p> <p>— Дајдер, поб |
станку Милош му пружи некакво мало црно стакленце, повезано белом кожицом и чврсто запушено.{S} |
ене масе своје, а његова пространа, као стакло глатка површина, искривила се овде онде, као да |
руге стране, Карађорђе је био за Милоша стална и голема опасност, особито у случају каквих буна |
а доба остао код кнеза Милоша као његов стални момак.{S} Као што смо видели раније, он се и пре |
канцеларије и други неки.{S} Иначе, као стални грађани ту су могли опстати само људи мекши, мир |
.</p> <p>Карађорђева породица у то доба стално је живела у Хотину, али овда онда стара Карађорђ |
ало верујете да је Милош створио штогод стално и трајно.{S} Вичете на моје мешање и сметање.{S} |
зио око Милоша, али сад је остао сасвим стално.{S} Но то није било одмах.{S} За једно пет-шест |
тане, јер се само тако могао ослободити сталнога страховања од њега.</p> <p>Одмерив све ово у п |
— Да су Руси истинска браћа, да је њима стало до <hi>нашега добра</hi>, они би нас помогли чиме |
о да рекне:</p> <p>„Па ако је до новаца стало, светли везире, народ ће то платити“.</p> <p>Али |
кнезом Милошем и то га је после и главе стало.</p> </div> <pb n="304" /> <div type="chapter" xm |
о убиству и хвалисао би се, како га је стало и много труда и много пара да ту опасност отклони |
се чини? — ово питање никад живље није стало пред Милоша као ово баш сад, кад сакупљени народн |
мој, ти најбоље знаш колико нас је муке стало, док смо скунаторили ово мало народне надстрешниц |
ати свет?...</p> <p>Дуго су се мучили и стало их је крвава зноја, док су све те појединости утв |
друга преча посла, и ако вам је толико стало да будете његови пандури, доведите га слободно.</ |
све више расла.{S} Најзад, она се тихо сталожила у дубини његове душе, и ту чисто као заспала. |
Турци отимају читав један ред дућана на Стамбол капији.</p> <p>Сад су Турци понова тражили, да |
на њиним гробовима трава никне.{S} Сав Стамбол да те чува, учувати те не може, нити ћеш се ти |
глас за Црнога Ђорђа, јунака од кога је Стамбол дрхтао, и који је девет пуних година са шаком ј |
ко; јунак, пред којим је задрхтао горди Стамбол, погибе мучки и крвнички убијен на спавању, од |
државама, па то Милош брже боље јавља у Стамбол.{S} Милош троши големе суме да докучи шта смера |
гати Турци Биоградци, који су некада до Стамбола и Шама били чувени са јунаштва, са богатства и |
воју.{S} За сретна земана Биоград се са Стамболом надметао по сјају и љепоти својој.{S} Шта би |
га што је Карађорђе убијен, и тражиће у Стамболу чак и признање и накнаду зато, доказујући како |
ојали да ће их опет посвадити с царем у Стамболу, па он као што је и научио, утећи, а оставити |
била још и нова згода да пред диваном у Стамболу потврди како је његова управа мудра и <pb n="2 |
лађа сина.{S} Женске су биле удате и то Стаменка у Хотину, где се Карађорђе као изгнаник настан |
<pb n="164" /> Ђорђе је био истакнут да стане на чело тога покрета, а сви балкански родољуби и |
громни лептир полети пет-шест корака па стане на какав цветак, шири своја шарена крила, стриже |
неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане на пут.</p> <p>Чувши таке гласе, Марашлија се јак |
тне речи, које нико не разуме.{S} Затим стане и ослушкује хоће ли проговорити земља, хоће ли с |
ову раздиру најужасније сумње.</p> <p>— Стани, живога ти Бога, — прошапута он болно.</p> <p>Али |
и кудгод брзо и поуздано какав абер.{S} Станимир је знао целу Србију унакрст и преким путем уве |
знат као изврстан ходац.{S} За младости Станимир је био хајдук.{S} Пре устанка, неко време хајд |
викне Станимира Батавељића.</p> <p>Тај Станимир био је већ стар човек, претурио педесет, али ј |
момак код кнеза Вујице.{S} Али и њега, Станимира, кнез је почешће употребљавао, особито кад је |
прије, и одмах посла арџију да му викне Станимира Батавељића.</p> <p>Тај Станимир био је већ ст |
ожени и изроди децу.{S} Најстарији син Станимиров служио је сад као момак код кнеза Вујице.{S} |
тор.{S} С тога старица никад није имала станка ни мира — вукли су је на све стране.</p> <p>Тако |
; од њена вапаја ти нећеш имати мира ни станка; она ће те с ужасом из сред сна тргнути; на њену |
м имену и турском дину (вера) није било станка ни помена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде и цр |
о пуста?{S} Ето, ту у близини има кућа, станова, обора, па како то да се ни откуда не чује ника |
ваде и где су настањени махом сиротнији становници града, који се баве земљорадњом и кочијашење |
итрополиту и зауставише се пред његовим станом.{S} Ђенерал Стољетов искочи живо из кола, лаким |
паметнијих људи да томе злу што скорије стану ногом за врат.</p> <pb n="65" /> <milestone unit= |
а плове, тако лепо плове... па све жене стану па гледају и смеју се, а и људи се смеју...{S} Е. |
покажу своје страшно разјапљене ране, и стану те оптуживати да су по твојој наредби онако грдно |
ких вера, свију доба и узраста, свакога стања и положаја и обојега пола.{S} И све се то сада ти |
десити нешто особито, па да их из тога стања ишчупа и опет рине у борбу.</p> <p>„Ове унутрашње |
p> <p>„Сви ови људи вајкају се на своје стање, али нико од њих није намеран да кида с њим и да |
да се Вујица опет врати у своје првашње стање, а чуо је да му само то проклето писмо највише кв |
разговора били су српски послови и ново стање у Србији.</p> <p>Како се Карађорђе недавно био вр |
p>Лако је увидети да овакав рад и овако стање не може бити корисно по народ, по мир, напредак, |
еби разлагао, како је тадашње политичко стање његова тековина, у коју нико нема права дирати, к |
рага плакали су и вајкали се за жалосно стање у које су сад сви од реда запали.{S} Сви ти разго |
е у мало речи тако живо нацртао жалосно стање балканских народа, да се многим показале сузе на |
узаврело.{S} Народ је незадовољан овим стањем и гунђа на Милоша.{S} Сам Милош, који се до скор |
авили, ти још добро памтиш, у каквом је стању и јаду остао народ, кад Црни стругну у Немачку и |
а својим рођеним зубима.</p> <p>У таком стању он је лежао већ пуна два дана, када га сељаци слу |
кнезу Милошу у његовом данашњем тешком стању, и баш да сте ти и Добрњац најбољи пријатељи, он |
тио власт, ти би дошао међу људе и опет стао на стару ногу.</p> <p>— Не могу, не могу, не могу. |
некаква чудна осмеха, у коме се мешао и стапао у једно — осмех Богородице која, предана душом и |
ју му ни најнужније потребе за живот, а стар је и немоћан да <pb n="309" /> би могао сам што за |
Нека им је слава обојици — рече крупан стар Турчин, допијајући последњи гутљај своје каве.</p> |
авељића.</p> <p>Тај Станимир био је већ стар човек, претурио педесет, али је још био крепак и д |
заваљена на високо узглавље од јастука, стара кукуљава старица око које, с десна и с лева, беја |
шеној дворани.{S} Марашлија, са још два стара Турчина, пушио је седећки наргиле кад Милош уђе.{ |
тално је живела у Хотину, али овда онда стара Карађорђевица одлазила је у Кишињев где је тада б |
тешки грех!...</p> <p>Тако је говорила стара Вишња; а Милош је осећао да му свака та реч као р |
ио!</p> <p>Кроз Врљу бејаше преговорила стара освета.{S} Он је имао рођена брата, кога је Карађ |
е, што наша песма вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша о |
и данас води велика рачуна о Србији, и стара се свакојако да очува и учврсти свој уплив у њој. |
су они начинили од тога! — рече Ђорђе, старајући се да прикрије своје узбуђење.</p> <p>У истин |
рао је у врата то сечивицом то ушником, старајући се да их обије.</p> <p>Петар се бејаше мало с |
како по памети мора бити — речи Милош, старајући се да прикрије своју срџбу, јер је и сам осећ |
ступали у везу са српском емиграцијом и старали се, да Карађорђа спријатеље са својим тежњама и |
приликама, и видећу шта ваља чинити“ — старао се Милош да сам себе умири.</p> <p>Али у исти ма |
воре и онда кад су у највећем узбуђењу, старац се сада подругљиво насмеја и уз непрекидно махањ |
елиш — рече Ђорђе, кад уђоше унутра.{S} Старац потврди.{S} Ђорђе му рече да се он сад може врат |
су се у гомилицама играла по улици.{S} Старац и Ђорђе ишли су левом страном чаршије, корачајућ |
х пресрете дечко, који прихвати коње, а старац поведе госте у скромну, ониску кућицу, која се с |
рачајући крупним корацима.{S} Наједаред старац се осврте и проговори полако: — Ево овде! — зати |
два човека — један је био сувоњав, сед старац, отмена изгледа и мудрих живих очију.{S} То је б |
м орденима, а без једне ноге.{S} Чим се старац помоли, сакупљени свет поздрави га с пуно дирљив |
у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуда — рече старац и гурну мали капиџик, па проведе Ђорђа тесним пр |
> <p>— Тргујемо лисичијим кожама — рече старац јасно, и наже се да боље загледа двојицу незнани |
ћи све што затреба добрим људима — рече старац усрдно, уводећи госте у кућу.</p> <p>Мало затим |
уде, и ако се не варам ви сте то — рече старац чисто српски, и приђе ближе <pb n="231" /> Ђорђу |
!{S} Онда идем и ја право к њему — рече старац и окрете се жустро на једној нози.{S} После опет |
ва — то је све...{S} Сузе га загушише и старац покри лице рукама.</p> <p>Гитарић је показивао к |
p>Вујица — јер је он био овај напуштени старац љуто се жалио на своју худу судбину.{S} Сви су г |
.{S} Пред њом је ишао као вођ онај исти старац што је пресрете, док се најзад не заустави пред |
ласно јецање.</p> <p>То је плакао један старац достојанствена господска изгледа, дуге седе брад |
ње, седео је крај ватре омален скукуљен старац.</p> <p>Ситна раста, веома црне боје, а грдно мр |
еру у корист онога проклетника? — цикну старац, што је мало пре говорио. — А шта ће кнезу Сими |
ех, пун бола и безнадежна очаја.</p> <p>Старац је гледао у ватру која се поступно гасила а мисл |
— Удри најкраћим путем, стриче.</p> <p>Старац пође напред; пређоше неколико улица ћутећки.{S} |
ем.</p> <p>На томе се растадоше.</p> <p>Старац се врати, а Карађорђе се упути кући, у којој је |
ок, угледан, добро одевен сељак.</p> <p>Старац се веома зачуди овом похођењу.{S} Та њега нико н |
те обиђем и да видим шта радиш.</p> <p>Старац устаде, а колена су му дрхтала.{S} Приђе ћутећки |
српскога емигранта Чолак-Анте!?</p> <p>Старац уђе у кућу шалећи се с Чолак-Антом, с којим се л |
одсећи две српске главе.{S} Ту је било стараца од стотину лета и деце, која тек почињу сазнава |
ила.{S} С тога он сад друкчије гледа на старе српске војводе, што су избегле из земље и радовао |
ту.{S} Још једино живи од милости једне старе жене, неке далеке куме своје, која га обиђе једар |
да да ће се учинити на неки начин да се старе војводе могу слободно вратити у Србију на своја о |
им.</p> <p>— Мене пањкају у Русији наше старе војводе, да сам ја кулиза турска и да тргујем с п |
рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати старе војводе и заслужне мужеве и трудбенике, који су з |
да је Милош писао нека писма и позивао старе војводе да се врате.{S} Знате ли ви овде што о то |
љу, да се понова отпочне борба и покају старе погрешке — тога унутрашњег нагона, који је Карађо |
Али ја познајем Крџалију (пса), а он је старешина свима осталим.{S} Кад он регне и каже им: „ов |
ткључају.{S} Кључ од тих окова носио је старешина ове пратње, Петар Лазаревић, један од угледни |
пред хан у Рогачи.{S} Мрак се хватао и старешина спровода нареди да се ту конакује.{S} Цукић ј |
они од нових беда, удаљавањем пређашњих старешина српских.</p> <p>То је стајало у писменој молб |
не врење и комешање, тада који од већих старешина турских излази сам у народ на тефтиш т. ј. по |
ва сиротиња, коју је Бог на аманет нама старешинама предао.{S} Него, куме Вујица, да совршиш св |
рилику да наведе говор о бившим српским старешинама и да искаже своју зебњу, како се боји да се |
на Забрежју наговарао да и он с осталим старешинама пређе у Немачку, куда је Карађорђе већ преш |
илике, он, Милош, моли да се над бившим старешинама српским води строжији надзор и да им се не |
синко!{S} Народ увек има.{S} Код добра старешине народ увек нађе шта му треба за његово добро. |
у, кад су код Милоша биле и многе друге старешине, које он беше сазвао ради некога саветовања.< |
, преклињао руски двор, да бивше српске старешине и војводе уклони што даље од српских међа.{S} |
турском највише дају хране бивше српске старешине, које шаљу у Србију бунтовна писма и подбадај |
е се знати бар то: раде ли бивше српске старешине сами на своју руку или по руском упутству.{S} |
рви и главни пријатељи кнежеви; угледне старешине, с којима се он обично саветовао у свима тежи |
што мало незадовољни с Милошем, народне старешине одмах окрећу погледе северу и траже Карађорђа |
руске владе.</p> <p>На те бивше народне старешине овде је велика повика и проклетство, њих наро |
амо шаљу бивше српске војводе и народне старешине, које су одовуд избегле, и сад се баве тамо п |
е, четници, барјактари, и у опште војне старешине били су диван официрски кадар за нову устанич |
мишљењу најбоље би било, да се те бивше старешине српске тргну кудгод дубље у Русију, где би на |
добра желети.{S} Раја мора имати каквог старешину над главом од својих људи, и мени је милије д |
и нађу овде по кога лаковерног народног старешину и по кога простијег кнеза народног, па или га |
есече:</p> <p>— Не, по богу, побратиме, стари смо људи, немој грешити душе и говорити да не зна |
, чоче, кажи ако што више знадеш — рече стари Турчин, који је седео с десна до Бекрен-Ашар-аге. |
е, но ћеш отворити четворе очи, а твоји стари ратнички другови само док чују за твој долазак, м |
где дубоко у лугу беше се пробудио неки стари кос, те поче веома звучно изводити своју јасну пе |
и појави Милошевој везир не устаде, али стари Турци пођипаше и остадоше на ногама докле везир и |
ви бар још за који тренутак.</p> <p>Али стари хајдук само шкргутну зубима, махну главом и стишт |
е је дигао на висину на којој су седели стари цареви и краљеви српски.{S} Зашто нисам погинуо н |
</p> <p>— Ама шта рече, чоче? — примети стари Турчин, а с више страна чу се чуђење и двоумица.< |
/p> <p>— Чокјаша! (живела) — рече један стари Турчин прекидајући тишину.{S} Са свију страна зач |
ин <pb n="72" /> Коџа Милош а не Турчин стари Суљага, који је и пре био доглавник везиров и врш |
је послужим цару!“ Уз то је опрезан као стари лисац, оњушиће где гођ има какве опасности за њег |
посао вршио у старо доба.</p> <p>Док су стари народи разапињали на крст, спаљивали, бацали живе |
три дијела свијета?{S} Јес, гдје је наш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно посрнули, и |
народној ношњи, с весовима на глави.{S} Старија од њих била је жена крупна стаса, маркираних цр |
га жена била је много млађа и мања; она старија у разговору обично би јој рекла „ћеро.“ Тек су |
о сељакали за ово две три године — рече старија жена, чисто прекорно, а затим пошто је мало поћ |
овде, а ко зна где ћу га откати — рече старија жена о платну, које је мало час навијала.</p> < |
о засело у грлу, док Карађорђевица, као старија, опет прва не проговори.</p> <p>— Наслушала сам |
="146" /> <p>Карађорђе је тада имао две старије кћери и два млађа сина.{S} Женске су биле удате |
ила удата још у Србији.{S} Од мушкараца старијем, Алекси, могло је бити око 14 година, а млађем |
е сретну отимаће се о власт, ко да буде старији и ко да заповеда међу њима.{S} Инаџије су до зл |
ако је у другим приликама био вољан, да старим војводама призна њине муке и заслуге, сад <pb n= |
је две огромне, труле кладурине, засуте старим сухим лишћем и огромним ољуштеним корубама, што |
илошу тврдичлук: да он предаје порез по старим харачким списковима, а сад је више народа, а узи |
деле на уснама, ње нестаде иза ониских, старих почађалих врата.</p> <p>Запасани дугачким бошчам |
се власти, па да му је да нестане свију старих војвода и кнезова.{S} Он поби, болан, толике људ |
тешке казне.</p> <p>Занета тим мислима, старица се пред ноћ вратила дому своме, кад јој се на ј |
ико, да је опет могла и будна говорити, старица је узбуђено шапутала вртећи главом сетно:</p> < |
око узглавље од јастука, стара кукуљава старица око које, с десна и с лева, бејаху приселе две |
и боље лечи но икакав доктор.{S} С тога старица никад није имала станка ни мира — вукли су је н |
ба Јана.{S} Страшно је рећи: ова нејака старица носила је на својим погрбљеним плећима огроман |
рече жена с лева.</p> <p>Пружише јој и старица прогута гутљај два.{S} То је доиста мало оживи. |
избразданом чело.</p> <pb n="67" /> <p>Старица мало поћута; после погледа десно, погледа лево, |
шко ономе кога матере прокуну...</p> <p>Старица се загрцну.{S} Дуго је ћутала и жмурила...{S} П |
ано? — упита млађа жена с десна.</p> <p>Старица ништа не одговори; њене мале, упале, суре очи у |
знемире ову слабачку стару душу.</p> <p>Старица се брзо повраћала.{S} Сад је већ могла сама дић |
неприступна за спољне утиске, душа ове старице као да се винула у далеку будућност и назрела у |
е, нано? — понови жена с десна, бришући старици зној с чела, и уклањајући један прамичак седе, |
, што се самовољно бејаше одвојио и пао старици по набраном, избразданом чело.</p> <pb n="67" / |
ојне ситне и крупне боре!...</p> <p>Ову старицу знао је скоро цео Београд.{S} Више је од тридес |
ога како се тај друштвени посао вршио у старо доба.</p> <p>Док су стари народи разапињали на кр |
а (у почетку 1817 год.) два господара — старога господара Турчина, чије је господство изумирало |
а, што су се извитопериле и одвојиле од старога стабла, које се већ почело претварати у прладин |
данашњој Саборној Цркви у правцу испод Старога Здања.</p> <p>Та је кућа била скоро грађена, до |
ече момку кнез Максим <pb n="251" /> из Старога Влаха, који је у то доба био скелеџија ту на Ра |
о тренутак кад му је поверено, да гони „старога лукавог шумадиског хајдука.“ А у том вајкању — |
че Вујица пружајући Карађорђу пљоску са старом шљивовицом.</p> <p>— Остави ме, брате, није ми д |
та околина била је обрасла горостасном старом шумом, а тек овде онде били су омањи пропланци, |
присојкињу.{S} Немојте ме гонити да под старост опет идем у хајдуке — рече Ђорђе болно и јетко. |
збуђено. — У мишију рупу, ја се сад под старост завлачити не могу, нити могу батином терати људ |
т, ти би дошао међу људе и опет стао на стару ногу.</p> <p>— Не могу, не могу, не могу...{S} То |
својим дисањем не узнемире ову слабачку стару душу.</p> <p>Старица се брзо повраћала.{S} Сад је |
на челика, по чему се и познавало да је старунац.</p> <p>Мало затим, па на песму косова одговор |
p> <p>Гитарић је показивао као да слуша старца с пажњом.{S} Сад рече као с чуђењем:</p> <p>— Па |
ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и старца Србина, домаћина куће, Ђорђе ту нађе још два чов |
а Милоша и везира као да нарочито дирну старца.{S} Он чисто подскочи с миндера, као да га нешто |
иваца, које деца рузуму тако исто као и старци и које се допада нежном женскињу исто као и суро |
ио сумрак, Карађорђе устаде да пође.{S} Старцу рече само толико да га одведе <pb n="232" /> до |
шумадиског хајдука.“ А у том вајкању — старцу није ни на ум падало да су она два човека нарочи |
</p> <p>Изашав на улицу, Карађорђе рече старцу: — Удри најкраћим путем, стриче.</p> <p>Старац п |
да бејаше замишљен.</p> <p>Наум захвали старцу, и рече да ће он ту остати; после му показа очим |
и не има вам ништа више давати.</p> <p>Старцу су тако брзо навирале речи на уста, да су га чис |
облаком наилази и силази с висока чела старчева, према обрту разговора који се ту водио.{S} Ов |
у рече да се он сад може вратити.{S} На старчево питање да ли да дође доцније, Ђорђе одговори д |
г трошног и обурваног тела.</p> <p>Лице старчево било је тужно и мрачно, око танких запечених у |
то се зове шумадиски ђаурлук!...</p> <p>Старчић је ово изговорио кивно, јетко тако, да сви прис |
ља настала већ последња времена.</p> <p>Старчић је жустро погледао по оним растуженим и забрину |
.{S} Старија од њих била је жена крупна стаса, маркираних црта на лицу и оштра строга погледа.{ |
{S} На против, на губилиште ступи млад, стасит Турчин, држећи у руци некакав свезак хартије.{S} |
у балканског, под чију је команду имала стати сва оружана снага свију балканских народа.{S} Он |
им шареним лептиром, где му не да нигде стати.{S} Огромни лептир полети пет-шест корака па стан |
ље је да плати, свакојако то ће га мање стати, но и најмањи неред, који би се могао изродити зб |
е огромно, мисли он у себи, али опет ће стати овде у ову шупљину између две кладе.</p> <p>И он |
ао оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парничимо; ви ћете ме оптуживати, |
Кад га скинуше с коња, Цукић није могао стати на ноге.{S} Биле су му утрнуле и одумрле од стеге |
бејаше се испречила и не могаше згодно стати.{S} Он скочи на кладу и штогод може удари одозго |
је он мали да може Карађорђу и на сенку стати, а камо ли што друго.{S} А после, господар Ђорђе |
атимо ми.{S} Да кнез Сима није ухваћен, ствар би била друга!{S} Могли би се заједно уклонити; а |
га ми ето није до чекања.{S} Црно-бело, ствар би некако требало свршавати.{S} А како да је сврш |
целу ствар.{S} Ако одавде срећно одемо, ствар је већ у пола добијена — тврдио је Карађорђе.</p> |
ровао после кратке борбе и колебања.{S} Ствар је крио за се, али на основу тих позива, већ се п |
је требало тај посао пословати даље.{S} Ствар је била одлучена и сад је ваљало приступити њеном |
ни.{S} Шта ће кад нема друга изласка, а ствар је требало вршити брзо, да што Турци не осете.</p |
случајности које се могу десити, па да ствар омету, и на махове чисто се кајао, што некако ниј |
орђе, где је за сад највећа опасност за ствар, којој су се одали.</p> <p>Карађорђе брижно махну |
и из Србије.</p> <p>Други су гледали на ствар сасвим друкчије.{S} Све то што се сад јавља о нек |
а је ово каква обична, каква моја лична ствар.{S} Али ово се тиче целе земље; тиче се рада и на |
мали да наговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат... ако би он то могао!..{S} Ама, м |
платили главом.</p> <p>Тако је текла та ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло другчије, то Гер |
p>Тада се Гитарић учини као да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само онако узгред п |
издао.{S} Чиниш 'волико, попо, тако та ствар стоји, па ми реци сад, шта ти мислиш о томе?</p> |
искупе под заставу слободе.{S} Наша је ствар праведна, наше је дело свето, бог је с нама, и ми |
ишта не ваља што Милош уради.{S} Кад је ствар свршена, онда су сви они паметни.{S} Кад се деси |
је био по други пут код везира и сад је ствар ишла већ лакше.{S} Преко људи, који су били и Мил |
ем се, ћутаћу, како не бих ћутао ако је ствар таква већ!{S} Но казуј један пут шта је!</p> <p>— |
, ако не могу људима!</p> <p>Али што је ствар постојала озбиљнија, Руси су бивали све строжији. |
м поуздањем уђу у покрет, а већ доцније ствар би се обелоданила сама по себи.</p> <p>То је била |
ђе у Србију, и како у Србији да покрене ствар с успехом.</p> <p>Томе су стајале на путу многе и |
"262" /> узме изун за излазак, па да се ствар одмах свршава и да се не дангуби — рече кнез Мило |
нањуше.{S} С тога треба похитати да се ствар што пре крене, док се Турци још не надају, те ће |
се учини штета што није похитано да се ствар на време пресече, онда је крив Милош, што није на |
големе сметње.{S} На првом месту та се ствар морала крити од Русије, пошто му Руси никако не б |
о?{S} Шта да се каже Вујици; хоће ли се ствар крити од њега или да му се све повери?{S} Како ли |
и да ти нисмо јавили за времена док се ствар још могла поправити.“</p> <p>— Зар ти мислиш да б |
рно да се ухвати и гдегод склони док се ствар не би развидела, он то никад не би дао, нити би н |
S} Мислиш да развучеш, да одужиш док се ствар не охлади, па после твојим шеретлуцима да га измо |
, али то је голема реткост.{S} Друга би ствар била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку пљош |
рив не смеш ни молити.{S} И окрећите ви ствар како хоћете, другога вам спаса нема но да се урад |
само је хтео потсетити момка да остави ствар до сутра.</p> <p>— А што да је остављам и одлажем |
аску, али кад му Вујица каза како стоји ствар, да Карађорђе много преза од Милоша, и Анта се за |
ом реду, ваљало је да извиди како стоји ствар код Марашли-Али-паше, везира београдског, и Милош |
он (Карађорђе) развиди мало како стоји ствар; док се с људима састане и поразговори шта би и к |
> <p>Као деца природе, Турци су узимали ствар просто.{S} Кад некога хоћу да казним, онда та каз |
рикрије своје узбуђење.</p> <p>У истини ствар није стајала онако како ју је Добрњац представљао |
а зло.{S} Да је Милош мислио развлачити ствар, он би ове људе послао преко народне канцеларије, |
> <p>Највише се бојао, неће се извршити ствар онако како треба и Карађорђе ће умаћи, на делу об |
, који није познавао Добрњца, а свакако ствар је ваљало забашурити, и Карађорђе је то и покушао |
ји, Милош се сад чисто кајао што је ову ствар говорио другима, па ма то били и најприснији приј |
/p> <p>Доцније, Врљо је радо причао ову ствар и хвалио се, како је учинио велико добро народу.< |
угађао тако да изгледа како су целу ову ствар други прекинули, а он је само пристао на готово, |
ели и ово: </p> <p>„Ето сад најглавнију ствар от које је највећа сумња била совершилисмо.{S} Ка |
глављује мир, онда ми у запећак, а целу ствар предузимају Руси, и како они погоде, онако нам и |
смело излазити.{S} Ваљало је дакле целу ствар извести потајно, а то је ишло тешко.</p> <p>Па и |
власти могу омести све и покварити целу ствар.{S} Ако одавде срећно одемо, ствар је већ у пола |
ребати, и ја се утврдо уздам да ћу целу ствар свршити брзо и поуздано с оно мојих људи што их и |
х формалности ваљало је прећи на главну ствар.{S} Ипсиланти објави да на данашњем скупу имају д |
намера, но имам да ти кажем важну једну ствар, а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар им |
Балкану, и изазвати је да узме народну ствар под своје окриље и заштиту.</p> <p>Све те прилике |
леже појам невезан за какву материјалну ствар.{S} Али се слободно може рећи да су од најдавнији |
и горе.{S} Најзад се Милош решио, да ту ствар повери још коме и да у тај посао увуче још кога в |
господару, да кога пратиш одавде да ту ствар извиди?</p> <pb n="103" /> <p>— Поручивао сам Гер |
ова заповест!{S} Како ви наредите за ту ствар, ја ћу онако слушати.{S} Мало час је светли везир |
p> <p>Но и ако свет тако махом узима ту ствар, он, Милош, <pb n="106" /> вазда је био покоран ц |
и за то јој верују.{S} А тако прима ту ствар не само прост свет, но и људи озбиљнији то прихва |
пуно свршена.{S} Час се одлучивао на ту ствар с највећом одсудношћу, тврдо убеђен да другачије |
xml:id="SRP18933_N3">Историја прича ту ствар овако:{S} Карађорђе оставивши Београд и Србију 21 |
еђено, кад је само кнез Милош примио ту ствар у своје руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А о |
х често су две разне речи за једну исту ствар.</p> <p>Но како код Милоша ова унутрашња борба јо |
мо амо и по 2—3 пута узимали једну исту ствар и опет је остављали.{S} Најзад се опремише и изађ |
да испуњавају његове заповести.</p> <p>Ствар је била од голема значаја и кривена је као највећ |
та да учини и на што да се реши.</p> <p>Ствар је била у овоме: — Пошто је узалуд покушавао да о |
плакала, све је на глас плакала; спрема ствари а све нариче.{S} Тако целу ту ноћ нисмо спавали, |
вори Лекса, поносан, што он зна и такве ствари, о којима његова мала другарица ни појма нема. — |
на, па би била и штета и грехота да ове ствари остану непознате и да после народ проклиње оне к |
природном памећу схватају најсуптилније ствари, и тупана, који незнају ништа даље од носа.</p> |
ва одличја, нешто новца и друге ситније ствари из те торбе биле су придигнуте.{S} Сам Карађорђе |
има говорим с тобом, са женом.{S} Оваке ствари људи обично деле међу собом и пријатељи их казуј |
е из главе.{S} Штета само, што се оваке ствари не решавају како би то човек по срцу желео, већ |
жавама.</p> <p>Мудре вође народне грчке ствари рачунале су правилно, да ће Грци угазити у борбу |
у покрету зависио је у опште успех целе ствари.{S} С тога се веома много полагало на то, да у о |
вских кнежевина.{S} Тако би можда текле ствари доцније.{S} Али сад за почетак, за Грчку је било |
поуздање и свету веру у победу праведне ствари, коју ће он заступати.{S} Ђорђе је обећао, да ће |
му је турско мешање и утицање у народне ствари било сузбијано и потискивано влашћу народнога во |
ако има каквих планова и намера по овој ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у будуће дешавале |
је одмах и наменио главну улогу у овој ствари.{S} Анта није требао да чује шта се спрема и да |
сам да се спреми за полазак, а о целој ствари да ћути као заливен.</p> <p>После Лисовића, Мило |
прављено, Милош похита да одмах о целој ствари извести београдског везира.{S} И ако је већ пада |
даљих последица, Милош је доцније о тој ствари често и <pb n="142" /> дуго мислио, а догађаји ћ |
доглавнике да чује шта они мисле о тој ствари.</p> <p>Сви су били потресени, кад чуше да је Ка |
у Милош је требао да испитка како о тој ствари мисли везир, па ако би он био вољан да смакне Ка |
и народни договарали су се о оној истој ствари, о којој је синоћ Милош говорио насамо с оцем Ме |
ао, а Милошу је опет било незгодно да о ствари овако важној и тугаљивој говори пред другима.{S} |
у, и шта ли хоће?{S} Герман ми је много ствари јавио, али за тај главни пункт, опет нема ништа |
амо знаћеш све!“ Изговара се како су то ствари крупне, те се по другоме не поручују, но иде из |
ава питање шта би чинио с Карађорђем, у ствари, он се бочио с давно донетим решењем да Карађорђ |
ако би изравнао ове опасне заваде.{S} У ствари видели смо шта му је био главни смер.</p> <p>Дош |
оврати у Србију, као што поручује.{S} У ствари пак, Милош је то питање био решио давно и давно, |
на конак некакав важан човек.</p> <p>У ствари тако је и било.{S} У Трбушницу је дошао на конак |
пне с огромном уценом.</p> <p>Најзад су ствари довели дотле да њих двоје прекину међу собом, да |
вори.</p> <p>— Можда није ред да о овим стварима говорим с тобом, са женом.{S} Оваке ствари људ |
или су још подуже, али о другим, ближим стварима; реч о Карађорђу није више потезана.</p> <p>Но |
ао би неограничено у свима чисто војним стварима.</p> <p>То је била голема моћ и големо поверењ |
приходе и прибирао и трошио без икакве стварне контроле.{S} Дубока кеса Милошева и до сада је |
е и Богу помоли.{S} Јазук је да крштено створење умире као мрцина!</p> <p>Говорећи то, Петар бе |
редство. — За ову изреку веле, да су је створиле језуите, људи који су данас на врло ружном гла |
било много грчких родољуба, који су ту створили снажно средиште за распиривање духа слободе и |
з како и сами мало верујете да је Милош створио штогод стално и трајно.{S} Вичете на моје мешањ |
чког народа!</p> <p>О боже!{S} О велики створитељу светова и покољења!{S} Каква мора бити тајан |
за се ни један балкански народ не може створити ништа трајно ни поуздано, нити може бити истин |
вих удараца не би вас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци крваво још из Карађорђев |
вам треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овде заједно, па да не мора ни један лутати по туђе |
..{S} Сад је дошао!{S} Казала сам му да сте овде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се згл |
његовом данашњем тешком стању, и баш да сте ти и Добрњац најбољи пријатељи, он би морао овако и |
бранити.{S} Види се, колико знате, куда сте и како сте пошли.</p> <p>— Штогод ми луђе урадимо, |
сподства и власти...{S} Али нећете куда сте наумили!{S} Ви сте у вашу тековину гурнули угарак и |
би скочио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете у народ, а Милош |
ведри.</p> <p>— Е хвала јаком богу, кад сте под господар Вујицом, онда се ништа не брини.{S} Го |
ли каквих скорашњих вести отуда?{S} Кад сте добили абер из Србије последњи пут?{S} У Хотину се |
еках да ме ви овде мрцварите, јер какве сте рђе, не умете љуцки посећи чак ни мирна, везана чов |
видела из густа шљивика.</p> <p>— Овде сте безбедни и склоњени; будите као у својој кући, па и |
ира и да га замолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од Милоша? — упита домаћин подругљиво.</p> <p |
спред тебе побегао.</p> <p>— Па јес, ви сте јунаци; само што вас морам из каца вадити (ово је б |
.{S} Али нећете куда сте наумили!{S} Ви сте у вашу тековину гурнули угарак и спалили је.{S} Ово |
а чекам моје људе, и ако се не варам ви сте то — рече старац чисто српски, и приђе ближе <pb n= |
ете овако изаћи пред деду.{S} Као Арапи сте црни од тога бумута!{S} И не знам како се то увек у |
ти тако пресреташ.{S} По души вас, гори сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и сенке своје.{S} И |
о човек хоћу поштено и да умрем.{S} Ако сте ми пријатељи немојте од мене тражити да се у овом т |
разговоримо, од онаква разговора, како сте вас двојица отпочели, не може бити никакве вајде, м |
болан, да Турци нијесу онако зли, како сте се ви, динсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви сад ваш чо |
Види се, колико знате, куда сте и како сте пошли.</p> <p>— Штогод ми луђе урадимо, све ћеш пам |
они су, ваљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се од скора овде доселили? — рече Карађорђе разглед |
е преотму господство.{S} Но, бар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне кнезове сам наро |
устога, ви ћете онда у Немачку, као што сте и научили, а фукара нека плаћа кожом и главом вашу |
сите се, ово и приличи јунацима као што сте ви, који ударају по педесет на једнога и који оружа |
и су <hi>те</hi> недавно за вођу, и већ сте и заклетву положили.{S} Али по нашој памети, то је |
p>— Онда седите па веслајте, идите ти и Стеван — нареди кнез Максим.</p> <p>Требао је читав сах |
начким Стеваном Кантакузеном, прозваним Стеван Чел Маре (Стеван Велики) и у почетку 19. века бе |
антакузеном, прозваним Стеван Чел Маре (Стеван Велики) и у почетку 19. века бејаше се већ угаси |
са последњим браниоцем својим, јуначким Стеваном Кантакузеном, прозваним Стеван Чел Маре (Стева |
Али јадању није сад било места, и он је стегао срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно у поче |
лоњен на дугу пушку, коју бејаше чврсто стегао у руку.{S} Седео је ћутећки, оборене главе, и на |
оге.{S} Биле су му утрнуле и одумрле од стеге у оковима.</p> <p>— Спустите ме децо, да седнем м |
н звук, као оно што звече паре, потврдо стегнуте у какву крпу.</p> <p>— Шта ти је то, несретнич |
а је сумњиво и несигурно, ми ћемо добро стегнути и чувати оно што имамо, а њега ћемо пустити не |
еде бежати, али га она дочепа за руку и стеже га као железним клештима.</p> <p>Хоћеш да бежиш, |
.</p> <p>Крага замуцну, као да га нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи. — Али како |
бријана.{S} Тако удешена замка добро је стезала и везивала главу, и опет је врат остављен слобо |
ћи на готово и офукати оно што је други стекао.{S} Али за те готоване спремљен је ушник и готов |
ме оно, што си сам својом рођеном муком стекао кроз толике године.</p> <p>— Баш бих радо чуо, ш |
е овај својим јунаштвом и својом памећу стекао.{S} Око тога се сад и врзао цео говор Карађорђев |
оде, и њена јуначка деветогодишња борба стекла јој је љубав и уважење код свију Балканаца, па ч |
ије мала добит, мој Перо, што је Србија стекла да јој добровољно и без натурања признају првенс |
благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем стекли и извојевали — бог да га прости!“ — Ето, то је ј |
то се <pb n="99" /> тако тешко и крваво стекло, а за љубав нечега што се још не зна шта је?{S} |
и испред носа све што се крваво и горко стекло, мећући по стотину пута главу на коцку.</p> <p>Р |
оде протећи Савом и Дунавом док се опет стеку оваке прилике какве су сад, да се сви балкански н |
а амбиса изви се само подуже самртничко стењање и болно испрекидано јецање у самртничком ропцу. |
>Осакаћени несретни кнез Сима, болно је стењао и грчевито се трзао.{S} При сваком покрету ране |
такав ступањ, да несрећник поче на глас стењати и кукати.{S} И он је заиста викнуо, викнуо је ш |
и хиљадугодишњи храстови, где изломљено стење стоји разбацано и нагомилано, као да га је нека с |
<p>У молби се набрајало, како Срби још стењу под „игом“ турским, и како су у вечитој опасности |
Је ли дома његова светлост? — наже уза степенице, прескачући лако као дивокоза са ступња на ст |
одник, а лево и десно повијале су двоје степенице за горњи спрат.</p> <p>Човек дође пред кућу, |
о без шкрипе отворише и човек устрча уз степенице.</p> <p>На врху га дочека човек повисока раст |
што је с тешком муком и големим жртвама стечено, ваљало је и очувати.{S} А чува ли то Милош?{S} |
е изашао у чаршију неким послом, кад је стигао Карађорђе.{S} Па како се прилично задржао, Карађ |
јаке слутње и двоумице.{S} У Паланку је стигао кад је почело свитати.{S} Сврати у Хасан-пашин х |
и разашљем абер људима, да знају да сам стигао.</p> <p>Кмет се колебао: — Могу господару рече о |
>ПОСЛЕДЊЕ СПРЕМЕ</head> <p>Кад је Милош стигао у тврђаву већ се била у велико ухватила ноћ.{S} |
има.{S} Међутим, Цукићева глава била је стигла у Београд, и већ од два дана зијала је натакнута |
ој домовини.</p> <p>У то доба тамо беше стигла и једна српска „депутација“.{S} Ту су били и Пет |
ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стигле неке кабадахије Милошеве и да се утврдо очекује |
/p> <p>И књаз Милош и сва пратња његова стигли су амо на конак тек доцне у вече.{S} Међутим про |
ша)!{S} Спровод застаде.{S} Већ су били стигли на тужно место крвава губилишта.</p> <p>Јањичари |
и би га једва дочекали.{S} Док би Турци стигли могле би планути читаве нахије; могло би се учин |
иватно, преко неких људи, који су синоћ стигли у Паланку, Вујица вељаше, да је дознао да је кне |
ала шта говоре неки људи што тек бејаху стигли из Србије, а мени се чисто кожа најежи.{S} Тада |
т камо његове лепе среће да Црног Ђорђа стигне само оно, што му ја желим.{S} У љутини свашта ре |
је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем.</p> <p>Говорећи то, ђенерал хитно поздрави мит |
виднице да гоне Карађорђа, и где га год стигну, под стражом да га врате.{S} Свака извидница има |
Сунце је већ било на заранцима кад тамо стигоше.{S} Драгића затекоше где надељава обруч на бакв |
ња:</p> <p>— Јазук, јазук за Србију!{S} Стид и грехота шта се од ње данас ради!</p> <p>— Претер |
осред лица.{S} Или зар може бити гора и стиднија ударца, но кад ми дошаптавате да молим за мило |
, да их уморе страшним мукама.{S} То је стидно за Србију, која је досад била дивна заточница сл |
послом.{S} Позван, њега дуго не би.{S} Стиже тек око заранака, и сав се следи кад виде, каква |
а црно дело.</p> <p>У сумрак ова пратња стиже пред хан у Рогачи.{S} Мрак се хватао и старешина |
која потресе небо и земљу.</p> <p>Тмуша стиже и са силином, која брегове ваља, мрак и ветруштин |
и извуче је до пола...</p> <p>Но у томе стиже и други ударац.{S} Ово је сад био ударац сечивицо |
силу ђаурину!{S} Али ваша молитва доцне стиже.{S} Сила је већ прешла у ђаурске руке.{S} Зар ви |
ете око њега.{S} Али још те исте вечери стиже човек од Вујице.{S} Он донесе поруку Карађорђу, д |
свога друга.</p> <p>Неопажено, он брзо стиже тамо, а још с вратница <pb n="244" /> пресрете га |
е што омело.</p> <p>Међутим, тројка већ стиже у град; крајње раштркане куће по румунској махали |
вости из Плане.</p> <p>Међутим, Лисовић стиже у Смедерево и одмах нађе Вујицу, који се баш тада |
да с грдном проседом брадом, која му је стизала скоро до појаса.</p> <p>Крупан у лицу, с велики |
многе важне народне послове, који су му стизали са свију страна.</p> <p>Било је позно у ноћ.{S} |
ромни приходи београдског пашалука нису стизали да подмире његове неизмерне издатке и ако је он |
бију унакрст и преким путем увек је пре стизао пешке кад се куда пошље, но што би могао стићи н |
ко ће за једно пола сахата свуда раније стизати од Ђорђа и Красиса, који су имали да крену за њ |
вако гласно јадиковао, кнез Сима бејаше стискао главу међу шаке и тако поклопљен ћутао је немо |
доле.</p> <p>Карађорђе бејаше грчевито стискао зубе и после Добрњчевог говора, дуго је ћутао.{ |
з Аксентије, онда кад оно полане бејаху стисли Турци са свију страна, кад Марашлија бејаше пао |
вратио из каква заноса, и тада грчевито стисне у шаки држаљу од секире.</p> <p>Овај је човек би |
биле и ломиле мисли и осећаји Милошеви, стиснути у тесне међе једнога срца и једне лобање!{S} З |
је више но његове речи.{S} У погледу, у стиснутим уснама, које су се некако болно укосиле, у по |
!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра стићи и сам господар Вујица и све ће бити добро.</p> <p |
исине, да одеш на крај света, она ће те стићи и наћи...{S} Тешко теби!...{S} Свака капља ове кр |
леко, али јој нећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске дубине |
ешке кад се куда пошље, но што би могао стићи најбољи коњаник.{S} С тога је Вујица сад њега тра |
.{S} Нису уморни, а ваља им још вечерас стићи пријатељу који их очекује у оближњем селу.{S} Али |
ове сиротиње које ће те и на оном свету стићи, несретниче мој; — рече Милош ледено и кивно.</p> |
езистени и пазари биоградски, у које се стицала најљепша и најскупоценија роба из три дијела св |
0" /> каквом повећем месту, у које се и стицао сав овај свет што врви широким равним друмом.</p |
<pb n="94" /> тога се у његовом дому и стицао свак, који је имао какав крупнији посао, а често |
, о Милошевим напорима да ту узрујаност стиша, и о мерама, које је он предузео против коловођа. |
е на међама Србије ма и за кратко време стишавала убојна звека оружја, те су српски ратници мог |
наизменце да се бар за тренутак умере и стишају.</p> <p>Но ни једна страна није била вољна за с |
ру и урнебес да њихном хуком и грмљавом стишају своју рођену унутрашњу буру, која их је немилос |
и пута превуче преко сабље.{S} После је стиште у своју снажну, извежбану руку, потресе је, два |
ук само шкргутну зубима, махну главом и стиште руком јабучицу од пиштоља, као да је хтео рећи: |
та си радио?“</p> <p>— Боже сачувај!{S} Сто пута би пре умро.</p> <p>— А да те нешто ухвате и у |
о кретао, али пут им није био далек.{S} Сто до двеста корака и већ су били пред губилиштем.</p> |
n="297" /> <p>Тај поток био је једва за сто корака удаљен од колибе, али је била мала низбрдица |
у Црној Гори.{S} Море, Мелентије да има сто глава, па не би платио све што га је којекаквих нес |
а ја остадох овде скоро сам да горим на сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда је требало мислити како ће |
о жив и при чистој памети, мој ће Ђорђе сто година живети.{S} Најгоре сам се бојала да у оном о |
је за господством и влашћу.{S} Продаће сто српских права само да се господства дочепа...{S} Ка |
ушнуо миш, а они причају како су видели сто медведа.{S} Пре неколико недеља кнез Ипсиланти дава |
} Ја се тога јада не бих сетио да живим сто година...</p> <p>— Сад, бог или ђаво — пресече га М |
грбљеним плећима огроман терет од преко сто тридесет година!{S} Рођена при крају 17. века, она |
е по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава поклонити крвавом Милошу, нека их свих сто по |
Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава поклонити |
поклонити крвавом Милошу, нека их свих сто поједе, само овај страшни грех да не учиним...</p> |
{S} А како си радио требало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се никад не дол |
кад неодољива холуја дохвати и разнесе стог сламе.</p> <p>— Десет година ратовања јако је узди |
ла, давећи се у својој рођеној крви.{S} Стога је сад удешавала, да се таква погибија више не по |
е усред скупштине, рутавим „псом“, само стога што сам на скупштину дошао необријане браде, од ж |
о чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се сакријеш, хоћеш |
њега рукама, као да би му хтела рећи: „Стој, причекај!“</p> <p>Милоша пролази језа: „Да није < |
гових људи, што је примио „вожда,“ кмет Стојадин ипак се преломи и одведе Ђорђа и Наума, те их |
е као у својој рођеној кући — рече кмет Стојадин, кад уведе путнике у подрум.</p> <p>Тада Карађ |
шја.</p> <p>Ту Карађорђе наиђе на кмета Стојадина, који га, и ако је био прерушен, одмах познад |
ибанице, што је бејаше умесила домаћица Стојадинова.{S} Јер и ако се крило, за долазак Карађорђ |
рђе извади златан дукат руски и даде га Стојадину да набави што треба за јело.{S} Још му препор |
два јагњета, а крај огњишта, на прпору, стојала је велика тепсија гибанице, што је бејаше умеси |
д рашири своја вита крила.{S} Јелена је стојала тешко замишљена, а обадве шаке бејаше задела за |
велике куће.{S} На самом уласку у кућу стојала су на вратима четири кршна момка у богатом одел |
.</p> <p>Мало даље од њега, у полукругу стојали су везирови великодостојници, одређени да прису |
у и радио је ту свој ћурчиски занат.{S} Стојан Симић и Петар Андрејевић, „Крага“ — градили су и |
шао!{S} Баш јутрос су говорили, па чика Стојан вели, да ти овога лета нећеш ни долазити из Петр |
у чаршију, али ту су чика Крага и чика Стојан (Симић).</p> <p>Дете уведе Карађорђа у собу и да |
или.{S} Овде је прво узео био кућу чика Стојан због дућанића, да му је згодније продавати бурму |
му столицу да седне.</p> <p>— Шта раде Стојан и Крага? — упита он седајући.</p> <p>— Баш сад с |
чама и обојица црни као угљари, Крага и Стојан Симић баш су довршивали повећу партију бурмута, |
рло код воде Доћана, а одвео га је тамо Стојан Пауновић—Аџибеговац.{S} Изгледа да се Карађорђе |
о:</p> <p>— Ама, што си се смрзао, чика Стојане, ако бога знаш?{S} Остави то сито, дај га овамо |
пурено од радости повика:</p> <p>— Чика Стојане, чика Краго, реците драгичка!{S} Знате ко је ов |
уди још стоје забезекнути, она прискочи Стојану, трже му бурмутско сито из руку и додаде живо:< |
е све ово дешавало, у близини губилишта стојао је један симпатичан, сиромашки обучен дечко, кој |
она приђе маленој клупици, на којој је стојао свећњак с лојаном свећом, и обриса је.{S} Изглед |
> <p>Док се све ово дешавало, Драгић је стојао иза кнеза Симе и гледао укочено и пренаражен ова |
, погледа и џелата који је као окамењен стојао ту <pb n="87" /> пред њим, климну на њега главом |
етне долине некада благословене Јеладе, стоје сада спржене, голе и прашљиве.{S} Ту се чује <pb |
јеменија, свакојаке величине и каквоће, стоје поређане пред миндером, што се пружа дуж сва чети |
ени огранци, скркли у непролазан сплет, стоје две огромне, труле кладурине, засуте старим сухим |
утак, само за часак!{S} Ево, врата нека стоје ошкринута.{S} Да проговорим само реч две с њим!{S |
кој коси, у подножју Малога Штурца, где стоје као џинови огромни хиљадугодишњи храстови, где из |
хатлук?{S} Усред Биограда наше богомоље стоје опале и порушене и са паучљивих мунарета јејина п |
кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје обнажене, голе, без меса, а од ње целе заудара бу |
дећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му стоје лепо заклопљене, он помисли у себи: — „Хвала богу |
и од радости.{S} Али видећи да људи још стоје забезекнути, она прискочи Стојану, трже му бурмут |
века били су кнез Сима и Драгић.</p> <p>Стојећи, Драгић се бејаше загледао у онај светли зрачак |
штених ногу а пред сваким, сем наргила, стоји још и филџан с црном кавом, по негде углављен у у |
а моћнога храста.</p> <p>Он, Карађорђе, стоји пред тим дивним храстом, гледа га како је поносан |
што је остало од окупације аустријске, стоји опало, порушено, зарасло у ђубре и коров, а уз њи |
који се баве земљорадњом и кочијашењем, стоји у малом али лепом врту, скромна дрвена кућица, на |
е следи кад виде, каква наобична пратња стоји пред њим.{S} Драгић бејаше привукао оба трупа до |
ку пљошту, која сваке године до пролећа стоји под водом а тек ретко по некад, сува је још с ран |
олна и преболна сама душа, на срцу моме стоји огромна, разјапљена крвава рана — и то је све збо |
па зелена трава.</p> <p>Усред те пољане стоји огромно дрво с горостасним гранама, што су се под |
дугодишњи храстови, где изломљено стење стоји разбацано и нагомилано, као да га је нека свемоћн |
ачних гудура.</p> <p>Милош је ту.{S} Он стоји сам усред ове мртве пустиње.{S} На земљу се почео |
ом доласку, али кад му Вујица каза како стоји ствар, да Карађорђе много преза од Милоша, и Анта |
У првом реду, ваљало је да извиди како стоји ствар код Марашли-Али-паше, везира београдског, и |
а, док он (Карађорђе) развиди мало како стоји ствар; док се с људима састане и поразговори шта |
го пре тога, и у дну његове душе одавно стоји јасно и несумњиво записано, да Карађорђе мора пог |
у глава паде и стаде онако, како обично стоји на раменима, те је изгледало, као да провирује из |
.{S} Чиниш 'волико, попо, тако та ствар стоји, па ми реци сад, шта ти мислиш о томе?</p> <p>Дух |
ћошка, а уз привратак домова наших већ стоји наслоњена просјачка палица с којом ћемо у свијет |
ти се може сећати буве у обући, кад му стоји мачка на глави.{S} Али чим смо скинули Русију, ти |
S} Другоме од вас, који ће поћи у град, стојим ја на расположењу, кадгод заповедите.</p> <p>Кар |
алик на одвратне звуке који се чују кад стојимо уз приклано марвинче...</p> <milestone unit="su |
811. године, када је заједно с Миленком Стојковићем, био протеран из Србије, што нису хтели при |
за длаку мрднем и ако оком трепнем.{S} Стока се везана коље, а јунак слободан дочекује смртни |
на народ!{S} Народ је као и свака друга стока, куда га чобанин поведе он онамо и иде.</p> <p>— |
никакав глас, ни јав, ни од људи ни од стоке.</p> <p>Наједаред, Милош чује да у кукурузу нешто |
е с рада и читави чопори ситне и крупне стоке.{S} Што је тројка више измицала напред, ова срета |
енутак замукло клопарање кола и јаукање стоке, кроз вечерњи сутон чуло се велико брујање црквен |
ати, а склоните се мало и у планину око стоке, док ова ватра не прође.</p> <p>Неки од сељака по |
ари, посленици пешке и на коњу; деца са стоком, гомиле жена, које су се враћале с рада и читави |
лампе, намештене на два краја дугачкога стола, који је заузимао средину одаје.{S} Изасланици су |
ње природе, а нежна љубичица у подножју столетна храста, у загрљају његових снажних жила, већ п |
е за собом носи читава половина једнога столећа, још неће бити кадре да утру траг страшноме зло |
разна века.{S} Да живи у 17, 18. и 19. столећу, да надживи најмрачније доба српскога робовања |
лиже ватри, на малој дрвеној, троножној столици, преко које беше пребачено меко персиско шилте, |
p>Дете уведе Карађорђа у собу и даде му столицу да седне.</p> <p>— Шта раде Стојан и Крага? — у |
Наједаред он се претури с мале троножне столичице на којој је седео, паде полеђушке и диже ноге |
која је скукуљена седела ту пред њим на столичици.{S} Изгледало је као да се Ђорђе нешто двоуми |
з дима.</p> <p>Она, Јела, седи на малој столичици недалеко од њега и хвата пажљиво сваку реч.</ |
шарену бошчу!{S} Још даље, на троножној столичици, стајала је велика зелена каленица, пуна воде |
е није говорио ништа; спусти се на малу столичицу и као да бејаше замишљен.</p> <p>Наум захвали |
едели подаље у присенку, а у близини за столом седео је само председник Ипсиланти и неки млад, |
је он сад? — Зар није овде? — питао је Стољетов журно, а његово весело обасјано лице, у мах се |
ина ја сам мало сувише подранио! — рече Стољетов.</p> <p>Чолак-Анта бејаше се прилично збунио.< |
више се пред његовим станом.{S} Ђенерал Стољетов искочи живо из кола, лаким покретом руке отпоз |
То је био кишињевски генерал губернатор Стољетов.{S} Али што ли ће он код скромнога српскога ем |
већ свака даља потера бесплодна.</p> <p>Стољетов је у очајању чупао своје седе косе и проклињао |
д угледнијих емиграната српских.</p> <p>Стољетов чисто пребледе на овај глас. — Збиља велите „в |
ection" /> <p>Док је потера губернатора Стољетова тумарала по блиској и далекој околини, обигра |
на путника добили, све је то утврђивало Стољетова у мисли, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ |
{S}Педесет година проћи ће а њина тешка стопала још неће моћи да разгази и утре траг овоме злоч |
губилишта, спровод се кретао полагано, стопу по стопу.{S} И ако су два реда јаничара опасивала |
и потапка га одозго ногама, ситнећи све стопу уз стопу.{S} Кад стаде онде, где је од прилике би |
га одозго ногама, ситнећи све стопу уз стопу.{S} Кад стаде онде, где је од прилике била глава, |
а, спровод се кретао полагано, стопу по стопу.{S} И ако су два реда јаничара опасивала осуђеник |
ће му оно донети богата плода, који ће стоструко и хиљадоструко накнадити у земљу бачено семе. |
на огромном ћилиму, на коме се прелива стотина живих боја, седе три Турчина у високим зеленим |
је пратила и дан и ноћ, коју је дању на стотине начина превртао у памети и ноћу о њој сањао.{S} |
p> <pb n="123" /> <p>— Један заповеда а стотину и хиљаде слушај.{S} Зар сам ја то измислио?{S} |
против њега кројене.{S} Помишљао је на стотину случајности које се могу десити, па да ствар ом |
српске главе.{S} Ту је било стараца од стотину лета и деце, која тек почињу сазнавати за овај |
м ћилимима, који су блистали у сјају од стотину живих боја.{S} Свуда унаоколо били су меки минд |
брујало као да из неке дубине одјекује стотину звучних звона.{S} Све мисли сабиле се у једну с |
што се крваво и горко стекло, мећући по стотину пута главу на коцку.</p> <p>Разговарајући се ов |
будем нико и ништа.{S} Зар није било по стотину пута боље, племенитије и мудрије да умрем као в |
еђутим, Красис и Маврогени, прерушени у сточарске трговце, налазили су се у оближњој околини, с |
ојаких лагарија па те чисто ухвати нека страва, и штогод рекнеш слути на зло.{S} Не мислим ни ј |
лизини страховити лавеж паса од чега је страва подузима.</p> <p>У средини ових људи, на трулом |
мљу застре немио сумрак, пун неке чудне страве и тешке злослутице.{S} Но облак брзо мине, и опе |
ше.{S} Кад знају да ће цела фамилија да страда због издаје једнога члана, онда они сами воде је |
криво.</p> <p>И ако се прибојавао да не страда од кнеза Милоша и његових људи, што је примио „в |
а.{S} У големој жељи да кривац што мање страда при извршењу казне, дошли су чак на мисао да осу |
е штете и незгоде, са којих народ много страда и штетује.</p> <p>Лако је увидети да овакав рад |
помоћници џелатски овако спремали саме страдалнике, главни џелат узе последњи пут да загледа х |
ли из неке почасти, а у истини та га је стража чувала као заточеника.</p> <p>Кад ја уђох, а бил |
ставе на миру.</p> <p>Споља поставе два стражара, један да чува стражу код прозорчета, а други |
/p> <p>На вратима тако исто поставе два стражара.{S} Сем тога Петар простре своје ћебе и легне |
ици су ишли право к хану.{S} Два спољна стражара примакоше се ближе, да виде хоће ли незнани пу |
b n="21" /> <p>Један од коњаника, упита стражара рапавим, набуситим гласом, је су ли они момци |
рађорђев.{S} Чисто је изгледало, као да стражаре око њега и мотре да им куд не мрдне.</p> <p>Но |
зауставити.</p> <p>Коњаници стадоше, а стражари изађоше пред њих, да их упитају ко су и шта же |
у ово доба овога човека, што га његови стражари назваше буљубашом Марком.{S} Али није се имао |
би му помогле ни његове кабадахије, ни стражари, ни нико!...{S} Овако је сад сабља у његовој р |
све умуче и потону у густи мрак.</p> <p>Стражари су стајали као црне, непомичне сени.{S} Из Цук |
сподареви, и је ли Петар с њима?</p> <p>Стражари познадоше одмах овај глас, и први дошану друго |
главе до пете, с дугим пушкама у руци, стражарили су и на самом уласку у кућу, а крај њих је б |
рко сад узе сам да нареди шта треба.{S} Стражарима споља и изнутра буде издата наредба, да нико |
Драгићевих, а из даљине зачуше се тешки стражарски кораци и звека тамничких кључева.{S} Оба суж |
онуду.{S} Бојао се ухватиће их Милошеве страже.</p> <p>— Не идем на свадбу, но на погибију, па |
/p> <p>На више места биле су постављене страже, нарочито на главној капији и унаоколо око велик |
оне Карађорђа, и где га год стигну, под стражом да га врате.{S} Свака извидница имала је нарочи |
буде ометен одлазак, ако не би још под стражом био враћен натраг у Петроград.“</p> <p>То је би |
толико да су синоћ у сумрак, под јаком стражом, Милошеви момци дотерали два човека окована у л |
одмах сутра дан рано у јутру под јаком стражом одаслан у Београд везиру, коме је, дан пре, био |
оља поставе два стражара, један да чува стражу код прозорчета, а други да обилази око куће.</p> |
вратима непрестано су му држали некакву стражу.{S} Бојаги, то су му поставили из неке почасти, |
так умере и стишају.</p> <p>Но ни једна страна није била вољна за смирење.{S} Што их је Петар в |
чоче? — примети стари Турчин, а с више страна чу се чуђење и двоумица.</p> <pb n="54" /> <p>— |
у Црнућу, вазда је била пуна гостију и страна света.{S} Војвода руднички постао је полако кнез |
<p>— Да не да Алах! — чу се с неколико страна из густога дима, који је пунио каву.</p> <p>Чичи |
су запљускивали са <pb n="132" /> свију страна и Милош је осећао да ће се сав тај урнебес сручи |
Турчин прекидајући тишину.{S} Са свију страна зачуше се одобравања.{S} И ако Турци обично не и |
оно бурни таласи, опет набуја са свију страна и опет се склопи око јахача пресецајући им пут.< |
ветина се опет зато утискивала са свију страна и спровод се једва силом пробијао напред.{S} Два |
ка недогледна пољана, отворена са свију страна, а у њој ни грма ни трна, само свуд набујала леп |
> <p>У дубокој јарузи, коју је са свију страна опкољавала густа шума, било је искупљено десетак |
и пљескањем, овде су гласно и са свију страна изјављивали своје одобравање.{S} Но играчица пођ |
не послове, који су му стизали са свију страна.</p> <p>Било је позно у ноћ.{S} Милош се бејаше |
оно полане бејаху стисли Турци са свију страна, кад Марашлија бејаше пао на Мораву, а Куршид на |
ја су складним брујањем својим са свију страна призивали на молитву побожне хришћане српске.{S} |
тврђаве напоље, светина нагрну са свију страна да их види и ваздух се напуни вике и жагора.{S} |
или није?</p> <pb n="58" /> <p>Са свију страна чу се одобравање, а многи су жалосно вртели глав |
и погледајте низ нас саме!{S} Са свијех страна провирује опадање и сиромаштина; све је у рушењу |
</p> <p>— Јазук, јазук — чу се с многих страна.{S} Ово су Турци изговарали вртећи главом.</p> < |
ани људи, који махом долазе отуда с тих страна, из Бесарабије, Влашке и Молдавије, те проносе к |
ив, она се брижљиво чува да амо на овим странама не поремети мир, а нарочито да чимгод не изазо |
ипак је била једнако тамо доле на оним странама, где је у то доба боравио Карађорђе, и где је |
е није знало, особито амо на овим нашим странама, у нашем лепом Београду.</p> <p>Данашња српска |
храстову даску, која га је заклањала са стране.</p> <p>Лево од њега, с друге стране ватре, покр |
се тиче оних смутљиваца, што долазе са стране, отуда од Влашке и Русије, то су махом праћеници |
о све ово спремао, а Карађорђе га је са стране гледао пажљиво, а по глави му се све непрестано |
и доћи на ум.{S} Но они су подбодени са стране, они су само машице у туђим рукама.{S} Све је то |
ра.{S} Мало даље, крај ватре, бејаху са стране одорине, а у средини набијен дебео слој лепе мек |
гова помирљива реч изазивала је код обе стране све љућу раздраженост и заваду.</p> <p>Гуркајући |
едно.</p> <p>Попуштања је било с обадве стране, па ипак на том првом састанку опет се нису могл |
аланку они сви одјашу у мезулани с леве стране Јасенице, па ту, у један собичак, притворе Анту, |
вна турска сила сломије и нагрне на ове стране, кренула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све око |
се не боји ни сад неке обмане с његове стране...{S} Али, ипак, ипак!..{S} Он није требао пред |
ала станка ни мира — вукли су је на све стране.</p> <p>Тако је било и данас.{S} Позвана на разн |
еве потере и дању и ноћу шушњаре на све стране, али ми знамо стазе и богазе и провешћемо те да |
адости и одобравања разлегаше се на све стране.{S} Али у ову веселу грају и нечујно су се мешал |
као слаби листићи, разлетеше се на све стране у страховитој ломњави и пуцању.{S} Карађорђе упу |
плодно земљиште.</p> <p>Тражећи на све стране савезнике и помоћнике, који би олакшали борбу гр |
ће кренути за тобом потере одмах на све стране — рече Карађорђевица.</p> <p>— Тешто, нека крену |
са стране.</p> <p>Лево од њега, с друге стране ватре, покривен кабаницом по глави, лежао је чов |
нијем тренутку утекао из земље, с друге стране његову је душу мучила зебња да се његов повратак |
народ као вуци међу јагањце.{S} С друге стране опет следи ме зебња да народ не следује, да се г |
и бојао се да му се повери.{S} С друге стране опет, Вујица је с разлогом излазио, како ће опас |
руку или по руском упутству.{S} С друге стране, Руси ће из овога видети да немају нужде обилази |
ном пољаном, где се и с једне и с друге стране дижу лепи, зелени кукурузи, скоро у врх човека.{ |
ило Милошева печата.</p> <p>Али с друге стране, како да се не верује кад то писмо доноси најпоу |
рђе био добро дошао.</p> <p>Али с друге стране, Карађорђе је био за Милоша стална и голема опас |
— А ја сам опет мислио да пођем с друге стране, да као тужим Црнога код Руса — рече кнез.</p> < |
смо Карађорђу напише сам Милош са своје стране, а наскоро затим да му пише и Вујица, и да га по |
ошао.{S} Он то може дочути с друге које стране, те би одмах помислио да је Карађорђе дошао да њ |
одмах јави, да не би дочуо с друге које стране — наваљивао је Вујица.</p> <p>Поноћ је већ била |
ује што ћеш му рећи, па му онда од моје стране кажи, да је вожд амо дошао по заповести рускога |
да нас турски кијамет не шиба са сваке стране, и да нам не засипље за врат.{S} Ако су сад друг |
ц га је ублаживао, салећући га са сваке стране.{S} Спомену му како су Драгић и остали, најпосле |
међу Рама са српске и Молдаве с угарске стране.</p> <p>— Ово су неки људи који хоће да се преве |
ш срдито после подужа ћутања. — С једне стране умирем од страха да што не прокопкају Турци, а о |
видело шта га тишти.{S} Док се с једне стране бојао да га историја не осуди као кукавицу и стр |
ко је било и данас.{S} Позвана на разне стране болесницима, она се јутрос кренула од куће рано |
рака изговори да су утекли, ако се с те стране што боји да ће га Турци што кривити како да упус |
па закључао цркву, упалио је са четири стране и утекао у свет...{S} У мојим очима то је крвопи |
кроз народ почешће муте некакви сумњиви страни људи, који махом долазе отуда с тих страна, из Б |
рује. <pb n="104" /> Те домаће људе ови страни употребљавају после као своје сензале и калаузе, |
да се народ диже на буну...</p> <p>Ови страни људи нађу овде по кога лаковерног народног старе |
све то време памет му је била на другој страни, јер је још одмах, у први сумрак, добио абер да |
овде! — затим пресече улицу и на другој страни заустави се пред дућанићем, пред којим су расла |
114" /> ако би народ нагињао више мојој страни и желео да овако остане, како сам ја отпочео.{S} |
да он више тежи Турској но хришћанској страни.{S} А што он, у првом реду, гледа наше српске ин |
ихо, свечано вечерње доба, на банатској страни указа се црна гомилица од неколико људи и упути |
је свршен брзо, али су се на банатској страни дуго задржали, јер један од ове двојице, што пре |
рачуне с Турском, без мешања и утицања страних држава.</p> <p>И доиста, одмах се могло опазити |
улици.{S} Старац и Ђорђе ишли су левом страном чаршије, корачајући крупним корацима.{S} Наједа |
ао кад много чудити, Марко га изазва на страну, и међу њима се отпоче овакав разговор:</p> <p>— |
оберучке узе једну даску и уклони је на страну.{S} Сад уклони и другу и пред њим се направи пош |
<pb n="260" /> Вујица га одмах узме на страну, изађу испред коњушнице до Јасенице, и ту му Вуј |
орио.</p> <p>Њих се двојица уклонише на страну да се о томе разговоре.{S} Одговори Вујичини бил |
</p> <p>Петар се бејаше мало склонио на страну.{S} И добро је то учинио.{S} Љутит и киван, Марк |
зова сада не осећам никаквога да што на страну тегли.{S} Сви су са мном у једном сагласију. <hi |
заблисташе сузе.{S} Он окрете главу на страну и убриса их крадимице.{S} Сад су очи биле сухе, |
плаши од једног огорелог пања и удари у страну.{S} Никола изгуби равнотежу и посрте с коња, али |
у пружи тиквицу па окренув главу мало у страну, рече: — Само појака, побратиме.{S} Бојим се да |
о и одрешило Симићу бошчу, коју бацну у страну и њега повуче за рукав и посу му одмах да се уми |
о преко десна рамена, пребачену на леву страну, некакву велику торбуљачу, налик на костретне зо |
еђене намере час на једну, час на другу страну.</p> <p>Мрачни ноћник час иде у корак остављајућ |
рно погледао час на једну, час на другу страну, а овда онда усне су му грчевито дрхтале, као да |
два незнана путника превезоше на српску страну.{S} Превоз је свршен брзо, али су се на банатско |
Банату.</p> <p>Кад су прешли на српску страну, мрак се већ бејаше у велико ухватио.{S} Кнез Ма |
ранчице његове повише се нагло на једну страну.</p> <p>Цвркут птица на једном умуче, песма се и |
као црв под кором и не знам на коју ћу страну, онда њих нема <pb n="96" /> да понуде своје сав |
другој српској кући, у једној нахереној страћари, што се готово губи у гомили осталих кућерака |
има.</p> <p>Хоћеш да бежиш, да утекнеш: страх те; а кад је требало проливати туђу крв онда те н |
лаве одрубљене и истакнуте на углед, за страх другима.</p> <pb n="85" /> <p>Пресуда је била кра |
Ако ишта може спасти ову двојицу, то је страх Милошев.</p> <p>— Али ако све то не помогне?</p> |
а ме не куне српски народ.{S} Није мене страх од смрти амо довео, већ су ме Руси домамили, увер |
ча није одавна виђало ове црне госте, и страх обузе сва срца.{S} Сеоски кнез, обамро од страха, |
осећао како га ненадно спопада самртни страх, при самој помисли на шта се одлучио.</p> <p>„Доз |
b n="130" /> помисли њега хвата самртни страх и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може |
у на његовом оштром лицу био је исписан страх, бол и тешка душевна трзавица, кад савест човеков |
да се од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих састанака.{S} А што не помислите и себи и |
ло проливати туђу крв онда те није било страх!.. .{S} А?...{S} Бојиш се за своју главу, мила ти |
ју народу, не верују никоме.{S} Узме их страх и сумња да се против њих нешто у потаји спрема, и |
а леп и споразуман начин насуде.</p> <p>Страх од Карађорђа могао је дакле нагнати Турке да Мило |
да је и од своје сенке зазирао.</p> <p>Страх га је обично спопадао у јутру, кад се трезвен и с |
о страшљиваца и издајица, готових да од страха служе Турцима против своје рођене браће.{S} На с |
ивали обично после ратова, кад многи од страха утекну у хајдуке, а и пред ратове кад се угледни |
дужа ћутања. — С једне стране умирем од страха да што не прокопкају Турци, а они то једва чекај |
о последње решење донесено је управо од страха пред Милошем, јер се свак побојавао да га Милош |
узе сва срца.{S} Сеоски кнез, обамро од страха, потрча пред Турке.</p> <p>Али Турци не учинише |
те ослободити.</p> <p>Окупан у зноју од страха и узбуђења, Милош се отимао из хладних, кошчаних |
кад се једном заглибе онда газе даље из страха од одговорности.</p> <p>Говорећи о томе, Милош в |
чинити, те би сви повикали да га уби из страха да ти не преотме господарство и власт над народо |
или су за београдске Србе уједно и дани страха и туге, јер они су наступали само онда кад је ва |
ју.{S} То је све што ја радим.{S} Али у страха су велике очи.{S} Ви одмах видите завере и преза |
ић отео од Немаца Београд, и причала је страхобе какве су претрпели Београђани, кад су Ћуприлић |
биља о томе мислио, како ће од Милошева страховања од Карађорђа начинити нов извор за своје при |
се само тако могао ослободити сталнога страховања од њега.</p> <p>Одмерив све ово у памети, Ма |
уна.</p> <p>И сви ти разговори, сва она страховања; оне тешке бриге, оне нежне речи, све то сад |
испуњена толиким слутњама и свакојаким страховањем, он подиже капу и побожно се прекрсти.{S} О |
уму би чисто криво, што је ноћас толико страховао, кад ето нико и не помишља да учини Карађорђу |
и самоме Богу биће тешко и жао са овога страховита злочина...</p> <p>...{S}Педесет година проћи |
у неба и земље, и Ђорђе чисто оглуну од страховите рике, која потресе небо и земљу.</p> <p>Тмуш |
љу, као оно кад би куљнули таласи какве страховите реке од самог мрака и густе, збијене таме.{S |
унце, подухиваће тих поветарац, тутњаће страховите буре, низаће се редом годишња доба, падаће с |
дно гонили, и која и сад чује у близини страховити лавеж паса од чега је страва подузима.</p> < |
обалу реке Груже.</p> <p>Доле је стајао страховити амбис у коме је Гружа хучала, а горе над рек |
онова да повију врат и да се укошкају у страховити ропски јарам турски!...</p> <p>Зар опет да у |
а без опроштаја.</p> <p>Помамна ветрина страховито је звиждала своју самртничку песму преко пус |
сељаци Вујицу мртвог у колиби.{S} Он је страховито изгледао.{S} По рукама био је сав изгрижен, |
јмило, да се овде десило нешто грозно и страховито.{S} Под тим утиском оно је стајало као окаме |
е се у њој губило.</p> <p>Сад се зачу и страховито шуштање, из кога су се на махове издвајали п |
ри пута крвавији; он би за Турке постао страховито место крви и ужаса, како је он, Милош, био љ |
х дубина.</p> <p>Из далека се чуло како страховито бура дакће, али док би ударио длан о длан, у |
та препирући се живо, при чему је Марко страховито грдио, а Петар се благо извињавао и молио св |
еговим.</p> <p>Тада, обремењен сазнањем страховитога греха свога, он у глухо доба скаче из топл |
попнем и како да га наместим на овакој страховитој висини, која се под само небо извила!“ — бр |
воре у пустош и развалину.</p> <p>У тој страховитој ноћи све живо давно је утекло и сакрило се |
и листићи, разлетеше се на све стране у страховитој ломњави и пуцању.{S} Карађорђе упусти злата |
у!</p> <pb n="126" /> <p>Као оно бурно, страховитом ветрином шибано море што се у мрклој, непре |
одино српска!...{S} И ко то мене прокле страховитом клетвом, да ја све то доживим, да ја све то |
дољуби грчки, гледали су управо с неким страхопоштовањем на оседеле, у љутом боју опробане ратн |
не“ — мисли Ђорђе у себи, гледајући ону страхоту пред собом.</p> <p>Међутим, страшна тмуша испу |
ви за свој долазак.{S} Тада, у љутини и страху за свој положај, Милош би био кадар да учини све |
Не би он довршио ни прве речи своје, а страшан сребрњак Карађорђев сенуо би, и смели нападач в |
држао поклопљену на руци и упре у Петра страшан, закрвављен поглед, а свака длака и на коси и у |
свршити!{S} С Карађорђем!...{S} Ово је страшан грех.{S} Ово не може проћи без неке тешке казне |
<p>Сан што га је Карађорђе уснио био је страшан:{S} Пукла широка недогледна пољана, отворена са |
}Ова година носи у својим недрима један страшан злочин.{S} Неће проћи ни неколико месеци, а дес |
црвене чохе.{S} Овај човек је изгледао страшан.{S} Уздигнуте главе, наслоњен на своју огромну |
боравишта тихога села српскога допирао страшан мученички јаук, који срце пара, људи су се с по |
иликама, час дрзак и необуздан час опет страшљив, да је и од своје сенке зазирао.</p> <p>Страх |
лаву.</p> <p>— Не бих рекао да је Милош страшљив.{S} Био је у толиким бојевима.</p> <p>— Слушај |
ехуди живот.{S} Кудгод се окренеш, пуно страшљиваца и издајица, готових да од страха служе Турц |
Смелост често осваја земље и градове, а страшљиво <pb n="188" /> двоумљење губи и оно што је ве |
да га историја не осуди као кукавицу и страшљивца, који је у најопаснијем тренутку утекао из з |
долазак у Србију притискује као каква, страшна мора.{S} Он сад више није хукао и уздисао, али |
ну страхоту пред собом.</p> <p>Међутим, страшна тмуша испуњавала је сву огромну шупљину између |
шна земља преко пола цепа и дроби, така страшна ломњава испуни сав простор између неба и земље, |
у овом положају ова је глава изгледала страшна.{S} Очи разрогачене, светле, влажне, још живе о |
ек што би свео очи, из сна су га трзала страшна привиђења и магловите крваве слике, што су из н |
стина да Србије нема више!{S} Зар једна страшна, вампирска ноћ насиља и злочина срушила велику |
ручи, и од читаве једне земље начини се страшна развалина по којој ће од сад само гује и акрепи |
овско дрво прогута тмуша и некуд понесе страшна холујина.</p> <p>У том тренутку он се пробуди и |
о суво, спечено лице; како је дугачка и страшна била она прича препаћена живота, што је на њему |
/p> <p>Међутим, дан греха примицао се и страшна крвава смрт већ је била пружила своју ледену ав |
оме макнути.{S} Јес, моје су казне биле страшне, али оне су једине биле кадре да од распуштених |
леве сисе, где је срце.{S} Сети се оне страшне ледене руке, што се као оштро жељезо заби у гру |
р су бледе усне бабине шапутале чудне и страшне речи.{S} Она је жмурила, али њене затворене очи |
је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао страшне промене, да је све прошло, да је све пропало — |
ворене очи изгледале су у овом тренутку страшне.{S} Драгић се побоја да није Карађорђу што позл |
грлу и она је морала одахнути.</p> <p>— Страшни су то били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у |
адати у несвест и таму!...</p> <p>А они страшни и ужасни гласови све јаче и јаче одјекују и лом |
ш ни слутило, да ће једног дана то бити страшни уништилац јаничара.</p> <p>Одавно, одавно живи |
ошу, нека их свих сто поједе, само овај страшни грех да не учиним...</p> <p>Сељаци већ видеше д |
тиш ли?...{S} А, јабогме да памтиш онај страшни и крвави тренутак на Љубићу кад оно полете ти и |
намењем силе и господства турског!{S} О страшни дане!{S} О ужасни часе, о несретна годино српск |
рачна наручја своја.</p> <p>И тако, као страшни пример божје казне, овај тешки грешник 6 пуних |
ашала за оно место где је некада дремао страшни сребрњак његов, али је малаксало опет морала кл |
о писмо, издате биле усмене наредбе још страшније и грозније, но што се у писму писало; и ако ј |
и ближе.</p> <p>Призор је постајао све страшнији и ужаснији.{S} Она црна тмуша као да је гутал |
начина да учине убиство тежим, а казну страшнијом, дотле модерни народи хоће да су благи и с о |
клони и падне пред остророгим, шиљатим, страшним полумесецом, знамењем силе и господства турско |
анске и предаје их Турцима, да их уморе страшним мукама.{S} То је стидно за Србију, која је дос |
олан људи — Драгић рашири обадве руке и страшним ватреним погледом стрељао је око себе — та, бо |
уздигне њено име, да га учини славним и страшним, а кад се рат свршио, кад је звека убојна оруж |
станици тиме би се користили.{S} Једним страшним налетом они би захватили читав јужни крај балк |
о живи у лудилу своме, непрестано гањан страшним привиђењима крвава злочина свога.</p> <p>Њега |
е је бурна урнебесна ион. једна од оних страшних ноћи, када ти се чини да је настао смак света, |
љена крвава рана — и то је све због тих страшних и несретних кажњавања.{S} Казнећи друге, ја ув |
о веће око изгледало је некако укочено, страшно и појачавало је овај немио, груб изглед.{S} Так |
S} Да, дуго и одавно живи баба Јана.{S} Страшно је рећи: ова нејака старица носила је на својим |
ла, и тада то полузатворено око изгледа страшно.</p> <p>Верни Наум почешће брижно погледа у Кар |
ми печата, верујем!</p> <p>— То је онда страшно — прихвати Герман запрепашћено. — То је страшно |
сад ме језа прође кад се сетим, како је страшно онда изгледао.{S} Бејаше се толико променио и т |
— прихвати Герман запрепашћено. — То је страшно, али онда дајте да се као људи разговоримо, од |
, па ти <pb n="127" /> она покажу своје страшно разјапљене ране, и стану те оптуживати да су по |
гледа на далеком обзорју нешто мрачно и страшно.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прво се |
погинем те да својим очима не видим ово страшно ново Косово српско!...</p> <p>О, што се не нађе |
ље, али неће бити баш ни то, да је тако страшно, како они говоре.{S} Најзад баш нека би било и |
one unit="subSection" /> <p>После овога страшнога сна, Карађорђе је био потресен и зловољан.{S} |
ље војске што их има под сунцем...{S} У страшној битци на Суводолу, према мени је стајала скоро |
.{S} Како ћеш одговарати за њу, када на страшном суду изведу преда те она два мученичка детета, |
је мркла ноћ и све је било пусто у овом страшном ноћном урнебесу.{S} Па ипак оштро око опазило |
олећа, још неће бити кадре да утру траг страшноме злочину, да сперу крв убијена родитеља и да с |
<p>— Ах, булу ти твоју! — цикну Драгић, стрељајући очима бледа и малаксала џелата. — Што дрхћеш |
средини сакупљених доглавника својих и стрељајући очима час једног, час другог, слушао је шта |
м убицом, који је зверски на њега очима стрељао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је |
бадве руке и страшним ватреним погледом стрељао је око себе — та, болан људи и браћо моја, поми |
аве.{S} Ја и за господара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ја се све бојим, да ће он Карађорђу главу п |
идеш, а знаш да мени сад није до беса и стрепим као од живе ватре, да се међу Турцима што не ра |
ије ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он стрепио!...</p> <p>Домаћин га пресече.</p> <p>— Шта ниј |
рвавоме Милошу.{S} Јадни Турци, ви сами стрепите од смрти, па мислите и Драгић је такав!{S} Мор |
пет буду безбедни и сигурни, да не мора стрепити за главу и част своју ко се год мало макне од |
гу ћер да си — рече Карађорђевица чисто стресајући се. — Начула сам и ја нешто зато, па ја све |
ну палацку па се онда наједаред тргне и стресе, као да се повратио из каква заноса, и тада грче |
а само <pb n="133" /> срце, те се чисто стресе и језа га прође и овако на јави.{S} Он се прекрс |
ва над главом, а ти хоћеш угарак па под стреху!{S} То богме нико не да — рече Добрњац одрешито. |
е горке прекоре.</p> <p>— Ја угарак под стреху?!{S} А, „којекуде“, по души вас, под чију стреху |
S} А, „којекуде“, по души вас, под чију стреху?!...</p> <pb n="157" /> <p>— Под Милошеву, под н |
какав цветак, шири своја шарена крила, стриже дугачким црним брковима, и као да ослушкује хоће |
ђе рече старцу: — Удри најкраћим путем, стриче.</p> <p>Старац пође напред; пређоше неколико ули |
узели оптуживати да сам био преко мере строг и суров; да сам убијао људе, палио и раскопавао д |
е оне самртничке укочености и лице доби строг али жив и симпатичан израз.</p> <p>Како је много |
S} Услед тога је и над Карађорђем вођен строг надзор, и праћен је сваки корак његов, да не би ш |
ност.</p> <p>У опасним ратним временима строга војна дисциплина једини је спас од многих штетни |
стаса, маркираних црта на лицу и оштра строга погледа.{S} У целом њеном држању било је нешто п |
нипошто не враћа.</p> <p>Поред савета и строгих наредаба Лисовић је добио и новаца, да се и тим |
совршиш све исправно каконо ти се овде строго и најстрожије препоручује и заповеда, те да глав |
рио, изаслана чета кабадахија вршила је строго издате јој наредбе.{S} Павле Лисовић, с три момк |
езове сам народ похватао, и да ја нисам строго забрањивао, њих би сам свет побио, не би их ни п |
сле оваких речи баба би затресла главом строго и срдито, а после би опет наставила.</p> <p>...{ |
мо доћи до пасоша?{S} На то се сад врло строго пази, особито у пограничним местима.</p> <p>— По |
онај нежни израз чудно је одсјаивао на строгом и суровом ратничком лицу Ђорђевом.{S} Он диже с |
и је онда остајало друго но да ударим у строгост, која јесте свирепа, али бар и лечи зло у коре |
ј црни Антикрист.{S} Него имаш поруку и строгу заповест од господара Милоша, да Црнога убијеш и |
постојала озбиљнија, Руси су бивали све строжији.{S} Сад је већ било дошло дотле да су емигрант |
се над бившим старешинама српским води строжији надзор и да им се не допушта да преко својих и |
та, обично је гледао да што пре куд год стругне.</p> <p>Ко то није умео, наравно, свршавао је с |
м је стању и јаду остао народ, кад Црни стругну у Немачку и остави обезглављену сиротињу.{S} Па |
е; кроз њу као да шину моћна електрична струја; у једном снажном покрету Цукић се праћну и извр |
још више отварале и крв је у млазевимо струјала.</p> <p>Док се све ово дешавало, Драгић је сто |
ним, запеченим ивицама, низ које су још струјали танки млазеви крви.{S} Крај њега је стајао њег |
ље.{S} Кајиш се напред продужавао у две струке.{S} Два снажна помоћника џелатова дочепаше, једа |
дочепаше, један за једну други за друго струку и повукоше.{S} Бедни кнез Сима пови се напред, а |
од држаље осредњу секире, а иза силаја стрчале су му две сребрне јабучице од пиштоља и белокор |
доле, са задњицом у вис, из које му је стрчао запрцан огромни волујски рог.</p> <p>После те не |
p> <p>„Тако, сад је добро, сад ништа не стрчи!“ мислио је он, па узе живо нагртати лишће и ситн |
престрављен од Турака, може јурнути као стршљенови и премлатити гдегод и Црнога и његове људе.{ |
е, низаће се редом годишња доба, падаће студени снези, изумираће цела природа, а дебела ледена |
дњих дана!{S} Хвалиш се да си одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се начинио паша, и гори с |
међусобном мешању.{S} Нарочито су Грци ступали у везу са српском емиграцијом и старали се, да |
ескачући лако као дивокоза са ступња на ступаљ.</p> <p>Момак одговори да је г. митрополит тек у |
мрт.{S} Бол у грудима достиже сад такав ступањ, да несрећник поче на глас стењати и кукати.{S} |
II, Мустафа IV, били су султани чије је ступање на престо и силазак с престола она преживела и |
су с њом подунавске земље, и то да оне ступе за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Русији и |
к не појави.{S} На против, на губилиште ступи млад, стасит Турчин, држећи у руци некакав свезак |
е окренули сасвим Карађорђу.{S} Тада су ступили с њим у ближе односе и познанста, и да би га шт |
х свога засебног вођу.{S} Али чим би се ступило у додир са српском војском, Ђорђе би и над тим |
ом и својим чудним понашањем.{S} Чим је ступио на српску земљу овај човек клече; простре се по |
пенице, прескачући лако као дивокоза са ступња на ступаљ.</p> <p>Момак одговори да је г. митроп |
ила ти се, Цукићу, ка’ и што ће, што не стуца змији главу док се још змија није била откравила! |
е љутито</p> <p>— Каменом у главу треба стуцати ту змију, јер је то зверка, побуниће народ, па |
е и црноме ђаволу Ђорђију дође крај.{S} Стуцаше се и његови рогови.{S} Он побеже у ђаурску Моск |
та си то учинио!? — једва промуца поп и стуче натраг, кад угледа две нагрђене жртве.</p> <p>Но |
а управо нису добро ни видели.{S} Једва су по одећи приметили толико, да је то неки Турчин.</p> |
за Пашкова.{S} Опширне просторије једва су биле осветљене с две олајне лампе, намештене на два |
прво почеше распитивати Ага-Џона, каква су то двојица што вели да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон |
су дослух с Црнијем Ђорђијем, и од њега су књиге примали.{S} Великога шејтана носили су они под |
сам напушташ и остављаш оно, ради чега су толики људи главом платили...{S} Крв она два невина |
ви су гости, па му напомену и ради чега су дошли.</p> <p>— Договарамо се да ли да дозовемо опет |
ти (ово је био подсмех кнезу Сими, кога су пре 2—3 дана ухватили у селу Ђелијама, где се код не |
преко границе.{S} Њин опис човека кога су превели и показивању златица које су од незнана путн |
на.</p> <pb n="52" /> <p>Човек, на кога су управљене ове речи, бејаше устао да пође и баш у тај |
д се зачу и страховито шуштање, из кога су се на махове издвајали поједини јачи звуци, налик на |
које је стајало пред њима, и ради кога су и дошли у Србију.</p> <p>Но последњих дана почео је |
о се великим свиленим пасом, преко кога су долазили широки силаји, а на ногама је имао широке и |
очима свију балканских родољуба, с тога су сви они и били у живом додиру и међусобном мешању.{S |
ме удешавали су и све остало.{S} С тога су и мене измамили из Србије да не бих могао ништа пред |
сељачким колебама на Балкану.{S} С тога су родољуби разних народа балканских и трчали у Петрогр |
ске емиграције, <pb n="176" /> и с тога су јој препоручивали да мирује и да не мути по Балкану, |
би њима веровао.{S} Али овде се зна, да су они каваљери руског ордена и да примају од Русије пе |
оликих облика.</p> <p>Ако је истина, да су изреку „циљ оправдава средство“, и измислиле језуите |
ти се чини да је настао смак света, да су се удружили и узбунили сви елементи природни, сложни |
су тако брзо навирале речи на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао застајати д |
дава средство. — За ову изреку веле, да су је створиле језуите, људи који су данас на врло ружн |
зира, били су тако учтиви и пажљиви, да су им обично сами слали у писму из Цариграда свилен гај |
ово што је сад, јер им се све чини, да су раји много дали и попустили.</p> <p>Било је и оштрих |
после лако и протурити и поверовати, да су га убили сами људи из народа, који су се бојали да ћ |
могло рећи, да је онако морало бити, да су оне главе и Молерова и владичина и све остале, пале |
лиле језуите, слободно се може рећи, да су у практичном животу то исто начело многи и многи врш |
вртели главом, признавајући с болом, да су збиља настала већ последња времена.</p> <p>Старчић ј |
к оде и преко ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стигле неке кабадахије Милошеве и да се ут |
оз сумрак да је њено теме гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје обнажене, голе, бе |
у снази — да спасу земљу...</p> <p>— Да су друге прилике, ја бих имао коме испричати све ово.{S |
па не дадоше ока отворити.</p> <p>— Да су Руси истинска браћа, да је њима стало до <hi>нашега |
ве као за лањски снег!{S} Да је њима да су сви кнезови и на моме месту — ето ту је њима мука!</ |
жији.{S} Сад је већ било дошло дотле да су емигранти све своје покрете морали вршити у највећој |
и, Руси — они га одмамише.{S} А боље да су га убили — рече Павле испрекидано, и као да је сам з |
у ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош послао везиру да и |
трашнијом, дотле модерни народи хоће да су благи и с оним, кога убијају, кога уклањају из друшт |
, а Паштрмац га блажио, момци јавише да су Драгићу, по кнежевој заповести, ударили букагије на |
ам себи.{S} Да му је било слободно и да су га аустриске власти хтеле пустити, би ти се он онда |
ад се сврши прозив, Ипсиланти објави да су сви на скупу.</p> <pb n="171" /> <p>После ових форма |
ост.</p> <p>— Знаду ли други кнезови да су ова двојица догнати?</p> <p>— Знаду, али овде ти их |
хове су се срдили и тако подигравали да су им варнице сипале из копита.{S} Али и то је мало пом |
а-Џона, каква су то двојица што вели да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао је свој дућанић баш н |
мудраци и паметници, и сви би хтели да су на Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, з |
ако би га Турци жива на колац набили да су га ухватили.{S} Но Аустријанци су га држали као <pb |
="107" /> их видим шта би они радили да су овде на моме месту.{S} Да ми је Душанова сила, умео |
па нека се Милош код Турака изговори да су утекли, ако се с те стране што боји да ће га Турци ш |
зјапљене ране, и стану те оптуживати да су по твојој наредби онако грдно осакаћена!...{S} Не, н |
, те се на први поглед могло познати да су верне слуге каква моћна господара.</p> <p>Тужна је т |
диже обадве руке и с ужасом примети да су му збиља крваве.{S} И нехотице, он их узе трљати о ч |
а Грчку је било од неоцењене користи да су с њом подунавске земље, и то да оне ступе за њу у бо |
ит, Милош им је све порицао, тврдећи да су то душмани српски и да би највећу услугу учинили зем |
ствар.{S} Али се слободно може рећи да су од најдавнијих времена и најпростији људи веома чест |
дваестак <pb n="136" /> дана дочујем да су опет дошли у бербу.{S} Котило ти турско твоје, помис |
нисмо!{S} Не даду нам.{S} Ја мислим да су сад тамо у Тополи Турци, наја тако каже!{S} Како је |
обито зближење.{S} Изгледало је, као да су се среле и познале две јуначке душе и одмах се загрл |
ан, миран, ћутљив, а ови погледи као да су говорили:</p> <p>„Да ли овај погађа о чему ли ја сад |
жмурила, али њене затворене очи као да су прозирале у далеке догађаје, које ни најбуднији вид |
ашлију, а ти његови погледи опет као да су говорили:</p> <pb n="196" /> <p>„Знам чиме сад разби |
му срце заигра у грудима.</p> <p>Као да су се небеса сурвала, или као да се ова грешна земља пр |
ли ни за њега ни за остале није знао да су у служби код Милоша, већ је мислио да су збиља Вујич |
у у служби код Милоша, већ је мислио да су збиља Вујичини момци. (Лисовић који је из Београда п |
испланирају.</p> <p>— Не би ја марио да су они сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре до |
и густим гајевима и шибљацима, тако да су на конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога је с |
било бог зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ у сумрак, под јаком стражом, Милошеви момци до |
ајкању — старцу није ни на ум падало да су она два човека нарочито била подметнута да пронесу < |
Карађорђа, али се на обојици опажало да су узбуђени и сметени.{S} Окретали су се тамо амо и по |
а баш нарочито крило, пошто се знало да су кивни на Карађорђа и једва би дочекали да га оптуже |
примиче.{S} Милош се чуди, откуд то да су ова поља овако пуста?{S} Ето, ту у близини има кућа, |
} То је, што ме најгоре коље.{S} Јер да су они тамо у Србији друкчији, све би нама одовуд било |
гао спремити за сваки случај.</p> <p>Да су ова решења испала неповољно за Милоша, он је већ уна |
у се окренули сасвим Карађорђу.{S} Тада су ступили с њим у ближе односе и познанста, и да би га |
ош уради.{S} Кад је ствар свршена, онда су сви они паметни.{S} Кад се деси штогод, па се учини |
ни у једној кући на крају Паланке, куда су им били и коњи доведени, како би одмах могли потећи |
у ноћ осветљавана је са два жишка, која су по соби расипала жуту, прљаву али доста јаку светлос |
и да изумру звуци црквених звона, која су складним брујањем својим са свију страна призивали н |
мало смирио настала су саветовања, која су трајала читав сахат, а завршила се споразумом да прв |
робиња турска!{S} Читава поколења, која су рођена у слободи и провела детињство у славним даним |
а и да скину клетву с грешне деце, која су преступничку руку дигла на оца свога!...</p> <p>...{ |
ад више не види она мила места, за која су везане толике драге успомене, где је остао по један |
ић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и криви!{S} Па кривом се и даје милост; праштање |
ретне.{S} Ова честа сретања, показивала су, да се наши путници примичу <pb n="230" /> каквом по |
а набрекла <pb n="215" /> срца изливала су се једно пред другим четири пуна часа и опет су обад |
и занесе, његова два сјајна ока сијала су као два црна жива угљена.</p> <p>Јоргаћ је говорио к |
ом, борама дубоко испараном лицу сијала су се само два жива, два још сјајна ока, у којима као д |
куће.{S} На самом уласку у кућу стојала су на вратима четири кршна момка у богатом оделу, наору |
еда као опаљено.{S} По томе пољу играла су се турска деца, ваљала се гомила лених турских паса, |
> <p>Пошто се Милош мало смирио настала су саветовања, која су трајала читав сахат, а завршила |
е горела је лепа ватра.{S} Около видела су се три човека.{S} Наслоњен на границу уз коју је саг |
ан је повелик ручак.{S} На ражњу вртела су се два јагњета, а крај огњишта, на прпору, стојала ј |
зговор те вечери.</p> <p>Сутра дан била су важна саветовања у дому Милошевом.{S} Сакупљени прва |
ене главе двојице јунака српских носила су у наручју два малена неодрасла дечка српска.{S} Овај |
погодили.{S} Јесу били виђени људи, ама су злице.{S} Имали су дослух с Црнијем Ђорђијем, и од њ |
своја, остављали бојна поља, на којима су толико пута брали победничке лаврове, остављали су с |
да пропутује свих шест нахија, у којима су бунтовници били упалили ватру.</p> <p>Овај пут, ови |
и чините се свему невешти.{S} По селима су ваши људи; неће вас издати, а склоните се мало и у п |
ано с неверничким бунтовницима.{S} Њима су обично одсецали главе, па их слали у Цариград, где с |
RP18933_N5">Обадва ова писма напечатана су у „Грађи за историју Краљевине Србије“ од браће Петр |
а радиш.</p> <p>Старац устаде, а колена су му дрхтала.{S} Приђе ћутећки Гитарићу и пружи му оба |
о многим народним пословима.{S} Времена су била бурна, мутна, нестална, па се сваки час могло д |
то имаш у рукама, а њина обећања празна су заваркивања, у која нико не треба да верује.</p> <p> |
ђе сад одмах.</p> <p>Милош ућута, а она су се двојица згледали.</p> <p>— Како то мислиш, господ |
дерлук, али тек што би свео очи, из сна су га трзала страшна привиђења и магловите крваве слике |
рађорђе доиста врати.</p> <p>Саветовања су дуго трајала.{S} Отац Мелентије много је говорио и р |
ројка више измицала напред, ова сретања су бивала све чешћа, а међутим, при сваком сусрету из к |
а из Фанаре (Цариградско предграђе), па су и све више државне службе Грци заузимали.{S} Најзад, |
букагије на ноге, а лисице на руке, па су питали шта им ваља даље чинити.</p> <p>Паштрмац је о |
p>Па ипак се помишљало и на најгоре, па су се побринули и за тај случај.{S} И ако се веровало К |
.{S} Видели како ти погибе за власт, па су ти то и понудили да ти замажу очи, као веле, нека кр |
тник проси у милосрдна неба, али небеса су затворена.{S} Она не чују његове јауке, она не прима |
ваљао у својој рођеној крви.{S} Али та су времена била и прошла.{S} Сад се и Карађорђе морао с |
нападе на закључана врата.{S} Но врата су била од дебелих растових дасака, и није их било лако |
иљно узимао ове речи његове.{S} А и шта су могле ту речи вредити, кад је свак прозирао шта је у |
се и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начинили од тога! — рече Ђорђе, старајући се да |
ме оправдања нема.{S} Што ми причаш шта су учинили други; други су друго, а ја сам друго; оно с |
То је све што ја радим.{S} Али у страха су велике очи.{S} Ви одмах видите завере и презате, сад |
ет седео је пред ониским дућанима; деца су се у гомилицама играла по улици.{S} Старац и Ђорђе и |
ги необичне, огромне висине.{S} Обојица су били огрнути у црне огртаче.{S} Обадве жене приђоше |
Турци су већ били сви повезани (двојица су погинули).{S} С осталим Врљо се наплатио како је нај |
мењена.</p> <pb n="275" /> <p>Четворица су била изаслана да се нађу на путу између Плане и Пала |
запне с огромном уценом.</p> <p>Најзад су ствари довели дотле да њих двоје прекину међу собом, |
чувале своју народну ношњу и онда, кад су им се мужеви по оделу са свим помешали с осталим там |
едном је већ спасавао исте кнезове, кад су се лањске године исто тако били умешали у што не тре |
т му је једнако у Србији.{S} И пре, кад су му отуда претили, он се опет отимао да иде.{S} А сад |
хобе какве су претрпели Београђани, кад су Ћуприлићеви топови запалили аустриске барутне магаци |
.{S} Погодио је био баш у тренутку, кад су код Милоша биле и многе друге старешине, које он беш |
да рекне добру реч за Карађорђа.{S} Кад су Н. Ичка упитали шта да чине с Карађорђем, кажу да је |
вољом у којој се налазила земља.{S} Кад су ме мамили, мед им је текао из уста, како ће ме у нај |
целом југозападном крају Србије.{S} Кад су после Карађорђеве пропасти Турци понова завладали Ср |
зето гласање и убрзо је свршено.{S} Кад су гласови пребројани нашло се да је Карађорђе изабран |
цевчили вино, понајвише ракију.{S} Кад су се добро поднапили и коње мало одморили кретоше даље |
урака обичај да мирно говоре и онда кад су у највећем узбуђењу, старац се сада подругљиво насме |
мисли није казивао никоме.</p> <p>И кад су сви већ по неколико пута говорили а сваки своје погл |
(1816.), наскоро за Молером.</p> <p>Кад су кнезови предали Молера Турцима, и у писму тражили см |
с оним што остаде у Банату.</p> <p>Кад су прешли на српску страну, мрак се већ бејаше у велико |
што је потребно.</p> <p>У осталом, сад су биле настале оне прилике, о којима је Милош још рани |
бар а сад, кад се нешто закопитило, сад су сви они мудраци и паметници, и сви би хтели да су на |
на страну и убриса их крадимице.{S} Сад су очи биле сухе, али срце му је плакало грозним, крвав |
:</p> <p>„Овдашња обстајателства за сад су добра, све је у тишини.{S} Од кнезова сада не осећам |
амо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили они разговори, што их је имала с њим ове |
ваљда дотле дотерао, по Богу!{S} До сад су кнезови давали откуп везирима, да спасу главе заробљ |
лош послао да Никшића убије.</p> <p>Сад су свршили и кнез Сима, Павле Цукић и Драгић, и тако су |
ед дућана на Стамбол капији.</p> <p>Сад су Турци понова тражили, да им се ти дућани поврате и п |
ца Београд, и причала је страхобе какве су претрпели Београђани, кад су Ћуприлићеви топови запа |
м док се опет стеку оваке прилике какве су сад, да се сви балкански народи сложе на једно опште |
им великим плановима у Европи, и његове су бриге поглавито на то упућене да доврши дело које је |
е светине.{S} Њини плахи коњи на махове су се срдили и тако подигравали да су им варнице сипале |
д јавља о некој промени код Милоша, све су то његове смицалице и ујдурме.{S} Он је прво окушао |
{S} Али гласови о доласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћ |
Симић му је казивао што је знао.{S} Све су војводе махом ту у Кишињеву.{S} Раде ко се чега прих |
ве.{S} Наши пријатељи из Петробурга све су нам спремили — рече Карађорђе мирно. — Само припази |
дост и допадање виком и пљескањем, овде су гласно и са свију страна изјављивали своје одобравањ |
једно трло некога познаника његова, где су провели близу до пола ноћи и овде је Карађорђе и пре |
pb n="77" /> се подаље од Београда, где су живели сви већи достојници турски у Србији и где је |
{S} А где је Мишар, где је Лозница, где су Иванковци, где је Варварин, где је Суводол, где је Н |
цали главе, па их слали у Цариград, где су пред царским Сарајем истицане на углед фанатичке цар |
остали су заједно у побочној соби, где су се поверљиво разговарали.{S} Кад се опет вратише у д |
х је имала с њим ове последње ноћи, где су пуна четири часа разговарали непрестано, а на свршет |
ика Анту Протића, упуте се Паланци, где су имали да сачекају даљи развој догађаја, па ако Вујиц |
овде онде били су омањи пропланци, где су насељена села и раскрчене утрине за њиве и ливаде.</ |
/> овде у Русији нашли миран кутак, где су бар безбрижни за главу и за породицу своју — ни једа |
ђе је отишао у другу собу са женом, где су остали скоро до сванућа.</p> <p>Неколико пута жена г |
арин, где је Суводол, где је Нишор, где су толика поља крваве <pb n="211" /> борбе и мегдана; г |
S} Она их обриса и врати се у кућу, где су се деца већ почела мешкољити и будити се.</p> </div> |
где је толика проливена крв српска; где су толики дивни јунаци наши?...{S} Зар све то нестало, |
аве <pb n="211" /> борбе и мегдана; где су толике победе; где су толике жртве; где је толика пр |
бе и мегдана; где су толике победе; где су толике жртве; где је толика проливена крв српска; гд |
кви су то пси с толиким новцима?{S} Где су такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо боље |
где су управо заробљеници?</p> <p>— Где су баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворе |
мртвој глави лека нема!</p> <p>— Па где су управо заробљеници?</p> <p>— Где су баш сад у овај м |
ђу, где већ настају поља и ливаде и где су настањени махом сиротнији становници града, који се |
дубоко замисли, пониче и Милош и подуже су обојица тако ћутали.</p> <p>— А, шта велиш, попо? — |
стражара рапавим, набуситим гласом, је су ли они момци господареви, и је ли Петар с њима?</p> |
акчи-сарајем кримскијех канова?{S} Гдје су осиони и пребогати Турци Биоградци, који су некада д |
јни биоградски турски теферичи?{S} Гдје су оне рајске башче, што су се могле мерити са Бакчи-са |
та би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богати двори и сјајни биоградски турски тефери |
ржавали о своме харчу и ајлуку?{S} Гдје су на далеко чувени безистени и пазари биоградски, у ко |
ба зато.{S} Тако размештене, кабадахије су очекивале даље вести и новости из Плане.</p> <p>Међу |
и ко да заповеда међу њима.{S} Инаџије су до зла бога и за инат, што но реч, потурчиће се и тр |
да нађе решење чудним загонеткама, које су му душу трзале.</p> <p>По каткад заиграо би му на ус |
тво.</p> <p>По врлетним планинама, које су некада биле свете горе, пуне опеваних и прослављених |
{S} У погледу, у стиснутим уснама, које су се некако болно укосиле, у подигнутој руци, у премрл |
д према слави, угледу и почастима, које су уживали у домовини за време деветогодишње борбе и ус |
а и према самим побеђеним Турцима, које су у гомилама доводили пред њега — Милоша.</p> <p>Крвав |
коњу; деца са стоком, гомиле жена, које су се враћале с рада и читави чопори ситне и крупне сто |
их; опет да оглуве поља и дубраве, које су се до јуче разлегале од веселих песама наших; зар оп |
шка сна, сав окупан у зној и сузе, које су онако у сну обилно текле, и ако је иначе на јави био |
направила две дубоке, крваве ране, које су зјапиле једна крај друге.</p> <p>После овога неуспех |
ном смири, да преболе дубоке ране, које су јој и пријатељи и непријатељи хотимице и нехотице на |
рпске војводе и народне старешине, које су одовуд избегле, и сад се баве тамо по Русији, где им |
већ мора да заштићује правоверне, које су Срби оштетили.</p> <p>Тако су се они растали с узаја |
лије ишле од гомилице до гомилице, које су се окупљале око великих разбуктаних огњева, наложени |
ивао уздах једних сломљених груди, које су нарочито тражиле буру и урнебес да њихном хуком и гр |
обри и да се сложи с оштрим мерама које су политици често неопходне.{S} Отац Мелентије био је м |
делу обавештен о злочиним намерама које су против њега кројене.{S} Помишљао је на стотину случа |
га су превели и показивању златица које су од незнана путника добили, све је то утврђивало Стољ |
покривен по глави кабаницом, испод које су му вириле само оковане ноге.</p> <p>За Петром уђоше |
на с црним, запеченим ивицама, низ које су још струјали танки млазеви крви.{S} Крај њега је ста |
су и вајкали се за жалосно стање у које су сад сви од реда запали.{S} Сви ти разговори свршавал |
аду један другоме макнути.{S} Јес, моје су казне биле страшне, али оне су једине биле кадре да |
ма ко да га је учинио.</p> <p>Покојнике су саранили. — Одоздо је положен <pb n="301" /> Наум, п |
арије кћери и два млађа сина.{S} Женске су биле удате и то Стаменка у Хотину, где се Карађорђе |
ували своје народно рухо.</p> <p>Женске су се носиле српски.{S} Оне су упорно чувале своју наро |
за Симу наместише да седне.</p> <p>Руке су му биле везане и добро утегнуте остраг.{S} Пред њим |
тила ноћ.{S} Упаљене машале осветљавале су ходник кроз који Милош прође, а унутра у одаји читав |
ситних рибица, у густим масама пливале су полако површином млаке воде, праћкајући се весело.{S |
зјахао на коња.{S} Те букагије заковале су му ноге испод коња, те се није могао скинути док се |
ан кредом.{S} Те отворене очи изгледале су у овом тренутку страшне.{S} Драгић се побоја да није |
и су дотле заједнички радиле — навијале су неко платно — те бејаху селе да се одморе, па тако м |
к, узан ходник, а лево и десно повијале су двоје степенице за горњи спрат.</p> <p>Човек дође пр |
лених турских паса, а овде онде шврљале су туда везирове грбате камиле, чупкајући мршаву травиц |
удре вође народне грчке ствари рачунале су правилно, да ће Грци угазити у борбу са све већим из |
пошту Грка, и највеће личности сматрале су за особиту част да учине лично познанство с Црним Ђо |
а кратко ћутање.{S} Обадве жене осећале су као да им је нешто засело у грлу, док Карађорђевица, |
ље осредњу секире, а иза силаја стрчале су му две сребрне јабучице од пиштоља и белокораст срмо |
за које се пружала велика башта, седеле су у једном собичку две женске и нешто се живо разговар |
мало помало ушле у разговор.{S} Седеле су у мраку, јер се напољу тек бејаше почео хватати суто |
а свет је врио.{S} На више места гореле су пред кућом велике ватре.</p> <p>Особито је било живо |
од ћерамиде.</p> <p>У тој авлији гореле су ватре на три четири места, а око њих видели су се мн |
се крену.{S} Мало подаље од њих гореле су две велике ватре, а према њима Вујица је драо једно |
не 1813. године, грчке хетеристе почеле су хватати с њоме везе и познанства.</p> <p>Кад је доцн |
Цукић није могао стати на ноге.{S} Биле су му утрнуле и одумрле од стеге у оковима.</p> <p>— Сп |
p> <p>Кнежевина Влашка и Молдавија биле су тада, истина, просте турске покрајине.{S} Влашка сло |
по влашким и молдавским градовима биле су и многобројне и имућне.{S} С тога је и хетерија (тај |
лним стајама.</p> <p>На више места биле су постављене страже, нарочито на главној капији и унао |
и друге ситније ствари из те торбе биле су придигнуте.{S} Сам Карађорђе, свучен до гола тела — |
ило.{S} Али последње речи Милошеве биле су тако грубе, да отац Мелентије не могаде сакрити, да |
разговарале.</p> <p>Обадве женске биле су у српској народној ношњи, с весовима на глави.{S} Ст |
види што боље.{S} Све околне куће биле су пуне, начичкане света, по прозорима, по капијама, по |
Још од ранога јутра гомиле света врвиле су тесним улицама с Дорћола и Зерека, са Саве и од Синџ |
и заштиту.</p> <p>Све те прилике чиниле су, те су српски емигранти били крупна чињеница у очима |
код Крпаре.{S} Све ове особине учиниле су те је хетерија Науму била поверила велеважни задатак |
весело ћеретање, занимљиве приче вриле су у овим расположеним гомилицама око великих огњева.{S |
стао с Карађорђем.{S} Целог пута мориле су га свакојаке слутње и двоумице.{S} У Паланку је стиг |
а.{S} Међутим, прилике у Турској мутиле су се све више и више и хетерија је хитала да доврши св |
гласе има Милош с доњег Дунава, одакле су већ почеле допирати неразговетне слутње о влашком по |
, и да би га што боље задобили, донекле су га упознали са својом спремом и плановима, износећи, |
ло, па да дође до отвореног бунта, коме су се били истакли на чело неки кнезови.</p> <pb n="105 |
во повелико срце, на <pb n="34" /> коме су биле остављене за два три прста и обадве главне жиле |
да покрене ствар с успехом.</p> <p>Томе су стајале на путу многе и големе сметње.{S} На првом м |
то се трзао.{S} При сваком покрету ране су се још више отварале и крв је у млазевимо струјала.< |
не крај ње, — њене кћери — престрављене су слушале ова чудна прорицања бабина.</p> <p>Кад се до |
о да пође од Влашке и Молдавије.{S} Оне су православне земље као и Грчка и имају исте интересе |
очи нису гледале и нису виделе.{S} Оне су личиле на прозор који је изнутра замазан кредом.{S} |
> <p>Женске су се носиле српски.{S} Оне су упорно чувале своју народну ношњу и онда, кад су им |
ес, моје су казне биле страшне, али оне су једине биле кадре да од распуштених народних гомила |
, час на другу страну, а овда онда усне су му грчевито дрхтале, као да нешто за се шапуће.{S} Њ |
време стишавала убојна звека оружја, те су српски ратници могли мирно отпасати своје светло ору |
родица била у љубави и пријатељству, те су се с тога чешће походили и једни другима у госте дол |
ту.</p> <p>Све те прилике чиниле су, те су српски емигранти били крупна чињеница у очима свију |
и један од њих није веровао у успех, те су ту замисао сматрали као лепу али празну жељу!</p> <p |
.{S} Тако кажу, да је он дао Турцима те су удавили војводу Молера, а на душу га макао, веле, ба |
ароду и да му каже како се то десило те су неки кнезови недавно изгинули.{S} Испричаће му како |
куд и камо пре језуита.</p> <p>Језуите су осетиле потребу, да неке друштвене појаве и поступке |
точњачке лепотице.</p> <p>Све очи упрте су у дивну играчицу; сем ње нико ништа не види и нико н |
ћ је за њим превртао пластове.{S} Увече су отишли на Драгићево трло.{S} Ту је остао дан два.{S} |
ђорђево прође и умре!{S} Мислиш од ваше су се силе Турци преплашили, те се сад с Милошем погађа |
свилен да те не би жуљио.“</p> <p>Паше су обично добро разумевали ову поруку из Цариграда, и н |
тедну добровољно дати.{S} Међутим, Срби су се окружили оружаним момцима и показивали готовост, |
рактерним цртама турских градова, какви су и данас многи у европској Турској.</p> <p>Српски жив |
/p> <p>— Које псе, несретниче?{S} Какви су то пси с толиким новцима?{S} Где су такви пси, па да |
, господару?</p> <p>Милош му каза какви су гости, па му напомену и ради чега су дошли.</p> <p>— |
едети с прекрштеним ногама.{S} Дуварови су махом били застрти скупоценим ћилимима и богато изве |
е ујазбили, презају од свачега и готови су на крвопролиће; народ се комеша; кнез Милош гори на |
у судбину.{S} Сви су га заборавили, сви су га напустили, његова најближа родбина бежи од њега, |
>Чим су чули за Карађорђев долазак, сви су похитали Чолак Антиној кући, и осниска собица Антина |
ратио из Петрограда, <pb n="238" /> сви су жудно распитивали шта се тамо мисли, и да ли има как |
оздрави га с пуно дирљиве поште.{S} Сви су га познавали.{S} То је био кишињевски генерал губерн |
икаквога да што на страну тегли.{S} Сви су са мном у једном сагласију. <hi>Противне партије све |
се жалио на своју худу судбину.{S} Сви су га заборавили, сви су га напустили, његова најближа |
да присуствују овоме погубљењу.{S} Сви су они били у свечаном руху, с равнодушним изразом на л |
рхће.</p> <p>Призор је био ужасан и сви су збуњено погледали на губилиште.</p> <p>У тај мах, ос |
е Карађорђе <hi>уклони</hi>.{S} Али сви су они знали прави смисао те речи.</p> <p>Но ко ће да п |
<p>То је била општа лозинка.</p> <p>Сви су били сложни у томе и сад је остајало само да Милош н |
шта они мисле о тој ствари.</p> <p>Сви су били потресени, кад чуше да је Карађорђе дошао и сва |
свију страна чу се одобравање, а многи су жалосно вртели главом, признавајући с болом, да су з |
о ми причаш шта су учинили други; други су друго, а ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био |
градили су и продавали бурмут.{S} Други су отворили ашчинице и трговали пићем.</p> <p>Истина, Р |
што су долазили из Србије.</p> <p>Други су гледали на ствар сасвим друкчије.{S} Све то што се с |
погледали су око себе, али њини погледи су сретали само туђа, непозната лица, равнодушна и без |
ан мученички јаук, који срце пара, људи су се с побожношћу крстили и престрављено шапутали:{S} |
ају начелом.{S} Али много пре њих, људи су вршили таква иста дела, нагоњени потребама практично |
који ће ово дана бити посечени.{S} Људи су махом жалили што је дотле дошло и осуђивали су кнеза |
то је махом све морало остати.{S} Људи су се спасавали махом голе душе.{S} Једино ако је који |
>Тако је сад говорио Милош.{S} Али људи су га погледали испод очију и нико није озбиљно узимао |
више да зна за <hi>пангалозе</hi>, који су га једном тако <hi>лолски</hi> преварили и упропасти |
где је било много грчких родољуба, који су ту створили снажно средиште за распиривање духа слоб |
ула се граја од двајестак гласова, који су сви говорили на један мах.{S} То су били кнезова и д |
а су га убили сами људи из народа, који су се бојали да ће их опет посвадити с царем у Стамболу |
је било толико великих војсковођа, који су на делу показали да умеју побеђивати Турке.</p> <p>М |
било је искупљено десетак сељака, који су се нешто живо међу собом препирали.</p> <p>У средини |
е меког срца и спрам самих Турака, који су толико пута на његове очи палили <pb n="112" /> српс |
је ухватила два подозрива човека, који су, по њиховом рођеном причању, у незнању претурили Ђор |
них пријатеља, рођака и познаника, који су остали у Србији.{S} Особито, од кад је у Србији 1815 |
штву неколико истинских пријатеља, који су се искрено радовали што га опет виде у својој средин |
етеристима и с влашким родољубима, који су у друштву с хетеријом кројили најлепше планове за бу |
ским, као кожа сабијеним ћилимима, који су блистали у сјају од стотину живих боја.{S} Свуда уна |
слове, и одатле је предат Турцима, који су га у тврђави удавили.</p> <p>Свршио је и Мелентије Н |
раније стизати од Ђорђа и Красиса, који су имали да крену за њима.{S} Тако је и учињено.{S} Пос |
о је дошло било до запетих односа, који су се сваки час могли изродити у крвави сукоб.{S} Милош |
љам Србију, да се ту не нађе Руса, који су ме одмах узели саветовати да се уклоним из земље.{S} |
позиву тамошњих српских трговаца, који су се жалили да им Турци отимају читав један ред дућана |
оличење удараца кнежевих, удараца, који су у оним мутним и крвавим временима често били зли и к |
ајући многе важне народне послове, који су му стизали са свију страна.</p> <p>Било је позно у н |
послова и да угуши и ућутка људе, који су се у Србији појављивали као његови агенти, њему се н |
забрати, она је казивала догађаје, који су се збили тек након 50 пуних година.</p> <p>Док је ба |
де и заслужне мужеве и трудбенике, који су за отаџбину <pb n="45" /> своју крв лили.{S} А да ће |
ио уклонио све главније супарнике, који су му до сад могли сметати.</p> <p>Као најопаснији био |
лоњен у сеновите лугове јасеничке, који су му били тако познати и тако мили.{S} Он је ишчекивао |
с места скупио око себе пријатеље, који су се ту десили, да их упита шта да се ради и како да с |
сли до о томе.{S} Причају ми људи, који су код њега били, како је пред њима плакао и говорио: о |
без икаква иметка, они исти људи, који су око десетак година стајали на челу свију главних пос |
вар ишла већ лакше.{S} Преко људи, који су били и Милошу и Марашлији добри пријатељи (јер су од |
еђутим приватно, преко неких људи, који су синоћ стигли у Паланку, Вујица вељаше, да је дознао |
ерају поједини родољуби балкански, који су избегли у Влашку и Русију, па то казује везиру и јав |
ограду су се тада бавили само они, који су ту били по каквом послу народном, као кнезови народн |
најдубље му се теменисали баш они, који су пре неколико дана на њега највише викали и кривили г |
сиони и пребогати Турци Биоградци, који су некада до Стамбола и Шама били чувени са јунаштва, с |
ћеро.“ Тек су биле оставиле посао, који су дотле заједнички радиле — навијале су неко платно — |
галаме!{S} Узми само два тројицу, који су ти најпоузданији.{S} А најпосле ни то ти не треба.{S |
ом војвода и другова Карађорђевих, који су заједно с њим избегли из Србије.{S} Они су ту живели |
са богатства и господства својега; који су за собом водили сјајне свите све у суху злату и алем |
управом читаве нахије и покрајине; који су заповедали хиљадама људи и претурили преко својих ру |
е са султанскијем барабарити могу; који су читаве војске издржавали о своме харчу и ајлуку?{S} |
лу свију главних послова државних; који су имали под својом управом читаве нахије и покрајине; |
оји дан биће посјечени.</p> <p>— А који су, дина ти? — упита седи сусед с десна.</p> <p>— Кнез |
рантима, <pb n="228" /> све људима који су играли велике и значајне улоге у славној десетогодиш |
а тројка, с другим одморним коњима који су, привезани за руду, у сласт јели неку миришљаву отав |
p>— Од кад сам отишао, нашло их се који су ме узели оптуживати да сам био преко мере строг и су |
е оне који нису ни за шта криви, и који су јадни учинили све што им је било у снази — да спасу |
скитница, које је водио са собом и који су га пратили скоро свуда, а по најчешће кад излази у о |
е, да су је створиле језуите, људи који су данас на врло ружном гласу, али у оцени чије дуге и |
дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуче били моји послушници...{S} Али, ако, ако, то |
оглавницима Милошевим било је људи који су мрзили Карађорђа, али је било и таких који су га вис |
ола долазили су и многи други Грци који су заузимали поједине спахилуке и мало по мало хватали |
кшавало да што боље испуни задатак који су му грчки родољуби поверили.</p> <p>Али сем тога зада |
уди, махом непознати Карађорђу, но који су њега врло добро познавали.</p> <p>То су били предста |
или Карађорђа, али је било и таких који су га високо ценили и поштовали.</p> <p>Али ни један од |
ставио оружје, вратио им сав новац који су погубили или им је био опљачкан, оставио им коње, а |
а.{S} Неки су одлазили и долазили, неки су прегледали оружје, неки се спремали да легну.</p> <p |
гомилицама око великих огњева.{S} Неки су одлазили и долазили, неки су прегледали оружје, неки |
су повезани многи спремни коњи, а неки су били смештени и по околним стајама.</p> <p>На више м |
по њему све присутне, да се увери да ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и све друге хартије |
!“ (живели).</p> <pb n="81" /> <p>Да ли су то били узвици подсмеха или изјава осећаја да би осу |
и Красис нису их пратили узастопце, али су се једнако налазили у њиној близини, час их претичућ |
у страну.{S} Превоз је свршен брзо, али су се на банатској страни дуго задржали, јер један од о |
Београду чинили су све да их спасу, али су сви покушаји остали без успеха.{S} Марашлија је био |
да нису ни имали зле намере у срцу, али су се повели за надом да ће оно бити боље што они скрој |
} То је њин план и према томе удешавали су и све остало.{S} С тога су и мене измамили из Србије |
а запали.{S} Сви ти разговори свршавали су се надом: ваљда ће и свемоћни руски цар на њих једно |
и славољубља, и на махове превлађивали су час једни, час други.</p> <p>„...{S}Најбоље је да не |
м жалили што је дотле дошло и осуђивали су кнеза Милоша, што тако лако узима на душу прве људе |
повео и своју породицу.{S} Настањивали су се највише у градовима Кишињеву и Хотину у Бесарабиј |
рчки родољуби, у потаји за се, неговали су наду да прво плане буна на Дунаву, и тек онда, кад с |
сле по часа Карађорђе и Наум отпутовали су.{S} На растанку жена га пољуби у руку, а он јој рече |
киданих мисли, један по један прожигали су његов уморни мозак и избијали час овде, час онде.</p |
ра с напереним пиштољима.</p> <p>Надали су се да ће их Цукић дочекати киван и спреман за отпор, |
е.</p> <p>Млади родољуби грчки, гледали су управо с неким страхопоштовањем на оседеле, у љутом |
погледи сусретоше и неко време гледали су се немо и непомично.</p> <pb n="43" /> <p>— А дође л |
о свеже вече.{S} Сви предмети изгледали су као да се одмарају и одишу у вечерњој тишини, после |
узданим кораком.{S} Овда онда погледали су око себе, али њини погледи су сретали само туђа, неп |
<p>Ови момци, наоружани до зуба, ходали су ту око колибе и мотрили на сваки корак Карађорђев.{S |
ордати, а после, кроз читав век, ређали су се на њему богати Грци.</p> <p>С господарем престола |
>Мало даље од њега, у полукругу стојали су везирови великодостојници, одређени да присуствују о |
ући о свему томе, Симић и Крага плакали су и вајкали се за жалосно стање у које су сад сви од р |
с опет би се чуо.</p> <p>...{S}Извикали су га да је први, не да им он сече главе, но да их закл |
механом и потражише да пију.{S} Искали су бојаги воде, а примали су и цевчили вино, понајвише |
дао је жагор и живо кретање.{S} Седлали су коње и спремали се да се крену.{S} Мало подаље од њи |
ута брали победничке лаврове, остављали су све што су звали својим, па с породицама својим одла |
<p>Тежак је био растанак.{S} Остављали су домове и огњишта своја, остављали бојна поља, на кој |
или виђени људи, ама су злице.{S} Имали су дослух с Црнијем Ђорђијем, и од њега су књиге примал |
<p>По распореду Маврогени и Наум имали су да иду напред тако, како ће за једно пола сахата сву |
ју.{S} Искали су бојаги воде, а примали су и цевчили вино, понајвише ракију.{S} Кад су се добро |
била је позната у целом Београду, знали су је и у околини на далеко као видарицу, која од многи |
{S} Сакупљени прваци народни договарали су се о оној истој ствари, о којој је синоћ Милош говор |
S} Како чујемо грчки хетеристи изабрали су <hi>те</hi> недавно за вођу, и већ сте и заклетву по |
Исто је како рече Ага-Џоне.{S} Доћерали су два бунтовника, и за који дан биће посјечени.</p> <p |
бео слој прашине.{S} Уморни коњи касали су малим касом, који је почешће прелазио у обичан ход.< |
<p>— Више их је од десет!...{S} Опасали су целу кућу...{S} Ако затреба, упалиће и хан, и убиће |
о да су узбуђени и сметени.{S} Окретали су се тамо амо и по 2—3 пута узимали једну исту ствар и |
пуст, све је више оживљавао.{S} Сретали су се путници, радници, возари, посленици пешке и на ко |
5" /> што тражили то и нашли; махнитали су у својој глави, па сад нека сами хладе своје подбије |
е седи сам.</p> <p>Симић и Крага хитали су да се очисте да што пре изађу пред Карађорђа, али се |
<p>На тим речима Вујица и Ђорђе растали су се после прва њина састанка.{S} Карађорђе је остао д |
ш пре шест година тамо у Србији, остали су онде, где господар Ђорђе, усред славе и силе своје, |
браде и бледа измучена лица.{S} Остали су га немо гледали.{S} Нико се не усуђиваше да прекине |
Лисовића поново звао к себи.{S} Остали су заједно скоро пуна пола сахата.{S} Ту је Милош разло |
из друштва, и више од пола часа остали су заједно у побочној соби, где су се поверљиво разгова |
и заједнички послови и разговори остали су још пре шест година тамо у Србији, остали су онде, г |
лоније.{S} Близу до после поноћи остали су ту сви заједно, па се после један по један почеше ра |
<p>Али после оваке одсудности, враћали су се понова тренутци двоумице.{S} Милош је тада осећао |
во у Београд.</p> <p>Ови Турци, враћали су се из Крагујевца.{S} Њих је био изаслао београдски в |
о ће се кнезу Милошу допасти.{S} Сећали су се шта је недавно Милош починио с другим својим прот |
невоље, већ од беса и ината.{S} Причали су од уста до уста како сам ја одашиљао моје момке чак |
И књаз Милош и сва пратња његова стигли су амо на конак тек доцне у вече.{S} Међутим провели су |
ченом уху, али подсмех и руга надживели су га и памтили много година доцније.{S} Обично би се р |
ак тек доцне у вече.{S} Међутим провели су цео дан на коњима, јурећи по сеоским распутицама, гу |
е на три четири места, а око њих видели су се многи наоружани људи.</p> <p>Унаоколо за плот бил |
готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум јели су халапљиво.{S} После вечере Наум је <pb n="214" /> од |
и да подносе најстрашније муке проклели су нас прваке што смо се склонили и утекли.{S} Њима се |
Руси гледају прво своју корист и волели су да ми и пропаднемо само да не одемо Шваби или Францу |
/> вешали.{S} Спрам паша и везира, били су тако учтиви и пажљиви, да су им обично сами слали у |
ул-Хамид I, Селим III, Мустафа IV, били су султани чије је ступање на престо и силазак с престо |
имус био је нешто јако узаврео.{S} Били су се појавили неки агенти, који по народу муте, просип |
агић по јунаштву и смелој одлуци — били су у оно доба врло опасни противници Милошу, и он није |
дуже ћутање.</p> <p>Ова два човека били су кнез Сима и Драгић.</p> <p>Стојећи, Драгић се бејаше |
рађорђев.{S} Предмет тих разговора били су српски послови и ново стање у Србији.</p> <p>Како се |
p>Али ти дани бујне вреве и живота били су за београдске Србе уједно и дани страха и туге, јер |
сном старом шумом, а тек овде онде били су омањи пропланци, где су насељена села и раскрчене ут |
балкански родољуби и мање војводе били су готови да признаду његову врховну војводску власт, д |
стала, сви ударци још моћне Турске били су на њу прикупљени, и она је под њима на скоро пала и |
јактари, и у опште војне старешине били су диван официрски кадар за нову устаничку војску.</p> |
о да више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи купци његови.{S} Први закупац био <pb n="150 |
огло бити.</p> <p>Разлози Милошеви били су тешки.{S} Мелентије рече да би и сам тако морао чини |
ше пут осуђеницима.{S} Сви погледи били су управљени на једну пољаницу, која је била одређена з |
о осветљивала.</p> <p>Сви ови људи били су оружани, а по изгледу срдити, кивни, грдно заморени, |
ме разговоре.{S} Одговори Вујичини били су неодређени.</p> <p>Разгаљивао је Карађорђа да се ниш |
еци, ови састанци Милоша с народом били су за њега нов триумф, нова слава, и он је и ову прилик |
тину живих боја.{S} Свуда унаоколо били су меки миндери, а овде онде по угловима креветски насл |
шумадијска шљивовица и добро вино били су у вече награда овој замореној војсци књажевој.</p> < |
жани људи.</p> <p>Унаоколо за плот били су повезани многи спремни коњи, а неки су били смештени |
х поскидати весове, а место тога добили су неке качкете, с повеликим предњим ободом.{S} На качк |
збуђено.</p> <p>Сви присутни поздравили су га са бурним живео.</p> <p>Тако је Карађорђе изабран |
припреме земљиште за устанак.{S} Радили су у друштву с румунским родољубима и то им је осигурав |
ћ и Петар Андрејевић, „Крага“ — градили су и продавали бурмут.{S} Други су отворили ашчинице и |
утим, баш ти нови успеси Срба пробудили су код Грка и нову наду и нову жудњу да што пре и сами |
ну у народ.{S} Од њега (Милоша) тражили су или главе бунтовних кнезова, или његову.{S} Кад наро |
шта.</p> <p>И људи и животиње потражили су склоништа од ове свирепе и немилосрдне пустошне ноћи |
прерушени у сточарске трговце, налазили су се у оближњој околини, спремајући за Ђорђа угодан пр |
потребне вести, а њих шесторо налазили су се склоњени у једној кући на крају Паланке, куда су |
.</p> <p>С господарем престола долазили су и многи други Грци који су заузимали поједине спахил |
е за будућност, српски емигранти гајили су непрекидно мисао о новом покрету, о новој борби, о н |
за то ће им и појест главе.{S} Кројили су бунт да потекар упале цео вилајет.{S} Свијетлом вези |
ких пустара, у простоти својој, мислили су да ће правди доста добро послужити и тако просте спр |
их.{S} Њини пријатељи у Београду чинили су све да их спасу, али су сви покушаји остали без успе |
а и незнатна, срећа и јунаштво начинили су господара целе једне земље.{S} Народ ме је дигао на |
.</p> <p>Последње речи Милошеве учинили су на њих дубок утисак.{S} Но они у почетку као да нису |
ензије да глођемо, па сад мисле учинили су бог зна шта за Србију.{S} Са мном је дакле учињена ј |
ете, с дугим пушкама у руци, стражарили су и на самом уласку у кућу, а крај њих је био још и је |
арађорђевом.{S} Осећаји дужности борили су се с осећајима самољубља и славољубља, и на махове п |
жише разговор сами међу се.{S} Говорили су полако, али, како сви остали ћуте док један говори, |
екао овај разговор с Врљом.{S} Говорили су још подуже, али о другим, ближим стварима; реч о Кар |
<p>„Негдашњи крвави ратници претворили су се сад у мирне грађане, који се свијају око своје по |
дерало се, сиротнији и простији, носили су се како је ко могао и имао; само су по неке прве вој |
иге примали.{S} Великога шејтана носили су они под клобуком, за то ће им и појест главе.{S} Кро |
</p> <p>У почетку српски бегунци носили су своје обично одело, како им се затекло од кућа.{S} С |
и, да им се ти дућани поврате и претили су да ће их силом узети, <pb n="191" /> ако их Срби не |
ништа предузимати без њих.{S} Користили су се мојом забуном, у којој сам био после тешке болест |
„Кнез Сима, Цукић и њина дружина бацили су били ватру у народ, и да је нисам срећом онако брзо |
орачајући на челу цивилизације, одмакли су и у томе.{S} Они су изумели машину прозвану <hi>гиљо |
никад није имала станка ни мира — вукли су је на све стране.</p> <p>Тако је било и данас.{S} По |
удно трептао у мрачној тамници, а мисли су му лутале бог зна куда по далекој прошлости.</p> <p> |
се разговарали.{S} После подне кренули су се за Драгићево трло, јер по поруци Вујичиној ту су |
ако га народ чека раширених руку, нашли су приправно земљиште код Карађорђа и он им је поверова |
смедеревским, а кумом својим.{S} Нашли су се у Вел.{S} Плани код гробља, куда Вујица бејаше из |
играла по улици.{S} Старац и Ђорђе ишли су левом страном чаршије, корачајући крупним корацима.{ |
аревине.{S} Герман и Петар Добрњац ишли су у Петроград с нарочитим задатком да код рускога двор |
о мање страда при извршењу казне, дошли су чак на мисао да осуђеника убијају при спавању.{S} Пр |
ци што их бејаше довео Вујица.{S} Једни су стајали и укочено бленули, док су други по колиби шњ |
рњца, овај је почешће дизао очи, и њини су се погледи сусретали, Карађорђев поглед у почетку је |
а народа, и од пређашњих господара, они су му сад постали савезници и другови.{S} Велики број г |
а код Милоша не могу учинити ништа, они су се окренули сасвим Карађорђу.{S} Тада су ступили с њ |
са, црн му образ био, као и што је, они су ти што не дају овој сиротињи душом дахнути; они су и |
.{S} Но они су подбодени са стране, они су само машице у туђим рукама.{S} Све је то масло онога |
о наде да се нешто може извојевати, они су војевали, били се и збиља били јунаци.{S} Али кад је |
ратници у борби и јуначком окршају, они су се претварали у вредне, штедљиве трудбенике, кадгод |
јводе, а ја сам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био ј |
е дају овој сиротињи душом дахнути; они су и ове будале подболи и навукли их, да сада својим лу |
тако брзе на кидање туђих глава.{S} Они су свирепи са голема кукавичлука свога.{S} Убијају, јер |
сами за се удешавати с Турцима.{S} Они су увек хтели да то све иде преко њих.{S} Док се бијемо |
заједно с њим избегли из Србије.{S} Они су ту живели са својим породицама, с којима је Карађорђ |
вилизације, одмакли су и у томе.{S} Они су изумели машину прозвану <hi>гиљотина</hi>, која једн |
ез Сима напред, а Драгић за њим.{S} Они су ишли ћутећки, мирно и достојанствено.{S} Пратила их |
јица је с Црним и онако шуровао.{S} Они су један другом слали поруке и аманете; Вујица је Црног |
И Грци су доиста веровали Ђорђу.{S} Они су у њему <pb n="175" /> познали ону велику јуначку душ |
ођох!...{S} Хајд баш, јави им!{S} А они су, ваљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се од скора овде |
црње.{S} Помоћи им није више било и они су ове године платили главом.</p> <p>Тако је текла та с |
е, даће се тргнути и освестити, али они су ове године потерали још и црње.{S} Помоћи им није ви |
.{S} Што их је Петар већма утишавао они су се све већма распаљивали и свака његова помирљива ре |
S} Доле у кави било је још Срба, но они су ћутали.{S} Турци продужише разговор сами међу се.{S} |
то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени са стране, они су само машице у туђим рука |
бе уједно и дани страха и туге, јер они су наступали само онда кад је ваљало каквога Србина каз |
> <p>Пошто је писмо прочитано, присутни су подуже ћутали.</p> <p>— Видите ли ви што из овог пис |
на је морала одахнути.</p> <p>— Страшни су то били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да с |
и потону у густи мрак.</p> <p>Стражари су стајали као црне, непомичне сени.{S} Из Цукићеве ода |
урским харачлијама.{S} Твоји момци гори су од најгорих јаничара.{S} Кудгод они прођу за њима ос |
ном углу, као неки споменик.{S} Прозори су били подлепљени хартијом — пенџерлијом, <pb n="121" |
си за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће нам рећи, и имаће п |
што је ствар постојала озбиљнија, Руси су бивали све строжији.{S} Сад је већ било дошло дотле |
нтересу — рече Герман живо.</p> <p>— Ти су интереси једнаки, ако се истински разуму.{S} Сам за |
p>Тако је трајало до пред зору.{S} Лети су ноћи кратке, а дугачки летњи дан веома се рано указу |
ту нас понајчешће остављају саме, нити су се икад особито журили да нам повише и појаче помогн |
тво“, и ако за њу нису никад чули, нити су кад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} |
е све ово било и пре тога познато, нити су од Јоргаћа чули ишта ново, опет је његов говор био о |
о у раду, па после у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао код |
ати никакву помоћ.</p> <p>Али емигранти су се уздали поглавито у се и у сопствену снагу самих б |
, а лево и десно, по угловима, прострти су ћилими и сиџадета, на којима седе у гомилици по 7—8 |
ереним пиштољима Петру у груди, а прсти су му грчевито дрхтали на обарачама од пиштоља!</p> <p> |
е и цео мртвачки род свој.{S} А мртваци су сложни; они иду један за другим и гину један за друг |
сужника стадоше ослушкивати.{S} Кораци су се примицали.{S} Сад застадоше.{S} Захрђала брава шк |
е заузимао средину одаје.{S} Изасланици су седели подаље у присенку, а у близини за столом седе |
јена у дугачке црне гуњеве.{S} Коњаници су ишли право к хану.{S} Два спољна стражара примакоше |
још из младости своје.</p> <p>Осуђеници су корачали полако, али чврстим поузданим кораком.{S} О |
</p> <p>Док је Драгић ово говорио момци су га вукли, и он је једва могао испрекидано рећи ово н |
ли да су га ухватили.{S} Но Аустријанци су га држали као <pb n="212" /> заточеника.{S} Нису му |
не борбу.</p> <p>На учешће Србије, Грци су веома много полагали и с тога, што је Србија словенс |
Милош у Србији повео нов устанак, Грци су се обраћали њему.{S} Али он је брзо дошао до неких у |
а помоћ ратоборне Србије.</p> <p>И Грци су доиста веровали Ђорђу.{S} Они су у њему <pb n="175" |
жити се.</p> <p>Као деца природе, Турци су узимали ствар просто.{S} Кад некога хоћу да казним, |
те би убиства и отмице учестале, Турци су подизали сав народ у потеру, па кога хајдука убију њ |
за самога њега, за Карађорђа.{S} Турци су се ујазбили, презају од свачега и готови су на крвоп |
Србије несретне 1813. године.{S} Турци су притисли земљу, цео народ није могао избећи и одсели |
ма печата, не треба се чудити.{S} Турци су почели сумњати на господар Милоша и прате му сваки к |
и не верују у оно што причају.{S} Турци су <pb n="160" /> све добили на сабљи и на сабљи ће јед |
рошло ни <pb n="138" /> по часа а Турци су већ били сви повезани (двојица су погинули).{S} С ос |
!{S} За ових девет крвавих година Турци су неколико пута давали прилике и чисто нас нукали да с |
ставе док не издане.</p> <p>Али и Турци су правили неку разлику при извршивању смртне казне.{S} |
ки кнезови.</p> <pb n="105" /> <p>Турци су то омирисали и узели се спремати, да испадну у народ |
је био узбуђен, глас му је дрхтао; речи су му на махове грчевито застајале, и што је више говор |
о ме гледао непомично и ћутећки.{S} Очи су му сијале из сумрака као два жива раздувана угљена ж |
беручке.</p> <p>Јео је халапљиво, а очи су му се чешће отимале тиквици што стајаше ту крај коле |
арче хлеба! — рече Симић жалосно, а очи су му биле пуне суза.</p> <pb n="235" /> <p>— Пропали с |
; он је застајао као укопан, а пред очи су му искакали разнобојни колутићи, међу којима је било |
ажу Турцима да их похватају.{S} Тефтиши су бивали обично после ратова, кад многи од страха утек |
за сад највећа опасност за ствар, којој су се одали.</p> <p>Карађорђе брижно махну главом и реч |
ику творевину борбе и слободе, на којој су пуних девет година радили најбољи, најхрабрији и нај |
и паде на гомилу влажне сламе, на којој су у казамету седела два бледа, изнурена човека.{S} Јед |
S} Народ ме је дигао на висину на којој су седели стари цареви и краљеви српски.{S} Зашто нисам |
у су сад шириле грчке хетеристе и о њој су премишљале и српске војводе.{S} Само што скоро ни је |
ветовати да се уклоним из земље.{S} Чак су ми и то износили да ће тиме бити учињена велика олак |
да нису разумели сав значај њин.{S} Тек су се постепено прибирали.{S} Прво проговори Вујица.</p |
зговору обично би јој рекла „ћеро.“ Тек су биле оставиле посао, који су дотле заједнички радиле |
мучили и стало их је крвава зноја, док су све те појединости утврдили и уговорили.</p> <p>Најт |
Једни су стајали и укочено бленули, док су други по колиби шњурали и претресали сваки угао.{S} |
голобрадо калуђерче узе га читати, док су скупљени радознало слушали около.</p> <pb n="183" /> |
а, а веома живих ватрених очију.{S} Док су остали разговарали, он је немирно погледао час на је |
! — понови он после кратка ћутања — Док су Турци господари не сме се чути овде ни име његово, а |
, у трку, док удариш длан о длан, и док су јој последње речи лебделе на уснама, ње нестаде иза |
p>— Све је спремно — рече момче још док су ишли кроз шљивар.</p> <p>И одиста, пред кућом је чек |
<milestone unit="subSection" /> <p>Док су Карађорђе и Вујица овако разговарали, склоњени у кол |
<milestone unit="subSection" /> <p>Док су се оваки разговори водили у великој турској кави, он |
ни посао вршио у старо доба.</p> <p>Док су стари народи разапињали на крст, спаљивали, бацали ж |
сретао његов јуначки поглед.</p> <p>Док су њих тројица тако вечерали у колиби, Никола Новаковић |
се белио скоро сав потиљак.</p> <p>Док су помоћници џелатски овако спремали саме страдалнике, |
тога — рече Милош забринуто.</p> <p>Док су Вујица и Милош овако говорили, Павле је ћутао и глед |
их чека — то неће ни један.</p> <p>„Док су били у Србији; док је трајала борба, у коју су једно |
његов образ и његова вредност, капитал су од којег и ми данас живимо.{S} Милош једе из хамбара |
журно хита уз танану стаблику на, чијем су врху набубрели једри пупољци.</p> <p>У Рогачи смо по |
пулију; онај исти Марашлија, пред чијим су конаком пре недељу дана тојагама на мртво име испреб |
бити, њега, „вожда“, Србина, пред којим су први пут, после Косова, Турци задрхтали; њега који ј |
заустави се пред дућанићем, пред којим су расла два огромна јаблана.</p> <p>— Овде је дућан, а |
аћи кога од осталих војвода.</p> <p>Чим су чули за Карађорђев долазак, сви су похитали Чолак Ан |
поново окушају ратну срећу.</p> <p>Чим су нешто мало незадовољни с Милошем, народне старешине |
истребљивао читаве породице.{S} Прстом су показивали и говорили: „ево, ову је кућу Карађорђе и |
шињев на колима, Карађорђе и Наум махом су ћутали.{S} Карађорђе се чешће губио у далеке мисли и |
лашка и Молдавија <pb n="168" /> управо су под руком, и у случају преке нужде увек се могу на њ |
м јеку.</p> <p>Таласи тога кретања живо су се осећали тада у Влашкој и Молдавији, где је било м |
не освете, као огромни таласи неодољиво су запљускивали са <pb n="132" /> свију страна и Милош |
, јазук — чу се с многих страна.{S} Ово су Турци изговарали вртећи главом.</p> <p>— Ако је кнез |
Молдаве с угарске стране.</p> <p>— Ово су неки људи који хоће да се превезу, Јоване.{S} Изађид |
P18933_N6" /></p> <pb n="303" /> <p>Ово су докази историски сачувани у писмима, и пред својим п |
су баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворени у казамет више барутане, баш на савиј |
Одавно, одавно живи баба Јана!{S} Много су и много виделе оне њене мале, суре очи, што сад онак |
о га је да седне наспрам њега и за дуго су срдачно разговарали.</p> <p>Везир је распитивао како |
би могла узрујати свет?...</p> <p>Дуго су се мучили и стало их је крвава зноја, док су све те |
жари изађоше пред њих, да их упитају ко су и шта желе.</p> <pb n="21" /> <p>Један од коњаника, |
не, и да нам не засипље за врат.{S} Ако су сад други заборавили, ти још добро памтиш, у каквом |
ажи Карађорђеву главу или његову; и ако су Лисовићу, који носи то писмо, издате биле усмене нар |
етао полагано, стопу по стопу.{S} И ако су два реда јаничара опасивала осуђенике, светина се оп |
лони се ти, Драгићу; спава он сад и ако су му очи отворене.{S} Него склони се ти мало даље с де |
<p>Међутим, још од самога почетка, како су се познали, између Карађорђа и Наума било се утврдил |
же на једно опште заједничко дело, како су се сад сложили.{S} И ако се ова прилика упусти, онда |
>Милош на то одговори доста опоро, како су у светла везира велике очи, па му се само тако чини, |
ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како су цео тај дан провели прво у раду, па после у гозби, у |
тив, све је угађао тако да изгледа како су целу ову ствар други прекинули, а он је само пристао |
етно:</p> <p>„Ти си убилац!{S} Гле како су ти руке крваве!“</p> <p>Он диже обадве руке и с ужас |
ођем тамо знаћеш све!“ Изговара се како су то ствари крупне, те се по другоме не поручују, но и |
би још стењу под „игом“ турским, и како су у вечитој опасности, да Турци на њих што не посумњај |
како је бојаги променио мишљење и како су му сад војводе добродошле.{S} То је само замка да их |
ме и Драгића.{S} У њој се говорило како су њих двојица покушали да дигну бунт међу мирном царск |
к себи!</p> <p>У писму се говорило како су сви покушаји Милошеви, да с Турцима путем погодаба о |
обље и учинио триста јада, особито како су Турци сад кивни и срдити на све нас, што смо се за о |
ркви.{S} Шушнуо миш, а они причају како су видели сто медведа.{S} Пре неколико недеља кнез Ипси |
га са сваке стране.{S} Спомену му како су Драгић и остали, најпосле, људи који можда нису ни и |
е све чини неверица.{S} Ти рачунаш како су радили други и како би требало да се ради.{S} Али ов |
небеса баца узбуркане вале своје, тако су се целе те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји |
ерног човека који ће му помоћи.{S} Тако су позвани Павле и Вујица.</p> <p>Дакле ту сад није вај |
села колико се и шта се могло.{S} Тако су држали спахилуке Миленко, Петар Добрњац и други Војв |
ње по свима правилима етикеције. — Тако су славни плодови просвећености.</p> <p>Французи, корач |
пропиштао млеко мајчино.“</p> <p>— Тако су ми говорили.{S} Ово је у истини било овако; али опет |
кнез Сима, Павле Цукић и Драгић, и тако су прилично пречишћени сви од којих је Милош највише за |
га опет одјекну песма славујева; и тако су се ова два шумска певача у зеленом лугу дуго натпева |
рне, које су Срби оштетили.</p> <p>Тако су се они растали с узајамним прекорима.{S} Два дана до |
астима и о државном трошку.</p> <p>Тако су пролазили правоверне паше и везири.{S} Сасвим друкчи |
за њима остаје кукњава и јад.{S} Колико су људи испребијали само за ово неколико последњих дана |
једна даљна рођака кнеза Симе, потанко су причали о Цукићевој глави, која се већ ево неколико |
губилишту је владала мртва тишина, само су танки звуци складне турске музике бурно одјекивали, |
пићу.{S} Било се већ превечерало, само су још пуне буклије ишле од гомилице до гомилице, које |
или су се како је ко могао и имао; само су по неке прве војводе и велики кнезови сачували своје |
ло, како им се затекло од кућа.{S} Само су морали одмах поскидати весове, а место тога добили с |
примети други.</p> <p>— Није на ино, но су се морали увалити у какво крупно зло, да их ово снађ |
а на <pb n="206" /> вратима непрестано су му држали некакву стражу.{S} Бојаги, то су му постав |
ори; њене мале, упале, суре очи укочено су гледале у жеравицу.</p> <p>— Подај јој нека сркне јо |
не.{S} Али у ову веселу грају и нечујно су се мешали и звуци притајених болних уздаха, и много |
ги; други су друго, а ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народни; они су они, а |
смртне казне.{S} Велике зликовце обично су <pb n="75" /> вешали.{S} Спрам паша и везира, били с |
са стране, отуда од Влашке и Русије, то су махом праћеници, које амо шаљу бивше српске војводе |
мисли, једнаке наде и уздања.{S} Не, то су сад два света, и то два света који се више чак и не |
му држали некакву стражу.{S} Бојаги, то су му поставили из неке почасти, а у истини та га је ст |
То су они — реће бабе Вишња.{S} Јес, то су они, осветници мртваца, они побијени, они што долазе |
је код Римљана чинио један Цинцинат, то су у доба ослобођења чиниле све војводе наше.</p> <p>Ве |
товима, оружани од главе до пете.{S} То су били најпоузданији момци Милошеви, а водио их је Лис |
споразуман, сложан и заједнички.{S} То су одавно разумели сви истински родољуби балкански, и ш |
в, нису обични посетиоци и гости.{S} То су махом били први и главни пријатељи кнежеви; угледне |
чиш па и да убијаш тело човеково.{S} То су теориска начела.{S} Примењена у практици она се поја |
оји су сви говорили на један мах.{S} То су били кнезова и други угледни људи из народа, што <pb |
ва који се у једно сливају.</p> <p>— То су они — реће бабе Вишња.{S} Јес, то су они, осветници |
су њега врло добро познавали.</p> <p>То су били представници свију балканских народа а по најви |
века, немој се никуд кретати.</p> <p>То су биле његове последње речи у дугом поверљивом пријате |
сад више није хукао и уздисао, али зато су његове суре очи сијале као жива жеравица.</p> <p>Про |
од других балканских народа.{S} Особито су симпатисали Грцима, код којих се тада осећало живо к |
додиру и међусобном мешању.{S} Нарочито су Грци ступали у везу са српском емиграцијом и старали |
оју опробане ратнике српске, и нарочито су тражили везе и додира с њима.{S} Особито је „вожд“ у |
обођење од турске силе.</p> <p>Нарочито су се интересовали за догађаје у Шумадији прваци и угле |
и је имао какав крупнији посао, а често су му и за ситнице долазили чак с другога краја Србије. |
било у рукама.{S} Смелост и успех често су две разне речи за једну исту ствар.</p> <p>Но како к |
љо позна да сељак оћуткује, с тога, што су му Турци запретили да се не жали, па стаде наваљиват |
шћем и огромним ољуштеним корубама, што су се извитопериле и одвојиле од старога стабла, које с |
енама, о пићу, о смешним пригодама, што су се којекад десиле, и Милош је умео боље но ико да се |
огромно дрво с горостасним гранама, што су се под небо извиле, а свуда по гранама пуно тица, ша |
ђорђеве, кнез Милош пише кнезовима, што су у Цариграду боравили као српска депутација, да измол |
личних и горких мисли и привиђења, што су га до мало час трзала.</p> <p>Овај крвави, буновни с |
ица, нарочито два брата Зафирагића, што су својим зулумима били досадили целој околини.</p> <p> |
приликом убио и нека два шипарчића, што су се ту десила у владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер д |
њих вода зацрни.</p> <p>Јата птица, што су преко дан дремале по густим зеленим дубравама, скрив |
Анту, гурну нека побочна вратаоца, што су кроз подугачак узан ходник водила у некакав мрачан, |
чије гледа на старе српске војводе, што су избегле из земље и радовао би се да се они опет повр |
у.</p> <p>То је било у толико теже, што су готово сви бегунци били фамилијарни људи, те је свак |
привиђења и магловите крваве слике, што су из небуха излазиле пред његову узбуркану душу и узне |
вика и проклетство, њих народ куне, што су га са Турцима завадили, па га напустили и у свет уте |
оне косе и шумовите брдске главице, што су на далеком обзорју опасивале читав један круг, везуј |
еричи?{S} Гдје су оне рајске башче, што су се могле мерити са Бакчи-сарајем кримскијех канова?{ |
гога краја Србије.</p> <p>Ови људи, што су сад пали у дом кнежев, нису обични посетиоци и гости |
поглед на једној па на другој жени, што су крај њене постеље клечале; некакав благ, срдачан изр |
, те још како призорило.{S} Већ то, што су заробљеници спроведени право везиру, слути на зло.{S |
Коџа Милош одагнати у просјаке!{S} Што су други започели, они ће довршити на нашему упропашћењ |
праштања, но код обичних људи, онда што су га учинили да је већи од свију, и дали му власт да с |
обедничке лаврове, остављали су све што су звали својим, па с породицама својим одлазили у незн |
рђе је распитивао за остале војводе што су живели у Кишињеву или у околини по мушијама.{S} Наро |
може помоћи.{S} Знам ја те кукавице што су тако брзе на кидање туђих глава.{S} Они су свирепи с |
а, слушао ово последње доба од људи што су долазили из Србије.</p> <p>Други су гледали на ствар |
е могао избећи и одселити се, и они што су остали да подносе најстрашније муке проклели су нас |
еде, да се нашим људима као опрости што су војевали против султана, па тек онда ако се могнемо |
ћемо имати разговор с другом браћом што су овде.{S} Хесапим да нас двојица говоримо овако, а да |
ка узнемирену савест разлозима, као што су они што смо их мало час видели у његовим немим монол |
послужити и тако просте справе, као што су колац и ченгели, и да ће и то бити доста добро мучењ |
мо и биће ми поуздани помоћници као што су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам |
много заносио око пчела.{S} И чудо што су ми ишле од руке, док се нешто не споречкам с најом, |
је била она иста политика, као оно што су у почетку устанка 1804. год. говорили да они не воју |
постане господар у Србији, као оно што су владике у Црној Гори.{S} Море, Мелентије да има сто |
исам за времена дознао за ову ватру што су је Цукић и остали спремали, но да је букнула и народ |
људи, леп накит душевни, а код оних што су у сили и власти милосрђе је дужност и обавеза која и |
м, овде и није било много говора, пошто су сви изасланици били сложни у главном питању, кад тре |
цу, као што Добрњац мисли.</p> <p>Пошто су се око тога мало прокошкали, вратише се опет на прва |
и да буде одсудан и решен.</p> <p>Пошто су се разговорили и обавестили о новцу и шта с њим ваља |
пође.</p> <p>— Како море, како?{S} Зар су код тебе, ђаурска рђо, свијетли везир и твој кнежић |
а Драгићево трло, па ту да га чека, јер су ту склонитији и за разговор и за састанак и за све.{ |
Грчка и имају исте интересе с њом, јер су и оне исто тако турске робиње као што је и лепа Јела |
тка овога века, он је још и ојачао, јер су Грци покушали да се јаве као пријатељи румунскога на |
азрела у њој нешто мрачно и крваво, јер су бледе усне бабине шапутале чудне и страшне речи.{S} |
Милошу и Марашлији добри пријатељи (јер су од обојице добијали лепе бакшише), <pb n="201" /> пу |
ао коме испричати све ово.{S} Али данас су времена тешка и опасна, човек мора презати и од сенк |
кад чују да си ти дошао!{S} Баш јутрос су говорили, па чика Стојан вели, да ти овога лета неће |
је гонила мисао, и после примирења опет су наваљивале сумње.{S} Само име „Карађорђе“ по некад ј |
дно пред другим четири пуна часа и опет су обадва остала пуна.</p> <p>И сви ти разговори, сва о |
говарали непрестано, а на свршетку опет су осећали како им остаје још много и много, што би има |
по спољним знацима и држању своме, већ су то били прави Цинцинати и по величини душе и срца св |
чи.{S} По заповести губернаторовој, већ су одјуриле хитре козачке извиднице да гоне Карађорђа, |
Није мене страх од смрти амо довео, већ су ме Руси домамили, уверавајући ме да ћу тиме учинити |
вео падиша)!{S} Спровод застаде.{S} Већ су били стигли на тужно место крвава губилишта.</p> <p> |
ио далек.{S} Сто до двеста корака и већ су били пред губилиштем.</p> <p>Наједаред турска банда, |
раштркане куће по румунској махали већ су настајале; и лево и десно у сумраку се лепо видело к |
пет ће двојицу посјећи.{S} Бојсе, синоћ су их догнали амо у тврђу!</p> <p>— Па тешто!{S} Догнал |
турска сила све је бесилнија, а Турству су скути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биогр |
власти.{S} Од народних људи, у Београду су се тада бавили само они, који су ту били по каквом п |
рава шта би од његове бујне главе, коју су поштедиле толике сабље непријатељске, да је најпосле |
о што те подсећа на рањену зверку, коју су дуго и дуго немилосрдно гонили, и која и сад чује у |
епу јабуку — главу Карађорђеву, на коју су из његова конака тако <pb n="300" /> дуго и тако жуд |
у Србији; док је трајала борба, у коју су једном прегли и загазили; док је било наде да се неш |
том мером каквом он позајмљује.{S} Њему су јевтине туђе главе.{S} Ни његова не сме бити ни нама |
м војводама та мисао није била нова, њу су сад шириле грчке хетеристе и о њој су премишљале и с |
ца, па чак и код самих Турака.{S} На њу су досад гледали као на зубљу слободе, као на дивни узо |
p> <p>После се врате трлу Јовановом, ту су се мало прихватили и дуго се разговарали.{S} После п |
та Ипсиланти.</p> <p>Између осталих, ту су имали своје представнике и оба румунска господара, в |
игла и једна српска „депутација“.{S} Ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић Г |
ту у шуми радовањској своје трло.{S} Ту су му били свињци, а имао је ту и свој кованлук!...{S} |
ка врата широм се отворише.</p> <p>— Ту су! — рече Драгић и упре поглед на свога друга.</p> <p> |
вић-Лисовић) — упита Милош.</p> <p>— Ту су напољу, господару — одговори Штитарац.</p> <p>— Нека |
ечери бејаху искупили око њега.{S} А ту су били готово сви угледнији представници српске емигра |
ела.</p> <p>Сем изасланика из Србије ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић-Г |
у, мало час је изашао у чаршију, али ту су чика Крага и чика Стојан (Симић).</p> <p>Дете уведе |
и неки.{S} Иначе, као стални грађани ту су могли опстати само људи мекши, мирнији и погоднији, |
гићево трло, јер по поруци Вујичиној ту су требали да се састану те вечери.</p> <p>Целога тога |
ао Драгић за душу изгинулима.</p> <p>Ту су сви момци ручали, напили се добро ракије, па око под |
ма вам ништа више давати.</p> <p>Старцу су тако брзо навирале речи на уста, да су га чисто гуши |
пало је и доста опорих речи.{S} Милошу су замерили да много штошта ради на своју руку, а да би |
ху свак клања, то и на овом путу Милошу су највише викали „ура, живео“ и најдубље му се теменис |
у могло и главом платити.</p> <p>Милошу су била веома по вољи овака решења, особито кад му је д |
hi></p> <p>Али услужни доглавници одмах су дизали грају, просипајући против „вожда“ свакојаке п |
а разумевао те погледе Милошеве.{S} Њих су се двоје дакле разумевали.</p> <p>А Марашлија је зби |
рађорђа, први се крене с Наумом.{S} Њих су чекала друга спремна кола позади куће.{S} На пола са |
ни као угљари, Крага и Стојан Симић баш су довршивали повећу партију бурмута, кад у собу ускочи |
њин споразум брзо био готов.</p> <p>Још су се подуже разговарали, па се онда растадоше, обојица |
еше освануо 12. јули 1817, а падао је у суботу у очи летњег св. Аранђела.</p> <p>Тога дана Кара |
а стоји под водом а тек ретко по некад, сува је још с рана пролећа.{S} Сејати у таквој њиви, зн |
само може бити мало доцније; али ако се сувише забави, г. митрополит нека га не чека.</p> <p>Дв |
> гради да ме не разуме, или ме можда и сувише добро разуме, више но што би и требало — мислио |
ад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и сувише заузет својим великим плановима у Европи, и њего |
је већ устао?...{S} Истина ја сам мало сувише подранио! — рече Стољетов.</p> <p>Чолак-Анта беј |
зраз.</p> <p>Како је много говорило ово суво, спечено лице; како је дугачка и страшна била она |
е су Иванковци, где је Варварин, где је Суводол, где је Нишор, где су толика поља крваве <pb n= |
ма под сунцем...{S} У страшној битци на Суводолу, према мени је стајала скоро цела Арбанија, св |
е ту нађе још два човека — један је био сувоњав, сед старац, отмена изгледа и мудрих живих очиј |
једног дома, ничега што би потсећало на сувремене европске градове.{S} Оно мало лепших, зиданих |
ли ето, Милош их не трпи.</p> <p>И тако судба двојице заробљеника била је решена.{S} Нико им ви |
бстојитељства да сљеде благополучно.{S} Судбина божија довела је овде к нама опет убитеља рода |
рече Милош.</p> <p>— То је ваљда његова судбина!{S} Ни ја нисам то тражио намерно.{S} Али видим |
Србија сама не може сад ништа.{S} Њена судбина везана је са судбом осталих балканских народа и |
е, несретну судбину!{S} Зар је несретна судбина с тога, што овај народ неће више да зна за <hi> |
тичке цариградске светине.</p> <p>Та је судбина чекала сад и три бујне главе тројице угледних п |
о било то кобно трло Драгићево, коме је судбина била наменила да ускоро постане крвава позорниц |
а.{S} Глава великога вође била је чудне судбине.{S} Донета у Београд и предата Милошу, она је о |
е Цукићева глава!“</l> <p>Горак подсмех судбини веје из овога подругљивог напева.</p> <p>„Чувен |
руски цар држао је управо у својој руци судбину европских земаља и народа.{S} Његова реч била ј |
тени старац љуто се жалио на своју худу судбину.{S} Сви су га заборавили, сви су га напустили, |
век деветнајести.{S} Она је имала ретку судбину да види три разна века.{S} Да живи у 17, 18. и |
у судбину!{S} А што духовниче, несретну судбину!{S} Зар је несретна судбина с тога, што овај на |
<p>Милош га присече:</p> <p>— Несретну судбину!{S} А што духовниче, несретну судбину!{S} Зар ј |
дару, од мога жаљења.{S} Жалим несретну судбину српску, а не њега.</p> <p>Милош га присече:</p> |
сад ништа.{S} Њена судбина везана је са судбом осталих балканских народа и земаља.{S} Да је Мил |
сваком случају везивали судбу Грчке са судбом Србије и подунавских кнежевина.{S} Тако би можда |
се, но кад би у сваком случају везивали судбу Грчке са судбом Србије и подунавских кнежевина.{S |
казамету београдском и изгледају своју судбу из руку везирових.{S} Њини пријатељи у Београду ч |
о видети, како ови људи изгледају, али, судећи по говору и држању, Марко мора да је био јако ср |
већи од свију, и дали му власт да свима суди и заповеда!{S} Ако ће Милош вршити све што београд |
аменима — мучно је, господару мени бити судија твојим пословима.</p> <p>— А што оче духовниче? |
порађала сумња:{S} Имам ли ја право да судим тога човека?{S} Ја њему да судим!...{S} И ако му |
аво да судим тога човека?{S} Ја њему да судим!...{S} И ако му судим, имам ли права да га осудим |
од других: — Сам да га тужим, сам да му судим, сам да одобравам ту пресуду, сам да је извршујем |
ка?{S} Ја њему да судим!...{S} И ако му судим, имам ли права да га осудим?...{S} И ако га осуди |
њена очајања.</p> <p>Милош је у тај мах судио једног човека.</p> <p>Тај човек био је тада и већ |
ћеш одговарати за њу, када на страшном суду изведу преда те она два мученичка детета, па ти <p |
не може бити, и да је то управо од бога суђено.{S} У таким тренутцима, он се чисто чудио како ј |
т.{S} Празно зановетање!{S} Што је коме суђено, нит му ко може одузети ни додати.{S} Ето слобод |
кле!{S} Дође ли, знак је, да му је тако суђено; таква је била воља божија...{S} Ако штедим ја њ |
ришом од целога света!{S} Је ли то онда суђење или мучко убиство?...{S} И зашто ја то све крије |
ораци и звека тамничких кључева.{S} Оба сужника стадоше ослушкивати.{S} Кораци су се примицали. |
.</p> <p>Дошао је био тренутак смрти, и сужници га нису хтели развлачити.{S} Освртоше се по там |
смаћи.</p> <p>Три је дана како ова два сужња капљу у казамету београдском и изгледају своју су |
српске патње никога не дирају, а српска суза да никога не може ражалити!...</p> <p>И зашто сам |
че Симић жалосно, а очи су му биле пуне суза.</p> <pb n="235" /> <p>— Пропали смо ти, господару |
али срце му је плакало грозним, крвавим сузама.{S} У одаји завлада мртва тишина.{S} После дуга |
штавила свога.{S} Он тада плаче крвавим сузама; он ноктима грди лице своје; он ишчупава прамено |
ога је дужност свакога доброг Србина да сузбија оваке гласове и смутње, а особито он, кнез, при |
мешање и утицање у народне ствари било сузбијано и потискивано влашћу народнога вође (Милоша). |
и се до скора надао да ће моћи лепим да сузбије београдског везира, да се не меша у народске по |
.{S} Да је Србија имала снаге, силом да сузбије најезду турску, сузбио би је ти, господару, па |
Много и муке и трошка кошта народ, док сузбије ове смутње и Турке мало одобровољи и охрабри.</ |
снаге, силом да сузбије најезду турску, сузбио би је ти, господару, па би данас мирно боравили, |
и по котарчицу варива — то је све...{S} Сузе га загушише и старац покри лице рукама.</p> <p>Гит |
још виде и у њима као да заблисташе две сузе, две последње сузе...</p> <p>Језик испао, али још |
уђем свету, да не мора један лити горке сузе у леденој туђини, а други код куће презати сваки ч |
алканских народа, да се многим показале сузе на очима.{S} И ако им је све ово било и пре тога п |
ао да заблисташе две сузе, две последње сузе...</p> <p>Језик испао, али још се грчи, увлачи и о |
рђевим упалим, светлим очима заблисташе сузе.{S} Он окрете главу на страну и убриса их крадимиц |
дољиво.{S} На трепавицама јој застадоше сузе.{S} Она их обриса и врати се у кућу, где су се дец |
Симина глава котрљну, Драгићу потекоше сузе.</p> <p>— Збогом побро, збогом добро моје!{S} Ти о |
буновна, тешка сна, сав окупан у зној и сузе, које су онако у сну обилно текле, и ако је иначе |
у тајности живио.{S} Сиротињски плач и сузе уфатише га и убише, и главу му јошт с једном његов |
До неба ти хвала за то! — рече Анта са сузним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам се прибо |
ли бујно и јуначко племе грчко, које са сузним очима већ тако дуго погледа на божански Олимп, к |
, али је све то покривала огромна, бела сукнена кабаница какву обично носе румунски сељаци на т |
су се сваки час могли изродити у крвави сукоб.{S} Милош је дакле уверавао, да одлази у Београд |
на против, брижљиво је избегавао сваки сукоб и чини све што може, да се с Турцима на леп и спо |
ропи и брижљиво избегавала да не дође у сукоб с Турском, што би јој у тим приликама било веома |
претила да до зоре поруши све с чиме се сукоби.</p> <p>Па опет зато кроз ову урнебесну ноћ лута |
н српског васкрса.{S} Рођена под владом Сулејмана II, она је надживела владавину десет разних с |
ице.</p> <p>Друго је била огромна људа, Сулиот Красис, дугогодишњи хајдук епирски, но који се о |
, је си ли прави син његов и може ли се султан у тебе поуздати.</p> <p>На ове речи Марашлине Ми |
доста си се учврстио те и народ отуда и султан одовуда признају те као прва човека. <pb n="197" |
к Анте.</p> <p>— Море прођи се ти ћеро, султана и врага!{S} Тешко нама ако би ми морали чекати |
дима као опрости што су војевали против султана, па тек онда ако се могнемо вратити — рече Јела |
. год. говорили да они не војују против султана, већ против бунтовних јаничара.</p> <p>У даљем |
би понова би пали у голему немилост код султана.{S} Зар сам смео ја узети на душу толику сироти |
она је надживела владавину десет разних султана турских.{S} Ахмед II, Мустава II, Ахмед III, Ма |
Хамид I, Селим III, Мустафа IV, били су султани чије је ступање на престо и силазак с престола |
, са својим танким инструментима, грмну султанов марш, а из хиљаде грла одјекну: — „Чокјаша пад |
ада војна музика опет засвира прво марш Султанов, па онда неку убојну песму турску, и уз пратњу |
еро, ми ћемо у нашу Србију и без питања султанова, па опет пушку за крај, ка што смо и научили. |
сигурношћу три четири пута јаче војске султанове, најбоље војске што их има под сунцем...{S} У |
м онај што одсецам главе и казним у име султаново.</p> <p>Мало даље од њега, у полукругу стојал |
вите све у суху злату и алему, да се са султанскијем барабарити могу; који су читаве војске изд |
колико сам веран великом <pb n="272" /> султану нашем.{S} Но што се тиче турске војске, она ми |
рилика да посведочи своју оданост према султану и своју тврду одлуку да одржава ред у земљи, а |
Тешко нама ако би ми морали чекати док султану и царевима падне на ум да се и на нас сете.{S} |
p>У Пожези био се рашчуо на далеко неки Суљага <pb n="137" /> Чимбарлија.{S} То је био прави Бе |
n="72" /> Коџа Милош а не Турчин стари Суљага, који је и пре био доглавник везиров и вршио тај |
јавља у Стамбол.{S} Милош троши големе суме да докучи шта смерају поједини родољуби балкански, |
рижа савести.</p> <p>У њему се порађала сумња:{S} Имам ли ја право да судим тога човека?{S} Ја |
вао и слутио онај горњи напев, а мрачна сумња наскоро је постала црно дело.</p> <p>У сумрак ова |
ад најглавнију ствар от које је највећа сумња била совершилисмо.{S} Карађорђеву главу чрез вези |
>Разгаљивао је Карађорђа да се ништа не сумња <pb n="288" /> — све ће бити добро, ако бог да, а |
у, не верују никоме.{S} Узме их страх и сумња да се против њих нешто у потаји спрема, и онда се |
пробуди и понова налети на њега с новим сумњама и прекорима.</p> <p>Узалуд је он сам себи разла |
не треба се чудити.{S} Турци су почели сумњати на господар Милоша и прате му сваки корак, па с |
и ти господару Ђорђе, не треба ништа да сумњаш — тако је говорио Милошев гласоноша.</p> <p>Кара |
оже ти бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на се примам сваки грех зат |
тар већ виде да мора зажмурети.{S} Нема сумње, заповест је од господара.{S} Не би ни Марко то с |
кад савест човекову раздиру најужасније сумње.</p> <p>— Стани, живога ти Бога, — прошапута он б |
имала интереса да на њу падају сад таке сумње.{S} С тога је Карађорђе стављен под присмотру, те |
утрашње сазнање, будило је у њему тешке сумње и оне душевне трзавице, што их ми обично зовемо г |
о, и после примирења опет су наваљивале сумње.{S} Само име „Карађорђе“ по некад је бацало у дрх |
ахну руком, као да би хтео пресећи даље сумње Наумове, па додаде само: — Остави Науме, све је у |
права дирати, кад један једини тренутак сумње на једаред збрише целу ту ровиту зграду заваркава |
е то збиља Милошево писмо.</p> <p>У тој сумњи још га је више утврђивала та околност, што на пис |
е време кроз народ почешће муте некакви сумњиви страни људи, који махом долазе отуда с тих стра |
а ли вама штогод у очи; чини ли се вама сумњиво ово врдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао да се ов |
уз Црног.{S} Дође ли он с нечим шта је сумњиво и несигурно, ми ћемо добро стегнути и чувати он |
<p>Док је везир овако говорио, Милош је сумњиво вртео главом.</p> <p>— Ја сам мислио да ће то ч |
забави и Карађорђу је то почело бивати сумњиво с тога увече, кад се мрак већ био добро ухватио |
е Ђорђе сад и погледао на Добрњца онако сумњиво, бојећи се да га овај не куша, па да још боље н |
о.{S} Не видећи ништа, што би изгледало сумњиво, Науму би чисто криво, што је ноћас толико стра |
и везир одмах га почне гледати попреко, сумњичати и уцењивати.{S} Много и муке и трошка кошта н |
е удружио с бунтовницима, а пали би под сумњу и сви други угледни људи.{S} Све ово што се с тол |
ла се маче, а Вујица да би разбио сваку сумњу Карађорђеву рече, како ће и он сам те ноћи спават |
... апсолутно све!...</p> <p>Услед тога суморна и натуштена душа Карађорђева <pb n="242" /> још |
еко чела, као да је хтела одагнати неке суморне и црне мисли.</p> <p>— Прођи се зла, ћеро!{S} А |
S} Он се окреће и далеко за собом, кроз сумрак, види како друмом трчи за њим некаква чудна прил |
S} Он погледа боље ону жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола кост, да су јој очи шупље, |
другој страни, јер је још одмах, у први сумрак, добио абер да му долази један од најпоузданијих |
немирно тамо амо.</p> <p>Најзад у мркли сумрак ето ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с читавом |
пустиње.{S} На земљу се почео спуштати сумрак, а он у себи као мисли: „И ово је врло добро, и |
и кукурузи, скоро у врх човека.{S} Овај сумрак још једнако траје, само је сад још гушћи.{S} У п |
аји је владала мртва тишина.{S} Нејасан сумрак од запаљене гужве сена постајао је све гушћи.{S} |
о потресен и зловољан.{S} Већ се хватао сумрак, а Вујице <pb n="287" /> још не беше.{S} То није |
tone unit="subSection" /> <p>Још је био сумрак, кад се Карађорђе крете са својим другом.{S} Њег |
сунце и тада на мах земљу застре немио сумрак, пун неке чудне страве и тешке злослутице.{S} Но |
Section" /> <p>Кад се већ добро ухватио сумрак, Карађорђе устаде да пође.{S} Старцу рече само т |
сму наређује.</p> <p>Тога истога дана у сумрак, из Београда је отишло смедеревским друмом 12 ко |
на шта.{S} Знао је толико да су синоћ у сумрак, под јаком стражом, Милошеви момци дотерали два |
наскоро је постала црно дело.</p> <p>У сумрак ова пратња стиже пред хан у Рогачи.{S} Мрак се х |
мично и ћутећки.{S} Очи су му сијале из сумрака као два жива раздувана угљена жеравице, а грозн |
.{S} Тројка се полако губила у јутрењем сумраку и њена зврка чула се све слабије и слабије.</p> |
угасио.</p> <p>Петар застаде.{S} У овом сумраку на његовом оштром лицу био је исписан страх, бо |
II, рече лаку ноћ и нестаде га у ноћном сумраку.</p> <p>Корачајући крупним корацима, Ђорђе се п |
хали већ су настајале; и лево и десно у сумраку се лепо видело како кроз отворена врата овде он |
о је загледао непознате госте, али их у сумраку није могао добро распознати у лицу.{S} Само му |
рисуство Врљино још је већма брисало те сумрачне утиске и Милош је навлаш говорио, говорио је м |
ка и њена лупа већ се бејаху изгубили у сумрачној даљини, односећи собом Ђорђа, да га ни жена н |
чисто подскочио кад је чуо тако огромну суму и у првој ватри рече, да се то не може од голога н |
p>— Збогом моје мило, моје драго, јарко сунашце, ми се никад више нећемо видети.{S} Овај твој с |
не поздраве првим зракама блага јутрења сунца.</p> <p>Шарена бубамара, већ изишла из свога незн |
p> <p>Жарки летњи дан био је на измаку; сунце се већ бејаше давно смирило, а на далеком равном |
и.</p> <p>У Рогачи смо под Космајем!{S} Сунце тек што се смирило, и на далеком западу трепти јо |
на ону исту Јеладу, која је некада била сунце целокупне цивилизације, целога рода људскога.{S} |
његовој огромној царевини у којој никад сунце не залази.</p> <p>Слушајући ове речи Марашлијине, |
у.{S} Цео народ дочекаће вас као озебао сунце.</p> <p>Драгић жалосно климну главом — као што на |
ле подне око два часа, слабуњаво зимско сунце проби се кроз облаке и обасја мокру хладну земљу. |
година падаће плаха дажда, сијаће топло сунце, подухиваће тих поветарац, тутњаће страховите бур |
ине и види како одозго сија јасно топло сунце.{S} Али од времена на време небом промакне по кој |
облак, који за тренутак заклони светло сунце и тада на мах земљу застре немио сумрак, пун неке |
ати у ови наш црни земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме могло какво добро огријати?{S} Ви |
d>XII</head> <head>У ДОМОВИНИ</head> <p>Сунце је већ давно било зашло, а после жарка летња дана |
е и Наум сиђоше Драгићевом трлу.</p> <p>Сунце је већ било на заранцима кад тамо стигоше.{S} Дра |
ултанове, најбоље војске што их има под сунцем...{S} У страшној битци на Суводолу, према мени ј |
из груди својих најплеменитији сок под сунцем, свештени напитак човечанства — млеко мајчино, д |
а десиће се најстрашније оцеубиство под сунцем — рођена деца скочиће и одрубиће главу остарелом |
, и опет је све ведро, јасно, преливено сунчаним зрацима и благом животворном поплавом његовом. |
где га нико никад наћи не може, где ни сунчев зрак не може до њега допрети.“</p> <p>Он се саже |
познати, како се труди да натпева свога супарника и да му песма буде и звучнија и лепша од њего |
, Милош је већ био уклонио све главније супарнике, који су му до сад могли сметати.</p> <p>Као |
а.{S} Управо о њима владају два потпуно супротна мишљења, јер док их једни сматрају као оличење |
скелу и даде знак непознатим људима на супротној обали, питајући их хоће ли да се превезу.{S} |
и природни, сложни да здробе земљу и да сурвају небеса, да све претворе у пустош и развалину.</ |
а у грудима.</p> <p>Као да су се небеса сурвала, или као да се ова грешна земља преко пола цепа |
Много су и много виделе оне њене мале, суре очи, што сад онако упорно гледају у јасну жеравицу |
ца ништа не одговори; њене мале, упале, суре очи укочено су гледале у жеравицу.</p> <p>— Подај |
ије хукао и уздисао, али зато су његове суре очи сијале као жива жеравица.</p> <p>Пролазећи кро |
ије десило ово што му се сад десило.{S} Суревњиви Турчин, веровао је да је то неко небесно пред |
ћу на скупштини у Београду Младен хтеде сурнисати због онога ухваћенога писма.{S} Ја тада њега |
птуживати да сам био преко мере строг и суров; да сам убијао људе, палио и раскопавао домове, и |
жан од главе до пете, овај човек био је сурова, дивљачна изгледа.{S} Оно веће око изгледало је |
је се допада нежном женскињу исто као и суровим ратницима.</p> <milestone unit="subSection" /> |
замишљено.{S} Марко га дочепа за раме и сурово га продрмуса:</p> <p>— Хеј, момче!{S} Да ниси за |
исто и у гласу било је нечега рапавог и суровог, што ти чисто уши пара.{S} Подупирући се дугом |
вића, а после и сам за се.</p> <p>У тој суровој школи живота, Милош је научио да никад не ваља |
и израз чудно је одсјаивао на строгом и суровом ратничком лицу Ђорђевом.{S} Он диже сад обадве |
ћутљив као гроб; што он закопа у своју сурову душу, то никад више не излази на бео дан.</p> <p |
> <p>— А који су, дина ти? — упита седи сусед с десна.</p> <p>— Кнез Сима из Велика Борка, и ње |
S} Србија шпијунише данас шта се ради у суседним државама, па то Милош брже боље јавља у Стамбо |
почешће дизао очи, и њини су се погледи сусретали, Карађорђев поглед у почетку је био пламенит |
чијим се мрким, закрвављеним погледима сусретао његов јуначки поглед.</p> <p>Док су њих тројиц |
раста, књаз га дочека, њини се погледи сусретоше и неко време гледали су се немо и непомично.< |
бивала све чешћа, а међутим, при сваком сусрету из кола се појављивала средовечна глава и брижљ |
сјај његових уморних, угаслих зрака.{S} Сутон као да мили и силази полако с околних брежуљака н |
азбуктаних огњева, наложених да разгоне сутон ове хладне мартовске ноћи.</p> <p>Живи разговори, |
рање кола и јаукање стоке, кроз вечерњи сутон чуло се велико брујање црквених звона.</p> <p>Кар |
а је то била песма, што се кроз вечерњи сутон разлегала као последњи вапај препукла срца.</p> < |
јер се напољу тек бејаше почео хватати сутон, а оне још не бејаху ужегле жижак.</p> <p>— Сређу |
све више кравио.{S} Како се већ хватао сутон, Вујица позва Карађорђа да сврате ту на једно трл |
е сена постајао је све гушћи.{S} У томе сутону Никола задену пиштоље за појас, саже се, узе неш |
во тихо жуборење, које овако мило лебди сутону мирне, ведре и топле мартовске ноћи — то је равн |
Сеците данас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} |
тника.{S} Ово сигурно звони на вечерње, сутра је света недеља.{S} Крпара скиде капу, па се и са |
и ова земља, кад је дотерају у шкрипац, сутра би нас Турци прегазили, што но реч, као Влах питу |
ред зору.{S} Пази да се не пометеш... — Сутра до подне мора се свршити па било како било.</p> < |
трагом.{S} Данас казним једног брата — сутра други брат понавља ту исту погрешку.{S} Шта ми је |
исање, кукавичлук.{S} Казним једнога, а сутра је место њега једног њих десет пошло истим путем |
зир данас тражи од Милоша туђе главе, а сутра ће од другога тражити главу Милошеву.{S} Хоће ли |
е могу ништа, па с тога и седим овде; а сутра да се крене когод од вас ја бих му био први друг |
рбе и друге балканске народе.</p> <p>Да сутра упадне у Србију, према расположењу какво је у нар |
о им више није могао помоћи, њине главе сутра ће пасти под ударцима сабље џелатске.</p> <p>Дана |
а и ратова.</p> <pb n="195" /> <p>Да се сутра зарате Руси с Турцима, они би у првом реду апелов |
Хотин.{S} На напомене војвода, да ће се сутра опет видети, он је одговарао одобравајући.</p> <p |
о, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на Драгићевом трлу а ја ћу наредити што |
е Милошеве и да се утврдо очекује да ће сутра и господар Вујица доћи.</p> <p>То Карађорђа још в |
добро!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра стићи и сам господар Вујица и све ће бити добро.< |
вати.{S} Брига је њему за Србију; он ће сутра продати сва права српског народа само да добије в |
истинском љубављу према народу, и он ће сутра постати неограничени господар и заповедник овоме |
надежда.{S} Милош је удворица турска и сутра ће продати и земљу и народ и што год хоћеш за јед |
бер дошао доцне, остало је да се изврши сутра.</p> </div> <pb n="279" /> <div type="chapter" xm |
нац, у коме кипи, ври и пресипа се, док сутра дан опет све не умукне и опет не овлада мртвило.< |
ђе је говорио да <pb n="243" /> ће, као сутра дан, изаћи ту у једно село у околини Кишињева, гд |
<p>— А што да је остављам и одлажем до сутра?{S} Нећу га остављати ни једне декине (минуте), з |
хтео потсетити момка да остави ствар до сутра.</p> <p>— А што да је остављам и одлажем до сутра |
на моју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека дође и био бих готов ја да му начиним конак, |
та би ту, бојаги, било тешко!{S} Колико сутра, ја бих могао отићи за њим у Русију, као год што |
у.{S} И кад је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као што се гов |
имину и Драгићеву, које ће турски џелат сутра смаћи.</p> <p>Три је дана како ова два сужња капљ |
ина, није кренут те ноћи, али је, одмах сутра дан рано у јутру под јаком стражом одаслан у Беог |
којима главе висе о концу и којима још сутра може за навек смркнути.</p> <p>— Није ваљда баш т |
ему буде на руци.</p> <pb n="277" /> <p>Сутра дан Драгић је косио у својој ливади, кад Карађорђ |
, свршио њин разговор те вечери.</p> <p>Сутра дан била су важна саветовања у дому Милошевом.{S} |
ренуо даље са својим пратиоцем Наумом и сутрадан, лицем на Петровдан, био је већ у Пожаревцу.</ |
ак се полако поче разбијати.</p> <p>Али сутрадан, по нестанку Карађорђа, у Кишињеву је било трк |
S} На томе се те вечери растану.</p> <p>Сутрадан, лицем на св. Павла, код пивнице где је био ск |
а две ватре и нико не зна шта ће донети сутрашњи дан.</p> <p>Мало по мало утиша се и Карађорђе; |
<p>У своме говору Ђорђе је био кратак и сух, готово бих рекао набусит.{S} Но зато је опет из св |
убриса их крадимице.{S} Сад су очи биле сухе, али срце му је плакало грозним, крвавим сузама.{S |
ом руком, као да некоме прети.{S} Његов сухи кажипрст с великим добро очуваним ноктом, пожутели |
28" /> оборена стабла, повијене гране и сухи поломљени огранци, скркли у непролазан сплет, стој |
</p> <p>Баба се куцну прстима по својим сухим, коштуњавим, празним грудима које чудно одјекнуше |
огромне, труле кладурине, засуте старим сухим лишћем и огромним ољуштеним корубама, што су се и |
е, као да нешто за се шапуће.{S} Његово сухо, смежурано безбројним борама избраздано лице било |
и су за собом водили сјајне свите све у суху злату и алему, да се са султанскијем барабарити мо |
ој глави, која се већ ево неколико дана суши на коцу турскоме <pb n="68" /> у тврђави.{S} Том п |
ао пиле; мудраца, који природном памећу схватају најсуптилније ствари, и тупана, који незнају н |
уго није могао да се разбере и јасно да схвати шта се ту све десило.{S} Видео је само некакав у |
д, у један мах, Марашлији кроз главу, а схватио је добро и то, како Милошеви животни интереси з |
S} Његов нејаки, детињи ум није потпуно схватио сву тежину крвава догађаја, што је мало час овд |
ове речи, али им смисао још није добро схватио.{S} У глави му се мутило.{S} Наједаред он се пр |
жило да се стави на чело целога покрета т. ј. да она прва и отпочне борбу.</p> <p>На учешће Срб |
на турских излази сам у народ на тефтиш т. ј. поведе са собом јаку војничку пратњу, па затвором |
мога везира београдског и од тога доба, та га је мисао пратила и дању и ноћу као рођена сенка њ |
, кукавицо, кад сечеш везана човека!{S} Та ја сам одсекао 80 глава турских, па никад ми није ру |
умовска — исто што и крв родитељска!{S} Та крв пече, од ње ће ти обадве руке изгорети; она гово |
, не дај благи Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто гл |
ја то кријем?{S} Од света, од људи!{S} Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он |
о кријеш?{S} Зар се то може сакрити!{S} Та то је крв кумовска — исто што и крв родитељска!{S} Т |
лош не гура!...{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} Буни се Хаџи-Продан п |
та нам вали!</p> <p>— Е право велиш!{S} Та ти Цариграда вриједи, и ваистину ништа вам не вали, |
{S} Он мене за цело не би пожалио...{S} Та он није жалио свога рођена оца.</p> <p>Тако је Милош |
самртном часу покажем као кукавица.{S} Та, болан људи — Драгић рашири обадве руке и страшним в |
прилика, налик на човека без главе.{S} Та прилика маше на њега рукама, као да би му хтела рећи |
ло и наглув, а и језиком је запињао.{S} Та га је несретна болештина сасвим убила.{S} Тек кад см |
око улегла и у душу и у срце његово.{S} Та се жеља састојала у добро скројеном плану, по коме ј |
д ми се први пут указала згода зато.{S} Та ја бих још одмах у почетку, још 1807. год. ја бих до |
тарац се веома зачуди овом похођењу.{S} Та њега нико ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, |
ће ти оволики људи и цела тевабија!?{S} Та ти си кренуо гдегод си кога имао, као да на свадбу и |
ватреним погледом стрељао је око себе — та, болан људи и браћо моја, помислите, шта ви од мени |
у атару села Радовања.{S} У то доба сва та околина била је обрасла горостасном старом шумом, а |
г мрака и густе, збијене таме.{S} И сва та тмуша наједаред крете напред и необичном брзином ста |
дуго мислио, а догађаји ће показати да та дуга размишљања нису остала без неких резултата.</p> |
сто.{S} Кад некога хоћу да казним, онда та казна треба да буде тешка и осетна.{S} С тога, што г |
S} А кад се неко казни чак смрћу — онда та казна треба да буде право мучење.{S} Као што видите |
ра Вишња; а Милош је осећао да му свака та реч као растопљен челик капље на само срце.</p> <p>Н |
p>У тој сумњи још га је више утврђивала та околност, што на писму није било Милошева печата.</p |
пораза Наполеоновога, Милошу се јавкала та мисао.{S} Доцније, она је све више расла.{S} Најзад, |
о?{S} Ја чујем да је све због њега цела та омраза међу вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он б |
ађорђе живо.</p> <p>— А зар би сад била та прилика? — упита Добрњац радознало.</p> <p>Ђорђе га |
не платили главом.</p> <p>Тако је текла та ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло другчије, то |
се могло опазити, да српским војводама та мисао није била нова, њу су сад шириле грчке хетерис |
p> <p>Истина и ту се чула песма, али је та песма била више налик на болно јадање крвавог и неср |
> <p>Тада се Гитарић учини као да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само онако узгре |
убијајући њега, не би ли била убијена и та мисао народна...</p> <p>Домаћин плану, пресече госта |
ом Србија се држала пуних 9 година, али та је снага најзад била исцрпена.{S} Оружана Србија пал |
се ваљао у својој рођеној крви.{S} Али та су времена била и прошла.{S} Сад се и Карађорђе мора |
<p>— Полако, по Богу побратиме, баш ми та лупа ланаца кроз мозак дере.</p> <p>— Неће вала дуго |
у поставили из неке почасти, а у истини та га је стража чувала као заточеника.</p> <p>Кад ја уђ |
у толику сиротињу и пустити да се учини та несрећа, која се више никад не би могла повратити?{S |
узмем мало меда, па памти колико ће ти та кошница дати на јесен. (Драгић је доцније причао да |
ину издао.{S} Чиниш 'волико, попо, тако та ствар стоји, па ми реци сад, шта ти мислиш о томе?</ |
рпским бегунцима, али за огромну већину та је помоћ била веома незнатна, а после није се уредно |
ноге и големе сметње.{S} На првом месту та се ствар морала крити од Русије, пошто му Руси никак |
ви у правцу испод Старога Здања.</p> <p>Та је кућа била скоро грађена, доњи бој је куће био од |
етим решењем да Карађорђа убије.</p> <p>Та борба била је дуга и упорна.{S} Тек што заћутка узне |
д фанатичке цариградске светине.</p> <p>Та је судбина чекала сад и три бујне главе тројице угле |
о је свежањ хартија.{S} Он извуче један табак и прозва по њему све присутне, да се увери да ли |
па сад нека сами хладе своје подбијене табане.{S} Сећаш ли се, како смо се оно полане вили као |
>Дошав у Пожаревац изјутра, он се упути табачкој чаршији и сврати у механу некога Живка Лужичан |
глу, и затурив главу на јастуке, упре у таванске шашовце свој замућени и укочени поглед.</p> <p |
је опет ракија, а ено и натеге онамо за таванском гредицом — све је ово божије па ваше, распола |
" /> се био зарекао да му се освети кад тад, па би јамачно то и учинио, да Карађорђев одлазак и |
аум почешће брижно погледа у Карађорђа, тада му се из груди отме дубок уздах, који се брзо изгу |
ле и у народу настане врење и комешање, тада који од већих старешина турских излази сам у народ |
сада подиже красан парк калемегдански, тада је било пуста, разривена пољана, пуна камења, цига |
свету, да убиство убиством покају...{S} Тада би и он сам могао пасти од подмукле убилачке руке. |
да ме убију.{S} То је најсигурније.{S} Тада већ никоме не бих био на досади, а онај туркешања |
p> <p>Тако смо остали скоро до зоре.{S} Тада изговори ово, чега ћу се до гроба сећати:</p> <p>„ |
пац, па му онда и ноге добро везаше.{S} Тада му један од помоћника џелатових намаче каиш на гла |
Србије, а мени се чисто кожа најежи.{S} Тада сам и то први пут чула како Милош не би презао да |
била кратка и читање се брзо сврши.{S} Тада војна музика опет засвира прво марш Султанов, па о |
о одмах сам да јави за свој долазак.{S} Тада, у љутини и страху за свој положај, Милош би био к |
под којом је Вујица ћутао непомичан.{S} Тада он скочи, збаци кабаницу са себе и безобзирце утеч |
они су се окренули сасвим Карађорђу.{S} Тада су ступили с њим у ближе односе и познанста, и да |
и: „То је освета за грешно оцеубиство!“ Тада ће мрак обузети Србију, у по дана смркнуће се као |
бавио у Влашкој и Молдавији, где је за тада била усредсређена главна радња хетерије.</p> <p>Кр |
сати због онога ухваћенога писма.{S} Ја тада њега извлачио, а он ме сада црче гурајући да што п |
слио да Србија треба да устаје, нећу ја тада друге подбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу први на |
ђутим, од свију тих покрајина Србија је тада имала највећи значај и углед.</p> <p>Пре свега, св |
ашња српска краљев. престоница имала је тада (у почетку 1817 год.) два господара — старога госп |
земаља и народа.{S} Његова реч била је тада пресудна и свемоћна.{S} То се знало и по сељачким |
а случај га намери на Врља.{S} Народ је тада (после Карађорђеве пропасти) тако био застрашен да |
авио по јужним крајевима Русије, где је тада било доста Срба.{S} Од кад се приближио Карађорђу, |
ађорђевица одлазила је у Кишињев где је тада било понајвише Срба, махом војвода и другова Карађ |
или.</p> <pb n="146" /> <p>Карађорђе је тада имао две старије кћери и два млађа сина.{S} Женске |
уг пружа благ брдски повијарац, који је тада био обрастао густом горостасном храстовом шумом.</ |
о пристаје.{S} По његовом савету, он је тада побеђеним Турцима оставио оружје, вратио им сав но |
p> <p>Дакле наш поносни Београд, био је тада обичан источњачки турски град, са свима карактерни |
једног човека.</p> <p>Тај човек био је тада и већи и славнији, и заслужнији, и јуначнији од ње |
кој Турској.</p> <p>Српски живаљ био је тада у Београду још нејак и тек је бојажљиво почињао ди |
ишињеву и Хотину у Бесарабији.{S} Ту је тада било толико Срба, да се у понеким улицама чуо само |
, грчки и арбанаски емигранти, којих је тада било у Русији, не баце какву варницу у потрулелу Т |
е понова тренутци двоумице.{S} Милош је тада осећао како га ненадно спопада самртни страх, при |
оживела владавину Махмуда II, о коме се тада није још ни слутило, да ће једног дана то бити стр |
ма свога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се тада рећи о њему?{S} Па онда, Карађорђе још има пријате |
миграције у Русији, сем Добрњца који се тада бавио у Петрограду, и који се у осталом већ истака |
.{S} Од народних људи, у Београду су се тада бавили само они, који су ту били по каквом послу н |
ито су симпатисали Грцима, код којих се тада осећало живо кретање, јер је хетерија грчка развиј |
опет затворе, по некад само до пола, и тада то полузатворено око изгледа страшно.</p> <p>Верни |
, као да се повратио из каква заноса, и тада грчевито стисне у шаки држаљу од секире.</p> <p>Ов |
едио и на добро окренуо он, Милош.{S} И тада би он показивао везирову наредбу о убиству и хвали |
/p> <p>Баба је застајкивала на махова и тада би подуже немо ћутала.{S} Она је упирала поглед не |
који за тренутак заклони светло сунце и тада на мах земљу застре немио сумрак, пун неке чудне с |
узбуђења.</p> <p>Овда онда, застао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео да |
а је све пропало?</p> <p>Тако је било и тада.</p> <p>— Прекоравао је мене, што се бар ја не нађ |
Грчка и све околне покрајине, остале би тада с мало турске војске.{S} Грчки устаници тиме би се |
готово, прочитао би га књазу.{S} Он би тада или одобравао или би приметио:</p> <p>— Чиниш 'вол |
>Таласи тога кретања живо су се осећали тада у Влашкој и Молдавији, где је било много грчких ро |
памети не изађе.{S} Два дана и две ноћи тада нити је легао, ни ока склопио, ни што у уста узео |
против тебе.</p> <p>Збиља, Милош се тек тада сети да је његова мајка давно умрла.{S} Он погледа |
својим очима прогледају, па ћеш ти тек тада видети како то много значи што се Србији признаје |
<p>Помаман у тешком душевном бунилу, он тада замеће борбу с целом природом, он се свађа с буром |
ушности, сазнања ништавила свога.{S} Он тада плаче крвавим сузама; он ноктима грди лице своје; |
груне унутра.</p> <p>— Зови га — викну тада Цукић.</p> <p>— Је ли море, Марко, шта сам ја Мило |
<p>Кнежевина Влашка и Молдавија биле су тада, истина, просте турске покрајине.{S} Влашка слобод |
сле наједаред коњ се зауставља, а јахач тада раскопча груди, обнажује пред олујом срце своје, п |
дерево и одмах нађе Вујицу, који се баш тада спремао да крене за Паланку.{S} Лисовић га зовне н |
, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да му дајеш одговора и џе |
о изродити због Ђорђева доласка.</p> <p>Тада Милош понови гласније: — Али ја рекох, светли вези |
акојаке повике па и саме псовке.</p> <p>Тада се најзад као и Милош склони.{S} Шта ће кад нема д |
о једно те једно: немам и немам.</p> <p>Тада се Гитарић учини као да га се та ствар ништа и не |
она се не одзива јадима његовим.</p> <p>Тада, обремењен сазнањем страховитога греха свога, он у |
дин, кад уведе путнике у подрум.</p> <p>Тада Карађорђе извади златан дукат руски и даде га Стој |
љавати и за убиство Карађорђево.</p> <p>Тада је он почео наваљивати на Вујицу, да му врати оно |
ђорђем?{S} То не иде!{S} Казуј!“</p> <p>Тада се у Милошу поново отпочињала борба, која је траја |
је то била слика, коју је представљала тадашња српска емиграција у Русији.</p> <p>У римској ис |
Узалуд је он сам себи разлагао, како је тадашње политичко стање његова тековина, у коју нико не |
те чак далеко на извор, божем да донесе тазе воде.</p> <p>Кад је све било спремљено, Петар пола |
ту да сврши с њим једном за свагда.{S} Тај савет чуо је од самога везира београдског и од тога |
, да се увери да ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и све друге хартије, није био исписан о |
говорио је много, јер је осећао како га тај говор ведри и разгаљује.</p> <p>— Говори море — кли |
ли је онда вредило запињати толико, да тај послушник буде Србин <pb n="72" /> Коџа Милош а не |
S} Од света, од људи!{S} Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија.{S} А ова |
вако остане, како сам ја отпочео.{S} За тај случај, пријатељи би имали да наговоре Ђорђа, да и |
омилама, ко ће онда бити крив.{S} Ја за тај случај не могу одговарати, а ја мислим да би ту нај |
га лета, тиква мора пући, него да се за тај случај нађе у земљи приправан, а сви ће с њим и уз |
о и на најгоре, па су се побринули и за тај случај.{S} И ако се веровало Карађорђу, поред њега |
Герман ми је много ствари јавио, али за тај главни пункт, опет нема ништа јасно.{S} То толико, |
бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, који помози раздрешити. |
ништа ми не јави, како да се владам за тај случај — питао је Милош.</p> <p>— Прати абер одмах |
, са свима <hi>парадама</hi> обичним за тај случај.</p> </div> <pb n="270" /> <div type="chapte |
и и засебно преговарати с Турском, и на тај <pb n="169" /> начин можда што више ишчупати за се, |
ан, тесан собичак и показујући руком на тај ћумез, викну Анти:</p> <pb n="263" /> <p>— Вуци се |
онда Рам био веома важан прелаз за сав тај крај и туда се водила велика трговина.</p> <p>Момак |
у страна и Милош је осећао да ће се сав тај урнебес сручити на његову главу.</p> <p>...„Убиће м |
о огрешио о своју рођену браћу и да Бог тај големи грех неће и не може оставити без тешке казне |
та.{S} Он не зна откуда му и ко му даде тај крст, само зна толико, да му је дат да га дигне на |
е да га обдари те упита, ко је и шта је тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста и сретна Турчин |
забере чује ли се што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?...</p> <p>Поузданик оде и преко н |
ио једну липову гранчицу!{S} И то ми је тај рахатлук који раја ужива!{S} Али нека, везир је па |
тку.{S} У први мах нико није знао ко је тај човек, јер га управо нису добро ни видели.{S} Једва |
Турака које је Врљо побио.{S} Пошто је тај рачун ухваћен, један део упљачкана новца, на згодан |
ом, и Милош се сад на то позивао, да се тај споразум испуни, и да му руке остану слободне према |
ако мислим?!</p> <p>— Како мислиш да се тај човек погуби?</p> <p>Марко се осече набусито:</p> < |
је куд и камо одмакло од онога како се тај друштвени посао вршио у старо доба.</p> <p>Док су с |
топло ти препоручујемо похитај живо те тај хитни родољубиви посао што пре сврши.{S} Готов гајт |
к и за све.{S} Но како је у петак увече тај абер дошао доцне, остало је да се изврши сутра.</p> |
устих снежних пољана гружанских; а кроз тај урлик бурин и нечујно је одјекивао уздах једних сло |
кана крв убијена праоца.</p> <p>...{S}И тај нови свет почеће да живи новим животом и радоваће с |
па да отпочне свој крвав посао.{S} Али тај се знак не појави.{S} На против, на губилиште ступи |
с неба или се диже са земље.</p> <p>Али тај облачак наједаред поче нагло расти и ширити се.{S} |
коше и наместише тако, да ногама загрли тај трупац, па му онда и ноге добро везаше.{S} Тада му |
сад узео објашњавати како мисли извести тај свој план.</p> <p>Писаће Герману да га обавести о п |
ти је од момака најпоузданији да изврши тај посао?</p> <p>— Па како ти то мислиш, буљубаша Марк |
хајдуком ваља и поступити.{S} За случај тај, Милошу, ја те опомињем да останеш веран нашем свет |
огу ли.</p> <p>И после је скоро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њим превртао пластове.{S} |
а плакао и говорио: огреших се, веле, о тај народ!{S} Боље да сам врат сломио, но што сам амо д |
кажу шта мисле, а он је само одобравао тај говор, или се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад |
ахом грчки.{S} Карађорђе није разумевао тај језик, но уз њега је седео неки Наум Охридац, који |
ила!...</p> <p>— С колико је људи дошао тај крвник? — упита он после кратког ћутања.</p> <p>— В |
ађорђем?{S} Ко да води надзор да се цео тај посао брзо и паметно изврши, без ларме и узбуне, ко |
ад Милош уђе у ову собу.{S} Како су цео тај дан провели прво у раду, па после у гозби, у вече н |
да да се извуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно полане бејаху ст |
је и пре био доглавник везиров и вршио тај посао!{S} Нека га правдају како хоће — он је у моји |
м очистити Србију од Турака.{S} Па како тај велики и свети посао нико не може повести тако успе |
ко тек да се говори, већ што је требало тај посао пословати даље.{S} Ствар је била одлучена и с |
се сад осећао чисто срећан, видећи што тај сан није јава.{S} Присуство Врљино још је већма бри |
шио, да ту ствар повери још коме и да у тај посао увуче још кога верног човека који ће му помоћ |
мукама њена очајања.</p> <p>Милош је у тај мах судио једног човека.</p> <p>Тај човек био је та |
је он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах није поред њега десио његов кротки „попа.“ Он г |
све снаге што га ноге могу понети, но у тај мах долази му на ум, како не ваља ово што ради.{S} |
н јаукну и штуче из колибе.</p> <p>Но у тај мах колиби дотрча Никола, и видећи Драгића где плач |
н челик капље на само срце.</p> <p>Но у тај мах зачу се нека потмула граја, нека <pb n="131" /> |
е стајао.</p> <p>Али горостасни храст у тај мах би ишчупан из корена и Карађорђе осети само, ка |
, како се боји да се и они не умешају у тај општи покрет, те би га могли пренети и амо преко Ду |
ове речи, бејаше устао да пође и баш у тај мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А што, болан, бјеж |
ме ивице пространа видика.</p> <p>Баш у тај мах на кишињевском друму указа се обична руска трој |
ћутао је немо и непомично.</p> <p>Баш у тај мах споља се проби до у тамницу неки буран нејасан |
и безобзирце утече из колибе.</p> <p>У тај мах чуше се две пушке.{S} Друга два момка <pb n="29 |
буњено погледали на губилиште.</p> <p>У тај мах, остраг у гомили наста комешање.{S} Некакав чов |
његове речи на далеко се чуше.</p> <p>У тај мах неко остраг прошапута Драгићу: клекни и моли за |
о“ — севну Драгићу кроз главу.</p> <p>У тај мах кнез Сима диже главу и упита промуклим гласом:< |
а, да не поганим руке о њега —</p> <p>У тај мах упаде у кућу Сима Паштрмац.{S} Он сави руке око |
ћи: „немој да од тебе почнем!“</p> <p>У тај мах Цукић наједаред скочи, збаци кабаницу и онако с |
дне јутрење воде.</p> <pb n="297" /> <p>Тај поток био је једва за сто корака удаљен од колибе, |
е у тај мах судио једног човека.</p> <p>Тај човек био је тада и већи и славнији, и заслужнији, |
а му викне Станимира Батавељића.</p> <p>Тај Станимир био је већ стар човек, претурио педесет, а |
м војводама у Румунији и Русији.</p> <p>Тај човек имао је сад да изврши нарочиту мисију, да при |
би јамачно могло прозрети и то, како је тајанствена рука смрти већ била ударила свој кобни жиг |
светова и покољења!{S} Каква мора бити тајанствена и недокучљива промисао твоја, кад си допуст |
ли као да пише по празном простору неке тајанствене знаке, чији пророчански смисао само он разу |
оносе кроз нахије свакојаке, бунтовне и тајанствене гласове, који се лако примају и брзо шире.{ |
муче, све изумре и у великој кави наста тајац, као да у њој није живе душе.</p> <p>— Чокјаша! ( |
и кроз зубе: какво легање ноћас!</p> <p>Тајац је подуже трајао.{S} Из Ђорђа је куљао дим, као и |
голема значаја и кривена је као највећа тајна.{S} Карађорђа је веома изненадило, откуда је за т |
ништа говорити, и чуваће се као највећа тајна.{S} Да би био још поузданији да се нигде неће реч |
ојне и имућне.{S} С тога је и хетерија (тајна дружина) грчких родољуба нашла овде веома плодно |
ика који их сву тројицу закле на чување тајне.{S} По том договору Милош је требао да испитка ка |
е њему и до сад поверавао своје највеће тајне и своје најозбиљније намере, и добри духовник ник |
Русије и Влашке лете у Србију курири и тајни агенти, који подбадају народ у Србији и распирују |
ад овде изабрати.{S} Истина, гласање је тајно, али он ће казати своје мишљење јавно и отворено. |
од Карађорђа, и ако овај гдегод упадне тајно у земљу, Милош или да донесе његову главу или ће |
ао направити триста јада.{S} Он ће доћи тајно; бануће изненада; може собом повести још и повећу |
м ту пресуду, сам да је извршујем, и то тајно, кришом од целога света!{S} Је ли то онда суђење |
сан обичним писменима, већ неком другом тајном азбуком, којом се хетерија нарочито служила, да |
своје покрете морали вршити у највећој тајности.</p> </div> <pb n="177" /> <div type="chapter" |
е у смедеревској нахији неколико дана у тајности живио.{S} Сиротињски плач и сузе уфатише га и |
о заклињем живим богом и св. Јованом да тајну чуваш само за себе, и да је ником не издајеш, бар |
се хетерија нарочито служила, да скрије тајну својих писама баш и онда кад би у случају била ух |
а грешна земља преко пола цепа и дроби, така страшна ломњава испуни сав простор између неба и з |
трећи.</p> <p>— Неће, неће он газити у така безакоња.{S} А неће му то дати ни људи који буду о |
они веле: „така му је нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Јес ја нисам човек; мене срце не вуч |
м мрачан као мркла ноћ, зато они веле: „така му је нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Јес ја н |
Врљо је био збиља кадар да то и учини, такав је он био човек.</p> <milestone unit="subSection" |
а. <pb n="179" /> А да је на писму мур, такав изговор не би му помогао и то би му писмо могло г |
ј куси крштени Турчин овде у шуми...{S} Такав је био и његов план у почетку...{S} Што ли га сад |
ј, то никад ни до века неће бити!{S} За такав нитковлук, ја би сам себи гркљан ишчупао.{S} Бата |
рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, кума Милоше? — Ти то најбоље знаш.{S} Па како мо |
добијају из Русије, даје свакоме какав такав начин живота.{S} Оставити сад све то, напустити п |
гову смрт.{S} Бол у грудима достиже сад такав ступањ, да несрећник поче на глас стењати и кукат |
ц Мелентије не могаде сакрити, да га је такав говор о бившем господару српском дубоко ожалостио |
репите од смрти, па мислите и Драгић је такав!{S} Море Србо је ово, Туро, Србо, хеј!{S} Сеците |
ће то морати да купи, да плати.</p> <p>Такав је био план Марашлијин.</p> <p>— Воља је и запове |
се обично вршило на Калимегдану.</p> <p>Такав бурни и тужни дан освануо је 9 марта 1817. год. Ј |
Дође ли, знак је, да му је тако суђено; таква је била воља божија...{S} Ако штедим ја њега, нећ |
д то захту велики интереси хетерије.{S} Таква му је наредба и издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа |
ет букнуо народни покрет и синула каква таква нада за повратак ранијих слобода из доба Карађорђ |
мислио је Петар у себи.</p> <p>— Кад је таква заповест господарева, ваља јој се покоравати — ре |
крви.{S} Стога је сад удешавала, да се таква погибија више не понови.</p> <p>А да се таква нес |
погибија више не понови.</p> <p>А да се таква несрећа избегне, смишљен је сад био други и друкч |
м.{S} Али много пре њих, људи су вршили таква иста дела, нагоњени потребама практичнога живота, |
ћутаћу, како не бих ћутао ако је ствар таква већ!{S} Но казуј један пут шта је!</p> <p>— Овде |
Да се не би, дакле, и у будуће дешавале такве неприлике, он, Милош, моли да се над бившим старе |
— одговори Лекса, поносан, што он зна и такве ствари, о којима његова мала другарица ни појма н |
е.{S} У осталом, Марашлија је био човек такве природе, који мало мари за крваве свечаности и пи |
су то пси с толиким новцима?{S} Где су такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но |
те се пазило на сваки његов корак.{S} У таквим приликама врло је тешко било измаћи из Русије.</ |
другим прскају.</p> <pb n="125" /> <p>У таквим тренутцима, Милошу се чинило: „Све је узалудно, |
бар знаш, како ми је увек бивало после таквих несрећа!{S} Сваку такву казну ја после тешко одб |
и не би то признао кад би му ко тражио такво признање.</p> <p>Али то, ма и мутно унутрашње саз |
како ће се онај ерски пас налокати крви таквог дичног Србина, као што је кнез Сима.{S} Па ја то |
а ја мислим да би ту најбоље било, да у таквој прилици сам честити везир води и бригу и одговор |
сува је још с рана пролећа.{S} Сејати у таквој њиви, значи ићи на сигурну пропаст.{S} Тако неће |
.{S} И то се све око мене врзе.“</p> <p>Таквом расположењу Карађорђевом помагало је и само држа |
к бивало после таквих несрећа!{S} Сваку такву казну ја после тешко одболујем и по читаве месеце |
отварај, свршићу ја и сам шта треба!{S} Таке трице и нису за оваке послове — шгргутну Марко зуб |
и да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе одбијам и да се од њих кријем, да вас не би м |
прво одговори: <pb n="186" /> „Ако нема таке пушке, има руке!{S} Прати поуздана човека нека га |
није имала интереса да на њу падају сад таке сумње.{S} С тога је Карађорђе стављен под присмотр |
е и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже таке несреће, овако би се још могао и одговорити.{S} Мо |
ито он, кнез, принуђен је да оштро гони таке људе, јер од њега Турци прво и траже рачун, а беог |
се одмах не стане на пут.</p> <p>Чувши таке гласе, Марашлија се јако сневесели.{S} Дуго је ход |
акријем, да ме само срце боли кад чујем таке речи, као мало час она твоја „луди циганин-Ђорђе!“ |
криво, али нисам дошао у каву да водим таке разговоре.{S} Најпосле, мали смо и ја и ти, Ага-Џо |
ао би се да се они опет поврате.{S} Бар таке је гласове он, Анта, слушао ово последње доба од љ |
шали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке разговоре он никад није мешао своје озбиљне и круп |
им костима.{S} Таким је путем он пошао, таким ће и даље ићи; његова слава и величина дићи ће се |
<p>То је била политика Карађорђева.{S} Таким представљањем он је хтео ослободити духове, да с |
те висине засут је људским костима.{S} Таким је путем он пошао, таким ће и даље ићи; његова сл |
ишта, или за друге сличне послове.{S} У таким приликама кнез Милош му је обично сам лично издав |
и да је то управо од бога суђено.{S} У таким тренутцима, он се чисто чудио како је могао и за |
ица, он је увек имао пара код себе, а у таким околностима лако му је било наћи свагда по пет ше |
о се често рекне али, у истини, мало је таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о |
који су мрзили Карађорђа, али је било и таких који су га високо ценили и поштовали.</p> <p>Али |
од је тада (после Карађорђеве пропасти) тако био застрашен да се управо није смео ни жалити на |
одовуд цар штогод наредио.</p> <p>— Ја, тако је, тако — рече Карађорђе и окрете разговор на дру |
гудурама и густим гајевима и шибљацима, тако да су на конак пали и гладни и жедни и уморни, с т |
</p> <p>У средини горела је мала ватра, тако да је једва на два три корака унаоколо осветљивала |
о је од Бога тако остало, тако је свуд, тако мора бити и код нас.{S} Ко је паметнији, онај и за |
ете и вуку лађице, а оне за њима плове, тако лепо плове... па све жене стану па гледају и смеју |
на оном месту, где је лежао Карађорђе, тако, да је кроз разређене талпе јасно видео један део |
р штогод наредио.</p> <p>— Ја, тако је, тако — рече Карађорђе и окрете разговор на друго.</p> < |
и, до небеса баца узбуркане вале своје, тако су се целе те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и ос |
био сам пусти горски хајдук, и од мене, тако малена и незнатна, срећа и јунаштво начинили су го |
о је, хоџа Изедине, што си, болан чоче, тако карли?{S} Бојсе, јад ти неки пао на срце? — рече м |
е од носа.</p> <p>Па ипак сви ови људи, тако разнолики по свему, с једнаким интересом и примамо |
а после иде голотрб и с празном пушком, тако исто не ваља ни човек, који рукује народним послов |
сиротињу да цвили и пропада...{S} Тако, тако, то је најбоље.{S} Домами ти њега амо“...{S} Ето т |
Милош прихвати живо.</p> <p>— Па тако, тако!{S} Добро вели господар Вујица.{S} Тако и да чиним |
Драгићу нешто беше поднадуло лево око, тако, да се готово сасвим затворило.</p> <p>Назвав „доб |
измислио?{S} То је од Бога тако остало, тако је свуд, тако мора бити и код нас.{S} Ко је паметн |
ду одговараш ми ти, и како је пре било, тако и сад остаје; ти одговараш мени а народ теби.{S} Ђ |
то бити, али њему се само тако слутило, тако му се причињавало, да он једног <pb n="124" /> дан |
ушманину издао.{S} Чиниш 'волико, попо, тако та ствар стоји, па ми реци сад, шта ти мислиш о то |
си ли чула за ову песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад с нама, или боље да рекнем са мном.{S} Д |
што га сад имамо и што се <pb n="99" /> тако тешко и крваво стекло, а за љубав нечега што се јо |
нало девојче;</p> <p>— Љуби тако!...{S} Тако се ваља...{S} Жао јој.{S} А мене одвела пред икону |
авити сиротињу да цвили и пропада...{S} Тако, тако, то је најбоље.{S} Домами ти њега амо“...{S} |
руго, но да се још који дан причека.{S} Тако је Вујица тешкао Карађорђа, а рече му како ће зато |
а после није се уредно ни издавала.{S} Тако је већина била упућена на своју личну зараду.</p> |
иса, који су имали да крену за њима.{S} Тако је и учињено.{S} После кратка разговора између Мав |
м, докле му је коса била подбријана.{S} Тако удешена замка добро је стезала и везивала главу, и |
онда кад би у случају била ухваћена.{S} Тако исто и имена прозвана по списку нису била права им |
дбом Србије и подунавских кнежевина.{S} Тако би можда текле ствари доцније.{S} Али сад за почет |
тако!{S} Добро вели господар Вујица.{S} Тако и да чиним како је он наредио.{S} Него да пошљем ј |
.{S} Изговорио се на народ и Милоша.{S} Тако ће бити и сад.{S} У истини пак, Милош њему плаћа з |
ту их човек односи са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква обична, каква моја |
јачавало је овај немио, груб изглед.{S} Тако исто и у гласу било је нечега рапавог и суровог, ш |
еке ситне људе, већ најбоље војводе.{S} Тако кажу, да је он дао Турцима те су удавили војводу М |
плакала; спрема ствари а све нариче.{S} Тако целу ту ноћ нисмо спавали, и у зору смо се кренули |
сна нога остаде закучена у узенгији.{S} Тако обешена, коњ га пренесе преко урвина и ограда, пре |
а запомагања и да се на њега сажали.{S} Тако јурећи, коњ долете до на обалу реке Груже.</p> <p> |
ше у читаве облаке свакојаких мисли.{S} Тако се путовало све даље и даље.</p> <p>Жарки летњи да |
ога верног човека који ће му помоћи.{S} Тако су позвани Павле и Вујица.</p> <p>Дакле ту сад ниј |
азговор, пошло то глатко или рапаво.{S} Тако је мислио Милош у себи и опет се окрете Павлу.</p> |
се ето мењало расположење Милошево.{S} Тако је он бивао према приликама, час дрзак и необуздан |
послове, којим се пре устанка бавио.{S} Тако Чолак-Анта, настанио се у Кишињеву и радио је ту с |
ко, маховином обрасло растово дебло.{S} Тако наслоњен Карађорђе у два три маха зену, па се онда |
ао са села колико се и шта се могло.{S} Тако су држали спахилуке Миленко, Петар Добрњац и други |
опет зато Петар је стајао непомично.{S} Тако остадоше неколико тренутака, гледајући један друго |
у потеру, ако се јави потреба зато.{S} Тако размештене, кабадахије су очекивале даље вести и н |
њиви, значи ићи на сигурну пропаст.{S} Тако нећемо сејати.</p> <p>— Ако сам те добро разумео, |
тако чула да се међу се разговарају.{S} Тако казују, да је Милош погинуо да заповеда и да се он |
ост, да оружјем бране своју имовину.{S} Тако је дошло било до запетих односа, који су се сваки |
у уби и по чијем упуству и наговору?{S} Тако убиство бацало би сенку на Русију, и то се не би д |
Убијање по свима правилима етикеције. — Тако су славни плодови просвећености.</p> <p>Французи, |
опази:</p> <p>— Ради част — рече он. — Тако си и ти пре десетак година почастио кума свога.</p |
братио и са мном би споразум градио!“ — Тако ће мислити Милош и друге није, но да му се одмах ј |
издаде!{S} Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао помислити кнез Сима.{S} Па зар с том мишљ |
кати немам кога!{S} С тога да почнем“ — тако мисли Ђорђе у себи и у јуначком прегнућу, на мах з |
ућутну.</p> <p>— Јест, — додаде затим — тако у разговору једном, ја му се пожалим на Црнога и о |
е видети.{S} Сва је прилика да нећемо — тако ми се нешто слути!{S} Али како било да било, памти |
одару Ђорђе, не треба ништа да сумњаш — тако је говорио Милошев гласоноша.</p> <p>Карађорђе се |
одмах прихватише и сви остали.</p> <p>— Тако и јесте.{S} Од Вујице треба тражити или да пошље г |
е полеђушке и диже ноге у вис.</p> <p>— Тако!{S} Сад је све у реду — рече Гитарић и залупи врат |
же тикву добро и по други пут.</p> <p>— Тако! — рече Гитарић.{S} Сад смо готови, сад је свршено |
ену — рекао је срдито Лисовић.</p> <p>— Тако и да се чини — прихватише сви — Вујица је с Црним |
фект обесио би и мене и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} А отуд из Србије гуде још црње и горе.{S} К |
аве.{S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће нам рећи, и имаће право.</p> <p>Карађорђе је би |
д би пропиштао млеко мајчино.“</p> <p>— Тако су ми говорили.{S} Ово је у истини било овако; али |
ни мало луда.</p> <p>— Не знам, ја ка’ тако рачунам у својој простоти; бар ја бих тако с њим р |
е уз њега, нека чини што може.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па тако је — рече Мелентије слежући раме |
и: „е, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто нећу после да се изговарате да сам ја наваљив |
д чули, нити су кад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, ко |
рушену косу Карађорђе је био овранио, а тако исто и своје проседе мустаће.{S} Промењено је било |
рускога двора и за то јој верују.{S} А тако прима ту ствар не само прост свет, но и људи озбиљ |
пушку.</p> <p>— Па шта је тражио, да га тако пустите к мени?</p> <p>— Питао је за те, господару |
а око као пријатеља „вождовог“, и да га тако не обележи пред Турцима, зашто би се у незгодном с |
или га обесе ченгелима за ребра, па га тако оставе док не издане.</p> <p>Али и Турци су правил |
оберучке обухватио Марка и гуркајући га тако полако, изведе га напоље.</p> <p>Никола бејаше иза |
ј крвави, буновни сан учинио је на њега тако тежак утисак, да се сад осећао чисто срећан, видећ |
ар сам ја то измислио?{S} То је од Бога тако остало, тако је свуд, тако мора бити и код нас.{S} |
ве јуначке душе и одмах се загрлиле, да тако после остану до у саму смрт.{S} А да је било каква |
а друму што и на уму.</p> <p>Свикнут да тако мисли, па тако и да ради, Милош се срдио сам на се |
ца и све ће бити добро.</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је те вечери чак нешто мало и уз гусле |
час она твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао рећи о човеку, који је 9 година био г |
шта ми је; нико не слути са чега сам ја тако зловољан и жалостан; ја идем, послујем, изгледам < |
лим да су сад тамо у Тополи Турци, наја тако каже!{S} Како је наја плакала кад смо полазили!{S} |
ару, ти ништа не пијеш, а ова је ракија тако добра, болан њоме да се лечи — рече Вујица пружају |
гунио и баш ове речи, које је Марашлија тако жудно очекивао, сад не <pb n="199" /> хтедоше прећ |
арађорђеву, на коју су из његова конака тако <pb n="300" /> дуго и тако жудно погледали и ишчек |
о је са знањем царева, онда као да ваља тако пустити нек иде, па у згодном тренутку да пристане |
/> прикупи дизгине и џарне га мамузама тако да јадно живинче у помами јури као муња низ голо п |
да обилази око куће.</p> <p>На вратима тако исто поставе два стражара.{S} Сем тога Петар прост |
0 пуних година.</p> <p>Док је баба Јана тако у заносу, са затвореним очима, читала у књизи дале |
евоље дође.{S} Шта?{S} Зар је ова земња тако мала да не би могла обојици дати све што вам треба |
латно — те бејаху селе да се одморе, па тако мало помало ушле у разговор.{S} Седеле су у мраку, |
ју, ономад Цукићеву, а сад ћеш наше, па тако редом док и тебе једном не удави људска крв.</p> < |
а уму.</p> <p>Свикнут да тако мисли, па тако и да ради, Милош се срдио сам на се, што је овај п |
блато и блатом покрива главу своју, па тако понижен и с блатом сравњен цвили и преклиње за јед |
сврши Милош прихвати живо.</p> <p>— Па тако, тако!{S} Добро вели господар Вујица.{S} Тако и да |
ни што може.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па тако је — рече Мелентије слежући раменима.</p> <p>— Ују |
асу их тамо све.</p> <p>Пошто се вечера тако довршила, Вујица изађе напоље у мрак, да још изда |
сле лакоумни властољупци на тргу живота тако у бесцење продају.{S} Милош мајке цвеља, и тешко о |
сли, пониче и Милош и подуже су обојица тако ћутали.</p> <p>— А, шта велиш, попо? — рече Милош |
начки поглед.</p> <p>Док су њих тројица тако вечерали у колиби, Никола Новаковић дође и наслони |
еља, па се тамо и склонио.</p> <p>Почев тако, Милош је редом испричао везиру све најглавније о |
вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима |
а ми, бити да он то нешто сам кува, кад тако неће ништа да каже.</p> <p>— Не знам!{S} То је и м |
етан Драгићу, је си ли ти при себи, кад тако говориш!{S} Па болан капетане, Милош то бога и мол |
рну, бунтовну покрајину, која се до сад тако често и тако упорно бунила, а сад ево сама хвата б |
Маврогени и Наум имали су да иду напред тако, како ће за једно пола сахата свуда раније стизати |
љова.</p> <p>— Шта да се ради кад народ тако хоће.</p> <p>Милош још не бејаше свршио, Врљо га н |
су остраг и повисоко подбријаше вратове тако да се белио скоро сав потиљак.</p> <p>Док су помоћ |
" /> али никако не може бити, да је све тако како ви престављате.{S} Милош се удвара Турцима!{S |
едао нетремице.</p> <p>Док је Карађорђе тако немо гледао у Добрњца, овај је почешће дизао очи, |
е бојим никога до бога — рече Карађорђе тако исто одлучно и поуздано.{S} На томе се овај разгов |
сама не би то ништа ни знала, но долазе тако људи код мога Антонија, па сам тако чула да се међ |
е и да не кидише на Добрњца, који га је тако изазивачки нападао и вређао.</p> <p>У два маха сна |
ковиље, али неће бити баш ни то, да је тако страшно, како они говоре.{S} Најзад баш нека би би |
ју.</p> <p>Садржина овога писма била је тако чудна, да Карађорђе у почетку никако није хтео вер |
еч живо и енергично:</p> <p>— Па кад је тако, што ми онда хвалишете Милоша и што ли везира?{S} |
сницима, да мене окривљују.{S} И кад је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина груне Ц |
да се он почиње љутити.</p> <p>— Све је тако господару!{S} Но ја само то кажем, <pb n="108" /> |
} А што је најризичније, браца Ђорђе је тако жудан Србије, да му све сад изгледа лако, само да |
њим што не треба.{S} Два три пут ме је тако безобразно погледао, чисто као да ми нешто прети!< |
ила по првом резу, већ мало више, те је тако <pb n="86" /> само направила две дубоке, крваве ра |
вода Лука Лазаревић (поп Лука) држао је тако под закуп спахиско село Коњушњу.</p> <pb n="148" / |
де и зарони главу међу шаке.{S} Дуго је тако ћутао.{S} Изгледало је као да га за тренутак бејаш |
во да говори, ово што је било морало је тако бити, и ово је најбоље што је могло бити.</p> <p>Р |
ширила обе зенице.{S} Цело лице било је тако омршавило и променило се, да ја у мало што у чуду |
узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — само у другом правцу.</p> <p>Милош је још |
е загледао у онај светли зрачак, што је тако чудно трептао у мрачној тамници, а мисли су му лут |
даљини она је налазила само оно што је тако блиско и тако драго души њеној, она је и тамо виде |
ије згорега и то имати.</p> <p>Пошто је тако све било спремљено и отправљено, Милош похита да о |
га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му је тако суђено; таква је била воља божија...{S} Ако штедим |
а сад лупам главу?“</p> <p>Бар Милош је тако разумевао те погледе, па је од времена на време и |
овај разговор, којег се Добрњац доцније тако често сећао.</p> </div> <pb n="167" /> <div type=" |
ејаху му се некако развукле и искривиле тако, да је цело лице изгледало поремећено и онакажено. |
ете истоку и направи дубок темен; после тако исто темениса пред везировим заступником; најзад д |
Срце ми је црње од угљена.{S} Ништа ме тако не убија као сећање на неправде, које сам којекад |
ић скочи с пања као опарен.</p> <p>— Не тако, газда Иво!{S} Све ћу вас друго послушати, само ов |
уке, он оберучке расипа, па мисли да се тако то лако и зарађује.</p> <p>Везиров ћурчибаша, који |
ко је, и беше му веома криво што да се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — у |
њчевог говора, дуго је ћутао.{S} Кад се тако мало утишао, он проговори опет, а његов танки глас |
е какве пометње и погрешке.{S} А кад се тако једном учини зло, онда га после нико више не испра |
зар може бити среће и благослова где се тако ради.</p> <p>Оцу Мелентију заводнише очи.{S} Псуј |
листа овај красни, злаћани крст који се тако блешти, да чисто не да у се гледати.“</p> <p>„Али |
драженост и заваду.</p> <p>Гуркајући се тако, Петар и Марко најзад дођоше до врата препирући се |
од Милоша и у себи се већ вајкао што се тако десило.{S} Али последње речи Милошеве биле су тако |
из тврђаве и из вароши.</p> <p>Пошто се тако ослободио три своја опасна противника, Милошу чист |
а ужива!{S} Али нека, везир је па му се тако може!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма како |
још незгодније да свраћамо у крчме, те тако цео дан гладни!</p> <p>С Чолокантицом Карађорђе је |
вас боли!{S} Од кад то ви Турци почесте тако жалити за нашим главама! — рече Србин с доња краја |
даље, уз песму и грају, говорећи да ће тако право у Београд.</p> <p>Ови Турци, враћали су се и |
/p> <p>— Тешто, нека крену!{S} Таман ће тако најбрже кренути и народ на устанак, и нагнати га д |
к.{S} То је као нека претња.{S} И он ће тако и учинити.</p> <p>— Па нека га, нек дође.{S} Таман |
задоцњења.{S} А можда и Карађорђе неће тако брзо долазити; свакако ако је што међу царевима уг |
е може никога волети.{S} Његово је срце тако пакосно, себично, грабљиво!{S} Он воли само себе, |
вом вашу обест.{S} Е нећемо, бели, више тако, господару Павле.</p> <pb n="30" /> <p>— Еј, Цукић |
очи на ноге.{S} Ланци на њему зазвонише тако звучно да одјекну цела тамница.{S} Други блед чове |
и трупац.{S} Симу примакоше и наместише тако, да ногама загрли тај трупац, па му онда и ноге до |
ислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз тако расположење, позиви Милошеви и његова уверавања, к |
е сви, али немају начина да се врате, и тако чекају.</p> <pb n="237" /> <p>Разговарајући о свем |
дана да постане наследни кнез српски, и тако да оснује нову династију српских владара.</p> <p>О |
мало народне надстрешнице над главом, и тако да кажем, заклонили се да нас турски кијамет не ши |
дговори да никакав новац није примао, и тако Карађорђе оде у Русију без дуката, а Мелентије ост |
знао је од прилике како је шта текло, и тако је мало по мало, по причању и казивању других, нау |
ли и кнез Сима, Павле Цукић и Драгић, и тако су прилично пречишћени сви од којих је Милош најви |
ле њега опет одјекну песма славујева; и тако су се ова два шумска певача у зеленом лугу дуго на |
овати за невјерство и издају рода.{S} И тако, куме Вујица, добро разуми и знај:{S} Карађорђева |
з Сима бејаше стискао главу међу шаке и тако поклопљен ћутао је немо и непомично.</p> <p>Баш у |
Онда ћемо убити Милоша!{S} Ми с њиме и тако морамо једном свршити, или ће нам он свима доћи гл |
српску депутацију, он је сам потражи и тако се састану у једном удаљеном крају Петрограда, у т |
ини плахи коњи на махове су се срдили и тако подигравали да су им варнице сипале из копита.{S} |
сеничке, који су му били тако познати и тако мили.{S} Он је ишчекивао какве ће гласе Вујица дон |
мљу бачено семе.{S} Истина, може бити и тако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, али то |
су да ће правди доста добро послужити и тако просте справе, као што су колац и ченгели, и да ће |
егова конака тако <pb n="300" /> дуго и тако жудно погледали и ишчекивали је.{S} Као приде, уз |
>Тако је Карађорђе последњи пут видео и тако се последњи пут растао с оним повесничким местима, |
згледао.{S} Бејаше се толико променио и тако порђао, да сам га ја једва познала.{S} До мога дол |
си допустио да цело једно тако велико и тако свето дело падне као жртва једне мрачне гомиле нен |
налазила само оно што је тако блиско и тако драго души њеној, она је и тамо видела свога Ђорђа |
покрајину, која се до сад тако често и тако упорно бунила, а сад ево сама хвата бунтовне војво |
прими у мрачна наручја своја.</p> <p>И тако, као страшни пример божје казне, овај тешки грешни |
{S} Али ето, Милош их не трпи.</p> <p>И тако судба двојице заробљеника била је решена.{S} Нико |
на шта је рат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљивао овај народ у нову крајину.</p> <p>М |
мене боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби тако несретни, да код нас вечито мора бити завере, глож |
— пита радознало девојче;</p> <p>— Љуби тако!...{S} Тако се ваља...{S} Жао јој.{S} А мене одвел |
ету је на чело, опет је пољуби и понови тако три пут узастопце; најзад је разви и узе читати.</ |
о је најбоље знао, али Чимбарлију ојади тако да више није ваљао ни богу ни људима.</p> <p>Одсек |
мора бити штогод важно кад Милош долази тако у недоба, и заповеди одмах да га свечано приме, са |
с којом ћемо у свијет поћ....{S} Је ли тако Турци или није?</p> <pb n="58" /> <p>Са свију стра |
<p>Тако је трајало до у глухо доба, али тако није дочекана зора.</p> <p>Могло је бити сахат по |
он у два три скока прилети колиби, али тако пажљиво и нечујно да ни један листак не шушну под |
а право да га убије. <pb n="174" /> Али тако исто и он тражи апсолутну покорност и слушање без |
село утоне у таму и тишину.</p> <p>Али тако није изгледало сад у Трбушници, маленом сеоцету у |
над њима био лакши и откуда не би могли тако лако потајно изашиљати своје агенте у Србију.</p> |
овите лугове јасеничке, који су му били тако познати и тако мили.{S} Он је ишчекивао какве ће г |
даде:</p> <p>— Аја, вели, није добро ни тако.{S} У Русији би се то уватило.{S} Уловили би човек |
било сасвим по вољи.</p> <p>— Јес, они тако говоре, али да Црни нешто груне, да узбуни народ, |
ак некакав важан човек.</p> <p>У ствари тако је и било.{S} У Трбушницу је дошао на конак Милош |
вде није ништа!{S} Овде нису ни лептири тако лепи, а после, овде нема ни бабових белаца па ни н |
ну:</p> <p>— Ене сад!...{S} Зар ме и ти тако пресреташ.{S} По души вас, гори сте од пудљивих ба |
их и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, како то Ант |
лики и свети посао нико не може повести тако успешно и срећно као он, Карађорђе, то га Милош и |
и срцу српске емиграције.</p> <p>Живећи тако у нади на скоро обновлење пређашње славе своје, ср |
д Фазлибаше из Паланке.</p> <p>Силазећи тако низ један брдељак, Карађорђе се заустави и показа |
и једном пошао тим трагом, ти мораш ићи тако до краја.{S} До сада проливену крв може спрати сам |
ритегну и упитају: зар код тебе хајдуци тако господаре, да први бегови турски нису ни главом си |
упу слушалаца.</p> <p>Он је у мало речи тако живо нацртао жалосно стање балканских народа, да с |
ар и они главом платили.</p> <p>— Немој тако молим те.{S} То је говор тек онако од беде.{S} Ми |
усија неће допустити, но ако би се ипак тако што десило, он, Милош, скида са себе сваку одговор |
ео у врху на миндерлук и распалио чибук тако, да се скоро не види из дима.</p> <p>Она, Јела, се |
ије, од добра нико неће бежати.{S} Је’л тако?</p> <p>Духовник опет одобри, и на томе се, у глав |
убити преко 100 глава; а друго, она вам тако брзо одсече главу, да то управо и не осетите.“</p> |
азе тако људи код мога Антонија, па сам тако чула да се међу се разговарају.{S} Тако казују, да |
десете, како то они казују.{S} Кад сам тако пре двајестак дана слушала шта говоре неки људи шт |
су тешки.{S} Мелентије рече да би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао искрено и од срца. |
Ето, и ја сам радила, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви не умете да се чувате, хватате се гара |
д неће остварити...{S} Али ја не мислим тако.{S} Ја не прецењујем снагу балканских народа, али |
ртво тело, покривено насеченим бурјаном тако, да му се глава и горњи део тела није видео.{S} То |
а <hi>пангалозе</hi>, који су га једном тако <hi>лолски</hi> преварили и упропастили!{S} Зар он |
звршење издатих заповести.</p> <p>Мучен тако грозничавим мислима, Милош једва дочека да се укаж |
аповест.</p> <p>Напротив, све је угађао тако да изгледа како су целу ову ствар други прекинули, |
обучен као сељак, а и румунски је знао тако, да га нико не би могао распознати да није рођени |
као великодушан човек, што уз јунаштво тако лепо пристаје.{S} По његовом савету, он је тада по |
<p>Огромна мисао, којој је зачетак био тако скроман и у таму завијен!</p> <milestone unit="sub |
екао му обадва уха, а за тим га опремио тако несретно, да је у Пожегу ушао го голцат, привезан |
е запиткивао, Карађорђе му је одговорио тако, да је Вујица утврдо мислио како се све ово ради и |
ој кућици, Карађорђе се бејаше прерушио тако, да га је тешко било познати.</p> <p>Своју прогруш |
У истини пак, Милош њему плаћа за свако тако погубљење.{S} За самога Молера платио му је 6 кеса |
p>Старчић је ово изговорио кивно, јетко тако, да сви присутни обратише пажњу на њега.</p> <p>— |
а Карађорђа једном нестане, јер се само тако могао ослободити сталнога страховања од њега.</p> |
светла везира велике очи, па му се само тако чини, а нека дође да сам купи дације по народу, па |
е, ни како ће то бити, али њему се само тако слутило, тако му се причињавало, да он једног <pb |
} Ја и још једно дете, Мирко, нахватамо тако по пун протак лептирова, па наградимо лађице од ха |
ао твоја, кад си допустио да цело једно тако велико и тако свето дело падне као жртва једне мра |
кнез Милош тако учинио, онда је јамачно тако и требало да буде.{S} Зна он боље од мене и од теб |
од Турака и од својих.{S} Па кад све то тако лепо промислиш, онда хајде да се разговоримо озбиљ |
<p>— За Бога милога, нано, што ти је то тако било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред улице |
негде у Русији.</p> <p>— Али, зар би то тако олако прошло?{S} Зар би Русија допустила да у њој |
у и разгледао је, неће ли опазити ко то тако узвикује, али у бурној вреви, у огромној гомили, к |
јбоље.{S} Домами ти њега амо“...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од |
дар да погине за Карађорђа, али је исто тако био готов и да га убије у свако доба, кад то захту |
га је сам звао да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет... опет!... — Око њега |
погледе само на Србију.{S} Њих је исто тако интересовало шта се ради и код других балканских н |
е кнезове, кад су се лањске године исто тако били умешали у што не треба.{S} Надао се, даће се |
исте интересе с њом, јер су и оне исто тако турске робиње као што је и лепа Јелада.</p> <p>Но |
а кога народа балканског — биће му исто тако драг као и успех његове рођене браће Срба.</p> <p> |
дошло и осуђивали су кнеза Милоша, што тако лако узима на душу прве људе у народу.</p> <p>Баба |
<p>Милош је чисто подскочио кад је чуо тако огромну суму и у првој ватри рече, да се то не мож |
ћеш ме што боље огулити.“...</p> <p>Бар тако је Марашлија разумевао те погледе Милошеве.{S} Њих |
угу и пред њим се направи поширак отвор тако, да је Карађорђе лежао управо према њему.</p> <p>О |
оцније прокљувити.</p> <p>Но и ако свет тако махом узима ту ствар, он, Милош, <pb n="106" /> ва |
да његова снажна и вешта рука, овај пут тако невешто и несретно удара.{S} Спопаде га нека дрхта |
о племе грчко, које са сузним очима већ тако дуго погледа на божански Олимп, кад ли ће на њему |
у у једном удаљеном крају Петрограда, у тако званом предграђу, „На Пескох“, где је српска депут |
нашим путницима зађе прилично дубоко у тако звану румунску махалу.{S} Пред њом је ишао као вођ |
ире.</p> <p>Овај је човек био Карађорђу тако близу, да му је разговетно чуо дисање.{S} Главу му |
чудно дражење живаца, које деца рузуму тако исто као и старци и које се допада нежном женскињу |
.{S} Али последње речи Милошеве биле су тако грубе, да отац Мелентије не могаде сакрити, да га |
вешали.{S} Спрам паша и везира, били су тако учтиви и пажљиви, да су им обично сами слали у пис |
е помоћи.{S} Знам ја те кукавице што су тако брзе на кидање туђих глава.{S} Они су свирепи са г |
вам ништа више давати.</p> <p>Старцу су тако брзо навирале речи на уста, да су га чисто гушиле, |
аслоњен на миндерлук, са шакама на лицу тако, да је изгледао као да спава.{S} Митрополит је у д |
нуо је што га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниска миндера, на |
ј досадној позоришној представи која их тако мало занима.</p> <p>На губилишту је владала мртва |
а друга да се не срди.</p> <p>Видећи их тако догнате до самих врата, Цукић <pb n="32" /> наједа |
кама обојицу; једним потиском избаци их тако напоље, и брзо залупи врата за њима.</p> <p>Избаче |
о рачунам у својој простоти; бар ја бих тако с њим радио.</p> <p>На овоме се пресекао овај разг |
је, два три пут махну њоме кроз ваздух тако снажно и окретно, да љута дамаскиња чисто писну кр |
навек смркнути.</p> <p>— Није ваљда баш тако призорило.</p> <pb n="63" /> <p>— Богме јесте, те |
ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам господар наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не |
добро и све се бојим да то нису навлаш тако удесили.</p> <p>Карађорђевица уздахну: — Оно и мен |
{S} Ти си женска глава, али ти ово знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима ра |
тећи главом.</p> <p>— Ако је кнез Милош тако учинио, онда је јамачно тако и требало да буде.{S} |
а море чинити што хоће.{S} Лукави Милош тако и ради, и мало по мало он постаје господар и раји |
азове општи смех.</p> <pb n="111" /> <p>Тако је терана шала, али о својим пословима он је најво |
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако у живом и одушевљеном разговору, Карађорђе и Наум |
Какав грех, какав тешки грех!...</p> <p>Тако је говорила стара Вишња; а Милош је осећао да му с |
.{S} Очевидно је вребао нешто...</p> <p>Тако је трајало до пред зору.{S} Лети су ноћи кратке, а |
унаку могло допасти и занети га.</p> <p>Тако се неговањем тих односа, мало по мало дошло до тог |
чинити још штогод и поред тога.</p> <p>Тако је наваљивао домаћин, но гост никако није пристаја |
отишла бог свети му знаде куда.</p> <p>Тако смо остали скоро до зоре.{S} Тада изговори ово, че |
овна команда прешла би на Ђорђа.</p> <p>Тако је исто било удешено и за друге покрајине.{S} Свак |
бузимала сву душу наших путника.</p> <p>Тако ће једном упитати Наум, шта мисли Ђорђе, где је за |
ему не сме бити ружно међу нама.</p> <p>Тако је намештао Милош, и Анта је пливао у радости, над |
је царовала ноћ и мукла тишина.</p> <p>Тако је трајало до у глухо доба, али тако није дочекана |
он није жалио свога рођена оца.</p> <p>Тако је Милош разговарао сам са собом, ходајући узбуђен |
и шум, што је долазио из колибе.</p> <p>Тако је овај човек, нем и непомичан, стајао ту дуго и д |
како наредите онако нека и буде.</p> <p>Тако је сад говорио Милош.{S} Али људи су га погледали |
у турског деспотизма и тираније.</p> <p>Тако је Ђорђе све више и више падао у ватру и најпосле |
пасти од подмукле убилачке руке.</p> <p>Тако се ето мењало расположење Милошево.{S} Тако је он |
ира — вукли су је на све стране.</p> <p>Тако је било и данас.{S} Позвана на разне стране болесн |
дата другом дечку да је понесе.</p> <p>Тако две одрубљене главе двојице јунака српских носила |
авоверне, које су Срби оштетили.</p> <p>Тако су се они растали с узајамним прекорима.{S} Два да |
Турке мало одобровољи и охрабри.</p> <p>Тако у последње време, услед ових смутња, свет је био у |
е, и већ је био почео заударати.</p> <p>Тако је свршио Вујица Вулићевић.</p> <p> <hi>КРАЈ</hi>. |
готованлук ће се главом плаћати.</p> <p>Тако је књаз Милош викао и праскао, док момци бејаху сп |
, па после може и Милошу јавити.</p> <p>Тако је мислио Карађорђе.{S} Вујица опет био је сасвим |
ни су ове године платили главом.</p> <p>Тако је текла та ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло |
а, који путује са својим момком.</p> <p>Тако је Карађорђе неопажен и неузнемирен издро преко ру |
оздравили су га са бурним живео.</p> <p>Тако је Карађорђе изабран за вођу балканског, под чију |
и смо били негде далеко, далеко.</p> <p>Тако је млађи синчић Карађорђев, Александар, причао сво |
и око јахача пресецајући им пут.</p> <p>Тако се спровод лагано кретао, али пут им није био дале |
и се у његове послове не мешају.</p> <p>Тако је говорио Вујица, али ово хвалисање и слобођење н |
с почастима и о државном трошку.</p> <p>Тако су пролазили правоверне паше и везири.{S} Сасвим д |
иже своју велику јагњећу шубару.</p> <p>Тако је Карађорђе последњи пут видео и тако се последњи |
Је ли истина да је све пропало?</p> <p>Тако је било и тада.</p> <p>— Прекоравао је мене, што с |
за себе и без користи за земљу?</p> <p>Тако сам му говорила и некако ми се бејаше одрешио јези |
ст и пред Богом и пред народом.“</p> <p>Тако је гласило писмо Милошево.{S} Чим је било готово, |
и намести се згодно поред тела.</p> <p>„Тако, сад је добро, сад ништа не стрчи!“ мислио је он, |
ја ће све водити и свима заповедати.{S} Такога војсковођу треба сад овде изабрати.{S} Истина, г |
то је заступао Јаков Ненадовић, који се такође ту нашао на вечери.</p> <p>— У туђини није никад |
ђе и момак од српског митрополита, који такође бејаше чуо за долазак Карађорђев, па га је молио |
их је троје — примети кнез Максим, који такође бејаше изашао на скелу.</p> <p>— Јесу тројица, а |
датитаро 26. јуна 1817. што је свакако такође погрешно.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
рђе доћи ће му ту на разговор.</p> <p>С таком поруком Анта полети у Београд и изађе пред Милоша |
мукама својим рођеним зубима.</p> <p>У таком стању он је лежао већ пуна два дана, када га сеља |
била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку пљошту, која сваке године до пролећа стоји под вод |
о паметан да сам с Турцима направи каку таку погодбу, турска сабља би још и данас севала по Шум |
, праћена свирком зурла и лупом бубња и таламбаса.{S} Песма је била турска.</p> <p>Наскоро зати |
ваљала као један једини грдобни мрачни талас, плавећи свет грозовитом тмином и потресајући зем |
о одјек од бурне, шумне гомиле, која се таласа ту негде у близини тврђаве.</p> <p>„Светина, гом |
bSection" /> <p>Док се ово море од људи таласало и тискало да што боље види, упирући зорни погл |
и небо и земљу, као оно кад би куљнули таласи какве страховите реке од самог мрака и густе, зб |
и узмућене пакосне освете, као огромни таласи неодољиво су запљускивали са <pb n="132" /> свиј |
им губилишту, па се за часак, као бурни таласи, разлише по целој огромној гомили и радосна грај |
уклони, али одмах затим, као оно бурни таласи, опет набуја са свију страна и опет се склопи ок |
вијала свој рад у највећем јеку.</p> <p>Таласи тога кретања живо су се осећали тада у Влашкој и |
мека рушпа и махмудија, и као млеко бео талир, господару, ако ти почем није криво — рече незнан |
о Карађорђе, тако, да је кроз разређене талпе јасно видео један део Карађорђевог тела и то поја |
корно.</p> <p>— Душа ће нам, господару, таман онамо куд ће и твоја, кад оно пре неколико година |
рђевица.</p> <p>— Тешто, нека крену!{S} Таман ће тако најбрже кренути и народ на устанак, и наг |
нити.</p> <p>— Па нека га, нек дође.{S} Таман га Турци и чекају!{S} Он мисли ово је сад као што |
<pb n="254" /> <p>— Е, е!...{S} Онда је таман како ваља.{S} Него, да ти нас сад гдегод склониш |
напред, а услед тога тегљења врат му се таман згодно наслони на дрвени пањ.{S} Положај је био з |
те реке од самог мрака и густе, збијене таме.{S} И сва та тмуша наједаред крете напред и необич |
и велика владаоца, а зао дух српски из таме ће се подругљиво и злурадо кикотати, а с висине чу |
е сабље непријатељске, да је најпосле у тами и незнању одруби братска секира“.{S} То је казивао |
у зазвонише тако звучно да одјекну цела тамница.{S} Други блед човек, што још сеђаше на слами, |
ак, што је тако чудно трептао у мрачној тамници, а мисли су му лутале бог зна куда по далекој п |
ису хтели развлачити.{S} Освртоше се по тамници.{S} Нису имали шта узети ни оставити.{S} Прекрс |
p> <p>Баш у тај мах споља се проби до у тамницу неки буран нејасан жагор.</p> <p>Скрушен, кнез |
екрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског тамничара, и он ће ваљда знати што више да каже.</p> <p |
> <p>— Јутрос си нешто подуже говорио с тамничарем.{S} Шта ти рече?{S} Има ли што?</p> <p>— Не |
д застадоше.{S} Захрђала брава шкрипну, тамничка врата широм се отворише.</p> <p>— Ту су! — реч |
чуше се тешки стражарски кораци и звека тамничких кључева.{S} Оба сужника стадоше ослушкивати.{ |
је од митрополита у глухо доба, сишао у тамно двориште, мрак се склопио за њим и више се није з |
радо би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њега тих речи нема.</p> |
ревској нахији.{S} Отуда је он и родом; тамо има највише пријатеља, па се тамо и склонио.</p> < |
ој угњетеној домовини.</p> <p>У то доба тамо беше стигла и једна српска „депутација“.{S} Ту су |
руке!{S} Прати поуздана човека нека га тамо уцмека, па крај.“ Но после се као нешто предомисли |
:</p> <p>— Где је онај?</p> <p>— Ено га тамо у оџаклији.</p> <p>— Шта ради, спава ли?</p> <p>— |
неш слути на зло.{S} Не мислим ни ја да тамо наше чека неко смиље и ковиље, али неће бити баш н |
моје момке чак у друге далеке нахије да тамо побију рођаке каква човека, који је ту код мене шт |
етроград, надајући <pb n="153" /> се да тамо нађу заштите и потпоре својој угњетеној домовини.< |
и веруј да би нас плотунима дочекали да тамо одемо.{S} То је, што ме најгоре коље.{S} Јер да су |
аве и отуд од вас кнезова, који се сада тамо налазите, онда је то и и грехота и срамота и јазук |
остао и на конаку.{S} Јамачно је и сада тамо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га потражим.{ |
олуте по ваздуху, као да указује некуда тамо далеко, на далеку будућност, или као да пише по пр |
, да поново што течем за се, не идем ја тамо да што узмем већ да дам још једино добро што ми је |
укчије казује.{S} Он вели, да нама нема тамо повратка докле год цареви штогод за нас не нареде, |
разговори остали су још пре шест година тамо у Србији, остали су онде, где господар Ђорђе, усре |
би онако, већ ваља спасавати главу, па тамо после гледати шта се може.</p> <p>Драгић диже глав |
Топола; чак тамо преко три воде.{S} Па тамо је шума, није овако као овде, све само поље.{S} А |
> <p>Сунце је већ било на заранцима кад тамо стигоше.{S} Драгића затекоше где надељава обруч на |
{S} Не даду нам.{S} Ја мислим да су сад тамо у Тополи Турци, наја тако каже!{S} Како је наја пл |
, које су одовуд избегле, и сад се баве тамо по Русији, где имају помоћ и издржавање од руске в |
друга.</p> <p>Неопажено, он брзо стиже тамо, а још с вратница <pb n="244" /> пресрете га оно и |
оје трло код воде Доћана, а одвео га је тамо Стојан Пауновић—Аџибеговац.{S} Изгледа да се Карађ |
реосвештенства.</p> <p>— Мислите, да је тамо!{S} Онда идем и ја право к њему — рече старац и ок |
а митрополита?</p> <p>— Ја мислим да је тамо.{S} Не верујем да је излазио кудгод овако рано — р |
одина митрополита.{S} Господар Ђорђе је тамо остао и на конаку.{S} Јамачно је и сада тамо.{S} Ј |
н онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жива на ко |
овако!{S} Већ од три четири године није тамо; а од тога доба све се променило, па и људи постал |
лутње о влашком покрету и о ровењу које тамо врши грчка хетерија.</p> <p>Милош уграби ову прили |
о било да Карађорђа нешто збиља нестане тамо негде у Русији.</p> <p>— Али, зар би то тако олако |
из Русије људи, трошак и заповест да се тамо кренемо.{S} То је све било по наредби рускога цара |
одом; тамо има највише пријатеља, па се тамо и склонио.</p> <p>Почев тако, Милош је редом испри |
238" /> сви су жудно распитивали шта се тамо мисли, и да ли има каквихгод изгледа да ће се учин |
<p>Тако је текла та ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло другчије, то Герман да извести горе |
у узбуђени и сметени.{S} Окретали су се тамо амо и по 2—3 пута узимали једну исту ствар и опет |
да прозре у мрачну утробу црне земље, и тамо да нађе решење чудним загонеткама, које су му душу |
лиско и тако драго души њеној, она је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили |
адамо као робље незаробљено, а могли би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима, само да ј |
ових ноката и пребегли у Србију.{S} Али тамо би дигли на нас хајку као на бесне вукове — рече К |
, што ме најгоре коље.{S} Јер да су они тамо у Србији друкчији, све би нама одовуд било лако.{S |
господар земље, па сад ништа.{S} Ко ти тамо њега верма.{S} Велика Русија, царевина, толики кња |
сам и научио.{S} Немојте, дакле, варати тамо простодушне људе, па чак и амо царски двор.“</p> < |
обро, за месец дана сви ће ови дојурити тамо и биће ми поуздани помоћници као што су и пре били |
че да нема никога сем деце, он се упути тамо, уђе са својим другом у крајњу собу и одмах нареди |
и то ће бити само онда кад могнем отићи тамо онако како ми приличи, као господар, а не као нево |
у ту ноћ провео је у несаници, ходајући тамо амо по пространој оџаклији.</p> <p>Неколико пута п |
а пожара, који се губио тамо негде, чак тамо иза саме ивице пространа видика.</p> <p>Баш у тај |
а. — Да ти знаш где је себе Топола; чак тамо преко три воде.{S} Па тамо је шума, није овако као |
м?!{S} Какав ли је то мутавџија што чак тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи и |
већу чету бећара и скитница, којих увек тамо има по Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их и овд |
а.</p> <pb n="247" /> <p>— Онда ја идем тамо.{S} А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас |
одговара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо знаћеш све!“ Изговара се како су то ствари крупне, |
ија се јако сневесели.{S} Дуго је ходао тамо амо по соби и ћутао.{S} Овда онда завртео би главо |
доћи до власти и славе; да сам сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S} Рачунао сам: |
бих толико бојала да је он једнако био тамо у Србији.{S} Знао би тамошње прилике, а знао би и |
јај каква огромна пожара, који се губио тамо негде, чак тамо иза саме ивице пространа видика.</ |
егова главна мисао ипак је била једнако тамо доле на оним странама, где је у то доба боравио Ка |
орђе бар десетак пута, ходајући немирно тамо амо.</p> <p>Најзад у мркли сумрак ето ти већ једно |
ња за Србијом и жеља да се што пре опет тамо врате.</p> <p>Карађорђе је распитивао за остале во |
, разгрну жеравицу на огњишту и сасу их тамо све.</p> <p>Пошто се вечера тако довршила, Вујица |
не би смео сам.{S} Особито, док је још тамо у Русији.{S} Јер, ти знаш како је то код Руса јевт |
н једнако био тамо у Србији.{S} Знао би тамошње прилике, а знао би и људе, па би се умео чувати |
и бедите ме да ја одовуд подбадам народ тамошњи да се буни и на оружје диже.</p> <p>„За састанк |
еви по оделу са свим помешали с осталим тамошњим мештанима.</p> <p>Жив је био саобраћај између |
а говорио да у Београд одлази по позиву тамошњих српских трговаца, који су се жалили да им Турц |
свест и како почиње падати у несвест и таму!...</p> <p>А они страшни и ужасни гласови све јаче |
погасе, чак и пси полежу и село утоне у таму и тишину.</p> <p>Али тако није изгледало сад у Трб |
, којој је зачетак био тако скроман и у таму завијен!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми |
је сваки дан како некуда журно хита уз танану стаблику на, чијем су врху набубрели једри пупољ |
ао кад неко шенлучи, па се онда разлеже танка, гласовита песма, праћена свирком зурла и лупом б |
своју јасну песму, а глас му се вио као танка жица прекаљена челика, по чему се и познавало да |
ави, а одевен у богато извезено рухо од танке, као крв црвене чохе.{S} Овај човек је изгледао с |
еке дугачке тршчане свирајке, које дају танке, развучене тужне звуке.</p> <p>Уз пратњу те чудне |
мало утишао, он проговори опет, а његов танки глас био је сав храпав, промукао и неједнак.</p> |
ченим ивицама, низ које су још струјали танки млазеви крви.{S} Крај њега је стајао његов крвави |
илишту је владала мртва тишина, само су танки звуци складне турске музике бурно одјекивали, буд |
p> <p>Наједаред турска банда, са својим танким инструментима, грмну султанов марш, а из хиљаде |
це старчево било је тужно и мрачно, око танких запечених усана играо му је самртнички осмех, пу |
ку убојну песму турску, и уз пратњу тих танких и заносних звукова џелати отпочеше свој посао.</ |
ршити, и с тога је добро отварао очи да тачно изврши сваку његову заповест.</p> <p>Марко сад уз |
на) контрола над српским вођом, и да је тачно извештава о свима радњама његовим.{S} Поверење шт |
ађе у близини, и да он лично контролише тачно извршење издатих заповести.</p> <p>Мучен тако гро |
је у Врљи нашао верног слугу и свирепо тачнога извршиоца својих наредаба, који је, поред Марка |
</p> <p>Драгић га пресече: — јамачно од твога зора и јунаштва —</p> <p>— Не од мога зора, већ о |
смртни ударац.{S} Сеци бре, мухамеда ти твога!</p> <p>Џелат, који је дотле стајао блед и збуњен |
сам побратиме, рече гост, ја, Гитарић, твој побратим из Селевца, па сам дошао да те обиђем и д |
инити Турци, кад чују за <pb n="217" /> твој долазак.{S} Тек они ће се помамити како ваља.{S} Ј |
p> <p>— Ево, господару, моји пиштољи, а твој севап; уби мене првога њима, па ти остало све прос |
стари ратнички другови само док чују за твој долазак, мислим да ће сви листом за тобом кренути. |
гу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни побро.{S} Обојица ћемо изаћи пред онога што |
код тебе, ђаурска рђо, свијетли везир и твој кнежић Милош једно исто, те их барабариш?{S} Наш с |
ми се никад више нећемо видети.{S} Овај твој слабачки <pb n="79" /> зрачак изгледа као да је на |
а господару, ако због њега остане каква твоја заповест неизвршена?{S} Ја њега не узимам да служ |
н за другога.{S} Ето и ја, ја сам мајка твоја, па опет сам се одазвала и дошла да ти покажем кр |
и кад чујем таке речи, као мало час она твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао рећи о |
е нама до сад лепо дао.{S} Истина то је твоја заслуга, али ту има много и народне муке и запиња |
ће нам, господару, таман онамо куд ће и твоја, кад оно пре неколико година истера мене <pb n="1 |
разуми и знај:{S} Карађорђева глава или твоја; и на то ти се кунем живим Богом и светим Јованом |
бити тајанствена и недокучљива промисао твоја, кад си допустио да цело једно тако велико и тако |
ору неће нам ни веровати.{S} То је опет твоја добит — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>Карађорђе |
не мешам.</p> <p>— Како, болан, нијесу твоја посла, а да чија је оно глава што већ трећи дан з |
си отишао и и повратка ти више нема.{S} Твоје место заузео је Милош.{S} С грдном муком увео је |
емо ти и признателност нашу указати.{S} Твоје је да дјело свршиш, а за све друго наша је брига |
кнеже; кад ти је његова глава скупља од твоје рођене, онда ћемо твоју понети у Београд.</p> <p> |
о:</p> <p>„Светли пашо!{S} Ми знамо све твоје врлине и високо ценимо твоје одличне способности. |
још само за тобом.{S} Још да се напије твоје крви, па је после миран.{S} И ти хоћеш да му одеш |
би да вас кудгод склони — и тебе и неке твоје — и да вас склоне кудгод где српско ухо никад за |
звала и дошла да ти покажем крваве руке твоје и да будем сведок против тебе.</p> <p>Збиља, Мило |
ским људима.</p> <p>„Али, ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, који се сада тамо на |
, те их пресретао, али увек, сетим се и твоје претње и заповести, па спустим већ наперену пушку |
/> да се мре!...{S} На, сине Перо, узми твоје оружје!...{S} Ти си био човек, ти си ми био бољи |
е говорио. — А шта ће кнезу Сими помоћи твоје друштво?{S} Зар није боље спасти главу па доцније |
опет дошли у бербу.{S} Котило ти турско твоје, помислим ја, нећеш га, вала, ти жњети усред зиме |
то не сме да буде!...{S} Перо, дај амо твоје оружје рече Цукић, рапавим, испрекиданим гласом, |
знамо све твоје врлине и високо ценимо твоје одличне способности.{S} Према томе, тврдо уверени |
очињу жалити за турским харачлијама.{S} Твоји момци гори су од најгорих јаничара.{S} Кудгод они |
насумце, но ћеш отворити четворе очи, а твоји стари ратнички другови само док чују за твој дола |
и да нам рекне последње збогом.{S} Кад твоји топли зраци опет сиђу на земљу, они ће наћи место |
тврдо се уздам да неће другчији бити ни твоји Грци, потомци славних јунака јелинских, којима се |
— мучно је, господару мени бити судија твојим пословима.</p> <p>— А што оче духовниче? — рече |
одужиш док се ствар не охлади, па после твојим шеретлуцима да га измолиш, као што си и лане изм |
наковати.</p> <p>— Вуци се одатле с тим твојим кучетом, да не спљискам за душу и теби и њему са |
па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш ти један твојим грудима зауставити читаву војску турску.{S} Беже |
инио већи господар од њих.{S} Од тебе и твојих зулумчара сиротиња <pb n="44" /> данас горе пишт |
шко, тешко теби!{S} Тешко и мени, мајци твојој!{S} Због тебе потресће се у земљи и моје труле к |
не ране, и стану те оптуживати да су по твојој наредби онако грдно осакаћена!...{S} Не, не!{S} |
е, да их помлатим, па макар ми после ти твојом руком главу одсекао...</p> <p>— Шта, несрећниче. |
крстом, и очним видом, и српском вером твојом, да никад нигде и никоме нећеш ни једне казати о |
ми његову главу предаш, ако ниси рад да твоју однесем у Београд.{S} С тога одмах овде да ми каж |
м убиству владике Никшића, пашће сад на твоју главу.{S} Како ћеш одговарати за њу, када на стра |
тебе доста слушали!{S} Ево и сад смо на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} |
као очи у глави; боље пази на ову но на твоју рођену главу — рече Никола момку и мрко га поглед |
господару, Милош главу, већ везир тражи твоју јал’ његову.</p> <p>— Па Милошу јевтинија моја и |
ше као у грозници.</p> <p>— Ах, булу ти твоју! — цикну Драгић, стрељајући очима бледа и малакса |
глава скупља од твоје рођене, онда ћемо твоју понети у Београд.</p> <p>Вујица подиже очи и погл |
чељусти?{S} Зар ће Милош пожалити данас твоју главу, кад је ономад појео Цукићеву?{S} Јеси ли т |
аметнији изгледати ти, па је опет све у твоју вајду — рече Петар заједљиво.</p> <p>Карађорђе је |
бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Да јављаш Милошу |
у, као да је главица купуса.{S} Сам њен творац, хвалећи свој проналазак пред доличним скупом ре |
ска ноћ насиља и злочина срушила велику творевину борбе и слободе, на којој су пуних девет годи |
ом се и даје милост; праштањем кривцу и твори се дело милосрђа.{S} Правом и здравом нити треба |
текле, и ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</p> <p>Милош скочи и протрља шакама лице |
е је, господару, за садашњицу и моја је тврда вера да се за сада не може учинити ништа паметниј |
ручи нека слободно дође право к мени, и тврда је турска вера, док је на мени главе ни длака му |
ићу, да на оставу 10.000 дуката. (Други тврде да је било 4.000 а не 10.000).{S} Кад се доцније, |
мрклој, непрегледној ноћи бије и ломи о тврде камене обале, и све запенушено, у свирепој срџби, |
> овако љутит, Милош им је све порицао, тврдећи да су то душмани српски и да би највећу услугу |
говори.</p> <p>А у том писму поново се тврдило, како народ Карађорђа једва чека, како би га са |
о одемо, ствар је већ у пола добијена — тврдио је Карађорђе.</p> <p>— Онда ћемо ми морати да пу |
мекшавао и попуштао.{S} Али је још дуго тврдио пазар презајући да му Марашлија не запне с огром |
рашлија се љутну на то и пребаци Милошу тврдичлук: да он предаје порез по старим харачким списк |
оје одличне способности.{S} Према томе, тврдо уверени да ћеш милом отечеству највише користити, |
је осећала с тога тешки терет на души, тврдо уверена, да се Милош тешко огрешио о своју рођену |
ивао на ту ствар с највећом одсудношћу, тврдо убеђен да другачије не може бити, и да је то упра |
т.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, а тврдо се уздам да неће другчији бити ни твоји Грци, пот |
, да и он не спава, или да бар не спава тврдо.</p> <p>Само се Вујица беше притајио и лежао је к |
пше и светлије дане; ја који сам некада тврдо веровао у васкрс пропале царевине српске!...{S} Н |
очи своју оданост према султану и своју тврду одлуку да одржава ред у земљи, а то му је давало |
и других отпадака заосталих од оправке тврђаве.{S} С рана пролећа ту је бујао густ коров, који |
, он је видео свакога ко уђе и изађе из тврђаве.{S} Казивао је и оно што је синоћ видео, али то |
апијом.</p> <p>Кад осуђеници изађоше из тврђаве напоље, светина нагрну са свију страна да их ви |
дски одакле се згодно могла видети и из тврђаве и из вароши.</p> <p>Пошто се тако ослободио три |
а знака саучешћа.</p> <p>При изласку из тврђаве, спровод застаде.{S} Ваљало је уклонити огромну |
миле, која се таласа ту негде у близини тврђаве.</p> <p>„Светина, гомила, гунгула — то се јамач |
а суши на коцу турскоме <pb n="68" /> у тврђави.{S} Том приликом говорено је и о двојици заробљ |
одатле је предат Турцима, који су га у тврђави удавили.</p> <p>Свршио је и Мелентије Никшић, в |
калимегданском углу, куда се пролази за тврђаву (онде где је сад гостионица „Српски Краљ“) и се |
омила се раздвоји и великаши окретоше у тврђаву.</p> <p>Док се све ово дешавало, у близини губи |
СПРЕМЕ</head> <p>Кад је Милош стигао у тврђаву већ се била у велико ухватила ноћ.{S} Упаљене м |
згодно му је дошао говор Германов, који тврђаше да би он морао знати кад би било каквога покрет |
<p>Вујица је остајао при свом првашњем тврђењу да писма нема.</p> <milestone unit="subSection" |
ћи.{S} Бојсе, синоћ су их догнали амо у тврђу!</p> <p>— Па тешто!{S} Догнали двоје; нека их дог |
?{S} Но оне Милошу кваре ракам (рачун), те их он једну по једну поткресава.</p> <p>Србин не одг |
рађорђе дође у Србију са знањем царева, те му не смедне нико ништа, Милош ће се онда и ту умети |
тих односа, мало по мало дошло до тога, те се јавила мисао о избору Карађорђа за општега вођу, |
и, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод прогледа очима и добије власт у св |
о и најстрожије препоручује и заповеда, те да главом и малом својим останеш као што си и био, а |
ко време стишавала убојна звека оружја, те су српски ратници могли мирно отпасати своје светло |
ме се овда онда сете и то врло изредка, те по који дође жеље ради да ме види.{S} Хтели би ваљад |
} Но кућа је била за њега самог велика, те понуди и бабу.{S} А њих ево овде — чује се сито како |
е.{S} Кад би се појавило много хајдука, те би убиства и отмице учестале, Турци су подизали сав |
{S} Јес, гдје је наш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно посрнули, и видимо се као божј |
е онако, како обично стоји на раменима, те је изгледало, као да провирује из земље, као да је н |
ш починио с другим својим противницима, те се свак бојао да рекне добру реч за Карађорђа.{S} Ка |
ипак се преломи и одведе Ђорђа и Наума, те их склони у свој подрум, у сеоским пивницама.</p> <p |
би турска војничка снага била поцепана, те да не могне сва гурнути на Грчку.{S} С тога је много |
говори, у кави је владала мртва тишина, те се свачији разговор чуо јасно и разговетно.</p> <pb |
опазе да у народу има некаква комешања, те се и сами усплахире и забрину.{S} Код њих онда наста |
укагије заковале су му ноге испод коња, те се није могао скинути док се букагије не откључају.{ |
а, Милош једва дочека да се укаже зора, те одмах избуди послугу и нареди да спреме коње, да изј |
отме човеку дванајестогодишњег синчића, те га са својим харамијама скотски оскрнаве и обележе.{ |
еле, пратио свога момка Марка Штитарца, те је ноћу на легалу убио шабачког владику Мелентија.{S |
лезни кавени тучак, којим се кава туца, те и њиме, као ћускијом, почеше изглављивати врата.</p> |
т повраћа да буде благи заштитник душа, те са склопљеним рукама моли победоносна а кивна војнич |
ки поверује, или му подмакну по штогод, те се гради да верује. <pb n="104" /> Те домаће људе ов |
бичне разговоре, Гитарић се маши торбе, те извади из ње погачу, заструг сира и тиквицу шљивовиц |
, напуни се света и бурне хуке и вреве, те по читав дан изгледа као какав огроман лонац, у коме |
ко дело наше и како нам сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и онако сретно разбисмо његову в |
лоша). <pb n="152" /> Све то чинило је, те је Србија у очима Грка, а и свих других балканских р |
ана, из Бесарабије, Влашке и Молдавије, те проносе кроз нахије свакојаке, бунтовне и тајанствен |
тре, да се међу Турцима што не рашчује, те да крену на ме потеру, која би досадила и мени и ово |
осла поуздана човека да оде до Паланке, те да разабере чује ли се што за Вујицу, где је тај чов |
Гитарићева.</p> <p>— Дајдер, побратиме, те мученице мало да повратим душу!{S} Знаш ли болан, да |
пут још незгодније да свраћамо у крчме, те тако цео дан гладни!</p> <p>С Чолокантицом Карађорђе |
Он то може дочути с друге које стране, те би одмах помислио да је Карађорђе дошао да њега обор |
вде у земљи да с браћом јуначки погине, те би му се име до века славило.{S} Али Руси, Руси — он |
“ Изговара се како су то ствари крупне, те се по другоме не поручују, но иде из уста у уста.{S} |
ло.</p> <pb n="63" /> <p>— Богме јесте, те још како призорило.{S} Већ то, што су заробљеници сп |
дочепа га за само <pb n="133" /> срце, те се чисто стресе и језа га прође и овако на јави.{S} |
погодила по првом резу, већ мало више, те је тако <pb n="86" /> само направила две дубоке, крв |
да се гдегод не понове побуне и нереди, те би опет имали изговор да глобе и кољу сиротињу.{S} С |
тово сви бегунци били фамилијарни људи, те је сваки био повео и своју породицу.{S} Настањивали |
иш од ваше су се силе Турци преплашили, те се сад с Милошем погађају и удешавају.{S} Да не брид |
рај.“ Но после се као нешто предомисли, те додаде:</p> <p>— Аја, вели, није добро ни тако.{S} У |
S} Сви добро одевени и добро наоружани, те се на први поглед могло познати да су верне слуге ка |
усталасалост, која цео свет усплахири, те се на свакоме може познати да је нешто узнемирен, за |
ти је сметао какво је зло хтео учинити, те би сви повикали да га уби из страха да ти не преотме |
еликим летњим припекама спари и сасуши, те цело поље изгледа као опаљено.{S} По томе пољу играл |
ла и некако ми се бејаше одрешио језик, те сам бројала као из књиге да читам.{S} А он је опет з |
е је болело.{S} У два маха излазио сам, те их пресретао, али увек, сетим се и твоје претње и за |
а одозго овде онде опет посеја лишћем, те је изгледало као да није ни дирано у кладе.</p> <p>„ |
ованом и <pb n="268" /> кумством нашим, те да знаш да никаквога опроштенија ни милости не може |
уке, док се нешто не споречкам с најом, те од тога доба баталим све.{S} Сад има три, четири па |
а дигну бунт међу мирном царском рајом, те ће им с тога бити главе одрубљене и истакнуте на угл |
други паметнији да управља овом земљом, те неће баш спасти на лудога Циган Ђорђа!</p> <p>Милош |
м везиром, да чујем шта би ми он рекао, те некако баш не могадох.{S} Не хтеде реч да ми се прев |
о.{S} Уловили би човека кога си послао, те би после пала његова крв на те.{S} А не би имао ни з |
а.{S} То је наскоро и Марашлија увидео, те даде знак Турцима да изађу, а осташе само Милош и ње |
— Шта си се, ти бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш одавде.</p> <p>— Бог с тобом брате, куд |
да ко не докаже Турцима како се жалио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбарлија био запрет |
уздана човека но да се још није вратио, те да га очекује сваки час преко Паланке.{S} Међутим пр |
опет избију на површину чило и весело, те се од њих вода зацрни.</p> <p>Јата птица, што су пре |
т.{S} Свијетлом везиру докаже се за то, те он призове Милоша и затражи да му у кратку земану по |
мет разговора био је увек исти, све то, те то: жудња за Србијом и жеља да се што пре опет тамо |
и везир и твој кнежић Милош једно исто, те их барабариш?{S} Наш свијетли везир сједи овђе мјешт |
шта више, учини се као да их је пречуо, те одговори журно:</p> <p>— Па и боље је да плати, свак |
у лугу беше се пробудио неки стари кос, те поче веома звучно изводити своју јасну песму, а глас |
се и они не умешају у тај општи покрет, те би га могли пренети и амо преко Дунава на српску рај |
породица била у љубави и пријатељству, те су се с тога чешће походили и једни другима у госте |
пре крене, док се Турци још не надају, те ће све лакше поћи.</p> <milestone unit="subSection" |
, какви је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће полијећу но приђе кад је Скопљако |
у, при којој дрхти сваки мишић на телу, те крупне капље зноја искачу по заруделим образима црнп |
ном рубу где се небо ослонило на земљу, те се није могло лако разликовати, да ли облак силази с |
ајежила и чисто се повукла у себе саму, те усред својих негдашњих ратних другова и личних прија |
b n="106" /> вазда је био покоран цару, те не може веровати, да би руска влада њега обишла, ако |
кнезове и преда их београдском везиру, те их овај побије.</p> <p>Он, Милош, једном је већ спас |
ога је Карађорђе стављен под присмотру, те се пазило на сваки његов корак.{S} У таквим приликам |
штиту.</p> <p>Све те прилике чиниле су, те су српски емигранти били крупна чињеница у очима сви |
море, Марко, шта сам ја Милошу на путу, те хоће овако мучки и нечовешки да ми сече главу ноћу у |
о ни један од њих није веровао у успех, те су ту замисао сматрали као лепу али празну жељу!</p> |
јући главу о томе, да све <pb n="93" /> те појаве генералишу, изједначе и подведу под један зак |
, те се гради да верује. <pb n="104" /> Те домаће људе ови страни употребљавају после као своје |
.{S} Ако ти не мореш наћи <pb n="55" /> те хајдуке и смутљивце, што буне народ, ја ћу их, бели, |
е, ударене пошто је узјахао на коња.{S} Те букагије заковале су му ноге испод коња, те се није |
озор који је изнутра замазан кредом.{S} Те отворене очи изгледале су у овом тренутку страшне.{S |
ено и већ се пекло уз лепу жеравицу.{S} Те јагањце бејаше заклао Драгић за душу изгинулима.</p> |
ички радиле — навијале су неко платно — те бејаху селе да се одморе, па тако мало помало ушле у |
тимили смо се од невоље, као што знаш — те се ја нашалих. „Е мој побратиме, велим, лако би ја и |
у жив разговор.</p> <p>— Духовниче, да те нешто право питам, ама право да ми кажеш — поче кнез |
Милош га упита:</p> <p>— „Бре, Врљо, да те нешто сковитли тешка претешка болест, па да ти се ре |
ару Милошу, колико тек да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе побегао.</p> <p>— Па ј |
та ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо каквом цепаницом? — упита он располож |
{S} Сто пута би пре умро.</p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни онд |
Ваља знати како се пчелом рукује, па да те никад не дирне, ако ћеш је у недрима носити...{S} Ја |
дима које нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође добро, за месец дана сви ће ови дојурити тамо и |
ељ.</p> <p>— Полако, Лексо, сагни се да те не види — учи шипарчића његова другарица у игри, док |
најзад — имао бих, богу хвала, где и да те примим и царски угостим, али куда ћу после ја, кад с |
рода — но да погледамо у будућност и да те ту нешто запитам као духовника и као рођенога брата |
тебе нико неће ни сећати, а камо ли да те код Руса пањка.</p> <p>Карађорђе је срдито грицкао н |
робовима трава никне.{S} Сав Стамбол да те чува, учувати те не може, нити ћеш се ти наносити гл |
м излагао трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљио.“</p> <p>Паше су обично добро разумевали |
ој побратим из Селевца, па сам дошао да те обиђем и да видим шта радиш.</p> <p>Старац устаде, а |
их роди!{S} Мичи ми се испред очију да те зубима не закољем, погани једна!{S} Одлази!{S} Одлаз |
њу, када на страшном суду изведу преда те она два мученичка детета, па ти <pb n="127" /> она п |
кад је требало проливати туђу крв онда те није било страх!.. .{S} А?...{S} Бојиш се за своју г |
ост!</p> <p>Но у почетку овога века, за те њежности ништа се није знало, особито амо на овим на |
ко пустите к мени?</p> <p>— Питао је за те, господару, и рече толико, да је рад теби да се пред |
кати оно што је други стекао.{S} Али за те готоване спремљен је ушник и готованлук ће се главом |
што питао.{S} Но ми смо се радовали за те.{S} Као велимо, да хоће дати бог само да се ти једно |
поступити.{S} За случај тај, Милошу, ја те опомињем да останеш веран нашем светлом падишаху и д |
још једино што може помоћи.{S} Знам ја те кукавице што су тако брзе на кидање туђих глава.{S} |
/p> <p>— Није те нико ударио...{S} Вала те није нико ударио — рече неки седи Турчин с дугачком |
а чиним, кад другога пута нема!{S} Сила те опкорачила, па сад или пови грбачу па ћути, трпи и с |
м.{S} Сваки од њих латио се каква посла те мало зарада, а мало ова пензија што је добијају из Р |
оде.{S} Тако кажу, да је он дао Турцима те су удавили војводу Молера, а на душу га макао, веле, |
ним људима.{S} С <pb n="240" /> тога на те поруке и обећања Милошева не треба ништа полагати.</ |
послао, те би после пала његова крв на те.{S} А не би имао ни згодна изговора, зашто си га уби |
и издржавање од руске владе.</p> <p>На те бивше народне старешине овде је велика повика и прок |
Наслушала сам се свакојаких лагарија па те чисто ухвати нека страва, и штогод рекнеш слути на з |
до, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те убио — рече Паштрмац срдито избацујући Драгића.</p> |
ко срце.{S} Послушај нас, капетане, кад те ево, сви овако зборски молимо.</p> <p>Драгић скочи с |
д је свршено све.{S} Бар ћеш знати, кад те је побратим ракијом почастио...</p> <p>Рекав то, Гит |
и родитељску!“</p> <p>...{S}Али, усред те радости, усред најлепших нада, на једном ће из мрака |
абујала лепа зелена трава.</p> <p>Усред те пољане стоји огромно дрво с горостасним гранама, што |
енима и рече:{S} Не знам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не |
ба.{S} Па пошто је и сам имао од обадве те врлине, знао је њихову цену и приклањао се пред вели |
рбији и распирују неред и немир.{S} Све те каламутње од тебе потичу.{S} Што се против мене нико |
милости, ни праштања, ни милосрђа — све те врлине једино и постоје за оне који погреше и скриве |
снези, <pb n="70" /> ни те буре, ни све те и велике и многоструке промене, које за собом носи ч |
и стало их је крвава зноја, док су све те појединости утврдили и уговорили.</p> <p>Најтеже је |
под своје окриље и заштиту.</p> <p>Све те прилике чиниле су, те су српски емигранти били крупн |
ле две године, родбина Карађорђева дође те га ископа и премести у Тополу, где га сахрани, у пор |
на Милошу обвеза да по могућству помаже те намере везирове.</p> <p>У мислима о свему томе, Мило |
бро.</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је те вечери чак нешто мало и уз гусле свирао, што није чи |
анку.</p> <p>Брижан и замишљен јахао је те ноћи Вујица за Паланку, пошто се растао с Карађорђем |
, кад се све силом не може?{S} Добро је те нас се Турци и оволико прибојавају — рече Милош.</p> |
е, Турци, ко ме то удари?</p> <p>— Није те нико ударио...{S} Вала те није нико ударио — рече не |
отпочињала борба, која је трајала целе те ноћи.{S} Шта је мучних мисли прохујало за то неколик |
а узбуркане вале своје, тако су се целе те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји Милошеви, |
рцан огромни волујски рог.</p> <p>После те несреће Чимбарлија се није смео више појављивати у с |
и јади.{S} Ја сам мислио само мене море те црне мисли!...{S} Он махну руком преко очију, скиде |
његовом мишљењу најбоље би било, да се те бивше старешине српске тргну кудгод дубље у Русију, |
бра и поуздана пријатеља.{S} На томе се те вечери растану.</p> <p>Сутрадан, лицем на св. Павла, |
тијег кнеза народног, па или га обрлате те им истински поверује, или му подмакну по штогод, те |
е висине, да одеш на крај света, она ће те стићи и наћи...{S} Тешко теби!...{S} Свака капља ове |
а ти нећеш имати мира ни станка; она ће те с ужасом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у |
далеко, али јој нећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске дуб |
воје и проклетства ове сиротиње које ће те и на оном свету стићи, несретниче мој; — рече Милош |
p>— А он ће ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у Београд, да он то сврши!...</p> <p> |
Ослободићеш се!{S} Ево њих, иду, они ће те ослободити.</p> <p>Окупан у зноју од страха и узбуђе |
ориће се у по један врео камен, и то ће те камење затрпати.{S} Тешко, тешко теби!{S} Тешко и ме |
грло осушило Узми попиј каву, разгалиће те — рече она нежно и мило.{S} Он ћутећки пружи руку, у |
ј турској кави, онај Србин што изађе из те каване, прво застаде код врата, као да се нешто омиш |
, нешто новца и друге ситније ствари из те торбе биле су придигнуте.{S} Сам Карађорђе, свучен д |
у застрли густи тешки облаци.</p> <p>Из те мркле ноћи допире до у колибу овда онда, по какав не |
S} Да си тица не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш — примети Милош.</p> <p>— |
Ти побио бегове Атлачиће?{S} Јао, живи те Бог посекао, ко ће сад џевапа дати Цариграду?{S} Зна |
припази дер те ви ноћас на коње; отиди те обиђи да не направе момци какву штету, особито пазит |
иће се у по један глас који виче и који те јавно оптужује; свака капља ова претвориће се у по ј |
ало.</p> <p>— Казаћу ти, господару, али те прво заклињем живим богом и св. Јованом да тајну чув |
а ме за само срце уједате.</p> <p>„Жали те се и тужите ме што се ја воде састајем понекад са љу |
моле.{S} Ђорђе проговори:</p> <p>— Боли те прогонство из Србије!{S} А мене мислиш, <pb n="159" |
те дажде, ни ти снези, <pb n="70" /> ни те буре, ни све те и велике и многоструке промене, које |
ет домами одбегле тице певачице, ала ни те дажде, ни ти снези, <pb n="70" /> ни те буре, ни све |
ештога главосечу; желео је да га обдари те упита, ко је и шта је тај човек.{S} Шапат оде од уст |
а главом, господару!</p> <p>— По матери те ружим, што лупаш толико као луд, кад видиш свећу у о |
ми кажеш шта си наумио чинити, а ево ти те прво прочитај и ово писмо господарево, које је напис |
ва и до сада је чешће морала попуњавати те недостатке и празнине, па је то требало да буде и са |
кне.{S} Сав Стамбол да те чува, учувати те не може, нити ћеш се ти наносити главе, ако по несре |
рбију, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо, само се ја б |
вредио сам и тебе и Миленка.{S} Опрости те!{S} И бог прашта!{S} Ако буде живота и повратка, тру |
кшиш ти не фали.{S} Но прво се постарај те ово укопај, затрпајте ту где год у потоку.{S} Само д |
{S} Прво проговори Вујица.</p> <p>— Сам те је бог умудрио, господару.{S} Ја се тога јада не бих |
умњу Карађорђеву рече, како ће и он сам те ноћи спавати ту у колиби заједно с њима.</p> <p>Кад |
S} Тако нећемо сејати.</p> <p>— Ако сам те добро разумео, попо, ти од прилике велиш, као овако: |
руштва као штетна и опасна звера.{S} Ем те убијају, ем се труде да ти не учине ништа непријатно |
{S} Не, не!{S} Ја сам требао да погинем те да својим очима не видим ово страшно ново Косово срп |
p>— Шта ћеш да ћеш с овим људима, молим те, послушај и ти коју њину!{S} Немој све на своју руку |
авом платили.</p> <p>— Немој тако молим те.{S} То је говор тек онако од беде.{S} Ми прво морамо |
/p> <p>— Његов сам хлебац јео!{S} Богом те братимим изађи само за један тренутак, само за часак |
p>— Других сведока нема, али пред Богом те признајем и примам од сад за сина свога.</p> <p>Пета |
ре његове неизмерне издатке и ако је он те приходе и прибирао и трошио без икакве стварне контр |
</p> <p>Бар тако је Марашлија разумевао те погледе Милошеве.{S} Њих су се двоје дакле разумевал |
ву?“</p> <p>Бар Милош је тако разумевао те погледе, па је од времена на време и он погледао Мар |
је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов покушај сретно испао.{S} Што сад он мора да |
>.{S} Али сви су они знали прави смисао те речи.</p> <p>Но ко ће да пође и како и где да изврши |
е чини да ти ја разговетно рекох: право те питам и хоћу право да ми кажеш!</p> <p>— Па право, г |
, и топло ти препоручујемо похитај живо те тај хитни родољубиви посао што пре сврши.{S} Готов г |
нез је, али његов пут којим се попео до те висине засут је људским костима.{S} Таким је путем о |
ади.{S} Правдају га, да је везир тражио те главе.{S} Јадно је то оправдање!{S} Турски везир ваз |
добро си поступио, доста си се учврстио те и народ отуда и султан одовуда признају те као прва |
Бог да слепи и неми светом ходили, ако те не смакнемо пре, но што на њиним гробовима трава ник |
, већ клањао и турску веру веровао, ако те мојом рођеном руком као пиле не закољем, само ако се |
</p> <p>— Подај јој нека сркне још мало те вруће ракије, видиш како је то поврати — рече жена с |
} Присуство Врљино још је већма брисало те сумрачне утиске и Милош је навлаш говорио, говорио ј |
се побоја да није Карађорђу што позлило те упита Наума шапатом:</p> <p>— Господару као да није |
сјаја и величине своје, а то је чинило те му је садашња невоља његова изгледала још трипут гор |
у народу и да му каже како се то десило те су неки кнезови недавно изгинули.{S} Испричаће му ка |
ли ми знамо стазе и богазе и провешћемо те да ти длака једна не вали.{S} Спаси главу па онда ид |
во да не рекнеш да је било силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо јавили за времена док с |
рено сасвим, а десно само у пола.{S} Но те отворене очи нису гледале и нису виделе.{S} Оне су л |
е Гитарићеве, Вујица је одговарао једно те једно: немам и немам.</p> <p>Тада се Гитарић учини к |
евапа дати Цариграду?{S} Знаш ли, добро те не знало, како ће пропиштати села, где се убиство до |
више и уђоше у оџаклију.</p> <p>— Добро те нађох; задржао сам се код Турака у великој кави, па |
на своју душу, а ти буљубашо Марко, ето те, па како знаш!...</p> <p>У мраку није се могло видет |
ибери се, капетане Драгићу, и учини што те молимо.</p> <p>Драгић викну срдито и одсечно: — Ништ |
једно.{S} Немој лудовати, но говори што те питам, који ће од момака бити најзгоднији?...{S} Да |
" /> бола.{S} На њима је било нешто што те подсећа на рањену зверку, коју су дуго и дуго немило |
викну Новаковићу — Никола, припази дер те ви ноћас на коње; отиди те обиђи да не направе момци |
хоће да се превезу, Јоване.{S} Изађидер те види — рече момку кнез Максим <pb n="251" /> из Стар |
оме се, у главноме, свршио њин разговор те вечери.</p> <p>Сутра дан била су важна саветовања у |
Турака изговори да су утекли, ако се с те стране што боји да ће га Турци што кривити како да у |
помогле.{S} Драгић, истина, није кренут те ноћи, али је, одмах сутра дан рано у јутру под јаком |
ли, да се нашали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке разговоре он никад није мешао своје оз |
е за пиштољ — да ти сад не сручим ово у те пасје груди!</p> <p>Анта виде шта је.{S} Он слеже ра |
и народ отуда и султан одовуда признају те као прва човека. <pb n="197" /> Само сад пази да што |
своје страшно разјапљене ране, и стану те оптуживати да су по твојој наредби онако грдно осака |
ему томе.{S} Да оставим, па кад настану те прилике онда, према приликама, и видећу шта ваља чин |
и Вујичиној ту су требали да се састану те вечери.</p> <p>Целога тога дана Карађорђе је био доб |
с тим кабадахијама гњечиш ову сиротињу те крвав зној из ње цедиш.{S} Какав паша, какав везир, |
развучене тужне звуке.</p> <p>Уз пратњу те чудне свирке, коју допуњује вешто ударање дахира, шт |
д Крпаре.{S} Све ове особине учиниле су те је хетерија Науму била поверила велеважни задатак — |
си никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на режњеве исећи.</p> <p>— Јао, Свети Аранђел |
о?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећу те дирати ни питати.</p> <p>— Није ми ништа криво, али |
азове тој жељи Карађорђевој и оду одмах те једну кошницу подрежу.{S} Карађорђе поједе ту мало м |
p> <p>Хоћеш да бежиш, да утекнеш: страх те; а кад је требало проливати туђу крв онда те није би |
да ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи отпутовао за Паланку.</p> <p>Брижан и замишљен |
шав код Рама у Србију, Карађорђе је још те исте вечери кренуо даље са својим пратиоцем Наумом и |
да се нешто плете око њега.{S} Али још те исте вечери стиже човек од Вујице.{S} Он донесе пору |
чујемо грчки хетеристи изабрали су <hi>те</hi> недавно за вођу, и већ сте и заклетву положили. |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Те исте бурне и урнебесне ноћи у једној удаљеној и усам |
много и народне муке и запињања.{S} За тебе не може бити зазорно да то признаш и да рекнеш нар |
могао одржати ни месец дана.{S} Али за тебе је друго; теби он може истински бити опасан.{S} И |
, па не може бити никакве срамоте ни за тебе што си се уклонио.{S} Што рекао покојни Ћурћија, н |
оном јадном народу.{S} Зато се љутим на тебе, господару, што подбадаш одовуд, и због мржње на М |
се против мене нико не жали?{S} Ако на тебе вичу, господару, то је с тога, што ти не мирујеш, |
чекао? — веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар немаш чекати ништа ни од кога, па што ниси |
и, он би морао овако исто радити против тебе, кад ти квариш оно, што се ми сви мучимо у Србији |
аве руке твоје и да будем сведок против тебе.</p> <p>Збиља, Милош се тек тада сети да је његова |
{S} Тешко и мени, мајци твојој!{S} Због тебе потресће се у земљи и моје труле кости.{S} Какав г |
рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе побегао.</p> <p>— Па јес, ви сте јунаци; само што |
у главу од мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С тога отварај очи и пази шта радиш.{S} За ово |
ине пиштала од <hi>Скопљака</hi>.{S} Од тебе морају људи да крију своје жене и кћери, као од на |
се начинио већи господар од њих.{S} Од тебе и твојих зулумчара сиротиња <pb n="44" /> данас го |
тоља, као да је хтео рећи: „немој да од тебе почнем!“</p> <p>У тај мах Цукић наједаред скочи, з |
тео рећи: „Циц, дете! хитрији сам ја од тебе“.</p> <p>— Што га ниси ухватио, браца Лексо — срди |
у неред и немир.{S} Све те каламутње од тебе потичу.{S} Што се против мене нико не жали?{S} Ако |
ло да буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, |
што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, господару, не тражимо ништа <pb n="165" /> више.{ |
ја би био последњи неваљалац кад бих од тебе што више тражио...{S} На, узми!... — и пружајући П |
у овако:</p> <p>— Господару Вујица, код тебе је негде склоњен онај црни Антикрист.{S} Него имаш |
звецкујући оружјем.</p> <p>— Откуда код тебе ова скитница Новаковић, и куд баш њега доведе амо? |
наш и немаш, кад то писмо мора бити код тебе.{S} Оно ти је негде сакривено, склоњено, можда у з |
м ја кад ме притегну и упитају: зар код тебе хајдуци тако господаре, да први бегови турски нису |
/p> <p>— Како море, како?{S} Зар су код тебе, ђаурска рђо, свијетли везир и твој кнежић Милош ј |
ротивном најстрожија заповест издата је тебе истога усјекованијем главе каштиговати за невјерст |
ави и ти на миру Милоша и Србију, па се тебе нико неће ни сећати, а камо ли да те код Руса пањк |
ци, требала би да вас кудгод склони — и тебе и неке твоје — и да вас склоне кудгод где српско у |
атреба, упалиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се најмање што успротивимо.</p> <p>— Дотури м |
ињи; да чује префект обесио би и мене и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} А отуд из Србије гуде још ц |
/p> <p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убриш |
ву, а сад ћеш наше, па тако редом док и тебе једном не удави људска крв.</p> <p>Док је Драгић о |
овек сам и грешио сам.{S} Увредио сам и тебе и Миленка.{S} Опрости те!{S} И бог прашта!{S} Ако |
но да ми помогне да што боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, да ли је крив М |
} Ах, Јело, Јело, ах жено моја!{S} Како тебе бог не умудри кад сам ја од болести био пропао и и |
чен!{S} Не, по Богу капетане!{S} Ми смо тебе доста слушали!{S} Ево и сад смо на твоју реч пошли |
Милош се намршти: — Ја не питам свет но тебе — рече он брзо и прилично осорно.</p> <p>Мелентије |
корно:</p> <p>— За бога, Јело, како бар тебе бог не умудри, да ми не даднеш да учиним ову несре |
и прави син његов и може ли се султан у тебе поуздати.</p> <p>На ове речи Марашлине Милош се ду |
<p>— Господар се насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам |
ти Милошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету, а ти |
p>— Ми смо чули, господару, да је Милош тебе позивао и кажу да је теби писао.{S} Ми овде то тол |
ни месец дана.{S} Али за тебе је друго; теби он може истински бити опасан.{S} И ја не бих марио |
плату Турчин посече.</p> <p>— Није!{S} Теби се све чини неверица.{S} Ти рачунаш како су радили |
о немој се ти гдегод изрећи што зато, а теби могу казати.</p> <p>— Ја се, бога ми, најо, прибој |
p> <p>Драгић се подругљиво насмеја: — А теби Милошу, баш прирасла сиротиња за срце; чим отвориш |
е ту стајао непомичан и нем.</p> <p>— А теби ено у оној бошчи што ти је за потребу.{S} Однећеш |
аманет ми је казано, па на аманет и ја теби казујем.{S} Црни се спрема да се амо врати.{S} Он |
вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скривио и учинио да ми не дате мира чак ни амо у т |
и многе царске војске!...{S} Али што ја теби ово говорим.{S} Ти си женска глава, али ти ово зна |
ким бојевима.</p> <p>— Слушај ти што ја теби кажем.{S} Ако ишта може спасти ову двојицу, то је |
те, господару, и рече толико, да је рад теби да се преда.</p> <p>— Разоружајте га! — рече кнез |
и сад остаје; ти одговараш мени а народ теби.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш толики народ |
</p> <p>— Ама истина, Драгићу, каква је теби голема невоља да жив ускачеш вуку у чељусти?{S} За |
, да је Милош тебе позивао и кажу да је теби писао.{S} Ми овде то толико што смо чули, а нама н |
по мени поручивати друго нешто, кад је теби већ рекао једно.{S} Немој лудовати, но говори што |
ијао. — Није, бога ми, господару, то се теби тек онако учинило.{S} Никола је вредан и поуздан м |
ј уђе на позив Петров.</p> <p>— Не сече теби, господару, Милош главу, већ везир тражи твоју јал |
је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде је Милош мислио на кнеза Симу, кога је хтео |
војим кучетом, да не спљискам за душу и теби и њему сад овога часа, — шкргутну опет зубима опак |
анин.</p> <p>— Другом можда и није, али теби је сад лако.{S} Не дај само да ти други отме оно, |
S} А после ћемо све ласно.{S} А неће ни теби бити криво.</p> <p>И ако се прибојавао да не страд |
еро!{S} Од ћутања није вајде ни мени ни теби.</p> <p>Добио је несретну заповест, господару.</p> |
<p>— Ја нећу ни окушати.{S} Ја сам ово теби донео.{S} За мене је лако.{S} Ја пијем сваки дан.{ |
никад ми није рука задрхтала овако како теби дрхће.</p> <p>Призор је био ужасан и сви су збуњен |
ће те камење затрпати.{S} Тешко, тешко теби!{S} Тешко и мени, мајци твојој!{S} Због тебе потре |
ета, она ће те стићи и наћи...{S} Тешко теби!...{S} Свака капља ове крви претвориће се у по јед |
.{S} Ја пијем сваки дан.{S} Ово је само теби намењено.{S} Него дед нагни још једном.</p> <p>Вуј |
смем поверавати никоме другом до једино теби и богу.{S} Памти сваку реч коју ћеш вечерас чути, |
у намеру?{S} Мени рекао једно, а сад по теби поручио друго!</p> <p>Марко се јетко и подругљиво |
ујица!{S} Једна је глава, и ја сам моју теби поверио.{S} Да сам хтео веровати Милошу, ја бих ње |
а.{S} Али опет ко велим неће кума Милош теби баш то спремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а п |
га, куме, што ће ти оволики људи и цела тевабија!?{S} Та ти си кренуо гдегод си кога имао, као |
у је ишла и глава Наумова.</p> <p>Хучна тевабија оде; гомила оружаних људи, с коњима, под оружј |
ограду...{S} Сакупио си око себе читаву тевабију скитница и бескућника, нахранио их и одео новц |
да не осећам никаквога да што на страну тегли.{S} Сви су са мном у једном сагласију. <hi>Против |
кнез Сима пови се напред, а услед тога тегљења врат му се таман згодно наслони на дрвени пањ.{ |
м њих питао.{S} А кад дође каква прпа и тегоба, па се вијем као црв под кором и не знам на коју |
ређи сад у памети све оне големе муке и тегобе наше, што се од тога доба па до данас претурило |
ву и величину своју...{S} Али баш у тим тегобним приликама ја сам научио и то, да високо ценим |
ш расположено.</p> <p>Изнурен и намучен тегобним, ружним сновима, уморан и телесно и душевно, М |
већа кривица — казна треба да буде све тежа.{S} А кад се неко казни чак смрћу — онда та казна |
о се по некад лако кашљуцање и по какав тежак уздах; буљубаша Петар шкрипао је у сну зубима и о |
тогод би промрмљао, као да сања некакав тежак, непријатан сан.{S} Иначе, свуд је царовала ноћ и |
се натушти и помрачи, као да се некакав тежак облак душевни сави по оним избразданим борама њег |
ђорђевица (јер је она то била), а дубок тежак уздах оте јој се из снажних груди.</p> <p>— За бо |
ави, буновни сан учинио је на њега тако тежак утисак, да се сад осећао чисто срећан, видећи што |
сто одахну, као да му се с груди скинуо тежак камен.{S} Али то није било све што је притискивал |
и све угледније војводе његове.</p> <p>Тежак је био растанак.{S} Остављали су домове и огњишта |
на.</p> <p>— Лако је рећи, али много је теже извршити — примети Милош.</p> <p>Врљо се насмеја.< |
ичну зараду.</p> <p>То је било у толико теже, што су готово сви бегунци били фамилијарни људи, |
лији Турчин од хришћанина, и да он више тежи Турској но хришћанској страни.{S} А што он, у прво |
с којима се он обично саветовао у свима тежим и крупнијим пословима народним.{S} Ту је био кнез |
опште, тражили начина да учине убиство тежим, а казну страшнијом, дотле модерни народи хоће да |
евали преко језика, као да је од товара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, мораћу понова ићи в |
аки, детињи ум није потпуно схватио сву тежину крвава догађаја, што је мало час овде на његове |
и се, да Карађорђа спријатеље са својим тежњама и намерама.</p> <milestone unit="subSection" /> |
н и ноћ поджиже само једну мисао, једну тежњу, једну неодољиву крепку вољу, да се понова отпочн |
да га покрије и улови.</p> <p>Али, ах! тек што је мали ловац набацио на цвет качкету и победон |
ао какав разговор са својим господарем, тек он ми је први то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ј |
овда онда играо му је глатко избријан, тек приметни подваљак, што је код њега вазда био знак в |
ру!...{S} Ова оволика убиства!{S} Кажу, тек је две године како је узео власт у руке, а поби тол |
човека, па пошто би разгледала околину, тек би је нестало под заклоном.</p> <p>Међутим друм, ко |
ти око 14 година, а млађем, Александру, тек десетак.</p> <p>Али, и ако је био мали, Александру |
је несретна болештина сасвим убила.{S} Тек кад смо прешли у Аустрију, он се почео брзо опорављ |
> <p>Та борба била је дуга и упорна.{S} Тек што заћутка узнемирену савест разлозима, као што су |
м у знак потврде, али не рече ништа.{S} Тек што је прилично поћутао он додаде: — без царскога д |
што си.{S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се ова јадна сиротиња мало смирила и прогледала очи |
ви понамештају за кнезове и војводе.{S} Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће |
чују за <pb n="217" /> твој долазак.{S} Тек они ће се помамити како ваља.{S} Ја мислим, они ће |
као да нису разумели сав значај њин.{S} Тек су се постепено прибирали.{S} Прво проговори Вујица |
површина, као да није ништа ни било.{S} Тек после неколико дана, кад је из Србије допро први не |
ан веома се рано указује на обзорју.{S} Тек ако је минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ |
Сад, бог или ђаво — пресече га Милош — тек то ће бити најзгодније.{S} Онај црни антикрст везир |
тало, а то је овај голи живот!</p> <p>— Тек ако постигнем успех, моћи ћу да докажем да се нисам |
у разговору обично би јој рекла „ћеро.“ Тек су биле оставиле посао, који су дотле заједнички ра |
умирио и средио онај народ у Србији, а тек што је подигнуто малко крова над главом, а ти хоћеш |
је обрасла горостасном старом шумом, а тек овде онде били су омањи пропланци, где су насељена |
раде под притиском друштвених прилика а тек ређи појединци врше прописе ове изреке свесно, с пл |
аке године до пролећа стоји под водом а тек ретко по некад, сува је још с рана пролећа.{S} Сеја |
ло стараца од стотину лета и деце, која тек почињу сазнавати за овај свет, богаташа, који не зн |
ости што су војевали против султана, па тек онда ако се могнемо вратити — рече Јела, домаћица Ч |
м.{S} Позван, њега дуго не би.{S} Стиже тек око заранака, и сав се следи кад виде, каква наобич |
де не отварајући очи:</p> <p>— И ово је тек почетак!{S} Кад се братским главама почиње, да чиме |
еном <hi>баба Јане</hi>.{S} А колико је тек година прошло док је добила ту почасну титулу баба |
али доста јаку светлост.</p> <p>Било је тек два сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како су |
биле се у једну сплетену гужву, из које тек овда онда, као усијан челични шиљак, избије по која |
S} Побио је, веле, толике људе, и то не тек онако неке ситне људе, већ најбоље војводе.{S} Тако |
док против тебе.</p> <p>Збиља, Милош се тек тада сети да је његова мајка давно умрла.{S} Он пог |
, мисли Карађорђе у себи — „али како ће тек онда дивотно изгледати, кад на врху заблиста овај к |
<p>У Рогачи смо под Космајем!{S} Сунце тек што се смирило, и на далеком западу трепти још само |
су наду да прво плане буна на Дунаву, и тек онда, кад се главна турска сила сломије и нагрне на |
иваљ био је тада у Београду још нејак и тек је бојажљиво почињао дизати главу.{S} Све што је би |
ноћи.{S} С тога је забезекнуто гледао и тек кад човек проговори, он га познаде ко је.</p> <p>— |
— Није, бога ми, господару, то се теби тек онако учинило.{S} Никола је вредан и поуздан момак; |
е је било добро...{S} Па колико је људи тек он побио!...{S} Зар није и мој Милан пао као његова |
села, где се убиство догодило, а шта ли тек да одговорим ја кад ме притегну и упитају: зар код |
илегне, онако обучен, на миндерлук, али тек што би свео очи, из сна су га трзала страшна привиђ |
, држећи се главне широке улице.{S} Али тек што бејаше минула крајње куће, из побочна сокачића |
вако веселе гласе од Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше у тој мисли, кад у оџаклију бану Никола Н |
је казивала догађаје, који су се збили тек након 50 пуних година.</p> <p>Док је баба Јана тако |
де и својим очима прогледају, па ћеш ти тек тада видети како то много значи што се Србији призн |
подара.{S} Не би ни Марко то смео узети тек онако на своју одговорност — мислио је Петар у себи |
ва пратња његова стигли су амо на конак тек доцне у вече.{S} Међутим провели су цео дан на коњи |
лици.</p> <pb n="225" /> <p>— А шта сам тек ја имао да савлађујем!{S} Дуговечно робовање убило |
— Србина, чија је снага и господарство тек почело јачати и снажити се.</p> <p>Као деца природе |
p> <p>— А најзад, нећеш ни ти ићи онако тек насумце, но ћеш отворити четворе очи, а твоји стари |
о је Ипсиланти једном пријатељу, колико тек да поласка мени, пошто сам се и ја ту десио као гос |
p> <p>— Дођох, господару Милошу, колико тек да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе п |
ити, док угледа бела света.{S} А колико тек мука и неге после треба док се од нејака црвића под |
није учинио од обести, ни с тога колико тек да се говори, већ што је требало тај посао пословат |
{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао, но тек треба да ти казујем!{S} Пре не могу да се одбраним |
87" /> је радио онако ће и проћи.{S} Но тек онако се нешто предомишљам.</p> <p>Милош не рече ни |
к дана слушала шта говоре неки људи што тек бејаху стигли из Србије, а мени се чисто кожа најеж |
p>— Немој тако молим те.{S} То је говор тек онако од беде.{S} Ми прво морамо гледати да ову дво |
> <p>Момак одговори да је г. митрополит тек устао, и протисну се крај ђенерала напред да га пов |
је с разлогом излазио, како ће опасност тек онда бити највећа, кад Милош разбере да се Ђорђе кр |
јелинских, влада сад нема пустош, коју тек каткад прекида кликтање тица грабљивица, арлукање г |
ор.{S} Седеле су у мраку, јер се напољу тек бејаше почео хватати сутон, а оне још не бејаху уже |
unit="subSection" /> <pb n="267" /> <p>Тек кад се нађе насамо, Милош осети како га Карађорђев |
одмори, али он никако не хтеде.</p> <p>Тек је било три сахата по поноћи, а исток се већ беше п |
ађорђа, у Кишињеву је било трке.</p> <p>Тек се бејаше расвануло, а пред Чолак-Антину кућу стадо |
ли толико, да је то неки Турчин.</p> <p>Тек кад незнани човек нестаде у оној гунгули, гомила по |
— је ли ти, душо, бабо код куће?</p> <p>Тек сад познаде га девојче, брже припаде руци <pb n="23 |
а земља.{S} Кад су ме мамили, мед им је текао из уста, како ће ме у најкраћем року вратити; как |
е године платили главом.</p> <p>Тако је текла та ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло другчиј |
подунавских кнежевина.{S} Тако би можда текле ствари доцније.{S} Али сад за почетак, за Грчку ј |
зној и сузе, које су онако у сну обилно текле, и ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</ |
огодило, знао је од прилике како је шта текло, и тако је мало по мало, по причању и казивању др |
како је тадашње политичко стање његова тековина, у коју нико нема права дирати, кад један једи |
, то од прве до последње све је Вождова тековина и заслуга.{S} Његово јунаштво, његова љубав за |
ихватити и Руси ће рећи: то наша мука и тековина и јесте.{S} Заглавимо ли ми, они могу отрести |
зати?{S} Ово што је сад, моја је мука и тековина.{S} Морао би бити крајња будала, да сад ово др |
м се мало неки успех постигне и до неке тековине дође!...{S} Ето, слободно ме карај, господару, |
м пикљу.{S} Сви они глоцкају још његову тековину!{S} Да није било њега, не би било ни њих данас |
ћете куда сте наумили!{S} Ви сте у вашу тековину гурнули угарак и спалили је.{S} Ово је Милошев |
свеже мокре земље, а наша хладна мртва тела никада се више неће на њима огрејати.{S} Хеј живот |
пород свој, да трошењем свога рођенога тела, да згоревањем своје рођене снаге оснажи њега и ој |
гнуте.{S} Сам Карађорђе, свучен до гола тела — само у гаћама, лежао је на сред колибе крај огњи |
алпе јасно видео један део Карађорђевог тела и то појас и груди.{S} Нарочито му је чешће падала |
ма да утече из овог трошног и обурваног тела.</p> <p>Лице старчево било је тужно и мрачно, око |
рука се преви и намести се згодно поред тела.</p> <p>„Тако, сад је добро, сад ништа не стрчи!“ |
рјаном тако, да му се глава и горњи део тела није видео.{S} То је био верни Наум. <pb n="299" / |
учен тегобним, ружним сновима, уморан и телесно и душевно, Милош је сад налазио чисто као неки |
тра, бунтовна замисао.</p> <p>Смрвљен и телесно и душевно, Милош пред зору клону на креветац у |
обезглављено и грдно унакажено човечије тело, све умрљано крвљу.{S} Он јаукну и штуче из колибе |
е унутрашње ватре, која сажиже и душу и тело, која неда ни мирна сна, ни слатка залогаја, ни сл |
ладе.</p> <p>И он дохвати мртво, крваво тело и утура га међу кладе.{S} Једна рука бејаше се исп |
> <p>Пред колибом лежало је друго мртво тело, покривено насеченим бурјаном тако, да му се глава |
а и разбојнички ножеви искомадаће младо тело племенита Србина и велика владаоца, а зао дух српс |
ега који је из мртвила пробудио обамрло тело српско, и из мртвих дозвао одлетелу душу Србинову! |
у, дозвољено је да мучиш па и да убијаш тело човеково.{S} То су теориска начела.{S} Примењена у |
иди да је доста дубоко ископао.</p> <p>„Тело је огромно, мисли он у себи, али опет ће стати овд |
озничава језа пролазила је Милоша целим телом; он је застајао као укопан, а пред очи су му иска |
ну игру, при којој дрхти сваки мишић на телу, те крупне капље зноја искачу по заруделим образим |
њеном облом, као прекаљени челик гипком телу, па онда на мах све престаде, све умуче, све изумр |
за какве тешке грехе моје — спекла се у телу па никако од њега да се одвоји!“.</p> <pb n="66" / |
ону жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје |
, као да је јуче била.{S} Кад је ударен темељ знаменитој грађевини Пиринчани, она је била већ п |
} Прво се окрете истоку и направи дубок темен; после тако исто темениса пред везировим заступни |
и направи дубок темен; после тако исто темениса пред везировим заступником; најзад диже хартиј |
ше викали „ура, живео“ и најдубље му се теменисали баш они, који су пре неколико дана на њега н |
богато извезене зарфове од жуте и беле тенећке или од саме срме.</p> <p>Насред каване на огром |
па и да убијаш тело човеково.{S} То су теориска начела.{S} Примењена у практици она се појављу |
ј огњишта, на прпору, стојала је велика тепсија гибанице, што је бејаше умесила домаћица Стојад |
би имали да наговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат... ако би он то могао!..{S} А |
шти смех.</p> <pb n="111" /> <p>Тако је терана шала, али о својим пословима он је најволео да ћ |
и од саме сенке Карађорђеве...{S} Да си терао до краја; да си успео; да си одржао своје, још би |
ст завлачити не могу, нити могу батином терати људе који к мени дођу да ме виде и за здравље уп |
шан живот, харемска посела и дуге ноћне теревенке, зачињене обичним европским угодностима, на к |
мори, баба Јана је осећала с тога тешки терет на души, тврдо уверена, да се Милош тешко огрешио |
је на својим погрбљеним плећима огроман терет од преко сто тридесет година!{S} Рођена при крају |
ћи како се ужичке кобилице повијају под теретом сребра и злата.{S} Пре дваестак <pb n="136" /> |
паст, био пао у тешку бољку, спопала га терлема, и једва је кукавац жив остао.{S} Бејаше му опа |
ству и у Бугарској, Маћедонији, Епиру и Тесалији.</p> <p>Међутим, од свију тих покрајина Србија |
ак узан ходник водила у некакав мрачан, тесан собичак и показујући руком на тај ћумез, викну Ан |
на јавна живота — свуда сниски кућерци, тесне криве улице, високи баштенски зидови, иза којих ј |
ле мисли и осећаји Милошеви, стиснути у тесне међе једнога срца и једне лобање!{S} Зора се већ |
и гурну мали капиџик, па проведе Ђорђа тесним пролазом између две куће.</p> <p>— Овде је велиш |
од ранога јутра гомиле света врвиле су тесним улицама с Дорћола и Зерека, са Саве и од Синџир- |
све што вам треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овде заједно, па да не мора ни један лутат |
рђе Науму, и тројка поврте десно у прву тесну улицу.</p> <p>Вијугајући из једне криве улице у д |
богати двори и сјајни биоградски турски теферичи?{S} Гдје су оне рајске башче, што су се могле |
старешина турских излази сам у народ на тефтиш т. ј. поведе са собом јаку војничку пратњу, па з |
ли ће вели, он сам изаћ у народ на „<hi>тефтиш</hi>“<ref target="#SRP18933_N1" /> па онда нека |
, да помажу Турцима да их похватају.{S} Тефтиши су бивали обично после ратова, кад многи од стр |
у Србију, да што тражим, да поново што течем за се, не идем ја тамо да што узмем већ да дам јо |
шта да чиниш, брате? — почнем ја да га тешим. — Ниси се ти од беса уклонио, нити си отишао из |
што се он толико узбуни.{S} Али опет се тешио да је то можда само големо изненађење.{S} У томе |
шта овој земљи треба, само то зна Милош Тешић! — Цукић подругљиво напрћи уста.</p> <p>— Вождово |
гао.</p> <p>И Милош се трже из буновна, тешка сна, сав окупан у зној и сузе, које су онако у сн |
ше ослабио и уздрхтао.{S} Спомен на ова тешка времена бејаше и њу саму дубоко потресао.{S} Прич |
нати да синови њини испаштају са њинога тешка греха.</p> <p>Баба је застајкивала на махова и та |
ричати све ово.{S} Али данас су времена тешка и опасна, човек мора презати и од сенке своје, с |
<p>...{S}Педесет година проћи ће а њина тешка стопала још неће моћи да разгази и утре траг овом |
да казним, онда та казна треба да буде тешка и осетна.{S} С тога, што год је већа кривица — ка |
оштром лицу био је исписан страх, бол и тешка душевна трзавица, кад савест човекову раздиру нај |
> <p>— „Бре, Врљо, да те нешто сковитли тешка претешка болест, па да ти се рекне, како нема дру |
у!{S} И шта учиних сад!... рече он, пун тешка очајања.</p> <p>— Па шта си могао чинити друго, з |
још који дан причека.{S} Тако је Вујица тешкао Карађорђа, а рече му како ће зато време и сам ос |
— Он, господару.</p> <p>Цукић скочи.{S} Тешке букагије одјекнуше на његовим ногама.</p> <p>— Он |
им!.{S} Ова јадна душа — ваљда за какве тешке грехе моје — спекла се у телу па никако од њега д |
шан грех.{S} Ово не може проћи без неке тешке казне божије па ма ко да га је учинио.</p> <p>Пок |
се мојом забуном, у којој сам био после тешке болести, и невољом у којој се налазила земља.{S} |
и ти разговори, сва она страховања; оне тешке бриге, оне нежне речи, све то сад поново бејаше о |
големи грех неће и не може оставити без тешке казне.</p> <p>Занета тим мислима, старица се пред |
ром лицу појавише се јасни знаци бола и тешке жалости.</p> <p>— Шта, жао ти га! — рече Милош је |
е немио сумрак, пун неке чудне страве и тешке злослутице.{S} Но облак брзо мине, и опет је све |
ић за тренутак као да потону у мрачне и тешке мисли.{S} После додаде кивно:</p> <p>— Ако ће!... |
хао је окован.</p> <p>На ногама је имао тешке букагије, ударене пошто је узјахао на коња.{S} Те |
тно унутрашње сазнање, будило је у њему тешке сумње и оне душевне трзавице, што их ми обично зо |
кама умори, баба Јана је осећала с тога тешки терет на души, тврдо уверена, да се Милош тешко о |
моје труле кости.{S} Какав грех, какав тешки грех!...</p> <p>Тако је говорила стара Вишња; а М |
усана Драгићевих, а из даљине зачуше се тешки стражарски кораци и звека тамничких кључева.{S} О |
о црна ноћ, јер небо беху застрли густи тешки облаци.</p> <p>Из те мркле ноћи допире до у колиб |
о, као страшни пример божје казне, овај тешки грешник 6 пуних година ево живи у лудилу своме, н |
о бити.</p> <p>Разлози Милошеви били су тешки.{S} Мелентије рече да би и сам тако морао чинити |
чија душа, али душа болна и претоварена тешким греховима без опроштаја.</p> <p>Помамна ветрина |
замореној војсци књажевој.</p> <p>После тешких дневних напора, књажева пратња тражила је сада б |
ош се чисто вајкао:</p> <p>— Море људи, тешко је ту бити паметан.{S} До јуче је то био господар |
, и то ће те камење затрпати.{S} Тешко, тешко теби!{S} Тешко и мени, мајци твојој!{S} Због тебе |
е прођи се ти ћеро, султана и врага!{S} Тешко нама ако би ми морали чекати док султану и цареви |
мење затрпати.{S} Тешко, тешко теби!{S} Тешко и мени, мајци твојој!{S} Због тебе потресће се у |
рај света, она ће те стићи и наћи...{S} Тешко теби!...{S} Свака капља ове крви претвориће се у |
ана почео је бивати јако нестрпељив.{S} Тешко га је мучило што се Вујица толико забави, и како |
о камен, и то ће те камење затрпати.{S} Тешко, тешко теби!{S} Тешко и мени, мајци твојој!{S} Зб |
ај народ да га Турци муче и убијају.{S} Тешко је веровати, да би се сад одважио на нешто без њи |
је и очувати.{S} А чува ли то Милош?{S} Тешко нама поред овака његова чувања.{S} Србија шпијуни |
ешко!</p> <p>Милош се намршти.</p> <p>— Тешко!{S} Јакако, да је тешко!{S} А он, чиниш 'волико, |
госта и не даде му да доврши.</p> <p>— Тешко овоме народу, ако је још и Милош носилац његових |
зрекао више но што би требало.</p> <p>— Тешко сваком послу, господару, где се срце ништа не пит |
своја вита крила.{S} Јелена је стојала тешко замишљена, а обадве шаке бејаше задела за појас.{ |
истина, господару, мора да му је веома тешко.{S} Туђа земља, туђи људи, туђи обичаји!{S} Девет |
атила дому своме, кад јој се на једаред тешко смучи.{S} Снага је издаде и она би ту пала на зем |
ђорђе се бејаше прерушио тако, да га је тешко било познати.</p> <p>Своју прогрушену косу Карађо |
мршти.</p> <p>— Тешко!{S} Јакако, да је тешко!{S} А он, чиниш 'волико, био седети у својој земљ |
ов корак.{S} У таквим приликама врло је тешко било измаћи из Русије.</p> <p>Друга голема сметња |
то кажем, <pb n="108" /> мора да му је тешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати!</p> <p> |
међу оним великашима.{S} Мора да му је тешко!</p> <p>Милош се намршти.</p> <p>— Тешко!{S} Јака |
несрећа!{S} Сваку такву казну ја после тешко одболујем и по читаве месеце идем мрачан, натуште |
Небо ће проплакати, и самоме Богу биће тешко и жао са овога страховита злочина...</p> <p>...{S |
есцење продају.{S} Милош мајке цвеља, и тешко ономе кога матере прокуну...</p> <p>Старица се за |
да дигне буну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане на пут.</p> <p>Чувши та |
ују они из Русије.{S} Само, што је мени тешко у то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је |
а сад имамо и што се <pb n="99" /> тако тешко и крваво стекло, а за љубав нечега што се још не |
смеја.</p> <p>— Шта би ту, бојаги, било тешко!{S} Колико сутра, ја бих могао отићи за њим у Рус |
да је у зобници било нешто што је врло тешко, јер је људа левом руком подржавао и подизао торб |
елу ствар извести потајно, а то је ишло тешко.</p> <p>Па и ту прва мисао опет је дошла од Милош |
рет на души, тврдо уверена, да се Милош тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог тај големи |
ускоро постане крвава позорница једнога тешког злочина.</p> <p>На путу Драгићевом трлу, Карађор |
помогне кнезу Милошу у његовом данашњем тешком стању, и баш да сте ти и Добрњац најбољи пријате |
љи немојте од мене тражити да се у овом тешком самртном часу покажем као кукавица.{S} Та, болан |
је првенство.</p> <p>— Али то, што је с тешком муком и големим жртвама стечено, ваљало је и очу |
, од проштаја и утехе.</p> <p>Помаман у тешком душевном бунилу, он тада замеће борбу с целом пр |
сна моје Србе и добро знам с каквим је тешкоћама скопчано политичко васкрснуће једнога народа, |
јуначком прегнућу, на мах заборавља све тешкоће и почиње се пењати уз горостасни грм.</p> <p>Не |
е играчице, млада, висока женска изводи тешку и заморну игру, при којој дрхти сваки мишић на те |
рећу, кад ће настати пропаст, био пао у тешку бољку, спопала га терлема, и једва је кукавац жив |
у Београд, да он то сврши!...</p> <p>— Тешто!...{S} Из ове коже у другу не могу!...</p> <p>— А |
е стране — рече Карађорђевица.</p> <p>— Тешто, нека крену!{S} Таман ће тако најбрже кренути и н |
ми је видети да полети његова глава, па тешто, макар и они главом платили.</p> <p>— Немој тако |
а уграби и рече:</p> <p>— Завиде!{S} Па тешто, нека завиде, Богу хвала, имају и на чему!{S} Али |
су их догнали амо у тврђу!</p> <p>— Па тешто!{S} Догнали двоје; нека их догнају и двеста!{S} А |
ско твоје, помислим ја, нећеш га, вала, ти жњети усред зиме, кад нико не жање, и решим се, да и |
<pb n="110" /> <p>— Зашто вас двојица, ти господару и господар Ђорђе, не би могли бити заједно |
— веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар немаш чекати ништа ни од кога, па што ниси наређ |
лава српска.</p> <p>— Одлази ми одавде, ти Амиџа; немој ми бар ти стајати на муку!...{S} Зар ов |
утну зубима и рече:</p> <p>— Шта си се, ти бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш одавде.</p> |
а врат.{S} Ако су сад други заборавили, ти још добро памтиш, у каквом је стању и јаду остао нар |
као брат и пријатељ.</p> <p>— Попо мој, ти најбоље знаш колико нас је муке стало, док смо скуна |
ми твоје оружје!...{S} Ти си био човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи |
тајати, кад си једном пошао тим трагом, ти мораш ићи тако до краја.{S} До сада проливену крв мо |
p> <p>— Ако сам те добро разумео, попо, ти од прилике велиш, као овако:</p> <pb n="116" /> <p>— |
бито, док је још тамо у Русији.{S} Јер, ти знаш како је то код Руса јевтино.{S} Ко мало врда, ш |
з ње цедиш.{S} Какав паша, какав везир, ти си се начинио већи господар од њих.{S} Од тебе и тво |
о вратио, он би ти опет повратио власт, ти би дошао међу људе и опет стао на стару ногу.</p> <p |
отребно.</p> <p>— Ја ћу и сам наћи пут, ти се врати.{S} Само спремите све што треба да не буде |
а глави.{S} Али чим смо скинули Русију, ти си видео шта је било с Ђорђем.{S} Није се могао одрж |
ице од колибе.</p> <p>— Пиј, господару, ти ништа не пијеш, а ова је ракија тако добра, болан њо |
де плаче, он му подвикну;</p> <p>— Куш, ти бре; умукни туна, па да ниси никоме о томе ни речи з |
и како је пре било, тако и сад остаје; ти одговараш мени а народ теби.{S} Ђорђе је један и сам |
</p> <p>— Ако бог да, добро, господару; ти заповеди шта треба, а ми ћемо вршити — рече Павле.</ |
p>— Збогом побро, збогом добро моје!{S} Ти оде Богу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој в |
онако грдно осакаћена!...{S} Не, не!{S} Ти не смеш застајати, кад си једном пошао тим трагом, т |
учинити.</p> <p>— Ах, Петре, Петре!{S} Ти си ми крив за све ово, понављао је Марко гњевно.</p> |
На, сине Перо, узми твоје оружје!...{S} Ти си био човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја |
днога.{S} А нисам их ни загледао!...{S} Ти си их боље видео.</p> <p>— Превезесмо ти ми, мој Пан |
дао везиру да посече ова два човека.{S} Ти једини можеш их и спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај |
Није!{S} Теби се све чини неверица.{S} Ти рачунаш како су радили други и како би требало да се |
одсекао...</p> <p>— Шта, несрећниче.{S} Ти побио бегове Атлачиће?{S} Јао, живи те Бог посекао, |
бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на Драгићевом трлу а ја ћу нар |
секирама и ушницима, то ти верујем.{S} Ти си то и научио.{S} Лане си појео главу Молеру и влад |
!...{S} Али што ја теби ово говорим.{S} Ти си женска глава, али ти ово знаш тако исто добро, ка |
Милошу — ја ти то не бих саветовао.{S} Ти добро знаш шта је Милош учинио с Молером, с владиком |
p> <p>— Али све је то било и прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти више нема.{S} Твоје место |
ни овако један другога предусретају.{S} Ти мене гађаш, а погађаш Србију.</p> <p>Герман се умеша |
/p> <p>— Не мислим ја то, господару.{S} Ти то добро знаш да ја нисам од оних којима ништа није |
подругљиво осмехну:</p> <p>— Па шта?{S} Ти сад хоћеш да узимаш господара на одговор, како сме м |
едном.</p> <pb n="311" /> <p>— А ти?{S} Ти и не окуси — примети Вујица.</p> <p>— Ја нећу ни оку |
не умем! правда се увређени малишан. — Ти само три, а ја кад сам био пре код наше куће у Топол |
.{S} Је сам ли ја такав, кума Милоше? — Ти то најбоље знаш.{S} Па како можете онда говорити оно |
оје је поднео у последње доба.</p> <p>— Ти знаш синко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени |
ова не сме бити ни нама скупа.</p> <p>— Ти опет забраздио!{S} И њима је ту једини спас.{S} Мило |
м интересу — рече Герман живо.</p> <p>— Ти су интереси једнаки, ако се истински разуму.{S} Сам |
може вратити.{S} Науму додаде:</p> <p>— Ти се одмори ту.{S} До пред зору слободно можеш спавати |
ару и усрдно се трипут прекрсти — да л’ ти чујеш јеку звона? — упита он свога сапутника.{S} Ово |
предомишља и вајка!...</p> <p>— Шта, а ти га жалиш? — рече Милош јетко, а доња му усна заигра. |
дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, којекуде, како знаш!</p> <pb n="259" /> <p>И Ву |
кратка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да му дајеш одгово |
ути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} Ги |
је подигнуто малко крова над главом, а ти хоћеш угарак па под стреху!{S} То богме нико не да — |
кнез и господар; ја послујем књигом, а ти сабљом.</p> <p>Милош је до сада ходао.{S} Сад застад |
здам се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на Др |
За то господару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја послујем књигом, а ти сабљом.</p |
насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем Н |
ена на време и он погледао Марашлију, а ти његови погледи опет као да су говорили:</p> <pb n="1 |
жеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, ж |
{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не бих |
смем тога човека узети на своју душу, а ти буљубашо Марко, ето те, па како знаш!...</p> <p>У мр |
арод теби.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш толики народ на расположењу, па би било јазук и |
{S} И ти мене питаш што сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао, но тек треба да ти казуј |
} Ето видиш, како сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бивало после таквих несрећ |
и још једном.</p> <pb n="311" /> <p>— А ти?{S} Ти и не окуси — примети Вујица.</p> <p>— Ја нећу |
рајући да што пре потонем...</p> <p>— А ти богме, господару, био мировати.{S} Много је мучице в |
p> <p>— Хвали ти, господару!{S} До неба ти хвала за то! — рече Анта са сузним очима и пољуби кн |
— Бога ми, Врљо, паметан си човек и ова ти није ни мало луда.</p> <p>— Не знам, ја ка’ тако рач |
шевом месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} Маре ти они за народне п |
учтуглија. (од три репа).</p> <p>— Бога ти, господару, верујеш ли ти у то што говориш — упита Г |
сим ће рећи латову Панти:</p> <p>— Бога ти, Панто, кога ми ово превезесмо?</p> <p>Панта је окле |
јужасније сумње.</p> <p>— Стани, живога ти Бога, — прошапута он болно.</p> <p>Али његов израз к |
се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А о |
ца радознало.</p> <p>— Е, дете моје, да ти знаш где је себе Топола — одговори Лекса, поносан, ш |
ос су говорили, па чика Стојан вели, да ти овога лета нећеш ни долазити из Петробурга.</p> <p>— |
бабино мочило, но што си то дочекао, да ти слугерање Милошендине читају оваке вакеле! — узвикну |
S} Онда је таман како ваља.{S} Него, да ти нас сад гдегод склониш док не дође господар Вујица, |
гова мала другарица ни појма нема. — Да ти знаш где је себе Топола; чак тамо преко три воде.{S} |
икну Никола хватајући се за пиштољ — да ти сад не сручим ово у те пасје груди!</p> <p>Анта виде |
господару, има много што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други свет не кабу |
наш зашто сам ја дошао, но тек треба да ти казујем!{S} Пре не могу да се одбраним од ваших писа |
оја, па опет сам се одазвала и дошла да ти покажем крваве руке твоје и да будем сведок против т |
о сковитли тешка претешка болест, па да ти се рекне, како нема друге помоћи, но да се исповедиш |
би сви повикали да га уби из страха да ти не преотме господарство и власт над народом.“</p> <p |
и мене је амо пратио господар Вујица да ти све то јавим.</p> <p>— Па шта вели господар Вујица? |
звера.{S} Ем те убијају, ем се труде да ти не учине ништа непријатно.{S} Убијање по свима прави |
Само појака, побратиме.{S} Бојим се да ти што не шкоди како је одавна ниси пио.</p> <p>— Неће, |
знамо стазе и богазе и провешћемо те да ти длака једна не вали.{S} Спаси главу па онда иди сам |
ило силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо јавили за времена док се ствар још могла попра |
се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде није |
ибе за власт, па су ти то и понудили да ти замажу очи, као веле, нека крене он Србију и помогне |
за.</p> <p>— Духовниче, мени се чини да ти ја разговетно рекох: право те питам и хоћу право да |
ру, није никаква зла намера, но имам да ти кажем важну једну ствар, а бојим се, јер знаш како с |
де из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета само, што се ов |
на ум и примај њине замерке баш као да ти долазе од рођенога брата, ја ли од најбоља пријатеља |
це.{S} Јамачно би и у окршају тражио да ти непријатељ прво пружи главу, да је вежеш кајишом и д |
ки бити опасан.{S} И ја не бих марио да ти дам изун да га слободно можеш убити, чим наиђе у наш |
али теби је сад лако.{S} Не дај само да ти други отме оно, што си сам својом рођеном муком стек |
ион. једна од оних страшних ноћи, када ти се чини да је настао смак света, да су се удружили и |
је смртни ударац.{S} Сеци бре, мухамеда ти твога!</p> <p>Џелат, који је дотле стајао блед и збу |
атељи српски!...{S} Ја, господару, онда ти ниси ни слутио да ћеш некад и сам поћи нашим трагом, |
{S} Ако немаш поуздања у своје људе, ја ти стављам на расположење целу моју војску, а ако буде |
осаде штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, но долазе тако људи ко |
оју главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, којекуде, како знаш |
чини шта знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не бих саветовао.{S} Ти добро знаш шта је Милош у |
она оптужује, она виче; од њена вапаја ти нећеш имати мира ни станка; она ће те с ужасом из ср |
Буди безбрижан, одмори се ноћас и лака ти ноћ!</p> <p>На тим речима Вујица и Ђорђе растали су |
ју најјача човека.{S} Ово ти дајем нека ти се и то нађе; за сваки случај није згорега и то имат |
и прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти више нема.{S} Твоје место заузео је Милош.{S} С грдн |
> <pb n="30" /> <p>— Еј, Цукићу, кукала ти мајка, боље да си се удавио у бабино мочило, но што |
А?...{S} Бојиш се за своју главу, мила ти! је ли?...{S} А зар оним људима што си их ти побио, |
исмо ми умели!... <pb n="27" /> Осушила ти се, Цукићу, ка’ и што ће, што не стуца змији главу д |
иће посјечени.</p> <p>— А који су, дина ти? — упита седи сусед с десна.</p> <p>— Кнез Сима из В |
сиротиња за срце; чим отвориш уста, она ти је на језику.{S} А откуд је ти жалиш и помажеш, одон |
а твој севап; уби мене првога њима, па ти остало све просто!...{S} На ту јуначку веру ево ти м |
у преда те она два мученичка детета, па ти <pb n="127" /> она покажу своје страшно разјапљене р |
pb n="226" /> <p>— Много си говорио, па ти се и грло осушило Узми попиј каву, разгалиће те — ре |
ба премлатити пса и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити |
нам вали!</p> <p>— Е право велиш!{S} Та ти Цариграда вриједи, и ваистину ништа вам не вали, сам |
ти оволики људи и цела тевабија!?{S} Та ти си кренуо гдегод си кога имао, као да на свадбу идеш |
ако та ствар стоји, па ми реци сад, шта ти мислиш о томе?</p> <p>Духовник се дубоко замисли, по |
згодна изговора, зашто си га убио, шта ти је сметао какво је зло хтео учинити, те би сви повик |
што подуже говорио с тамничарем.{S} Шта ти рече?{S} Има ли што?</p> <p>— Не рече ми ништа одсеч |
рдо стегнуте у какву крпу.</p> <p>— Шта ти је то, несретниче? — рече кнез и гурну торбу ногом.< |
ед Драгићем.</p> <p>— Ене дер!{S} А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо |
!</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— А шта ти на то велиш, Перо?</p> <p>— Уби ме, господару!...{S} |
, болан чоче, тако карли?{S} Бојсе, јад ти неки пао на срце? — рече му онај крупни проседи Турч |
орао овако исто радити против тебе, кад ти квариш оно, што се ми сви мучимо у Србији да направи |
испречи на њега: — Па добро, кнеже; кад ти је његова глава скупља од твоје рођене, онда ћемо тв |
ле, господар Ђорђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с ова два роба овде, којима главе висе |
ојица догнати?</p> <p>— Знаду, али овде ти их сад и нема много, свега нас тројица.{S} Да смо св |
икаквога опроштенија ни милости не може ти бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја |
ста, она ти је на језику.{S} А откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад си |
да сузбије најезду турску, сузбио би је ти, господару, па би данас мирно боравили, у својој ота |
ила мила његова глава?{S} Па опет си је ти одсекао.{S} Онда си био јунак!{S} Јунак си да удараш |
м се, да их помлатим, па макар ми после ти твојом руком главу одсекао...</p> <p>— Шта, несрећни |
а веома пажљиво.</p> <p>— Е, на здравље ти побратиме.{S} Ракија је добра.{S} Знам да ћеш заспат |
д беса уклонио, нити си отишао из земље ти један.{S} Бранио си докле се могло, али одолела сила |
ога ти, за чим њима око запиње.{S} Маре ти они за народне послове као за лањски снег!{S} Да је |
жењу, па би било јазук и грехота, да се ти још њега прибојаваш.</p> <p>Милош се поклони на ове |
а се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођеном руком — примети му један се |
Као велимо, да хоће дати бог само да се ти једном вратиш у Србију, па би после све друго било л |
ћица Чолак Анте.</p> <p>— Море прођи се ти ћеро, султана и врага!{S} Тешко нама ако би ми морал |
о су му очи отворене.{S} Него склони се ти мало даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се н |
га меда? — упита он.</p> <p>— Уклони се ти, Драгићу; спава он сад и ако су му очи отворене.{S} |
ате? — почнем ја да га тешим. — Ниси се ти од беса уклонио, нити си отишао из земље ти један.{S |
ути, и ако ја не будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога писменог, који ће побележити све о |
ице и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, господару!</p> <p>Милошу се мало развед |
нам досадише позивима...{S} Но немој се ти гдегод изрећи што зато, а теби могу казати.</p> <p>— |
p>Сад су Турци понова тражили, да им се ти дућани поврате и претили су да ће их силом узети, <p |
немарно.</p> <p>— Боже, истина, чим се ти појавиш у Шумадији ратовање ће опет планути, а нико |
е чува, учувати те не може, нити ћеш се ти наносити главе, ако по несрећи њине одлете.{S} То ти |
рвави тренутак на Љубићу кад оно полете ти и диже Ракетин разбијени добош, и узе у њега добоват |
/p> <p>— Онда седите па веслајте, идите ти и Стеван — нареди кнез Максим.</p> <p>Требао је чита |
вом данашњем тешком стању, и баш да сте ти и Добрњац најбољи пријатељи, он би морао овако исто |
у: клекни и моли за милост!{S} Можда ће ти и опростити!...</p> <pb n="88" /> <p>Да га је гуја у |
рв родитељска!{S} Та крв пече, од ње ће ти обадве руке изгорети; она говори, она оптужује, она |
илошу да му се предам.</p> <p>— А он ће ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у Београд |
ких царских људи амо у народ, и како ће ти људи донети голема, небројена блага, и довести учене |
да узмем мало меда, па памти колико ће ти та кошница дати на јесен. (Драгић је доцније причао |
у право.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти оволики људи и цела тевабија!?{S} Та ти си кренуо гд |
е момке? — упита Петар.</p> <p>— Што ће ти?{S} Само да је више галаме!{S} Узми само два тројицу |
може бити! — рече он мрачно — Везир ће ти одговорити, као оно што је одговорио кад <pb n="61" |
рагујевац господару.</p> <p>— Ама среће ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако |
исцрпена.{S} Оружана Србија пала је, и ти си морао бежати.{S} У том очајном времену јавио се М |
здавао наредбе шта ће и како урадити, и ти њини разговори никад нису имали сведока.{S} А Врљо ј |
међу којима је било највише црвених, и ти колутићи играју, сијају се, окрећу се и нестаје их, |
баба.{S} Бојите се и сенке своје.{S} И ти мене питаш што сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам |
ије твоје крви, па је после миран.{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, као поручен!{S} Не, по Бог |
ри Добрњац живо и плаховито.</p> <p>— И ти сад хоћеш да се светиш?{S} Благо Србији, ала ће проп |
разговоре.{S} Најпосле, мали смо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што у |
ма било.{S} Али послушај једанпут сад и ти нас!{S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади т |
умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам и ове |
плану:</p> <p>— Ене сад!...{S} Зар ме и ти тако пресреташ.{S} По души вас, гори сте од пудљивих |
ништа <pb n="165" /> више.{S} Остави и ти на миру Милоша и Србију, па се тебе нико неће ни сећ |
> <p>— Ради част — рече он. — Тако си и ти пре десетак година почастио кума свога.</p> <p>Вујиц |
ћеш с овим људима, молим те, послушај и ти коју њину!{S} Немој све на своју руку.{S} Нека је и |
, од људи!{S} Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим |
крив?</p> <p>— Зашто си крив!{S} Знаш и ти зашто си.{S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се ова |
на лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао у ана |
у га аустриске власти хтеле пустити, би ти се он онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ |
дине.</p> <p>— Баш бих радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ја радио |
шчупао би га прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле везане?</p> <p>— Онда би одгризао језик зу |
ма.{S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет повратио власт, ти би дошао међу људе и опет ст |
о и било — од свију ових решења било би ти после лук и вода.{S} Све би онда окренуло за Црним, |
које су сад сви од реда запали.{S} Сви ти разговори свршавали су се надом: ваљда ће и свемоћни |
пет су обадва остала пуна.</p> <p>И сви ти разговори, сва она страховања; оне тешке бриге, оне |
, влашком и бугарском братству, али сви ти народи гледају прво своје <hi>рођене</hi> интересе.{ |
било.</p> <p>— Добро, не брини.{S} Иди ти сад, а за даље моја је брига.</p> <p>На томе се раст |
еме је, треба да се крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох да видим коње.</p> <p>После по часа |
ниш 'волико, ниси му све рекао.{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ја поручујем, да се после на |
етан си човек духовниче, па дед ми кажи ти, онако слободно и по души, сме ли се упустити ово ма |
упљачка оволике паре?</p> <p>— Истински ти велим, господару, дао ми Бог — понови Врља не мењају |
ће ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам господар наредио?{S} Ја се све бо |
рђе назва: добро вече! и упита: — је ли ти, душо, бабо код куће?</p> <p>Тек сад познаде га дево |
као рођени брат што би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи господара Вујицу и довести га амо, а |
Хеј, по Богу, капетан Драгићу, је си ли ти при себи, кад тако говориш!{S} Па болан капетане, Ми |
о тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита он скидајући ћерћиво.</p> <p>— Ја глав |
ад је ономад појео Цукићеву?{S} Јеси ли ти здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш глав |
вљати ни једне декине (минуте), знаш ли ти то! — викао је кнез.{S} После се окрете момку: — Коњ |
рађорђе није ни крио.</p> <p>— Можеш ли ти мене, брате, гдегод прикрити за који дан, док не пос |
/p> <p>— Бога ти, господару, верујеш ли ти у то што говориш — упита Герман живо.</p> <pb n="158 |
то боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, да ли је крив Марко или Никола, кад |
ово овако како сада радим и кабулиш ли ти то?</p> <p>— Бога ми, господару, има много што не ва |
ово говорим.{S} Ти си женска глава, али ти ово знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је да с |
дар.{S} С тога није ни ударио мура, али ти господару Ђорђе, не треба ништа да сумњаш — тако је |
де, Богу хвала, имају и на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине замерке баш као д |
не и опет не овлада мртвило.</p> <p>Али ти дани бујне вреве и живота били су за београдске Србе |
предусретљивост кнежеву.</p> <p>— Хвали ти, господару!{S} До неба ти хвала за то! — рече Анта с |
ти велим: за ред у народу одговараш ми ти, и како је пре било, тако и сад остаје; ти одговараш |
S} Тако, тако, то је најбоље.{S} Домами ти њега амо“...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, |
егле тице певачице, ала ни те дажде, ни ти снези, <pb n="70" /> ни те буре, ни све те и велике |
в воље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни ти господару дошао о својој глави.</p> <p>После ових ре |
сле додаде:</p> <p>— А најзад, нећеш ни ти ићи онако тек насумце, но ћеш отворити четворе очи, |
ад ћу ја наредити све што треба; очекни ти — па оде.</p> <p>Анта је чекао и у мислима радовао с |
к толики народ.{S} Хајд, ето реци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкч |
где ће му се рећи:</p> <p>„Знамо да си ти предао везиру да посече ова два човека.{S} Ти једини |
} Како ће се обрадовати, кад чују да си ти дошао!{S} Баш јутрос су говорили, па чика Стојан вел |
акшица народу.</p> <p>„Кад знадну да си ти преко у Аустрији, оставиће <pb n="219" /> обезглавље |
е сад њега.</p> <p>— Ето, ви’ш какав си ти!</p> <p>— Какав сам!{S} Што какав сам!... — викну кн |
жеш, одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад си ти почео купити харач по народу, људи почињу жалити за |
орило овако:</p> <p>— „Не знам да ли си ти испратио ове људе амо у Петробург и научио их да ова |
> <p>— Није што је јевтинија, но што си ти крив, војводо!</p> <p>— Ја крив!{S} И то ти знаш, Ма |
ђе урадимо, све ћеш паметнији изгледати ти, па је опет све у твоју вајду — рече Петар заједљиво |
их и спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај ти је фишек наше поздравље.{S} Кунемо ти се живим Богом |
из срца воде.</p> <p>— Похитај, похитај ти Никола!{S} Шта радиш ваздан?{S} Опери добро оно срце |
је у толиким бојевима.</p> <p>— Слушај ти што ја теби кажем.{S} Ако ишта може спасти ову двоји |
о Бога знаш!{S} Ако је он махнит, немој ти прљати то светло оружје, на коме се досад блистала с |
е, већ ћеш чути гласе из Србије.{S} Док ти ја не пратим човека, немој се никуд кретати.</p> <p> |
ају људи што дођу из Србије.{S} Не знам ти ја ни десете, како то они казују.{S} Кад сам тако пр |
лаву, слеже раменима и рече:{S} Не знам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то моја посла нису |
ње доба.</p> <p>— Ти знаш синко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не би могао |
Милош одмах ућута.</p> <p>— Говорио сам ти више пута, синовче, и опет ти велим: за ред у народу |
рече Милош. — Спремај момке као што сам ти рекао, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш се |
а да га извуку напоље.</p> <p>— Верујем ти!{S} Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и ка |
и изгубио милост падишину.{S} Јер велим ти и опет, воља је великога падише да свак ужива овај ц |
екрсти — О, не дај благи Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто пута да умрем!{S} Боље би б |
?</p> <p>— Из лова, господару, но молим ти се отвори, одвалише ми рамена ове торбуљаче.</p> <p> |
њиним, <pb n="62" /> и крвљу овом којом ти ово пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и |
и ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не би могао више добра желети.{S} Раја мора имати ка |
цу.</p> <pb n="135" /> <p>— Па шта, дао ти Бог овако заједно са зобницом?!{S} Какав ли је то му |
бола и тешке жалости.</p> <p>— Шта, жао ти га! — рече Милош јетко и подругљиво.</p> <p>Отац Мел |
не упропашћује друге људе.</p> <p>— Ево ти мој пиштољ, господару, па њиме прво уби мене, а посл |
да ми кажеш шта си наумио чинити, а ево ти те прво прочитај и ово писмо господарево, које је на |
ве просто!...{S} На ту јуначку веру ево ти мога оружја!</p> <p>Цукић журно јурну напред и дохва |
оста је да убију најјача човека.{S} Ово ти дајем нека ти се и то нађе; за сваки случај није зго |
у, да поштено и као човек умрем.{S} Ово ти казујем с тога, што многи мисле да ја одлазим власти |
добро, господару!</p> <p>— Перо, не био ти харам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је дошао |
ване и устаде.</p> <p>— А, пјан био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама?{S} Испало око к |
ма и планинама!...{S} Но како рекох, ко ти је од момака најпоузданији да изврши тај посао?</p> |
та је Перо!?...{S} Шта ћеш ту?...{S} Ко ти је то?</p> <p>У томе загледа боље, али Марка не мога |
вде господар земље, па сад ништа.{S} Ко ти тамо њега верма.{S} Велика Русија, царевина, толики |
апетљана у друге важније послове.{S} Ко ти се може сећати буве у обући, кад му стоји мачка на г |
га часа ваља њему одрубити главу.{S} Ко ти је од момака за то најзгоднији?</p> <p>— Не, по богу |
о ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за длаку мрднем и ако оком трепнем.{S} Стока се веза |
, и као млеко бео талир, господару, ако ти почем није криво — рече незнани особењак.</p> <p>Кне |
кука, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш наћи <pb n="55" /> те хајдуке и смутљивце, |
<p>— А што, болан, бјежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећу те дирати ни питати.</p> |
то је отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али нису за то |
у приселе две млађе жене.</p> <p>— Како ти је сад, нано? — упита млађа жена с десна.</p> <p>Ста |
} Али пара ја не дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе речи, мој Марашу, пребијена парића виш |
и да изврши тај посао?</p> <p>— Па како ти то мислиш, буљубаша Марко?</p> <p>— Шта како мислим? |
е српске „кондрокефале“.{S} Видели како ти погибе за власт, па су ти то и понудили да ти замажу |
чула за ову песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад с нама, или боље да рекнем са мном.{S} Девет |
јем да су опет дошли у бербу.{S} Котило ти турско твоје, помислим ја, нећеш га, вала, ти жњети |
де својеручно потребни конопац, и топло ти препоручујемо похитај живо те тај хитни родољубиви п |
дочепа...{S} Камо ти Петра Молера, камо ти владике Мелентија Никшића, камо толико других угледн |
само да се господства дочепа...{S} Камо ти Петра Молера, камо ти владике Мелентија Никшића, кам |
еза Симе и капетана Драгића.{S} Јављамо ти ово да не рекнеш да је било силе, да смо те напали к |
тити, ако се сам што пре обесиш, шаљемо ти овде својеручно потребни конопац, и топло ти препору |
о што пре сврши.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен д |
ј ти је фишек наше поздравље.{S} Кунемо ти се живим Богом, и мученичким гробовима њиним, <pb n= |
као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност нашу указати.{S} Твоје је да дјело с |
за.</p> <pb n="235" /> <p>— Пропали смо ти, господару, као нико наш.{S} Гдегод је била која црк |
и си их боље видео.</p> <p>— Превезесмо ти ми, мој Панто, господара Ђорђа.{S} Прерушио се, али |
ством.{S} Да би спасао тисуће, слободно ти је да убијаш појединце.{S} Да би избавио од греха и |
ство.{S} Да би достигао добро, слободно ти је да се послужиш и рђавим, неваљалим средством.{S} |
кад то писмо мора бити код тебе.{S} Оно ти је негде сакривено, склоњено, можда у земљу закопано |
Вујица, да совршиш све исправно каконо ти се овде строго и најстрожије препоручује и заповеда, |
ћеш их дочекати секирама и ушницима, то ти верујем.{S} Ти си то и научио.{S} Лане си појео глав |
лаве, ако по несрећи њине одлете.{S} То ти јављамо и то ти се заклињемо нас петоро пријатеља и |
S} Карађорђева глава или твоја; и на то ти се кунем живим Богом и светим Јованом и <pb n="268" |
рив, војводо!</p> <p>— Ја крив!{S} И то ти знаш, Марко?!{S} А зашто ли сам то крив?</p> <p>— За |
рећи њине одлете.{S} То ти јављамо и то ти се заклињемо нас петоро пријатеља и другова кнеза Си |
у ти најпоузданији.{S} А најпосле ни то ти не треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био поузд |
Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем Николу кад год ме н |
о по Русији пањкати и срамотити.{S} Ето ти, војводо Петре, за цело би могао имати друга поштени |
о амо.</p> <p>Најзад у мркли сумрак ето ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с читавом булументом |
тебе вичу, господару, то је с тога, што ти не мирујеш, и Русија, ако истински жели добра оној з |
у било је нечега рапавог и суровог, што ти чисто уши пара.{S} Подупирући се дугом пушком, коју |
ући:</p> <p>— За Бога милога, нано, што ти је то тако било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на с |
коме нећеш ни једне казати од свега што ти ја сад овде поверим...{S} Заклињеш ли се?...</p> <p> |
није било два лица, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је био отворени душманин турски, и лакш |
ару, па њиме прво уби мене, а после што ти драго!</p> <p>— Хоће ли крвник чекати бар док се раз |
м.</p> <p>— А теби ено у оној бошчи што ти је за потребу.{S} Однећеш је у Београд везиру.{S} Ба |
као што сам ти рекао, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш се одмах кренути.{S} Писмо ово |
рођенога брата мога.{S} Али пре но што ти и једну прословим о томе, хоћу да ми се закунеш часн |
„Гледај своје наћве и не мешај се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопаснијим приликама он |
длази ми одавде, ти Амиџа; немој ми бар ти стајати на муку!...{S} Зар ово марвинче заслужује шт |
твар још могла поправити.“</p> <p>— Зар ти мислиш да би то помогло?</p> <p>— То је још једино ш |
о што и мени руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за то не јавља?</p> <p>— Ништа!{S} Питао сам г |
тели да су на Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} Маре т |
ворио сам ти више пута, синовче, и опет ти велим: за ред у народу одговараш ми ти, и како је пр |
p>— Ама зар писао?{S} Каде?...{S} Очију ти, господару, шта вели?</p> <p>— Милош викну Љубицу.{S |
осподару.</p> <p>— Ама среће ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам господа |
жасом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи скакати престрављен из постеље |
оташе као у грозници.</p> <p>— Ах, булу ти твоју! — цикну Драгић, стрељајући очима бледа и мала |
Дај боже, најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу!...</p |
} Видели како ти погибе за власт, па су ти то и понудили да ти замажу очи, као веле, нека крене |
ламе!{S} Узми само два тројицу, који су ти најпоузданији.{S} А најпосле ни то ти не треба.{S} А |
црн му образ био, као и што је, они су ти што не дају овој сиротињи душом дахнути; они су и ов |
о:</p> <p>„Ти си убилац!{S} Гле како су ти руке крваве!“</p> <p>Он диже обадве руке и с ужасом |
моју војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће време скупити још 50 тисућа људи.{S} А с |
> <p>— Прати абер одмах мени амо, па ћу ти ја одговорити, шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако за |
— рече Милош радознало.</p> <p>— Казаћу ти, господару, али те прво заклињем живим богом и св. Ј |
е ли?...{S} А зар оним људима што си их ти побио, зар <hi>њему</hi> није била мила његова глава |
напоље.</p> <p>— Верујем ти!{S} Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочека |
ништа чути за Грке.</p> <p>Међутим, баш ти нови успеси Срба пробудили су код Грка и нову наду и |
!..{S} Ама, мучна работа, бога ми, знаш ти њега како је прек: реч две, па за пиштољ, и онда или |
ојих људи, и мени је милије да то будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што се при |
ла сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш ти један твојим грудима зауставити читаву војску турску |
ободе и својим очима прогледају, па ћеш ти тек тада видети како то много значи што се Србији пр |
се могло, али одолела сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш ти један твојим грудима зауставити |
кола, кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мени одозго?</p> <p>— Господар се насмеја и рече: |
ршити — рече Павле.</p> <p>— Шта мислиш ти Вујо, шта ћемо с Црним?</p> <p>— Да се курталисавамо |
Однећеш је у Београд везиру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Но прво се постарај те ово укопај, затрп |
петане, Милош то бога и моли, да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрсио конце; кнез Сим |
асну жеравицу на огњишту.</p> <p>— Је л’ти лакше, нано? — понови жена с десна, бришући старици |
му мирно али сасвим разговетно:</p> <p>„Ти си убилац!{S} Гле како су ти руке крваве!“</p> <p>Он |
из своје заседе.{S} Витак и окретан као тигар, он у два три скока прилети колиби, али тако пажљ |
новце и сабраће огромно богатство.{S} С тијем парама биће он још три пут опаснији.{S} Биоградск |
ја сам се мога века сит насекао турских тикава.{S} Читаво једно гробље само сам вам ја направио |
може мировати и ту, најдаље овога лета, тиква мора пући, него да се за тај случај нађе у земљи |
распасти.{S} Цело ми је покућанство она тиква за воду, оно крње лонче и дрвена кашика, коју сам |
био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама?{S} Испало око које за њима заплакало!{S} Није |
то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће полијећу но приђе кад је Скопљакова чорда с |
халапљиво, а очи су му се чешће отимале тиквици што стајаше ту крај колена Гитарићева.</p> <p>— |
у повратити... — и говорећи то, он диже тиквицу и повуче из ње добро.</p> <p>Док је Вујица пио, |
те извади из ње погачу, заструг сира и тиквицу шљивовице па понуди Вујицу да се прихвати.</p> |
толико недеља.</p> <p>Гитарић му пружи тиквицу па окренув главу мало у страну, рече: — Само по |
ед нагни још једном.</p> <p>Вујица наже тикву добро и по други пут.</p> <p>— Тако! — рече Гитар |
једино због тих људи и убијам!{S} Њима, тим људима, том свету, народу је он опасан, с тога ја и |
ће.{S} На пола сахата <pb n="245" /> за тим, крене се и Карађорђе с Красисом.{S} Било је равно |
згледало, као да нешто ослушкује.{S} За тим рече замишљено, као да сам себе пита, и као да сам |
ледало је као да нешто ослушкује.{S} За тим додаде:</p> <p>— Чујете ли како из даљине лепо одје |
има.</p> <p>Одсекао му обадва уха, а за тим га опремио тако несретно, да је у Пожегу ушао го го |
дмори се ноћас и лака ти ноћ!</p> <p>На тим речима Вујица и Ђорђе растали су се после прва њина |
оставити без тешке казне.</p> <p>Занета тим мислима, старица се пред ноћ вратила дому своме, ка |
ек нешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим ризиком може добити.{S} Мени се чини, да ми ту треб |
одир са српском војском, Ђорђе би и над тим покрајинским војскама постајао врховни вожд.</p> <p |
раста.</p> <p>Он, Карађорђе, стоји пред тим дивним храстом, гледа га како је поносан и горостас |
есило нешто грозно и страховито.{S} Под тим утиском оно је стајало као окамењено.{S} Али на јед |
даба Лисовић је добио и новаца, да се и тим послужи, у колико му устреба.</p> <p>На растанку Ми |
.{S} Навршило се 20 година како се бави тим крвавим занатом и још му се никад није десило ово ш |
не смеш застајати, кад си једном пошао тим трагом, ти мораш ићи тако до краја.{S} До сада прол |
з везира превисоком Девлету шаљем, и со тим засвједочавамо да наш народ више ни у каквој прилиц |
ишља да учини Карађорђу какво зло.{S} С тим мислима у глави он се упути оближњем поточићу, да с |
ти у главу.{S} С тога ће боље бити да с тим јављањем причека, док он (Карађорђе) развиди мало к |
.{S} Шта могу ја ту сад помоћи.{S} Ја с тим људима немам ништа, и мени они нису сметали.{S} Али |
откинутим од сиромашног залогаја, па с тим кабадахијама гњечиш ову сиротињу те крвав зној из њ |
и конаковати.</p> <p>— Вуци се одатле с тим твојим кучетом, да не спљискам за душу и теби и њем |
оју заслугу, али пред народом српским с тим се није смело излазити.{S} Ваљало је дакле целу ств |
да.{S} Мртва глава не говори.</p> <p>С тим мислима Милош је у вече отишао у своју спаваћу собу |
а не мути по Балкану, пошто им Русија у тим приликама не би могла указати никакву помоћ.</p> <p |
јбуднији вид не може да назре.{S} Она у тим тренутцима као да је била обдарена неком пророчком |
не дође у сукоб с Турском, што би јој у тим приликама било веома незгодно па и опасно.{S} С тог |
славу и величину своју...{S} Али баш у тим тегобним приликама ја сам научио и то, да високо це |
оји ће планути у најкраћем року.</p> <p>Тим поводом родољуб Ђорђе Јоргаћ, желео је да каже коју |
земље.{S} Чак су ми и то износили да ће тиме бити учињена велика олакшица народу.</p> <p>„Кад з |
би се у најбољем случају могло свршити тиме, да и мени самом буде ометен одлазак, ако не би јо |
с мало турске војске.{S} Грчки устаници тиме би се користили.{S} Једним страшним налетом они би |
ме Руси домамили, уверавајући ме да ћу тиме учинити добро за саму земљу.</p> <p>После овог раз |
ди прљаву слушкињу турског деспотизма и тираније.</p> <p>Тако је Ђорђе све више и више падао у |
а је да се једним снажним ударцем смрви тиранска аждаја турска.{S} Борбу треба водити на живот |
ој ићи Милошу у руке, да му се не слади тиранско срце.{S} Послушај нас, капетане, кад те ево, с |
аја и обојега пола.{S} И све се то сада тискало <pb n="83" /> и гурало да се примакне што ближе |
> <p>Док се ово море од људи таласало и тискало да што боље види, упирући зорни поглед на губил |
ћу ти за најкраће време скупити још 50 тисућа људи.{S} А сад је прилика да посведочиш каква си |
м, неваљалим средством.{S} Да би спасао тисуће, слободно ти је да убијаш појединце.{S} Да би из |
вић-Коларац, чије име данас благосиљају тисуће уста српских.{S} Какав удес!</p> </div> <pb n="9 |
.{S} Она је расла; сад је била налик на тисућу људских гласова који се у једно сливају.</p> <p> |
вођа народни и који је сад јавно носио титулу и потписивао се: „Врховни Сербие Књаз.“</p> <p>И |
година прошло док је добила ту почасну титулу баба Јана, она је много и много памтила.</p> <p> |
јатељске и разгонио их као кобац нејаке тиће, све у славу имена српског; помињао је како од вал |
е: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њега тих речи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и од бурне ноћи |
="151" /> и цела њина душа била је пуна тих нада, планова и смишљања.{S} Међутим, прилике у Тур |
зјапљена крвава рана — и то је све због тих страшних и несретних кажњавања.{S} Казнећи друге, ј |
{S} А овамо ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{S} Њима, тим људима, том свету, наро |
ош је <pb n="200" /> унапред знао да од тих новаца Турци неће видети ни парића, и да Марашлија |
њих кријем, да вас не би мучио страх од тих састанака.{S} А што не помислите и себи и од себе, |
ок се букагије не откључају.{S} Кључ од тих окова носио је старешина ове пратње, Петар Лазареви |
а дажда, сијаће топло сунце, подухиваће тих поветарац, тутњаће страховите буре, низаће се редом |
и и занети га.</p> <p>Тако се неговањем тих односа, мало по мало дошло до тога, те се јавила ми |
страни људи, који махом долазе отуда с тих страна, из Бесарабије, Влашке и Молдавије, те проно |
ник и непријатељ Карађорђев.{S} Предмет тих разговора били су српски послови и ново стање у Срб |
.{S} Ствар је крио за се, али на основу тих позива, већ се почео спремати за полазак у Србију.{ |
ру и Тесалији.</p> <p>Међутим, од свију тих покрајина Србија је тада имала највећи значај и угл |
сма, узимајући последње збогом од свију тих милих и далеких места и пријатеља, с којима се тужн |
а неку убојну песму турску, и уз пратњу тих танких и заносних звукова џелати отпочеше свој поса |
те Дрине и Новога Пазара па да Пореча и тиха Дунава нема ни једнога повећег места, у које он ни |
гиња је још говорила кад се собња врата тихо и нечујно отворише.{S} У одају уђе висок, просед, |
на је све више расла.{S} Најзад, она се тихо сталожила у дубини његове душе, и ту чисто као зас |
истини, лупање је било обично, шта више тихо.{S} Но Милош је хтео чак и пред самим собом да заб |
у Србији да направимо — примети Герман тихо, нижући реч по реч.</p> <p>Карађорђе чисто плану: |
ће буди, природа има свој дах.{S} И ово тихо жуборење, које овако мило лебди сутону мирне, ведр |
кута ври цела околина.</p> <p>Баш у ово тихо, свечано вечерње доба, на банатској страни указа с |
загушљиве јаре.{S} Голема река, широко тихо Дунаво, ћутећки је ваљало на ниже огромне водене м |
базре се свуд у наоколо.{S} Све је било тихо и мирно.{S} После туробне и облачне ноћи на далеко |
сле жарка летња дана бејаше се спустило тихо свеже вече.{S} Сви предмети изгледали су као да се |
ријатан, чаробан шум.</p> <p>Од куда то тихо брујање?{S} Народна песма вели: да се може чути „к |
слушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тихо, скоро нечујно носи некакав пријатан, чаробан шум. |
оз глуху зимску поноћ у мирна боравишта тихога села српскога допирао страшан мученички јаук, ко |
о.{S} Пламен буне требао је да плане на тихом Дунаву, па да одјекне чак до атинске голе равни, |
То јауче несретни Никола.</p> <p>А кроз тиху поноћ плачно и тужно одјекивала је лудачка песма и |
е се одазва на прозив Матропулоки (црна тица).</p> <p>Кад се сврши прозив, Ипсиланти објави да |
да више не шаље своје извиднице, кад је тица већ умакла из кавеза.</p> <p>Међутим, петога дана |
устош, коју тек каткад прекида кликтање тица грабљивица, арлукање гладних вукова или пуцањ очај |
сију, и то се не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се за |
се до гроба сећати:</p> <p>„Вила гњездо тица ластавица.{S} Вила га је девет годин дана.{S} А де |
од небо извиле, а свуда по гранама пуно тица, шарених лептирова и ројева пчела, које се јамачно |
и проговорила по која реч, она се опет тицала оне главне замисли, која је сад обузимала сву ду |
о је он био веома осетљив на све што се тицало тога питања.{S} Ту га је најмања ситница могла д |
их ту у близини, час усамљен крик какве тице, коју је у недоба штогод расплашило с гнезда; час |
ежуљке и долине, да опет домами одбегле тице певачице, ала ни те дажде, ни ти снези, <pb n="70" |
а ствар.{S} Али ово се тиче целе земље; тиче се рада и напора целога једног колена, па би била |
рађорђе буде обезбеђен, а што се Турака тиче он се нема чега бојати, јер је у смедеревској нахи |
учини као да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само онако узгред пошто би желео да |
, каква моја лична ствар.{S} Али ово се тиче целе земље; тиче се рада и напора целога једног ко |
n="272" /> султану нашем.{S} Но што се тиче турске војске, она ми неће требати, и ја се утврдо |
а, како је било у истини.</p> <p>Што се тиче оних смутљиваца, што долазе са стране, отуда од Вл |
што сад од мене тражите?</p> <p>„Што се тиче пањкања, то је чисто на чисто пресна лаж, и измишљ |
ни...</p> <p>Свуда унаоколо влада мртва тишина, и човека чисто подилази језа од ове пустошне ус |
рвавим сузама.{S} У одаји завлада мртва тишина.{S} После дуга ћутања, њу прекиде дубок уздах Ка |
шиш, и у великој кави опет овлада мртва тишина.{S} Но њу на брзо прекиде средовечан, просед Тур |
к један говори, у кави је владала мртва тишина, те се свачији разговор чуо јасно и разговетно.< |
<p>За тренутак у одаји је владала мртва тишина.{S} Нејасан сумрак од запаљене гужве сена постај |
а.</p> <p>На губилишту је владала мртва тишина, само су танки звуци складне турске музике бурно |
у његовој руци.</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Луч је пуцкарао, пуштајући широк пламен и об |
руку кнеза Симу и Драгића.</p> <p>Мртва тишина опет завлада на губилишту, а у даљини чуло се са |
ону.{S} У сиротињској одаји наста блага тишина, коју није прекидао ни најмањи гласак.</p> </div |
{S} Иначе, свуд је царовала ноћ и мукла тишина.</p> <p>Тако је трајало до у глухо доба, али так |
а беше овладала некаква побожна свечана тишина.{S} Али ко би боље ослушнуо, чуо би како се кроз |
м.</p> <p>Будила се цела природа; ноћна тишина и изумрлост поступно је уступала место дневној ж |
само је сад још гушћи.{S} У природи је тишина, а овде онде, на далеком обзорју сену светлаци, |
поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини у народу ништа не брине.{S} Он, кнез Милош, одго |
у као да се одмарају и одишу у вечерњој тишини, после дуготрајње загушљиве јаре.{S} Голема река |
бстајателства за сад су добра, све је у тишини.{S} Од кнезова сада не осећам никаквога да што н |
чак и пси полежу и село утоне у таму и тишину.</p> <p>Али тако није изгледало сад у Трбушници, |
) — рече један стари Турчин прекидајући тишину.{S} Са свију страна зачуше се одобравања.{S} И а |
боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тихо, скоро нечујно носи некакав пријатан, чароб |
оде далеко, далеко кроз свечану јутарњу тишину.</p> <p>Док је славуј певао, кос бејаше ућутао, |
гледније војводе, које је љуће но друге тиштала садашња потиштеност и неуглед према слави, угле |
ђе је то сазнао и то га је сазнање љуто тиштало.{S} Али јадању није сад било места, и он је сте |
Из његова говора јасно се видело шта га тишти.{S} Док се с једне стране бојао да га историја не |
света, иза кога долази царство мрака и тмине“ — мисли Ђорђе у себи, гледајући ону страхоту пре |
и мрачни талас, плавећи свет грозовитом тмином и потресајући земљу из најдубљих дубина.</p> <p> |
о све страшнији и ужаснији.{S} Она црна тмуша као да је гутала небо и земљу, јер докле она год |
оту пред собом.</p> <p>Међутим, страшна тмуша испуњавала је сву огромну шупљину између неба и з |
рака и густе, збијене таме.{S} И сва та тмуша наједаред крете напред и необичном брзином стаде |
га и то поломљено џиновско дрво прогута тмуша и некуд понесе страшна холујина.</p> <p>У том тре |
рике, која потресе небо и земљу.</p> <p>Тмуша стиже и са силином, која брегове ваља, мрак и вет |
S} Што је који имао мала и добра свога, то је махом све морало остати.{S} Људи су се спасавали |
роба и поуздана и предана слугу свога, то га има сад у мени, светли везире, и ја се могу само |
ју и што Турци воде нека рачуна о нама, то од прве до последње све је Вождова тековина и заслуг |
да ћеш их дочекати секирама и ушницима, то ти верујем.{S} Ти си то и научио.{S} Лане си појео г |
н мора да увија и да врда пред Турцима, то је невоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} |
е тражите?</p> <p>„Што се тиче пањкања, то је чисто на чисто пресна лаж, и измишљотина.{S} То Ђ |
и.</p> <p>Па како се успеху свак клања, то и на овом путу Милошу су највише викали „ура, живео“ |
арашлију, сем богатих дарова од Милоша, то је била још и нова згода да пред диваном у Стамболу |
ако успешно и срећно као он, Карађорђе, то га Милош и позива да дође у Србију, где ће га народ |
жност.{S} А друго, то се никад не даје, то се узима.{S} Ко је дао право Карађорђу да ослобађа Ш |
зе са стране, отуда од Влашке и Русије, то су махом праћеници, које амо шаљу бивше српске војво |
Ако би се тамо у Русији чуло другчије, то Герман да извести горе где треба, како је било у ист |
ке мисли, једнаке наде и уздања.{S} Не, то су сад два света, и то два света који се више чак и |
нам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p> <p>— Како |
свршена, но је и даље трајало колебање, то је он био веома осетљив на све што се тицало тога пи |
це турске!...{S} Не, не!...{S} То неће, то не сме да буде!...{S} Перо, дај амо твоје оружје реч |
су му држали некакву стражу.{S} Бојаги, то су му поставили из неке почасти, а у истини та га је |
летву положили.{S} Али по нашој памети, то је само грчко лукавство.{S} Хоће мудре главе грчке д |
њу после <pb n="64" /> ваља и извршити, то би значило убити Милоша — а ко би ту одговорност сме |
чинити.{S} Једино што засад могу рећи, то је да ово што се има, не треба давати за оно, што се |
огине, а ја да се спасем, боже сачувај, то никад ни до века неће бити!{S} За такав нитковлук, ј |
уј, ако што знаш.</p> <p>— Што ја знам, то је: оштра секира па Милошенду за врат ушником.{S} Ка |
.{S} Пре свега то и није никакво право, то је дужност.{S} А друго, то се никад не даје, то се у |
какво право, то је дужност.{S} А друго, то се никад не даје, то се узима.{S} Ко је дао право Ка |
војскама турске империје.</p> <p>Друго, то је била једина балканска земља, која је имала читаву |
вим другачије.</p> <p>— Дај боже, најо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја |
ли моји послушници...{S} Али, ако, ако, то ми је благодарност што сам пре 5—6 година спасао кум |
њу да цвили и пропада...{S} Тако, тако, то је најбоље.{S} Домами ти њега амо“...{S} Ето тако ми |
бог да га прости!“ — Ето, то је једино, то је све што ја желим.{S} И једина милост, за коју још |
је у истини било овако; али опет зато, то нису били никакви разлози, јер ја не бих остао у зем |
имао је ту и свој кованлук!...{S} Ето, то је место Вујица био изабрао за склониште Карађорђу и |
би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Да узмем на се одговорност, |
p> <p>— Не знам, — одруби Милош. — Ето, то је оно што и мени руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништ |
извојевали — бог да га прости!“ — Ето, то је једино, то је све што ја желим.{S} И једина милос |
> <pb n="51" /> <p>— Кажу, болан, Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му |
>— То су они — реће бабе Вишња.{S} Јес, то су они, осветници мртваца, они побијени, они што дол |
то је код Римљана чинио један Цинцинат, то су у доба ослобођења чиниле све војводе наше.</p> <p |
Вујица.</p> <p>— Море што је био срдит, то није ништа.{S} Друго се нешто види одавде.{S} Он сме |
и сад да се уздам у неку потпору њину, то би било безумље, које би се у најбољем случају могло |
е разбијао. — Није, бога ми, господару, то се теби тек онако учинило.{S} Никола је вредан и поу |
е жали?{S} Ако на тебе вичу, господару, то је с тога, што ти не мирујеш, и Русија, ако истински |
ако је који имао што готовине у новцу, то се једино у оној брзини могло понети.{S} Али новца ј |
м.{S} Ако ишта може спасти ову двојицу, то је страх Милошев.</p> <p>— Али ако све то не помогне |
роб; што он закопа у своју сурову душу, то никад више не излази на бео дан.</p> <p>Једном прили |
кавству и вештини.{S} И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов покушај сретно ис |
што ће видети вајде од свога вођства... то нека се порадује!</p> <p>Док је Добрњац ово говорио, |
н ће доцније прихватити и Руси ће рећи: то наша мука и тековина и јесте.{S} Заглавимо ли ми, он |
за сечење глава дивотан је проналазак; то је права благодет за човечанство.{S} Пре свега она р |
рбије!{S} А мене мислиш, <pb n="159" /> то не боли!{S} Срце ми је црње од угљена.{S} Ништа ме т |
тављате.{S} Милош се удвара Турцима!{S} То је лако рећи и осудити, ама да видим какви би ми мор |
p> <p>— Без срца!{S} Човек без срца!{S} То се често рекне али, у истини, мало је таких људи.{S} |
ја то да преживим, Боже ме сачувај!{S} То никад бити неће!{S} Немојте се узалуд мучити!{S} Беж |
еће ништа да каже.</p> <p>— Не знам!{S} То је и мени долазило на ум.{S} Но после рачунам, да он |
о без њина знања.</p> <p>— Јес, јес!{S} То право велиш.{S} Слушао их док је још био овде, у сво |
ом, а ти хоћеш угарак па под стреху!{S} То богме нико не да — рече Добрњац одрешито.</p> <p>Кар |
дне улизице турске!...{S} Не, не!...{S} То неће, то не сме да буде!...{S} Перо, дај амо твоје о |
огромна разлика између њих и њега...{S} То нису више његови другови, његови ратни помоћници, љу |
<p>— Не, несрећниче, не мириши то...{S} То је најљући отров.{S} Пет капљица од њега доста је да |
p> <p>— Не могу, не могу, не могу...{S} То никако не могу рече Вујица брзо, а затим после кратк |
огу рећи: „Србија је наша домовина“.{S} То није мала добит, мој Перо, што је Србија стекла да ј |
ми и незнању одруби братска секира“.{S} То је казивао и слутио онај горњи напев, а мрачна сумња |
ше јој и старица прогута гутљај два.{S} То је доиста мало оживи.{S} Са мртвачки бледих, смежура |
, и заслужнији, и јуначнији од њега.{S} То је Милош и нехотице <pb n="122" /> сазнавао у себи, |
ки Суљага <pb n="137" /> Чимбарлија.{S} То је био прави Бекри-муја, опасан зулумћар, и ружан ра |
на расположење толика војска царска.{S} То је највећа милост, за коју сам ја вазда готов главу |
урцима, да их уморе страшним мукама.{S} То је стидно за Србију, која је досад била дивна заточн |
а смо с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин план и према томе удешавали су и све остало.{ |
ној и тугаљивој говори пред другима.{S} То је наскоро и Марашлија увидео, те даде знак Турцима |
на чисто пресна лаж, и измишљотина.{S} То Ђорђев обичај никад није био да друге гура у рат, а |
еч била је тада пресудна и свемоћна.{S} То се знало и по сељачким колебама на Балкану.{S} С тог |
рода...{S} Ево, узми само наше Србе.{S} То је чудан народ!{S} Два Србина где се сретну отимаће |
воје, као што је решен и он — Ђорђе.{S} То га највише крепи у нади да ће њини напори бити благо |
земљи и колико толико зауздао Турке.{S} То сад треба чувати.{S} Зато ја и помажем Милошу колико |
и како су му сад војводе добродошле.{S} То је само замка да их намами у Србију, где би их после |
говетна маса.{S} Марко загледа боље.{S} То је био Цукић.{S} Лежао је згучен потрбушке, и одозго |
тога заноса трже га снажно дрмусање.{S} То је био џелат, који га тресаше својом крвавом снажном |
атили.</p> <p>— Немој тако молим те.{S} То је говор тек онако од беде.{S} Ми прво морамо гледат |
и главе, ако по несрећи њине одлете.{S} То ти јављамо и то ти се заклињемо нас петоро пријатеља |
хатовима, оружани од главе до пете.{S} То су били најпоузданији момци Милошеви, а водио их је |
илази у доњи, поред лековите водице.{S} То је грозан казамет, можда најстрашнији у целом граду. |
а Вујице <pb n="287" /> још не беше.{S} То није слутило на добро. — „Шта учини до сад и где ли |
о уста и сретна Турчина брзо нађоше.{S} То није био нико други до наш ранији познаник Ага-Џон, |
ра платио му је 6 кеса да га погуби.{S} То сам чуо од једнога повереника везирова, који је и Ми |
милије да то будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што се прибојаваш Црнога то пра |
ате, сад ћу ја подићи буну у Србији.{S} То је најбољи доказ како и сами мало верујете да је Мил |
уде споразуман, сложан и заједнички.{S} То су одавно разумели сви истински родољуби балкански, |
рљиве поште.{S} Сви су га познавали.{S} То је био кишињевски генерал губернатор Стољетов.{S} Ал |
а руском двору неће нам ни веровати.{S} То је опет твоја добит — рече Добрњац подругљиво.</p> < |
дан човек, који ће га свуда пратити.{S} То је био Наум, који му је служио уједно и као тумач у |
ежев, нису обични посетиоци и гости.{S} То су махом били први и главни пријатељи кнежеви; углед |
буде сматрао да је време за устанак.{S} То је као нека претња.{S} И он ће тако и учинити.</p> < |
ревртао у памети и ноћу о њој сањао.{S} То је била мисао како да пређе у Србију, и како у Србиј |
мучиш па и да убијаш тело човеково.{S} То су теориска начела.{S} Примењена у практици она се п |
е глава и горњи део тела није видео.{S} То је био верни Наум. <pb n="299" /> Никола приђе разба |
изговарао се да га је негде изгубио.{S} То га је довело у опреку с кнезом Милошем и то га је по |
ас плотунима дочекали да тамо одемо.{S} То је, што ме најгоре коље.{S} Јер да су они тамо у Срб |
рошак и заповест да се тамо кренемо.{S} То је све било по наредби рускога цара.{S} Од тога доба |
главни пункт, опет нема ништа јасно.{S} То толико, што сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Т |
ато ја и помажем Милошу колико могу.{S} То је помоћ Србији и оном јадном народу.{S} Зато се љут |
ођу да ме виде и за здравље упитају.{S} То је све што ја радим.{S} Али у страха су велике очи.{ |
можда би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигурније.{S} Тада већ никоме не бих био на до |
отмена изгледа и мудрих живих очију.{S} То је био један од главнијих повереника хетерије на ово |
нодушан према Карађорђевом повратку.{S} То ће нагнати Милоша да најпосле изађе отворено са свој |
те се помолити Богу по своме закону.{S} То је милост везирова и то вам је допуштено.{S} Свршите |
, који су сви говорили на један мах.{S} То су били кнезова и други угледни људи из народа, што |
итава хрпа јастука, великих и малих.{S} То је била кнез Милошева постеља.</p> <p>Али, и ако је |
шћу крстили и престрављено шапутали:{S} То јауче несретни Никола.</p> <p>А кроз тиху поноћ плач |
не кажеш шта си наумио с Карађорђем?{S} То не иде!{S} Казуј!“</p> <p>Тада се у Милошу поново от |
е слушај.{S} Зар сам ја то измислио?{S} То је од Бога тако остало, тако је свуд, тако мора бити |
оћемо ли, већ можемо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што знаш.</p> <p>— Што ја знам, то је: |
лије.</p> <p>— Шта је то, сине Перо?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић |
од народну — пресече га Добрњац живо. — То данас и деца у Србији знају, да се одовуд једнако џа |
ао је човек чије се лице није видело. — То је био Вујица.</p> <p>Доле, у прочељу, у крај ногу К |
рашно — прихвати Герман запрепашћено. — То је страшно, али онда дајте да се као људи разговорим |
у по један хлеб и по котарчицу варива — то је све...{S} Сузе га загушише и старац покри лице ру |
и у Србију, где се не зна шта их чека — то неће ни један.</p> <p>„Док су били у Србији; док је |
аве.</p> <p>„Светина, гомила, гунгула — то се јамачно нас ради скупља; самртни час примакао се; |
туђини није никад као код своје куће — то знају бог и људи.{S} Али волим и овде у туђини остат |
у мирне, ведре и топле мартовске ноћи — то је равномерно дисање велике и величанствене природе, |
} Прођите ме се и оставите ме на миру — то је све што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, |
а ми понудимо више, но што даје Милош — то би можда једино помогло.</p> <p>— Није ваљда дотле д |
га и овога ми печата, верујем!</p> <p>— То је онда страшно — прихвати Герман запрепашћено. — То |
ватајући се за врата да изађе.</p> <p>— То му, бели, није нико заповједао.{S} Што ће свијетлом |
асова који се у једно сливају.</p> <p>— То су они — реће бабе Вишња.{S} Јес, то су они, осветни |
руга изласка!... — рече Милош.</p> <p>— То је ваљда његова судбина!{S} Ни ја нисам то тражио на |
ар ти мислиш да би то помогло?</p> <p>— То је још једино што може помоћи.{S} Знам ја те кукавиц |
рпским селима само би узбунила народ, а то би ишло бунтовницима на руку.</p> <pb n="17" /> <p>И |
се негдашњег сјаја и величине своје, а то је чинило те му је садашња невоља његова изгледала ј |
тврду одлуку да одржава ред у земљи, а то му је давало нову снагу да што живље настане око изв |
ам још једино добро што ми је остало, а то је овај голи живот!</p> <p>— Тек ако постигнем успех |
је дакле целу ствар извести потајно, а то је ишло тешко.</p> <p>Па и ту прва мисао опет је дош |
тоља разнели би груди Петрове.</p> <p>А то се најлакше могло десити у оваком узбуђењу и располо |
смо дићи буну, нисмо могли и сад треба то платити главом.{S} Да смо ми успели, плаћали би глав |
било да било, памти и кажи коме устреба то: „Ђорђе одлази у Србију да учини своју последњу дужн |
ли-ага, мој побратим.{S} И од тога доба то ми не излази из главе — рече Милош и обриса зној с ч |
то право?{S} Чудно питање.{S} Пре свега то и није никакво право, то је дужност.{S} А друго, то |
И једина милост, за коју још молим бога то је, да ми подари толико живота да ово својим очима в |
и сам знаш.{S} Што се прибојаваш Црнога то право имаш.{S} Турској је девета брига за њега.{S} О |
3—4 истинске, големе и опасне буне, да то све није утулио и прегазио Коџа Милош.{S} За садашњи |
{S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, да то народ неће ништа омести, он ће учинити што је наумио |
нији пријатељи.{S} Но после се сети, да то није учинио од обести, ни с тога колико тек да се го |
уго, она вам тако брзо одсече главу, да то управо и не осетите.“</p> <pb n="74" /> <p>Американц |
устане.</p> <p>— Хесапим, господару, да то зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазити а |
свога.</p> <p>Петар је молио Цукића да то не чини.{S} Он није достојан тога.{S} Син према оцу |
ав успех од мене зависи.{S} Да ми је да то њихово надање не остане напразно!{S} Ах, само да ми |
вом од својих људи, и мени је милије да то будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Ш |
метеж и неред.{S} Он, Милош, нада се да то Русија неће допустити, но ако би се ипак тако што де |
ја нешто зато, па ја све велим, биће да то светина нагађа, а у истини да је било сасвим другачи |
ске народе; он ће бити најдостојнији да то велико дело доведе до сретнога и успешнога свршетка. |
вати с Турцима.{S} Они су увек хтели да то све иде преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту нас |
о он данас даје туђе, па се изговори да то везир тражи, као што се данас Милош изговара...</p> |
што хладно око срца; све ми се слути да то неће бити на добро и све се бојим да то нису навлаш |
то неће бити на добро и све се бојим да то нису навлаш тако удесили.</p> <p>Карађорђевица уздах |
, како је Марашлија и њему заповедао да то учини, ал’ он, бојаги, није могао и није хтео грешит |
за све то имам право, имам ли право да то чиним сам, не питајући никог другог, кријући све то |
ања.{S} За тебе не може бити зазорно да то признаш и да рекнеш народу срдачно хвала.{S} Јер нек |
ма.</p> <p>И Врљо је био збиља кадар да то и учини, такав је он био човек.</p> <milestone unit= |
во наследнога кнеза српског, а Милош да то богато награди и позлати.</p> <p>За Марашлију, сем б |
затворе, по некад само до пола, и тада то полузатворено око изгледа страшно.</p> <p>Верни Наум |
в пријатан, чаробан шум.</p> <p>Од куда то тихо брујање?{S} Народна песма вели: да се може чути |
ца је мало било код српских војвода, за то их и видимо где одмах по преласку у Русију сиротују, |
шејтана носили су они под клобуком, за то ће им и појест главе.{S} Кројили су бунт да потекар |
то замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе сад и погледао на Добрњца онако сумњиво, бо |
че Милош омекшавајући глас.</p> <p>— За то господару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господар; |
ђорђа.{S} Јави ли се доцније потреба за то убиство, Милош ће се пред народом одговарати, да је |
ша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то што ћете скапати у меку душеку, у својој рођеној пог |
.</p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда за то живе одерао као јарчеве. „Слободно је бар молити“, а |
друбити главу.{S} Ко ти је од момака за то најзгоднији?</p> <p>— Не, по богу брат Марко, ја сам |
и ти, господару!{S} До неба ти хвала за то! — рече Анта са сузним очима и пољуби кнеза у руку. |
попио за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, господару!</p> <p>Милошу се мало разведри лице.{S} |
руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за то не јавља?</p> <p>— Ништа!{S} Питао сам га, поручивао |
у хтели измишљати ни нарочите справе за то, као што је чинила богобојажљива инквизиција просвећ |
ђорђа је веома изненадило, откуда је за то могао дочути Добрњац, кад се од њега и његовога друш |
овој гину сваки дан хиљаде — и он је за то само велики војвода, понос Француске и славан човек |
ати за полазак у Србију.{S} Милош је за то сазнао, па се и он почео спремати да Карађорђа дочек |
S} Боже прости, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му могао то учинити.{S} Ја сам кнез Сими |
аманет то кажу и да ме позову да се за то спремим и да Црнога дочекам, па да заједнички грунем |
гостим, али куда ћу после ја, кад се за то дозна и рашчује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; ко |
лајет.{S} Свијетлом везиру докаже се за то, те он призове Милоша и затражи да му у кратку земан |
еда, па онда устаде, прохода мало, и за то време два три пут је загледао у сахат.</p> <p>— Што |
као да је порука од рускога двора и за то јој верују.{S} А тако прима ту ствар не само прост с |
ако је што међу царевима углављено и за то, јавиће се и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја да ч |
е њега — опет неваља, и ево где мени за то хоће главу да откину!{S} Дакле добро је, и за сироти |
} Турци не би мени веровали да нисам за то ништа знао, па да им се жив на жеравици печем.{S} Ма |
и, шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако за то време, док ми један другоме шаљемо аброве и поруке, |
ћи.{S} Шта је мучних мисли прохујало за то неколико часова кроз његову болну главу!</p> <pb n=" |
а је господар и војвода.{S} Али нису за то криви ови слепци овде, већ они матори душмани отуда |
зашто ја то све кријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} Од света, од људи!{S} Та то значи да тај |
Србина, као што је кнез Сима.{S} Па ја то да преживим, Боже ме сачувај!{S} То никад бити неће! |
рђе чисто плану: — Ја кварим!{S} Шта ја то, бојаги, кварим?{S} Ко се међутим више од мене радов |
мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Боже!... — Драгић се три пут |
p>— Петар просузи.</p> <p>— Знао сам ја то чим сам овако потеран амо...{S} Само сам рачунао, да |
стотину и хиљаде слушај.{S} Зар сам ја то измислио?{S} То је од Бога тако остало, тако је свуд |
ко на готовом!...</p> <p>— Не мислим ја то, господару.{S} Ти то добро знаш да ја нисам од оних |
ење или мучко убиство?...{S} И зашто ја то све кријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} Од света, |
е.{S} Док сам ја овде на овоме месту ја то нисам смео допустити.{S} Али на мене се сад диже пов |
а као нека сива замаглица.{S} С почетка то је изгледало као прамен лака облачка, који се полако |
што је ову ствар говорио другима, па ма то били и најприснији пријатељи.{S} Но после се сети, д |
ане и утекао у свет...{S} У мојим очима то је крвопија, душманин, поганац, коме треба, као гуји |
рави Милошеве, у толико, и још више, на то се он био свикао у школи практична живота, коју он у |
<p>— Но како ћемо доћи до пасоша?{S} На то се сад врло строго пази, особито у пограничним мести |
и погодбу с везиром, и Милош се сад на то позивао, да се тај споразум испуни, и да му руке ост |
убије“ почешће се чула, но Милош се на то чинио невешт, пуштајући људе да се сви изговоре.</p> |
ј:{S} Карађорђева глава или твоја; и на то ти се кунем живим Богом и светим Јованом и <pb n="26 |
ручивао му, и он све некако врдака и на то не одговара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо знаћ |
дела, он то никад не би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Да узме |
ек, што још сеђаше на слами, затвори на то уши и рече чисто очајно:</p> <p>— Полако, по Богу по |
<p>Петар је ћутао.</p> <p>— А шта ти на то велиш, Перо?</p> <p>— Уби ме, господару!...{S} Боље |
чито је ударио <pb n="271" /> гласом на то, да је Карађорђе дошао да дигне буну, и да му то нећ |
не потребе.</p> <p>— Ја нисам гледао на то што ће се други уздићи и доћи до власти и славе; да |
и.{S} С тога се веома много полагало на то, да у општи покрет буде увучена и Србија.{S} Управо |
товара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, мораћу понова ићи везиру да га о томе известим, да |
а Грчку.{S} С тога је много полагано на то, да устанак у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у |
Европи, и његове су бриге поглавито на то упућене да доврши дело које је започето победама над |
та година.</p> <p>Марашлија се љутну на то и пребаци Милошу тврдичлук: да он предаје порез по с |
ход са скела и ђумрука.</p> <p>Милош на то одговори доста опоро, како су у светла везира велике |
није још ни слутило, да ће једног дана то бити страшни уништилац јаничара.</p> <p>Одавно, одав |
, он је нама до сад лепо дао.{S} Истина то је твоја заслуга, али ту има много и народне муке и |
српска — рече Карађорђевица (јер је она то била), а дубок тежак уздах оте јој се из снажних гру |
нас шта се ради у суседним државама, па то Милош брже боље јавља у Стамбол.{S} Милош троши голе |
сам му да ми завијено у писму каже, па то још горе није хтео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити |
, који су избегли у Влашку и Русију, па то казује везиру и јавља на Порту, да виде Турци како и |
елу душу Србинову!{S} Њега убити!{S} Па то би било црње злочинство, но убиство младога цара Уро |
их ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не смета пакосницима, да мене окривљују.{S} И ка |
а.</p> <p>— Пса ваља убити!</p> <p>— Па то ће му и бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код в |
то кријем?{S} Од света, од људи!{S} Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он уби |
ријеш?{S} Зар се то може сакрити!{S} Та то је крв кумовска — исто што и крв родитељска!{S} Та к |
ударцима сам Штитарац ударао је у врата то сечивицом то ушником, старајући се да их обије.</p> |
нда нека нико не кука, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш наћи <pb n="55" /> те хајд |
} Ако полећу, наше главе полећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци почесте тако жалити |
/p> <p>— Па шта је то, јадан!...{S} Шта то може бити? — рече Милош радознало.</p> <p>— Казаћу т |
Милош упита: — Шта је то, море?{S} Шта то учини?</p> <pb n="261" /> <p>— Не бојте се ништа, го |
братим ракијом почастио...</p> <p>Рекав то, Гитарић устаде и рече јасно:</p> <p>— Збогом, побра |
о готов и да га убије у свако доба, кад то захту велики интереси хетерије.{S} Таква му је наред |
душе и говорити да не знаш и немаш, кад то писмо мора бити код тебе.{S} Оно ти је негде сакриве |
е полећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци почесте тако жалити за нашим главама! — реч |
друге стране, како да се не верује кад то писмо доноси најпоузданији гласоноша Милошев.{S} Он |
рослављен, још десет пута више бићу кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, да то на |
{S} Само седи па измишља!{S} Куд им сад то паде на ум, бојаги, мене Грци изабрали за вођу!{S} Ч |
добио 300 дуката годишње пензије, и од то доба ту је живео, узимајући под закуп спахијска села |
овних кнезова, или његову.{S} Кад народ то виде препадне се од Турака, сам похвата немирне кнез |
полако примиче.{S} Милош се чуди, откуд то да су ова поља овако пуста?{S} Ето, ту у близини има |
предмет разговора био је увек исти, све то, те то: жудња за Србијом и жеља да се што пре опет т |
а; оне тешке бриге, оне нежне речи, све то сад поново бејаше оживело у души ове верне жене, кој |
унаци.{S} Али кад је несрећне 1813. све то пало и пропало, они из Србије отишли, и <pb n="241" |
днога вође (Милоша). <pb n="152" /> Све то чинило је, те је Србија у очима Грка, а и свих други |
ледали на ствар сасвим друкчије.{S} Све то што се сад јавља о некој промени код Милоша, све су |
луционарних испада из Француске.{S} Све то Карађорђе је бележио овим карактерним речима: „Цар к |
има закопана оружја и два топа, да све то утроши на народне потребе.</p> <p>— Ја нисам гледао |
видело да му то ништа не треба и да све то распиткује језик само, а памет је отишла бог свети м |
е као с чуђењем:</p> <p>— Па откуда све то, за бога, побратиме?</p> <p>Вујица продужи:</p> <p>— |
је с њима провео цело вече, али за све то време памет му је била на другој страни, јер је још |
ту пресуду извршим?...{S} И ако за све то имам право, имам ли право да то чиним сам, не питају |
летвом, да ја све то доживим, да ја све то рођеним очима видим, да ја жив дочекам сву ову неизм |
е прокле страховитом клетвом, да ја све то доживим, да ја све то рођеним очима видим, да ја жив |
ће видети ни парића, и да Марашлија све то угађа само за своју душу.{S} Но њему је најзад било |
д.</p> <p>Питање је било како ће на све то гледати Русија.{S} Сва пажња велике северне царевине |
есе ибрик с кавом и два филџана, па све то спусти на кубе.{S} По тој спреми видело се да кнез М |
, једну прасећу а другу јагњећу, па све то поређа по широкој дасци, која им је служила као трпе |
и од Турака и од својих.{S} Па кад све то тако лепо промислиш, онда хајде да се разговоримо оз |
својој.{S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богати двори и сјајни биоградски т |
одске трпезе?...{S} Ја, гдје је сад све то.{S} Виђите домове наше, виђите хареме наше, загледај |
такав начин живота.{S} Оставити сад све то, напустити породице, па тумарнути у Србију, где се н |
ете лево и десно да ли ће вам когод све то донети на пешкеш! — рече Карађорђе прекорно, а затим |
што но реч од главе до пете, али је све то покривала огромна, бела сукнена кабаница какву обичн |
јдук убије гдегод се ухвати, али је све то предупредио и на добро окренуо он, Милош.{S} И тада |
а се састану и разговоре.{S} Док се све то удеси и Карађорђе ће имати времена да се састане и с |
што ме сад беде!{S} Али знаду и они све то, али они неће сад да знаду то.{S} Згодније им је да |
је амо пратио господар Вујица да ти све то јавим.</p> <p>— Па шта вели господар Вујица? — пресе |
, не питајући никог другог, кријући све то од других: — Сам да га тужим, сам да му судим, сам д |
је страх Милошев.</p> <p>— Али ако све то не помогне?</p> <p>— Онда ћемо убити Милоша!{S} Ми с |
толики дивни јунаци наши?...{S} Зар све то нестало, пропало, изгубило се, изгинуло и опет од св |
писмене наредбе за убиство.</p> <p>Све то прелетило је сад, у један мах, Марашлији кроз главу, |
им задатком да код рускога двора израде то удаљавање Карађорђево.</p> <pb n="178" /> <p>Али нај |
вао и кажу да је теби писао.{S} Ми овде то толико што смо чули, а нама није нико ништа доносио, |
Да га зове преко људи, знао је да Ђорђе то неће поверовати.{S} Да му пише, писмо се може ухвати |
годарношћу (јасно се познавало да га је то јако обрадовало).{S} Пошто ју је прво загледао споља |
у, али Драгић разговетно познаде, да је то одјек од бурне, шумне гомиле, која се таласа ту негд |
свима је још било живо у памети, да је то земља, која је колико јуче издржала 9 пуних година н |
два су по одећи приметили толико, да је то неки Турчин.</p> <p>Тек кад незнани човек нестаде у |
, већ се бојим његовога гласа.{S} Да је то обичан човек, доста би било да пошљем пред њега два |
.{S} Суревњиви Турчин, веровао је да је то неко небесно предсказање, да његова снажна и вешта р |
еђен да другачије не може бити, и да је то управо од бога суђено.{S} У таким тренутцима, он се |
почетку никако није хтео веровати да је то збиља Милошево писмо.</p> <p>У тој сумњи још га је в |
лико узбуни.{S} Али опет се тешио да је то можда само големо изненађење.{S} У томе се Милош пов |
ва, који се сада тамо налазите, онда је то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу зе |
estone unit="subSection" /> <p>Чудна је то била слика, коју је представљала тадашња српска емиг |
каква моћна господара.</p> <p>Тужна је то била песма, што се кроз вечерњи сутон разлегала као |
уњавати те недостатке и празнине, па је то требало да буде и сад.</p> <p>Ходајући по застртој о |
> <p>Престрављен, Милош упита: — Шта је то, море?{S} Шта то учини?</p> <pb n="261" /> <p>— Не б |
ободе на сред оџаклије.</p> <p>— Шта је то, сине Перо?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то б |
да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то, јадан!...{S} Шта то може бити? — рече Милош радозна |
је су од незнана путника добили, све је то утврђивало Стољетова у мисли, да је „вожд“ умакао, и |
у само машице у туђим рукама.{S} Све је то масло онога Црнога пса, црн му образ био, као и што |
замоле, да га бар оне зауставе — све је то било доцкан.{S} Карађорђе се већ био дочепао српске |
p>Добрњац прихвати.</p> <p>— Али све је то било и прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти више |
ilestone unit="subSection" /> <p>Све је то било у тренутку.{S} У први мах нико није знао ко је |
парче његова крвава срца!</p> <p>Све је то набрајала тужна песма, узимајући последње збогом од |
његов — Ђорђев — долазак, али Ђорђе је то одбио.{S} Истина, Милош га је сам звао да дође и он |
ак и не разуму.</p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао и то га је сазнање љуто тиштало.{S} Али јадањ |
ар је ваљало забашурити, и Карађорђе је то и покушао.{S} У томе згодно му је дошао говор Герман |
њих није било“...</p> <p>И Карађорђе је то одмах познао.{S} Слушајући ове људе како гомилом пра |
ретати у ови наш црни земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме могло какво добро огријати?{S} |
тешко је ту бити паметан.{S} До јуче је то био господар!{S} Па, чиниш волико, како сад да га <h |
о.</p> <p>— Море, болан, Раџо, какви је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће поли |
ограду код везира.{S} Не знам, да ли је то из његове главе или је имао какав разговор са својим |
ко заједно са зобницом?!{S} Какав ли је то мутавџија што чак тамо у рају козину дрнда и преде, |
ањем царева и по њином упутству, или је то преломио онако по својој глави?</p> <p>— Не знам, — |
е остане напразно!{S} Ах, само да ми је то постићи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе ходати по соби.</ |
егнуте у какву крпу.</p> <p>— Шта ти је то, несретниче? — рече кнез и гурну торбу ногом.</p> <p |
гићем.</p> <p>— Ене дер!{S} А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо каквом |
и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам господар наредио?{S} Ја се све бојим, д |
Перо!?...{S} Шта ћеш ту?...{S} Ко ти је то?</p> <p>У томе загледа боље, али Марка не могаде вид |
p> <p>— За Бога милога, нано, што ти је то тако било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред ул |
ро?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић узнемирено.</p> <p>Петар одговори |
није била ни онако незначајна, како је то износио Ђорђе.{S} Избор, истина, још није био свршен |
тамо у Русији.{S} Јер, ти знаш како је то код Руса јевтино.{S} Ко мало врда, шикну они њега у |
још мало те вруће ракије, видиш како је то поврати — рече жена с лева.</p> <p>Пружише јој и ста |
ead> <head>ГРЕШНА НОЋ</head> <p>Било је то у почетку Марта 1817. године.{S} Зима протутњала, да |
а је везир тражио те главе.{S} Јадно је то оправдање!{S} Турски везир вазда ће тражити главе пр |
рачунам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, влашком и бугарском братству, али |
е мало склонио на страну.{S} И добро је то учинио.{S} Љутит и киван, Марко је просипао најстраш |
бејаше сва обливена у крви.{S} Пошто је то извршио, овај незнан човек погледа победоносно у нао |
у главу треба стуцати ту змију, јер је то зверка, побуниће народ, па ће нам свима доћи хака.{S |
а онда, по какав нејасан шум.{S} Час је то топот коња, повезаних ту у близини, час усамљен крик |
ца се нешто много забави и Карађорђу је то почело бивати сумњиво с тога увече, кад се мрак већ |
што поручује.{S} У ствари пак, Милош је то питање био решио давно и давно, много пре тога, и у |
p> <p>— Не, по Богу, господару!{S} Није то било овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији уб |
Сваки има нешто друго у глави.{S} Није то, веле, но он се боји да му они не преотму славу и го |
Србију.</p> <p>Герман се умеша. — Није то освета, господару.{S} Голема нужда гони кнеза Милоша |
љи, како народ хоће...</p> <p>— Па није то било само једанпут!{S} За ових девет крвавих година |
за милост!</p> <p>— Море, Турци, ко ме то удари?</p> <p>— Није те нико ударио...{S} Вала те ни |
громну суму и у првој ватри рече, да се то не може од голога народа истерати ни за хиљаду и две |
S} Но Петар буљубаша опет нареди, да се то прозорче изнутра закује даскама.{S} Цукићу дадоше да |
много и да одсеку сви укупно, па да се то једанпут за свагда сврши.</p> <p>Милош је одречно вр |
аду и двеста кеса, и пристајао је да се то покупи у народу у року од године дана.</p> <p>Милош |
у свога доласка, само је прећутао да се то не ради са знањем и вољи рускога двора; <pb n="257" |
а дође.</p> <p>Тога истога дана, кад се то десило, Милош је у <pb n="120" /> вече био врло забр |
и положаја и обојега пола.{S} И све се то сада тискало <pb n="83" /> и гурало да се примакне ш |
соким дрвљаницима и дрветима — и све се то отимало да види како ће турска сабља одсећи две српс |
сами на своју руку, кад се зна да ће се то раније или доцније прокљувити.</p> <p>Но и ако свет |
{S} Јер да је ма што решено, коме би се то пре јавило но честитом везиру.</p> <p>Марашлија се с |
, није добро ни тако.{S} У Русији би се то уватило.{S} Уловили би човека кога си послао, те би |
огађајима у народу и да му каже како се то десило те су неки кнезови недавно изгинули.{S} Испри |
ни од тога бумута!{S} И не знам како се то увек упрљате по образу?{S} Ето, и ја сам радила, па |
казивати целом свету!{S} Збиља, зар се то не може све лепо сакрити, па да никад никоме ни на у |
ту...“</p> <p>„...{S}А најпосле, зар се то мора казивати целом свету!{S} Збиља, зар се то не мо |
е у вис.</p> <p>— Што кријеш?{S} Зар се то може сакрити!{S} Та то је крв кумовска — исто што и |
ланирао и спремао, Милош моли, да му се то благовремено нагласи, и он ће већ умети да спреми и |
разговора био је увек исти, све то, те то: жудња за Србијом и жеља да се што пре опет тамо вра |
ирова и то вам је допуштено.{S} Свршите то, ако хоћете, па ћемо поћи.</p> <p>Дошао је био трену |
ења.</p> <p>— Ух за бога, људи, немојте то од мене искати, кум ми је, ако бога знате!</p> <p>Ли |
кам моје људе, и ако се не варам ви сте то — рече старац чисто српски, и приђе ближе <pb n="231 |
теран амо...{S} Само сам рачунао, да ће то свршити онај трорепи царски измећар у Београду (вези |
ео главом.</p> <p>— Ја сам мислио да ће то честити везир боље знати од мене.</p> <p>— Ја ништа |
о новаца стало, светли везире, народ ће то платити“.</p> <p>Али Милош се бејаше узјогунио и баш |
д ње, Карађорђе је хтео да види како ће то утицати на војводе; имају ли они каква поуздања сами |
ети ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему се само тако слутило, тако му се прич |
одрешене руке према Карађорђу, Милош ће то морати да купи, да плати.</p> <p>Такав је био план М |
нека од другога нађе, а какав је, неће то дуго тражити.{S} За премлаћивање марве има других; в |
бесцење неким турским трговцима.{S} Уз то још отме човеку дванајестогодишњег синчића, те га са |
уке и њоме стадоше обијати врата.{S} Уз то донесоше одмах и велики железни кавени тучак, којим |
је да боље и верније послужим цару!“ Уз то је опрезан као стари лисац, оњушиће где гођ има какв |
ло лишће, избацивати одломке кора, а уз то је осетио како га загушује мокри натрули задах што о |
дима, јако обазрив у сваком послу, а уз то необично храбар и одважан, што се Карађорђу највише |
уто гњеван.{S} Јабучица му је играла, и то је код њега вазда био знак преке срџбе.</p> <p>— Ник |
и уздања.{S} Не, то су сад два света, и то два света који се више чак и не разуму.</p> <p>Да, К |
бија.{S} Побио је, веле, толике људе, и то не тек онако неке ситне људе, већ најбоље војводе.{S |
користи да су с њом подунавске земље, и то да оне ступе за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се |
да је Црни ту, све ће њему поврвети, и то се после без јада не може зауставити.{S} С тога треб |
авам ту пресуду, сам да је извршујем, и то тајно, кришом од целога света!{S} Је ли то онда суђе |
претвориће се у по један врео камен, и то ће те камење затрпати.{S} Тешко, тешко теби!{S} Тешк |
Јесте море!{S} Удари ме неко од вас, и то ме удари блатом посред лица.{S} Или зар може бити го |
ко убиство бацало би сенку на Русију, и то се не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; н |
века и спремио му заседу да га убије; и то њега — кума свога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се тад |
и крив, војводо!</p> <p>— Ја крив!{S} И то ти знаш, Марко?!{S} А зашто ли сам то крив?</p> <p>— |
азу обрстио једну липову гранчицу!{S} И то ми је тај рахатлук који раја ужива!{S} Али нека, вез |
слонио неколико врљика и проштаца.{S} И то <pb n="280" /> је ето било то кобно трло Драгићево, |
што је скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било решено онако у опште.{S} Али гласови о долас |
и што га мучи што крије од других.{S} И то се све око мене врзе.“</p> <p>Таквом расположењу Кар |
отив мене чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуче били моји послу |
оји огромна, разјапљена крвава рана — и то је све због тих страшних и несретних кажњавања.{S} К |
авао је Карађорђе све живље и живље — и то је била за народ читава ратничка школа.{S} Па опет к |
воме закону.{S} То је милост везирова и то вам је допуштено.{S} Свршите то, ако хоћете, па ћемо |
а и Карађорђе осети само, како и њега и то поломљено џиновско дрво прогута тмуша и некуд понесе |
то нађе; за сваки случај није згорега и то имати.</p> <p>Пошто је тако све било спремљено и отп |
езиру.{S} Рече му само нешто од овога и то ублажено, па ипак се везир намршти и рече зловољно, |
. „Е мој побратиме, велим, лако би ја и то учинио, али дај ми пушку која бије одавде у Русију“. |
сно видео један део Карађорђевог тела и то појас и груди.{S} Нарочито му је чешће падала у очи |
и су у друштву с румунским родољубима и то им је осигуравало успех.{S} Још је ваљало у то коло |
где Карађорђе лежи са отвореним очима и то лево око било је отворено сасвим, а десно само у пол |
ело.{S} Што је било мало бољих хаљина и то се испродавало.{S} Већ смо догнали да са жена скидам |
угледнијих људи и првака народних, па и то крв и нож, да се искољу међу собом и да један другом |
вао како је у народу, па уз реч упита и то, какве гласе има Милош с доњег Дунава, одакле су већ |
раће Срба.</p> <p>Најзад, споменуо је и то, да он свој рад ставља под јавну контролу свију бора |
и његове људе.{S} Нећу после да ми се и то товари на душу.{S} Ево вас, па како год решите и хоћ |
ча човека.{S} Ово ти дајем нека ти се и то нађе; за сваки случај није згорега и то имати.</p> < |
а млађа сина.{S} Женске су биле удате и то Стаменка у Хотину, где се Карађорђе као изгнаник нас |
жим од људи који ме се овда онда сете и то врло изредка, те по који дође жеље ради да ме види.{ |
, као што су колац и ченгели, и да ће и то бити доста добро мучење, кад жива човека ударе на ко |
све што треба.</p> <p>Најзад, додаће и то, како се овуда поговара да пређашњи врховни вожд нам |
е и Мелентије Никшић, владика шабачки и то опет лане (1816.), наскоро за Молером.</p> <p>Кад су |
> <p>— Слободно ме гледај, кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ клањао и турску веру веро |
у им варнице сипале из копита.{S} Али и то је мало помогло.{S} Светина се за тренутак разгрне и |
да се уклоним из земље.{S} Чак су ми и то износили да ће тиме бити учињена велика олакшица нар |
та ока, оно би јамачно могло прозрети и то, како је тајанствена рука смрти већ била ударила сво |
Милош вешто, онако као узгред, пусти и то, како је нешто начуо да је Црни Ђорђе намеран да се |
="117" /> који ми иза леђа шапућу чак и то, да је све ово моје масло, и да сам ја оне несретник |
ени се чисто кожа најежи.{S} Тада сам и то први пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђо |
а је довело у опреку с кнезом Милошем и то га је после и главе стало.</p> </div> <pb n="304" /> |
ни бог не поможе!{S} А после, мислим и то, како је он пре Русе за свашта слушао.{S} По њином ј |
у мур, такав изговор не би му помогао и то би му писмо могло главу појести.{S} Милош је обазрив |
гласова о повратку Карађорђевом, као и то, шта би на случај да се Карађорђе доиста врати.</p> |
ве заклетве.{S} Једном сам се зарекао и то мора бити.{S} Хтели смо дићи буну, нисмо могли и сад |
му.</p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао и то га је сазнање љуто тиштало.{S} Али јадању није сад б |
ријатељем по штогод о томе проговорио и то околишно, не казујући никад целу мисао своју.</p> <p |
тим тегобним приликама ја сам научио и то, да високо ценим одличне особине и дивне <pb n="281" |
несрећи њине одлете.{S} То ти јављамо и то ти се заклињемо нас петоро пријатеља и другова кнеза |
ашлији кроз главу, а схватио је добро и то, како Милошеви животни интереси захтевају да Карађор |
а који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, народ неће лако улетити у нову ва |
ворен Цукић, био је само један прозор и то мали, четвртаст, преграђен дебелим дрвеним коленикам |
а би га од блата градио.{S} Казаће му и то, како се с Турцима више не може мировати и ту, најда |
оправити.“</p> <p>— Зар ти мислиш да би то помогло?</p> <p>— То је још једино што може помоћи.{ |
човек за живота пролазио!...{S} Ала би то лепо било, кад би доиста било живота и после смрти!< |
о колиби као да је очима тражио, где би то писмо могло бити.</p> <p>Вујица је остајао при свом |
нез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, но долазе тако људи код мога Антониј |
" /> сазнавао у себи, ако можда и не би то признао кад би му ко тражио такво признање.</p> <p>А |
момака бити најзгоднији?...{S} Да ли би то могли свршити Јова и Дамњан?</p> <p>Буљубаша Петар Л |
оном што пише нешто казивао.{S} Овај би то бележио, а кад цело писмо буде готово, прочитао би г |
године мало отргли и отресли.{S} Ако би то војске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију |
се по најчешће мешала помисао, како би то згодно било да Карађорђа нешто збиља нестане тамо не |
од добро.{S} Онда се домишљају, како би то добро могло бити још и боље, само да сам њих питао.{ |
што се оваке ствари не решавају како би то човек по срцу желео, већ како по памети мора бити — |
и да их само једном смлави, као што би то и било — од свију ових решења било би ти после лук и |
мо негде у Русији.</p> <p>— Али, зар би то тако олако прошло?{S} Зар би Русија допустила да у њ |
нико ни везана зауставити.</p> <p>— Ви то боље знате, најо, али бога ми, мени је све нешто хла |
чика Стојане, ако бога знаш?{S} Остави то сито, дај га овамо мени, па одите да вас отресем од |
са својим господарем, тек он ми је први то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, |
ева и великаша и барона, па се опет сви то слажу и помажу и живе људи пријатељски један уз друг |
не само прост свет, но и људи озбиљнији то прихватају; све рачунају не би ваљда они то смели чи |
чено, ваљало је и очувати.{S} А чува ли то Милош?{S} Тешко нама поред овака његова чувања.{S} С |
зад.</p> <p>— По Богу, господару, да ли то Црни Ђорђе ради са знањем царева и по њином упутству |
..{S} А кума Вујице још нема!{S} Шта ли то учини човек до сад, за име бога великога — рече Кара |
тајно, кришом од целога света!{S} Је ли то онда суђење или мучко убиство?...{S} И зашто ја то с |
емљу.{S} Сад подиже очи.</p> <p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упита он. |
оћи да о мене не запињете.{S} Нећете ли то, онда <pb n="166" /> немојте се ништа чудити, ако ме |
гога тражити главу Милошеву.{S} Хоће ли то бити добро, ако се когод нађе да овако исто понуди и |
ут је загледао у сахат.</p> <p>— Што ли то нема кума Вујице! — рече у два маха, као вајкајући с |
ини можеш их и спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај ти је фишек наше поздравље.{S} Кунемо ти се жи |
истреби цела издајникова породица, али то је после и нагнало целу фамилију да пазе један на др |
одина, да се чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост.{S} Друга би ствар била, ако би чо |
азивао је и оно што је синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ |
штогод с њима погодим и углавим.{S} Али то баш оно и јесте што се Русима није допадало.{S} Они |
у се с груди скинуо тежак камен.{S} Али то није било све што је притискивало душу његову.{S} Ма |
е једном опет повратим у Србију.{S} Али то ће бити само онда кад могнем отићи тамо онако како м |
Србији признаје првенство.</p> <p>— Али то, што је с тешком муком и големим жртвама стечено, ва |
му ко тражио такво признање.</p> <p>Али то, ма и мутно унутрашње сазнање, будило је у њему тешк |
куте и рећи: <pb n="115" /> што тражили то и нашли; махнитали су у својој глави, па сад нека са |
абар с њим крв своју проливали.{S} Боли то, мој Ђоко, боли, ја како!</p> <p>Ђорђе се загледа у |
и су ти најпоузданији.{S} А најпосле ни то ти не треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био по |
ко смиље и ковиље, али неће бити баш ни то, да је тако страшно, како они говоре.{S} Најзад баш |
ожда је и лудо што ја говорим, али мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде из с |
траха да што не прокопкају Турци, а они то једва чекају, како би опет нашли изговора да јурну у |
рихватају; све рачунају не би ваљда они то смели чинити сами на своју руку, кад се зна да ће се |
— Море прођи се тога белаја и не говори то, Милошева погибија неће спасти ову двојицу од погиби |
до другог.</p> <p>— Несретниче, шта си то учинио!? — једва промуца поп и стуче натраг, кад угл |
ама и ушницима, то ти верујем.{S} Ти си то и научио.{S} Лане си појео главу Молеру и владици Ме |
си се удавио у бабино мочило, но што си то дочекао, да ти слугерање Милошендине читају оваке ва |
ли његову; и ако су Лисовићу, који носи то писмо, издате биле усмене наредбе још страшније и гр |
<p>— Не мислим ја то, господару.{S} Ти то добро знаш да ја нисам од оних којима ништа није пра |
} Је сам ли ја такав, кума Милоше? — Ти то најбоље знаш.{S} Па како можете онда говорити оно у |
и шта знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не бих саветовао.{S} Ти добро знаш шта је Милош учин |
ти ни једне декине (минуте), знаш ли ти то! — викао је кнез.{S} После се окрете момку: — Коње с |
о овако како сада радим и кабулиш ли ти то?</p> <p>— Бога ми, господару, има много што не ваља, |
Богу хвала, имају и на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине замерке баш као да т |
је отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али нису за то кри |
а изврши тај посао?</p> <p>— Па како ти то мислиш, буљубаша Марко?</p> <p>— Шта како мислим?!</ |
идели како ти погибе за власт, па су ти то и понудили да ти замажу очи, као веле, нека крене он |
ш!{S} Ако је он махнит, немој ти прљати то светло оружје, на коме се досад блистала само дика и |
на ће ми душу повратити... — и говорећи то, он диже тиквицу и повуче из ње добро.</p> <p>Док је |
орење умире као мрцина!</p> <p>Говорећи то, Петар бејаша оберучке обухватио Марка и гуркајући г |
рополит ништа не брине.</p> <p>Говорећи то, Карађорђе спусти момку у шаку велику рубљу Катарине |
, или ја да га стигнем.</p> <p>Говорећи то, ђенерал хитно поздрави митрополита <pb n="248" /> и |
ци се нису много мучили како ће постићи то мучење, а нису хтели измишљати ни нарочите справе за |
осу.</p> <p>— Не, несрећниче, не мириши то...{S} То је најљући отров.{S} Пет капљица од њега до |
, бог или ђаво — пресече га Милош — тек то ће бити најзгодније.{S} Онај црни антикрст везиров, |
И то ти знаш, Марко?!{S} А зашто ли сам то крив?</p> <p>— Зашто си крив!{S} Знаш и ти зашто си. |
је ваљда његова судбина!{S} Ни ја нисам то тражио намерно.{S} Али видим, да другога пута нема! |
учно да ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, како то Анти причају људи што дођу |
у народ.{S} Они овде виде шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени са |
Милоша, и ако што озбиљно мисле, с њим то могу боље извести но ма с ким другим.</p> <p>— Мене |
жу да је он рекао:</p> <p>„Чините с њим то, што се чини с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Павле Ср |
Штитарац ударао је у врата то сечивицом то ушником, старајући се да их обије.</p> <p>Петар се б |
склони док се ствар не би развидела, он то никад не би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то ј |
узе ту руку, она је била хладна.{S} Он то одмах опази:</p> <p>— Ради част — рече он. — Тако си |
лоша крило да је Карађорђе дошао.{S} Он то може дочути с друге које стране, те би одмах помисли |
и ће те послати везиру у Београд, да он то сврши!...</p> <p>— Тешто!...{S} Из ове коже у другу |
азило на ум.{S} Но после рачунам, да он то не би смео сам.{S} Особито, док је још тамо у Русији |
.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да он то нешто сам кува, кад тако неће ништа да каже.</p> <p> |
ирао његову „политику“, или, како је он то обично звао „ширетлук.“ Он је и сад разумевао шта уп |
и да му се све повери?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да се не одметне и он с Карађорђем?{S} К |
тера ствар на силу и инат... ако би он то могао!..{S} Ама, мучна работа, бога ми, знаш ти њега |
заповести.{S} Али јавно пред народом он то никад није признавао.</p> <p>У доцнијим годинама око |
саваот да ме за то моли, не би му могао то учинити.{S} Ја сам кнез Сими задао моју поштену реч, |
шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{S} Чудно питање.{S} Пре свега то и није никак |
..</p> <p>— С гога?{S} А ко је мени дао то право, да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу ш |
неку маглу а из огромне даљине, осећао то, да он Карађорђа мора убити.{S} Он није могао да при |
сти ову двојицу од погибије, а сад прво то треба гледати.</p> <p>— Вала, да ми је видети да пол |
аку реч.</p> <p>Први му је разговор био то, да је упита шта она мисли о позиву кума Милошевом и |
е, о несретна годино српска!...{S} И ко то мене прокле страховитом клетвом, да ја све то доживи |
лаву и разгледао је, неће ли опазити ко то тако узвикује, али у бурној вреви, у огромној гомили |
село Коњушњу.</p> <pb n="148" /> <p>Ко то није могао, радио је обичне послове, којим се пре ус |
о да што пре куд год стругне.</p> <p>Ко то није умео, наравно, свршавао је сам с гајтаном, а по |
> <p>— Па и боље је да плати, свакојако то ће га мање стати, но и најмањи неред, који би се мог |
жив човек.{S} Али ја сам гледала, како то чини са Србима туђа вера, душманин, Турчин.{S} Ви ће |
рбије.{S} Не знам ти ја ни десете, како то они казују.{S} Кад сам тако пре двајестак дана слуша |
Ја још не умем то све ни да кажем, како то Анти причају људи што дођу из Србије.{S} Не знам ти |
д обадве руке и прекрсти их онако, како то обично чине људи кад се богу моле.{S} Ђорђе проговор |
а су се двојица згледали.</p> <p>— Како то мислиш, господару? — упита Вујица.</p> <p>Милош као |
изини има кућа, станова, обора, па како то да се ни откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од |
гледају, па ћеш ти тек тада видети како то много значи што се Србији признаје првенство.</p> <p |
он оберучке расипа, па мисли да се тако то лако и зарађује.</p> <p>Везиров ћурчибаша, који је с |
вест је од господара.{S} Не би ни Марко то смео узети тек онако на своју одговорност — мислио ј |
или и уговорили.</p> <p>Најтеже је било то, што се на Карађорђа није смело напасти јавно.{S} Ми |
аца.{S} И то <pb n="280" /> је ето било то кобно трло Драгићево, коме је судбина била наменила |
ваља довршити започети разговор, пошло то глатко или рапаво.{S} Тако је мислио Милош у себи и |
Вожд не зна шта овој земљи треба, само то зна Милош Тешић! — Цукић подругљиво напрћи уста.</p> |
>— Све је тако господару!{S} Но ја само то кажем, <pb n="108" /> мора да му је тешко!{S} А можд |
ло изађе из оџаклије.{S} Анти рече само то толико:</p> <p>— Сад ћу ја наредити све што треба; о |
је утекао, и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем. |
воје првашње стање, а чуо је да му само то проклето писмо највише квари.</p> <p>Прешав на обичн |
орђа и Милоша.</p> <p>— Да вас измиримо то ће бити најбоље! — рече Добрњац, као у шали, осмејку |
ус сам не мисли скоро на Турчина.{S} Но то опет не значи, да он не би радо потпустио другога ко |
, али сад је остао сасвим стално.{S} Но то није било одмах.{S} За једно пет-шест недеља, Врљо с |
да му се освети кад тад, па би јамачно то и учинио, да Карађорђев одлазак из Србије није освет |
екне како је Ђорђе од моје руке погинуо то не могу и не смем, док ми не би изреком заповедио св |
какав даду Руси свакако ће се знати бар то: раде ли бивше српске старешине сами на своју руку и |
али је Милош пресече.</p> <p>— Ама зар то рекла она дртина!...{S} Зар...</p> <p>Но кнегиња Љуб |
та би ви управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од људи који ме се овда онда сете и то |
ете у ватру, што, на прилику, руски цар то да не пусти?{S} Његов је рачун један.</p> <p>Ако буд |
у највећем поверењу, и на божији аманет то кажу и да ме позову да се за то спремим и да Црнога |
предаје их Турцима.{S} За Милоша, опет то је била врло подесна прилика да посведочи своју одан |
ме јесте, те још како призорило.{S} Већ то, што су заробљеници спроведени право везиру, слути н |
д Турака мирним путем, споразумом!{S} У то се могу уздати само лудаци, који Турке не познају, и |
био склонио у атару села Радовања.{S} У то доба сва та околина била је обрасла горостасном стар |
АЈА</head> <p>Била је близу поноћ.{S} У то доба у српском селу обично влада глуха, мркла ноћ, б |
и играју.</p> <p>Карађорђева породица у то доба стално је живела у Хотину, али овда онда стара |
е после изда Русима?</p> <p>Русија је у то доба имала пуне шаке посла у Европи и брижљиво избег |
земаља, Србија је била једина која је у то доба имала неку своју полунезависну унутрашњу самоуп |
пажња велике северне царевине била је у то доба обрнута западној Европи, с тога у Петрограду ни |
априла 1817. године.{S} Петроград је у то доба био као нека ћаба балканских родољуба.{S} Сломи |
ко тамо доле на оним странама, где је у то доба боравио Карађорђе, и где је ускоро имало да се |
n="251" /> из Старога Влаха, који је у то доба био скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам био |
дубоко потресао.{S} Причајући како је у то доба Карађорђе био дубоко поражен и очајан, она је и |
Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p> <p>— Како, болан, нијесу твоја посла, |
p>— Бога ти, господару, верујеш ли ти у то што говориш — упита Герман живо.</p> <pb n="158" /> |
из Русије.{S} Само, што је мени тешко у то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с Ту |
е осигуравало успех.{S} Још је ваљало у то коло увући и Србију, па би план био остварен.{S} Међ |
светлог цара, крене на Турке.</p> <p>У то доба Карађорђе је и сам био у Петрограду, <pb n="154 |
оре својој угњетеној домовини.</p> <p>У то доба тамо беше стигла и једна српска „депутација“.{S |
и они све то, али они неће сад да знаду то.{S} Згодније им је да се граде невешти.{S} Али ако, |
пара, много пара, он држи Милоша да му то даје, и кад му то даде, онда море чинити што хоће.{S |
Карађорђе дошао да дигне буну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане на пут. |
запиткивао даље — јасно се видело да му то ништа не треба и да све то распиткује језик само, а |
реду, гледа наше српске интересе, ја му то пре рачунам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то говор |
гнају кудгод у дубину Русије.{S} Кад му то није пошло за руком, он се сад претвара како је боја |
он држи Милоша да му то даје, и кад му то даде, онда море чинити што хоће.{S} Лукави Милош так |
он газити у така безакоња.{S} А неће му то дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и кум |
цела та омраза међу вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет повратио власт, ти би до |
зверао и тражио да угледа онога који му то нуди да клекне и моли за милост!</p> <p>— Море, Турц |
се заустави Драгић, чудећи се ко ли му то разгради колибу, јер још по издаље виде да неке даск |
о почеше распитивати Ага-Џона, каква су то двојица што вели да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон има |
Милош им је све порицао, тврдећи да су то душмани српски и да би највећу услугу учинили земљи |
авља о некој промени код Милоша, све су то његове смицалице и ујдурме.{S} Он је прво окушао да |
<p>— Које псе, несретниче?{S} Какви су то пси с толиким новцима?{S} Где су такви пси, па да их |
(живели).</p> <pb n="81" /> <p>Да ли су то били узвици подсмеха или изјава осећаја да би осуђен |
је морала одахнути.</p> <p>— Страшни су то били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се в |
за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће нам рећи, и имаће прав |
кнезови.</p> <pb n="105" /> <p>Турци су то омирисали и узели се спремати, да испадну у народ.{S |
м тамо знаћеш све!“ Изговара се како су то ствари крупне, те се по другоме не поручују, но иде |
спољним знацима и држању своме, већ су то били прави Цинцинати и по величини душе и срца свога |
се може рећи, да су у практичном животу то исто начело многи и многи вршили куд и камо пре језу |
, побратиме, па што не даш књазу Милошу то некакво несрећно писмо?{S} Ја чујем да је све због њ |
гог мишљења.{S} Он је налазио да би баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да је Карађор |
опет ко велим неће кума Милош теби баш то спремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а после има |
ко говориш!{S} Па болан капетане, Милош то бога и моли, да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је |
<p>Или Ђорђева или његова глава!</p> <p>То је била општа лозинка.</p> <p>Сви су били сложни у т |
ради и спрема са знањем царева.</p> <p>То је била политика Карађорђева.{S} Таким представљањем |
топио знојем плодна поља своја.</p> <p>То што је код Римљана чинио један Цинцинат, то су у доб |
ки џелат са своја два помоћника.</p> <p>То је била огромна људа с грдном проседом брадом, која |
ља, с богатим сребрним корицама.</p> <p>То је био главом књаз Милош Обреновић.</p> <p>Кнез је с |
о у свима чисто војним стварима.</p> <p>То је била голема моћ и големо поверење.{S} Али само по |
га ради кастиле крене у Београд.</p> <p>То је било у почетку маја 1817. године.</p> <p>Да би пр |
а — рече Милош онако као узгред.</p> <p>То одмах прихватише и сви остали.</p> <p>— Тако и јесте |
ној дворани чу се гласно јецање.</p> <p>То је плакао један старац достојанствена господска изгл |
би се обелоданила сама по себи.</p> <p>То је била она иста политика, као оно што су у почетку |
ји су њега врло добро познавали.</p> <p>То су били представници свију балканских народа а по на |
човека, немој се никуд кретати.</p> <p>То су биле његове последње речи у дугом поверљивом приј |
е; најзад је разви и узе читати.</p> <p>То је била као нека пресуда противу кнеза Симе и Драгић |
ће сутра и господар Вујица доћи.</p> <p>То Карађорђа још више забрину.{S} Он је опажао да се не |
{S} Обадве жене приђоше им руци.</p> <p>То је био Карађорђе још с једним другом.</p> <p>Он упит |
ађорђем што учини да је учињено.</p> <p>То је тражио Милош, а у овој прилици ни везир није мога |
одар Вујица и све ће бити добро.</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је те вечери чак нешто мало и |
а упућена на своју личну зараду.</p> <p>То је било у толико теже, што су готово сви бегунци бил |
, да своје место уступи Јоргаћу.</p> <p>То је био човек средња раста и средњих година, али веом |
њем пређашњих старешина српских.</p> <p>То је стајало у писменој молби.</p> <p>Испод руке пак, |
био враћен натраг у Петроград.“</p> <p>То је био закључак до кога је дошао Карађорђе, и његов |
до кикотати, а с висине чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеубиство!“ Тада ће мрак обузет |
о ваља.{S} Ја мислим, они ће кренути за тобом потере одмах на све стране — рече Карађорђевица.< |
вој долазак, мислим да ће сви листом за тобом кренути.</p> <p>Ове последње речи Карађорђевица ј |
нез Симу уловио, сад уздише још само за тобом.{S} Још да се напије твоје крви, па је после мира |
и оде Богу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни побро.{S} Обојица ћемо изаћи пред он |
в.</p> <p>— У какав црни Кишињев, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо се мало сељакали за ово две |
те се не торњаш одавде.</p> <p>— Бог с тобом брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и к |
а није ред да о овим стварима говорим с тобом, са женом.{S} Оваке ствари људи обично деле међу |
а је то, сине Перо?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић узнемирено.</p> < |
и се превали преко језика, као да је од товара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, мораћу понов |
егове људе.{S} Нећу после да ми се и то товари на душу.{S} Ево вас, па како год решите и хоћете |
ам се повратио у Србију, па ће ми после товарити на врат и оно што ми никад није ни на ум падал |
, и као да је мени ласно бактати се око тог несрећника.{S} Али како ће се друкчије.{S} Дед, каж |
за њега.{S} Ко му гођ може бити опасан, тога уклања, а амишан је за новце и сабраће огромно бог |
им угледним људима.{S} С <pb n="240" /> тога на те поруке и обећања Милошева не треба ништа пол |
још нису били уређени, с <pb n="94" /> тога се у његовом дому и стицао свак, који је имао кака |
болесника бавила се све до пред ноћ.{S} Тога дана у целом Београду, по свима домовима српским, |
отпочне борба и покају старе погрешке — тога унутрашњег нагона, који је Карађорђа моћно заносио |
говору...{S} И Јела се сад сећала свега тога, живо, јасно, неодољиво.{S} На трепавицама јој зас |
ихристом Наполеоном, па после, од свега тога не би ништа.{S} Доцније они одоше, одоше чак у Пар |
арађорђа да умакне.</p> <p>Али од свега тога сад није могло бити ни једно и Вујица је имао да б |
, изгубило се, изгинуло и опет од свега тога да нема ништа; и опет да јадна Србија буде само ро |
ви је Турчин планирао, како би из свега тога он опет извукао што веће користи за се.</p> <p>Кар |
а се лакше иселе из Чачка.</p> <p>Свега тога сећао се сада Милош, и пребацивао је себи, што да |
да се састану те вечери.</p> <p>Целога тога дана Карађорђе је био добро расположен.{S} На путу |
е опет врати под арњеве.{S} Бојим се да тога човека није што омело.</p> <p>Међутим, тројка већ |
атим после кратка ћутања додаде: — А ја тога писма и немам.{S} Било је али се изгубило.{S} Ја б |
н јамачно избегао.{S} Ах, како да се ја тога раније не сетим!{S} Њега није требало тражити овде |
а-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне против тога, он одмах убија.{S} Побио је, веле, толике људе, и |
стим, да ми се после што не накачи због тога — рече Милош забринуто.</p> <p>Док су Вујица и Мил |
и лакше се за њима поводи.</p> <p>Због тога у народу настаје узрујаност, људи се отпађују од п |
, вазда готову да одмах букне.{S} Услед тога је и над Карађорђем вођен строг надзор, и праћен ј |
Бедни кнез Сима пови се напред, а услед тога тегљења врат му се таман згодно наслони на дрвени |
и све... апсолутно све!...</p> <p>Услед тога суморна и натуштена душа Карађорђева <pb n="242" / |
овде се може чинити још штогод и поред тога.</p> <p>Тако је наваљивао домаћин, но гост никако |
све било по наредби рускога цара.{S} Од тога доба Ђорђе се нешто мало смирио; али опет памет му |
ећ од три четири године није тамо; а од тога доба све се променило, па и људи постали друкчији. |
це.{S} Отац Мелентије осети, како га од тога погледа прође језа.</p> <p>— Духовниче, мени се чи |
је невернички вртио главом. — Ништа од тога не може бити! — рече он мрачно — Везир ће ти одгов |
из Тополе морао бежати.{S} И ако је од тога доба већ прошло преко три године, он се још јасно |
х резултата.</p> <p>Међутим, Врљо је од тога доба остао код кнеза Милоша као његов стални момак |
јер се жалио да га боли глава, па се од тога доба није више ни враћао.{S} Јамачно је отишао да |
не големе муке и тегобе наше, што се од тога доба па до данас претурило преко главе и од Турака |
ок се нешто не споречкам с најом, те од тога доба баталим све.{S} Сад има три, четири па и пет |
рио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од тога доба то ми не излази из главе — рече Милош и обрис |
уо је од самога везира београдског и од тога доба, та га је мисао пратила и дању и ноћу као рођ |
о гост, а гледај шта су они начинили од тога! — рече Ђорђе, старајући се да прикрије своје узбу |
аћи пред деду.{S} Као Арапи сте црни од тога бумута!{S} И не знам како се то увек упрљате по об |
ао да на прсте бројим, шта се десило од тога доба.{S} И слободно могу рећи, да би до сад било б |
бо се најпосле смиловало и разрешило од тога једну црну, невином крвљу преливену и претешким гр |
обузе Милоша и он је осећао како му од тога љутога бола мркне свест и како почиње падати у нес |
угасио и последњи зрачак њен.</p> <p>Од тога доба престо букурешки продаван је у Цариграду на „ |
азују један другоме. <pb n="218" /> Где тога нема — ту их човек односи са собом у гроб.{S} Тако |
чима.{S} И ако им је све ово било и пре тога познато, нити су од Јоргаћа чули ишта ново, опет ј |
Босни и Новопазарском округу још и пре тога) и светио се Турцима гдегод му падну шака.</p> <p> |
тање био решио давно и давно, много пре тога, и у дну његове душе одавно стоји јасно и несумњив |
те је бог умудрио, господару.{S} Ја се тога јада не бих сетио да живим сто година...</p> <p>— |
круг, спремљен за губилиште, где ће се тога дана извршити погубљење кнеза Симе и његовога друг |
е домаћин кивно.</p> <p>— Море прођи се тога белаја и не говори то, Милошева погибија неће спас |
ли-паше, везира београдског, и Милош се тога ради кастиле крене у Београд.</p> <p>То је било у |
ало као окамењено.{S} Али на једаред из тога заноса трже га снажно дрмусање.{S} То је био џелат |
би се десити нешто особито, па да их из тога стања ишчупа и опет рине у борбу.</p> <p>„Ове унут |
а крпежа, што га је Милош спетљао!{S} И тога ради ви хоћете да пропустите најбоље прилике, кад |
свој рад у највећем јеку.</p> <p>Таласи тога кретања живо су се осећали тада у Влашкој и Молдав |
сама у својој души осећала болни одјек тога очаја.{S} Речи јој саме почеше запињати у грлу и о |
да не мрем без замене!{S} Да бар убијем тога пса, да не упропашћује друге људе.</p> <p>— Ево ти |
да чиним овде. <pb n="23" /> Ја не смем тога човека узети на своју душу, а ти буљубашо Марко, е |
тако исто поставе два стражара.{S} Сем тога Петар простре своје ћебе и легне пред сами праг, н |
грчки родољуби поверили.</p> <p>Али сем тога задатка, Наума је само срце вукло да се нађе крај |
ала сумња:{S} Имам ли ја право да судим тога човека?{S} Ја њему да судим!...{S} И ако му судим, |
кића да то не чини.{S} Он није достојан тога.{S} Син према оцу има друге и друкчије дужности, к |
ховник никад се није показао недостојан тога поверења.{S} Милош се не боји ни сад неке обмане с |
нуријом било и село Радовање, где се он тога дана и налазио неким послом.{S} Позван, њега дуго |
мркла ноћ, без јава и светлости.{S} До тога доба људи поспе, ватре се погасе, чак и пси полежу |
кама посла у Европи, Русији није сад до тога да се заплеће и амо на истоку.{S} Напротив, она се |
вањем тих односа, мало по мало дошло до тога, те се јавила мисао о избору Карађорђа за општега |
унаштвом и својом памећу стекао.{S} Око тога се сад и врзао цео говор Карађорђев.</p> <p>— Враћ |
о Добрњац мисли.</p> <p>Пошто су се око тога мало прокошкали, вратише се опет на првашњи разгов |
е даске леже оборене.{S} Завирујући око тога, он уђе унутра, и жестоко се трже, сав пренеражен. |
био веома осетљив на све што се тицало тога питања.{S} Ту га је најмања ситница могла дирнути, |
Ђорђе је био истакнут да стане на чело тога покрета, а сви балкански родољуби и мање војводе б |
морали одмах поскидати весове, а место тога добили су неке качкете, с повеликим предњим ободом |
ца у очима свију балканских родољуба, с тога су сви они и били у живом додиру и међусобном меша |
зло њино доћи ће им подједнако свима, с тога и рад за будућност треба да буде споразуман, сложа |
човек мора презати и од сенке своје, с тога се ни ја не смем поверавати никоме другом до једин |
</p> <p>Врљо позна да сељак оћуткује, с тога, што су му Турци запретили да се не жали, па стаде |
они утекоше!{S} Зар би њему, бојаги, с тога задрхтала рука, што сам овоме народу до сад ја очу |
конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао да накнади што је преко дана п |
је у то доба обрнута западној Европи, с тога у Петрограду нису радо гледали немирно кретање бал |
трмцу је било главно да Милоша умири, с тога му је све повлађивао и ако, у истини, није све она |
S} Милош је знао да му је он поуздан, с тога прво њега и посла, да склони Анту, а њему је одмах |
дима, том свету, народу је он опасан, с тога ја и дижем руку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А |
везир није могао желети ништа друго, с тога је њин споразум брзо био готов.</p> <p>Још су се п |
и господари.{S} Ако покуша какво зло, с тога ће га покушати — рече Карађорђе замишљено.</p> <p> |
и, он би имао откуд да плати.{S} Ето, с тога морам пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако амо дође |
ђе Јоргаћ, желео је да каже коју реч, с тога се Ипсиланти уклони, да своје место уступи Јоргаћу |
артијом — пенџерлијом, <pb n="121" /> с тога је ова соба дању изгледала мрачна.{S} Сад у ноћ ос |
ам извршити.{S} Чекати немам кога!{S} С тога да почнем“ — тако мисли Ђорђе у себи и у јуначком |
лоша, а прилично га је и уплашила.{S} С тога он сад друкчије гледа на старе српске војводе, што |
ена једна неправда и једна обмана.{S} С тога предај деци нашој у аманет да знају и упамте: прок |
азна треба да буде тешка и осетна.{S} С тога, што год је већа кривица — казна треба да буде све |
си рад да твоју однесем у Београд.{S} С тога одмах овде да ми кажеш шта си наумио чинити, а ево |
мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С тога отварај очи и пази шта радиш.{S} За ово две године |
ма биле су и многобројне и имућне.{S} С тога је и хетерија (тајна дружина) грчких родољуба нашл |
ћао код свију, где више, где мање.{S} С тога Милош још рано с вечера понука госте да седну за п |
са да на њу падају сад таке сумње.{S} С тога је Карађорђе стављен под присмотру, те се пазило н |
подбадају народ на буну и немире.{S} С тога сав народ и кнезови с кнезом Милошем на челу, моле |
ти и код Чолак-Анте на преноћиште.{S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. митрополит ништа не |
и је зебња да Турци што не нањуше.{S} С тога треба похитати да се ствар што пре крене, док се Т |
та се спрема и да зна шта се ради.{S} С тога је Милошево прво и било да њега склони.</p> <miles |
, па га напустили и у свет утекли.{S} С тога само за њима нити би ко пошао, нити би њима верова |
исио је у опште успех целе ствари.{S} С тога се веома много полагало на то, да у општи покрет б |
после без јада не може зауставити.{S} С тога треба хитати и без одлагања свршавати што је потре |
па још по овакој урнебесној ноћи.{S} С тога је забезекнуто гледао и тек кад човек проговори, о |
очува и учврсти свој уплив у њој.{S} С тога је и највероватније и најлакше преко Србије заинте |
то би могао стићи најбољи коњаник.{S} С тога је Вујица сад њега тражио и посла га да иде у Смед |
ма томе удешавали су и све остало.{S} С тога су и мене измамили из Србије да не бих могао ништа |
а било веома незгодно па и опасно.{S} С тога је будним оком пазила, да разни српски, грчки и ар |
ести.{S} Милош је обазрив и мудар.{S} С тога није ни ударио мура, али ти господару Ђорђе, не тр |
олести боље лечи но икакав доктор.{S} С тога старица никад није имала станка ни мира — вукли су |
ему може наједаред лупити у главу.{S} С тога ће боље бити да с тим јављањем причека, док он (Ка |
очито да чимгод не изазове Турску.{S} С тога је вероватно да би Русија остала на миру и не би с |
да не могне сва гурнути на Грчку.{S} С тога је много полагано на то, да устанак у исти мах пла |
ападаја и покушаја да Цукића отму.{S} С тога је, ради сваке сигурности, било боље преноћити у х |
и по сељачким колебама на Балкану.{S} С тога су родољуби разних народа балканских и трчали у Пе |
по мир, напредак, рад и трговину.{S} С тога је дужност свакога доброг Србина да сузбија оваке |
изговор да глобе и кољу сиротињу.{S} С тога ми ето није до чекања.{S} Црно-бело, ствар би нека |
аду.{S} Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у самом камену и нема нигде отвора |
на мукама умори, баба Јана је осећала с тога тешки терет на души, тврдо уверена, да се Милош те |
у судбину!{S} Зар је несретна судбина с тога, што овај народ неће више да зна за <hi>пангалозе< |
да.</p> <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога и седим овде; а сутра да се крене когод од вас ја |
S} Ако на тебе вичу, господару, то је с тога, што ти не мирујеш, и Русија, ако истински жели до |
ила у љубави и пријатељству, те су се с тога чешће походили и једни другима у госте долазили.</ |
ретњу у шали може у збиљи извршити, и с тога је добро отварао очи да тачно изврши сваку његову |
алканске емиграције, <pb n="176" /> и с тога су јој препоручивали да мирује и да не мути по Бал |
рбије, Грци су веома много полагали и с тога, што је Србија словенска земља.{S} Она је колико ј |
сети, да то није учинио од обести, ни с тога колико тек да се говори, већ што је требало тај по |
и као човек умрем.{S} Ово ти казујем с тога, што многи мисле да ја одлазим власти ради.{S} Жел |
т међу мирном царском рајом, те ће им с тога бити главе одрубљене и истакнуте на углед, за стра |
Карађорђу је то почело бивати сумњиво с тога увече, кад се мрак већ био добро ухватио, он пређе |
али три српска кириџије кулучара само с тога, што је један кириџијски коњ у пролазу обрстио јед |
авдао.{S} Момке је повео са собом баш с тога што хоће да Карађорђе буде обезбеђен, а што се Тур |
викао.</p> <p>— Вуците ми испред очију тога пса, да не поганим руке о њега —</p> <p>У тај мах |
ни трага ни јава.</p> <pb n="278" /> <p>Тога дана у петак, 11. јула, Карађорђе је био срдит и з |
и то да оне ступе за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Русији и Румунији појавила српска ем |
уботу у очи летњег св. Аранђела.</p> <p>Тога дана Карађорђе је рано устао.{S} Још се не бејаше |
ати уз Карађорђа, баш и да дође.</p> <p>Тога истога дана, кад се то десило, Милош је у <pb n="1 |
наде шта му се у писму наређује.</p> <p>Тога истога дана у сумрак, из Београда је отишло смедер |
о га опет виде у својој средини.</p> <p>Тога дана под ноћ, Карађорђе се састао са Вујицом Вулић |
мах незадржано похита у Паланку.</p> <p>Тога дана у подне Анта је већ био у Паланци. <pb n="260 |
овним вождем и господаром до 1813. лета тогоже народа.{S} А у овом, наведен интригама непријате |
или и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић Герман, као главни заступници кнеза Милоша, к |
или и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић-Герман, људи које је кнез Милош био послао да |
ска „депутација“.{S} Ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић Герман, као главн |
изасланика из Србије ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић-Герман, људи које |
ype="titlepage"> <p>ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА</p> <p>1. КЊИГА</p> <p>Смрт Карађорђева</p> |
ђу и првим војводама, ваља да газе и да тој опасности из близа у очи загледају.{S} А и ко ће др |
аљеви српски.{S} Зашто нисам погинуо на тој висини, но сам побегао амо да опет будем нико и ниш |
меда).</p> <p>Драгић се радосно одазове тој жељи Карађорђевој и оду одмах те једну кошницу подр |
без даљих последица, Милош је доцније о тој ствари често и <pb n="142" /> дуго мислио, а догађа |
воје доглавнике да чује шта они мисле о тој ствари.</p> <p>Сви су били потресени, кад чуше да ј |
овору Милош је требао да испитка како о тој ствари мисли везир, па ако би он био вољан да смакн |
илџана, па све то спусти на кубе.{S} По тој спреми видело се да кнез Милош некога очекује.</p> |
ду и штогод може удари одозго чизмом по тој испреченој руци.{S} Коска се преломи у мишици и Мил |
>Био је лудо храбар управо долазио је у тој храбрости до безочне дрскости.{S} Једном је у Ваљев |
е од Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше у тој мисли, кад у оџаклију бану Никола Новаковић, момак |
алеку, незнану даљину...</p> <p>Али и у тој заносној даљини она је налазила само оно што је так |
црвеним крововима од ћерамиде.</p> <p>У тој авлији гореле су ватре на три четири места, а око њ |
реновића, а после и сам за се.</p> <p>У тој суровој школи живота, Милош је научио да никад не в |
да је то збиља Милошево писмо.</p> <p>У тој сумњи још га је више утврђивала та околност, што на |
претворе у пустош и развалину.</p> <p>У тој страховитој ноћи све живо давно је утекло и сакрило |
, пред чијим су конаком пре недељу дана тојагама на мртво име испребијали три српска кириџије к |
ике победе; где су толике жртве; где је толика проливена крв српска; где су толики дивни јунаци |
казује, кад ми се ставља на расположење толика војска царска.{S} То је највећа милост, за коју |
н, где је Суводол, где је Нишор, где су толика поља крваве <pb n="211" /> борбе и мегдана; где |
ога, он одмах убија.{S} Побио је, веле, толике људе, и то не тек онако неке ситне људе, већ нај |
х војвода и кнезова.{S} Он поби, болан, толике људе, а сад му сметамо чак и ми овде.{S} Шта ће |
им кабадахијама, похватао <pb n="38" /> толике угледне људе и престравио свет.{S} Сад се није в |
д његове бујне главе, коју су поштедиле толике сабље непријатељске, да је најпосле у тами и нез |
види она мила места, за која су везане толике драге успомене, где је остао по један комадић ње |
си сам својом рођеном муком стекао кроз толике године.</p> <p>— Баш бих радо чуо, шта би ти рад |
одине како је узео власт у руке, а поби толике људе.{S} Уби Молера, па владику Мелентија, па са |
с онде.</p> <p>„...{S}Што си онда побио толике људе, кад си знао да не смеш ићи до краја, и да |
<pb n="211" /> борбе и мегдана; где су толике победе; где су толике жртве; где је толика проли |
и мегдана; где су толике победе; где су толике жртве; где је толика проливена крв српска; где с |
њега верма.{S} Велика Русија, царевина, толики књажеви, великаши, господа; он прост и сиромашан |
ставити читаву војску турску.{S} Беже и толики други виђени људи и јунаци, па не може бити ника |
и махните главе, но да се баци на ризик толики народ.{S} Хајд, ето реци да си ти био на моме ме |
м напушташ и остављаш оно, ради чега су толики људи главом платили...{S} Крв она два невина дет |
је толика проливена крв српска; где су толики дивни јунаци наши?...{S} Зар све то нестало, про |
и.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш толики народ на расположењу, па би било јазук и грехота |
ћ срећно минула, и ако је била испуњена толиким слутњама и свакојаким страховањем, он подиже ка |
зо појела помрчина, као што је било и с толиким другим угледним људима.{S} С <pb n="240" /> тог |
е псе, несретниче?{S} Какви су то пси с толиким новцима?{S} Где су такви пси, па да их не бијем |
рекао да је Милош страшљив.{S} Био је у толиким бојевима.</p> <p>— Слушај ти што ја теби кажем. |
ој смрти Карађорђевој.{S} Да би колико, толико забашурио свој отоични говор он рече даље:</p> < |
је Милош послао везиру да их посече.{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен- |
осигурам успех послу кога се лаћам.{S} Толико <pb n="222" /> људи полажу на ме сву наду своју |
лако угодити шта ће се с Карађорђем. — Толико се само зна да бих пред царем ја морао одговарат |
— рече духовник с очевидном забуном. — Толико могу рећи са сигурношћу — људи негодују, вајкају |
штро погледа пријатеља, који је на њега толико наваљивао.</p> <p>— Да спасавам главу?!..{S} А ш |
ећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада глув да толико груваш?</p> <p>У истини, лупање је било обично, |
много отуда, јер раја ваљда не би била толико безумна да се за њима поводи и да се буни, чиме |
прибрала и повратила, кад се освестила толико, да је опет могла и будна говорити, старица је у |
куда му и ко му даде тај крст, само зна толико, да му је дат да га дигне на горостасни грм, и д |
ив.{S} Тешко га је мучило што се Вујица толико забави, и како до сад нема никаква гласа од њега |
уз гусле свирао, што није чинио већ од толико година.</p> <p>Међутим, дан греха примицао се и |
наш ли болан, да је нисам окусио већ од толико недеља.</p> <p>Гитарић му пружи тиквицу па окрен |
преклињања његова; ни она неће да буде толико милосрдна да се одазове цвилењу његову и да га п |
како га народ једва чека, и како га је толико жељан да би га од блата градио.{S} Казаће му и т |
у, и он није ни мало претеривао, кад је толико полагао на постигнути успех против њих.{S} Умире |
немате друга преча посла, и ако вам је толико стало да будете његови пандури, доведите га слоб |
ли то није било бог зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ у сумрак, под јаком стражом, Милошев |
талом, кад је сазивао ове људе, он није толико полагао на њино решење, но главно му је било да |
је страшно онда изгледао.{S} Бејаше се толико променио и тако порђао, да сам га ја једва позна |
а.{S} Да се пола дома срушило, не би се толико препао.</p> <p>У првој забуни није знао шта да ч |
добро. — „Шта учини до сад и где ли се толико забави?“ — поновио је Карађорђе бар десетак пута |
S} Он није мислио ништа зло.{S} Нико се толико не би радовао Карађорђевом доласку као он, кад б |
<p>— Питао је за те, господару, и рече толико, да је рад теби да се преда.</p> <p>— Разоружајт |
видели.{S} Једва су по одећи приметили толико, да је то неки Турчин.</p> <p>Тек кад незнани чо |
коју још молим бога то је, да ми подари толико живота да ово својим очима видим, да ову победу |
ирова, и да ли је онда вредило запињати толико, да тај послушник буде Србин <pb n="72" /> Коџа |
внути небеса, хоће ли бар бура ова бити толико милосрдна да изусти ону велику, ону свету реч, з |
гледао Милоша и не би му мило што се он толико узбуни.{S} Али опет се тешио да је то можда само |
уком увео је мало реда у земљи и колико толико зауздао Турке.{S} То сад треба чувати.{S} Зато ј |
а бог да, да се балкански народи колико толико ослободе и својим очима прогледају, па ћеш ти те |
би се по њиним одговорима могло колико толико прозрети.</p> <p>— А ја сам опет мислио да пођем |
Хотину у Бесарабији.{S} Ту је тада било толико Срба, да се у понеким улицама чуо само српски го |
е српске емигранте, међу којима је било толико великих војсковођа, који су на делу показали да |
камо ти владике Мелентија Никшића, камо толико других угледних људи?!{S} Све их је он побио!{S} |
вора од Милоша не каза му.{S} Рече само толико, да је послао у Београд поуздана човека но да се |
рђе устаде да пође.{S} Старцу рече само толико да га одведе <pb n="232" /> до Чолак-Антине куће |
бих живота, желео бих успеха, али само толико да покајем ранију погрешку и да осигурам успех п |
вни пункт, опет нема ништа јасно.{S} То толико, што сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Турч |
и кажу да је теби писао.{S} Ми овде то толико што смо чули, а нама није нико ништа доносио, ни |
изађе из оџаклије.{S} Анти рече само то толико:</p> <p>— Сад ћу ја наредити све што треба; очек |
ву, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, којекуде, како знаш!</p> < |
ног, који ће побележити све ово.{S} Бар толико да нас свет и у гробу невине не проклиње.</p> <p |
други угледни људи.{S} Све ово што се с толико муке и јада накрпљало за ове две последње године |
ио с Молером, с владиком, с Цукићем и с толико другим.{S} Он је дубоко загазио с Турцима и не в |
иво, Науму би чисто криво, што је ноћас толико страховао, кад ето нико и не помишља да учини Ка |
3—4 дана скрхало би се у Србију трипут толико пошто је у Нишу, у Видину и Зворнику скупљена мн |
ање потицало из саме нарави Милошеве, у толико, и још више, на то се он био свикао у школи прак |
унапред био решен, да их не верма.{S} У толико му је сад милије, што је све свршено онако <pb n |
своју личну зараду.</p> <p>То је било у толико теже, што су готово сви бегунци били фамилијарни |
оја, остављали бојна поља, на којима су толико пута брали победничке лаврове, остављали су све |
еког срца и спрам самих Турака, који су толико пута на његове очи палили <pb n="112" /> српске |
прихвати:</p> <p>— Оно ни ја се не бих толико бојала да је он једнако био тамо у Србији.{S} Зн |
</p> <p>— По матери те ружим, што лупаш толико као луд, кад видиш свећу у одаји?{S} Нисам ја ва |
а не жали и чисто се чудио што га Милош толико напада.</p> <pb n="189" /> <p>Пошто се Милош мал |
д свој кров.{S} Ето ту одмах у селу има толику родбину, али нико га се не сећа, као да га и нем |
ла повратити?{S} Ко би смео узети на се толику одговорност?{S} Зар није било боље, да падну три |
лтана.{S} Зар сам смео ја узети на душу толику сиротињу и пустити да се учини та несрећа, која |
тих људи и убијам!{S} Њима, тим људима, том свету, народу је он опасан, с тога ја и дижем руку |
све од реда исеку, побију и поробе.{S} Том кострешењу турском највише дају хране бивше српске |
цу турскоме <pb n="68" /> у тврђави.{S} Том приликом говорено је и о двојици заробљеника, које |
Карађорђе се није могао дуго држати за том бусијом.</p> <p>Душа, срце, осећаји, мисли, цело би |
ања је било с обадве стране, па ипак на том првом састанку опет се нису могли погодити.{S} Шта |
Добрњац, као у шали, осмејкујући се при том левим брком.</p> <p>— А што ћеш нас мирити!{S} Кад |
ажу, боже сачувај, да је несретни Марко том приликом убио и нека два шипарчића, што су се ту де |
ву тројицу закле на чување тајне.{S} По том договору Милош је требао да испитка како о тој ства |
ко избавленију у 1804. лету; бившаго по том, верховним вождем и господаром до 1813. лета тогоже |
морао помислити кнез Сима.{S} Па зар с том мишљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и |
и покрет Хаџи Проданов...</p> <p>Али, у том опасном тренутку, јавља се он, Мелентије, скромни к |
ија пала је, и ти си морао бежати.{S} У том очајном времену јавио се Милош.{S} На српску снагу |
тарога лукавог шумадиског хајдука.“ А у том вајкању — старцу није ни на ум падало да су она два |
нако како се у писму говори.</p> <p>А у том писму поново се тврдило, како народ Карађорђа једва |
е разна права за кнеза и за народ, па у том писму, између осталога вели и ово: </p> <p>„Ето сад |
рао знати кад би било каквога покрета у том правцу, као што Добрњац мисли.</p> <p>Пошто су се о |
рпскога нишанџије Васе из Кнића, који у том истом тренутку срећно погађа и убија турског запове |
крајеве пространа видика.{S} Али, баш у том тренутку Карађорђе угледа на далеком обзорју нешто |
за читав корак.</p> <pb n="90" /> <p>У том котрљању глава паде и стаде онако, како обично стој |
ђе потоку и чучну да се умива.</p> <p>У том тренутку, ово вребало искочи из своје заседе.{S} Ви |
некуд понесе страшна холујина.</p> <p>У том тренутку он се пробуди и рече:</p> <p>— Ух, децо, к |
Срба, ако се не нађе паметнијих људи да томе злу што скорије стану ногом за врат.</p> <pb n="65 |
имо твоје одличне способности.{S} Према томе, тврдо уверени да ћеш милом отечеству највише кори |
а нас и нема.{S} То је њин план и према томе удешавали су и све остало.{S} С тога су и мене изм |
обито добра и поуздана пријатеља.{S} На томе се те вечери растану.</p> <p>Сутрадан, лицем на св |
рђе тако исто одлучно и поуздано.{S} На томе се овај разговор и свршио.{S} И они убрзо пређоше |
тако?</p> <p>Духовник опет одобри, и на томе се, у главноме, свршио њин разговор те вечери.</p> |
, владика Мелентије потписао се први на томе писму; а после неколико месеци и сам је пао од уби |
ца какву обично носе румунски сељаци на томе крају.{S} И иначе Красис је био обучен као сељак, |
остали живот.</p> <pb n="170" /> <p>На томе састанку било је двајестак људи, махом непознати К |
сад, а за даље моја је брига.</p> <p>На томе се растадоше.{S} Вујица се врати у колибу Карађорђ |
познамо човека који нас чека.</p> <p>На томе је разговор опет прекинут.{S} Тројка је јурила пре |
што рекох — додаде Карађорђе.</p> <p>На томе је свршен овај разговор, којег се Добрњац доцније |
ометње и чекања кад ја дођем.</p> <p>На томе се растадоше.</p> <p>Старац се врати, а Карађорђе |
у косу с чела и настави:</p> <p>— Али и томе ће доћи крај.{S} Овако не може дуго <pb n="236" /> |
реч изустити.</p> <p>— Ћут! — вели — о томе не помињи; да чује префект обесио би и мене и тебе |
на то, мораћу понова ићи везиру да га о томе известим, да ми се после што не накачи због тога — |
да понесе што треба за опело, али да о томе ником ништа не говори.</p> <p>Дете се брзо врати и |
да је издата чак и писмена бурунтија о томе, да се као хајдук убије гдегод се ухвати, али је с |
зумевали.</p> <p>А Марашлија је збиља о томе мислио, како ће од Милошева страховања од Карађорђ |
по реду он први требао да зна штогод о томе, али је допуштао да може бити и каква задоцњења.{S |
ко би с најбољим пријатељем по штогод о томе проговорио и то околишно, не казујући никад целу м |
ког везира), у два маха говорио ми је о томе кад сам последњи пут био у Београду код везира.{S} |
и бре; умукни туна, па да ниси никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на режњеве исећи. |
немојте више молити, нити ми и једне о томе говорити.{S} Што не може бити, не може.{S} Ја сам |
} Они никад нису дали ни да се помене о томе, да ми можемо што сами за се удешавати с Турцима.{ |
х се двојица уклонише на страну да се о томе разговоре.{S} Одговори Вујичини били су неодређени |
г с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад се о томе не говори.{S} Али о повратку он и не мисли, док не |
дним пословима па, између осталога, и о томе што је везир тражио да се спахијама накнаде њини д |
ир.</p> <p>— Онда ће бити да и цареви о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма што решено, коме б |
како је могао и за тренутак двоумити о томе и устезати се.</p> <p>Али после оваке одсудности, |
раха од одговорности.</p> <p>Говорећи о томе, Милош вешто, онако као узгред, пусти и то, како ј |
гледати да ову двојицу спасемо и дај о томе да се посаветујемо.{S} Како би било, да молимо нек |
} Али пре но што ти и једну прословим о томе, хоћу да ми се закунеш часним крстом, и очним видо |
два три маха, поумих да се разговорим о томе са самим везиром, да чујем шта би ми он рекао, те |
вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз тако расп |
{S} Он ни о чему другом и не мисли до о томе.{S} Причају ми људи, који су код њега били, како ј |
је“ или „убиство“, он је говорио само о томе, како да се Карађорђе <hi>уклони</hi>.{S} Али сви |
да се врате.{S} Знате ли ви овде што о томе?</p> <p>— Ми смо чули, господару, да је Милош тебе |
> <p>— Ја ништа не знам, нити сам што о томе чуо — прихвати везир.</p> <p>— Онда ће бити да и ц |
актичнога живота, и не лупајући главу о томе, да све <pb n="93" /> те појаве генералишу, изједн |
ш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поменути.{S} Пре неки дан наговестим нешто наше |
ању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз тако расположење, позиви Милошеви и њ |
="257" /> напротив, кад је Вујица баш о томе запиткивао, Карађорђе му је одговорио тако, да је |
стоји, па ми реци сад, шта ти мислиш о томе?</p> <p>Духовник се дубоко замисли, пониче и Милош |
те цело поље изгледа као опаљено.{S} По томе пољу играла су се турска деца, ваљала се гомила ле |
а и да примају од Русије пензију.{S} По томе штогод они поруче отуда, свет сматра као да је пор |
е то можда само големо изненађење.{S} У томе се Милош поврати.</p> <p>— Црни ту!{S} Чух ли ја д |
гужве сена постајао је све гушћи.{S} У томе сутону Никола задену пиштоље за појас, саже се, уз |
рити, и Карађорђе је то и покушао.{S} У томе згодно му је дошао говор Германов, који тврђаше да |
ref target="#SRP18933_N2" /></p> <p>— У томе се не можемо никад сложити.{S} Милош је на муци; м |
назад и стаде у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајно или хотим |
кога, па се није хтео ни истицати да у томе тражи какве заслуге за се.{S} У осталом, Марашлија |
својих десетак година, помагао му је у томе.{S} Драгићу нешто беше поднадуло лево око, тако, д |
<p>Свет се у свачему усавршава, па и у томе како ће лакше убијати људе.</p> <p>Да не говоримо |
ћи на челу цивилизације, одмакли су и у томе.{S} Они су изумели машину прозвану <hi>гиљотина</h |
та лозинка.</p> <p>Сви су били сложни у томе и сад је остајало само да Милош нареди што је потр |
ашњи рахатлук.</p> <p>Милош се слагао у томе с везиром, али опет напомену како је свет, свет.{S |
ила, и извуче је до пола...</p> <p>Но у томе стиже и други ударац.{S} Ово је сад био ударац сеч |
авио је јелинску цивилизацију.</p> <p>У томе духу и правцу говорио је Јоргаћ, а свака његова ре |
Шта ћеш ту?...{S} Ко ти је то?</p> <p>У томе загледа боље, али Марка не могаде видети, јер он о |
мере везирове.</p> <p>У мислима о свему томе, Милош се врати у свој конак већ доцно у ноћ, али |
<pb n="237" /> <p>Разговарајући о свему томе, Симић и Крага плакали су и вајкали се за жалосно |
>„...{S}Најбоље је да не мислим о свему томе.{S} Да оставим, па кад настану те прилике онда, пр |
бији да покрене ствар с успехом.</p> <p>Томе су стајале на путу многе и големе сметње.{S} На пр |
му покажу где има закопана оружја и два топа, да све то утроши на народне потребе.</p> <p>— Ја |
се плуга и као мирни земљорадник орао и топио знојем плодна поља своја.</p> <p>То што је код Ри |
не чујаше.</p> <p>Напољу је била лепа, топла али као пакао црна ноћ, јер небо беху застрли гус |
а греха свога, он у глухо доба скаче из топле постеље, бежи из мирна дома свога, распојас и бос |
овако мило лебди сутону мирне, ведре и топле мартовске ноћи — то је равномерно дисање велике и |
нам рекне последње збогом.{S} Кад твоји топли зраци опет сиђу на земљу, они ће наћи место нас с |
д се мало по мало кравио и постајао све топлији.{S} А предмет разговора био је увек исти, све т |
<pb n="16" /> <p>Али ову слатку вечерњу топлину наједаред поквари нека чудна и, за мирно село н |
пуних година падаће плаха дажда, сијаће топло сунце, подухиваће тих поветарац, тутњаће страхови |
ти овде својеручно потребни конопац, и топло ти препоручујемо похитај живо те тај хитни родољу |
не висине и види како одозго сија јасно топло сунце.{S} Али од времена на време небом промакне |
аше као да још седи с њим у одаји и још топло разговарају.</p> <p>Ђорђе засео у врху на миндерл |
које ће се за који тренутак загрејати у топлој крви људској.{S} Он диже према себи широку, крив |
ретрпели Београђани, кад су Ћуприлићеви топови запалили аустриске барутне магацине и читаве кра |
ру, особито кад Муја загуди из Београда топовима.{S} Овај свет, што још једнако куне Карађорђа, |
>— Е, дете моје, да ти знаш где је себе Топола — одговори Лекса, поносан, што он зна и такве ст |
ни појма нема. — Да ти знаш где је себе Топола; чак тамо преко три воде.{S} Па тамо је шума, ни |
укуље велику срну!...</p> <p>— А где је Топола, браца Лексо, и је ли далеко — пита девојчица ра |
мети она кобна ноћ, кад је с матером из Тополе морао бежати.{S} И ако је од тога доба већ прошл |
пиштоље.</p> <p>А — што нисмо ми сад у Тополи, браца Лексо? — пита даље девојче.</p> <p>— Е, ш |
а ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде није ништа!{S} Овде нису ни ле |
и, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хватао по читав протак!{S} Ја и још једн |
Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у Тополи, и све би данас другчије било.{S} Али шта да чин |
“.</p> <p>На надгробној дрвеној плочи у Тополи има овакав запис: <foreign>„Овде леже кости Геор |
даду нам.{S} Ја мислим да су сад тамо у Тополи Турци, наја тако каже!{S} Како је наја плакала к |
ађорђева дође те га ископа и премести у Тополу, где га сахрани, у породичној гробници у цркви к |
склопила, само да још једном видим моју Тополу, да сиђем у мој Крћевац, да још једном прођем он |
кад се наједаред из даљине зачу коњски топот, а из мрака наскоро се указаше два црна коњаника, |
нда, по какав нејасан шум.{S} Час је то топот коња, повезаних ту у близини, час усамљен крик ка |
рали и претресали сваки угао.{S} Велика торба Карађорђева, с кожним поклопцем, стајала је испра |
вори одозго крпу, којом је била застрта торба, захвати новац онако у шаку као што се обично зах |
ешто новца и друге ситније ствари из те торбе биле су придигнуте.{S} Сам Карађорђе, свучен до г |
је да тресне о патос штогод може.{S} Из торбе се зачу јасан, али издробљен звук, као оно што зв |
ав на обичне разговоре, Гитарић се маши торбе, те извади из ње погачу, заструг сира и тиквицу ш |
он прислони пушку уз врата, затим смаче торбу и пусти је да тресне о патос штогод може.{S} Из т |
је људа левом руком подржавао и подизао торбу да олакша рамену.</p> <p>Ушав у собу, он прислони |
сноси, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} Гинути се мор |
Дрину.{S} Кад је ваљало метути главу у торбу, па отићи љутоме Куршиду, онда је Милош био добар |
есну је два три пута, домаши испражњену торбу, бацну главу унутра, завеза је одозго и добро при |
је то, несретниче? — рече кнез и гурну торбу ногом.</p> <p>— Вала, све жут дукат, мека рушпа и |
, да је понесе за њим.</p> <p>— Држ, ту торбу па чувај ово као очи у глави; боље пази на ову но |
им ти се отвори, одвалише ми рамена ове торбуљаче.</p> <p>— Како прође од паса?{S} Је си ли буд |
ребачену на леву страну, некакву велику торбуљачу, налик на костретне зобнице коњске.{S} Мора б |
ра напоље.</p> <pb n="46" /> <p>— Море, торњај се одавде, бедо, видиш где ћеш главом да платиш, |
се, ти бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш одавде.</p> <p>— Бог с тобом брате, куда ћу ја о |
т месеци храни крвљу својом, која после точи из груди својих најплеменитији сок под сунцем, све |
смакнемо пре, но што на њиним гробовима трава никне.{S} Сав Стамбол да те чува, учувати те не м |
ни трна, само свуд набујала лепа зелена трава.</p> <p>Усред те пољане стоји огромно дрво с горо |
њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би од његове бујне главе, коју су поштедиле т |
стичне речи:</p> <l>„Чудиће се и гора и трава</l> <l>Куд се деде Цукићева глава!“</l> <p>Горак |
родна песма вели: да се може чути „како трава расте.“ И песма право вели.{S} Кад се у пролеће б |
езирове грбате камиле, чупкајући мршаву травицу.</p> <p>Али од времена на време ово пусто поље |
децо, да седнем мало на ову меку младу травицу, да још мало погледам овај бели свет! — рече Цу |
а, као вајкајући се, а после приседе на траву, између великих растових жила и наслони се на <pb |
стопала још неће моћи да разгази и утре траг овоме злочину.{S} Кроз педесет пуних година падаће |
га столећа, још неће бити кадре да утру траг страшноме злочину, да сперу крв убијена родитеља и |
у већ и петак, 11. јули, а од Вујице ни трага ни јава.</p> <pb n="278" /> <p>Тога дана у петак, |
га једног њих десет пошло истим путем и трагом.{S} Данас казним једног брата — сутра други брат |
ви народ! — Све је било пошло ђавољијем трагом, и девет пунијех година турском имену и турском |
смеш застајати, кад си једном пошао тим трагом, ти мораш ићи тако до краја.{S} До сада проливен |
ни слутио да ћеш некад и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор али достижан! — одговори Добрњац |
ло, био забраздио далеко; и он је хтјео трагом онога Црнога.{S} Али као мудар човјек брзо је ви |
Турке и многи се жале и спремају се да траже накнаде за своја отета имања.{S} У њином је интер |
они таке људе, јер од њега Турци прво и траже рачун, а београдски везир одмах га почне гледати |
старешине одмах окрећу погледе северу и траже Карађорђа, што се до сад показало у више прилика, |
је <hi>рођене</hi> интересе.{S} Сви они траже да их Србија помогне, али не у свом, но у њиховом |
ко њега, називајући га крвавим убицем и тражећи његову смрт.{S} Бол у грудима достиже сад такав |
ашла овде веома плодно земљиште.</p> <p>Тражећи на све стране савезнике и помоћнике, који би ол |
љу пред вратима, је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на св |
дакле уверавао, да одлази у Београд да тражи начина како би изравнао ове опасне заваде.{S} У с |
ту реч, за којом он гине, коју годинама тражи, за којом овако по ноћи блуди, реч која би исцели |
ако је Вујици било написано писмо, које тражи Карађорђеву главу или његову; и ако су Лисовићу, |
, па се није хтео ни истицати да у томе тражи какве заслуге за се.{S} У осталом, Марашлија је б |
ју последњу дужност као Србин.{S} Он не тражи ништа за се; он одлази да посвети роду још једино |
ир намршти и рече зловољно, да он ту не тражи ништа за себе, већ мора да заштићује правоверне, |
га, бежи од грехова својих.{S} У даљини тражи олакшање обремењеној души својој, али све што сре |
еч — милост и опроштај.</p> <p>Јест, он тражи милост и опроштај и радо би и у пакао сишао да му |
бије. <pb n="174" /> Али тако исто и он тражи апсолутну покорност и слушање без поговора; његов |
с даје туђе, па се изговори да то везир тражи, као што се данас Милош изговара...</p> <p>После |
теби, господару, Милош главу, већ везир тражи твоју јал’ његову.</p> <p>— Па Милошу јевтинија м |
есте књаз да му их неда.{S} Везир данас тражи од Милоша туђе главе, а сутра ће од другога тражи |
е тешких дневних напора, књажева пратња тражила је сада богату накнаду у јелу и пићу.{S} Било с |
едних сломљених груди, које су нарочито тражиле буру и урнебес да њихном хуком и грмљавом стиша |
да испадну у народ.{S} Од њега (Милоша) тражили су или главе бунтовних кнезова, или његову.{S} |
да их дивљи зверови растргну, у опште, тражили начина да учине убиство тежим, а казну страшниј |
мбол капији.</p> <p>Сад су Турци понова тражили, да им се ти дућани поврате и претили су да ће |
но много зацењивати — ко зна шта би они тражили.{S} Зато најбоље, ено им Црнога Ђорђа, па нека |
трести скуте и рећи: <pb n="115" /> што тражили то и нашли; махнитали су у својој глави, па сад |
езови предали Молера Турцима, и у писму тражили смрт његову, владика Мелентије потписао се први |
опробане ратнике српске, и нарочито су тражили везе и додира с њима.{S} Особито је „вожд“ ужив |
де увучена и Србија.{S} Управо од ње се тражило да се стави на чело целога покрета т. ј. да она |
ђу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа не тражим, али је срамота да он за мном шаље људе, који ће |
ло.{S} Ја се не враћам у Србију, да што тражим, да поново што течем за се, не идем ја тамо да ш |
те ме на миру — то је све што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, господару, не тражимо н |
.</p> <p>— Ни ми од тебе, господару, не тражимо ништа <pb n="165" /> више.{S} Остави и ти на ми |
, па да заједнички грунемо на Турке.{S} Тражио је да му одговорим црно или бело, хоћу ли или не |
и коњаник.{S} С тога је Вујица сад њега тражио и посла га да иде у Смедерево и да <hi>однесе</h |
зе разгледати по колиби као да је очима тражио, где би то писмо могло бити.</p> <p>Вујица је ос |
лошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету, а ти чини |
адоше се готово срдито.{S} Марашлија је тражио хиљаду и двеста кеса, и пристајао је да се то по |
; носи и дугу пушку.</p> <p>— Па шта је тражио, да га тако пустите к мени?</p> <p>— Питао је за |
ваљда неће ни долазити.</p> <p>После је тражио, да им на брзу руку штогод спреми за вечеру.</p> |
м што учини да је учињено.</p> <p>То је тражио Милош, а у овој прилици ни везир није могао желе |
едњи неваљалац кад бих од тебе што више тражио...{S} На, узми!... — и пружајући Петру пиштоље Ц |
еним, закрвављеним очима он је зверао и тражио да угледа онога који му то нуди да клекне и моли |
ђију што догоди што не треба.{S} Цар би тражио хесапа за његову главу од мене, а ја, синко Мило |
и њему поверити да му све кажем, но сам тражио, онако као поиздаље, да разабере и да ме извести |
о можда и не би то признао кад би му ко тражио такво признање.</p> <p>Али то, ма и мутно унутра |
ваљда његова судбина!{S} Ни ја нисам то тражио намерно.{S} Али видим, да другога пута нема! — п |
а што ради.{S} Правдају га, да је везир тражио те главе.{S} Јадно је то оправдање!{S} Турски ве |
између осталога, и о томе што је везир тражио да се спахијама накнаде њини десетци, пропали и |
ри узастопце.{S} Јамачно би и у окршају тражио да ти непријатељ прво пружи главу, да је вежеш к |
, и би ли ви оно радили што сад од мене тражите?</p> <p>„Што се тиче пањкања, то је чисто на чи |
и браћо моја, помислите, шта ви од мени тражите!{S} Да будем лажљив и варалица на самртном часу |
> <p>— Тако и јесте.{S} Од Вујице треба тражити или да пошље главу онога црнога пса, или да иде |
илоша туђе главе, а сутра ће од другога тражити главу Милошеву.{S} Хоће ли то бити добро, ако с |
S} Ако сте ми пријатељи немојте од мене тражити да се у овом тешком самртном часу покажем као к |
ишчупао.{S} Баталите ме, дакле, немојте тражити од мене оно што бити не може.{S} Ја сам као чов |
то оправдање!{S} Турски везир вазда ће тражити главе првих синова српских, али Милош зато и је |
другога нађе, а какав је, неће то дуго тражити.{S} За премлаћивање марве има других; врховни к |
ткос могао истерати, а некад је требало тражити ко може самном барабар косити...{S} Дајдер, Дра |
а раније не сетим!{S} Њега није требало тражити овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати |
гова заслуга што је Карађорђе убијен, и тражиће у Стамболу чак и признање и накнаду зато, доказ |
Милошу поново отпочињала борба, која је трајала целе те ноћи.{S} Шта је мучних мисли прохујало |
н.</p> <p>„Док су били у Србији; док је трајала борба, у коју су једном прегли и загазили; док |
Али и ако је потера била веома оштра и трајала пуна три дана, резултат је био никакав.{S} Кара |
доиста врати.</p> <p>Саветовања су дуго трајала.{S} Отац Мелентије много је говорио и ревно је |
о смирио настала су саветовања, која су трајала читав сахат, а завршила се споразумом да прво п |
ње између Милоша и везира још је подуже трајало.{S} Везир је говорио благо, а Милош је све више |
видно је вребао нешто...</p> <p>Тако је трајало до пред зору.{S} Лети су ноћи кратке, а дугачки |
вала ноћ и мукла тишина.</p> <p>Тако је трајало до у глухо доба, али тако није дочекана зора.</ |
рба још није била свршена, но је и даље трајало колебање, то је он био веома осетљив на све што |
нека га не чека.</p> <p>Два пуна сахата трајао је разговор између Карађорђа и људи што се ове в |
во легање ноћас!</p> <p>Тајац је подуже трајао.{S} Из Ђорђа је куљао дим, као из каквог вулкана |
>Састанак војника и духовника није дуго трајао.{S} Прва реч ђенералова била је: где је Карађорђ |
врх човека.{S} Овај сумрак још једнако траје, само је сад још гушћи.{S} У природи је тишина, а |
балкански народ не може створити ништа трајно ни поуздано, нити може бити истинске среће код ј |
ете да је Милош створио штогод стално и трајно.{S} Вичете на моје мешање и сметање.{S} Па деде, |
Нисам много живео, али не бих мој живот трампио за хиљаде других.{S} Насекао сам се силне турад |
ирен и обрадован њином погибијом, он из Трбушнице крене даље кроз вилајет, науман да пропутује |
у.</p> <p>Али тако није изгледало сад у Трбушници, маленом сеоцету у београдској Колубари.{S} Т |
к.</p> <p>У ствари тако је и било.{S} У Трбушницу је дошао на конак Милош Обреновић, човек који |
да српске бегунце, нарочито Карађорђа, тргне дубље у Русију и да им забрани мешање у српске по |
ту сјајну палацку па се онда наједаред тргне и стресе, као да се повратио из каква заноса, и т |
је храпав и промукао.{S} Почешће он се тргне, разрогачи очи, усплахирено звера по колиби, па м |
е, и беше му веома криво што да се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита |
он неће.{S} Молио сам царски двор да га тргну кудгод дубље у Русију, па још немам одсечна одгов |
и било, да се те бивше старешине српске тргну кудгод дубље у Русију, где би надзор над њима био |
да израде да се српске војводе у Русији тргну што дубље у унутрашњост велике руске царевине и д |
станка; она ће те с ужасом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи скакати |
ли у што не треба.{S} Надао се, даће се тргнути и освестити, али они су ове године потерали још |
бурмут.{S} Други су отворили ашчинице и трговали пићем.</p> <p>Истина, Русија је давала неку по |
оград одлази по позиву тамошњих српских трговаца, који су се жалили да им Турци отимају читав ј |
за сав тај крај и туда се водила велика трговина.</p> <p>Момак Јован изађе на скелу и даде знак |
рисно по народ, по мир, напредак, рад и трговину.{S} С тога је дужност свакога доброг Србина да |
не послове, а он се упустио с Турцима у трговину, пошто би му продали да он постане господар у |
, а пасош му је гласио на име бугарског трговца Јордана, који путује са својим момком.</p> <p>Т |
асис и Маврогени, прерушени у сточарске трговце, налазили су се у оближњој околини, спремајући |
а молимо неке и неке виђеније базрђане (трговце), да узмемо и Турке и Грке и Јермене па да иду |
узрујаност, људи се отпађују од посла, трговци не смеју да улазе у веће куповине, многи се исп |
лове и прода их у бесцење неким турским трговцима.{S} Уз то још отме човеку дванајестогодишњег |
маха хтедох да му се јавим, па се опет тргох.{S} Бејаше ми некако зазорно, као велим, кад се о |
ији, који после лакоумни властољупци на тргу живота тако у бесцење продају.{S} Милош мајке цвељ |
е војводе, да сам ја кулиза турска и да тргујем с правима народа, да би за себе што извукао.{S} |
године? — упита га Карађорђе.</p> <p>— Тргујемо лисичијим кожама — рече старац јасно, и наже с |
тнији, онај и заповеда.{S} Ко му смета, треба да га уклони.{S} Зар би они са мном друкчије?{S} |
врати, он рече жени:</p> <p>— Време је, треба да се крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох да |
и у собу па зликовца секиром у чело!{S} Треба премлатити пса и одсећи му главу, па ти с главом |
/p> <p>„Већ њега треба намамити амо.{S} Треба га дозвати да погине кад хтедне побунити народ, п |
а паметније, но што Милош ради.{S} Њега треба, дакле, помоћи, а не да му се подмеће нога, као ш |
и власт над народом.“</p> <p>„Већ њега треба намамити амо.{S} Треба га дозвати да погине кад х |
зебња да Турци што не нањуше.{S} С тога треба похитати да се ствар што пре крене, док се Турци |
без јада не може зауставити.{S} С тога треба хитати и без одлагања свршавати што је потребно.< |
вајде уздати се у њино обећање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста |
.</p> <p>„Кад ја будем мислио да Србија треба да устаје, нећу ја тада друге подбадати, већ ћу с |
С тога, што год је већа кривица — казна треба да буде све тежа.{S} А кад се неко казни чак смрћ |
/p> <p>Дошав до уверења да смртна казна треба да буде мучење, Турци се нису много мучили како ћ |
ад некога хоћу да казним, онда та казна треба да буде тешка и осетна.{S} С тога, што год је већ |
се неко казни чак смрћу — онда та казна треба да буде право мучење.{S} Као што видите — и свире |
г да, добро, господару; ти заповеди шта треба, а ми ћемо вршити — рече Павле.</p> <p>— Шта мисл |
</p> <p>Марко сад узе сам да нареди шта треба.{S} Стражарима споља и изнутра буде издата наредб |
ми одмах отварај, свршићу ја и сам шта треба!{S} Таке трице и нису за оваке послове — шгргутну |
аници били сложни у главном питању, кад треба кренути устанак и кога ваља узети за вођу.</p> <p |
Хтели смо дићи буну, нисмо могли и сад треба то платити главом.{S} Да смо ми успели, плаћали б |
колико толико зауздао Турке.{S} То сад треба чувати.{S} Зато ја и помажем Милошу колико могу.{ |
другчије, то Герман да извести горе где треба, како је било у истини.</p> <p>Што се тиче оних с |
вета.{S} А колико тек мука и неге после треба док се од нејака црвића подигне зрео човек.{S} Ни |
то је крвопија, душманин, поганац, коме треба, као гуји присојкињи, што пре главу размрскати!</ |
могу рећи, то је да ово што се има, не треба давати за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} Ри |
а пут дат.</p> <p>— Што нема печата, не треба се чудити.{S} Турци су почели сумњати на господар |
ударио мура, али ти господару Ђорђе, не треба ништа да сумњаш — тако је говорио Милошев гласоно |
може дуго <pb n="236" /> остати.{S} Не треба очајавати.{S} А и у Србији мора ускоро духнути др |
тога на те поруке и обећања Милошева не треба ништа полагати.</p> <p>Ово гледиште нарочито је з |
аље — јасно се видело да му то ништа не треба и да све то распиткује језик само, а памет је оти |
ајпоузданији.{S} А најпосле ни то ти не треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био поуздан да |
а празна су заваркивања, у која нико не треба да верује.</p> <p>— Нека ме не куне српски народ. |
варати, да се Ђорђију што догоди што не треба.{S} Цар би тражио хесапа за његову главу од мене, |
зазива ме, лола, да учиним с њим што не треба.{S} Два три пут ме је тако безобразно погледао, ч |
године исто тако били умешали у што не треба.{S} Надао се, даће се тргнути и освестити, али он |
ли.</p> <p>— Тако и јесте.{S} Од Вујице треба тражити или да пошље главу онога црнога пса, или |
И њима је ту једини спас.{S} Милошенди треба послати крвав фишек и писмо крвљу написано, где ћ |
ја њега, неће ли он убити мене?{S} Или треба да навучем на се кабадахијско одело и да будем мо |
и.{S} Сад ни Вожд не зна шта овој земљи треба, само то зна Милош Тешић! — Цукић подругљиво напр |
што сам ти рекао, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш се одмах кренути.{S} Писмо ово про |
дело милосрђа.{S} Правом и здравом нити треба милости, ни праштања, ни милосрђа — све те врлине |
А ти не знаш зашто сам ја дошао, но тек треба да ти казујем!{S} Пре не могу да се одбраним од в |
да не би могла обојици дати све што вам треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овде заједно, п |
о час је светли везир рекао да с Ђорђем треба поступати као с хајдуком, ако се без знања царева |
треба водити на живот и смрт, а вођство треба предати у једну челичну руку, која ће све водити |
ојао, неће се извршити ствар онако како треба и Карађорђе ће умаћи, на делу обавештен о злочини |
прегнути на велико дело устанка; смело треба развити заставу балканског ослобођења и громовити |
ву пређашње славе и сјаја њина.{S} Само треба јуначки прегнути на велико дело устанка; смело тр |
ову двојицу од погибије, а сад прво то треба гледати.</p> <p>— Вала, да ми је видети да полети |
Милош.{S} За садашњи рахатлук поглавито треба благодарити њему, Милошу, и свијетлом везиру који |
ће већ умети да спреми и изведе све што треба.</p> <p>Најзад, додаће и то, како се овуда погова |
, ти се врати.{S} Само спремите све што треба да не буде пометње и чекања кад ја дођем.</p> <p> |
ко:</p> <p>— Сад ћу ја наредити све што треба; очекни ти — па оде.</p> <p>Анта је чекао и у мис |
затребали, а сам оде да нареди даље што треба.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="267" |
еизоставно дође на трло и да понесе што треба за опело, али да о томе ником ништа не говори.</p |
руски и даде га Стојадину да набави што треба за јело.{S} Још му препоручи, да ништа не говори |
одмах ту спремљено је и све остало што треба да се положи заклетва.{S} Они да се закуну њему н |
ермана, поручивао Русима, да руски двор треба само на време да му јави, кад што буде смерао про |
еднако свима, с тога и рад за будућност треба да буде споразуман, сложан и заједнички.{S} То су |
смрви тиранска аждаја турска.{S} Борбу треба водити на живот и смрт, а вођство треба предати у |
кнуо је љутито</p> <p>— Каменом у главу треба стуцати ту змију, јер је то зверка, побуниће наро |
свима заповедати.{S} Такога војсковођу треба сад овде изабрати.{S} Истина, гласање је тајно, а |
и једном дануо душом!...{S} Јест, свију треба да нестане да би Милошенда могао пашовати.{S} Бри |
добра старешине народ увек нађе шта му треба за његово добро.{S} А и ја бих настао код ових Ту |
пратио на нашу велику несрећу.{S} Њему треба пара, много пара, он држи Милоша да му то даје, и |
може добити.{S} Мени се чини, да ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају семе у земљу.{ |
а доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треба упљескати, јер ево и они нешто с њим шурују.</p> |
, ако истински жели добра оној земљици, требала би да вас кудгод склони — и тебе и неке твоје — |
ево трло, јер по поруци Вујичиној ту су требали да се састану те вечери.</p> <p>Целога тога дан |
у очи.{S} Тренутак је био критичан.{S} Требало је да Цукић само најлак повуче за обараче и кур |
> <p>Али, ма како било, на нешто се сад требало решити, пошто је од свега најгоре било остајати |
орим на сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда је требало мислити како ће бити до послетка.{S} Сад је уза |
зустио би по коју реч само онда, кад је требало да кога изазове да каже шта жели.{S} Видело се |
ао за поверљиве, опасне задатке, кад је требало казнити каква турска зулумћара, <pb n="139" /> |
имство с турским зулумћарима?{S} Кад је требало, Милош је у три дана по два пута летео са Дрине |
а бежиш, да утекнеш: страх те; а кад је требало проливати туђу крв онда те није било страх!.. . |
је почешће употребљавао, особито кад је требало однети кудгод брзо и поуздано какав абер.{S} Ст |
један откос могао истерати, а некад је требало тражити ко може самном барабар косити...{S} Дај |
видео куда Марашлија нишани.{S} Сад је требало Милош само да рекне:</p> <p>„Па ако је до новац |
држао у пола извучен јатаган, и мало је требало, па да ту одмах легне крв.</p> <p>Видећи да у т |
ога колико тек да се говори, већ што је требало тај посао пословати даље.{S} Ствар је била одлу |
а ће кад нема друга изласка, а ствар је требало вршити брзо, да што Турци не осете.</p> <p>Но с |
е ја тога раније не сетим!{S} Њега није требало тражити овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало |
рбији, за све оно време, кад је највише требало трчати и радити, он је био чисто као узет.{S} Н |
и сувише добро разуме, више но што би и требало — мислио је Марашлија, не скидајући погледа с М |
лош тако учинио, онда је јамачно тако и требало да буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џ |
рачунаш како су радили други и како би требало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј Милош — вик |
сам осећао да се изрекао више но што би требало.</p> <p>— Тешко сваком послу, господару, где се |
кацу).{S} Не бежиш!{S} А како си радио требало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат от |
о чекања.{S} Црно-бело, ствар би некако требало свршавати.{S} А како да је свршим не знам ни са |
вати те недостатке и празнине, па је то требало да буде и сад.</p> <p>Ходајући по застртој одај |
а и грчка и румунска.{S} У опште, он је требао да поведе све балканске народе у заједнички бој, |
био други и друкчији план.{S} Покрет је требао да пође од Влашке и Молдавије.{S} Оне су правосл |
вање тајне.{S} По том договору Милош је требао да испитка како о тој ствари мисли везир, па ако |
ао знак момку да не запиткује и да није требао ни долазити, кад га нико није ни звао.{S} Кнез М |
лавну улогу у овој ствари.{S} Анта није требао да чује шта се спрема и да зна шта се ради.{S} С |
ане...{S} Али, ипак, ипак!..{S} Он није требао пред њим да се излеће!..</p> <p>Попа је духовник |
од речи прелази на дело.{S} Пламен буне требао је да плане на тихом Дунаву, па да одјекне чак д |
</p> <p>— Шта сам могао?{S} Могао сам и требао сам поштено да погинем.{S} Онда би у Србији био |
рђа и њега би истакли као вођу, који би требао да крене Србе и друге балканске народе.</p> <p>Д |
ија се саглашавао да би по реду он први требао да зна штогод о томе, али је допуштао да може би |
аревине српске!...{S} Не, не!{S} Ја сам требао да погинем те да својим очима не видим ово страш |
и и Стеван — нареди кнез Максим.</p> <p>Требао је читав сахат док се два незнана путника превез |
што се тиче турске војске, она ми неће требати, и ја се утврдо уздам да ћу целу ствар свршити |
одама о доласку његовом, ако се који ту треви.{S} Крага одмах скочи да сам потражи Анту, а Сими |
х га је обично спопадао у јутру, кад се трезвен и с одмореним мозгом дигне из постеље, па се се |
њему.</p> <p>Он застаде мало и за један трен ока гледао је Карађорђа.{S} Затим се обазре, грчев |
ама и зубима, јер му оде глава док оком тренеш.{S} Кад сам га <pb n="24" /> узимао за момка, им |
Петар, гледајући Цукића право у очи.{S} Тренутак је био критичан.{S} Требало је да Цукић само н |
ако ћутао.{S} Изгледало је као да га за тренутак бејаше украо сан.{S} Карађорђевица устаде пола |
покривен кабаницом.{S} Марко застаде за тренутак, као у некој двоумици.{S} Затим махну руком од |
а се смерни служитељ олтара, који је за тренутак постао грозни убојни осветник, опет повраћа да |
и то је мало помогло.{S} Светина се за тренутак разгрне и уклони, али одмах затим, као оно бур |
а, он се чисто чудио како је могао и за тренутак двоумити о томе и устезати се.</p> <p>Али посл |
бом промакне по који црн облак, који за тренутак заклони светло сунце и тада на мах земљу застр |
тство које му они шаљу.{S} Он пркоси за тренутак целој васељени.</p> <p>Али наскоро наступи тре |
иња га је слушала пажљиво.{S} Кад он за тренутак застаде, она уграби и рече:</p> <p>— Завиде!{S |
а, преклињући их наизменце да се бар за тренутак умере и стишају.</p> <p>Но ни једна страна ниј |
но што сам ово доживео!</p> <p>Цукић за тренутак као да потону у мрачне и тешке мисли.{S} После |
т хода.{S} Овда онда кад би на друму за тренутак замукло клопарање кола и јаукање стоке, кроз в |
м одлучно и даде знак Николи.</p> <p>За тренутак у одаји је владала мртва тишина.{S} Нејасан су |
јабогме да памтиш онај страшни и крвави тренутак на Љубићу кад оно полете ти и диже Ракетин раз |
ругчије; видело се да му је ово најтежи тренутак у животу и баш сад он је био некако добар, бла |
гледа хладно гвожђе, које ће се за који тренутак загрејати у топлој крви људској.{S} Он диже пр |
е, да се Марко заустави бар још за који тренутак.</p> <p>Али стари хајдук само шкргутну зубима, |
ико нема права дирати, кад један једини тренутак сумње на једаред збрише целу ту ровиту зграду |
ој васељени.</p> <p>Али наскоро наступи тренутак малодушности, сазнања ништавила свога.{S} Он т |
ни корак.</p> <p>Карађорђевица за један тренутак замуче.{S} Глас јој бејаше ослабио и уздрхтао. |
} Богом те братимим изађи само за један тренутак, само за часак!{S} Ево, врата нека стоје ошкри |
а.{S} Гледао је зорно у колибу за један тренутак.{S} Затим наслони секиру у крај себе, оберучке |
ез Сима.{S} Али Драгић уграби још један тренутак.{S} Онако везаних руку, он пљуну главна џелата |
их јавља мисао да би ово сад био згодан тренутак да балкански народи сами, на свој ризик, расчи |
ајању чупао своје седе косе и проклињао тренутак кад му је поверено, да гони „старога лукавог ш |
ћете, па ћемо поћи.</p> <p>Дошао је био тренутак смрти, и сужници га нису хтели развлачити.{S} |
зад удалио одатле, да се после неколико тренутака опет поврати.{S} Очевидно је вребао нешто...< |
ао непомично.{S} Тако остадоше неколико тренутака, гледајући један другом право у очи.</p> <p>Н |
Једва сам, господару, замолио неколико тренутака, ако би имао што поручити чељади на дому.</p> |
убићу већ је био напуштен, још неколико тренутака и Турци би можда у њега ускочили, браниоци ша |
p>Овакав разговор водио се још неколико тренутака.</p> <p>Најзад, Петар изјави зебњу, да Штитар |
лио да има јаку главобољу и мучно да ће тренути целе ноћи.</p> <p>На растанку с гостима Карађор |
крете момку: — Коње спремајте, па овога тренутка да се кренете!{S} Мислиш да развучеш, да одужи |
вет, као мртвац који је сав буђав овога тренутка из гробнице устао.</p> <pb n="308" /> <p>На см |
им, да ову победу дочекам, па бих онога тренутка задовољно склопио очи и рекао бих да умирем ка |
цу и страшљивца, који је у најопаснијем тренутку утекао из земље, с друге стране његову је душу |
Изашли на Љубић, па се у најнесретнијем тренутку разбежали.{S} И да није било срећна случаја да |
И баш кад бих се и одлучио, у последњем тренутку наћи ће се нешто, што ће ме омести“.{S} Али се |
{S} Те отворене очи изгледале су у овом тренутку страшне.{S} Драгић се побоја да није Карађорђу |
ршава, а ноћ настаје, и у овом свечаном тренутку, у целој природи као да беше овладала некаква |
ваља тако пустити нек иде, па у згодном тренутку да пристанемо уз друге и ми.{S} Али, зар не мо |
и Проданов...</p> <p>Али, у том опасном тренутку, јавља се он, Мелентије, скромни калуђер!...</ |
еве пространа видика.{S} Али, баш у том тренутку Карађорђе угледа на далеком обзорју нешто мрач |
отоку и чучну да се умива.</p> <p>У том тренутку, ово вребало искочи из своје заседе.{S} Витак |
д понесе страшна холујина.</p> <p>У том тренутку он се пробуди и рече:</p> <p>— Ух, децо, какав |
шанџије Васе из Кнића, који у том истом тренутку срећно погађа и убија турског заповедника војс |
нестаде га у оној магли.</p> <p>У истом тренутку чу се доле некакав ужасан крш.{S} Нешто се рог |
ту одмах легне крв.</p> <p>Видећи да у тренутку може бити меса, Петар обиште и око Цукића и ок |
слите, шта би могао мислити кнез Сима у тренутку кад <pb n="40" /> се над његовом главом завитл |
nit="subSection" /> <p>Све је то било у тренутку.{S} У први мах нико није знао ко је тај човек, |
ђе пред Милоша.{S} Погодио је био баш у тренутку, кад су код Милоша биле и многе друге старешин |
оваке одсудности, враћали су се понова тренутци двоумице.{S} Милош је тада осећао како га нена |
прскају.</p> <pb n="125" /> <p>У таквим тренутцима, Милошу се чинило: „Све је узалудно, ја на њ |
до сад нашао у најтежим и најочајнијим тренутцима.{S} Он је њему и до сад поверавао своје најв |
је то управо од бога суђено.{S} У таким тренутцима, он се чисто чудио како је могао и за тренут |
нији вид не може да назре.{S} Она у тим тренутцима као да је била обдарена неком пророчком снаг |
ега тога, живо, јасно, неодољиво.{S} На трепавицама јој застадоше сузе.{S} Она их обриса и врат |
овао, ако ти за длаку мрднем и ако оком трепнем.{S} Стока се везана коље, а јунак слободан доче |
ило, а на далеком равном обзорју још је трептало силно руменило, налик на одсјај каква огромна |
у онај светли зрачак, што је тако чудно трептао у мрачној тамници, а мисли су му лутале бог зна |
тек што се смирило, и на далеком западу трепти још само последњи румени одсјај његових уморних, |
о дрмусање.{S} То је био џелат, који га тресаше својом крвавом снажном руком.{S} И на једаред о |
сала џелата. — Што дрхћеш курво, што се тресеш, што не сечеш јуначки, кукавицо, кад сечеш везан |
, још један напор и разглављена врата с треском одскочише унутра.</p> <p>Спреман за напад, Марк |
врата, затим смаче торбу и пусти је да тресне о патос штогод може.{S} Из торбе се зачу јасан, |
маша се за њега, и он већ осећа како га тресу, трзају, кидају и разносе у комаде.{S} Једна леде |
воде, нити је речи једне проговорио.{S} Треће ноћи уђем у његову одају.{S} И сад ме језа прође |
прелазак преко румунске границе.</p> <p>Трећега дана потера је ухватила два подозрива човека, к |
е кратка ћутања додаде:</p> <p>— Дакле, трећи дан!{S} А ја бих се заклео да нема ни 2—3 сахата |
и ту замочили своје прсте — домишљао се трећи.</p> <p>— Близу догоните — рече Бекрен-Ашар-ага — |
обојица изгубити да добије и ужива неко трећи.</p> <p>— Неће, неће он газити у така безакоња.{S |
а посла, а да чија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?!{S} Турска, бели, није, но ва |
тоје забезекнути, она прискочи Стојану, трже му бурмутско сито из руку и додаде живо:</p> <p>— |
ред Карађорђе се трже и чисто скочи.{S} Трже сахат; било је један и по час по поноћи.{S} Он неш |
ењено.{S} Али на једаред из тога заноса трже га снажно дрмусање.{S} То је био џелат, који га тр |
/p> <pb n="28" /> <p>Цукић се наједаред трже, диже главу, коју је дотле држао поклопљену на руц |
аше замакао за колибу, кад се Карађорђе трже и скочи.</p> <p>— Еј шта усних, децо, за бога!...{ |
о у земљу.{S} После наједаред као да се трже, рече.</p> <p>— Спомињете вољу царева, а где је ва |
е повуче.</p> <p>Наједаред Карађорђе се трже и чисто скочи.{S} Трже сахат; било је један и по ч |
девојче од својих 13—14 година, које се трже кад угледа непозната човека.{S} Карађорђе назва: д |
и око тога, он уђе унутра, и жестоко се трже, сав пренеражен.{S} Насред колибе он угледа мртво, |
нурена човека.{S} Један од њих чисто се трже од онога ненаднога зрака и скочи на ноге.{S} Ланци |
а који беше прилегао.</p> <p>И Милош се трже из буновна, тешка сна, сав окупан у зној и сузе, к |
а ли ће Милош рећи.{S} Међутим Милош се трже из горњих мисли.{S} Он је јасно увиђао ову разлику |
оследње речи, када се наједаред жестоко трже.{S} Чисто подскочи са земље.{S} Неко бејаше изнена |
рски призор.{S} Сад се на једаред чисто трже, доња му вилица заигра, а зуби зацвокоташе као у г |
о је исписан страх, бол и тешка душевна трзавица, кад савест човекову раздиру најужасније сумње |
ило је у њему тешке сумње и оне душевне трзавице, што их ми обично зовемо грижа савести.</p> <p |
за њега, и он већ осећа како га тресу, трзају, кидају и разносе у комаде.{S} Једна ледена рука |
, али тек што би свео очи, из сна су га трзала страшна привиђења и магловите крваве слике, што |
исли и привиђења, што су га до мало час трзала.</p> <p>Овај крвави, буновни сан учинио је на ње |
ење чудним загонеткама, које су му душу трзале.</p> <p>По каткад заиграо би му на уснама замета |
самим собом да забашури своје неумесно трзање.</p> <p>— Откуда ноћас, анатемњаче?</p> <p>— Из |
нез Сима, болно је стењао и грчевито се трзао.{S} При сваком покрету ране су се још више отвара |
сти и у будућности, а Наум га није хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда онда и проговорила п |
а пресече.</p> <p>— Шта није Турчин!{S} Три пута је гори од најопаснија Турчина!{S} Слађе му се |
снажну, извежбану руку, потресе је, два три пут махну њоме кроз ваздух тако снажно и окретно, д |
а, да учиним с њим што не треба.{S} Два три пут ме је тако безобразно погледао, чисто као да ми |
ука, натопљена зечијим лојем, па га два три пута превуче преко сабље.{S} После је стиште у свој |
n="34" /> коме су биле остављене за два три прста и обадве главне жиле што из срца воде.</p> <p |
не могаде видети, јер он одступи за два три корака назад и стаде у сенку, крај врата, а у томе |
је мала ватра, тако да је једва на два три корака унаоколо осветљивала.</p> <p>Сви ови људи би |
ић са својим синчићем.{S} Никола је два три пут погледао мрко на Драгића, показујући му да му н |
онда дочепа за чуперке, отресну је два три пута, домаши испражњену торбу, бацну главу унутра, |
устаде, прохода мало, и за то време два три пут је загледао у сахат.</p> <p>— Што ли то нема ку |
еобична, врева.</p> <p>Прво се чуше два три пуцња узастопце, онако као кад неко шенлучи, па се |
менуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, поумих да се разговорим о томе са самим везир |
дебло.{S} Тако наслоњен Карађорђе у два три маха зену, па се онда притаја.</p> <milestone unit= |
чки погледи Новаковићеви, који се у два три маха ћушкао око Карађорђа позвецкујући оружјем.</p> |
Фаразлибашино служио у Паланци, и у два три маха грохотом се насмеја, што је код њега и у редов |
{S} Витак и окретан као тигар, он у два три скока прилети колиби, али тако пажљиво и нечујно да |
Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчин сркну два три пут убрзо расхлађени дим из наргила, погледа унаоко |
другом правцу.</p> <p>Милош је још два три пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад |
те од тога доба баталим све.{S} Сад има три, четири па и пет година, како нисам окусио меда.{S} |
</p> <p>У тој авлији гореле су ватре на три четири места, а око њих видели су се многи наоружан |
самом погледу душу заносила.</p> <p>На три часа одстојања од Паланке, а на сат места од царигр |
потера била веома оштра и трајала пуна три дана, резултат је био никакав.{S} Карађорђа је нест |
стајала је руска тројка, запрегнута са три ватрена мркова и покривена платненим арњевима.{S} К |
је обично учтуглија, што значи паша од три репа.{S} Остале паше као ћехаја везиров и други има |
се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од три четири године није тамо; а од тога доба све се пром |
пред Ђурђев дан 1817. године.{S} Већ од три недеље Милош се бавио у Крагујевцу, расправљајући м |
турбан и да постане паша учтуглија. (од три репа).</p> <p>— Бога ти, господару, верујеш ли ти у |
{S} Зар смо се мало сељакали за ово две три године — рече старија жена, чисто прекорно, а затим |
тци, на јуначком мегдану одсецао по две три узастопце.{S} Јамачно би и у окршају тражио да ти н |
добра ја учинио овој земљи само за ове три четири године, од кад они утекоше!{S} Зар би њему, |
ч, потурчиће се и три главе да има, све три ће за инат жртвовати.{S} Али нека се нађе човек јун |
оме се прелива стотина живих боја, седе три Турчина у високим зеленим турбанима и дувају у неке |
"44" /> данас горе пишти, но што је пре три године пиштала од <hi>Скопљака</hi>.{S} Од тебе мор |
данас мисли исто онако и оно што и пре три године.{S} Мислим, слађе би им било његову главу на |
на јави.{S} Он се прекрсти, прекрсти се три пута и полако прошапута: хвала Богу, само је сан.</ |
рпим!{S} О, не дај Боже!... — Драгић се три пут прекрсти — О, не дај благи Боже!{S} Молим ти се |
ла је лепа ватра.{S} Около видела су се три човека.{S} Наслоњен на границу уз коју је саграђена |
; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три ухватила — срди се мала лепојка.</p> <p>— Ох, не ум |
ицала најљепша и најскупоценија роба из три дијела свијета?{S} Јес, гдје је наш стари сјај и си |
ковима, а сад је више народа, а узима и три пута већи приход са скела и ђумрука.</p> <p>Милош н |
тине.</p> <p>Та је судбина чекала сад и три бујне главе тројице угледних првака српских — Цукић |
а и за инат, што но реч, потурчиће се и три главе да има, све три ће за инат жртвовати.{S} Али |
.{S} Она је имала ретку судбину да види три разна века.{S} Да живи у 17, 18. и 19. столећу, да |
дана тојагама на мртво име испребијали три српска кириџије кулучара само с тога, што је један |
ред кућу, стаде, ослушну, па онда удари три пут звекиром у железни колут на вратима. <pb n="60" |
рал губернатор, једно за другим изаслао три курира, да јаве аустријским властима о бегству Кара |
S} Јула).</p> <p>Ту је Карађорђе провео три четири дана.{S} Излазио је по околини, састајао се |
вароши.</p> <p>Пошто се тако ослободио три своја опасна противника, Милошу чисто одлану на душ |
е на чело, опет је пољуби и понови тако три пут узастопце; најзад је разви и узе читати.</p> <p |
И ако је од тога доба већ прошло преко три године, он се још јасно сећао свију оних утисака.</ |
знаш где је себе Топола; чак тамо преко три воде.{S} Па тамо је шума, није овако као овде, све |
он никако не хтеде.</p> <p>Тек је било три сахата по поноћи, а исток се већ беше почео беласат |
! правда се увређени малишан. — Ти само три, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја са |
мах га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбарлија седморицу са собом.</p> <p>Поби |
Карађорђе с Красисом.{S} Било је равно три часа по поноћи, и зора се већ бејаше почела беласат |
у броја своме благу и сиротана, који по три дана залогаја не окушају; људи мека срца, који неће |
издате јој наредбе.{S} Павле Лисовић, с три момка, међу којима је био и Никола Новаковић, упути |
е немам на себи.{S} Ову једну носим већ три месеца; скоро ће се на мени распасти.{S} Цело ми је |
умћарима?{S} Кад је требало, Милош је у три дана по два пута летео са Дрине на Мораву и с Морав |
орност?{S} Зар није било боље, да падну три махните главе, но да се баци на ризик толики народ. |
черашњих робова разбијала са сигурношћу три четири пута јаче војске султанове, најбоље војске ш |
Милоша.</p> <p>Крвави Љубић, био би још три пута крвавији; он би за Турке постао страховито мес |
огатство.{S} С тијем парама биће он још три пут опаснији.{S} Биоградски везири биће његови плаћ |
ништа није право што се ради од ове две-три године на овоме.{S} Ја бих хулио донекле своје рође |
оје ће турски џелат сутра смаћи.</p> <p>Три је дана како ова два сужња капљу у казамету београд |
нао је скоро цео Београд.{S} Више је од тридесет година само, како је сви знају под именом <hi> |
еним плећима огроман терет од преко сто тридесет година!{S} Рођена при крају 17. века, она је е |
дан славуј.{S} Он прво пусти 2—3 звучна трилера, као да огледа свој глас, па се онда наједаред |
и да тумарнем у туђину.{S} Измамише ме, трипут проклети били — рече Карађорђе болно.</p> <p>Доб |
овек клече; простре се по земљи ничице, трипут се прекрсти и трипут пољуби земљу, шапућући полу |
{S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Турчина.</p> <pb n="52" /> <p>Чове |
> <p>Карађорђе скиде шубару и усрдно се трипут прекрсти — да л’ ти чујеш јеку звона? — упита он |
е по земљи ничице, трипут се прекрсти и трипут пољуби земљу, шапућући полугласно:</p> <p>— „Сла |
ало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију трипут толико пошто је у Нишу, у Видину и Зворнику скуп |
је садашња невоља његова изгледала још трипут гора.</p> <p>Наједаред врата на колиби ненадно с |
азчеречити, растргнути, учиниће од мене триста чуда и триста брука — мислио је он и кушао да ку |
стргнути, учиниће од мене триста чуда и триста брука — мислио је он и кушао да кудгод шмугне у |
</p> <p>— Па опет би ми могао направити триста јада.{S} Он ће доћи тајно; бануће изненада; може |
попалио би села, покупио робље и учинио триста јада, особито како су Турци сад кивни и срдити н |
ци Милоша с народом били су за њега нов триумф, нова слава, и он је и ову прилику умео згодно у |
ај, свршићу ја и сам шта треба!{S} Таке трице и нису за оваке послове — шгргутну Марко зубима.< |
нестанку Карађорђа, у Кишињеву је било трке.</p> <p>Тек се бејаше расвануло, а пред Чолак-Анти |
је бура брзо разгонила.{S} У најбешњем трку коњ скочи и нестаде га у оној магли.</p> <p>У исто |
одмах и сам митрополиту.</p> <p>У брзом трку сјајна кола ђенералова одјурише митрополиту и заус |
> <p>Све ово девојче изговори у лету, у трку, док удариш длан о длан, и док су јој последње реч |
Бог с тобом брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и конаковати.</p> <p>— Вуци се одатл |
моли попа Вучка, да неизоставно дође на трло и да понесе што треба за опело, али да о томе нико |
кић имао је ту у шуми радовањској своје трло.{S} Ту су му били свињци, а имао је ту и свој кова |
м Јовану Буковичком, који је имао своје трло код воде Доћана, а одвео га је тамо Стојан Паунови |
После подне кренули су се за Драгићево трло, јер по поруци Вујичиној ту су требали да се саста |
бро расположен.{S} На путу за Драгићево трло он је често заустављао Наума да му покаже дивну ок |
астове.{S} Увече су отишли на Драгићево трло.{S} Ту је остао дан два.{S} После му падне на ум д |
рађорђу да се понова врати на Драгићево трло, па ту да га чека, јер су ту склонитији и за разго |
реноћиште.{S} Овај прелазак на Јованово трло свршен је баш онога истог дана кад се Лисовић из Б |
то <pb n="280" /> је ето било то кобно трло Драгићево, коме је судбина била наменила да ускоро |
а позва Карађорђа да сврате ту на једно трло некога познаника његова, где су провели близу до п |
јула, у петак, Карађорђе је заноћио на трлу код Јована Буковичког, коме је био отишао сам, по |
срца сити напију.</p> <p>После се врате трлу Јовановом, ту су се мало прихватили и дуго се разг |
Ти ћеш се сутра склонити на Драгићевом трлу а ја ћу наредити што је нужно и све ће бити добро |
ору, Карађорђе и Наум сиђоше Драгићевом трлу.</p> <p>Сунце је већ било на заранцима кад тамо ст |
нио ту у близини не долазећи Драгићевом трлу, и не излазећи пред Карађорђа).</p> <p>Ови момци, |
шког злочина.</p> <p>На путу Драгићевом трлу, Карађорђе је пријатно ћеретао с Наумом и причао м |
збиља крваве.{S} И нехотице, он их узе трљати о чакшире и крити иза леђа.</p> <p>Али она га ух |
е, господару, но сам нешто загледао око трмака, па ме пчела ујела — рече Драгић.</p> <p>— Види |
ена са свију страна, а у њој ни грма ни трна, само свуд набујала лепа зелена трава.</p> <p>Усре |
е Јован.</p> <p>— Ја бих рекао да их је троје — примети кнез Максим, који такође бејаше изашао |
овде ти их сад и нема много, свега нас тројица.{S} Да смо сви бар, па онако заједнички да изађ |
е бејаше изашао на скелу.</p> <p>— Јесу тројица, али дадоше ми знак да ће их само двоје прећи а |
рече како и не осећа глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и Наум — поседаше за трпезу.</p> <p |
његов јуначки поглед.</p> <p>Док су њих тројица тако вечерали у колиби, Никола Новаковић дође и |
је судбина чекала сад и три бујне главе тројице угледних првака српских — Цукићеву, која је пал |
амо да је више галаме!{S} Узми само два тројицу, који су ти најпоузданији.{S} А најпосле ни то |
уздан момак; хитар је, а и слободан, на тројицу би ударио.</p> <p>Карађорђе одмахну главом на о |
олера, па владику Мелентија, па сад ову тројицу.{S} Ја сам правдао.{S} Велим, немирни људи, бун |
рећи, Милош позва духовника који их сву тројицу закле на чување тајне.{S} По том договору Милош |
човека није што омело.</p> <p>Међутим, тројка већ стиже у град; крајње раштркане куће по румун |
ијугајући из једне криве улице у другу, тројка с нашим путницима зађе прилично дубоко у тако зв |
обадве шаке бејаше задела за појас.{S} Тројка се полако губила у јутрењем сумраку и њена зврка |
p>На томе је разговор опет прекинут.{S} Тројка је јурила преко непрегледних бесарабских равница |
ици и гледала у мрак за колима.{S} Лака тројка летела је равницом као оно ластавица кад рашири |
кишињевском друму указа се обична руска тројка, покривена арњевима, које беше попао дебео слој |
д баштенском вратницом стајала је руска тројка, запрегнута са три ватрена мркова и покривена пл |
жљиво је загледала све с којима се њена тројка сретне.{S} Ова честа сретања, показивала су, да |
>И одиста, пред кућом је чекала спремна тројка, с другим одморним коњима који су, привезани за |
чопори ситне и крупне стоке.{S} Што је тројка више измицала напред, ова сретања су бивала све |
кола за њим — прошапута Ђорђе Науму, и тројка поврте десно у прву тесну улицу.</p> <p>Вијугају |
е сија из кућа разбуктана ватра.</p> <p>Тројка се кретала полако, држећи се главне широке улице |
с најтежим неприликама у животу.</p> <p>Тројка и њена лупа већ се бејаху изгубили у сумрачној д |
ћ напомињали.</p> <p>Ту на једну велику трокраку границу, Драгић је био наслонио неколико врљик |
тило.{S} Наједаред он се претури с мале троножне столичице на којој је седео, паде полеђушке и |
постеље, ближе ватри, на малој дрвеној, троножној столици, преко које беше пребачено меко перси |
повелику шарену бошчу!{S} Још даље, на троножној столичици, стајала је велика зелена каленица, |
и чини им се, да је слобода Балканскога тропоља празан сан, који се никад неће остварити...{S} |
и захватили читав јужни крај балканског тропоља.{S} Ослањајући се доцније на ове знатне добитке |
ство за своју домовину?{S} Балканско је тропоље узаврело.{S} Сад или никад, прилика је да се је |
Само сам рачунао, да ће то свршити онај трорепи царски измећар у Београду (везир), а не овај ку |
маћи, све док не дођоше из Русије људи, трошак и заповест да се тамо кренемо.{S} То је све било |
мајчино, да њиме захрани пород свој, да трошењем свога рођенога тела, да згоревањем своје рођен |
лош брже боље јавља у Стамбол.{S} Милош троши големе суме да докучи шта смерају поједини родољу |
тке и ако је он те приходе и прибирао и трошио без икакве стварне контроле.{S} Дубока кеса Мило |
умњичати и уцењивати.{S} Много и муке и трошка кошта народ, док сузбије ове смутње и Турке мало |
е“, сахрањиван с почастима и о државном трошку.</p> <p>Тако су пролазили правоверне паше и вези |
ајтан шаљемо ти да се не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљио.“</p> <p>П |
ли као ластавице гнездо, своје жалосне, трошне дрвене кућерке!...{S} Нигде ширине и жива бујна |
ивот који се већ отима да утече из овог трошног и обурваног тела.</p> <p>Лице старчево било је |
о широкој дасци, која им је служила као трпеза.{S} Вујица је ужурбано све ово спремао, а Карађо |
ли мрвице, које падају с туђе господске трпезе?...{S} Ја, гдје је сад све то.{S} Виђите домове |
ројица — ту је био и Наум — поседаше за трпезу.</p> <p>Вујица је био донео са собом лепу погачу |
с вечера понука госте да седну за пуну трпезу, и даде им пример.{S} Али после једног-два часа, |
ило места, и он је стегао срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно у почетку устанка, он је са |
ђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нема избора, нема изласка, ја морам |
е сад било места, и он је стегао срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно у почетку устанка, о |
рачила, па сад или пови грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и п |
и нису сметали.{S} Али ето, Милош их не трпи.</p> <p>И тако судба двојице заробљеника била је р |
у Ђорђу, испричај му какве јаде ми овде трпимо и хајте заједно с њим амо у Србију.{S} Цео народ |
ше да смо и ми остали, па да заједнички трпимо и гинемо.</p> <p>— И ако знам да од мртве главе |
ке?</p> <p>— Не бих ни онда говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад призори ја бих одсекао |
валисао би се, како га је стало и много труда и много пара да ту опасност отклони, и да очува К |
они су се претварали у вредне, штедљиве трудбенике, кадгод се на међама Србије ма и за кратко в |
екати старе војводе и заслужне мужеве и трудбенике, који су за отаџбину <pb n="45" /> своју крв |
и опасна звера.{S} Ем те убијају, ем се труде да ти не учине ништа непријатно.{S} Убијање по св |
, из кога се лако дало познати, како се труди да натпева свога супарника и да му песма буде и з |
стовом <pb n="295" /> даском, али он се трудио да по дисању распозна спава ли Карађорђе или не, |
прашта!{S} Ако буде живота и повратка, трудићу се да поправим!...</p> <p>У Карађорђевим упалим |
ве како ваља угазио, он насу одозго још трула лишћа, набаци пуно оних кора и већих и мањих, а о |
у непролазан сплет, стоје две огромне, труле кладурине, засуте старим сухим лишћем и огромним |
S} Због тебе потресће се у земљи и моје труле кости.{S} Какав грех, какав тешки грех!...</p> <p |
, без меса, а од ње целе заудара буђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде бежати, али га она дочепа за |
одузима.</p> <p>У средини ових људи, на трулом пању, седео је висок човек, дугих образа и велик |
дсечена глава откотрљати, и обезглављен труп клонути као мртва маса.</p> <p>Види се да и смрт и |
пред њим.{S} Драгић бејаше привукао оба трупа до ископана гроба и ту их наместио едан до другог |
им синчићем и с два обезглављена крвава трупа.</p> <p>Одма пошље дете у село да му донесе будак |
рах његов.</p> <p>Но ту је само прах од трупа његова.{S} Глава великога вође била је чудне судб |
ред њим је стајао снизак подебео дрвени трупац.{S} Симу примакоше и наместише тако, да ногама з |
и наместише тако, да ногама загрли тај трупац, па му онда и ноге добро везаше.{S} Тада му једа |
кавицу; исећи жиле и раставити главу од трупине; како ће куљнути крв, како ће се одсечена глава |
су родољуби разних народа балканских и трчали у Петроград, надајући <pb n="153" /> се да тамо |
уклонити Карађорђа.{S} Још онда кад је трчао да заузме Ужице, да се нађе макар једно једино ме |
ије учинио какво зло?{S} Не!{S} Не ваља трчати, и он умери кораке и пође лагано.</p> <p>Одавно |
а по којој ће од сад само гује и акрепи трчати!...{S} Еј мени до бога, шта се учини!{S} Еј Ђорђ |
а све оно време, кад је највише требало трчати и радити, он је био чисто као узет.{S} Ни онај ч |
прота Ненадовић и друге српске војводе трче за царем по целој Европи; узалуд џоњају по читаве |
нагнати га да се одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ја ни најмање не бојим! — реч |
!{S} Да није устао, повампирио се и сад трчи за мном?“ Од саме ове <pb n="130" /> помисли њега |
S} Почесмо и улазисмо у ватру, па после трчи за царевима по целој Европи и обијај прагове код с |
ти у очи и свак би се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од кога ли бежи?{S} Да није у |
за собом, кроз сумрак, види како друмом трчи за њим некаква чудна прилика, налик на човека без |
аља ово што ради.{S} Да га ко види како трчи, свакоме би морало пасти у очи и свак би се питао |
леним турбанима и дувају у неке дугачке тршчане свирајке, које дају танке, развучене тужне звук |
а на велику турску каву браће Бирагића, ту разоружао и повезао преко 15 турака, одузео им сав н |
не држе задату реч!...{S} Није, дакле, ту вајде уздати се у њино обећање, већ ја треба да сам |
шћу, да је понесе за њим.</p> <p>— Држ, ту торбу па чувај ово као очи у глави; боље пази на ову |
, па да помогне да се све ово ослободи, ту би онда било места за све.{S} На огромној просторији |
договоре шта може, а шта не може бити, ту онда <pb n="258" /> Милош нема куд и мора пристати д |
.</p> <p>После се врате трлу Јовановом, ту су се мало прихватили и дуго се разговарали.{S} Посл |
а ја моме Николи.{S} Где господар оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мора запети и рука |
ар оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мора запети и рукама и ногама и зубима, јер му од |
то да су ова поља овако пуста?{S} Ето, ту у близини има кућа, станова, обора, па како то да се |
шта да чинимо ми за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, који помози раздрешити.{S} Говорисмо отоич, |
риста Ипсиланти.</p> <p>Између осталих, ту су имали своје представнике и оба румунска господара |
а ускочили, браниоци шанца изгинули би; ту би можда и он, Милош, погинуо, и цео покрет свршио б |
де преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту нас понајчешће остављају саме, нити су се икад особи |
стигла и једна српска „депутација“.{S} Ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодорови |
то дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Ср |
ив на све што се тицало тога питања.{S} Ту га је најмања ситница могла дирнути, једна једина не |
и су заједно скоро пуна пола сахата.{S} Ту је Милош разложио Лисовићу све потанко шта му и <pb |
урска сабља одсећи две српске главе.{S} Ту је било стараца од стотину лета и деце, која тек поч |
стоје сада спржене, голе и прашљиве.{S} Ту се чује <pb n="172" /> само цвиљење ојађене матере ј |
е, који се лако примају и брзо шире.{S} Ту се прича о скором ратовању, о доласку руских царских |
вима Кишињеву и Хотину у Бесарабији.{S} Ту је тада било толико Срба, да се у понеким улицама чу |
ким кнежевинама Влашкој и Молдавији.{S} Ту би месни командант био сам Ипсиланти, и заповедао би |
чије изгледало је у сеоској околини.{S} Ту се одигравао тужан призор!</p> <milestone unit="subS |
а обећања и подбадају га да се буни.{S} Ту недавно, у почетку марта, у мало што није планула бу |
еном сеоцету у београдској Колубари.{S} Ту је владала необична живост.{S} По сокацима, по авлиј |
ежим и крупнијим пословима народним.{S} Ту је био кнез Аксентије Миладиновић из Чибутковице, Пр |
је ту у шуми радовањској своје трло.{S} Ту су му били свињци, а имао је ту и свој кованлук!...{ |
} Увече су отишли на Драгићево трло.{S} Ту је остао дан два.{S} После му падне на ум да промени |
аја за целу новију повесницу српску.{S} Ту је први пут учињен као неки споразум између Марашлиј |
другоме. <pb n="218" /> Где тога нема — ту их човек односи са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и |
и не осећа глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и Наум — поседаше за трпезу.</p> <p>Вујица је |
ничка врата широм се отворише.</p> <p>— Ту су! — рече Драгић и упре поглед на свога друга.</p> |
еновић-Лисовић) — упита Милош.</p> <p>— Ту су напољу, господару — одговори Штитарац.</p> <p>— Н |
је:</p> <p>— Где је духовник?</p> <p>— Ту је, напољу, сад ће — одговори она.{S} После мало поћ |
што дуже остане као везир београдски, а ту је опет лежала на Милошу обвеза да по могућству пома |
да, цела му је кућица на расположењу, а ту је и дечко да га услужи.{S} Другоме од вас, који ће |
е вечери бејаху искупили око њега.{S} А ту су били готово сви угледнији представници српске еми |
00 дуката годишње пензије, и од то доба ту је живео, узимајући под закуп спахијска села.</p> <p |
дан Карађорђе, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и наговору?{S} Тако убиство б |
, показујући му да му није право што га ту види.</p> <pb n="289" /> <p>Но кад се Драгић не укло |
ед царем и пред ћитапом.{S} Дабогме, да ту није лако угодити шта ће се с Карађорђем. — Толико с |
осподар наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке.{S} А кад се тако ј |
ње и горе.{S} Најзад се Милош решио, да ту ствар повери још коме и да у тај посао увуче још ког |
..{S} И ако га осудим, имам ли права да ту пресуду извршим?...{S} И ако за све то имам право, и |
ности у народу, о Милошевим напорима да ту узрујаност стиша, и о мерама, које је он предузео пр |
вучен јатаган, и мало је требало, па да ту одмах легне крв.</p> <p>Видећи да у тренутку може би |
је стало и много труда и много пара да ту опасност отклони, и да очува Карађорђа у пркос везир |
ило господару, да кога пратиш одавде да ту ствар извиди?</p> <pb n="103" /> <p>— Поручивао сам |
њина састанка.{S} Карађорђе је остао да ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи отпутовао |
зирова заповест!{S} Како ви наредите за ту ствар, ја ћу онако слушати.{S} Мало час је светли ве |
су главе заробљених Срба, а не да их за ту плату Турчин посече.</p> <p>— Није!{S} Теби се све ч |
бом брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и конаковати.</p> <p>— Вуци се одатле с тим т |
тек да поласка мени, пошто сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начинили од тога |
ајеш одговора и џевапа“.{S} Шта могу ја ту сад помоћи.{S} Ја с тим људима немам ништа, и мени о |
Влаха, који је у то доба био скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам био веома важан прелаз за |
ледао на Јелу, која је скукуљена седела ту пред њим на столичици.{S} Изгледало је као да се Ђор |
лико је тек година прошло док је добила ту почасну титулу баба Јана, она је много и много памти |
једног брата — сутра други брат понавља ту исту погрешку.{S} Шта ми је онда остајало друго но д |
.</p> <p>Но и ако свет тако махом узима ту ствар, он, Милош, <pb n="106" /> вазда је био покора |
ора и за то јој верују.{S} А тако прима ту ствар не само прост свет, но и људи озбиљнији то при |
њима, па ти остало све просто!...{S} На ту јуначку веру ево ти мога оружја!</p> <p>Цукић журно |
Не би ја марио да су они сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре доба муте и бунтују нар |
потпуно свршена.{S} Час се одлучивао на ту ствар с највећом одсудношћу, тврдо убеђен да другачи |
у у мезулани с леве стране Јасенице, па ту, у један собичак, притворе Анту, а они се одмах разд |
а се понова врати на Драгићево трло, па ту да га чека, јер су ту склонитији и за разговор и за |
од бурне, шумне гомиле, која се таласа ту негде у близини тврђаве.</p> <p>„Светина, гомила, гу |
х од оправке тврђаве.{S} С рана пролећа ту је бујао густ коров, који се на великим летњим припе |
ote xml:id="SRP18933_N3">Историја прича ту ствар овако:{S} Карађорђе оставивши Београд и Србију |
, да је мој јадни Ђорђе баш некако пред ту несрећу, кад ће настати пропаст, био пао у тешку бољ |
ну кошницу подрежу.{S} Карађорђе поједе ту мало меда, па онда устаде, прохода мало, и за то вре |
и ројева пчела, које се јамачно гнезде ту у дупљама моћнога храста.</p> <p>Он, Карађорђе, стој |
аступао Јаков Ненадовић, који се такође ту нашао на вечери.</p> <p>— У туђини није никад као ко |
а и старца Србина, домаћина куће, Ђорђе ту нађе још два човека — један је био сувоњав, сед стар |
Карађорђев, па га је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас на вечеру па ако жели и на ко |
у мало после пружи руку.{S} Гитарић узе ту руку, она је била хладна.{S} Он то одмах опази:</p> |
нто?</p> <p>— Јес, господару, „вожд“ је ту, и мене је амо пратио господар Вујица да ти све то ј |
после њина прва састанка, Вујица га је ту упутио, поручив Драгићу да му у свему буде на руци.< |
у кућу.{S} По свему је изгледало да је ту пао на конак некакав важан човек.</p> <p>У ствари та |
p> <p>— Ти опет забраздио!{S} И њима је ту једини спас.{S} Милошенди треба послати крвав фишек |
дететом и оде мало дубље у шуму, где је ту под једном границом после и преноћио.</p> <p>Бистром |
амо побију рођаке каква човека, који је ту код мене штогод скривио.{S} Ето видиш, како сад свет |
.</p> <p>После се окрете Петру, који је ту стајао непомичан и нем.</p> <p>— А теби ено у оној б |
изнутра чули.{S} Ханџиска момка који је ту спавао, отпрате чак далеко на извор, божем да донесе |
што буде смерао против Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести светлог цара |
рло.{S} Ту су му били свињци, а имао је ту и свој кованлук!...{S} Ето, то је место Вујица био и |
ваде.</p> <p>Неки Драгић Војкић имао је ту у шуми радовањској своје трло.{S} Ту су му били свињ |
гли да га виде.{S} Међу осталима био је ту и Риста Парезан и још неки.</p> <p>Ту се ручало, пил |
Анта, настанио се у Кишињеву и радио је ту свој ћурчиски занат.{S} Стојан Симић и Петар Андреје |
> <p>После ме узе запиткивати:{S} Ко је ту напољу пред вратима, је ли долазио ко да га тражи, и |
то вајкао:</p> <p>— Море људи, тешко је ту бити паметан.{S} До јуче је то био господар!{S} Па, |
— Зна!{S} Да боме да зна.{S} Али зар је ту запело само до знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта је |
чити из мрачних гудура.</p> <p>Милош је ту.{S} Он стоји сам усред ове мртве пустиње.{S} На земљ |
одсела.</p> <p>Сем изасланика из Србије ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодорови |
че за рукав и посу му одмах да се умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ход |
Богом и пред народом!...</p> <p>— Није ту у питању једна српска глава мање или више, већ Милош |
руци <pb n="233" /> и рече да отац није ту, мало час је изашао у чаршију, али ту су чика Крага |
ао ове речи његове.{S} А и шта су могле ту речи вредити, кад је свак прозирао шта је у души Мил |
су позвани Павле и Вујица.</p> <p>Дакле ту сад није вајде оћуткивати.{S} Кад се с људима мора р |
на извор са својим верним Наумом, да се ту онако шакаиле испљускају хладном водом и да је се на |
на ум падало да остављам Србију, да се ту не нађе Руса, који су ме одмах узели саветовати да с |
вету какве царевине без газде, па да се ту сви понамештају за кнезове и војводе.{S} Тек што је |
ватао и старешина спровода нареди да се ту конакује.{S} Цукић је познат амо по овим крајевима и |
илош се бејаше повукао у оџаклију да се ту насамо, поред огњишта мало поодмори, а у предњој соб |
да се разбере и јасно да схвати шта се ту све десило.{S} Видео је само некакав ужас од кога му |
старчева, према обрту разговора који се ту водио.{S} Ова последња хвала Милоша и везира као да |
а скупио око себе пријатеље, који су се ту десили, да их упита шта да се ради и како да се почн |
ом убио и нека два шипарчића, што су се ту десила у владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер да си — |
а — но да погледамо у будућност и да те ту нешто запитам као духовника и као рођенога брата мог |
сутон, Вујица позва Карађорђа да сврате ту на једно трло некога познаника његова, где су провел |
во се постарај те ово укопај, затрпајте ту где год у потоку.{S} Само дубоко да свиње не изрију. |
му се чешће отимале тиквици што стајаше ту крај колена Гитарићева.</p> <p>— Дајдер, побратиме, |
Турке да Милошу доста што-шта учине, и ту му је Карађорђе био добро дошао.</p> <p>Али с друге |
, изађу испред коњушнице до Јасенице, и ту му Вујица каже да је дошао Карађорђе.</p> <p>Анта је |
тихо сталожила у дубини његове душе, и ту чисто као заспала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и |
отишао српском митрополиту на вечеру, и ту се бејаху искупили и остали угледнији чланови српске |
привукао оба трупа до ископана гроба и ту их наместио едан до другог.</p> <p>— Несретниче, шта |
е смедне нико ништа, Милош ће се онда и ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да је Карађорђе давно |
е друкчија од оне прве.</p> <p>Истина и ту се чула песма, али је та песма била више налик на бо |
отајно, а то је ишло тешко.</p> <p>Па и ту прва мисао опет је дошла од Милоша.</p> <p>— Вујица |
Босну, па их допратио чак до Мајевице и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, госпо |
ко се с Турцима више не може мировати и ту, најдаље овога лета, тиква мора пући, него да се за |
па још немам одсечна одговора.{S} Но и ту као да неће бити ништа, како ми Герман пише.{S} А Цр |
ило, да сам домами Карађорђа у Србију и ту да сврши с њим једном за свагда.{S} Тај савет чуо је |
после овога избора да пређе у Србију и ту да покрене нов устанак.</p> <p>У исти мах планула би |
да, господару, добро вели! ...</p> <p>И ту сад Анта каза кнезу целу поруку Вујичину.</p> <p>Мил |
ј не могу одговарати, а ја мислим да би ту најбоље било, да у таквој прилици сам честити везир |
ешко смучи.{S} Снага је издаде и она би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше добри људи, |
/p> <p>Врљо се насмеја.</p> <p>— Шта би ту, бојаги, било тешко!{S} Колико сутра, ја бих могао о |
и, то би значило убити Милоша — а ко би ту одговорност смео узети на се и пред Богом и пред нар |
да га испрате до у село, но Драгић одби ту понуду.{S} Бојао се ухватиће их Милошеве страже.</p> |
ојводама о доласку његовом, ако се који ту треви.{S} Крага одмах скочи да сам потражи Анту, а С |
је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на све одговорила, он |
дао.{S} Истина то је твоја заслуга, али ту има много и народне муке и запињања.{S} За тебе не м |
м и хтео, ја сам нешто и покушавао, али ту се испречише остале војводе па не дадоше ока отворит |
е ту, мало час је изашао у чаршију, али ту су чика Крага и чика Стојан (Симић).</p> <p>Дете уве |
сече.{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градск |
ком може добити.{S} Мени се чини, да ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају семе у земљ |
ћете кудгод селити?{S} Мој Анта рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви пресели |
осече набусито:</p> <p>— Затрокујеш ми ту као нека баба!{S} Како мислиш!{S} Шта имам још ту да |
руги неки.{S} Иначе, као стални грађани ту су могли опстати само људи мекши, мирнији и погодниј |
буни!{S} Не море бит’, да нијесу и они ту замочили своје прсте — домишљао се трећи.</p> <p>— Б |
У томе се Милош поврати.</p> <p>— Црни ту!{S} Чух ли ја добро, Анто?</p> <p>— Јес, господару, |
амо док се рашчује по народу да је Црни ту, све ће њему поврвети, и то се после без јада не мож |
{S} Науму додаде:</p> <p>— Ти се одмори ту.{S} До пред зору слободно можеш спавати безбрижно — |
рече, како ће и он сам те ноћи спавати ту у колиби заједно с њима.</p> <p>Кад Вујица и Наум ус |
</p> <p>— Каменом у главу треба стуцати ту змију, јер је то зверка, побуниће народ, па ће нам с |
<pb n="243" /> ће, као сутра дан, изаћи ту у једно село у околини Кишињева, где има да сврши не |
сад гостионица „Српски Краљ“) и седећи ту с прекрштеним ногама на ћепенку, он је видео свакога |
дговори: да је „вожд“ био остао да ноћи ту код њега, но да је око два часа по поноћи изашао да |
ли.</p> <p>И после је скоро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њим превртао пластове.{S} Увеч |
Драгићево трло, јер по поруци Вујичиној ту су требали да се састану те вечери.</p> <p>Целога то |
ужим, сам да му судим, сам да одобравам ту пресуду, сам да је извршујем, и то тајно, кришом од |
ао што је знао.{S} Све су војводе махом ту у Кишињеву.{S} Раде ко се чега прихватио.{S} За Срби |
ведрено јутро.{S} Коњ, што је био везан ту у близини до колибе, бејаше довршио свој оброк, па с |
се везир намршти и рече зловољно, да он ту не тражи ништа за себе, већ мора да заштићује правов |
<p>Наум захвали старцу, и рече да ће он ту остати; после му показа очима на Карађорђа и прошапу |
нима ћутећки.</p> <p>— А ко му је издао ту заповест?{S} Милошенда?!</p> <p>Петар је ћутао.</p> |
је овај човек, нем и непомичан, стајао ту дуго и дуго, па би се онда, на прстима, најзад удали |
и испод очију на Милоша, који је стајао ту пред њим скроман, миран, ћутљив, а ови погледи као д |
с дугачком белом брадом, који је стајао ту иза Драгића, и коме паде веома чудно што човек говор |
да и џелата који је као окамењен стојао ту <pb n="87" /> пред њим, климну на њега главом као да |
е крви но да га медом нахраниш.{S} Него ту нема друге помоћи; њему ваља вратити онаком истом ме |
уређено, кад је само кнез Милош примио ту ствар у своје руке и узео да се о њој брине.</p> <p> |
е момке, с једним се момком био склонио ту у близини не долазећи Драгићевом трлу, и не излазећи |
орђу највише допало, јер је одмах уочио ту одличну црту код Крпаре.{S} Све ове особине учиниле |
јених болних уздаха, и много српско око ту је кришом засузило.</p> <p>Важан државни посао био ј |
скромни дућанџија, чије је дућанче било ту на углу према Калемегдану, човек кога смо већ једном |
, какве прилике могу настати!{S} Бићемо ту, па како буде најбоље, онако ћемо и чинити.{S} Једин |
де и данас борави прах његов.</p> <p>Но ту је само прах од трупа његова.{S} Глава великога вође |
а и мотре да им куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Драгић са својим синчићем.{S} Никола је |
лан о длан, урлик олујине одјекну јасно ту у непосредној близини и неустрашиви Карађорђе осети |
а моћ и големо поверење.{S} Али само по ту цену могла се добити сложна помоћ ратоборне Србије.< |
ти у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето ту одмах у селу има толику родбину, али нико га се не с |
да су сви кнезови и на моме месту — ето ту је њима мука!</p> <p>Кнез је говорио срдито.{S} Кнег |
уђивао ово што је до сад учињено, зашто ту има макар мало и моје мучице.{S} Не уздишем ја за он |
одатле се диже смрад и варварство, јер ту влада лењи дремљиви Турчин, а турски смрад удавио је |
По читаве минуте гледао би овај човек у ту сјајну палацку па се онда наједаред тргне и стресе, |
и тренутак сумње на једаред збрише целу ту ровиту зграду заваркавања:</p> <p>— Убити Карађорђа! |
он у души није могао бити миран и целу ту ноћ провео је у несаници, ходајући тамо амо по прост |
према ствари а све нариче.{S} Тако целу ту ноћ нисмо спавали, и у зору смо се кренули.{S} Ја са |
на састану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на разговор.</p> <p>С таком поруком Анта полети у Бе |
едан од њих није веровао у успех, те су ту замисао сматрали као лепу али празну жељу!</p> <pb n |
је било много грчких родољуба, који су ту створили снажно средиште за распиривање духа слободе |
аду су се тада бавили само они, који су ту били по каквом послу народном, као кнезови народне к |
Ови момци, наоружани до зуба, ходали су ту око колибе и мотрили на сваки корак Карађорђев.{S} Ч |
ије.{S} Близу до после поноћи остали су ту сви заједно, па се после један по један почеше разил |
едно с њим избегли из Србије.{S} Они су ту живели са својим породицама, с којима је Карађорђева |
рагићево трло, па ту да га чека, јер су ту склонитији и за разговор и за састанак и за све.{S} |
ли на великој части и поверењу, и одмах ту спремљено је и све остало што треба да се положи зак |
шум.{S} Час је то топот коња, повезаних ту у близини, час усамљен крик какве тице, коју је у не |
о:</p> <p>— Шта је Перо!?...{S} Шта ћеш ту?...{S} Ко ти је то?</p> <p>У томе загледа боље, али |
а баба!{S} Како мислиш!{S} Шта имам још ту да мислим?{S} Ваља ући у собу па зликовца секиром у |
Хаџи-Продан пре њега — неваља!{S} Милош ту буну угушује заједно с Турцима.{S} Бунимо се ми посл |
ица „Српски Краљ“.</p> <pb n="78" /> <p>Ту на самом углу данашњега парка калемегданског био је |
м писмом за Вујицу (7.{S} Јула).</p> <p>Ту је Карађорђе провео три четири дана.{S} Излазио је п |
се превезу на скели код Орашја.</p> <p>Ту Карађорђе наиђе на кмета Стојадина, који га, и ако ј |
аклао Драгић за душу изгинулима.</p> <p>Ту су сви момци ручали, напили се добро ракије, па око |
вити.{S} Прекрстише се и пођоше.</p> <p>Ту под сводом Сахат-куле зауставише их да им скину оков |
е ту и Риста Парезан и још неки.</p> <p>Ту се ручало, пило и разговарало.{S} Карађорђе је био о |
лук, као што смо већ напомињали.</p> <p>Ту на једну велику трокраку границу, Драгић је био насл |
Карађорђе заклони од опасности.</p> <p>Ту се мало посаветују и реше да Анта одмах оде у Београ |
а се, у име бога, у друго уздам.</p> <p>Ту Карађорђевица још више спусти глас.</p> <p>— Ако бог |
е Карађорђе и преноћио с Наумом.</p> <p>Ту у разговору Карађорђе је открио Вујици цео план и на |
е капу, онако је после и носимо.</p> <p>Ту се Карађорђе пљесну руком по челу и рече чисто очајн |
и да им се дваред понавља.{S} Ко је био тугаљив око врата, обично је гледао да што пре куд год |
ило незгодно да о ствари овако важној и тугаљивој говори пред другима.{S} То је наскоро и Мараш |
ас му је био јасан, једар, али пун неке туге.</p> <p>— Највећа клетва пала је на ме и моје друш |
београдске Србе уједно и дани страха и туге, јер они су наступали само онда кад је ваљало какв |
е своје господство и чин коњским репом (тугом), које носе за калпаком.{S} Везир је обично учтуг |
ћ је познат амо по овим крајевима и има туда доста пријатеља.{S} Свет је, истина, преплашен и н |
ио веома важан прелаз за сав тај крај и туда се водила велика трговина.</p> <p>Момак Јован изађ |
их турских паса, а овде онде шврљале су туда везирове грбате камиле, чупкајући мршаву травицу.< |
Србије, и са наших огњишта отера нас у туђ свет, да се пребијамо од немила до недрага.{S} Зар |
осподару, мора да му је веома тешко.{S} Туђа земља, туђи људи, туђи обичаји!{S} Девет година би |
ја сам гледала, како то чини са Србима туђа вера, душманин, Турчин.{S} Ви ћете доживети нешто |
себе, али њини погледи су сретали само туђа, непозната лица, равнодушна и без и једнога знака |
их неда.{S} Везир данас тражи од Милоша туђе главе, а сутра ће од другога тражити главу Милошев |
даде главу Милошеву, како он данас даје туђе, па се изговори да то везир тражи, као што се дана |
аквом он позајмљује.{S} Њему су јевтине туђе главе.{S} Ни његова не сме бити ни нама скупа.</p> |
ету, и како је горак хлебац, који се из туђе руке очекује.{S} Да је на моју вољу и питање, ја н |
и ако им ко удели мрвице, које падају с туђе господске трпезе?...{S} Ја, гдје је сад све то.{S} |
једно, па да не мора ни један лутати по туђем свету, да не мора један лити горке сузе у леденој |
не умем расудити, како је њему јадном у туђем свету, и како је горак хлебац, који се из туђе ру |
ра да му је веома тешко.{S} Туђа земља, туђи људи, туђи обичаји!{S} Девет година био овде госпо |
веома тешко.{S} Туђа земља, туђи људи, туђи обичаји!{S} Девет година био овде господар земље, |
морати да путујемо кришом, па чак и под туђим именом — примети Наум.</p> <pb n="229" /> <p>Кара |
дбодени са стране, они су само машице у туђим рукама.{S} Све је то масло онога Црнога пса, црн |
не мора један лити горке сузе у леденој туђини, а други код куће презати сваки час, као зверка |
ило на души за ово 5—6 година лутања по туђини.{S} Јес, да се људски изгрдимо, ако хоћеш право. |
или гини!...{S} Но можда се и он сад, у туђини, намучио и од много којечега одвикао.{S} Но, ово |
е такође ту нашао на вечери.</p> <p>— У туђини није никад као код своје куће — то знају бог и љ |
знају бог и људи.{S} Али волим и овде у туђини остати свој, но отићи у Србију, па служити и слу |
ропевати, кад њени први синови, чак и у туђини овако један другога предусретају.{S} Ти мене гађ |
и могло десити, да се од једном нађу у туђини без гроша у џепу и без икаква иметка, они исти љ |
="SRP18933_C6"> <head>VI</head> <head>У ТУЂИНИ</head> <p>У пограничном руском граду Кишињеву, у |
рочио да оставим Србију и да тумарнем у туђину.{S} Измамише ме, трипут проклети били — рече Кар |
цама својим одлазили у незнану и хладну туђину.{S} Што је који имао мала и добра свога, то је м |
те кукавице што су тако брзе на кидање туђих глава.{S} Они су свирепи са голема кукавичлука св |
ебе!{S} Не желим ни ја оставити кости у туђој земљи и уздам се у бога да се једном опет поврати |
учинио да ми не дате мира чак ни амо у туђој земљи, као да је мени мало мојих јада, но још ви |
ш: страх те; а кад је требало проливати туђу крв онда те није било страх!.. .{S} А?...{S} Бојиш |
е у сеоској околини.{S} Ту се одигравао тужан призор!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
а сметам да се против мене чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуч |
о с мојега ћепенка гледао, што им је по тужби Милошевој одсјечена глава.{S} Ово дана опет ће дв |
ај не куша, па да још боље накити своју тужбу против њега код рускога двора.</p> <p>— Не велим |
, кријући све то од других: — Сам да га тужим, сам да му судим, сам да одобравам ту пресуду, са |
мислио да пођем с друге стране, да као тужим Црнога код Руса — рече кнез.</p> <p>Милош је сад |
т и радост, с којима је плакао и певао, тужио и веселио се, а сада је ево дошло доба, да се са |
пај препукла срца.</p> <p>Незнани певач тужио је у песми за милим завичајем и праштао се с њим. |
само срце уједате.</p> <p>„Жали те се и тужите ме што се ја воде састајем понекад са људима кој |
што све види и све зна, и обојица ћемо тужити крвавога Милоша, јер ово је његова сабља што нам |
крвава срца!</p> <p>Све је то набрајала тужна песма, узимајући последње збогом од свију тих мил |
рне слуге каква моћна господара.</p> <p>Тужна је то била песма, што се кроз вечерњи сутон разле |
не свирајке, које дају танке, развучене тужне звуке.</p> <p>Уз пратњу те чудне свирке, коју доп |
далеких места и пријатеља, с којима се тужни певач за навек растајао.{S} А на крају свакога од |
ло на Калимегдану.</p> <p>Такав бурни и тужни дан освануо је 9 марта 1817. год. Још од ранога ј |
ко клео, баш нас је уклео — рече Крага тужно, и убриса очи...{S} Али и не маримо што се сироту |
ровод застаде.{S} Већ су били стигли на тужно место крвава губилишта.</p> <p>Јањичари брзо разг |
еко свакојаких препона.{S} Несретник је тужно јаукао, али његов болни јаук није нико чуо.{S} Ни |
аног тела.</p> <p>Лице старчево било је тужно и мрачно, око танких запечених усана играо му је |
се срце ништа не пита — рече Мелентије тужно.</p> <p>Обојица заћуташе.</p> <p>Милошу није био |
кола.</p> <p>А кроз тиху поноћ плачно и тужно одјекивала је лудачка песма или кукњава Николина: |
Цукић узнемирено.</p> <p>Петар одговори тужно.</p> <p>— Буљубаша Марко, господару!</p> <p>— Кој |
<p>Док је потера губернатора Стољетова тумарала по блиској и далекој околини, обигравајући све |
први пут крочио да оставим Србију и да тумарнем у туђину.{S} Измамише ме, трипут проклети били |
вити сад све то, напустити породице, па тумарнути у Србију, где се не зна шта их чека — то неће |
а да изађу, а осташе само Милош и његов тумач.</p> <p>Чим се нађоше насамо, разговор се отпоче. |
ио Наум, који му је служио уједно и као тумач у разговору с Грцима, Турцима и Арнаутима.{S} Нау |
p>Везиров ћурчибаша, који је служио као тумач, није смео све ово овако ни преводити везиру.{S} |
седео неки Наум Охридац, који му је све тумачио.{S} У осталом, овде и није било много говора, п |
е, онда нека дође бар до Раковице да се туна састану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на разгово |
подвикну;</p> <p>— Куш, ти бре; умукни туна, па да ниси никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу т |
рече му како ће зато време и сам остати туна, да се нађе уз вожда.</p> <milestone unit="subSect |
.{S} Ропочевац.</p> <p>Кнез скочи. — Он туна!{S} Ко га ухвати?{S} Ко га доведе?</p> <p>— Дође с |
, нешто се диже и сену у ваздуху; чу се туп, нејасан, мокар ударац; нешто шкргутну и здроби се; |
памећу схватају најсуптилније ствари, и тупана, који незнају ништа даље од носа.</p> <p>Па ипак |
хиљаде других.{S} Насекао сам се силне турадије, најахао турских бедевија, наносио <pb n="89" |
рагића, ту разоружао и повезао преко 15 турака, одузео им сав новац, боље одело и оружје, па жи |
ти, које могу настати од <pb n="118" /> Турака.{S} Износио је како је све ровито и неутврђено, |
е одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ја ни најмање не бојим! — рече Ђорђе немарно. |
везир не пушта Турке у народ.{S} Појава Турака у мирним српским селима само би узбунила народ, |
уди спремом за рат компромитују у очима Турака, па се побоје за главу и гурну у планину.</note> |
арева, да заједнички удесимо рад против Турака, он би се мени прво обратио и са мном би споразу |
да му јави, кад што буде смерао против Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по запове |
/p> <p>Све ово не може да се сакрије од Турака, они брзо сазнаду и опазе да у народу има некакв |
ли чим би се очистиле дунавске обале од Турака и обе војске дошле у додир, врховна команда преш |
и, јер ја не бих остао у земљи да се од Турака кријем, већ или да погинем или да штогод с њима |
ву.{S} Кад народ то виде препадне се од Турака, сам похвата немирне кнезове и преда их београдс |
па до данас претурило преко главе и од Турака и од својих.{S} Па кад све то тако лепо промисли |
ко куне Карађорђа, онако престрављен од Турака, може јурнути као стршљенови и премлатити гдегод |
српско племе!{S} Ко је још шта добио од Турака мирним путем, споразумом!{S} У то се могу уздати |
почетку, још 1807. год. ја бих добио од Турака повластицу да се Србија уреди као вазална кнежев |
на оружје и оружјем очистити Србију од Турака.{S} Па како тај велики и свети посао нико не мож |
смисао само он разуме.{S} И ако је код Турака обичај да мирно говоре и онда кад су у највећем |
<p>— Добро те нађох; задржао сам се код Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш куда изаша |
сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака изговори да су утекли, ако се с те стране што бо |
s"> <note xml:id="SRP18933_N1">За време Турака у свакој кнежини био је по један Турчин буљубаша |
е да Карађорђе буде обезбеђен, а што се Турака тиче он се нема чега бојати, јер је у смедеревск |
е прекинут.{S} Милош ће на рачун оштете Турака положити везиру у року од године и по 600 кеса, |
баша и с њим по неколико пандура Срба и Турака, одређених да гоне хајдуке.{S} Кад би се појавил |
аза се крагујевачким друмом читав буљук Турака, њих двајестак на броју, сви на добрим коњима, а |
о деветогодишњој борби српској противу Турака. „Да је Грчка имала војсковођу као што је Ђорђе, |
во добро.{S} А и ја бих настао код ових Турака, навалио бих да не зацењују много и да одсеку св |
<p>Из даљине још се чула песма веселих Турака, кад у Рогачу уђе друга једна гомила коњаника, у |
код свију Балканаца, па чак и код самих Турака.{S} На њу су досад гледали као на зубљу слободе, |
лентије био је меког срца и спрам самих Турака, који су толико пута на његове очи палили <pb n= |
оје село платило откупљујући се од оних Турака које је Врљо побио.{S} Пошто је тај рачун ухваће |
српског народа само да добије везирски турбан и да постане паша учтуглија. (од три репа).</p> |
оја, седе три Турчина у високим зеленим турбанима и дувају у неке дугачке тршчане свирајке, кој |
закрвављеним очима, с огромним црвеним турбаном на глави, а одевен у богато извезено рухо од т |
био би још три пута крвавији; он би за Турке постао страховито место крви и ужаса, како је он, |
да му је план да поново дигне народ на Турке, а за њим ће одмах устати и друге хришћанске погл |
да, по заповести светлог цара, крене на Турке.</p> <p>У то доба Карађорђе је и сам био у Петрог |
га дочекам, па да заједнички грунемо на Турке.{S} Тражио је да му одговорим црно или бело, хоћу |
се погоде, а Марашлија после нека равна Турке какогод зна.{S} Наравно, Милош је <pb n="200" /> |
ститом везиру, само нека везир не пушта Турке у народ.{S} Појава Турака у мирним српским селима |
ски кнез, обамро од страха, потрча пред Турке.</p> <p>Али Турци не учинише селу никаква квара н |
унутрашње вилајетске послове.{S} Он ове Турке заустави у Крагујевцу и врати их натраг, а везиру |
ремио бих га лепо као ономад на ноћ ове Турке, па мирна крајина.</p> <p>— Лако је рећи, али мно |
уга мука.{S} Карађорђе је оштетио многе Турке и многи се жале и спремају се да траже накнаде за |
кућњем прагу.</p> <p>— Ноћас мора да је Турке јако сврбео врат, јер кад се састао војвода с вож |
доврши.{S} Његов дрски говор вређао је Турке и заповедник даде знак да се Драгићу одмах без ок |
ли ће се што о њему зуцкати за побијене Турке.{S} Кад је све прошло на миру, књаз Милош разбере |
..{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} Буни се Хаџи-Продан пре њега — нев |
а кошта народ, док сузбије ове смутње и Турке мало одобровољи и охрабри.</p> <p>Тако у последње |
иђеније базрђане (трговце), да узмемо и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за |
} У то се могу уздати само лудаци, који Турке не познају, или шерети, који и сами не верују у о |
су на делу показали да умеју побеђивати Турке.</p> <p>Млади родољуби грчки, гледали су управо с |
е њиме згодно могао плашити и уцењивати Турке.{S} Карађорђе му је давао згодну прилику да пред |
рах од Карађорђа могао је дакле нагнати Турке да Милошу доста што-шта учине, и ту му је Карађор |
дну војску ако затреба; како ће казнити Турке што нису одржали погодбу, утврђену у букурешком м |
ло реда у земљи и колико толико зауздао Турке.{S} То сад треба чувати.{S} Зато ја и помажем Мил |
а!{S} Хвалиш се да си одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се начинио паша, и гори си од оно |
и се сад могли вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, друкчије казу |
већ никоме не бих био на досади, а онај туркешања у Србији бар би једном дануо душом!...{S} Јес |
, напио се руменога вина, наљубио лепих туркињица, па сад вала сеците; имате...</p> <p>Драгић н |
освете без замене по вољи једне крштене туркуше, једне улизице турске!...{S} Не, не!...{S} То н |
рију своје жене и кћери, као од најгоре Туркуше.</p> <p>Драгић би и даље говорио да га Милош не |
и Драгић је такав!{S} Море Србо је ово, Туро, Србо, хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, ако Бог |
> <p>9.{S} Март 1817. године освануо је туробан и намрштен.{S} Од времена на време подухивао је |
.{S} Све је било тихо и мирно.{S} После туробне и облачне ноћи на далеком истоку указивало се п |
есец опет све ниже и ниже обара рогове, турска сила све је бесилнија, а Турству су скути све кр |
ам с Турцима направи каку таку погодбу, турска сабља би још и данас севала по Шумадији, браћа Р |
а што већ трећи дан зија на бедему?!{S} Турска, бели, није, но ваша!...</p> <p>— Гађају је, бол |
ош и обриса зној с чела.</p> <p>— Права турска замисао!...{S} Али нека га, котило му његово!{S} |
ине Србије 1817. год. још је била права турска варош, ни једне улице, ни једне јавне грађевине, |
S} Крај њега на постељи лежала је крива турска сабља, с богатим сребрним корицама.</p> <p>То је |
е задатке, кад је требало казнити каква турска зулумћара, <pb n="139" /> који се јако изтакне, |
ји наше старе војводе, да сам ја кулиза турска и да тргујем с правима народа, да би за себе што |
м снажним ударцем смрви тиранска аждаја турска.{S} Борбу треба водити на живот и смрт, а вођств |
е прилике, кад би се могла упалити цела турска царевина и ослободити цело српско племе!{S} Ко ј |
пом бубња и таламбаса.{S} Песма је била турска.</p> <p>Наскоро затим указа се крагујевачким дру |
на на Дунаву, и тек онда, кад се главна турска сила сломије и нагрне на ове стране, кренула би |
ше!{S} Слободна Шумадија опет је робиња турска!{S} Читава поколења, која су рођена у слободи и |
и опет да јадна Србија буде само робиња турска; и опет да српско јунаштво ништа не помаже; и оп |
нашијем се назвало.{S} Гдје је пријешња турска сила, турски сјај и турско господство, и гдје ли |
х мисли и надежда.{S} Милош је удворица турска и сутра ће продати и земљу и народ и што год хоћ |
били пред губилиштем.</p> <p>Наједаред турска банда, са својим танким инструментима, грмну сул |
слободно дође право к мени, и тврда је турска вера, док је на мени главе ни длака му једна с њ |
о опаљено.{S} По томе пољу играла су се турска деца, ваљала се гомила лених турских паса, а овд |
а — и све се то отимало да види како ће турска сабља одсећи две српске главе.{S} Ту је било ста |
амник.{S} Чим би се појавио у Србији, и Турска и Аустрија сматрале би га као рускога агента, а |
колико устанак буде опширнији, како би турска војничка снага била поцепана, те да не могне сва |
очи бодемо.</p> <p>— „Шака људи, још им турска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{S} Пси |
што нам и Биоград уздржа.{S} Хеј, сабљо турска, грдно ли си се иступила, кад не мореш данас јед |
нова буна и не би дали народу зенути. — Турске потернице крстариле би по селима и дању и ноћу, |
авну борбу с много надмоћнијим војскама турске империје.</p> <p>Друго, то је била једина балкан |
из доба Карађорђевих и за ослобођење од турске силе.</p> <p>Нарочито су се интересовали за дога |
се управо није смео ни жалити на зулуме турске.{S} Врљо узме питати сељака што кука, а он му не |
тва тишина, само су танки звуци складне турске музике бурно одјекивали, будећи у срцима давнашњ |
позив била устала, сви ударци још моћне Турске били су на њу прикупљени, и она је под њима на с |
Молдавија биле су тада, истина, просте турске покрајине.{S} Влашка слобода легла је у гроб зај |
независности, и направила од њих просте турске покрајине, пређашњи утицај грчки опет се сачувао |
однији, да се прилагоде потребама круте турске владавине.</p> <p>Градско поље, где се сада поди |
љи једне крштене туркуше, једне улизице турске!...{S} Не, не!...{S} То неће, то не сме да буде! |
72" /> султану нашем.{S} Но што се тиче турске војске, она ми неће требати, и ја се утврдо узда |
интересе с њом, јер су и оне исто тако турске робиње као што је и лепа Јелада.</p> <p>Но њин ј |
околне покрајине, остале би тада с мало турске војске.{S} Грчки устаници тиме би се користили.{ |
а кад већу, с којом се провлачио између турске војске, ударао је с леђа, с бокова, нападао је н |
нину.</note> <note xml:id="SRP18933_N2">Турске паше бележе своје господство и чин коњским репом |
звало.{S} Гдје је пријешња турска сила, турски сјај и турско господство, и гдје ли наш пријашњи |
те главе.{S} Јадно је то оправдање!{S} Турски везир вазда ће тражити главе првих синова српски |
о, јер ту влада лењи дремљиви Турчин, а турски смрад удавио је јелинску цивилизацију.</p> <p>У |
дана и кнез Симину и Драгићеву, које ће турски џелат сутра смаћи.</p> <p>Три је дана како ова д |
хајдуци тако господаре, да први бегови турски нису ни главом сигурни?...</p> <p>— Не, по Богу, |
данас богати двори и сјајни биоградски турски теферичи?{S} Гдје су оне рајске башче, што су се |
Београд, био је тада обичан источњачки турски град, са свима карактерним цртама турских градов |
рада, где су живели сви већи достојници турски у Србији и где је турско госпоство још било у пу |
а се укошкају у страховити ропски јарам турски!...</p> <p>Зар опет да умукну песме слободних кћ |
орђе био неумитљив, непомирљив душманин турски, који никада није хтео пристати ни на какво равн |
и мисли.{S} Он је био отворени душманин турски, и лакше нам је било од њега се бранити.{S} Мило |
е <pb n="82" /> и на коју је већ стајао турски џелат са своја два помоћника.</p> <p>То је била |
љу и народ и што год хоћеш за један реп турски.<ref target="#SRP18933_N2" /></p> <p>— У томе се |
м, и тако да кажем, заклонили се да нас турски кијамет не шиба са сваке стране, и да нам не зас |
брајало, како Срби још стењу под „игом“ турским, и како су у вечитој опасности, да Турци на њих |
харач по народу, људи почињу жалити за турским харачлијама.{S} Твоји момци гори су од најгорих |
о свима домовима српским, а и по многим турским, говорило се по највише о скорошњој узрујаности |
не му волове и прода их у бесцење неким турским трговцима.{S} Уз то још отме човеку дванајестог |
ему другом говорено <pb n="246" /> до о турским вратовима — рече ђенерал шалећи се и потапка Ан |
је у мишије рупе и хвата побратимство с турским зулумћарима?{S} Кад је требало, Милош је у три |
а човека!{S} Та ја сам одсекао 80 глава турских, па никад ми није рука задрхтала овако како теб |
урски град, са свима карактерним цртама турских градова, какви су и данас многи у европској Тур |
адживела владавину десет разних султана турских.{S} Ахмед II, Мустава II, Ахмед III, Махмуд I, |
комешање, тада који од већих старешина турских излази сам у народ на тефтиш т. ј. поведе са со |
е!{S} И ја сам се мога века сит насекао турских тикава.{S} Читаво једно гробље само сам вам ја |
Насекао сам се силне турадије, најахао турских бедевија, наносио <pb n="89" /> руха и оружја, |
се турска деца, ваљала се гомила лених турских паса, а овде онде шврљале су туда везирове грба |
ећи достојници турски у Србији и где је турско госпоство још било у пуној власти.{S} Од народни |
висну унутрашњу самоуправу, при чему је турско мешање и утицање у народне ствари било сузбијано |
је пријешња турска сила, турски сјај и турско господство, и гдје ли наш пријашњи рахатлук?{S} |
да су опет дошли у бербу.{S} Котило ти турско твоје, помислим ја, нећеш га, вала, ти жњети уср |
полумесецом, знамењем силе и господства турског!{S} О страшни дане!{S} О ужасни часе, о несретн |
ом истом тренутку срећно погађа и убија турског заповедника војске — Ћаја пашу — и нагони турск |
сада Милош од ње гради прљаву слушкињу турског деспотизма и тираније.</p> <p>Тако је Ђорђе све |
отуда, и в Србију возвратисја и овде од турскога правителства усеченијем главе живота лишисја, |
и у опште благородно воће, једини украс турскога Београда.</p> <p>Дакле наш поносни Београд, би |
се прибојаваш Црнога то право имаш.{S} Турској је девета брига за њега.{S} Он је овуд могао жа |
моли га да буде благ и добродушан према турској нејачи, према њиним женама, па и према самим по |
ја уреди као вазална кнежевина, која би Турској плаћала данак, а иначе у земљи управљало би се |
Турчин од хришћанина, и да он више тежи Турској но хришћанској страни.{S} А што он, у првом ред |
су се оваки разговори водили у великој турској кави, онај Србин што изађе из те каване, прво з |
а заједничком покрету у целој европској турској, грчки родољуби, у потаји за се, неговали су на |
ова, какви су и данас многи у европској Турској.</p> <p>Српски живаљ био је тада у Београду још |
што и да плане сад каква буна и неред у Турској.</p> <p>Наглашавајући нарочито, како се за овај |
анова и смишљања.{S} Међутим, прилике у Турској мутиле су се све више и више и хетерија је хита |
авољијем трагом, и девет пунијех година турском имену и турском дину (вера) није било станка ни |
и девет пунијех година турском имену и турском дину (вера) није било станка ни помена у овоме |
м у руци и писао је нешто на колену, по турском хадету.</p> <p>На махове књаз Милош је дизао гл |
ића, а горњи махом од дрвета, али је по турском кроју лепо изведена и укусно ишарана.{S} Улазак |
рижљиво избегавала да не дође у сукоб с Турском, што би јој у тим приликама било веома незгодно |
на свој ризик, расчисте своје рачуне с Турском, без мешања и утицања страних држава.</p> <p>И |
е, они би могли и засебно преговарати с Турском, и на тај <pb n="169" /> начин можда што више и |
земљишту, они би онда могли закључити с Турском што повољнији мир.{S} Ако би прилике захтевале, |
еку, побију и поробе.{S} Том кострешењу турском највише дају хране бивше српске старешине, које |
а се већ ево неколико дана суши на коцу турскоме <pb n="68" /> у тврђави.{S} Том приликом говор |
ти мир, а нарочито да чимгод не изазове Турску.{S} С тога је вероватно да би Русија остала на м |
то знај, не био ја Србин, већ клањао и турску веру веровао, ако те мојом рођеном руком као пил |
поведника војске — Ћаја пашу — и нагони турску војску у бегство.</p> <p>Али кад је победа сврше |
а имала снаге, силом да сузбије најезду турску, сузбио би је ти, господару, па би данас мирно б |
друга, напао у сред бела дана на велику турску каву браће Бирагића, ту разоружао и повезао прек |
твојим грудима зауставити читаву војску турску.{S} Беже и толики други виђени људи и јунаци, па |
сији, не баце какву варницу у потрулелу Турску државну зграду, вазда готову да одмах букне.{S} |
арш Султанов, па онда неку убојну песму турску, и уз пратњу тих танких и заносних звукова џелат |
рогове, турска сила све је бесилнија, а Турству су скути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гд |
, пред којим су први пут, после Косова, Турци задрхтали; њега који је девет пуних година просла |
и снажити се.</p> <p>Као деца природе, Турци су узимали ствар просто.{S} Кад некога хоћу да ка |
јдука, те би убиства и отмице учестале, Турци су подизали сав народ у потеру, па кога хајдука у |
а да смртна казна треба да буде мучење, Турци се нису много мучили како ће постићи то мучење, а |
клекне и моли за милост!</p> <p>— Море, Турци, ко ме то удари?</p> <p>— Није те нико ударио...{ |
и да је нисам срећом онако брзо утулио, Турци би испали у народ и било би грдне несреће.{S} Док |
е његови плаћеници, и памтите моју реч, Турци браћо, доћи ће времена када ће ови исти Милош сед |
оју сад покаже, доцније много помагати; Турци ће му се лакше предавати, кад знају да их код њег |
е боји за самога њега, за Карађорђа.{S} Турци су се ујазбили, презају од свачега и готови су на |
род се побунио у читавих 5—6 нахија.{S} Турци не би мени веровали да нисам за то ништа знао, па |
ска из Србије несретне 1813. године.{S} Турци су притисли земљу, цео народ није могао избећи и |
било је још Срба, но они су ћутали.{S} Турци продужише разговор сами међу се.{S} Говорили су п |
Што нема печата, не треба се чудити.{S} Турци су почели сумњати на господар Милоша и прате му с |
т, можда најстрашнији у целом граду.{S} Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у |
и сами не верују у оно што причају.{S} Турци су <pb n="160" /> све добили на сабљи и на сабљи |
.{S} Велим, немирни људи, буне народ, а Турци не знају за другога но за господара Милоша, и да |
није прошло ни <pb n="138" /> по часа а Турци су већ били сви повезани (двојица су погинули).{S |
деревској нахији он, Вујица, господар а Турци се у његове послове не мешају.</p> <p>Тако је гов |
сад ја очувао душу и заклонио га да га Турци сасвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам презати? |
бије отишао, и оставио овај народ да га Турци муче и убијају.{S} Тешко је веровати, да би се са |
и, ако се с те стране што боји да ће га Турци што кривити како да упусти Карађорђа да умакне.</ |
тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жива на колац набили да су га ухватили.{S} Но Аус |
<p>— Па нека га, нек дође.{S} Таман га Турци и чекају!{S} Он мисли ово је сад као што је било |
је да оштро гони таке људе, јер од њега Турци прво и траже рачун, а београдски везир одмах га п |
ским, и како су у вечитој опасности, да Турци на њих што не посумњају о спреми за нову буну, па |
ијеч о жаљењу, но да познате, болан, да Турци нијесу онако зли, како сте се ви, динсузи, свуђер |
свакојаке војне спреме, али је зебња да Турци што не нањуше.{S} С тога треба похитати да се ств |
де.</p> <p>— А, пјан био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама?{S} Испало око које за њима |
данпут!{S} За ових девет крвавих година Турци су неколико пута давали прилике и чисто нас нукал |
="200" /> унапред знао да од тих новаца Турци неће видети ни парића, и да Марашлија све то угађ |
.</p> <p>Али кад је победа свршена, кад Турци безобзирце беже и мисле само о спасењу безумних г |
казује везиру и јавља на Порту, да виде Турци како им је он веран и поуздан.{S} Милош хвата пој |
ђе и умре!{S} Мислиш од ваше су се силе Турци преплашили, те се сад с Милошем погађају и удешав |
>— Куда бих у ово доба!{S} А шта говоре Турци?</p> <p>— Не могадох остати до краја.{S} Остао је |
итати да се ствар што пре крене, док се Турци још не надају, те ће све лакше поћи.</p> <milesto |
ве силом не може?{S} Добро је те нас се Турци и оволико прибојавају — рече Милош.</p> <p>Духовн |
о вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци крваво још из Карађорђева времена што је кадра да |
после подужа ћутања опет додаде: — А и Турци ће јамачно много зацењивати — ко зна шта би они т |
био напуштен, још неколико тренутака и Турци би можда у њега ускочили, браниоци шанца изгинули |
тако оставе док не издане.</p> <p>Али и Турци су правили неку разлику при извршивању смртне каз |
де који би га једва дочекали.{S} Док би Турци стигли могле би планути читаве нахије; могло би с |
о је све ровито и неутврђено, и како би Турци управо и волели, да се поремети ово што је сад, ј |
ћу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци почесте тако жалити за нашим главама! — рече Срби |
да ће тако право у Београд.</p> <p>Ови Турци, враћали су се из Крагујевца.{S} Њих је био изасл |
аљда знати што више да каже.</p> <p>Сви Турци упреше погледе на млада, лична Турчина, који је з |
д страха, потрча пред Турке.</p> <p>Али Турци не учинише селу никаква квара ни зијана.{S} Они с |
м.{S} Ја мислим да су сад тамо у Тополи Турци, наја тако каже!{S} Како је наја плакала кад смо |
тије, онда кад оно полане бејаху стисли Турци са свију страна, кад Марашлија бејаше пао на Мора |
дошао у шаке крвавоме Милошу.{S} Јадни Турци, ви сами стрепите од смрти, па мислите и Драгић ј |
ви Милошевој везир не устаде, али стари Турци пођипаше и остадоше на ногама докле везир и Милош |
Милош, добар везир, добри ђаури, добри Турци, сви смо ми добри, све је како најбоље хоћеш, а п |
х канова?{S} Гдје су осиони и пребогати Турци Биоградци, који су некада до Стамбола и Шама били |
други.</p> <p>— Шта ли ће, боже, чинити Турци, кад чују за <pb n="217" /> твој долазак.{S} Тек |
е.{S} Кад су после Карађорђеве пропасти Турци понова завладали Србијом, Врљо се одметнуо у хајд |
пских трговаца, који су се жалили да им Турци отимају читав један ред дућана на Стамбол капији. |
у страна зачуше се одобравања.{S} И ако Турци обично не исказују своју радост и допадање виком |
јом ћемо у свијет поћ....{S} Је ли тако Турци или није?</p> <pb n="58" /> <p>Са свију страна чу |
а ствар је требало вршити брзо, да што Турци не осете.</p> <p>Но сад је настајало питање: ко и |
S} Што краљеви за нас данас знају и што Турци воде нека рачуна о нама, то од прве до последње с |
кад је дотерају у шкрипац, сутра би нас Турци прегазили, што но реч, као Влах питу.{S} Што краљ |
е умирем од страха да што не прокопкају Турци, а они то једва чекају, како би опет нашли изгово |
арашлија зове својим посинком, и кад му Турци потраже моју главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја |
на да сељак оћуткује, с тога, што су му Турци запретили да се не жали, па стаде наваљивати да м |
дућана на Стамбол капији.</p> <p>Сад су Турци понова тражили, да им се ти дућани поврате и прет |
понови он после кратка ћутања — Док су Турци господари не сме се чути овде ни име његово, а ка |
азук — чу се с многих страна.{S} Ово су Турци изговарали вртећи главом.</p> <p>— Ако је кнез Ми |
е и учинио триста јада, особито како су Турци сад кивни и срдити на све нас, што смо се за ове |
о у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, прилепили као ластавице гнездо, своје |
асно и разговетно.</p> <pb n="53" /> <p>Турци прво почеше распитивати Ага-Џона, каква су то дво |
ело неки кнезови.</p> <pb n="105" /> <p>Турци су то омирисали и узели се спремати, да испадну у |
једно и као тумач у разговору с Грцима, Турцима и Арнаутима.{S} Наум је био кадар да погине за |
како ви престављате.{S} Милош се удвара Турцима!{S} То је лако рећи и осудити, ама да видим как |
м.</p> <p>Кад су кнезови предали Молера Турцима, и у писму тражили смрт његову, владика Меленти |
оклетство, њих народ куне, што су га са Турцима завадили, па га напустили и у свет утекли.{S} С |
груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцима, но да се бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми з |
могао и није хтео грешити душе.{S} Пред Турцима опет, хвалисаће се како је његова заслуга што ј |
орђе му је давао згодну прилику да пред Турцима прави упоређење између себе и њега да доказује, |
Што сад он мора да увија и да врда пред Турцима, то је невоља и ради се из нужде, а не од добре |
вождовог“, и да га тако не обележи пред Турцима, зашто би се у незгодном случају могло и главом |
шта казивати, бојећи се да ко не докаже Турцима како се жалио, те ће проћи још и горе, јер му ј |
и издајица, готових да од страха служе Турцима против своје рођене браће.{S} На сваком кораку |
ском округу још и пре тога) и светио се Турцима гдегод му падну шака.</p> <p>Био је лудо храбар |
ло по мало он постаје господар и раји и Турцима...</p> <p>— Да не да Алах! — чу се с неколико с |
<pb n="266" /> човека.{S} Пред Портом и Турцима он ће већ смрт Карађорђеву изнети као своју зас |
ора се довијати, мора по невољи угађати Турцима, али он њих не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да |
аскоро и Марашлија увидео, те даде знак Турцима да изађу, а осташе само Милош и његов тумач.</p |
По његовом савету, он је тада побеђеним Турцима оставио оружје, вратио им сав новац који су пог |
иним женама, па и према самим побеђеним Турцима, које су у гомилама доводили пред њега — Милоша |
аклони и одговори пред силним и обесним Турцима.{S} Зло ради Милош и не ваља што ради.{S} Правд |
</p> <p>Карађорђе је био мрзак и опасан Турцима, а нарочито је од њега морао зазирати београдск |
никако да је погоде — окрете се Ага-Џон Турцима до себе, а затим се опет обрати Србину доле у д |
уни.</p> <p>Али кнез Милош <hi>није дао Турцима</hi> да се мешају у унутрашње вилајетске послов |
оље војводе.{S} Тако кажу, да је он дао Турцима те су удавили војводу Молера, а на душу га мака |
ило како су сви покушаји Милошеви, да с Турцима путем погодаба осигура народу нека права, остал |
Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с Турцима друкчије разговарати.{S} Али шта да се ради, ка |
е помогну, а кад дође да се преговара с Турцима и да се углављује мир, онда ми у запећак, а цел |
повуче за собом, да се дохвати негде с Турцима и да их само једном смлави, као што би то и бил |
истати ни на какво равнање и погађање с Турцима, док он, Милош, баш на против, брижљиво је избе |
ваки сукоб и чини све што може, да се с Турцима на леп и споразуман начин насуде.</p> <p>Страх |
увидео ово што сад знам, па да сам се с Турцима погађао одмах, кад ми се први пут указала згода |
та градио.{S} Казаће му и то, како се с Турцима више не може мировати и ту, најдаље овога лета, |
.“</p> <p>Кад се кнез Милош закрајини с Турцима, Врљо је пристао уз устанак, али је вазда водио |
n="195" /> <p>Да се сутра зарате Руси с Турцима, они би у првом реду апеловали на Карађорђа и њ |
да ми можемо што сами за се удешавати с Турцима.{S} Они су увек хтели да то све иде преко њих.{ |
а, и да Милош није био паметан да сам с Турцима направи каку таку погодбу, турска сабља би још |
олико другим.{S} Он је дубоко загазио с Турцима и не верујем да може више назад.{S} Њега Марашл |
леда народне послове, а он се упустио с Турцима у трговину, пошто би му продали да он постане г |
аља!{S} Милош ту буну угушује заједно с Турцима.{S} Бунимо се ми после њега — опет неваља, и ев |
S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљивао овај народ |
ке народске послове, и одатле је предат Турцима, који су га у тврђави удавили.</p> <p>Свршио је |
госиљати за се и за нејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас као добар јунак, али и као ве |
као у планину с друштвом, и ако је међу Турцима било и чувених убојица, нарочито два брата Зафи |
и стрепим као од живе ватре, да се међу Турцима што не рашчује, те да крену на ме потеру, која |
о и њине јатаке и присталице, да помажу Турцима да их похватају.{S} Тефтиши су бивали обично по |
ата бунтовне војводе своје и предаје их Турцима.{S} За Милоша, опет то је била врло подесна при |
оједине родољубе балканске и предаје их Турцима, да их уморе страшним мукама.{S} То је стидно з |
то чини са Србима туђа вера, душманин, Турчин.{S} Ви ћете доживети нешто жалосније и мучније — |
рдито.</p> <p>— Ако је Милош није ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он стрепио!...</p> <p>Домаћи |
угом углу, седео је омален као овца сед Турчин смежурана лица, а веома живих ватрених очију.{S} |
о њу на брзо прекиде средовечан, просед Турчин, који преко целе каване, упита госта, који је ча |
ђа једном нестане са света, и лукави је Турчин планирао, како би из свега тога он опет извукао |
p>Домаћин га пресече.</p> <p>— Шта није Турчин!{S} Три пута је гори од најопаснија Турчина!{S} |
уде Србин <pb n="72" /> Коџа Милош а не Турчин стари Суљага, који је и пре био доглавник везиро |
8933_C9"> <head>IX</head> <head>СРБИН И ТУРЧИН</head> <p>План Милошев био је добро срачуњен и в |
варварство, јер ту влада лењи дремљиви Турчин, а турски смрад удавио је јелинску цивилизацију. |
ово што му се сад десило.{S} Суревњиви Турчин, веровао је да је то неко небесно предсказање, д |
но седео у горњем делу каване.{S} Млади Турчин био је увијен у читав облак дима, кроз који је ј |
десна до Бекрен-Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчин сркну два три пут убрзо расхлађени дим из наргил |
ла те није нико ударио — рече неки седи Турчин с дугачком белом брадом, који је стајао ту иза Д |
на срце? — рече му онај крупни проседи Турчин.</p> <p>— Јад!{S} А да, што ме друго може и срет |
и душу и заклети се да је Милошу милији Турчин од хришћанина, и да он више тежи Турској но хриш |
о одећи приметили толико, да је то неки Турчин.</p> <p>Тек кад незнани човек нестаде у оној гун |
еограду (везир), а не овај куси крштени Турчин овде у шуми...{S} Такав је био и његов план у по |
, кажи ако што више знадеш — рече стари Турчин, који је седео с десна до Бекрен-Ашар-аге.</p> < |
p>— Ама шта рече, чоче? — примети стари Турчин, а с више страна чу се чуђење и двоумица.</p> <p |
>— Чокјаша! (живела) — рече један стари Турчин прекидајући тишину.{S} Са свију страна зачуше се |
европским угодностима, на које се овај Турчин био свикао још из младости своје.</p> <p>Осуђени |
Турака у свакој кнежини био је по један Турчин буљубаша и с њим по неколико пандура Срба и Тура |
им је слава обојици — рече крупан стар Турчин, допијајући последњи гутљај своје каве.</p> <p>У |
против, на губилиште ступи млад, стасит Турчин, држећи у руци некакав свезак хартије.{S} Прво с |
заробљених Срба, а не да их за ту плату Турчин посече.</p> <p>— Није!{S} Теби се све чини невер |
е везиру своју рођену браћу Србе, да их Турчин на мукама умори, баба Јана је осећала с тога теш |
чин!{S} Три пута је гори од најопаснија Турчина!{S} Слађе му се напити српске крви но да га мед |
вјек и богме ви је трипут гори од свака Турчина.</p> <pb n="52" /> <p>Човек, на кога су управље |
сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Турчина.{S} Но то опет не значи, да он не би радо потпу |
.{S} Шапат оде од уста до уста и сретна Турчина брзо нађоше.{S} То није био нико други до наш р |
ви Турци упреше погледе на млада, лична Турчина, који је замишљено седео у горњем делу каване.{ |
год.) два господара — старога господара Турчина, чије је господство изумирало, и младога — Срби |
дворани.{S} Марашлија, са још два стара Турчина, пушио је седећки наргиле кад Милош уђе.{S} При |
се прелива стотина живих боја, седе три Турчина у високим зеленим турбанима и дувају у неке дуг |
н.{S} У колико се могао ослонити на реч Турчина; он му је обећао и зајемчио све што је хтео.{S} |
најмилијег брата!{S} Да се Драгић, мој Турчине, смрти бојао, не би он сам добровољно дошао у ш |
топло сунце, подухиваће тих поветарац, тутњаће страховите буре, низаће се редом годишња доба, |
ики железни кавени тучак, којим се кава туца, те и њиме, као ћускијом, почеше изглављивати врат |
ли, само што вам Милош једном по једном туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате |
ве ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не да ви, болан, главе дићи.{S} |
донесоше одмах и велики железни кавени тучак, којим се кава туца, те и њиме, као ћускијом, поч |
{S} Петроград је у то доба био као нека ћаба балканских родољуба.{S} Сломив Наполеонову силу, Р |
ђа и убија турског заповедника војске — Ћаја пашу — и нагони турску војску у бегство.</p> <p>Ал |
ли.{S} И да није било срећна случаја да Ћаја паша погине, цео би покрет био угушен одмах у клиц |
жио; он га опоменуо како <pb n="113" /> ће му благост, коју сад покаже, доцније много помагати; |
Карађорђе је говорио да <pb n="243" /> ће, као сутра дан, изаћи ту у једно село у околини Киши |
ећ дотле поднеће се големе муке и многа ће капа остати пуста — примети Карађорђевица.</p> <p>— |
подари.{S} Ако покуша какво зло, с тога ће га покушати — рече Карађорђе замишљено.</p> <p>— Па |
оже наједаред лупити у главу.{S} С тога ће боље бити да с тим јављањем причека, док он (Карађор |
<p>— Господару!{S} Уздам се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се |
раг у Хотин.{S} На напомене војвода, да ће се сутра опет видети, он је одговарао одобравајући.< |
тиња и заповест, и он у напред каже, да ће својом рођеном руком убити свакога ко би се усудио д |
ти београдски везир.{S} Али знајући, да ће Милош у свом рођеном интересу отворити четворе очи д |
од њега стрепим.{S} Ја се све бојим, да ће он Карађорђу главу појести.</p> <p>— Море, не бринем |
потеран амо...{S} Само сам рачунао, да ће то свршити онај трорепи царски измећар у Београду (в |
ће он заступати.{S} Ђорђе је обећао, да ће свом душом и свом снагом служити великоме делу ослоб |
о коме се тада није још ни слутило, да ће једног дана то бити страшни уништилац јаничара.</p> |
е грчке ствари рачунале су правилно, да ће Грци угазити у борбу са све већим изгледима на успех |
мисли, и да ли има каквихгод изгледа да ће се учинити на неки начин да се старе војводе могу сл |
у на верност и послушност, а он њима да ће живети и умрети за велико скупоцено дело народно кој |
инити сами на своју руку, кад се зна да ће се то раније или доцније прокљувити.</p> <p>Но и ако |
а он оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Велику Плану на конак.</p> <pb n="254" /> |
ђорђе се захвали митрополиту и обећа да ће свакако доћи на вечеру, само може бити мало доцније; |
ега да иде да се одмори; обећавао је да ће га он заменити, и Милош се збиља наскоро поздрави с |
о жудан боја и мегдана, а рачунао је да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Карађорђа.{S} Друж |
хије Милошеве и да се утврдо очекује да ће сутра и господар Вујица доћи.</p> <p>То Карађорђа јо |
и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрема Милоша да га пријатељски дочека.</p> |
S} Човек баца семе у земљу и нада се да ће му оно донети богата плода, који ће стоструко и хиља |
реним пиштољима.</p> <p>Надали су се да ће их Цукић дочекати киван и спреман за отпор, али како |
.</p> <p>Наум захвали старцу, и рече да ће он ту остати; после му показа очима на Карађорђа и п |
а ноћи код њега, али митрополит рече да ће га задржати код себе.{S} Ђорђе се жалио да има јаку |
праве, као што су колац и ченгели, и да ће и то бити доста добро мучење, кад жива човека ударе |
све добро!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра стићи и сам господар Вујица и све ће бити добр |
ће напослетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати у прос |
Ђорђе.{S} То га највише крепи у нади да ће њини напори бити благословени успехом.</p> <p>Даље ј |
утекли, ако се с те стране што боји да ће га Турци што кривити како да упусти Карађорђа да ума |
ми људи из народа, који су се бојали да ће их опет посвадити с царем у Стамболу, па он као што |
из земље.{S} Чак су ми и то износили да ће тиме бити учињена велика олакшица народу.</p> <p>„Ка |
S} По овим људима већ се мора ценити да ће кнез с њима имати важне разговоре.{S} Али, пре но шт |
оше даље, уз песму и грају, говорећи да ће тако право у Београд.</p> <p>Ови Турци, враћали су с |
ње и испречи се на Паштрмца, претећи да ће и с њим овако учинити као и с Драгићем.{S} Паштрмац |
p>— Јесу тројица, али дадоше ми знак да ће их само двоје прећи амо.</p> <p>— Онда седите па вес |
амо док чују за твој долазак, мислим да ће сви листом за тобом кренути.</p> <p>Ове последње реч |
ре у срцу, али су се повели за надом да ће оно бити боље што они скроје и испланирају.</p> <p>— |
S} Сам Милош, који се до скора надао да ће моћи лепим да сузбије београдског везира, да се не м |
и по његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свршено.</p> <p>Последње речи |
а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити најдаље за 3-4 дана.{S} Међутим, освану в |
2" /> свију страна и Милош је осећао да ће се сав тај урнебес сручити на његову главу.</p> <p>. |
вртео главом.</p> <p>— Ја сам мислио да ће то честити везир боље знати од мене.</p> <p>— Ја ниш |
е, јер му је Чимбарлија био запретио да ће га заједно с његовом чељади, у његовој рођеној кући |
жалио да има јаку главобољу и мучно да ће тренути целе ноћи.</p> <p>На растанку с гостима Кара |
јо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, как |
оме не даду да погреше.{S} Кад знају да ће цела фамилија да страда због издаје једнога члана, о |
стара, у простоти својој, мислили су да ће правди доста добро послужити и тако просте справе, к |
им се ти дућани поврате и претили су да ће их силом узети, <pb n="191" /> ако их Срби не хтедну |
реч, Турци браћо, доћи ће времена када ће ови исти Милош седећки примати биоградске паше и вез |
ере јасно у памети ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему се само тако слутило, |
добро нам дошао!{S} Нека јави само када ће, па да му ја своје рођене хатове пошљем насусрет.{S} |
о је освета за грешно оцеубиство!“ Тада ће мрак обузети Србију, у по дана смркнуће се као у сре |
проговорим само реч две с њим!{S} Можда ће имати што да поручи породици, <pb n="26" /> а нека с |
гићу: клекни и моли за милост!{S} Можда ће ти и опростити!...</p> <pb n="88" /> <p>Да га је гуј |
108" /> мора да му је тешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати!</p> <p>Милош плану и прес |
ерао против Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести светлог цара, крене на Т |
је то оправдање!{S} Турски везир вазда ће тражити главе првих синова српских, али Милош зато и |
разговори свршавали су се надом: ваљда ће и свемоћни руски цар на њих једном погледати својим |
ли, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по овој изреци раде под притиск |
очима и добије власт у своје руке, онда ће ваљда имати ко други паметнији да управља овом земљо |
па то још горе није хтео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да он то нешто сам кува, кад тако нећ |
оме чуо — прихвати везир.</p> <p>— Онда ће бити да и цареви о томе ништа не знају.{S} Јер да је |
ед двором као душманина српска!{S} Куда ће вам душа, болан!{S} И ко је онда пријатељ Србији кад |
буњивао је и заваравао да не зна откуда ће ударити права српска сила, а најрадије би нападао на |
реба предати у једну челичну руку, која ће све водити и свима заповедати.{S} Такога војсковођу |
оју снагу, и на просту масу народа која ће за њим поћи.{S} Али он гледа пред собом најодабраниј |
ши нарочиту мисију, да прими писма која ће однети самом Карађорђу, с којим до сад Милош није би |
оћеш да се светиш?{S} Благо Србији, ала ће пропевати, кад њени први синови, чак и у туђини овак |
еске висине, да одеш на крај света, она ће те стићи и наћи...{S} Тешко теби!...{S} Свака капља |
паја ти нећеш имати мира ни станка; она ће те с ужасом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш |
ко, далеко, али јој нећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске |
</p> <p>— Неће, неће, рече Вујица — она ће ми душу повратити... — и говорећи то, он диже тиквиц |
на да се састане и са другим људима, па ће после видети.{S} Ако могне с Милошем да се споразуме |
у, јер је то зверка, побуниће народ, па ће нам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треб |
да погине кад хтедне побунити народ, па ће се после лако и протурити и поверовати, да су га уби |
ешто мало да нареди чељади код куће, па ће одмах и сам митрополиту.</p> <p>У брзом трку сјајна |
Рачунао сам: нека буде добро земљи, па ће бити добро и нама свима.{S} А гле сад шта ради кума |
рши неке рачуне с једним пријатељем, па ће после опет натраг у Хотин.{S} На напомене војвода, д |
а дође да сам купи дације по народу, па ће видети како је сељачки грош скуп и колико се муке ви |
дело зашто сам се повратио у Србију, па ће ми после товарити на врат и оно што ми никад није ни |
данас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не п |
нас тражи од Милоша туђе главе, а сутра ће од другога тражити главу Милошеву.{S} Хоће ли то бит |
ише није могао помоћи, њине главе сутра ће пасти под ударцима сабље џелатске.</p> <p>Данашња пр |
да.{S} Милош је удворица турска и сутра ће продати и земљу и народ и што год хоћеш за један реп |
им мерио и оцењивао факт за фактом, шта ће бити ако учини овако, а шта може наступити ако посту |
а — кума свога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се тада рећи о њему?{S} Па онда, Карађорђе још има п |
а сад му сметамо чак и ми овде.{S} Шта ће мислити <pb n="156" /> овде у царском двору, кад вид |
да се најзад као и Милош склони.{S} Шта ће кад нема друга изласка, а ствар је требало вршити бр |
исан пријатељски разговор.</p> <p>— Шта ће рећи Милош кад чује за мој долазак? — рече Карађорђе |
тарац, што је мало пре говорио. — А шта ће кнезу Сими помоћи твоје друштво?{S} Зар није боље сп |
Изгледало је, као да се предомишља шта ће рећи.</p> <p>— Море попо, ако Црни груне амо, неће о |
лош гори на две ватре и нико не зна шта ће донети сутрашњи дан.</p> <p>Мало по мало утиша се и |
је обично сам лично издавао наредбе шта ће и како урадити, и ти њини разговори никад нису имали |
: „баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то |
и се онда јављала друга мисао: „Али шта ће онда бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли |
S} Дабогме, да ту није лако угодити шта ће се с Карађорђем. — Толико се само зна да бих пред ца |
а се загледа у Карађорђа, очекујући шта ће рећи на ово последње питање.</p> <p>Ђорђе је ћутао, |
двојица говоримо овако, а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметни |
асавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{S} Чудно п |
овине, које ми данас и не слутимо; деца ће постати мужеви; младеж ће остарити, синови ће постат |
хладан.{S} Пошто се поздравише, Вујица ће рећи:</p> <p>— По богу господару, што дође сад баш у |
ађорђе мрачно и прекорно.</p> <p>— Душа ће нам, господару, таман онамо куд ће и твоја, кад оно |
ш је испод ока пажљиво проматрао, какав ће утисак учинити на везира ова вест о Ђорђу.</p> <pb n |
рене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо, само |
у сложили шта управо да раде.{S} Најзад ће рећи Карађорђе.</p> <p>— Куме Вујица!{S} Једна је гл |
нути, а нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај боже, да крај буде д |
и Ђорђе баш некако пред ту несрећу, кад ће настати пропаст, био пао у тешку бољку, спопала га т |
чудо!{S} Него ја се нешто ломим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ће доћи онда, кад је нама м |
мим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ће доћи онда, кад је нама можда најгоре и кад му се ник |
е Врљо.</p> <p>— Што га домамљивати кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда како једнако поручује |
е духовник?</p> <p>— Ту је, напољу, сад ће — одговори она.{S} После мало поћута па додаде:</p> |
мунске границе. „Вожд“ је утекао, и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, |
е до новаца стало, светли везире, народ ће то платити“.</p> <p>Али Милош се бејаше узјогунио и |
Душа ће нам, господару, таман онамо куд ће и твоја, кад оно пре неколико година истера мене <pb |
и и тако мили.{S} Он је ишчекивао какве ће гласе Вујица донети, јер он бејаше узео на се да про |
се рашчује по народу да је Црни ту, све ће њему поврвети, и то се после без јада не може зауста |
се ништа не сумња <pb n="288" /> — све ће бити добро, ако бог да, али одрешита одговора од Мил |
сутра стићи и сам господар Вујица и све ће бити добро.</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је те ве |
самртни час примакао се; још мало и све ће бити свршено“ — севну Драгићу кроз главу.</p> <p>У т |
рлу а ја ћу наредити што је нужно и све ће бити добро и срећно.{S} Буди безбрижан, одмори се но |
равњен круг, спремљен за губилиште, где ће се тога дана извршити погубљење кнеза Симе и његовог |
крвав фишек и писмо крвљу написано, где ће му се рећи:</p> <p>„Знамо да си ти предао везиру да |
га Милош и позива да дође у Србију, где ће га народ једва дочекати, па заједнички, као браћа, д |
ре.{S} Нисам ли му ја одмах поручио где ће ископати бомбу са шест хиљада дуката, коју сам ја би |
и понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће конаковати.{S} Карађорђе упита шта је с господином м |
пет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварати очи; није ни он дете.{S} Кад се умео чувати |
шити ствар онако како треба и Карађорђе ће умаћи, на делу обавештен о злочиним намерама које су |
оре.{S} Док се све то удеси и Карађорђе ће имати времена да се састане и са другим људима, па ћ |
едњи пут да загледа хладно гвожђе, које ће се за који тренутак загрејати у топлој крви људској. |
—8 дана и кнез Симину и Драгићеву, које ће турски џелат сутра смаћи.</p> <p>Три је дана како ов |
е своје и проклетства ове сиротиње које ће те и на оном свету стићи, несретниче мој; — рече Мил |
бела ледена кора покриваће земљу; после ће опет долазити благословено пролеће да отопи снегове, |
око подне кренули за Паланку, а одатле ће за Београд, носећи кнезу Милошу лепу јабуку — главу |
нож, већ благо, човечно поступање; буле ће га благосиљати за се и за нејач своју, а међу Турцим |
лика владаоца, а зао дух српски из таме ће се подругљиво и злурадо кикотати, а с висине чуће се |
" /> ми мало прогледамо очима.{S} Богме ће мој Ђорђе ово дана да крене у Србију, па како бог да |
у с чела и настави:</p> <p>— Али и томе ће доћи крај.{S} Овако не може дуго <pb n="236" /> оста |
он ће учинити што је наумио, и на мене ће, вели, пасти проклетство, као на новог Бранковића, к |
и крв родитељска!{S} Та крв пече, од ње ће ти обадве руке изгорети; она говори, она оптужује, о |
, чим се ти појавиш у Шумадији ратовање ће опет планути, а нико не зна где му је крај, кад ће с |
игну бунт међу мирном царском рајом, те ће им с тога бити главе одрубљене и истакнуте на углед, |
ко не докаже Турцима како се жалио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбарлија био запретио |
е крене, док се Турци још не надају, те ће све лакше поћи.</p> <milestone unit="subSection" /> |
ју, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо, само се ја боји |
слутимо; деца ће постати мужеви; младеж ће остарити, синови ће постати оцеви и оцеви ће сићи у |
тарити, синови ће постати оцеви и оцеви ће сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов свет, чи |
тати мужеви; младеж ће остарити, синови ће постати оцеви и оцеви ће сићи у мрачне гробнице свој |
ај случај нађе у земљи приправан, а сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се ником |
бог да те пође добро, за месец дана сви ће ови дојурити тамо и биће ми поуздани помоћници као ш |
<pb n="142" /> дуго мислио, а догађаји ће показати да та дуга размишљања нису остала без неких |
да ће му оно донети богата плода, који ће стоструко и хиљадоструко накнадити у земљу бачено се |
се ти бар да нађеш кога писменог, који ће побележити све ово.{S} Бар толико да нас свет и у гр |
е срамота да он за мном шаље људе, који ће ме чак амо по Русији пањкати и срамотити.{S} Ето ти, |
ега је био намештен поуздан човек, који ће га свуда пратити.{S} То је био Наум, који му је служ |
лудовати, но говори што те питам, који ће од момака бити најзгоднији?...{S} Да ли би то могли |
о да га услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у град, стојим ја на расположењу, кадгод запове |
еома важан посао — да изберу вођу, који ће у своје руке узети целокупну војну управу у народном |
посао увуче још кога верног човека који ће му помоћи.{S} Тако су позвани Павле и Вујица.</p> <p |
атру у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, |
родном покрету, који је на прагу и који ће планути у најкраћем року.</p> <p>Тим поводом родољуб |
које је кнез Милош послао везиру и који ће ово дана бити посечени.{S} Људи су махом жалили што |
реба давати за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у сваком послу.{S} Али кад |
повукао у своје село док се види да ли ће се што о њему зуцкати за побијене Турке.{S} Кад је с |
једнако се обзирете лево и десно да ли ће вам когод све то донети на пешкеш! — рече Карађорђе |
убрзо пређоше на други.</p> <p>— Шта ли ће, боже, чинити Турци, кад чују за <pb n="217" /> твој |
!“...</p> <p>Везир ућута да чује шта ли ће Милош рећи.{S} Међутим Милош се трже из горњих мисли |
дуго погледа на божански Олимп, кад ли ће на њему опет једном синути освештана зрака давно уга |
се братским главама почиње, да чиме ли ће се онда свршити!</p> <p>Баби седа глава жалосно клон |
ега или да му се све повери?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да се не одметне и он с Карађорђем |
ерал губернатор Стољетов.{S} Али што ли ће он код скромнога српскога емигранта Чолак-Анте!?</p> |
му у кратку земану пофата хајдуке, или ће вели, он сам изаћ у народ на „<hi>тефтиш</hi>“<ref t |
њиме и тако морамо једном свршити, или ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа |
> <p>— А он ће ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у Београд, да он то сврши!...</p> |
виде хоће ли незнани путници проћи или ће се пред ханом зауставити.</p> <p>Коњаници стадоше, а |
у, Милош или да донесе његову главу или ће својом одговарати.</p> </div> <pb n="202" /> <div ty |
"160" /> све добили на сабљи и на сабљи ће једино и изгубити.{S} На леп начин не дају они ником |
и обесна човека:</p> <p>„Море, бога ми ће и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимбарлија.“ |
ад му Турци потраже моју главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад |
р — рече она, и опет ослушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред баштенс |
просјаке!{S} Што су други започели, они ће довршити на нашему упропашћењу.{S} Везир је добар чо |
е помамити како ваља.{S} Ја мислим, они ће кренути за тобом потере одмах на све стране — рече К |
S} Ослободићеш се!{S} Ево њих, иду, они ће те ослободити.</p> <p>Окупан у зноју од страха и узб |
оји топли зраци опет сиђу на земљу, они ће наћи место нас само две гомиле свеже мокре земље, а |
авају.{S} Они ће проклињати убилца; они ће јавно показивати прстом на њега — Милоша — а ко зна, |
еља који га као свеца обожавају.{S} Они ће проклињати убилца; они ће јавно показивати прстом на |
<pb n="217" /> твој долазак.{S} Тек они ће се помамити како ваља.{S} Ја мислим, они ће кренути |
отурчиће се и три главе да има, све три ће за инат жртвовати.{S} Али нека се нађе човек јуначка |
уском упутству.{S} С друге стране, Руси ће из овога видети да немају нужде обилазити Милоша, и |
предка, он ће доцније прихватити и Руси ће рећи: то наша мука и тековина и јесте.{S} Заглавимо |
, скида са себе сваку одговорност, нити ће се у што мешати.</p> <p>Духовник је пажљиво слушао М |
и за нејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас као добар јунак, али и као великодушан човек |
се и одлучио, у последњем тренутку наћи ће се нешто, што ће ме омести“.{S} Али се онда јављала |
га позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како га народ једва чека, и како га је толико жељ |
и.{S} Шта да му каже?{S} Па најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако |
ли успеха, нико ми неће веровати и рећи ће: „хтео је али није могао“.{S} Ето, зато чинићу све ш |
даље ићи; његова слава и величина дићи ће се на гробовима свију бољих и отреситијих Срба, ако |
, и памтите моју реч, Турци браћо, доћи ће времена када ће ови исти Милош седећки примати биогр |
ко Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српска ха |
ће сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов свет, чије руке неће бити крваве, и на чијој се |
се туна састану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на разговор.</p> <p>С таком поруком Анта полет |
о и несрећа.{S} И добро и зло њино доћи ће им подједнако свима, с тога и рад за будућност треба |
и поглед као да никога не вермају, поћи ће за јуначким и достојним вођом као покорни јагањци за |
на...</p> <p>...{S}Педесет година проћи ће а њина тешка стопала још неће моћи да разгази и утре |
д покаже, доцније много помагати; Турци ће му се лакше предавати, кад знају да их код њега не ч |
подужа ћутања опет додаде: — А и Турци ће јамачно много зацењивати — ко зна шта би они тражили |
као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какво радознало око отк |
ље начини се страшна развалина по којој ће од сад само гује и акрепи трчати!...{S} Еј мени до б |
онда остао жив и при чистој памети, мој ће Ђорђе сто година живети.{S} Најгоре сам се бојала да |
готоване спремљен је ушник и готованлук ће се главом плаћати.</p> <p>Тако је књаз Милош викао и |
тима.{S} Таким је путем он пошао, таким ће и даље ићи; његова слава и величина дићи ће се на гр |
јагањци за чобанином својим, и рођеним ће главама заклањати да вођи не повали ни длака на глав |
а поново дигне народ на Турке, а за њим ће одмах устати и друге хришћанске поглавице на Балкану |
е даље.{S} Пошто они одоше, кнез Максим ће рећи латову Панти:</p> <p>— Бога ти, Панто, кога ми |
адости, усред најлепших нада, на једном ће из мрака изнићи злочини и с крунисане главе спашће с |
а.</p> <p>— Тешто, нека крену!{S} Таман ће тако најбрже кренути и народ на устанак, и нагнати г |
чун један.</p> <p>Ако буде напредка, он ће доцније прихватити и Руси ће рећи: то наша мука и те |
с њим састане, али ако баш не могне, он ће му послати у Паланку свога поузданика с писменим пор |
да се споразуме, добро; не могне ли, он ће онда гледати шта би се друго могло.</p> <p>Карађорђе |
рети, да то народ неће ништа омести, он ће учинити што је наумио, и на мене ће, вели, пасти про |
дух слободе у све балканске народе; он ће бити најдостојнији да то велико дело доведе до сретн |
ашовати.{S} Брига је њему за Србију; он ће сутра продати сва права српског народа само да добиј |
и ми могао направити триста јада.{S} Он ће доћи тајно; бануће изненада; може собом повести још |
о Милошу да му се предам.</p> <p>— А он ће ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у Беог |
/> човека.{S} Пред Портом и Турцима он ће већ смрт Карађорђеву изнети као своју заслугу, али п |
млађи помоћник градског тамничара, и он ће ваљда знати што више да каже.</p> <p>Сви Турци упреш |
кнез Милош, одговара за мир и ред, и он ће сам похватати бунтовне вође, и опремити их честитом |
да му се то благовремено нагласи, и он ће већ умети да спреми и изведе све што треба.</p> <p>Н |
ен истинском љубављу према народу, и он ће сутра постати неограничени господар и заповедник ово |
анак.{S} То је као нека претња.{S} И он ће тако и учинити.</p> <p>— Па нека га, нек дође.{S} Та |
и.{S} Господар Вујица је мој човек и он ће ме склонити као рођени брат што би.{S} Него, би ли т |
орњих огранака.{S} Још један напор и он ће <pb n="285" /> бити на врху и горостасни злаћани крс |
ти.{S} Истина, гласање је тајно, али он ће казати своје мишљење јавно и отворено.{S} Он не позн |
уша грозила.{S} Кад се мало повратио он ће рећи:</p> <p>— С Карађорђем овако свршити!{S} С Кара |
аву остарелом родитељу своме...{S} Небо ће проплакати, и самоме Богу биће тешко и жао са овога |
о моје!{S} Ти оде Богу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни побро.{S} Обојица ћемо и |
> <p>— Умрло!{S} Е, мој момче!{S} Много ће протећи воде Савом и Дунавом док Карађорђево прође и |
данас не долази сваке године.{S} Много ће воде протећи Савом и Дунавом док се опет стеку оваке |
и се многобројним оружаним гомилама, ко ће онда бити крив.{S} Ја за тај случај не могу одговара |
лачиће?{S} Јао, живи те Бог посекао, ко ће сад џевапа дати Цариграду?{S} Знаш ли, добро те не з |
се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се да је Милошу милији Турчи |
сти из близа у очи загледају.{S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И камо лепе среће наше, да с |
ум.{S} Свачега сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и господар!... — додаде Анта.</p> <p>— Ама ј |
нали прави смисао те речи.</p> <p>Но ко ће да пође и како и где да изврши смишљено дело?{S} Шта |
власт да свима суди и заповеда!{S} Ако ће Милош вршити све што београдски везир заиште, онда у |
ли.{S} После додаде кивно:</p> <p>— Ако ће!...{S} Право има Милошенда!...{S} Овако ће он свима |
...{S} Право има Милошенда!...{S} Овако ће он свима нама главе појести, кад нисмо ми умели!... |
е мамили, мед им је текао из уста, како ће ме у најкраћем року вратити; како ће ми дати читаву |
у од трупине; како ће куљнути крв, како ће се одсечена глава откотрљати, и обезглављен труп кло |
интересом и примамом жуде да виде, како ће оштро гвожђе засећи у меко месо, прерубити кост и рс |
збио сваку сумњу Карађорђеву рече, како ће и он сам те ноћи спавати ту у колиби заједно с њима. |
бију.{S} Јесте ли чули оно његово, како ће он сам доћи, да поведе народ кад буде сматрао да је |
пет, Вујица је с разлогом излазио, како ће опасност тек онда бити највећа, кад Милош разбере да |
Марашлија је збиља о томе мислио, како ће од Милошева страховања од Карађорђа начинити нов изв |
Наум имали су да иду напред тако, како ће за једно пола сахата свуда раније стизати од Ђорђа и |
ду?{S} Знаш ли, добро те не знало, како ће пропиштати села, где се убиство догодило, а шта ли т |
другом остављам и да гледам мирно, како ће ми дићи испред носа све што се крваво и горко стекло |
и читаву једну војску ако затреба; како ће казнити Турке што нису одржали погодбу, утврђену у б |
жиле и раставити главу од трупине; како ће куљнути крв, како ће се одсечена глава откотрљати, и |
ко ће ме у најкраћем року вратити; како ће ми дати читаву једну војску ако затреба; како ће каз |
годбу, утврђену у букурешком миру; како ће Србија опет пропевати само док они једанпут сврше с |
сад помагала.{S} Да их викнем?{S} Како ће се обрадовати, кад чују да си ти дошао!{S} Баш јутро |
е у свачему усавршава, па и у томе како ће лакше убијати људе.</p> <p>Да не говоримо о рату, гд |
та је чекао и у мислима радовао се како ће овеселити и Вујицу и Карађорђа, кад им донесе овако |
руских царских људи амо у народ, и како ће ти људи донети голема, небројена блага, и довести уч |
не зна где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ д |
, како би га сад од блата градио и како ће све листом скочити, чим се Карађорђе појави.</p> <p> |
и од ње, Карађорђе је хтео да види како ће то утицати на војводе; имају ли они каква поуздања с |
тима — и све се то отимало да види како ће турска сабља одсећи две српске главе.{S} Ту је било |
тати се око тог несрећника.{S} Али како ће се друкчије.{S} Дед, кажите ако знате што боље, па ћ |
ст“, мисли Карађорђе у себи — „али како ће тек онда дивотно изгледати, кад на врху заблиста ова |
мучење, Турци се нису много мучили како ће постићи то мучење, а нису хтели измишљати ни нарочит |
памети ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему се само тако слутило, тако му се п |
{S} Ја!{S} Онда је требало мислити како ће бити до послетка.{S} Сад је узалуд балавити.</p> <p> |
ће ми, пси је појели!{S} Да видим како ће се онај ерски пас налокати крви таквог дичног Србина |
4" /> мисли, већ је сваки удешавао како ће се кнезу Милошу допасти.{S} Сећали су се шта је неда |
рховни вожд.</p> <p>Питање је било како ће на све то гледати Русија.{S} Сва пажња велике северн |
Вујица тешкао Карађорђа, а рече му како ће зато време и сам остати туна, да се нађе уз вожда.</ |
{S} По одговору какав даду Руси свакако ће се знати бар то: раде ли бивше српске старешине сами |
!{S} Како <pb n="187" /> је радио онако ће и проћи.{S} Но тек онако се нешто предомишљам.</p> < |
Изговорио се на народ и Милоша.{S} Тако ће бити и сад.{S} У истини пак, Милош њему плаћа за сва |
о и са мном би споразум градио!“ — Тако ће мислити Милош и друге није, но да му се одмах јави, |
S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће нам рећи, и имаће право.</p> <p>Карађорђе је био узб |
и, нити су кад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по |
ала сву душу наших путника.</p> <p>Тако ће једном упитати Наум, шта мисли Ђорђе, где је за сад |
ум да узмем мало меда, па памти колико ће ти та кошница дати на јесен. (Драгић је доцније прич |
ћеш му га, али га давати нећеш.{S} Само ће се овде на крају потписати, да га је прочитао и да з |
амо да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би од његове б |
} Ову једну носим већ три месеца; скоро ће се на мени распасти.{S} Цело ми је покућанство она т |
ушан према Карађорђевом повратку.{S} То ће нагнати Милоша да најпосле изађе отворено са својим |
јтана носили су они под клобуком, за то ће им и појест главе.{S} Кројили су бунт да потекар упа |
/p> <p>— Пса ваља убити!</p> <p>— Па то ће му и бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код вези |
етвориће се у по један врео камен, и то ће те камење затрпати.{S} Тешко, тешко теби!{S} Тешко и |
едном опет повратим у Србију.{S} Али то ће бити само онда кад могнем отићи тамо онако како ми п |
ог или ђаво — пресече га Милош — тек то ће бити најзгодније.{S} Онај црни антикрст везиров, мој |
p>— Па и боље је да плати, свакојако то ће га мање стати, но и најмањи неред, који би се могао |
а и Милоша.</p> <p>— Да вас измиримо то ће бити најбоље! — рече Добрњац, као у шали, осмејкујућ |
и му право.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти оволики људи и цела тевабија!?{S} Та ти си кренуо |
оследњем тренутку наћи ће се нешто, што ће ме омести“.{S} Али се онда јављала друга мисао: „Али |
.</p> <p>„Није вајде оклевати...{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас...{S} Мени је повере |
му, бели, није нико заповједао.{S} Што ће свијетлом везиру ваше крмеће главе?{S} Но оне Милошу |
све момке? — упита Петар.</p> <p>— Што ће ти?{S} Само да је више галаме!{S} Узми само два трој |
/p> <p>— Да спасавам главу?!..{S} А што ће ми, пси је појели!{S} Да видим како ће се онај ерски |
идем на свадбу, но на погибију, па што ће ми друштво?</p> <p>Изљубише се и растадоше.{S} Сахат |
а се сваки час могло десити што год што ће све пореметити.{S} Сам народ још од зимус био је неш |
не да ослободимо Грчку, а већ после што ће видети вајде од свога вођства... то нека се порадује |
27" /> Осушила ти се, Цукићу, ка’ и што ће, што не стуца змији главу док се још змија није била |
ебе.</p> <p>— Ја нисам гледао на то што ће се други уздићи и доћи до власти и славе; да сам сам |
огао да прибере јасно у памети ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему се само та |
Зар не видите ви кудер ово гура и нашто ће напослетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови |
еби: — „Хвала богу, лепо је заспао, бар ће се сад пред зору одморити“ — и бојећи се да га не пр |
му лакше када ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај је ч |
а да жив ускачеш вуку у чељусти?{S} Зар ће Милош пожалити данас твоју главу, кад је ономад поје |
и већ ни зашто не могу одговарати, јер ће немирни људи познати да је моја рука кратка, и нико |
их синова, оптерећених оцеубиством, јер ће знати да синови њини испаштају са њинога тешка греха |
окажем да се нисам грабио за власт, јер ће свет видети како добровољно уступам другоме оно што |
не може бити! — рече он мрачно — Везир ће ти одговорити, као оно што је одговорио кад <pb n="6 |
у року од године и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу писмену наредбу да чува међе од Карађорђ |
шевој одсјечена глава.{S} Ово дана опет ће двојицу посјећи.{S} Бојсе, синоћ су их догнали амо у |
о је огромно, мисли он у себи, али опет ће стати овде у ову шупљину између две кладе.</p> <p>И |
ету веру у победу праведне ствари, коју ће он заступати.{S} Ђорђе је обећао, да ће свом душом и |
тим он додаде: — колико знам, на конаку ће остати овде само један од вас.{S} Он нека заповеда, |
дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србиј |
рева, те му не смедне нико ништа, Милош ће се онда и ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да је Ка |
се доцније потреба за то убиство, Милош ће се пред народом одговарати, да је Карађорђе погинуо |
и одрешене руке према Карађорђу, Милош ће то морати да купи, да плати.</p> <p>Такав је био пла |
г објашњења пазар је прекинут.{S} Милош ће на рачун оштете Турака положити везиру у року од год |
ражара.{S} Сем тога Петар простре своје ћебе и легне пред сами праг, наоружан и с пуном пушком |
мима и богато извезеним ашама и кадифли ћебетима, по којима се ређало много сваковрсно оружје.< |
стегнути и чувати оно што имамо, а њега ћемо пустити нека окуша срећу, па како му Бог да.{S} Ми |
гова глава скупља од твоје рођене, онда ћемо твоју понети у Београд.</p> <p>Вујица подиже очи и |
на — тврдио је Карађорђе.</p> <p>— Онда ћемо ми морати да путујемо кришом, па чак и под туђим и |
ли ако све то не помогне?</p> <p>— Онда ћемо убити Милоша!{S} Ми с њиме и тако морамо једном св |
опуштено.{S} Свршите то, ако хоћете, па ћемо поћи.</p> <p>Дошао је био тренутак смрти, и сужниц |
е цар овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парничимо; ви ћете м |
, звоне звона — рече он.{S} Још мало па ћемо у град, а онога човека још нема.</p> <p>Карађорђе |
одар Ђорђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с ова два роба овде, којима главе висе о концу |
Павле.</p> <p>— Шта мислиш ти Вујо, шта ћемо с Црним?</p> <p>— Да се курталисавамо белаја, госп |
за тобом и твој верни побро.{S} Обојица ћемо изаћи пред онога што све види и све зна, и обојица |
онога што све види и све зна, и обојица ћемо тужити крвавога Милоша, јер ово је његова сабља шт |
ица, да се с њим разговорим.{S} А после ћемо све ласно.{S} А неће ни теби бити криво.</p> <p>И |
а!{S} Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва је прилика да нећемо — |
Ми нећемо ни сметати, ни помагати, али ћемо увек чувати ово што имамо.{S} Нашим људима и свако |
епу и слатку српску земљу, бог зна дали ћемо је кадгод још видети!...{S} Па је плакала, плакала |
видимо да има какве сигурне добити, ми ћемо пристати уз Црног.{S} Дође ли он с нечим шта је су |
с нечим шта је сумњиво и несигурно, ми ћемо добро стегнути и чувати оно што имамо, а њега ћемо |
сти глас.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију и без питања султанова, па опет пушк |
неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обојица изгубити да добије и ужива неко трећи.</p> |
дућан, а кућа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуда — рече старац и гурну мали капиџик, па |
господару; ти заповеди шта треба, а ми ћемо вршити — рече Павле.</p> <p>— Шта мислиш ти Вујо, |
наше је дело свето, бог је с нама, и ми ћемо победити — узвикну Карађорђе и високо подиже своју |
тоји наслоњена просјачка палица с којом ћемо у свијет поћ....{S} Је ли тако Турци или није?</p> |
а неће бити што зазорно!?</p> <p>— Како ћемо? — Секиром у чело.{S} Мртва уста не говоре.{S} А б |
питање хоћемо ли, већ можемо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што знаш.</p> <p>— Што ја зна |
p>— Да се курталисавамо, Вујо, али како ћемо!{S} Да неће бити што зазорно!?</p> <p>— Како ћемо? |
у главом одобравајући,</p> <p>— Но како ћемо доћи до пасоша?{S} На то се сад врло строго пази, |
Бићемо ту, па како буде најбоље, онако ћемо и чинити.{S} Једино што засад могу рећи, то је да |
нтије слежући раменима.</p> <p>— Ујутру ћемо имати разговор с другом браћом што су овде.{S} Хес |
анеш као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност нашу указати.{S} Твоје је да дј |
ве дићи.{S} Шта сам их ја само с мојега ћепенка гледао, што им је по тужби Милошевој одсјечена |
љ“) и седећи ту с прекрштеним ногама на ћепенку, он је видео свакога ко уђе и изађе из тврђаве. |
есила у владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер да си — рече Карађорђевица чисто стресајући се. — Н |
лих зграда с новим црвеним крововима од ћерамиде.</p> <p>У тој авлији гореле су ватре на три че |
се развесели, да се нашали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке разговоре он никад није меша |
биљне и крупне послове.{S} У друштву се ћеретало о женама, о пићу, о смешним пригодама, што су |
ске ноћи.</p> <p>Живи разговори, весело ћеретање, занимљиве приче вриле су у овим расположеним |
Драгићевом трлу, Карађорђе је пријатно ћеретао с Наумом и причао му разне ситнице из свога дет |
оје детињске успомене својој другарици, ћерки Чолак-Антиној, код које бејаше дошао у госте да с |
више спусти глас.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију и без питања султанова, па |
не и црне мисли.</p> <p>— Прођи се зла, ћеро!{S} Ако је за вајду, несрећа смо доста претурили п |
нути.</p> <p>— Страшни су то били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — |
У какав црни Кишињев, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо се мало сељакали за ово две три године |
оје крупне ватрене очи.</p> <p>— А што, ћеро, ако бога знаш?</p> <pb n="204" /> <p>— Бога ми, н |
ђорђевица Чолакантиници — јамачно знаш, ћеро, да је мој јадни Ђорђе баш некако пред ту несрећу, |
и изгубио се...</p> <p>— Јамачно знаш, ћеро — окрете се Карађорђевица Чолакантиници — јамачно |
ру на нашим опустелим огњиштима, слатка ћеро моја!{S} О боже, испуни ми само ову једну жељу, па |
у и она прошапута.</p> <p>— Добро ми је ћеро, добро ми је дијете, оставите ме само овако мало д |
а Чолак Анте.</p> <p>— Море прођи се ти ћеро, султана и врага!{S} Тешко нама ако би ми морали ч |
тарија у разговору обично би јој рекла „ћеро.“ Тек су биле оставиле посао, који су дотле заједн |
скоро грађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је по турском кро |
Је си ли ти Врљо? — упита он скидајући ћерћиво.</p> <p>— Ја главом, господару!</p> <p>— По мат |
здро преко румунске границе, дочепао се Ћесарије, пројурио и кроз њу и дошао до Дунава према Ра |
лите вилајет, а кад дође до густога, ви ћете онда у Немачку, као што сте и научили, а фукара не |
ви стати пред њега да се парничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се правдати и бранити.{S} В |
бима туђа вера, душманин, Турчин.{S} Ви ћете доживети нешто жалосније и мучније — гледаћете, ка |
ом сетно:</p> <p>— Децо, децо, чудна ли ћете времена ви доживети!{S} Ја сам претурила преко гла |
7" /> <p>— Онда ја идем тамо.{S} А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?</p> <p> |
бити лепша од моје!{S} Ваљда за то што ћете скапати у меку душеку, у својој рођеној погани!{S} |
чи паша од три репа.{S} Остале паше као ћехаја везиров и други имају по један или два репа.</no |
!{S} Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати старе војводе и заслужне |
...</p> <p>— Закун ми се, господару, да ћеш ћутати!</p> <p>— Е, ето, заклињем се, ћутаћу, како |
у <pb n="45" /> своју крв лили.{S} А да ћеш их дочекати секирама и ушницима, то ти верујем.{S} |
д си знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш презати од саме сенке Карађорђеве...{S} Да си терао |
бности.{S} Према томе, тврдо уверени да ћеш милом отечеству највише користити, ако се сам што п |
братиме.{S} Ракија је добра.{S} Знам да ћеш заспати од ње као обајен.{S} Него де повуци још јед |
а, господару, онда ти ниси ни слутио да ћеш некад и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор али д |
даде:</p> <pb n="95" /> <p>— Шта ћеш да ћеш с овим људима, молим те, послушај и ти коју њину!{S |
и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а да не |
, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш се одмах кренути.{S} Писмо ово прочитаћеш Вујици и |
ослободе и својим очима прогледају, па ћеш ти тек тада видети како то много значи што се Србиј |
уђено:</p> <p>— Шта је Перо!?...{S} Шта ћеш ту?...{S} Ко ти је то?</p> <p>У томе загледа боље, |
а па додаде:</p> <pb n="95" /> <p>— Шта ћеш да ћеш с овим људима, молим те, послушај и ти коју |
окле се могло, али одолела сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш ти један твојим грудима заустав |
адици Мелентију, ономад Цукићеву, а сад ћеш наше, па тако редом док и тебе једном не удави људс |
и.</p> <p>— Штогод ми луђе урадимо, све ћеш паметнији изгледати ти, па је опет све у твоју вајд |
Море, торњај се одавде, бедо, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те убио — рече Паштрмац срдит |
и Никола, кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мени одозго?</p> <p>— Господар се насмеја и р |
ти добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на Драгићевом трлу а ја ћу нареди |
атка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да му дајеш одговора |
ом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи скакати престрављен из постеље и |
ол да те чува, учувати те не може, нити ћеш се ти наносити главе, ако по несрећи њине одлете.{S |
исару да му писмо прочита.</p> <p>— Ово ћеш, колико ноћас, однети Вујици — рече Милош. — Спрема |
ом рукује, па да те никад не дирне, ако ћеш је у недрима носити...{S} Ја сам се некад много зан |
шића, пашће сад на твоју главу.{S} Како ћеш одговарати за њу, када на страшном суду изведу пред |
сад разбијаш главу: кројиш планове како ћеш ме што боље огулити.“...</p> <p>Бар тако је Марашли |
би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њега тих речи нема.</p> <p>У |
, нећеш ни ти ићи онако тек насумце, но ћеш отворити четворе очи, а твоји стари ратнички другов |
се при том левим брком.</p> <p>— А што ћеш нас мирити!{S} Кад ми у мојој невољи не можете помо |
закуни га да ником живом не казује што ћеш му рећи, па му онда од моје стране кажи, да је вожд |
смо готови, сад је свршено све.{S} Бар ћеш знати, кад те је побратим ракијом почастио...</p> < |
јдаље.{S} До прве, до друге недеље, већ ћеш чути гласе из Србије.{S} Док ти ја не пратим човека |
но теби и богу.{S} Памти сваку реч коју ћеш вечерас чути, и ако ја не будем жив, постарај се ти |
им добро очуваним ноктом, пожутелим као ћилибар од дуванска дима, правио је колуте по ваздуху, |
лево и десно, по угловима, прострти су ћилими и сиџадета, на којима седе у гомилици по 7—8 и п |
а красним босанским, као кожа сабијеним ћилимима, који су блистали у сјају од стотину живих бој |
варови су махом били застрти скупоценим ћилимима и богато извезеним ашама и кадифли ћебетима, п |
стрте дебелим, меким шареницама и лепим ћилимима.{S} Одозго је била набацана читава хрпа јастук |
срме.</p> <p>Насред каване на огромном ћилиму, на коме се прелива стотина живих боја, седе три |
из кола, лаким покретом руке отпоздрави ћирицу митрополитова, који га с дубоким клањањем предус |
док не би што скривио пред царем и пред ћитапом.{S} Дабогме, да ту није лако угодити шта ће се |
рашнији у целом граду.{S} Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у самом камену и |
оре; убоштво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз привратак домова наших већ стоји наслоњена |
оро до зоре.{S} Тада изговори ово, чега ћу се до гроба сећати:</p> <p>„Вила гњездо тица ластави |
јати до краја, и ако дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја |
адао моју поштену реч, <pb n="39" /> да ћу с њим истрајати до краја, и ако дође да се мре, да ћ |
су ме Руси домамили, уверавајући ме да ћу тиме учинити добро за саму земљу.</p> <p>После овог |
и неће требати, и ја се утврдо уздам да ћу целу ствар свршити брзо и поуздано с оно мојих људи |
вој...{S} Данас је петак.{S} Рачунам да ћу у Србији бити у идућу среду најдаље.{S} До прве, до |
давде.</p> <p>— Бог с тобом брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и конаковати.</p> <p> |
у, ову исту!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је |
да те примим и царски угостим, али куда ћу после ја, кад се за то дозна и рашчује?</p> <p>— А п |
хајдуке и смутљивце, што буне народ, ја ћу их, бели, наћи... попријетио је свијетли везир.{S} Ш |
елу моју војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће време скупити још 50 тисућа људи.{S} |
Јесам,...{S} Ако не могнем секиром, ја ћу поиздаље пушком, убићемо и овога Грка с њим.</p> <p> |
ст!{S} Како ви наредите за ту ствар, ја ћу онако слушати.{S} Мало час је светли везир рекао да |
н јој рече само:</p> <p>— Пази децу, ја ћу се јавити.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јо |
ади, онда батали, не дирај ништа!{S} Ја ћу све свршити сам са мојим Николом.</p> <p>Никола Шатр |
и хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру и скинути са себе сваку одгов |
одговори да није потребно.</p> <p>— Ја ћу и сам наћи пут, ти се врати.{S} Само спремите све шт |
аву, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац господару.</p> <p>— |
парничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се правдати и бранити.{S} Види се, колико знате, куд |
даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече Наум.</p> <p>Драгић се |
сутра склонити на Драгићевом трлу а ја ћу наредити што је нужно и све ће бити добро и срећно.{ |
p> <p>— Господар се насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја им |
.{S} Дед, кажите ако знате што боље, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао ам |
</p> <p>— Прати абер одмах мени амо, па ћу ти ја одговорити, шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако |
ћање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и |
: — Коју другу до ову, ову исту!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим с |
ко, а доња му усна заигра.</p> <p>— Шта ћу га жалити?{S} Пас му главу појео!{S} Како <pb n="187 |
} Ви одмах видите завере и презате, сад ћу ја подићи буну у Србији.{S} То је најбољи доказ како |
Анти рече само то толико:</p> <p>— Сад ћу ја наредити све што треба; очекни ти — па оде.</p> < |
ен.</p> <p>— Не тако, газда Иво!{S} Све ћу вас друго послушати, само ово не могу.{S} Боже прост |
кладе — мисли Милош у себи — јес, овде ћу га сакрити, где га нико никад наћи не може, где ни с |
/p> <p>— Сређујем га овде, а ко зна где ћу га откати — рече старија жена о платну, које је мало |
ниси никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на режњеве исећи.</p> <p>— Јао, Свети Аран |
е Карађорђе.{S} Мене боли глава и изаћи ћу мало да се проходам по свежој ноћи.{S} Ако залутам к |
можеш спавати безбрижно — а дотле доћи ћу и ја.</p> <p>Изашав на улицу, Карађорђе рече старцу: |
</p> <p>— Тек ако постигнем успех, моћи ћу да докажем да се нисам грабио за власт, јер ће свет |
друге подбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу први напред, као што сам и досад увек <pb n="184" /> |
{S} Јамачно се ђидија побојао, испапући ћу се ја како год од везира...{S} А онда зна шта би га |
народни васкрс и његову слободу, но што ћу икад учинити ја жив.{S} Био сам прост чобанин.{S} Би |
таје, нећу ја тада друге подбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу први напред, као што сам и досад |
јем као црв под кором и не знам на коју ћу страну, онда њих нема <pb n="96" /> да понуде своје |
тесан собичак и показујући руком на тај ћумез, викну Анти:</p> <pb n="263" /> <p>— Вуци се унут |
.{S} Сврати у Хасан-пашин хан до камене ћуприје, и одмах посла арџију да му викне Станимира Бат |
е какве су претрпели Београђани, кад су Ћуприлићеви топови запалили аустриске барутне магацине |
а је као кроз сан памтила, кад је везир Ћуприловић отео од Немаца Београд, и причала је страхоб |
што си се уклонио.{S} Што рекао покојни Ћурћија, није човек врбовина па да се на пролеће подмла |
антерију, одозго чохан јелек, па чохано ћурче, а доле плаве чохане чакшире с везеним пачалуцима |
тако то лако и зарађује.</p> <p>Везиров ћурчибаша, који је служио као тумач, није смео све ово |
станио се у Кишињеву и радио је ту свој ћурчиски занат.{S} Стојан Симић и Петар Андрејевић, „Кр |
чак, којим се кава туца, те и њиме, као ћускијом, почеше изглављивати врата.</p> <p>Најзад није |
и, не даде ми ни реч изустити.</p> <p>— Ћут! — вели — о томе не помињи; да чује префект обесио |
не, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и нетремице гледала у њега, а он је онда продужа |
.</p> <p>Старица се загрцну.{S} Дуго је ћутала и жмурила...{S} После додаде не отварајући очи:< |
јкивала на махова и тада би подуже немо ћутала.{S} Она је упирала поглед некуд у даљну даљину у |
је писмо прочитано, присутни су подуже ћутали.</p> <p>— Видите ли ви што из овог писма — рече |
пониче и Милош и подуже су обојица тако ћутали.</p> <p>— А, шта велиш, попо? — рече Милош најза |
Доле у кави било је још Срба, но они су ћутали.{S} Турци продужише разговор сами међу се.{S} Го |
ев на колима, Карађорђе и Наум махом су ћутали.{S} Карађорђе се чешће губио у далеке мисли и у |
аји завлада мртва тишина.{S} После дуга ћутања, њу прекиде дубок уздах Карађорђев.</p> <p>— Јед |
куд — рече он одсудно — но после подужа ћутања опет додаде: — А и Турци ће јамачно много зацењи |
осекао — рече Милош срдито после подужа ћутања. — С једне стране умирем од страха да што не про |
деља, он се веома зачуди и после кратка ћутања додаде:</p> <p>— Дакле, трећи дан!{S} А ја бих с |
ујица је био замишљен, али после кратка ћутања он се преломи на једно:</p> <p>— Господару!{S} У |
рече Вујица брзо, а затим после кратка ћутања додаде: — А ја тога писма и немам.{S} Било је ал |
> <p>— Никада! — понови он после кратка ћутања — Док су Турци господари не сме се чути овде ни |
ао тај крвник? — упита он после кратког ћутања.</p> <p>— Више их је од десет!...{S} Опасали су |
р је ћутао.</p> <p>— Говори Перо!{S} Од ћутања није вајде ни мени ни теби.</p> <p>Добио је неср |
После овога разговора опет наста подуже ћутање.{S} Јела само упита мужа да ли би хтео лећи, јам |
оздрава и питања о здрављу наста подуже ћутање.</p> <p>Марашлија је чекао да Милош сам помене р |
век што беше устао.</p> <p>Наста подуже ћутање.</p> <p>Ова два човека били су кнез Сима и Драги |
осле има и он деце!</p> <p>Наста кратко ћутање.</p> <p>— Властољубив је преко сваке мере; погиб |
га хајдуци за паре.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Милош опет проговори.</p> <p>— Паметан си чо |
ђорђевица зловољно.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Обадве жене осећале су као да им је нешто за |
пружи руку, узе шољу и опет задими.{S} Ћутао је и сркао каву, полако пуштајући густе димове.{S |
у и прели кабаницу, под којом је Вујица ћутао непомичан.{S} Тада он скочи, збаци кабаницу са се |
дареве.</p> <pb n="276" /> <p>Вујица је ћутао, замишљено бејаше оборио главу и дуго је гледао у |
ас пошао — рече Павле.</p> <p>Вујица је ћутао и вртео главом, Милош прихвати:</p> <p>— Па опет |
на ово последње питање.</p> <p>Ђорђе је ћутао, грицкао нокте и гледао у земљу.{S} После наједар |
Вујица и Милош овако говорили, Павле је ћутао и гледао у земљу.{S} Сад подиже очи.</p> <p>— Је |
ечи.</p> <p>Милош ућута а и духовник је ћутао замишљен.{S} Најзад отац Мелентије поглади своју |
зубе и после Добрњчевог говора, дуго је ћутао.{S} Кад се тако мало утишао, он проговори опет, а |
аповест?{S} Милошенда?!</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— А шта ти на то велиш, Перо?</p> <p>— Уб |
ао Марко и шта хоће он?</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— Говори Перо!{S} Од ћутања није вајде ни |
ли.{S} Дуго је ходао тамо амо по соби и ћутао.{S} Овда онда завртео би главом и дубоко уздахнуо |
а, и он је стегао срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно у почетку устанка, он је сад понова |
љубаша Петар Лазаревић још се двоумио и ћутао је замишљено.{S} Марко га дочепа за раме и сурово |
рио је Јаков.</p> <p>Карађорђе је махом ћутао.{S} Изустио би по коју реч само онда, кад је треб |
тискао главу међу шаке и тако поклопљен ћутао је немо и непомично.</p> <p>Баш у тај мах споља с |
тар заједљиво.</p> <p>Карађорђе је дуго ћутао и грицкао нокте.{S} Најзад проговори.</p> <p>— Чу |
рући поглед у Врљу, који је још једнако ћутао.</p> <p>— Побих оне псе, господару!</p> <p>— Које |
зарони главу међу шаке.{S} Дуго је тако ћутао.{S} Изгледало је као да га за тренутак бејаше укр |
ече Милош.</p> <p>Духовник је замишљено ћутао.</p> <p>— Што си се замислио, попо?</p> <p>— Нешт |
, ето, заклињем се, ћутаћу, како не бих ћутао ако је ствар таква већ!{S} Но казуј један пут шта |
/p> <p>— Закун ми се, господару, да ћеш ћутати!</p> <p>— Е, ето, заклињем се, ћутаћу, како не б |
ш ћутати!</p> <p>— Е, ето, заклињем се, ћутаћу, како не бих ћутао ако је ствар таква већ!{S} Но |
дата наредба, да никога не пуштају и да ћуте, па ма шта изнутра чули.{S} Ханџиска момка који је |
оворили су полако, али, како сви остали ћуте док један говори, у кави је владала мртва тишина, |
ре.{S} Голема река, широко тихо Дунаво, ћутећки је ваљало на ниже огромне водене масе своје, а |
е.</p> <p>Кнегиња је улазила и излазила ћутећки.{S} Кад последњи пут уђе, она приђе маленој клу |
е убије?...</p> <p>Петар слеже раменима ћутећки.</p> <p>— А ко му је издао ту заповест?{S} Мило |
рац пође напред; пређоше неколико улица ћутећки.{S} Изађоше на чаршију.{S} На лепом летњем вече |
стаде, а колена су му дрхтала.{S} Приђе ћутећки Гитарићу и пружи му обадве руке.</p> <p>— Добро |
ејаше чврсто стегао у руку.{S} Седео је ћутећки, оборене главе, и на сва наваљивања свога друшт |
ада ходао.{S} Сад застаде, диже обрве и ћутећки погледа духовника зорно и нетремице.{S} Отац Ме |
а, а горе на миндеру седи око 50 људи и ћутећки срчу своје наргиле.</p> <p>Патос је сав застрт |
диже главу и дуго ме гледао непомично и ћутећки.{S} Очи су му сијале из сумрака као два жива ра |
напред, а Драгић за њим.{S} Они су ишли ћутећки, мирно и достојанствено.{S} Пратила их је чета |
алиће те — рече она нежно и мило.{S} Он ћутећки пружи руку, узе шољу и опет задими.{S} Ћутао је |
што су се ту десила у владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер да си — рече Карађорђевица чисто стре |
спреми за полазак, а о целој ствари да ћути као заливен.</p> <p>После Лисовића, Милош позове с |
ли о својим пословима он је најволео да ћути, да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољим п |
е опкорачила, па сад или пови грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у тор |
био, као и што је, место да се склони и ћути, још он, он нешто виче и јада се.{S} Да видите сам |
и је стајао ту пред њим скроман, миран, ћутљив, а ови погледи као да су говорили:</p> <p>„Да ли |
, на митрополиту се могло опазити да је ћутљив и замишљен.{S} Ђорђе је седео мрачан и задубљен, |
н је био већ по самој нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је у добром друштву умео и да се разве |
ад нису имали сведока.{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју сурову душу, то |
јем.{S} Само што је пред њима Милош био ћутљивији и скривенији но пред својим попом.{S} Управо, |
S} Али не питај мене, питај оне горе на ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од њих ми је.</p> <p>— Али |
ди Новаковићеви, који се у два три маха ћушкао око Карађорђа позвецкујући оружјем.</p> <p>— Отк |
Али-ага (повереник београдског везира), у два маха говорио ми је о томе кад сам последњи пут би |
су били у Србији; док је трајала борба, у коју су једном прегли и загазили; док је било наде да |
ме султаново.</p> <p>Мало даље од њега, у полукругу стојали су везирови великодостојници, одређ |
нигде и ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго уздам.</p> <p>Ту Карађорђевица још више спусти |
ве.{S} Оно мало лепших, зиданих зграда, у дунавском крају, што је остало од окупације аустријск |
ану у једном удаљеном крају Петрограда, у тако званом предграђу, „На Пескох“, где је српска деп |
х сам да јави за свој долазак.{S} Тада, у љутини и страху за свој положај, Милош би био кадар д |
>После првих поздрава и обичнога увода, у писму се говорило овако:</p> <p>— „Не знам да ли си т |
<p>Али сутрадан, по нестанку Карађорђа, у Кишињеву је било трке.</p> <p>Тек се бејаше расвануло |
с и додаде:</p> <pb n="203" /> <p>— Ја, у име бога, мислим да се ми опет вратимо у Србију, да о |
, науман да пропутује свих шест нахија, у којима су бунтовници били упалили ватру.</p> <p>Овај |
Рогачу уђе друга једна гомила коњаника, у многоме друкчија од оне прве.</p> <p>Истина и ту се ч |
у се само два жива, два још сјајна ока, у којима као да се беше прикупио сав заостали живот кој |
<p>Као што смо видели, дакле, 11. јула, у петак, Карађорђе је заноћио на трлу код Јована Букови |
ло, особито амо на овим нашим странама, у нашем лепом Београду.</p> <p>Данашња српска краљев. п |
адашње политичко стање његова тековина, у коју нико нема права дирати, кад један једини тренута |
<p>Шипарчић, од својих десетак година, у друштву с девојчицом, којој је једва могло бити шест |
, а њина обећања празна су заваркивања, у која нико не треба да верује.</p> <p>— Нека ме не кун |
<p>Непросвећени синови азиских пустара, у простоти својој, мислили су да ће правди доста добро |
зговор водио између ова два политичара, у другој српској кући, у једној нахереној страћари, што |
сели, да се нашали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке разговоре он никад није мешао своје |
е буни.{S} Ту недавно, у почетку марта, у мало што није планула буна, која је већ била спремљен |
на љубичица у подножју столетна храста, у загрљају његових снажних жила, већ помаља своју плаву |
а Дунава нема ни једнога повећег места, у које он није свратио, ни једне планине кроз коју није |
заводио по савету Младена Миловановића, у намери, да ограничи власт војводску.</p> <p>Добрњац ј |
на уснама заметак некаква чудна осмеха, у коме се мешао и стапао у једно — осмех Богородице кој |
ка.</p> <p>Читави ројеви ситних рибица, у густим масама пливале су полако површином млаке воде, |
све више блажио и смекшавао.{S} Најзад, у њему засија нека чудна благост и сетна душевна доброт |
биство.</p> <p>Све то прелетило је сад, у један мах, Марашлији кроз главу, а схватио је добро и |
и или гини!...{S} Но можда се и он сад, у туђини, намучио и од много којечега одвикао.{S} Но, о |
ржање потицало из саме нарави Милошеве, у толико, и још више, на то се он био свикао у школи пр |
Овде?{S} Карађорђе овде?!{S} Где овде, у Београду?</p> <p>— Не, светли везире, већ у смедеревс |
елиш.{S} Слушао их док је још био овде, у својој кући, а да без њинога знања и питања ради сад |
м; опевао је мушко зрело доба, када је, у данима славе и величине српске, као соко прелетао с б |
во с неким страхопоштовањем на оседеле, у љутом боју опробане ратнике српске, и нарочито су тра |
снама, које су се некако болно укосиле, у подигнутој руци, у премрлом даху огледало се преклиња |
идело. — То је био Вујица.</p> <p>Доле, у прочељу, у крај ногу Карађорђевих, бејаше се пружио Н |
one unit="subSection" /> <p>Мало после, у колиби се нађоше скоро сви момци што их бејаше довео |
о ако рахатлук имао буде“.</p> <p>Даље, у писму од истога дана, упућеном Михаилу Герману, српск |
гу, па опет нигде и ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго уздам.</p> <p>Ту Карађорђевица још |
<p>Духовник опет одобри, и на томе се, у главноме, свршио њин разговор те вечери.</p> <p>Сутра |
в журно, а његово весело обасјано лице, у мах се натушти.</p> <p>Анта је објашњавао:</p> <p>— С |
дном приликом, после једне крваве сече, у којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио с |
провели прво у раду, па после у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се |
и посу му одмах да се умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и тебе да |
елој европској турској, грчки родољуби, у потаји за се, неговали су наду да прво плане буна на |
о то тако узвикује, али у бурној вреви, у огромној гомили, која сабијена, изгледаше као какво ч |
етио да ће га заједно с његовом чељади, у његовој рођеној кући и заједно с кућом, жива спржити, |
ло у пуној власти.{S} Од народних људи, у Београду су се тада бавили само они, који су ту били |
је добио и новаца, да се и тим послужи, у колико му устреба.</p> <p>На растанку Милош му пружи |
к у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугарској, Маћедонији, Епи |
десно раме, Карађорђе као држи велики, у врх њега висок златан крст, саливен од самог жеженог |
о чувени безистени и пазари биоградски, у које се стицала најљепша и најскупоценија роба из три |
век без срца!{S} То се често рекне али, у истини, мало је таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и |
о и покрет Хаџи Проданов...</p> <p>Али, у том опасном тренутку, јавља се он, Мелентије, скромни |
господару, па би данас мирно боравили, у својој отаџбини.{S} Али сила није могла учинити ништа |
ејаше изазван код Милоша нов ред мисли, у које се по најчешће мешала помисао, како би то згодно |
па и премести у Тополу, где га сахрани, у породичној гробници у цркви коју је Карађорђе за живо |
како сви остали ћуте док један говори, у кави је владала мртва тишина, те се свачији разговор |
едаред нађе на пустој и дивљачкој коси, у подножју Малога Штурца, где стоје као џинови огромни |
илази језа од ове пустошне усамљености, у којој као да се крије некакво притајено чудовиште, ко |
ац се врати, а Карађорђе се упути кући, у којој је већ горела свећа и закуца на затворена врата |
два политичара, у другој српској кући, у једној нахереној страћари, што се готово губи у гомил |
екако болно укосиле, у подигнутој руци, у премрлом даху огледало се преклињање, да се Марко зау |
да устанак у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугарској, Маћед |
леже раменима и уђе у мрачни преградак, у коме се једва назирало.{S} Новаковић прилупи врата, н |
ешава питање шта би чинио с Карађорђем, у ствари, он се бочио с давно донетим решењем да Карађо |
а оружаних људи, с коњима, под оружјем, у жагору и лупи, удали се, носећи собом две крваве глав |
Богородице која, предана душом и срцем, у пуном материнском блаженству, посматра на грудима сво |
њих.{S} Користили су се мојом забуном, у којој сам био после тешке болести, и невољом у којој |
ица задовољни с постигнутим резултатом, у коме је сваки гледао своју личну корист.</p> <p>Али н |
ђа и Наума, те их склони у свој подрум, у сеоским пивницама.</p> <p>— Ево, господару, овде има |
кој но хришћанској страни.{S} А што он, у првом реду, гледа наше српске интересе, ја му то пре |
м његова друга, који је био шњим дошао, у Београд мени послаше, које се ето са согласијем чести |
ати, кад је слушао прво писмо Милошево, у коме се сад говорило сасвим друкчије но што је досад |
ћи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у последњем тренутку наћи ће се нешто, што ће ме омести |
ири, с тога му је све повлађивао и ако, у истини, није све онако мислио.</p> <p>Док је Милош ов |
врђаву.</p> <p>Док се све ово дешавало, у близини губилишта стојао је један симпатичан, сиромаш |
подбадају га да се буни.{S} Ту недавно, у почетку марта, у мало што није планула буна, која је |
о тврде камене обале, и све запенушено, у свирепој срџби, до небеса баца узбуркане вале своје, |
<p>У пограничном руском граду Кишињеву, у удаљеном предграђу, где већ настају поља и ливаде и г |
о је више но његове речи.{S} У погледу, у стиснутим уснама, које су се некако болно укосиле, у |
рним коњима који су, привезани за руду, у сласт јели неку миришљаву отаву, што је брижљиви кочи |
еубиство!“ Тада ће мрак обузети Србију, у по дана смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробов |
а за то што ћете скапати у меку душеку, у својој рођеној погани!{S} Жао ми је само једно, што н |
оћ настаје, и у овом свечаном тренутку, у целој природи као да беше овладала некаква побожна св |
је био Вујица.</p> <p>Доле, у прочељу, у крај ногу Карађорђевих, бејаше се пружио Наум, наслоњ |
живе људе да их дивљи зверови растргну, у опште, тражили начина да учине убиство тежим, а казну |
17. године.{S} У руском градићу Хотину, у скромној кућици, иза које се пружала велика башта, се |
а, који су, по њиховом рођеном причању, у незнању претурили Ђорђа преко границе.{S} Њин опис чо |
десити у оваком узбуђењу и расположењу, у каквом се Цукић сад налазио.{S} Па опет зато Петар је |
мезулани с леве стране Јасенице, па ту, у један собичак, притворе Анту, а они се одмах разделе |
/p> <p>Све ово девојче изговори у лету, у трку, док удариш длан о длан, и док су јој последње р |
чу <pb n="230" /> каквом повећем месту, у које се и стицао сав овај свет што врви широким равни |
у Србију трипут толико пошто је у Нишу, у Видину и Зворнику скупљена многа војска.{S} Мене би о |
ила на другој страни, јер је још одмах, у први сумрак, добио абер да му долази један од најпоуз |
борбу са све већим изгледима на успех, у колико устанак буде опширнији, како би турска војничк |
ав дан изгледа као какав огроман лонац, у коме кипи, ври и пресипа се, док сутра дан опет све н |
други заборавили, ти још добро памтиш, у каквом је стању и јаду остао народ, кад Црни стругну |
њу као да шину моћна електрична струја; у једном снажном покрету Цукић се праћну и изврте полеђ |
е полеђушке, упаљена гужва сена догоре; у мрачној одаји чуло се само храпаво кркљање, налик на |
ли још се грчи, увлачи и опет се плази; у два маха нешто проблебета, рече нешто — две последње |
наопако и несретно ради. <pb n="161" /> У очима балканских народа, Србија је до сад важила као |
ана суши на коцу турскоме <pb n="68" /> у тврђави.{S} Том приликом говорено је и о двојици заро |
змеђу српских емиграната <pb n="149" /> у Русији и њиних пријатеља, рођака и познаника, који су |
од Турака мирним путем, споразумом!{S} У то се могу уздати само лудаци, који Турке не познају, |
боље војске што их има под сунцем...{S} У страшној битци на Суводолу, према мени је стајала ско |
са четири стране и утекао у свет...{S} У мојим очима то је крвопија, душманин, поганац, коме т |
уверити, је ли ово још сан или јава.{S} У грудима је осећао да га нешто истински боле, нарочито |
црта на лицу и оштра строга погледа.{S} У целом њеном држању било је нешто поносно и достојанст |
почео спремати да Карађорђа дочека.{S} У првом реду, ваљало је да извиди како стоји ствар код |
електрицитет и на убијање осуђеника.{S} У големој жељи да кривац што мање страда при извршењу к |
а снага и српска и грчка и румунска.{S} У опште, он је требао да поведе све балканске народе у |
кад му се каква реч не би допадала.{S} У целом разговору Милош ни један пут није споменуо реч |
а магла коју је бура брзо разгонила.{S} У најбешњем трку коњ скочи и нестаде га у оној магли.</ |
је плакало грозним, крвавим сузама.{S} У одаји завлада мртва тишина.{S} После дуга ћутања, њу |
ћ унапред био решен, да их не верма.{S} У толико му је сад милије, што је све свршено онако <pb |
Погледа се и чисто да себе не позна.{S} У образу је изгледао црн као земља, а црте на лицу беја |
е био склонио у атару села Радовања.{S} У то доба сва та околина била је обрасла горостасном ст |
траже накнаде за своја отета имања.{S} У њином је интересу да Карађорђе не погине.{S} Он има о |
ресуда противу кнеза Симе и Драгића.{S} У њој се говорило како су њих двојица покушали да дигну |
колибе, али је била мала низбрдица.{S} У који мах Наум пође потоку, иза оближњег дебелог цера |
некад је бацало у дрхтавицу Милоша.{S} У дугим годинама мучне борбе, он се био свикао, да глед |
<p>Било их је на броју десетак душа.{S} У средини је јахао невољни певач, а око њега склопили с |
род и Милоша.{S} Тако ће бити и сад.{S} У истини пак, Милош њему плаћа за свако тако погубљење. |
ешао своје озбиљне и крупне послове.{S} У друштву се ћеретало о женама, о пићу, о смешним приго |
ништа, или за друге сличне послове.{S} У таким приликама кнез Милош му је обично сам лично изд |
како би изравнао ове опасне заваде.{S} У ствари видели смо шта му је био главни смер.</p> <p>Д |
ако је био прерушен, одмах познаде.{S} У осталом пред њим се Карађорђе није ни крио.</p> <p>— |
бејаше угасио.</p> <p>Петар застаде.{S} У овом сумраку на његовом оштром лицу био је исписан ст |
поврати у Србију, као што поручује.{S} У ствари пак, Милош је то питање био решио давно и давн |
је у очи белих поклада 1817. године.{S} У руском градићу Хотину, у скромној кућици, иза које се |
је то можда само големо изненађење.{S} У томе се Милош поврати.</p> <p>— Црни ту!{S} Чух ли ја |
кнут да слуша оваке дрске разговоре.{S} У пређашња времена није било у целој Србији човека који |
да у томе тражи какве заслуге за се.{S} У осталом, Марашлија је био човек такве природе, који м |
е су га свакојаке слутње и двоумице.{S} У Паланку је стигао кад је почело свитати.{S} Сврати у |
собња врата тихо и нечујно отворише.{S} У одају уђе висок, просед, достојанствен калуђер, коме |
унска господара, влашки и молдавски.{S} У скупу се говорило махом грчки.{S} Карађорђе није разу |
плетане јауке који се губе у даљини.{S} У исти мах осети се јак дах буре, од чега затрепери сва |
отајно почињу оружати и дошаптавати.{S} У опште, кроз народ прохуји нека усталасалост, која цео |
рбија пала је, и ти си морао бежати.{S} У том очајном времену јавио се Милош.{S} На српску снаг |
стрију, он се почео брзо опорављати.{S} У Србији, за све оно време, кад је највише требало трча |
не гужве сена постајао је све гушћи.{S} У томе сутону Никола задену пиштоље за појас, саже се, |
еднако траје, само је сад још гушћи.{S} У природи је тишина, а овде онде, на далеком обзорју се |
зраз казивао је више но његове речи.{S} У погледу, у стиснутим уснама, које су се некако болно |
ивника, Милошу чисто одлану на души.{S} У овоме успеху, који је постигао и лакше и брже но што |
, те се пазило на сваки његов корак.{S} У таквим приликама врло је тешко било измаћи из Русије. |
ђа стигне само оно, што му ја желим.{S} У љутини свашта рекнем, али зар ја не умем расудити, ка |
руском двору с једном чудном молбом.{S} У име српског народа и у име свију војвода у Србији, кн |
ила обдарена неком пророчком снагом.{S} У несвезаним речима, но чији се смисао ипак могао разаб |
Милош је изашао од везира задовољан.{S} У колико се могао ослонити на реч Турчина; он му је обе |
шурити, и Карађорђе је то и покушао.{S} У томе згодно му је дошао говор Германов, који тврђаше |
га је којекаквих несрећа он починио.{S} У осталом, ја њега нисам ни био ни убио.{S} Убили га ха |
ли им смисао још није добро схватио.{S} У глави му се мутило.{S} Наједаред он се претури с мале |
к Марков, који га је ноћас допратио.{S} У њега је Марко имао велико поуздање.{S} Обично је гово |
аум Охридац, који му је све тумачио.{S} У осталом, овде и није било много говора, пошто су сви |
<p>— Аја, вели, није добро ни тако.{S} У Русији би се то уватило.{S} Уловили би човека кога си |
итаве сеисане.{S} Срце ме је болело.{S} У два маха излазио сам, те их пресретао, али увек, сети |
век.</p> <p>У ствари тако је и било.{S} У Трбушницу је дошао на конак Милош Обреновић, човек ко |
и, и да је то управо од бога суђено.{S} У таким тренутцима, он се чисто чудио како је могао и з |
ЕДАЈА</head> <p>Била је близу поноћ.{S} У то доба у српском селу обично влада глуха, мркла ноћ, |
стајао је споља, наслоњен на колибу.{S} У левој руци држао је за врх од држаље осредњу секире, |
on" /> <p>Све је то било у тренутку.{S} У први мах нико није знао ко је тај човек, јер га управ |
p> <p>Баби седа глава жалосно клону.{S} У сиротињској одаји наста блага тишина, коју није преки |
себе самога, бежи од грехова својих.{S} У даљини тражи олакшање обремењеној души својој, али св |
рерушио се, али ја га опет познадох.{S} У два маха хтедох да му се јавим, па се опет тргох.{S} |
енију које од мене и од народа имаш.{S} У противном најстрожија заповест издата је тебе истога |
у Московију, а вође оста Коџа Милош.{S} У зачетку и он је, наопако му било, био забраздио далек |
добили абер из Србије последњи пут?{S} У Хотину се чуло да је Милош писао нека писма и позивао |
тресе и продужи. — Али како да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поменути.{S} |
ћете ви од мене? — викну он узбуђено. — У мишију рупу, ја се сад под старост завлачити не могу, |
"220" /> <p>Карађорђе дубоко уздахну. — У осталом, ја сам и хтео, ја сам нешто и покушавао, али |
а се и ви преселите у Кишињев.</p> <p>— У какав црни Кишињев, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо |
се такође ту нашао на вечери.</p> <p>— У туђини није никад као код своје куће — то знају бог и |
.<ref target="#SRP18933_N2" /></p> <p>— У томе се не можемо никад сложити.{S} Милош је на муци; |
наћве и не мешај се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопаснијим приликама он је остајао хла |
м кораку, сретао си „српске емигранте,“ у њином живописном народном оделу.</p> <p>У почетку срп |
све велим, биће да то светина нагађа, а у истини да је било сасвим другачије.</p> <p>— Дај боже |
ој, она је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили они разговори, што их је и |
дна пољана, отворена са свију страна, а у њој ни грма ни трна, само свуд набујала лепа зелена т |
ка назад и стаде у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајно или хот |
лујем, изгледам <pb n="224" /> здрав, а у истини мени је болна и преболна сама душа, на срцу мо |
ојица, он је увек имао пара код себе, а у таким околностима лако му је било наћи свагда по пет |
ли се, носећи собом две крваве главе, а у пустој шуми остаде Драгић са својим десетогодишњим си |
је велика зелена каленица, пуна воде, а у њој је лежало некакво повелико срце, на <pb n="34" /> |
арко је просипао најстрашније погрде, а у наступима гњева могао је од човека чуда учинити.</p> |
крај ватре, бејаху са стране одорине, а у средини набијен дебео слој лепе меке сламе, застрте д |
насамо, поред огњишта мало поодмори, а у предњој соби чула се граја од двајестак гласова, који |
викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниска |
, то су му поставили из неке почасти, а у истини та га је стража чувала као заточеника.</p> <p> |
на смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и преврнути кости грешних синов |
рука у нереду просипала лево и десно, а у мрачној провалији, коју је одозго покрио густ сплетен |
онеким улицама чуо само српски говор, а у чаршији, на сваком кораку, сретао си „српске емигрант |
асланици су седели подаље у присенку, а у близини за столом седео је само председник Ипсиланти |
тва тишина опет завлада на губилишту, а у даљини чуло се само нејасно комешање и шуштање гомиле |
е учињено.</p> <p>То је тражио Милош, а у овој прилици ни везир није могао желети ништа друго, |
и у његово име влада и заповједа.{S} А у чије име заповједа ваш Милош?{S} Он је прости слуга в |
даром до 1813. лета тогоже народа.{S} А у овом, наведен интригама непријатеља српских, уклонисј |
„старога лукавог шумадиског хајдука.“ А у том вајкању — старцу није ни на ум падало да су она д |
онако како се у писму говори.</p> <p>А у том писму поново се тврдило, како народ Карађорђа јед |
d> <p>Била је близу поноћ.{S} У то доба у српском селу обично влада глуха, мркла ноћ, без јава |
рнуло, и да је још врло једак.{S} Борба у њему самом још није била потпуно свршена.{S} Час се о |
љену и упропашћену невину душу, и ужива у пакленим мукама њена очајања.</p> <p>Милош је у тај м |
е Црни Ђорђе намеран да се врати понова у Србију.</p> <p>Милош је испод ока пажљиво проматрао, |
добили, све је то утврђивало Стољетова у мисли, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даљ |
p> <p>Почетак је маја, и градина је сва у цвету и мирису.</p> <p>Шипарчић, од својих десетак го |
ишља, и после сави на више и нестаде га у мраку.</p> <p>После четврт часа он се заустави пред в |
У најбешњем трку коњ скочи и нестаде га у оној магли.</p> <p>У истом тренутку чу се доле некака |
Катарине II, рече лаку ноћ и нестаде га у ноћном сумраку.</p> <p>Корачајући крупним корацима, Ђ |
, но они обојица уграбише и пољубише га у руку.</p> <p>— Јесте ли живи, јадни! — упита их Ђорђе |
е, да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву малу преграду у десном би |
море прогута утонула бродара, сарани га у своје неизмерне дубине, а горе опет остане глатка мир |
па нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву малу преграду у десном бисагу, па бисаг закључај |
!{S} Деда...{S} Деда Ђока!...{S} Ево га у соби!...{S} Сад је дошао!{S} Казала сам му да сте овд |
и одатле је предат Турцима, који су га у тврђави удавили.</p> <p>Свршио је и Мелентије Никшић, |
евтино.{S} Ко мало врда, шикну они њега у Сибир, па му после, Боже прости, ни бог не поможе!{S} |
ним другом.</p> <p>Он упита има ли кога у кући и кад му жена рече да нема никога сем деце, он с |
кама дуго и очајно борио.{S} Десна нога у копрцању пала је у жеравицу и грдно се испекла.{S} Је |
си се начинио паша, и гори си од онога у Београду...{S} Сакупио си око себе читаву тевабију ск |
кше се за њима поводи.</p> <p>Због тога у народу настаје узрујаност, људи се отпађују од посла, |
то доба обрнута западној Европи, с тога у Петрограду нису радо гледали немирно кретање балканск |
, а ја мислим да би ту најбоље било, да у таквој прилици сам честити везир води и бригу и одгов |
тога се веома много полагало на то, да у општи покрет буде увучена и Србија.{S} Управо од ње с |
оноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниска миндера, на који беше прилегао. |
падишаха — да је вазда победоносан — да у његовој големој царевини сви буду срећни и задовољни |
ина живети.{S} Најгоре сам се бојала да у оном очајању не учини штогод сам себи.{S} Да му је би |
о прошло?{S} Зар би Русија допустила да у њој погине један Карађорђе, а да се не истрага ко га |
од Турака, они брзо сазнаду и опазе да у народу има некаква комешања, те се и сами усплахире и |
присуствовати овој сечи.{S} Знао је да у овоме нема славе ни за кога, па се није хтео ни истиц |
стоке.</p> <p>Наједаред, Милош чује да у кукурузу нешто шушти.{S} Он се окреће и далеко за соб |
рст који се тако блешти, да чисто не да у се гледати.“</p> <p>„Али како да се попнем и како да |
решио, да ту ствар повери још коме и да у тај посао увуче још кога верног човека који ће му пом |
за кога, па се није хтео ни истицати да у томе тражи какве заслуге за се.{S} У осталом, Марашли |
да ту одмах легне крв.</p> <p>Видећи да у тренутку може бити меса, Петар обиште и око Цукића и |
ре и у великој кави наста тајац, као да у њој није живе душе.</p> <p>— Чокјаша! (живела) — рече |
е своме путу, Милош је свуда говорио да у Београд одлази по позиву тамошњих српских трговаца, к |
је он од истине црни Циганин!{S} Што да у другом свету, и код других народа може бити пуна земљ |
и заустављајући свака путничка кола „да у њих завири,“ Карађорђе с Наумом боравио је скривен у |
урској.</p> <p>Српски живаљ био је тада у Београду још нејак и тек је бојажљиво почињао дизати |
си тога кретања живо су се осећали тада у Влашкој и Молдавији, где је било много грчких родољуб |
мучне борбе, он се био свикао, да гледа у Карађорђу оно, што је у истини и био — јунака и родољ |
не се као Карађорђе.</p> <p>Ђорђе гледа у ведре небесне висине и види како одозго сија јасно то |
и осмех сатане — преласника, који гледа у својим канџама већ уловљену и упропашћену невину душу |
p> <p>После ових речи Вујица се загледа у Карађорђа, очекујући шта ће рећи на ово последње пита |
боли, ја како!</p> <p>Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго га је гледао нетремице.</p> <p>Док је |
тле ходао, стаде сад и чудно се загледа у Врља, после оних његових речи.</p> <p>— Бога ми, Врљо |
његов повратак.</p> <p>Милош се загледа у духовника.{S} Изгледало је, као да се предомишља шта |
оглади своју густу, дугу браду, погледа у Милоша и рече:</p> <p>— Овде је у напред мучно решава |
p> <p>Верни Наум почешће брижно погледа у Карађорђа, тада му се из груди отме дубок уздах, који |
ош.{S} С грдном муком увео је мало реда у земљи и колико толико зауздао Турке.{S} То сад треба |
ти је негде сакривено, склоњено, можда у земљу закопано... — <pb n="310" /> и Гитарић узе разг |
још неколико тренутака и Турци би можда у њега ускочили, браниоци шанца изгинули би; ту би можд |
и све што београдски везир заиште, онда у чему је он бољи од обична послушника везирова, и да л |
ет, а кад дође до густога, ви ћете онда у Немачку, као што сте и научили, а фукара нека плаћа к |
ме српског народа и у име свију војвода у Србији, кнез Милош је молбеницом, на којој је било по |
опасност отклони, и да очува Карађорђа у пркос везирове писмене наредбе за убиство.</p> <p>Све |
ан (Симић).</p> <p>Дете уведе Карађорђа у собу и даде му столицу да седне.</p> <p>— Шта раде Ст |
: како би било, да сам домами Карађорђа у Србију и ту да сврши с њим једном за свагда.{S} Тај с |
а над Наполеоном и коме је циљ да се за у будуће Европа обезведи од револуционарних испада из Ф |
ече Анта са сузним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам се прибојавао.{S} Какви ми јади нису |
аља да газе и да тој опасности из близа у очи загледају.{S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И |
то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, поумих да се разговорим о томе са самим |
је тако омршавило и променило се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово није Ђор |
омили осталих кућерака сиромашног краја у Савамали, дешавао се други и друкчији призор.{S} Крај |
"152" /> Све то чинило је, те је Србија у очима Грка, а и свих других балканских родољуба, имал |
била је много млађа и мања; она старија у разговору обично би јој рекла „ћеро.“ Тек су биле ост |
да не мути по Балкану, пошто им Русија у тим приликама не би могла указати никакву помоћ.</p> |
представљала тадашња српска емиграција у Русији.</p> <p>У римској историји износи се као редак |
нтригама непријатеља српских, уклонисја у Аустрију, и отуда, после једногодишњега ареста пресел |
е пушта Турке у народ.{S} Појава Турака у мирним српским селима само би узбунила народ, а то би |
бро те нађох; задржао сам се код Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш куда изашао.</p> |
te xml:id="SRP18933_N1">За време Турака у свакој кнежини био је по један Турчин буљубаша и с њи |
очито између Милоша и рускога посланика у Цариграду, који се живо интересовао за догађаје у Срб |
тојала су на вратима четири кршна момка у богатом оделу, наоружани од главе до пете, с дугим пу |
.{S} Женске су биле удате и то Стаменка у Хотину, где се Карађорђе као изгнаник настанио, а Сар |
код куће презати сваки час, као зверка у гори, да откудгод не пукне осветничка пушка!...{S} И |
милано, као да га је нека свемоћна рука у нереду просипала лево и десно, а у мрачној провалији, |
и груди.{S} Нарочито му је чешће падала у очи једна сребрна палацка Карађорђева, која је одсјај |
S} Но она је ћутала и нетремице гледала у њега, а он је онда продужавао:</p> <p>— Од кад сам от |
а жена стајала је на вратници и гледала у мрак за колима.{S} Лака тројка летела је равницом као |
о мали, Александру се живо била урезала у памети она кобна ноћ, кад је с матером из Тополе мора |
у срце његово.{S} Та се жеља састојала у добро скројеном плану, по коме је он имао једног дана |
о отварале, а реч му је рапаво запињала у гуши.</p> <p>Духовник виде да је и нехотице пробудио |
о у заносу, са затвореним очима, читала у књизи далеке будућности, оне две <pb n="69" /> жене к |
Међутим, Цукићева глава била је стигла у Београд, и већ од два дана зијала је натакнута на кол |
грозничавој ватри, он је ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као да из неке дубине о |
ева породица у то доба стално је живела у Хотину, али овда онда стара Карађорђевица одлазила је |
ерне жене, која је цео век свој провела у најтежој борби с најтежим неприликама у животу.</p> < |
се винула у далеку будућност и назрела у њој нешто мрачно и крваво, јер су бледе усне бабине ш |
једничког вођу, Карађорђу бејаше засела у главу само једна једина мисао, која га је пратила и д |
, с којима је Карађорђева породица била у љубави и пријатељству, те су се с тога чешће походили |
лежала онесвешћена.</p> <p>Док је била у заносу, неприступна за спољне утиске, душа ове стариц |
на што да се реши.</p> <p>Ствар је била у овоме: — Пошто је узалуд покушавао да одбије Карађорђ |
д је Милош стигао у тврђаву већ се била у велико ухватила ноћ.{S} Упаљене машале осветљавале су |
ла за појас.{S} Тројка се полако губила у јутрењем сумраку и њена зврка чула се све слабије и с |
то су кроз подугачак узан ходник водила у некакав мрачан, тесан собичак и показујући руком на т |
расла.{S} Најзад, она се тихо сталожила у дубини његове душе, и ту чисто као заспала.{S} Он ју |
год.), о Ђурђеву - дне, бејаше искупила у Београду, да посвршава неке народске послове, и одатл |
а рода људскога.{S} А сад се претворила у дивљачку пустињу из које куља само мрак и варварство. |
нека два шипарчића, што су се ту десила у владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер да си — рече Кара |
она је ево већ у велико била закорачила у век деветнајести.{S} Она је имала ретку судбину да ви |
наоблачила, најежила и чисто се повукла у себе саму, те усред својих негдашњих ратних другова и |
анцузе“.</p> <p>— Са пуним шакама посла у Европи, Русији није сад до тога да се заплеће и амо н |
сија је у то доба имала пуне шаке посла у Европи и брижљиво избегавала да не дође у сукоб с Тур |
иске, душа ове старице као да се винула у далеку будућност и назрела у њој нешто мрачно и крвав |
итва доцне стиже.{S} Сила је већ прешла у ђаурске руке.{S} Зар ви не видите како Милош расте из |
жари, ни нико!...{S} Овако је сад сабља у његовој руци.</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Луч |
м државама, па то Милош брже боље јавља у Стамбол.{S} Милош троши големе суме да докучи шта сме |
е.{S} А ако би издао браћу своју или ма у чему изневерио ове лепе наде које се на њега полажу — |
ерљивија писма разним српским војводама у Румунији и Русији.</p> <p>Тај човек имао је сад да из |
у најтежој борби с најтежим неприликама у животу.</p> <p>Тројка и њена лупа већ се бејаху изгуб |
ужани од главе до пете, с дугим пушкама у руци, стражарили су и на самом уласку у кућу, а крај |
unit="subSection" /> <p>Прешав код Рама у Србију, Карађорђе је још те исте вечери кренуо даље с |
дубоко поражен и очајан, она је и сама у својој души осећала болни одјек тога очаја.{S} Речи ј |
о наређено, да ништа не казује кога има у одаји, и да што раније затвори хан.</p> <p>Још неко в |
p> <p>У једном пасму, писаном кнезовима у Цариград на двајестак дана доцније после ових првих п |
сувише заузет својим великим плановима у Европи, и његове су бриге поглавито на то упућене да |
е с тога чешће походили и једни другима у госте долазили.</p> <pb n="146" /> <p>Карађорђе је та |
у да га обавести о последњим догађајима у народу и да му каже како се то десило те су неки кнез |
и Карађорђу какво зло.{S} С тим мислима у глави он се упути оближњем поточићу, да се умије и да |
и убијам.{S} Прешао сам, заједно с њима у Босну, па их допратио чак до Мајевице и ту им попио з |
мислите, шта би могао мислити кнез Сима у тренутку кад <pb n="40" /> се над његовом главом зави |
одне послове, а он се упустио с Турцима у трговину, пошто би му продали да он постане господар |
ошеви момци дотерали два човека окована у ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовни |
бавила се све до пред ноћ.{S} Тога дана у целом Београду, по свима домовима српским, а и по мно |
и јава.</p> <pb n="278" /> <p>Тога дана у петак, 11. јула, Карађорђе је био срдит и зловољан и |
жано похита у Паланку.</p> <p>Тога дана у подне Анта је већ био у Паланци. <pb n="260" /> Вујиц |
писму наређује.</p> <p>Тога истога дана у сумрак, из Београда је отишло смедеревским друмом 12 |
дана у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, ама о |
р ви не видите како Милош расте из дана у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи |
је у смедеревској нахији неколико дана у тајности живио.{S} Сиротињски плач и сузе уфатише га |
ао жарити док је царевна била запетљана у друге важније послове.{S} Ко ти се може сећати буве у |
аву жртви, која већ бејаше сва обливена у крви.{S} Пошто је то извршио, овај незнан човек погле |
ска!{S} Читава поколења, која су рођена у слободи и провела детињство у славним данима јуначке |
о се указаше два црна коњаника, увијена у дугачке црне гуњеве.{S} Коњаници су ишли право к хану |
дину (вера) није било станка ни помена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде и црноме ђаволу Ђорђи |
{S} То су теориска начела.{S} Примењена у практици она се појављују у безброј разноликих облика |
, која је већ била спремљена и раширена у шест нахија.</p> <p>Од кад се Милош помешао у народне |
клопцем, стајала је испражњена и бачена у крај.{S} Застава, Карађорђево свечано војводско одело |
коња, али му десна нога остаде закучена у узенгији.{S} Тако обешена, коњ га пренесе преко урвин |
ва стотина живих боја, седе три Турчина у високим зеленим турбанима и дувају у неке дугачке трш |
најбуднији вид не може да назре.{S} Она у тим тренутцима као да је била обдарена неком пророчко |
> <p>Сутра дан била су важна саветовања у дому Милошевом.{S} Сакупљени прваци народни договарал |
жиш мир у народу.{S} Ако немаш поуздања у своје људе, ја ти стављам на расположење целу моју во |
не бих био на досади, а онај туркешања у Србији бар би једном дануо душом!...{S} Јест, свију т |
</p> <p>Међутим, за време свога бављења у скровитој сељачкој кућици, Карађорђе се бејаше преруш |
оле разна права за кнеза и за народ, па у том писму, између осталога вели и ово: </p> <p>„Ето с |
да као да ваља тако пустити нек иде, па у згодном тренутку да пристанемо уз друге и ми.{S} Али, |
а пустите амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђе човек повисока раста, књаз га дочека, њини с |
о је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју сурову душу, то никад више не излази на бео дан |
ешто ударање дахира, што као перце игра у рукама раздрагане играчице, млада, висока женска изво |
иви Карађорђе осети како му срце заигра у грудима.</p> <p>Као да су се небеса сурвала, или као |
ха својих.{S} Нада на ослобођење и вера у васкрс српске слободе била је још жива и чврста у душ |
ар, га мислиш, што боље чека код везира у Београду!</p> <p>— Какав везир, какав Београд!{S} Сад |
дмети у јутарњем расвитку.</p> <p>Ватра у колиби догоревала је, и дуго непостицана, беше већ по |
ходник кроз који Милош прође, а унутра у одаји читава гронтуљица жижака расипала је благу свет |
p> <p>— Овде је дућан, а кућа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуда — рече старац и гурну |
вор водио се кроз прозор.</p> <p>Унутра у собу уђе крупан, космат, чупав човек, коме једно око |
ђев обичај никад није био да друге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, кума Ми |
већа.</p> <p>Баба Јана, била је позната у целом Београду, знали су је и у околини на далеко као |
њевно.</p> <p>Прошло је добро по сахата у овоме обијању врата.{S} Најзад и она попустише.{S} По |
а вође била је чудне судбине.{S} Донета у Београд и предата Милошу, она је одатле отишла као др |
морао знати кад би било каквога покрета у том правцу, као што Добрњац мисли.</p> <p>Пошто су се |
уда се део.{S} Изашао је од митрополита у глухо доба, сишао у тамно двориште, мрак се склопио з |
Анти Протићу да одмах незадржано похита у Паланку.</p> <p>Тога дана у подне Анта је већ био у П |
о ретко који, познавао готово сва места у Србији и знао у главу све угледније људе у сваком кра |
рпске слободе била је још жива и чврста у души и срцу српске емиграције.</p> <p>Живећи тако у н |
по другоме не поручују, но иде из уста у уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у писму каже, па |
Карађорђе рекао жени да никога не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни долазити.</p> <p>После |
о му Руси никако не би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руском заштитом, примао ј |
<p>Вујица подиже очи и погледа Лисовића у лице.</p> <p>— Слободно ме гледај, кнеже, али и то зн |
Петар даде миг момцима да уведу Цукића у хан, где га склонише у једну мрачну одају.</p> <pb n= |
се истакао као вођ народни, његова кућа у Црнућу, вазда је била пуна гостију и страна света.{S} |
далеко одвојеној од других сеоских кућа у атару села Азање, седео је крај ватре омален скукуљен |
имала највећи значај и од њеног учешћа у покрету зависио је у опште успех целе ствари.{S} С то |
сече га Добрњац живо. — То данас и деца у Србији знају, да се одовуд једнако џара и подбада; св |
чки играју.</p> <p>Карађорђева породица у то доба стално је живела у Хотину, али овда онда стар |
у српски емигранти били крупна чињеница у очима свију балканских родољуба, с тога су сви они и |
е види — учи шипарчића његова другарица у игри, док се он сав задуван, са зајапуреним обрашчићи |
гласио буђење природе, а нежна љубичица у подножју столетна храста, у загрљају његових снажних |
ева; и тако су се ова два шумска певача у зеленом лугу дуго натпевала, поздрављајући лепу, летњ |
Петар указа на вратима, са зубљом луча у руци, корачајући опрезно, као мачка, Цукић је лежао п |
збије београдског везира, да се не меша у народске послове, већ увиђа да од мира не може бити н |
оме ко нас слуша нећемо дати да се меша у његове послове, а он сам с оним, што пође уз њега, не |
лема сметња била је држање кнеза Милоша у Србији.{S} Он је водио читаву борбу противу присталиц |
да се од једном нађу у туђини без гроша у џепу и без икаква иметка, они исти људи, који су око |
ко смо криви пред Богом, нека моја душа у паклу испашта за све.{S} Да манемо дакле, целу досада |
љала, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, он је ходао из угла у угао, и у гл |
зићемо и сами...</p> <p>Међутим, изишав у мрак, Вујица се упути дубље у шуму и иза једне липе с |
да убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку они сви одјашу у мезулани с леве стране Јасен |
проћи и где може свратити.</p> <p>Дошав у Пожаревац изјутра, он се упути табачкој чаршији и свр |
шта му је био главни смер.</p> <p>Дошав у Београд, одмах другог дана Милош је био већ код везир |
зао торбу да олакша рамену.</p> <p>Ушав у собу, он прислони пушку уз врата, затим смаче торбу и |
свакојако да очува и учврсти свој уплив у њој.{S} С тога је и највероватније и најлакше преко С |
мешан у опхођењу с људима, јако обазрив у сваком послу, а уз то необично храбар и одважан, што |
дело, па било да Карађорђа врати натраг у Аустрију или да га кришом протури до у Црну Гору, где |
не би још под стражом био враћен натраг у Петроград.“</p> <p>То је био закључак до кога је доша |
пустити, би ти се он онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ све било пропало, и ако би |
ним пријатељем, па ће после опет натраг у Хотин.{S} На напомене војвода, да ће се сутра опет ви |
на губилиште.</p> <p>У тај мах, остраг у гомили наста комешање.{S} Некакав човек прогура се кр |
ана доцније нађоше сељаци Вујицу мртвог у колиби.{S} Он је страховито изгледао.{S} По рукама би |
одајући немирно тамо амо.</p> <p>Најзад у мркли сумрак ето ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с |
е још се чула песма веселих Турака, кад у Рогачу уђе друга једна гомила коњаника, у многоме дру |
довршивали повећу партију бурмута, кад у собу ускочи лаконого девојче и зајапурено од радости |
> <p>Али тек он бејаше у тој мисли, кад у оџаклију бану Никола Новаковић, момак Милошев.{S} Он |
ну, српском заступнику у Букурешту, кад у кућу уђе један од људи књажевих.</p> <p>— Господару, |
ер је хетерија грчка развијала свој рад у највећем јеку.</p> <p>Таласи тога кретања живо су се |
ова соба дању изгледала мрачна.{S} Сад у ноћ осветљавана је са два жишка, која су по соби раси |
они сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре доба муте и бунтују народ.{S} Они овде виде ш |
на и предана слугу свога, то га има сад у мени, светли везире, и ја се могу само радовати, што |
шњи крвави ратници претворили су се сад у мирне грађане, који се свијају око своје породице.{S} |
="#SRP18933_N4" />, мој попо, пређи сад у памети све оне големе муке и тегобе наше, што се од т |
ио пиштоље.</p> <p>А — што нисмо ми сад у Тополи, браца Лексо? — пита даље девојче.</p> <p>— Е, |
ину.</p> <p>Али тако није изгледало сад у Трбушници, маленом сеоцету у београдској Колубари.{S} |
во заробљеници?</p> <p>— Где су баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворени у казаме |
се погледи сусретали, Карађорђев поглед у почетку је био пламенит и киван, али се поступно све |
е — климну главом Милош, упирући поглед у Врљу, који је још једнако ћутао.</p> <p>— Побих оне п |
и успешно, што му је јако дизало углед у овој великој и моћној дружини.</p> <p>Крпара је био ч |
ану и своју тврду одлуку да одржава ред у земљи, а то му је давало нову снагу да што живље наст |
пута, синовче, и опет ти велим: за ред у народу одговараш ми ти, и како је пре било, тако и са |
оручује: „ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, погуби ову двојицу.{S} Опростиш ли им, ја скид |
алеке куме своје, која га обиђе једаред у десетак дана, донесе му по један хлеб и по котарчицу |
во.</p> <pb n="178" /> <p>Али наједаред у држању Милошевом наступила је изненадна промена.{S} К |
, избледеле прошлости.</p> <p>Наједаред у гомили наста метеж и колебање; четири јањичара појави |
нешто и да плане сад каква буна и неред у Турској.</p> <p>Наглашавајући нарочито, како се за ов |
рај те ово укопај, затрпајте ту где год у потоку.{S} Само дубоко да свиње не изрију.{S} Хајд са |
и је само једно, што не погибох где год у јуначком окршају, но дочеках да ме ви овде мрцварите, |
о Србији и изради да их прогнају кудгод у дубину Русије.{S} Кад му то није пошло за руком, он с |
и долазио амо, но да се склонио, гдегод у околини Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у Тополи |
ухвати.{S} Па онда, пада ли вама штогод у очи; чини ли се вама сумњиво ово врдакање Вујичино?{S |
урешки био је кроз дуг историски период у рукама грчких родољуба из Фанаре (Цариградско предгра |
е учестале, Турци су подизали сав народ у потеру, па кога хајдука убију њему одсеку главу, одне |
Даље се у писму казивало, како се народ у Србији одавно спрема; како има много навучене џебане, |
он не би тако олако уваљивао овај народ у нову крајину.</p> <p>Милош га пресече.</p> <p>— Зна!{ |
док је мало умирио и средио онај народ у Србији, а тек што је подигнуто малко крова над главом |
ри и тајни агенти, који подбадају народ у Србији и распирују неред и немир.{S} Све те каламутње |
ред колибом он застаде и обазре се свуд у наоколо.{S} Све је било тихо и мирно.{S} После туробн |
ћутала.{S} Она је упирала поглед некуд у даљну даљину у којој као да нешто види и откуда као д |
алик на испреплетане јауке који се губе у даљини.{S} У исти мах осети се јак дах буре, од чега |
лош био послао да му сврше неке послове у Петрограду, а поглавито да израде да се српске војвод |
им се забрани мешање у народне послове у Србији.</p> <p>Добрњац је одавно био у завади с Карађ |
разгонио их као кобац нејаке тиће, све у славу имена српског; помињао је како од валовите Дрин |
оге у вис.</p> <p>— Тако!{S} Сад је све у реду — рече Гитарић и залупи врата на колиби.</p> <p> |
оји су за собом водили сјајне свите све у суху злату и алему, да се са султанскијем барабарити |
гуја присојкиња.</p> <p>Сад је било све у реду и готово, џелат је очекивао само да му се даде з |
паметнији изгледати ти, па је опет све у твоју вајду — рече Петар заједљиво.</p> <p>Карађорђе |
суле по његовом крилу и сабираше их све у леву шаку; затим се прекрсти, пољуби оне мрве, разгрн |
е послове.{S} Ко ти се може сећати буве у обући, кад му стоји мачка на глави.{S} Али чим смо ск |
} Биле су му утрнуле и одумрле од стеге у оковима.</p> <p>— Спустите ме децо, да седнем мало на |
који су играли велике и значајне улоге у славној десетогодишњој борби за ослобођење, Наум се б |
ој је седео, паде полеђушке и диже ноге у вис.</p> <p>— Тако!{S} Сад је све у реду — рече Гитар |
момака својих, што Карађорђу одмах паде у очи и не би му право.</p> <p>— За бога, куме, што ће |
им руке о њега —</p> <p>У тај мах упаде у кућу Сима Паштрмац.{S} Он сави руке око Милоша, који |
одступи за два три корака назад и стаде у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, |
Карађорђе.</p> <p>Изненађен, он застаде у пењању и с чуђењем је гледао у онај урнебес што се пр |
н.</p> <p>Тек кад незнани човек нестаде у оној гунгули, гомила поче мало по мало долазити к себ |
уго разговарао насамо с оним што остаде у Банату.</p> <p>Кад су прешли на српску страну, мрак с |
инио, али дај ми пушку која бије одавде у Русију“.{S} Он прво одговори: <pb n="186" /> „Ако нем |
баш, јави им!{S} А они су, ваљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се од скора овде доселили? — реч |
из Србије отишли, и <pb n="241" /> овде у Русији нашли миран кутак, где су бар безбрижни за гла |
.{S} Шта ће мислити <pb n="156" /> овде у царском двору, кад виде како се гложимо и један друго |
алим?{S} Није, очију ми!{S} Ево га овде у соби.{S} Ево изађите да га видите — брбљало <pb n="23 |
м и рече: — Све што је — за сад је овде у Русији.{S} Овдашње власти могу омести све и покварити |
о знају бог и људи.{S} Али волим и овде у туђини остати свој, но отићи у Србију, па служити и с |
мисли он у себи, али опет ће стати овде у ову шупљину између две кладе.</p> <p>И он дохвати мрт |
ир), а не овај куси крштени Турчин овде у шуми...{S} Такав је био и његов план у почетку...{S} |
отило му његово!{S} Што није остао овде у земљи да с браћом јуначки погине, те би му се име до |
има другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мр |
ахности <pb n="296" /> и шуму.{S} Негде у даљини чу се чобанско звоно; далеко у селу гласно је |
ом обзорју сену светлаци, знак да негде у даљини има буре, која се можда полако примиче.{S} Мил |
еко неразговетно шуморење, као да негде у даљини жубори какав неуморни поток, или као да се кро |
и и господари!{S} Штета, што нема негде у свету какве царевине без газде, па да се ту сви понам |
арађорђа нешто збиља нестане тамо негде у Русији.</p> <p>— Али, зар би то тако олако прошло?{S} |
, шумне гомиле, која се таласа ту негде у близини тврђаве.</p> <p>„Светина, гомила, гунгула — т |
уђе унутра и понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће конаковати.{S} Карађорђе упита шта је с г |
ти су ћилими и сиџадета, на којима седе у гомилици по 7—8 и по десетак постаријих гостију.</p> |
ујица сад њега тражио и посла га да иде у Смедерево и да <hi>однесе</hi> поруку секретару Анти |
гу страну.</p> <p>Мрачни ноћник час иде у корак остављајући коња да корача по својој вољи, час |
Петра.{S} Он се веома зачуди, кад виде у ово доба овога човека, што га његови стражари назваше |
су се искрено радовали што га опет виде у својој средини.</p> <p>Тога дана под ноћ, Карађорђе с |
епт. 1813. год. пређе у Земун, а оданде у манастир Фенек, где архимандриту Мелентију Никшићу, д |
новац није примао, и тако Карађорђе оде у Русију без дуката, а Мелентије остаде као врло богат |
збиља наскоро поздрави с гостима и оде у своју спаваћу одају.</p> <p>Ушав унутра, Милош узе хо |
ало посаветују и реше да Анта одмах оде у Београд Милошу.</p> <p>— Иди господару Милошу у Беогр |
домовину.{S} Он је удахнуо дух слободе у све балканске народе; он ће бити најдостојнији да то |
оглавито да израде да се српске војводе у Русији тргну што дубље у унутрашњост велике руске цар |
е требао да поведе све балканске народе у заједнички бој, за заједничку слободу.</p> <milestone |
кло да се нађе крај Карађорђа и да буде у његовој близини.{S} Као јунак човек, он је био жудан |
, што тако лако узима на душу прве људе у народу.</p> <p>Баба Јана пажљиво је слушала све ове р |
рбији и знао у главу све угледније људе у сваком крају.{S} Премда се за четири последње године, |
што некако није потекао сам, да се нађе у близини, и да он лично контролише тачно извршење изда |
ора пући, него да се за тај случај нађе у земљи приправан, а сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О о |
и Србију 21.{S} септ. 1813. год. пређе у Земун, а оданде у манастир Фенек, где архимандриту Ме |
рђе је имао после овога избора да пређе у Србију и ту да покрене нов устанак.</p> <p>У исти мах |
ањао.{S} То је била мисао како да пређе у Србију, и како у Србији да покрене ствар с успехом.</ |
рао да и он с осталим старешинама пређе у Немачку, куда је Карађорђе већ прешао, Милош је мутно |
н да га слободно можеш убити, чим наиђе у наш пашалук.{S} Али овде има друга мука.{S} Карађорђе |
е испод брда и отима се да што пре сиђе у мирне далеке равни...</p> <p>Свуда унаоколо влада мрт |
Карађорђе, то га Милош и позива да дође у Србију, где ће га народ једва дочекати, па заједнички |
{S} Догоди ли се пак, да Карађорђе дође у Србију са знањем царева, те му не смедне нико ништа, |
Европи и брижљиво избегавала да не дође у сукоб с Турском, што би јој у тим приликама било веом |
зи царство мрака и тмине“ — мисли Ђорђе у себи, гледајући ону страхоту пред собом.</p> <p>Међут |
S} С тога да почнем“ — тако мисли Ђорђе у себи и у јуначком прегнућу, на мах заборавља све тешк |
писма била је тако чудна, да Карађорђе у почетку никако није хтео веровати да је то збиља Мило |
леп овај чудни храст“, мисли Карађорђе у себи — „али како ће тек онда дивотно изгледати, кад н |
стово дебло.{S} Тако наслоњен Карађорђе у два три маха зену, па се онда притаја.</p> <milestone |
морао пријавити сваки који хоће да уђе у кућу.{S} По свему је изгледало да је ту пао на конак |
виде шта је.{S} Он слеже раменима и уђе у мрачни преградак, у коме се једва назирало.{S} Новако |
мигранта Чолак-Анте!?</p> <p>Старац уђе у кућу шалећи се с Чолак-Антом, с којим се лично познав |
ило је тек два сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како су цео тај дан провели прво у раду, |
туцаше се и његови рогови.{S} Он побеже у ђаурску Московију, а вође оста Коџа Милош.{S} У зачет |
за руку, повуче је чудном снагом и диже у вис.</p> <p>— Што кријеш?{S} Зар се то може сакрити!{ |
омело.</p> <p>Међутим, тројка већ стиже у град; крајње раштркане куће по румунској махали већ с |
из Плане.</p> <p>Међутим, Лисовић стиже у Смедерево и одмах нађе Вујицу, који се баш тада спрем |
и!...</p> <p>— Тешто!...{S} Из ове коже у другу не могу!...</p> <p>— А шта да чинимо ми несретн |
, да Марко ову своју претњу у шали може у збиљи извршити, и с тога је добро отварао очи да тачн |
ују од посла, трговци не смеју да улазе у веће куповине, многи се испод руке потајно почињу ору |
а према Раму, где је имао да се превезе у Србију.</p> <p>Узалуд је срдити кишињевски ђенерал гу |
и и диже Ракетин разбијени добош, и узе у њега добовати да охрабриш и прикупиш нашу разбијену в |
свету, да не мора један лити горке сузе у леденој туђини, а други код куће презати сваки час, к |
је био на пола пресечен, одгризао га је у мукама својим рођеним зубима.</p> <p>У таком стању он |
за тим га опремио тако несретно, да је у Пожегу ушао го голцат, привезан за коња с главом окре |
етне зобнице коњске.{S} Мора бити да је у зобници било нешто што је врло тешко, јер је људа лев |
кав.{S} Карађорђа је нестало, као да је у земљу пропао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
он.</p> <p>Чолак Анта је говорио да је у Србији све узаврело.{S} Народ је незадовољан овим ста |
ме после изда Русима?</p> <p>Русија је у то доба имала пуне шаке посла у Европи и брижљиво изб |
х земаља, Србија је била једина која је у то доба имала неку своју полунезависну унутрашњу само |
борио.{S} Десна нога у копрцању пала је у жеравицу и грдно се испекла.{S} Језик му је био на по |
е покрајине.{S} Влашка слобода легла је у гроб заједно са последњим браниоцем својим, јуначким |
богато оружје.</p> <p>Ова соба била је у опште богато намештена за оно доба и за оне прилике.{ |
а пажња велике северне царевине била је у то доба обрнута западној Европи, с тога у Петрограду |
премана велика грчка побуна залазила је у нову мену и примицала се својим првим покушајима и оп |
да онда стара Карађорђевица одлазила је у Кишињев где је тада било понајвише Срба, махом војвод |
чи вредити, кад је свак прозирао шта је у души Милошевој.</p> <p>Више од сахата водио се разгов |
ља потера бесплодна.</p> <p>Стољетов је у очајању чупао своје седе косе и проклињао тренутак ка |
у ране су се још више отварале и крв је у млазевимо струјала.</p> <p>Док се све ово дешавало, Д |
остали у Србији.{S} Особито, од кад је у Србији 1815. опет букнуо народни покрет и синула какв |
ни априла 1817. године.{S} Петроград је у то доба био као нека ћаба балканских родољуба.{S} Сло |
ије све сам уничтожио</hi>.{S} Народ је у свему задовољан“.<ref target="#SRP18933_N5" /></p> <p |
обстајателства за сад су добра, све је у тишини.{S} Од кнезова сада не осећам никаквога да што |
па додаде само: — Остави Науме, све је у божијој руци... а пазићемо и сами...</p> <p>Међутим, |
провирује опадање и сиромаштина; све је у рушењу и посртању, све иде са зла на горе; убоштво на |
гледа у Милоша и рече:</p> <p>— Овде је у напред мучно решавати.{S} Ко зна, какве прилике могу |
нако тамо доле на оним странама, где је у то доба боравио Карађорђе, и где је ускоро имало да с |
веће користи за се.</p> <p>Карађорђе је у неколико био и згодно средство за Милоша, јер је њиме |
а једном извади, прекрсти се, пољуби је у сечивици и закле се њоме, да кад је једном извуче ник |
теља рода сербскага, Карађорђа, који је у смедеревској нахији неколико дана у тајности живио.{S |
pb n="251" /> из Старога Влаха, који је у то доба био скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам б |
суди као кукавицу и страшљивца, који је у најопаснијем тренутку утекао из земље, с друге стране |
заклоном.</p> <p>Међутим друм, који је у почетку био пуст, све је више оживљавао.{S} Сретали с |
обровољно уступам другоме оно што ми је у руци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће веровати и р |
бурјан па и њему одсече главу, баци је у једну зобницу и предаде је другом момку.</p> <milesto |
рости до безочне дрскости.{S} Једном је у Ваљеву, само с пет друга, напао у сред бела дана на в |
тога доба престо букурешки продаван је у Цариграду на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре бил |
али не може да почне.{S} Међутим, он је у два маха бацао на њу крадимичне погледе испод ока.{S} |
!{S} Нека га правдају како хоће — он је у мојим очима крив.</p> <p>На једаред бабино лице силно |
навало на скупу слушалаца.</p> <p>Он је у мало речи тако живо нацртао жалосно стање балканских |
>Беше освануо 12. јули 1817, а падао је у суботу у очи летњег св. Аранђела.</p> <p>Тога дана Ка |
тежак уздах; буљубаша Петар шкрипао је у сну зубима и овда онда по штогод би промрмљао, као да |
Снажним ударцима сам Штитарац ударао је у врата то сечивицом то ушником, старајући се да их оби |
не у Србију, према расположењу какво је у народу, Карађорђе би нашао пуно присталица који би за |
/p> <p>— Тако су ми говорили.{S} Ово је у истини било овако; али опет зато, то нису били никакв |
огао бити миран и целу ту ноћ провео је у несаници, ходајући тамо амо по пространој оџаклији.</ |
х рекао да је Милош страшљив.{S} Био је у толиким бојевима.</p> <p>— Слушај ти што ја теби каже |
S} Најзад, велики број спахилука био је у рукама грчких закупника.{S} Па и ако је порта одавно |
Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у целом Српству!{S} И шта учиних сад!... рече он, пун т |
узети за вођу.</p> <p>Овај скуп био је у подземној одаји огромне палате кнеза Пашкова.{S} Опши |
} Велики број грчких хетериста радио је у Молдавској, Русији и Влашкој да припреме земљиште за |
кла срца.</p> <p>Незнани певач тужио је у песми за милим завичајем и праштао се с њим.{S} Сећао |
<p>Био је лудо храбар управо долазио је у тој храбрости до безочне дрскости.{S} Једном је у Ваљ |
и од њеног учешћа у покрету зависио је у опште успех целе ствари.{S} С тога се веома много пол |
ј нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је у добром друштву умео и да се развесели, да се нашали, |
, па им и памет појела.</p> <p>И ако је у другим приликама био вољан, да старим војводама призн |
у дубоко потресао.{S} Причајући како је у то доба Карађорђе био дубоко поражен и очајан, она је |
али.</p> <p>Везир је распитивао како је у народу, па уз реч упита и то, какве гласе има Милош с |
р и за састанак и за све.{S} Но како је у петак увече тај абер дошао доцне, остало је да се изв |
да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде није ништа!{S} Овде нису ни |
ло у селу, сасвим друкчије изгледало је у сеоској околини.{S} Ту се одигравао тужан призор!</p> |
lestone unit="subSection" /> <p>Било је у половини априла 1817. године.{S} Петроград је у то до |
ad> <head>ЦРНЕ СЛУТЊЕ</head> <p>Било је у очи белих поклада 1817. године.{S} У руском градићу Х |
ма и мутно унутрашње сазнање, будило је у њему тешке сумње и оне душевне трзавице, што их ми об |
викао, да гледа у Карађорђу оно, што је у истини и био — јунака и родољуба.{S} Па пошто је и са |
о би се у Србију трипут толико пошто је у Нишу, у Видину и Зворнику скупљена многа војска.{S} М |
ака тиче он се нема чега бојати, јер је у смедеревској нахији он, Вујица, господар а Турци се у |
изгледао као да спава.{S} Митрополит је у два маха долазио до њега, с намером да га викне и да |
и, час усамљен крик какве тице, коју је у недоба штогод расплашило с гнезда; час је опет неко н |
од својих десетак година, помагао му је у томе.{S} Драгићу нешто беше поднадуло лево око, тако, |
дука убију њему одсеку главу, однесу је у Београд и на коцу истакну на бедем, а кога жива ухват |
је, па да те никад не дирне, ако ћеш је у недрима носити...{S} Ја сам се некад много заносио ок |
шчи што ти је за потребу.{S} Однећеш је у Београд везиру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Но прво се п |
лушајући ове речи Марашлијине, Милош је у себи мислио:</p> <p>„И ово мени говори онај исти Мара |
улумћарима?{S} Кад је требало, Милош је у три дана по два пута летео са Дрине на Мораву и с Мор |
истога дана, кад се то десило, Милош је у <pb n="120" /> вече био врло забринут, и ако му је ре |
е говори.</p> <p>С тим мислима Милош је у вече отишао у своју спаваћу собу, где је о дувару вис |
обливен крвљу.{S} Међутим књаз Милош је у највећој јарости викао.</p> <p>— Вуците ми испред очи |
лико добро народу.</p> <p>Кнез Милош је у Врљи нашао верног слугу и свирепо тачнога извршиоца с |
ам главом.</p> <p>Још поодавно Милош је у себи био решио да се и њега отараси, исто онако, као |
им мукама њена очајања.</p> <p>Милош је у тај мах судио једног човека.</p> <p>Тај човек био је |
Нарочито су се интересовали за догађаје у Шумадији прваци и угледније војводе, које је љуће но |
у, који се живо интересовао за догађаје у Србији.</p> <p>— Црните ме пред двором као душманина |
ли је исто тако био готов и да га убије у свако доба, кад то захту велики интереси хетерије.{S} |
тије да понуди свој савет, већ се крије у мишије рупе и хвата побратимство с турским зулумћарим |
гледнији представници српске емиграције у Русији, сем Добрњца који се тада бавио у Петрограду, |
ећи: „Ја нигда нисам умочио прсте своје у невину крв братску и родитељску!“</p> <p>...{S}Али, у |
вечерас стићи пријатељу који их очекује у оближњем селу.{S} Али формалност око пасоша опет се м |
о немилосрдно гонили, и која и сад чује у близини страховити лавеж паса од чега је страва подуз |
сподар у Србији, као оно што су владике у Црној Гори.{S} Море, Мелентије да има сто глава, па н |
планова и смишљања.{S} Међутим, прилике у Турској мутиле су се све више и више и хетерија је хи |
— рече кмет Стојадин, кад уведе путнике у подрум.</p> <p>Тада Карађорђе извади златан дукат рус |
везиру, само нека везир не пушта Турке у народ.{S} Појава Турака у мирним српским селима само |
њајући се доцније на ове знатне добитке у земљишту, они би онда могли закључити с Турском што п |
ска ни друге помоћи; морам умочити руке у крв, па што да бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је ка |
д могло друкчије, ја не бих умакао руке у крв.{S} Али овако не видим друга изласка!... — рече М |
але, упале, суре очи укочено су гледале у жеравицу.</p> <p>— Подај јој нека сркне још мало те в |
Молерова и владичина и све остале, пале у интересу отаџбине.{S} Али шта да рекнеш и чиме да се |
њене затворене очи као да су прозирале у далеке догађаје, које ни најбуднији вид не може да на |
.</p> <p>— Ко? — упиташе Вујица и Павле у један глас.</p> <p>— Он Црни!</p> <p>— Ама зар писао? |
, а њене мисли бејаху се некуд изгубиле у далеку, незнану даљину...</p> <p>Али и у тој заносној |
Он махну руком и изађе напоље.{S} Доле у кави било је још Срба, но они су ћутали.{S} Турци про |
ебе, а затим се опет обрати Србину доле у дну каве.</p> <pb n="51" /> <p>— Кажу, болан, Раџо, т |
о тај дан провели прво у раду, па после у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, |
ике сабље непријатељске, да је најпосле у тами и незнању одруби братска секира“.{S} То је казив |
оступно гасила а мисли му бејаху отишле у далеку, далеку прошлост.{S} Сећао се негдашњег сјаја |
вске обале од Турака и обе војске дошле у додир, врховна команда прешла би на Ђорђа.</p> <p>Так |
да се одморе, па тако мало помало ушле у разговор.{S} Седеле су у мраку, јер се напољу тек беј |
е од свега најгоре било остајати и даље у неизвесности.</p> <p>Пошто је прво сам дуго ходао по |
у одаје.{S} Изасланици су седели подаље у присенку, а у близини за столом седео је само председ |
сијом и молио да га уклоне кудгод дубље у унутрашњост царевине.{S} Герман и Петар Добрњац ишли |
чито да Карађорђа спроведу кудгод дубље у унутрашњост Русије, где не би могао долазити у додир |
ам царски двор да га тргну кудгод дубље у Русију, па још немам одсечна одговора.{S} Но и ту као |
вше старешине српске тргну кудгод дубље у Русију, где би надзор над њима био лакши и откуда не |
егунце, нарочито Карађорђа, тргне дубље у Русију и да им забрани мешање у српске послове.</p> < |
м, изишав у мрак, Вујица се упути дубље у шуму и иза једне липе стаде с Николом Новаковићем, пр |
ић се уклони с дететом и оде мало дубље у шуму, где је ту под једном границом после и преноћио. |
српске војводе у Русији тргну што дубље у унутрашњост велике руске царевине и да им се забрани |
чера тако довршила, Вујица изађе напоље у мрак, да још изда момцима последње наредбе, а Карађор |
е почешће провиривао кроз прозор напоље у мрак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он р |
адском везиру Марашлији — који је пошље у Цариград.{S} Одрата и напуњена, она је дуго била изло |
ли, мед им је текао из уста, како ће ме у најкраћем року вратити; како ће ми дати читаву једну |
бацају семе у земљу.{S} Човек баца семе у земљу и нада се да ће му оно донети богата плода, кој |
да будемо као оно орачи кад бацају семе у земљу.{S} Човек баца семе у земљу и нада се да ће му |
они траже да их Србија помогне, али не у свом, но у њиховом интересу — рече Герман живо.</p> < |
иним, ако Црни једног дана ненадно бане у Србију, а честити везир ништа ми не јави, како да се |
<p>За случај да Карађорђе ненадно бане у Србију, решено је, да овде присутни прваци неће уз ње |
гано на то, да устанак у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугар |
асијем честитог везира шиљу обе одеране у Цариград“...<ref target="#SRP18933_N6" /></p> <pb n=" |
аби листићи, разлетеше се на све стране у страховитој ломњави и пуцању.{S} Карађорђе упусти зла |
арашлије и Милоша, да Марашлија помогне у Цариграду Милошев захтев да добије право наследнога к |
— мислио је он и кушао да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљадама уздигнутих песница маше с |
алканске народе.</p> <p>Да сутра упадне у Србију, према расположењу какво је у народу, Карађорђ |
ме шаљемо аброве и поруке, Ђорђе упадне у народ, узбуни светину и окружи се многобројним оружан |
S} Богме ће мој Ђорђе ово дана да крене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро |
ког, и Милош се тога ради кастиле крене у Београд.</p> <p>То је било у почетку маја 1817. годин |
S} Једино ако је који имао што готовине у новцу, то се једино у оној брзини могло понети.{S} Ал |
Све се ово десило 28. јуна 1817. године у очи Петровдана.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
да их из тога стања ишчупа и опет рине у борбу.</p> <p>„Ове унутрашње ватре, која сажиже и душ |
е погасе, чак и пси полежу и село утоне у таму и тишину.</p> <p>Али тако није изгледало сад у Т |
из каква заноса, и тада грчевито стисне у шаки држаљу од секире.</p> <p>Овај је човек био Карађ |
врати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Србију...</p> <p>Духовник га пресече: — Ама који Црни |
ди одавде.{S} Он смера да ненадно бахне у Србију.{S} Јесте ли чули оно његово, како ће он сам д |
његова стигли су амо на конак тек доцне у вече.{S} Међутим провели су цео дан на коњима, јурећи |
теље, па се сети шта је све синоћ доцне у ноћ планирао, наређивао и говорио.</p> <p>У вече на п |
ора били су српски послови и ново стање у Србији.</p> <p>Како се Карађорђе недавно био вратио и |
лакали су и вајкали се за жалосно стање у које су сад сви од реда запали.{S} Сви ти разговори с |
ичко стењање и болно испрекидано јецање у самртничком ропцу.</p> <p>Свршено је.{S} Небо се најп |
ву, при чему је турско мешање и утицање у народне ствари било сузбијано и потискивано влашћу на |
уске царевине и да им се забрани мешање у народне послове у Србији.</p> <p>Добрњац је одавно би |
е дубље у Русију и да им забрани мешање у српске послове.</p> <p>За случај да Карађорђе ненадно |
алазио чисто као неки одмор и разгаљење у овој ненадној појави хајдука Врља, који га је на мах |
е паметан да за власт ништа и не помиње у почетку, но да помогне да заједнички ослободимо земљу |
уди који можда нису ни имали зле намере у срцу, али су се повели за надом да ће оно бити боље ш |
ш ниже и ниже, као да је хтео да прозре у мрачну утробу црне земље, и тамо да нађе решење чудни |
љу и да сурвају небеса, да све претворе у пустош и развалину.</p> <p>У тој страховитој ноћи све |
ршка голема храста, да његов сјај допре у најдаље крајеве пространа видика.{S} Али, баш у том т |
углу, и затурив главу на јастуке, упре у таванске шашовце свој замућени и укочени поглед.</p> |
е дотле држао поклопљену на руци и упре у Петра страшан, закрвављен поглед, а свака длака и на |
у били уређени, с <pb n="94" /> тога се у његовом дому и стицао свак, који је имао какав крупни |
ме амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи пребијам <pb n="22" /> по овим гудура |
.{S} Ту је тада било толико Срба, да се у понеким улицама чуо само српски говор, а у чаршији, н |
ко је он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах није поред њега десио његов кротки „попа.“ Он |
издаде и она би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше добри људи, који је прихватише и до |
пријатељи немојте од мене тражити да се у овом тешком самртном часу покажем као кукавица.{S} Та |
но изгребен, по чему се познавало да се у самртним мукама дуго и очајно борио.{S} Десна нога у |
S} То не иде!{S} Казуј!“</p> <p>Тада се у Милошу поново отпочињала борба, која је трајала целе |
е, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p> <p>— Како, болан, нијесу твоја посла |
ес, с кратком, плавом кићанком, која се у круг ширила.{S} На грудима је носио шарену гајтанли а |
ћ прошарана зеленим грнићима, дизала се у једном углу, као неки споменик.{S} Прозори су били по |
а за какве тешке грехе моје — спекла се у телу па никако од њега да се одвоји!“.</p> <pb n="66" |
одигне народ.{S} Изашли на Љубић, па се у најнесретнијем тренутку разбежали.{S} И да није било |
а расте.“ И песма право вели.{S} Кад се у пролеће буди, природа има свој дах.{S} И ово тихо жуб |
било сјајно и оштро.{S} Нарочито кад се у говору одушеви и занесе, његова два сјајна ока сијала |
на год доспе, свега је нестајало све се у њој губило.</p> <p>Сад се зачу и страховито шуштање, |
у звучних звона.{S} Све мисли сабиле се у једну сплетену гужву, из које тек овда онда, као усиј |
чим се Карађорђе појави.</p> <p>Даље се у писму казивало, како се народ у Србији одавно спрема; |
а са себе сваку одговорност, нити ће се у што мешати.</p> <p>Духовник је пажљиво слушао Милоша. |
оптужује; свака капља ова претвориће се у по један врео камен, и то ће те камење затрпати.{S} Т |
.{S} Свака капља ове крви претвориће се у по један глас који виче и који те јавно оптужује; сва |
мајци твојој!{S} Због тебе потресће се у земљи и моје труле кости.{S} Какав грех, какав тешки |
ру њину, то би било безумље, које би се у најбољем случају могло свршити тиме, да и мени самом |
ке било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију трипут толико пошто је у Нишу, у Видину и Звор |
ко не обележи пред Турцима, зашто би се у незгодном случају могло и главом платити.</p> <p>Мило |
лочиначки погледи Новаковићеви, који се у два три маха ћушкао око Карађорђа позвецкујући оружје |
налик на тисућу људских гласова који се у једно сливају.</p> <p>— То су они — реће бабе Вишња.{ |
и се тада бавио у Петрограду, и који се у осталом већ истакао као јаван противник и непријатељ |
!...{S} Није, дакле, ту вајде уздати се у њино обећање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ак |
адоше сузе.{S} Она их обриса и врати се у кућу, где су се деца већ почела мешкољити и будити се |
има на скоро пала и подлегла, давећи се у својој рођеној крви.{S} Стога је сад удешавала, да се |
нахији он, Вујица, господар а Турци се у његове послове не мешају.</p> <p>Тако је говорио Вуји |
екао: „Гледај своје наћве и не мешај се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопаснијим прилика |
једно:</p> <p>— Господару!{S} Уздам се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S |
оставити кости у туђој земљи и уздам се у бога да се једном опет повратим у Србију.{S} Али то ћ |
ео говор Карађорђев.</p> <p>— Враћам се у Србију и није ми друкчије, но као оно мртвацу кога ок |
за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Русији и Румунији појавила српска емиграција, после н |
бавио.{S} Тако Чолак-Анта, настанио се у Кишињеву и радио је ту свој ћурчиски занат.{S} Стојан |
је оно од њега, и све је онако како се у писму говори.</p> <p>А у том писму поново се тврдило, |
и све живо давно је утекло и сакрило се у сигурна боравишта.</p> <p>И људи и животиње потражили |
страховитом ветрином шибано море што се у мрклој, непрегледној ноћи бије и ломи о тврде камене |
ше да једе и пије, што је хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и оставе на миру.</p> |
дбе још страшније и грозније, но што се у писму писало; и ако је Милош познавао Вујицу, као пок |
ead> <head>СЕЧА ГЛАВА</head> <p>Свет се у свачему усавршава, па и у томе како ће лакше убијати |
да га је прочитао и да знаде шта му се у писму наређује.</p> <p>Тога истога дана у сумрак, из |
ео је пред ониским дућанима; деца су се у гомилицама играла по улици.{S} Старац и Ђорђе ишли су |
ва и да угуши и ућутка људе, који су се у Србији појављивали као његови агенти, њему се најзад |
ени у сточарске трговце, налазили су се у оближњој околини, спремајући за Ђорђа угодан прелазак |
ревским, а кумом својим.{S} Нашли су се у Вел.{S} Плани код гробља, куда Вујица бејаше изашао п |
како га тресу, трзају, кидају и разносе у комаде.{S} Једна ледена рука, као оштро жељезо, проби |
Да си тица не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш — примети Милош.</p> <p>— Он |
и наћи пута и начина да се опет поврате у Србију.</p> <p>Домаћин Чолак-Анта био је изашао у чар |
на крвава трупа.</p> <p>Одма пошље дете у село да му донесе будак и узгред да замоли попа Вучка |
сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете у народ, а Милош дознао, јурнуо са својим кабадахијама, |
бада; сваки час из Русије и Влашке лете у Србију курири и тајни агенти, који подбадају народ у |
махнитих глава, које пристају да улете у ватру, што, на прилику, руски цар то да не пусти?{S} |
е ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.</p> <p>— У какав црни Кишињев, бог с тобом б |
ако лако потајно изашиљати своје агенте у Србију.</p> <p>А ако би Руски двор истински што плани |
Али нећете куда сте наумили!{S} Ви сте у вашу тековину гурнули угарак и спалили је.{S} Ово је |
ји прихвати коње, а старац поведе госте у скромну, ониску кућицу, која се с улице није ни видел |
има — рече старац усрдно, уводећи госте у кућу.</p> <p>Мало затим он додаде: — колико знам, на |
ао оно што звече паре, потврдо стегнуте у какву крпу.</p> <p>— Шта ти је то, несретниче? — рече |
превуче преко сабље.{S} После је стиште у своју снажну, извежбану руку, потресе је, два три пут |
ске границе. „Вожд“ је утекао, и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, ил |
а важан посао — да изберу вођу, који ће у своје руке узети целокупну војну управу у народном по |
д на устанак, и нагнати га да се одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ја ни најмање |
луга што је Карађорђе убијен, и тражиће у Стамболу чак и признање и накнаду зато, доказујући ка |
три, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хватао по читав протак!{S} Ја и још је |
</p> <p>Вијугајући из једне криве улице у другу, тројка с нашим путницима зађе прилично дубоко |
подбодени са стране, они су само машице у туђим рукама.{S} Све је то масло онога Црнога пса, цр |
која би Турској плаћала данак, а иначе у земљи управљало би се по својој вољи, како народ хоће |
е даје бури да их она развеје; он клече у блато и блатом покрива главу своју, па тако понижен и |
<p>— Што ли то нема кума Вујице! — рече у два маха, као вајкајући се, а после приседе на траву, |
џарне га мамузама тако да јадно живинче у помами јури као муња низ голо поље.{S} После наједаре |
ти четворе очи да се Карађорђе не увуче у Србију, Марашлија је налазио да се може показати равн |
рати у колибу Карађорђу, а Никола штуче у мрак.</p> </div> <pb n="293" /> <div type="chapter" x |
S} Затим баци сабљу пред џелата и штуче у гомилу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Све је |
је гледао Наума, који све више залазаше у дољу и виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива. |
асе од Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше у тој мисли, кад у оџаклију бану Никола Новаковић, мома |
ли на српску страну, мрак се већ бејаше у велико ухватио.{S} Кнез Максим радознало је загледао |
равница, а два путника опет се удубише у читаве облаке свакојаких мисли.{S} Тако се путовало с |
одно народа, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја речи једне не бих р |
породицу.{S} Настањивали су се највише у градовима Кишињеву и Хотину у Бесарабији.{S} Ту је та |
изађе, а духовник и кнез одмах загазише у жив разговор.</p> <p>— Духовниче, да те нешто право п |
да уведу Цукића у хан, где га склонише у једну мрачну одају.</p> <pb n="20" /> <p>На одаји где |
особито кад му је дозвољено да он пише у Русију у име кнезова.</p> <p>У осталом, кад је сазива |
иво разговарали.{S} Кад се опет вратише у друштво, на митрополиту се могло опазити да је ћутљив |
евица брзо отвори вратницу и кола уђоше у башту.{S} Из њих изађоше два човека, један средња рас |
а доба.{S} Знанци се поздравише и уђоше у оџаклију.</p> <p>— Добро те нађох; задржао сам се код |
гомила се раздвоји и великаши окретоше у тврђаву.</p> <p>Док се све ово дешавало, у близини гу |
е!{S} Он и нико други! — мислио је кнез у себи.</p> <p>Пасош је био у реду и путници се незадрж |
>Јес, оно је цар овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парничимо |
ваним Стеван Чел Маре (Стеван Велики) и у почетку 19. века бејаше се већ угасио и последњи зрач |
и овђе мјеште цара, нека му је слава, и у његово име влада и заповједа.{S} А у чије име заповје |
решио давно и давно, много пре тога, и у дну његове душе одавно стоји јасно и несумњиво записа |
ад су кнезови предали Молера Турцима, и у писму тражили смрт његову, владика Мелентије потписао |
ва.{S} Дан се свршава, а ноћ настаје, и у овом свечаном тренутку, у целој природи као да беше о |
ој ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у будуће дешавале такве неприлике, он, Милош, моли да с |
спала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило да решава питање шта би чи |
е.{S} Тако целу ту ноћ нисмо спавали, и у зору смо се кренули.{S} Ја сам био заспао, кад сам се |
ују зелени османлуци, брснати бадеми, и у опште благородно воће, једини украс турскога Београда |
српске војводе, четници, барјактари, и у опште војне старешине били су диван официрски кадар з |
лушче Фаразлибашино служио у Паланци, и у два три маха грохотом се насмеја, што је код њега и у |
а <pb n="168" /> управо су под руком, и у случају преке нужде увек се могу на њу наслонити и сп |
ој ватри, он је ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као да из неке дубине одјекује ст |
“ — ова изрека звони прилично научно, и у први мах доста је неразумљива за људе, несвикнуте да |
.{S} Но играчица пође да купи бакшиш, и у великој кави опет овлада мртва тишина.{S} Но њу на бр |
> остати.{S} Не треба очајавати.{S} А и у Србији мора ускоро духнути други ветар.{S} Имате ли к |
му је Ипсиланти у име својих другова и у име заробљенога народа грчког поднео на дар лепу, бог |
грохотом се насмеја, што је код њега и у редовним приликама била реткост.</p> <pb n="255" /> < |
удном молбом.{S} У име српског народа и у име свију војвода у Србији, кнез Милош је молбеницом, |
ја верујем у васкрс балканских народа и у обнову пређашње славе и сјаја њина.{S} Само треба јун |
жеље, која се већ била дубоко улегла и у душу и у срце његово.{S} Та се жеља састојала у добро |
На њему је била чохана, везена долама и у опште чохано чаршилиско рухо из онога доба.{S} Знанци |
ак.</p> <p>У исти мах планула би буна и у подунавским кнежевинама Влашкој и Молдавији.{S} Ту би |
d> <p>Свет се у свачему усавршава, па и у томе како ће лакше убијати људе.</p> <p>Да не говорим |
оћи изађу из свога скровита склоништа и у највећој журби похитају румунској граници.{S} Мавроге |
и нехотице пробудио срџбу код Милоша и у себи се већ вајкао што се тако десило.{S} Али последњ |
појављивати у селима; а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте.{S} После 5—6 месе |
, да ове очи још гледају, да још виде и у њима као да заблисташе две сузе, две последње сузе... |
позната у целом Београду, знали су је и у околини на далеко као видарицу, која од многих болест |
нашали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке разговоре он никад није мешао своје озбиљне и кр |
ништа да учини, кад се хајдуци осиле и у народу настане врење и комешање, тада који од већих с |
х све престаде, све умуче, све изумре и у великој кави наста тајац, као да у њој није живе душе |
емигранти су се уздали поглавито у се и у сопствену снагу самих балканских народа.{S} Довољно ј |
он тражи милост и опроштај и радо би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p> |
о по две три узастопце.{S} Јамачно би и у окршају тражио да ти непријатељ прво пружи главу, да |
да почнем“ — тако мисли Ђорђе у себи и у јуначком прегнућу, на мах заборавља све тешкоће и поч |
далеку, незнану даљину...</p> <p>Али и у тој заносној даљини она је налазила само оно што је т |
са Турцима завадили, па га напустили и у свет утекли.{S} С тога само за њима нити би ко пошао, |
рађорђе се чешће губио у далеке мисли и у прошлости и у будућности, а Наум га није хтео трзати |
вник се маши за велики, лепо изрезани и у сребро оковани дрвени крст, који му је висио о врату, |
ављен поглед, а свака длака и на коси и у брковима, усправи му се.{S} Он је изгледао ужасан.</p |
кад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по овој изре |
ће губио у далеке мисли и у прошлости и у будућности, а Наум га није хтео трзати и ометати.{S} |
пропевати, кад њени први синови, чак и у туђини овако један другога предусретају.{S} Ти мене г |
шај се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопаснијим приликама он је остајао хладан и био је |
Врљове, неколико пута махао је главом и у два пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и право, гото |
е времена провео у разговору с Наумом и у премишљању о великом делу које је стајало пред њима, |
ао, којој је зачетак био тако скроман и у таму завијен!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
ло подаље од колибе, а распирише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и Вујица.</p> <p>— Да што по |
кни ти — па оде.</p> <p>Анта је чекао и у мислима радовао се како ће овеселити и Вујицу и Карађ |
да му врати оно писмо што му је писао и у коме му је наредио шта да изврши с Карађорђем.{S} Вуј |
; неће вас издати, а склоните се мало и у планину око стоке, док ова ватра не прође.</p> <p>Нек |
макар једно једино место још слободно и у рукама Срба, када се победоносни цареви састану, посл |
овај немио, груб изглед.{S} Тако исто и у гласу било је нечега рапавог и суровог, што ти чисто |
ти све ово.{S} Бар толико да нас свет и у гробу невине не проклиње.</p> <p>После ових речи Кара |
ј, у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугарској, Маћедонији, Епиру и Тесалији.</p> <p>Међут |
одскочио кад је чуо тако огромну суму и у првој ватри рече, да се то не може од голога народа и |
илима и гракћући у гомили; мрак секну и у наоколо забеласаше се предмети у јутарњем расвитку.</ |
јући на челу цивилизације, одмакли су и у томе.{S} Они су изумели машину прозвану <hi>гиљотина< |
ја се већ била дубоко улегла и у душу и у срце његово.{S} Та се жеља састојала у добро скројено |
ебао сам поштено да погинем.{S} Онда би у Србији био један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име у |
би се сад могли вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, друкчије ка |
уге покрајине.{S} Свака од њих имала би у први мах свога засебног вођу.{S} Али чим би се ступил |
е тајну својих писама баш и онда кад би у случају била ухваћена.{S} Тако исто и имена прозвана |
ожда што више ишчупати за се, но кад би у сваком случају везивали судбу Грчке са судбом Србије |
се сутра зарате Руси с Турцима, они би у првом реду апеловали на Карађорђа и њега би истакли к |
дене руке, што се као оштро жељезо заби у груди и дочепа га за само <pb n="133" /> срце, те се |
на ледена рука, као оштро жељезо, проби у саме груди његове, ноктима дочепа престрављено, крвав |
нахереној страћари, што се готово губи у гомили осталих кућерака сиромашног краја у Савамали, |
и отме дубок уздах, који се брзо изгуби у глухој ноћи, па је опет све немо и мукло.</p> <p>Док |
овали су.{S} На растанку жена га пољуби у руку, а он јој рече само:</p> <p>— Пази децу, ја ћу с |
м Орловим за Русију, Карађорђе заустави у Карловцима и поиште од Мелентија свој новац, духовник |
етске послове.{S} Он ове Турке заустави у Крагујевцу и врати их натраг, а везиру поручи да буде |
бину да види три разна века.{S} Да живи у 17, 18. и 19. столећу, да надживи најмрачније доба ср |
ј тешки грешник 6 пуних година ево живи у лудилу своме, непрестано гањан страшним привиђењима к |
ене куће, према данашњој Саборној Цркви у правцу испод Старога Здања.</p> <p>Та је кућа била ск |
беру најдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да поскачу.</p> <p>Паштрмцу је било главно да Ми |
и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за њих везира.</p> <p>Домаћим је неверни |
турских градова, какви су и данас многи у европској Турској.</p> <p>Српски живаљ био је тада у |
.{S} Србија шпијунише данас шта се ради у суседним државама, па то Милош брже боље јавља у Стам |
а и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац гос |
чека спреман и оправан.{S} Бежи од људи у пусте пољане и целу боговетну ноћ, као смушен и безум |
а као да је навлаш дошао да нас потражи у овој гробници нашој, да нас види и да нам рекне после |
ведна, јер је ево умео да умири и одржи у реду једну непокорну, бунтовну покрајину, која се до |
едан није више имао воље да поново гази у опасну борбу и ризике и понова да ставља на коцку и с |
.{S} Милош је дакле уверавао, да одлази у Београд да тражи начина како би изравнао ове опасне з |
и и кажи коме устреба то: „Ђорђе одлази у Србију да учини своју последњу дужност као Србин.{S} |
и скоро свуда, а по најчешће кад излази у околна села.</p> <p>Једном приликом Чимбарлији бејаше |
авијутку где се из горњега града силази у доњи, поред лековите водице.{S} То је грозан казамет, |
се јако двоумио, да ли у опште да улази у ову преписку.{S} Рачунао је, да Ђорђе може и одбити њ |
стао је полако кнез српски.{S} Одношаји у земљи још нису били уређени, с <pb n="94" /> тога се |
то је било живо у једној великој авлији у сред села, где се кроз густ, млад шљивак видео висок |
о је грозан казамет, можда најстрашнији у целом граду.{S} Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, |
српскога нишанџије Васе из Кнића, који у том истом тренутку срећно погађа и убија турског запо |
подара Вујице, кнеза смедеревског, који у писму моли Карађорђа да прими човека кога шаљу и да в |
е баве земљорадњом и кочијашењем, стоји у малом али лепом врту, скромна дрвена кућица, налик на |
није бољи од њих, па би они могли сваки у своме крају заповедати независно.{S} Само да слушају |
де су живели сви већи достојници турски у Србији и где је турско госпоство још било у пуној вла |
ма.</p> <p>Милош се јако двоумио, да ли у опште да улази у ову преписку.{S} Рачунао је, да Ђорђ |
њега нико ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, па још по овакој урнебесној ноћи.{S} С то |
ути да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се понови оно шуштање из кукуруза, и пр |
еће ли опазити ко то тако узвикује, али у бурној вреви, у огромној гомили, која сабијена, изгле |
, како је он пореклом доиста Србин, али у овој светој борби, он неће знати за уске народносне м |
ао што је, она као да сама склизну, али у исти мах глава Драгићева одскочи и откотрља се за чит |
који су данас на врло ружном гласу, али у оцени чије дуге и бурне прошлости непристрасна повесн |
вања разлегаше се на све стране.{S} Али у ову веселу грају и нечујно су се мешали и звуци прита |
тају.{S} То је све што ја радим.{S} Али у страха су велике очи.{S} Ви одмах видите завере и пре |
се Милош да сам себе умири.</p> <p>Али у исти мах, он је осећао као да га неко чисто вуче за р |
ви, угледу и почастима, које су уживали у домовини за време деветогодишње борбе и успеха својих |
и и пажљиви, да су им обично сами слали у писму из Цариграда свилен гајтан, што је значило:</p> |
а су обично одсецали главе, па их слали у Цариград, где су пред царским Сарајем истицане на угл |
рбије.</p> <p>Ови људи, што су сад пали у дом кнежев, нису обични посетиоци и гости.{S} То су м |
ко дана, и Србија и Срби понова би пали у голему немилост код султана.{S} Зар сам смео ја узети |
ећом онако брзо утулио, Турци би испали у народ и било би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на |
ном мешању.{S} Нарочито су Грци ступали у везу са српском емиграцијом и старали се, да Карађорђ |
јуначком окршају, они су се претварали у вредне, штедљиве трудбенике, кадгод се на међама Срби |
/p> <p>Док су њих тројица тако вечерали у колиби, Никола Новаковић дође и наслони се споља на г |
жа сабијеним ћилимима, који су блистали у сјају од стотину живих боја.{S} Свуда унаоколо били с |
еља, рођака и познаника, који су остали у Србији.{S} Особито, од кад је у Србији 1815. опет бук |
ољуби разних народа балканских и трчали у Петроград, надајући <pb n="153" /> се да тамо нађу за |
смо Господар Вујица и ја заједно ручали у Паланци, па после, ја се кренуо амо, а он оста још ма |
се лањске године исто тако били умешали у што не треба.{S} Надао се, даће се тргнути и освестит |
се како било из ових ноката и пребегли у Србију.{S} Али тамо би дигли на нас хајку као на бесн |
ини родољуби балкански, који су избегли у Влашку и Русију, па то казује везиру и јавља на Порту |
преко неких људи, који су синоћ стигли у Паланку, Вујица вељаше, да је дознао да је кнез Милош |
питивао за остале војводе што су живели у Кишињеву или у околини по мушијама.{S} Нарочито је ра |
гдану, човек кога смо већ једном видели у великој кави, где се са Србима препире о књазу Милошу |
о што су они што смо их мало час видели у његовим немим монолозима, а она се с нова пробуди и п |
ле војводе што су живели у Кишињеву или у околини по мушијама.{S} Нарочито је разбирао за војво |
ских родољуба, с тога су сви они и били у живом додиру и међусобном мешању.{S} Нарочито су Грци |
ују овоме погубљењу.{S} Сви су они били у свечаном руху, с равнодушним изразом на лицу, као да |
ни Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у Тополи, и све би данас другчије било.{S} Али шта да ч |
— то неће ни један.</p> <p>„Док су били у Србији; док је трајала борба, у коју су једном прегли |
ојка и њена лупа већ се бејаху изгубили у сумрачној даљини, односећи собом Ђорђа, да га ни жена |
/> <p>Док су се оваки разговори водили у великој турској кави, онај Србин што изађе из те кава |
и узастопце, али су се једнако налазили у њиној близини, час их претичући, а час остајући иза њ |
својим, па с породицама својим одлазили у незнану и хладну туђину.{S} Што је који имао мала и д |
. — Само припази сад кад будемо улазили у Кишињев да познамо човека који нас чека.</p> <p>На то |
езу Сими, кога су пре 2—3 дана ухватили у селу Ђелијама, где се код неких пријатеља прикрио у в |
гране и сухи поломљени огранци, скркли у непролазан сплет, стоје две огромне, труле кладурине, |
чи му стоје лепо заклопљене, он помисли у себи: — „Хвала богу, лепо је заспао, бар ће се сад пр |
ина сасвим убила.{S} Тек кад смо прешли у Аустрију, он се почео брзо опорављати.{S} У Србији, з |
ајало пред њима, и ради кога су и дошли у Србију.</p> <p>Но последњих дана почео је бивати јако |
="136" /> дана дочујем да су опет дошли у бербу.{S} Котило ти турско твоје, помислим ја, нећеш |
бу из руку везирових.{S} Њини пријатељи у Београду чинили су све да их спасу, али су сви покуша |
лу земљу.{S} Мени је пратио људе, да ми у највећем поверењу, и на божији аманет то кажу и да ме |
Турцима и да се углављује мир, онда ми у запећак, а целу ствар предузимају Руси, и како они по |
p> <p>— А што ћеш нас мирити!{S} Кад ми у мојој невољи не можете помоћи, оставите ме бар на мир |
дошле.{S} То је само замка да их намами у Србију, где би их после убрзо појела помрчина, као шт |
јводе; имају ли они каква поуздања сами у се, и да ли се бар код когагод од њих јавља мисао да |
наредбе, а Карађорђе и Наум осташе сами у колиби.</p> <p>— Какве гласе донесе Вујица, господару |
се одазове цвилењу његову и да га прими у мрачна наручја своја.</p> <p>И тако, као страшни прим |
ој испреченој руци.{S} Коска се преломи у мишици и Милош лепо чу како пуче и како кости шкргутн |
били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — рече она мало после.{S} Кад |
би Русија остала на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква буна и нере |
тим засвједочавамо да наш народ више ни у каквој прилици побунити се неће, само ако рахатлук им |
ђорђу, с којим до сад Милош није био ни у каквим односима.</p> <p>Милош се јако двоумио, да ли |
/> <p>Ово су докази историски сачувани у писмима, и пред својим пријатељима Милош није крио, д |
ђе и Вујица овако разговарали, склоњени у колиби, мало подаље пред колибом деси се овај призор. |
, а њих шесторо налазили су се склоњени у једној кући на крају Паланке, куда су им били и коњи |
мах не знам, али прво су били затворени у казамет више барутане, баш на савијутку где се из гор |
аде њини десетци, пропали и неисплаћени у време буне пре две године (1815).</p> <p>Милош је с њ |
Међутим, Красис и Маврогени, прерушени у сточарске трговце, налазили су се у оближњој околини, |
ра, пошто су сви изасланици били сложни у главном питању, кад треба кренути устанак и кога ваља |
пшта лозинка.</p> <p>Сви су били сложни у томе и сад је остајало само да Милош нареди што је по |
ки рахатлук у његовој огромној царевини у којој никад сунце не залази.</p> <p>Слушајући ове реч |
кад га оно о малом Божићу на скупштини у Београду Младен хтеде сурнисати због онога ухваћенога |
да буде сербез, и да се о миру и тишини у народу ништа не брине.{S} Он, кнез Милош, одговара за |
инили су на њих дубок утисак.{S} Но они у почетку као да нису разумели сав значај њин.{S} Тек с |
отуримо господара Ђорђа, нека се склони у Црну Гору до бољих прилика.{S} Зато нека господар Мил |
ми и одведе Ђорђа и Наума, те их склони у свој подрум, у сеоским пивницама.</p> <p>— Ево, госпо |
ен и он — Ђорђе.{S} То га највише крепи у нади да ће њини напори бити благословени успехом.</p> |
та кеса, и пристајао је да се то покупи у народу у року од године дана.</p> <p>Милош је чисто п |
поплаши од једног огорелог пања и удари у страну.{S} Никола изгуби равнотежу и посрте с коња, а |
о говори сад, па је решио да и он удари у дубар, и прислонив обе шаке на прса Милош се поклони |
уздано властољубље.{S} Овако, ако удари у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обо |
о лупа!</p> <p>Све ово девојче изговори у лету, у трку, док удариш длан о длан, и док су јој по |
одсецају.</p> <p>...{S}Ова година носи у својим недрима један страшан злочин.{S} Неће проћи ни |
>Шест је година како га несретник проси у милосрдна неба, али небеса су затворена.{S} Она не чу |
<p>— Бога ти, господару, верујеш ли ти у то што говориш — упита Герман живо.</p> <pb n="158" / |
имбарлија се није смео више појављивати у селима; а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе |
а бола мркне свест и како почиње падати у несвест и таму!...</p> <p>А они страшни и ужасни глас |
а живот и смрт, а вођство треба предати у једну челичну руку, која ће све водити и свима запове |
, које ће се за који тренутак загрејати у топлој крви људској.{S} Он диже према себи широку, кр |
, сува је још с рана пролећа.{S} Сејати у таквој њиви, значи ићи на сигурну пропаст.{S} Тако не |
али ако баш не могне, он ће му послати у Паланку свога поузданика с писменим порукама.{S} Елем |
ш ови везир и његов Коџа Милош одагнати у просјаке!{S} Што су други започели, они ће довршити н |
х у сумраку није могао добро распознати у лицу.{S} Само му је један од њих јако падао у очи сво |
очаја.{S} Речи јој саме почеше запињати у грлу и она је морала одахнути.</p> <p>— Страшни су то |
д моје!{S} Ваљда за то што ћете скапати у меку душеку, у својој рођеној погани!{S} Жао ми је са |
а стабла, које се већ почело претварати у прладину.</p> <p>„Овде, међу ове две кладе — мисли Ми |
ше и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како га народ једва чека, и как |
а томе се растадоше.{S} Вујица се врати у колибу Карађорђу, а Никола штуче у мрак.</p> </div> < |
>У мислима о свему томе, Милош се врати у свој конак већ доцно у ноћ, али његова главна мисао и |
пошто би желео да се Вујица опет врати у своје првашње стање, а чуо је да му само то проклето |
Ђорђем, да се овај нешто збиља поврати у Србију, као што поручује.{S} У ствари пак, Милош је т |
стигао кад је почело свитати.{S} Сврати у Хасан-пашин хан до камене ћуприје, и одмах посла арџи |
, он се упути табачкој чаршији и сврати у механу некога Живка Лужичанина, где се одморе и доруч |
д!{S} А да, што ме друго може и сретати у ови наш црни земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би |
шко!{S} А он, чиниш 'волико, био седети у својој земљи!{S} Зар је мени било ласно кад сви утеко |
и пребацивао је себи, што да се излети у љутини пред благим духовником, и што да му помиње чак |
вор.</p> <p>С таком поруком Анта полети у Београд и изађе пред Милоша.{S} Погодио је био баш у |
екну и у наоколо забеласаше се предмети у јутарњем расвитку.</p> <p>Ватра у колиби догоревала ј |
од твоје рођене, онда ћемо твоју понети у Београд.</p> <p>Вујица подиже очи и погледа Лисовића |
зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у сваком послу.{S} Али кад човек нешто ризикује, ваља б |
е петак.{S} Рачунам да ћу у Србији бити у идућу среду најдаље.{S} До прве, до друге недеље, већ |
е злочине своје; њих, да је мени добити у шаке, с њима да се ја разрачунам, млеко их српско раз |
и ће стоструко и хиљадоструко накнадити у земљу бачено семе.{S} Истина, може бити и тако рђавих |
са, који су се сваки час могли изродити у крвави сукоб.{S} Милош је дакле уверавао, да одлази у |
ко трећи.</p> <p>— Неће, неће он газити у така безакоња.{S} А неће му то дати ни људи који буду |
ачунале су правилно, да ће Грци угазити у борбу са све већим изгледима на успех, у колико устан |
ашњост Русије, где не би могао долазити у додир са Србима и разним изасланицима из Србије.</p> |
>— Није на ино, но су се морали увалити у какво крупно зло, да их ово снађе.{S} Није се забадав |
од чуме.{S} Нико га не би смео примити у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето ту одмах у селу им |
ко зна шта и њему може наједаред лупити у главу.{S} С тога ће боље бити да с тим јављањем приче |
е.</p> <p>А то се најлакше могло десити у оваком узбуђењу и расположењу, у каквом се Цукић сад |
у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац господару.</p> <p>— Ама среће ти и очију т |
се старе војводе могу слободно вратити у Србију на своја огништа.</p> <p>Ђорђе је отворено гов |
густиш, гомила, народ неће лако улетити у нову ватру, особито кад Муја загуди из Београда топов |
и сваке сигурности, било боље преноћити у хану.</p> <pb n="19" /> <p>Пратиоци поскакаше с коња |
игранти све своје покрете морали вршити у највећој тајности.</p> </div> <pb n="177" /> <div typ |
с одобравањем.{S} Затим му је Ипсиланти у име својих другова и у име заробљенога народа грчког |
види како трчи, свакоме би морало пасти у очи и свак би се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно б |
и вожд намерава сам лично доћи и упасти у Србију, што би изазвало грдан метеж и неред.{S} Он, М |
арађорђева дође те га ископа и премести у Тополу, где га сахрани, у породичној гробници у цркви |
себе!{S} Не желим ни ја оставити кости у туђој земљи и уздам се у бога да се једном опет повра |
о се по највише о скорошњој узрујаности у народу, о Милошевим напорима да ту узрујаност стиша, |
е како је било по реду па се онда пусти у потеру за Чимбарлијом.{S} Нађе га пијана с дружином у |
ету, који је на прагу и који ће планути у најкраћем року.</p> <p>Тим поводом родољуб Ђорђе Јорг |
штедити се за боља времена, но погинути у лудо, без славе за себе и без користи за земљу?</p> < |
ве то, напустити породице, па тумарнути у Србију, где се не зна шта их чека — то неће ни један. |
омне висине.{S} Обојица су били огрнути у црне огртаче.{S} Обадве жене приђоше им руци.</p> <p> |
миле мисли и осећаји Милошеви, стиснути у тесне међе једнога срца и једне лобање!{S} Зора се ве |
једном извуче никад више је неће метути у ножницу док не види балканске народе слободне.{S} А а |
вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да му дајеш одговора и џевапа“.{S} Шта могу ја |
је обично бивао све набуситији и краћи у разговору.{S} Сад је било све другчије; видело се да |
турске музике бурно одјекивали, будећи у срцима давнашње успомене: из магловите, избледеле про |
лиште ступи млад, стасит Турчин, држећи у руци некакав свезак хартије.{S} Прво се окрете истоку |
олако прикрада опрезном лептиру, држећи у руци спремљену качкету да га покрије и улови.</p> <p> |
совић га зовне насамо у собу, па држећи у руци Милошево писмо, рече му овако:</p> <p>— Господар |
де да виде, како ће оштро гвожђе засећи у меко месо, прерубити кост и рскавицу; исећи жиле и ра |
њи доведени, како би одмах могли потећи у потеру, ако се јави потреба зато.{S} Тако размештене, |
синови ће постати оцеви и оцеви ће сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов свет, чије руке |
м и овде у туђини остати свој, но отићи у Србију, па служити и слушати горег од себе!{S} Не жел |
осле попусти.{S} Сећам се оне црне ноћи у манастиру Фенеку.{S} Јадни, јадни мој Ђорђе.{S} Бојал |
n" /> <p>Те исте бурне и урнебесне ноћи у једној удаљеној и усамљеној колиби, далеко одвојеној |
услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у град, стојим ја на расположењу, кадгод заповедите.</p |
Шта имам још ту да мислим?{S} Ваља ући у собу па зликовца секиром у чело!{S} Треба премлатити |
планове, па га онда одбио и не хтео ући у његово друштво.</p> <p>Али, ма како било, на нешто се |
кнез Милош се бејаше вратио својој кући у Црнуће, да се одмори, да се погости с пријатељима, а |
већ помаља своју плаву главицу, шиљући у мирисном даху радосне поздраве првим зракама блага ју |
штећи својим гаравим крилима и гракћући у гомили; мрак секну и у наоколо забеласаше се предмети |
<p>Спреман за напад, Марко одмах убаци у одају велику гужву упаљена сена.</p> <p>Пламен осветл |
, где га сахрани, у породичној гробници у цркви коју је Карађорђе за живота градио и где и дана |
све војводе наше.</p> <p>Велики ратници у борби и јуначком окршају, они су се претварали у вред |
</p> <p>То су биле његове последње речи у дугом поверљивом пријатељском разговору...{S} И Јела |
у и онако седећки, упре разрогачене очи у ове немиле ноћне госте и упита зачуђено:</p> <p>— Шта |
<p>— Држ, ту торбу па чувај ово као очи у глави; боље пази на ову но на твоју рођену главу — ре |
ђе“.</p> <p>На надгробној дрвеној плочи у Тополи има овакав запис: <foreign>„Овде леже кости Ге |
и спасти.</p> <p>Међутим, грчки утицај у ове две подунавске земље довољно је јак, да их може к |
а не дође у сукоб с Турском, што би јој у тим приликама било веома незгодно па и опасно.{S} С т |
дна обмана.{S} С тога предај деци нашој у аманет да знају и упамте: проклет био ко Русима веров |
Милош осети како га Карађорђев долазак у Србију притискује као каква, страшна мора.{S} Он сад |
озива, већ се почео спремати за полазак у Србију.{S} Милош је за то сазнао, па се и он почео сп |
Карађорђе је имао други ноћни састанак у Петрограду, састанак који је био одсудан по цео његов |
ога је много полагано на то, да устанак у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по мо |
т од лучи једва је разгонила густи мрак у оџаклији, где се огањ на камину одавно бејаше угасио. |
се надају, да ли помишљају на повратак у Србију и на какав начин.</p> <p>Симић му је казивао ш |
душу мучила зебња да се његов повратак у Србију не протумачи као жудња за влашћу и насилнички |
e="titlepage"> <p>Штампан као подлистак у „Малим Новинама“ за 1892. и 1893. годину</p> </div> < |
и даде знак Николи.</p> <p>За тренутак у одаји је владала мртва тишина.{S} Нејасан сумрак од з |
видело се да му је ово најтежи тренутак у животу и баш сад он је био некако добар, благ и разго |
ста како сам ја одашиљао моје момке чак у друге далеке нахије да тамо побију рођаке каква човек |
ништа.{S} Доцније они одоше, одоше чак у Париз, ослободише цео свет, само се јадних Срба нико |
о и последњи Ђорђев весео и ведар ручак у друштву неколико истинских пријатеља, који су се искр |
ев познавао.{S} Из кола изађе сед човек у генералској униформи, окићен многим орденима, а без ј |
} По читаве минуте гледао би овај човек у ту сјајну палацку па се онда наједаред тргне и стресе |
војвода, понос Француске и славан човек у целом свету...“</p> <p>„...{S}А најпосле, зар се то м |
</p> <p>Герман је био Милошев заступник у Букурешту и одржавао је живе везе између Милоша и рус |
дише да свак ужива овај царски рахатлук у његовој огромној царевини у којој никад сунце не зала |
им убицем и тражећи његову смрт.{S} Бол у грудима достиже сад такав ступањ, да несрећник поче н |
} Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку потпору њину, то би било безумље, које би се у н |
ашта падало на ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварати очи; није ни он |
е српске интересе, ја му то пре рачунам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, в |
.</p> <p>— Не знам, ја ка’ тако рачунам у својој простоти; бар ја бих тако с њим радио.</p> <p> |
дошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у својој земљи, међу својом браћом, кости оставио, бар |
је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсецао по две три узастоп |
и од већих старешина турских излази сам у народ на тефтиш т. ј. поведе са собом јаку војничку п |
ије ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у Србију, да што тражим, да поново што течем за се, не |
ојте ме гонити да под старост опет идем у хајдуке — рече Ђорђе болно и јетко.</p> <p>— Па ово с |
да окушам срећу сам с људима које нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође добро, за месец дана св |
још једном видим моју Тополу, да сиђем у мој Крћевац, да још једном прођем оним стазама и бога |
чи једне проговорио.{S} Треће ноћи уђем у његову одају.{S} И сад ме језа прође кад се сетим, ка |
свет диви!</p> <p>Ето, зато ја верујем у васкрс балканских народа и у обнову пређашње славе и |
крочио да оставим Србију и да тумарнем у туђину.{S} Измамише ме, трипут проклети били — рече К |
бојали да ће их опет посвадити с царем у Стамболу, па он као што је и научио, утећи, а оставит |
у предаш, ако ниси рад да твоју однесем у Београд.{S} С тога одмах овде да ми кажеш шта си наум |
амо да слушају њега, везира, а он би им у Цариграду израдио царске берате, да буду независни кн |
ја сам онај што одсецам главе и казним у име султаново.</p> <p>Мало даље од њега, у полукругу |
Колико сутра, ја бих могао отићи за њим у Русију, као год што сам са овим Бошњацима прешао у Бо |
Јелени се чињаше као да још седи с њим у одаји и још топло разговарају.</p> <p>Ђорђе засео у в |
вим Карађорђу.{S} Тада су ступили с њим у ближе односе и познанста, и да би га што боље задобил |
ми је онда остајало друго но да ударим у строгост, која јесте свирепа, али бар и лечи зло у ко |
дио.{S} Прави „вожд“ — мислио је Максим у себи.</p> <p>Он понуди путнике да уђу у кућу, ако би |
ам се у бога да се једном опет повратим у Србију.{S} Али то ће бити само онда кад могнем отићи |
тога нема — ту их човек односи са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква обична, |
е Симић.</p> <p>Карађорђе климну главом у знак потврде, али не рече ништа.{S} Тек што је прилич |
он се упути тамо, уђе са својим другом у крајњу собу и одмах нареди жени да закључа сва спољна |
коме је Гружа хучала, а горе над реком у хладној зимској ноћи дизала се сивкаста магла коју је |
у и из све снаге лупи Карађорђа ушником у груди...</p> <p>Ђорђе промукло рикну, као рањен лав, |
печем.{S} Марашлија би грунуо с војском у народ, попалио би села, покупио робље и учинио триста |
ити.{S} Везиров заступник маши се руком у џеп и баци пред џелата шаку сребрних пара.{S} Услужни |
сам био после тешке болести, и невољом у којој се налазила земља.{S} Кад су ме мамили, мед им |
е била још и нова згода да пред диваном у Стамболу потврди како је његова управа мудра и <pb n= |
а не умем расудити, како је њему јадном у туђем свету, и како је горак хлебац, који се из туђе |
уга посла, но да му бар искрешем једном у очи све оно што ми се накупило на души за ово 5—6 год |
ић) узвикнуо је љутито</p> <p>— Каменом у главу треба стуцати ту змију, јер је то зверка, побун |
мбарлијом.{S} Нађе га пијана с дружином у једној механи кровињари крај друма, и одмах га нападн |
што на страну тегли.{S} Сви су са мном у једном сагласију. <hi>Противне партије све сам уничто |
црномањаст <pb n="42" /> човек с пером у руци и писао је нешто на колену, по турском хадету.</ |
ослушну, па онда удари три пут звекиром у железни колут на вратима. <pb n="60" /> Врата се брзо |
зазорно!?</p> <p>— Како ћемо? — Секиром у чело.{S} Мртва уста не говоре.{S} А бог види, да је о |
потајно, да ме убију као крмка секиром у чело!...{S} Да паднем без освете без замене по вољи ј |
{S} Ваља ући у собу па зликовца секиром у чело!{S} Треба премлатити пса и одсећи му главу, па т |
ња с главом окренутом доле, са задњицом у вис, из које му је стрчао запрцан огромни волујски ро |
о опасно рањен у главу (лечио се кришом у кнез Милошевој коњушници), кнез Милош га упита:</p> < |
е одласка из Кишињева, Карађорђе и Наум у глухо доба ноћи изађу из свога скровита склоништа и у |
ћор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у самом камену и нема нигде отвора за светлост.</p> <p> |
у шуми...{S} Такав је био и његов план у почетку...{S} Што ли га сад овако измени?{S} Јамачно |
рано у јутру под јаком стражом одаслан у Београд везиру, коме је, дан пре, био упућен и <pb n= |
ти, од проштаја и утехе.</p> <p>Помаман у тешком душевном бунилу, он тада замеће борбу с целом |
а живом човеку, који је до грла закопан у земљу.</p> <p>Овако у овом положају ова је глава изгл |
трже из буновна, тешка сна, сав окупан у зној и сузе, које су онако у сну обилно текле, и ако |
ду, они ће те ослободити.</p> <p>Окупан у зноју од страха и узбуђења, Милош се отимао из хладни |
стизала скоро до појаса.</p> <p>Крупан у лицу, с великим закрвављеним очима, с огромним црвени |
ли прави син његов и може ли се султан у тебе поуздати.</p> <p>На ове речи Марашлине Милош се |
> <p>У сумрак ова пратња стиже пред хан у Рогачи.{S} Мрак се хватао и старешина спровода нареди |
</p> <p>Крпара је био човек врло умешан у опхођењу с људима, јако обазрив у сваком послу, а уз |
ним црвеним турбаном на глави, а одевен у богато извезено рухо од танке, као крв црвене чохе.{S |
“ Карађорђе с Наумом боравио је скривен у једној румунској сељачкој кућици, где је за њих било |
у каване.{S} Млади Турчин био је увијен у читав облак дима, кроз који је једва просијавало њего |
филџан с црном кавом, по негде углављен у укусне, богато извезене зарфове од жуте и беле тенећк |
у којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом у кнез Милошевој коњушници), к |
арађорђе је мирно боравио дане, склоњен у сеновите лугове јасеничке, који су му били тако позна |
и мало по мало хватали све дубљи корен у Влашкој и Молдавији.</p> <p>Грчке колоније по влашким |
н сазнањем страховитога греха свога, он у глухо доба скаче из топле постеље, бежи из мирна дома |
аседе.{S} Витак и окретан као тигар, он у два три скока прилети колиби, али тако пажљиво и нечу |
На земљу се почео спуштати сумрак, а он у себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мр |
има друге и друкчије дужности, које он у овој прилици није кадар испунити.</p> <p>Овакав разго |
реч мора бити светиња и заповест, и он у напред каже, да ће својом рођеном руком убити свакога |
опао.</p> <p>„Тело је огромно, мисли он у себи, али опет ће стати овде у ову шупљину између две |
n="274" /> и бојажљива човека, опет он у души није могао бити миран и целу ту ноћ провео је у |
/p> <p>Још неко време светлуцао је огањ у хану и овда, онда чуо се испрекидан говор, па онда св |
амо с тога, што је један кириџијски коњ у пролазу обрстио једну липову гранчицу!{S} И то ми је |
ру сабље.{S} Кајиш се напред продужавао у две струке.{S} Два снажна помоћника џелатова дочепаше |
илош и нехотице <pb n="122" /> сазнавао у себи, ако можда и не би то признао кад би му ко тражи |
ако је намештао Милош, и Анта је пливао у радости, надајући се да је сад сва брига збринута и с |
што скоро ни један од њих није веровао у успех, те су ту замисао сматрали као лепу али празну |
дане; ја који сам некада тврдо веровао у васкрс пропале царевине српске!...{S} Не, не!{S} Ја с |
решине, с којима се он обично саветовао у свима тежим и крупнијим пословима народним.{S} Ту је |
адашњи рахатлук.</p> <p>Милош се слагао у томе с везиром, али опет напомену како је свет, свет. |
а дугу пушку, коју бејаше чврсто стегао у руку.{S} Седео је ћутећки, оборене главе, и на сва на |
ЊЕ СПРЕМЕ</head> <p>Кад је Милош стигао у тврђаву већ се била у велико ухватила ноћ.{S} Упаљене |
рођени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој прилици штедити...{S} За обојицу нема места н |
<p>Тако је Ђорђе све више и више падао у ватру и најпосле узвикну пун негодовања:</p> <p>— Јаз |
.{S} Само му је један од њих јако падао у очи својим огромним растом и својим чудним понашањем. |
рао.</p> <p>Страх га је обично спопадао у јутру, кад се трезвен и с одмореним мозгом дигне из п |
застаде у пењању и с чуђењем је гледао у онај урнебес што се примицао све ближе и ближе.</p> < |
но бејаше оборио главу и дуго је гледао у патос.</p> <p>— Их мени несрећнику, шта учиних и од с |
знадежна очаја.</p> <p>Старац је гледао у ватру која се поступно гасила а мисли му бејаху отишл |
>Ђорђе је ћутао, грицкао нокте и гледао у земљу.{S} После наједаред као да се трже, рече.</p> < |
овако говорили, Павле је ћутао и гледао у земљу.{S} Сад подиже очи.</p> <p>— Је ли то прво пало |
p> <p>Док је Карађорђе тако немо гледао у Добрњца, овај је почешће дизао очи, и њини су се погл |
овића, који је збиља закрвављено гледао у колибу.</p> <p>Вујица викну Новаковићу — Никола, прип |
, и за то време два три пут је загледао у сахат.</p> <p>— Што ли то нема кума Вујице! — рече у |
> <p>Стојећи, Драгић се бејаше загледао у онај светли зрачак, што је тако чудно трептао у мрачн |
насрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пола извучен јатаган, и мало је требало, па да ту одм |
дупирући се дугом пушком, коју је држао у руци као батину, он је носио преко десна рамена, преб |
ком; најзад диже хартију, коју је држао у руци, пољуби је, мету је на чело, опет је пољуби и по |
бравао тај говор, или се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му се каква реч не би допадала.{S |
то с њим шурују.</p> <p>Милош је стајао у средини сакупљених доглавника својих и стрељајући очи |
</p> <p>Карађорђе је на махове застајао у говору, као да је хтео да одахне или да даде жени вре |
p> <p>— Вала, ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао у анатемњаке.{S |
ицом.{S} Марко застаде за тренутак, као у некој двоумици.{S} Затим махну руком одлучно и даде з |
то ће бити најбоље! — рече Добрњац, као у шали, осмејкујући се при том левим брком.</p> <p>— А |
узети Србију, у по дана смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и преврнут |
вде сте безбедни и склоњени; будите као у својој кући, па и ако је дом сиротан, богато је срце |
је ово божије па ваше, располажите као у својој рођеној кући — рече кмет Стојадин, кад уведе п |
у вилица заигра, а зуби зацвокоташе као у грозници.</p> <p>— Ах, булу ти твоју! — цикну Драгић, |
е одело и оружје, па жив и здрав умакао у планину с друштвом, и ако је међу Турцима било и чуве |
ву, упалио је са четири стране и утекао у свет...{S} У мојим очима то је крвопија, душманин, по |
ико, и још више, на то се он био свикао у школи практична живота, коју он учи ево већ од 10—12 |
е и дуге вечере, кнез се бејаше повукао у своју спаваћу собу, и рахатлисао се, али још се није |
позно у ноћ.{S} Милош се бејаше повукао у оџаклију да се ту насамо, поред огњишта мало поодмори |
т недеља, Врљо се био уклонио и повукао у своје село док се види да ли ће се што о њему зуцкати |
а му.{S} Рече само толико, да је послао у Београд поуздана човека но да се још није вратио, те |
нуо би, и смели нападач већ би се ваљао у својој рођеној крви.{S} Али та су времена била и прош |
дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити похаране паре — рече Милош расположено.</ |
знавао готово сва места у Србији и знао у главу све угледније људе у сваком крају.{S} Премда се |
есрећу, кад ће настати пропаст, био пао у тешку бољку, спопала га терлема, и једва је кукавац ж |
ом је у Ваљеву, само с пет друга, напао у сред бела дана на велику турску каву браће Бирагића, |
чудна осмеха, у коме се мешао и стапао у једно — осмех Богородице која, предана душом и срцем, |
b n="33" /> <p>Марко је зачуђено зверао у наоколо и прва му је мисао била да је Цукић некуда ут |
ојишта на бојиште, с голим ножем улетао у гомиле непријатељске и разгонио их као кобац нејаке т |
свештени огањ љубавне милоште разбуктао у срцу његовом; опевао је мушко зрело доба, када је, у |
ветли зрачак, што је тако чудно трептао у мрачној тамници, а мисли су му лутале бог зна куда по |
коју је дању на стотине начина превртао у памети и ноћу о њој сањао.{S} То је била мисао како д |
ли никакви разлози, јер ја не бих остао у земљи да се од Турака кријем, већ или да погинем или |
сто као заспала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило да решава питање |
/p> <p>Домаћин Чолак-Анта био је изашао у чаршију неким послом, кад је стигао Карађорђе.{S} Па |
ече да отац није ту, мало час је изашао у чаршију, али ту су чика Крага и чика Стојан (Симић).< |
брата рођена, и који му се до сад нашао у најтежим и најочајнијим тренутцима.{S} Он је њему и д |
нахија.</p> <p>Од кад се Милош помешао у народне послове, а особито кад се истакао као вођ нар |
ао год што сам са овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао га усред рођене куће његове.{S} Доста |
и неочекивано напустио земљу, и прешао у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све угледније војво |
о је од митрополита у глухо доба, сишао у тамно двориште, мрак се склопио за њим и више се није |
"214" /> одмах легао, а Ђорђе је отишао у другу собу са женом, где су остали скоро до сванућа.< |
<p>С тим мислима Милош је у вече отишао у своју спаваћу собу, где је о дувару висило много бога |
у добре људе, онда не знам ко би отишао у анатемњаке.{S} Истина, где упљачка оволике паре?</p> |
ки Чолак-Антиној, код које бејаше дошао у госте да се заједнички играју.</p> <p>Карађорђева пор |
>— Није ми ништа криво, али нисам дошао у каву да водим таке разговоре.{S} Најпосле, мали смо и |
х шака, који им је сам добровољно дошао у руке.{S} Јазук, вајни војводо!... — викао је Драгић, |
ти бојао, не би он сам добровољно дошао у шаке крвавоме Милошу.{S} Јадни Турци, ви сами стрепит |
аних руку, он пљуну главна џелата право у лице и викну му подругљиво:</p> <p>— Што ме петљаш и |
у! — рече Петар, гледајући Цукића право у очи.{S} Тренутак је био критичан.{S} Требало је да Цу |
као оштар дворезни нож, забада се право у патриотско срце искупљених родољуба.{S} И наскоро у п |
тренутака, гледајући један другом право у очи.</p> <p>Најзад Цукић као да не могаде више издржа |
есму и грају, говорећи да ће тако право у Београд.</p> <p>Ови Турци, враћали су се из Крагујевц |
дебео млаз крви бејаше запљуснуо право у лице.{S} Цукић је лежао покривен кабаницом, испод кој |
еч у Европи и руски цар држао је управо у својој руци судбину европских земаља и народа.{S} Њег |
лике ватре.</p> <p>Особито је било живо у једној великој авлији у сред села, где се кроз густ, |
p> <p>Пре свега, свима је још било живо у памети, да је то земља, која је колико јуче издржала |
аховања од њега.</p> <p>Одмерив све ово у памети, Марашлија је дошао на згодну нову замисао, ко |
се за пиштољ — да ти сад не сручим ово у те пасје груди!</p> <p>Анта виде шта је.{S} Он слеже |
зрази похвале и одобравања чуше се прво у предњим редовима, најближим губилишту, па се за часак |
бу.{S} Како су цео тај дан провели прво у раду, па после у гозби, у вече нити су били орни за ј |
су рођена у слободи и провела детињство у славним данима јуначке борбе, ваља сада понова да пов |
људи као људи!{S} Сваки има нешто друго у глави.{S} Није то, веле, но он се боји да му они не п |
лаци.</p> <p>Из те мркле ноћи допире до у колибу овда онда, по какав нејасан шум.{S} Час је то |
еки од сељака понудише да га испрате до у село, но Драгић одби ту понуду.{S} Бојао се ухватиће |
</p> <p>Баш у тај мах споља се проби до у тамницу неки буран нејасан жагор.</p> <p>Скрушен, кне |
у Аустрију или да га кришом протури до у Црну Гору, где би се за времена склонио.{S} Вујица би |
мукла тишина.</p> <p>Тако је трајало до у глухо доба, али тако није дочекана зора.</p> <p>Могло |
ах се загрлиле, да тако после остану до у саму смрт.{S} А да је било каква видовита ока, оно би |
људима, али је понајвише времена провео у разговору с Наумом и у премишљању о великом делу које |
лична Турчина, који је замишљено седео у горњем делу каване.{S} Млади Турчин био је увијен у ч |
великих напора и брига, које је поднео у последње доба.</p> <p>— Ти знаш синко, да сам ти ја в |
услед ових смутња, свет је био узаврео у читавих шест нахија и мало је фалило, па да дође до о |
ш топло разговарају.</p> <p>Ђорђе засео у врху на миндерлук и распалио чибук тако, да се скоро |
лио је кнез у себи.</p> <p>Пасош је био у реду и путници се незадржано кренуше даље.{S} Пошто о |
народ на миру.{S} На против, ако би био у земљи они би од народа презали; зазирали би да сваког |
/p> <p>У то доба Карађорђе је и сам био у Петрограду, <pb n="154" /> куда је нарочито био позва |
у Србији.</p> <p>Добрњац је одавно био у завади с Карађорђем, још од 1811. године, када је зај |
о ми је о томе кад сам последњи пут био у Београду код везира.{S} Не знам, да ли је то из његов |
p> <p>Тога дана у подне Анта је већ био у Паланци. <pb n="260" /> Вујица га одмах узме на стран |
су ћутали.{S} Карађорђе се чешће губио у далеке мисли и у прошлости и у будућности, а Наум га |
Русији, сем Добрњца који се тада бавио у Петрограду, и који се у осталом већ истакао као јаван |
епирски, но који се од 2—3 године бавио у Влашкој и Молдавији, где је за тада била усредсређена |
не.{S} Већ од три недеље Милош се бавио у Крагујевцу, расправљајући многе важне народне послове |
, кукала ти мајка, боље да си се удавио у бабино мочило, но што си то дочекао, да ти слугерање |
човек и најамник.{S} Чим би се појавио у Србији, и Турска и Аустрија сматрале би га као руског |
кад је као слушче Фаразлибашино служио у Паланци, и у два три маха грохотом се насмеја, што је |
у малим касом, који је почешће прелазио у обичан ход.</p> <p>Испод арњева, овда онда, промаљала |
орђе је подигао дивну богомољу, намамио у њу што више света, па је онда обесветио, пљунуо на ол |
} Прогнан из Србије, он се био настанио у Русији, где је од руске владе добио 300 дуката годишњ |
вако говорио, Цукић је бледио и зеленио у лицу, док на послетку не поцрни као земља.</p> <p>— П |
<p>У први мах Карађорђе се био склонио у атару села Радовања.{S} У то доба сва та околина била |
товима одупро о колена, а главу заронио у шаке.{S} Кад ме опази, диже главу и дуго ме гледао не |
ли, но да је букнула и народ се побунио у читавих 5—6 нахија.{S} Турци не би мени веровали да н |
болан, Раџо, какви је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће полијећу но приђе кад |
ама, где се код неких пријатеља прикрио у велику кацу).{S} Не бежиш!{S} А како си радио требало |
n="277" /> <p>Сутра дан Драгић је косио у својој ливади, кад Карађорђе дође с Наумом.{S} Драгић |
његов слуга Никола.{S} Никола је носио у руци осредњу секиру, <pb n="25" /> покривену остраг п |
ад се доцније примирило, Врљо се вратио у село, али плуг и мотика нису му ишли од руке.{S} Пона |
чему би се видело зашто сам се повратио у Србију, па ће ми после товарити на врат и оно што ми |
преко 10 хиљада дуката.{S} Ја га пратио у Цариград, да гледа народне послове, а он се упустио с |
сваки корак његов, да не би што замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе сад и погледао |
онога како се тај друштвени посао вршио у старо доба.</p> <p>Док су стари народи разапињали на |
истиче из висока положаја њина.{S} Ако у Милоша неће бити више милости и праштања, но код обич |
е до грла закопан у земљу.</p> <p>Овако у овом положају ова је глава изгледала страшна.{S} Очи |
ла мисао како да пређе у Србију, и како у Србији да покрене ствар с успехом.</p> <p>Томе су ста |
недавно изгинули.{S} Испричаће му како у последње време кроз народ почешће муте некакви сумњив |
ло смирио; али опет памет му је једнако у Србији.{S} И пре, кад су му отуда претили, он се опет |
и, пре но што се почну заједнички онако у скупу световати, кнез је желео да се на само разговар |
рече Ђорђе опрезно — већ говорим онако у опште.{S} Кад једном зато дође згодно време.</p> <p>Д |
ове друге.{S} И то је било решено онако у опште.{S} Али гласови о доласку Ђорђевом, све су чешћ |
тицаја.</p> <p>Али он сврши говор онако у опште, па пређе на Јеладу, на робињу Јеладу; на ону и |
сав окупан у зној и сузе, које су онако у сну обилно текле, и ако је иначе на јави био веома тв |
била застрта торба, захвати новац онако у шаку као што се обично захвата жито, и изручи га опет |
у.</p> <p>— Јест, — додаде затим — тако у разговору једном, ја му се пожалим на Црнога и он ми |
их година.</p> <p>Док је баба Јана тако у заносу, са затвореним очима, читала у књизи далеке бу |
акоумни властољупци на тргу живота тако у бесцење продају.{S} Милош мајке цвеља, и тешко ономе |
бити штогод важно кад Милош долази тако у недоба, и заповеди одмах да га свечано приме, са свим |
у српске емиграције.</p> <p>Живећи тако у нади на скоро обновлење пређашње славе своје, српски |
<milestone unit="subSection" /> <p>Тако у живом и одушевљеном разговору, Карађорђе и Наум сиђош |
мало одобровољи и охрабри.</p> <p>Тако у последње време, услед ових смутња, свет је био узавре |
е у даљини чу се чобанско звоно; далеко у селу гласно је лајао некакав пас; још мало и из даљин |
м!...</p> <p>Крв шикну и попрска далеко у наоколо, али на велико чуђење присутних великаша, гла |
роду.</p> <p>„Кад знадну да си ти преко у Аустрији, оставиће <pb n="219" /> обезглављен народ н |
већ почео разређивати.{S} Негде дубоко у лугу беше се пробудио неки стари кос, те поче веома з |
с нашим путницима зађе прилично дубоко у тако звану румунску махалу.{S} Пред њом је ишао као в |
и из Русије.{S} Само, што је мени тешко у то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с |
емо и мукло.</p> <p>Док се ово дешавало у колиби, мркла ноћ напољу прикривала је оваку прилику: |
траже Карађорђа, што се до сад показало у више прилика, где је покушаван чак и отворен бунт про |
тпале коре.{S} Лишће се нагушено дизало у вис.{S} Милош зађе и потапка га одозго ногама, ситнећ |
гну.</p> <p>Док се овако весело грајало у селу, сасвим друкчије изгледало је у сеоској околини. |
старешина српских.</p> <p>То је стајало у писменој молби.</p> <p>Испод руке пак, усмено, кнез М |
је осигуравало успех.{S} Још је ваљало у то коло увући и Србију, па би план био остварен.{S} М |
као оличење свега што је зло и неваљало у природи људској, други гледају у њима велике апостоле |
му пружи тиквицу па окренув главу мало у страну, рече: — Само појака, побратиме.{S} Бојим се д |
е, ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Велику Плану на конак |
Само име „Карађорђе“ по некад је бацало у дрхтавицу Милоша.{S} У дугим годинама мучне борбе, он |
речи, све то сад поново бејаше оживело у души ове верне жене, која је цео век свој провела у н |
га је негде изгубио.{S} То га је довело у опреку с кнезом Милошем и то га је после и главе стал |
е, као сутра дан, изаћи ту у једно село у околини Кишињева, где има да сврши неке рачуне с једн |
не осећале су као да им је нешто засело у грлу, док Карађорђевица, као старија, опет прва не пр |
која јесте свирепа, али бар и лечи зло у корену.{S} Јес, за издају непријатељу ја сам наређива |
арбанаски емигранти, којих је тада било у Русији, не баце какву варницу у потрулелу Турску држа |
оји су јадни учинили све што им је било у снази — да спасу земљу...</p> <p>— Да су друге прилик |
да извести горе где треба, како је било у истини.</p> <p>Што се тиче оних смутљиваца, што долаз |
тиле крене у Београд.</p> <p>То је било у почетку маја 1817. године.</p> <p>Да би прикрио прави |
а своју личну зараду.</p> <p>То је било у толико теже, што су готово сви бегунци били фамилијар |
говоре.{S} У пређашња времена није било у целој Србији човека који би и половину од овога смео |
мљење губи и оно што је већ готово било у рукама.{S} Смелост и успех често су две разне речи за |
unit="subSection" /> <p>Све је то било у тренутку.{S} У први мах нико није знао ко је тај чове |
бији и где је турско госпоство још било у пуној власти.{S} Од народних људи, у Београду су се т |
савлађујем!{S} Дуговечно робовање убило у народу и понос, и јунаштво, и наду, и начинило од људ |
засебног вођу.{S} Али чим би се ступило у додир са српском војском, Ђорђе би и над тим покрајин |
исли, цело биће његово, све га је вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе мислио, а ноћу у |
тријске, стоји опало, порушено, зарасло у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, |
знам да ли си ти испратио ове људе амо у Петробург и научио их да овако ружно говоре о мени, и |
вању, о доласку руских царских људи амо у народ, и како ће ти људи донети голема, небројена бла |
јећи.{S} Бојсе, синоћ су их догнали амо у тврђу!</p> <p>— Па тешто!{S} Догнали двоје; нека их д |
и учинио да ми не дате мира чак ни амо у туђој земљи, као да је мени мало мојих јада, но још в |
и овде трпимо и хајте заједно с њим амо у Србију.{S} Цео народ дочекаће вас као озебао сунце.</ |
радио за добро народа — но да погледамо у будућност и да те ту нешто запитам као духовника и ка |
ветују, а он их је више слушао.{S} Само у почетку изложио им је ради чега их је управо потрудио |
м Карађорђе, свучен до гола тела — само у гаћама, лежао је на сред колибе крај огњишта, а на гр |
ине.</p> <p>А оно је тако и било — само у другом правцу.</p> <p>Милош је још два три пута запит |
умио.{S} Поверовао је донекле, али само у пола.</p> <p>Но за првим дошло је убрзо друго писмо М |
о било је отворено сасвим, а десно само у пола.{S} Но те отворене очи нису гледале и нису видел |
за Паланку.{S} Лисовић га зовне насамо у собу, па држећи у руци Милошево писмо, рече му овако: |
<p>— Где је онај?</p> <p>— Ено га тамо у оџаклији.</p> <p>— Шта ради, спава ли?</p> <p>— Не зн |
вори остали су још пре шест година тамо у Србији, остали су онде, где господар Ђорђе, усред сла |
е даду нам.{S} Ја мислим да су сад тамо у Тополи Турци, наја тако каже!{S} Како је наја плакала |
ко је текла та ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло другчије, то Герман да извести горе где т |
као робље незаробљено, а могли би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима, само да је нек |
ме најгоре коље.{S} Јер да су они тамо у Србији друкчији, све би нама одовуд било лако.{S} Ишч |
} Какав ли је то мутавџија што чак тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у |
толико бојала да је он једнако био тамо у Србији.{S} Знао би тамошње прилике, а знао би и људе, |
и смео сам.{S} Особито, док је још тамо у Русији.{S} Јер, ти знаш како је то код Руса јевтино.{ |
после уз пут још незгодније да свраћамо у крчме, те тако цео дан гладни!</p> <p>С Чолокантицом |
не звона — рече он.{S} Још мало па ћемо у град, а онога човека још нема.</p> <p>Карађорђе не од |
лас.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију и без питања султанова, па опет пушку за |
наслоњена просјачка палица с којом ћемо у свијет поћ....{S} Је ли тако Турци или није?</p> <pb |
име бога, мислим да се ми опет вратимо у Србију, да опет заложимо ватру на нашим опустелим огњ |
длаке закучимо за лађице, па их пустимо у бару код наше чешме.{S} Лептирови лете и вуку лађице, |
р била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку пљошту, која сваке године до пролећа стоји под в |
кад ти квариш оно, што се ми сви мучимо у Србији да направимо — примети Герман тихо, нижући реч |
ао црв под кором?{S} Почесмо и улазисмо у ватру, па после трчи за царевима по целој Европи и об |
речи Вујица бејаше занемио и узев писмо у руке, он је још дуго бленуо незнајући шта управо да п |
<note xml:id="SRP18933_N6">Ово је писмо у истој књизи датитаро 26. јуна 1817. што је свакако та |
з све снаге што га ноге могу понети, но у тај мах долази му на ум, како не ваља ово што ради.{S |
да их Србија помогне, али не у свом, но у њиховом интересу — рече Герман живо.</p> <p>— Ти су и |
ресе, ја му то пре рачунам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, влашком и буга |
S} Права американска њежност!</p> <p>Но у почетку овога века, за те њежности ништа се није знал |
крила, и извуче је до пола...</p> <p>Но у томе стиже и други ударац.{S} Ово је сад био ударац с |
Он јаукну и штуче из колибе.</p> <p>Но у тај мах колиби дотрча Никола, и видећи Драгића где пл |
љен челик капље на само срце.</p> <p>Но у тај мах зачу се нека потмула граја, нека <pb n="131" |
ne unit="subSection" /> <p>Било је рано у пролеће 1817. године.{S} После дуга путовања по народ |
т те ноћи, али је, одмах сутра дан рано у јутру под јаком стражом одаслан у Београд везиру, ком |
, те је изгледало као да није ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не |
ово писмо господарево, које је написано у споразуму с кнезовима.</p> <p>На ове речи Вујица беја |
осподар Ђорђе, не би могли бити заједно у својој отаџбини, па да јој обојица будете од вајде, д |
, и више од пола часа остали су заједно у побочној соби, где су се поверљиво разговарали.{S} Ка |
ао непомичан и нем.</p> <p>— А теби ено у оној бошчи што ти је за потребу.{S} Однећеш је у Беог |
у уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у писму каже, па то још горе није хтео.</p> <p>— Онда ћ |
.{S} Мало даље стајало је нешто увијено у повелику шарену бошчу!{S} Још даље, на троножној стол |
и диктатор и располагао би неограничено у свима чисто војним стварима.</p> <p>То је била голема |
и са свију страна.</p> <p>Било је позно у ноћ.{S} Милош се бејаше повукао у оџаклију да се ту н |
имао што готовине у новцу, то се једино у оној брзини могло понети.{S} Али новца је мало било к |
о <pb n="209" /> сам слушче Фазлибашино у Паланци; био сам пусти горски хајдук, и од мене, тако |
рађорђа, и ако овај гдегод упадне тајно у земљу, Милош или да донесе његову главу или ће својом |
епомичан и без јава, као што смо га оно у поноћи видели.</p> <p>Наум полако устаде, протегли се |
аш.{S} Па како можете онда говорити оно у шта ни сами не верујете?!...</p> <p>„Кад ја будем мис |
це и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно у почетку устанка, он је сад понова осећао да је опет д |
е главе, Марашлија је учио нешто крупно у памети.{S} Овда онда, погледао би испод очију на Мило |
прислоњених дасака.{S} Гледао је зорно у колибу за један тренутак.{S} Затим наслони секиру у к |
бити.{S} Он није могао да прибере јасно у памети ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, а |
пута Ђорђе Науму, и тројка поврте десно у прву тесну улицу.</p> <p>Вијугајући из једне криве ул |
махали већ су настајале; и лево и десно у сумраку се лепо видело како кроз отворена врата овде |
, овај незнан човек погледа победоносно у наоколо, погледа и џелата који је као окамењен стојао |
, Милош се врати у свој конак већ доцно у ноћ, али његова главна мисао ипак је била једнако там |
и.{S} Спаси главу па онда иди сам лично у Русију господару Ђорђу, испричај му какве јаде ми овд |
асоше натраг, кнез Максим загледа добро у очи онога дугајлију.</p> <p>— Бога ми, господар Ђорђе |
стаде пред Милоша, загледа му се добро у очи и рече јасно, али потресено.</p> <p>— Ако је Кара |
тране дижу лепи, зелени кукурузи, скоро у врх човека.{S} Овај сумрак још једнако траје, само је |
овека пред коњима, они га обојица скоро у један мах упиташе шта хоће.</p> <p>— Ја чекам моје љу |
срце искупљених родољуба.{S} И наскоро у полуосветљеној дворани чу се гласно јецање.</p> <p>То |
> <head>ГРЕШНА НОЋ</head> <p>Било је то у почетку Марта 1817. године.{S} Зима протутњала, дани |
На то се сад врло строго пази, особито у пограничним местима.</p> <p>— Побринуто је за све.{S} |
илоша стална и голема опасност, особито у случају каквих буна, нереда и ратова.</p> <pb n="195" |
<p>Али емигранти су се уздали поглавито у се и у сопствену снагу самих балканских народа.{S} До |
ереник, као писар и посредник, нарочито у односима с хетеријом.{S} Наум је и сам био члан хетер |
на извојује себи бесмртно и видно место у повесници српској.{S} Разбијена српска војска почела |
p>Била је мркла ноћ и све је било пусто у овом страшном ноћном урнебесу.{S} Па ипак оштро око о |
а нити је легао, ни ока склопио, ни што у уста узео сем воде, нити је речи једне проговорио.{S} |
шавило и променило се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово је |
до сад задржао.</p> <p>— Узели се нешто у разговор с кнезом Аксентијем, о господару Ђорђу, па с |
их страх и сумња да се против њих нешто у потаји спрема, и онда се прозле и испизме; насрћу на |
ова завладали Србијом, Врљо се одметнуо у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и Новопазарском окр |
кад је само кнез Милош примио ту ствар у своје руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је |
то би му продали да он постане господар у Србији, као оно што су владике у Црној Гори.{S} Море, |
аповеда и да се он сам направи господар у земљи, као што је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод ш |
на своју одговорност — мислио је Петар у себи.</p> <p>— Кад је таква заповест господарева, ваљ |
то свршити онај трорепи царски измећар у Београду (везир), а не овај куси крштени Турчин овде |
у учинили земљи да изаберу најдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да поскачу.</p> <p>Паштрмц |
жда гони кнеза Милоша да чува ред и мир у земљи.{S} Војвода Добрњац рад је да помогне кнезу Мил |
ема Карађорђу.{S} Он јамчи за ред и мир у народу, а с Карађорђем што учини да је учињено.</p> < |
нашем светлом падишаху и да одржиш мир у народу.{S} Ако немаш поуздања у своје људе, ја ти ста |
из Србије, и са наших огњишта отера нас у туђ свет, да се пребијамо од немила до недрага.{S} За |
ош мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Велику Плану на конак.</p> <pb n="254" /> <p>— Е, е!. |
</p> <p>Доле је стајао страховити амбис у коме је Гружа хучала, а горе над реком у хладној зимс |
углед и пошту, како је велики Цинцинат у време рата облачио свој ратнички оклоп, узимао убојни |
S} Слуга га извести да је г. митрополит у соби и да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе |
од кадгод прогледа очима и добије власт у своје руке, онда ће ваљда имати ко други паметнији да |
е не бих рекао, нека опет он узме власт у руке и нека наређује, а ми смо показали да бар умемо |
у, тек је две године како је узео власт у руке, а поби толике људе.{S} Уби Молера, па владику М |
, и кад гођ приграби по коју нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније послужим цар |
је стајао.</p> <p>Али горостасни храст у тај мах би ишчупан из корена и Карађорђе осети само, |
офата хајдуке, или ће вели, он сам изаћ у народ на „<hi>тефтиш</hi>“<ref target="#SRP18933_N1" |
ограду?</p> <p>— Не, светли везире, већ у смедеревској нахији.{S} Отуда је он и родом; тамо има |
утрадан, лицем на Петровдан, био је већ у Пожаревцу.</p> <pb n="253" /> <p>Карађорђе је, као ре |
one unit="subSection" /> <p>Било је већ у велико одјутрило.{S} Међу Милошевим и Вујичиним момци |
} Ако одавде срећно одемо, ствар је већ у пола добијена — тврдио је Карађорђе.</p> <p>— Онда ће |
ђена при крају 17. века, она је ево већ у велико била закорачила у век деветнајести.{S} Она је |
је заштићавао оне погледе које је синоћ у разговору с Милошем од њега чуо.{S} Живо је цртао опа |
зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ у сумрак, под јаком стражом, Милошеви момци дотерали дв |
ad>КРВАВО ЈУТРО</head> <p>Била је поноћ у очи летњег св. Аранђела (пада 13. јула).{S} Насред кц |
цела.{S} Кад је кроз глуху зимску поноћ у мирна боравишта тихога села српскога допирао страшан |
и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} Гинути се м |
на Дрину.{S} Кад је ваљало метути главу у торбу, па отићи љутоме Куршиду, онда је Милош био доб |
своје руке узети целокупну војну управу у народном покрету, који је на прагу и који ће планути |
а њему је одмах и наменио главну улогу у овој ствари.{S} Анта није требао да чује шта се спрем |
а пратња тражила је сада богату накнаду у јелу и пићу.{S} Било се већ превечерало, само су још |
ај јаглук, мети га у леву малу преграду у десном бисагу, па бисаг закључај — рече Марко слузи.< |
и пристајао је да се то покупи у народу у року од године дана.</p> <p>Милош је чисто подскочио |
се и могло десити, да се од једном нађу у туђини без гроша у џепу и без икаква иметка, они исти |
ловину од овога смео креснути Карађорђу у очи.{S} Не би он довршио ни прве речи своје, а страша |
у себи.</p> <p>Он понуди путнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе ватре, |
бодити духове, да с већим поуздањем уђу у покрет, а већ доцније ствар би се обелоданила сама по |
емо само да не одемо Шваби или Французу у друштво.{S} Или да смо с њима или боље да нас и нема. |
на у високим зеленим турбанима и дувају у неке дугачке тршчане свирајке, које дају танке, разву |
ваљало у природи људској, други гледају у њима велике апостоле морала и душевне чистоте људске. |
суре очи, што сад онако упорно гледају у јасну жеравицу на огњишту.</p> <p>— Је л’ти лакше, на |
ма с ким другим.</p> <p>— Мене пањкају у Русији наше старе војводе, да сам ја кулиза турска и |
понова да повију врат и да се укошкају у страховити ропски јарам турски!...</p> <p>Зар опет да |
за вођу!{S} Чули да звони, ал’ не знају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а они причају како су вид |
дра да учини ова земља, кад је дотерају у шкрипац, сутра би нас Турци прегазили, што но реч, ка |
} Довољно је било да их Руси не ометају у њином подузећу и да им помогну чим могну, новцем и ор |
<hi>није дао Турцима</hi> да се мешају у унутрашње вилајетске послове.{S} Он ове Турке заустав |
њу, како се боји да се и они не умешају у тај општи покрет, те би га могли пренети и амо преко |
{S} Зар ми Црни не би скресао кубурлију у прса, колико би ме сагледо?...{S} Зар би он помишљао |
српскому народу начаток ко избавленију у 1804. лету; бившаго по том, верховним вождем и господ |
кад му је дозвољено да он пише у Русију у име кнезова.</p> <p>У осталом, кад је сазивао ове људ |
} Примењена у практици она се појављују у безброј разноликих облика.</p> <p>Ако је истина, да с |
лод његов.{S} Људи слаба срца не верују у препорођај балканских народа и чини им се, да је слоб |
нају, или шерети, који и сами не верују у оно што причају.{S} Турци су <pb n="160" /> све добил |
еднији људи спремом за рат компромитују у очима Турака, па се побоје за главу и гурну у планину |
у?{S} Јеси ли ти здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш главу под џелатову секиру?...{ |
о, намењено Герману, српском заступнику у Букурешту, кад у кућу уђе један од људи књажевих.</p> |
ом Михаилу Герману, српском пуномоћнику у Букурешту, између осталога кнез Милош вели:</p> <p>„О |
<p>Говорећи то, Карађорђе спусти момку у шаку велику рубљу Катарине II, рече лаку ноћ и нестад |
за то их и видимо где одмах по преласку у Русију сиротују, муче се и лаћају се и најобичнијих п |
Слуга, који је чекао куњајући на уласку у одају, кад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу да га од |
оло око велике куће.{S} На самом уласку у кућу стојала су на вратима четири кршна момка у богат |
у руци, стражарили су и на самом уласку у кућу, а крај њих је био још и један пети, коме се мор |
ке — Ћаја пашу — и нагони турску војску у бегство.</p> <p>Али кад је победа свршена, кад Турци |
реч.{S} Сад је говорио о своме повратку у Србију.{S} Из његова говора јасно се видело шта га ти |
теби голема невоља да жив ускачеш вуку у чељусти?{S} Зар ће Милош пожалити данас твоју главу, |
ко си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} Гинути се мора.{S} Без меса |
хране бивше српске старешине, које шаљу у Србију бунтовна писма и подбадају народ на буну и нем |
<p>Три је дана како ова два сужња капљу у казамету београдском и изгледају своју судбу из руку |
совића, Милош позове свога писара да му у перо каже какво писмо да напише Вујици.</p> <p>Писар |
о, те он призове Милоша и затражи да му у кратку земану пофата хајдуке, или ће вели, он сам иза |
га је ту упутио, поручив Драгићу да му у свему буде на руци.</p> <pb n="277" /> <p>Сутра дан Д |
b n="103" /> <p>— Поручивао сам Герману у Букурешт.{S} Али нисам се смео ни њему поверити да му |
ју, он је сам потражи и тако се састану у једном удаљеном крају Петрограда, у тако званом предг |
и сасуља се са свога лежишта, крв шибну у млазевима и попрска убицу по рукама и по лицу.{S} Јед |
њу и јаду остао народ, кад Црни стругну у Немачку и остави обезглављену сиротињу.{S} Памтиш ли? |
ирисали и узели се спремати, да испадну у народ.{S} Од њега (Милоша) тражили су или главе бунто |
урке што нису одржали погодбу, утврђену у букурешком миру; како ће Србија опет пропевати само д |
чке снажно изману, нешто се диже и сену у ваздуху; чу се туп, нејасан, мокар ударац; нешто шкрг |
је упирала поглед некуд у даљну даљину у којој као да нешто види и откуда као да <pb n="71" /> |
е највише у градовима Кишињеву и Хотину у Бесарабији.{S} Ту је тада било толико Срба, да се у п |
осле ратова, кад многи од страха утекну у хајдуке, а и пред ратове кад се угледнији људи спремо |
весело.{S} На најмањи шушањ оне штукну у водене дубине, нестане их наједаред као каквом чароли |
</p> <p>Цукић за тренутак као да потону у мрачне и тешке мисли.{S} После додаде кивно:</p> <p>— |
кидан говор, па онда све умуче и потону у густи мрак.</p> <p>Стражари су стајали као црне, непо |
а Турака, па се побоје за главу и гурну у планину.</note> <note xml:id="SRP18933_N2">Турске паш |
у, како би опет нашли изговора да јурну у народ као вуци међу јагањце.{S} С друге стране опет с |
завере и презате, сад ћу ја подићи буну у Србији.{S} То је најбољи доказ како и сами мало веруј |
ило и одрешило Симићу бошчу, коју бацну у страну и њега повуче за рукав и посу му одмах да се у |
дунавске земље, и то да оне ступе за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Русији и Румунији по |
кола је знао, да Марко ову своју претњу у шали може у збиљи извршити, и с тога је добро отварао |
оја свакоме улива поуздање и свету веру у победу праведне ствари, коју ће он заступати.{S} Ђорђ |
ч према Милошу?{S} Зар да сверујеш веру у корист онога проклетника? — цикну старац, што је мало |
одсећи главу, или ће те послати везиру у Београд, да он то сврши!...</p> <p>— Тешто!...{S} Из |
на рачун оштете Турака положити везиру у року од године и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу |
повест од господара да га предам везиру у град, и речено ми је да његову главу замењује моја.</ |
један тренутак.{S} Затим наслони секиру у крај себе, оберучке узе једну даску и уклони је на ст |
да преко својих изасланика уносе ватру у народ.</p> <p>По његовом мишљењу најбоље би било, да |
кић и њина дружина бацили су били ватру у народ, и да је нисам срећом онако брзо утулио, Турци |
се опет вратили, опет би упалили ватру у народу, само да се они како год дочепају господства и |
што се говори, зуцка, па он баци ватру у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њим поћи, а |
.{S} После додаде:</p> <p>— Гурам ватру у народ!{S} А Милош не гура!...{S} Он се није бунио!{S} |
Знаш и ти зашто си.{S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се ова јадна сиротиња мало смирила и пр |
гнуте руке, с напереним пиштољима Петру у груди, а прсти су му грчевито дрхтали на обарачама од |
е језуите, слободно се може рећи, да су у практичном животу то исто начело многи и многи вршили |
де и преко ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стигле неке кабадахије Милошеве и да се утврд |
ни за њега ни за остале није знао да су у служби код Милоша, већ је мислио да су збиља Вујичини |
главе двојице јунака српских носила су у наручју два малена неодрасла дечка српска.{S} Овај пр |
8933_N5">Обадва ова писма напечатана су у „Грађи за историју Краљевине Србије“ од браће Петрови |
ка обичај да мирно говоре и онда кад су у највећем узбуђењу, старац се сада подругљиво насмеја |
према самим побеђеним Турцима, које су у гомилама доводили пред њега — Милоша.</p> <p>Крвави Љ |
кредом.{S} Те отворене очи изгледале су у овом тренутку страшне.{S} Драгић се побоја да није Ка |
које се пружала велика башта, седеле су у једном собичку две женске и нешто се живо разговарале |
ло помало ушле у разговор.{S} Седеле су у мраку, јер се напољу тек бејаше почео хватати сутон, |
зговарале.</p> <p>Обадве женске биле су у српској народној ношњи, с весовима на глави.{S} Стари |
село ћеретање, занимљиве приче вриле су у овим расположеним гомилицама око великих огњева.{S} Н |
њачке лепотице.</p> <p>Све очи упрте су у дивну играчицу; сем ње нико ништа не види и нико ништ |
ристима и с влашким родољубима, који су у друштву с хетеријом кројили најлепше планове за будућ |
чење удараца кнежевих, удараца, који су у оним мутним и крвавим временима често били зли и крва |
/> што тражили то и нашли; махнитали су у својој глави, па сад нека сами хладе своје подбијене |
ћ по јунаштву и смелој одлуци — били су у оно доба врло опасни противници Милошу, и он није ни |
мадијска шљивовица и добро вино били су у вече награда овој замореној војсци књажевој.</p> <p>П |
преме земљиште за устанак.{S} Радили су у друштву с румунским родољубима и то им је осигуравало |
вине.{S} Герман и Петар Добрњац ишли су у Петроград с нарочитим задатком да код рускога двора и |
рци су доиста веровали Ђорђу.{S} Они су у њему <pb n="175" /> познали ону велику јуначку душу, |
аде на гомилу влажне сламе, на којој су у казамету седела два бледа, изнурена човека.{S} Један |
лош на то одговори доста опоро, како су у светла везира велике очи, па му се само тако чини, а |
још стењу под „игом“ турским, и како су у вечитој опасности, да Турци на њих што не посумњају о |
код Римљана чинио један Цинцинат, то су у доба ослобођења чиниле све војводе наше.</p> <p>Велик |
ђеве, кнез Милош пише кнезовима, што су у Цариграду боравили као српска депутација, да измоле р |
била она иста политика, као оно што су у почетку устанка 1804. год. говорили да они не војују |
и, леп накит душевни, а код оних што су у сили и власти милосрђе је дужност и обавеза која исти |
> <p>— Боже мој, од кад нисам узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и један откос могао ис |
да су ова поља овако пуста?{S} Ето, ту у близини има кућа, станова, обора, па како то да се ни |
ројева пчела, које се јамачно гнезде ту у дупљама моћнога храста.</p> <p>Он, Карађорђе, стоји п |
е.</p> <p>Неки Драгић Војкић имао је ту у шуми радовањској своје трло.{S} Ту су му били свињци, |
за рукав и посу му одмах да се умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и |
гом и пред народом!...</p> <p>— Није ту у питању једна српска глава мање или више, већ Милош се |
е.{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског |
че, како ће и он сам те ноћи спавати ту у колиби заједно с њима.</p> <p>Кад Вујица и Наум устад |
n="243" /> ће, као сутра дан, изаћи ту у једно село у околини Кишињева, где има да сврши неке |
што је знао.{S} Све су војводе махом ту у Кишињеву.{S} Раде ко се чега прихватио.{S} За Србијом |
рено јутро.{S} Коњ, што је био везан ту у близини до колибе, бејаше довршио свој оброк, па се с |
омке, с једним се момком био склонио ту у близини не долазећи Драгићевом трлу, и не излазећи пр |
о длан, урлик олујине одјекну јасно ту у непосредној близини и неустрашиви Карађорђе осети как |
.{S} Час је то топот коња, повезаних ту у близини, час усамљен крик какве тице, коју је у недоб |
арађорђе и преноћио с Наумом.</p> <p>Ту у разговору Карађорђе је открио Вујици цео план и намер |
као оно мртвацу кога окупају да га мету у мртвачки сандук.{S} Ја не мислим више о животу, а има |
аједнички радило на заједничком покрету у целој европској турској, грчки родољуби, у потаји за |
> <p>Средовечан човек седећи на шилтету у дну каве, диже главу, слеже раменима и рече:{S} Не зн |
ледало сад у Трбушници, маленом сеоцету у београдској Колубари.{S} Ту је владала необична живос |
ануо 12. јули 1817, а падао је у суботу у очи летњег св. Аранђела.</p> <p>Тога дана Карађорђе ј |
...{S} Данас је петак.{S} Рачунам да ћу у Србији бити у идућу среду најдаље.{S} До прве, до дру |
о лупаш толико као луд, кад видиш свећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада глув да толико груваш?</p> |
он је дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз тако расположење, позиви Мило |
мучки и нечовешки да ми сече главу ноћу у планини? — упита Цукић Штитарца, кад овај уђе на пози |
да било у Русији, не баце какву варницу у потрулелу Турску државну зграду, вазда готову да одма |
.</p> <p>Дошав у Паланку они сви одјашу у мезулани с леве стране Јасенице, па ту, у један собич |
изгледали су као да се одмарају и одишу у вечерњој тишини, после дуготрајње загушљиве јаре.{S} |
анпут сад и ти нас!{S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади тиранско срце.{S} Послушај на |
Добрњац рад је да помогне кнезу Милошу у његовом данашњем тешком стању, и баш да сте ти и Добр |
д Милошу.</p> <p>— Иди господару Милошу у Београд, закуни га да ником живом не казује што ћеш м |
погине, цео би покрет био угушен одмах у клици.</p> <pb n="225" /> <p>— А шта сам тек ја имао |
дом, ни под свој кров.{S} Ето ту одмах у селу има толику родбину, али нико га се не сећа, као |
зала згода зато.{S} Та ја бих још одмах у почетку, још 1807. год. ја бих добио од Турака повлас |
ило овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији убијам.{S} Прешао сам, заједно с њима у Босну, |
с колима, испрегне му волове и прода их у бесцење неким турским трговцима.{S} Уз то још отме чо |
ало је загледао непознате госте, али их у сумраку није могао добро распознати у лицу.{S} Само м |
ао бићеш куда изашао.</p> <p>— Куда бих у ово доба!{S} А шта говоре Турци?</p> <p>— Не могадох |
них, ратовању вичних бораца, васпитаних у практичној школи Карађорђева деветогодишња ратовања.{ |
евно, Милош пред зору клону на креветац у углу, и затурив главу на јастуке, упре у таванске шаш |
м, који му је служио уједно и као тумач у разговору с Грцима, Турцима и Арнаутима.{S} Наум је б |
, на челу коалиције, водила је прву реч у Европи и руски цар држао је управо у својој руци судб |
м, он устаде, закључа врата и мету кључ у џеп.</p> <p>Престрављен, Милош упита: — Шта је то, мо |
е крајеве пространа видика.{S} Али, баш у том тренутку Карађорђе угледа на далеком обзорју нешт |
p>— По богу господару, што дође сад баш у ову ватру?</p> <p>Карађорђе одмах плану:</p> <p>— Ене |
не ове речи, бејаше устао да пође и баш у тај мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А што, болан, бј |
њу славу и величину своју...{S} Али баш у тим тегобним приликама ја сам научио и то, да високо |
зађе пред Милоша.{S} Погодио је био баш у тренутку, кад су код Милоша биле и многе друге стареш |
саме ивице пространа видика.</p> <p>Баш у тај мах на кишињевском друму указа се обична руска тр |
ла цвркута ври цела околина.</p> <p>Баш у ово тихо, свечано вечерње доба, на банатској страни у |
н ћутао је немо и непомично.</p> <p>Баш у тај мах споља се проби до у тамницу неки буран нејаса |
их можеш рачунати само на оно, што имаш у рукама, а њина обећања празна су заваркивања, у која |
о да пратиш нама, ако си рад да останеш у господству и поверенију које од мене и од народа имаш |
Да се спустиш у морске дубине, да прнеш у небеске висине, да одеш на крај света, она ће те стић |
з сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи скакати престрављен из постеље и наги |
p> <p>— Боже, истина, чим се ти појавиш у Шумадији ратовање ће опет планути, а нико не зна где |
ало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се никад не долази...</p> <p>Драгић га |
ће дати бог само да се ти једном вратиш у Србију, па би после све друго било лако, рече Симић.< |
стићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске дубине, да прнеш у небеске висине, да одеш на |
и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србији јунака и честитих људи, који неће хтети да прљ |
аник настанио, а Сара је била удата још у Србији.{S} Од мушкараца старијем, Алекси, могло је би |
могао ништа познати! — мислио је Милош у себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, |
познанства.</p> <p>Кад је доцније Милош у Србији повео нов устанак, Грци су се обраћали њему.{S |
дски везир.{S} Али знајући, да ће Милош у свом рођеном интересу отворити четворе очи да се Кара |
га од неко време бејаше узео кнез Милош у своју службу, јер га је познавао као верна и послушна |
„Овде, међу ове две кладе — мисли Милош у себи — јес, овде ћу га сакрити, где га нико никад наћ |
тко или рапаво.{S} Тако је мислио Милош у себи и опет се окрете Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Ка |
рпска краљев. престоница имала је тада (у почетку 1817 год.) два господара — старога господара |
="SRP18933_C12"> <head>XII</head> <head>У ДОМОВИНИ</head> <p>Сунце је већ давно било зашло, а п |
id="SRP18933_C6"> <head>VI</head> <head>У ТУЂИНИ</head> <p>У пограничном руском граду Кишињеву, |
се за читав корак.</p> <pb n="90" /> <p>У том котрљању глава паде и стаде онако, како обично ст |
над земљом лебде.</p> <pb n="294" /> <p>У близини колибе чује се како један коњ слатко вруска с |
а другим прскају.</p> <pb n="125" /> <p>У таквим тренутцима, Милошу се чинило: „Све је узалудно |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У дубокој јарузи, коју је са свију страна опкољавала гу |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У први мах Драгић је мислио да Карађорђе спава.{S} Али |
head>VI</head> <head>У ТУЂИНИ</head> <p>У пограничном руском граду Кишињеву, у удаљеном предгра |
да свиње не изрију.{S} Хајд сад!</p> <p>У бошчи је била одсечена глава Цукићева.</p> </div> <pb |
Наједаред, он га је звао к себи!</p> <p>У писму се говорило како су сви покушаји Милошеви, да с |
атка, трудићу се да поправим!...</p> <p>У Карађорђевим упалим, светлим очима заблисташе сузе.{S |
Марко, ето те, па како знаш!...</p> <p>У мраку није се могло видети, како ови људи изгледају, |
риђе потоку и чучну да се умива.</p> <p>У том тренутку, ово вребало искочи из своје заседе.{S} |
он пише у Русију у име кнезова.</p> <p>У осталом, кад је сазивао ове људе, он није толико пола |
је он предузео против коловођа.</p> <p>У једном дому, где је живела једна даљна рођака кнеза С |
у мукама својим рођеним зубима.</p> <p>У таком стању он је лежао већ пуна два дана, када га се |
паса од чега је страва подузима.</p> <p>У средини ових људи, на трулом пању, седео је висок чов |
и некуд понесе страшна холујина.</p> <p>У том тренутку он се пробуди и рече:</p> <p>— Ух, децо, |
, већ против бунтовних јаничара.</p> <p>У даљем разговору Вујица је наваљивао да одмах јаве Мил |
јунак, који је заносио сва срца.</p> <p>У непрестаном додиру и мешању с пријатељима из Србије, |
бе и безобзирце утече из колибе.</p> <p>У тај мах чуше се две пушке.{S} Друга два момка <pb n=" |
јући последњи гутљај своје каве.</p> <p>У другом углу, седео је омален као овца сед Турчин смеж |
ћству помаже те намере везирове.</p> <p>У мислима о свему томе, Милош се врати у свој конак већ |
м црвеним крововима од ћерамиде.</p> <p>У тој авлији гореле су ватре на три четири места, а око |
и разним изасланицима из Србије.</p> <p>У молби се набрајало, како Срби још стењу под „игом“ ту |
ти светлог цара, крене на Турке.</p> <p>У то доба Карађорђе је и сам био у Петрограду, <pb n="1 |
и се да прикрије своје узбуђење.</p> <p>У истини ствар није стајала онако како ју је Добрњац пр |
Обреновића, а после и сам за се.</p> <p>У тој суровој школи живота, Милош је научио да никад не |
збуњено погледали на губилиште.</p> <p>У тај мах, остраг у гомили наста комешање.{S} Некакав ч |
и његове речи на далеко се чуше.</p> <p>У тај мах неко остраг прошапута Драгићу: клекни и моли |
ашња српска емиграција у Русији.</p> <p>У римској историји износи се као редак пример, достојан |
нешто живо међу собом препирали.</p> <p>У средини горела је мала ватра, тако да је једва на два |
скочи и нестаде га у оној магли.</p> <p>У истом тренутку чу се доле некакав ужасан крш.{S} Нешт |
тпоре својој угњетеној домовини.</p> <p>У то доба тамо беше стигла и једна српска „депутација“. |
има били досадили целој околини.</p> <p>У Пожези био се рашчуо на далеко неки Суљага <pb n="137 |
ми обично зовемо грижа савести.</p> <p>У њему се порађала сумња:{S} Имам ли ја право да судим |
су врху набубрели једри пупољци.</p> <p>У Рогачи смо под Космајем!{S} Сунце тек што се смирило, |
ију и ту да покрене нов устанак.</p> <p>У исти мах планула би буна и у подунавским кнежевинама |
ао на конак некакав важан човек.</p> <p>У ствари тако је и било.{S} У Трбушницу је дошао на кон |
одом он то никад није признавао.</p> <p>У доцнијим годинама око 1825 — па на даље, кад се проти |
ако изазивачки нападао и вређао.</p> <p>У два маха снажна рука Карађорђева и нехотице се дизала |
срушило, не би се толико препао.</p> <p>У првој забуни није знао шта да чини, али лупање се пон |
ћ планирао, наређивао и говорио.</p> <p>У вече на против, бивао је махом одлучан и на све решен |
и кочијаш за њих бејаше накосио.</p> <p>У кући Ђорђе нађе будна и спремна Наума.{S} Он је рано |
ња наскоро је постала црно дело.</p> <p>У сумрак ова пратња стиже пред хан у Рогачи.{S} Мрак се |
и да је то збиља Милошево писмо.</p> <p>У тој сумњи још га је више утврђивала та околност, што |
агања свршавати што је потребно.</p> <p>У осталом, сад су биле настале оне прилике, о којима је |
оје је с поверењем њему предато.</p> <p>У своме говору Ђорђе је био кратак и сух, готово бих ре |
усудио да му одрече послушност.</p> <p>У опасним ратним временима строга војна дисциплина једи |
народ расположен за нову борбу.</p> <p>У први мах Карађорђе се био склонио у атару села Радова |
ено“ — севну Драгићу кроз главу.</p> <p>У тај мах кнез Сима диже главу и упита промуклим гласом |
удавио је јелинску цивилизацију.</p> <p>У томе духу и правцу говорио је Јоргаћ, а свака његова |
казујући никад целу мисао своју.</p> <p>У колико је овако држање потицало из саме нарави Милоше |
њином живописном народном оделу.</p> <p>У почетку српски бегунци носили су своје обично одело, |
е претворе у пустош и развалину.</p> <p>У тој страховитој ноћи све живо давно је утекло и сакри |
, па ће одмах и сам митрополиту.</p> <p>У брзом трку сјајна кола ђенералова одјурише митрополит |
н“.<ref target="#SRP18933_N5" /></p> <p>У једном пасму, писаном кнезовима у Цариград на двајест |
} Шта ћеш ту?...{S} Ко ти је то?</p> <p>У томе загледа боље, али Марка не могаде видети, јер он |
ја ваљада глув да толико груваш?</p> <p>У истини, лупање је било обично, шта више тихо.{S} Но М |
пса, да не поганим руке о њега —</p> <p>У тај мах упаде у кућу Сима Паштрмац.{S} Он сави руке о |
рећи: „немој да од тебе почнем!“</p> <p>У тај мах Цукић наједаред скочи, збаци кабаницу и онако |
а.</p> <p>Спреман за напад, Марко одмах убаци у одају велику гужву упаљена сена.</p> <p>Пламен |
а које немо слушају читав поток његових убедљивих речи.{S} Јест, он преклиње падајући ничице и |
а ту ствар с највећом одсудношћу, тврдо убеђен да другачије не може бити, и да је то управо од |
се дакле спремати да се на време и плод убере.</p> <p>И ако је на прво писмо Милошево оћутао, н |
господару, моји пиштољи, а твој севап; уби мене првога њима, па ти остало све просто!...{S} На |
ео власт у руке, а поби толике људе.{S} Уби Молера, па владику Мелентија, па сад ову тројицу.{S |
>— А шта ти на то велиш, Перо?</p> <p>— Уби ме, господару!...{S} Боље да ме нема, но што сам ов |
хтео учинити, те би сви повикали да га уби из страха да ти не преотме господарство и власт над |
ти мој пиштољ, господару, па њиме прво уби мене, а после што ти драго!</p> <p>— Хоће ли крвник |
Карађорђе, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и наговору?{S} Тако убиство баца |
је црње од угљена.{S} Ништа ме тако не убија као сећање на неправде, које сам којекад нехотице |
ји у том истом тренутку срећно погађа и убија турског заповедника војске — Ћаја пашу — и нагони |
је — гледаћете, како Србин Србина мучки убија, како један другоме језике чупају и руке до лакат |
енду за врат ушником.{S} Кад он секиром убија друге, право је да од секире и сам погине — рече |
тај свет и ти људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино због тих људи |
, когод што зуцне против тога, он одмах убија.{S} Побио је, веле, толике људе, и то не тек онак |
свирепи са голема кукавичлука свога.{S} Убијају, јер се боје за своју главу.</p> <p>— Не бих ре |
народи хоће да су благи и с оним, кога убијају, кога уклањају из друштва као штетна и опасна з |
зне, дошли су чак на мисао да осуђеника убијају при спавању.{S} Права американска њежност!</p> |
тва као штетна и опасна звера.{S} Ем те убијају, ем се труде да ти не учине ништа непријатно.{S |
и оставио овај народ да га Турци муче и убијају.{S} Тешко је веровати, да би се сад одважио на |
дставник и носилац једне мисли народне, убијајући њега, не би ли била убијена и та мисао народн |
ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{S} Њима, тим људима, том свету, народу је он оп |
нисам ни ја био будала, да их у Србији убијам.{S} Прешао сам, заједно с њима у Босну, па их до |
уде да ти не учине ништа непријатно.{S} Убијање по свима правилима етикеције. — Тако су славни |
они кушају да примене електрицитет и на убијање осуђеника.{S} У големој жељи да кривац што мање |
е.</p> <p>Да не говоримо о рату, где је убијање на гомилу дотерало до правога савршенства — сам |
дотерало до правога савршенства — само убијање криваца, данас је куд и камо одмакло од онога к |
стави живо:</p> <p>— Јес, кажњавао сам, убијао, палио и раскопавао куће, истребио сам читаве по |
казали како сам ја био крвожедна звер и убијао људе не из велике нужде и невоље, већ од беса и |
ам био преко мере строг и суров; да сам убијао људе, палио и раскопавао домове, истребљивао чит |
авршим ја који сам својом рођеном руком убијао војника, кад за корак одступи са своје позиције? |
му усавршава, па и у томе како ће лакше убијати људе.</p> <p>Да не говоримо о рату, где је убиј |
Да би спасао тисуће, слободно ти је да убијаш појединце.{S} Да би избавио од греха и пакла душ |
човекову, дозвољено је да мучиш па и да убијаш тело човеково.{S} То су теориска начела.{S} Прим |
рђа, али је исто тако био готов и да га убије у свако доба, кад то захту велики интереси хетери |
је да и последњи ратник има право да га убије. <pb n="174" /> Али тако исто и он тражи апсолутн |
омамио човека и спремио му заседу да га убије; и то њега — кума свога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Шта |
једном превари и упропасти, он хоће да убије.</p> <p>И ако се усиљавао да прикрије љутину, на |
ио с давно донетим решењем да Карађорђа убије.</p> <p>Та борба била је дуга и упорна.{S} Тек шт |
а, кога је кнез Милош послао да Никшића убије.</p> <p>Сад су свршили и кнез Сима, Павле Цукић и |
дару.</p> <p>— Какву заповест?{S} Да ме убије?...</p> <p>Петар слеже раменима ћутећки.</p> <p>— |
<p>О, што се не нађе српска рука да ме убије, кад сам први пут поумио да учиним овај несретни |
даљи развој догађаја, па ако Вујица не убије Карађорђа, онда да ударе они и да убију и Вујицу |
ор шта и како да се чини.{S} Реч „да се убије“ почешће се чула, но Милош се на то чинио невешт, |
мена бурунтија о томе, да се као хајдук убије гдегод се ухвати, али је све то предупредио и на |
само крв, коју од сада пролијеш.{S} Ко убије једног човека, он је убица.{S} По заповести Напол |
у Милош ни један пут није споменуо реч „убије“ или „убиство“, он је говорио само о томе, како д |
ћу господару, али кад ме не послуша, да убијем!</p> <p>— Да бијеш можеш!{S} Али да убијеш биће |
њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем Николу кад год ме не послуша.</p> <p>Никола је з |
Али шта ће онда бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он убити мене?{S} Или треба да |
колико да не мрем без замене!{S} Да бар убијем тога пса, да не упропашћује друге људе.</p> <p>— |
како је његова заслуга што је Карађорђе убијен, и тражиће у Стамболу чак и признање и накнаду з |
горди Стамбол, погибе мучки и крвнички убијен на спавању, од рођене српске руке, по заповести |
народне, убијајући њега, не би ли била убијена и та мисао народна...</p> <p>Домаћин плану, пре |
ј се одећи неће познавати попрскана крв убијена праоца.</p> <p>...{S}И тај нови свет почеће да |
ру траг страшноме злочину, да сперу крв убијена родитеља и да скину клетву с грешне деце, која |
заповест од господара Милоша, да Црнога убијеш и да ми његову главу предаш, ако ниси рад да тво |
јем!</p> <p>— Да бијеш можеш!{S} Али да убијеш биће много!</p> <p>— А шта да чиним ја господару |
алим на Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш псето?“ Побратимили смо се од невоље, као што зн |
ров.{S} Пет капљица од њега доста је да убију најјача човека.{S} Ово ти дајем нека ти се и то н |
убије Карађорђа, онда да ударе они и да убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку они сви |
али сав народ у потеру, па кога хајдука убију њему одсеку главу, однесу је у Београд и на коцу |
е...{S} А можда би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигурније.{S} Тада већ никоме не бих |
..{S} Да ме убију мучки, потајно, да ме убију као крмка секиром у чело!...{S} Да паднем без осв |
жасан.</p> <p>— Да погинем!...{S} Да ме убију мучки, потајно, да ме убију као крмка секиром у ч |
.{S} Та га је несретна болештина сасвим убила.{S} Тек кад смо прешли у Аустрију, он се почео бр |
но али сасвим разговетно:</p> <p>„Ти си убилац!{S} Гле како су ти руке крваве!“</p> <p>Он диже |
а после неколико месеци и сам је пао од убилачке руке Марка Штитарца, кога је кнез Милош послао |
ада би и он сам могао пасти од подмукле убилачке руке.</p> <p>Тако се ето мењало расположење Ми |
талом, ја њега нисам ни био ни убио.{S} Убили га хајдуци за паре.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S |
лако и протурити и поверовати, да су га убили сами људи из народа, који су се бојали да ће их о |
и — они га одмамише.{S} А боље да су га убили — рече Павле испрекидано, и као да је сам за се г |
ао да савлађујем!{S} Дуговечно робовање убило у народу и понос, и јунаштво, и наду, и начинило |
о свеца обожавају.{S} Они ће проклињати убилца; они ће јавно показивати прстом на њега — Милоша |
би имао ни згодна изговора, зашто си га убио, шта ти је сметао какво је зло хтео учинити, те би |
ијатељима Милош није крио, да је Вујица убио Карађорђа по његовој заповести.{S} Али јавно пред |
видиш где ћеш главом да платиш, Бог те убио — рече Паштрмац срдито избацујући Драгића.</p> <p> |
.{S} У осталом, ја њега нисам ни био ни убио.{S} Убили га хајдуци за паре.</p> <p>Наста кратко |
увај, да је несретни Марко том приликом убио и нека два шипарчића, што су се ту десила у владик |
кога је Карађорђе због неке пљачке био убио својом рођеном руком, и Врљо <pb n="141" /> се био |
ка Марка Штитарца, те је ноћу на легалу убио шабачког владику Мелентија.{S} Кажу, боже сачувај, |
ам слушао, господару!...{S} Ова оволика убиства!{S} Кажу, тек је две године како је узео власт |
Кад би се појавило много хајдука, те би убиства и отмице учестале, Турци су подизали сав народ |
когод од њих не одважи и на освету, да убиство убиством покају...{S} Тада би и он сам могао па |
рђа у пркос везирове писмене наредбе за убиство.</p> <p>Све то прелетило је сад, у један мах, М |
ђу осталога, почињу га окривљавати и за убиство Карађорђево.</p> <p>Тада је он почео наваљивати |
тргну, у опште, тражили начина да учине убиство тежим, а казну страшнијом, дотле модерни народи |
знало, како ће пропиштати села, где се убиство догодило, а шта ли тек да одговорим ја кад ме п |
и по чијем упуству и наговору?{S} Тако убиство бацало би сенку на Русију, и то се не би допуст |
вета!{S} Је ли то онда суђење или мучко убиство?...{S} И зашто ја то све кријем?{S} И од кога ј |
и!{S} Па то би било црње злочинство, но убиство младога цара Уроша.{S} Ја бих био нови издајник |
ђа.{S} Јави ли се доцније потреба за то убиство, Милош ће се пред народом одговарати, да је Кар |
едан пут није споменуо реч „убије“ или „убиство“, он је говорио само о томе, како да се Карађор |
д њих не одважи и на освету, да убиство убиством покају...{S} Тада би и он сам могао пасти од п |
це покла, да не причају ништа о крвавом убиству владике Никшића, пашће сад на твоју главу.{S} К |
тада би он показивао везирову наредбу о убиству и хвалисао би се, како га је стало и много труд |
ма рапавих гласова вичу: доле с убицом, убите га, растргните га.“</p> <p>...{S}Хиљадама руку ма |
дбина божија довела је овде к нама опет убитеља рода сербскага, Карађорђа, који је у смедеревск |
ту ровиту зграду заваркавања:</p> <p>— Убити Карађорђа!{S} Зар Карађорђа убити, њега, „вожда“, |
дозвао одлетелу душу Србинову!{S} Њега убити!{S} Па то би било црње злочинство, но убиство мла |
<p>— Убити Карађорђа!{S} Зар Карађорђа убити, њега, „вожда“, Србина, пред којим су први пут, п |
оведен из Крагујевца.</p> <p>— Пса ваља убити!</p> <p>— Па то ће му и бити!{S} Зар, га мислиш, |
даљине, осећао то, да он Карађорђа мора убити.{S} Он није могао да прибере јасно у памети ни за |
је најбоље домамити га амо, па га овде убити — рече Врљо.</p> <p>— Што га домамљивати кад ће о |
радо изун од везира, да по потреби може убити Карађорђа.{S} Јави ли се доцније потреба за то уб |
— опасно је пустити га, а још опасније убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдегод склони док с |
напред каже, да ће својом рођеном руком убити свакога ко би се усудио да му одрече послушност.< |
е?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он убити мене?{S} Или треба да навучем на се кабадахијско |
="64" /> ваља и извршити, то би значило убити Милоша — а ко би ту одговорност смео узети на се |
о све то не помогне?</p> <p>— Онда ћемо убити Милоша!{S} Ми с њиме и тако морамо једном свршити |
рио да ти дам изун да га слободно можеш убити, чим наиђе у наш пашалук.{S} Али овде има друга м |
ућу...{S} Ако затреба, упалиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се најмање што успротивимо.</p |
бес сручити на његову главу.</p> <p>...„Убиће ме, разчеречити, растргнути, учиниће од мене трис |
могнем секиром, ја ћу поиздаље пушком, убићемо и овога Грка с њим.</p> <p>— Несигурно је пушко |
лијеш.{S} Ко убије једног човека, он је убица.{S} По заповести Наполеоновој гину сваки дан хиља |
ви.{S} Крај њега је стајао његов крвави убица, Никола, и неко га време посматрао.{S} Затим прик |
крв Карађорђева и да се он обележи као убица овога великога <pb n="266" /> човека.{S} Пред Пор |
ломе се око њега, називајући га крвавим убицем и тражећи његову смрт.{S} Бол у грудима достиже |
апута Драгић, па замуче пред разјареним убицом, који је зверски на њега очима стрељао.</p> <mil |
а хиљадама рапавих гласова вичу: доле с убицом, убите га, растргните га.“</p> <p>...{S}Хиљадама |
ежишта, крв шибну у млазевима и попрска убицу по рукама и по лицу.{S} Један дебео млаз шикну и |
ушке.{S} Друга два момка <pb n="298" /> убише Наума, онде на месту, крај потока, где се умивао. |
{S} Сиротињски плач и сузе уфатише га и убише, и главу му јошт с једном његова друга, који је б |
ру.{S} Рече му само нешто од овога и то ублажено, па ипак се везир намршти и рече зловољно, да |
еобуздане нападе.</p> <p>Паштрмац га је ублаживао, салећући га са сваке стране.{S} Спомену му к |
егов кротки „попа.“ Он га је разгалио и ублажио; он га опоменуо како <pb n="113" /> ће му благо |
није смела изаћи пред очи.{S} Отмичар и убојица, он је увек имао пара код себе, а у таким околн |
м, и ако је међу Турцима било и чувених убојица, нарочито два брата Зафирагића, што су својим з |
шним, а кад се рат свршио, кад је звека убојна оружја престала, Цинцинат се враћао дому своме, |
а Србије ма и за кратко време стишавала убојна звека оружја, те су српски ратници могли мирно о |
тара, који је за тренутак постао грозни убојни осветник, опет повраћа да буде благи заштитник д |
ата облачио свој ратнички оклоп, узимао убојни мач и стављао се на чело војсци, да порази непри |
асвира прво марш Султанов, па онда неку убојну песму турску, и уз пратњу тих танких и заносних |
ењу и посртању, све иде са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз приврата |
амо у пола.</p> <p>Но за првим дошло је убрзо друго писмо Милошево.{S} Истина, и оно је било бе |
да их намами у Србију, где би их после убрзо појела помрчина, као што је било и с толиким друг |
х <pb n="173" /> је предузето гласање и убрзо је свршено.{S} Кад су гласови пребројани нашло се |
оме се овај разговор и свршио.{S} И они убрзо пређоше на други.</p> <p>— Шта ли ће, боже, чинит |
.</p> <p>Млади Турчин сркну два три пут убрзо расхлађени дим из наргила, погледа унаоколо испод |
е бојим — говорио је он даље — погинућу убрзо, а нећу имати кад да учиним ништа, по чему би се |
баш нас је уклео — рече Крага тужно, и убриса очи...{S} Али и не маримо што се сиротује; на не |
ше сузе.{S} Он окрете главу на страну и убриса их крадимице.{S} Сад су очи биле сухе, али срце |
лијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да не седи |
ветогодишња борба стекла јој је љубав и уважење код свију Балканаца, па чак и код самих Турака. |
.</p> <p>— Није на ино, но су се морали увалити у какво крупно зло, да их ово снађе.{S} Није се |
ат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљивао овај народ у нову крајину.</p> <p>Милош га пре |
ије добро ни тако.{S} У Русији би се то уватило.{S} Уловили би човека кога си послао, те би пос |
рођеној кући — рече кмет Стојадин, кад уведе путнике у подрум.</p> <p>Тада Карађорђе извади зл |
рага и чика Стојан (Симић).</p> <p>Дете уведе Карађорђа у собу и даде му столицу да седне.</p> |
.{S} Буљубаша Петар даде миг момцима да уведу Цукића у хан, где га склонише у једну мрачну одај |
авише их да им скину окове.{S} После их увезаше дебелим конопцима и потераше.</p> <p>Кнез Сима |
благо и дружевно и жалосно као онда.{S} Увек дотле он би обично само издао наредбе шта да се ра |
сретних кажњавања.{S} Казнећи друге, ја увек казним и сама себе.{S} Али оне крваве ране на срцу |
дакле, целу досадашњицу — за њу сам ја увек готов да <pb n="101" /> одговарам и дајем рачуна и |
оћи ћу први напред, као што сам и досад увек <pb n="184" /> радио, и као што сам и научио.{S} Н |
нема!</p> <p>— Има, има синко!{S} Народ увек има.{S} Код добра старешине народ увек нађе шта му |
увек има.{S} Код добра старешине народ увек нађе шта му треба за његово добро.{S} А и ја бих н |
о су под руком, и у случају преке нужде увек се могу на њу наслонити и спасти.</p> <p>Међутим, |
ет говори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бивало после таквих несрећа!{S} Сваку такву казну |
и пред очи.{S} Отмичар и убојица, он је увек имао пара код себе, а у таким околностима лако му |
друкчије обучен, није као сад, и он је увек носио пиштоље.</p> <p>А — што нисмо ми сад у Топол |
топлији.{S} А предмет разговора био је увек исти, све то, те то: жудња за Србијом и жеља да се |
приликама он је остајао хладан и био је увек један исти.</p> <p>И што већа опасност, он је обич |
овде, све само поље.{S} А код наше куће увек пуно, пуно људи; све с пушкама, с ножевима, па црв |
маха излазио сам, те их пресретао, али увек, сетим се и твоје претње и заповести, па спустим в |
знао целу Србију унакрст и преким путем увек је пре стизао пешке кад се куда пошље, но што би м |
гу, али нас не би везивали да се морамо увек држати с њима, већ би нас пустили да се према прил |
ећемо ни сметати, ни помагати, али ћемо увек чувати ово што имамо.{S} Нашим људима и свакоме ко |
од тога бумута!{S} И не знам како се то увек упрљате по образу?{S} Ето, и ја сам радила, па ја |
ми за се удешавати с Турцима.{S} Они су увек хтели да то све иде преко њих.{S} Док се бијемо, б |
и повећу чету бећара и скитница, којих увек тамо има по Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их |
есто заузео је Милош.{S} С грдном муком увео је мало реда у земљи и колико толико зауздао Турке |
рти амо довео, већ су ме Руси домамили, уверавајући ме да ћу тиме учинити добро за саму земљу.< |
о расположење, позиви Милошеви и његова уверавања, како га народ чека раширених руку, нашли су |
одити у крвави сукоб.{S} Милош је дакле уверавао, да одлази у Београд да тражи начина како би и |
дајем рачуна и Богу и људима — јер сам уверен да сам радио за добро народа — но да погледамо у |
ећала с тога тешки терет на души, тврдо уверена, да се Милош тешко огрешио о своју рођену браћу |
личне способности.{S} Према томе, тврдо уверени да ћеш милом отечеству највише користити, ако с |
епост има своју логику.</p> <p>Дошав до уверења да смртна казна треба да буде мучење, Турци се |
ак и прозва по њему све присутне, да се увери да ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и све д |
и жмирну неколико пута, као да се хтео уверити, је ли ово још сан или јава.{S} У грудима је ос |
Драгић је за њим превртао пластове.{S} Увече су отишли на Драгићево трло.{S} Ту је остао дан д |
орђу је то почело бивати сумњиво с тога увече, кад се мрак већ био добро ухватио, он пређе на б |
астанак и за све.{S} Но како је у петак увече тај абер дошао доцне, остало је да се изврши сутр |
д другима.{S} То је наскоро и Марашлија увидео, те даде знак Турцима да изађу, а осташе само Ми |
о моје лепе среће, да сам ја још раније увидео ово што сад знам, па да сам се с Турцима погађао |
много страда и штетује.</p> <p>Лако је увидети да овакав рад и овако стање не може бити корисн |
остали без успеха, и како сад и он сам увиђа да нема другога начина, већ се ваља поново дизати |
, да се не меша у народске послове, већ увиђа да од мира не може бити ништа.{S} Марашлија подба |
се трже из горњих мисли.{S} Он је јасно увиђао ову разлику између Марашлина прва говора и овога |
шај сретно испао.{S} Што сад он мора да увија и да врда пред Турцима, то је невоља и ради се из |
њем делу каване.{S} Млади Турчин био је увијен у читав облак дима, кроз који је једва просијава |
а наскоро се указаше два црна коњаника, увијена у дугачке црне гуњеве.{S} Коњаници су ишли прав |
ара крви.{S} Мало даље стајало је нешто увијено у повелику шарену бошчу!{S} Још даље, на тронож |
..</p> <p>Језик испао, али још се грчи, увлачи и опет се плази; у два маха нешто проблебета, ре |
" /> <p>После првих поздрава и обичнога увода, у писму се говорило овако:</p> <p>— „Не знам да |
еба добрим људима — рече старац усрдно, уводећи госте у кућу.</p> <p>Мало затим он додаде: — ко |
да радим!{S} Човек сам и грешио сам.{S} Увредио сам и тебе и Миленка.{S} Опрости те!{S} И бог п |
епојка.</p> <p>— Ох, не умем! правда се увређени малишан. — Ти само три, а ја кад сам био пре к |
авало успех.{S} Још је ваљало у то коло увући и Србију, па би план био остварен.{S} Међутим, до |
отворити четворе очи да се Карађорђе не увуче у Србију, Марашлија је налазио да се може показат |
ствар повери још коме и да у тај посао увуче још кога верног човека који ће му помоћи.{S} Тако |
полагало на то, да у општи покрет буде увучена и Србија.{S} Управо од ње се тражило да се став |
видети ни парића, и да Марашлија све то угађа само за своју душу.{S} Но њему је најзад било све |
своју заповест.</p> <p>Напротив, све је угађао тако да изгледа како су целу ову ствар други пре |
муци; мора се довијати, мора по невољи угађати Турцима, али он њих не воли.</p> <p>— Не велим |
pb n="129" /> <p>Пошто је све како ваља угазио, он насу одозго још трула лишћа, набаци пуно они |
ствари рачунале су правилно, да ће Грци угазити у борбу са све већим изгледима на успех, у коли |
ги по колиби шњурали и претресали сваки угао.{S} Велика торба Карађорђева, с кожним поклопцем, |
розничавој ватри, он је ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као да из неке дубине одј |
а гута многе горке прекоре.</p> <p>— Ја угарак под стреху?!{S} А, „којекуде“, по души вас, под |
мили!{S} Ви сте у вашу тековину гурнули угарак и спалили је.{S} Ово је Милошева мука, и док је |
нуто малко крова над главом, а ти хоћеш угарак па под стреху!{S} То богме нико не да — рече Доб |
евози између Рама са српске и Молдаве с угарске стране.</p> <p>— Ово су неки људи који хоће да |
крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајно или хотимице, могао би само Петар |
онај зрачак побледе, малакса, задрхта и угаси се.</p> <p>— Збогом моје мило, моје драго, јарко |
ји, где се огањ на камину одавно бејаше угасио.</p> <p>Петар застаде.{S} У овом сумраку на њего |
ики) и у почетку 19. века бејаше се већ угасио и последњи зрачак њен.</p> <p>Од тога доба прест |
пет једном синути освештана зрака давно угасле слободе.</p> <p>Али спремајући се за нов устанак |
последњи румени одсјај његових уморних, угаслих зрака.{S} Сутон као да мили и силази полако с о |
, Цукић је лежао полеђушке на поду крај угашена камина, покривен по глави кабаницом, испод које |
Сав у грозничавој ватри, он је ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као да из неке дуб |
погинем или да штогод с њима погодим и углавим.{S} Али то баш оно и јесте што се Русима није д |
ји још и филџан с црном кавом, по негде углављен у укусне, богато извезене зарфове од жуте и бе |
азити; свакако ако је што међу царевима углављено и за то, јавиће се и њему — везиру.</p> <p>— |
дође да се преговара с Турцима и да се углављује мир, онда ми у запећак, а целу ствар предузим |
напуњена, она је дуго била изложена на углед цариградске светине.{S} Под њом је писало:</p> <p |
где су пред царским Сарајем истицане на углед фанатичке цариградске светине.</p> <p>Та је судби |
ога бити главе одрубљене и истакнуте на углед, за страх другима.</p> <pb n="85" /> <p>Пресуда ј |
јан да се преда и најдаљем потомству на углед и пошту, како је велики Цинцинат у време рата обл |
а Србија је тада имала највећи значај и углед.</p> <p>Пре свега, свима је још било живо у памет |
прилику умео згодно употребити да свој углед уздигне и да своје везе с народом учврсти.</p> <p |
, живо и успешно, што му је јако дизало углед у овој великој и моћној дружини.</p> <p>Крпара је |
вављеним очима он је зверао и тражио да угледа онога који му то нуди да клекне и моли за милост |
— једва промуца поп и стуче натраг, кад угледа две нагрђене жртве.</p> <p>Но Драгић га мало охр |
д својих 13—14 година, које се трже кад угледа непозната човека.{S} Карађорђе назва: добро вече |
а.{S} Али, баш у том тренутку Карађорђе угледа на далеком обзорју нешто мрачно и страшно.</p> < |
ао пиле, но га ваља на срцу носити, док угледа бела света.{S} А колико тек мука и неге после тр |
же, сав пренеражен.{S} Насред колибе он угледа мртво, обезглављено и грдно унакажено човечије т |
дно се отворише и унутра упаде повисок, угледан, добро одевен сељак.</p> <p>Старац се веома зач |
м били први и главни пријатељи кнежеви; угледне старешине, с којима се он обично саветовао у св |
дахијама, похватао <pb n="38" /> толике угледне људе и престравио свет.{S} Сад се није вајде ва |
едан мах.{S} То су били кнезова и други угледни људи из народа, што <pb n="180" /> их Милош беј |
ницима, а пали би под сумњу и сви други угледни људи.{S} Све ово што се с толико муке и јада на |
у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све угледније војводе његове.</p> <p>Тежак је био растанак. |
о сва места у Србији и знао у главу све угледније људе у сваком крају.{S} Премда се за четири п |
вором, бојем и глобама нагони кметове и угледније људе да прокажу хајдуке и бунтовнике, као и њ |
м овај човек је потсећао на оџаковиће и угледније кнезове из онога доба.{S} На глави је имао ви |
есовали за догађаје у Шумадији прваци и угледније војводе, које је љуће но друге тиштала садашњ |
текну у хајдуке, а и пред ратове кад се угледнији људи спремом за рат компромитују у очима Тура |
ли око њега.{S} А ту су били готово сви угледнији представници српске емиграције у Русији, сем |
ечеру, и ту се бејаху искупили и остали угледнији чланови српске кишињевске колоније.{S} Близу |
код Чолак-Анте или код кога другога од угледнијих емиграната српских.</p> <p>Стољетов чисто пр |
а ове пратње, Петар Лазаревић, један од угледнијих момака Милошевих.</p> <p>Кад га скинуше с ко |
д нас свега на свега истакло се десетак угледнијих људи и првака народних, па и то крв и нож, д |
ина, као што је било и с толиким другим угледним људима.{S} С <pb n="240" /> тога на те поруке |
ди што их имам.</p> <p>А има ли који од угледних војвода с Карађорђем? — питао је Марашлија.</p |
на чекала сад и три бујне главе тројице угледних првака српских — Цукићеву, која је пала од срп |
е Мелентија Никшића, камо толико других угледних људи?!{S} Све их је он побио!{S} Кнез је, али |
ашња потиштеност и неуглед према слави, угледу и почастима, које су уживали у домовини за време |
асе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима по угледу, памети и речитости својој; Цукић и Драгић по ју |
сав застрт хасурама, а лево и десно, по угловима, прострти су ћилими и сиџадета, на којима седе |
ло били су меки миндери, а овде онде по угловима креветски наслони и округла, од јастука удешен |
и дућанџија, чије је дућанче било ту на углу према Калемегдану, човек кога смо већ једном видел |
едњи гутљај своје каве.</p> <p>У другом углу, седео је омален као овца сед Турчин смежурана лиц |
о је свој дућанић баш на калимегданском углу, куда се пролази за тврђаву (онде где је сад гости |
Краљ“.</p> <pb n="78" /> <p>Ту на самом углу данашњега парка калемегданског био је рашчишћен и |
на зеленим грнићима, дизала се у једном углу, као неки споменик.{S} Прозори су били подлепљени |
посу му одмах да се умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и тебе да п |
но, Милош пред зору клону на креветац у углу, и затурив главу на јастуке, упре у таванске шашов |
ани дугачким бошчама и обојица црни као угљари, Крага и Стојан Симић баш су довршивали повећу п |
сјајна ока сијала су као два црна жива угљена.</p> <p>Јоргаћ је говорио кратко, скоро набусито |
ијале из сумрака као два жива раздувана угљена жеравице, а грозничава унутрашња ватра беше му ј |
9" /> то не боли!{S} Срце ми је црње од угљена.{S} Ништа ме тако не убија као сећање на неправд |
е да тамо нађу заштите и потпоре својој угњетеној домовини.</p> <p>У то доба тамо беше стигла и |
а, док су све те појединости утврдили и уговорили.</p> <p>Најтеже је било то, што се на Карађор |
у оближњој околини, спремајући за Ђорђа угодан прелазак преко румунске границе.</p> <p>Трећега |
, од рођене српске руке, по заповести и угодби два рођена кума своја.</p> <milestone unit="subS |
ед ћитапом.{S} Дабогме, да ту није лако угодити шта ће се с Карађорђем. — Толико се само зна да |
е теревенке, зачињене обичним европским угодностима, на које се овај Турчин био свикао још из м |
богу хвала, где и да те примим и царски угостим, али куда ћу после ја, кад се за то дозна и раш |
иво.{S} Кад он за тренутак застаде, она уграби и рече:</p> <p>— Завиде!{S} Па тешто, нека завид |
био намештен и кнез Сима.{S} Али Драгић уграби још један тренутак.{S} Онако везаних руку, он пљ |
тамо врши грчка хетерија.</p> <p>Милош уграби ову прилику да наведе говор о бившим српским ста |
жи им руку да се рукују, но они обојица уграбише и пољубише га у руку.</p> <p>— Јесте ли живи, |
да Ћаја паша погине, цео би покрет био угушен одмах у клици.</p> <pb n="225" /> <p>— А шта сам |
дбије Карађорђа од српских послова и да угуши и ућутка људе, који су се у Србији појављивали ка |
дан пре њега — неваља!{S} Милош ту буну угушује заједно с Турцима.{S} Бунимо се ми после њега — |
аше, па тако редом док и тебе једном не удави људска крв.</p> <p>Док је Драгић ово говорио момц |
је предат Турцима, који су га у тврђави удавили.</p> <p>Свршио је и Мелентије Никшић, владика ш |
} Тако кажу, да је он дао Турцима те су удавили војводу Молера, а на душу га макао, веле, баш о |
да лењи дремљиви Турчин, а турски смрад удавио је јелинску цивилизацију.</p> <p>У томе духу и п |
Цукићу, кукала ти мајка, боље да си се удавио у бабино мочило, но што си то дочекао, да ти слу |
с коњима, под оружјем, у жагору и лупи, удали се, носећи собом две крваве главе, а у пустој шум |
га — рече Наум.</p> <p>Драгић се полако удали.{S} Али још он не бејаше замакао за колибу, кад с |
дуго, па би се онда, на прстима, најзад удалио одатле, да се после неколико тренутака опет повр |
задатком да код рускога двора израде то удаљавање Карађорђево.</p> <pb n="178" /> <p>Али наједа |
српску“, и да је заклони од нових беда, удаљавањем пређашњих старешина српских.</p> <p>То је ст |
<p>Тај поток био је једва за сто корака удаљен од колибе, али је била мала низбрдица.{S} У који |
се дуго познавао.{S} Овај је брест био удаљен од колибе једва за 100 корака.</p> <p>После две |
е некакав неразговетан шум, после се чу удаљена шкрипа кола; најзад из дубраве с десна одјекну |
Те исте бурне и урнебесне ноћи у једној удаљеној и усамљеној колиби, далеко одвојеној од других |
сам потражи и тако се састану у једном удаљеном крају Петрограда, у тако званом предграђу, „На |
>У пограничном руском граду Кишињеву, у удаљеном предграђу, где већ настају поља и ливаде и где |
, нека <pb n="131" /> гунгула, налик на удаљену грмљаву, која се све више примиче.{S} Милош с п |
{S} Досад је Милош напрезао све силе да удаљи Карађорђа што даље од Србије.{S} А гле сад!{S} На |
рука, овај пут тако невешто и несретно удара.{S} Спопаде га нека дрхтавица и он није могао даљ |
и приличи јунацима као што сте ви, који ударају по педесет на једнога и који оружани кидисавају |
њу те чудне свирке, коју допуњује вешто ударање дахира, што као перце игра у рукама раздрагане |
ојом се провлачио између турске војске, ударао је с леђа, с бокова, нападао је ноћу, збуњивао ј |
екира.{S} Снажним ударцима сам Штитарац ударао је у врата то сечивицом то ушником, старајући се |
} Одлази! — привика Цукић и стаде бесно ударати ногом о земљу.</p> <p>Вичући „напоље“, „напоље! |
у Драгићевом.</p> <p>Изгледао је као да ударац није био особито јак, бар није изгледало да је џ |
пола...</p> <p>Но у томе стиже и други ударац.{S} Ово је сад био ударац сечивицом.{S} Жртва по |
раз незадовољења и гунђања.{S} Ни други ударац није пресекао врат.{S} Сабља није погодила по пр |
коље, а јунак слободан дочекује смртни ударац.{S} Сеци бре, мухамеда ти твога!</p> <p>Џелат, к |
амаскињу оберучке хитро изману и снажан ударац паде по повијеном врату кнежевом!...</p> <p>Крв |
стиже и други ударац.{S} Ово је сад био ударац сечивицом.{S} Жртва потмуло простења и сасуља се |
ну у ваздуху; чу се туп, нејасан, мокар ударац; нешто шкргутну и здроби се; она црна непомична |
а, био управо оличење удараца кнежевих, удараца, који су у оним мутним и крвавим временима чест |
оред Марка Штитарца, био управо оличење удараца кнежевих, удараца, који су у оним мутним и крва |
не бриде њима још леђа од Карађорђевих удараца не би вас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не |
о.{S} Онда си био јунак!{S} Јунак си да удараш секиром по челу, а ниси јунак да примиш ушник ме |
ако Вујица не убије Карађорђа, онда да ударе они и да убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у П |
ити доста добро мучење, кад жива човека ударе на колац, или га обесе ченгелима за ребра, па га |
е умро.</p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни онда говорио.{S} Трпи |
привика да Драгића одмах вуку, и да му ударе букагије на ноге и на руке.</p> <p>...— Место да |
чала је, као да је јуче била.{S} Кад је ударен темељ знаменитој грађевини Пиринчани, она је бил |
p> <p>На ногама је имао тешке букагије, ударене пошто је узјахао на коња.{S} Те букагије закова |
и оно што није.</p> <p>— Јесте море!{S} Удари ме неко од вас, и то ме удари блатом посред лица. |
дође пред кућу, стаде, ослушну, па онда удари три пут звекиром у железни колут на вратима. <pb |
а пљесну по челу и скочи као опарен, па удари корачати доле горе по одаји.{S} Наједаред стаде и |
ати.{S} Он скочи на кладу и штогод може удари одозго чизмом по тој испреченој руци.{S} Коска се |
море!{S} Удари ме неко од вас, и то ме удари блатом посред лица.{S} Или зар може бити гора и с |
му се поплаши од једног огорелог пања и удари у страну.{S} Никола изгуби равнотежу и посрте с к |
Новаковић прилупи врата, намаче резу и удари катанац, па оде.</p> <p>Овај Никола Новаковић био |
дрхта.{S} Потресен и срдит он измахну и удари и по други пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се ч |
ога што говори сад, па је решио да и он удари у дубар, и прислонив обе шаке на прса Милош се по |
о необуздано властољубље.{S} Овако, ако удари у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ће |
милост!</p> <p>— Море, Турци, ко ме то удари?</p> <p>— Није те нико ударио...{S} Вала те није |
како је тајанствена рука смрти већ била ударила свој кобни жиг уништења на обадва ова поносна и |
е да су Драгићу, по кнежевој заповести, ударили букагије на ноге, а лисице на руке, па су питал |
{S} Шта ми је онда остајало друго но да ударим у строгост, која јесте свирепа, али бар и лечи з |
ве најглавније о Карађорђу, нарочито је ударио <pb n="271" /> гласом на то, да је Карађорђе дош |
неколико речи.{S} Један га момак бејаше ударио шаком преко зуба, па је сав био обливен крвљу.{S |
— Море, болан, Раџо, какви је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће полијећу но пр |
ше вратове. <pb n="84" /> После, док би ударио длан о длан, потсекоше им косу остраг и повисоко |
како страховито бура дакће, али док би ударио длан о длан, урлик олујине одјекну јасно ту у не |
; хитар је, а и слободан, на тројицу би ударио.</p> <p>Карађорђе одмахну главом на ово хвалисањ |
ш је обазрив и мудар.{S} С тога није ни ударио мура, али ти господару Ђорђе, не треба ништа да |
те нико ударио...{S} Вала те није нико ударио — рече неки седи Турчин с дугачком белом брадом, |
, ко ме то удари?</p> <p>— Није те нико ударио...{S} Вала те није нико ударио — рече неки седи |
ела сам најтежа мучења, на које се може ударити жив човек.{S} Али ја сам гледала, како то чини |
ивао је и заваравао да не зна откуда ће ударити права српска сила, а најрадије би нападао на по |
во девојче изговори у лету, у трку, док удариш длан о длан, и док су јој последње речи лебделе |
н и разголићен, како кајиш не би сметао удару сабље.{S} Кајиш се напред продужавао у две струке |
а.{S} Или зар може бити гора и стиднија ударца, но кад ми дошаптавате да молим за милост онога, |
прозвану <hi>гиљотина</hi>, која једним ударцем одсеца главу, као да је главица купуса.{S} Сам |
уњено гледао, он вешто измахну и једним ударцем одруби главу жртви, која већ бејаше сва обливен |
никад, прилика је да се једним снажним ударцем смрви тиранска аждаја турска.{S} Борбу треба во |
сије, на чији је позив била устала, сви ударци још моћне Турске били су на њу прикупљени, и она |
о помоћи, њине главе сутра ће пасти под ударцима сабље џелатске.</p> <p>Данашња престоница краљ |
није заборављена ни секира.{S} Снажним ударцима сам Штитарац ударао је у врата то сечивицом то |
} Најзад и она попустише.{S} Под силним ударцима даске прскоше, још један напор и разглављена в |
е као изгнаник настанио, а Сара је била удата још у Србији.{S} Од мушкараца старијем, Алекси, м |
ери и два млађа сина.{S} Женске су биле удате и то Стаменка у Хотину, где се Карађорђе као изгн |
их бранио своју лепу домовину.{S} Он је удахнуо дух слободе у све балканске народе; он ће бити |
е тако како ви престављате.{S} Милош се удвара Турцима!{S} То је лако рећи и осудити, ама да ви |
ац његових мисли и надежда.{S} Милош је удворица турска и сутра ће продати и земљу и народ и шт |
димо се као божјаци, захвални ако им ко удели мрвице, које падају с туђе господске трпезе?...{S |
агосиљају тисуће уста српских.{S} Какав удес!</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapter" xml: |
е састану и разговоре.{S} Док се све то удеси и Карађорђе ће имати времена да се састане и са д |
о и све се бојим да то нису навлаш тако удесили.</p> <p>Карађорђевица уздахну: — Оно и мени је |
је дошао по вољи царева, да заједнички удесимо рад против Турака, он би се мени прво обратио и |
ила, ова постеља још је била празна.{S} Удесно од постеље, ближе ватри, на малој дрвеној, троно |
плашили, те се сад с Милошем погађају и удешавају.{S} Да не бриде њима још леђа од Карађорђевих |
у својој рођеној крви.{S} Стога је сад удешавала, да се таква погибија више не понови.</p> <p> |
и нема.{S} То је њин план и према томе удешавали су и све остало.{S} С тога су и мене измамили |
што <pb n="264" /> мисли, већ је сваки удешавао како ће се кнезу Милошу допасти.{S} Сећали су |
ли пара ја не дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе речи, мој Марашу, пребијена парића више д |
ене о томе, да ми можемо што сами за се удешавати с Турцима.{S} Они су увек хтели да то све иде |
моћника џелатових намаче каиш на главу, удешен као замка, која је спред обухватала грло и остра |
креветски наслони и округла, од јастука удешена седишта, где се лепо даје седети с прекрштеним |
кле му је коса била подбријана.{S} Тако удешена замка добро је стезала и везивала главу, и опет |
а би на Ђорђа.</p> <p>Тако је исто било удешено и за друге покрајине.{S} Свака од њих имала би |
Пиринчани, она је била већ по други пут удовица...{S} Да, дуго и одавно живи баба Јана.{S} Стра |
ашав на улицу, Карађорђе рече старцу: — Удри најкраћим путем, стриче.</p> <p>Старац пође напред |
чини да је настао смак света, да су се удружили и узбунили сви елементи природни, сложни да зд |
а војска.{S} Мене би окривили да сам се удружио с бунтовницима, а пали би под сумњу и сви други |
арабских равница, а два путника опет се удубише у читаве облаке свакојаких мисли.{S} Тако се пу |
куњајући на уласку у одају, кад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће ко |
нема никога сем деце, он се упути тамо, уђе са својим другом у крајњу собу и одмах нареди жени |
е се морао пријавити сваки који хоће да уђе у кућу.{S} По свему је изгледало да је ту пао на ко |
едао је замишљен.</p> <p>Кнегиња Љубица уђе и унесе гостару с вином и две чаше.{S} Мало после у |
нта виде шта је.{S} Он слеже раменима и уђе у мрачни преградак, у коме се једва назирало.{S} Но |
анини? — упита Цукић Штитарца, кад овај уђе на позив Петров.</p> <p>— Не сече теби, господару, |
еже оборене.{S} Завирујући око тога, он уђе унутра, и жестоко се трже, сав пренеражен.{S} Насре |
гама на ћепенку, он је видео свакога ко уђе и изађе из тврђаве.{S} Казивао је и оно што је сино |
о, Петар полако откључа врата и опрезно уђе унутра, да види да ли спава заробљеник.</p> <p>Кад |
и излазила ћутећки.{S} Кад последњи пут уђе, она приђе маленој клупици, на којој је стојао свећ |
ио се кроз прозор.</p> <p>Унутра у собу уђе крупан, космат, чупав човек, коме једно око изгледа |
ата тихо и нечујно отворише.{S} У одају уђе висок, просед, достојанствен калуђер, коме кнегиња |
те амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђе човек повисока раста, књаз га дочека, њини се погле |
ском заступнику у Букурешту, кад у кућу уђе један од људи књажевих.</p> <p>— Господару, овде је |
чула песма веселих Турака, кад у Рогачу уђе друга једна гомила коњаника, у многоме друкчија од |
ходајући узбуђено по соби.{S} Штитарац уђе, да донесе каву.</p> <p>— Где је господар Вујица и |
га емигранта Чолак-Анте!?</p> <p>Старац уђе у кућу шалећи се с Чолак-Антом, с којим се лично по |
<p>Било је тек два сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како су цео тај дан провели прво у р |
ина, пушио је седећки наргиле кад Милош уђе.{S} При појави Милошевој везир не устаде, али стари |
је речи једне проговорио.{S} Треће ноћи уђем у његову одају.{S} И сад ме језа прође кад се сети |
жа чувала као заточеника.</p> <p>Кад ја уђох, а била је управо поноћ, затекох га где седи погну |
рађорђевица брзо отвори вратницу и кола уђоше у башту.{S} Из њих изађоше два човека, један сред |
p> <p>— Овде је велиш — рече Ђорђе, кад уђоше унутра.{S} Старац потврди.{S} Ђорђе му рече да се |
ита Милош кад мало после Вујица и Павле уђоше.</p> <p>— Ако бог да, добро, господару; ти запове |
з онога доба.{S} Знанци се поздравише и уђоше у оџаклију.</p> <p>— Добро те нађох; задржао сам |
иле само оковане ноге.</p> <p>За Петром уђоше на прстима Марко и његов слуга Никола.{S} Никола |
сим у себи.</p> <p>Он понуди путнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе ват |
дару — одговори Штитарац.</p> <p>— Нека уђу амо.</p> <p>— Шта мислите вас двојица? — упита Мило |
ослободити духове, да с већим поуздањем уђу у покрет, а већ доцније ствар би се обелоданила сам |
ту све десило.{S} Видео је само некакав ужас од кога му се душа грозила.{S} Кад се мало поврати |
за Турке постао страховито место крви и ужаса, како је он, Милош, био љут и киван, да се у тај |
<p>У истом тренутку чу се доле некакав ужасан крш.{S} Нешто се рогобатно сручи, здроби, прште, |
овима, усправи му се.{S} Он је изгледао ужасан.</p> <p>— Да погинем!...{S} Да ме убију мучки, п |
о како теби дрхће.</p> <p>Призор је био ужасан и сви су збуњено погледали на губилиште.</p> <p> |
претурила преко главе времена мрачна и ужасна за Србе; ја сам гледала редове на коље набијених |
свест и таму!...</p> <p>А они страшни и ужасни гласови све јаче и јаче одјекују и ломе се око њ |
одства турског!{S} О страшни дане!{S} О ужасни часе, о несретна годино српска!...{S} И ко то ме |
> <p>Призор је постајао све страшнији и ужаснији.{S} Она црна тмуша као да је гутала небо и зем |
нећеш имати мира ни станка; она ће те с ужасом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо |
крваве!“</p> <p>Он диже обадве руке и с ужасом примети да су му збиља крваве.{S} И нехотице, он |
пало — он је онда добијао дрхтавицу и с ужасом је питао:{S} Је ли истина да је све прошло?{S} Ј |
очео хватати сутон, а оне још не бејаху ужегле жижак.</p> <p>— Сређујем га овде, а ко зна где ћ |
у!{S} И то ми је тај рахатлук који раја ужива!{S} Али нека, везир је па му се тако може!...{S} |
ћ уловљену и упропашћену невину душу, и ужива у пакленим мукама њена очајања.</p> <p>Милош је у |
а; ми ћемо обојица изгубити да добије и ужива неко трећи.</p> <p>— Неће, неће он газити у така |
и опет, воља је великога падише да свак ужива овај царски рахатлук у његовој огромној царевини |
ревини сви буду срећни и задовољни и да уживају сваки рахатлук, који им је милостиви цар поклон |
рема слави, угледу и почастима, које су уживали у домовини за време деветогодишње борбе и успех |
е и додира с њима.{S} Особито је „вожд“ уживао љубав и пошту Грка, и највеће личности сматрале |
а његовим.{S} Поверење што га је Крпара уживао код самога Карађорђа, нарочито му је олакшавало |
рђа.{S} Још онда кад је трчао да заузме Ужице, да се нађе макар једно једино место још слободно |
Бога ми сам оплакао, гледајући како се ужичке кобилице повијају под теретом сребра и злата.{S} |
им је служила као трпеза.{S} Вујица је ужурбано све ово спремао, а Карађорђе га је са стране г |
а шанац и даје целој битци други исход, уз припомоћ српскога нишанџије Васе из Кнића, који у то |
огледали и ишчекивали је.{S} Као приде, уз њу је ишла и глава Наумова.</p> <p>Хучна тевабија од |
пили и коње мало одморили кретоше даље, уз песму и грају, говорећи да ће тако право у Београд.< |
х у бесцење неким турским трговцима.{S} Уз то још отме човеку дванајестогодишњег синчића, те га |
а руке и њоме стадоше обијати врата.{S} Уз то донесоше одмах и велики железни кавени тучак, кој |
е мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз тако расположење, позиви Милошеви и његова уверавања |
во је да боље и верније послужим цару!“ Уз то је опрезан као стари лисац, оњушиће где гођ има к |
тво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз привратак домова наших већ стоји наслоњена просјачка |
труло лишће, избацивати одломке кора, а уз то је осетио како га загушује мокри натрули задах шт |
о, порушено, зарасло у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, прилепили као ласта |
људима, јако обазрив у сваком послу, а уз то необично храбар и одважан, што се Карађорђу најви |
езир је распитивао како је у народу, па уз реч упита и то, какве гласе има Милош с доњег Дунава |
ђам је сваки дан како некуда журно хита уз танану стаблику на, чијем су врху набубрели једри пу |
брзо без шкрипе отворише и човек устрча уз степенице.</p> <p>На врху га дочека човек повисока р |
ато време и сам остати туна, да се нађе уз вожда.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док су |
гове послове, а он сам с оним, што пође уз њега, нека чини што може.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па |
но нам је било да што спремимо, а после уз пут још незгодније да свраћамо у крчме, те тако цео |
решено је, да овде присутни прваци неће уз њега пристајати.</p> <p>Ово последње решење донесено |
ов, па онда неку убојну песму турску, и уз пратњу тих танких и заносних звукова џелати отпочеше |
њу, старац се сада подругљиво насмеја и уз непрекидно махање и руке и главе он поче овако:</p> |
ађе у земљи приправан, а сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се ником ништа гово |
весели да је те вечери чак нешто мало и уз гусле свирао, што није чинио већ од толико година.</ |
је да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Карађорђа.{S} Дружећи се са српским емигрантима, <pb |
{S} Истина, и оно је било без мура, али уз њега је ишло писмо господара Вујице, кнеза смедеревс |
ни прваци ево решише да неће пристајати уз Карађорђа, баш и да дође.</p> <p>Тога истога дана, к |
аборавља све тешкоће и почиње се пењати уз горостасни грм.</p> <p>Не иде лако, али пењање ипак |
какве сигурне добити, ми ћемо пристати уз Црног.{S} Дође ли он с нечим шта је сумњиво и несигу |
и помажу и живе људи пријатељски један уз другога, а код нас свега на свега истакло се десетак |
, коју је кнез Милош често употребљавао уз говор, особито кад говори нешто својски и од срца ил |
пак одмиче.{S} Карађорђе се већ успужао уз горостасно дебло и дочепао се грана.{S} Сад му је ве |
ош закрајини с Турцима, Врљо је пристао уз устанак, али је вазда водио засебну, одвојену чету, |
ју он учи ево већ од 10—12 година, прво уз свога полубрата војводу рудничког Милана Обреновића, |
ош раније било спремљено и већ се пекло уз лепу жеравицу.{S} Те јагањце бејаше заклао Драгић за |
де, па у згодном тренутку да пристанемо уз друге и ми.{S} Али, зар не може настати да цареви с |
одвратне звуке који се чују кад стојимо уз приклано марвинче...</p> <milestone unit="subSection |
Карађорђе није разумевао тај језик, но уз њега је седео неки Наум Охридац, који му је све тума |
јунак, али и као великодушан човек, што уз јунаштво тако лепо пристаје.{S} По његовом савету, о |
.</p> <p>Ушав у собу, он прислони пушку уз врата, затим смаче торбу и пусти је да тресне о пато |
пка га одозго ногама, ситнећи све стопу уз стопу.{S} Кад стаде онде, где је од прилике била гла |
озго на мртве насута земља, а на бресту уз који је био овај гроб, Драгић уреже ножем мали крсти |
у се три човека.{S} Наслоњен на границу уз коју је саграђена колиба, Карађорђе је лежао испруже |
ју танке, развучене тужне звуке.</p> <p>Уз пратњу те чудне свирке, коју допуњује вешто ударање |
свршавао је сам с гајтаном, а после је „уз опште саучешће“, сахрањиван с почастима и о државном |
м: — Је ли дома његова светлост? — наже уза степенице, прескачући лако као дивокоза са ступња н |
олак Анта је говорио да је у Србији све узаврело.{S} Народ је незадовољан овим стањем и гунђа н |
своју домовину?{S} Балканско је тропоље узаврело.{S} Сад или никад, прилика је да се једним сна |
е време, услед ових смутња, свет је био узаврео у читавих шест нахија и мало је фалило, па да д |
ам народ још од зимус био је нешто јако узаврео.{S} Били су се појавили неки агенти, који по на |
тетили.</p> <p>Тако су се они растали с узајамним прекорима.{S} Два дана доцније Милош је био п |
војводе трче за царем по целој Европи; узалуд џоњају по читаве месеце пред вратима царевим, њи |
т, само се јадних Срба нико не сети.{S} Узалуд прота Ненадовић и друге српске војводе трче за ц |
ити како ће бити до послетка.{S} Сад је узалуд балавити.</p> <p>Милошев је глас дрхтао.{S} Духо |
p> <p>Ствар је била у овоме: — Пошто је узалуд покушавао да одбије Карађорђа од српских послова |
ј!{S} То никад бити неће!{S} Немојте се узалуд мучити!{S} Бежите, разилазите се, док није откуд |
p> <p>Али за њега тих речи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и о |
ега с новим сумњама и прекорима.</p> <p>Узалуд је он сам себи разлагао, како је тадашње политич |
је имао да се превезе у Србију.</p> <p>Узалуд је срдити кишињевски ђенерал губернатор, једно з |
м тренутцима, Милошу се чинило: „Све је узалудно, ја на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад би |
ак је био споља, водио је кроз дугачак, узан ходник, а лево и десно повијале су двоје степенице |
побочна вратаоца, што су кроз подугачак узан ходник водила у некакав мрачан, тесан собичак и по |
рева.</p> <p>Прво се чуше два три пуцња узастопце, онако као кад неко шенлучи, па се онда разле |
.{S} Маврогени и Красис нису их пратили узастопце, али су се једнако налазили у њиној близини, |
на јуначком мегдану одсецао по две три узастопце.{S} Јамачно би и у окршају тражио да ти непри |
о, опет је пољуби и понови тако три пут узастопце; најзад је разви и узе читати.</p> <p>То је б |
и имаће право.</p> <p>Карађорђе је био узбуђен, глас му је дрхтао; речи су му на махове грчеви |
лако је могао опазити како је сад врло узбуђен.</p> <p>Али видећи, да сви скупљени говоре онак |
ађорђа, али се на обојици опажало да су узбуђени и сметени.{S} Окретали су се тамо амо и по 2—3 |
на сабља главу одсекла — закле се Ђорђе узбуђено.</p> <p>Сви присутни поздравили су га са бурни |
опет могла и будна говорити, старица је узбуђено шапутала вртећи главом сетно:</p> <p>— Децо, д |
на лудога Циган Ђорђа!</p> <p>Милош је узбуђено и усиљено дисао; ноздрве му се широко отварале |
црну јагњећу шубару, прекрсти се и рече узбуђено:</p> <p>— Живога ми бога и овога ми печата, ве |
Милош разговарао сам са собом, ходајући узбуђено по соби.{S} Штитарац уђе, да донесе каву.</p> |
с, па шта хоћете ви од мене? — викну он узбуђено. — У мишију рупу, ја се сад под старост завлач |
што је код њега вазда био знак великога узбуђења.</p> <p>Овда онда, застао би и тада би главу о |
руку Петрових, и сав је дрхтао од силна узбуђења.</p> <p>Петар раздрљи груди и стаде пред Цукић |
дити.</p> <p>Окупан у зноју од страха и узбуђења, Милош се отимао из хладних, кошчаних руку сво |
е Ђорђе, старајући се да прикрије своје узбуђење.</p> <p>У истини ствар није стајала онако како |
а мирно говоре и онда кад су у највећем узбуђењу, старац се сада подругљиво насмеја и уз непрек |
>А то се најлакше могло десити у оваком узбуђењу и расположењу, у каквом се Цукић сад налазио.{ |
осао брзо и паметно изврши, без ларме и узбуне, која би могла узрујати свет?...</p> <p>Дуго су |
аброве и поруке, Ђорђе упадне у народ, узбуни светину и окружи се многобројним оружаним гомила |
ако говоре, али да Црни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче за собом, да се дохвати негд |
Милоша и не би му мило што се он толико узбуни.{S} Али опет се тешио да је то можда само големо |
Турака у мирним српским селима само би узбунила народ, а то би ишло бунтовницима на руку.</p> |
настао смак света, да су се удружили и узбунили сви елементи природни, сложни да здробе земљу |
о отети.</p> <p>Међутим, кивни гласови, узбуркана граја и повика пуна срџбе и узмућене пакосне |
ушено, у свирепој срџби, до небеса баца узбуркане вале своје, тако су се целе те мучне ноћи, би |
, што су из небуха излазиле пред његову узбуркану душу и узнемирену савест.</p> <p>Највише се б |
оветну реч, или пусти по какав загушљив узвик, а глас му је храпав и промукао.{S} Почешће он се |
амтила.</p> <p>Сама баба Јана, често је узвикивала: — „Дуго, дуго, ох како ја дуго живим!.{S} О |
рање Милошендине читају оваке вакеле! — узвикну Цукић и горко се насмеја.{S} После додаде:</p> |
то, бог је с нама, и ми ћемо победити — узвикну Карађорђе и високо подиже своју велику јагњећу |
ве више и више падао у ватру и најпосле узвикну пун негодовања:</p> <p>— Јазук, јазук за Србију |
у.“</p> <p>А Павле Сретеновић (Лисовић) узвикнуо је љутито</p> <p>— Каменом у главу треба стуца |
ц набацио на цвет качкету и победоносно узвикнуо: „ево га!“ шарени лептир већ је прнуо и весело |
да ја у мало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово је само сенка његова!</p> |
азгледао је, неће ли опазити ко то тако узвикује, али у бурној вреви, у огромној гомили, која с |
целој огромној гомили и радосна граја, узвици и пљескање испунише ваздух.</p> <p>Везиров засту |
.</p> <pb n="81" /> <p>Да ли су то били узвици подсмеха или изјава осећаја да би осуђенике ваља |
над главом и показа их гомили.{S} Бурни узвици радости и одобравања разлегаше се на све стране. |
{S} Неколико гласова дочекаше осуђенике узвицима „Чок јаша!“ (живели).</p> <pb n="81" /> <p>Да |
на скромној постељи, заваљена на високо узглавље од јастука, стара кукуљава старица око које, с |
пошље дете у село да му донесе будак и узгред да замоли попа Вучка, да неизоставно дође на трл |
нога да амо дође — рече Милош онака као узгред.</p> <p>— Вала, ако немате друга преча посла, и |
Говорећи о томе, Милош вешто, онако као узгред, пусти и то, како је нешто начуо да је Црни Ђорђ |
њега и одговара — рече Милош онако као узгред.</p> <p>То одмах прихватише и сви остали.</p> <p |
ишта и не тиче, већ је рекао само онако узгред пошто би желео да се Вујица опет врати у своје п |
какву помоћ.</p> <p>Али емигранти су се уздали поглавито у се и у сопствену снагу самих балканс |
реломи на једно:</p> <p>— Господару!{S} Уздам се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не |
или.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку потпору њину, то би било безумље, које би |
сам моје Србе на делу видео, а тврдо се уздам да неће другчији бити ни твоји Грци, потомци слав |
је свашта падало на ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварати очи; није |
им ни ја оставити кости у туђој земљи и уздам се у бога да се једном опет повратим у Србију.{S} |
ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго уздам.</p> <p>Ту Карађорђевица још више спусти глас.</p |
ке, она ми неће требати, и ја се утврдо уздам да ћу целу ствар свршити брзо и поуздано с оно мо |
шевљавају једнаке мисли, једнаке наде и уздања.{S} Не, то су сад два света, и то два света који |
задату реч!...{S} Није, дакле, ту вајде уздати се у њино обећање, већ ја треба да сам на чисто, |
рним путем, споразумом!{S} У то се могу уздати само лудаци, који Турке не познају, или шерети, |
о некад лако кашљуцање и по какав тежак уздах; буљубаша Петар шкрипао је у сну зубима и овда он |
ица (јер је она то била), а дубок тежак уздах оте јој се из снажних груди.</p> <p>— За бога, на |
{S} После дуга ћутања, њу прекиде дубок уздах Карађорђев.</p> <p>— Једно прежалити не могу.{S} |
рађорђа, тада му се из груди отме дубок уздах, који се брзо изгуби у глухој ноћи, па је опет св |
тај урлик бурин и нечујно је одјекивао уздах једних сломљених груди, које су нарочито тражиле |
су се мешали и звуци притајених болних уздаха, и много српско око ту је кришом засузило.</p> < |
њ слатко вруска сено и на махове дубоко уздахне, па се опет чује једнолико врускање.</p> <p>Кар |
влаш тако удесили.</p> <p>Карађорђевица уздахну: — Оно и мени је свашта падало на ум!{S} Али оп |
га и уздахну дубоко.</p> <p>И Карађорђе уздахну дубоко. — И код вас исти јади.{S} Ја сам мислио |
ајку као на бесне вукове — рече Крага и уздахну дубоко.</p> <p>И Карађорђе уздахну дубоко. — И |
</p> <pb n="220" /> <p>Карађорђе дубоко уздахну. — У осталом, ја сам и хтео, ја сам нешто и пок |
ли ако, ако!...</p> <p>Карађорђе дубоко уздахну, седе и зарони главу међу шаке.{S} Дуго је тако |
S} Овда онда завртео би главом и дубоко уздахнуо.{S} Најзад стаде пред Милоша, загледа му се до |
</p> <p>— Десет година ратовања јако је уздигло војнички дух народни — продужавао је Карађорђе |
зи непријатеља, да послужи домовини, да уздигне њено име, да га учини славним и страшним, а кад |
ку умео згодно употребити да свој углед уздигне и да своје везе с народом учврсти.</p> <p>Па ка |
.{S} Овај човек је изгледао страшан.{S} Уздигнуте главе, наслоњен на своју огромну голу сабљу џ |
p> <p>Цукић је стајао пред њим с обадве уздигнуте руке, с напереним пиштољима Петру у груди, а |
од шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљадама уздигнутих песница маше се против њега, а хиљадама рапа |
, а на сат места од цариградског друма, уздиже се брдо Крушчица, од које се даље на југ пружа б |
рашна мора.{S} Он сад више није хукао и уздисао, али зато су његове суре очи сијале као жива же |
— Ја нисам гледао на то што ће се други уздићи и доћи до власти и славе; да сам сам био тамо, н |
већ смрсио конце; кнез Симу уловио, сад уздише још само за тобом.{S} Још да се напије твоје крв |
ту има макар мало и моје мучице.{S} Не уздишем ја за оним што је било и прошло, и што се никад |
ије било другог излаза.</p> <p>Хућући и уздишући, Милош се растаде са својим доглавницима и реч |
нас благодаримо Алаху што нам и Биоград уздржа.{S} Хеј, сабљо турска, грдно ли си се иступила, |
ао употребљавати големо напрезање да се уздржи да не плане и да не кидише на Добрњца, који га ј |
овине пресечен!</p> <p>Џелат пребледе и уздрхта.{S} Потресен и срдит он измахну и удари и по др |
ак замуче.{S} Глас јој бејаше ослабио и уздрхтао.{S} Спомен на ова тешка времена бејаше и њу са |
као да га нешто упечи и пун нестрпљења, узе махати десном руком, као да некоме прети.{S} Његов |
икола задену пиштоље за појас, саже се, узе нешто што је стајало споља до врата, и кријући га и |
нежно и мило.{S} Он ћутећки пружи руку, узе шољу и опет задими.{S} Ћутао је и сркао каву, полак |
обиште око њега и са склопљеним рукама узе га молити да се не љути и да не виче.{S} Једва га ј |
, сад ништа не стрчи!“ мислио је он, па узе живо нагртати лишће и ситније комаде отпале коре.{S |
сваку његову заповест.</p> <p>Марко сад узе сам да нареди шта треба.{S} Стражарима споља и изну |
есрпском ослобођењу.</p> <p>И Карађорђе узе бројати редом све оне косе и шумовите брдске главиц |
им наслони секиру у крај себе, оберучке узе једну даску и уклони је на страну.{S} Сад уклони и |
допрети.“</p> <p>Он се саже и оберучке узе изгртати између клада мокро, полутруло лишће, избац |
3 сахата како сам овде!</p> <p>После ме узе запиткивати:{S} Ко је ту напољу пред вратима, је ли |
/p> <p>Видећи Карађорђа љута, Вујица се узе правдати.{S} Он није мислио ништа зло.{S} Нико се т |
ј хартији.{S} Младо голобрадо калуђерче узе га читати, док су скупљени радознало слушали около. |
те ти и диже Ракетин разбијени добош, и узе у њега добовати да охрабриш и прикупиш нашу разбије |
кана.{S} Наједаред он скочи с миндера и узе живо ходати по соби.{S} Неколико је пута испод очиј |
ми је то постићи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе ходати по соби.</p> <p>— Најгоре се бојим — говорио |
ко три пут узастопце; најзад је разви и узе читати.</p> <p>То је била као нека пресуда противу |
астук да седне.{S} Духовник се спусти и узе се вајкати што се до сад задржао.</p> <p>— Узели се |
ала ноћ, он заиска своје недељно рухо и узе се спремати, а свога писара посла да унапред извест |
више примиче.{S} Милош с премрлим срцем узе ослушкивати ову нејасну грају.{S} Она је расла; сад |
<p>...— Место да се правда и брани, он узе нападати, оптуживати и уједати као бесно псето!...{ |
пањ.{S} Положај је био згодан.{S} Џелат узе своју криву дамаскињу оберучке хитро изману и снажа |
спремали саме страдалнике, главни џелат узе последњи пут да загледа хладно гвожђе, које ће се з |
вало душу његову.{S} Мало после он опет узе реч.{S} Сад је говорио о своме повратку у Србију.{S |
па му мало после пружи руку.{S} Гитарић узе ту руку, она је била хладна.{S} Он то одмах опази:< |
закопано... — <pb n="310" /> и Гитарић узе разгледати по колиби као да је очима тражио, где би |
у му збиља крваве.{S} И нехотице, он их узе трљати о чакшире и крити иза леђа.</p> <p>Али она г |
паваћу одају.</p> <p>Ушав унутра, Милош узе ходати.{S} Корачао је погнуте главе и дубоко замишљ |
<p>На ове речи Вујица бејаше занемио и узев писмо у руке, он је још дуго бленуо незнајући шта |
вајкати што се до сад задржао.</p> <p>— Узели се нешто у разговор с кнезом Аксентијем, о господ |
кад сам отишао, нашло их се који су ме узели оптуживати да сам био преко мере строг и суров; д |
b n="105" /> <p>Турци су то омирисали и узели се спремати, да испадну у народ.{S} Од њега (Мило |
да се ту не нађе Руса, који су ме одмах узели саветовати да се уклоним из земље.{S} Чак су ми и |
ња, али му десна нога остаде закучена у узенгији.{S} Тако обешена, коњ га пренесе преко урвина |
је легао, ни ока склопио, ни што у уста узео сем воде, нити је речи једне проговорио.{S} Треће |
д Руса — рече кнез.</p> <p>Милош је сад узео објашњавати како мисли извести тај свој план.</p> |
тва!{S} Кажу, тек је две године како је узео власт у руке, а поби толике људе.{S} Уби Молера, п |
ак Вујичин, али га од неко време бејаше узео кнез Милош у своју службу, јер га је познавао као |
е ће гласе Вујица донети, јер он бејаше узео на се да провиди може ли што бити од устанка и как |
ез Милош примио ту ствар у своје руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — с |
е рече:</p> <p>— Боже мој, од кад нисам узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и један отко |
пре знаш где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу чика Стојан због дућанића, да му је згодн |
ло трчати и радити, он је био чисто као узет.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Кад се после поч |
емилост код султана.{S} Зар сам смео ја узети на душу толику сиротињу и пустити да се учини та |
е. <pb n="23" /> Ја не смем тога човека узети на своју душу, а ти буљубашо Марко, ето те, па ка |
, кад треба кренути устанак и кога ваља узети за вођу.</p> <p>Овај скуп био је у подземној одај |
вртоше се по тамници.{S} Нису имали шта узети ни оставити.{S} Прекрстише се и пођоше.</p> <p>Ту |
.</p> <p>Кад Петар спомену како не може узети Цукића на душу, Марко срдито прогунђа крупну псов |
— да изберу вођу, који ће у своје руке узети целокупну војну управу у народном покрету, који ј |
ани поврате и претили су да ће их силом узети, <pb n="191" /> ако их Срби не хтедну добровољно |
ђе по каквој заради, нико га не би смео узети; од њега сви бегају као од чуме.{S} Нико га не би |
ад не би могла повратити?{S} Ко би смео узети на се толику одговорност?{S} Зар није било боље, |
од господара.{S} Не би ни Марко то смео узети тек онако на своју одговорност — мислио је Петар |
ти Милоша — а ко би ту одговорност смео узети на се и пред Богом и пред народом!...</p> <p>— Ни |
да ни јело ни разговор не иде, гости се узеше разилазити.{S} Милош се жалио на главобољу; отац |
реди да споља донесу дебелу греду, коју узеше четворица на руке и њоме стадоше обијати врата.{S |
ким списковима, а сад је више народа, а узима и три пута већи приход са скела и ђумрука.</p> <p |
{S} А друго, то се никад не даје, то се узима.{S} Ко је дао право Карађорђу да ослобађа Шумадиј |
љувити.</p> <p>Но и ако свет тако махом узима ту ствар, он, Милош, <pb n="106" /> вазда је био |
суђивали су кнеза Милоша, што тако лако узима на душу прве људе у народу.</p> <p>Баба Јана пажљ |
ала, имају и на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине замерке баш као да ти долазе |
/p> <p>Све је то набрајала тужна песма, узимајући последње збогом од свију тих милих и далеких |
ишње пензије, и од то доба ту је живео, узимајући под закуп спахијска села.</p> <p>Герман је би |
} Окретали су се тамо амо и по 2—3 пута узимали једну исту ствар и опет је остављали.{S} Најзад |
и се.</p> <p>Као деца природе, Турци су узимали ствар просто.{S} Кад некога хоћу да казним, онд |
воја заповест неизвршена?{S} Ја њега не узимам да служи мене, но да ми помогне да што боље ја у |
а греха за ово досадање, ја га слободно узимам на своју душу, и ако смо криви пред Богом, нека |
ране.</p> <p>Ко је имао мало више пара, узимао је под закуп спахиска села, плаћао спахији одсек |
време рата облачио свој ратнички оклоп, узимао убојни мач и стављао се на чело војсци, да пораз |
ком тренеш.{S} Кад сам га <pb n="24" /> узимао за момка, имао сам с господарем овакав разговор, |
гледали испод очију и нико није озбиљно узимао ове речи његове.{S} А и шта су могле ту речи вре |
ну:</p> <p>— Па шта?{S} Ти сад хоћеш да узимаш господара на одговор, како сме мењати своју наме |
е имао тешке букагије, ударене пошто је узјахао на коња.{S} Те букагије заковале су му ноге исп |
то платити“.</p> <p>Али Милош се бејаше узјогунио и баш ове речи, које је Марашлија тако жудно |
трија (писара) везиру да <pb n="262" /> узме изун за излазак, па да се ствар одмах свршава и да |
не верују народу, не верују никоме.{S} Узме их страх и сумња да се против њих нешто у потаји с |
дни покрет на Балкану, и изазвати је да узме народну ствар под своје окриље и заштиту.</p> <p>С |
м, јер се свак побојавао да га Милош не узме на око као пријатеља „вождовог“, и да га тако не о |
удем одлучан и не свршим одмах, но Црни узме маха, онда оде све ово моје као да није никад ни б |
а речи једне не бих рекао, нека опет он узме власт у руке и нека наређује, а ми смо показали да |
мео ни жалити на зулуме турске.{S} Врљо узме питати сељака што кука, а он му не хтедне ништа ка |
Паланци. <pb n="260" /> Вујица га одмах узме на страну, изађу испред коњушнице до Јасенице, и т |
их прилика.{S} Зато нека господар Милош узме изун од везира да може доћи до Паланке или до Пожа |
{S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Да узмем на се одговорност, да се после рекне како је Ђорђ |
ега их је двојица, мислим биће доста да узмем средњи чамац? — рече Јован.</p> <p>— Ја бих рекао |
тресемо једну сад, баш ми паде на ум да узмем мало меда, па памти колико ће ти та кошница дати |
што течем за се, не идем ја тамо да што узмем већ да дам још једино добро што ми је остало, а т |
и неке виђеније базрђане (трговце), да узмемо и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да |
д бих од тебе што више тражио...{S} На, узми!... — и пружајући Петру пиштоље Цукић га загрли и |
лике наших балканских народа...{S} Ево, узми само наше Србе.{S} То је чудан народ!{S} Два Србин |
"29" /> да се мре!...{S} На, сине Перо, узми твоје оружје!...{S} Ти си био човек, ти си ми био |
то ће ти?{S} Само да је више галаме!{S} Узми само два тројицу, који су ти најпоузданији.{S} А н |
ого си говорио, па ти се и грло осушило Узми попиј каву, разгалиће те — рече она нежно и мило.{ |
н ми је Николу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу господару, |
мене гдегод не ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже таке несреће, овако би се још мога |
, узбуркана граја и повика пуна срџбе и узмућене пакосне освете, као огромни таласи неодољиво с |
е?</p> <p>На ово питање она се прилично узмучи.{S} Шта да му каже?{S} Па најзад рећи ће му оно |
р за неко време.</p> <p>Милош се бејаше узневерио.</p> <p>— Ама шта је, море!{S} Говори једном |
а, и као да ослушкује хоће ли га и овде узнемиравати његов мали гонитељ.</p> <p>— Полако, Лексо |
као да се боје, да и својим дисањем не узнемире ову слабачку стару душу.</p> <p>Старица се брз |
се на свакоме може познати да је нешто узнемирен, забринут и нешто очекује.</p> <p>Све ово не |
с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић узнемирено.</p> <p>Петар одговори тужно.</p> <p>— Буљуб |
ла је дуга и упорна.{S} Тек што заћутка узнемирену савест разлозима, као што су они што смо их |
а излазиле пред његову узбуркану душу и узнемирену савест.</p> <p>Највише се бојао, неће се изв |
дали као на зубљу слободе, као на дивни узор, пред којим се сваки родољуб клања, као на круну с |
било људи свакојаких вера, свију доба и узраста, свакога стања и положаја и обојега пола.{S} И |
ник”.</note> <note xml:id="SRP18933_N4">Узречица, коју је кнез Милош често употребљавао уз гово |
телства примљен; но неизвесно из какова узрока избеже отуда, и в Србију возвратисја и овде од т |
води.</p> <p>Због тога у народу настаје узрујаност, људи се отпађују од посла, трговци не смеју |
ти у народу, о Милошевим напорима да ту узрујаност стиша, и о мерама, које је он предузео проти |
ким, говорило се по највише о скорошњој узрујаности у народу, о Милошевим напорима да ту узруја |
врши, без ларме и узбуне, која би могла узрујати свет?...</p> <p>Дуго су се мучили и стало их ј |
једа, Милош мора да пољуби па да учини, уисало му јал’ не уисало!</p> <p>— Па што онда кривите |
а пољуби па да учини, уисало му јал’ не уисало!</p> <p>— Па што онда кривите Милоша за одсечене |
мога њега, за Карађорђа.{S} Турци су се ујазбили, презају од свачега и готови су на крвопролиће |
од Милоша, све су то његове смицалице и ујдурме.{S} Он је прво окушао да код руске владе оцрни |
ране позлеђујете, и да ме за само срце уједате.</p> <p>„Жали те се и тужите ме што се ја воде |
и брани, он узе нападати, оптуживати и уједати као бесно псето!...{S} Запињу им за очи Милошев |
еве и живота били су за београдске Србе уједно и дани страха и туге, јер они су наступали само |
еткост.</p> <pb n="255" /> <p>Но ово је уједно био и последњи Ђорђев весео и ведар ручак у друш |
и.{S} То је био Наум, који му је служио уједно и као тумач у разговору с Грцима, Турцима и Арна |
нешто загледао око трмака, па ме пчела ујела — рече Драгић.</p> <p>— Види се да не умеш око пч |
че Мелентије слежући раменима.</p> <p>— Ујутру ћемо имати разговор с другом браћом што су овде. |
чавим мислима, Милош једва дочека да се укаже зора, те одмах избуди послугу и нареди да спреме |
м до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што |
лазак Карађорђев, па га је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас на вечеру па ако жели и |
lestone unit="subSection" /> <p>Прво се указа на далеком крају источнога видика као нека сива з |
ечано вечерње доба, на банатској страни указа се црна гомилица од неколико људи и упути се оном |
ма је била турска.</p> <p>Наскоро затим указа се крагујевачким друмом читав буљук Турака, њих д |
и спава заробљеник.</p> <p>Кад се Петар указа на вратима, са зубљом луча у руци, корачајући опр |
> <p>Баш у тај мах на кишињевском друму указа се обична руска тројка, покривена арњевима, које |
ља је била исправна и на џелатовом лицу указа се израз задовољства и поноса.</p> <p>Џелат извад |
рцима погађао одмах, кад ми се први пут указала згода зато.{S} Та ја бих још одмах у почетку, ј |
о им Русија у тим приликама не би могла указати никакву помоћ.</p> <p>Али емигранти су се уздал |
бројимо на сахате, хоће ли се откудгод указати какав зрачак наде а они по читав месец дана нећ |
народ још ћемо ти и признателност нашу указати.{S} Твоје је да дјело свршиш, а за све друго на |
ачу коњски топот, а из мрака наскоро се указаше два црна коњаника, увијена у дугачке црне гуњев |
уробне и облачне ноћи на далеком истоку указивало се проведрено јутро.{S} Коњ, што је био везан |
ма, правио је колуте по ваздуху, као да указује некуда тамо далеко, на далеку будућност, или ка |
ој части и големом поверењу, које ми се указује, кад ми се ставља на расположење толика војска |
атке, а дугачки летњи дан веома се рано указује на обзорју.{S} Тек ако је минуло било 2 сата по |
дело наше и како нам сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и онако сретно разбисмо његову већ |
<pb n="197" /> Само сад пази да што не уквариш, да штогод не погрешиш, за шта би изгубио милос |
ирова.{S} Сјутра ако хоће море му главу укинути, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не упита шт |
га.{S} Ко му гођ може бити опасан, тога уклања, а амишан је за новце и сабраће огромно богатств |
а су благи и с оним, кога убијају, кога уклањају из друштва као штетна и опасна звера.{S} Ем те |
с десна, бришући старици зној с чела, и уклањајући један прамичак седе, проређене косе, што се |
ките!{S} Ако нас је ко клео, баш нас је уклео — рече Крага тужно, и убриса очи...{S} Али и не м |
оптуживао је пред Русијом и молио да га уклоне кудгод дубље у унутрашњост царевине.{S} Герман и |
ило од онога меда? — упита он.</p> <p>— Уклони се ти, Драгићу; спава он сад и ако су му очи отв |
и заповеда.{S} Ко му смета, треба да га уклони.{S} Зар би они са мном друкчије?{S} И зар ми они |
дну даску и уклони је на страну.{S} Сад уклони и другу и пред њим се направи поширак отвор тако |
ор, да бивше српске старешине и војводе уклони што даље од српских међа.{S} Нарочито да Карађор |
> <pb n="289" /> <p>Но кад се Драгић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му приђе, шкргутну зу |
а места на овом свету; један мора да се уклони — један мора да мре!...{S} Ја или он!{S} Позваћу |
ган.</p> <p>Видећи зло очима, Драгић се уклони с дететом и оде мало дубље у шуму, где је ту под |
ло.{S} Светина се за тренутак разгрне и уклони, али одмах затим, као оно бурни таласи, опет наб |
у крај себе, оберучке узе једну даску и уклони је на страну.{S} Сад уклони и другу и пред њим с |
е да каже коју реч, с тога се Ипсиланти уклони, да своје место уступи Јоргаћу.</p> <p>То је био |
д је настајало питање: ко и како да <hi>уклони</hi> Карађорђа?</p> <p>Милош је за све време мал |
о само о томе, како да се Карађорђе <hi>уклони</hi>.{S} Али сви су они знали прави смисао те ре |
који су ме одмах узели саветовати да се уклоним из земље.{S} Чак су ми и то износили да ће тиме |
оду, ми сад неваљамо!{S} И сад ми да се уклонимо а они да заседну и да агују онако на готовом!. |
ем ја да га тешим. — Ниси се ти од беса уклонио, нити си отишао из земље ти један.{S} Бранио си |
ти никакве срамоте ни за тебе што си се уклонио.{S} Што рекао покојни Ћурћија, није човек врбов |
} За једно пет-шест недеља, Врљо се био уклонио и повукао у своје село док се види да ли ће се |
о, и једног по једног, Милош је већ био уклонио све главније супарнике, који су му до сад могли |
наведен интригама непријатеља српских, уклонисја у Аустрију, и отуда, после једногодишњега аре |
, да он једног <pb n="124" /> дана мора уклонити Карађорђа.{S} Још онда кад је трчао да заузме |
тврђаве, спровод застаде.{S} Ваљало је уклонити огромну гомилу светине, што се беше накупила п |
ено.{S} Па <pb n="208" /> зар није боље уклонити се испред силе и приштедити се за боља времена |
ово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, |
р би била друга!{S} Могли би се заједно уклонити; али овако, он да погине, а ја да се спасем, б |
зова закључили смо ови час да Карађорђа уклониш и с њиме свршиш брзо и неодложно и његову главу |
S} Па, чиниш волико, како сад да га <hi>уклониш!</hi></p> <p>Али услужни доглавници одмах су ди |
Милош одговорио.</p> <p>Њих се двојица уклонише на страну да се о томе разговоре.{S} Одговори |
паснији био је Петар Молер, и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био усред народне скупштине, кој |
е само на кончићу држала и која је била укљештена међу кладе, сад наједаред откинула, промакла |
не фали.{S} Но прво се постарај те ово укопај, затрпајте ту где год у потоку.{S} Само дубоко д |
Милоша целим телом; он је застајао као укопан, а пред очи су му искакали разнобојни колутићи, |
иснутим уснама, које су се некако болно укосиле, у подигнутој руци, у премрлом даху огледало се |
упре у таванске шашовце свој замућени и укочени поглед.</p> <p>А они усијани челични шиљци, од |
аше довео Вујица.{S} Једни су стајали и укочено бленули, док су други по колиби шњурали и претр |
не одговори; њене мале, упале, суре очи укочено су гледале у жеравицу.</p> <p>— Подај јој нека |
рагић је стојао иза кнеза Симе и гледао укочено и пренаражен овај мрски призор.{S} Сад се на је |
да.{S} Оно веће око изгледало је некако укочено, страшно и појачавало је овај немио, груб изгле |
ећи Вујица, али му језик запе и он само укочено погледа Гитарића па му мало после пружи руку.{S |
них образа њених нестаде оне самртничке укочености и лице доби строг али жив и симпатичан израз |
ваља сада понова да повију врат и да се укошкају у страховити ропски јарам турски!...</p> <p>За |
колиба, Карађорђе је лежао испружен, а украј себе бејаше метуо велику храстову даску, која га |
ед сами праг, наоружан и с пуном пушком украј себе.</p> <p>Ханџији је било наређено, да ништа н |
ато, што је из једног јеврејског дућана украло једну пулију; онај исти Марашлија, пред чијим су |
гледало је као да га за тренутак бејаше украо сан.{S} Карађорђевица устаде полако и на прстима |
f target="#SRP18933_N3" /> — преварио и украо му преко 10 хиљада дуката.{S} Ја га пратио у Цари |
деми, и у опште благородно воће, једини украс турскога Београда.</p> <p>Дакле наш поносни Беогр |
ветлост по раскошној, источњачки сјајно украшеној дворани.{S} Марашлија, са још два стара Турчи |
кроз дебеле железне пречаге, што густо укрштају малено прозорче на казамету испод Сахат-куле, |
их да не зацењују много и да одсеку сви укупно, па да се то једанпут за свагда сврши.</p> <p>Ми |
лџан с црном кавом, по негде углављен у укусне, богато извезене зарфове од жуте и беле тенећке |
али је по турском кроју лепо изведена и укусно ишарана.{S} Улазак је био споља, водио је кроз д |
роју лепо изведена и укусно ишарана.{S} Улазак је био споља, водио је кроз дугачак, узан ходник |
отпађују од посла, трговци не смеју да улазе у веће куповине, многи се испод руке потајно почи |
Милош се јако двоумио, да ли у опште да улази у ову преписку.{S} Рачунао је, да Ђорђе може и од |
Милош некога очекује.</p> <p>Кнегиња је улазила и излазила ћутећки.{S} Кад последњи пут уђе, он |
ђе мирно. — Само припази сад кад будемо улазили у Кишињев да познамо човека који нас чека.</p> |
не вили као црв под кором?{S} Почесмо и улазисмо у ватру, па после трчи за царевима по целој Ев |
/p> <p>Слуга, који је чекао куњајући на уласку у одају, кад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу д |
и унаоколо око велике куће.{S} На самом уласку у кућу стојала су на вратима четири кршна момка |
ушкама у руци, стражарили су и на самом уласку у кућу, а крај њих је био још и један пети, коме |
е заветне жеље, која се већ била дубоко улегла и у душу и у срце његово.{S} Та се жеља састојал |
тао с бојишта на бојиште, с голим ножем улетао у гомиле непријатељске и разгонио их као кобац н |
у нами махнитих глава, које пристају да улете у ватру, што, на прилику, руски цар то да не пуст |
и то да густиш, гомила, народ неће лако улетити у нову ватру, особито кад Муја загуди из Београ |
личанствена јуначка збиља, која свакоме улива поуздање и свету веру у победу праведне ствари, к |
не по вољи једне крштене туркуше, једне улизице турске!...{S} Не, не!...{S} То неће, то не сме |
> <p>Штампа „Планета“, Београд, Ускочка улица број 10.</p> </div> <!-- Предговор --> </front> < |
<p>Старац пође напред; пређоше неколико улица ћутећки.{S} Изађоше на чаршију.{S} На лепом летње |
тада било толико Срба, да се у понеким улицама чуо само српски говор, а у чаршији, на сваком к |
ајући крупним корацима, Ђорђе се преким улицама упути право оном скровитом кућерку, где бејаше |
ога јутра гомиле света врвиле су тесним улицама с Дорћола и Зерека, са Саве и од Синџир-џамије |
на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред улице пала као свећа.</p> <p>Баба Јана, била је позната |
улицу.</p> <p>Вијугајући из једне криве улице у другу, тројка с нашим путницима зађе прилично д |
ота — свуда сниски кућерци, тесне криве улице, високи баштенски зидови, иза којих једва овде он |
кретала полако, држећи се главне широке улице.{S} Али тек што бејаше минула крајње куће, из поб |
ош је била права турска варош, ни једне улице, ни једне јавне грађевине, ни једног дома, ничега |
сте у скромну, ониску кућицу, која се с улице није ни видела из густа шљивика.</p> <p>— Овде ст |
нима; деца су се у гомилицама играла по улици.{S} Старац и Ђорђе ишли су левом страном чаршије, |
а дотле доћи ћу и ја.</p> <p>Изашав на улицу, Карађорђе рече старцу: — Удри најкраћим путем, с |
ори полако: — Ево овде! — затим пресече улицу и на другој страни заустави се пред дућанићем, пр |
уму, и тројка поврте десно у прву тесну улицу.</p> <p>Вијугајући из једне криве улице у другу, |
руци спремљену качкету да га покрије и улови.</p> <p>Али, ах! тек што је мали ловац набацио на |
тако.{S} У Русији би се то уватило.{S} Уловили би човека кога си послао, те би после пала њего |
} Цукићу је већ смрсио конце; кнез Симу уловио, сад уздише још само за тобом.{S} Још да се напи |
асника, који гледа у својим канџама већ уловљену и упропашћену невину душу, и ужива у пакленим |
људима који су играли велике и значајне улоге у славној десетогодишњој борби за ослобођење, Нау |
а они се одмах разделе и сваки предузе улогу која му је још раније била намењена.</p> <pb n="2 |
Анту, а њему је одмах и наменио главну улогу у овој ствари.{S} Анта није требао да чује шта се |
то није достизао слабачки <pb n="91" /> ум, и дете је појмило, да се овде десило нешто грозно и |
да истресемо једну сад, баш ми паде на ум да узмем мало меда, па памти колико ће ти та кошница |
ди па измишља!{S} Куд им сад то паде на ум, бојаги, мене Грци изабрали за вођу!{S} Чули да звон |
p>Чим га бејаше загледао, кнезу паде на ум Карађорђе.{S} Овако је он био висок.{S} За чудо, ова |
чекати док султану и царевима падне на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу |
је остао дан два.{S} После му падне на ум да промени боравиште.{S} Вујица се нешто много забав |
авао.{S} Какви ми јади нису долазили на ум.{S} Свачега сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и гос |
и на врат и оно што ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у Србију, да што тражим, |
а.“ А у том вајкању — старцу није ни на ум падало да су она два човека нарочито била подметнута |
лепо сакрити, па да никад никоме ни на ум не падне...{S} Како има згодних места, где би се мог |
ником није вајде, опет мени не би ни на ум падало да остављам Србију, да се ту не нађе Руса, ко |
шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени са стране, они су само машиц |
и на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине замерке баш као да ти долазе од рођено |
дахну: — Оно и мени је свашта падало на ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће |
иже очи.</p> <p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упита он.</p> <p>Милош ма |
>— Не знам!{S} То је и мени долазило на ум.{S} Но после рачунам, да он то не би смео сам.{S} Ос |
могу понети, но у тај мах долази му на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како тр |
крвави призор.{S} Његов нејаки, детињи ум није потпуно схватио сву тежину крвава догађаја, што |
рђивало Стољетова у мисли, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даља потера бесплодна.</p |
ац, боље одело и оружје, па жив и здрав умакао у планину с друштвом, и ако је међу Турцима било |
не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш — примет |
би се какогод могло друкчије, ја не бих умакао руке у крв.{S} Али овако не видим друга изласка! |
е шаље своје извиднице, кад је тица већ умакла из кавеза.</p> <p>Међутим, петога дана после одл |
што кривити како да упусти Карађорђа да умакне.</p> <p>Али од свега тога сад није могло бити ни |
и ствар онако како треба и Карађорђе ће умаћи, на делу обавештен о злочиним намерама које су пр |
само онда кад се Милош буни!{S} Само он уме да погоди кад буна није од штете но од вајде!{S} Он |
кад је био и млађи и невештији, да ако умедне и сада, кад је већ глава обелила — рече Карађорђ |
војсковођа, који су на делу показали да умеју побеђивати Турке.</p> <p>Млади родољуби грчки, гл |
свима нама главе појести, кад нисмо ми умели!... <pb n="27" /> Осушила ти се, Цукићу, ка’ и шт |
о.</p> <p>— Не умеш да ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три ухватил |
— срди се мала лепојка.</p> <p>— Ох, не умем! правда се увређени малишан. — Ти само три, а ја к |
разданим борама његовим,</p> <p>— Ја не умем све по реду да кажем, али ја овде осећам и ево овд |
} У љутини свашта рекнем, али зар ја не умем расудити, како је њему јадном у туђем свету, и как |
Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, како то Анти причају људи што |
нека наређује, а ми смо показали да бар умемо бити добри послушници.{S} Истина, не би ми било п |
моме месту.{S} Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с Турцима друкчије разговарати.{S} Али шт |
јици и кад је сазнао све што му је Анта умео казати, он нагло изађе из оџаклије.{S} Анти рече с |
ив нећете омастити брка.{S} Свак би сад умео доћи на готово и офукати оно што је други стекао.{ |
а, што су се којекад десиле, и Милош је умео боље но ико да се нашали, да човека задене и да из |
пре куд год стругне.</p> <p>Ко то није умео, наравно, свршавао је сам с гајтаном, а после је „ |
тварати очи; није ни он дете.{S} Кад се умео чувати и сачувати досад, кад је био и млађи и неве |
шње прилике, а знао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од три четири године |
а и <pb n="273" /> праведна, јер је ево умео да умири и одржи у реду једну непокорну, бунтовну |
и ћутљив.{S} И ако је у добром друштву умео и да се развесели, да се нашали, и слатко да ћерет |
иумф, нова слава, и он је и ову прилику умео згодно употребити да свој углед уздигне и да своје |
њући их наизменце да се бар за тренутак умере и стишају.</p> <p>Но ни једна страна није била во |
кво зло?{S} Не!{S} Не ваља трчати, и он умери кораке и пође лагано.</p> <p>Одавно је изашао из |
е пажљиво слушао Милоша.{S} План је био умесан и практичан.{S} По одговору какав даду Руси свак |
велика тепсија гибанице, што је бејаше умесила домаћица Стојадинова.{S} Јер и ако се крило, за |
и овде мрцварите, јер какве сте рђе, не умете љуцки посећи чак ни мирна, везана човека!...</p> |
а, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви не умете да се чувате, хватате се гаравим рукама по образу |
се то благовремено нагласи, и он ће већ умети да спреми и изведе све што треба.</p> <p>Најзад, |
медне нико ништа, Милош ће се онда и ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да је Карађорђе давно ве |
тирак опет обоје надмудрио.</p> <p>— Не умеш да ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухватила |
а — рече Драгић.</p> <p>— Види се да не умеш око пчела.{S} Ваља знати како се пчелом рукује, па |
ђаш, а погађаш Србију.</p> <p>Герман се умеша. — Није то освета, господару.{S} Голема нужда гон |
воју зебњу, како се боји да се и они не умешају у тај општи покрет, те би га могли пренети и ам |
више, кад би се по кадгод ја сама силом умешала, он би ми обично рекао: „Гледај своје наћве и н |
кад су се лањске године исто тако били умешали у што не треба.{S} Надао се, даће се тргнути и |
ружини.</p> <p>Крпара је био човек врло умешан у опхођењу с људима, јако обазрив у сваком послу |
виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива.</p> <p>У том тренутку, ово вребало искочи из сво |
ума, онде на месту, крај потока, где се умивао...{S} Све је било свршено.{S} Велики Карађорђе, |
ви он се упути оближњем поточићу, да се умије и да захвати хладне јутрење воде.</p> <pb n="297" |
а повуче за рукав и посу му одмах да се умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти чика Краго!{ |
да вас отресем од прашине и да се мало умијете, не смете овако изаћи пред деду.{S} Као Арапи с |
помоли.{S} Јазук је да крштено створење умире као мрцина!</p> <p>Говорећи то, Петар бејаша обер |
ка задовољно склопио очи и рекао бих да умирем као најсрећнији човек на свету.</p> <p>Карађорђе |
о после подужа ћутања. — С једне стране умирем од страха да што не прокопкају Турци, а они то ј |
агао на постигнути успех против њих.{S} Умирен и обрадован њином погибијом, он из Трбушнице кре |
у главом на ово хвалисање Вујичино, али умирен није био.</p> <p>Већ се ухвати мрак; момци налож |
n="273" /> праведна, јер је ево умео да умири и одржи у реду једну непокорну, бунтовну покрајин |
p> <p>Паштрмцу је било главно да Милоша умири, с тога му је све повлађивао и ако, у истини, ниј |
а чинити“ — старао се Милош да сам себе умири.</p> <p>Али у исти мах, он је осећао као да га не |
Много је мучице видео Милош док је мало умирио и средио онај народ у Србији, а тек што је подиг |
но је, да се зборски пише руском цару и умоли да српске бегунце, нарочито Карађорђа, тргне дубљ |
ити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао код свију, где више, где мање.{S} С тога |
рен и намучен тегобним, ружним сновима, уморан и телесно и душевно, Милош је сад налазио чисто |
ли?</p> <p>— Не знам, ваљада спава.{S} Уморан је с пута.</p> <p>— Је ли окован и везан?</p> <p |
ита мужа да ли би хтео лећи, јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну главом и процеди кроз зубе: |
е балканске и предаје их Турцима, да их уморе страшним мукама.{S} То је стидно за Србију, која |
ђену браћу Србе, да их Турчин на мукама умори, баба Јана је осећала с тога тешки терет на души, |
које беше попао дебео слој прашине.{S} Уморни коњи касали су малим касом, који је почешће прел |
исли, један по један прожигали су његов уморни мозак и избијали час овде, час онде.</p> <p>„... |
да су на конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао да накнади што је пр |
p> <p>Но путници одбише понуду.{S} Нису уморни, а ваља им још вечерас стићи пријатељу који их о |
још само последњи румени одсјај његових уморних, угаслих зрака.{S} Сутон као да мили и силази п |
мирну савест говорећи: „Ја нигда нисам умочио прсте своје у невину крв братску и родитељску!“< |
ма друга изласка ни друге помоћи; морам умочити руке у крв, па што да бог!{S} Кумство је свето! |
Савом и Дунавом док Карађорђево прође и умре!{S} Мислиш од ваше су се силе Турци преплашили, те |
од големе срамоте.{S} После 5—6 месеци умре од послеђених рана на левом одсеченом уху, али под |
лим ти се!{S} Та боље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава поклонити крвавом Мило |
ину пута боље, племенитије и мудрије да умрем као владалац српски, но да живим као пандур аустр |
но живео, и као човек хоћу поштено и да умрем.{S} Ако сте ми пријатељи немојте од мене тражити |
само једну жељу, да поштено и као човек умрем.{S} Ово ти казујем с тога, што многи мисле да ја |
и послушност, а он њима да ће живети и умрети за велико скупоцено дело народно које је с повер |
тек тада сети да је његова мајка давно умрла.{S} Он погледа боље ону жену и виде кроз сумрак д |
оставио и напустио ову земљу!</p> <p>— Умрло!{S} Е, мој момче!{S} Много ће протећи воде Савом |
.{S} Он је своје проиграо.{S} Његово је умрло чим је он оставио и напустио ову земљу!</p> <p>— |
но и грдно унакажено човечије тело, све умрљано крвљу.{S} Он јаукну и штуче из колибе.</p> <p>Н |
> <p>— Боже сачувај!{S} Сто пута би пре умро.</p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе на муке?</p |
је код њега одмах све на друму што и на уму.</p> <p>Свикнут да тако мисли, па тако и да ради, М |
Јело, ах жено моја!{S} Како тебе бог не умудри кад сам ја од болести био пропао и изгубио се... |
p>— За бога, Јело, како бар тебе бог не умудри, да ми не даднеш да учиним ову несрећу и лудориј |
роговори Вујица.</p> <p>— Сам те је бог умудрио, господару.{S} Ја се тога јада не бих сетио да |
и пресипа се, док сутра дан опет све не умукне и опет не овлада мртвило.</p> <p>Али ти дани буј |
, он му подвикну;</p> <p>— Куш, ти бре; умукни туна, па да ниси никоме о томе ни речи зуцнуо, и |
ски јарам турски!...</p> <p>Зар опет да умукну песме слободних кћери српских; опет да оглуве по |
телу, па онда на мах све престаде, све умуче, све изумре и у великој кави наста тајац, као да |
да чуо се испрекидан говор, па онда све умуче и потону у густи мрак.</p> <p>Стражари су стајали |
у страну.</p> <p>Цвркут птица на једном умуче, песма се изгуби, мило зузукање пчела престаде и |
е он угледа мртво, обезглављено и грдно унакажено човечије тело, све умрљано крвљу.{S} Он јаукн |
в абер.{S} Станимир је знао целу Србију унакрст и преким путем увек је пре стизао пешке кад се |
брзо расхлађени дим из наргила, погледа унаоколо испод очију, диже веђе и рече:</p> <p>— Не има |
у сјају од стотину живих боја.{S} Свуда унаоколо били су меки миндери, а овде онде по угловима |
ђе у мирне далеке равни...</p> <p>Свуда унаоколо влада мртва тишина, и човека чисто подилази је |
тра, тако да је једва на два три корака унаоколо осветљивала.</p> <p>Сви ови људи били су оружа |
не страже, нарочито на главној капији и унаоколо око велике куће.{S} На самом уласку у кућу сто |
дели су се многи наоружани људи.</p> <p>Унаоколо за плот били су повезани многи спремни коњи, а |
на.{S} Наравно, Милош је <pb n="200" /> унапред знао да од тих новаца Турци неће видети ни пари |
зе се спремати, а свога писара посла да унапред извести везира о свом доласку.{S} Марашлија је |
оложење код људи од утицаја, како би се унапред могао спремити за сваки случај.</p> <p>Да су ов |
ше), <pb n="201" /> пут је био изравнат унапред и све је ишло глатко.{S} После кратког објашњењ |
а испала неповољно за Милоша, он је већ унапред био решен, да их не верма.{S} У толико му је са |
стару с вином и две чаше.{S} Мало после унесе ибрик с кавом и два филџана, па све то спусти на |
е замишљен.</p> <p>Кнегиња Љубица уђе и унесе гостару с вином и две чаше.{S} Мало после унесе и |
} Из кола изађе сед човек у генералској униформи, окићен многим орденима, а без једне ноге.{S} |
сагласију. <hi>Противне партије све сам уничтожио</hi>.{S} Народ је у свему задовољан“.<ref tar |
а смрти већ била ударила свој кобни жиг уништења на обадва ова поносна и јуначка чела.</p> <mil |
закупника.{S} Па и ако је порта одавно уништила чак и саму сенку влашко-молдавске независности |
тило, да ће једног дана то бити страшни уништилац јаничара.</p> <p>Одавно, одавно живи баба Јан |
е не допушта да преко својих изасланика уносе ватру у народ.</p> <p>По његовом мишљењу најбоље |
пренерази и хтеде нешто рећи.</p> <p>— Унутра се вуци! — викну Никола хватајући се за пиштољ — |
вале су ходник кроз који Милош прође, а унутра у одаји читава гронтуљица жижака расипала је бла |
е се видео густ воћњак.{S} Утерају кола унутра, где их пресрете дечко, који прихвати коње, а ст |
оде у своју спаваћу одају.</p> <p>Ушав унутра, Милош узе ходати.{S} Корачао је погнуте главе и |
јући на уласку у одају, кад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће конако |
оборене.{S} Завирујући око тога, он уђе унутра, и жестоко се трже, сав пренеражен.{S} Насред ко |
етар полако откључа врата и опрезно уђе унутра, да види да ли спава заробљеник.</p> <p>Кад се П |
лана.</p> <p>— Овде је дућан, а кућа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуда — рече старац и |
, што се оволико задржаше и да не груне унутра.</p> <p>— Зови га — викну тада Цукић.</p> <p>— Ј |
у Анти:</p> <pb n="263" /> <p>— Вуци се унутра!</p> <p>Анта се пренерази и хтеде нешто рећи.</p |
и разглављена врата с треском одскочише унутра.</p> <p>Спреман за напад, Марко одмах убаци у од |
арко и његов верни слуга Никола упадоше унутра с напереним пиштољима.</p> <p>Надали су се да ће |
— Овде је велиш — рече Ђорђе, кад уђоше унутра.{S} Старац потврди.{S} Ђорђе му рече да се он са |
д врата на колиби ненадно се отворише и унутра упаде повисок, угледан, добро одевен сељак.</p> |
зашао пред њима.{S} Петар се опет врати унутра, носећи велику цепаницу упаљена луча, коју одмах |
а, домаши испражњену торбу, бацну главу унутра, завеза је одозго и добро притеже па је пружи мо |
ј разговор водио се кроз прозор.</p> <p>Унутра у собу уђе крупан, космат, чупав човек, коме јед |
раздувана угљена жеравице, а грозничава унутрашња ватра беше му јако раширила обе зенице.{S} Це |
ту ствар.</p> <p>Но како код Милоша ова унутрашња борба још није била свршена, но је и даље тра |
ишчупа и опет рине у борбу.</p> <p>„Ове унутрашње ватре, која сажиже и душу и тело, која неда н |
кво признање.</p> <p>Али то, ма и мутно унутрашње сазнање, будило је у њему тешке сумње и оне д |
hi>није дао Турцима</hi> да се мешају у унутрашње вилајетске послове.{S} Он ове Турке заустави |
не борба и покају старе погрешке — тога унутрашњег нагона, који је Карађорђа моћно заносио — ко |
јом и молио да га уклоне кудгод дубље у унутрашњост царевине.{S} Герман и Петар Добрњац ишли су |
то да Карађорђа спроведу кудгод дубље у унутрашњост Русије, где не би могао долазити у додир са |
пске војводе у Русији тргну што дубље у унутрашњост велике руске царевине и да им се забрани ме |
м хуком и грмљавом стишају своју рођену унутрашњу буру, која их је немилосрдно цепала и раздира |
то доба имала неку своју полунезависну унутрашњу самоуправу, при чему је турско мешање и утица |
Карађорђу највише допало, јер је одмах уочио ту одличну црту код Крпаре.{S} Све ове особине уч |
на колиби ненадно се отворише и унутра упаде повисок, угледан, добро одевен сељак.</p> <p>Стар |
поганим руке о њега —</p> <p>У тај мах упаде у кућу Сима Паштрмац.{S} Он сави руке око Милоша, |
ес, он главом, Црни Ђорђе, спрема се да упадне амо ненадно, и да опет упали целу земљу.{S} Мени |
друге балканске народе.</p> <p>Да сутра упадне у Србију, према расположењу какво је у народу, К |
ва међе од Карађорђа, и ако овај гдегод упадне тајно у земљу, Милош или да донесе његову главу |
н другоме шаљемо аброве и поруке, Ђорђе упадне у народ, узбуни светину и окружи се многобројним |
ију, а Марко и његов верни слуга Никола упадоше унутра с напереним пиштољима.</p> <p>Надали су |
p>Старица ништа не одговори; њене мале, упале, суре очи укочено су гледале у жеравицу.</p> <p>— |
ст главе.{S} Кројили су бунт да потекар упале цео вилајет.{S} Свијетлом везиру докаже се за то, |
ема се да упадне амо ненадно, и да опет упали целу земљу.{S} Мени је пратио људе, да ми у најве |
аст.{S} Сад би се опет вратили, опет би упалили ватру у народу, само да се они како год дочепај |
ест нахија, у којима су бунтовници били упалили ватру.</p> <p>Овај пут, ови дочеци, ови састанц |
е да поправим!...</p> <p>У Карађорђевим упалим, светлим очима заблисташе сузе.{S} Он окрете гла |
ио, пљунуо на олтар, па закључао цркву, упалио је са четири стране и утекао у свет...{S} У моји |
и прогледала очима, а ви хоћете опет да упалите вилајет, а кад дође до густога, ви ћете онда у |
устите најбоље прилике, кад би се могла упалити цела турска царевина и ослободити цело српско п |
Опасали су целу кућу...{S} Ако затреба, упалиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се најмање шт |
ету Цукић се праћну и изврте полеђушке, упаљена гужва сена догоре; у мрачној одаји чуло се само |
Марко одмах убаци у одају велику гужву упаљена сена.</p> <p>Пламен осветли оџаклију, а Марко и |
ет врати унутра, носећи велику цепаницу упаљена луча, коју одмах пободе на сред оџаклије.</p> < |
у већ се била у велико ухватила ноћ.{S} Упаљене машале осветљавале су ходник кроз који Милош пр |
а предај деци нашој у аманет да знају и упамте: проклет био ко Русима веровао.{S} Од њих можеш |
врховни вожд намерава сам лично доћи и упасти у Србију, што би изазвало грдан метеж и неред.{S |
сто подскочи с миндера, као да га нешто упечи и пун нестрпљења, узе махати десном руком, као да |
!...</p> <pb n="88" /> <p>Да га је гуја упечила не би се Драгић жустрије окренуо.{S} Разрогачен |
и тада би подуже немо ћутала.{S} Она је упирала поглед некуд у даљну даљину у којој као да нешт |
ди таласало и тискало да што боље види, упирући зорни поглед на губилиште, заповедник ове крвав |
<p>— Говори море — климну главом Милош, упирући поглед у Врљу, који је још једнако ћутао.</p> < |
/p> <pb n="21" /> <p>Један од коњаника, упита стражара рапавим, набуситим гласом, је су ли они |
просед Турчин, који преко целе каване, упита госта, који је чак на другоме крају седео.</p> <p |
руку.</p> <p>— Јесте ли живи, јадни! — упита их Ђорђе гласом пуним саучешћа.</p> <p>— Па ето ж |
а и Павлић (Павле Сретеновић-Лисовић) — упита Милош.</p> <p>— Ту су напољу, господару — одговор |
не.</p> <p>— Шта раде Стојан и Крага? — упита он седајући.</p> <p>— Баш сад сеју бурмут, деда.{ |
му се није што смучило од онога меда? — упита он.</p> <p>— Уклони се ти, Драгићу; спава он сад |
p> <p>— А зар би сад била та прилика? — упита Добрњац радознало.</p> <p>Ђорђе га погледа подозр |
прекрсти — да л’ ти чујеш јеку звона? — упита он свога сапутника.{S} Ово сигурно звони на вечер |
мо ли спасавати кнеза Симу и Драгића? — упита домаћин зловољно.</p> <p>— Није питање хоћемо ли, |
мо.</p> <p>— Шта мислите вас двојица? — упита Милош кад мало после Вујица и Павле уђоше.</p> <p |
p> <p>— А зар би сте смели од Милоша? — упита домаћин подругљиво.</p> <p>— Па слободно је ваљда |
и хоћемо ли се скоро кретати одавде? — упита Наум кад осташе насамо.</p> <p>— Још да се чека Н |
ћ.</p> <p>— Да ли да будим све момке? — упита Петар.</p> <p>— Што ће ти?{S} Само да је више гал |
S} С којим еспапом радите ове године? — упита га Карађорђе.</p> <p>— Тргујемо лисичијим кожама |
— А под киме бејасте ви; ко вас држи? — упита Карађорђе даље.</p> <p>— Држи нас господар Вујица |
ешки да ми сече главу ноћу у планини? — упита Цукић Штитарца, кад овај уђе на позив Петров.</p> |
сјечени.</p> <p>— А који су, дина ти? — упита седи сусед с десна.</p> <p>— Кнез Сима из Велика |
>— С колико је људи дошао тај крвник? — упита он после кратког ћутања.</p> <p>— Више их је од д |
а те није ко мазнуо каквом цепаницом? — упита он расположено.</p> <p>— Није, господару, но сам |
е горе по кући — Сам! а је ли оружан? — упита кнез даље.</p> <p>— Оружан је, господару; носи и |
/p> <p>— Па добро, шта си сад науман? — упита га чича Ива његов сељак из Ропочева.</p> <p>— Одо |
је неко био с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић узнемирено.</p> <p>Петар одговори тужно.</p |
ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита он скидајући ћерћиво.</p> <p>— Ја главом, господа |
жене.</p> <p>— Како ти је сад, нано? — упита млађа жена с десна.</p> <p>Старица ништа не одгов |
о пало на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упита он.</p> <p>Милош мало као ућутну.</p> <p>— Јест, |
.</p> <p>— Како то мислиш, господару? — упита Вујица.</p> <p>Милош као да се двоумио.{S} Најзад |
одару, верујеш ли ти у то што говориш — упита Герман живо.</p> <pb n="158" /> <p>Карађорђе поди |
нез Милошевој коњушници), кнез Милош га упита:</p> <p>— „Бре, Врљо, да те нешто сковитли тешка |
у собу где ће конаковати.{S} Карађорђе упита шта је с господином митрополитом.{S} Слуга га изв |
p> <p>Први му је разговор био то, да је упита шта она мисли о позиву кума Милошевом из Србије?< |
је прво дуго и дуго гледао.{S} После ме упита које је доба и који је управо дан данас.</p> <p>К |
у и искочи на губилиште.{S} Он никог не упита, никоме се не обрати, прискочи само џелату, ненад |
, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не упита шта учини.{S} Милош је измећар свијетла везира.{S |
ога главосечу; желео је да га обдари те упита, ко је и шта је тај човек.{S} Шапат оде од уста д |
побоја да није Карађорђу што позлило те упита Наума шапатом:</p> <p>— Господару као да није доб |
века.{S} Карађорђе назва: добро вече! и упита: — је ли ти, душо, бабо код куће?</p> <p>Тек сад |
чне погледе испод ока.{S} Сад застаде и упита је:</p> <p>— Где је духовник?</p> <p>— Ту је, нап |
рогачене очи у ове немиле ноћне госте и упита зачуђено:</p> <p>— Шта је Перо!?...{S} Шта ћеш ту |
/p> <p>У тај мах кнез Сима диже главу и упита промуклим гласом:</p> <p>— Јутрос си нешто подуже |
арађорђе још с једним другом.</p> <p>Он упита има ли кога у кући и кад му жена рече да нема ник |
опет наста подуже ћутање.{S} Јела само упита мужа да ли би хтео лећи, јамачно је уморан.{S} Но |
пријатеље, који су се ту десили, да их упита шта да се ради и како да се почне.</p> <p>И ако ј |
распитивао како је у народу, па уз реч упита и то, какве гласе има Милош с доњег Дунава, одакл |
у кључ у џеп.</p> <p>Престрављен, Милош упита: — Шта је то, море?{S} Шта то учини?</p> <pb n="2 |
оји к мени дођу да ме виде и за здравље упитају.{S} То је све што ја радим.{S} Али у страха су |
и тек да одговорим ја кад ме притегну и упитају: зар код тебе хајдуци тако господаре, да први б |
оше, а стражари изађоше пред њих, да их упитају ко су и шта желе.</p> <pb n="21" /> <p>Један од |
бру реч за Карађорђа.{S} Кад су Н. Ичка упитали шта да чине с Карађорђем, кажу да је он рекао:< |
шу наших путника.</p> <p>Тако ће једном упитати Наум, шта мисли Ђорђе, где је за сад највећа оп |
какво ми је писмо писао.</p> <p>— Ко? — упиташе Вујица и Павле у један глас.</p> <p>— Он Црни!< |
оњима, они га обојица скоро у један мах упиташе шта хоће.</p> <p>— Ја чекам моје људе, и ако се |
огорчила је Милоша, а прилично га је и уплашила.{S} С тога он сад друкчије гледа на старе српс |
/p> <p>— Шта си се, ти бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш одавде.</p> <p>— Бог с тобом бра |
ра се свакојако да очува и учврсти свој уплив у њој.{S} С тога је и највероватније и најлакше п |
би отишао у анатемњаке.{S} Истина, где упљачка оволике паре?</p> <p>— Истински ти велим, госпо |
} Пошто је тај рачун ухваћен, један део упљачкана новца, на згодан начин, повраћен је селима од |
хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треба упљескати, јер ево и они нешто с њим шурују.</p> <p>Мил |
би га што боље задобили, донекле су га упознали са својом спремом и плановима, износећи, нарав |
дишњој борби за ослобођење, Наум се био упознао са свима великим ратним успесима српским, знао |
ао згодну прилику да пред Турцима прави упоређење између себе и њега да доказује, како је Карађ |
а убије.</p> <p>Та борба била је дуга и упорна.{S} Тек што заћутка узнемирену савест разлозима, |
је био неумитан.{S} На све молбе он је упорно одговарао:</p> <pb n="76" /> <p>— Не сечем им гл |
оне њене мале, суре очи, што сад онако упорно гледају у јасну жеравицу на огњишту.</p> <p>— Је |
ајину, која се до сад тако често и тако упорно бунила, а сад ево сама хвата бунтовне војводе св |
p>Женске су се носиле српски.{S} Оне су упорно чувале своју народну ношњу и онда, кад су им се |
отворити ни разбити, баш кад се и сила употреби.</p> <p>Штитарац одмах нареди да споља донесу |
лава, и он је и ову прилику умео згодно употребити да свој углед уздигне и да своје везе с наро |
pb n="104" /> Те домаће људе ови страни употребљавају после као своје сензале и калаузе, ови им |
е би смео одважити.{S} Кнез Милош га је употребљавао за поверљиве, опасне задатке, кад је треба |
Али и њега, Станимира, кнез је почешће употребљавао, особито кад је требало однети кудгод брзо |
_N4">Узречица, коју је кнез Милош често употребљавао уз говор, особито кад говори нешто својски |
чути не може!</p> <p>Карађорђе је морао употребљавати големо напрезање да се уздржи да не плане |
ваном у Стамболу потврди како је његова управа мудра и <pb n="273" /> праведна, јер је ево умео |
да ће ваљда имати ко други паметнији да управља овом земљом, те неће баш спасти на лудога Циган |
ма, па вала, како вам год драго, и нека управља народним пословима ко год хоће и зна боље.“</p> |
ашње славе своје, српски емигранти нису управљали своје погледе само на Србију.{S} Њих је исто |
Турској плаћала данак, а иначе у земљи управљало би се по својој вољи, како народ хоће...</p> |
дан народ, да имате своју државу, своје управљаче, а једнако се обзирете лево и десно да ли ће |
</p> <pb n="52" /> <p>Човек, на кога су управљене ове речи, бејаше устао да пође и баш у тај ма |
пут осуђеницима.{S} Сви погледи били су управљени на једну пољаницу, која је била одређена за г |
.{S} Он само превуче сабљу преко врата, управо, онако крива као што је, она као да сама склизну |
.</p> <p>На југозападној коси Крушчице, управо усред густе шуме, налазио се повећи пропланак, г |
сије, Влашка и Молдавија <pb n="168" /> управо су под руком, и у случају преке нужде увек се мо |
општи покрет буде увучена и Србија.{S} Управо од ње се тражило да се стави на чело целога покр |
а повесница још није потпуно сложна.{S} Управо о њима владају два потпуно супротна мишљења, јер |
и и скривенији но пред својим попом.{S} Управо, оставио их је да се сами саветују, а он их је в |
нико није знао ко је тај човек, јер га управо нису добро ни видели.{S} Једва су по одећи приме |
их двојица још се не бејаху сложили шта управо да раде.{S} Најзад ће рећи Карађорђе.</p> <p>— К |
ке, он је још дуго бленуо незнајући шта управо да почне.{S} Најзад хукну и једва простења.</p> |
о „ширетлук.“ Он је и сад разумевао шта управо хоће Милош.{S} Он би радо изун од везира, да по |
точеника.</p> <p>Кад ја уђох, а била је управо поноћ, затекох га где седи погнут, лактовима оду |
} После ме упита које је доба и који је управо дан данас.</p> <p>Кад му казах да је недеља, он |
прву реч у Европи и руски цар држао је управо у својој руци судбину европских земаља и народа. |
д много којечега одвикао.{S} Но, ово је управо празан разговор.{S} Која вајда Ђорђу од мога доп |
ош не беше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо из Аџибеговца, али је под његовом нуријом било и |
</p> <p>Ово последње решење донесено је управо од страха пред Милошем, јер се свак побојавао да |
у почетку изложио им је ради чега их је управо потрудио да до њега дођу:</p> <p>„Кнез Сима, Цук |
S} Црни Ђорђе био је за хетеристе грчке управо легендарни јунак, који је заносио сва срца.</p> |
ђеве пропасти) тако био застрашен да се управо није смео ни жалити на зулуме турске.{S} Врљо уз |
рапавим, испрекиданим гласом, гушећи се управо од срџбе.</p> <p>Петар извади обадва своја пишто |
ом, примао је новчану помоћ од Русије и управо се сматрао као руски човек и најамник.{S} Чим би |
p> <p>„За састанке ја незнам, шта би ви управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од људи |
ве ровито и неутврђено, и како би Турци управо и волели, да се поремети ово што је сад, јер им |
ширак отвор тако, да је Карађорђе лежао управо према њему.</p> <p>Он застаде мало и за један тр |
аба, који је, поред Марка Штитарца, био управо оличење удараца кнежевих, удараца, који су у они |
е и зна боље.“</p> <p>Пошто им се овако управо пожалио, Милош је оставио сакупљене прваке да са |
, она вам тако брзо одсече главу, да то управо и не осетите.“</p> <pb n="74" /> <p>Американци х |
н да другачије не може бити, и да је то управо од бога суђено.{S} У таким тренутцима, он се чис |
у падну шака.</p> <p>Био је лудо храбар управо долазио је у тој храбрости до безочне дрскости.{ |
вој глави лека нема!</p> <p>— Па где су управо заробљеници?</p> <p>— Где су баш сад у овај мах |
/p> <p>Млади родољуби грчки, гледали су управо с неким страхопоштовањем на оседеле, у љутом бој |
беде после мене права и здрава.</p> <p>Управо је довршавано једно овако писмо, намењено Герман |
лова државних; који су имали под својом управом читаве нахије и покрајине; који су заповедали х |
и ће у своје руке узети целокупну војну управу у народном покрету, који је на прагу и који ће п |
тац у углу, и затурив главу на јастуке, упре у таванске шашовце свој замућени и укочени поглед. |
скочи, збаци кабаницу и онако седећки, упре разрогачене очи у ове немиле ноћне госте и упита з |
оју је дотле држао поклопљену на руци и упре у Петра страшан, закрвављен поглед, а свака длака |
ворише.</p> <p>— Ту су! — рече Драгић и упре поглед на свога друга.</p> <p>Кнез Сима устаде.</p |
нати што више да каже.</p> <p>Сви Турци упреше погледе на млада, лична Турчина, који је замишље |
га бумута!{S} И не знам како се то увек упрљате по образу?{S} Ето, и ја сам радила, па ја опет |
политике, већ ко њега једном превари и упропасти, он хоће да убије.</p> <p>И ако се усиљавао д |
једном тако <hi>лолски</hi> преварили и упропастили!{S} Зар они утекли, па сад они добри, а ми |
и гледа у својим канџама већ уловљену и упропашћену невину душу, и ужива у пакленим мукама њена |
уги започели, они ће довршити на нашему упропашћењу.{S} Везир је добар човјек, али њега је сам |
амене!{S} Да бар убијем тога пса, да не упропашћује друге људе.</p> <p>— Ево ти мој пиштољ, гос |
сте источњачке лепотице.</p> <p>Све очи упрте су у дивну играчицу; сем ње нико ништа не види и |
ом снажном руком.{S} И на једаред он му упрти крваву одрубљену главу Драгићеву и заповеди му да |
> <p>Кнез је седео замишљен с лактовима упртим о колена, с главом наслоњеном међу шаке.{S} Мало |
а се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и наговору?{S} Тако убиство бацало би сенку на |
боји да ће га Турци што кривити како да упусти Карађорђа да умакне.</p> <p>Али од свега тога са |
се сад сложили.{S} И ако се ова прилика упусти, онда је свему крај; онда бог да прости сва нада |
аховитој ломњави и пуцању.{S} Карађорђе упусти златан крст, који је све дотле чврсто држао, и о |
град, да гледа народне послове, а он се упустио с Турцима у трговину, пошто би му продали да он |
ти, онако слободно и по души, сме ли се упустити ово мало рахатлука што га сад имамо и што се < |
са собом као заробљеника Анту Протића, упуте се Паланци, где су имали да сачекају даљи развој |
упним корацима, Ђорђе се преким улицама упути право оном скровитом кућерку, где бејаше синоћ ос |
p> <p>Међутим, изишав у мрак, Вујица се упути дубље у шуму и иза једне липе стаде с Николом Нов |
</p> <p>Старац се врати, а Карађорђе се упути кући, у којој је већ горела свећа и закуца на зат |
/p> <p>Дошав у Пожаревац изјутра, он се упути табачкој чаршији и сврати у механу некога Живка Л |
ена рече да нема никога сем деце, он се упути тамо, уђе са својим другом у крајњу собу и одмах |
кво зло.{S} С тим мислима у глави он се упути оближњем поточићу, да се умије и да захвати хладн |
аза се црна гомилица од неколико људи и упути се ономе месту, где се заустављала скела што прев |
сна испаде висок космат, просед човек и упути се право пред коње и заустави их.{S} И Карађорђе |
међу којима је био и Никола Новаковић, упутио се право Смедереву да однесе писмо Вујици и да м |
сле њина прва састанка, Вујица га је ту упутио, поручив Драгићу да му у свему буде на руци.</p> |
решине сами на своју руку или по руском упутству.{S} С друге стране, Руси ће из овога видети да |
Ђорђе ради са знањем царева и по њином упутству, или је то преломио онако по својој глави?</p> |
у Београд везиру, коме је, дан пре, био упућен и <pb n="48" /> кнез Сима.{S} Међутим, Цукићева |
морали остати без успеха, кад би он био упућен само на се и на своју снагу, и на просту масу на |
дно ни издавала.{S} Тако је већина била упућена на своју личну зараду.</p> <p>То је било у толи |
ропи, и његове су бриге поглавито на то упућене да доврши дело које је започето победама над На |
“.</p> <p>Даље, у писму од истога дана, упућеном Михаилу Герману, српском пуномоћнику у Букуреш |
наредбе шта да се ради, а никад се није упуштао да се са мном саветује, особито о народним посл |
на овом путу Милошу су највише викали „ура, живео“ и најдубље му се теменисали баш они, који с |
да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир — рече Србин и пође.< |
хоћете, другога вам спаса нема но да се уради онако како ја велим.{S} Прво, да се Милошу озбиљн |
емаш човека, који би био поуздан да сам уради, онда батали, не дирај ништа!{S} Ја ћу све свршит |
богме!{S} Њима ништа не ваља што Милош уради.{S} Кад је ствар свршена, онда су сви они паметни |
како сте пошли.</p> <p>— Штогод ми луђе урадимо, све ћеш паметнији изгледати ти, па је опет све |
сам лично издавао наредбе шта ће и како урадити, и ти њини разговори никад нису имали сведока.{ |
вала, поздрављајући лепу, летњу зору на уранку њеном.</p> <p>Будила се цела природа; ноћна тиши |
.{S} Тако обешена, коњ га пренесе преко урвина и ограда, преко клада и пањева и вукао га је пре |
Србије, што нису хтели пристати на неке уредбе, које је Карађорђе заводио по савету Младена Мил |
добио од Турака повластицу да се Србија уреди као вазална кнежевина, која би Турској плаћала да |
и оној једној сиротињи.</p> <p>— Милош уредио!{S} И ви се надате неком добру од овога крпежа, |
оћ била веома незнатна, а после није се уредно ни издавала.{S} Тако је већина била упућена на с |
од распуштених народних гомила направе уредну, послушну, дисциплиновану војску, чијој би дисци |
пски.{S} Одношаји у земљи још нису били уређени, с <pb n="94" /> тога се у његовом дому и стица |
сад сва брига збринута и све како ваља уређено, кад је само кнез Милош примио ту ствар у своје |
бресту уз који је био овај гроб, Драгић уреже ножем мали крстић, који се дуго познавао.{S} Овај |
ко је био мали, Александру се живо била урезала у памети она кобна ноћ, кад је с матером из Топ |
ма плодних кличица, да зеленим мирисним уресима поново окити брежуљке и долине, да опет домами |
а дакће, али док би ударио длан о длан, урлик олујине одјекну јасно ту у непосредној близини и |
х снежних пољана гружанских; а кроз тај урлик бурин и нечујно је одјекивао уздах једних сломљен |
титарац рикну као бесан вук, и с дивљим урликом нападе на закључана врата.{S} Но врата су била |
груди, које су нарочито тражиле буру и урнебес да њихном хуком и грмљавом стишају своју рођену |
е у пењању и с чуђењем је гледао у онај урнебес што се примицао све ближе и ближе.</p> <p>Призо |
рана и Милош је осећао да ће се сав тај урнебес сручити на његову главу.</p> <p>...„Убиће ме, р |
ЛЕ ДЕСЕТ ГОДИНА</head> <p>Биле је бурна урнебесна ион. једна од оних страшних ноћи, када ти се |
unit="subSection" /> <p>Те исте бурне и урнебесне ноћи у једној удаљеној и усамљеној колиби, да |
камо ли у глухо доба, па још по овакој урнебесној ноћи.{S} С тога је забезекнуто гледао и тек |
се сукоби.</p> <p>Па опет зато кроз ову урнебесну ноћ лутала је једна жива човечија душа, али д |
у огромну шупљину између неба и земље и урнебесом се ваљала као један једини грдобни мрачни тал |
ве је било пусто у овом страшном ноћном урнебесу.{S} Па ипак оштро око опазило би и кроз овај з |
рње злочинство, но убиство младога цара Уроша.{S} Ја бих био нови издајник, нова невера, нов Бр |
>СЕЧА ГЛАВА</head> <p>Свет се у свачему усавршава, па и у томе како ће лакше убијати људе.</p> |
да га дигне на горостасни грм, и да га усади горе на врх вршка, како би се могао видети из нај |
топот коња, повезаних ту у близини, час усамљен крик какве тице, коју је у недоба штогод распла |
онда бог да прости сва надања наша.{S} Усамљени ми нећемо моћи ништа велико да учинимо, а баш |
не и урнебесне ноћи у једној удаљеној и усамљеној колиби, далеко одвојеној од других сеоских ку |
ека чисто подилази језа од ове пустошне усамљености, у којој као да се крије некакво притајено |
<p>Последње речи још не бејаху сишле с усана Драгићевих, а из даљине зачуше се тешки стражарск |
је тужно и мрачно, око танких запечених усана играо му је самртнички осмех, пун бола и безнадеж |
ратисја и овде од турскога правителства усеченијем главе живота лишисја, месеца јулија 1817. го |
етену гужву, из које тек овда онда, као усијан челични шиљак, избије по која непокорна, оштра, |
замућени и укочени поглед.</p> <p>А они усијани челични шиљци, од разних искиданих мисли, један |
асти, он хоће да убије.</p> <p>И ако се усиљавао да прикрије љутину, на Милошу се видело да је |
Циган Ђорђа!</p> <p>Милош је узбуђено и усиљено дисао; ноздрве му се широко отварале, а реч му |
строжија заповест издата је тебе истога усјекованијем главе каштиговати за невјерство и издају |
ићу, каква је теби голема невоља да жив ускачеш вуку у чељусти?{S} Зар ће Милош пожалити данас |
и у овој светој борби, он неће знати за уске народносне међе и успех ма кога народа балканског |
поздравио новога изабраног вођу бурним усклицима.{S} Карађорђе је устао да се захвали на велик |
ићево, коме је судбина била наменила да ускоро постане крвава позорница једнога тешког злочина. |
е треба очајавати.{S} А и у Србији мора ускоро духнути други ветар.{S} Имате ли каквих скорашњи |
е у то доба боравио Карађорђе, и где је ускоро имало да се изврши једно грешно и крваво дело.</ |
ма и рече да се нађу на мети, ако би му ускоро опет што затребали, а сам оде да нареди даље што |
вали повећу партију бурмута, кад у собу ускочи лаконого девојче и зајапурено од радости повика: |
олико тренутака и Турци би можда у њега ускочили, браниоци шанца изгинули би; ту би можда и он, |
tlepage"> <p>Штампа „Планета“, Београд, Ускочка улица број 10.</p> </div> <!-- Предговор --> </ |
охрабри.</p> <p>Тако у последње време, услед ових смутња, свет је био узаврео у читавих шест н |
зграду, вазда готову да одмах букне.{S} Услед тога је и над Карађорђем вођен строг надзор, и пр |
е.{S} Бедни кнез Сима пови се напред, а услед тога тегљења врат му се таман згодно наслони на д |
зависи све... апсолутно све!...</p> <p>Услед тога суморна и натуштена душа Карађорђева <pb n=" |
да су то душмани српски и да би највећу услугу учинили земљи да изаберу најдубљи вир у Црноме М |
а на расположењу, а ту је и дечко да га услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у град, стојим |
и мене, но да ми помогне да што боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, да ли ј |
баци пред џелата шаку сребрних пара.{S} Услужни сејизи приведоше коње, гомила се раздвоји и вел |
сад да га <hi>уклониш!</hi></p> <p>Али услужни доглавници одмах су дизали грају, просипајући п |
ву да однесе писмо Вујици и да му преда усмене Милошеве поруке, па да онда заједно крену Плани. |
совићу, који носи то писмо, издате биле усмене наредбе још страшније и грозније, но што се у пи |
писменој молби.</p> <p>Испод руке пак, усмено, кнез Милош је поверљиво, преко Германа, поручив |
га жалиш? — рече Милош јетко, а доња му усна заигра.</p> <p>— Шта ћу га жалити?{S} Пас му главу |
, и док су јој последње речи лебделе на уснама, ње нестаде иза ониских, старих почађалих врата. |
зале.</p> <p>По каткад заиграо би му на уснама заметак некаква чудна осмеха, у коме се мешао и |
његове речи.{S} У погледу, у стиснутим уснама, које су се некако болно укосиле, у подигнутој р |
једну, час на другу страну, а овда онда усне су му грчевито дрхтале, као да нешто за се шапуће. |
њој нешто мрачно и крваво, јер су бледе усне бабине шапутале чудне и страшне речи.{S} Она је жм |
.{S} Па би онда на једаред њене обамрле усне опет почеле мрдати, а њен слабачки глас опет би се |
евесело.</p> <p>Сан што га је Карађорђе уснио био је страшан:{S} Пукла широка недогледна пољана |
Карађорђе трже и скочи.</p> <p>— Еј шта усних, децо, за бога!...{S} А кума Вујице још нема!{S} |
ди и рече:</p> <p>— Ух, децо, какав сан усних!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После ово |
д треба то платити главом.{S} Да смо ми успели, плаћали би главом други, пропали смо, право је |
рђеве...{S} Да си терао до краја; да си успео; да си одржао своје, још би се могло рећи, да је |
ти за Грке.</p> <p>Међутим, баш ти нови успеси Срба пробудили су код Грка и нову наду и нову жу |
новој борби, о новим победама, слави и успесима <pb n="151" /> и цела њина душа била је пуна т |
се био упознао са свима великим ратним успесима српским, знао је места где се што догодило, зн |
азити у борбу са све већим изгледима на успех, у колико устанак буде опширнији, како би турска |
жу на ме сву наду своју и верују да сав успех од мене зависи.{S} Да ми је да то њихово надање н |
ног учешћа у покрету зависио је у опште успех целе ствари.{S} С тога се веома много полагало на |
он неће знати за уске народносне међе и успех ма кога народа балканског — биће му исто тако дра |
лканског — биће му исто тако драг као и успех његове рођене браће Срба.</p> <p>Најзад, споменуо |
већ готово било у рукама.{S} Смелост и успех често су две разне речи за једну исту ствар.</p> |
гложења и претеривања, чим се мало неки успех постигне и до неке тековине дође!...{S} Ето, слоб |
ао, кад је толико полагао на постигнути успех против њих.{S} Умирен и обрадован њином погибијом |
а покајем ранију погрешку и да осигурам успех послу кога се лаћам.{S} Толико <pb n="222" /> људ |
голи живот!</p> <p>— Тек ако постигнем успех, моћи ћу да докажем да се нисам грабио за власт, |
нским родољубима и то им је осигуравало успех.{S} Још је ваљало у то коло увући и Србију, па би |
то скоро ни један од њих није веровао у успех, те су ту замисао сматрали као лепу али празну же |
ор између два побратима, али без икаква успеха.{S} На све представке Гитарићеве, Вујица је одго |
а осигура народу нека права, остали без успеха, и како сад и он сам увиђа да нема другога начин |
х спасу, али су сви покушаји остали без успеха.{S} Марашлија је био неумитан.{S} На све молбе о |
напори његови опет би морали остати без успеха, кад би он био упућен само на се и на своју снаг |
домовини за време деветогодишње борбе и успеха својих.{S} Нада на ослобођење и вера у васкрс ср |
оме оно што ми је у руци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће веровати и рећи ће: „хтео је али н |
, зато чинићу све што могу, да дођем до успеха!</p> <p>— Било је доба, кад се и мени отимало ср |
ти ради.{S} Желео бих живота, желео бих успеха, али само толико да покајем ранију погрешку и да |
њему.{S} Али он је брзо дошао до неких успеха, па даље није хтео ништа чути за Грке.</p> <p>Ме |
ади да ће њини напори бити благословени успехом.</p> <p>Даље је напоменуо, како је он пореклом |
ију, и како у Србији да покрене ствар с успехом.</p> <p>Томе су стајале на путу многе и големе |
Милошу чисто одлану на души.{S} У овоме успеху, који је постигао и лакше и брже но што се надао |
зе с народом учврсти.</p> <p>Па како се успеху свак клања, то и на овом путу Милошу су највише |
први коракне, и да од његова одсудна и успешна прва корака зависи све... апсолутно све!...</p> |
играната заступао њене интересе, живо и успешно, што му је јако дизало углед у овој великој и м |
и свети посао нико не може повести тако успешно и срећно као он, Карађорђе, то га Милош и позив |
да то велико дело доведе до сретнога и успешнога свршетка.</p> <p>Јоргаћев предлог примљен је |
роду има некаква комешања, те се и сами усплахире и забрину.{S} Код њих онда настаје опште непо |
{S} Почешће он се тргне, разрогачи очи, усплахирено звера по колиби, па му се очни капци полако |
рохуји нека усталасалост, која цео свет усплахири, те се на свакоме може познати да је нешто уз |
а места, за која су везане толике драге успомене, где је остао по један комадић његовога живота |
рђев, Александар, причао своје детињске успомене својој другарици, ћерки Чолак-Антиној, код кој |
но одјекивали, будећи у срцима давнашње успомене: из магловите, избледеле прошлости.</p> <p>Нај |
, а свака длака и на коси и у брковима, усправи му се.{S} Он је изгледао ужасан.</p> <p>— Да по |
убиће и мене и тебе, ако се најмање што успротивимо.</p> <p>— Дотури ми један пиштољ, колико да |
пењање ипак одмиче.{S} Карађорђе се већ успужао уз горостасно дебло и дочепао се грана.{S} Сад |
звона.</p> <p>Карађорђе скиде шубару и усрдно се трипут прекрсти — да л’ ти чујеш јеку звона? |
што затреба добрим људима — рече старац усрдно, уводећи госте у кућу.</p> <p>Мало затим он дода |
ји, остали су онде, где господар Ђорђе, усред славе и силе своје, немаде никаква друга преча по |
ратску и родитељску!“</p> <p>...{S}Али, усред те радости, усред најлепших нада, на једном ће из |
у!“</p> <p>...{S}Али, усред те радости, усред најлепших нада, на једном ће из мрака изнићи злоч |
во, и гдје ли наш пријашњи рахатлук?{S} Усред Биограда наше богомоље стоје опале и порушене и с |
м Бошњацима прешао у Босну, и заклао га усред рођене куће његове.{S} Доста је он других помлати |
вер, Младен, хтеде ме везати и назва ме усред скупштине, рутавим „псом“, само стога што сам на |
жила и чисто се повукла у себе саму, те усред својих негдашњих ратних другова и личних пријатељ |
, помислим ја, нећеш га, вала, ти жњети усред зиме, кад нико не жање, и решим се, да их помлати |
ра.</p> <p>Милош је ту.{S} Он стоји сам усред ове мртве пустиње.{S} На земљу се почео спуштати |
p>На југозападној коси Крушчице, управо усред густе шуме, налазио се повећи пропланак, где је Д |
и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био усред народне скупштине, која се лане (1816. год.), о Ђ |
дознало око откуда и вребало“...</p> <p>Усред мрачна шумска густиша, где се права и <pb n="128" |
свуд набујала лепа зелена трава.</p> <p>Усред те пољане стоји огромно дрво с горостасним гранам |
лашкој и Молдавији, где је за тада била усредсређена главна радња хетерије.</p> <p>Красис је би |
— Како ћемо? — Секиром у чело.{S} Мртва уста не говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од о |
<p>Старцу су тако брзо навирале речи на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао за |
је и шта је тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста и сретна Турчина брзо нађоше.{S} То није б |
, већ од беса и ината.{S} Причали су од уста до уста како сам ја одашиљао моје момке чак у друг |
арац, чије име данас благосиљају тисуће уста српских.{S} Какав удес!</p> </div> <pb n="92" /> < |
те се по другоме не поручују, но иде из уста у уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у писму каж |
S} Кад су ме мамили, мед им је текао из уста, како ће ме у најкраћем року вратити; како ће ми д |
Милош Тешић! — Цукић подругљиво напрћи уста.</p> <p>— Вождово је било и прошло.{S} Он је своје |
а је тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста и сретна Турчина брзо нађоше.{S} То није био нико |
беса и ината.{S} Причали су од уста до уста како сам ја одашиљао моје момке чак у друге далеке |
о другоме не поручују, но иде из уста у уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у писму каже, па т |
нити је легао, ни ока склопио, ни што у уста узео сем воде, нити је речи једне проговорио.{S} Т |
емља.</p> <p>— Пи! (он отпљуну) поганих уста, проклета ко их роди!{S} Мичи ми се испред очију д |
прирасла сиротиња за срце; чим отвориш уста, она ти је на језику.{S} А откуд је ти жалиш и пом |
Карађорђе поједе ту мало меда, па онда устаде, прохода мало, и за то време два три пут је загл |
3" /> <p>На ове речи Милошеве Марашлија устаде, на што и Милош одмах ућута.</p> <p>— Говорио са |
поглед на свога друга.</p> <p>Кнез Сима устаде.</p> <pb n="80" /> <p>— Рајо, ако хоћете, можете |
утак бејаше украо сан.{S} Карађорђевица устаде полако и на прстима изађе напоље, па се мало доц |
само да ми је то постићи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе ходати по соби.</p> <p>— Најгоре се бојим |
за њим.</p> <p>Кад се јавише, Карађорђе устаде да се с њима поздрави.{S} Пружи им руку да се ру |
се већ добро ухватио сумрак, Карађорђе устаде да пође.{S} Старцу рече само толико да га одведе |
ш уђе.{S} При појави Милошевој везир не устаде, али стари Турци пођипаше и остадоше на ногама д |
ама! — рече Србин с доња краја каване и устаде.</p> <p>— А, пјан био, ко ти вели да Турци жале |
па чим остаде сам с кнезом Милошем, он устаде, закључа врата и мету кључ у џеп.</p> <p>Престра |
оно у поноћи видели.</p> <p>Наум полако устаде, протегли се и видећи да је и ова мучна ноћ срећ |
ом почастио...</p> <p>Рекав то, Гитарић устаде и рече јасно:</p> <p>— Збогом, побратиме.</p> <p |
ђем и да видим шта радиш.</p> <p>Старац устаде, а колена су му дрхтала.{S} Приђе ћутећки Гитари |
аједно с њима.</p> <p>Кад Вујица и Наум устадоше од совре, Карађорђе оста још подуже; купио је |
„Кад ја будем мислио да Србија треба да устаје, нећу ја тада друге подбадати, већ ћу сам доћи и |
авославне Русије, на чији је позив била устала, сви ударци још моћне Турске били су на њу прику |
ти.{S} У опште, кроз народ прохуји нека усталасалост, која цео свет усплахири, те се на свакоме |
вођу као што је Ђорђе, јамачно би и они устали на оружје“. — рекао је Ипсиланти једном пријатељ |
.{S} С тога је много полагано на то, да устанак у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, |
е народ кад буде сматрао да је време за устанак.{S} То је као нека претња.{S} И он ће тако и уч |
усији и Влашкој да припреме земљиште за устанак.{S} Радили су у друштву с румунским родољубима |
аман ће тако најбрже кренути и народ на устанак, и нагнати га да се одмеће у хајдуке и да трчи |
лободе.</p> <p>Али спремајући се за нов устанак, Грчка није заборавила крваву лекцију из послед |
а да пређе у Србију и ту да покрене нов устанак.</p> <p>У исти мах планула би буна и у подунавс |
Кад је доцније Милош у Србији повео нов устанак, Грци су се обраћали њему.{S} Али он је брзо до |
закрајини с Турцима, Врљо је пристао уз устанак, али је вазда водио засебну, одвојену чету, кад |
а она околина, где се зачео први српски устанак и овде је Карађорђу, још из ране младости, пола |
жни у главном питању, кад треба кренути устанак и кога ваља узети за вођу.</p> <p>Овај скуп био |
све већим изгледима на успех, у колико устанак буде опширнији, како би турска војничка снага б |
у набити, но да им Мухамед сад из гроба устане.</p> <p>— Хесапим, господару, да то зна и сам Ђо |
о, кад је Милошу испала згода да поново устане на зулумћаре.{S} Нисам ли му ја одмах поручио гд |
би тада с мало турске војске.{S} Грчки устаници тиме би се користили.{S} Једним страшним налет |
е били су диван официрски кадар за нову устаничку војску.</p> <p>Најзад од свију балканских зем |
ео на се да провиди може ли што бити од устанка и како је народ расположен за нову борбу.</p> < |
младости Станимир је био хајдук.{S} Пре устанка, неко време хајдуковао је заједно с Главашем, н |
, радио је обичне послове, којим се пре устанка бавио.{S} Тако Чолак-Анта, настанио се у Кишиње |
распиривање духа слободе и духа буне и устанка за свето дело грчкога народнога ослобођења.</p> |
о треба јуначки прегнути на велико дело устанка; смело треба развити заставу балканског ослобођ |
; трпео и ћутао.{S} И као оно у почетку устанка, он је сад понова осећао да је опет дошао на ње |
иста политика, као оно што су у почетку устанка 1804. год. говорили да они не војују против сул |
вођу бурним усклицима.{S} Карађорђе је устао да се захвали на великој части и поверењу, и одма |
језа: „Да није <hi>он</hi>!{S} Да није устао, повампирио се и сад трчи за мном?“ Од саме ове < |
је сав буђав овога тренутка из гробнице устао.</p> <pb n="308" /> <p>На смежураном, борама дубо |
, на кога су управљене ове речи, бејаше устао да пође и баш у тај мах плаћао је кавеџији.</p> < |
го, побратиме — одговори човек што беше устао.</p> <p>Наста подуже ћутање.</p> <p>Ова два човек |
>Момак одговори да је г. митрополит тек устао, и протисну се крај ђенерала напред да га поведе |
ела.</p> <p>Тога дана Карађорђе је рано устао.{S} Још се не бејаше ни расвануло, а он изађе до |
и се одморио од пута?{S} Јамачно је већ устао?...{S} Истина ја сам мало сувише подранио! — рече |
дигне народ на Турке, а за њим ће одмах устати и друге хришћанске поглавице на Балкану.{S} Него |
е могао и за тренутак двоумити о томе и устезати се.</p> <p>Али после оваке одсудности, враћали |
ити.{S} Милош је подмукао; на његовијем устима је покорност и послушност цару.{S} Он само о сво |
ли како било да било, памти и кажи коме устреба то: „Ђорђе одлази у Србију да учини своју после |
оваца, да се и тим послужи, у колико му устреба.</p> <p>На растанку Милош му пружи некакво мало |
ата се брзо без шкрипе отворише и човек устрча уз степенице.</p> <p>На врху га дочека човек пов |
а; ноћна тишина и изумрлост поступно је уступала место дневној живахности <pb n="296" /> и шуму |
аст, јер ће свет видети како добровољно уступам другоме оно што ми је у руци.{S} Не буде ли усп |
ога се Ипсиланти уклони, да своје место уступи Јоргаћу.</p> <p>То је био човек средња раста и с |
ом рођеном руком убити свакога ко би се усудио да му одрече послушност.</p> <p>У опасним ратним |
руком као пиле не закољем, само ако се усудиш да што чиниш против ове наредбе господареве.</p> |
стали су га немо гледали.{S} Нико се не усуђиваше да прекине овај свети бол једнога родољубивог |
крвава зноја, док су све те појединости утврдили и уговорили.</p> <p>Најтеже је било то, што се |
знали, између Карађорђа и Наума било се утврдило неко особито зближење.{S} Изгледало је, као да |
орђе му је одговорио тако, да је Вујица утврдо мислио како се све ово ради и спрема са знањем ц |
стигле неке кабадахије Милошеве и да се утврдо очекује да ће сутра и господар Вујица доћи.</p> |
ке војске, она ми неће требати, и ја се утврдо уздам да ћу целу ствар свршити брзо и поуздано с |
казнити Турке што нису одржали погодбу, утврђену у букурешком миру; како ће Србија опет пропева |
исмо.</p> <p>У тој сумњи још га је више утврђивала та околност, што на писму није било Милошева |
су од незнана путника добили, све је то утврђивало Стољетова у мисли, да је „вожд“ умакао, и да |
.</p> <p>Руке су му биле везане и добро утегнуте остраг.{S} Пред њим је стајао снизак подебео д |
рва му је мисао била да је Цукић некуда утекао.</p> <p>Али кад?...{S} Куда?...{S} Крочи ближе.{ |
води преко румунске границе. „Вожд“ је утекао, и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, или |
чао цркву, упалио је са четири стране и утекао у свет...{S} У мојим очима то је крвопија, душма |
тања да се врати.{S} Није он од мене ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас ми |
шљивца, који је у најопаснијем тренутку утекао из земље, с друге стране његову је душу мучила з |
Русије.{S} Они, они, Бог их посекао!{S} Утекли као курве и ђидије, а оставили ову сиротињу саму |
ели су нас прваке што смо се склонили и утекли.{S} Њима се чинило да би им било лакше да смо и |
hi> преварили и упропастили!{S} Зар они утекли, па сад они добри, а ми који смо остали овде и с |
цима завадили, па га напустили и у свет утекли.{S} С тога само за њима нити би ко пошао, нити б |
нека се Милош код Турака изговори да су утекли, ако се с те стране што боји да ће га Турци што |
тој страховитој ноћи све живо давно је утекло и сакрило се у сигурна боравишта.</p> <p>И људи |
ању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем.</p> <p>Говорећи то, ђенер |
ним клештима.</p> <p>Хоћеш да бежиш, да утекнеш: страх те; а кад је требало проливати туђу крв |
ћеш?{S} Хоћеш да се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си наумио с Карађорђем?{S} Т |
бично после ратова, кад многи од страха утекну у хајдуке, а и пред ратове кад се угледнији људи |
емљи!{S} Зар је мени било ласно кад сви утекоше, а ја остадох овде скоро сам да горим на сто ва |
мо за ове три четири године, од кад они утекоше!{S} Зар би њему, бојаги, с тога задрхтала рука, |
ицом, иза које се видео густ воћњак.{S} Утерају кола унутра, где их пресрете дечко, који прихва |
у Стамболу, па он као што је и научио, утећи, а оставити сиротињу да цвили и пропада...{S} Так |
да бежиш далеко, далеко, али јој нећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да се спу |
ни једне речи од милости, од проштаја и утехе.</p> <p>Помаман у тешком душевном бунилу, он тада |
једину милост и за једну једину реч до утехе, за реч — опроштење.</p> <p>Али опроштења нема.</ |
сав заостали живот који се већ отима да утече из овог трошног и обурваног тела.</p> <p>Лице ста |
чи, збаци кабаницу са себе и безобзирце утече из колибе.</p> <p>У тај мах чуше се две пушке.{S} |
е испод ока пажљиво проматрао, какав ће утисак учинити на везира ова вест о Ђорђу.</p> <pb n="1 |
уновни сан учинио је на њега тако тежак утисак, да се сад осећао чисто срећан, видећи што тај с |
е речи Милошеве учинили су на њих дубок утисак.{S} Но они у почетку као да нису разумели сав зн |
одине, он се још јасно сећао свију оних утисака.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чудна ј |
је била у заносу, неприступна за спољне утиске, душа ове старице као да се винула у далеку буду |
Врљино још је већма брисало те сумрачне утиске и Милош је навлаш говорио, говорио је много, јер |
асивала осуђенике, светина се опет зато утискивала са свију страна и спровод се једва силом про |
о нешто грозно и страховито.{S} Под тим утиском оно је стајало као окамењено.{S} Али на једаред |
слонити и спасти.</p> <p>Међутим, грчки утицај у ове две подунавске земље довољно је јак, да их |
д њих просте турске покрајине, пређашњи утицај грчки опет се сачувао.{S} Шта више, од почетка о |
ново, опет је његов говор био од силног утицаја.</p> <p>Али он сврши говор онако у опште, па пр |
било да испита расположење код људи од утицаја, како би се унапред могао спремити за сваки слу |
те своје рачуне с Турском, без мешања и утицања страних држава.</p> <p>И доиста, одмах се могло |
самоуправу, при чему је турско мешање и утицање у народне ствари било сузбијано и потискивано в |
е, Карађорђе је хтео да види како ће то утицати на војводе; имају ли они каква поуздања сами у |
{S} Најзад, пред подне, ветар се сасвим утиша, а после подне око два часа, слабуњаво зимско сун |
онети сутрашњи дан.</p> <p>Мало по мало утиша се и Карађорђе; још једном је прекорео Вујицу а з |
на за смирење.{S} Што их је Петар већма утишавао они су се све већма распаљивали и свака његова |
се не љути и да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} Најзад, кнез је говорио срдито, али спуштен |
је ово изговорио гласно; свет се бејаше утишао и његове речи на далеко се чуше.</p> <p>У тај ма |
ора, дуго је ћутао.{S} Кад се тако мало утишао, он проговори опет, а његов танки глас био је са |
атре се погасе, чак и пси полежу и село утоне у таму и тишину.</p> <p>Али тако није изгледало с |
шта је с њим, као оно кад море прогута утонула бродара, сарани га у своје неизмерне дубине, а |
ешка стопала још неће моћи да разгази и утре траг овоме злочину.{S} Кроз педесет пуних година п |
ланци, где су насељена села и раскрчене утрине за њиве и ливаде.</p> <p>Неки Драгић Војкић имао |
д чуше да је Карађорђе дошао и сваки се утркивао да каже своју осуду.</p> <p>Међу доглавницима |
није могао стати на ноге.{S} Биле су му утрнуле и одумрле од стеге у оковима.</p> <p>— Спустите |
ниже, као да је хтео да прозре у мрачну утробу црне земље, и тамо да нађе решење чудним загонет |
а закопана оружја и два топа, да све то утроши на народне потребе.</p> <p>— Ја нисам гледао на |
једнога столећа, још неће бити кадре да утру траг страшноме злочину, да сперу крв убијена родит |
е, големе и опасне буне, да то све није утулио и прегазио Коџа Милош.{S} За садашњи рахатлук по |
народ, и да је нисам срећом онако брзо утулио, Турци би испали у народ и било би грдне несреће |
p> <p>И он дохвати мртво, крваво тело и утура га међу кладе.{S} Једна рука бејаше се испречила |
!{S} Шта имам још ту да мислим?{S} Ваља ући у собу па зликовца секиром у чело!{S} Треба премлат |
све планове, па га онда одбио и не хтео ући у његово друштво.</p> <p>Али, ма како било, на нешт |
ових речи Карађорђе се чисто загрцну и ућута; мало после прокашља се и опет продужи.{S} Глас м |
ића више добити нећеш!“...</p> <p>Везир ућута да чује шта ли ће Милош рећи.{S} Међутим Милош се |
Марашлија устаде, на што и Милош одмах ућута.</p> <p>— Говорио сам ти више пута, синовче, и оп |
ар било и на десетак речи.</p> <p>Милош ућута а и духовник је ћутао замишљен.{S} Најзад отац Ме |
онда нека дође сад одмах.</p> <p>Милош ућута, а она су се двојица згледали.</p> <p>— Како то м |
омче!{S} Да ниси задремао?{S} Што си се ућутао?{S} Говори!{S} Време пролази.</p> <p>Петар слеже |
</p> <p>Док је славуј певао, кос бејаше ућутао, као да га и он слуша.{S} Али, кад песма славује |
рађорђа од српских послова и да угуши и ућутка људе, који су се у Србији појављивали као његови |
дару? — упита он.</p> <p>Милош мало као ућутну.</p> <p>— Јест, — додаде затим — тако у разговор |
јности живио.{S} Сиротињски плач и сузе уфатише га и убише, и главу му јошт с једном његова дру |
Најзад хукну и једва простења.</p> <p>— Ух за бога, људи, немојте то од мене искати, кум ми је, |
тренутку он се пробуди и рече:</p> <p>— Ух, децо, какав сан усних!</p> <milestone unit="subSect |
огу ни људима.</p> <p>Одсекао му обадва уха, а за тим га опремио тако несретно, да је у Пожегу |
и на коцу истакну на бедем, а кога жива ухвате њега посеку или га набију на колац.{S} Али кад н |
, па се јамачно бојао да мене гдегод не ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже таке несре |
ута би пре умро.</p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни онда говорио |
ире и крити иза леђа.</p> <p>Али она га ухвати за руку, повуче је чудном снагом и диже у вис.</ |
</p> <p>Кнез скочи. — Он туна!{S} Ко га ухвати?{S} Ко га доведе?</p> <p>— Дође сам!...{S} Каже, |
р још овде да се чами!{S} Мене већ мука ухвати.{S} Па онда, пада ли вама штогод у очи; чини ли |
ако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост.{S} Друга би ствар бил |
још опасније убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдегод склони док се ствар не би развидела, он |
томе, да се као хајдук убије гдегод се ухвати, али је све то предупредио и на добро окренуо он |
и отишла доле.{S} Милош посрте, али се ухвати за грану и опет не паде.</p> <pb n="129" /> <p>П |
ино, али умирен није био.</p> <p>Већ се ухвати мрак; момци наложише велику ватру мало подаље од |
Анта.</p> <p>Милош пребледе као крпа и ухвати се за огњиште од оџаклије да не падне.</p> <p>Ан |
о, с тога морам пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако амо дође.</p> <p>Милош је већ јасно видео к |
сам се свакојаких лагарија па те чисто ухвати нека страва, и штогод рекнеш слути на зло.{S} Не |
границе.</p> <p>Трећега дана потера је ухватила два подозрива човека, који су, по њиховом рође |
а ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три ухватила — срди се мала лепо |
бих га боље ухватила — ја сам јуче три ухватила — срди се мала лепојка.</p> <p>— Ох, не умем! |
ш стигао у тврђаву већ се била у велико ухватила ноћ.{S} Упаљене машале осветљавале су ходник к |
га Турци жива на колац набили да су га ухватили.{S} Но Аустријанци су га држали као <pb n="212 |
одсмех кнезу Сими, кога су пре 2—3 дана ухватили у селу Ђелијама, где се код неких пријатеља пр |
и сам ја од тебе“.</p> <p>— Што га ниси ухватио, браца Лексо — срдито га коре мала другарица, г |
ску страну, мрак се већ бејаше у велико ухватио.{S} Кнез Максим радознало је загледао непознате |
с тога увече, кад се мрак већ био добро ухватио, он пређе на боравиште неком Јовану Буковичком, |
nit="subSection" /> <p>Кад се већ добро ухватио сумрак, Карађорђе устаде да пође.{S} Старцу реч |
оверовати.{S} Да му пише, писмо се може ухватити, па још црње и горе.{S} Најзад се Милош решио, |
, но Драгић одби ту понуду.{S} Бојао се ухватиће их Милошеве страже.</p> <p>— Не идем на свадбу |
ет обоје надмудрио.</p> <p>— Не умеш да ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухватила — ја сам |
је Петар Молер, и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био усред народне скупштине, која се лане (1 |
је да платимо ми.{S} Да кнез Сима није ухваћен, ствар би била друга!{S} Могли би се заједно ук |
је је Врљо побио.{S} Пошто је тај рачун ухваћен, један део упљачкана новца, на згодан начин, по |
писама баш и онда кад би у случају била ухваћена.{S} Тако исто и имена прозвана по списку нису |
граду Младен хтеде сурнисати због онога ухваћенога писма.{S} Ја тада њега извлачио, а он ме сад |
оје — и да вас склоне кудгод где српско ухо никад за вас чути не може!</p> <p>Карађорђе је мора |
<p>— Јес, јес, да ме отерају где српско ухо за моје име никад чути неће...{S} А можда би још бо |
е од послеђених рана на левом одсеченом уху, али подсмех и руга надживели су га и памтили много |
ући да му Марашлија не запне с огромном уценом.</p> <p>Најзад су ствари довели дотле да њих дво |
да је Карађорђе давно већ био осуђен и уцењен, да је издата чак и писмена бурунтија о томе, да |
нда је он подмукли хајдук и глава му је уцењена као и сваком другом хајдуку — рече Марашлија.</ |
х га почне гледати попреко, сумњичати и уцењивати.{S} Много и муке и трошка кошта народ, док су |
оша, јер је њиме згодно могао плашити и уцењивати Турке.{S} Карађорђе му је давао згодну прилик |
!{S} Прати поуздана човека нека га тамо уцмека, па крај.“ Но после се као нешто предомисли, те |
се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава не говори.< |
тавља под јавну контролу свију бораца и учасника и проглашује да и последњи ратник има право да |
Србији, и стара се свакојако да очува и учврсти свој уплив у њој.{S} С тога је и највероватније |
углед уздигне и да своје везе с народом учврсти.</p> <p>Па како се успеху свак клања, то и на о |
ур богу, добро си поступио, доста си се учврстио те и народ отуда и султан одовуда признају те |
нети голема, небројена блага, и довести учене официре, и донети много оружја да се народ диже н |
розвана по списку нису била права имена учесника овога збора, већ је сваки имао своје нарочито |
о много хајдука, те би убиства и отмице учестале, Турци су подизали сав народ у потеру, па кога |
дољуба, имала највећи значај и од њеног учешћа у покрету зависио је у опште успех целе ствари.{ |
да она прва и отпочне борбу.</p> <p>На учешће Србије, Грци су веома много полагали и с тога, ш |
Полако, Лексо, сагни се да те не види — учи шипарчића његова другарица у игри, док се он сав за |
викао у школи практична живота, коју он учи ево већ од 10—12 година, прво уз свога полубрата во |
ви растргну, у опште, тражили начина да учине убиство тежим, а казну страшнијом, дотле модерни |
личности сматрале су за особиту част да учине лично познанство с Црним Ђорђем, с јунаком који ј |
е нагнати Турке да Милошу доста што-шта учине, и ту му је Карађорђе био добро дошао.</p> <p>Али |
{S} Ем те убијају, ем се труде да ти не учине ништа непријатно.{S} Убијање по свима правилима е |
о није чуо ове Милошеве речи, шта више, учини се као да их је пречуо, те одговори журно:</p> <p |
жи домовини, да уздигне њено име, да га учини славним и страшним, а кад се рат свршио, кад је з |
страховао, кад ето нико и не помишља да учини Карађорђу какво зло.{S} С тим мислима у глави он |
р заповједа, Милош мора да пољуби па да учини, уисало му јал’ не уисало!</p> <p>— Па што онда к |
из Карађорђева времена што је кадра да учини ова земља, кад је дотерају у шкрипац, сутра би на |
своја пријатеља и да њих припита шта да учини и на што да се реши.</p> <p>Ствар је била у овоме |
.{S} Али кад ни потера не може ништа да учини, кад се хајдуци осиле и у народу настане врење и |
за свој положај, Милош би био кадар да учини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам јави и позове |
е устреба то: „Ђорђе одлази у Србију да учини своју последњу дужност као Србин.{S} Он не тражи |
озу (петлу), па да га нико не упита шта учини.{S} Милош је измећар свијетла везира.{S} Што вези |
ше.{S} То није слутило на добро. — „Шта учини до сад и где ли се толико забави?“ — поновио је К |
ли је крив Марко или Никола, кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мени одозго?</p> <p>— Гос |
горе сам се бојала да у оном очајању не учини штогод сам себи.{S} Да му је било слободно и да с |
на душу толику сиротињу и пустити да се учини та несрећа, која се више никад не би могла поврат |
је до голе душе!</p> <p>Но Марашлија се учини као да добро није чуо ове Милошеве речи, шта више |
и паметни.{S} Кад се деси штогод, па се учини штета што није похитано да се ствар на време прес |
и трчати!...{S} Еј мени до бога, шта се учини!{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој се |
а кости не нађе!“...</p> <p>И Милошу се учини, као да се на једаред нађе на пустој и дивљачкој |
сти се, прибери се, капетане Драгићу, и учини што те молимо.</p> <p>Драгић викну срдито и одсеч |
p> <p>И Врљо је био збиља кадар да то и учини, такав је он био човек.</p> <milestone unit="subS |
ко Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учинио с другима!</p> <p>Карађорђе |
тње и погрешке.{S} А кад се тако једном учини зло, онда га после нико више не исправи...{S} Што |
цењивао факт за фактом, шта ће бити ако учини овако, а шта може наступити ако поступи онако.{S} |
ако је Марашлија и њему заповедао да то учини, ал’ он, бојаги, није могао и није хтео грешити д |
лош упита: — Шта је то, море?{S} Шта то учини?</p> <pb n="261" /> <p>— Не бојте се ништа, госпо |
S} А кума Вујице још нема!{S} Шта ли то учини човек до сад, за име бога великога — рече Карађор |
ред и мир у народу, а с Карађорђем што учини да је учињено.</p> <p>То је тражио Милош, а у ово |
: немам и немам.</p> <p>Тада се Гитарић учини као да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рек |
чну црту код Крпаре.{S} Све ове особине учиниле су те је хетерија Науму била поверила велеважни |
ња, но код обичних људи, онда што су га учинили да је већи од свију, и дали му власт да свима с |
зачуђени.</p> <p>Последње речи Милошеве учинили су на њих дубок утисак.{S} Но они у почетку као |
о мало пензије да глођемо, па сад мисле учинили су бог зна шта за Србију.{S} Са мном је дакле у |
и нису ни за шта криви, и који су јадни учинили све што им је било у снази — да спасу земљу...< |
о душмани српски и да би највећу услугу учинили земљи да изаберу најдубљи вир у Црноме Мору, па |
оправдања нема.{S} Што ми причаш шта су учинили други; други су друго, а ја сам друго; оно су в |
едан нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име учинило би више за народни васкрс и његову слободу, но |
ога ми, господару, то се теби тек онако учинило.{S} Никола је вредан и поуздан момак; хитар је, |
ога, па што ниси наређивао и пословао!“ Учиним ли опет штогод, па не испадне како ваља, онда ви |
ега доведе амо?{S} Изазива ме, лола, да учиним с њим што не треба.{S} Два три пут ме је тако бе |
е — погинућу убрзо, а нећу имати кад да учиним ништа, по чему би се видело зашто сам се поврати |
да ме убије, кад сам први пут поумио да учиним овај несретни корак.</p> <p>Карађорђевица за јед |
тебе бог не умудри, да ми не даднеш да учиним ову несрећу и лудорију.</p> <p>— Ама, коју Ђорђе |
ти, ако ме једнога дана нагнате да и ја учиним оно што неваља и што никад нисам мислио чинити.{ |
наопако!“ Чак им није право ни онда кад учиним штогод добро.{S} Онда се домишљају, како би то д |
то поједе, само овај страшни грех да не учиним...</p> <p>Сељаци већ видеше да Драгића није вајд |
лављен, још десет пута више бићу кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, да то народ |
Усамљени ми нећемо моћи ништа велико да учинимо, а баш да се што и почне свршиће се с неуспехом |
Зар би он помишљао колико сам добра ја учинио овој земљи само за ове три четири године, од кад |
ке тешке казне божије па ма ко да га је учинио.</p> <p>Покојнике су саранили. — Одоздо је полож |
а била мирна.{S} Каје се он сада шта је учинио.{S} Али доцне!</p> <p>— Баш истина, господару, м |
о причао ову ствар и хвалио се, како је учинио велико добро народу.</p> <p>Кнез Милош је у Врљи |
да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учинио с другима!</p> <p>Карађорђевица махну руком прек |
да опрости, што је нешто учинио, а није учинио ништа до оно што и сви други.</p> <p>— Коју! — р |
но бежи!{S} Од кога ли бежи?{S} Да није учинио какво зло?{S} Не!{S} Не ваља трчати, и он умери |
јатељи.{S} Но после се сети, да то није учинио од обести, ни с тога колико тек да се говори, ве |
народ, попалио би села, покупио робље и учинио триста јада, особито како су Турци сад кивни и с |
емљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скривио и учинио да ми не дате мира чак ни амо у туђој земљи, као |
у се освети кад тад, па би јамачно то и учинио, да Карађорђев одлазак из Србије није освету спр |
е чинило да он сад решава питање шта би учинио с Црним Ђорђем, да се овај нешто збиља поврати у |
трзала.</p> <p>Овај крвави, буновни сан учинио је на њега тако тежак утисак, да се сад осећао ч |
главом.</p> <p>— Ако је кнез Милош тако учинио, онда је јамачно тако и требало да буде.{S} Зна |
ало склонио на страну.{S} И добро је то учинио.{S} Љутит и киван, Марко је просипао најстрашниј |
Е мој побратиме, велим, лако би ја и то учинио, али дај ми пушку која бије одавде у Русију“.{S} |
другог.</p> <p>— Несретниче, шта си то учинио!? — једва промуца поп и стуче натраг, кад угледа |
може сам себи да опрости, што је нешто учинио, а није учинио ништа до оно што и сви други.</p> |
аветовао.{S} Ти добро знаш шта је Милош учинио с Молером, с владиком, с Цукићем и с толико друг |
наступима гњева могао је од човека чуда учинити.</p> <p>— Ах, Петре, Петре!{S} Ти си ми крив за |
својој отаџбини.{S} Али сила није могла учинити ништа више.{S} Својом рођеном снагом Србија се |
васкрс и његову слободу, но што ћу икад учинити ја жив.{S} Био сам прост чобанин.{S} Био <pb n= |
оја је тврда вера да се за сада не може учинити ништа паметније, но што Милош ради.{S} Њега тре |
уси домамили, уверавајући ме да ћу тиме учинити добро за саму земљу.</p> <p>После овог разговор |
и да ли има каквихгод изгледа да ће се учинити на неки начин да се старе војводе могу слободно |
е би планути читаве нахије; могло би се учинити чудо!{S} Него ја се нешто ломим.{S} Кад ће већ |
и, да то народ неће ништа омести, он ће учинити што је наумио, и на мене ће, вели, пасти прокле |
о је као нека претња.{S} И он ће тако и учинити.</p> <p>— Па нека га, нек дође.{S} Таман га Тур |
ока пажљиво проматрао, какав ће утисак учинити на везира ова вест о Ђорђу.</p> <pb n="192" /> |
био, шта ти је сметао какво је зло хтео учинити, те би сви повикали да га уби из страха да ти н |
а Паштрмца, претећи да ће и с њим овако учинити као и с Драгићем.{S} Паштрмац се правдао да ниј |
Онда би, преко поверљивих људи, ваљало учинити питање код самога двора руског.{S} Ако не би и |
аот да ме за то моли, не би му могао то учинити.{S} Ја сам кнез Сими задао моју поштену реч, <p |
ећу.{S} Но видећи да код Милоша не могу учинити ништа, они су се окренули сасвим Карађорђу.{S} |
>...„Убиће ме, разчеречити, растргнути, учиниће од мене триста чуда и триста брука — мислио је |
патос.</p> <p>— Их мени несрећнику, шта учиних и од себе и од њега! — рече најзад болно.</p> <p |
Ђорђе био је у целом Српству!{S} И шта учиних сад!... рече он, пун тешка очајања.</p> <p>— Па |
потрча пред Турке.</p> <p>Али Турци не учинише селу никаква квара ни зијана.{S} Они се заустав |
ију повесницу српску.{S} Ту је први пут учињен као неки споразум између Марашлије и Милоша, да |
зна шта за Србију.{S} Са мном је дакле учињена једна неправда и једна обмана.{S} С тога предај |
Чак су ми и то износили да ће тиме бити учињена велика олакшица народу.</p> <p>„Кад знадну да с |
ело, кад бих осуђивао ово што је до сад учињено, зашто ту има макар мало и моје мучице.{S} Не у |
народу, а с Карађорђем што учини да је учињено.</p> <p>То је тражио Милош, а у овој прилици ни |
су имали да крену за њима.{S} Тако је и учињено.{S} После кратка разговора између Маврогена и К |
а леђима, а оборене главе, Марашлија је учио нешто крупно у памети.{S} Овда онда, погледао би и |
ума и гудура поврате одбегли калуђери и учитељи српски; <pb n="223" /> да друмови и поља српска |
и.{S} Спрам паша и везира, били су тако учтиви и пажљиви, да су им обично сами слали у писму из |
обије везирски турбан и да постане паша учтуглија. (од три репа).</p> <p>— Бога ти, господару, |
је носе за калпаком.{S} Везир је обично учтуглија, што значи паша од три репа.{S} Остале паше к |
трава никне.{S} Сав Стамбол да те чува, учувати те не може, нити ћеш се ти наносити главе, ако |
има и оде у своју спаваћу одају.</p> <p>Ушав унутра, Милош узе ходати.{S} Корачао је погнуте гл |
подизао торбу да олакша рамену.</p> <p>Ушав у собу, он прислони пушку уз врата, затим смаче то |
а опремио тако несретно, да је у Пожегу ушао го голцат, привезан за коња с главом окренутом дол |
, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то, јадан!...{S} Шта то може би |
ада једнога по једнога кнеза, пунећи им уши, да ни Милош ништа није бољи од њих, па би они могл |
што још сеђаше на слами, затвори на то уши и рече чисто очајно:</p> <p>— Полако, по Богу побра |
нечега рапавог и суровог, што ти чисто уши пара.{S} Подупирући се дугом пушком, коју је држао |
ред обухватала грло и остраг ишла испод ушију па около преко потиока, хватајући све ивицом, док |
, она је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили они разговори, што их је има |
селе да се одморе, па тако мало помало ушле у разговор.{S} Седеле су у мраку, јер се напољу те |
екао.{S} Али за те готоване спремљен је ушник и готованлук ће се главом плаћати.</p> <p>Тако је |
секиром по челу, а ниси јунак да примиш ушник међу очи!{S} Ха, ха, ха!...{S} Али чекај!{S} Осло |
, измахну и из све снаге лупи Карађорђа ушником у груди...</p> <p>Ђорђе промукло рикну, као рањ |
тарац ударао је у врата то сечивицом то ушником, старајући се да их обије.</p> <p>Петар се беја |
о је: оштра секира па Милошенду за врат ушником.{S} Кад он секиром убија друге, право је да од |
или.{S} А да ћеш их дочекати секирама и ушницима, то ти верујем.{S} Ти си то и научио.{S} Лане |
ога детињства, кад је још био слуга код Фазлибаше из Паланке.</p> <p>Силазећи тако низ један бр |
банин.{S} Био <pb n="209" /> сам слушче Фазлибашино у Паланци; био сам пусти горски хајдук, и о |
редом један за другим мерио и оцењивао факт за фактом, шта ће бити ако учини овако, а шта може |
едан за другим мерио и оцењивао факт за фактом, шта ће бити ако учини овако, а шта може наступи |
еш је у Београд везиру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Но прво се постарај те ово укопај, затрпајте т |
узаврео у читавих шест нахија и мало је фалило, па да дође до отвореног бунта, коме су се били |
аду да погреше.{S} Кад знају да ће цела фамилија да страда због издаје једнога члана, онда они |
ко теже, што су готово сви бегунци били фамилијарни људи, те је сваки био повео и своју породиц |
ородица, али то је после и нагнало целу фамилију да пазе један на другога, и да један другоме н |
иски период у рукама грчких родољуба из Фанаре (Цариградско предграђе), па су и све више државн |
играду на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи купци његови.{S} Први закупац би |
ио <pb n="150" /> је чувени цариградски Фанариота Маврокордати, а после, кроз читав век, ређали |
пред царским Сарајем истицане на углед фанатичке цариградске светине.</p> <p>Та је судбина чек |
е младости своје, још кад је као слушче Фаразлибашино служио у Паланци, и у два три маха грохот |
вало.</p> <pb n="307" /> <p>Једне бурне фебруарске ноћи несретни Никола Новаковић опет је на ко |
год. пређе у Земун, а оданде у манастир Фенек, где архимандриту Мелентију Никшићу, да на оставу |
.{S} Сећам се оне црне ноћи у манастиру Фенеку.{S} Јадни, јадни мој Ђорђе.{S} Бојала сам се да |
а пред сваким, сем наргила, стоји још и филџан с црном кавом, по негде углављен у укусне, богат |
S} Мало после унесе ибрик с кавом и два филџана, па све то спусти на кубе.{S} По тој спреми вид |
спас.{S} Милошенди треба послати крвав фишек и писмо крвљу написано, где ће му се рећи:</p> <p |
спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај ти је фишек наше поздравље.{S} Кунемо ти се живим Богом, и му |
који их очекује у оближњем селу.{S} Али формалност око пасоша опет се морала извршити.{S} Преда |
скупу.</p> <pb n="171" /> <p>После ових формалности ваљало је прећи на главну ствар.{S} Ипсилан |
> <p>Американци хитају сад да претеку и Французе.{S} Као чувени електричари, они кушају да прим |
ио овим карактерним речима: „Цар козачи Французе“.</p> <p>— Са пуним шакама посла у Европи, Рус |
су славни плодови просвећености.</p> <p>Французи, корачајући на челу цивилизације, одмакли су и |
и пропаднемо само да не одемо Шваби или Французу у друштво.{S} Или да смо с њима или боље да на |
а обезведи од револуционарних испада из Француске.{S} Све то Карађорђе је бележио овим карактер |
он је за то само велики војвода, понос Француске и славан човек у целом свету...“</p> <p>„...{ |
нда у Немачку, као што сте и научили, а фукара нека плаћа кожом и главом вашу обест.{S} Е нећем |
ак да примиш ушник међу очи!{S} Ха, ха, ха!...{S} Али чекај!{S} Ослободићеш се!{S} Ево њих, иду |
вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево врат |
јунак да примиш ушник међу очи!{S} Ха, ха, ха!...{S} Али чекај!{S} Ослободићеш се!{S} Ево њих, |
и да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево |
ниси јунак да примиш ушник међу очи!{S} Ха, ха, ха!...{S} Али чекај!{S} Ослободићеш се!{S} Ево |
ојици да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, жено гола, ево главе, а |
и писао је нешто на колену, по турском хадету.</p> <p>На махове књаз Милош је дизао главу и он |
Казала сам му да сте овде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се згледате?{S} Мислите, ја |
етробурга.</p> <p>— Е, ето дођох!...{S} Хајд баш, јави им!{S} А они су, ваљда, овде у кући?{S} |
и ове чисте бошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да не седи сам.</p> <p>Си |
но да се баци на ризик толики народ.{S} Хајд, ето реци да си ти био на моме месту, па би ли сме |
.{S} Само дубоко да свиње не изрију.{S} Хајд сад!</p> <p>У бошчи је била одсечена глава Цукићев |
Па кад све то тако лепо промислиш, онда хајде да се разговоримо озбиљно и пријатељски о једном |
ибашино у Паланци; био сам пусти горски хајдук, и од мене, тако малена и незнатна, срећа и јуна |
ришом и без питања, онда је он подмукли хајдук и глава му је уцењена као и сваком другом хајдук |
громна људа, Сулиот Красис, дугогодишњи хајдук епирски, но који се од 2—3 године бавио у Влашко |
још за који тренутак.</p> <p>Али стари хајдук само шкргутну зубима, махну главом и стиште руко |
дри лице.{S} Врљо је био дрзак и опасан хајдук, чувен на целом југозападном крају Србије.{S} Ка |
к и писмена бурунтија о томе, да се као хајдук убије гдегод се ухвати, али је све то предупреди |
н ходац.{S} За младости Станимир је био хајдук.{S} Пре устанка, неко време хајдуковао је заједн |
етли везире, само да се откупи од овога хајдука.{S} Али се нема више откуд; оголео је до голе д |
су подизали сав народ у потеру, па кога хајдука убију њему одсеку главу, однесу је у Београд и |
но, да гони „старога лукавог шумадиског хајдука.“ А у том вајкању — старцу није ни на ум падало |
дмор и разгаљење у овој ненадној појави хајдука Врља, који га је на мах отргао од личних и горк |
не хајдуке.{S} Кад би се појавило много хајдука, те би убиства и отмице учестале, Турци су поди |
и затражи да му у кратку земану пофата хајдуке, или ће вели, он сам изаћ у народ на „<hi>тефти |
андура Срба и Турака, одређених да гоне хајдуке.{S} Кад би се појавило много хајдука, те би уби |
} Ако ти не мореш наћи <pb n="55" /> те хајдуке и смутљивце, што буне народ, ја ћу их, бели, на |
друго и могао чињети Милош, но послати хајдуке.{S} Прво је дошла Цукићева глава, а синоћ догна |
на устанак, и нагнати га да се одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ја ни најмање не |
те ме гонити да под старост опет идем у хајдуке — рече Ђорђе болно и јетко.</p> <p>— Па ово се |
а завладали Србијом, Врљо се одметнуо у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и Новопазарском округ |
ле ратова, кад многи од страха утекну у хајдуке, а и пред ратове кад се угледнији људи спремом |
они кметове и угледније људе да прокажу хајдуке и бунтовнике, као и њине јатаке и присталице, д |
Србијом, Врљо се одметнуо у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и Новопазарском округу још и пре |
био хајдук.{S} Пре устанка, неко време хајдуковао је заједно с Главашем, но после се преда, см |
рекао да с Ђорђем треба поступати као с хајдуком, ако се без знања царева амо врати.{S} Али сад |
ађорђе дошао хајдучки, онда с њим као с хајдуком ваља и поступити.{S} За случај тај, Милошу, ја |
глава му је уцењена као и сваком другом хајдуку — рече Марашлија.</p> <p>Док је везир овако гов |
њега нисам ни био ни убио.{S} Убили га хајдуци за паре.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Милош о |
кад ме притегну и упитају: зар код тебе хајдуци тако господаре, да први бегови турски нису ни г |
и потера не може ништа да учини, кад се хајдуци осиле и у народу настане врење и комешање, тада |
алити.{S} Ако ли је пак Карађорђе дошао хајдучки, онда с њим као с хајдуком ваља и поступити.{S |
од њом је писало:</p> <p>„Глава чувеног хајдучког вође српског, прозватог Карађорђе“.</p> <p>На |
и у Србију.{S} Али тамо би дигли на нас хајку као на бесне вукове — рече Крага и уздахну дубоко |
испричај му какве јаде ми овде трпимо и хајте заједно с њим амо у Србију.{S} Цео народ дочекаће |
а, побуниће народ, па ће нам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треба упљескати, јер е |
ј Штрбо, али неће да ради!{S} Зинула им хала за господством, па им и памет појела.</p> <p>И ако |
он га прихвати оберучке.</p> <p>Јео је халапљиво, а очи су му се чешће отимале тиквици што ста |
ова.{S} Ђорђе и његов друг Наум јели су халапљиво.{S} После вечере Наум је <pb n="214" /> одмах |
ве се појело.{S} Што је било мало бољих хаљина и то се испродавало.{S} Већ смо догнали да са же |
јег и ми данас живимо.{S} Милош једе из хамбара који је Карађорђе напунио.{S} Милош, и сви <pb |
Махмуд I, Осман III, Мустафа III, Абдул-Хамид I, Селим III, Мустафа IV, били су султани чије је |
.</p> <p>У сумрак ова пратња стиже пред хан у Рогачи.{S} Мрак се хватао и старешина спровода на |
целу кућу...{S} Ако затреба, упалиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се најмање што успротив |
га има у одаји, и да што раније затвори хан.</p> <p>Још неко време светлуцао је огањ у хану и о |
почело свитати.{S} Сврати у Хасан-пашин хан до камене ћуприје, и одмах посла арџију да му викне |
етар даде миг момцима да уведу Цукића у хан, где га склонише у једну мрачну одају.</p> <pb n="2 |
ли незнани путници проћи или ће се пред ханом зауставити.</p> <p>Коњаници стадоше, а стражари и |
и се с рада, неки сељаци застадоше пред ханом и почеше се купити око Цукића.{S} Буљубаша Петар |
рне гуњеве.{S} Коњаници су ишли право к хану.{S} Два спољна стражара примакоше се ближе, да вид |
да једе и пије, што је хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и оставе на миру.</p> <p |
сваке сигурности, било боље преноћити у хану.</p> <pb n="19" /> <p>Пратиоци поскакаше с коња и |
> <p>Још неко време светлуцао је огањ у хану и овда, онда чуо се испрекидан говор, па онда све |
аше шије.{S} А не погинете ли од српска ханџара, погинућете, што наша песма вели: „баш од Бога |
ратиоци поскакаше с коња и предадоше их ханџијама.{S} Цукић је још седео на коњу; он се није мо |
жан и с пуном пушком украј себе.</p> <p>Ханџији је било наређено, да ништа не казује кога има у |
у и да ћуте, па ма шта изнутра чули.{S} Ханџиска момка који је ту спавао, отпрате чак далеко на |
ро, господару!</p> <p>— Перо, не био ти харам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је дошао Мар |
ајестогодишњег синчића, те га са својим харамијама скотски оскрнаве и обележе.{S} Несретни отац |
кожа пуца!{S} Од кад си ти почео купити харач по народу, људи почињу жалити за турским харачлиј |
врдичлук: да он предаје порез по старим харачким списковима, а сад је више народа, а узима и тр |
о народу, људи почињу жалити за турским харачлијама.{S} Твоји момци гори су од најгорих јаничар |
ио опљачкан, оставио им коње, а за њине хареме чак је и кола набавио да се лакше иселе из Чачка |
д све то.{S} Виђите домове наше, виђите хареме наше, загледајте харове наше, наше ризнице и пус |
е волео миран, мекушан, раскошан живот, харемска посела и дуге ноћне теревенке, зачињене обични |
ве наше, виђите хареме наше, загледајте харове наше, наше ризнице и пусатнице (оружнице), и пог |
/p> <p>Пред Ипсилантом стајао је свежањ хартија.{S} Он извуче један табак и прозва по њему све |
ротак лептирова, па наградимо лађице од хартије, а наш момак Сима изчупа нам длака од бабина бе |
а броју.{S} Тај списак, као и све друге хартије, није био исписан обичним писменима, већ неком |
ит Турчин, држећи у руци некакав свезак хартије.{S} Прво се окрете истоку и направи дубок темен |
ано повеће писмо, на дебелој плавкастој хартији.{S} Младо голобрадо калуђерче узе га читати, до |
споменик.{S} Прозори су били подлепљени хартијом — пенџерлијом, <pb n="121" /> с тога је ова со |
пред везировим заступником; најзад диже хартију, коју је држао у руци, пољуби је, мету је на че |
оји су читаве војске издржавали о своме харчу и ајлуку?{S} Гдје су на далеко чувени безистени и |
игао кад је почело свитати.{S} Сврати у Хасан-пашин хан до камене ћуприје, и одмах посла арџију |
оје наргиле.</p> <p>Патос је сав застрт хасурама, а лево и десно, по угловима, прострти су ћили |
само када ће, па да му ја своје рођене хатове пошљем насусрет.{S} Али ако долази кришом и без |
деревским друмом 12 коњаника, на добрим хатовима, оружани од главе до пете.{S} То су били најпо |
ај црни антикрст везиров, мој побратим, Хаџи-Али-ага (повереник београдског везира), у два маха |
диновић из Чибутковице, Прота Смиљанић, Хаџи Мелентије и многи други.{S} По овим људима већ се |
он лаже и Турке и сиротињу!{S} Буни се Хаџи-Продан пре њега — неваља!{S} Милош ту буну угушује |
очи.</p> <p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упита он.</p> <p>Милош мало |
њега амо“...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од тога доба то ми не |
би се исто онако несретно, као и покрет Хаџи Проданов...</p> <p>Али, у том опасном тренутку, ја |
но Србин га прекиде.</p> <p>— Добро је, хвала Богу, и нама.{S} Шта нам вали!</p> <p>— Е право в |
рекрсти се три пута и полако прошапута: хвала Богу, само је сан.</p> <p>Још не бејаше добро изу |
е прилично збунио.</p> <p>— Вожд!...{S} Хвала Богу... здрав је, ваше благородије.{S} Но он није |
ја ли од најбоља пријатеља народна.{S} Хвала Богу на његову дару, он је нама до сад лепо дао.{ |
око поклони и прозбори:</p> <p>— Голема хвала светлом везиру на великој части и големом поверењ |
овора који се ту водио.{S} Ова последња хвала Милоша и везира као да нарочито дирну старца.{S} |
Карађорђе се чисто разведри.</p> <p>— Е хвала јаком богу, кад сте под господар Вујицом, онда се |
<p>— Хвали ти, господару!{S} До неба ти хвала за то! — рече Анта са сузним очима и пољуби кнеза |
а то признаш и да рекнеш народу срдачно хвала.{S} Јер нека је и највећи, најачи и најмудрији, ј |
Завиде!{S} Па тешто, нека завиде, Богу хвала, имају и на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум |
сподару рече он најзад — имао бих, богу хвала, где и да те примим и царски угостим, али куда ћу |
ову двојицу.</p> <p>— Алах шућур (богу хвала), све је како Алах хоће!{S} Враг је био преластио |
лепо заклопљене, он помисли у себи: — „Хвала богу, лепо је заспао, бар ће се сад пред зору одм |
а је главица купуса.{S} Сам њен творац, хвалећи свој проналазак пред доличним скупом револуцион |
и ову предусретљивост кнежеву.</p> <p>— Хвали ти, господару!{S} До неба ти хвала за то! — рече |
оцније, Врљо је радо причао ову ствар и хвалио се, како је учинио велико добро народу.</p> <p>К |
</p> <p>Карађорђе одмахну главом на ово хвалисање Вујичино, али умирен није био.</p> <p>Већ се |
</p> <p>Тако је говорио Вујица, али ово хвалисање и слобођење није могло замазати очи Карађорђу |
показивао везирову наредбу о убиству и хвалисао би се, како га је стало и много труда и много |
тео грешити душе.{S} Пред Турцима опет, хвалисаће се како је његова заслуга што је Карађорђе уб |
само за ово неколико последњих дана!{S} Хвалиш се да си одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си |
о:</p> <p>— Па кад је тако, што ми онда хвалишете Милоша и што ли везира?{S} Каква смо добра и |
ка Вишња.</p> <p>Она му прилази полако, хвата га за рукав и вели му мирно али сасвим разговетно |
Од саме ове <pb n="130" /> помисли њега хвата самртни страх и он хтеде нагнути да бежи, да бежи |
то и тако упорно бунила, а сад ево сама хвата бунтовне војводе своје и предаје их Турцима.{S} З |
и на малој столичици недалеко од њега и хвата пажљиво сваку реч.</p> <p>Први му је разговор био |
вој савет, већ се крије у мишије рупе и хвата побратимство с турским зулумћарима?{S} Кад је тре |
оме ради о глави, и како кнез Милош сам хвата и шаље везиру своју рођену браћу Србе, да их Турч |
како им је он веран и поуздан.{S} Милош хвата поједине родољубе балканске и предаје их Турцима, |
шла испод ушију па около преко потиока, хватајући све ивицом, докле му је коса била подбријана. |
/p> <p>— Унутра се вуци! — викну Никола хватајући се за пиштољ — да ти сад не сручим ово у те п |
ади по везировој заповести — рече човек хватајући се за врата да изађе.</p> <p>— То му, бели, н |
имали поједине спахилуке и мало по мало хватали све дубљи корен у Влашкој и Молдавији.</p> <p>Г |
ину.</p> <p>Милош га је слушао пажљиво; хватао је сваку реч његову.{S} Кад Анта сврши Милош при |
тња стиже пред хан у Рогачи.{S} Мрак се хватао и старешина спровода нареди да се ту конакује.{S |
е је био потресен и зловољан.{S} Већ се хватао сумрак, а Вујице <pb n="287" /> још не беше.{S} |
био пре код наше куће у Тополи, ја сам хватао по читав протак!{S} Ја и још једно дете, Мирко, |
сад се све више кравио.{S} Како се већ хватао сутон, Вујица позва Карађорђа да сврате ту на је |
тако црна.{S} Ви не умете да се чувате, хватате се гаравим рукама по образу, а и знојите се.{S} |
у мраку, јер се напољу тек бејаше почео хватати сутон, а оне још не бејаху ужегле жижак.</p> <p |
1813. године, грчке хетеристе почеле су хватати с њоме везе и познанства.</p> <p>Кад је доцније |
такав!{S} Море Србо је ово, Туро, Србо, хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, ако Бог да, сутра ћ |
вај је човек данас на нешто нагазио!{S} Хеј, по Богу, капетан Драгићу, је си ли ти при себи, ка |
римо Алаху што нам и Биоград уздржа.{S} Хеј, сабљо турска, грдно ли си се иступила, кад не море |
икада се више неће на њима огрејати.{S} Хеј животе, животе.</p> <p>Док је Драгић овако гласно ј |
за раме и сурово га продрмуса:</p> <p>— Хеј, момче!{S} Да ниси задремао?{S} Што си се ућутао?{S |
о догоди што не треба.{S} Цар би тражио хесапа за његову главу од мене, а ја, синко Милоше, од |
азговор с другом браћом што су овде.{S} Хесапим да нас двојица говоримо овако, а да видимо шта |
м Мухамед сад из гроба устане.</p> <p>— Хесапим, господару, да то зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљд |
покрету и о ровењу које тамо врши грчка хетерија.</p> <p>Милош уграби ову прилику да наведе гов |
ре.{S} Све ове особине учиниле су те је хетерија Науму била поверила велеважни задатак — да буд |
их се тада осећало живо кретање, јер је хетерија грчка развијала свој рад у највећем јеку.</p> |
ћ неком другом тајном азбуком, којом се хетерија нарочито служила, да скрије тајну својих писам |
и многобројне и имућне.{S} С тога је и хетерија (тајна дружина) грчких родољуба нашла овде вео |
Турској мутиле су се све више и више и хетерија је хитала да доврши своја спремања, како је до |
То је био један од главнијих повереника хетерије на овоме крају, мудри Ђорђе Маврогени, који бе |
за тада била усредсређена главна радња хетерије.</p> <p>Красис је био наоружан, што но реч од |
вако доба, кад то захту велики интереси хетерије.{S} Таква му је наредба и издата.{S} Он је иша |
с хетеријом.{S} Наум је и сам био члан хетерије и нарочито је код српских емиграната заступао |
исар и посредник, нарочито у односима с хетеријом.{S} Наум је и сам био члан хетерије и нарочит |
влашким родољубима, који су у друштву с хетеријом кројили најлепше планове за будућност, српски |
еважни задатак — да буде као нека њена (хетерина) контрола над српским вођом, и да је тачно изв |
S} Председник скупу био је чувени грчки хетериста Ипсиланти.</p> <p>Између осталих, ту су имали |
езници и другови.{S} Велики број грчких хетериста радио је у Молдавској, Русији и Влашкој да пр |
акшали борбу грчкога народа за слободу, хетеристе нису могле оставити без пажње српске емигрант |
сности народне.{S} Црни Ђорђе био је за хетеристе грчке управо легендарни јунак, који је заноси |
ија, после несретне 1813. године, грчке хетеристе почеле су хватати с њоме везе и познанства.</ |
није била нова, њу су сад шириле грчке хетеристе и о њој су премишљале и српске војводе.{S} Са |
3" /> <p>— Па јес!{S} Како чујемо грчки хетеристи изабрали су <hi>те</hi> недавно за вођу, и ве |
ешању с пријатељима из Србије, с грчким хетеристима и с влашким родољубима, који су у друштву с |
3_N3" /> — преварио и украо му преко 10 хиљада дуката.{S} Ја га пратио у Цариград, да гледа нар |
х поручио где ће ископати бомбу са шест хиљада дуката, коју сам ја био склонио, и послао му људ |
дигнутих песница маше се против њега, а хиљадама рапавих гласова вичу: доле с убицом, убите га, |
вним дахом загреје земљу и измами из ње хиљадама плодних кличица, да зеленим мирисним уресима п |
о да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљадама уздигнутих песница маше се против њега, а хиља |
нахије и покрајине; који су заповедали хиљадама људи и претурили преко својих руку сваке годин |
убите га, растргните га.“</p> <p>...{S}Хиљадама руку маша се за њега, и он већ осећа како га т |
живео, али не бих мој живот трампио за хиљаде других.{S} Насекао сам се силне турадије, најаха |
ретурили преко својих руку сваке године хиљаде и хиљаде дуката.</p> <p>Кад је несретне 1813. го |
нструментима, грмну султанов марш, а из хиљаде грла одјекну: — „Чокјаша падиша“! (живео падиша) |
авних јунака јелинских, којима се, кроз хиљаде година, цео свет диви!</p> <p>Ето, зато ја веруј |
преко својих руку сваке године хиљаде и хиљаде дуката.</p> <p>Кад је несретне 1813. године, Кар |
123" /> <p>— Један заповеда а стотину и хиљаде слушај.{S} Зар сам ја то измислио?{S} То је од Б |
о заповести Наполеоновој гину сваки дан хиљаде — и он је за то само велики војвода, понос Франц |
онети богата плода, који ће стоструко и хиљадоструко накнадити у земљу бачено семе.{S} Истина, |
не може од голога народа истерати ни за хиљаду и двеста година.</p> <p>Марашлија се љутну на то |
а сабијена, изгледаше као какво чудо од хиљаду и више глава, ништа се разговетно није могло раз |
е готово срдито.{S} Марашлија је тражио хиљаду и двеста кеса, и пристајао је да се то покупи у |
га Штурца, где стоје као џинови огромни хиљадугодишњи храстови, где изломљено стење стоји разба |
и виђам је сваки дан како некуда журно хита уз танану стаблику на, чијем су врху набубрели јед |
етите.“</p> <pb n="74" /> <p>Американци хитају сад да претеку и Французе.{S} Као чувени електри |
иле су се све више и више и хетерија је хитала да доврши своја спремања, како је догађаји не би |
ди да не седи сам.</p> <p>Симић и Крага хитали су да се очисте да што пре изађу пред Карађорђа, |
е испадне како ваља, онда вичу: „Што је хитао? што није сачекао и припитао и друге, па не би ис |
о.{S} Никола је вредан и поуздан момак; хитар је, а и слободан, на тројицу би ударио.</p> <p>Ка |
ада не може зауставити.{S} С тога треба хитати и без одлагања свршавати што је потребно.</p> <p |
ло ти препоручујемо похитај живо те тај хитни родољубиви посао што пре сврши.{S} Готов гајтан ш |
га стигнем.</p> <p>Говорећи то, ђенерал хитно поздрави митрополита <pb n="248" /> и журним кора |
повести губернаторовој, већ су одјуриле хитре козачке извиднице да гоне Карађорђа, и где га год |
оцима, као да би хтео рећи: „Циц, дете! хитрији сам ја од тебе“.</p> <p>— Што га ниси ухватио, |
елат узе своју криву дамаскињу оберучке хитро изману и снажан ударац паде по повијеном врату кн |
ен.{S} Од времена на време подухивао је хладан северац, а снег се неколико пута навртао, али је |
у најопаснијим приликама он је остајао хладан и био је увек један исти.</p> <p>И што већа опас |
рађорђевој.{S} Састанак је био прилично хладан.{S} Пошто се поздравише, Вујица ће рећи:</p> <p> |
али су у својој глави, па сад нека сами хладе своје подбијене табане.{S} Сећаш ли се, како смо |
ку.{S} Гитарић узе ту руку, она је била хладна.{S} Он то одмах опази:</p> <p>— Ради част — рече |
мо две гомиле свеже мокре земље, а наша хладна мртва тела никада се више неће на њима огрејати. |
огњева, наложених да разгоне сутон ове хладне мартовске ноћи.</p> <p>Живи разговори, весело ће |
жњем поточићу, да се умије и да захвати хладне јутрење воде.</p> <pb n="297" /> <p>Тај поток би |
д страха и узбуђења, Милош се отимао из хладних, кошчаних руку своје мртве матере, али се није |
лавни џелат узе последњи пут да загледа хладно гвожђе, које ће се за који тренутак загрејати у |
о њему не подмеће ногу — рече Карађорђе хладно, — али Милош наопако и несретно ради. <pb n="161 |
е, најо, али бога ми, мени је све нешто хладно око срца; све ми се слути да то неће бити на доб |
оме је Гружа хучала, а горе над реком у хладној зимској ноћи дизала се сивкаста магла коју је б |
умом, да се ту онако шакаиле испљускају хладном водом и да је се наште срца сити напију.</p> <p |
породицама својим одлазили у незнану и хладну туђину.{S} Што је који имао мала и добра свога, |
нце проби се кроз облаке и обасја мокру хладну земљу.</p> <p>Једна зрака његова прокраде се кро |
Већ смо догнали да са жена скидамо и за хлеб продајемо њине женске наките!{S} Ако нас је ко кле |
ару!</p> <p>— Перо, не био ти харам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је дошао Марко и шта х |
аред у десетак дана, донесе му по један хлеб и по котарчицу варива — то је све...{S} Сузе га за |
и продајемо бурмут, да заслужимо парче хлеба! — рече Симић жалосно, а очи су му биле пуне суза |
у јадном у туђем свету, и како је горак хлебац, који се из туђе руке очекује.{S} Да је на моју |
авали на њ, шапатом:</p> <p>— Његов сам хлебац јео!{S} Богом те братимим изађи само за један тр |
асом, који је почешће прелазио у обичан ход.</p> <p>Испод арњева, овда онда, промаљала се глава |
о си радио требало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се никад не долази...</p |
ада, који се често опажа на читав сахат хода.{S} Овда онда кад би на друму за тренутак замукло |
поновио је Карађорђе бар десетак пута, ходајући немирно тамо амо.</p> <p>Најзад у мркли сумрак |
ран и целу ту ноћ провео је у несаници, ходајући тамо амо по пространој оџаклији.</p> <p>Неколи |
>Тако је Милош разговарао сам са собом, ходајући узбуђено по соби.{S} Штитарац уђе, да донесе к |
а једина незначајна реч Павлова.</p> <p>Ходајући натмурен по одаји, Милош се сад чисто кајао шт |
па је то требало да буде и сад.</p> <p>Ходајући по застртој одаји, с рукама на леђима, а оборе |
).</p> <p>Ови момци, наоружани до зуба, ходали су ту око колибе и мотрили на сваки корак Карађо |
се није спремао да легне.{S} На против, ходао је по соби крупним корацима и изгледао је замишље |
м, а ти сабљом.</p> <p>Милош је до сада ходао.{S} Сад застаде, диже обрве и ћутећки погледа дух |
гама.{S} Сав у грозничавој ватри, он је ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као да из |
Марашлија се јако сневесели.{S} Дуго је ходао тамо амо по соби и ћутао.{S} Овда онда завртео би |
мети Милош.</p> <p>Милош, који је дотле ходао, стаде сад и чудно се загледа у Врља, после оних |
огу и на колену писао, а Милош је киван ходао по соби и срдито одсецао:</p> <p>— Пиши, море, и |
весности.</p> <p>Пошто је прво сам дуго ходао по оџаклији и редом један за другим мерио и оцењи |
е то постићи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе ходати по соби.</p> <p>— Најгоре се бојим — говорио је |
ћу одају.</p> <p>Ушав унутра, Милош узе ходати.{S} Корачао је погнуте главе и дубоко замишљен, |
Наједаред он скочи с миндера и узе живо ходати по соби.{S} Неколико је пута испод очију погледа |
ећ, нарочито је био познат као изврстан ходац.{S} За младости Станимир је био хајдук.{S} Пре ус |
углу.</p> <p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам и ове чисте бошче, па с |
нашим, и да Бог да слепи и неми светом ходили, ако те не смакнемо пре, но што на њиним гробови |
ио висок.{S} За чудо, овако је некако и ходио.{S} Прави „вожд“ — мислио је Максим у себи.</p> < |
био споља, водио је кроз дугачак, узан ходник, а лево и десно повијале су двоје степенице за г |
на вратаоца, што су кроз подугачак узан ходник водила у некакав мрачан, тесан собичак и показуј |
а ноћ.{S} Упаљене машале осветљавале су ходник кроз који Милош прође, а унутра у одаји читава г |
развејали војску као оно кад неодољива холуја дохвати и разнесе стог сламе.</p> <p>— Десет год |
во прогута тмуша и некуд понесе страшна холујина.</p> <p>У том тренутку он се пробуди и рече:</ |
луч код Петра угаси, да ли случајно или хотимице, могао би само Петар рећи.</p> <p>— Није ништа |
, које су јој и пријатељи и непријатељи хотимице и нехотице наносили.{S} Мило би ми било и, чин |
м пријатељем, па ће после опет натраг у Хотин.{S} На напомене војвода, да ће се сутра опет виде |
one unit="subSection" /> <p>Путујући из Хотина за Кишињев на колима, Карађорђе и Наум махом су |
ли су се највише у градовима Кишињеву и Хотину у Бесарабији.{S} Ту је тада било толико Срба, да |
обили абер из Србије последњи пут?{S} У Хотину се чуло да је Милош писао нека писма и позивао с |
S} Женске су биле удате и то Стаменка у Хотину, где се Карађорђе као изгнаник настанио, а Сара |
а породица у то доба стално је живела у Хотину, али овда онда стара Карађорђевица одлазила је у |
клада 1817. године.{S} У руском градићу Хотину, у скромној кућици, иза које се пружала велика б |
и ослушкује хоће ли проговорити земља, хоће ли с јавнути небеса, хоће ли бар бура ова бити тол |
ворити земља, хоће ли с јавнути небеса, хоће ли бар бура ова бити толико милосрдна да изусти он |
доведе?</p> <p>— Дође сам!...{S} Каже, хоће да се преда.</p> <p>— Шта?...{S} Хоће да се преда! |
и ништа!{S} Ми овде бројимо на сахате, хоће ли се откудгод указати какав зрачак наде а они по |
мишљено дело?{S} Шта да се каже Вујици; хоће ли се ствар крити од њега или да му се све повери? |
, хоће да се преда.</p> <p>— Шта?...{S} Хоће да се преда!...{S} Он?...{S} Драгић Горуновић?...{ |
памети, то је само грчко лукавство.{S} Хоће мудре главе грчке да за њих ваде кестење из ватре |
е од другога тражити главу Милошеву.{S} Хоће ли то бити добро, ако се когод нађе да овако исто |
би мене, а после што ти драго!</p> <p>— Хоће ли крвник чекати бар док се раздани?</p> <p>— Једв |
мо се радовали за те.{S} Као велимо, да хоће дати бог само да се ти једном вратиш у Србију, па |
е превезу.{S} Они махањем одговорише да хоће.</p> <p>— Свега их је двојица, мислим биће доста д |
а обојица скоро у један мах упиташе шта хоће.</p> <p>— Ја чекам моје људе, и ако се не варам ви |
појео, кажи ми што је дошао Марко и шта хоће он?</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— Говори Перо!{S |
нека управља народним пословима ко год хоће и зна боље.“</p> <p>Пошто им се овако управо пожал |
их готов ја да му начиним конак, гдегод хоће и пожели.{S} Мисле неки, бојим се ја преотеће ми в |
ављало би се по својој вољи, како народ хоће...</p> <p>— Па није то било само једанпут!{S} За о |
на стражара примакоше се ближе, да виде хоће ли незнани путници проћи или ће се пред ханом заус |
чким црним брковима, и као да ослушкује хоће ли га и овде узнемиравати његов мали гонитељ.</p> |
о не разуме.{S} Затим стане и ослушкује хоће ли проговорити земља, хоће ли с јавнути небеса, хо |
е чинити но што сам ја чинио?{S} Ако се хоће право да говори, ово што је било морало је тако би |
е, Марко, шта сам ја Милошу на путу, те хоће овако мучки и нечовешки да ми сече главу ноћу у пл |
а сам потражи Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи кога од осталих војвода.</p> <p>Чим су чул |
казну страшнијом, дотле модерни народи хоће да су благи и с оним, кога убијају, кога уклањају |
стране.</p> <p>— Ово су неки људи који хоће да се превезу, Јоване.{S} Изађидер те види — рече |
ети, коме се морао пријавити сваки који хоће да уђе у кућу.{S} По свему је изгледало да је ту п |
дима, и да ли се што спремају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је много ствари јавио, али за тај гл |
ко њега једном превари и упропасти, он хоће да убије.</p> <p>И ако се усиљавао да прикрије љут |
после опет ради о својој глави и што он хоће.</p> <p>Она још не бејаше свршила, али је Милош пр |
тлук.“ Он је и сад разумевао шта управо хоће Милош.{S} Он би радо изун од везира, да по потреби |
хом одлучан и на све решен.{S} Ко много хоће, мора много и да сме.{S} Смелост често осваја земљ |
је прости слуга везирова.{S} Сјутра ако хоће море му главу укинути, ка’ и орозу (петлу), па да |
ли, воља је његова, може је мењати како хоће.</p> <p>Марашлија погледа Милоша и посматрао га је |
шио тај посао!{S} Нека га правдају како хоће — он је у мојим очима крив.</p> <p>На једаред баби |
</p> <p>— Шта да се ради кад народ тако хоће.</p> <p>Милош још не бејаше свршио, Врљо га нагло |
ега — опет неваља, и ево где мени за то хоће главу да откину!{S} Дакле добро је, и за сиротињу |
отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али нису за то криви |
Момке је повео са собом баш с тога што хоће да Карађорђе буде обезбеђен, а што се Турака тиче |
и кад му то даде, онда море чинити што хоће.{S} Лукави Милош тако и ради, и мало по мало он по |
</p> <p>— Па Милошу јевтинија моја и њу хоће да пошље.</p> <p>— Није што је јевтинија, но што с |
ах шућур (богу хвала), све је како Алах хоће!{S} Враг је био преластио и ову земљу и ови народ! |
људима на супротној обали, питајући их хоће ли да се превезу.{S} Они махањем одговорише да хоћ |
е и он амо.</p> <p>— Па шта мислиш сад, хоћемо ли спасавати кнеза Симу и Драгића? — упита домаћ |
домаћин зловољно.</p> <p>— Није питање хоћемо ли, већ можемо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, а |
Какве гласе донесе Вујица, господару, и хоћемо ли се скоро кретати одавде? — упита Наум кад ост |
м тамо.{S} А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?</p> <p>Анта се захвали, рекав |
вета, а не знате шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да будете слободан народ, да имате своју државу, |
е ја незнам, шта би ви управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од људи који ме се овда о |
</p> <p>— Којекуде, по души вас, па шта хоћете ви од мене? — викну он узбуђено. — У мишију рупу |
и хтели цареви из света, а не знате шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да будете слободан народ, да |
душу.{S} Ево вас, па како год решите и хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда само отићи |
а мало смирила и прогледала очима, а ви хоћете опет да упалите вилајет, а кад дође до густога, |
га је Милош спетљао!{S} И тога ради ви хоћете да пропустите најбоље прилике, кад би се могла у |
стаде.</p> <pb n="80" /> <p>— Рајо, ако хоћете, можете се помолити Богу по своме закону.{S} То |
то вам је допуштено.{S} Свршите то, ако хоћете, па ћемо поћи.</p> <p>Дошао је био тренутак смрт |
ни молити.{S} И окрећите ви ствар како хоћете, другога вам спаса нема но да се уради онако как |
одбадаш одовуд, и због мржње на Милоша, хоћеш да дођеш главе и оној једној сиротињи.</p> <p>— М |
ежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си наумио с Карађор |
вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш ш |
огне да што боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, да ли је крив Марко или Ник |
о — рече он подругљиво.</p> <p>— Па шта хоћеш више!?{S} Народ је био спреман и листом би скочио |
иво осмехну:</p> <p>— Па шта?{S} Ти сад хоћеш да узимаш господара на одговор, како сме мењати с |
њац живо и плаховито.</p> <p>— И ти сад хоћеш да се светиш?{S} Благо Србији, ала ће пропевати, |
ра ће продати и земљу и народ и што год хоћеш за један реп турски.<ref target="#SRP18933_N2" /> |
, сви смо ми добри, све је како најбоље хоћеш, а полумесец опет све ниже и ниже обара рогове, т |
подигнуто малко крова над главом, а ти хоћеш угарак па под стреху!{S} То богме нико не да — ре |
твоје крви, па је после миран.{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, као поручен!{S} Не, по Богу к |
ини.{S} Јес, да се људски изгрдимо, ако хоћеш право.{S} А наши заједнички послови и разговори о |
е ја, но Милош.{S} Он ми поручује: „ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, погуби ову двојицу.{ |
стеже га као железним клештима.</p> <p>Хоћеш да бежиш, да утекнеш: страх те; а кад је требало |
пре но што ти и једну прословим о томе, хоћу да ми се закунеш часним крстом, и очним видом, и с |
„Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу господару, али кад ме не послуша, да убијем!</p> < |
ражио је да му одговорим црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} Ако пристанем вели, моје заслуге б |
су узимали ствар просто.{S} Кад некога хоћу да казним, онда та казна треба да буде тешка и осе |
и ја разговетно рекох: право те питам и хоћу право да ми кажеш!</p> <p>— Па право, господару! — |
ам као човек поштено живео, и као човек хоћу поштено и да умрем.{S} Ако сте ми пријатељи немојт |
ише пажњу на њега.</p> <p>— Ама што је, хоџа Изедине, што си, болан чоче, тако карли?{S} Бојсе, |
дегод му падну шака.</p> <p>Био је лудо храбар управо долазио је у тој храбрости до безочне дрс |
базрив у сваком послу, а уз то необично храбар и одважан, што се Карађорђу највише допало, јер |
ен, Милош је чисто и сам добијао духа и храбрости да буде одсудан и решен.</p> <p>Пошто су се р |
је лудо храбар управо долазио је у тој храбрости до безочне дрскости.{S} Једном је у Ваљеву, с |
{S} Том кострешењу турском највише дају хране бивше српске старешине, које шаљу у Србију бунтов |
а га на срцу носи; која га девет месеци храни крвљу својом, која после точи из груди својих нај |
н је ишао поред Ђорђа и као његов анђео хранитељ и као његов анђео смрти.</p> <p>По ранијем дог |
Изгладнео, испошћен дуготрајном мршавом храном, Вујица је жудно погледао на ово јестиво и кад м |
на позадња одељења, која гоне захиру и храну за војску, пленио их и вазда се враћао с богатом |
ори опет, а његов танки глас био је сав храпав, промукао и неједнак.</p> <p>— Јес, јес, да ме о |
и по какав загушљив узвик, а глас му је храпав и промукао.{S} Почешће он се тргне, разрогачи оч |
на догоре; у мрачној одаји чуло се само храпаво кркљање, налик на одвратне звуке који се чују к |
обзорја.</p> <p>„Како је леп овај чудни храст“, мисли Карађорђе у себи — „али како ће тек онда |
рак и ветруштина налетеше на горостасни храст, на чијем се врху Ђорђе налазио.{S} Дебеле гране |
којој је стајао.</p> <p>Али горостасни храст у тај мах би ишчупан из корена и Карађорђе осети |
се јамачно гнезде ту у дупљама моћнога храста.</p> <p>Он, Карађорђе, стоји пред тим дивним хра |
Ђорђе налазио.{S} Дебеле гране моћнога храста жалосно зајаукаше и поодкидане, као слаби листић |
ни злаћани крст засијаће с вршка голема храста, да његов сјај допре у најдаље крајеве пространа |
е, а нежна љубичица у подножју столетна храста, у загрљају његових снажних жила, већ помаља сво |
стоје као џинови огромни хиљадугодишњи храстови, где изломљено стење стоји разбацано и нагомил |
јер је незгодно била заклоњена дебелом храстовом <pb n="295" /> даском, али он се трудио да по |
је тада био обрастао густом горостасном храстовом шумом.</p> <p>На југозападној коси Крушчице, |
ружен, а украј себе бејаше метуо велику храстову даску, која га је заклањала са стране.</p> <p> |
<p>Он, Карађорђе, стоји пред тим дивним храстом, гледа га како је поносан и горостасан и чуди с |
а затрепери сваки листак на горостасном храсту, а ситније гранчице његове повише се нагло на је |
ију страна призивали на молитву побожне хришћане српске.{S} Зар опет да потамни сјајност крста |
аклети се да је Милошу милији Турчин од хришћанина, и да он више тежи Турској но хришћанској ст |
Турке, а за њим ће одмах устати и друге хришћанске поглавице на Балкану.{S} Него вожд је рад да |
.{S} Зар опет да потамни сјајност крста хришћанског и зар опет крст да се поклони и падне пред |
ришћанина, и да он више тежи Турској но хришћанској страни.{S} А што он, у првом реду, гледа на |
мима.{S} Одозго је била набацана читава хрпа јастука, великих и малих.{S} То је била кнез Милош |
његова жртва?...{S} А она звер, Младен, хтеде ме везати и назва ме усред скупштине, рутавим „пс |
побратиме.</p> <p>— Зар већ одлазиш? — хтеде рећи Вујица, али му језик запе и он само укочено |
му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га дирати и обадва пута полако се повуче.</p> <p> |
рекао, те некако баш не могадох.{S} Не хтеде реч да ми се превали преко језика, као да је од т |
му каже шта је.{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све к |
се и сам мало одмори, али он никако не хтеде.</p> <p>Тек је било три сахата по поноћи, а исток |
вајни војводо!... — викао је Драгић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момцима изгура напоље.< |
и се унутра!</p> <p>Анта се пренерази и хтеде нешто рећи.</p> <p>— Унутра се вуци! — викну Нико |
м Божићу на скупштини у Београду Младен хтеде сурнисати због онога ухваћенога писма.{S} Ја тада |
> помисли њега хвата самртни страх и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у ист |
еле заудара буђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде бежати, али га она дочепа за руку и стеже га као |
амо.{S} Треба га дозвати да погине кад хтедне побунити народ, па ће се после лако и протурити |
узме питати сељака што кука, а он му не хтедне ништа казивати, бојећи се да ко не докаже Турцим |
сет пута више бићу кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, да то народ неће ништа ом |
.{S} Ти једини можеш их и спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај ти је фишек наше поздравље.{S} Куне |
ом узети, <pb n="191" /> ако их Срби не хтедну добровољно дати.{S} Међутим, Срби су се окружили |
али ја га опет познадох.{S} У два маха хтедох да му се јавим, па се опет тргох.{S} Бејаше ми н |
о жудно очекивао, сад не <pb n="199" /> хтедоше прећи Милошу преко језика.{S} На против, место |
руби глава.</p> <p>Сподбише га џелати и хтедоше га наместити исто онако како је био намештен и |
евица махну руком преко чела, као да је хтела одагнати неке суморне и црне мисли.</p> <p>— Прођ |
и обриса је.{S} Изгледало је као да би хтела нешто рећи Милошу, али не може да почне.{S} Међут |
времена да што и она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и нетремице гледала у њ |
илика маше на њега рукама, као да би му хтела рећи: „Стој, причекај!“</p> <p>Милоша пролази јез |
ло слободно и да су га аустриске власти хтеле пустити, би ти се он онда вратио натраг у Србију, |
е по који дође жеље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе одбијам и да се од њих |
едном сам се зарекао и то мора бити.{S} Хтели смо дићи буну, нисмо могли и сад треба то платити |
Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино |
сподство.{S} Пакосни завидљивци, сви би хтели да буду књажеви и господари!{S} Штета, што нема н |
у сви они мудраци и паметници, и сви би хтели да су на Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш, б |
аша рођена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели цареви из света, а не знате шта хоћете ви сами.{S |
се удешавати с Турцима.{S} Они су увек хтели да то све иде преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо |
За састанке ја незнам, шта би ви управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од људи који ме |
учили како ће постићи то мучење, а нису хтели измишљати ни нарочите справе за то, као што је чи |
е био тренутак смрти, и сужници га нису хтели развлачити.{S} Освртоше се по тамници.{S} Нису им |
вићем, био протеран из Србије, што нису хтели пристати на неке уредбе, које је Карађорђе заводи |
а народа, да би за себе што извукао.{S} Хтео бих да <pb n="107" /> их видим шта би они радили д |
је Милош мислио на кнеза Симу, кога је хтео још раније погубити, но га пусти на молбу и наваљи |
ве да каже шта жели.{S} Видело се да је хтео да саслуша све, али сам своје мисли није казивао н |
те руком јабучицу од пиштоља, као да је хтео рећи: „немој да од тебе почнем!“</p> <p>У тај мах |
главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео да прозре у мрачну утробу црне земље, и тамо да на |
на махове застајао у говору, као да је хтео да одахне или да даде жени времена да што и она ре |
ед њим, климну на њега главом као да је хтео рећи: „кукавицо, ево овако се секу главе“!{S} Зати |
мају чега ни бојати од ње, Карађорђе је хтео да види како ће то утицати на војводе; имају ли он |
рађорђева.{S} Таким представљањем он је хтео ослободити духове, да с већим поуздањем уђу у покр |
авдао да није ништа зло мислио, само је хтео потсетити момка да остави ствар до сутра.</p> <p>— |
S} Цукићу дадоше да једе и пије, што је хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и оставе |
; он му је обећао и зајемчио све што је хтео.{S} Наравно, да би везир одржао своја обећања, ваљ |
о обично, шта више тихо.{S} Но Милош је хтео чак и пред самим собом да забашури своје неумесно |
своје, ипак он, чак ни пред њима, није хтео сад истицати своју вољу и своју заповест.</p> <p>Н |
рошлости и у будућности, а Наум га није хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда онда и проговор |
ирљив душманин турски, који никада није хтео пристати ни на какво равнање и погађање с Турцима, |
рзо дошао до неких успеха, па даље није хтео ништа чути за Грке.</p> <p>Међутим, баш ти нови ус |
ијено у писму каже, па то још горе није хтео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да он то нешто са |
овоме нема славе ни за кога, па се није хтео ни истицати да у томе тражи какве заслуге за се.{S |
отив њега ради, кад се ето крије и није хтео одмах сам да јави за свој долазак.{S} Тада, у љути |
чини, ал’ он, бојаги, није могао и није хтео грешити душе.{S} Пред Турцима опет, хвалисаће се к |
дна, да Карађорђе у почетку никако није хтео веровати да је то збиља Милошево писмо.</p> <p>У т |
ело напасти јавно.{S} Милош никако није хтео да јавно, пред народом, на њега падне крв Карађорђ |
изврше ово погублење.{S} Сам везир није хтео излазити ни присуствовати овој сечи.{S} Знао је да |
њега све планове, па га онда одбио и не хтео ући у његово друштво.</p> <p>Али, ма како било, на |
лице и жмирну неколико пута, као да се хтео уверити, је ли ово још сан или јава.{S} У грудима |
е дубоко уздахну. — У осталом, ја сам и хтео, ја сам нешто и покушавао, али ту се испречише ост |
еним <pb n="144" /> криоцима, као да би хтео рећи: „Циц, дете! хитрији сам ја од тебе“.</p> <p> |
н је поносно гледао око себе, као да би хтео рећи:</p> <p>— Погледајте ме, ја сам онај што одсе |
/p> <p>Карађорђе махну руком, као да би хтео пресећи даље сумње Наумове, па додаде само: — Оста |
утање.{S} Јела само упита мужа да ли би хтео лећи, јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну главо |
, и ја сам моју теби поверио.{S} Да сам хтео веровати Милошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе |
божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима по у |
га убио, шта ти је сметао какво је зло хтео учинити, те би сви повикали да га уби из страха да |
је и сада тамо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га потражим.{S} Он је дошао послом; али не |
пеха, нико ми неће веровати и рећи ће: „хтео је али није могао“.{S} Ето, зато чинићу све што мо |
рбији јунака и честитих људи, који неће хтети да прљају свој образ мучки проливеном крвљу — реч |
му било, био забраздио далеко; и он је хтјео трагом онога Црнога.{S} Али као мудар човјек брзо |
напуштени старац љуто се жалио на своју худу судбину.{S} Сви су га заборавили, сви су га напуст |
аква, страшна мора.{S} Он сад више није хукао и уздисао, али зато су његове суре очи сијале као |
но за извршење.</p> <p>Милош је једнако хукао, као човек кад га снађе нека голема беда.{S} А ни |
аједаред оживи, напуни се света и бурне хуке и вреве, те по читав дан изгледа као какав огроман |
езнајући шта управо да почне.{S} Најзад хукну и једва простења.</p> <p>— Ух за бога, људи, немо |
рочито тражиле буру и урнебес да њихном хуком и грмљавом стишају своју рођену унутрашњу буру, к |
ове две-три године на овоме.{S} Ја бих хулио донекле своје рођено дело, кад бих осуђивао ово ш |
кад већ није било другог излаза.</p> <p>Хућући и уздишући, Милош се растаде са својим доглавниц |
стајао страховити амбис у коме је Гружа хучала, а горе над реком у хладној зимској ноћи дизала |
, уз њу је ишла и глава Наумова.</p> <p>Хучна тевабија оде; гомила оружаних људи, с коњима, под |
м, он се свађа с буром, он се препире с хучним ветровима, он дрско враћа земљи и небесима натра |
се Ђорђију што догоди што не треба.{S} Цар би тражио хесапа за његову главу од мене, а ја, син |
е он за сад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и сувише заузет својим великим плановима у Европ |
овратку он и не мисли, док не би одовуд цар штогод наредио.</p> <p>— Ја, тако је, тако — рече К |
ђе се јетко насмеја.</p> <p>Јес, оно је цар овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стат |
ју сваки рахатлук, који им је милостиви цар поклонио.{S} Његова је пресветла воља да ни последњ |
а улете у ватру, што, на прилику, руски цар то да не пусти?{S} Његов је рачун један.</p> <p>Ако |
је, водила је прву реч у Европи и руски цар држао је управо у својој руци судбину европских зем |
су се надом: ваљда ће и свемоћни руски цар на њих једном погледати својим благим оком и наћи п |
ђе је бележио овим карактерним речима: „Цар козачи Французе“.</p> <p>— Са пуним шакама посла у |
ило црње злочинство, но убиство младога цара Уроша.{S} Ја бих био нови издајник, нова невера, н |
о.{S} То је све било по наредби рускога цара.{S} Од тога доба Ђорђе се нешто мало смирио; али о |
ће бити готов да, по заповести светлог цара, крене на Турке.</p> <p>У то доба Карађорђе је и с |
оме ја сметам да се против мене чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи који су д |
S} Наш свијетли везир сједи овђе мјеште цара, нека му је слава, и у његово име влада и заповјед |
тупати као с хајдуком, ако се без знања царева амо врати.{S} Али сада светли везир другачије ми |
елим добро.{S} Не сме ни он против воље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни ти господару дошао о с |
се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да заједнички удесимо рад против Турака, он би |
како се све ово ради и спрема са знањем царева.</p> <p>То је била политика Карађорђева.{S} Таки |
и.{S} Говорисмо отоич, ако је са знањем царева, онда као да ваља тако пустити нек иде, па у зго |
ару, да ли то Црни Ђорђе ради са знањем царева и по њином упутству, или је то преломио онако по |
pb n="192" /> <p>— Ако долази са знањем царева, сретно му било и добро нам дошао!{S} Нека јави |
к, да Карађорђе дође у Србију са знањем царева, те му не смедне нико ништа, Милош ће се онда и |
се трже, рече.</p> <p>— Спомињете вољу царева, а где је ваша рођена воља?{S} Разбирате шта ли |
ге и ми.{S} Али, зар не може настати да цареви с нама и пробу граде?{S} Зар их ми скупо коштамо |
и, да нама нема тамо повратка докле год цареви штогод за нас не нареде, да се нашим људима као |
хвати везир.</p> <p>— Онда ће бити да и цареви о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма што решен |
ђена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели цареви из света, а не знате шта хоћете ви сами.{S} Хоће |
но и у рукама Срба, када се победоносни цареви састану, после првог пораза Наполеоновога, Милош |
игао на висину на којој су седели стари цареви и краљеви српски.{S} Зашто нисам погинуо на тој |
о он додаде блажије: — Мањ ако га нешто цареви силом натуре!{S} Али и онда не знам како би прош |
уд џоњају по читаве месеце пред вратима царевим, њих нико не види, њих нико не чује, њиним јади |
мо и улазисмо у ватру, па после трчи за царевима по целој Европи и обијај прагове код свију дво |
а ако би ми морали чекати док султану и царевима падне на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мој |
брзо долазити; свакако ако је што међу царевима углављено и за то, јавиће се и њему — везиру.< |
о ти тамо њега верма.{S} Велика Русија, царевина, толики књажеви, великаши, господа; он прост и |
ке, кад би се могла упалити цела турска царевина и ослободити цело српско племе!{S} Ко је још ш |
{S} Штета, што нема негде у свету какве царевине без газде, па да се ту сви понамештају за кнез |
ну што дубље у унутрашњост велике руске царевине и да им се забрани мешање у народне послове у |
м некада тврдо веровао у васкрс пропале царевине српске!...{S} Не, не!{S} Ја сам требао да поги |
ати Русија.{S} Сва пажња велике северне царевине била је у то доба обрнута западној Европи, с т |
да га уклоне кудгод дубље у унутрашњост царевине.{S} Герман и Петар Добрњац ишли су у Петроград |
азда победоносан — да у његовој големој царевини сви буду срећни и задовољни и да уживају сваки |
овај царски рахатлук у његовој огромној царевини у којој никад сунце не залази.</p> <p>Слушајућ |
накнаду зато, доказујући како је спасао царевину од једнога опасног и големог <pb n="194" />неп |
њега.{S} Он је овуд могао жарити док је царевна била запетљана у друге важније послове.{S} Ко т |
енадовић и друге српске војводе трче за царем по целој Европи; узалуд џоњају по читаве месеце п |
ака с главе, док не би што скривио пред царем и пред ћитапом.{S} Дабогме, да ту није лако угоди |
орђем. — Толико се само зна да бих пред царем ја морао одговарати, да се Ђорђију што догоди што |
су се бојали да ће их опет посвадити с царем у Стамболу, па он као што је и научио, утећи, а о |
<p>У једном пасму, писаном кнезовима у Цариград на двајестак дана доцније после ових првих пис |
ском везиру Марашлији — који је пошље у Цариград.{S} Одрата и напуњена, она је дуго била изложе |
ијем честитог везира шиљу обе одеране у Цариград“...<ref target="#SRP18933_N6" /></p> <pb n="30 |
су обично одсецали главе, па их слали у Цариград, где су пред царским Сарајем истицане на углед |
еко 10 хиљада дуката.{S} Ја га пратио у Цариград, да гледа народне послове, а он се упустио с Т |
у обично добро разумевали ову поруку из Цариграда, и нису чекали да им се дваред понавља.{S} Ко |
, да су им обично сами слали у писму из Цариграда свилен гајтан, што је значило:</p> <p>„Светли |
вали!</p> <p>— Е право велиш!{S} Та ти Цариграда вриједи, и ваистину ништа вам не вали, само ш |
ена, она је дуго била изложена на углед цариградске светине.{S} Под њом је писало:</p> <p>„Глав |
ким Сарајем истицане на углед фанатичке цариградске светине.</p> <p>Та је судбина чекала сад и |
ви закупац био <pb n="150" /> је чувени цариградски Фанариота Маврокордати, а после, кроз читав |
иод у рукама грчких родољуба из Фанаре (Цариградско предграђе), па су и све више државне службе |
одстојања од Паланке, а на сат места од цариградског друма, уздиже се брдо Крушчица, од које се |
и те Бог посекао, ко ће сад џевапа дати Цариграду?{S} Знаш ли, добро те не знало, како ће пропи |
ито између Милоша и рускога посланика у Цариграду, који се живо интересовао за догађаје у Србиј |
ога доба престо букурешки продаван је у Цариграду на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре били |
ашлије и Милоша, да Марашлија помогне у Цариграду Милошев захтев да добије право наследнога кне |
о да слушају њега, везира, а он би им у Цариграду израдио царске берате, да буду независни кнез |
ве, кнез Милош пише кнезовима, што су у Цариграду боравили као српска депутација, да измоле раз |
ежак, непријатан сан.{S} Иначе, свуд је царовала ноћ и мукла тишина.</p> <p>Тако је трајало до |
е поклони пред везиром и рече:</p> <p>— Царска је воља, а везирова заповест!{S} Како ви наредит |
је прилика да посведочиш каква си слуга царска, је си ли прави син његов и може ли се султан у |
се ставља на расположење толика војска царска.{S} То је највећа милост, за коју сам ја вазда г |
ој би дисциплини могле позавидити многе царске војске!...{S} Али што ја теби ово говорим.{S} Ти |
везира, а он би им у Цариграду израдио царске берате, да буду независни кнезови.{S} Ова подмук |
о бих, богу хвала, где и да те примим и царски угостим, али куда ћу после ја, кад се за то дозн |
рачунао, да ће то свршити онај трорепи царски измећар у Београду (везир), а не овај куси крште |
а је великога падише да свак ужива овај царски рахатлук у његовој огромној царевини у којој ник |
му да се смири — он неће.{S} Молио сам царски двор да га тргну кудгод дубље у Русију, па још н |
ни последњем просијаку, који се назвао царски поданик, не може повалити ни једна длака с главе |
ати тамо простодушне људе, па чак и амо царски двор.“</p> <p>Пошто је писмо прочитано, присутни |
ански пањкају пред двором руским и пред царским људима.</p> <p>„Али, ако је ово из твоје главе |
ве, па их слали у Цариград, где су пред царским Сарајем истицане на углед фанатичке цариградске |
ича о скором ратовању, о доласку руских царских људи амо у народ, и како ће ти људи донети голе |
то је прилично поћутао он додаде: — без царскога допуштења не би ми дали никуд маћи одавде.</p> |
јица покушали да дигну бунт међу мирном царском рајом, те ће им с тога бити главе одрубљене и и |
S} Шта ће мислити <pb n="156" /> овде у царском двору, кад виде како се гложимо и један другоме |
в потоп или смак света, иза кога долази царство мрака и тмине“ — мисли Ђорђе у себи, гледајући |
ели: „Ово је да боље и верније послужим цару!“ Уз то је опрезан као стари лисац, оњушиће где го |
S} Решено је, да се зборски пише руском цару и умоли да српске бегунце, нарочито Карађорђа, трг |
ош, <pb n="106" /> вазда је био покоран цару, те не може веровати, да би руска влада њега обишл |
овијем устима је покорност и послушност цару.{S} Он само о својој вјерности говори, и кад гођ п |
тако у бесцење продају.{S} Милош мајке цвеља, и тешко ономе кога матере прокуну...</p> <p>Стар |
и, ах! тек што је мали ловац набацио на цвет качкету и победоносно узвикнуо: „ево га!“ шарени л |
олети пет-шест корака па стане на какав цветак, шири своја шарена крила, стриже дугачким црним |
ли пуцањ очајнога Клефте.</p> <p>А лепе цветне долине некада благословене Јеладе, стоје сада сп |
<p>Почетак је маја, и градина је сва у цвету и мирису.</p> <p>Шипарчић, од својих десетак годи |
да буде толико милосрдна да се одазове цвилењу његову и да га прими у мрачна наручја своја.</p |
и научио, утећи, а оставити сиротињу да цвили и пропада...{S} Тако, тако, то је најбоље.{S} Дом |
оју, па тако понижен и с блатом сравњен цвили и преклиње за једну једину милост и за једну једи |
е се обраћа, чупајући косе своје.{S} Он цвили и моли целу васељену да му опрости, да прими њего |
љиве.{S} Ту се чује <pb n="172" /> само цвиљење ојађене матере јелинске, која кука за поробљено |
повише се нагло на једну страну.</p> <p>Цвркут птица на једном умуче, песма се изгуби, мило зуз |
свежем вечерњем зраку и од њина весела цвркута ври цела околина.</p> <p>Баш у ово тихо, свечан |
} Искали су бојаги воде, а примали су и цевчили вино, понајвише ракију.{S} Кад су се добро подн |
гњечиш ову сиротињу те крвав зној из ње цедиш.{S} Какав паша, какав везир, ти си се начинио већ |
само један од вас.{S} Он нека заповеда, цела му је кућица на расположењу, а ту је и дечко да га |
p>„Чувен човек, славни муж, зна за њега цела земља, а ето нестаће га, па не само да људи неће з |
писмо?{S} Ја чујем да је све због њега цела та омраза међу вама.{S} Кад би му то писмо вратио, |
ина свога.</p> <p>Њега је знала околина цела.{S} Кад је кроз глуху зимску поноћ у мирна боравиш |
зору на уранку њеном.</p> <p>Будила се цела природа; ноћна тишина и изумрлост поступно је усту |
не даду да погреше.{S} Кад знају да ће цела фамилија да страда због издаје једнога члана, онда |
а доба, падаће студени снези, изумираће цела природа, а дебела ледена кора покриваће земљу; пос |
дама, слави и успесима <pb n="151" /> и цела њина душа била је пуна тих нада, планова и смишљањ |
За бога, куме, што ће ти оволики људи и цела тевабија!?{S} Та ти си кренуо гдегод си кога имао, |
ријатељу ја сам наређивао да се истреби цела издајникова породица, али то је после и нагнало це |
једна свадба, а камо ли да се ослободи цела једна поробљена земља — рече Карађорђе.</p> <p>Пос |
рњем зраку и од њина весела цвркута ври цела околина.</p> <p>Баш у ово тихо, свечано вечерње до |
ајбоље прилике, кад би се могла упалити цела турска царевина и ослободити цело српско племе!{S} |
а Суводолу, према мени је стајала скоро цела Арбанија, све бирани јунаци, све лавови а не људи, |
а њему зазвонише тако звучно да одјекну цела тамница.{S} Други блед човек, што још сеђаше на сл |
долази од каква далека водопада.</p> <p>Цела калемегданска пољана била је притиснута шареном са |
оново отпочињала борба, која је трајала целе те ноћи.{S} Шта је мучних мисли прохујало за то не |
срећа и јунаштво начинили су господара целе једне земље.{S} Народ ме је дигао на висину на кој |
политички поглавица и неограничени вођ целе њине оружане снаге.{S} Спреман је општи покрет, и |
стоје обнажене, голе, без меса, а од ње целе заудара буђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде бежати, |
а баца узбуркане вале своје, тако су се целе те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји Милош |
ва моја лична ствар.{S} Али ово се тиче целе земље; тиче се рада и напора целога једног колена, |
аних острва по грчком Архипелагу, и дуж целе беломорске обале малоазиске, где од памтивека живи |
ма јаку главобољу и мучно да ће тренути целе ноћи.</p> <p>На растанку с гостима Карађорђе је го |
Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, обијајући целе зиме прагове великашке по Петробургу, па опет нигд |
е средовечан, просед Турчин, који преко целе каване, упита госта, који је чак на другоме крају |
о војвода с вождом својим, онда јамачно целе ноћи није ни о чему другом говорено <pb n="246" /> |
ешћа у покрету зависио је у опште успех целе ствари.{S} С тога се веома много полагало на то, д |
p>И грозничава језа пролазила је Милоша целим телом; он је застајао као укопан, а пред очи су м |
јом.</p> <p>Душа, срце, осећаји, мисли, цело биће његово, све га је вукло у Србију.{S} И он је |
ра беше му јако раширила обе зенице.{S} Цело лице било је тако омршавило и променило се, да ја |
есеца; скоро ће се на мени распасти.{S} Цело ми је покућанство она тиква за воду, оно крње лонч |
љива промисао твоја, кад си допустио да цело једно тако велико и тако свето дело падне као жртв |
срамотити.{S} Ето ти, војводо Петре, за цело би могао имати друга поштенија посла, а да ме не о |
га, неће штедити он мене.{S} Он мене за цело не би пожалио...{S} Та он није жалио свога рођена |
данас севала по Шумадији, браћа Руси за цело не би потекли да их заклоне.{S} Мене опет држе овд |
о казивао.{S} Овај би то бележио, а кад цело писмо буде готово, прочитао би га књазу.{S} Он би |
некако развукле и искривиле тако, да је цело лице изгледало поремећено и онакажено.{S} Милош шк |
ким летњим припекама спари и сасуши, те цело поље изгледа као опаљено.{S} По томе пољу играла с |
алити цела турска царевина и ослободити цело српско племе!{S} Ко је још шта добио од Турака мир |
е (1815).</p> <p>Милош је с њима провео цело вече, али за све то време памет му је била на друг |
Подсети се како је онда о концу висило цело велико дело наше и како нам сам Бог поможе, те ука |
ланку, пошто се растао с Карађорђем.{S} Целог пута мориле су га свакојаке слутње и двоумице.{S} |
када била сунце целокупне цивилизације, целога рода људскога.{S} А сад се претворила у дивљачку |
тиче целе земље; тиче се рада и напора целога једног колена, па би била и штета и грехота да о |
да је извршујем, и то тајно, кришом од целога света!{S} Је ли то онда суђење или мучко убиство |
љи, најхрабрији и најплеменитији синови целога једног племенитог и јуначког народа!</p> <p>О бо |
воје, зашто се овде ради о миру и срећи целога народа овога, па је боље да погине један Карађор |
во од ње се тражило да се стави на чело целога покрета т. ј. да она прва и отпочне борбу.</p> < |
требали да се састану те вечери.</p> <p>Целога тога дана Карађорђе је био добро расположен.{S} |
глу српску војску, спасава шанац и даје целој битци други исход, уз припомоћ српскога нишанџије |
а, што су својим зулумима били досадили целој околини.</p> <p>У Пожези био се рашчуо на далеко |
е му они шаљу.{S} Он пркоси за тренутак целој васељени.</p> <p>Али наскоро наступи тренутак мал |
.{S} И сам да се спреми за полазак, а о целој ствари да ћути као заливен.</p> <p>После Лисовића |
о и отправљено, Милош похита да одмах о целој ствари извести београдског везира.{S} И ако је ве |
о у ватру, па после трчи за царевима по целој Европи и обијај прагове код свију дворова, па ниш |
за часак, као бурни таласи, разлише по целој огромној гомили и радосна граја, узвици и пљескањ |
и друге српске војводе трче за царем по целој Европи; узалуд џоњају по читаве месеце пред врати |
настаје, и у овом свечаном тренутку, у целој природи као да беше овладала некаква побожна свеч |
воре.{S} У пређашња времена није било у целој Србији човека који би и половину од овога смео кр |
еднички радило на заједничком покрету у целој европској турској, грчки родољуби, у потаји за се |
<pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА</p> <p>1. КЊИГА</p> <p>С |
исту Јеладу, која је некада била сунце целокупне цивилизације, целога рода људскога.{S} А сад |
изберу вођу, који ће у своје руке узети целокупну војну управу у народном покрету, који је на п |
је био дрзак и опасан хајдук, чувен на целом југозападном крају Србије.{S} Кад су после Карађо |
.{S}А најпосле, зар се то мора казивати целом свету!{S} Збиља, зар се то не може све лепо сакри |
дар; он је близу десет година заповедао целом овом земљом, па је наша дужност да га сад по могу |
душевном бунилу, он тада замеће борбу с целом природом, он се свађа с буром, он се препире с ху |
та на лицу и оштра строга погледа.{S} У целом њеном држању било је нешто поносно и достојанстве |
ад му се каква реч не би допадала.{S} У целом разговору Милош ни један пут није споменуо реч „у |
вила се све до пред ноћ.{S} Тога дана у целом Београду, по свима домовима српским, а и по многи |
ћа.</p> <p>Баба Јана, била је позната у целом Београду, знали су је и у околини на далеко као в |
рђе, а један једини Црни Ђорђе био је у целом Српству!{S} И шта учиних сад!... рече он, пун теш |
је грозан казамет, можда најстрашнији у целом граду.{S} Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, ш |
јвода, понос Француске и славан човек у целом свету...“</p> <p>„...{S}А најпосле, зар се то мор |
клу испашта за све.{S} Да манемо дакле, целу досадашњицу — за њу сам ја увек готов да <pb n="10 |
се углављује мир, онда ми у запећак, а целу ствар предузимају Руси, и како они погоде, онако н |
је је доцније било од голема значаја за целу новију повесницу српску.{S} Ту је први пут учињен |
рехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скривио и учинио да |
оворио и то околишно, не казујући никад целу мисао своју.</p> <p>У колико је овако држање потиц |
није смело излазити.{S} Ваљало је дакле целу ствар извести потајно, а то је ишло тешко.</p> <p> |
воје људе, ја ти стављам на расположење целу моју војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкр |
једини тренутак сумње на једаред збрише целу ту ровиту зграду заваркавања:</p> <p>— Убити Карађ |
раван.{S} Бежи од људи у пусте пољане и целу боговетну ноћ, као смушен и безуман јури пустим по |
опет он у души није могао бити миран и целу ту ноћ провео је у несаници, ходајући тамо амо по |
да упадне амо ненадно, и да опет упали целу земљу.{S} Мени је пратио људе, да ми у највећем по |
чупајући косе своје.{S} Он цвили и моли целу васељену да му опрости, да прими његово покајање и |
ашње власти могу омести све и покварити целу ствар.{S} Ако одавде срећно одемо, ствар је већ у |
главу испод арњева и дуго је разгледао целу околину.</p> <p>— Нема ништа — рече он кад се опет |
оуздано какав абер.{S} Станимир је знао целу Србију унакрст и преким путем увек је пре стизао п |
ла; спрема ствари а све нариче.{S} Тако целу ту ноћ нисмо спавали, и у зору смо се кренули.{S} |
ова породица, али то је после и нагнало целу фамилију да пазе један на другога, и да један друг |
ли! ...</p> <p>И ту сад Анта каза кнезу целу поруку Вујичину.</p> <p>Милош га је слушао пажљиво |
— Више их је од десет!...{S} Опасали су целу кућу...{S} Ако затреба, упалиће и хан, и убиће и м |
, све је угађао тако да изгледа како су целу ову ствар други прекинули, а он је само пристао на |
еће требати, и ја се утврдо уздам да ћу целу ствар свршити брзо и поуздано с оно мојих људи што |
пажљиво је слушала све ове разговоре и ценила их на свој начин.{S} Слушајући како данас свој с |
, али је било и таких који су га високо ценили и поштовали.</p> <p>Али ни један од њих није сад |
приликама ја сам научио и то, да високо ценим одличне особине и дивне <pb n="281" /> карактерне |
!{S} Ми знамо све твоје врлине и високо ценимо твоје одличне способности.{S} Према томе, тврдо |
ги други.{S} По овим људима већ се мора ценити да ће кнез с њима имати важне разговоре.{S} Али, |
одигне зрео човек.{S} Нико не зна праву цену човеку као мајка!{S} Јес, несретна мати, она која |
мао од обадве те врлине, знао је њихову цену и приклањао се пред величином Карађорђевом.{S} Осе |
оћ и големо поверење.{S} Али само по ту цену могла се добити сложна помоћ ратоборне Србије.</p> |
линских, којима се, кроз хиљаде година, цео свет диви!</p> <p>Ето, зато ја верујем у васкрс бал |
ило срећна случаја да Ћаја паша погине, цео би покрет био угушен одмах у клици.</p> <pb n="225" |
и за вечеру.</p> <p>— Мртви смо гладни, цео дан нисмо залогаја једног окусили.{S} При поласку н |
13. године.{S} Турци су притисли земљу, цео народ није могао избећи и одселити се, и они што су |
и хајте заједно с њим амо у Србију.{S} Цео народ дочекаће вас као озебао сунце.</p> <p>Драгић |
з народ прохуји нека усталасалост, која цео свет усплахири, те се на свакоме може познати да је |
оживело у души ове верне жене, која је цео век свој провела у најтежој борби с најтежим неприл |
апрегнута с два красна зеленка, које је цео Кишињев познавао.{S} Из кола изађе сед човек у гене |
ве.{S} Кројили су бунт да потекар упале цео вилајет.{S} Свијетлом везиру докаже се за то, те он |
Карађорђем?{S} Ко да води надзор да се цео тај посао брзо и паметно изврши, без ларме и узбуне |
е се, разгласиће се, чуће се и разумеће цео свет, да је он намерно домамио човека и спремио му |
ни одоше, одоше чак у Париз, ослободише цео свет, само се јадних Срба нико не сети.{S} Узалуд п |
би; ту би можда и он, Милош, погинуо, и цео покрет свршио би се исто онако несретно, као и покр |
што долазе да освете и себе, и друге и цео мртвачки род свој.{S} А мртваци су сложни; они иду |
у разговору Карађорђе је открио Вујици цео план и намеру свога доласка, само је прећутао да се |
мећу стекао.{S} Око тога се сад и врзао цео говор Карађорђев.</p> <p>— Враћам се у Србију и ниј |
незгодније да свраћамо у крчме, те тако цео дан гладни!</p> <p>С Чолокантицом Карађорђе је дуго |
ограду, састанак који је био одсудан по цео његов остали живот.</p> <pb n="170" /> <p>На томе с |
видим могу ли.</p> <p>И после је скоро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њим превртао пласт |
ре!...</p> <p>Ову старицу знао је скоро цео Београд.{S} Више је од тридесет година само, како ј |
тек доцне у вече.{S} Међутим провели су цео дан на коњима, јурећи по сеоским распутицама, гудур |
и, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како су цео тај дан провели прво у раду, па после у гозби, у ве |
и као да се ова грешна земља преко пола цепа и дроби, така страшна ломњава испуни сав простор и |
унутрашњу буру, која их је немилосрдно цепала и раздирала.</p> <p>Била је мркла ноћ и све је б |
ија је опет јасно осветљена, две велике цепанице луча букте крај оџака.{S} Никола брише рукавом |
не био?{S} Да те није ко мазнуо каквом цепаницом? — упита он расположено.</p> <p>— Није, госпо |
тар се опет врати унутра, носећи велику цепаницу упаљена луча, коју одмах пободе на сред оџакли |
Наум пође потоку, иза оближњег дебелог цера извири онај исти човек са секиром, што је ноћас он |
ду, која је некада била сунце целокупне цивилизације, целога рода људскога.{S} А сад се претвор |
ти.</p> <p>Французи, корачајући на челу цивилизације, одмакли су и у томе.{S} Они су изумели ма |
рчин, а турски смрад удавио је јелинску цивилизацију.</p> <p>У томе духу и правцу говорио је Јо |
о пуста, разривена пољана, пуна камења, цигаља и других отпадака заосталих од оправке тврђаве.{ |
ом земљом, те неће баш спасти на лудога Циган Ђорђа!</p> <p>Милош је узбуђено и усиљено дисао; |
таке речи, као мало час она твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао рећи о човеку, кој |
е земље, па баш да је он од истине црни Циганин!{S} Што да у другом свету, и код других народа |
грозници.</p> <p>— Ах, булу ти твоју! — цикну Драгић, стрељајући очима бледа и малаксала џелата |
ујеш веру у корист онога проклетника? — цикну старац, што је мало пре говорио. — А шта ће кнезу |
даље говорио да га Милош не пресече, он цикну као гуја и привика да Драгића одмах вуку, и да му |
очето победама над Наполеоном и коме је циљ да се за у будуће Европа обезведи од револуционарни |
<head>V </head> <head>ДВОБОЈ</head> <p>Циљ оправдава средство. — За ову изреку веле, да су је |
морала и душевне чистоте људске.</p> <p>Циљ оправдава средство.{S} Да би достигао добро, слобод |
ма често вршили ово, што казује изрека „циљ оправдава средство“, и ако за њу нису никад чули, н |
ка.</p> <p>Ако је истина, да су изреку „циљ оправдава средство“, и измислиле језуите, слободно |
наче и подведу под један закон.</p> <p>„Циљ оправдава средство“ — ова изрека звони прилично нау |
а коњу који је већ малаксао блудећи без циља и одређене намере час на једну, час на другу стран |
о, кад је звека убојна оружја престала, Цинцинат се враћао дому своме, лаћао се плуга и као мир |
омству на углед и пошту, како је велики Цинцинат у време рата облачио свој ратнички оклоп, узим |
p> <p>То што је код Римљана чинио један Цинцинат, то су у доба ослобођења чиниле све војводе на |
ађорђева доба, личиле <pb n="147" /> на Цинцинате само по спољним знацима и држању своме, већ с |
ма и држању своме, већ су то били прави Цинцинати и по величини душе и срца свога.</p> <p>Зато |
144" /> криоцима, као да би хтео рећи: „Циц, дете! хитрији сам ја од тебе“.</p> <p>— Што га нис |
ли се, како смо се оно полане вили као црв под кором?{S} Почесмо и улазисмо у ватру, па после |
ђе каква прпа и тегоба, па се вијем као црв под кором и не знам на коју ћу страну, онда њих нем |
онога доба.{S} На глави је имао висок, црвен вес, с кратком, плавом кићанком, која се у круг ш |
уно људи; све с пушкама, с ножевима, па црвена јапунџета, <pb n="145" /> а коњи привезани за пл |
предњим ободом.{S} На качкетама била је црвена повезица (порт) као нарочито обележје за српске |
оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не да ви, болан, главе дићи.{S} Шта са |
богато извезено рухо од танке, као крв црвене чохе.{S} Овај човек је изгледао страшан.{S} Узди |
ји, а на ногама је имао широке и кратке црвене чизме.{S} Од оружја сада је имао за појасом два |
ндре, а около пуно малих зграда с новим црвеним крововима од ћерамиде.</p> <p>У тој авлији горе |
великим закрвављеним очима, с огромним црвеним турбаном на глави, а одевен у богато извезено р |
и колутићи, међу којима је било највише црвених, и ти колутићи играју, сијају се, окрећу се и н |
ју се, окрећу се и нестаје их, налик на црвенкасте крваве мехуриће који један за другим прскају |
ука и неге после треба док се од нејака црвића подигне зрео човек.{S} Нико не зна праву цену чо |
у, као нико наш.{S} Гдегод је била која цркавица све се појело.{S} Што је било мало бољих хаљин |
оз вечерњи сутон чуло се велико брујање црквених звона.</p> <p>Карађорђе скиде шубару и усрдно |
мукну богомоље српске и да изумру звуци црквених звона, која су складним брујањем својим са сви |
{S} Чули да звони, ал’ не знају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а они причају како су видели сто |
не дрвене куће, према данашњој Саборној Цркви у правцу испод Старога Здања.</p> <p>Та је кућа б |
где га сахрани, у породичној гробници у цркви коју је Карађорђе за живота градио и где и данас |
обесветио, пљунуо на олтар, па закључао цркву, упалио је са четири стране и утекао у свет...{S} |
а.{S} Све је то масло онога Црнога пса, црн му образ био, као и што је, они су ти што не дају о |
ништа, како ми Герман пише.{S} А Црни, црн му образ био, као и што је, место да се склони и ћу |
времена на време небом промакне по који црн облак, који за тренутак заклони светло сунце и тада |
себе не позна.{S} У образу је изгледао црн као земља, а црте на лицу бејаху му се некако разву |
опот, а из мрака наскоро се указаше два црна коњаника, увијена у дугачке црне гуњеве.{S} Коњани |
његова два сјајна ока сијала су као два црна жива угљена.</p> <p>Јоргаћ је говорио кратко, скор |
S} Крај оџака лежала је на поду некаква црна неразговетна маса.{S} Марко загледа боље.{S} То је |
ударац; нешто шкргутну и здроби се; она црна непомична маса оживе; кроз њу као да шину моћна ел |
стајао све страшнији и ужаснији.{S} Она црна тмуша као да је гутала небо и земљу, јер докле она |
ерње доба, на банатској страни указа се црна гомилица од неколико људи и упути се ономе месту, |
уснут мрак, како кроз пусту пољану, као црна авет лута једна чудна људска прилика на добром коњ |
апољу је била лепа, топла али као пакао црна ноћ, јер небо беху застрли густи тешки облаци.</p> |
и ја сам радила, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви не умете да се чувате, хватате се гаравим р |
Ђорђе се одазва на прозив Матропулоки (црна тица).</p> <p>Кад се сврши прозив, Ипсиланти објав |
прилику:</p> <p>Повисок, вижљаст момак, црне масти, а веома оштра погледа, стајао је споља, нас |
куљен старац.</p> <p>Ситна раста, веома црне боје, а грдно мршав и спечен, овај је човечуљак из |
ирно село Рогача није одавна виђало ове црне госте, и страх обузе сва срца.{S} Сеоски кнез, оба |
ше два црна коњаника, увијена у дугачке црне гуњеве.{S} Коњаници су ишли право к хану.{S} Два с |
и, па најпосле попусти.{S} Сећам се оне црне ноћи у манастиру Фенеку.{S} Јадни, јадни мој Ђорђе |
се мало доцније врати с лончетом добре црне каве.{S} Ђорђе диже главу и погледа је.</p> <pb n= |
полако с околних брежуљака на којима се црне шумарци густих, младих гајева.{S} Дан се свршава, |
ади.{S} Ја сам мислио само мене море те црне мисли!...{S} Он махну руком преко очију, скиде шуб |
као да је хтела одагнати неке суморне и црне мисли.</p> <p>— Прођи се зла, ћеро!{S} Ако је за в |
ти мрак.</p> <p>Стражари су стајали као црне, непомичне сени.{S} Из Цукићеве одаје чуло се по н |
не висине.{S} Обојица су били огрнути у црне огртаче.{S} Обадве жене приђоше им руци.</p> <p>То |
ао да је хтео да прозре у мрачну утробу црне земље, и тамо да нађе решење чудним загонеткама, к |
id="SRP18933_C10"> <head>X</head> <head>ЦРНЕ СЛУТЊЕ</head> <p>Било је у очи белих поклада 1817. |
настави живо:</p> <p>— Јес, он главом, Црни Ђорђе, спрема се да упадне амо ненадно, и да опет |
е мени тешко у то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не би так |
оносну заставу независности народне.{S} Црни Ђорђе био је за хетеристе грчке управо легендарни |
ано, па на аманет и ја теби казујем.{S} Црни се спрема да се амо врати.{S} Он скупља чету да с |
p>Још је остао један, али најопаснији — Црни Ђорђе — он сам главом.</p> <p>Још поодавно Милош ј |
е.{S} У томе се Милош поврати.</p> <p>— Црни ту!{S} Чух ли ја добро, Анто?</p> <p>— Јес, господ |
зго с висине комад за комадом.</p> <p>— Црни несретниче, где покраде оволике паре?</p> <p>— Бог |
е бити ништа, како ми Герман пише.{S} А Црни, црн му образ био, као и што је, место да се склон |
.</p> <p>— Јес, они тако говоре, али да Црни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче за собо |
по?</p> <p>— Нешто мислим, да ли истина Црни Ђорђе помишља да се опет кадгод врати амо, и шта л |
<p>Запасани дугачким бошчама и обојица црни као угљари, Крага и Стојан Симић баш су довршивали |
и преселите у Кишињев.</p> <p>— У какав црни Кишињев, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо се мало |
каквом је стању и јаду остао народ, кад Црни стругну у Немачку и остави обезглављену сиротињу.{ |
да разабере и да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се често с руским важним |
, пусти и то, како је нешто начуо да је Црни Ђорђе намеран да се врати понова у Србију.</p> <p> |
га, само док се рашчује по народу да је Црни ту, све ће њему поврвети, и то се после без јада н |
ар ове земље, па баш да је он од истине црни Циганин!{S} Што да у другом свету, и код других на |
ли би било сутра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као што се говори, зуцка, па он баци ватру |
овако изаћи пред деду.{S} Као Арапи сте црни од тога бумута!{S} И не знам како се то увек упрља |
уљубаша Марко, господару!</p> <p>— Који црни Марко?!{S} Је ли Марко Штитарац?</p> <p>— Он, госп |
</p> <p>Духовник га пресече: — Ама који Црни?{S} Је ли господар Ђорђе? — запита он зачуђено и ч |
зар ми они што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би скресао кубурлију у прса, колико би ме сагле |
су они, а ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у целом Српству!{S} И шта учиних сад! |
ш — тек то ће бити најзгодније.{S} Онај црни антикрст везиров, мој побратим, Хаџи-Али-ага (пове |
Вујица, код тебе је негде склоњен онај црни Антикрист.{S} Него имаш поруку и строгу заповест о |
ујица и Павле у један глас.</p> <p>— Он Црни!</p> <p>— Ама зар писао?{S} Каде?...{S} Очију ти, |
зиру.</p> <p>— Али шта ја да чиним, ако Црни једног дана ненадно бане у Србију, а честити везир |
ља шта ће рећи.</p> <p>— Море попо, ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцима, н |
ећ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не свр |
не будем одлучан и не свршим одмах, но Црни узме маха, онда оде све ово моје као да није никад |
.</p> <p>— По Богу, господару, да ли то Црни Ђорђе ради са знањем царева и по њином упутству, и |
, што ме друго може и сретати у ови наш црни земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме могло к |
уди, ама су злице.{S} Имали су дослух с Црнијем Ђорђијем, и од њега су књиге примали.{S} Велико |
лук и вода.{S} Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао да пита кнезове, што |
ири своја шарена крила, стриже дугачким црним брковима, и као да ослушкује хоће ли га и овде уз |
у је зјапила огромна, проломљена рана с црним, запеченим ивицама, низ које су још струјали танк |
се чини — прихватише сви — Вујица је с Црним и онако шуровао.{S} Они су један другом слали пор |
ресече:</p> <p>— А ја, бога ми, немам с Црним Ђорђем никаква друга посла, но да му бар искрешем |
собиту част да учине лично познанство с Црним Ђорђем, с јунаком који је из мртвих кренуо обамрл |
да он сад решава питање шта би учинио с Црним Ђорђем, да се овај нешто збиља поврати у Србију, |
/p> <p>— Шта мислиш ти Вујо, шта ћемо с Црним?</p> <p>— Да се курталисавамо белаја, господару — |
ересовао за догађаје у Србији.</p> <p>— Црните ме пред двором као душманина српска!{S} Куда ће |
њу.{S} С тога ми ето није до чекања.{S} Црно-бело, ствар би некако требало свршавати.{S} А како |
апев, а мрачна сумња наскоро је постала црно дело.</p> <p>У сумрак ова пратња стиже пред хан у |
на Турке.{S} Тражио је да му одговорим црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} Ако пристанем вели, |
На растанку Милош му пружи некакво мало црно стакленце, повезано белом кожицом и чврсто запушен |
тпаше кнежевску сабљу, као што је онога Црног<ref target="#SRP18933_N3" /> — преварио и украо м |
бије, па опет камо његове лепе среће да Црног Ђорђа стигне само оно, што му ја желим.{S} У љути |
кве сигурне добити, ми ћемо пристати уз Црног.{S} Дође ли он с нечим шта је сумњиво и несигурно |
да га убије; и то њега — кума свога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се тада рећи о њему?{S} Па онда |
здио далеко; и он је хтјео трагом онога Црнога.{S} Али као мудар човјек брзо је видео да на ону |
туђим рукама.{S} Све је то масло онога Црнога пса, црн му образ био, као и што је, они су ти ш |
треба тражити или да пошље главу онога црнога пса, или да идем ја да донесем његову рођену — р |
строгу заповест од господара Милоша, да Црнога убијеш и да ми његову главу предаш, ако ниси рад |
и да ме позову да се за то спремим и да Црнога дочекам, па да заједнички грунемо на Турке.{S} Т |
најдостојнијега — он даје свој глас за Црнога Ђорђа, јунака од кога је Стамбол дрхтао, и који |
у разговору једном, ја му се пожалим на Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш псето?“ Побратим |
та за све.{S} На огромној просторији од Црнога до Белога Мора било би доста мегдана, где би се |
ајстрожије му заповедио да се без главе Црнога Ђорђа нипошто не враћа.</p> <p>Поред савета и ст |
ругом слали поруке и аманете; Вујица је Црнога зивкао, па је право да сад он с њим и сврши.</p> |
ти као стршљенови и премлатити гдегод и Црнога и његове људе.{S} Нећу после да ми се и то товар |
би они тражили.{S} Зато најбоље, ено им Црнога Ђорђа, па нека се с њим кусурају.</p> <p>Овако к |
о да пођем с друге стране, да као тужим Црнога код Руса — рече кнез.</p> <p>Милош је сад узео о |
>— Договарамо се да ли да дозовемо опет Црнога да амо дође — рече Милош онака као узгред.</p> < |
ваљда и сам знаш.{S} Што се прибојаваш Црнога то право имаш.{S} Турској је девета брига за њег |
одар у Србији, као оно што су владике у Црној Гори.{S} Море, Мелентије да има сто глава, па не |
аким, сем наргила, стоји још и филџан с црном кавом, по негде углављен у укусне, богато извезен |
, седео је на другој постељи, покрупан, црномањаст <pb n="42" /> човек с пером у руци и писао ј |
да онда, промаљала се глава средовечна, црномањаста човека, па пошто би разгледала околину, тек |
ена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде и црноме ђаволу Ђорђију дође крај.{S} Стуцаше се и његови |
учинили земљи да изаберу најдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да поскачу.</p> <p>Паштрмцу |
апље зноја искачу по заруделим образима црнпурасте источњачке лепотице.</p> <p>Све очи упрте су |
ворена врата.{S} Из куће испаде омалено црнпурасто девојче од својих 13—14 година, које се трже |
{S} Јест, он преклиње падајући ничице и црну земљу и високо, недомашно небо коме се обраћа, чуп |
уримо господара Ђорђа, нека се склони у Црну Гору до бољих прилика.{S} Зато нека господар Милош |
Аустрију или да га кришом протури до у Црну Гору, где би се за времена склонио.{S} Вујица би ч |
pb n="158" /> <p>Карађорђе подиже своју црну јагњећу шубару, прекрсти се и рече узбуђено:</p> < |
сле смиловало и разрешило од тога једну црну, невином крвљу преливену и претешким грехом обреме |
ез Милош се бејаше вратио својој кући у Црнуће, да се одмори, да се погости с пријатељима, а бо |
истакао као вођ народни, његова кућа у Црнућу, вазда је била пуна гостију и страна света.{S} В |
pb n="159" /> то не боли!{S} Срце ми је црње од угљена.{S} Ништа ме тако не убија као сећање на |
и, али они су ове године потерали још и црње.{S} Помоћи им није више било и они су ове године п |
бинову!{S} Њега убити!{S} Па то би било црње злочинство, но убиство младога цара Уроша.{S} Ја б |
му пише, писмо се може ухватити, па још црње и горе.{S} Најзад се Милош решио, да ту ствар пове |
— Тако он!{S} А отуд из Србије гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају |
и се.{S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, као оно кад б |
х била је жена крупна стаса, маркираних црта на лицу и оштра строга погледа.{S} У целом њеном д |
њачки турски град, са свима карактерним цртама турских градова, какви су и данас многи у европс |
овору с Милошем од њега чуо.{S} Живо је цртао опасности, које могу настати од <pb n="118" /> Ту |
} У образу је изгледао црн као земља, а црте на лицу бејаху му се некако развукле и искривиле т |
е допало, јер је одмах уочио ту одличну црту код Крпаре.{S} Све ове особине учиниле су те је хе |
{S} Ја тада њега извлачио, а он ме сада црче гурајући да што пре потонем...</p> <p>— А ти богме |
у руци, корачајући опрезно, као мачка, Цукић је лежао полеђушке на поду крај угашена камина, п |
дио да до њега дођу:</p> <p>„Кнез Сима, Цукић и њина дружина бацили су били ватру у народ, и да |
илошевих.</p> <p>Кад га скинуше с коња, Цукић није могао стати на ноге.{S} Биле су му утрнуле и |
>Видећи их тако догнате до самих врата, Цукић <pb n="32" /> наједаред ненадно гурну шакама обој |
ати!</p> <p>Док је Марко овако говорио, Цукић је бледио и зеленио у лицу, док на послетку не по |
а по угледу, памети и речитости својој; Цукић и Драгић по јунаштву и смелој одлуци — били су у |
аше с коња и предадоше их ханџијама.{S} Цукић је још седео на коњу; он се није могао сам скинут |
а спровода нареди да се ту конакује.{S} Цукић је познат амо по овим крајевима и има туда доста |
крви бејаше запљуснуо право у лице.{S} Цукић је лежао покривен кабаницом, испод које се бејаше |
земљи треба, само то зна Милош Тешић! — Цукић подругљиво напрћи уста.</p> <p>— Вождово је било |
љу.</p> <p>Вичући „напоље“, „напоље!“ — Цукић беше насрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пол |
нутак је био критичан.{S} Требало је да Цукић само најлак повуче за обараче и куршуми синџирлиј |
е унутра.</p> <p>— Зови га — викну тада Цукић.</p> <p>— Је ли море, Марко, шта сам ја Милошу на |
једна!{S} Одлази!{S} Одлази! — привика Цукић и стаде бесно ударати ногом о земљу.</p> <p>Вичућ |
а ми сече главу ноћу у планини? — упита Цукић Штитарца, кад овај уђе на позив Петров.</p> <p>— |
о био с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић узнемирено.</p> <p>Петар одговори тужно.</p> <p>— |
један другом право у очи.</p> <p>Најзад Цукић као да не могаде више издржати овај поглед.{S} Ње |
у наоколо и прва му је мисао била да је Цукић некуда утекао.</p> <p>Али кад?...{S} Куда?...{S} |
а времена дознао за ову ватру што су је Цукић и остали спремали, но да је букнула и народ се по |
p> <p>Сад су свршили и кнез Сима, Павле Цукић и Драгић, и тако су прилично пречишћени сви од ко |
а, узми!... — и пружајући Петру пиштоље Цукић га загрли и пољуби и додаде:</p> <p>— Других свед |
ком узбуђењу и расположењу, у каквом се Цукић сад налазио.{S} Па опет зато Петар је стајао непо |
ош мало погледам овај бели свет! — рече Цукић момцима, који га скидоше с коња.</p> <p>Спустише |
у лако је бити отац, брајане мој — рече Цукић живо.</p> <p>— Карађорђе је подигао дивну богомољ |
!...{S} Перо, дај амо твоје оружје рече Цукић, рапавим, испрекиданим гласом, гушећи се управо о |
b n="20" /> <p>На одаји где је затворен Цукић, био је само један прозор и то мали, четвртаст, п |
натраг пред одају, где је био затворен Цукић.</p> <p>— Да ли да будим све момке? — упита Петар |
ставила.</p> <p>...{S}Веле, крив је био Цукић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и кри |
са.{S} Марко загледа боље.{S} То је био Цукић.{S} Лежао је згучен потрбушке, и одозго је био по |
онда зна шта би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива одрао као јарца...{S} Не би м |
ошендине читају оваке вакеле! — узвикну Цукић и горко се насмеја.{S} После додаде:</p> <p>— Гур |
трична струја; у једном снажном покрету Цукић се праћну и изврте полеђушке, упаљена гужва сена |
ој да од тебе почнем!“</p> <p>У тај мах Цукић наједаред скочи, збаци кабаницу и онако седећки, |
пиштољима.</p> <p>Надали су се да ће их Цукић дочекати киван и спреман за отпор, али како се из |
је био неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош |
се над њим ширио.</p> <pb n="28" /> <p>Цукић се наједаред трже, диже главу, коју је дотле држа |
јуначку веру ево ти мога оружја!</p> <p>Цукић журно јурну напред и дохвати пиштоље из руку Петр |
ме нема, но што сам ово доживео!</p> <p>Цукић за тренутак као да потону у мрачне и тешке мисли. |
здрљи груди и стаде пред Цукића.</p> <p>Цукић је стајао пред њим с обадве уздигнуте руке, с нап |
мао што поручити чељади на дому.</p> <p>Цукић се наслони руком на оџак.</p> <p>— Па баш да се м |
титарац?</p> <p>— Он, господару.</p> <p>Цукић скочи.{S} Тешке букагије одјекнуше на његовим ног |
а, могло би бити нападаја и покушаја да Цукића отму.{S} С тога је, ради сваке сигурности, било |
мрчина исто онако, као оно пре 5—6 дана Цукића.{S} А после, мртвој глави лека нема!</p> <p>— Па |
/p> <p>Петар раздрљи груди и стаде пред Цукића.</p> <p>Цукић је стајао пред њим с обадве уздигн |
<p>Кад Петар спомену како не може узети Цукића на душу, Марко срдито прогунђа крупну псовку, и |
еши, господару! — рече Петар, гледајући Цукића право у очи.{S} Тренутак је био критичан.{S} Тре |
ад за сина свога.</p> <p>Петар је молио Цукића да то не чини.{S} Он није достојан тога.{S} Син |
утку може бити меса, Петар обиште и око Цукића и око Марка, преклињући их наизменце да се бар з |
адоше пред ханом и почеше се купити око Цукића.{S} Буљубаша Петар даде миг момцима да уведу Цук |
уљубаша Петар даде миг момцима да уведу Цукића у хан, где га склонише у једну мрачну одају.</p> |
и <pb n="48" /> кнез Сима.{S} Међутим, Цукићева глава била је стигла у Београд, и већ од два д |
!</p> <p>У бошчи је била одсечена глава Цукићева.</p> </div> <pb n="35" /> <div type="chapter" |
ш, но послати хајдуке.{S} Прво је дошла Цукићева глава, а синоћ догнаше и ову двојицу.</p> <p>— |
ће се и гора и трава</l> <l>Куд се деде Цукићева глава!“</l> <p>Горак подсмех судбини веје из о |
стајали као црне, непомичне сени.{S} Из Цукићеве одаје чуло се по некад лако кашљуцање и по как |
рођака кнеза Симе, потанко су причали о Цукићевој глави, која се већ ево неколико дана суши на |
-Али-паша, кад му допадоше први гласи о Цукићевој и кнез Симиној буни.</p> <p>Али кнез Милош <h |
главе тројице угледних првака српских — Цукићеву, која је пала од српске руке, још пре 7—8 дана |
лаву Молеру и владици Мелентију, ономад Цукићеву, а сад ћеш наше, па тако редом док и тебе једн |
данас твоју главу, кад је ономад појео Цукићеву?{S} Јеси ли ти здрав, да идеш крвнику у шаке и |
е Милош учинио с Молером, с владиком, с Цукићем и с толико другим.{S} Он је дубоко загазио с Ту |
умели!... <pb n="27" /> Осушила ти се, Цукићу, ка’ и што ће, што не стуца змији главу док се ј |
одару Павле.</p> <pb n="30" /> <p>— Еј, Цукићу, кукала ти мајка, боље да си се удавио у бабино |
га и моли, да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрсио конце; кнез Симу уловио, сад уздиш |
то прозорче изнутра закује даскама.{S} Цукићу дадоше да једе и пије, што је хтео и што се у ха |
презно се стаде приближавати притајеном Цукићу.</p> <p>Наједаред, Никола оберучке снажно изману |
два своја пиштоља иза појаса и пружи их Цукићу са речима:</p> <p>— Ево, господару, моји пиштољи |
ромна пожара, који се губио тамо негде, чак тамо иза саме ивице пространа видика.</p> <p>Баш у |
тога доба људи поспе, ватре се погасе, чак и пси полежу и село утоне у таму и тишину.</p> <p>А |
ала ће пропевати, кад њени први синови, чак и у туђини овако један другога предусретају.{S} Ти |
орне слуге и послушнике своје, ипак он, чак ни пред њима, није хтео сад истицати своју вољу и с |
нема. — Да ти знаш где је себе Топола; чак тамо преко три воде.{S} Па тамо је шума, није овако |
ица беше притајио и лежао је као мртав; чак му се ни дисање не чујаше.</p> <p>Напољу је била ле |
и саветовати да се уклоним из земље.{S} Чак су ми и то износили да ће тиме бити учињена велика |
итао и друге, па не би испало наопако!“ Чак им није право ни онда кад учиним штогод добро.{S} О |
а.{S} Па и ако је порта одавно уништила чак и саму сенку влашко-молдавске независности, и напра |
љубав и уважење код свију Балканаца, па чак и код самих Турака.{S} На њу су досад гледали као н |
дакле, варати тамо простодушне људе, па чак и амо царски двор.“</p> <p>Пошто је писмо прочитано |
а ћемо ми морати да путујемо кришом, па чак и под туђим именом — примети Наум.</p> <pb n="229" |
S} А сад, кад га отуда сви позивају, па чак и кума Милош, не може га нико ни везана зауставити. |
еби скривио и учинио да ми не дате мира чак ни амо у туђој земљи, као да је мени мало мојих јад |
о већ био осуђен и уцењен, да је издата чак и писмена бурунтија о томе, да се као хајдук убије |
није од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни Вожд не зн |
преко целе каване, упита госта, који је чак на другоме крају седео.</p> <p>— Море, болан, Раџо, |
до уста како сам ја одашиљао моје момке чак у друге далеке нахије да тамо побију рођаке каква ч |
ота да он за мном шаље људе, који ће ме чак амо по Русији пањкати и срамотити.{S} Ето ти, војво |
чкан, оставио им коње, а за њине хареме чак је и кола набавио да се лакше иселе из Чачка.</p> < |
<p>— Несретник, несретник!{S} Он разуме чак шта и пси говоре — рече кнез Милош и пође да отвори |
ту?{S} Коме ја сметам да се против мене чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи к |
да плане на тихом Дунаву, па да одјекне чак до атинске голе равни, до расејаних острва по грчко |
д благим духовником, и што да му помиње чак и о могућој смрти Карађорђевој.{S} Да би колико, то |
, може бити и тако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост.{S} Дру |
људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би од његове бујне г |
нџиска момка који је ту спавао, отпрате чак далеко на извор, божем да донесе тазе воде.</p> <p> |
два света, и то два света који се више чак и не разуму.</p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао и то |
е би ништа.{S} Доцније они одоше, одоше чак у Париз, ослободише цео свет, само се јадних Срба н |
би се за времена склонио.{S} Вујица би чак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош |
ао, а често су му и за ситнице долазили чак с другога краја Србије.</p> <p>Ови људи, што су сад |
а буде све тежа.{S} А кад се неко казни чак смрћу — онда та казна треба да буде право мучење.{S |
p>То Ђорђа тако овесели да је те вечери чак нешто мало и уз гусле свирао, што није чинио већ од |
ер какве сте рђе, не умете љуцки посећи чак ни мирна, везана човека!...</p> <p>— Али мрцварите! |
казало у више прилика, где је покушаван чак и отворен бунт против Милоша.</p> <p>Из свију ових |
чно, шта више тихо.{S} Но Милош је хтео чак и пред самим собом да забашури своје неумесно трзањ |
заједно с њима у Босну, па их допратио чак до Мајевице и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти |
и, болан, толике људе, а сад му сметамо чак и ми овде.{S} Шта ће мислити <pb n="156" /> овде у |
ницом?!{S} Какав ли је то мутавџија што чак тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на зем |
Карађорђе убијен, и тражиће у Стамболу чак и признање и накнаду зато, доказујући како је спаса |
ање страда при извршењу казне, дошли су чак на мисао да осуђеника убијају при спавању.{S} Права |
<pb n="117" /> који ми иза леђа шапућу чак и то, да је све ово моје масло, и да сам ја оне нес |
ка собица Антина брзо се напуни.</p> <p>Чак дође и момак од српског митрополита, који такође бе |
к, па чохано ћурче, а доле плаве чохане чакшире с везеним пачалуцима.{S} Опасивао се великим св |
ваве.{S} И нехотице, он их узе трљати о чакшире и крити иза леђа.</p> <p>Али она га ухвати за р |
јица, мислим биће доста да узмем средњи чамац? — рече Јован.</p> <p>— Ја бих рекао да их је тро |
бога, господару!{S} Зар још овде да се чами!{S} Мене већ мука ухвати.{S} Па онда, пада ли вама |
S} Ама ме сама душа боли што овде овако чамуњамо и пропадамо као робље незаробљено, а могли би |
воду Луку Лазаревића, Ненадовића, Илију Чарапића и друге главније људе из Србије.{S} Распитивао |
о, скоро нечујно носи некакав пријатан, чаробан шум.</p> <p>Од куда то тихо брујање?{S} Народна |
дубине, нестане их наједаред као каквом чаролијом, да мало после опет избију на површину чило и |
S} Старац и Ђорђе ишли су левом страном чаршије, корачајући крупним корацима.{S} Наједаред стар |
Пожаревац изјутра, он се упути табачкој чаршији и сврати у механу некога Живка Лужичанина, где |
еким улицама чуо само српски говор, а у чаршији, на сваком кораку, сретао си „српске емигранте, |
е неколико улица ћутећки.{S} Изађоше на чаршију.{S} На лепом летњем вечеру многи свет седео је |
> <p>Домаћин Чолак-Анта био је изашао у чаршију неким послом, кад је стигао Карађорђе.{S} Па ка |
е да отац није ту, мало час је изашао у чаршију, али ту су чика Крага и чика Стојан (Симић).</p |
чохана, везена долама и у опште чохано чаршилиско рухо из онога доба.{S} Знанци се поздравише |
о.{S} Тако је он бивао према приликама, час дрзак и необуздан час опет страшљив, да је и од сво |
а својих и стрељајући очима час једног, час другог, слушао је шта ко говори.{S} Његова глатко и |
његов уморни мозак и избијали час овде, час онде.</p> <p>„...{S}Што си онда побио толике људе, |
ављајући коња да корача по својој вољи, час му опет наједаред <pb n="305" /> прикупи дизгине и |
и на махове превлађивали су час једни, час други.</p> <p>„...{S}Најбоље је да не мислим о свем |
су се једнако налазили у њиној близини, час их претичући, а час остајући иза њих, како је кад з |
то топот коња, повезаних ту у близини, час усамљен крик какве тице, коју је у недоба штогод ра |
ез циља и одређене намере час на једну, час на другу страну.</p> <p>Мрачни ноћник час иде у кор |
и, он је немирно погледао час на једну, час на другу страну, а овда онда усне су му грчевито др |
је у недоба штогод расплашило с гнезда; час је опет неко неразговетно шуморење, као да негде у |
самом још није била потпуно свршена.{S} Час се одлучивао на ту ствар с највећом одсудношћу, твр |
ибу овда онда, по какав нејасан шум.{S} Час је то топот коња, повезаних ту у близини, час усамљ |
ли у њиној близини, час их претичући, а час остајући иза њих, како је кад захтевала сигурност о |
их доглавника својих и стрељајући очима час једног, час другог, слушао је шта ко говори.{S} Њег |
ксао блудећи без циља и одређене намере час на једну, час на другу страну.</p> <p>Мрачни ноћник |
вих дванајест кнезова закључили смо ови час да Карађорђа уклониш и с њиме свршиш брзо и неодлож |
се одовуд једнако џара и подбада; сваки час из Русије и Влашке лете у Србију курири и тајни аге |
ју брзо отаљавати и да он не може сваки час зивкати скупштину.</p> <p>Но општи резултат саветов |
још није вратио, те да га очекује сваки час преко Паланке.{S} Међутим приватно, преко неких људ |
ила бурна, мутна, нестална, па се сваки час могло десити што год што ће све пореметити.{S} Сам |
ило до запетих односа, који су се сваки час могли изродити у крвави сукоб.{S} Милош је дакле ув |
туђини, а други код куће презати сваки час, као зверка у гори, да откудгод не пукне осветничка |
жигали су његов уморни мозак и избијали час овде, час онде.</p> <p>„...{S}Што си онда побио тол |
то се јамачно нас ради скупља; самртни час примакао се; још мало и све ће бити свршено“ — севн |
с на другу страну.</p> <p>Мрачни ноћник час иде у корак остављајући коња да корача по својој во |
према приликама, час дрзак и необуздан час опет страшљив, да је и од своје сенке зазирао.</p> |
али разговарали, он је немирно погледао час на једну, час на другу страну, а овда онда усне су |
n="233" /> и рече да отац није ту, мало час је изашао у чаршију, али ту су чика Крага и чика Ст |
ту ствар, ја ћу онако слушати.{S} Мало час је светли везир рекао да с Ђорђем треба поступати к |
ече старија жена о платну, које је мало час навијала.</p> <p>— А што, најо!{S} Да се нећете куд |
сву тежину крвава догађаја, што је мало час овде на његове очи одигран.{S} Али он је добрим и м |
срце боли кад чујем таке речи, као мало час она твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих мога |
их мисли и привиђења, што су га до мало час трзала.</p> <p>Овај крвави, буновни сан учинио је н |
злозима, као што су они што смо их мало час видели у његовим немим монолозима, а она се с нова |
ачно је и сада тамо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га потражим.{S} Он је дошао послом; ал |
кочи.{S} Трже сахат; било је један и по час по поноћи.{S} Он нешто прогунђа.</p> <p>Слуга, који |
славољубља, и на махове превлађивали су час једни, час други.</p> <p>„...{S}Најбоље је да не ми |
о да ноћи ту код њега, но да је око два часа по поноћи изашао да се мало прошета по чистом зрак |
се сасвим утиша, а после подне око два часа, слабуњаво зимско сунце проби се кроз облаке и оба |
даде им пример.{S} Али после једног-два часа, видећи да ни јело ни разговор не иде, гости се уз |
акав везир, какав Београд!{S} Сад овога часа ваља њему одрубити главу.{S} Ко ти је од момака за |
пљискам за душу и теби и њему сад овога часа, — шкргутну опет зубима опаки Новаковић, а десном |
народа презали; зазирали би да свакога часа може планути нова буна и не би дали народу зенути. |
лита нестаде из друштва, и више од пола часа остали су заједно у побочној соби, где су се повер |
ала су се једно пред другим четири пуна часа и опет су обадва остала пуна.</p> <p>И сви ти разг |
м ове последње ноћи, где су пуна четири часа разговарали непрестано, а на свршетку опет су осећ |
ом погледу душу заносила.</p> <p>На три часа одстојања од Паланке, а на сат места од цариградск |
ађорђе с Красисом.{S} Било је равно три часа по поноћи, и зора се већ бејаше почела беласати на |
ака, и није прошло ни <pb n="138" /> по часа а Турци су већ били сви повезани (двојица су погин |
ја одох да видим коње.</p> <p>После по часа Карађорђе и Наум отпутовали су.{S} На растанку жен |
нестаде га у мраку.</p> <p>После четврт часа он се заустави пред вратима нове двокатне дрвене к |
је некакво притајено чудовиште, које за часак може искочити из мрачних гудура.</p> <p>Милош је |
редовима, најближим губилишту, па се за часак, као бурни таласи, разлише по целој огромној гоми |
м изађи само за један тренутак, само за часак!{S} Ево, врата нека стоје ошкринута.{S} Да прогов |
турског!{S} О страшни дане!{S} О ужасни часе, о несретна годино српска!...{S} И ко то мене прок |
прословим о томе, хоћу да ми се закунеш часним крстом, и очним видом, и српском вером твојом, д |
е мучних мисли прохујало за то неколико часова кроз његову болну главу!</p> <pb n="126" /> <p>К |
сигурни, да не мора стрепити за главу и част своју ко се год мало макне од дома свога; једном р |
на.{S} Он то одмах опази:</p> <p>— Ради част — рече он. — Тако си и ти пре десетак година почас |
ађорђев, па га је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак |
највеће личности сматрале су за особиту част да учине лично познанство с Црним Ђорђем, с јунако |
корача само широким и светлим путовима части и славе.</p> <p>Па ипак се помишљало и на најгоре |
ђорђе је устао да се захвали на великој части и поверењу, и одмах ту спремљено је и све остало |
Голема хвала светлом везиру на великој части и големом поверењу, које ми се указује, кад ми се |
Да будем лажљив и варалица на самртном часу!{S} Помислите, шта би могао мислити кнез Сима у тр |
не тражити да се у овом тешком самртном часу покажем као кукавица.{S} Та, болан људи — Драгић р |
је и кола набавио да се лакше иселе из Чачка.</p> <p>Свега тога сећао се сада Милош, и пребаци |
убица уђе и унесе гостару с вином и две чаше.{S} Мало после унесе ибрик с кавом и два филџана, |
чинимо ми за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, који помози раздрешити.{S} Говорисмо отоич, ако ј |
аскрс српске слободе била је још жива и чврста у души и срцу српске емиграције.</p> <p>Живећи т |
p> <p>Осуђеници су корачали полако, али чврстим поузданим кораком.{S} Овда онда погледали су ок |
е упусти златан крст, који је све дотле чврсто држао, и оберучке се дочепа за дебелу грану, на |
ва, наслоњен на дугу пушку, коју бејаше чврсто стегао у руку.{S} Седео је ћутећки, оборене глав |
рно стакленце, повезано белом кожицом и чврсто запушено.{S} Јако је мирисало и Лисовић га, и не |
следње речи Карађорђевица је изговорила чвршће, одсудније и с више поуздања.</p> <p>— Море, мен |
ли скоро до зоре.{S} Тада изговори ово, чега ћу се до гроба сећати:</p> <p>„Вила гњездо тица ла |
збеђен, а што се Турака тиче он се нема чега бојати, јер је у смедеревској нахији он, Вујица, г |
Нико не зна шта ми је; нико не слути са чега сам ја тако зловољан и жалостан; ја идем, послујем |
S} У исти мах осети се јак дах буре, од чега затрепери сваки листак на горостасном храсту, а си |
чује у близини страховити лавеж паса од чега је страва подузима.</p> <p>У средини ових људи, на |
воде махом ту у Кишињеву.{S} Раде ко се чега прихватио.{S} За Србијом жуде сви, али немају начи |
, кад сам напушташ и остављаш оно, ради чега су толики људи главом платили...{S} Крв она два не |
о.{S} Само у почетку изложио им је ради чега их је управо потрудио да до њега дођу:</p> <p>„Кне |
шлија је чекао да Милош сам помене ради чега је дошао, а Милошу је опет било незгодно да о ства |
а какви су гости, па му напомену и ради чега су дошли.</p> <p>— Договарамо се да ли да дозовемо |
је не могу ничему надати, али се немају чега ни бојати од ње, Карађорђе је хтео да види како ће |
амо!...</p> <p>Док је овако брбљало као чегртаљка, весело девојче већ бејаше прискочило и одреш |
љуби сине слатки, ево овде си се родио, чедо моје; пољуби нашу лепу и слатку српску земљу, бог |
кола стадоше пред баштенску капију.{S} Чек’ да видим!...</p> <p>И она журно истрча пред кућу.{ |
нцади.</p> <p>Карађорђевица ослушну.{S} Чек’дер — рече она, и опет ослушну. — Бога ми ће ово би |
се тврдило, како народ Карађорђа једва чека, како би га сад од блата градио и како ће све лист |
бију.{S} Рећи ће му како га народ једва чека, и како га је толико жељан да би га од блата гради |
ва врати на Драгићево трло, па ту да га чека, јер су ту склонитији и за разговор и за састанак |
на рамена своме добром коњу, који вазда чека спреман и оправан.{S} Бежи од људи у пусте пољане |
ошеви и његова уверавања, како га народ чека раширених руку, нашли су приправно земљиште код Ка |
му и бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код везира у Београду!</p> <p>— Какав везир, какав |
сувише забави, г. митрополит нека га не чека.</p> <p>Два пуна сахата трајао је разговор између |
предавати, кад знају да их код њега не чека го нож, већ благо, човечно поступање; буле ће га б |
м кад осташе насамо.</p> <p>— Још да се чека Науме! — рече Ђорђе.</p> <p>— Их за бога, господар |
на зло.{S} Не мислим ни ја да тамо наше чека неко смиље и ковиље, али неће бити баш ни то, да ј |
ли у Кишињев да познамо човека који нас чека.</p> <p>На томе је разговор опет прекинут.{S} Трој |
умарнути у Србију, где се не зна шта их чека — то неће ни један.</p> <p>„Док су били у Србији; |
шник међу очи!{S} Ха, ха, ха!...{S} Али чекај!{S} Ослободићеш се!{S} Ево њих, иду, они ће те ос |
што не прокопкају Турци, а они то једва чекају, како би опет нашли изговора да јурну у народ ка |
нека га, нек дође.{S} Таман га Турци и чекају!{S} Он мисли ово је сад као што је било пре за њ |
, али немају начина да се врате, и тако чекају.</p> <pb n="237" /> <p>Разговарајући о свему том |
риградске светине.</p> <p>Та је судбина чекала сад и три бујне главе тројице угледних првака ср |
шљивар.</p> <p>И одиста, пред кућом је чекала спремна тројка, с другим одморним коњима који су |
орђа, први се крене с Наумом.{S} Њих су чекала друга спремна кола позади куће.{S} На пола сахат |
умевали ову поруку из Цариграда, и нису чекали да им се дваред понавља.{S} Ко је био тугаљив ок |
од од везира...{S} А онда зна шта би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива одрао ка |
један мах упиташе шта хоће.</p> <p>— Ја чекам моје људе, и ако се не варам ви сте то — рече ста |
. „Шта си чекао? — веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар немаш чекати ништа ни од кога, п |
мите све што треба да не буде пометње и чекања кад ја дођем.</p> <p>На томе се растадоше.</p> < |
кољу сиротињу.{S} С тога ми ето није до чекања.{S} Црно-бело, ствар би некако требало свршавати |
аста подуже ћутање.</p> <p>Марашлија је чекао да Милош сам помене ради чега је дошао, а Милошу |
еба; очекни ти — па оде.</p> <p>Анта је чекао и у мислима радовао се како ће овеселити и Вујицу |
н нешто прогунђа.</p> <p>Слуга, који је чекао куњајући на уласку у одају, кад чу шум, уђе унутр |
, што није заповедао, свршавао. „Шта си чекао? — веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар не |
свето дело, и ја га морам извршити.{S} Чекати немам кога!{S} С тога да почнем“ — тако мисли Ђо |
и врага!{S} Тешко нама ако би ми морали чекати док султану и царевима падне на ум да се и на на |
е што ти драго!</p> <p>— Хоће ли крвник чекати бар док се раздани?</p> <p>— Једва сам, господар |
овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму, који из Кишињева води преко румунске г |
о ми често чекамо на тебе, ти бар немаш чекати ништа ни од кога, па што ниси наређивао и послов |
Стеваном Кантакузеном, прозваним Стеван Чел Маре (Стеван Велики) и у почетку 19. века бејаше се |
ак за облаком наилази и силази с висока чела старчева, према обрту разговора који се ту водио.{ |
ништења на обадва ова поносна и јуначка чела.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Путујући и |
</p> <p>Карађорђевица махну руком преко чела, као да је хтела одагнати неке суморне и црне мисл |
и из главе — рече Милош и обриса зној с чела.</p> <p>— Права турска замисао!...{S} Али нека га, |
ви жена с десна, бришући старици зној с чела, и уклањајући један прамичак седе, проређене косе, |
убару, мету је на колено, смакну косу с чела и настави:</p> <p>— Али и томе ће доћи крај.{S} Ов |
ви мишићи на њеном облом, као прекаљени челик гипком телу, па онда на мах све престаде, све уму |
осећао да му свака та реч као растопљен челик капље на само срце.</p> <p>Но у тај мах зачу се н |
глас му се вио као танка жица прекаљена челика, по чему се и познавало да је старунац.</p> <p>М |
и укочени поглед.</p> <p>А они усијани челични шиљци, од разних искиданих мисли, један по једа |
ужву, из које тек овда онда, као усијан челични шиљак, избије по која непокорна, оштра, бунтовн |
и смрт, а вођство треба предати у једну челичну руку, која ће све водити и свима заповедати.{S} |
је држао у руци, пољуби је, мету је на чело, опет је пољуби и понови тако три пут узастопце; н |
4" /> Ђорђе је био истакнут да стане на чело тога покрета, а сви балкански родољуби и мање војв |
клоп, узимао убојни мач и стављао се на чело војсци, да порази непријатеља, да послужи домовини |
Управо од ње се тражило да се стави на чело целога покрета т. ј. да она прва и отпочне борбу.< |
реног бунта, коме су се били истакли на чело неки кнезови.</p> <pb n="105" /> <p>Турци су то ом |
оворим; што ми се по читаве недеље дана чело не разведри, што по читаве месеце идем мрачан као |
и пао старици по набраном, избразданом чело.</p> <pb n="67" /> <p>Старица мало поћута; после п |
зорно!?</p> <p>— Како ћемо? — Секиром у чело.{S} Мртва уста не говоре.{S} А бог види, да је од |
отајно, да ме убију као крмка секиром у чело!...{S} Да паднем без освете без замене по вољи јед |
} Ваља ући у собу па зликовца секиром у чело!{S} Треба премлатити пса и одсећи му главу, па ти |
{S} Сломив Наполеонову силу, Русија, на челу коалиције, водила је прву реч у Европи и руски цар |
, који су око десетак година стајали на челу свију главних послова државних; који су имали под |
ћености.</p> <p>Французи, корачајући на челу цивилизације, одмакли су и у томе.{S} Они су изуме |
сав народ и кнезови с кнезом Милошем на челу, моле „благонаклоно двор руски да милостивим оком |
</p> <p>Ту се Карађорђе пљесну руком по челу и рече чисто очајно: — Камо моје лепе среће, да са |
јунак!{S} Јунак си да удараш секиром по челу, а ниси јунак да примиш ушник међу очи!{S} Ха, ха, |
Ђорђе! — И мој се јадни Ђока пљесну по челу и скочи као опарен, па удари корачати доле горе по |
не главу, да прибере разгнану поробљену чељад своју; да огради порушена огњишта своја, да засеј |
, рекав да има још нешто мало да нареди чељади код куће, па ће одмах и сам митрополиту.</p> <p> |
ико тренутака, ако би имао што поручити чељади на дому.</p> <p>Цукић се наслони руком на оџак.< |
био запретио да ће га заједно с његовом чељади, у његовој рођеној кући и заједно с кућом, жива |
еби голема невоља да жив ускачеш вуку у чељусти?{S} Зар ће Милош пожалити данас твоју главу, ка |
ије.{S} Распитивао је шта ли они мисле, чему се надају, да ли помишљају на повратак у Србију и |
то, нека завиде, Богу хвала, имају и на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине заме |
дођоше до врата препирући се живо, при чему је Марко страховито грдио, а Петар се благо извиња |
полунезависну унутрашњу самоуправу, при чему је турско мешање и утицање у народне ствари било с |
у говорили:</p> <p>„Да ли овај погађа о чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p>Бар Милош је тако р |
војим, онда јамачно целе ноћи није ни о чему другом говорено <pb n="246" /> до о турским вратов |
.</p> <p>— Како да не мисли!{S} Он ни о чему другом и не мисли до о томе.{S} Причају ми људи, к |
вио као танка жица прекаљена челика, по чему се и познавало да је старунац.</p> <p>Мало затим, |
о, а нећу имати кад да учиним ништа, по чему би се видело зашто сам се повратио у Србију, па ће |
ав изгрижен, по лицу грдно изгребен, по чему се познавало да се у самртним мукама дуго и очајно |
све што београдски везир заиште, онда у чему је он бољи од обична послушника везирова, и да ли |
{S} А ако би издао браћу своју или ма у чему изневерио ове лепе наде које се на њега полажу — д |
нда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити похаране паре — рече Милош расположено.</p> |
тако просте справе, као што су колац и ченгели, и да ће и то бити доста добро мучење, кад жива |
ива човека ударе на колац, или га обесе ченгелима за ребра, па га тако оставе док не издане.</p |
с којима се њена тројка сретне.{S} Ова честа сретања, показивала су, да се наши путници примич |
ни једног дана ненадно бане у Србију, а честити везир ништа ми не јави, како да се владам за та |
у најбоље било, да у таквој прилици сам честити везир води и бригу и одговорност зато.</p> <pb |
главом.</p> <p>— Ја сам мислио да ће то честити везир боље знати од мене.</p> <p>— Ја ништа не |
други.{S} Па има још у Србији јунака и честитих људи, који неће хтети да прљају свој образ муч |
мени послаше, које се ето са согласијем честитог везира шиљу обе одеране у Цариград“...<ref tar |
што решено, коме би се то пре јавило но честитом везиру.</p> <p>Марашлија се саглашавао да би п |
похватати бунтовне вође, и опремити их честитом везиру, само нека везир не пушта Турке у народ |
и много памтила.</p> <p>Сама баба Јана, често је узвикивала: — „Дуго, дуго, ох како ја дуго жив |
к, који је имао какав крупнији посао, а често су му и за ситнице долазили чак с другога краја С |
ји су у оним мутним и крвавим временима често били зли и крвави.</p> </div> <pb n="143" /> <div |
внијих времена и најпростији људи веома често вршили ово, што казује изрека „циљ оправдава сред |
жен.{S} На путу за Драгићево трло он је често заустављао Наума да му покаже дивну околину, која |
да постакне ватру.</p> <p>Карађорђе се често мешкољио и чешће отварао очи; видело се, да и он |
онај шумни дах великога града, који се често опажа на читав сахат хода.{S} Овда онда кад би на |
је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се често с руским важним људима, и да ли се што спремају, |
— Без срца!{S} Човек без срца!{S} То се често рекне али, у истини, мало је таких људи.{S} Ја са |
ршавао. „Шта си чекао? — веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар немаш чекати ништа ни од к |
оследица, Милош је доцније о тој ствари често и <pb n="142" /> дуго мислио, а догађаји ће показ |
сложи с оштрим мерама које су политици често неопходне.{S} Отац Мелентије био је меког срца и |
бунтовну покрајину, која се до сад тако често и тако упорно бунила, а сад ево сама хвата бунтов |
разговор, којег се Добрњац доцније тако често сећао.</p> </div> <pb n="167" /> <div type="chapt |
о хоће, мора много и да сме.{S} Смелост често осваја земље и градове, а страшљиво <pb n="188" / |
отово било у рукама.{S} Смелост и успех често су две разне речи за једну исту ствар.</p> <p>Но |
P18933_N4">Узречица, коју је кнез Милош често употребљавао уз говор, особито кад говори нешто с |
дгод бахнула каква Милошева разбојничка чета, а ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно |
се Милош овако душевно борио, изаслана чета кабадахија вршила је строго издате јој наредбе.{S} |
ирно и достојанствено.{S} Пратила их је чета јаничара и 5—6 чиновника везирових, којима беше по |
Милош у свом рођеном интересу отворити четворе очи да се Карађорђе не увуче у Србију, Марашлиј |
ићи онако тек насумце, но ћеш отворити четворе очи, а твоји стари ратнички другови само док чу |
а споља донесу дебелу греду, коју узеше четворица на руке и њоме стадоше обијати врата.{S} Уз т |
је била намењена.</p> <pb n="275" /> <p>Четворица су била изаслана да се нађу на путу између Пл |
више и нестаде га у мраку.</p> <p>После четврт часа он се заустави пред вратима нове двокатне д |
руку не иде више, и он окрете другу.{S} Четврта је година од онога земана.{S} Знам све, као да |
ић, био је само један прозор и то мали, четвртаст, преграђен дебелим дрвеним коленикама.{S} Но |
тога доба баталим све.{S} Сад има три, четири па и пет година, како нисам окусио меда.{S} Него |
едаред у гомили наста метеж и колебање; четири јањичара појавише се на губилишту, водећи под ру |
ане пред миндером, што се пружа дуж сва четири каванска зида, а горе на миндеру седи око 50 људ |
је људе у сваком крају.{S} Премда се за четири последње године, од како је он избегао из земље, |
мом уласку у кућу стојала су на вратима четири кршна момка у богатом оделу, наоружани од главе |
ла с њим ове последње ноћи, где су пуна четири часа разговарали непрестано, а на свршетку опет |
олтар, па закључао цркву, упалио је са четири стране и утекао у свет...{S} У мојим очима то је |
<p>У тој авлији гореле су ватре на три четири места, а око њих видели су се многи наоружани љу |
мео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од три четири године није тамо; а од тога доба све се променил |
ра ја учинио овој земљи само за ове три четири године, од кад они утекоше!{S} Зар би њему, боја |
ула).</p> <p>Ту је Карађорђе провео три четири дана.{S} Излазио је по околини, састајао се и с |
шњих робова разбијала са сигурношћу три четири пута јаче војске султанове, најбоље војске што и |
> срца изливала су се једно пред другим четири пуна часа и опет су обадва остала пуна.</p> <p>И |
атовања.{S} Многобројне српске војводе, четници, барјактари, и у опште војне старешине били су |
што људи говоре, да душа после смрти за четрдесет дана обилази сва она места, куда је човек за |
ице?{S} Како сам их друкчије слушао пре четрдесет година! — Еј, младости, младости!</p> <p>Посл |
се спрема да се амо врати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Србију...</p> <p>Духовник га прес |
к, али је вазда водио засебну, одвојену чету, кад мању а кад већу, с којом се провлачио између |
ненада; може собом повести још и повећу чету бећара и скитница, којих увек тамо има по Влашкој |
а лађице, па их пустимо у бару код наше чешме.{S} Лептирови лете и вуку лађице, а оне за њима п |
ицала напред, ова сретања су бивала све чешћа, а међутим, при сваком сусрету из кола се појављи |
љубави и пријатељству, те су се с тога чешће походили и једни другима у госте долазили.</p> <p |
е.{S} Дубока кеса Милошева и до сада је чешће морала попуњавати те недостатке и празнине, па је |
а и то појас и груди.{S} Нарочито му је чешће падала у очи једна сребрна палацка Карађорђева, к |
и Наум махом су ћутали.{S} Карађорђе се чешће губио у далеке мисли и у прошлости и у будућности |
/p> <p>Јео је халапљиво, а очи су му се чешће отимале тиквици што стајаше ту крај колена Гитари |
у.</p> <p>Карађорђе се често мешкољио и чешће отварао очи; видело се, да и он не спава, или да |
сови о доласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрем |
Али гласови о доласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и |
ђе засео у врху на миндерлук и распалио чибук тако, да се скоро не види из дима.</p> <p>Она, Је |
Ту је био кнез Аксентије Миладиновић из Чибутковице, Прота Смиљанић, Хаџи Мелентије и многи дру |
а ногама је имао широке и кратке црвене чизме.{S} Од оружја сада је имао за појасом два сребрња |
очи на кладу и штогод може удари одозго чизмом по тој испреченој руци.{S} Коска се преломи у ми |
сподство изумирало, и младога — Србина, чија је снага и господарство тек почело јачати и снажит |
— Како, болан, нијесу твоја посла, а да чија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?!{S} |
ји познаник Ага-Џон, скромни дућанџија, чије је дућанче било ту на углу према Калемегдану, чове |
господара — старога господара Турчина, чије је господство изумирало, и младога — Србина, чија |
чне гробнице своје, а доћи ће нов свет, чије руке неће бити крваве, и на чијој се одећи неће по |
потоњи наш Илија Милосављевић-Коларац, чије име данас благосиљају тисуће уста српских.{S} Кака |
Селим III, Мустафа IV, били су султани чије је ступање на престо и силазак с престола она преж |
данас на врло ружном гласу, али у оцени чије дуге и бурне прошлости непристрасна повесница још |
ивен кабаницом по глави, лежао је човек чије се лице није видело. — То је био Вујица.</p> <p>До |
у његово име влада и заповједа.{S} А у чије име заповједа ваш Милош?{S} Он је прости слуга вез |
екуда журно хита уз танану стаблику на, чијем су врху набубрели једри пупољци.</p> <p>У Рогачи |
уштина налетеше на горостасни храст, на чијем се врху Ђорђе налазио.{S} Дебеле гране моћнога хр |
е, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и наговору?{S} Тако убиство бацало би сен |
гало је и само држање Вујичиних момака, чији је шапат допирао до Ђорђа и с чијим се мрким, закр |
разном простору неке тајанствене знаке, чији пророчански смисао само он разуме.{S} И ако је код |
леко одвојена од православне Русије, на чији је позив била устала, сви ударци још моћне Турске |
чком снагом.{S} У несвезаним речима, но чији се смисао ипак могао разабрати, она је казивала до |
аптавате да молим за милост онога, пред чијим се ногама ваља крвава глава мога најбољег друга, |
једну пулију; онај исти Марашлија, пред чијим су конаком пре недељу дана тојагама на мртво име |
ака, чији је шапат допирао до Ђорђа и с чијим се мрким, закрвављеним погледима сусретао његов ј |
редну, послушну, дисциплиновану војску, чијој би дисциплини могле позавидити многе царске војск |
свет, чије руке неће бити крваве, и на чијој се одећи неће познавати попрскана крв убијена пра |
од господара!{S} А кога ја служим и по чијој заповести ја радим!{S} Јамачно по својој глави, и |
пштега вођу, за војводу балканског, под чију би команду дошла сва оружана снага и српска и грчк |
рађорђе изабран за вођу балканског, под чију је команду имала стати сва оружана снага свију бал |
ху?!{S} А, „којекуде“, по души вас, под чију стреху?!...</p> <pb n="157" /> <p>— Под Милошеву, |
радости повика:</p> <p>— Чика Стојане, чика Краго, реците драгичка!{S} Знате ко је овде!{S} Де |
е живо:</p> <p>— Ама, што си се смрзао, чика Стојане, ако бога знаш?{S} Остави то сито, дај га |
зајапурено од радости повика:</p> <p>— Чика Стојане, чика Краго, реците драгичка!{S} Знате ко |
ти дошао!{S} Баш јутрос су говорили, па чика Стојан вели, да ти овога лета нећеш ни долазити из |
зашао у чаршију, али ту су чика Крага и чика Стојан (Симић).</p> <p>Дете уведе Карађорђа у собу |
је ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам и ове чи |
мало час је изашао у чаршију, али ту су чика Крага и чика Стојан (Симић).</p> <p>Дете уведе Кар |
смо били.{S} Овде је прво узео био кућу чика Стојан због дућанића, да му је згодније продавати |
, да мало после опет избију на површину чило и весело, те се од њих вода зацрни.</p> <p>Јата пт |
е Ђорђе немарно.</p> <p>— Боже, истина, чим се ти појавиш у Шумадији ратовање ће опет планути, |
ора бити завере, гложења и претеривања, чим се мало неки успех постигне и до неке тековине дође |
као јарца, жива би га на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадг |
ти дам изун да га слободно можеш убити, чим наиђе у наш пашалук.{S} Али овде има друга мука.{S} |
та градио и како ће све листом скочити, чим се Карађорђе појави.</p> <p>Даље се у писму казивал |
Милошу, баш прирасла сиротиња за срце; чим отвориш уста, она ти је на језику.{S} А откуд је ти |
н многим орденима, а без једне ноге.{S} Чим се старац помоли, сакупљени свет поздрави га с пуно |
сматрао као руски човек и најамник.{S} Чим би се појавио у Србији, и Турска и Аустрија сматрал |
им растом и својим чудним понашањем.{S} Чим је ступио на српску земљу овај човек клече; простре |
> <p>Тако је гласило писмо Милошево.{S} Чим је било готово, он позва к себи Павла Сретеновића — |
есту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} Маре ти они за народне послове |
?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово моје |
трпљењем очекивао да се људи разиђу, па чим остаде сам с кнезом Милошем, он устаде, закључа вра |
овека, који никад ни пред ким и ни пред чим није застајао збуњен, Милош је чисто и сам добијао |
е ступе за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Русији и Румунији појавила српска емиграција, |
ок се не би сјединиле са Србима.{S} Али чим би се очистиле дунавске обале од Турака и обе војск |
ћи, кад му стоји мачка на глави.{S} Али чим смо скинули Русију, ти си видео шта је било с Ђорђе |
о сам; допратио га је један Грк.{S} Али чим се дозна за њега, само док се рашчује по народу да |
у први мах свога засебног вођу.{S} Али чим би се ступило у додир са српском војском, Ђорђе би |
н је своје проиграо.{S} Његово је умрло чим је он оставио и напустио ову земљу!</p> <p>— Умрло! |
Петар просузи.</p> <p>— Знао сам ја то чим сам овако потеран амо...{S} Само сам рачунао, да ће |
метају у њином подузећу и да им помогну чим могну, новцем и оружјем, ако не могу људима!</p> <p |
ли је ово човек.</p> <pb n="252" /> <p>Чим га бејаше загледао, кнезу паде на ум Карађорђе.{S} |
ли наћи кога од осталих војвода.</p> <p>Чим су чули за Карађорђев долазак, сви су похитали Чола |
, да поново окушају ратну срећу.</p> <p>Чим су нешто мало незадовољни с Милошем, народне стареш |
осташе само Милош и његов тумач.</p> <p>Чим се нађоше насамо, разговор се отпоче.</p> <p>— Важн |
уо на далеко неки Суљага <pb n="137" /> Чимбарлија.{S} То је био прави Бекри-муја, опасан зулум |
е, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбарлија седморицу са собом.</p> <p>Побију се ватром |
алио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбарлија био запретио да ће га заједно с његовом чеља |
и волујски рог.</p> <p>После те несреће Чимбарлија се није смео више појављивати у селима; а ре |
и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимбарлија.“</p> <p>Кад се кнез Милош закрајини с Турци |
и у околна села.</p> <p>Једном приликом Чимбарлији бејаше понестало пара, а он насред друма сре |
ло по реду па се онда пусти у потеру за Чимбарлијом.{S} Нађе га пијана с дружином у једној меха |
о се наплатио како је најбоље знао, али Чимбарлију ојади тако да више није ваљао ни богу ни људ |
странама не поремети мир, а нарочито да чимгод не изазове Турску.{S} С тога је вероватно да би |
умна да се за њима поводи и да се буни, чиме би покварила сав свој садашњи рахатлук.</p> <p>Мил |
!{S} Кад се братским главама почиње, да чиме ли ће се онда свршити!</p> <p>Баби седа глава жало |
тересу отаџбине.{S} Али шта да рекнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам напушташ и остављаш он |
i>нашега добра</hi>, они би нас помогли чиме могу, али нас не би везивали да се морамо увек држ |
у говорили:</p> <pb n="196" /> <p>„Знам чиме сад разбијаш главу: кројиш планове како ћеш ме што |
не измолио онога пса, па је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде је Милош мислио на |
која је претила да до зоре поруши све с чиме се сукоби.</p> <p>Па опет зато кроз ову урнебесну |
">Турске паше бележе своје господство и чин коњским репом (тугом), које носе за калпаком.{S} Ве |
ђорђа.{S} Кад су Н. Ичка упитали шта да чине с Карађорђем, кажу да је он рекао:</p> <p>„Чините |
и испизме; насрћу на људе и њихов мал и чине грдне штете и незгоде, са којих народ много страда |
уке и прекрсти их онако, како то обично чине људи кад се богу моле.{S} Ђорђе проговори:</p> <p> |
ехотице наносили.{S} Мило би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радовала, да |
{S} Па онда, пада ли вама штогод у очи; чини ли се вама сумњиво ово врдакање Вујичино?{S} Ја би |
т ослушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред баштенску капију.{S} Чек’ |
</p> <p>У првој забуни није знао шта да чини, али лупање се понови и Милош опсова лупача веома |
и Анта се забрину и био је готов све да чини, само да се Карађорђе заклони од опасности.</p> <p |
а он сам с оним, што пође уз њега, нека чини што може.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па тако је — реч |
н посече.</p> <p>— Није!{S} Теби се све чини неверица.{S} Ти рачунаш како су радили други и как |
поремети ово што је сад, јер им се све чини, да су раји много дали и попустили.</p> <p>Било је |
.</p> <p>Петар је молио Цукића да то не чини.{S} Он није достојан тога.{S} Син према оцу има др |
н и листом би скочио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете у наро |
пријатељски дочека.</p> <p>— Шта да се чини? — ово питање никад живље није стало пред Милоша к |
е срдито Лисовић.</p> <p>— Тако и да се чини — прихватише сви — Вујица је с Црним и онако шуров |
хата водио се разговор шта и како да се чини.{S} Реч „да се убије“ почешће се чула, но Милош се |
прође језа.</p> <p>— Духовниче, мени се чини да ти ја разговетно рекох: право те питам и хоћу п |
шта тим ризиком може добити.{S} Мени се чини, да ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају |
једна од оних страшних ноћи, када ти се чини да је настао смак света, да су се удружили и узбун |
рекао:</p> <p>„Чините с њим то, што се чини с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Павле Сретеновић (Л |
верују у препорођај балканских народа и чини им се, да је слобода Балканскога тропоља празан са |
ив, брижљиво је избегавао сваки сукоб и чини све што може, да се с Турцима на леп и споразуман |
Ја сам сад ето, на твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не бих са |
а везира велике очи, па му се само тако чини, а нека дође да сам купи дације по народу, па ће в |
в човек.{S} Али ја сам гледала, како то чини са Србима туђа вера, душманин, Турчин.{S} Ви ћете |
ти ни нарочите справе за то, као што је чинила богобојажљива инквизиција просвећене Европе.</p> |
један Цинцинат, то су у доба ослобођења чиниле све војводе наше.</p> <p>Велики ратници у борби |
окриље и заштиту.</p> <p>Све те прилике чиниле су, те су српски емигранти били крупна чињеница |
везирових.{S} Њини пријатељи у Београду чинили су све да их спасу, али су сви покушаји остали б |
гдашњег сјаја и величине своје, а то је чинило те му је садашња невоља његова изгледала још три |
то смо се склонили и утекли.{S} Њима се чинило да би им било лакше да смо и ми остали, па да за |
осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило да решава питање шта би чинио с Карађорђем, у ст |
5" /> <p>У таквим тренутцима, Милошу се чинило: „Све је узалудно, ја на њега не могу дићи руку. |
рајући се овако сам са собом, Милошу се чинило да он сад решава питање шта би учинио с Црним Ђо |
га вође (Милоша). <pb n="152" /> Све то чинило је, те је Србија у очима Грка, а и свих других б |
и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја да чиним, ако Црни једног дана ненадно бане у Србију, а че |
примети Карађорђевица.</p> <p>— Шта да чиним, кад другога пута нема!{S} Сила те опкорачила, па |
да убијеш биће много!</p> <p>— А шта да чиним ја господару, ако због њега остане каква твоја за |
p>— О, јада мојих!{S} Ја не знам шта да чиним овде. <pb n="23" /> Ја не смем тога човека узети |
обро вели господар Вујица.{S} Тако и да чиним како је он наредио.{S} Него да пошљем ја одмах мо |
све то имам право, имам ли право да то чиним сам, не питајући никог другог, кријући све то од |
е у другу не могу!...</p> <p>— А шта да чинимо ми несретници? — продужи чича Иван.</p> <p>— Пот |
има, но да се бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, који помоз |
а можеш и промашити.</p> <p>— Па шта да чинимо, ако не заспи, — обрецну се Никола.</p> <pb n="2 |
е би данас другчије било.{S} Али шта да чинимо!{S} Дођоше онда људи, навалише на Ђорђа и прелом |
ли могао друкчије чинити но што сам ја чинио?{S} Ако се хоће право да говори, ово што је било |
оља своја.</p> <p>То што је код Римљана чинио један Цинцинат, то су у доба ослобођења чиниле св |
нешто мало и уз гусле свирао, што није чинио већ од толико година.</p> <p>Међутим, дан греха п |
о брата на смрт, који се био одметнуо и чинио разна недела.{S} Милош је знао да му је он поузда |
ад му се чинило да решава питање шта би чинио с Карађорђем, у ствари, он се бочио с давно донет |
ије“ почешће се чула, но Милош се на то чинио невешт, пуштајући људе да се сви изговоре.</p> <p |
век односи са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква обична, каква моја лична ст |
/p> <p>— Потеците одмах својим кућама и чините се свему невешти.{S} По селима су ваши људи; нећ |
арађорђем, кажу да је он рекао:</p> <p>„Чините с њим то, што се чини с прасетом о Божићу.“</p> |
оше на други.</p> <p>— Шта ли ће, боже, чинити Турци, кад чују за <pb n="217" /> твој долазак.{ |
и амо, па ћу ти ја одговорити, шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако за то време, док ми један друг |
нда, према приликама, и видећу шта ваља чинити“ — старао се Милош да сам себе умири.</p> <p>Али |
љене прваке да сами већају, шта им ваља чинити, да се свет мало смири од оних подбадања, што је |
и и обавестили о новцу и шта с њим ваља чинити, Врљо примети:</p> <pb n="140" /> <p>— Бојим се |
<p>И ако је сам био начисто шта му ваља чинити, кнез Милош позва своје доглавнике да чује шта о |
ко шта му и <pb n="269" /> како му ваља чинити и најстрожије му заповедио да се без главе Црног |
у озбиљно запрети, а после овде се може чинити још штогод и поред тога.</p> <p>Тако је наваљива |
у, па би ли смео и би ли могао друкчије чинити но што сам ја чинио?{S} Ако се хоће право да гов |
на руке, па су питали шта им ваља даље чинити.</p> <p>Паштрмац је очима давао знак момку да не |
му то даје, и кад му то даде, онда море чинити што хоће.{S} Лукави Милош тако и ради, и мало по |
ту, па како буде најбоље, онако ћемо и чинити.{S} Једино што засад могу рећи, то је да ово што |
; све рачунају не би ваљда они то смели чинити сами на своју руку, кад се зна да ће се то раниј |
тешка очајања.</p> <p>— Па шта си могао чинити друго, за бога, Ђорђе? — рекнем му ја.</p> <p>— |
} Мелентије рече да би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао искрено и од срца.{S} Ово одо |
оно што неваља и што никад нисам мислио чинити.{S} И мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се пр |
га одмах овде да ми кажеш шта си наумио чинити, а ево ти те прво прочитај и ово писмо господаре |
„хтео је али није могао“.{S} Ето, зато чинићу све што могу, да дођем до успеха!</p> <p>— Било |
.{S} До јуче је то био господар!{S} Па, чиниш волико, како сад да га <hi>уклониш!</hi></p> <p>А |
Тешко!{S} Јакако, да је тешко!{S} А он, чиниш 'волико, био седети у својој земљи!{S} Зар је мен |
<pb n="102" /> свој душманину издао.{S} Чиниш 'волико, попо, тако та ствар стоји, па ми реци са |
или одобравао или би приметио:</p> <p>— Чиниш 'волико, ниси му све рекао.{S} Кажи ти њему све д |
и са своје позиције?</p> <p>— Па шта да чиниш, брате? — почнем ја да га тешим. — Ниси се ти од |
е не закољем, само ако се усудиш да што чиниш против ове наредбе господареве.</p> <pb n="276" / |
исмо његову већ победоносну војску. <hi>Чиниш ’волико</hi><ref target="#SRP18933_N4" />, мој по |
сти, немој му дирати; остави му највише чинове, нека бира... најпосле споразумите се и заповеда |
о.{S} Пратила их је чета јаничара и 5—6 чиновника везирових, којима беше поверено да изврше ово |
ни деца никад више не виде, а Јелени се чињаше као да још седи с њим у одаји и још топло разгов |
су, те су српски емигранти били крупна чињеница у очима свију балканских родољуба, с тога су с |
свијетли везир.{S} Што је друго и могао чињети Милош, но послати хајдуке.{S} Прво је дошла Цуки |
} Али нека се нађе човек јуначка срца и чиста карактера, човек правичан и запојен истинском љуб |
} Ходи и тебе да полијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад, а ја отр |
исе ове изреке свесно, с планом и после чистих и сведених рачуна са својом савешћу.</p> <milest |
ово две три године — рече старија жена, чисто прекорно, а затим пошто је мало поћутала, она спу |
три пут ме је тако безобразно погледао, чисто као да ми нешто прети!</p> <p>Вујица га је разбиј |
и мотрили на сваки корак Карађорђев.{S} Чисто је изгледало, као да стражаре око њега и мотре да |
ечи, када се наједаред жестоко трже.{S} Чисто подскочи са земље.{S} Неко бејаше изненадно лупио |
агић — јави он.</p> <p>— Који Драгић? — чисто се прену књаз.</p> <p>— Драгић...{S} Ропочевац.</ |
ко брзо навирале речи на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао застајати да одах |
и, злаћани крст који се тако блешти, да чисто не да у се гледати.“</p> <p>„Али како да се попне |
а унаоколо влада мртва тишина, и човека чисто подилази језа од ове пустошне усамљености, у којо |
па ме онда запита пола зачуђено а пола чисто прекорно:</p> <p>— За бога, Јело, како бар тебе б |
ор и располагао би неограничено у свима чисто војним стварима.</p> <p>То је била голема моћ и г |
полита <pb n="248" /> и журним корацима чисто искочи из његове одаје.{S} И док је митрополит за |
у њино обећање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не буде |
<p>„Што се тиче пањкања, то је чисто на чисто пресна лаж, и измишљотина.{S} То Ђорђев обичај ни |
ако снажно и окретно, да љута дамаскиња чисто писну кроз зрак као гуја присојкиња.</p> <p>Сад ј |
по богу ћер да си — рече Карађорђевица чисто стресајући се. — Начула сам и ја нешто зато, па ј |
ри, доведите га слободно.</p> <p>Милоша чисто жацну ова примедба Врљова.</p> <p>— Шта да се рад |
јих емиграната српских.</p> <p>Стољетов чисто пребледе на овај глас. — Збиља велите „вожд“ није |
одајући натмурен по одаји, Милош се сад чисто кајао што је ову ствар говорио другима, па ма то |
овај мрски призор.{S} Сад се на једаред чисто трже, доња му вилица заигра, а зуби зацвокоташе к |
десити, па да ствар омету, и на махове чисто се кајао, што некако није потекао сам, да се нађе |
ав простор између неба и земље, и Ђорђе чисто оглуну од страховите рике, која потресе небо и зе |
</p> <p>После овог разговора, Карађорђе чисто одахну, као да му се с груди скинуо тежак камен.{ |
пила је изненадна промена.{S} Карађорђе чисто није могао веровати, кад је слушао прво писмо Мил |
хо, нижући реч по реч.</p> <p>Карађорђе чисто плану: — Ја кварим!{S} Шта ја то, бојаги, кварим? |
ите?</p> <p>„Што се тиче пањкања, то је чисто на чисто пресна лаж, и измишљотина.{S} То Ђорђев |
пред чим није застајао збуњен, Милош је чисто и сам добијао духа и храбрости да буде одсудан и |
у року од године дана.</p> <p>Милош је чисто подскочио кад је чуо тако огромну суму и у првој |
што о повратку?</p> <p>Чолакантиница се чисто као нешто застиде.</p> <p>— Како се не би сећао, |
ње.</p> <p>После ових речи Карађорђе се чисто загрцну и ућута; мало после прокашља се и опет пр |
ас господар Вујица.</p> <p>Карађорђе се чисто разведри.</p> <p>— Е хвала јаком богу, кад сте по |
а га за само <pb n="133" /> срце, те се чисто стресе и језа га прође и овако на јави.{S} Он се |
тек бејаху стигли из Србије, а мени се чисто кожа најежи.{S} Тада сам и то први пут чула како |
га суђено.{S} У таким тренутцима, он се чисто чудио како је могао и за тренутак двоумити о томе |
и да сви нагињу за оштре мере, Милош се чисто вајкао:</p> <p>— Море људи, тешко је ту бити паме |
лушала сам се свакојаких лагарија па те чисто ухвати нека страва, и штогод рекнеш слути на зло. |
ђаше на слами, затвори на то уши и рече чисто очајно:</p> <p>— Полако, по Богу побратиме, баш м |
е Карађорђе пљесну руком по челу и рече чисто очајно: — Камо моје лепе среће, да сам ја још ран |
" /> још се више наоблачила, најежила и чисто се повукла у себе саму, те усред својих негдашњих |
е.</p> <p>Наједаред Карађорђе се трже и чисто скочи.{S} Трже сахат; било је један и по час по п |
Турци су неколико пута давали прилике и чисто нас нукали да се сами наравнамо:{S} Али ми онда д |
пред огледалом на зиду.{S} Погледа се и чисто да себе не позна.{S} У образу је изгледао црн као |
ик <pb n="100" /> се приметно разгали и чисто се обрадова кад чу реч „попо“ којом га је кнез Ми |
и опет рече, да он Карађорђа не жали и чисто се чудио што га Милош толико напада.</p> <pb n="1 |
господар Ђорђе? — запита он зачуђено и чисто пренеражено.{S} Кнез Милош настави живо:</p> <p>— |
шта, што би изгледало сумњиво, Науму би чисто криво, што је ноћас толико страховао, кад ето ник |
ило је нечега рапавог и суровог, што ти чисто уши пара.{S} Подупирући се дугом пушком, коју је |
ира као да нарочито дирну старца.{S} Он чисто подскочи с миндера, као да га нешто упечи и пун н |
о и сви други.</p> <p>— Коју! — рече он чисто као зачуђен, па онда додаде живо и брзо: — Коју д |
ега тако тежак утисак, да се сад осећао чисто срећан, видећи што тај сан није јава.{S} Присуств |
више требало трчати и радити, он је био чисто као узет.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Кад се |
телесно и душевно, Милош је сад налазио чисто као неки одмор и разгаљење у овој ненадној појави |
у исти мах, он је осећао као да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, ку |
, брате? — рекнем му ја, жалећи га, јер чисто видим како се човек просто искида и никако не мож |
уге.</p> <p>После овога неуспеха, џелат чисто клону.{S} Навршило се 20 година како се бави тим |
хо сталожила у дубини његове душе, и ту чисто као заспала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и у о |
дио три своја опасна противника, Милошу чисто одлану на души.{S} У овоме успеху, који је постиг |
бледа, изнурена човека.{S} Један од њих чисто се трже од онога ненаднога зрака и скочи на ноге. |
ако се не варам ви сте то — рече старац чисто српски, и приђе ближе <pb n="231" /> Ђорђу и Наум |
о после.{S} Кад је онда остао жив и при чистој памети, мој ће Ђорђе сто година живети.{S} Најго |
по поноћи изашао да се мало прошета по чистом зраку, јер се жалио да га боли глава, па се од т |
у њима велике апостоле морала и душевне чистоте људске.</p> <p>Циљ оправдава средство.{S} Да би |
лава Драгићева одскочи и откотрља се за читав корак.</p> <pb n="90" /> <p>У том котрљању глава |
настала су саветовања, која су трајала читав сахат, а завршила се споразумом да прво писмо Кар |
великога града, који се често опажа на читав сахат хода.{S} Овда онда кад би на друму за трену |
каква невидовна рука на махове просипа читав рој сјајних златали краљушака.</p> <p>Читави роје |
— нареди кнез Максим.</p> <p>Требао је читав сахат док се два незнана путника превезоше на срп |
це, што су на далеком обзорју опасивале читав један круг, везујући за сваку по који историски д |
и Фанариота Маврокордати, а после, кроз читав век, ређали су се на њему богати Грци.</p> <p>С г |
едним страшним налетом они би захватили читав јужни крај балканског тропоља.{S} Ослањајући се д |
оро затим указа се крагујевачким друмом читав буљук Турака, њих двајестак на броју, сви на добр |
ни се света и бурне хуке и вреве, те по читав дан изгледа као какав огроман лонац, у коме кипи, |
дгод указати какав зрачак наде а они по читав месец дана неће да приме наше посланике, макар би |
од наше куће у Тополи, ја сам хватао по читав протак!{S} Ја и још једно дете, Мирко, нахватамо |
каване.{S} Млади Турчин био је увијен у читав облак дима, кроз који је једва просијавало његово |
, који су се жалили да им Турци отимају читав један ред дућана на Стамбол капији.</p> <p>Сад су |
м срећу и од животиња које немо слушају читав поток његових убедљивих речи.{S} Јест, он преклињ |
а свој глас, па се онда наједаред просу читав поток од песме, која се као мирис, расу по зелено |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Читав сахат водио се овакав разговор између два побрати |
одна Шумадија опет је робиња турска!{S} Читава поколења, која су рођена у слободи и провела дет |
им ћилимима.{S} Одозго је била набацана читава хрпа јастука, великих и малих.{S} То је била кне |
е живље и живље — и то је била за народ читава ратничка школа.{S} Па опет какву је муку имао Ми |
кроз који Милош прође, а унутра у одаји читава гронтуљица жижака расипала је благу светлост по |
многоструке промене, које за собом носи читава половина једнога столећа, још неће бити кадре да |
. и ја дигох руке, и све се сручи, и од читаве једне земље начини се страшна развалина по којој |
ар излизан грош!{S} Аја!{S} Лане однеше читаве сеисане.{S} Срце ме је болело.{S} У два маха изл |
и запалили аустриске барутне магацине и читаве крајеве вароши порушили и попалили.</p> <p>О аус |
S} Док би Турци стигли могле би планути читаве нахије; могло би се учинити чудо!{S} Него ја се |
, палио и раскопавао куће, истребио сам читаве породице, али сам дотерао дотле, да је шака Срба |
авних; који су имали под својом управом читаве нахије и покрајине; који су заповедали хиљадама |
палио и раскопавао домове, истребљивао читаве породице.{S} Прстом су показивали и говорили: „е |
пламену, кадгод ватра јаче букне.{S} По читаве минуте гледао би овај човек у ту сјајну палацку |
њему је добро, он не мари!“ А што ја по читаве дане реч не проговорим; што ми се по читаве неде |
ве дане реч не проговорим; што ми се по читаве недеље дана чело не разведри, што по читаве месе |
кву казну ја после тешко одболујем и по читаве месеце идем мрачан, натуштен и отрован. — Нико н |
ве недеље дана чело не разведри, што по читаве месеце идем мрачан као мркла ноћ, зато они веле: |
царем по целој Европи; узалуд џоњају по читаве месеце пред вратима царевим, њих нико не види, њ |
авница, а два путника опет се удубише у читаве облаке свакојаких мисли.{S} Тако се путовало све |
а султанскијем барабарити могу; који су читаве војске издржавали о своме харчу и ајлуку?{S} Гдј |
омиле жена, које су се враћале с рада и читави чопори ситне и крупне стоке.{S} Што је тројка ви |
в рој сјајних златали краљушака.</p> <p>Читави ројеви ситних рибица, у густим масама пливале су |
след ових смутња, свет је био узаврео у читавих шест нахија и мало је фалило, па да дође до отв |
, но да је букнула и народ се побунио у читавих 5—6 нахија.{S} Турци не би мени веровали да нис |
ога века сит насекао турских тикава.{S} Читаво једно гробље само сам вам ја направио!{S} Нисам |
то ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с читавом булументом, с великом гомилом оружаних људи и м |
а једина балканска земља, која је имала читаву војску спремних, ратовању вичних бораца, васпита |
га у Београду...{S} Сакупио си око себе читаву тевабију скитница и бескућника, нахранио их и од |
најкраћем року вратити; како ће ми дати читаву једну војску ако затреба; како ће казнити Турке |
ожеш ти један твојим грудима зауставити читаву војску турску.{S} Беже и толики други виђени људ |
е кнеза Милоша у Србији.{S} Он је водио читаву борбу противу присталица Карађорђевих, и многе ј |
то дочекао, да ти слугерање Милошендине читају оваке вакеле! — узвикну Цукић и горко се насмеја |
ана тако у заносу, са затвореним очима, читала у књизи далеке будућности, оне две <pb n="69" /> |
о језик, те сам бројала као из књиге да читам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} Никад он са |
b n="85" /> <p>Пресуда је била кратка и читање се брзо сврши.{S} Тада војна музика опет засвира |
ји.{S} Младо голобрадо калуђерче узе га читати, док су скупљени радознало слушали около.</p> <p |
ри пут узастопце; најзад је разви и узе читати.</p> <p>То је била као нека пресуда противу кнез |
Па добро, шта си сад науман? — упита га чича Ива његов сељак из Ропочева.</p> <p>— Одох право М |
шта да чинимо ми несретници? — продужи чича Иван.</p> <p>— Потеците одмах својим кућама и чини |
устога дима, који је пунио каву.</p> <p>Чичине очи сенуше и он је срдито зверао по дружини.{S} |
осима с хетеријом.{S} Наум је и сам био члан хетерије и нарочито је код српских емиграната заст |
вестим нешто нашем полициском приставу (члан полиције) а он се накостреши, не даде ми ни реч из |
фамилија да страда због издаје једнога члана, онда они сами воде један над другим најстрожију |
у се бејаху искупили и остали угледнији чланови српске кишињевске колоније.{S} Близу до после п |
род је као и свака друга стока, куда га чобанин поведе он онамо и иде.</p> <p>— Јес, само што н |
у икад учинити ја жив.{S} Био сам прост чобанин.{S} Био <pb n="209" /> сам слушче Фазлибашино у |
p>— Јес, само што није лако бити народу чобанин.</p> <p>— Другом можда и није, али теби је сад |
достојним вођом као покорни јагањци за чобанином својим, и рођеним ће главама заклањати да вођ |
Чујете ли како из даљине лепо одјекују чобанске меденице?{S} Како сам их друкчије слушао пре ч |
296" /> и шуму.{S} Негде у даљини чу се чобанско звоно; далеко у селу гласно је лајао некакав п |
Сећао се детињства, када је као весело чобанче са свилоруним стадом својим проводио сретне дан |
S} Али данас су времена тешка и опасна, човек мора презати и од сенке своје, с тога се ни ја не |
е човек јуначка срца и чиста карактера, човек правичан и запојен истинском љубављу према народу |
ницу је дошао на конак Милош Обреновић, човек који се за ово <pb n="36" /> 2—3 последње године |
момци Милошеви, а водио их је Лисовић, човек решен на свашто и кнезу Милошу безгранично одан.< |
анче било ту на углу према Калемегдану, човек кога смо већ једном видели у великој кави, где се |
ан од најпоузданијих гласоноша његових; човек који је од Милоша носио најповерљивија писма разн |
ељи, покрупан, црномањаст <pb n="42" /> човек с пером у руци и писао је нешто на колену, по тур |
вор он рече даље:</p> <p>— Без срца!{S} Човек без срца!{S} То се често рекне али, у истини, мал |
хотице починио.{S} Али шта да радим!{S} Човек сам и грешио сам.{S} Увредио сам и тебе и Миленка |
о оно орачи кад бацају семе у земљу.{S} Човек баца семе у земљу и нада се да ће му оно донети б |
стина, отац Мелентије његов је „попа“ — човек, који га воле као брата рођена, и који му се до с |
и, јадни мој Ђорђе.{S} Бојала сам се да човек из памети не изађе.{S} Два дана и две ноћи тада н |
уз степенице.</p> <p>На врху га дочека човек повисока раста, просед, крупних бркова, а избрија |
раг у гомили наста комешање.{S} Некакав човек прогура се кроз светину и искочи на губилиште.{S} |
ску.</p> <p>Добрњац је био крупан, плав човек, расположен и врло речит.{S} Прогнан из Србије, о |
Унутра у собу уђе крупан, космат, чупав човек, коме једно око изгледаше веће од другога.</p> <p |
ежа мучења, на које се може ударити жив човек.{S} Али ја сам гледала, како то чини са Србима ту |
ка мора бити у сваком послу.{S} Али кад човек нешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим ризиком |
С тога је забезекнуто гледао и тек кад човек проговори, он га познаде ко је.</p> <p>— Ја сам п |
да одјекну цела тамница.{S} Други блед човек, што још сеђаше на слами, затвори на то уши и реч |
Кишињев познавао.{S} Из кола изађе сед човек у генералској униформи, окићен многим орденима, а |
ића с десна испаде висок космат, просед човек и упути се право пред коње и заустави их.{S} И Ка |
за инат жртвовати.{S} Али нека се нађе човек јуначка срца и чиста карактера, човек правичан и |
мо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђе човек повисока раста, књаз га дочека, њини се погледи с |
о њега.{S} Али још те исте вечери стиже човек од Вујице.{S} Он донесе поруку Карађорђу, да је с |
сет дана обилази сва она места, куда је човек за живота пролазио!...{S} Ала би то лепо било, ка |
а нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај је човек данас на нешто нагазио!{S} Хеј, по Богу, капетан |
у шаки држаљу од секире.</p> <p>Овај је човек био Карађорђу тако близу, да му је разговетно чуо |
, покривен кабаницом по глави, лежао је човек чије се лице није видело. — То је био Вујица.</p> |
пребачено меко персиско шилте, седео је човек средња раста, јака састава и окрушасте снаге.{S} |
које чудно одјекнуше.</p> <p>— Скуп је човек!{S} Он се не изводи из љуске као пиле, но га ваља |
нио.{S} Што рекао покојни Ћурћија, није човек врбовина па да се на пролеће подмлади и да на одс |
ја, жалећи га, јер чисто видим како се човек просто искида и никако не може сам себи да опрост |
све ради по везировој заповести — рече човек хватајући се за врата да изађе.</p> <p>— То му, б |
/> Врата се брзо без шкрипе отворише и човек устрча уз степенице.</p> <p>На врху га дочека чов |
реткост.{S} Друга би ствар била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку пљошту, која сваке годи |
и и рекао бих да умирем као најсрећнији човек на свету.</p> <p>Карађорђе је на махове застајао |
од Русије и управо се сматрао као руски човек и најамник.{S} Чим би се појавио у Србији, и Турс |
с празном пушком, тако исто не ваља ни човек, који рукује народним пословима, ако је код њега |
то неки Турчин.</p> <p>Тек кад незнани човек нестаде у оној гунгули, гомила поче мало по мало |
ума Вујице још нема!{S} Шта ли то учини човек до сад, за име бога великога — рече Карађорђе нев |
>— Неће вала дуго, побратиме — одговори човек што беше устао.</p> <p>Наста подуже ћутање.</p> < |
ечи.</p> <p>— Бога ми, Врљо, паметан си човек и ова ти није ни мало луда.</p> <p>— Не знам, ја |
лош опет проговори.</p> <p>— Паметан си човек духовниче, па дед ми кажи ти, онако слободно и по |
оближњег дебелог цера извири онај исти човек са секиром, што је ноћас онако пажљиво вребао код |
34" /> <p>Оружан од главе до пете, овај човек био је сурова, дивљачна изгледа.{S} Оно веће око |
од танке, као крв црвене чохе.{S} Овај човек је изгледао страшан.{S} Уздигнуте главе, наслоњен |
долазио из колибе.</p> <p>Тако је овај човек, нем и непомичан, стајао ту дуго и дуго, па би се |
кне.{S} По читаве минуте гледао би овај човек у ту сјајну палацку па се онда наједаред тргне и |
је нешто јако збуњен и сметен; ни овај човек, који је био пре 5—6 дана, ни дај боже.</p> <p>Ме |
ио јасан и громовит.</p> <p>Оделом овај човек је потсећао на оџаковиће и угледније кнезове из о |
.{S} Чим је ступио на српску земљу овај човек клече; простре се по земљи ничице, трипут се прек |
у се све непрестано врзло:</p> <p>„Овај човек има нешто на души што га мучи што крије од других |
и, он је био чисто као узет.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Кад се после почео мало по мало п |
га обдари те упита, ко је и шта је тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста и сретна Турчина бр |
ре чује ли се што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?...</p> <p>Поузданик оде и преко ноћ с |
{S} У први мах нико није знао ко је тај човек, јер га управо нису добро ни видели.{S} Једва су |
мислим?!</p> <p>— Како мислиш да се тај човек погуби?</p> <p>Марко се осече набусито:</p> <p>— |
тај мах судио једног човека.</p> <p>Тај човек био је тада и већи и славнији, и заслужнији, и ју |
јводама у Румунији и Русији.</p> <p>Тај човек имао је сад да изврши нарочиту мисију, да прими п |
шта не брини.{S} Господар Вујица је мој човек и он ће ме склонити као рођени брат што би.{S} Не |
да буде у његовој близини.{S} Као јунак човек, он је био жудан боја и мегдана, а рачунао је да |
их људи, на трулом пању, седео је висок човек, дугих образа и великих бркова, наслоњен на дугу |
S} Што не може бити, не може.{S} Ја сам човек и не могу имати две вере, две речи и две заклетве |
а, да: „така му је нарав!“ Јес ја нисам човек; мене срце не вуче за весељем, за радошћу, за сре |
елики војвода, понос Француске и славан човек у целом свету...“</p> <p>„...{S}А најпосле, зар с |
е и највећи, најачи и најмудрији, један човек, опет не може ништа сам без друштва и народа.{S} |
у руку.{S} Нека је и најпаметнији један човек, опет не ваља, кад све ради о својој памети и ник |
рђу, поред њега је био намештен поуздан човек, који ће га свуда пратити.{S} То је био Наум, кој |
ало да је ту пао на конак некакав важан човек.</p> <p>У ствари тако је и било.{S} У Трбушницу ј |
ви.{S} Пошто је то извршио, овај незнан човек погледа победоносно у наоколо, погледа и џелата к |
говијех не море бити!</p> <p>Средовечан човек седећи на шилтету у дну каве, диже главу, слеже р |
ојим његовога гласа.{S} Да је то обичан човек, доста би било да пошљем пред њега два моја панду |
као добар јунак, али и као великодушан човек, што уз јунаштво тако лепо пристаје.{S} По његово |
овога подругљивог напева.</p> <p>„Чувен човек, славни муж, зна за њега цела земља, а ето нестаћ |
ење.</p> <p>Милош је једнако хукао, као човек кад га снађе нека голема беда.{S} А није му ни би |
} Ја сам као човек поштено живео, и као човек хоћу поштено и да умрем.{S} Ако сте ми пријатељи |
ао би само једну жељу, да поштено и као човек умрем.{S} Ово ти казујем с тога, што многи мисле |
веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати старе војводе и заслужне мужеве и трудбе |
ене оно што бити не може.{S} Ја сам као човек поштено живео, и као човек хоћу поштено и да умре |
о заинтересовао да дозна који ли је ово човек.</p> <pb n="252" /> <p>Чим га бејаше загледао, кн |
ба док се од нејака црвића подигне зрео човек.{S} Нико не зна праву цену човеку као мајка!{S} Ј |
е за се.{S} У осталом, Марашлија је био човек такве природе, који мало мари за крваве свечаност |
и моћној дружини.</p> <p>Крпара је био човек врло умешан у опхођењу с људима, јако обазрив у с |
место уступи Јоргаћу.</p> <p>То је био човек средња раста и средњих година, али веома отмена и |
еро, узми твоје оружје!...{S} Ти си био човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би био по |
ља кадар да то и учини, такав је он био човек.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Појава Вр |
се оваке ствари не решавају како би то човек по срцу желео, већ како по памети мора бити — реч |
за Драгића, и коме паде веома чудно што човек говори оно што није.</p> <p>— Јесте море!{S} Удар |
ћа.</p> <p>Тај Станимир био је већ стар човек, претурио педесет, али је још био крепак и држећ, |
ката, а Мелентије остаде као врло богат човек. „Поменик”.</note> <note xml:id="SRP18933_N4">Узр |
е. <pb n="218" /> Где тога нема — ту их човек односи са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, д |
{S} Кад он регне и каже им: „ово је наш човек, не дирајте“ — неће после ни једно ланути да га ј |
од свака Турчина.</p> <pb n="52" /> <p>Човек, на кога су управљене ове речи, бејаше устао да п |
двоје степенице за горњи спрат.</p> <p>Човек дође пред кућу, стаде, ослушну, па онда удари три |
као убица овога великога <pb n="266" /> човека.{S} Пред Портом и Турцима он ће већ смрт Карађор |
а си ти предао везиру да посече ова два човека.{S} Ти једини можеш их и спасти.{S} Не хтеднеш л |
<p>Наста подуже ћутање.</p> <p>Ова два човека били су кнез Сима и Драгић.</p> <p>Стојећи, Драг |
арцу није ни на ум падало да су она два човека нарочито била подметнута да пронесу <pb n="249" |
ла уђоше у башту.{S} Из њих изађоше два човека, један средња раста, а други необичне, огромне в |
ом стражом, Милошеви момци дотерали два човека окована у ланце од главе до пете, а вели се да с |
а, домаћина куће, Ђорђе ту нађе још два човека — један је био сувоњав, сед старац, отмена изгле |
и то бити доста добро мучење, кад жива човека ударе на колац, или га обесе ченгелима за ребра, |
као покорна <pb n="274" /> и бојажљива човека, опет он у души није могао бити миран и целу ту |
а дана потера је ухватила два подозрива човека, који су, по њиховом рођеном причању, у незнању |
леке нахије да тамо побију рођаке каква човека, који је ту код мене штогод скривио.{S} Ето види |
а и султан одовуда признају те као прва човека. <pb n="197" /> Само сад пази да што не уквариш, |
веома зачуди, кад виде у ово доба овога човека, што га његови стражари назваше буљубашом Марком |
енадан глас о погибији једнога великога човека и великога Србина, мрак се полако поче разбијати |
он.{S} Још мало па ћемо у град, а онога човека још нема.</p> <p>Карађорђе не одговори ништа, ве |
т врати под арњеве.{S} Бојим се да тога човека није што омело.</p> <p>Међутим, тројка већ стиже |
ним овде. <pb n="23" /> Ја не смем тога човека узети на своју душу, а ти буљубашо Марко, ето те |
умња:{S} Имам ли ја право да судим тога човека?{S} Ја њему да судим!...{S} И ако му судим, имам |
ош је умео боље но ико да се нашали, да човека задене и да изазове општи смех.</p> <pb n="111" |
за њим некаква чудна прилика, налик на човека без главе.{S} Та прилика маше на њега рукама, ка |
на једнога и који оружани кидисавају на човека голих шака, који им је сам добровољно дошао у ру |
зловољан и одмах с јутра посла поуздана човека да оде до Паланке, те да разабере чује ли се што |
толико, да је послао у Београд поуздана човека но да се још није вратио, те да га очекује сваки |
таке пушке, има руке!{S} Прати поуздана човека нека га тамо уцмека, па крај.“ Но после се као н |
умете љуцки посећи чак ни мирна, везана човека!...</p> <p>— Али мрцварите!{S} И ја сам се мога |
чеш јуначки, кукавицо, кад сечеш везана човека!{S} Та ја сам одсекао 80 глава турских, па никад |
у у казамету седела два бледа, изнурена човека.{S} Један од њих чисто се трже од онога ненадног |
Обично би се рекло за неупутна и обесна човека:</p> <p>„Море, бога ми ће и овај негде да наиђе |
дина, које се трже кад угледа непозната човека.{S} Карађорђе назва: добро вече! и упита: — је л |
аве да виде шта је.{S} Видећи непозната човека пред коњима, они га обојица скоро у један мах уп |
маљала се глава средовечна, црномањаста човека, па пошто би разгледала околину, тек би је неста |
пљица од њега доста је да убију најјача човека.{S} Ово ти дајем нека ти се и то нађе; за сваки |
ју од сада пролијеш.{S} Ко убије једног човека, он је убица.{S} По заповести Наполеоновој гину |
</p> <p>Милош је у тај мах судио једног човека.</p> <p>Тај човек био је тада и већи и славнији, |
и да у тај посао увуче још кога верног човека који ће му помоћи.{S} Тако су позвани Павле и Ву |
ша.{S} Гледајући овога дрског, одлучног човека, који никад ни пред ким и ни пред чим није заста |
<p>Ово чудно понашање овога непознатог човека јако је зачудило кнеза Максима, и он се бејаше ж |
погрде, а у наступима гњева могао је од човека чуда учинити.</p> <p>— Ах, Петре, Петре!{S} Ти с |
<p>Свуда унаоколо влада мртва тишина, и човека чисто подилази језа од ове пустошне усамљености, |
Русији би се то уватило.{S} Уловили би човека кога си послао, те би после пала његова крв на т |
еђашња времена није било у целој Србији човека који би и половину од овога смео креснути Карађо |
ава згазити и зликовци, који би заклали човека као пиле; мудраца, који природном памећу схватај |
г, који у писму моли Карађорђа да прими човека кога шаљу и да верује „писму пријатеља“, јер је |
е лепа ватра.{S} Около видела су се три човека.{S} Наслоњен на границу уз коју је саграђена кол |
гласе из Србије.{S} Док ти ја не пратим човека, немој се никуд кретати.</p> <p>То су биле његов |
меће цео свет, да је он намерно домамио човека и спремио му заседу да га убије; и то њега — кум |
кад будемо улазили у Кишињев да познамо човека који нас чека.</p> <p>На томе је разговор опет п |
турили Ђорђа преко границе.{S} Њин опис човека кога су превели и показивању златица које су од |
дижу лепи, зелени кукурузи, скоро у врх човека.{S} Овај сумрак још једнако траје, само је сад ј |
сле ни то ти не треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био поуздан да сам уради, онда батали, |
звољено је да мучиш па и да убијаш тело човеково.{S} То су теориска начела.{S} Примењена у прак |
ол и тешка душевна трзавица, кад савест човекову раздиру најужасније сумње.</p> <p>— Стани, жив |
{S} Да би избавио од греха и пакла душу човекову, дозвољено је да мучиш па и да убијаш тело чов |
им турским трговцима.{S} Уз то још отме човеку дванајестогодишњег синчића, те га са својим хара |
провирује из земље, као да је на живом човеку, који је до грла закопан у земљу.</p> <p>Овако у |
Вујица опет враћао и већ одмах по првом човеку бејаше поручио Карађорђу да се понова врати на Д |
нин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао рећи о човеку, који је 9 година био господар ове земље, па баш |
поправљати, а њему је било као год оно човеку који се буди из дубока сна.{S} На махове заборав |
е зрео човек.{S} Нико не зна праву цену човеку као мајка!{S} Јес, несретна мати, она која га на |
нитији сок под сунцем, свештени напитак човечанства — млеко мајчино, да њиме захрани пород свој |
је проналазак; то је права благодет за човечанство.{S} Пре свега она ради веома брзо, и за јед |
ову урнебесну ноћ лутала је једна жива човечија душа, али душа болна и претоварена тешким грех |
а мртво, обезглављено и грдно унакажено човечије тело, све умрљано крвљу.{S} Он јаукну и штуче |
, она једина зна како је скупоцен живот човечији, који после лакоумни властољупци на тргу живот |
их код њега не чека го нож, већ благо, човечно поступање; буле ће га благосиљати за се и за не |
е боје, а грдно мршав и спечен, овај је човечуљак изгледао као нека авет, као мртвац који је са |
а нашему упропашћењу.{S} Везир је добар човјек, али њега је сам шејтан (ђаво) амо пратио на наш |
о трагом онога Црнога.{S} Али као мудар човјек брзо је видео да на ону руку не иде више, и он о |
нсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Турчина.</p> |
ко гласова дочекаше осуђенике узвицима „Чок јаша!“ (живели).</p> <pb n="81" /> <p>Да ли су то б |
, као да у њој није живе душе.</p> <p>— Чокјаша! (живела) — рече један стари Турчин прекидајући |
анов марш, а из хиљаде грла одјекну: — „Чокјаша падиша“! (живео падиша)!{S} Спровод застаде.{S} |
и наскоро остадоше само домаћин, Ђорђе, Чолак Анта и Симић.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћ |
домаћин, Ђорђе, Чолак Анта и Симић.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћи код њега, али митропо |
ће он код скромнога српскога емигранта Чолак-Анте!?</p> <p>Старац уђе у кућу шалећи се с Чолак |
е могнемо вратити — рече Јела, домаћица Чолак Анте.</p> <p>— Море прођи се ти ћеро, султана и в |
</p> <p>Тек се бејаше расвануло, а пред Чолак-Антину кућу стадоше господска кола, запрегнута с |
р с војводама био је завршен.</p> <p>Од Чолак Анте, Карађорђе је отишао српском митрополиту на |
о.{S} Јамачно је отишао да конакује код Чолак-Анте или код кога другога од угледнијих емигранат |
S} Њега није требало тражити овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму, који из К |
утам кудгод подаље, могу свратити и код Чолак-Анте на преноћиште.{S} С тога ако ја и не дођем, |
, најо, прибојавам за Бата-Ђоку! — рече Чолак Антиница, намештајући копчу на својој дугачкој ан |
да је излазио кудгод овако рано — рече Чолак-Анта.</p> <pb n="247" /> <p>— Онда ја идем тамо.{ |
тињске успомене својој другарици, ћерки Чолак-Антиној, код које бејаше дошао у госте да се заје |
за Карађорђев долазак, сви су похитали Чолак Антиној кући, и осниска собица Антина брзо се нап |
е опет поврате у Србију.</p> <p>Домаћин Чолак-Анта био је изашао у чаршију неким послом, кад је |
о толико да га одведе <pb n="232" /> до Чолак-Антине куће, а после се може вратити.{S} Науму до |
ве, којим се пре устанка бавио.{S} Тако Чолак-Анта, настанио се у Кишињеву и радио је ту свој ћ |
!?</p> <p>Старац уђе у кућу шалећи се с Чолак-Антом, с којим се лично познавао, кога је волео с |
ти?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, друкчије казује.{S} Он вели, да н |
има, додајући: — здраво војводо!</p> <p>Чолак-Анта одговори:</p> <p>— Здравље желајем ваше висо |
увише подранио! — рече Стољетов.</p> <p>Чолак-Анта бејаше се прилично збунио.</p> <p>— Вожд!... |
у био први друг — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта је говорио да је у Србији све узаврело.{S} Н |
рно истрча пред кућу.{S} Изађе за њом и Чолакантиница.{S} Напољу је већ био мрак.</p> <pb n="21 |
једанпут дочепа њених планина...</p> <p>Чолакантиница још не бејаше довршила последњу реч, кад |
бије и помиње ли што о повратку?</p> <p>Чолакантиница се чисто као нешто застиде.</p> <p>— Како |
но знаш, ћеро — окрете се Карађорђевица Чолакантиници — јамачно знаш, ћеро, да је мој јадни Ђор |
ла — рече Карађорђевица одлучно.</p> <p>Чолакантовица прихвати:</p> <p>— Оно ни ја се не бих то |
крчме, те тако цео дан гладни!</p> <p>С Чолокантицом Карађорђе је дуго разговарао; запиткивао ј |
ена, које су се враћале с рада и читави чопори ситне и крупне стоке.{S} Што је тројка више изми |
шће полијећу но приђе кад је Скопљакова чорда сијевала!{S} А јесте, рзуси, кукали са Скопљака, |
носио шарену гајтанли антерију, одозго чохан јелек, па чохано ћурче, а доле плаве чохане чакши |
, а избријане браде.{S} На њему је била чохана, везена долама и у опште чохано чаршилиско рухо |
ан јелек, па чохано ћурче, а доле плаве чохане чакшире с везеним пачалуцима.{S} Опасивао се вел |
јтанли антерију, одозго чохан јелек, па чохано ћурче, а доле плаве чохане чакшире с везеним пач |
је била чохана, везена долама и у опште чохано чаршилиско рухо из онога доба.{S} Знанци се позд |
извезено рухо од танке, као крв црвене чохе.{S} Овај човек је изгледао страшан.{S} Уздигнуте г |
гато господско одело.</p> <p>— Е, вала, чоче, кажи ако што више знадеш — рече стари Турчин, кој |
капетан Драгић.</p> <p>— Ама шта рече, чоче? — примети стари Турчин, а с више страна чу се чуђ |
Ама што је, хоџа Изедине, што си, болан чоче, тако карли?{S} Бојсе, јад ти неки пао на срце? — |
била совершилисмо.{S} Карађорђеву главу чрез везира превисоком Девлету шаљем, и со тим засвједо |
изману, нешто се диже и сену у ваздуху; чу се туп, нејасан, мокар ударац; нешто шкргутну и здро |
рече он сад гласно.</p> <p>— Мичи се! — чу се опет набусити Марков глас.</p> <p>Вратише се опет |
и Турцима...</p> <p>— Да не да Алах! — чу се с неколико страна из густога дима, који је пунио |
и сваком крмку.</p> <p>— Јазук, јазук — чу се с многих страна.{S} Ово су Турци изговарали вртећ |
— примети стари Турчин, а с више страна чу се чуђење и двоумица.</p> <pb n="54" /> <p>— Виђени |
е?</p> <pb n="58" /> <p>Са свију страна чу се одобравање, а многи су жалосно вртели главом, при |
дина почастио кума свога.</p> <p>Вујица чу ове речи, али им смисао још није добро схватио.{S} У |
е чекао куњајући на уласку у одају, кад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу да га одведе у собу г |
риметно разгали и чисто се обрадова кад чу реч „попо“ којом га је кнез Милош обично звао кад је |
гор.</p> <p>Скрушен, кнез Сима ништа не чу, али Драгић разговетно познаде, да је то одјек од бу |
дође некакав неразговетан шум, после се чу удаљена шкрипа кола; најзад из дубраве с десна одјек |
ги пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се чу израз незадовољења и гунђања.{S} Ни други ударац ниј |
.{S} И наскоро у полуосветљеној дворани чу се гласно јецање.</p> <p>То је плакао један старац д |
pb n="296" /> и шуму.{S} Негде у даљини чу се чобанско звоно; далеко у селу гласно је лајао нек |
Коска се преломи у мишици и Милош лепо чу како пуче и како кости шкргутнуше; рука се преви и н |
а у оној магли.</p> <p>У истом тренутку чу се доле некакав ужасан крш.{S} Нешто се рогобатно ср |
вама стечено, ваљало је и очувати.{S} А чува ли то Милош?{S} Тешко нама поред овака његова чува |
у.{S} Голема нужда гони кнеза Милоша да чува ред и мир у земљи.{S} Војвода Добрњац рад је да по |
<p>Споља поставе два стражара, један да чува стражу код прозорчета, а други да обилази око куће |
везир ће дати Милошу писмену наредбу да чува међе од Карађорђа, и ако овај гдегод упадне тајно |
Милошу, и свијетлом везиру који Милоша чува и њиме се мудро послужује.{S} Нека им је слава обо |
овима трава никне.{S} Сав Стамбол да те чува, учувати те не може, нити ћеш се ти наносити главе |
на истоку.{S} Напротив, она се брижљиво чува да амо на овим странама не поремети мир, а нарочит |
онесе за њим.</p> <p>— Држ, ту торбу па чувај ово као очи у глави; боље пази на ову но на твоју |
еке почасти, а у истини та га је стража чувала као заточеника.</p> <p>Кад ја уђох, а била је уп |
е су се носиле српски.{S} Оне су упорно чувале своју народну ношњу и онда, кад су им се мужеви |
Милош?{S} Тешко нама поред овака његова чувања.{S} Србија шпијунише данас шта се ради у суседни |
духовника који их сву тројицу закле на чување тајне.{S} По том договору Милош је требао да исп |
т нисам тако црна.{S} Ви не умете да се чувате, хватате се гаравим рукама по образу, а и знојит |
о толико зауздао Турке.{S} То сад треба чувати.{S} Зато ја и помажем Милошу колико могу.{S} То |
о и несигурно, ми ћемо добро стегнути и чувати оно што имамо, а њега ћемо пустити нека окуша ср |
ни сметати, ни помагати, али ћемо увек чувати ово што имамо.{S} Нашим људима и свакоме ко нас |
ти очи; није ни он дете.{S} Кад се умео чувати и сачувати досад, кад је био и млађи и невештији |
рилике, а знао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од три четири године није |
кораку неће се ником ништа говорити, и чуваће се као највећа тајна.{S} Да би био још поузданиј |
ињем живим богом и св. Јованом да тајну чуваш само за себе, и да је ником не издајеш, бар за не |
.{S} Врљо је био дрзак и опасан хајдук, чувен на целом југозападном крају Србије.{S} Кад су пос |
је из овога подругљивог напева.</p> <p>„Чувен човек, славни муж, зна за њега цела земља, а ето |
.{S} Први закупац био <pb n="150" /> је чувени цариградски Фанариота Маврокордати, а после, кро |
е било Грка.{S} Председник скупу био је чувени грчки хетериста Ипсиланти.</p> <p>Између осталих |
који су некада до Стамбола и Шама били чувени са јунаштва, са богатства и господства својега; |
итају сад да претеку и Французе.{S} Као чувени електричари, они кушају да примене електрицитет |
ме харчу и ајлуку?{S} Гдје су на далеко чувени безистени и пазари биоградски, у које се стицала |
друштвом, и ако је међу Турцима било и чувених убојица, нарочито два брата Зафирагића, што су |
не.{S} Под њом је писало:</p> <p>„Глава чувеног хајдучког вође српског, прозватог Карађорђе“.</ |
ако му се одмах не стане на пут.</p> <p>Чувши таке гласе, Марашлија се јако сневесели.{S} Дуго |
а у наступима гњева могао је од човека чуда учинити.</p> <p>— Ах, Петре, Петре!{S} Ти си ми кр |
ити, растргнути, учиниће од мене триста чуда и триста брука — мислио је он и кушао да кудгод шм |
.{S} Ево, узми само наше Србе.{S} То је чудан народ!{S} Два Србина где се сретну отимаће се о в |
изора, пред колибом се заустави Драгић, чудећи се ко ли му то разгради колибу, јер још по издаљ |
ја се можда полако примиче.{S} Милош се чуди, откуд то да су ова поља овако пуста?{S} Ето, ту у |
гледа га како је поносан и горостасан и чуди се његовој лепоти.</p> <pb n="284" /> <p>Крај себе |
ече, да он Карађорђа не жали и чисто се чудио што га Милош толико напада.</p> <pb n="189" /> <p |
ено.{S} У таким тренутцима, он се чисто чудио како је могао и за тренутак двоумити о томе и уст |
о, онда <pb n="166" /> немојте се ништа чудити, ако ме једнога дана нагнате да и ја учиним оно |
.</p> <p>— Што нема печата, не треба се чудити.{S} Турци су почели сумњати на господар Милоша и |
и неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би од његове бујне главе |
м Марком.{S} Али није се имао кад много чудити, Марко га изазва на страну, и међу њима се отпоч |
, понављала ове драстичне речи:</p> <l>„Чудиће се и гора и трава</l> <l>Куд се деде Цукићева гл |
тећи главом сетно:</p> <p>— Децо, децо, чудна ли ћете времена ви доживети!{S} Ја сам претурила |
заиграо би му на уснама заметак некаква чудна осмеха, у коме се мешао и стапао у једно — осмех |
к, види како друмом трчи за њим некаква чудна прилика, налик на човека без главе.{S} Та прилика |
ене кћери — престрављене су слушале ова чудна прорицања бабина.</p> <p>Кад се доцније прибрала |
мекшавао.{S} Најзад, у њему засија нека чудна благост и сетна душевна доброта, а онај нежни изр |
вечерњу топлину наједаред поквари нека чудна и, за мирно село необична, врева.</p> <p>Прво се |
пусту пољану, као црна авет лута једна чудна људска прилика на добром коњу, али на коњу који ј |
p> <p>Садржина овога писма била је тако чудна, да Карађорђе у почетку никако није хтео веровати |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чудна је то била слика, коју је представљала тадашња ср |
његова.{S} Глава великога вође била је чудне судбине.{S} Донета у Београд и предата Милошу, он |
мах земљу застре немио сумрак, пун неке чудне страве и тешке злослутице.{S} Но облак брзо мине, |
ваво, јер су бледе усне бабине шапутале чудне и страшне речи.{S} Она је жмурила, али њене затво |
вучене тужне звуке.</p> <p>Уз пратњу те чудне свирке, коју допуњује вешто ударање дахира, што к |
е своје, после се обраћа њој и шаље јој чудне и неразговетне речи, које нико не разуме.{S} Зати |
ледна обзорја.</p> <p>„Како је леп овај чудни храст“, мисли Карађорђе у себи — „али како ће тек |
тробу црне земље, и тамо да нађе решење чудним загонеткама, које су му душу трзале.</p> <p>По к |
о у очи својим огромним растом и својим чудним понашањем.{S} Чим је ступио на српску земљу овај |
коњу; он се није могао сам скинути.{S} Чудно је било ово његово последње јахање.</p> <p>Јахао |
с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{S} Чудно питање.{S} Пре свега то и није никакво право, то |
тајао ту иза Драгића, и коме паде веома чудно што човек говори оно што није.</p> <p>— Јесте мор |
сухим, коштуњавим, празним грудима које чудно одјекнуше.</p> <p>— Скуп је човек!{S} Он се не из |
тна душевна доброта, а онај нежни израз чудно је одсјаивао на строгом и суровом ратничком лицу |
Милош, који је дотле ходао, стаде сад и чудно се загледа у Врља, после оних његових речи.</p> < |
а проливање људске крви изазива некакво чудно дражење живаца, које деца рузуму тако исто као и |
а је си ли ми опростила?“...</p> <p>Ово чудно понашање овога непознатог човека јако је зачудило |
ледао у онај светли зрачак, што је тако чудно трептао у мрачној тамници, а мисли су му лутале б |
била и пратња која је спроводила овога чуднога певача.</p> <p>Било их је на броју десетак душа |
<p>Али она га ухвати за руку, повуче је чудном снагом и диже у вис.</p> <p>— Што кријеш?{S} Зар |
, који се обраћао руском двору с једном чудном молбом.{S} У име српског народа и у име свију во |
n="50" /> <p>Али, она ево доврши своју чудну игру; звучно дахире одјекну још једанпут, заносна |
ађорђе.{S} Овако је он био висок.{S} За чудо, овако је некако и ходио.{S} Прави „вожд“ — мислио |
о из књиге да читам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није говорио овако бл |
се некад много заносио око пчела.{S} И чудо што су ми ишле од руке, док се нешто не споречкам |
нути читаве нахије; могло би се учинити чудо!{S} Него ја се нешто ломим.{S} Кад ће већ прелазит |
или, која сабијена, изгледаше као какво чудо од хиљаду и више глава, ништа се разговетно није м |
којој као да се крије некакво притајено чудовиште, које за часак може искочити из мрачних гудур |
вило и променило се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово је са |
ети стари Турчин, а с више страна чу се чуђење и двоумица.</p> <pb n="54" /> <p>— Виђени људи и |
попрска далеко у наоколо, али на велико чуђење присутних великаша, глава није била одрубљена.{S |
жде, и од људи који га овако пометена с чуђењем срећу и од животиња које немо слушају читав пот |
> <p>Изненађен, он застаде у пењању и с чуђењем је гледао у онај урнебес што се примицао све бл |
луша старца с пажњом.{S} Сад рече као с чуђењем:</p> <p>— Па откуда све то, за бога, побратиме? |
ао је као мртав; чак му се ни дисање не чујаше.</p> <p>Напољу је била лепа, топла али као пакао |
је одозго покрио густ сплетен павитњак, чује се вечито шуштање лакоскоке Криве Ријеке, која иск |
, те понуди и бабу.{S} А њих ево овде — чује се сито како лупа!</p> <p>Све ово девојче изговори |
<p>— Ћут! — вели — о томе не помињи; да чује префект обесио би и мене и тебе.“</p> <p>— Тако он |
добити нећеш!“...</p> <p>Везир ућута да чује шта ли ће Милош рећи.{S} Међутим Милош се трже из |
ох остати до краја.{S} Остао је Баћа да чује.{S} Ако раније сврше свратиће и он амо.</p> <p>— П |
и, кнез Милош позва своје доглавнике да чује шта они мисле о тој ствари.</p> <p>Сви су били пот |
имају његово кајање.{S} Ни смрт неће да чује преклињања његова; ни она неће да буде толико мило |
у у овој ствари.{S} Анта није требао да чује шта се спрема и да зна шта се ради.{S} С тога је М |
нико чуо.{S} Ни једне душе није било да чује његова запомагања и да се на њега сажали.{S} Тако |
p>Међутим Карађорђа је највише пекло да чује какве гласе носи Вујица од Милоша; да ли му је јав |
азговор.</p> <p>— Шта ће рећи Милош кад чује за мој долазак? — рече Карађорђе.</p> <p>Вујица сл |
и дуго немилосрдно гонили, и која и сад чује у близини страховити лавеж паса од чега је страва |
</p> <pb n="294" /> <p>У близини колибе чује се како један коњ слатко вруска сено и на махове д |
а, обора, па како то да се ни откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од људи ни од стоке.</p> |
м ње нико ништа не види и нико ништа не чује.</p> <pb n="50" /> <p>Али, она ево доврши своју чу |
царевим, њих нико не види, њих нико не чује, њиним јадима нико не зна лека, и да Милош није би |
овека да оде до Паланке, те да разабере чује ли се што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?. |
сада спржене, голе и прашљиве.{S} Ту се чује <pb n="172" /> само цвиљење ојађене матере јелинск |
иди и откуда као да <pb n="71" /> нешто чује.{S} Па би онда на једаред њене обамрле усне опет п |
и на махове дубоко уздахне, па се опет чује једнолико врускање.</p> <p>Карађорђе као да нешто |
ди ни од стоке.</p> <p>Наједаред, Милош чује да у кукурузу нешто шушти.{S} Он се окреће и далек |
разговорим о томе са самим везиром, да чујем шта би ми он рекао, те некако баш не могадох.{S} |
Милошу то некакво несрећно писмо?{S} Ја чујем да је све због њега цела та омраза међу вама.{S} |
у да сакријем, да ме само срце боли кад чујем таке речи, као мало час она твоја „луди циганин-Ђ |
/p> <pb n="163" /> <p>— Па јес!{S} Како чујемо грчки хетеристи изабрали су <hi>те</hi> недавно |
о ослушкује.{S} За тим додаде:</p> <p>— Чујете ли како из даљине лепо одјекују чобанске медениц |
и усрдно се трипут прекрсти — да л’ ти чујеш јеку звона? — упита он свога сапутника.{S} Ово си |
ао нокте.{S} Најзад проговори.</p> <p>— Чујте ме људи!{S} Гледајте ви свога посла, а оставите м |
х викнем?{S} Како ће се обрадовати, кад чују да си ти дошао!{S} Баш јутрос су говорили, па чика |
<p>— Шта ли ће, боже, чинити Турци, кад чују за <pb n="217" /> твој долазак.{S} Тек они ће се п |
еба, али небеса су затворена.{S} Она не чују његове јауке, она не примају његово кајање.{S} Ни |
ркљање, налик на одвратне звуке који се чују кад стојимо уз приклано марвинче...</p> <milestone |
а твоји стари ратнички другови само док чују за твој долазак, мислим да ће сви листом за тобом |
то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, па га, болан, посјекао ваш Коџ |
губила у јутрењем сумраку и њена зврка чула се све слабије и слабије.</p> <p>Јелена је стајала |
е чини.{S} Реч „да се убије“ почешће се чула, но Милош се на то чинио невешт, пуштајући људе да |
чија од оне прве.</p> <p>Истина и ту се чула песма, али је та песма била више налик на болно ја |
уту за Београд.</p> <p>Из даљине још се чула песма веселих Турака, кад у Рогачу уђе друга једна |
огњишта мало поодмори, а у предњој соби чула се граја од двајестак гласова, који су сви говорил |
е поче да развија!...“</p> <p>„Је си ли чула за ову песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад с нама |
ако људи код мога Антонија, па сам тако чула да се међу се разговарају.{S} Тако казују, да је М |
кожа најежи.{S} Тада сам и то први пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учини он |
бојаги, мене Грци изабрали за вођу!{S} Чули да звони, ал’ не знају у којој цркви.{S} Шушнуо ми |
не пуштају и да ћуте, па ма шта изнутра чули.{S} Ханџиска момка који је ту спавао, отпрате чак |
и пре тога познато, нити су од Јоргаћа чули ишта ново, опет је његов говор био од силног утица |
вдава средство“, и ако за њу нису никад чули, нити су кад о њој премишљали, а тако ће бити и у |
да ненадно бахне у Србију.{S} Јесте ли чули оно његово, како ће он сам доћи, да поведе народ к |
ли ви овде што о томе?</p> <p>— Ми смо чули, господару, да је Милош тебе позивао и кажу да је |
еби писао.{S} Ми овде то толико што смо чули, а нама није нико ништа доносио, нити нас је ко шт |
кога од осталих војвода.</p> <p>Чим су чули за Карађорђев долазак, сви су похитали Чолак Антин |
е, непомичне сени.{S} Из Цукићеве одаје чуло се по некад лако кашљуцање и по какав тежак уздах; |
з најдубљих дубина.</p> <p>Из далека се чуло како страховито бура дакће, али док би ударио длан |
повећа града опажала се и иначе, већ се чуло оно неразговетно брујање, онај шумни дах великога |
из Србије последњи пут?{S} У Хотину се чуло да је Милош писао нека писма и позивао старе војво |
љена гужва сена догоре; у мрачној одаји чуло се само храпаво кркљање, налик на одвратне звуке к |
ла та ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло другчије, то Герман да извести горе где треба, как |
а опет завлада на губилишту, а у даљини чуло се само нејасно комешање и шуштање гомиле, налик н |
ола и јаукање стоке, кроз вечерњи сутон чуло се велико брујање црквених звона.</p> <p>Карађорђе |
и смео узети; од њега сви бегају као од чуме.{S} Нико га не би смео примити у свој дом, ни под |
ана тишина.{S} Али ко би боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тихо, скоро нечујно носи |
га домамљивати кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда како једнако поручује и распитује, бирајућ |
ица опет врати у своје првашње стање, а чуо је да му само то проклето писмо највише квари.</p> |
је синоћ у разговору с Милошем од њега чуо.{S} Живо је цртао опасности, које могу настати од < |
е светлуцао је огањ у хану и овда, онда чуо се испрекидан говор, па онда све умуче и потону у г |
ло толико Срба, да се у понеким улицама чуо само српски говор, а у чаршији, на сваком кораку, с |
</p> <p>Милош је чисто подскочио кад је чуо тако огромну суму и у првој ватри рече, да се то не |
Но Марашлија се учини као да добро није чуо ове Милошеве речи, шта више, учини се као да их је |
— Ја ништа не знам, нити сам што о томе чуо — прихвати везир.</p> <p>— Онда ће бити да и цареви |
мрдати, а њен слабачки глас опет би се чуо.</p> <p>...{S}Извикали су га да је први, не да им о |
српског митрополита, који такође бејаше чуо за долазак Карађорђев, па га је молио, да му укаже |
ио му је 6 кеса да га погуби.{S} То сам чуо од једнога повереника везирова, који је и Милошев в |
оз толике године.</p> <p>— Баш бих радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?</p> <p>— Шта |
јаукао, али његов болни јаук није нико чуо.{S} Ни једне душе није било да чује његова запомага |
рађорђу тако близу, да му је разговетно чуо дисање.{S} Главу му није могао видети, јер је незго |
ла мртва тишина, те се свачији разговор чуо јасно и разговетно.</p> <pb n="53" /> <p>Турци прво |
ши с њим једном за свагда.{S} Тај савет чуо је од самога везира београдског и од тога доба, та |
p> <p>Унутра у собу уђе крупан, космат, чупав човек, коме једно око изгледаше веће од другога.< |
мучки убија, како један другоме језике чупају и руке до лаката одсецају.</p> <p>...{S}Ова годи |
високо, недомашно небо коме се обраћа, чупајући косе своје.{S} Он цвили и моли целу васељену д |
бесплодна.</p> <p>Стољетов је у очајању чупао своје седе косе и проклињао тренутак кад му је по |
крваво срце његово, и поче га гњечити и чупати.</p> <p>Неодољиви бол обузе Милоша и он је осећа |
и главу Карађорђу, па је онда дочепа за чуперке, отресну је два три пута, домаши испражњену тор |
шврљале су туда везирове грбате камиле, чупкајући мршаву травицу.</p> <p>Али од времена на врем |
о неких успеха, па даље није хтео ништа чути за Грке.</p> <p>Међутим, баш ти нови успеси Срба п |
терају где српско ухо за моје име никад чути неће...{S} А можда би још боље било, да ме убију.{ |
јање?{S} Народна песма вели: да се може чути „како трава расте.“ И песма право вели.{S} Кад се |
тања — Док су Турци господари не сме се чути овде ни име његово, а камо ли да сам дође.{S} Одер |
лоне кудгод где српско ухо никад за вас чути не може!</p> <p>Карађорђе је морао употребљавати г |
гу.{S} Памти сваку реч коју ћеш вечерас чути, и ако ја не будем жив, постарај се ти бар да нађе |
е.{S} До прве, до друге недеље, већ ћеш чути гласе из Србије.{S} Док ти ја не пратим човека, не |
чио.</p> <p>„Дознаће се, разгласиће се, чуће се и разумеће цео свет, да је он намерно домамио ч |
другљиво и злурадо кикотати, а с висине чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеубиство!“ Тад |
се Милош поврати.</p> <p>— Црни ту!{S} Чух ли ја добро, Анто?</p> <p>— Јес, господару, „вожд“ |
а послуша.{S} Како ми је данас било кад чух господара Аксентија!{S} Каже, Милош нас зове бојаги |
ше у дољу и виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива.</p> <p>У том тренутку, ово вребало и |
к себи.{S} Изрази похвале и одобравања чуше се прво у предњим редовима, најближим губилишту, п |
вари.</p> <p>Сви су били потресени, кад чуше да је Карађорђе дошао и сваки се утркивао да каже |
но село необична, врева.</p> <p>Прво се чуше два три пуцња узастопце, онако као кад неко шенлуч |
ејаше утишао и његове речи на далеко се чуше.</p> <p>У тај мах неко остраг прошапута Драгићу: к |
зирце утече из колибе.</p> <p>У тај мах чуше се две пушке.{S} Друга два момка <pb n="298" /> уб |
с Дорћола и Зерека, са Саве и од Синџир-џамије и окупљао се на пољаници где је сад Реалка и гос |
ца у Србији знају, да се одовуд једнако џара и подбада; сваки час из Русије и Влашке лете у Срб |
едаред <pb n="305" /> прикупи дизгине и џарне га мамузама тако да јадно живинче у помами јури к |
одавно спрема; како има много навучене џебане, оружја и свакојаке војне спреме, али је зебња д |
{S} Јао, живи те Бог посекао, ко ће сад џевапа дати Цариграду?{S} Знаш ли, добро те не знало, к |
ам изаћи у народ да му дајеш одговора и џевапа“.{S} Шта могу ја ту сад помоћи.{S} Ја с тим људи |
рај друге.</p> <p>После овога неуспеха, џелат чисто клону.{S} Навршило се 20 година како се бав |
/p> <p>Сад је било све у реду и готово, џелат је очекивао само да му се даде знак, па да отпочн |
рвени пањ.{S} Положај је био згодан.{S} Џелат узе своју криву дамаскињу оберучке хитро изману и |
о особито јак, бар није изгледало да је џелат много запињао.{S} Он само превуче сабљу преко вра |
кнез Симину и Драгићеву, које ће турски џелат сутра смаћи.</p> <p>Три је дана како ова два сужњ |
="82" /> и на коју је већ стајао турски џелат са своја два помоћника.</p> <p>То је била огромна |
овако спремали саме страдалнике, главни џелат узе последњи пут да загледа хладно гвожђе, које ћ |
а трже га снажно дрмусање.{S} То је био џелат, који га тресаше својом крвавом снажном руком.{S} |
{S} Сеци бре, мухамеда ти твога!</p> <p>Џелат, који је дотле стајао блед и збуњен, сад се најед |
ије био ни до половине пресечен!</p> <p>Џелат пребледе и уздрхта.{S} Потресен и срдит он измахн |
а се израз задовољства и поноса.</p> <p>Џелат извади из мазалице парче памука, натопљена зечији |
глава каза простору и вечности.</p> <p>Џелат прискочи и дочепа обадве одсечене главе.{S} Једно |
гић, стрељајући очима бледа и малаксала џелата. — Што дрхћеш курво, што се тресеш, што не сечеш |
{S} Онако везаних руку, он пљуну главна џелата право у лице и викну му подругљиво:</p> <p>— Што |
ступник маши се руком у џеп и баци пред џелата шаку сребрних пара.{S} Услужни сејизи приведоше |
е секу главе“!{S} Затим баци сабљу пред џелата и штуче у гомилу.</p> <milestone unit="subSectio |
огледа победоносно у наоколо, погледа и џелата који је као окамењен стојао ту <pb n="87" /> пре |
уз пратњу тих танких и заносних звукова џелати отпочеше свој посао.</p> <p>Кнеза Симу наместише |
левања одруби глава.</p> <p>Сподбише га џелати и хтедоше га наместити исто онако како је био на |
о у две струке.{S} Два снажна помоћника џелатова дочепаше, један за једну други за друго струку |
о везаше.{S} Тада му један од помоћника џелатових намаче каиш на главу, удешен као замка, која |
ине.{S} Али сабља је била исправна и на џелатовом лицу указа се израз задовољства и поноса.</p> |
нику у шаке и да сам подмећеш главу под џелатову секиру?...{S} Ето где је Немачка!{S} За ноћ мо |
/> се над његовом главом завитла крвава џелатска секира! „Ето, како ме и Драгић превари и издад |
главе сутра ће пасти под ударцима сабље џелатске.</p> <p>Данашња престоница краљевине Србије 18 |
ро сав потиљак.</p> <p>Док су помоћници џелатски овако спремали саме страдалнике, главни џелат |
.</p> <p>Јањичари предадоше заробљенике џелатским помоћницима и ови одмах отпочеше припрему.</p |
е, наслоњен на своју огромну голу сабљу џелатску, он је поносно гледао око себе, као да би хтео |
ита, никоме се не обрати, прискочи само џелату, ненадно му истрже сабљу из руку, док је овај зб |
и.{S} Везиров заступник маши се руком у џеп и баци пред џелата шаку сребрних пара.{S} Услужни с |
он устаде, закључа врата и мету кључ у џеп.</p> <p>Престрављен, Милош упита: — Шта је то, море |
есе и продужи. — Али како да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поменути.{S} Пр |
се од једном нађу у туђини без гроша у џепу и без икаква иметка, они исти људи, који су око де |
у подножју Малога Штурца, где стоје као џинови огромни хиљадугодишњи храстови, где изломљено ст |
осети само, како и њега и то поломљено џиновско дрво прогута тмуша и некуд понесе страшна холу |
ца што вели да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао је свој дућанић баш на калимегданском углу, ку |
па никако да је погоде — окрете се Ага-Џон Турцима до себе, а затим се опет обрати Србину доле |
он за себе, само не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га прекиде.</p> <p>— Добро је, хвала Богу |
о нико други до наш ранији познаник Ага-Џон, скромни дућанџија, чије је дућанче било ту на углу |
иру да их посече.{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи пом |
/> <p>Турци прво почеше распитивати Ага-Џона, каква су то двојица што вели да су синоћ догнати. |
} Не знам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p> <p> |
е.{S} Најпосле, мали смо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кне |
е.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, па |
много казиват.{S} Исто је како рече Ага-Џоне.{S} Доћерали су два бунтовника, и за који дан биће |
е трче за царем по целој Европи; узалуд џоњају по читаве месеце пред вратима царевим, њих нико |
бица прекиде сад њега.</p> <p>— Ето, ви’ш какав си ти!</p> <p>— Какав сам!{S} Што какав сам!... |
p>Свршио је и Мелентије Никшић, владика шабачки и то опет лане (1816.), наскоро за Молером.</p> |
рка Штитарца, те је ноћу на легалу убио шабачког владику Мелентија.{S} Кажу, боже сачувај, да ј |
али сам дотерао дотле, да је шака Срба, шака јучерашњих робова разбијала са сигурношћу три чети |
породице, али сам дотерао дотле, да је шака Срба, шака јучерашњих робова разбијала са сигурнош |
ва би га на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод прогледа оч |
га) и светио се Турцима гдегод му падну шака.</p> <p>Био је лудо храбар управо долазио је у тој |
који оружани кидисавају на човека голих шака, који им је сам добровољно дошао у руке.{S} Јазук, |
лош то бога и моли, да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрсио конце; кнез Симу уловио, |
о и један другоме очи бодемо.</p> <p>— „Шака људи, још им турска сабља виси за вратом, а они се |
са својим верним Наумом, да се ту онако шакаиле испљускају хладном водом и да је се наште срца |
д на зузи.</p> <p>Милош скочи и протрља шакама лице и жмирну неколико пута, као да се хтео увер |
о време остао наслоњен на миндерлук, са шакама на лицу тако, да је изгледао као да спава.{S} Ми |
Цар козачи Французе“.</p> <p>— Са пуним шакама посла у Европи, Русији није сад до тога да се за |
ћ <pb n="32" /> наједаред ненадно гурну шакама обојицу; једним потиском избаци их тако напоље, |
да и он удари у дубар, и прислонив обе шаке на прса Милош се поклони пред везиром и рече:</p> |
на је стојала тешко замишљена, а обадве шаке бејаше задела за појас.{S} Тројка се полако губила |
?</p> <p>Русија је у то доба имала пуне шаке посла у Европи и брижљиво избегавала да не дође у |
злочине своје; њих, да је мени добити у шаке, с њима да се ја разрачунам, млеко их српско разгу |
бојао, не би он сам добровољно дошао у шаке крвавоме Милошу.{S} Јадни Турци, ви сами стрепите |
вима одупро о колена, а главу заронио у шаке.{S} Кад ме опази, диже главу и дуго ме гледао непо |
и кад гођ приграби по коју нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније послужим цару! |
{S} Јеси ли ти здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш главу под џелатову секиру?...{S} |
си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} Гинути се мора.{S} Без меса н |
ртим о колена, с главом наслоњеном међу шаке.{S} Мало подаље од њега, седео је на другој постељ |
убоко уздахну, седе и зарони главу међу шаке.{S} Дуго је тако ћутао.{S} Изгледало је као да га |
ао, кнез Сима бејаше стискао главу међу шаке и тако поклопљен ћутао је немо и непомично.</p> <p |
каква заноса, и тада грчевито стисне у шаки држаљу од секире.</p> <p>Овај је човек био Карађор |
дрхтао, и који је девет пуних година са шаком јунака шумадијских бранио своју лепу домовину.{S} |
о речи.{S} Један га момак бејаше ударио шаком преко зуба, па је сав био обливен крвљу.{S} Међут |
маши се руком у џеп и баци пред џелата шаку сребрних пара.{S} Услужни сејизи приведоше коње, г |
ла застрта торба, захвати новац онако у шаку као што се обично захвата жито, и изручи га опет н |
p>Говорећи то, Карађорђе спусти момку у шаку велику рубљу Катарине II, рече лаку ноћ и нестаде |
његовом крилу и сабираше их све у леву шаку; затим се прекрсти, пољуби оне мрве, разгрну жерав |
х.</p> <pb n="111" /> <p>Тако је терана шала, али о својим пословима он је најволео да ћути, да |
да се нашали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке разговоре он никад није мешао своје озбиљ |
> до о турским вратовима — рече ђенерал шалећи се и потапка Анту по плећима, додајући: — здраво |
а Чолак-Анте!?</p> <p>Старац уђе у кућу шалећи се с Чолак-Антом, с којим се лично познавао, ког |
ће бити најбоље! — рече Добрњац, као у шали, осмејкујући се при том левим брком.</p> <p>— А шт |
ла је знао, да Марко ову своју претњу у шали може у збиљи извршити, и с тога је добро отварао о |
!{S} Што се згледате?{S} Мислите, ја се шалим?{S} Није, очију ми!{S} Ево га овде у соби.{S} Ево |
међа и да заварају ђенерала да више не шаље своје извиднице, кад је тица већ умакла из кавеза. |
о глави, и како кнез Милош сам хвата и шаље везиру своју рођену браћу Србе, да их Турчин на му |
лујом срце своје, после се обраћа њој и шаље јој чудне и неразговетне речи, које нико не разуме |
не тражим, али је срамота да он за мном шаље људе, који ће ме чак амо по Русији пањкати и срамо |
ву главу чрез везира превисоком Девлету шаљем, и со тим засвједочавамо да наш народ више ни у к |
е користити, ако се сам што пре обесиш, шаљемо ти овде својеручно потребни конопац, и топло ти |
и ако за то време, док ми један другоме шаљемо аброве и поруке, Ђорђе упадне у народ, узбуни св |
ви посао што пре сврши.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам излагао трошку, а гајтан је с |
сму моли Карађорђа да прими човека кога шаљу и да верује „писму пријатеља“, јер је оно од њега, |
дају хране бивше српске старешине, које шаљу у Србију бунтовна писма и подбадају народ на буну |
небесима натраг проклетство које му они шаљу.{S} Он пркоси за тренутак целој васељени.</p> <p>А |
Русије, то су махом праћеници, које амо шаљу бивше српске војводе и народне старешине, које су |
Биоградци, који су некада до Стамбола и Шама били чувени са јунаштва, са богатства и господства |
ећки примати биоградске паше и везире и шамарима их изгонити из својег конака.</p> <milestone u |
јена српска војска почела је бежати.{S} Шанац на Љубићу већ је био напуштен, још неколико трену |
прибира разбеглу српску војску, спасава шанац и даје целој битци други исход, уз припомоћ српск |
урци би можда у њега ускочили, браниоци шанца изгинули би; ту би можда и он, Милош, погинуо, и |
те упита, ко је и шта је тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста и сретна Турчина брзо нађоше. |
и само држање Вујичиних момака, чији је шапат допирао до Ђорђа и с чијим се мрким, закрвављеним |
па се онда окрете Марку и навали на њ, шапатом:</p> <p>— Његов сам хлебац јео!{S} Богом те бра |
је Карађорђу што позлило те упита Наума шапатом:</p> <p>— Господару као да није добро?{S} Да му |
а и будна говорити, старица је узбуђено шапутала вртећи главом сетно:</p> <p>— Децо, децо, чудн |
ачно и крваво, јер су бледе усне бабине шапутале чудне и страшне речи.{S} Она је жмурила, али њ |
се с побожношћу крстили и престрављено шапутали:{S} То јауче несретни Никола.</p> <p>А кроз ти |
му грчевито дрхтале, као да нешто за се шапуће.{S} Његово сухо, смежурано безбројним борама изб |
Има их <pb n="117" /> који ми иза леђа шапућу чак и то, да је све ово моје масло, и да сам ја |
ипут се прекрсти и трипут пољуби земљу, шапућући полугласно:</p> <p>— „Слатка моја мајко, света |
Ово охрабри жене и она с десна прозбори шапућући:</p> <p>— За Бога милога, нано, што ти је то т |
ка па стане на какав цветак, шири своја шарена крила, стриже дугачким црним брковима, и као да |
вим зракама блага јутрења сунца.</p> <p>Шарена бубамара, већ изишла из свога незнаног зимњег ск |
чкету и победоносно узвикнуо: „ево га!“ шарени лептир већ је прнуо и весело летуши даље кроз св |
, готова скоро да се заплаче, што их је шарени лептирак опет обоје надмудрио.</p> <p>— Не умеш |
з свежи зрак, измањујући радосно својим шареним <pb n="144" /> криоцима, као да би хтео рећи: „ |
ло бити шест година, надао се за једним шареним лептиром, где му не да нигде стати.{S} Огромни |
о извиле, а свуда по гранама пуно тица, шарених лептирова и ројева пчела, које се јамачно гнезд |
лепе меке сламе, застрте дебелим, меким шареницама и лепим ћилимима.{S} Одозго је била набацана |
калемегданска пољана била је притиснута шареном сабијеном гомилом, где је било људи свакојаких |
е у круг ширила.{S} На грудима је носио шарену гајтанли антерију, одозго чохан јелек, па чохано |
аље стајало је нешто увијено у повелику шарену бошчу!{S} Још даље, на троножној столичици, стај |
ити сам са мојим Николом.</p> <p>Никола Шатрић био је момак Марков, који га је ноћас допратио.{ |
турив главу на јастуке, упре у таванске шашовце свој замућени и укочени поглед.</p> <p>А они ус |
су да ми и пропаднемо само да не одемо Шваби или Французу у друштво.{S} Или да смо с њима или |
гомила лених турских паса, а овде онде шврљале су туда везирове грбате камиле, чупкајући мршав |
ито избацујући Драгића.</p> <p>Милош је шгргутао зубима и сиктао јетке и необуздане нападе.</p> |
S} Таке трице и нису за оваке послове — шгргутну Марко зубима.</p> <p>Није се имало куд ни камо |
Везир је добар човјек, али њега је сам шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику несрећу.{S} Њем |
и од њега су књиге примали.{S} Великога шејтана носили су они под клобуком, за то ће им и појес |
три пуцња узастопце, онако као кад неко шенлучи, па се онда разлеже танка, гласовита песма, пра |
само лудаци, који Турке не познају, или шерети, који и сами не верују у оно што причају.{S} Тур |
док се ствар не охлади, па после твојим шеретлуцима да га измолиш, као што си и лане измолио он |
не заборавља — рече Врљо с подругљивим шеретским осмехом на лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још |
одмах поручио где ће ископати бомбу са шест хиљада дуката, коју сам ја био склонио, и послао м |
и послови и разговори остали су још пре шест година тамо у Србији, остали су онде, где господар |
с девојчицом, којој је једва могло бити шест година, надао се за једним шареним лептиром, где м |
тима лако му је било наћи свагда по пет шест оружаних скитница, које је водио са собом и који с |
која је већ била спремљена и раширена у шест нахија.</p> <p>Од кад се Милош помешао у народне п |
х смутња, свет је био узаврео у читавих шест нахија и мало је фалило, па да дође до отвореног б |
кроз вилајет, науман да пропутује свих шест нахија, у којима су бунтовници били упалили ватру. |
где стати.{S} Огромни лептир полети пет-шест корака па стане на какав цветак, шири своја шарена |
Но то није било одмах.{S} За једно пет-шест недеља, Врљо се био уклонио и повукао у своје село |
тење.</p> <p>Али опроштења нема.</p> <p>Шест је година како га несретник проси у милосрдна неба |
же могли дотурати потребне вести, а њих шесторо налазили су се склоњени у једној кући на крају |
, заклонили се да нас турски кијамет не шиба са сваке стране, и да нам не засипље за врат.{S} А |
<p>Као оно бурно, страховитом ветрином шибано море што се у мрклој, непрегледној ноћи бије и л |
спутицама, гудурама и густим гајевима и шибљацима, тако да су на конак пали и гладни и жедни и |
стења и сасуља се са свога лежишта, крв шибну у млазевима и попрска убицу по рукама и по лицу.{ |
хну и удари и по други пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се чу израз незадовољења и гунђања.{S} |
ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српска ханџара, погинућете |
е то код Руса јевтино.{S} Ко мало врда, шикну они њега у Сибир, па му после, Боже прости, ни бо |
повијеном врату кнежевом!...</p> <p>Крв шикну и попрска далеко у наоколо, али на велико чуђење |
о рукама и по лицу.{S} Један дебео млаз шикну и прели кабаницу, под којом је Вујица ћутао непом |
преко које беше пребачено меко персиско шилте, седео је човек средња раста, јака састава и окру |
бити!</p> <p>Средовечан човек седећи на шилтету у дну каве, диже главу, слеже раменима и рече:{ |
које тек овда онда, као усијан челични шиљак, избије по која непокорна, оштра, бунтовна замиса |
е се кроз густ, млад шљивак видео висок шиљаст кућни кров од шиндре, а около пуно малих зграда |
да се поклони и падне пред остророгим, шиљатим, страшним полумесецом, знамењем силе и господст |
је се ето са согласијем честитог везира шиљу обе одеране у Цариград“...<ref target="#SRP18933_N |
х жила, већ помаља своју плаву главицу, шиљући у мирисном даху радосне поздраве првим зракама б |
ни поглед.</p> <p>А они усијани челични шиљци, од разних искиданих мисли, један по један прожиг |
шљивак видео висок шиљаст кућни кров од шиндре, а около пуно малих зграда с новим црвеним крово |
на непомична маса оживе; кроз њу као да шину моћна електрична струја; у једном снажном покрету |
градина је сва у цвету и мирису.</p> <p>Шипарчић, од својих десетак година, у друштву с девојчи |
етни Марко том приликом убио и нека два шипарчића, што су се ту десила у владике.</p> <p>— Ћути |
ко, Лексо, сагни се да те не види — учи шипарчића његова другарица у игри, док се он сав задува |
ле и калаузе, ови им служе као агенти и шире по народу горње гласове, јер њима свет као домаћим |
не гласове, који се лако примају и брзо шире.{S} Ту се прича о скором ратовању, о доласку руски |
итику“, или, како је он то обично звао „ширетлук.“ Он је и сад разумевао шта управо хоће Милош. |
т-шест корака па стане на какав цветак, шири своја шарена крила, стриже дугачким црним брковима |
ратком, плавом кићанком, која се у круг ширила.{S} На грудима је носио шарену гајтанли антерију |
дама та мисао није била нова, њу су сад шириле грчке хетеристе и о њој су премишљале и српске в |
сне, трошне дрвене кућерке!...{S} Нигде ширине и жива бујна јавна живота — свуда сниски кућерци |
пламен и облачак дима, који се над њим ширио.</p> <pb n="28" /> <p>Цукић се наједаред трже, ди |
ај облачак наједаред поче нагло расти и ширити се.{S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и бр |
е сваки залогај који поједем.{S} Пут је широк, а ви можете рахат проћи да о мене не запињете.{S |
а тишина.{S} Луч је пуцкарао, пуштајући широк пламен и облачак дима, који се над њим ширио.</p> |
арађорђе уснио био је страшан:{S} Пукла широка недогледна пољана, отворена са свију страна, а у |
јка се кретала полако, држећи се главне широке улице.{S} Али тек што бејаше минула крајње куће, |
зили широки силаји, а на ногама је имао широке и кратке црвене чизме.{S} Од оружја сада је имао |
свиленим пасом, преко кога су долазили широки силаји, а на ногама је имао широке и кратке црве |
које се и стицао сав овај свет што врви широким равним друмом.</p> <p>Но близина каква повећа г |
лукавства и обмане, и која корача само широким и светлим путовима части и славе.</p> <p>Па ипа |
отрајње загушљиве јаре.{S} Голема река, широко тихо Дунаво, ћутећки је ваљало на ниже огромне в |
вих жила и наслони се на <pb n="283" /> широко, маховином обрасло растово дебло.{S} Тако наслоњ |
узбуђено и усиљено дисао; ноздрве му се широко отварале, а реч му је рапаво запињала у гуши.</p |
ћу а другу јагњећу, па све то поређа по широкој дасци, која им је служила као трпеза.{S} Вујица |
лој крви људској.{S} Он диже према себи широку, криву дамаскињу, оштру као љута гуја, а витку к |
Захрђала брава шкрипну, тамничка врата широм се отворише.</p> <p>— Ту су! — рече Драгић и упре |
ка, побратиме.{S} Бојим се да ти што не шкоди како је одавна ниси пио.</p> <p>— Неће, неће, реч |
— и то је била за народ читава ратничка школа.{S} Па опет какву је муку имао Милош, кад је поку |
после и сам за се.</p> <p>У тој суровој школи живота, Милош је научио да никад не ваља казивати |
вичних бораца, васпитаних у практичној школи Карађорђева деветогодишња ратовања.{S} Многобројн |
о, и још више, на то се он био свикао у школи практична живота, коју он учи ево већ од 10—12 го |
ни, а већ и ноћ наста, Никола му приђе, шкргутну зубима и рече:</p> <p>— Шта си се, ти бре Влах |
за душу и теби и њему сад овога часа, — шкргутну опет зубима опаки Новаковић, а десном руком ма |
ред зацрвени као паприка, и пун јарости шкргутну кивно зубима, он викну својим помагачима да ос |
тренутак.</p> <p>Али стари хајдук само шкргутну зубима, махну главом и стиште руком јабучицу о |
чу се туп, нејасан, мокар ударац; нешто шкргутну и здроби се; она црна непомична маса оживе; кр |
и Милош лепо чу како пуче и како кости шкргутнуше; рука се преви и намести се згодно поред тел |
в неразговетан шум, после се чу удаљена шкрипа кола; најзад из дубраве с десна одјекну звучна и |
и по какав тежак уздах; буљубаша Петар шкрипао је у сну зубима и овда онда по штогод би промрм |
а да учини ова земља, кад је дотерају у шкрипац, сутра би нас Турци прегазили, што но реч, као |
ратима. <pb n="60" /> Врата се брзо без шкрипе отворише и човек устрча уз степенице.</p> <p>На |
ли.{S} Сад застадоше.{S} Захрђала брава шкрипну, тамничка врата широм се отворише.</p> <p>— Ту |
ледало поремећено и онакажено.{S} Милош шкрипну зубима, окрете главу од огледала и оде даље.</p |
ији у сред села, где се кроз густ, млад шљивак видео висок шиљаст кућни кров од шиндре, а около |
ремно — рече момче још док су ишли кроз шљивар.</p> <p>И одиста, пред кућом је чекала спремна т |
која се с улице није ни видела из густа шљивика.</p> <p>— Овде сте безбедни и склоњени; будите |
>Печени млади јаганци, добра шумадијска шљивовица и добро вино били су у вече награда овој замо |
ди из ње погачу, заструг сира и тиквицу шљивовице па понуди Вујицу да се прихвати.</p> <p>Изгла |
адећи из кожних бисага велику пљоску са шљивовицом, што је бејаше са собом донео.</p> <pb n="29 |
ца пружајући Карађорђу пљоску са старом шљивовицом.</p> <p>— Остави ме, брате, није ми до ракиј |
брука — мислио је он и кушао да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљадама уздигнутих песница |
јошт с једном његова друга, који је био шњим дошао, у Београд мени послаше, које се ето са согл |
укочено бленули, док су други по колиби шњурали и претресали сваки угао.{S} Велика торба Карађо |
о и мило.{S} Он ћутећки пружи руку, узе шољу и опет задими.{S} Ћутао је и сркао каву, полако пу |
код Руса, као да ми је мало ова гомила шпијуна што сад за мном каса кудгод макнем и не да ми о |
ручите Милошу нека ми не потпраћа своје шпијуне да ми броје сваки залогај који поједем.{S} Пут |
{S} На сваком кораку неверство, издаја, шпијунисање, кукавичлук.{S} Казним једнога, а сутра је |
ма поред овака његова чувања.{S} Србија шпијунише данас шта се ради у суседним државама, па то |
уди да га потраже и код других...{S} А, шта велите?{S} Где мислите да може бити, ако није код о |
уже су обојица тако ћутали.</p> <p>— А, шта велиш, попо? — рече Милош најзад.</p> <p>— По Богу, |
и акрепи трчати!...{S} Еј мени до бога, шта се учини!{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И |
све рекао.{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ја поручујем, да се после начисто види до кога ј |
човек нешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим ризиком може добити.{S} Мени се чини, да ми ту |
о, тако та ствар стоји, па ми реци сад, шта ти мислиш о томе?</p> <p>Духовник се дубоко замисли |
а мене окривљују.{S} И кад је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, |
Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, па још ка |
та, болан људи и браћо моја, помислите, шта ви од мени тражите!{S} Да будем лажљив и варалица н |
аралица на самртном часу!{S} Помислите, шта би могао мислити кнез Сима у тренутку кад <pb n="40 |
ио едан до другог.</p> <p>— Несретниче, шта си то учинио!? — једва промуца поп и стуче натраг, |
ма.</p> <p>— Бог га свети знао!{S} Али, шта мислити?{S} Па ја <pb n="256" /> велим добро.{S} Не |
био спреман и листом би скочио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађ |
господар Ђорђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с ова два роба овде, којима главе висе о ко |
одмах мени амо, па ћу ти ја одговорити, шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако за то време, док ми ј |
ао да добро није чуо ове Милошеве речи, шта више, учини се као да их је пречуо, те одговори жур |
је диже.</p> <p>„За састанке ја незнам, шта би ви управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежи |
а.{S} Знам све, као да на прсте бројим, шта се десило од тога доба.{S} И слободно могу рећи, да |
другим мерио и оцењивао факт за фактом, шта ће бити ако учини овако, а шта може наступити ако п |
ка.</p> <p>Тако ће једном упитати Наум, шта мисли Ђорђе, где је за сад највећа опасност за ства |
људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове лепе срећ |
о ни згодна изговора, зашто си га убио, шта ти је сметао какво је зло хтео учинити, те би сви п |
ече Павле.</p> <p>— Шта мислиш ти Вујо, шта ћемо с Црним?</p> <p>— Да се курталисавамо белаја, |
тада Цукић.</p> <p>— Је ли море, Марко, шта сам ја Милошу на путу, те хоће овако мучки и нечове |
/p> <p>У истини, лупање је било обично, шта више тихо.{S} Но Милош је хтео чак и пред самим соб |
е вајде више молити.</p> <p>— Па добро, шта си сад науман? — упита га чича Ива његов сељак из Р |
сова о повратку Карађорђевом, као и то, шта би на случај да се Карађорђе доиста врати.</p> <p>С |
обећање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не будем одлуч |
лике године.</p> <p>— Баш бих радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ј |
ставио сакупљене прваке да сами већају, шта им ваља чинити, да се свет мало смири од оних подба |
о у патос.</p> <p>— Их мени несрећнику, шта учиних и од себе и од њега! — рече најзад болно.</p |
ао?{S} Каде?...{S} Очију ти, господару, шта вели?</p> <p>— Милош викну Љубицу.{S} Мало после он |
њега — кума свога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се тада рећи о њему?{S} Па онда, Карађорђе још и |
/p> <p>— Похитај, похитај ти Никола!{S} Шта радиш ваздан?{S} Опери добро оно срце, да не крвави |
бога!...{S} А кума Вујице још нема!{S} Шта ли то учини човек до сад, за име бога великога — ре |
>Карађорђе чисто плану: — Ја кварим!{S} Шта ја то, бојаги, кварим?{S} Ко се међутим више од мен |
брзо: — Коју другу до ову, ову исту!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за ч |
а!{S} Ако полећу, наше главе полећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци почесте тако жал |
ми ту као нека баба!{S} Како мислиш!{S} Шта имам још ту да мислим?{S} Ваља ући у собу па зликов |
ши.</p> <p>— Па шта је то, јадан!...{S} Шта то може бити? — рече Милош радознало.</p> <p>— Каза |
зачуђено:</p> <p>— Шта је Перо!?...{S} Шта ћеш ту?...{S} Ко ти је то?</p> <p>У томе загледа бо |
арод да му дајеш одговора и џевапа“.{S} Шта могу ја ту сад помоћи.{S} Ја с тим људима немам ниш |
> <p>— Добро је, хвала Богу, и нама.{S} Шта нам вали!</p> <p>— Е право велиш!{S} Та ти Цариград |
етује, особито о народним пословима.{S} Шта више, кад би се по кадгод ја сама силом умешала, он |
великаша, глава није била одрубљена.{S} Шта више, врат није био ни до половине пресечен!</p> <p |
уде, а сад му сметамо чак и ми овде.{S} Шта ће мислити <pb n="156" /> овде у царском двору, кад |
кад, да Бог сачува, до невоље дође.{S} Шта?{S} Зар је ова земња тако мала да не би могла обоји |
p>Тада се најзад као и Милош склони.{S} Шта ће кад нема друга изласка, а ствар је требало вршит |
астанку опет се нису могли погодити.{S} Шта више, растадоше се готово срдито.{S} Марашлија је т |
јца.{S} Не да ви, болан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мојега ћепенка гледао, што им је п |
борба, која је трајала целе те ноћи.{S} Шта је мучних мисли прохујало за то неколико часова кро |
а ово питање она се прилично узмучи.{S} Шта да му каже?{S} Па најзад рећи ће му оно што мисли!{ |
м надметао по сјају и љепоти својој.{S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богат |
и нешто подуже говорио с тамничарем.{S} Шта ти рече?{S} Има ли што?</p> <p>— Не рече ми ништа о |
еђашњи утицај грчки опет се сачувао.{S} Шта више, од почетка овога века, он је још и ојачао, је |
други брат понавља ту исту погрешку.{S} Шта ми је онда остајало друго но да ударим у строгост, |
бав нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дозн |
љен, Милош упита: — Шта је то, море?{S} Шта то учини?</p> <pb n="261" /> <p>— Не бојте се ништа |
како и где да изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже Вујици; хоће ли се ствар крити од њега и |
џеп.</p> <p>Престрављен, Милош упита: — Шта је то, море?{S} Шта то учини?</p> <pb n="261" /> <p |
оћута па додаде:</p> <pb n="95" /> <p>— Шта ћеш да ћеш с овим људима, молим те, послушај и ти к |
е нешто предомишља и вајка!...</p> <p>— Шта, а ти га жалиш? — рече Милош јетко, а доња му усна |
твојом руком главу одсекао...</p> <p>— Шта, несрећниче.{S} Ти побио бегове Атлачиће?{S} Јао, ж |
сто жацну ова примедба Врљова.</p> <p>— Шта да се ради кад народ тако хоће.</p> <p>Милош још не |
...{S} Каже, хоће да се преда.</p> <p>— Шта?...{S} Хоће да се преда!...{S} Он?...{S} Драгић Гор |
а бога, Ђорђе? — рекнем му ја.</p> <p>— Шта сам могао?{S} Могао сам и требао сам поштено да пог |
Милош.</p> <p>Врљо се насмеја.</p> <p>— Шта би ту, бојаги, било тешко!{S} Колико сутра, ја бих |
лоша да га пријатељски дочека.</p> <p>— Шта да се чини? — ово питање никад живље није стало пре |
јетко, а доња му усна заигра.</p> <p>— Шта ћу га жалити?{S} Пас му главу појео!{S} Како <pb n= |
пуста — примети Карађорђевица.</p> <p>— Шта да чиним, кад другога пута нема!{S} Сила те опкорач |
одмах пободе на сред оџаклије.</p> <p>— Шта је то, сине Перо?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко |
а ми ћемо вршити — рече Павле.</p> <p>— Шта мислиш ти Вујо, шта ћемо с Црним?</p> <p>— Да се ку |
бу и даде му столицу да седне.</p> <p>— Шта раде Стојан и Крага? — упита он седајући.</p> <p>— |
...</p> <p>Домаћин га пресече.</p> <p>— Шта није Турчин!{S} Три пута је гори од најопаснија Тур |
свршио, Врљо га нагло пресече.</p> <p>— Шта зна народ!{S} Народ је као и свака друга стока, куд |
И они убрзо пређоше на други.</p> <p>— Шта ли ће, боже, чинити Турци, кад чују за <pb n="217" |
> <p>— Ено га тамо у оџаклији.</p> <p>— Шта ради, спава ли?</p> <p>— Не знам, ваљада спава.{S} |
ни знаци бола и тешке жалости.</p> <p>— Шта, жао ти га! — рече Милош јетко и подругљиво.</p> <p |
итарац.</p> <p>— Нека уђу амо.</p> <p>— Шта мислите вас двојица? — упита Милош кад мало после В |
а присан пријатељски разговор.</p> <p>— Шта ће рећи Милош кад чује за мој долазак? — рече Карађ |
потврдо стегнуте у какву крпу.</p> <p>— Шта ти је то, несретниче? — рече кнез и гурну торбу ног |
приђе, шкргутну зубима и рече:</p> <p>— Шта си се, ти бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш о |
...</p> <p>Ђенерал га пресече:</p> <p>— Шта? „Вожд“ није спавао овде?{S} Па где је преноћио?!{S |
ноћне госте и упита зачуђено:</p> <p>— Шта је Перо!?...{S} Шта ћеш ту?...{S} Ко ти је то?</p> |
ти то мислиш, буљубаша Марко?</p> <p>— Шта како мислим?!</p> <p>— Како мислиш да се тај човек |
ти радио да си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ја радио?{S} Спремио бих га лепо као ономад на |
да се споразуму и договоре шта може, а шта не може бити, ту онда <pb n="258" /> Милош нема куд |
фактом, шта ће бити ако учини овако, а шта може наступити ако поступи онако.{S} Милош најпосле |
иштати села, где се убиство догодило, а шта ли тек да одговорим ја кад ме притегну и упитају: з |
шао.</p> <p>— Куда бих у ово доба!{S} А шта говоре Турци?</p> <p>— Не могадох остати до краја.{ |
и пред Драгићем.</p> <p>— Ене дер!{S} А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко маз |
ну старац, што је мало пре говорио. — А шта ће кнезу Сими помоћи твоје друштво?{S} Зар није бољ |
дмах у клици.</p> <pb n="225" /> <p>— А шта сам тек ја имао да савлађујем!{S} Дуговечно робовањ |
S} Али да убијеш биће много!</p> <p>— А шта да чиним ја господару, ако због њега остане каква т |
ове коже у другу не могу!...</p> <p>— А шта да чинимо ми несретници? — продужи чича Иван.</p> < |
нда?!</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— А шта ти на то велиш, Перо?</p> <p>— Уби ме, господару!.. |
од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, па још како знаде он |
но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би од његове бујне главе, коју су поштедиле толике |
ми душа била мирна.{S} Каје се он сада шта је учинио.{S} Али доцне!</p> <p>— Баш истина, госпо |
о не уквариш, да штогод не погрешиш, за шта би изгубио милост падишину.{S} Јер велим ти и опет, |
осле народ проклиње оне који нису ни за шта криви, и који су јадни учинили све што им је било у |
Кад сам тако пре двајестак дана слушала шта говоре неки људи што тек бејаху стигли из Србије, а |
.{S} Изгледало је, као да се предомишља шта ће рећи.</p> <p>— Море попо, ако Црни груне амо, не |
, да никога не пуштају и да ћуте, па ма шта изнутра чули.{S} Ханџиска момка који је ту спавао, |
о на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али послушај једанпут сад и ти нас! |
Милош се бејаше узневерио.</p> <p>— Ама шта је, море!{S} Говори једном шта је!...</p> <p>— Заку |
гов побрат капетан Драгић.</p> <p>— Ама шта рече, чоче? — примети стари Турчин, а с више страна |
ини.{S} Сад продужи кивно:</p> <p>— Ама шта, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не |
ада самртни страх, при самој помисли на шта се одлучио.</p> <p>„Дознаће се, разгласиће се, чуће |
е требао да чује шта се спрема и да зна шта се ради.{S} С тога је Милошево прво и било да њега |
ја како год од везира...{S} А онда зна шта би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жив |
е синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ у сумрак, под јаком |
лођемо, па сад мисле учинили су бог зна шта за Србију.{S} Са мном је дакле учињена једна неправ |
то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљива |
а</hi> паметнији.{S} Сад ни Вожд не зна шта овој земљи треба, само то зна Милош Тешић! — Цукић |
е, па тумарнути у Србију, где се не зна шта их чека — то неће ни један.</p> <p>„Док су били у С |
ачан, натуштен и отрован. — Нико не зна шта ми је; нико не слути са чега сам ја тако зловољан и |
з Милош гори на две ватре и нико не зна шта ће донети сутрашњи дан.</p> <p>Мало по мало утиша с |
ло, а за љубав нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за в |
има свакојаких људи.{S} А после, ко зна шта и њему може наједаред лупити у главу.{S} С тога ће |
ци ће јамачно много зацењивати — ко зна шта би они тражили.{S} Зато најбоље, ено им Црнога Ђорђ |
си докле се могло, али одолела сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш ти један твојим грудима зау |
т отвори и да се срећа поново окуша, па шта бог да.</p> <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога и |
кте.</p> <p>— Којекуде, по души вас, па шта хоћете ви од мене? — викну он узбуђено. — У мишију |
са Турцима, но да се бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, кој |
ску снагу он није могао рачунати.{S} Па шта му је друго остало, него да прибегне лукавству и ве |
га да га Турци сасвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам презати?{S} Ово што је сад, моја је му |
аза на лицу.</p> <pb n="135" /> <p>— Па шта, дао ти Бог овако заједно са зобницом?!{S} Какав ли |
рече он, пун тешка очајања.</p> <p>— Па шта си могао чинити друго, за бога, Ђорђе? — рекнем му |
пушке, а можеш и промашити.</p> <p>— Па шта да чинимо, ако не заспи, — обрецну се Никола.</p> < |
е вели, да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то, јадан!...{S} Шта то може бити? — рече Милош |
Вујица да ти све то јавим.</p> <p>— Па шта вели господар Вујица? — пресече га Милош.</p> <p>— |
чекао — рече он подругљиво.</p> <p>— Па шта хоћеш више!?{S} Народ је био спреман и листом би ск |
је сврше свратиће и он амо.</p> <p>— Па шта мислиш сад, хоћемо ли спасавати кнеза Симу и Драгић |
сподару; носи и дугу пушку.</p> <p>— Па шта је тражио, да га тако пустите к мени?</p> <p>— Пита |
јетко и подругљиво осмехну:</p> <p>— Па шта?{S} Ти сад хоћеш да узимаш господара на одговор, ка |
одступи са своје позиције?</p> <p>— Па шта да чиниш, брате? — почнем ја да га тешим. — Ниси се |
ајбоља своја пријатеља и да њих припита шта да учини и на што да се реши.</p> <p>Ствар је била |
у где ће конаковати.{S} Карађорђе упита шта је с господином митрополитом.{S} Слуга га извести д |
Први му је разговор био то, да је упита шта она мисли о позиву кума Милошевом из Србије?</p> <p |
и орозу (петлу), па да га нико не упита шта учини.{S} Милош је измећар свијетла везира.{S} Што |
теље, који су се ту десили, да их упита шта да се ради и како да се почне.</p> <p>И ако је сам |
зук, јазук за Србију!{S} Стид и грехота шта се од ње данас ради!</p> <p>— Претерујете, господар |
е бити добро и нама свима.{S} А гле сад шта ради кума Милош!{S} Дочепао се власти, па да му је |
му је обично сам лично издавао наредбе шта ће и како урадити, и ти њини разговори никад нису и |
к дотле он би обично само издао наредбе шта да се ради, а никад се није упуштао да се са мном с |
потписати, да га је прочитао и да знаде шта му се у писму наређује.</p> <p>Тога истога дана у с |
арађорђе и Наум промолише главе да виде шта је.{S} Видећи непозната човека пред коњима, они га |
ово у те пасје груди!</p> <p>Анта виде шта је.{S} Он слеже раменима и уђе у мрачни преградак, |
муте и бунтују народ.{S} Они овде виде шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они с |
{S} Код добра старешине народ увек нађе шта му треба за његово добро.{S} А и ја бих настао код |
кад је требало да кога изазове да каже шта жели.{S} Видело се да је хтео да саслуша све, али с |
не жали, па стаде наваљивати да му каже шта је.{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда веже |
авније људе из Србије.{S} Распитивао је шта ли они мисле, чему се надају, да ли помишљају на по |
очима час једног, час другог, слушао је шта ко говори.{S} Његова глатко избријана брада на махо |
то догодило, знао је од прилике како је шта текло, и тако је мало по мало, по причању и казивањ |
/p> <p>Милошу није био обичај да казује шта мисли.{S} Донекле, он је био већ по самој нарави по |
и нећеш!“...</p> <p>Везир ућута да чује шта ли ће Милош рећи.{S} Међутим Милош се трже из горњи |
ез Милош позва своје доглавнике да чује шта они мисле о тој ствари.</p> <p>Сви су били потресен |
вој ствари.{S} Анта није требао да чује шта се спрема и да зна шта се ради.{S} С тога је Милоше |
мах, кад му се чинило да решава питање шта би чинио с Карађорђем, у ствари, он се бочио с давн |
илошу се чинило да он сад решава питање шта би учинио с Црним Ђорђем, да се овај нешто збиља по |
и позове га, да се споразуму и договоре шта може, а шта не може бити, ту онда <pb n="258" /> Ми |
мучио.{S} Познавао је Милоша, сећао се шта је овај починио за 2—3 последње године и бојао се д |
е кнезу Милошу допасти.{S} Сећали су се шта је недавно Милош починио с другим својим противници |
ли би хтели цареви из света, а не знате шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да будете слободан народ, |
а где је ваша рођена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели цареви из света, а не знате шта хоћете |
ни га обојица скоро у један мах упиташе шта хоће.</p> <p>— Ја чекам моје људе, и ако се не вара |
помишља да се опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова дође.</p> <p>— Како да не м |
жним људима, и да ли се што спремају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је много ствари јавио, али за |
Црни Ђорђе био је у целом Српству!{S} И шта учиних сад!... рече он, пун тешка очајања.</p> <p>— |
вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда з |
најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је до зебње — рече она — зеб |
озбиљно узимао ове речи његове.{S} А и шта су могле ту речи вредити, кад је свак прозирао шта |
им и више се није знало ништа, где је и шта је с њим, као оно кад море прогута утонула бродара, |
на.{S} На махове заборављао је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао страшне про |
желео је да га обдари те упита, ко је и шта је тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста и сретна |
а он после сабирао са села колико се и шта се могло.{S} Тако су држали спахилуке Миленко, Пета |
ви Јеладе још оклевати, још очекивати и шта могу друго ишчекивати сем срамоте за се, а робство |
а; да ли му је јавио за његов долазак и шта ли је Милош одговорио.</p> <p>Њих се двојица уклони |
ли се што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?...</p> <p>Поузданик оде и преко ноћ се врати |
си појео, кажи ми што је дошао Марко и шта хоће он?</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— Говори Пер |
изађоше пред њих, да их упитају ко су и шта желе.</p> <pb n="21" /> <p>Један од коњаника, упита |
у се разговорили и обавестили о новцу и шта с њим ваља чинити, Врљо примети:</p> <pb n="140" /> |
о бог да, добро, господару; ти заповеди шта треба, а ми ћемо вршити — рече Павле.</p> <p>— Шта |
ест.</p> <p>Марко сад узе сам да нареди шта треба.{S} Стражарима споља и изнутра буде издата на |
, од тебе.{S} С тога отварај очи и пази шта радиш.{S} За ово две године, шућур богу, добро си п |
стале, пале у интересу отаџбине.{S} Али шта да рекнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам напушт |
с Турцима друкчије разговарати.{S} Али шта да се ради, кад се све силом не може?{S} Добро је т |
је сам којекад нехотице починио.{S} Али шта да радим!{S} Човек сам и грешио сам.{S} Увредио сам |
и, и све би данас другчије било.{S} Али шта да чинимо!{S} Дођоше онда људи, навалише на Ђорђа и |
јавиће се и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја да чиним, ако Црни једног дана ненадно бане у Ср |
} Али се онда јављала друга мисао: „Али шта ће онда бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, нећ |
<pb n="238" /> сви су жудно распитивали шта се тамо мисли, и да ли има каквихгод изгледа да ће |
} Освртоше се по тамници.{S} Нису имали шта узети ни оставити.{S} Прекрстише се и пођоше.</p> < |
на ноге, а лисице на руке, па су питали шта им ваља даље чинити.</p> <p>Паштрмац је очима давао |
за Карађорђа.{S} Кад су Н. Ичка упитали шта да чине с Карађорђем, кажу да је он рекао:</p> <p>„ |
а њих двојица још се не бејаху сложили шта управо да раде.{S} Најзад ће рећи Карађорђе.</p> <p |
ам сад ето, на твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не бих саветов |
; док се с људима састане и поразговори шта би и како би ваљало предузети, па после може и Мило |
е могао да се разбере и јасно да схвати шта се ту све десило.{S} Видео је само некакав ужас од |
добро; не могне ли, он ће онда гледати шта би се друго могло.</p> <p>Карађорђе се мучио.{S} По |
спасавати главу, па тамо после гледати шта се може.</p> <p>Драгић диже главу и оштро погледа п |
стаће га, па не само да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава ш |
ним мозгом дигне из постеље, па се сети шта је све синоћ доцне у ноћ планирао, наређивао и гово |
ом.{S} Дабогме, да ту није лако угодити шта ће се с Карађорђем. — Толико се само зна да бих пре |
у руке, он је још дуго бленуо незнајући шта управо да почне.{S} Најзад хукну и једва простења.< |
ујица се загледа у Карађорђа, очекујући шта ће рећи на ово последње питање.</p> <p>Ђорђе је ћут |
л.{S} Милош троши големе суме да докучи шта смерају поједини родољуби балкански, који су избегл |
сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начинили од тога! — рече Ђорђе, старајући се |
се Карађорђе трже и скочи.</p> <p>— Еј шта усних, децо, за бога!...{S} А кума Вујице још нема! |
Несретник, несретник!{S} Он разуме чак шта и пси говоре — рече кнез Милош и пође да отвори вра |
.</p> <p>— О, јада мојих!{S} Ја не знам шта да чиним овде. <pb n="23" /> Ја не смем тога човека |
рата ми одмах отварај, свршићу ја и сам шта треба!{S} Таке трице и нису за оваке послове — шгрг |
ворим о томе са самим везиром, да чујем шта би ми он рекао, те некако баш не могадох.{S} Не хте |
а, па сам дошао да те обиђем и да видим шта радиш.</p> <p>Старац устаде, а колена су му дрхтала |
{S} Хтео бих да <pb n="107" /> их видим шта би они радили да су овде на моме месту.{S} Да ми је |
ристати уз Црног.{S} Дође ли он с нечим шта је сумњиво и несигурно, ми ћемо добро стегнути и чу |
<p>— Ама шта је, море!{S} Говори једном шта је!...</p> <p>— Закун ми се, господару, да ћеш ћута |
звао „ширетлук.“ Он је и сад разумевао шта управо хоће Милош.{S} Он би радо изун од везира, да |
замерају!</p> <pb n="98" /> <p>— А као шта ми највише замерају? — рече кнез нестрпљиво.</p> <p |
препао.</p> <p>У првој забуни није знао шта да чини, али лупање се понови и Милош опсова лупача |
е ту речи вредити, кад је свак прозирао шта је у души Милошевој.</p> <p>Више од сахата водио се |
си кад згрешио — би ли богати испричао шта си радио?“</p> <p>— Боже сачувај!{S} Сто пута би пр |
само до знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, али неће да ради!{S} Зинула им |
јес!{S} И не дам да ми преотму.{S} Него шта!{S} Да пустим да ми калуђер отпаше кнежевску сабљу, |
Али чим смо скинули Русију, ти си видео шта је било с Ђорђем.{S} Није се могао одржати ни месец |
што му је писао и у коме му је наредио шта да изврши с Карађорђем.{S} Вујица није писмо давао |
олуба како гуче, из његове песме научио шта је љубав и како се први пут свештени огањ љубавне м |
је Милош разложио Лисовићу све потанко шта му и <pb n="269" /> како му ваља чинити и најстрожи |
рбију.{S} Њих је исто тако интересовало шта се ради и код других балканских народа.{S} Особито |
ју.{S} Из његова говора јасно се видело шта га тишти.{S} Док се с једне стране бојао да га исто |
нас двојица говоримо овако, а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год боље и пам |
е опасне заваде.{S} У ствари видели смо шта му је био главни смер.</p> <p>Дошав у Београд, одма |
почне.</p> <p>И ако је сам био начисто шта му ваља чинити, кнез Милош позва своје доглавнике д |
како је он избегао из земље, много што шта било променило, ипак Ђорђе је знао куда му ваља про |
/p> <p>Више од сахата водио се разговор шта и како да се чини.{S} Реч „да се убије“ почешће се |
егова чувања.{S} Србија шпијунише данас шта се ради у суседним државама, па то Милош брже боље |
ствар таква већ!{S} Но казуј један пут шта је!</p> <p>— Овде је вожд господару! — рече Анта.</ |
.{S} Па како можете онда говорити оно у шта ни сами не верујете?!...</p> <p>„Кад ја будем мисли |
а спасавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{S} Чуд |
о.{S} Понајвише је пуштао да други кажу шта мисле, а он је само одобравао тај говор, или се мрш |
прилике онда, према приликама, и видећу шта ваља чинити“ — старао се Милош да сам себе умири.</ |
и то не бих саветовао.{S} Ти добро знаш шта је Милош учинио с Молером, с владиком, с Цукићем и |
за ме оправдања нема.{S} Што ми причаш шта су учинили други; други су друго, а ја сам друго; о |
кријеш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си наумио с Карађорђем?{S} То не иде!{S} Казуј!“</p |
оград.{S} С тога одмах овде да ми кажеш шта си наумио чинити, а ево ти те прво прочитај и ово п |
ободити цело српско племе!{S} Ко је још шта добио од Турака мирним путем, споразумом!{S} У то с |
дакле нагнати Турке да Милошу доста што-шта учине, и ту му је Карађорђе био добро дошао.</p> <p |
d="SRP18933_C3"> <head>III</head> <head>ШТА ГОВОРИ БЕОГРАД</head> <p>8. је март 1817. године.{S |
ређивао, што није заповедао, свршавао. „Шта си чекао? — веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти |
е беше.{S} То није слутило на добро. — „Шта учини до сад и где ли се толико забави?“ — поновио |
де и све занеми.</p> <pb n="286" /> <p>„Шта је ово?{S} Нов потоп или смак света, иза кога долаз |
азук је за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скривио и учинио да ми не дате мира чак |
<pb n="6" /> <div type="titlepage"> <p>Штампа „Планета“, Београд, Ускочка улица број 10.</p> < |
<pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>Штампан као подлистак у „Малим Новинама“ за 1892. и 189 |
но; таква је била воља божија...{S} Ако штедим ја њега, неће штедити он мене.{S} Он мене за цел |
а божија...{S} Ако штедим ја њега, неће штедити он мене.{S} Он мене за цело не би пожалио...{S} |
ни њега не бих могао у оваквој прилици штедити...{S} За обојицу нема места на овом свету; једа |
окршају, они су се претварали у вредне, штедљиве трудбенике, кадгод се на међама Србије ма и за |
и хтели да буду књажеви и господари!{S} Штета, што нема негде у свету какве царевине без газде, |
им да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета само, што се оваке ствари не решавају како би то |
пора целога једног колена, па би била и штета и грехота да ове ствари остану непознате и да пос |
тни.{S} Кад се деси штогод, па се учини штета што није похитано да се ствар на време пресече, о |
Само он уме да погоди кад буна није од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</hi> |
насрћу на људе и њихов мал и чине грдне штете и незгоде, са којих народ много страда и штетује. |
а убијају, кога уклањају из друштва као штетна и опасна звера.{S} Ем те убијају, ем се труде да |
јна дисциплина једини је спас од многих штетних случајности и изненађења.</p> <p>Ђорђев говор д |
тиди те обиђи да не направе момци какву штету, особито пазите, да ватром шуму не запалите.</p> |
незгоде, са којих народ много страда и штетује.</p> <p>Лако је увидети да овакав рад и овако с |
и врата за њима.</p> <p>Избачен напоље, Штитарац рикну као бесан вук, и с дивљим урликом нападе |
са собом, ходајући узбуђено по соби.{S} Штитарац уђе, да донесе каву.</p> <p>— Где је господар |
.</p> <p>Најзад, Петар изјави зебњу, да Штитарац што не посумња, што се оволико задржаше и да н |
рв она два невина детета, што их грозни Штитарац као јагањце покла, да не причају ништа о крвав |
<p>— Ту су напољу, господару — одговори Штитарац.</p> <p>— Нека уђу амо.</p> <p>— Шта мислите в |
љена ни секира.{S} Снажним ударцима сам Штитарац ударао је у врата то сечивицом то ушником, ста |
> <p>— Који црни Марко?!{S} Је ли Марко Штитарац?</p> <p>— Он, господару.</p> <p>Цукић скочи.{S |
ити, баш кад се и сила употреби.</p> <p>Штитарац одмах нареди да споља донесу дебелу греду, кој |
осле је, веле, пратио свога момка Марка Штитарца, те је ноћу на легалу убио шабачког владику Ме |
а својих наредаба, који је, поред Марка Штитарца, био управо оличење удараца кнежевих, удараца, |
еци и сам је пао од убилачке руке Марка Штитарца, кога је кнез Милош послао да Никшића убије.</ |
ече главу ноћу у планини? — упита Цукић Штитарца, кад овај уђе на позив Петров.</p> <p>— Не сеч |
p>Врљо позна да сељак оћуткује, с тога, што су му Турци запретили да се не жали, па стаде наваљ |
реба да буде тешка и осетна.{S} С тога, што год је већа кривица — казна треба да буде све тежа. |
} Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у самом камену и нема нигде отвора за св |
ину!{S} Зар је несретна судбина с тога, што овај народ неће више да зна за <hi>пангалозе</hi>, |
на тебе вичу, господару, то је с тога, што ти не мирујеш, и Русија, ако истински жели добра он |
Грци су веома много полагали и с тога, што је Србија словенска земља.{S} Она је колико јуче би |
човек умрем.{S} Ово ти казујем с тога, што многи мисле да ја одлазим власти ради.{S} Желео бих |
и српска кириџије кулучара само с тога, што је један кириџијски коњ у пролазу обрстио једну лип |
проседи Турчин.</p> <p>— Јад!{S} А да, што ме друго може и сретати у ови наш црни земан?{S} Гд |
кнезова и други угледни људи из народа, што <pb n="180" /> их Милош бејаше сазвао да се договор |
крећу погледе северу и траже Карађорђа, што се до сад показало у више прилика, где је покушаван |
се надате неком добру од овога крпежа, што га је Милош спетљао!{S} И тога ради ви хоћете да пр |
уно схватио сву тежину крвава догађаја, што је мало час овде на његове очи одигран.{S} Али он ј |
, и у два три маха грохотом се насмеја, што је код њега и у редовним приликама била реткост.</p |
калпаком.{S} Везир је обично учтуглија, што значи паша од три репа.{S} Остале паше као ћехаја в |
чуди, кад виде у ово доба овога човека, што га његови стражари назваше буљубашом Марком.{S} Али |
би њему, бојаги, с тога задрхтала рука, што сам овоме народу до сад ја очувао душу и заклонио г |
навукао једну од својих дебелих кошуља, што му, по поруци, дете бејаше донело из села.{S} Поп ј |
то из руку и додаде живо:</p> <p>— Ама, што си се смрзао, чика Стојане, ако бога знаш?{S} Остав |
м лишћем и огромним ољуштеним корубама, што су се извитопериле и одвојиле од старога стабла, ко |
о женама, о пићу, о смешним пригодама, што су се којекад десиле, и Милош је умео боље но ико д |
оји огромно дрво с горостасним гранама, што су се под небо извиле, а свуда по гранама пуно тица |
Карађорђеве, кнез Милош пише кнезовима, што су у Цариграду боравили као српска депутација, да и |
сподара.</p> <p>Тужна је то била песма, што се кроз вечерњи сутон разлегала као последњи вапај |
а се свет мало смири од оних подбадања, што једнако долазе из Русије, од пуштања гласова о повр |
о од личних и горких мисли и привиђења, што су га до мало час трзала.</p> <p>Овај крвави, бунов |
јави зебњу, да Штитарац што не посумња, што се оволико задржаше и да не груне унутра.</p> <p>— |
м ја оне несретнике опањкао код везира, што се, бојаги, бојим да ми не преотму господство.{S} Н |
ке, коју допуњује вешто ударање дахира, што као перце игра у рукама раздрагане играчице, млада, |
шу — не могу да гледам очима онога пса, што се онде испречио; он ружно погледа; он нешто зло см |
латили...{S} Крв она два невина детета, што их грозни Штитарац као јагањце покла, да не причају |
да буду књажеви и господари!{S} Штета, што нема негде у свету какве царевине без газде, па да |
трашна била она прича препаћена живота, што је на њему бејаху исписале оне безбројне ситне и кр |
било као и обично.{S} Не видећи ништа, што би изгледало сумњиво, Науму би чисто криво, што је |
убојица, нарочито два брата Зафирагића, што су својим зулумима били досадили целој околини.</p> |
том приликом убио и нека два шипарчића, што су се ту десила у владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћ |
ни.</p> <p>Што се тиче оних смутљиваца, што долазе са стране, отуда од Влашке и Русије, то су м |
од њих вода зацрни.</p> <p>Јата птица, што су преко дан дремале по густим зеленим дубравама, с |
и на Анту, гурну нека побочна вратаоца, што су кроз подугачак узан ходник водила у некакав мрач |
отле дошло и осуђивали су кнеза Милоша, што тако лако узима на душу прве људе у народу.</p> <p> |
гласу било је нечега рапавог и суровог, што ти чисто уши пара.{S} Подупирући се дугом пушком, к |
Лексо? — пита даље девојче.</p> <p>— Е, што нисмо!{S} Не даду нам.{S} Ја мислим да су сад тамо |
би онда, бојаги, имао да пита кнезове, што не држе задату реч!...{S} Није, дакле, ту вајде узд |
рокраде се кроз дебеле железне пречаге, што густо укрштају малено прозорче на казамету испод Са |
друкчије гледа на старе српске војводе, што су избегле из земље и радовао би се да се они опет |
араду.</p> <p>То је било у толико теже, што су готово сви бегунци били фамилијарни људи, те је |
унима дочекали да тамо одемо.{S} То је, што ме најгоре коље.{S} Јер да су они тамо у Србији дру |
ом Стојковићем, био протеран из Србије, што нису хтели пристати на неке уредбе, које је Карађор |
не верма.{S} У толико му је сад милије, што је све свршено онако <pb n="119" /> како је њему по |
скама.{S} Цукићу дадоше да једе и пије, што је хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и |
шна привиђења и магловите крваве слике, што су из небуха излазиле пред његову узбуркану душу и |
це.{S} Сети се оне страшне ледене руке, што се као оштро жељезо заби у груди и дочепа га за сам |
не би му право.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти оволики људи и цела тевабија!?{S} Та ти си кр |
ло и тада.</p> <p>— Прекоравао је мене, што се бар ја не нађох паметна да га зауставим од бегст |
ега.</p> <p>— Ама што је, хоџа Изедине, што си, болан чоче, тако карли?{S} Бојсе, јад ти неки п |
ало је уклонити огромну гомилу светине, што се беше накупила пред градском капијом.</p> <p>Кад |
а повика и проклетство, њих народ куне, што су га са Турцима завадили, па га напустили и у свет |
ко и да ради, Милош се срдио сам на се, што је овај пут прекорачио обичне међе своје искрености |
ћи један прамичак седе, проређене косе, што се самовољно бејаше одвојио и пао старици по набран |
инете ли од српска ханџара, погинућете, што наша песма вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И |
/> Осушила ти се, Цукићу, ка’ и што ће, што не стуца змији главу док се још змија није била отк |
ка?</p> <p>— Побих оне босанске кучиће, што огулише пола нахије.{S} Две године како саставља си |
и <pb n="55" /> те хајдуке и смутљивце, што буне народ, ја ћу их, бели, наћи... попријетио је с |
ему тешке сумње и оне душевне трзавице, што их ми обично зовемо грижа савести.</p> <p>У њему се |
све оне косе и шумовите брдске главице, што су на далеком обзорју опасивале читав један круг, в |
уго задржали, јер један од ове двојице, што пређоше, нешто се дуго разговарао насамо с оним што |
ру, стојала је велика тепсија гибанице, што је бејаше умесила домаћица Стојадинова.{S} Јер и ак |
другарица, готова скоро да се заплаче, што их је шарени лептирак опет обоје надмудрио.</p> <p> |
теферичи?{S} Гдје су оне рајске башче, што су се могле мерити са Бакчи-сарајем кримскијех кано |
мети све оне големе муке и тегобе наше, што се од тога доба па до данас претурило преко главе и |
ао се сада Милош, и пребацивао је себи, што да се излети у љутини пред благим духовником, и што |
кроз мрак плашљиво дошаптавају духови, што над земљом лебде.</p> <pb n="294" /> <p>У близини к |
друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, што боље спремају?...</p> <p>— Јес, јес, зар ми они што |
> <p>„Да није дошао да о моме злу ради, што би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи царева, |
другога краја Србије.</p> <p>Ови људи, што су сад пали у дом кнежев, нису обични посетиоци и г |
страда од кнеза Милоша и његових људи, што је примио „вожда,“ кмет Стојадин ипак се преломи и |
шкрипац, сутра би нас Турци прегазили, што но реч, као Влах питу.{S} Што краљеви за нас данас |
ави поглед на једној па на другој жени, што су крај њене постеље клечале; некакав благ, срдачан |
ганац, коме треба, као гуји присојкињи, што пре главу размрскати!</p> <p>Док је Марко овако гов |
ској кући, у једној нахереној страћари, што се готово губи у гомили осталих кућерака сиромашног |
по читаве недеље дана чело не разведри, што по читаве месеце идем мрачан као мркла ноћ, зато он |
има и сад су јој звонили они разговори, што их је имала с њим ове последње ноћи, где су пуна че |
тли везире, и ја се могу само радовати, што имам нову једну прилику да посведочим колико сам ве |
вио свет.{S} Сад се није вајде вајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља спасавати глав |
а и никако не може сам себи да опрости, што је нешто учинио, а није учинио ништа до оно што и с |
е последње неразумљиве, загонетне речи, што их одсечена глава каза простору и вечности.</p> <p> |
и много виделе оне њене мале, суре очи, што сад онако упорно гледају у јасну жеравицу на огњишт |
глатко избријан, тек приметни подваљак, што је код њега вазда био знак великога узбуђења.</p> < |
е бејаше загледао у онај светли зрачак, што је тако чудно трептао у мрачној тамници, а мисли су |
екну цела тамница.{S} Други блед човек, што још сеђаше на слами, затвори на то уши и рече чисто |
бар јунак, али и као великодушан човек, што уз јунаштво тако лепо пристаје.{S} По његовом савет |
господару!</p> <p>— По матери те ружим, што лупаш толико као луд, кад видиш свећу у одаји?{S} Н |
меша у његове послове, а он сам с оним, што пође уз њега, нека чини што може.{S} Је л’ тако?</p |
збегавала да не дође у сукоб с Турском, што би јој у тим приликама било веома незгодно па и опа |
каквоће, стоје поређане пред миндером, што се пружа дуж сва четири каванска зида, а горе на ми |
цера извири онај исти човек са секиром, што је ноћас онако пажљиво вребао код колибе.{S} Он се |
них бисага велику пљоску са шљивовицом, што је бејаше са собом донео.</p> <pb n="290" /> <p>Кар |
ушкивао сваки дах, сваки и најмањи шум, што је долазио из колибе.</p> <p>Тако је овај човек, не |
слу, а уз то необично храбар и одважан, што се Карађорђу највише допало, јер је одмах уочио ту |
етерије.</p> <p>Красис је био наоружан, што но реч од главе до пете, али је све то покривала ог |
себе Топола — одговори Лекса, поносан, што он зна и такве ствари, о којима његова мала другари |
али у писму из Цариграда свилен гајтан, што је значило:</p> <p>„Светли пашо!{S} Ми знамо све тв |
а његова реч палила је као живи пламен, што се одмах познавало на скупу слушалаца.</p> <p>Он је |
указивало се проведрено јутро.{S} Коњ, што је био везан ту у близини до колибе, бејаше довршио |
трашно ново Косово српско!...</p> <p>О, што се не нађе српска рука да ме убије, кад сам први пу |
онда је крив Милош, што није наређивао, што није заповедао, свршавао. „Шта си чекао? — веле; — |
сам их ја само с мојега ћепенка гледао, што им је по тужби Милошевој одсјечена глава.{S} Ово да |
твар омету, и на махове чисто се кајао, што некако није потекао сам, да се нађе у близини, и да |
ечери чак нешто мало и уз гусле свирао, што није чинио већ од толико година.</p> <p>Међутим, да |
згледало сумњиво, Науму би чисто криво, што је ноћас толико страховао, кад ето нико и не помишљ |
ајпростији људи веома често вршили ово, што казује изрека „циљ оправдава средство“, и ако за њу |
и малаксала џелата. — Што дрхћеш курво, што се тресеш, што не сечеш јуначки, кукавицо, кад сече |
ећали како им остаје још много и много, што би имали једно другом да кажу.{S} Два набрекла <pb |
о и енергично:</p> <p>— Па кад је тако, што ми онда хвалишете Милоша и што ли везира?{S} Каква |
т, опет нема ништа јасно.{S} То толико, што сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Турчина.{S} |
да их подбадују они из Русије.{S} Само, што је мени тешко у то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе |
из срца, а не из главе.{S} Штета само, што се оваке ствари не решавају како би то човек по срц |
апућући:</p> <p>— За Бога милога, нано, што ти је то тако било на једанпут?{S} Кажу нам, да си |
ођеној погани!{S} Жао ми је само једно, што не погибох где год у јуначком окршају, но дочеках д |
ово што се има, не треба давати за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у свак |
.{S} Од њих можеш рачунати само на оно, што имаш у рукама, а њина обећања празна су заваркивања |
о.{S} Не дај само да ти други отме оно, што си сам својом рођеном муком стекао кроз толике годи |
им и меким срцем својим накнађивао оно, што није достизао слабачки <pb n="91" /> ум, и дете је |
е среће да Црног Ђорђа стигне само оно, што му ја желим.{S} У љутини свашта рекнем, али зар ја |
е био свикао, да гледа у Карађорђу оно, што је у истини и био — јунака и родољуба.{S} Па пошто |
радити против тебе, кад ти квариш оно, што се ми сви мучимо у Србији да направимо — примети Ге |
заступао њене интересе, живо и успешно, што му је јако дизало углед у овој великој и моћној дру |
вина“.{S} То није мала добит, мој Перо, што је Србија стекла да јој добровољно и без натурања п |
ји признаје првенство.</p> <p>— Али то, што је с тешком муком и големим жртвама стечено, ваљало |
а је он рекао:</p> <p>„Чините с њим то, што се чини с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Павле Сретен |
и уговорили.</p> <p>Најтеже је било то, што се на Карађорђа није смело напасти јавно.{S} Милош |
есте, те још како призорило.{S} Већ то, што су заробљеници спроведени право везиру, слути на зл |
ад обесио једно српско момче само зато, што је из једног јеврејског дућана украло једну пулију; |
у последњем тренутку наћи ће се нешто, што ће ме омести“.{S} Али се онда јављала друга мисао: |
су Турци сад кивни и срдити на све нас, што смо се за ове две године мало отргли и отресли.{S} |
а.{S} Инаџије су до зла бога и за инат, што но реч, потурчиће се и три главе да има, све три ће |
уди из Београда топовима.{S} Овај свет, што још једнако куне Карађорђа, онако престрављен од Ту |
још га је више утврђивала та околност, што на писму није било Милошева печата.</p> <p>Али с др |
квога Србина казнити и одсећи му главу, што се обично вршило на Калимегдану.</p> <p>Такав бурни |
уду, у сласт јели неку миришљаву отаву, што је брижљиви кочијаш за њих бејаше накосио.</p> <p>У |
ших, зиданих зграда, у дунавском крају, што је остало од окупације аустријске, стоји опало, пор |
ерава сам лично доћи и упасти у Србију, што би изазвало грдан метеж и неред.{S} Он, Милош, нада |
.{S} На Карађорђа је Никола имао пизму, што му је осудио брата на смрт, који се био одметнуо и |
нијем махом да прерубиш ни ову паучину, што се зове шумадиски ђаурлук!...</p> <p>Старчић је ово |
у.{S} Зато се љутим на тебе, господару, што подбадаш одовуд, и због мржње на Милоша, хоћеш да д |
авајући глас.</p> <p>— За то господару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја послујем к |
ца ће рећи:</p> <p>— По богу господару, што дође сад баш у ову ватру?</p> <p>Карађорђе одмах пл |
глава, које пристају да улете у ватру, што, на прилику, руски цар то да не пусти?{S} Његов је |
гомилом оружаних људи и момака својих, што Карађорђу одмах паде у очи и не би му право.</p> <p |
рист онога проклетника? — цикну старац, што је мало пре говорио. — А шта ће кнезу Сими помоћи т |
ата. — Што дрхћеш курво, што се тресеш, што не сечеш јуначки, кукавицо, кад сечеш везана човека |
авеџији.</p> <p>— А што, болан, бјежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећу те дирати ни |
Па то ће му и бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код везира у Београду!</p> <p>— Какав вез |
р на време пресече, онда је крив Милош, што није наређивао, што није заповедао, свршавао. „Шта |
о у истој књизи датитаро 26. јуна 1817. што је свакако такође погрешно.</note> </div> </back> < |
раће Петровића, под датумом 3 јуни 1817 што је свакако погрешно, јер 3. јуна није се могло писа |
дока.{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју сурову душу, то никад више не изл |
то ја по читаве дане реч не проговорим; што ми се по читаве недеље дана чело не разведри, што п |
напунио.{S} Милош, и сви <pb n="31" /> што се данас око њега купе, висе још о Карађорђевом пик |
гу отрести скуте и рећи: <pb n="115" /> што тражили то и нашли; махнитали су у својој глави, па |
не како ваља, онда вичу: „Што је хитао? што није сачекао и припитао и друге, па не би испало на |
егов Коџа Милош одагнати у просјаке!{S} Што су други започели, они ће довршити на нашему упропа |
теће ми власт.{S} Празно зановетање!{S} Што је коме суђено, нит му ко може одузети ни додати.{S |
и’ш какав си ти!</p> <p>— Какав сам!{S} Што какав сам!... — викну кнез да сва одаја одјекну.{S} |
баш да је он од истине црни Циганин!{S} Што да у другом свету, и код других народа може бити пу |
..{S} Али нека га, котило му његово!{S} Што није остао овде у земљи да с браћом јуначки погине, |
и разговоран.</p> <p>— Јело, о жено!{S} Што ме правдаш и браниш, кад ме одбранити не можеш, и к |
вде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се згледате?{S} Мислите, ја се шалим?{S} Није, очиј |
нда га после нико више не исправи...{S} Што би господар мењао своју намеру?{S} Мени рекао једно |
овом.</p> <p>„Није вајде оклевати...{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас...{S} Мени је по |
кав је био и његов план у почетку...{S} Што ли га сад овако измени?{S} Јамачно се ђидија побоја |
е можеш, и кад за ме оправдања нема.{S} Што ми причаш шта су учинили други; други су друго, а ј |
S} Милош је измећар свијетла везира.{S} Што везир заповједа, Милош мора да пољуби па да учини, |
читави чопори ситне и крупне стоке.{S} Што је тројка више измицала напред, ова сретања су бива |
а страна није била вољна за смирење.{S} Што их је Петар већма утишавао они су се све већма расп |
ти, нити ми и једне о томе говорити.{S} Што не може бити, не може.{S} Ја сам човек и не могу им |
— То му, бели, није нико заповједао.{S} Што ће свијетлом везиру ваше крмеће главе?{S} Но оне Ми |
ао те је његов покушај сретно испао.{S} Што сад он мора да увија и да врда пред Турцима, то је |
рамоте ни за тебе што си се уклонио.{S} Што рекао покојни Ћурћија, није човек врбовина па да се |
је била која цркавица све се појело.{S} Што је било мало бољих хаљина и то се испродавало.{S} В |
аћи... попријетио је свијетли везир.{S} Што је друго и могао чињети Милош, но послати хајдуке.{ |
в.</p> <p>— Једно прежалити не могу.{S} Што не сломих врат, кад сам први пут крочио да оставим |
и сваки води по једну голему војску.{S} Што онда није дошао Аксентије да понуди свој савет, већ |
одлазили у незнану и хладну туђину.{S} Што је који имао мала и добра свога, то је махом све мо |
регазили, што но реч, као Влах питу.{S} Што краљеви за нас данас знају и што Турци воде нека ра |
{S} Све те каламутње од тебе потичу.{S} Што се против мене нико не жали?{S} Ако на тебе вичу, г |
о ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што се прибојаваш Црнога то право имаш.{S} Турској је д |
p>— Хеј, момче!{S} Да ниси задремао?{S} Што си се ућутао?{S} Говори!{S} Време пролази.</p> <p>П |
ајући очима бледа и малаксала џелата. — Што дрхћеш курво, што се тресеш, што не сечеш јуначки, |
и он је увек носио пиштоље.</p> <p>А — што нисмо ми сад у Тополи, браца Лексо? — пита даље дев |
дете! хитрији сам ја од тебе“.</p> <p>— Што га ниси ухватио, браца Лексо — срдито га коре мала |
p>Духовник је замишљено ћутао.</p> <p>— Што си се замислио, попо?</p> <p>— Нешто мислим, да ли |
па га овде убити — рече Врљо.</p> <p>— Што га домамљивати кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљд |
удим све момке? — упита Петар.</p> <p>— Што ће ти?{S} Само да је више галаме!{S} Узми само два |
је чудном снагом и диже у вис.</p> <p>— Што кријеш?{S} Зар се то може сакрити!{S} Та то је крв |
избројао што му је на пут дат.</p> <p>— Што нема печата, не треба се чудити.{S} Турци су почели |
а три пут је загледао у сахат.</p> <p>— Што ли то нема кума Вујице! — рече у два маха, као вајк |
{S} То ми казуј, ако што знаш.</p> <p>— Што ја знам, то је: оштра секира па Милошенду за врат у |
у лице и викну му подругљиво:</p> <p>— Што ме петљаш и везујеш, курво и ђидио.{S} Не можеш да |
а Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, но кажу, болан, сјекиром му гл |
што хоће да Карађорђе буде обезбеђен, а што се Турака тиче он се нема чега бојати, јер је у сме |
рисече:</p> <p>— Несретну судбину!{S} А што духовниче, несретну судбину!{S} Зар је несретна суд |
ао.</p> <p>— Да спасавам главу?!..{S} А што ће ми, пси је појели!{S} Да видим како ће се онај е |
е би мучио страх од тих састанака.{S} А што не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радил |
енило, па и људи постали друкчији.{S} А што је најризичније, браца Ђорђе је тако жудан Србије, |
ежи Турској но хришћанској страни.{S} А што он, у првом реду, гледа наше српске интересе, ја му |
и плаче: „слатка кућо моја“.</p> <p>— А што љуби праг, браца Лексо? — пита радознало девојче;</ |
, које је мало час навијала.</p> <p>— А што, најо!{S} Да се нећете кудгод селити?{S} Мој Анта р |
ити судија твојим пословима.</p> <p>— А што оче духовниче? — рече Милош омекшавајући глас.</p> |
ка да остави ствар до сутра.</p> <p>— А што да је остављам и одлажем до сутра?{S} Нећу га остав |
тај мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А што, болан, бјежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ет |
чи своје крупне ватрене очи.</p> <p>— А што, ћеро, ако бога знаш?</p> <pb n="204" /> <p>— Бога |
јући се при том левим брком.</p> <p>— А што ћеш нас мирити!{S} Кад ми у мојој невољи не можете |
је здрав; њему је добро, он не мари!“ А што ја по читаве дане реч не проговорим; што ми се по ч |
есу твоја посла, а да чија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?!{S} Турска, бели, ниј |
у ближе односе и познанста, и да би га што боље задобили, донекле су га упознали са својом спр |
и никоме нећеш ни једне казати од свега што ти ја сад овде поверим...{S} Заклињеш ли се?...</p> |
док их једни сматрају као оличење свега што је зло и неваљало у природи људској, други гледају |
ешко и крваво стекло, а за љубав нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог |
јавне грађевине, ни једног дома, ничега што би потсећало на сувремене европске градове.{S} Оно |
ку између Марашлина прва говора и овога што говори сад, па је решио да и он удари у дубар, и пр |
побро.{S} Обојица ћемо изаћи пред онога што све види и све зна, и обојица ћемо тужити крвавога |
.{S} Момке је повео са собом баш с тога што хоће да Карађорђе буде обезбеђен, а што се Турака т |
д скупштине, рутавим „псом“, само стога што сам на скупштину дошао необријане браде, од жалости |
ет, хвалисаће се како је његова заслуга што је Карађорђе убијен, и тражиће у Стамболу чак и при |
ска, а ствар је требало вршити брзо, да што Турци не осете.</p> <p>Но сад је настајало питање: |
падало.{S} Ја се не враћам у Србију, да што тражим, да поново што течем за се, не идем ја тамо |
где бејаху Ђорђе и Вујица.</p> <p>— Да што повечерамо, господару, знам да си гладан — рече Вуј |
Од кнезова сада не осећам никаквога да што на страну тегли.{S} Сви су са мном у једном сагласи |
о да одахне или да даде жени времена да што и она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћу |
а. — С једне стране умирем од страха да што не прокопкају Турци, а они то једва чекају, како би |
езир одржао своја обећања, ваљало је да што дуже остане као везир београдски, а ту је опет лежа |
имам да служи мене, но да ми помогне да што боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда разбир |
е, која искаче испод брда и отима се да што пре сиђе у мирне далеке равни...</p> <p>Свуда унаок |
Симић и Крага хитали су да се очисте да што пре изађу пред Карађорђа, али се на обојици опажало |
за другога но за господара Милоша, и да што буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} Али |
ништа не казује кога има у одаји, и да што раније затвори хан.</p> <p>Још неко време светлуцао |
човека. <pb n="197" /> Само сад пази да што не уквариш, да штогод не погрешиш, за шта би изгуби |
извлачио, а он ме сада црче гурајући да што пре потонем...</p> <p>— А ти богме, господару, био |
тугаљив око врата, обично је гледао да што пре куд год стругне.</p> <p>Ко то није умео, наравн |
Карађорђа, нарочито му је олакшавало да што боље испуни задатак који су му грчки родољуби повер |
ово море од људи таласало и тискало да што боље види, упирући зорни поглед на губилиште, запов |
{S} При поласку незгодно нам је било да што спремимо, а после уз пут још незгодније да свраћамо |
ћају се и најобичнијих послова, само да што зараде и своје породице исхране.</p> <p>Ко је имао |
ово што течем за се, не идем ја тамо да што узмем већ да дам још једино добро што ми је остало, |
земљи, а то му је давало нову снагу да што живље настане око извршења своје заветне жеље, која |
су код Грка и нову наду и нову жудњу да што пре и сами окушају своју ратну срећу.{S} Но видећи |
пиле не закољем, само ако се усудиш да што чиниш против ове наредбе господареве.</p> <pb n="27 |
ом, и на тај <pb n="169" /> начин можда што више ишчупати за се, но кад би у сваком случају вез |
ега није било два лица, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је био отворени душманин турски, и |
и и праштања, но код обичних људи, онда што су га учинили да је већи од свију, и дали му власт |
ош напрезао све силе да удаљи Карађорђа што даље од Србије.{S} А гле сад!{S} Наједаред, он га ј |
ома криво што да се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита он скидајући ће |
ојој памети и никога другога неће ни за што да послуша.{S} Како ми је данас било кад чух господ |
кар и један једини доказ, зато да се ја што мешам.{S} Ви само вичете, а доказати не можете ништ |
осла те мало зарада, а мало ова пензија што је добијају из Русије, даје свакоме какав такав нач |
зобницом?!{S} Какав ли је то мутавџија што чак тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на |
ња султанова, па опет пушку за крај, ка што смо и научили.{S} Кума Милош и кума Вујица већ нам |
луме турске.{S} Врљо узме питати сељака што кука, а он му не хтедне ништа казивати, бојећи се д |
тити.{S} Али на мене се сад диже повика што је везир бунтовнике побио.{S} Има их <pb n="117" /> |
, сме ли се упустити ово мало рахатлука што га сад имамо и што се <pb n="99" /> тако тешко и кр |
е ономе месту, где се заустављала скела што превози између Рама са српске и Молдаве с угарске с |
е у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава не говори.</p> <p>С тим мисл |
p> <p>— Ја богме!{S} Њима ништа не ваља што Милош уради.{S} Кад је ствар свршена, онда су сви о |
им Турцима.{S} Зло ради Милош и не ваља што ради.{S} Правдају га, да је везир тражио те главе.{ |
не, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир — рече Србин и по |
рвавога Милоша, јер ово је његова сабља што нам данас главе сече.</p> <p>Драгић је ово изговори |
о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма што решено, коме би се то пре јавило но честитом везиру |
ни обратише пажњу на њега.</p> <p>— Ама што је, хоџа Изедине, што си, болан чоче, тако карли?{S |
мила ти! је ли?...{S} А зар оним људима што си их ти побио, зар <hi>њему</hi> није била мила ње |
м као од живе ватре, да се међу Турцима што не рашчује, те да крену на ме потеру, која би досад |
ове речи Милошеве Марашлија устаде, на што и Милош одмах ућута.</p> <p>— Говорио сам ти више п |
теља и да њих припита шта да учини и на што да се реши.</p> <p>Ствар је била у овоме: — Пошто ј |
Турци крваво још из Карађорђева времена што је кадра да учини ова земља, кад је дотерају у шкри |
:</p> <p>— Боже мој!{S} Да ли је истина што људи говоре, да душа после смрти за четрдесет дана |
а, као да ми је мало ова гомила шпијуна што сад за мном каса кудгод макнем и не да ми ока отвор |
и бар немаш чекати ништа ни од кога, па што ниси наређивао и пословао!“ Учиним ли опет штогод, |
ге помоћи; морам умочити руке у крв, па што да бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је као брат, ка |
је.</p> <p>— Али за бога, побратиме, па што не даш књазу Милошу то некакво несрећно писмо?{S} Ј |
— Не идем на свадбу, но на погибију, па што ће ми друштво?</p> <p>Изљубише се и растадоше.{S} С |
, уисало му јал’ не уисало!</p> <p>— Па што онда кривите Милоша за одсечене главе, кад он све р |
} Кад се деси штогод, па се учини штета што није похитано да се ствар на време пресече, онда је |
је дакле нагнати Турке да Милошу доста што-шта учине, и ту му је Карађорђе био добро дошао.</p |
спитивати Ага-Џона, каква су то двојица што вели да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао је свој д |
вор треба само на време да му јави, кад што буде смерао против Турака, а он је ту, и вазда ће б |
олакшање.</p> <p>— Говорите, браћо, сад што ко има; немојте се после вајкати: „е, да бејасмо ов |
их могао отићи за њим у Русију, као год што сам са овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао га у |
е што мислиш и све што знаш.{S} Као год што не ваља војник, који испуца све метке, па после иде |
а, па се сваки час могло десити што год што ће све пореметити.{S} Сам народ још од зимус био је |
ледајте га добро, и припазите да гдегод што не сакрије од оружја, па га онда пустите амо к мени |
то је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне против тога, он одмах убија.{S} Побио је, вел |
тргујем с правима народа, да би за себе што извукао.{S} Хтео бих да <pb n="107" /> их видим шта |
не може бити никакве срамоте ни за тебе што си се уклонио.{S} Што рекао покојни Ћурћија, није ч |
био последњи неваљалац кад бих од тебе што више тражио...{S} На, узми!... — и пружајући Петру |
е оста још подуже; купио је полако мрве што се бејаху расуле по његовом крилу и сабираше их све |
бојажљиво почињао дизати главу.{S} Све што је било слободноумнија и одважнија духа склањало <p |
ђорђе брижно махну главом и рече: — Све што је — за сад је овде у Русији.{S} Овдашње власти мог |
од сахата до сахата пропада и опада све што је наше било и нашијем се назвало.{S} Гдје је прије |
бање, то је он био веома осетљив на све што се тицало тога питања.{S} Ту га је најмања ситница |
мирно, како ће ми дићи испред носа све што се крваво и горко стекло, мећући по стотину пута гл |
он ће већ умети да спреми и изведе све што треба.</p> <p>Најзад, додаће и то, како се овуда по |
прости!“ — Ето, то је једино, то је све што ја желим.{S} И једина милост, за коју још молим бог |
виде и за здравље упитају.{S} То је све што ја радим.{S} Али у страха су велике очи.{S} Ви одма |
ме се и оставите ме на миру — то је све што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, господару |
пут, ти се врати.{S} Само спремите све што треба да не буде пометње и чекања кад ја дођем.</p> |
д не ваља казивати све што мислиш и све што знаш.{S} Као год што не ваља војник, који испуца св |
акшање обремењеној души својој, али све што срета, дочекује <pb n="306" /> га прекором и клетва |
шта криви, и који су јадни учинили све што им је било у снази — да спасу земљу...</p> <p>— Да |
иво је избегавао сваки сукоб и чини све што може, да се с Турцима на леп и споразуман начин нас |
је научио да никад не ваља казивати све што мислиш и све што знаш.{S} Као год што не ваља војни |
ко мала да не би могла обојици дати све што вам треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овде за |
толико:</p> <p>— Сад ћу ја наредити све што треба; очекни ти — па оде.</p> <p>Анта је чекао и у |
и заповеда!{S} Ако ће Милош вршити све што београдски везир заиште, онда у чему је он бољи од |
отан, богато је срце и може се наћи све што затреба добрим људима — рече старац усрдно, уводећи |
а би онда изашло, да је Милош казао све што зна и намерава, а Ђорђе паметно купио од њега све п |
арађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта умео казати, он нагло изађе из оџаклије. |
е да има сто глава, па не би платио све што га је којекаквих несрећа он починио.{S} У осталом, |
Турчина; он му је обећао и зајемчио све што је хтео.{S} Наравно, да би везир одржао своја обећа |
уо тежак камен.{S} Али то није било све што је притискивало душу његову.{S} Мало после он опет |
ли победничке лаврове, остављали су све што су звали својим, па с породицама својим одлазили у |
ли није могао“.{S} Ето, зато чинићу све што могу, да дођем до успеха!</p> <p>— Било је доба, ка |
а се исповедиш духовнику и да кажеш све што си кад згрешио — би ли богати испричао шта си радио |
не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, но у тај мах долази му на ум, |
ојводе да се врате.{S} Знате ли ви овде што о томе?</p> <p>— Ми смо чули, господару, да је Мило |
рађорђе је распитивао за остале војводе што су живели у Кишињеву или у околини по мушијама.{S} |
А што, болан, бјежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећу те дирати ни питати.</p> <p>— Н |
кад више повратити не може.{S} Друго је што мене боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби тако несретн |
неће тако брзо долазити; свакако ако је што међу царевима углављено и за то, јавиће се и њему — |
ти.{S} И он је заиста викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у |
моја и њу хоће да пошље.</p> <p>— Није што је јевтинија, но што си ти крив, војводо!</p> <p>— |
арњеве.{S} Бојим се да тога човека није што омело.</p> <p>Међутим, тројка већ стиже у град; кра |
ару као да није добро?{S} Да му се није што смучило од онога меда? — упита он.</p> <p>— Уклони |
муку!...{S} Зар ово марвинче заслужује што друго, но да га овде премлатим.</p> <p>— Па баш зат |
рад, закуни га да ником живом не казује што ћеш му рећи, па му онда од моје стране кажи, да је |
ајстрашније муке проклели су нас прваке што смо се склонили и утекли.{S} Њима се чинило да би и |
јску ако затреба; како ће казнити Турке што нису одржали погодбу, утврђену у букурешком миру; к |
а јаче војске султанове, најбоље војске што их има под сунцем...{S} У страшној битци на Суводол |
е за два три прста и обадве главне жиле што из срца воде.</p> <p>— Похитај, похитај ти Никола!{ |
сподару, па њиме прво уби мене, а после што ти драго!</p> <p>— Хоће ли крвник чекати бар док се |
у да га о томе известим, да ми се после што не накачи због тога — рече Милош забринуто.</p> <p> |
омогне да ослободимо Грчку, а већ после што ће видети вајде од свога вођства... то нека се пора |
што затребали, а сам оде да нареди даље што треба.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="2 |
се повели за надом да ће оно бити боље што они скроје и испланирају.</p> <p>— Не би ја марио д |
о морало је тако бити, и ово је најбоље што је могло бити.</p> <p>Разлози Милошеви били су тешк |
уједате.</p> <p>„Жали те се и тужите ме што се ја воде састајем понекад са људима који отуд дол |
бијаш главу: кројиш планове како ћеш ме што боље огулити.“...</p> <p>Бар тако је Марашлија разу |
Плане и Паланке, како би један другоме што брже могли дотурати потребне вести, а њих шесторо н |
ер 3. јуна није се могло писати о ономе што се догодило на пуних 40 дана доцније 13. јула на ле |
пословима па, између осталога, и о томе што је везир тражио да се спахијама накнаде њини десетц |
говори да су утекли, ако се с те стране што боји да ће га Турци што кривити како да упусти Кара |
о <pb n="83" /> и гурало да се примакне што ближе, да се попење што више и да види што боље.{S} |
, и убиће и мене и тебе, ако се најмање што успротивимо.</p> <p>— Дотури ми један пиштољ, колик |
да се примакне што ближе, да се попење што више и да види што боље.{S} Све околне куће биле су |
ва о свима радњама његовим.{S} Поверење што га је Крпара уживао код самога Карађорђа, нарочито |
е писао — принети Вујица.</p> <p>— Море што је био срдит, то није ништа.{S} Друго се нешто види |
бурно, страховитом ветрином шибано море што се у мрклој, непрегледној ноћи бије и ломи о тврде |
о, те то: жудња за Србијом и жеља да се што пре опет тамо врате.</p> <p>Карађорђе је распитивао |
ћи ништа велико да учинимо, а баш да се што и почне свршиће се с неуспехом.</p> <p>Вујица је од |
успесима српским, знао је места где се што догодило, знао је од прилике како је шта текло, и т |
ао у своје село док се види да ли ће се што о њему зуцкати за побијене Турке.{S} Кад је све про |
есто с руским важним људима, и да ли се што спремају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је много ства |
е до Паланке, те да разабере чује ли се што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?...</p> <p>П |
да неизоставно дође на трло и да понесе што треба за опело, али да о томе ником ништа не говори |
их писама и зивкања, а сад се причуђате што сам дошао!</p> <p>Видећи Карађорђа љута, Вујица се |
е се друкчије.{S} Дед, кажите ако знате што боље, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нис |
им и углавим.{S} Али то баш оно и јесте што се Русима није допадало.{S} Они никад нису дали ни |
што може помоћи.{S} Знам ја те кукавице што су тако брзе на кидање туђих глава.{S} Они су свире |
933_N1" /> па онда нека нико не кука, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш наћи <pb n= |
и су му на махове грчевито застајале, и што је више говорио, све се већма срдио.</p> <p>— Коме |
лети у љутини пред благим духовником, и што да му помиње чак и о могућој смрти Карађорђевој.{S} |
ишем ја за оним што је било и прошло, и што се никад више повратити не може.{S} Друго је што ме |
n="27" /> Осушила ти се, Цукићу, ка’ и што ће, што не стуца змији главу док се још змија није |
нагнате да и ја учиним оно што неваља и што никад нисам мислио чинити.{S} И мрав се брани кад г |
је тако, што ми онда хвалишете Милоша и што ли везира?{S} Каква смо добра и рахатлука од њих до |
ка и сутра ће продати и земљу и народ и што год хоћеш за један реп турски.<ref target="#SRP1893 |
ује, а после опет ради о својој глави и што он хоће.</p> <p>Она још не бејаше свршила, али је М |
ога Црнога пса, црн му образ био, као и што је, они су ти што не дају овој сиротињи душом дахну |
ише.{S} А Црни, црн му образ био, као и што је, место да се склони и ћути, још он, он нешто вич |
ћу дадоше да једе и пије, што је хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и оставе на мир |
д се није вајде вајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља спасавати главу, па тамо посл |
и ово мало рахатлука што га сад имамо и што се <pb n="99" /> тако тешко и крваво стекло, а за љ |
ту.{S} Што краљеви за нас данас знају и што Турци воде нека рачуна о нама, то од прве до послед |
адан и био је увек један исти.</p> <p>И што већа опасност, он је обично бивао све набуситији и |
и праћен је сваки корак његов, да не би што замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе са |
а, ни он сам долазити амо, док се не би што наредило и нашао се неки начин за његов повратак.</ |
алити ни једна длака с главе, док не би што скривио пред царем и пред ћитапом.{S} Дабогме, да т |
жени времена да што и она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и нетремице гледала |
су подуже ћутали.</p> <p>— Видите ли ви што из овог писма — рече Милош најзад.</p> <p>Остали сл |
ми не преотму господство.{S} Но, бар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне кнезове сам |
кат руски и даде га Стојадину да набави што треба за јело.{S} Још му препоручи, да ништа не гов |
, с тога је сад сваки гледао да накнади што је преко дана претрпео.</p> <p>Печени млади јаганци |
и сад је остајало само да Милош нареди што је потребно за извршење.</p> <p>Милош је једнако ху |
ближе, да се попење што више и да види што боље.{S} Све околне куће биле су пуне, начичкане св |
ао одговарати, да се Ђорђију што догоди што не треба.{S} Цар би тражио хесапа за његову главу о |
Анта, слушао ово последње доба од људи што су долазили из Србије.</p> <p>Други су гледали на с |
јао је разговор између Карађорђа и људи што се ове вечери бејаху искупили око њега.{S} А ту су |
естак дана слушала шта говоре неки људи што тек бејаху стигли из Србије, а мени се чисто кожа н |
ни да кажем, како то Анти причају људи што дођу из Србије.{S} Не знам ти ја ни десете, како то |
вршити брзо и поуздано с оно мојих људи што их имам.</p> <p>А има ли који од угледних војвода с |
рах и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се понови оно шуштањ |
ју.</p> <p>А ако би Руски двор истински што планирао и спремао, Милош моли, да му се то благовр |
с тамничарем.{S} Шта ти рече?{S} Има ли што?</p> <p>— Не рече ми ништа одсечно, али по његовом |
он бејаше узео на се да провиди може ли што бити од устанка и како је народ расположен за нову |
и, снајо, сећа ли се Србије и помиње ли што о повратку?</p> <p>Чолакантиница се чисто као нешто |
е Карађорђу и на сенку стати, а камо ли што друго.{S} А после, господар Ђорђе је далеко.{S} Но |
завидити многе царске војске!...{S} Али што ја теби ово говорим.{S} Ти си женска глава, али ти |
ски генерал губернатор Стољетов.{S} Али што ли ће он код скромнога српскога емигранта Чолак-Ант |
оружјем, ако не могу људима!</p> <p>Али што је ствар постојала озбиљнија, Руси су бивали све ст |
пријатеља, који су се искрено радовали што га опет виде у својој средини.</p> <p>Тога дана под |
мо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметније, од добра нико неће бежати.{S} |
и себи и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражите?</p> <p>„Што се тиче пањкања, т |
бити посечени.{S} Људи су махом жалили што је дотле дошло и осуђивали су кнеза Милоша, што так |
мо ни научили.{S} Ама ме сама душа боли што овде овако чамуњамо и пропадамо као робље незаробље |
харам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је дошао Марко и шта хоће он?</p> <p>Петар је ћутао |
тада нити је легао, ни ока склопио, ни што у уста узео сем воде, нити је речи једне проговорио |
сам с оним, што пође уз њега, нека чини што може.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па тако је — рече Мел |
крив Марко или Никола, кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мени одозго?</p> <p>— Господар |
, прибери се, капетане Драгићу, и учини што те молимо.</p> <p>Драгић викну срдито и одсечно: — |
и, осветници мртваца, они побијени, они што долазе да освете и себе, и друге и цео мртвачки род |
није могао избећи и одселити се, и они што су остали да подносе најстрашније муке проклели су |
емају?...</p> <p>— Јес, јес, зар ми они што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би скресао кубурли |
мирену савест разлозима, као што су они што смо их мало час видели у његовим немим монолозима, |
бивше српске старешине и војводе уклони што даље од српских међа.{S} Нарочито да Карађорђа спро |
као једно.{S} Немој лудовати, но говори што те питам, који ће од момака бити најзгоднији?...{S} |
мо појака, побратиме.{S} Бојим се да ти што не шкоди како је одавна ниси пио.</p> <p>— Неће, не |
у толиким бојевима.</p> <p>— Слушај ти што ја теби кажем.{S} Ако ишта може спасти ову двојицу, |
н му образ био, као и што је, они су ти што не дају овој сиротињи душом дахнути; они су и ове б |
а треба хитати и без одлагања свршавати што је потребно.</p> <p>У осталом, сад су биле настале |
{S} Духовник се спусти и узе се вајкати што се до сад задржао.</p> <p>— Узели се нешто у разгов |
м само реч две с њим!{S} Можда ће имати што да поручи породици, <pb n="26" /> а нека се и Богу |
градског тамничара, и он ће ваљда знати што више да каже.</p> <p>Сви Турци упреше погледе на мл |
о, Вујо, али како ћемо!{S} Да неће бити што зазорно!?</p> <p>— Како ћемо? — Секиром у чело.{S} |
ити на Драгићевом трлу а ја ћу наредити што је нужно и све ће бити добро и срећно.{S} Буди безб |
аје, и кад му то даде, онда море чинити што хоће.{S} Лукави Милош тако и ради, и мало по мало о |
народ неће ништа омести, он ће учинити што је наумио, и на мене ће, вели, пасти проклетство, к |
ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из |
нестална, па се сваки час могло десити што год што ће све пореметити.{S} Сам народ још од зиму |
нареде, да се нашим људима као опрости што су војевали против султана, па тек онда ако се могн |
, да се сад осећао чисто срећан, видећи што тај сан није јава.{S} Присуство Врљино још је већма |
вима...{S} Но немој се ти гдегод изрећи што зато, а теби могу казати.</p> <p>— Ја се, бога ми, |
о, а очи су му се чешће отимале тиквици што стајаше ту крај колена Гитарићева.</p> <p>— Дајдер, |
сле, у колиби се нађоше скоро сви момци што их бејаше довео Вујица.{S} Једни су стајали и укоче |
се с те стране што боји да ће га Турци што кривити како да упусти Карађорђа да умакне.</p> <p> |
аке војне спреме, али је зебња да Турци што не нањуше.{S} С тога треба похитати да се ствар што |
ти тек тада видети како то много значи што се Србији признаје првенство.</p> <p>— Али то, што |
вај човек има нешто на души што га мучи што крије од других.{S} И то се све око мене врзе.“</p> |
и нем.</p> <p>— А теби ено у оној бошчи што ти је за потребу.{S} Однећеш је у Београд везиру.{S |
о:</p> <p>„Овај човек има нешто на души што га мучи што крије од других.{S} И то се све око мен |
ћи:</p> <p>— Погледајте ме, ја сам онај што одсецам главе и казним у име султаново.</p> <p>Мало |
е вала дуго, побратиме — одговори човек што беше устао.</p> <p>Наста подуже ћутање.</p> <p>Ова |
га покрије и улови.</p> <p>Али, ах! тек што је мали ловац набацио на цвет качкету и победоносно |
>Та борба била је дуга и упорна.{S} Тек што заћутка узнемирену савест разлозима, као што су они |
знак потврде, али не рече ништа.{S} Тек што је прилично поћутао он додаде: — без царскога допуш |
онамештају за кнезове и војводе.{S} Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да |
рио и средио онај народ у Србији, а тек што је подигнуто малко крова над главом, а ти хоћеш уга |
У Рогачи смо под Космајем!{S} Сунце тек што се смирило, и на далеком западу трепти још само пос |
не, онако обучен, на миндерлук, али тек што би свео очи, из сна су га трзала страшна привиђења |
жећи се главне широке улице.{S} Али тек што бејаше минула крајње куће, из побочна сокачића с де |
диже веђе и рече:</p> <p>— Не имам вам што много казиват.{S} Исто је како рече Ага-Џоне.{S} До |
отечеству највише користити, ако се сам што пре обесиш, шаљемо ти овде својеручно потребни коно |
не.</p> <p>— Ја ништа не знам, нити сам што о томе чуо — прихвати везир.</p> <p>— Онда ће бити |
немоћан да <pb n="309" /> би могао сам што зарадити.{S} Али баш и да пође по каквој заради, ни |
и за ред и мир у народу, а с Карађорђем што учини да је учињено.</p> <p>То је тражио Милош, а у |
и моје мучице.{S} Не уздишем ја за оним што је било и прошло, и што се никад више повратити не |
нешто се дуго разговарао насамо с оним што остаде у Банату.</p> <p>Кад су прешли на српску стр |
о?{S} Изазива ме, лола, да учиним с њим што не треба.{S} Два три пут ме је тако безобразно погл |
а.{S} Да ми је да се с онима разговорим што ме сад беде!{S} Али знаду и они све то, али они нећ |
, они би онда могли закључити с Турском што повољнији мир.{S} Ако би прилике захтевале, они би |
махове књаз Милош је дизао главу и оном што пише нешто казивао.{S} Овај би то бележио, а кад це |
тру ћемо имати разговор с другом браћом што су овде.{S} Хесапим да нас двојица говоримо овако, |
а — рече Карађорђе невесело.</p> <p>Сан што га је Карађорђе уснио био је страшан:{S} Пукла широ |
дили у великој турској кави, онај Србин што изађе из те каване, прво застаде код врата, као да |
какав начин.</p> <p>Симић му је казивао што је знао.{S} Све су војводе махом ту у Кишињеву.{S} |
урен по одаји, Милош се сад чисто кајао што је ову ствар говорио другима, па ма то били и најпр |
што му је својом руком и новац избројао што му је на пут дат.</p> <p>— Што нема печата, не треб |
ца лежаше још непомичан и без јава, као што смо га оно у поноћи видели.</p> <p>Наум полако уста |
помоћи, а не да му се подмеће нога, као што се одовуд ради — рече Добрњац озбиљно.</p> <p>— Ник |
ноге је побио.{S} Самога Карађорђа, као што смо видели, оптуживао је пред Русијом и молио да га |
аћутка узнемирену савест разлозима, као што су они што смо их мало час видели у његовим немим м |
налокати крви таквог дичног Србина, као што је кнез Сима.{S} Па ја то да преживим, Боже ме сачу |
би их после убрзо појела помрчина, као што је било и с толиким другим угледним људима.{S} С <p |
ћу сам доћи и поћи ћу први напред, као што сам и досад увек <pb n="184" /> радио, и као што са |
бро послужити и тако просте справе, као што су колац и ченгели, и да ће и то бити доста добро м |
ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као што се говори, зуцка, па он баци ватру у народ.{S} Ја з |
е послао преко народне канцеларије, као што је био ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим |
инесу на жртвеник себе и све своје, као што је решен и он — Ђорђе.{S} То га највише крепи у над |
ето?“ Побратимили смо се од невоље, као што знаш — те се ја нашалих. „Е мој побратиме, велим, л |
Турцима и да их само једном смлави, као што би то и било — од свију ових решења било би ти посл |
, па се изговори да то везир тражи, као што се данас Милош изговара...</p> <p>После оваких речи |
се он сам направи господар у земљи, као што је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне прот |
, а мало ниже био му је и кованлук, као што смо већ напомињали.</p> <p>Ту на једну велику трокр |
својом руком сам кнез Милош главом, као што му је својом руком и новац избројао што му је на пу |
о да се и њега отараси, исто онако, као што је скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било реше |
измишљати ни нарочите справе за то, као што је чинила богобојажљива инквизиција просвећене Евро |
овај нешто збиља поврати у Србију, као што поручује.{S} У ствари пак, Милош је то питање био р |
до густога, ви ћете онда у Немачку, као што сте и научили, а фукара нека плаћа кожом и главом в |
ми калуђер отпаше кнежевску сабљу, као што је онога Црног<ref target="#SRP18933_N3" /> — прева |
било каквога покрета у том правцу, као што Добрњац мисли.</p> <p>Пошто су се око тога мало про |
е твојим шеретлуцима да га измолиш, као што си и лане измолио онога пса, па је си л’ видео чиме |
азна треба да буде право мучење.{S} Као што видите — и свирепост има своју логику.</p> <p>Дошав |
а Милоша као његов стални момак.{S} Као што смо видели раније, он се и пре почешће налазио око |
> <p>Драгић жалосно климну главом — као што нас је и сад дочекао — рече он подругљиво.</p> <p>— |
љу преко врата, управо, онако крива као што је, она као да сама склизну, али у исти мах глава Д |
поносите се, ово и приличи јунацима као што сте ви, који ударају по педесет на једнога и који о |
ци и чекају!{S} Он мисли ово је сад као што је било пре за његова доба.{S} Не зна да сад за њим |
ујици — рече Милош. — Спремај момке као што сам ти рекао, а и све друго што ти треба за пут, па |
ер су и оне исто тако турске робиње као што је и лепа Јелада.</p> <p>Но њин је географски полож |
досад увек <pb n="184" /> радио, и као што сам и научио.{S} Немојте, дакле, варати тамо просто |
и тамо и биће ми поуздани помоћници као што су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се у |
посвадити с царем у Стамболу, па он као што је и научио, утећи, а оставити сиротињу да цвили и |
ни било.{S} Но ја морам с њим овако као што сам до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма |
рака. „Да је Грчка имала војсковођу као што је Ђорђе, јамачно би и они устали на оружје“. — рек |
а торба, захвати новац онако у шаку као што се обично захвата жито, и изручи га опет натраг, си |
те да главом и малом својим останеш као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност |
ку за јуначку главу вождову.</p> <p>Као што смо видели, дакле, 11. јула, у петак, Карађорђе је |
срџбу код Милоша и у себи се већ вајкао што се тако десило.{S} Али последње речи Милошеве биле |
, како би из свега тога он опет извукао што веће користи за се.</p> <p>Карађорђе је у неколико |
замолио неколико тренутака, ако би имао што поручити чељади на дому.</p> <p>Цукић се наслони ру |
м голе душе.{S} Једино ако је који имао што готовине у новцу, то се једино у оној брзини могло |
итај живо те тај хитни родољубиви посао што пре сврши.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не би са |
и морало пасти у очи и свак би се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од кога ли бежи?{ |
а нисам од оних којима ништа није право што се ради од ове две-три године на овоме.{S} Ја бих х |
Драгића, показујући му да му није право што га ту види.</p> <pb n="289" /> <p>Но кад се Драгић |
по лупању ко је, и беше му веома криво што да се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти |
ио?{S} Ако се хоће право да говори, ово што је било морало је тако бити, и ово је најбоље што ј |
одупрети својом рођеном грбачом!{S} Ово што је данас не долази сваке године.{S} Много ће воде п |
{S} Па шта онда ја имам презати?{S} Ово што је сад, моја је мука и тековина.{S} Морао би бити к |
едино што засад могу рећи, то је да ово што се има, не треба давати за оно, што се не зна да ли |
ј мах долази му на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како трчи, свакоме би морало |
њу и сви други угледни људи.{S} Све ово што се с толико муке и јада накрпљало за ове две послед |
, ни помагати, али ћемо увек чувати ово што имамо.{S} Нашим људима и свакоме ко нас слуша нећем |
рци управо и волели, да се поремети ово што је сад, јер им се све чини, да су раји много дали и |
своје рођено дело, кад бих осуђивао ово што је до сад учињено, зашто ту има макар мало и моје м |
среће, да сам ја још раније увидео ово што сад знам, па да сам се с Турцима погађао одмах, кад |
натом и још му се никад није десило ово што му се сад десило.{S} Суревњиви Турчин, веровао је д |
да опет продужи.</p> <p>— Да манемо ово што је до сад било.{S} Ако има греха за ово досадање, ј |
аћам у Србију, да што тражим, да поново што течем за се, не идем ја тамо да што узмем већ да да |
, од како је он избегао из земље, много што шта било променило, ипак Ђорђе је знао куда му ваља |
</p> <p>— Бога ми, господару, има много што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад |
мке као што сам ти рекао, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш се одмах кренути.{S} Писмо |
{S} Псуј ме, господару, можда је и лудо што ја говорим, али мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, |
екад много заносио око пчела.{S} И чудо што су ми ишле од руке, док се нешто не споречкам с нај |
— Ти знаш синко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не би могао више добра желе |
а он Карађорђа не жали и чисто се чудио што га Милош толико напада.</p> <pb n="189" /> <p>Пошто |
није нико ништа доносио, нити нас је ко што питао.{S} Но ми смо се радовали за те.{S} Као велим |
емо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што знаш.</p> <p>— Што ја знам, то је: оштра секира па |
да немају нужде обилазити Милоша, и ако што озбиљно мисле, с њим то могу боље извести но ма с к |
одело.</p> <p>— Е, вала, чоче, кажи ако што више знадеш — рече стари Турчин, који је седео с де |
неће допустити, но ако би се ипак тако што десило, он, Милош, скида са себе сваку одговорност, |
да је теби писао.{S} Ми овде то толико што смо чули, а нама није нико ништа доносио, нити нас |
{S} Ту недавно, у почетку марта, у мало што није планула буна, која је већ била спремљена и раш |
омршавило и променило се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово |
у, и одмах ту спремљено је и све остало што треба да се положи заклетва.{S} Они да се закуну ње |
је зорно гледао Милоша и не би му мило што се он толико узбуни.{S} Али опет се тешио да је то |
јако нестрпељив.{S} Тешко га је мучило што се Вујица толико забави, и како до сад нема никаква |
еди, и ваистину ништа вам не вали, само што вам Милош једном по једном туца главе ка’ оно што в |
веде он онамо и иде.</p> <p>— Јес, само што није лако бити народу чобанин.</p> <p>— Другом можд |
о.</p> <p>— Па јес, ви сте јунаци; само што вас морам из каца вадити (ово је био подсмех кнезу |
су премишљале и српске војводе.{S} Само што скоро ни један од њих није веровао у успех, те су т |
ворио насамо с оцем Мелентијем.{S} Само што је пред њима Милош био ћутљивији и скривенији но пр |
ли ни да се помене о томе, да ми можемо што сами за се удешавати с Турцима.{S} Они су увек хтел |
жно, и убриса очи...{S} Али и не маримо што се сиротује; на неки довлет нисмо ни научили.{S} Ам |
љивати на Вујицу, да му врати оно писмо што му је писао и у коме му је наредио шта да изврши с |
шље.</p> <p>— Није што је јевтинија, но што си ти крив, војводо!</p> <p>— Ја крив!{S} И то ти з |
е, господару!...{S} Боље да ме нема, но што сам ово доживео!</p> <p>Цукић за тренутак као да по |
не наредбе још страшније и грозније, но што се у писму писало; и ако је Милош познавао Вујицу, |
ада не може учинити ништа паметније, но што Милош ради.{S} Њега треба, дакле, помоћи, а не да м |
пре стизао пешке кад се куда пошље, но што би могао стићи најбољи коњаник.{S} С тога је Вујица |
етом ходили, ако те не смакнемо пре, но што на њиним гробовима трава никне.{S} Сав Стамбол да т |
пустих пара, па да ми понудимо више, но што даје Милош — то би можда једино помогло.</p> <p>— Н |
тиња <pb n="44" /> данас горе пишти, но што је пре три године пиштала од <hi>Скопљака</hi>.{S} |
ј народ!{S} Боље да сам врат сломио, но што сам амо дошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у св |
оље да си се удавио у бабино мочило, но што си то дочекао, да ти слугерање Милошендине читају о |
за народни васкрс и његову слободу, но што ћу икад учинити ја жив.{S} Био сам прост чобанин.{S |
ком <pb n="272" /> султану нашем.{S} Но што се тиче турске војске, она ми неће требати, и ја се |
еху, који је постигао и лакше и брже но што се надао, Милош је видео прст и вољу божију, а веро |
коме се сад говорило сасвим друкчије но што је досад говорено.{S} Досад је Милош напрезао све с |
а имати важне разговоре.{S} Али, пре но што се почну заједнички онако у скупу световати, кнез ј |
као рођенога брата мога.{S} Али пре но што ти и једну прословим о томе, хоћу да ми се закунеш |
ме можда и сувише добро разуме, више но што би и требало — мислио је Марашлија, не скидајући по |
р је и сам осећао да се изрекао више но што би требало.</p> <p>— Тешко сваком послу, господару, |
и смео и би ли могао друкчије чинити но што сам ја чинио?{S} Ако се хоће право да говори, ово ш |
м, наслоњен на пањ, он је више седео но што је лежао и почешће се машао да постакне ватру.</p> |
ту иза Драгића, и коме паде веома чудно што човек говори оно што није.</p> <p>— Јесте море!{S} |
м свега сит; све ми је дотужало; једино што би желео: — било би ми мило да видим ону јадну земљ |
најбоље, онако ћемо и чинити.{S} Једино што засад могу рећи, то је да ово што се има, не треба |
и то помогло?</p> <p>— То је још једино што може помоћи.{S} Знам ја те кукавице што су тако брз |
лош једном по једном туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не |
да му бар искрешем једном у очи све оно што ми се накупило на души за ово 5—6 година лутања по |
ити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Да узмем на се одговорност, да се пос |
знам, — одруби Милош. — Ето, то је оно што и мени руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за то не |
ети како добровољно уступам другоме оно што ми је у руци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће ве |
ме, дакле, немојте тражити од мене оно што бити не може.{S} Ја сам као човек поштено живео, и |
и изађе из тврђаве.{S} Казивао је и оно што је синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S} Зн |
иво <pb n="188" /> двоумљење губи и оно што је већ готово било у рукама.{S} Смелост и успех чес |
у, вала, и данас мисли исто онако и оно што и пре три године.{S} Мислим, слађе би им било његов |
, па ће ми после товарити на врат и оно што ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у |
е паде веома чудно што човек говори оно што није.</p> <p>— Јесте море!{S} Удари ме неко од вас, |
но, ми ћемо добро стегнути и чувати оно што имамо, а њега ћемо пустити нека окуша срећу, па как |
и сад умео доћи на готово и офукати оно што је други стекао.{S} Али за те готоване спремљен је |
једнога дана нагнате да и ја учиним оно што неваља и што никад нисам мислио чинити.{S} И мрав с |
p>То је била она иста политика, као оно што су у почетку устанка 1804. год. говорили да они не |
а он постане господар у Србији, као оно што су владике у Црној Гори.{S} Море, Мелентије да има |
рачно — Везир ће ти одговорити, као оно што је одговорио кад <pb n="61" /> смо га лане молили з |
зачу јасан, али издробљен звук, као оно што звече паре, потврдо стегнуте у какву крпу.</p> <p>— |
ешто учинио, а није учинио ништа до оно што и сви други.</p> <p>— Коју! — рече он чисто као зач |
ли ни један од њих није сад говорио оно што <pb n="264" /> мисли, већ је сваки удешавао како ће |
плановима, износећи, наравно, само оно што се Карађорђу као Србину и јунаку могло допасти и за |
аносној даљини она је налазила само оно што је тако блиско и тако драго души њеној, она је и та |
или шерети, који и сами не верују у оно што причају.{S} Турци су <pb n="160" /> све добили на с |
да му каже?{S} Па најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је до зебњ |
ецао:</p> <p>— Пиши, море, и пази добро што говорим.{S} Овде свака реч главе вреди...{S} Пиши В |
а што узмем већ да дам још једино добро што ми је остало, а то је овај голи живот!</p> <p>— Тек |
смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то што ћете скапати у меку душеку, у својој рођеној погани |
потребе.</p> <p>— Ја нисам гледао на то што ће се други уздићи и доћи до власти и славе; да сам |
али на ствар сасвим друкчије.{S} Све то што се сад јавља о некој промени код Милоша, све су то |
Бога ти, господару, верујеш ли ти у то што говориш — упита Герман живо.</p> <pb n="158" /> <p> |
пио знојем плодна поља своја.</p> <p>То што је код Римљана чинио један Цинцинат, то су у доба о |
акрити!{S} Та то је крв кумовска — исто што и крв родитељска!{S} Та крв пече, од ње ће ти обадв |
ну пиштоље за појас, саже се, узе нешто што је стајало споља до врата, и кријући га иза леђа, п |
="37" /> бола.{S} На њима је било нешто што те подсећа на рањену зверку, коју су дуго и дуго не |
S} Мора бити да је у зобници било нешто што је врло тешко, јер је људа левом руком подржавао и |
е.{S} С тога треба похитати да се ствар што пре крене, док се Турци још не надају, те ће све ла |
њу и с чуђењем је гледао у онај урнебес што се примицао све ближе и ближе.</p> <p>Призор је пос |
век и он ће ме склонити као рођени брат што би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи господара Вуј |
месту, у које се и стицао сав овај свет што врви широким равним друмом.</p> <p>Но близина каква |
се нађу на мети, ако би му ускоро опет што затребали, а сам оде да нареди даље што треба.</p> |
S} Али, ако, ако, то ми је благодарност што сам пре 5—6 година спасао кума Милоша, кад га оно о |
ни с тога колико тек да се говори, већ што је требало тај посао пословати даље.{S} Ствар је би |
са себе сваку одговорност, нити ће се у што мешати.</p> <p>Духовник је пажљиво слушао Милоша.{S |
ао: „Гледај своје наћве и не мешај се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопаснијим приликама |
лањске године исто тако били умешали у што не треба.{S} Надао се, даће се тргнути и освестити, |
и Русија остала на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква буна и неред |
.{S} Драгић се побоја да није Карађорђу што позлило те упита Наума шапатом:</p> <p>— Господару |
арем ја морао одговарати, да се Ђорђију што догоди што не треба.{S} Цар би тражио хесапа за њег |
се не нађе паметнијих људи да томе злу што скорије стану ногом за врат.</p> <pb n="65" /> <mil |
има, ако је код њега одмах све на друму што и на уму.</p> <p>Свикнут да тако мисли, па тако и д |
аде да се српске војводе у Русији тргну што дубље у унутрашњост велике руске царевине и да им с |
је подигао дивну богомољу, намамио у њу што више света, па је онда обесветио, пљунуо на олтар, |
а, нисам за времена дознао за ову ватру што су је Цукић и остали спремали, но да је букнула и н |
машали руком, а данас благодаримо Алаху што нам и Биоград уздржа.{S} Хеј, сабљо турска, грдно л |
ио како га загушује мокри натрули задах што отуда бије.</p> <p>Мрак је.{S} Он једва назире, али |
них људи, леп накит душевни, а код оних што су у сили и власти милосрђе је дужност и обавеза ко |
су у вечитој опасности, да Турци на њих што не посумњају о спреми за нову буну, па да их све од |
е Добрњац подругљиво.</p> <p>— Ја рекох што рекох — додаде Карађорђе.</p> <p>На томе је свршен |
осуђеника.{S} У големој жељи да кривац што мање страда при извршењу казне, дошли су чак на мис |
Најзад, Петар изјави зебњу, да Штитарац што не посумња, што се оволико задржаше и да не груне у |
ед њом је ишао као вођ онај исти старац што је пресрете, док се најзад не заустави пред опалом |
те се и сенке своје.{S} И ти мене питаш што сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао, но т |
де треба, како је било у истини.</p> <p>Што се тиче оних смутљиваца, што долазе са стране, отуд |
ијали час овде, час онде.</p> <p>„...{S}Што си онда побио толике људе, кад си знао да не смеш и |
му се пожалим на Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш псето?“ Побратимили смо се од невоље, |
д, па не испадне како ваља, онда вичу: „Што је хитао? што није сачекао и припитао и друге, па н |
радили што сад од мене тражите?</p> <p>„Што се тиче пањкања, то је чисто на чисто пресна лаж, и |
итај мене, питај оне горе на ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од њих ми је.</p> <p>— Али за бога, п |
те, куда сте и како сте пошли.</p> <p>— Штогод ми луђе урадимо, све ћеш паметнији изгледати ти, |
амљен крик какве тице, коју је у недоба штогод расплашило с гнезда; час је опет неко неразговет |
/> Само сад пази да што не уквариш, да штогод не погрешиш, за шта би изгубио милост падишину.{ |
урака кријем, већ или да погинем или да штогод с њима погодим и углавим.{S} Али то баш оно и је |
ћ мука ухвати.{S} Па онда, пада ли вама штогод у очи; чини ли се вама сумњиво ово врдакање Вуји |
вао да би по реду он први требао да зна штогод о томе, али је допуштао да може бити и каква зад |
све нешто презам да Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништ |
а примају од Русије пензију.{S} По томе штогод они поруче отуда, свет сматра као да је порука о |
ођаке каква човека, који је ту код мене штогод скривио.{S} Ето видиш, како сад свет говори.{S} |
арија па те чисто ухвати нека страва, и штогод рекнеш слути на зло.{S} Не мислим ни ја да тамо |
мели сви истински родољуби балкански, и штогод раде они раде, заједнички — рече Ђорђе живо.</p> |
ше згодно стати.{S} Он скочи на кладу и штогод може удари одозго чизмом по тој испреченој руци. |
ама нема тамо повратка докле год цареви штогод за нас не нареде, да се нашим људима као опрости |
ам се бојала да у оном очајању не учини штогод сам себи.{S} Да му је било слободно и да су га а |
онда су сви они паметни.{S} Кад се деси штогод, па се учини штета што није похитано да се ствар |
S} Марашлија је одмах знао да мора бити штогод важно кад Милош долази тако у недоба, и заповеди |
!“ Чак им није право ни онда кад учиним штогод добро.{S} Онда се домишљају, како би то добро мо |
сами мало верујете да је Милош створио штогод стално и трајно.{S} Вичете на моје мешање и смет |
шкрипао је у сну зубима и овда онда по штогод би промрмљао, као да сања некакав тежак, неприја |
згледало као да и нас остале кнезове по штогод припитује, а после опет ради о својој глави и шт |
изретка ако би с најбољим пријатељем по штогод о томе проговорио и то околишно, не казујући ник |
м истински поверује, или му подмакну по штогод, те се гради да верује. <pb n="104" /> Те домаће |
тку он и не мисли, док не би одовуд цар штогод наредио.</p> <p>— Ја, тако је, тако — рече Карађ |
маче торбу и пусти је да тресне о патос штогод може.{S} Из торбе се зачу јасан, али издробљен з |
и наређивао и пословао!“ Учиним ли опет штогод, па не испадне како ваља, онда вичу: „Што је хит |
<p>После је тражио, да им на брзу руку штогод спреми за вечеру.</p> <p>— Мртви смо гладни, цео |
апрети, а после овде се може чинити још штогод и поред тога.</p> <p>Тако је наваљивао домаћин, |
их речи.{S} Милошу су замерили да много штошта ради на своју руку, а да би ваљало да почешће пр |
љења, настаће нови адети, нестаће много штошта од данашњице, а настаће многе новине, које ми да |
молбу и наваљивање људи).{S} Али нећеш, Штрбо, куд си наумио, не! — Окрете се Милош сад Паштрмц |
езнања?{S} Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, али неће да ради!{S} Зинула им хала за господств |
јући се весело.{S} На најмањи шушањ оне штукну у водене дубине, нестане их наједаред као каквом |
тој и дивљачкој коси, у подножју Малога Штурца, где стоје као џинови огромни хиљадугодишњи храс |
а се врати у колибу Карађорђу, а Никола штуче у мрак.</p> </div> <pb n="293" /> <div type="chap |
аве“!{S} Затим баци сабљу пред џелата и штуче у гомилу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
тело, све умрљано крвљу.{S} Он јаукну и штуче из колибе.</p> <p>Но у тај мах колиби дотрча Нико |
..{S} Он махну руком преко очију, скиде шубару, мету је на колено, смакну косу с чела и настави |
црквених звона.</p> <p>Карађорђе скиде шубару и усрдно се трипут прекрсти — да л’ ти чујеш јек |
ђе и високо подиже своју велику јагњећу шубару.</p> <p>Тако је Карађорђе последњи пут видео и т |
<p>Карађорђе подиже своју црну јагњећу шубару, прекрсти се и рече узбуђено:</p> <p>— Живога ми |
сно комешање и шуштање гомиле, налик на шум који долази од каква далека водопада.</p> <p>Цела к |
е ослушкивао сваки дах, сваки и најмањи шум, што је долазио из колибе.</p> <p>Тако је овај чове |
нечујно носи некакав пријатан, чаробан шум.</p> <p>Од куда то тихо брујање?{S} Народна песма в |
до у колибу овда онда, по какав нејасан шум.{S} Час је то топот коња, повезаних ту у близини, ч |
з даљине прво дође некакав неразговетан шум, после се чу удаљена шкрипа кола; најзад из дубраве |
екао куњајући на уласку у одају, кад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу да га одведе у собу где |
оју је са свију страна опкољавала густа шума, било је искупљено десетак сељака, који су се нешт |
чак тамо преко три воде.{S} Па тамо је шума, није овако као овде, све само поље.{S} А код наше |
поју порушене богомоље српске; да се из шума и гудура поврате одбегли калуђери и учитељи српски |
а!</p> <p>Србије нема више!{S} Слободна Шумадија опет је робиња турска!{S} Читава поколења, кој |
, турска сабља би још и данас севала по Шумадији, браћа Руси за цело не би потекли да их заклон |
Карађорђе не погине.{S} Он има овуд по Шумадији доста закопаних пара и кад би га притегли, он |
рочито су се интересовали за догађаје у Шумадији прваци и угледније војводе, које је љуће но др |
<p>— Боже, истина, чим се ти појавиш у Шумадији ратовање ће опет планути, а нико не зна где му |
пео.</p> <p>Печени млади јаганци, добра шумадијска шљивовица и добро вино били су у вече наград |
и је девет пуних година са шаком јунака шумадијских бранио своју лепу домовину.{S} Он је удахну |
} Ко је дао право Карађорђу да ослобађа Шумадију?{S} Она га није звала и молила; он је сам доша |
да прерубиш ни ову паучину, што се зове шумадиски ђаурлук!...</p> <p>Старчић је ово изговорио к |
у је поверено, да гони „старога лукавог шумадиског хајдука.“ А у том вајкању — старцу није ни н |
о с околних брежуљака на којима се црне шумарци густих, младих гајева.{S} Дан се свршава, а ноћ |
адној коси Крушчице, управо усред густе шуме, налазио се повећи пропланак, где је Драгић био по |
сећи собом две крваве главе, а у пустој шуми остаде Драгић са својим десетогодишњим синчићем и |
), а не овај куси крштени Турчин овде у шуми...{S} Такав је био и његов план у почетку...{S} Шт |
</p> <p>Неки Драгић Војкић имао је ту у шуми радовањској своје трло.{S} Ту су му били свињци, а |
ветно познаде, да је то одјек од бурне, шумне гомиле, која се таласа ту негде у близини тврђаве |
се чуло оно неразговетно брујање, онај шумни дах великога града, који се често опажа на читав |
ађорђе узе бројати редом све оне косе и шумовите брдске главице, што су на далеком обзорју опас |
о обрастао густом горостасном храстовом шумом.</p> <p>На југозападној коси Крушчице, управо уср |
лина била је обрасла горостасном старом шумом, а тек овде онде били су омањи пропланци, где су |
с гнезда; час је опет неко неразговетно шуморење, као да негде у даљини жубори какав неуморни п |
у песма славујева; и тако су се ова два шумска певача у зеленом лугу дуго натпевала, поздрављај |
ткуда и вребало“...</p> <p>Усред мрачна шумска густиша, где се права и <pb n="128" /> оборена с |
сто дневној живахности <pb n="296" /> и шуму.{S} Негде у даљини чу се чобанско звоно; далеко у |
какву штету, особито пазите, да ватром шуму не запалите.</p> <pb n="291" /> <p>Никола се маче, |
изишав у мрак, Вујица се упути дубље у шуму и иза једне липе стаде с Николом Новаковићем, прог |
се уклони с дететом и оде мало дубље у шуму, где је ту под једном границом после и преноћио.</ |
а је њено теме гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје обнажене, голе, без меса, а о |
он у себи, али опет ће стати овде у ову шупљину између две кладе.</p> <p>И он дохвати мртво, кр |
страшна тмуша испуњавала је сву огромну шупљину између неба и земље и урнебесом се ваљала као ј |
хватише сви — Вујица је с Црним и онако шуровао.{S} Они су један другом слали поруке и аманете; |
ба упљескати, јер ево и они нешто с њим шурују.</p> <p>Милош је стајао у средини сакупљених дог |
и пази шта радиш.{S} За ово две године, шућур богу, добро си поступио, доста си се учврстио те |
оћ догнаше и ову двојицу.</p> <p>— Алах шућур (богу хвала), све је како Алах хоће!{S} Враг је б |
де, праћкајући се весело.{S} На најмањи шушањ оне штукну у водене дубине, нестане их наједаред |
пажљиво и нечујно да ни један листак не шушну под његовим ногама.</p> <p>Дошав до колибе, он се |
а звони, ал’ не знају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а они причају како су видели сто медведа.{S |
} Истина, Милошеве потере и дању и ноћу шушњаре на све стране, али ми знамо стазе и богазе и пр |
даљини чуло се само нејасно комешање и шуштање гомиле, налик на шум који долази од каква далек |
може, али у исти мах опет се понови оно шуштање из кукуруза, и пред њега излази његова мајка Ви |
губило.</p> <p>Сад се зачу и страховито шуштање, из кога су се на махове издвајали поједини јач |
о густ сплетен павитњак, чује се вечито шуштање лакоскоке Криве Ријеке, која искаче испод брда |
песма; јато врана пролете над колибом, шуштећи својим гаравим крилима и гракћући у гомили; мра |
једаред, Милош чује да у кукурузу нешто шушти.{S} Он се окреће и далеко за собом, кроз сумрак, |