| ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фин |
| дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</ |
| Београду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче |
| попише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју поду |
| оћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата |
| сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да п |
| због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је чест |
| Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевс |
| рем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу |
| ега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још |
| ако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, гро |
| оз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да |
| код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори с |
| о било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Мил |
| шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних послова легао је и <pb n="37" /> д |
| к је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мрт |
| „Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугач |
| вењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе на |
| пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет п |
| Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола |
| ра Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он с |
| ору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опр |
| је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} |
| и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега |
| ли ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p |
| у одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, |
| > ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре д |
| па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све креш |
| а знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних сло |
| ве се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни оча |
| ивоту задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како |
| прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> |
| гу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја ве |
| да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ в |
| дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчеруп |
| маћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Ал |
| нако силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследн |
| ући те проклете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Па |
| ћица која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао ша |
| ингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде д |
| } Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (бе |
| де на памет, да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устаде понова, диже |
| смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде |
| уцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а |
| анзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вре |
| иди шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио ка |
| коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од кога траж |
| у ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се оже |
| —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја |
| се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у ка |
| о ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бо |
| свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? зап |
| о српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још |
| казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица |
| {S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат |
| ћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада има |
| арни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и |
| слатки покојник само један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта |
| за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћ |
| ш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, р |
| најдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста ч |
| ачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Д |
| ламњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ј |
| ље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, |
| ј руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му ј |
| а на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погл |
| није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац |
| рико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у |
| и се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако уса |
| у па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посл |
| ба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и ос |
| вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим |
| шу и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове ча |
| ко.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад з |
| а година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њ |
| имали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни |
| Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да |
| благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу |
| паса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има |
| вце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и |
| , госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блат |
| олан, колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћ |
| о већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло |
| а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели м |
| ким беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала ж |
| , што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, |
| ека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> а нарочито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле п |
| исам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном дома |
| названа, у конзисторији, <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назват |
| p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p |
| , прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџи |
| к био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти позна |
| , немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господи |
| } Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави |
| {S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наста |
| едно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} |
| у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у Одговорима Уредни |
| оја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јова |
| нгијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један д |
| упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајд |
| ећ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензионарке само притискују солуфе кад прођем а |
| ченица буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен ли |
| сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао |
| нама и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помо |
| од „сверазоравајућег зуба времена".{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала он |
| да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— |
| адо примао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву |
| ли Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, т |
| у још „јегери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само |
| ице“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика ј |
| черупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани да |
| и дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога совјетника, ако његова печени |
| познаника какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако се поодма |
| има много мучних дана преко године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код |
| ца може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане |
| к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не |
| па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језик |
| се као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га ј |
| га је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбо |
| брачни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку |
| е л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} К |
| о.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу |
| ја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> |
| ка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, |
| , само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, |
| иво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженик |
| Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми |
| је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пија |
| ју у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S |
| ушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— Ниси ти мушт |
| аљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... мислим тако —</p> <p>И |
| ролонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а |
| његов колега (старије класе наравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам |
| аспело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ ком |
| апски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче |
| ислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим... наравно, здраге воље, шт |
| ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука |
| > <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пил |
| у лепо живели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћиц |
| уни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћ |
| два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде. |
| тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— |
| се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извад |
| шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми к |
| како је то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу |
| шилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати |
| ћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фа |
| овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опом |
| S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и других неких ус |
| аног материјала.{S} Братско поздравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у т |
| као: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стаја |
| Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. |
| док се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те т |
| то је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће т |
| , Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла ка |
| : „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет |
| ћу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је |
| у се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако |
| ова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће |
| познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хо |
| ка овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као ко |
| дила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А |
| а.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} |
| колу крешчајемих</title>“ празна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — јер је ма |
| ла кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ам |
| га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наредника |
| иње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују при |
| тку сит неправде, препун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школ |
| заџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитор |
| а му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштов |
| ед њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба |
| ао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закољ |
| /> тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао! |
| <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — |
| а.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други |
| нутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам |
| шао и најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт |
| шчерупаног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни |
| мф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је бо |
| јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се о |
| ка су га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарал |
| к не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти ју |
| S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} |
| ну воду па потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и |
| .{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце |
| .{S} Јова начинио што равнодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} |
| отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде ј |
| пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме не |
| ут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и |
| утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ож |
| дгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од |
| су одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.< |
| ан зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени |
| примаче мастило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонил |
| у.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз при |
| рубрике.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спо |
| нарке само притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, |
| ја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n |
| .{S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов си |
| чно продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стаја |
| и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се |
| па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви |
| асетину стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> <pb n="42" / |
| њу госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку ле |
| и.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек ка |
| Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти б |
| ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни |
| дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је |
| окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све |
| он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајс |
| ро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огр |
| на и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n="39" /> утрапи тепсију са печеним ћу |
| дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по |
| споја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отприлик |
| слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика к |
| овео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође Перке ш |
| ећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф ра |
| и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро га |
| олега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако |
| е!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умирује и каже: д |
| мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гле |
| , јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не зн |
| ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош |
| једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, з |
| ла несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како |
| ва је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопривредна која је још у повоју) лежи на |
| без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одевати.</p> < |
| шкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му |
| вати госпоја Каја.</p> <pb n="53" /> <p>А домаћин устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишл |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>А то место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фами |
| ислим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на ст |
| ога празника Рождества Христова.</p> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересова |
| а Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри |
| прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза |
| .. вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку |
| , госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод вр |
| Каја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пре |
| <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је о |
| > само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, |
| али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапије ње |
| ињати, него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену д |
| ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цеду |
| ј фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" |
| а.{S} А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је сума?</p> <p>— Па четири стотине |
| амо искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком ла |
| ве померам цименту чиновничким женама и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождеств |
| т година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и |
| Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова |
| да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> < |
| купоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара |
| и се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у ово |
| раб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин |
| за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога господина-Саве, писара нач |
| из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога господина-Саве, писара начелства.</p> <p> |
| се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, ша |
| ја! викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Ср |
| ки механџија радо примао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака |
| се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију код једнога пушкара у дућану.{S} |
| — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу; истина, то је неборачка једини |
| и Милошево време —</p> <p>— Море, каква администрација! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к' |
| орима Уредништва нашао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала |
| Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито <pb n="33" /> |
| е му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди |
| домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу зап |
| па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Т |
| ује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад не |
| данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узм |
| и, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима |
| београдској централној пошти!</p> <p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p> |
| стојите! рече гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дан |
| } Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.< |
| књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ ј |
| а назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шва |
| панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, в |
| } А слободно, чикам свакога совјетника, ако његова печеница буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А? |
| ећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико. |
| ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да м |
| чнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао ж |
| оре, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели |
| никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му |
| та је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу. |
| та?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, с |
| ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума! |
| позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Пог |
| о!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене д |
| се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљ |
| па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p |
| цом.{S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој се |
| почасни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је пед |
| Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јов |
| м.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</ |
| пела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој |
| па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича своје |
| била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али ш |
| > <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} |
| па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не ка |
| } хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду ост |
| да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика |
| ледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и |
| а.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду |
| тра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ног |
| <pb n="60" /> само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала п |
| имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чека |
| .</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљ |
| шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчањ |
| тим и плавим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на |
| ј брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће |
| ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „ |
| њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да |
| сету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете |
| влаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга |
| ио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим |
| нглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мер |
| томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море |
| и без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ ум |
| Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Ка |
| воре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.< |
| а онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе |
| Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије |
| а, него стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— А |
| зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S |
| ко само да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попа |
| а изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68" /> тај смр |
| са.{S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уред |
| ење било је, истина, на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце њего |
| остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и те |
| вићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову Криминалну Библиотеку).{ |
| ћи.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик сл |
| е зна још каква је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све |
| </p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана ку |
| аш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешто озби |
| је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је |
| ом говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче |
| Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да |
| туњавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам по |
| је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило |
| вари, час буде натоварен, <pb n="27" /> али кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна побе |
| дмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што с |
| ижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медеци |
| је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онак |
| ебао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; где год се окр |
| гнација у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и вре |
| издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам нар |
| не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишља |
| а није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календа |
| после певања разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад |
| га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кристијан, јер Јова |
| е и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У су |
| женик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и сва |
| младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, |
| гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити, да га |
| зили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао |
| вега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то |
| гом одговара: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање пла |
| дности, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрси |
| тво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, песконица, фрула и |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом |
| о мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, при |
| p>— Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознати |
| е.</p> <p>— И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е |
| обљу; истина, то је неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А посл |
| адне вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама врела љубав. уграби полаженик док се домаћин устума |
| пала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко |
| рико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћ |
| Погледај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с |
| прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, п |
| ли Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо |
| , велим, таква.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту вазда |
| ак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из К |
| .</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> |
| > <p>— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{S} Динара!{S} Четири динара.</ |
| и се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми по |
| де Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, прико, батали то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е |
| а једна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љ |
| </p> <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда с |
| не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p> |
| м дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где по |
| к седе и стаде правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што ни |
| > <p>— Ма зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Мал |
| — Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, |
| што, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— |
| сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бр |
| ем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На |
| шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим м |
| лбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, заустави га после неког времена как |
| е књига за три деловодна протокола или „Аманетника“ у београдској централној пошти!</p> <p>— Ај |
| ћама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претресају о додацима конзулским, <pb n="2 |
| е, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А |
| да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека врста памф |
| о у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме |
| бо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и ва |
| а него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, |
| крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз- |
| v type="liminal"> <p>Посвећено г. Добри Арнаутовићу, поштару и помало критикеру.</p> </div> </f |
| акно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару прв |
| прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама, о |
| ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погле |
| аци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда је |
| аванзовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели ш |
| .{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би с |
| еку у канцеларији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши |
| ала је као шпада у канији војно-судског аудитора Саве којега је госпоја Каја само из виђења поз |
| >ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБАВУ</p> </div> <pb n=" |
| та.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава дом |
| да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви |
| евач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то |
| о који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га |
| оследњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио |
| цању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код св |
| упи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јо |
| п, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете са сво |
| аљига се, таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова |
| ед Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на кре |
| це наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све што им за благе дане треба.{S |
| асе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у с |
| 6" /> тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу |
| окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му је заго |
| ова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одева |
| ко!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S |
| Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја с |
| ки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи ј |
| фтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Што не п |
| очетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, |
| ева.{S} Понављали су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све г |
| је класе наравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао |
| лом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим |
| нина са свирачима.</p> <p>— Ама, прико, батали то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, |
| горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из штале му кад је вукао д |
| им кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жа |
| ефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} На Бад |
| > <p>После подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафа |
| а прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги |
| hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група |
| убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола ча |
| а сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му |
| предосторожан домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу која је на б |
| гла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила ру |
| и је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда |
| и.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и г |
| алност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ |
| пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, |
| и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него не |
| <p>Стегла јака зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} То је ваља |
| диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем |
| љига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро |
| х, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује К |
| а</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватри |
| ад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће |
| сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Кар |
| к да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако д |
| Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После |
| да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, |
| уне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb |
| но.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако |
| свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не само да |
| па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi |
| ет та фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није чове |
| . „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „је |
| и, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењало |
| бро упознао са једним краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допа |
| о и спомињати.{S} Неколико недеља после бегства Кајина наредника Мику задеси несрећа.{S} Нађу к |
| о је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав песник какву своју драму у пет |
| па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" / |
| свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим |
| најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у пошти. |
| о заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од |
| им ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нек |
| ло.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb n |
| као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише |
| дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам! |
| или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није реда |
| а памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све ка |
| штен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} |
| ошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на п |
| ем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком |
| дан поглед на своју печеницу која је на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зл |
| уштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у ту |
| вани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с речма: |
| си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, см |
| b n="58" /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, песконица, фрула и солира прод |
| мештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета траж |
| <pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА, КН.{S} СПОМ. |
| ењен данашњом пешадијом, о Бомбардирању Београда и о репарацији државнога брода „Делиграда“ за |
| деловодна протокола или „Аманетника“ у београдској централној пошти!</p> <p>— Ајде, седај већ |
| иновничким женама и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одм |
| герску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Же |
| p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се |
| опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, а |
| утски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целера. |
| ју. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски |
| сам служио у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да |
| д ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоа |
| ну прасећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдн |
| кога, па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се ј |
| пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта ј |
| иљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији беше израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топ |
| внодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији беше изр |
| а-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p> |
| посао у пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српски |
| јник имао решпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас |
| им га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јов |
| , платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</ |
| тио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да |
| ао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Ка |
| полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лар |
| прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.</p> <milestone uni |
| " пева.{S} Понављали су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је св |
| осто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Бо |
| олико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ |
| идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Па |
| >— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гу |
| а тебе послати за „медецијонара“! рекла би му пуна задовољства гледајући га како се удубио у по |
| мет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обо |
| реба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... мол |
| а „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, |
| ка, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од ст |
| па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је нек |
| } Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку |
| у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскр |
| ра поднаредничка „јегерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо |
| аш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</ |
| сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа дру |
| егерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у |
| те молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онд |
| ете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један |
| За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људи могу руковат |
| и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата |
| амолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... л |
| шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића поз |
| ек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуца |
| рабри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике |
| ом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="41" /> Павле кој |
| твима.</p> <pb n="25" /> <p>После подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, д |
| ’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је дв |
| ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да |
| о <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се |
| реће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна |
| би тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и |
| pb n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: |
| то нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пру |
| <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа |
| > би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао |
| јуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Ост |
| ић указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S |
| катес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти б |
| се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чи |
| Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и текао п |
| о ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то н |
| родавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао |
| з чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{S} Ставите се, |
| {S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти |
| њена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и |
| слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се |
| керу у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S |
| х и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова |
| „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: д |
| а намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служби.{S} Чиновник н |
| једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога времена разгов |
| довно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако |
| гње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или ве |
| и је најрадије читао Темеову Криминалну Библиотеку).{S} Поодавно се датира њихово непријатељств |
| дева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде |
| знаника какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакл |
| "67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бо |
| . Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с д |
| је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо д |
| од рада целога дана већ готово заспала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо |
| е једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, ка |
| зад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први п |
| пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале |
| домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам не |
| рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Б |
| завидљиваца којекаквих, којима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S |
| е, истина, на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су |
| на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова после |
| њима остављено а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три че |
| му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пуши |
| и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног туњавог надлештва у једном ист |
| ва па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и на |
| и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу |
| Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту |
| сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и |
| р једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на стол |
| жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних |
| мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри |
| S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне |
| , нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто |
| ак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{ |
| ејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до |
| p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на |
| ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све че |
| од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што река |
| оше „<title>Лиру</title>“ на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму кој |
| , а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устад |
| тко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започето, или поч |
| школу којој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој страни, али је то била слаб |
| или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ћ |
| вар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми |
| есио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па проч |
| ад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких исти |
| етири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пре |
| знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешт |
| се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико недеља после бегства Каји |
| је истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаред п |
| ри прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петна |
| ества Христова.</p> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћ |
| он па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што каж |
| ова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полажени |
| а је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му |
| ем тумач господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да |
| у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад б |
| што је био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онак |
| ђем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о |
| <p>Као практиканат понашао се примерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све шт |
| о наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога д |
| анталона названих „трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцеларијских пацова, који су |
| но волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држ |
| е чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, |
| си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забавља |
| је ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те 1891. го |
| ти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је св |
| с врата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сок |
| тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико сак |
| описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се виш |
| свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди пра |
| товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са |
| ем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не |
| грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стоти |
| у направити) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна дома |
| ом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало пр |
| ови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' |
| аћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, и |
| псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље то |
| ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, пескониц |
| а и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури пече |
| е воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачко |
| се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и ос |
| ест година; седео у последњој скамији и био увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправде, |
| аде се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. клас |
| к имао решпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас ниј |
| о осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић |
| ије то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} |
| знаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n="49" /> <p>— О молим, молим. при |
| постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арн |
| а се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одевати.</p> <p>Био је тачан, см |
| то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А примићу много в |
| зале у казнечејство где је он препишчик био.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А то место |
| ји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него других година да |
| човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се |
| краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и |
| вно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после очеве |
| анат из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић |
| се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизн |
| м окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала б |
| да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова |
| ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и оних лас |
| Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, ра |
| овољан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</ |
| о форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас отече |
| био) могао пристојније одевати.</p> <p>Био је тачан, смеран, права практикантска душа.{S} Ишао |
| ла Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражи |
| је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је |
| пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу |
| Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче крадила много! с |
| трану тако дисхармонично како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали |
| аборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ |
| р њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико саксија госпоја |
| чак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се провесел |
| споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и |
| 'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући полаженику |
| ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у |
| овек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А мо |
| Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у |
| кревету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, как |
| еном року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда |
| оветка.</head> <p>Освану и давно жељени благ дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и |
| по бакалницама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћин |
| у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, п |
| руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи |
| госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада |
| ј песми манифестовали мир мећу људима и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му П |
| јо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући полаженику чашу. |
| ћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама чит |
| .{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хва |
| одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја п |
| е нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да |
| ођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с В |
| ласе: запао ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада |
| азјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њ |
| зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје |
| Кајо, пипиревко моја, оди <pb n="55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <q |
| оспо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p> < |
| d> <p>Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све в |
| ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу |
| је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као с |
| ерупаног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни ма |
| па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога</hi> џандара.</p> <p>Од пола једа |
| и пријатељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— Да Бог да! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седа |
| јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="40" |
| а само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих ст |
| да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се т |
| ље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а |
| {S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама |
| да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаже |
| ога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! |
| иш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам |
| {S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било |
| о, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, |
| јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. —</p> <p>— Кајо |
| ако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе т |
| еши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да уд |
| теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, ш |
| {S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струк |
| мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш |
| така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи к |
| росио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „А |
| pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, ве |
| мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, |
| {S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> |
| } Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље |
| е, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много |
| тампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у |
| еница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну |
| Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето |
| чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко |
| и Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћем |
| , па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и п |
| а: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога |
| и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Д |
| н списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао |
| <p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога да |
| е уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају с |
| ушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он |
| ма и стереотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што бо |
| и се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А к |
| } Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... мислим тако |
| с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвал |
| оз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.</p> </div> <pb n="29" /> <div |
| .</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми манифестовали м |
| азиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброј |
| адесет и пет година транжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Румена, лепа |
| кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два? |
| ове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него признаде, да |
| сић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не гово |
| да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕ |
| ољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми манифестовали мир мећу људима и благовољ |
| слио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што |
| Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи ст |
| новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још д |
| се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић |
| ање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја как |
| ко ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а |
| ут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умирује и ка |
| мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не ви |
| l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n="56" /> поглед који се нешто мало |
| та сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p |
| мити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Де |
| н и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ св |
| више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш |
| да и узрок био што су се људи наоружали боље него других година да је дочекају и да јој одоле, |
| сно може употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} |
| Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, |
| који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> а нароч |
| е, виче полаженик, побратиме, немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, д |
| } А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божи |
| што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико! |
| е који је замењен данашњом пешадијом, о Бомбардирању Београда и о репарацији државнога брода „Д |
| не па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед с |
| у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан цео а други |
| p> <p>— Море, каква администрација! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв |
| А РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА, КН.{S} СПОМ.{S} БР. 35.</p> <p>1898</p> </div> <pb n="3" /> <pb n="4" / |
| елим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако накупило мало повише, ве |
| ет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног нај |
| мем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе главом и |
| ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно по |
| ћаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је |
| b n="49" /> <p>— О молим, молим. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ј |
| ер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада |
| ла?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрек |
| мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: |
| едан да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпе |
| и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошу |
| целарији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде с |
| можемо због нагомиланог материјала.{S} Братско поздравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек |
| аконитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да |
| вадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо пра |
| га рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантази |
| вих, којима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позив |
| бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Начелник |
| <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљ |
| е, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у |
| атиме, виче полаженик, побратиме, немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињ |
| поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су ве |
| да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскрсници размишља |
| кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> |
| Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамте |
| мет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као до |
| их што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бр |
| спадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога на жиранта мог |
| гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али „човек на |
| јстора. „Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ |
| ет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, м |
| кад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једн |
| удала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p> |
| а Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време пом |
| трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћице а посл |
| ирању Београда и о репарацији државнога брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у |
| кочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него сврша |
| обро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p> <p>— Плати |
| е ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није |
| n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато |
| о ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“ |
| и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струку. „Међу слепцима ћорав |
| ао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога рока, |
| </p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога |
| свакога совјетника, ако његова печеница буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода н |
| лаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти |
| е даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} |
| ако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb n="27" /> али кад Швабу Кристијана |
| звао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаженик првога дана светлога празника Рождества |
| стите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ |
| <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само какво сам прас |
| > <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито <pb n="33 |
| еник се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда т |
| скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прс |
| одина војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, |
| ачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао |
| ако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, |
| S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладе |
| Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту ф |
| чето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова |
| се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе |
| на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти пр |
| ва сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропа |
| ар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуд |
| речега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, |
| у уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госп |
| едном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је стран |
| онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него д |
| носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну |
| о год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} |
| Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... три стоти |
| паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мисл |
| пски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити п |
| , ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је |
| се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb |
| наш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џиге |
| него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге ж |
| /p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама врела љубав. угр |
| ећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.</p> <milestone unit=" |
| pb n="40" /> <p>— Имам част представити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклон |
| Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољ |
| шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло доб |
| тва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовим |
| додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p |
| S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави кугли |
| васиони владају, некако се један другом ванредно допао; сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби |
| мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми жену да |
| ачелника или Господина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није |
| , Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га |
| прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n= |
| да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио |
| ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и |
| су одолети могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на |
| и си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам |
| да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цед |
| ан на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, по |
| о неким нама непознатим законима који у васиони владају, некако се један другом ванредно допао; |
| им.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља |
| оје је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић |
| а презименом својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љути |
| , кад га је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаженик првога дана светлога празн |
| на домаћица која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог |
| хе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна |
| ебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео |
| којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <h |
| ио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га |
| —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцелар |
| е се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и пол |
| не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче |
| ба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p |
| один Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и раз |
| ве.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је |
| на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео |
| лазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћим одаџија с |
| /p> <p>— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јо |
| лаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко моја, оди <p |
| но читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме век |
| <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, ј |
| ? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми ј |
| .</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти канцеларију и дугого |
| амо поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупо |
| вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је |
| Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не м |
| /p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш н |
| маклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог по |
| че се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! вели зад |
| Нема ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да |
| олаженика.</p> <p>— Зиме, госпоја Кајо! вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне |
| дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава га полаженик.</p |
| pb n="63" /> <p>— Е, прико, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта |
| ји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.< |
| о и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће |
| а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S |
| Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, |
| роведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</ |
| оздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели < |
| па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика |
| або? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p> |
| дин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми |
| оја је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајн |
| pb n="50" /> <p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да изр |
| сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на |
| ља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је с |
| ра крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало |
| само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно у |
| .“ — „Кад се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ет |
| ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} |
| <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија |
| рапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места |
| и мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p |
| > <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испрос |
| ичких странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино |
| да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш |
| тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши о |
| етиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па он |
| ијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кревета с папучама |
| у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политичких странака и до сад с |
| Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би м |
| овина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се |
| н. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молб |
| там је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па ка |
| а извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог ј |
| ољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на руча |
| лиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, д |
| аш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи пит |
| вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама |
| та Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка |
| у жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да |
| „Делиград“ због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Прич |
| се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви ка |
| оће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он |
| е ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <h |
| одарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не с |
| ка, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да |
| краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, ве |
| или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} А |
| кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p |
| и мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће |
| шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Што не пијете гос |
| а је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора |
| , он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми |
| и боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се тако понављало из године у годин |
| ће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у |
| и га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф раме |
| кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, окани се гос |
| ога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; |
| смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижев |
| у, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио. |
| <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па п |
| тио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму |
| о сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и |
| би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, < |
| у с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми с |
| сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини и исполинском напретку Русије; о државној ерге |
| ам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па |
| то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова |
| Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени |
| га рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеши |
| душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли своју Пене |
| а <pb n="57" /> и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и |
| и с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе. |
| ели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јављамо пријатељима <pb |
| му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накр |
| нда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице б |
| инама јер се охладио и разочарао и није веровао ни једним новинама више него само званичним.{S} |
| авио („јер тој поганој секти не може се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још т |
| пуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, |
| Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! |
| на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после т |
| Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на л |
| ицу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то |
| ворим онако на памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног страж |
| жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензио |
| жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како |
| ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам |
| маћин, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора с којим се |
| ла да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како н |
| {S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински шт |
| у и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћи |
| Каја која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} А |
| еда у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали |
| ви од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио |
| ш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Ос |
| остао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко т |
| е јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је често прекидао, |
| господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то |
| он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав пр |
| задовољан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаш |
| атрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једин |
| >Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила; госпо |
| повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му је р |
| мти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још мно |
| ?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас м |
| уча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер |
| то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да |
| трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне |
| га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова б |
| дином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, д |
| ичај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје истори |
| реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да |
| S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, |
| централној пошти!</p> <p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{ |
| ије велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би |
| а цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сок |
| а, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш т |
| ћ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, ви |
| ту за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овлада |
| тек о илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима |
| } Кад је једнога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога пал |
| какав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је |
| </p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја н |
| ретпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао |
| ушије, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него н |
| лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред |
| њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{ |
| им пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста. |
| цу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{ |
| } И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе бил |
| а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам д |
| а медецину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима |
| о.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију. |
| : <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по н |
| личи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да сто |
| рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је прос |
| у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.</p> <p>После су лепо живели.{ |
| у табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ши |
| и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже |
| после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то с |
| ео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — имађаш |
| вом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њ |
| , што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после с |
| ли је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Би |
| анског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још не |
| моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога |
| ти дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, рец |
| ад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S |
| га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и луп |
| Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ни |
| <p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, |
| па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу, а да оби |
| госпоја Кајо! вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хлад |
| ако је то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу п |
| запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало сме |
| асно шиљастим ципелама које су се једва виделе испод панталона названих „трумбетен-хозен“.{S} Б |
| у већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта |
| ањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је печени |
| шкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па |
| им одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао |
| себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако |
| а и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих н |
| аја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни ј |
| ГА</head> <head>Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла |
| да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, |
| а-мало као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а |
| уздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И |
| ги дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива |
| бом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља к |
| прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, уз |
| ата па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко |
| је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како |
| д тако звани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с |
| туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није с |
| а другом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стој |
| ћ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек |
| отествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, при |
| разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружес |
| а зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Ј |
| ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш неку канибалску прождрљивост.{S} Питају један дру |
| <pb n="55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до м |
| ра. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати |
| пело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме |
| ам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће |
| шчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па т |
| м рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.< |
| } Чарапе ми оплете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И |
| ли Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и з |
| Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер |
| S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу; истина, то ј |
| и.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поз |
| ора Саве којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све је |
| сти против ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у конзисториј |
| да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опе |
| </p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, не |
| деде по матери!</p> <p>— Пали комшија! викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшиј |
| о на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овд |
| бављамо господин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсо |
| ћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну |
| јих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у п |
| а и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је та |
| а беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и пра |
| да ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по н |
| а.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале |
| етину стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> <pb n="42" /> |
| која тако често, некако увек упоредо с вином, обузима сваког смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И Ј |
| м се, жено, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако |
| већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и |
| и Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, |
| пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква с |
| си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада пошт |
| Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима |
| еје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита га Јова.</p |
| едника, писара из дивизије, неког малог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод француске ка |
| ина терати да пију.</p> <p>— Побратиме, виче полаженик, побратиме, немаш бре бољег пријатеља од |
| једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме воли |
| <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би |
| рку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ П |
| </p> <p>— Добра кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, шт |
| чарао и није веровао ни једним новинама више него само званичним.{S} Чита тако у канцеларији но |
| коме се вредна домаћица последњих дана више старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га |
| стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигнација у којој |
| смејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и свој |
| није много писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад ј |
| м судбином.{S} Постао је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на о |
| к, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде |
| отичне, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово јо |
| отне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из штале му кад је ву |
| а, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио т |
| /hi> спрама жиранта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парниц |
| еће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком |
| абе, и његова мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, |
| удуће такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа |
| е оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући.{S} |
| е разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српс |
| р да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари и |
| ди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште |
| ајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и ц |
| киришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова п |
| нама непознатим законима који у васиони владају, некако се један другом ванредно допао; сродне |
| шао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао |
| .{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опе |
| да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник |
| ану, којом прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политичких с |
| господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сор |
| ва!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} |
| понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу |
| госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ |
| ачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, |
| окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јо |
| Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде |
| во —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељ |
| е бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензионарке само притиск |
| о баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у пес |
| осподин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да |
| је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као ст |
| ’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбу |
| } Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у администр |
| ! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду |
| то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n="49" /> <p>— О молим, молим. прико! |
| прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску струку на |
| диница, ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених |
| изгубила, стајала је као шпада у канији војно-судског аудитора Саве којега је госпоја Каја само |
| S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду војске који је замењен данашњом пешадијом, о Бомбардира |
| и ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ са зеленим |
| чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло |
| ва, који су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски |
| загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер |
| друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда б |
| пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те |
| ских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако |
| егова мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад |
| ука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изи |
| дин <pb n="41" /> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? |
| условљава Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Бо |
| е, шали се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми |
| лемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> |
| !" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, |
| а све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако |
| {S} О молим... молим... наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, п |
| ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчи |
| агао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав |
| че, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми |
| лићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се н |
| „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди |
| <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који га не види, па се т |
| неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши |
| то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калф |
| главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљениче, не брини с |
| рца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који га не види |
| се у року од данас па за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо бр |
| А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против |
| ако одужио код својих старијих, Јова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Жив |
| постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао |
| о добар и предосторожан домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу ко |
| у татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</title>“, песмарицу ону!< |
| ида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу |
| оката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време |
| , а тако исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о |
| дговора уредништва и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јо |
| а к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то ј |
| <p>— Добра кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што каж |
| есет динара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни је |
| и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила крај ватре, а он |
| аном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана више старала него о свом |
| рао Јову или му придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али онај бут |
| м рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо поче |
| p>— Е, прико, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</ |
| вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама врела љубав. уграби полаженик док се домаћин устумарао |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом суд |
| {S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —</p> <p>— Море, каква администрација! <hi>Борац< |
| о, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је к |
| ка као паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко |
| улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици; надевао сарме с њом заједно и з |
| асова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српским надлештвима.</p> <pb n |
| жала и спасла од „сверазоравајућег зуба времена".{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо ј |
| и се до осам часова, до канцеларијскога времена разговарао с друштвом.{S} Седне тако па се разг |
| о је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.</p> </div> |
| Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би ув |
| господин Јово, заустави га после неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, |
| названа Каја, оставила ме је пре неког времена, слушајући совјете наших заједничких непријатељ |
| се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за своју партију.</p> <mil |
| рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља са ма |
| “, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу |
| .{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од ч |
| а од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја ви |
| неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је то поле |
| да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не б |
| Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, |
| је школовање у основној школи оставило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се пр |
| о је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати св |
| ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску струку на један, ре |
| мним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.</p> <p>Но м |
| ебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} |
| е нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћиц |
| је ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и |
| му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефо |
| лића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву |
| его мезулански дорат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда пону |
| е носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш |
| ама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> <pb n= |
| /p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онд |
| говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова гов |
| тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вр |
| Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и |
| госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућ |
| м... наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пу |
| му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вел |
| ице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво дома |
| су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код |
| <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је |
| 4" /> <div type="liminal"> <p>Посвећено г. Добри Арнаутовићу, поштару и помало критикеру.</p> < |
| </p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петна |
| > је прочитао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни с |
| ешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће |
| мо кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социј |
| о, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграб |
| нији а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследници поко |
| вели, Паја, можда је зарасла, извињава га полаженик.</p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и то да бу |
| м колегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да |
| оју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим |
| ска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га вид |
| други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па уж |
| говорила је она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и св |
| пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људи м |
| о и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратише у |
| и да позајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај ка |
| здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је |
| и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!! |
| дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном ре |
| а од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, з |
| а, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико!?< |
| , него се још сам добровољно понудио да га растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, |
| еке мало крупније неисправности тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у ј |
| ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> |
| дан други календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да г |
| ги мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнак |
| p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, |
| омче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — |
| е он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивија разго |
| мом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет д |
| а је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па |
| Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко |
| него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној: почела је са једн |
| да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пр |
| о један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, |
| ариски материјал ка јазавац кукуруз, па га после продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па |
| ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мо |
| “ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цв |
| ле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па |
| — А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко |
| ру“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е |
| Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш |
| што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде по |
| еђу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} Добио је и класу |
| <p>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није ава |
| } Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше |
| те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово |
| све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за к |
| само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} У |
| и —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ с |
| о, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која тако често, некако увек уп |
| /p> <p>— Ама, прико, батали то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то |
| и —</p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па т |
| тко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, |
| и, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовин |
| е партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао |
| указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Ј |
| ве само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај је |
| м.</p> <p>„Ама, господин Јово, заустави га после неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер ил |
| од врата па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p> |
| е не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отер |
| какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и |
| .{S} Таким комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У ш |
| .. ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, т |
| /p> <p>— Ево, прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формал |
| ија и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, |
| а.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама |
| својим полажеником.{S} Мећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и |
| иш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом |
| сле је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком гово |
| да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та |
| има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за не |
| ли Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене п |
| рекла би му пуна задовољства гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчеруп |
| опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, н |
| а и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — |
| ма!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински |
| дим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким |
| з далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, |
| ом руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читат |
| ого сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А можда му се у |
| /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се да нешто препису |
| ас није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) нег |
| де год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То м |
| .{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ |
| вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и |
| , а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb |
| ли, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; доша |
| а сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, |
| “ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о |
| у је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је м |
| ом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без |
| годан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер |
| а чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта |
| оћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто, |
| и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су с |
| ашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту |
| зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио |
| hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p> |
| али пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило |
| него са презименом својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш |
| ачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео |
| ица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi> |
| тар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, гов |
| просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је јо |
| редитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан ч |
| не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Диг |
| } Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јо |
| таде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном до |
| највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву нед |
| ма.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам |
| е; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао решпекта, п |
| гладних Хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће и |
| ли одавна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксу |
| ати, него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену дру |
| итају Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме |
| о је неколико филијала по оним механама где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије п |
| оже употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се |
| сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на р |
| на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај сам |
| м.{S} Мећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печен |
| свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га ни |
| <pb n="11" /> су стизале у казнечејство где је он препишчик био.</p> <milestone unit="subSectio |
| ш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} З |
| нако како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине |
| руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му јед |
| доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша |
| у друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му н |
| них табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни |
| ве замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „До |
| ка или Господина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина |
| н.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љу |
| а.{S} Од неправде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори имали пизму |
| укав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p> <p>С о |
| тави се, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па |
| ијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџи |
| ну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он |
| гуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђен |
| e="chapter" xml:id="SRP18931_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>У којој је описано све што је н |
| e="chapter" xml:id="SRP18931_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>Из које ће читатељ лепо видети |
| e="chapter" xml:id="SRP18931_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>Она је управо најинтересантниј |
| и најглавнији део целе приповетке, тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, јер |
| една другој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова, |
| етке, тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почи |
| ве управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head> <p>Освану и дав |
| ке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> <p> |
| е да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и |
| ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> |
| пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачног |
| од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцеларије имао је неколико филијала по оним ме |
| известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалнос |
| дног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и м |
| десну шаку па онако обешењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре се |
| тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мора |
| о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; |
| мбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јо |
| вршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа |
| на!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n="49" /> <p>— О молим |
| он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. |
| идиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— |
| ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за |
| и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јова углав |
| них језика су га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су г |
| у ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко в |
| ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога< |
| е.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних Хришћана који хитају из цркве, где су се постар |
| страна сваковрсних песама, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или послед |
| трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом п |
| артиски интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану |
| >СТЕВАНА СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБАВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div |
| ед’те, господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, послужи ракијом п |
| што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на други к |
| крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у |
| ва се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да с |
| га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та рад |
| прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S |
| када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и |
| врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст |
| } А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још оку |
| ела.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо |
| ругу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што мора |
| м: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окрену |
| , која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и с |
| е познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> <p>— Хехех |
| море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женид |
| жем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледа |
| главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Ве |
| е бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта |
| , и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које су одмах за |
| цијонара“! рекла би му пуна задовољства гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разглед |
| само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну |
| ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она пра |
| увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.< |
| из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> |
| бином.{S} Постао је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <h |
| пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у казнечејство гд |
| м послу.{S} Једном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, леп |
| дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини и исполинском |
| а који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду војске који је зам |
| још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p> <pb n= |
| ише је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује српс |
| ш дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпо |
| сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити, да га изведе на пу |
| ="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца |
| ве то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде да транжира печен |
| је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете онак |
| споја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако |
| овиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је пол |
| тој поганој секти не може се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јави |
| ва са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у ру |
| давна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ ј |
| а века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико о |
| ећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се |
| дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни |
| а се претходно зна.</head> <p>Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, с |
| ћ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до |
| да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше печени |
| ван Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну класу ст |
| га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све |
| маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине), — он зап |
| ари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p> |
| године у годину неких десетак петнаест година — док се није најзад досадило и шефу и практикан |
| ар VI. класе па ту остао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Влад |
| а обарали и он је три разреда учио шест година; седео у последњој скамији и био увек меланхолич |
| — он запе у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <mi |
| о су се људи наоружали боље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практи |
| ин.</head> <p>Стегла јака зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} |
| ван био малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разуме |
| дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако |
| елика слова.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаест година — док се |
| ћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице!</ |
| } Он добије само податке из живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине д |
| ожић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи о |
| ва.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаест година — док се није најз |
| > <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.</p> |
| лавни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти |
| ти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <quot |
| .{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом практиканата као стари Југ међу Југовићима. „Са |
| о завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувш |
| шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да пр |
| кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши |
| или, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувши се ча |
| Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мез |
| S} И он напослетку сит неправде, препун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде |
| те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} |
| сника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благо |
| та нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. |
| еника. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође не |
| исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</ |
| —</p> <pb n="64" /> <p>— Што не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже |
| И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, заустави га после неког времена какав шн |
| о виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старији |
| кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћица.</p> < |
| <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одере |
| анцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзов |
| ити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; т |
| визијар запитати: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започето, или почиње др |
| b n="45" /> и тражећи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке историје; м |
| је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин окружни начелник који је почасни члан Пољоприв |
| лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здрављ |
| о тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неколик |
| па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се још до |
| ја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке |
| јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао ре |
| м то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="41" /> Павле који је за чудо волео женс |
| асту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служби.{S} Чиновник не сме да краде |
| {S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесн |
| добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S |
| огао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на онај нежан с |
| и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по |
| , за то је сваки механџија радо примао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи п |
| са.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила. |
| е, четврте авлије па и из авлије самога господина-Саве, писара начелства.</p> <p>— Е добро је, |
| и, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам |
| .“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о се |
| „јабуке" место Господина Начелника или Господина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећава |
| утације и неке поклоне и „јабуке" место Господина Начелника или Господина Министра?!{S} Да вара |
| је имала много занимљивија разговора с господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла |
| ри годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.</p> </div> <pb n="29" /> <div type="chap |
| дне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. — „ |
| оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља |
| S} Јова начинио што равнодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Н |
| а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу |
| ита домаћица полаженика.</p> <p>— Зиме, госпоја Кајо! вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... ве |
| аре карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па |
| , прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца каши |
| а мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то, прик |
| мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки.. |
| н дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивија разговор |
| опривредник, (јер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква зеленила није имао)?! |
| и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла од „свер |
| тив ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у конзисторији, <pb |
| и војно-судског аудитора Саве којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја |
| сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних посл |
| > <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати |
| p>— Како нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, |
| > <p>— Што не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. |
| т’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, зава |
| г лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима пот |
| ече полаженик.</p> <p>— Чујмо! прихвати госпоја Каја.</p> <pb n="53" /> <p>А домаћин устаде и о |
| с. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж |
| и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске посло |
| е Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали |
| е, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако |
| кета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда |
| е беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кристијанова жена |
| гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да је |
| Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само какво сам прасе купи |
| маћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! п |
| Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, |
| ећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било |
| која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама с |
| ао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора свог |
| је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу |
| о, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпој |
| „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветк |
| зије, неког малог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод француске качкете, са лакованим ка |
| ј је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, о |
| ишта друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се |
| да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јо |
| <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јо |
| ово које ће наравно други изговорити на гробу дотичнога покојника или покојнице.{S} Он добије с |
| гао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је |
| м у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — д |
| а ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је |
| стим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако а |
| лон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — док се ни |
| цала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето |
| рођаче! одговара сељак.</p> <p>— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{S} |
| л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{S} Динара!{S} Четири динара.</p> <p>— Ма |
| вер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајст |
| том кафеџиком која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале тим пре што се већ |
| сподин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неколико тренутака.{S} Јова начинио што равнодушн |
| и картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита г |
| Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јов |
| е у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! |
| рабри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само |
| х три дана уживајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, |
| а своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто је из |
| се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу гла |
| умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пи |
| је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаженик првога дана светлога празника Рожд |
| ода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се |
| фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кристи |
| мењак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме з |
| ала по читаву недељу дана раније знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу.</p> <pb n="3 |
| ора с господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуз |
| ако волела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет ј |
| речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, |
| сваког слободоумног и поштеног Србина, да следује његовом примеру.</p> <p>После ове своје штам |
| А кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад |
| по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре < |
| ах други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па |
| послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је |
| пет, матерњи језик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назв |
| жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кр |
| гледа прасе и немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише с |
| ле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели |
| о смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стањ |
| етири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа К |
| ва и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} З |
| ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само помож |
| н и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више |
| не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме ни |
| ану.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гл |
| атиме, храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на л |
| с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђо |
| потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловотки |
| } Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, п |
| ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ј |
| а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова |
| аде се на послетку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, а |
| е, говорила је она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и |
| аква је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове |
| te> <l>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и заг |
| лија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте в |
| висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове з |
| Паљанов сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шп |
| внији део целе приповетке, тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од о |
| ше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разг |
| нашао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се |
| из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до |
| не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарез |
| сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шак |
| бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан домаћин урадио, вра |
| ери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим м |
| аћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, как |
| лаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном пошта |
| ећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људ |
| учама и навукао их, јер данас, наравно, да није мислио никуда из куће излазити као добар Хришћа |
| ли почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре под |
| ути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогут |
| а од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Начелника, па нисам хте |
| н.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само какво са |
| Таман седоше, а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а ред је наздравити полажени |
| еко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и ла |
| си, прико, само једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Ф |
| ј залогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, |
| у моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати свом |
| ешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без с |
| стрешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и |
| е то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики |
| ве батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најче |
| он придружи том јуначком торжествовању, да и он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{ |
| } Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намести, опере, |
| лупати ногом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p |
| кве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело пос |
| би твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска" пе |
| него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа |
| ару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, |
| ком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нек |
| и сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао |
| 9" /> га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо |
| ико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још в |
| једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе |
| символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете п |
| веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроб |
| авршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Срб |
| ало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис |
| извесно, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" / |
| прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.</p> |
| а Начелника или Господина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То ни |
| ви, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске слу |
| ш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем по |
| ога Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А |
| све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова |
| ова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога</hi> џандара.</p> <p>Од пола ј |
| д, прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Нај |
| .{S} Чарапе ми оплете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p |
| било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{ |
| ли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — |
| ам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па |
| дравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мач |
| тено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служ |
| акви пријатељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— Да Бог да! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и с |
| е видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шеф |
| ном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем |
| мали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ј |
| <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> |
| ијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један доб |
| се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Шт |
| .{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> < |
| гов колега (старије класе наравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам ве |
| убрике.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и споми |
| о ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пр |
| ије ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и по |
| аспитао сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест де |
| етки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи г |
| тако извештио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога уж |
| на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког |
| } И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо доста окретнос |
| ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја <pb n="65" /> добро присети |
| .{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} |
| ола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијаман |
| због наследства па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и от |
| стер, пише тамо неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија |
| а има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наставља Ј |
| рујем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, |
| ћ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање |
| воме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео |
| дљиваца којекаквих, којима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Ови |
| остављено а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири |
| један добар пријатељ за свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би |
| видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то т |
| раније знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу.</p> <pb n="31" /> <p>И купио је.</p> |
| пријатељима <pb n="57" /> и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја |
| а израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак |
| један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако |
| људи наоружали боље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, |
| пише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна протокола или „Аманетни |
| ; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књ |
| чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, д |
| то, никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога с |
| ре, зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је |
| ко си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, |
| /p> <p>— Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ и |
| есио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратиш |
| Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} |
| док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новин |
| аше.{S} Најпре домаћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на |
| ијатељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— Да Бог да! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седају.< |
| ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствене по |
| ешпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео д |
| баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!{ |
| о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала мног |
| о говорило, јело се.{S} Домаћица устаде да транжира печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S |
| ње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије |
| је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевн |
| бро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си |
| а полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Ц |
| ш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му п |
| изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана п |
| ли сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на |
| знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога ро |
| а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене п |
| кетла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онд |
| ј није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном лист |
| {S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свако |
| што и да позајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај |
| атог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Мак |
| као је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предостро |
| рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да |
| а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, до |
| Чекај! ранжира Јова.{S} Идем ја напоље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико |
| е и побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} В |
| че, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да ј |
| н министар у служби.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити! |
| апрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратим |
| устаде да транжира печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова ве |
| е?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је |
| вану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми |
| ш више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује с |
| тока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А те |
| ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p |
| p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p |
| у од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је |
| алима и хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, је |
| га на нокту левога палца спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуш |
| и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одг |
| с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, о |
| ј само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза |
| Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени дос |
| у могли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгр |
| о и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби |
| . „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; како жена, деца |
| — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, п |
| ла!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има пр |
| то га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и |
| л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, |
| деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p> <pb n="32" /> <p>— Па четири, рођаче! од |
| да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А како је код |
| У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да |
| још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној ку |
| ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, |
| кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи боље |
| патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, при |
| сподина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани |
| ало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прили |
| наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{ |
| он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после скине с в |
| оље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени р |
| о морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пе |
| ва је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш |
| о накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и по |
| феџиком која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њи |
| размишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као |
| е!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, ша |
| не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира |
| уцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог |
| не писмене радове, јер често нису могли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар |
| н.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће |
| и су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски наредни |
| инова на шездесет писаних табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда |
| драги читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пај |
| и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због ж |
| ло и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људ |
| може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била |
| ањише и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> <milestone unit=" |
| му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" мес |
| то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном |
| севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.</p> <p>— Побратиме, виче полаженик, побратиме, |
| олу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много му |
| авих одговора уредништва и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! п |
| ожено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже |
| да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови што пре концу приведу и за то поз |
| исам рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо п |
| елише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али |
| м посутом стазом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{S} Неколико дана после тога, м |
| епо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. < |
| то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је |
| ица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропаст |
| њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хриш |
| е.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p> <pb n="32" /> <p>— Па |
| > <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље по |
| у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу заје |
| {S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е, па пис |
| не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног |
| наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико недеља посл |
| потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по д |
| ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни но |
| наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све |
| кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном ш |
| о са једним краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све |
| <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер |
| о —</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, |
| његовски; попео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се |
| ондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“ |
| певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде за |
| лове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикн |
| се умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао он се исел |
| смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту |
| ава, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у |
| о, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је |
| Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... нарав |
| нула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој |
| <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове |
| одне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигр |
| да.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и д |
| ница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико |
| з зубе по једно „Рождество твоје“, него да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што с |
| а донесем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, |
| том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао |
| , прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити цел |
| џија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао, госп |
| мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се ка |
| огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе нап |
| ава Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сач |
| о само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> |
| упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила |
| е потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n="20" /> их хладно проштудира и процени, и сада |
| том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (ј |
| код Господина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има |
| пио, него се још сам добровољно понудио да га растура и растурио је равно четрдесет и осам кома |
| а" и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати |
| оту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост |
| е и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} |
| је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потпис |
| сладила му је ране дане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{ |
| ом, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао при |
| {S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније знала, да |
| а њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је |
| придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Упра |
| чудо доста окретности и умешности, тако да су претпостављени опазили, до душе, наскоро да је „с |
| начеју или претпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на |
| па ту остао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале |
| а неке мало крупније неисправности тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде |
| нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а |
| а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: |
| у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као |
| аше пред прику у тањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p> <p>— |
| прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше |
| ада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те |
| се полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном |
| ић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" |
| оспоја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово |
| пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, по |
| ећу прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.</p> <milestone |
| г'о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било |
| и га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, |
| авац слабо зарезивати.{S} Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и |
| један други календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио д |
| та!" пева.{S} Понављали су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је |
| та као стари Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај по |
| ити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се провеселимо, за причу!{S} Прасетину стегао жесток |
| е, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти |
| за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калде |
| ако он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа |
| ead>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.</head> <p>Како која година, и како |
| ло прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се |
| ј ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он ник |
| ретпостављени опазили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега |
| то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам ка |
| ик.</p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова но |
| едецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као што то већина добрих |
| ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви |
| з све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би кошта |
| вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч |
| сератлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у |
| и, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{ |
| Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Иш |
| и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се |
| ицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он не |
| е би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту н |
| а, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да |
| аест дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужно |
| у и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду |
| и супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока б |
| е тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносит |
| ог стола размишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати |
| намирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак |
| спас отечества и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} Спомену |
| е, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је |
| у, <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче |
| еф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке |
| отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, ка |
| бо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; |
| , прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми |
| 'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја |
| толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ |
| ва читао у неким новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни |
| поменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан |
| ње права приповетка.</head> <p>Освану и давно жељени благ дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло |
| а—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала н |
| ог.</p> <pb n="62" /> <p>И Јова се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изоб |
| асти, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног Календ |
| решти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме воли |
| Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} Овај. |
| ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова |
| > <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пару, да |
| мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Ј |
| одине после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у „<title>Прот |
| читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћет |
| ен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако м |
| ече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурн |
| и да вређам отачаствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо почети са домаћином.</p> <p>Јован Макси |
| са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он ос |
| то.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом |
| свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и с |
| у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича |
| у, храбри га осмех полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јова, за |
| а га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрп |
| к Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започето, ил |
| наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду војске који је замењен да |
| дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности.{ |
| срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на својим местима у школи и чекали своје пе |
| пред мужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па чак и од таког познаника какав бе |
| баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је т |
| </p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— |
| иста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, |
| решен да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се сам |
| И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, т |
| о Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „ |
| а.</head> <p>Освану и давно жељени благ дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и служб |
| авлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш г |
| Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позов |
| него да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад г |
| се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изну |
| азговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устум |
| /head> <p>Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата с |
| !{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при картању збуни га Јова и Шв |
| , али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} |
| о?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... мислим т |
| је дотерала до тридесет, после му сваки дан умањавала оброк, док није последњег дана спао на је |
| и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после |
| ег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио, а од |
| смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при картању збуни г |
| S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога ше |
| н да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само ку |
| ан „Ватра“, да му буде полаженик првога дана светлога празника Рождества Христова.</p> <p>А ево |
| н Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не |
| ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће |
| ису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради |
| пита Каја која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била.</p> <p>— Па онога мачора! |
| тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} |
| ненађен једнога дана.{S} Кад је једнога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао |
| извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама читати овакав оглас: |
| о ућушка у државну службу.{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом практиканата као стари |
| рошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога дана <pb n="15" /> сео већ за с |
| о је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p> <p>— Окл |
| вом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио пр |
| к само један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим б |
| дан умањавала оброк, док није последњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки |
| Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при картању |
| ао у пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Н |
| да само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће н |
| ио је.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јо |
| ицу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; |
| ion" /> <pb n="34" /> <p>У кући сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу читавих т |
| а је оставио прасе у животу читавих три дана уживајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четв |
| ши да удари овом последњом.{S} Неколико дана после тога, могла се читати Изјава у тадашњем полу |
| да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даље практицира |
| , тако да је цела мала по читаву недељу дана раније знала, да се Јова поштар спрема да купи печ |
| иначе ведром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жа |
| сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А како је код других, који нису н |
| ран о коме се вредна домаћица последњих дана више старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукал |
| екао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак. |
| меје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, |
| у се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад |
| рину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме законитом супругу |
| ваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у |
| — О ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја н |
| ио с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</ |
| пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из рано |
| књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и он |
| од кревета с папучама и навукао их, јер данас, наравно, да није мислио никуда из куће излазити |
| } А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Начелника, па нисам хтео да идем, и |
| ио и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге |
| Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш.{S} |
| У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока |
| „јегерима“ роду војске који је замењен данашњом пешадијом, о Бомбардирању Београда и о репарац |
| послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кревета |
| калницама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је |
| оца и њена милошта осладила му је ране дане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доб |
| ко памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи јо |
| >Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Те |
| аријег, онога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од |
| ара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу |
| раво, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да |
| се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="40" /> < |
| о је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне одмах па пише допис. „А где в |
| </p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми об |
| , јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у |
| Криминалну Библиотеку).{S} Поодавно се датира њихово непријатељство, још од ланског пролећа, к |
| рија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су је |
| свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобнос |
| сио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јављамо |
| <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— Ниси |
| е у кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким Шва |
| а</hi> џандара.</p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са |
| и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном образу и један на левој страни, или обрат |
| и Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила; господина |
| Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божића.</p> < |
| руте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне одмах па пише |
| {S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при ис |
| иповетке, тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и |
| Деде дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две карте |
| ио.</p> <p>— Деде дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет |
| рте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две карте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав помодрио |
| ш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се ра |
| pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, |
| о био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако са разјапље |
| ова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако с |
| еста! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те |
| ољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, п |
| а повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривре |
| било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милош |
| {S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p |
| гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p> |
| ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја |
| ева домаћин и загрли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога .{S}Јована!{S |
| ак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш |
| о га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} |
| стари кремењак, једина заоставштина од деде по матери!</p> <p>— Пали комшија! викну задовољно |
| једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се |
| зулански дорат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пе |
| да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то |
| еограда и о репарацији државнога брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у неким н |
| шија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам до |
| и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна протокола или „Аманетника“ у београдској цент |
| .{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест деловођа, у овдашњој Женској Подружини и има тридесет д |
| права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест деловођа, у овдашњој Женској Подруж |
| управо најинтересантнији и најглавнији део целе приповетке, тако главан, да су оне раније две |
| ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" место Господина На |
| или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова после певања разведри мало по мало. |
| .{S} Настаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе м |
| астише песму.{S} Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како само мож |
| лиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било п |
| <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можд |
| и нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</title> |
| овинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А |
| па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине), — |
| тако понављало из године у годину неких десетак петнаест година — док се није најзад досадило и |
| како не може да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана |
| ство твоје“, него да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљо |
| кроз маглу присећати свега онога што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њ |
| у се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Макс |
| н човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао ка |
| а јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене прикачу |
| римаче мастило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила |
| јој стајала она три младежа и то два на десном образу и један на левој страни, или обратно, сад |
| .{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у |
| Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе главом и настави |
| х се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и са |
| цка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства постао песимиста.{S} Од неправде је много пре |
| и њена милошта осладила му је ране дане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доба у ж |
| перацију — како са здрављем; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с кра |
| е на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „М |
| вио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n= |
| и се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивиз |
| зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, господин Јово |
| разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писарем из дивизије).{S} Претресу |
| неког пешадијског наредника, писара из дивизије, неког малог вицкастог штиглица са грдним шишк |
| Цветком Дивизијарем (то јест писарем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројец |
| анама где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то |
| око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њ |
| ма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дан |
| ћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си |
| а једва је добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка |
| n="22" /> и преко својих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне. |
| аздравити полаженику.{S} Устаде понова, диже чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! рече полаж |
| ицу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов по |
| ту, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} |
| ш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад н |
| направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као |
| .{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више |
| ју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико! |
| Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом |
| зне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним |
| } Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш он |
| рамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу кој |
| је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну |
| а.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{S} Динара!{S} Четири динара.</p> <p>— Ма зар за то прасенц |
| ове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног |
| ика је сума?</p> <p>— Па четири стотине динара, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{ |
| ки’ гроша, рођаче!{S} Динара!{S} Четири динара.</p> <p>— Ма зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама к |
| се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У здр |
| дашњој Женској Подружини и има тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме С |
| аше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како само може бити кад се то наше „Многа |
| чио онако како је то партиски интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало и редовн |
| осе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле креди |
| игне у кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким |
| гових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога времена разговарао с друштвом.{S} Се |
| сти, тако да су претпостављени опазили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ |
| ене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> < |
| 55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до мене,</l |
| овести против ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у конзисто |
| чела је са једним орахом па је дотерала до тридесет, после му сваки дан умањавала оброк, док ни |
| ељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова п |
| ругој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канц |
| има!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова задовољно.{S} Ш |
| исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога времена разговарао с |
| осматра рад свију политичких странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нит |
| евко моја, оди <pb n="55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„С |
| и и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и на |
| прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теб |
| шима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него пр |
| тога</hi> џандара.</p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали |
| био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био |
| едан, тако други — док се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чи |
| проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време |
| } Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа |
| у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ |
| ва, тако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{S} После је долазио сам јед и ч |
| о се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше од |
| ешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или му пр |
| на моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом и |
| часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која м |
| </p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јован |
| е с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} С пон |
| се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такође |
| прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да |
| би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не |
| ницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан домаћин урадио, вратио се бацивши |
| није мислио никуда из куће излазити као добар Хришћанин.</p> <p>Полаженик седе и стаде правити |
| отичнога покојника или покојнице.{S} Он добије само податке из живота, као године рођења, смрти |
| јде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра мо |
| ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме књиже |
| га запиташе што је променио струку.{S} Добио је и класу, постао је поштар VI. класе па ту оста |
| n" /> <p>А то место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је и |
| , к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу |
| не, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак са којим је познатији нег |
| , сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ т |
| је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{ |
| дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему. |
| уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Добра кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна |
| не заире.</p> <p>— И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па в |
| да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба т |
| /> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна |
| у печеницу и клади се да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам |
| /> <div type="liminal"> <p>Посвећено г. Добри Арнаутовићу, поштару и помало критикеру.</p> </di |
| сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вер |
| ину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима неких |
| узмем још.{S} Па се Каја <pb n="65" /> добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, в |
| ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— |
| а сам ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу |
| табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Ка |
| о! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} |
| је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да |
| војом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> < |
| дина-Саве, писара начелства.</p> <p>— Е добро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене с |
| га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао |
| , певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да |
| е то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамтером да |
| ли дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него |
| мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђ |
| е.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{ |
| само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да га растура и растурио је равно че |
| ивима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожалити, |
| аваше Јова:{S} Хоће ли трновитом стазом добродјетељи или другом, оном утрвеном и цвећем посутом |
| , ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова ниј |
| дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму направити) — онда рачунајте, какав |
| <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, ш |
| ос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, прико, |
| ства и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} Споменуо је после |
| марао тражећи папуче.</p> <p>— Чуће се! додаде домаћица (онако полако) намештајући дуге шишке и |
| {S} Срећан Божић, и добар апетит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из к |
| ст спратова у Америци, или претресају о додацима конзулским, <pb n="24" /> ту се и заваде и на |
| Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће шлифо |
| ља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши |
| тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} |
| ије ишао и најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку |
| и лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество |
| Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпарх |
| ге слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе |
| назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се с |
| сем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам |
| Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим |
| и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, |
| а 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се К |
| о да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне стал |
| суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до |
| </p> <p>— Па... мислим тако —</p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто ми |
| д затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не би пр |
| ="31" /> <p>И купио је.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било |
| ти, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и |
| ком торжествовању, да и он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комши |
| рлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’т |
| о.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стри |
| ет, после му сваки дан умањавала оброк, док није последњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи |
| како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим |
| сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он пора |
| н миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! |
| годину неких десетак петнаест година — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{ |
| то наполон.{S} Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е |
| прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од л |
| ларија.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим за |
| па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S |
| ке... ама врела љубав. уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуче.</p> <p>— Чуће |
| ати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, |
| Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише |
| дговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по |
| је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А д |
| авда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући.{S} За ти |
| ничити због наследства па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућ |
| али задуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушка |
| би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба б |
| бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или му придизао ствари од мање вред |
| ије доба у животу Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> ја |
| сију са печеним ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је та |
| le>“ на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом о |
| са столице.{S} Настаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у |
| па печеница, кора јој мало испуцала.{S} Домаћин стаде сада, раздраган погледом на печеницу, хва |
| опише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу |
| ти госпоја Каја.</p> <pb n="53" /> <p>А домаћин устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло |
| ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде по |
| ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом пола |
| на послетку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али сад |
| једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</title>“, песма |
| ма врела љубав. уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуче.</p> <p>— Чуће се! дод |
| тиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног туњавог надлештва у ј |
| о тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стотином си |
| ио, да је све као добар и предосторожан домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на с |
| на мразу.{S} Као искусан и предострожан домаћин, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога |
| татељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те 1891. године.{S} |
| ом.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, и кад |
| >— Е, фала, прико, фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко моја, оди <pb n="55" /> бли |
| даше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.</p> <p>— Побратиме, виче полаж |
| ждество" уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Мног |
| он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све виш |
| Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поздравља |
| е се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, |
| не треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је у |
| штаре.</p> <p>Дакле прво ћемо почети са домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћин |
| >Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљ |
| нувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а ре |
| рзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви капу па |
| нда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу пр |
| дну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица се увек умела понашати онако како часној жени |
| више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде да транжира печеницу.{S} Јова не да нип |
| ни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и л |
| овек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Ка |
| </p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто |
| е види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати |
| уран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила крај ватре, а они јој с |
| } То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана више старала него о свом закони |
| према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како |
| </p> <p>После малог устезања и одбијања домаћица пристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„На те мисли |
| а.</p> <p>— Па шта нам доносите? запита домаћица полаженика.</p> <p>— Зиме, госпоја Кајо! вели |
| ражећи папуче.</p> <p>— Чуће се! додаде домаћица (онако полако) намештајући дуге шишке и перлам |
| p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! |
| — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, |
| <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе |
| — Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и седе. |
| господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, послужи ракијом па да се |
| љиво, управо млитаво, како то само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети отприли |
| умарао се свет <pb n="30" /> а нарочито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалница |
| бркове и отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прик |
| > <p>На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и руко |
| ну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици; надевао сарме с њом заједно и заметао шале ко |
| рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам |
| пархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти сам |
| еста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, |
| погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао, како се у своју дом |
| о седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина са сви |
| м је приликом испричао, како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је б |
| у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кај |
| сторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у |
| > <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова |
| на памет та фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да ниј |
| а у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Календар |
| ар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав песник какву своју драму у пет чинова на ш |
| ам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.{S} Јова није |
| под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођеш, па д |
| фу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</title>“, песмарицу ону!</p> <p>Кад |
| паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово те |
| </title>“, песмарицу ону!</p> <p>Кад му донесоше „<title>Лиру</title>“ на којој није било прва |
| ез пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу са |
| ажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрс |
| женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? запита домаћица полаженика.</p> <p>— Зиме, го |
| S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове |
| а је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а |
| ладају, некако се један другом ванредно допао; сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби је то осо |
| Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Бо |
| дао опомињати, него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовин |
| уд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора ур |
| ампане Изјаве послао је Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је |
| ругом ванредно допао; сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби је то особито ласкало што се тако |
| те ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач |
| оли извукао више батина него мезулански дорат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S |
| Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајст |
| ак петнаест година — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јес |
| о тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње |
| у кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако о |
| рави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени тр |
| p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео |
| дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ |
| тају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него |
| истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао |
| а је ограничен, овде је показао за чудо доста окретности и умешности, тако да су претпостављени |
| лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла од „сверазоравајућег зуба |
| о заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се |
| ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследници покојника ( |
| домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> |
| виној: почела је са једним орахом па је дотерала до тридесет, после му сваки дан умањавала обро |
| з карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља са мање или више успеха ка |
| смрти, црте из карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља са мање или |
| је ће наравно други изговорити на гробу дотичнога покојника или покојнице.{S} Он добије само по |
| урити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нис |
| ка и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Ј |
| тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људи могу руковати.{ |
| ешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочек |
| полете наследници покојника (који ће се доцније <pb n="18" /> извесно парничити због наследства |
| е што чешће.{S} Послато ћемо употребити доцније, за сада још не можемо због нагомиланог материј |
| дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> а нарочито д |
| и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, та |
| је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила крај ватр |
| наоружали боље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај ла |
| рчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годи |
| Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.</p> </div> <pb n="29" |
| онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу |
| у те кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у |
| устер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања бил |
| ио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај |
| а име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као не |
| а печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, |
| ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — ко |
| пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата с |
| и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта ј |
| персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p |
| ума?</p> <p>— Па четири стотине динара, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кро |
| ишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ов |
| госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији беше израз Пајиног лица.{ |
| ућег зуба времена".{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа и т |
| тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла од „сверазоравајућег зуба време |
| ик коме донесе какав песник какву своју драму у пет чинова на шездесет писаних табака у цели да |
| ном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врап |
| а да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала |
| споја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје |
| чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га о |
| фрула и солира продато суботом у корист државе и осуђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова |
| можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово |
| ад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| г међу Југовићима. „Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{ |
| о Бомбардирању Београда и о репарацији државнога брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јов |
| личини и исполинском напретку Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шес |
| ion" /> <p>И он се опет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога дана се опет обрете међу г |
| господин Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа |
| часној жени приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па чак и од тако |
| в сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у |
| не, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби |
| ога пушкара у дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе |
| је видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окрен |
| и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се о |
| и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако, |
| а њему.{S} Јова му примаче мастило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђ |
| ијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико недељ |
| међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлач |
| било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кав |
| још од ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба ј |
| /p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а по |
| pter" xml:id="SRP18931_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>Из које ће читатељ лепо видети какав |
| ом писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи ц |
| н! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога госп |
| госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па рад |
| “ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад |
| ање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа |
| па узе претурати „пуслице“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће:{S} |
| ести, опере, ушије, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она |
| и је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не само да га је он купио, нег |
| ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја К |
| о грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполона.“ А ја ре |
| и неко надгробно слово које ће наравно други изговорити на гробу дотичнога покојника или покој |
| а кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав ј |
| руги на другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје |
| них дана преко године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога д |
| А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услуга.{S} Три пута је сведочио онако како |
| био што су се људи наоружали боље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами |
| смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, |
| ?“ а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако |
| ег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир |
| анибалску прождрљивост.{S} Питају један другог: пошто прасе? и један другом одговара: сваки каж |
| вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па |
| рици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S |
| пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене не |
| p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, |
| живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“.{S} Јова је често нудио одаџи |
| једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пете како ј |
| му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштован |
| ао оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир и у оп |
| ће ли трновитом стазом добродјетељи или другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на пос |
| који у васиони владају, некако се један другом ванредно допао; сродне душе па се допуњавале.{S} |
| тају један другог: пошто прасе? и један другом одговара: сваки каже пошто је купио али сваки сл |
| Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за |
| осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што морају једна за |
| их финеса, да још мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова ре |
| о, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један др |
| и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску ст |
| комшија! викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познавао. |
| Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је!</p> |
| печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S |
| крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, |
| ник који је почасни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, д |
| .{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље |
| е позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја с |
| ије могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада |
| га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да зад |
| до канцеларијскога времена разговарао с друштвом.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутавџи |
| “, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и |
| се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам н |
| приком“.{S} Јова је често нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задимани |
| лину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи |
| али па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које су одмах за првих јачих мразе |
| је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практикантског стола размишљаваше сад у коју с |
| о продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала |
| ијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посла, прико; само |
| зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично продаје П |
| аде домаћица (онако полако) намештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, |
| аваних послова легао је и <pb n="37" /> дуго у кревету размишљавао: како је то славно бити Срби |
| да и он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим |
| муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатит |
| ема Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га ј |
| овек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не |
| </p> <p>Тако Јова напусти канцеларију и дугогодишњу чиновничку каријеру.</p> <p>Нашавши се на у |
| арош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је в |
| дно проштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно, што је већ п |
| ве је то њима остављено а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ н |
| практицирамо брачни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не вра |
| и, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што |
| преко својих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде прем |
| му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а |
| у код једнога пушкара у дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигац |
| атску канцеларију код једнога пушкара у дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} |
| {S} Једном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је |
| о је тачан, смеран, права практикантска душа.{S} Ишао је на прстима кад је што подносио на потп |
| ен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мучени |
| се један другом ванредно допао; сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби је то особито ласкало ш |
| и: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би |
| , тако да су претпостављени опазили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту |
| нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поје |
| уд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68" /> тај смртни кроз чије |
| овору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.</p> <p>После су лепо живели.{S} Никад свађе. |
| , до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </qu |
| дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која тако често, |
| из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно те |
| владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S |
| Максић указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да бу |
| аред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно тре |
| {S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Б |
| ко; само не смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, ч |
| споје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Ка |
| је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја |
| } Да видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у |
| елопу.{S} Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја ст |
| ако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који ј |
| прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, |
| ље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да ч |
| терим дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздре |
| ати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ев |
| редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуи |
| , славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секир |
| ели Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је делик |
| зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнау |
| е да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сва |
| купило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо у |
| ормалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо |
| ва га полаженик.</p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку |
| нема варанције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровал |
| зачуди се Каја.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, прико, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, |
| се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пен |
| азговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да д |
| е било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова |
| p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па с |
| ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докаже |
| подина-Саве, писара начелства.</p> <p>— Е добро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене |
| је на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у с |
| Секиришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јов |
| аћице а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми пома |
| тали то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да пева |
| >— А, са свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо, |
| овићем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дан |
| мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} |
| и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш |
| во.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Ни |
| а другога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>чове |
| ругом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити |
| Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, мног |
| таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добр |
| а мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се ч |
| гра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <hi>ти</h |
| но би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицал |
| му, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд |
| о гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закл |
| во је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај |
| ! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p |
| ; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p> |
| главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу |
| едном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и седе.</p> <p>Отпоче руча |
| како и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради |
| је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мртво |
| а празника Рождества Христова.</p> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати |
| и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И с |
| ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ев |
| <quote> <l>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и |
| p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и |
| ко је Јова читао у неким новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису |
| Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} |
| м од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије |
| верка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и ј |
| кува, намести, опере, ушије, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рука |
| ова?“ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} По |
| исполинском напретку Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спр |
| p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било |
| дана куд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинам |
| азредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <milestone unit="subSec |
| ворила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свако |
| нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до о |
| ! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, |
| еограду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче с |
| је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне |
| " /> добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити |
| а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, т |
| „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — док се није на |
| и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим пантал |
| „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е |
| пољуби твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска |
| прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим ону несрећну поднаредничку јегерску мо |
| кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од те |
| ћемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Ј |
| људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb n=" |
| {S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим ону несрећну |
| као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле |
| емењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полажен |
| ла Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно |
| сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, |
| гледати према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p |
| то пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најчешће и најрадије |
| ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је б |
| >— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кристијан, јер Јова је ужасно волео |
| е Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Ш |
| као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога што |
| пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред |
| њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и о |
| а то трчкарање и пролонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што сам |
| у сит неправде, препун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школу |
| знавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу |
| ва приповетка.</head> <p>Освану и давно жељени благ дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло и јут |
| ише вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колим |
| хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти |
| Шта је ова госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси б |
| штољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људи могу |
| инама читати овакав оглас:</p> <p>„Моја жена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког в |
| томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина |
| е жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p>Али |
| испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти о |
| а галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; д |
| е ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпе |
| која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и болове, |
| врши операцију — како са здрављем; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај |
| "52" /> све померам цименту чиновничким женама и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни |
| } Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} |
| на мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ам |
| а Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у со |
| у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</ |
| е него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича своје подвиге у касарни и в |
| како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Имам част представи |
| е увек умела понашати онако како часној жени приличи; пред мужем се увек држала у пристојној да |
| , и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да изва |
| само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајс |
| За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онак |
| допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба ст |
| е! рече гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо |
| ! смеје се Јова задовољно.{S} Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова |
| тва.</p> <p>— Е добро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пишт |
| и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па |
| „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p> |
| b n="41" /> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? запит |
| поја Каја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да св |
| еловоткиња то јест деловођа, у овдашњој Женској Подружини и има тридесет динара месечно, за то |
| е.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пар |
| је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — п |
| веселимо, за причу!{S} Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова за |
| есак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам мо |
| „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ некол |
| } Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које |
| законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу |
| за инат душманима.</p> <p>После су лепо живели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, |
| је место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Бо |
| горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школу којој се посветио.{S} Ј |
| текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова уда |
| ше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога називах |
| „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указни поштар.</p> <p> |
| ек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и |
| едују примери, и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга стања |
| кући и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, |
| х: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао један б |
| ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу |
| м супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у |
| помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позивам речену моју супругу Ката |
| Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он |
| обро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипа |
| напослетку сит неправде, препун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде напусти |
| покојнице.{S} Он добије само податке из живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, ра |
| } То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још много пропатио од |
| г пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Начелника, па |
| ти Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу?{S} хоће кр |
| њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина |
| Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је пала су |
| о да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер.{S |
| и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све м |
| дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу читавих три дана уживајући у његовом ровењу и гу |
| е: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајст |
| и је <pb n="68" /> тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском глас |
| } Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам, је |
| о моја, пређи на другога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам ув |
| нем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна |
| /> <pb n="34" /> <p>У кући сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу читавих три да |
| ар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепш |
| че.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а јо |
| — Ја сам ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прас |
| И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јов |
| > <p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни појед |
| ће.{S} Послато ћемо употребити доцније, за сада још не можемо због нагомиланог материјала.{S} Б |
| и и с њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки механџија радо примао „господин-Јову адв |
| астао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због не |
| ти.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да |
| полона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова за |
| канције!{S} Што ћемо да се провеселимо, за причу!{S} Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан |
| одружини и има тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{ |
| олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, пр |
| да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова. |
| сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се пр |
| уз, па га после продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свр |
| у опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухв |
| м, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арна |
| на а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мртвом и утеха живима |
| } Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јо |
| ријатељству свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шт |
| ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, је |
| би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га |
| се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још |
| ко, само <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Т |
| репарацији државнога брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, са |
| м и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу то |
| ћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Али |
| е онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафа |
| и и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, |
| житија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна протокола или „Аманетника“ у београдск |
| овој страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професор |
| СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБАВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div type="ti |
| е као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир и у |
| закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелн |
| ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даљ |
| накриви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а |
| гађаше се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p> |
| А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу т |
| дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и |
| ам господин <pb n="41" /> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам д |
| ву, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, |
| де, препун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школу којој се пос |
| јем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S |
| ри пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће ско |
| аја <pb n="65" /> добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљад |
| и у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мас |
| тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други |
| штету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај |
| ији, <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за тв |
| ју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и д |
| ка, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ |
| 6" /> поглед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова ра |
| идеали Србинови што пре концу приведу и за то позива сваког слободоумног и поштеног Србина, да |
| каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата ма |
| >— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не |
| авила била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на |
| ји хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје |
| мо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А п |
| огама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијонара“! рекла би му пуна задовољства гледају |
| смрти, и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у „<title>Протоколу крешчајемих |
| марљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писа |
| га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живот |
| само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неко |
| (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола часа ак |
| шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, |
| и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Мо |
| Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече о |
| иле по бакалницама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а дома |
| авом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ к |
| ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање.{S} Море, жебрачка посла |
| а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе као оно наше госп |
| т година.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња, како му јед |
| ом Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' т |
| , сумњало се почешће <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у осно |
| добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не |
| тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а |
| ирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наредника, писара из дивизије, нек |
| а њега да је ограничен, овде је показао за чудо доста окретности и умешности, тако да су претпо |
| чекали своје периодске повишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер |
| острожан домаћин, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора |
| врђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мртвом и |
| ашна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа |
| и новца и времена и здравља упропастио за своју партију.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| e>“ празна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет |
| аже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један |
| нара!{S} Четири динара.</p> <p>— Ма зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је на |
| д је једнога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца с |
| шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке ј |
| енерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика |
| ном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.</p> <p>После су лепо живели.{S} Ника |
| — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је ше |
| ала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шес |
| се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из а |
| ојим дугачким менчиковима које су одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћив |
| е <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад бе |
| то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па |
| <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБАВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepage"> < |
| је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек г |
| и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, |
| е задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни |
| е, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозва |
| читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио |
| ацима конзулским, <pb n="24" /> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позив |
| ан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачнога живо |
| а уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако звани „бр |
| совјете наших заједничких непријатеља, завидљиваца којекаквих, којима је цјељ била да помути н |
| ја који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада в |
| м у корист државе и осуђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данаш |
| ај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијања домаћиц |
| ича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одм |
| али, заволели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а |
| ио у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је |
| и су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} У |
| Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он сво |
| нако од како памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако је |
| ако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А им |
| е вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде пољуби твога |
| Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојак |
| <pb n="27" /> али кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не |
| аљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако |
| еља после бегства Кајина наредника Мику задеси несрећа.{S} Нађу код њега неке мало крупније неи |
| данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао би |
| н орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаћ |
| . „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем је |
| ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је већ био поставље |
| сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и дана |
| све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан |
| до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова задовољно.{S} Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Ударило бог |
| ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија, мислим с |
| ду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако о |
| ик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко моја, оди <pb n=" |
| а није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S |
| по матери!</p> <p>— Пали комшија! викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији с ко |
| ати за „медецијонара“! рекла би му пуна задовољства гледајући га како се удубио у посао па бриж |
| о нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца |
| е и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла од „сверазоравајућег зуба времена".{S |
| ише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јел |
| ј је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је |
| да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је печеница добра, ама није ни |
| прасе и немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише се најз |
| же се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући се полако обе |
| е их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, |
| неког времена, слушајући совјете наших заједничких непријатеља, завидљиваца којекаквих, којима |
| ише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки механџија |
| е помагао домаћици; надевао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни слушал |
| ри.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.{S} Јова није много писао ко |
| немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади |
| Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто о |
| глед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, |
| о стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, |
| е, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само чо |
| га дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и с |
| едну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} |
| своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њ |
| љутио!</p> <p>По неким нама непознатим законима који у васиони владају, некако се један другом |
| Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било ј |
| д данас па за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и |
| последњих дана више старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби |
| тавља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, при |
| причао, како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам |
| Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде страшна г |
| о старим „јегерима“ роду војске који је замењен данашњом пешадијом, о Бомбардирању Београда и о |
| домаћици; надевао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а после |
| пође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заб |
| а ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у |
| прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божи |
| шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а м |
| мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{ |
| а га госпоја Каја — која је имала много занимљивија разговора с господином Пајом, јер је опазил |
| ли је запраштио стари кремењак, једина заоставштина од деде по матери!</p> <p>— Пали комшија! |
| вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> <pb n="61" /> < |
| зговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе нешто д |
| S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде |
| истар, а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатл |
| г располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет годин |
| што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима неких шест година и с тога се, е |
| не пева; све то није помогло, он мораде запевати.</p> <p>— Чекај! ранжира Јова.{S} Идем ја напо |
| Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, за њим домаћица да спасе п |
| препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се тако понављало и |
| све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе рук |
| ладежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? запита домаћица полаженика.</p> <p>— Зиме, госпоја Кајо |
| ри са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам |
| ницу?{S} хоће крканлука!</p> <p>— Коју? запита Каја која је уморна од рада целога дана већ гото |
| ндара.</p> <p>Можда ће сад ко, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови Пољопривредни Календар и ш |
| слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај |
| љака.</p> <p>— Оклен си, пореска главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га. |
| ги крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је сума?</p> <p>— Па ч |
| слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} Добио је и класу, п |
| ије фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n= |
| уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора с којим се Јова ужасно м |
| Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, за њим до |
| е било, господин Јово?“ а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да и |
| н окиде. <pb n="43" /> Ја страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заоставштина од деде п |
| о на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождес |
| отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи |
| Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} |
| </p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватр |
| Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео |
| е! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и „јабу |
| ли му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај |
| и те проклете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја |
| } Динара!{S} Четири динара.</p> <p>— Ма зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад ј |
| мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корит |
| ва па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служби.{S} Чиновн |
| >— Нема је никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава га полаженик.</p> <pb n="50" /> <p>— |
| зрасте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... |
| очито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све што им за благе д |
| аредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао је само да чује макар један пуцањ |
| е уморна од рада целога дана већ готово заспала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му п |
| pb n="33" /> је носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси |
| кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта ј |
| S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лоја |
| браду у десну шаку па онако обешењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те |
| /> <p>И Јова се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али с |
| ворима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Тв |
| о потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јов |
| предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, заустави га после неког времена какав шнајдер, шустер, |
| ако је то партиски интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у |
| шла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> < |
| реду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погледати |
| егерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потера |
| ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, прико, немој |
| дног Календара.</p> <p>Можда ће сад ко, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови Пољопривредни Кал |
| печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој б |
| нако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n= |
| памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гле |
| и, молим те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напр |
| е опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не мо |
| Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега |
| таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола.{S} Он |
| о да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања |
| а то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ |
| Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а |
| доцније <pb n="18" /> извесно парничити због наследства па ће им требати доказа да су му они би |
| отребити доцније, за сада још не можемо због нагомиланог материјала.{S} Братско поздравље!“ А њ |
| о мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштв |
| Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачува |
| ру.</p> <p>Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију код једнога пу |
| ки дан.{S} Таким комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p |
| познатији него са презименом својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова |
| ше му укочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке нег |
| ровао ни једним новинама више него само званичним.{S} Чита тако у канцеларији новине па тек узв |
| нт“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама читати овакав оглас:</p> <p>„Моја же |
| риц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је т |
| ав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p> |
| .{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{ |
| рви дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само ка |
| не!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Начелника, па нисам хтео да ид |
| вом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде |
| ни ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде |
| кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш т |
| к... три и по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до М |
| е вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је |
| ико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!< |
| им!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово |
| пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико |
| дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такви пријатељи!“</p |
| ећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу и к |
| омаћину паде на памет, да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устаде пон |
| n="53" /> <p>А домаћин устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разумело се |
| ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти |
| и заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти |
| ајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за своју партију.</p> <milestone uni |
| чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.< |
| Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и разговар |
| кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазари с |
| ђаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вел |
| А, ја?!{S} О молим... молим... наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гл |
| си кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њи |
| ксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је и |
| онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда вид |
| че стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уш |
| Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до тв |
| } Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, в |
| тари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост |
| једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те |
| кнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту. |
| био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у |
| е? запита домаћица полаженика.</p> <p>— Зиме, госпоја Кајо! вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам |
| ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају |
| {S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запит |
| слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто п |
| </p> <pb n="17" /> <p>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p |
| ту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема м |
| ижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико |
| кусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све т |
| и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а узан |
| ђу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, али слути, да ниј |
| од мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран |
| празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога нако |
| ему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчин |
| правља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ват |
| писано све што је нужно да се претходно зна.</head> <p>Како која година, и како који дан ближе |
| е гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш |
| писмене радове, јер често нису могли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се |
| ла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изв |
| цела мала по читаву недељу дана раније знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу.</p> < |
| аше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то к |
| ш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињ |
| резент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти |
| прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p> <pb n="32" /> <p> |
| Ћути, ћути! напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пај |
| подин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па мо |
| “ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, такв |
| сти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти |
| !{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парницу <pb n="66" /> кој |
| ругога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни који |
| обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењало прилико |
| суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек н |
| а.</p> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поизда |
| си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си лиферант!{S} Придижеш кан |
| артије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао је |
| зни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једн |
| опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на с |
| ико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону |
| е Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Пај |
| да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо |
| ило.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говорило |
| ице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у к |
| посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S |
| е мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим те, Јово, умируј |
| да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест деловођа, у овдашњој Женској |
| жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После малог ус |
| немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина |
| никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога совј |
| ута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да |
| и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да |
| ад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја |
| ти целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање.{S |
| {S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао не |
| ване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим јед |
| ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно |
| тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма за |
| ица</hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p |
| поче:</p> <quote> <l>„На те мислим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и јед |
| Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако јед |
| вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} |
| задржала и спасла од „сверазоравајућег зуба времена".{S} А нарочито су је дражесном чинила и л |
| , па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него да <pb n="6" /> м |
| се купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, ни |
| кну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) |
| нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен |
| и он сам кришом писао „надгробна слова" и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио пр |
| е раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком направи пола „ |
| и звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је на |
| нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату |
| знаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од |
| и да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А како је к |
| това.</p> <p>Прошло и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод но |
| ако јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма вол |
| је почасни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је п |
| и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n |
| , па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо |
| тходно зна.</head> <p>Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке год |
| ало и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да |
| е Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама читати ова |
| сле и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и прок |
| сами практиканти, тај лакомислени род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим |
| а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је волео да чуј |
| ше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на |
| аји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} М |
| >Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер |
| да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</ |
| {S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то |
| коли и чекали своје периодске повишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледат |
| >— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе д |
| господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он |
| а још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној |
| и свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобн |
| , тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о друг |
| ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струку. „Међу |
| р“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику |
| це артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је доче |
| "20" /> их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно |
| ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силн |
| а и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из раз |
| аш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А можда му |
| ници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се |
| е на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика |
| ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је |
| <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто од |
| Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не в |
| рвога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити траж |
| > јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у гл |
| да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних рад |
| оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{S} Некол |
| аш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити |
| утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да по |
| ми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас отечества |
| p> <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} |
| задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb |
| , па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друг |
| има неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <milestone unit="subSection" |
| видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледа |
| м се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, тако |
| <p>И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног туњавог |
| а не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљен |
| која је била. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних пе |
| нуђен повести против ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у к |
| у послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је га |
| то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с п |
| tion" /> <p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом судбином.{S} Постао је фило |
| } Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило |
| тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чис |
| сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко својих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику |
| наставља Јова тумарајући <pb n="45" /> и тражећи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер |
| ама: „Јављамо пријатељима <pb n="57" /> и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе ј |
| а закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од своји |
| т.{S} Питају један другог: пошто прасе? и један другом одговара: сваки каже пошто је купио али |
| еднаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод |
| а Јова никаква зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и |
| нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комеди |
| скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мењ |
| и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку, како нема пријатеља на овом с |
| може се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући се полако о |
| аженик.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у |
| Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, |
| за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога |
| он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у м |
| ан увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова |
| има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или п |
| ући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. |
| росио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јавља |
| целарија.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим |
| о да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разу |
| ачком торжествовању, да и он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из ком |
| ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} К |
| морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, до |
| ајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као што то већина |
| Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упо |
| ку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} |
| на добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" |
| њој скамији и био увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправде, препун горчине живота а ж |
| а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практикантског стола размишљаваше са |
| >Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу на њему.{S} Јова му п |
| а човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само ј |
| асти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада бележио кол |
| о.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали срп |
| , није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две г |
| и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, |
| пет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резиг |
| а ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су |
| силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца |
| опет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом практиканата |
| к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од над |
| му, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкара |
| д је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан до |
| Немаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, прико, |
| ва видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојо |
| а велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми |
| дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко својих пријатељ |
| о те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, з |
| .{S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место |
| је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“.{S} Јова је често нуд |
| е но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет пар |
| одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, д |
| е.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и н |
| м беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала жен |
| ци бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и М |
| по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је |
| т година (као што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима неких шест година |
| оју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за |
| сада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прела |
| ! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су једнак |
| S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу |
| “ А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услуга.{S} Три пута је сведочио онако ка |
| „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео |
| им комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта играм |
| посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, |
| ве своје штампане Изјаве послао је Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били штампани, |
| p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! в |
| .</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу описивати ш |
| S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Пај |
| <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} |
| болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо т |
| колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако б |
| анку која једино ради на спас отечества и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен |
| сао и оних ласкавих одговора уредништва и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чу |
| један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умиру |
| <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, ел |
| и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на |
| придружи том јуначком торжествовању, да и он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} |
| аги читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пајини |
| т дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности |
| како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него других г |
| ем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито |
| одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то са |
| шњом пешадијом, о Бомбардирању Београда и о репарацији државнога брода „Делиграда“ за који су н |
| тијана задева онда му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво |
| је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатни |
| бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: ода |
| ра па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, |
| S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред др |
| орији, <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за |
| ава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чеша |
| ишао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега о |
| новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. |
| нила и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном образу и један на левој страни, или |
| д кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом. |
| ја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако |
| јде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="chapt |
| ниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад |
| нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, за |
| <p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад |
| "54" /> <p>— Да Бог да! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, испеци |
| вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова |
| тру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех полаженико |
| а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији беше израз Пајиног лица |
| испричам, па да спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна проток |
| е осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цве |
| посматра рад свију политичких странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку н |
| га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да м |
| док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и зв |
| сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомо |
| а госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла од „сверазоравајућег зуба времена".{S} А нароч |
| ну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, као да |
| топио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и |
| p>— О ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја |
| ".{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном о |
| опатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек ша |
| лежио колико је четки, песконица, фрула и солира продато суботом у корист државе и осуђеника Ка |
| звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; |
| , много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја |
| > <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који |
| и дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијонара“! ре |
| све померам цименту чиновничким женама и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождес |
| се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер данас, наравно, да није мислио никуда |
| а па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде |
| ној песми манифестовали мир мећу људима и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му |
| ати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и доб |
| вама и стереотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што |
| ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је п |
| спут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n |
| м Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било |
| ео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.</p> </div> <pb n="2 |
| вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за своју партију.</p> <milestone u |
| апе у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <milestone |
| израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло |
| иљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру |
| че Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Ј |
| и завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијања домаћица пристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„ |
| лика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, |
| шило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb |
| .{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дањ |
| цом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата. |
| ла, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се |
| осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога господина-Саве, писара начелства.</p |
| и, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, |
| он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао је само д |
| га Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало п |
| је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцеларије имао је некол |
| имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека |
| о да <pb n="20" /> их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и п |
| ош сам добровољно понудио да га растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, један је и |
| о вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или |
| ваког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је м |
| ад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за своју партију.</p> <m |
| {S} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премиш |
| ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели пол |
| p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му је ране дане детињства, тако |
| уши: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не |
| >У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи бољ |
| веду и за то позива сваког слободоумног и поштеног Србина, да следује његовом примеру.</p> <p>П |
| је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други изговорити |
| у Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волела.{S} Ув |
| а све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је |
| “ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Так |
| солира продато суботом у корист државе и осуђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекш |
| аво излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head> <p>Освану и давно жељ |
| запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћице а после и дом |
| трпела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде сво |
| пред кумом: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му ли |
| а пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад |
| исарем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини и ис |
| онзулским, <pb n="24" /> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да |
| г устезања и одбијања домаћица пристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„На те мислим када зора свиће“ |
| .</p> <pb n="53" /> <p>А домаћин устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; ра |
| добар Хришћанин.</p> <p>Полаженик седе и стаде правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, п |
| о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, п |
| , и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— |
| а никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И ниј |
| лаженик.</p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може но |
| нко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рожд |
| "51" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па |
| ари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је |
| ко се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и |
| о душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јо |
| равно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин окружни на |
| , а после посвршаваних послова легао је и <pb n="37" /> дуго у кревету размишљавао: како је то |
| аше што је променио струку.{S} Добио је и класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неких п |
| грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла |
| сећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p> |
| то, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако ж |
| ва ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што |
| киде врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријате |
| ем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" место Господина Начелника или |
| е!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се провеселимо, за причу!{S |
| мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак са којим је познатији н |
| н увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевници — неблагодарни народ не сећа |
| риво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не |
| име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом |
| <pb n="9" /> га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу |
| Господина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! бран |
| а омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао |
| мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све т |
| а (онако полако) намештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова |
| ио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јо |
| >— Деде дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две кар |
| ођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да |
| о сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.</p> <milest |
| рио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури |
| Рождество" уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Мн |
| ажу, пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгробна слова" и конкурисао Јо |
| њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша |
| це па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича свој |
| паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба |
| стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је |
| </p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ |
| ње у основној школи оставило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напо |
| су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још |
| оју печеницу и клади се да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> са |
| , који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, |
| о од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцеларије имао је неколико филијала по оним |
| а примаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" место Господина Начелника или Господина Мини |
| он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, |
| 2" /> <p>И Јова се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али |
| и знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, |
| ества Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи сне |
| о њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб |
| поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку |
| ршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувши се |
| у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три мл |
| “,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на го |
| рзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је |
| тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитав |
| х удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле |
| осуђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакоста |
| амо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Ј |
| код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаб |
| дговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-к |
| одацима конзулским, <pb n="24" /> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе поз |
| јати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађ |
| њи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као и |
| и да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и мениц |
| евај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијања домаћ |
| алијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај |
| ако научи боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се тако понављало из годин |
| као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код овога последњега је најрадије ишао |
| је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови |
| воја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и нек |
| е и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевници — неблагодарн |
| дара" до два часа.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијаном што прави штира |
| а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на сво |
| се било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну к |
| добро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ак |
| врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прик |
| ме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како |
| асећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгу |
| {S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без држ |
| зад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш Божић, рођач |
| о имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испра |
| дане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{S} После је долази |
| ес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш |
| ва пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу, храбр |
| тином си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу и клади се |
| у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ос |
| лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе |
| Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја ни |
| лаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко својих пријатеља.{S} Дигне |
| виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Х |
| у Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки ме |
| ви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Див |
| шест година; седео у последњој скамији и био увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправд |
| > <head>Она је управо најинтересантнији и најглавнији део целе приповетке, тако главан, да су о |
| 5" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испек |
| ећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{ |
| вило Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео у последњој |
| p>— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... |
| уче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће |
| су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: |
| и даље остали на својим местима у школи и чекали своје периодске повишице, и, као за пакост, мо |
| а је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад о |
| ећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} |
| га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Имам част представити ва |
| деловођа, у овдашњој Женској Подружини и има тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди |
| оворе о тројецарском савезу: о величини и исполинском напретку Русије; о државној ергели у Љуби |
| урана!</p> <p>На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони |
| .{S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куг |
| Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у оч |
| и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изг |
| ајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умо |
| и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на својим местима у школи и чекали своје |
| </p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођакове |
| о окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И |
| је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали ви |
| пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели |
| : „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такви п |
| , као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у казнече |
| вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, |
| ти прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине ситнице, само да би вам сл |
| вљен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па |
| раздраган погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао, како се у |
| прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги чит |
| вде је показао за чудо доста окретности и умешности, тако да су претпостављени опазили, до душе |
| {S} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још о |
| сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p |
| <pb n="33" /> је носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алек |
| јих старијих, Јова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовано |
| ви куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљи |
| арочито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све што им за благе |
| све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах д |
| сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.{S} Јова ниј |
| } Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и д |
| нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом ку |
| олим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на онај нежан символ пуслице, па каж’т |
| тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не само да га је он |
| амо дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија. |
| аће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p |
| села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овам |
| ким Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— |
| у пристојној даљини од свакога, па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{S} А би |
| ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно |
| и чиновници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код овога последњега је нај |
| остиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног туњавог надлештва у |
| и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту к |
| баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако. |
| ад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам сво |
| домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! |
| Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим т |
| јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виш |
| , много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си |
| мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на при |
| , за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије чита |
| им млађим колегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где |
| ј бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у |
| француске качкете, са лакованим каишем и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виделе испо |
| другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што мо |
| ље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја <pb n="6 |
| е воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на |
| а таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од м |
| > собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и |
| шаку па онако обешењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи једа |
| а тим следују примери, и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброг |
| >— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је све |
| тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писарем из дивизије).{S} |
| 9" /> утрапи тепсију са печеним ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћура |
| добродјетељи или другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на послетку се реши да удари |
| нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, |
| ата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му |
| поскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.{S} Јова није много писао код куће; код куће |
| требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му |
| <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озб |
| , постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздравља |
| Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и |
| p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић изд |
| тоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предострожан домаћин, он се уједно постарао за све.{S |
| и били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова |
| b n="42" /> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! |
| ове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непоз |
| <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајал |
| оиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не |
| ставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског на |
| не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде пољуби тво |
| афу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</title>“, песмарицу ону |
| редбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац |
| И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо |
| олаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправ |
| се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није тр |
| и опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког |
| То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетл |
| м те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; |
| го наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац |
| речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све ја |
| крао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „К |
| јао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ |
| да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетлуке па је после и он са |
| > сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да |
| , а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S |
| ким Новинама јер се охладио и разочарао и није веровао ни једним новинама више него само званич |
| астаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном |
| {S} Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора уредништва и просто осети да ј |
| Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. кл |
| Код овога последњега је најрадије ишао и најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине само кап |
| ога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што ре |
| у авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! дода |
| е само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај буб |
| уди у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —</p> <p>— Море, каква администрација! |
| ао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Т |
| паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у т |
| о јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао |
| у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошури |
| нако како он уме, онако његовски; попео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S |
| миста.{S} Од неправде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори имали пи |
| је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамтером д |
| шно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стотином |
| правити) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица |
| ети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} |
| новић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радост |
| указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао и није веровао ни једним новинама више него |
| Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или му придизао ствари од мање вредности, т |
| ни Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</ |
| те Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си |
| ам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановић |
| обио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читате |
| сило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како |
| ању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он с |
| а Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb n="27" / |
| <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико и побрати |
| ар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} |
| био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља: |
| лавом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешати, да |
| ра свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако |
| воју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и |
| и по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за своју партију |
| S} Братско поздравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту |
| име да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је инач |
| полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да се исп |
| На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико д |
| ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још |
| с мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> |
| ина захтевала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од в |
| је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намириш |
| ето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда |
| ан погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао, како се у своју д |
| спомињали) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо спом |
| у били штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на |
| ва показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са |
| ао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико недеља после бегства Кајина на |
| ст година — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) и |
| и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми |
| г дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} |
| о домаћици; надевао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а пос |
| оклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице |
| сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи |
| пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши |
| мерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим |
| А била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али |
| pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се да неш |
| ни и има тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она |
| о рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је пр |
| ам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то м |
| аду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари |
| днога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремају |
| ћ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако н |
| а би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва чети |
| и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о |
| ажара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћ |
| их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после скине с |
| међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На пос |
| м било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом ј |
| S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан домаћин урадио, вратио се бацивши још ј |
| "10" /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у основној школи оставило врло ту |
| ве преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу на њему.{S} Јова му примаче мастило које држи |
| Откуда сад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био |
| војих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у |
| м! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> |
| ника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи? |
| дина да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени род, и они се поста |
| се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>О |
| јесте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великим |
| ла добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном |
| па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, |
| а жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помис |
| дочио онако како је то партиски интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало и редо |
| а „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква стату |
| јских пацова, који су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је п |
| је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали н |
| аде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Цигани |
| хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше |
| етио.</p> <p>— Деде дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педес |
| карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две карте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав помодри |
| а растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио |
| <p>Јован Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну кл |
| где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је |
| угу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у речен |
| ргели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претресају о додацим |
| /p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S |
| ој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га ј |
| "56" /> поглед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова |
| о илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима на њ |
| "subSection" /> <p>И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновниц |
| мо да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијо |
| оменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Л |
| е идеали Србинови што пре концу приведу и за то позива сваког слободоумног и поштеног Србина, д |
| а три младежа и то два на десном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагат |
| боље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени |
| прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На |
| И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p |
| ф.</p> <p>Тако Јова напусти канцеларију и дугогодишњу чиновничку каријеру.</p> <p>Нашавши се на |
| ива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех полажеников па при |
| ријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштан |
| а ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску струку на један, |
| па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаш |
| n="24" /> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} |
| > <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБАВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepage"> |
| наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну |
| ефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови о |
| е и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај с |
| у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није |
| чиње права приповетка.</head> <p>Освану и давно жељени благ дан Рождества Христова.</p> <p>Прош |
| што морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до |
| па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, |
| вих три дана уживајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан |
| Посвећено г. Добри Арнаутовићу, поштару и помало критикеру.</p> </div> </front> <pb n="5" /> <b |
| ку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{ |
| С одаџијом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“.{S} Јова ј |
| , истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица |
| n="23" /> би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и ра |
| е цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позивам речену мој |
| на — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао |
| .</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска |
| нова је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђ |
| божа са осталима и хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и добре печенице нико у варо |
| нџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n="39" /> утрапи тепс |
| ила већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</ |
| полаженику.{S} Устаде понова, диже чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! рече полаженик.</p> |
| ицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми |
| да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми ти ж |
| ајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пил |
| ући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова |
| а својом судбином.{S} Постао је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него |
| један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, да и он испал |
| римити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — |
| о па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве |
| > <p>Од свију послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} |
| кве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних Хришћана који хитају из цркве, где су се пост |
| у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица на њихов |
| ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађор |
| к ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-ш |
| е пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, |
| Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова |
| што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То |
| ви пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ра |
| кад.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђ |
| екну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> |
| физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— |
| и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Дом |
| ивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша ( |
| „Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није |
| да купи печеницу.</p> <pb n="31" /> <p>И купио је.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред |
| ма сваког смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И Јова се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по ст |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>И он се опет некако ућушка у државну службу.{S} И једно |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и дома |
| } Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и из |
| е. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чаш |
| :{S} Јован Максић указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све |
| рсних песама, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, т |
| мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Наста |
| иш?</p> <p>— Па... мислим тако —</p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто |
| о да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико д |
| , да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се |
| спросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. |
| свршава своју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав |
| зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан це |
| брико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кристијан |
| мо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— |
| а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти доб |
| довно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! ве |
| а поигра мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијан |
| м.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, колики је, чи |
| лати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је ве |
| Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p> < |
| акриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и посла |
| јанова жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n="49" /> <p> |
| или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једн |
| то.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при к |
| гом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ам |
| и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови што пре концу приведу и за то позива св |
| евати.</p> <p>— Чекај! ранжира Јова.{S} Идем ја напоље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ј |
| д Господина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има вел |
| Управо сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учин |
| Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, мом |
| е продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— |
| аго мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} |
| n="30" /> а нарочито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све ш |
| аскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И |
| не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четв |
| охвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Ј |
| </p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Ј |
| ако му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и |
| нда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... |
| ала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} |
| ет многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне глаголе |
| о притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, пр |
| „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама |
| су га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали |
| али са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он |
| р данас, наравно, да није мислио никуда из куће излазити као добар Хришћанин.</p> <p>Полаженик |
| рак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи |
| сле тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства постао пе |
| разне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Ј |
| за неког пешадијског наредника, писара из дивизије, неког малог вицкастог штиглица са грдним ш |
| лим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb n="47" |
| S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при карта |
| већ скоро седам година једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцела |
| ли покојнице.{S} Он добије само податке из живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, |
| намо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођа |
| .</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала, |
| живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, па из |
| су из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога господина-Саве, писара начелства.</p> |
| Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и дан |
| јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних |
| у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књ |
| већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, |
| и Цветком Дивизијарем (то јест писарем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тро |
| омене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више |
| и велика слова.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаест година — док |
| дитора Саве којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све |
| сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је |
| вукао више батина него мезулански дорат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па к |
| побожних и гладних Хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад |
| n="25" /> <p>После подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигн |
| дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога г |
| — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног Календара.</p> <p>Можда ће сад к |
| днако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства постао песимиста.{S} Од неправде је |
| 931_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као до |
| је у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће „пуслиц |
| лако на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред пр |
| раде гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Постали |
| натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је печеница доб |
| то ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То в |
| пали, али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако |
| ђаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и |
| да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се у |
| паваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се п |
| ита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је задовоља |
| орила је она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{ |
| да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише |
| кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се само |
| јника (који ће се доцније <pb n="18" /> извесно парничити због наследства па ће им требати дока |
| о, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све то мо |
| нара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а |
| /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и |
| одина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пре |
| е никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава га полаженик.</p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и |
| бро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он |
| управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је |
| му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад <pb n="2 |
| такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се |
| Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну бл |
| иљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору, а какв |
| ити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где тр |
| Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; како жена, деца, к |
| чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из штале му к |
| да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер дана |
| аве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми о |
| иканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће „ |
| умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отприлике, као какав од оних јадника у шпи |
| есну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква статуа, какав спом |
| „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник к |
| а!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико и побратиме, храбри га Јо |
| ла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{ |
| ше ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али ни |
| о надгробно слово које ће наравно други изговорити на гробу дотичнога покојника или покојнице.{ |
| а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војно-судског а |
| р га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је н |
| ао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти св |
| е почешће <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у основној школи |
| </p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБАВУ</p> </div> |
| рађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то з |
| е моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна протокола или „Аманетника“ |
| нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, заустави |
| раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком направи пола „Фе |
| питати, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> |
| ед Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сеља |
| а што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му н |
| колико дана после тога, могла се читати Изјава у тадашњем полузваничном органу, којом прелази у |
| римеру.</p> <p>После ове своје штампане Изјаве послао је Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина |
| нковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да с |
| ..{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцел |
| ошло и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и г |
| наравно, да није мислио никуда из куће излазити као добар Хришћанин.</p> <p>Полаженик седе и с |
| аван, да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права прип |
| ик а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико недеља после бегс |
| показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ра |
| о, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо |
| е Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас иск |
| ли баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармони |
| S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога дана <pb n="1 |
| дина транжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Румена, лепа печеница, кора |
| натомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог сам |
| вање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки |
| о пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовоља |
| му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки |
| > „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, |
| ја и дражеснија.{S} Најчудноватији беше израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи гос |
| и Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или |
| } Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, |
| тпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души |
| , заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Т |
| видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну зе |
| е, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељан |
| есама, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Ј |
| чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} А после, |
| десном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како |
| етрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претресају о додацима конзулским, <pb n="24" /> ту |
| сподин Јово?“ а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S |
| кне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу |
| ео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — |
| те из карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља са мање или више успех |
| изговорити на гробу дотичнога покојника или покојнице.{S} Он добије само податке из живота, као |
| не и „јабуке" место Господина Начелника или Господина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обе |
| изиђе књига за три деловодна протокола или „Аманетника“ у београдској централној пошти!</p> <p |
| вакога кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па |
| тарије класе наравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би тре |
| </p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова после певања разведри |
| ли дотичне, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слов |
| } Хоће ли трновитом стазом добродјетељи или другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на |
| ако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто пов |
| г ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и |
| писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била |
| , бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда о |
| г времена какав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мис |
| ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели |
| вао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџ |
| е још неколико пута долазио и крао Јову или му придизао ствари од мање вредности, тако да му је |
| кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном писару, тако да му је то већ постал |
| лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако |
| пили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са с |
| почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, |
| дина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани се |
| кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду вој |
| већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, |
| од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмариц |
| извесно парничити због наследства па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пу |
| жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је често пре |
| редиле по бакалницама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а д |
| и у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од |
| винио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала |
| о видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, |
| надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често б |
| пише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња |
| и ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под с |
| се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А како је код др |
| ху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћур |
| е тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјан |
| еловођа, у овдашњој Женској Подружини и има тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди, |
| ико, само једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, го |
| а га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши операцију — како са з |
| уша!? прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивија разговора с господином Пајом, ј |
| е, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете мол |
| назији.{S} Овде су опет многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питал |
| од оних канцеларијских пацова, који су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне ру |
| м те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајц |
| } А није велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим ка |
| ма жиранта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парницу <pb n=" |
| се жени и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Имам част представити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На |
| једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар |
| м, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствене пошта |
| у да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико |
| !</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе |
| i> џандара.</p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Шва |
| з пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испро |
| осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и п |
| рао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стањ |
| а нисмо споменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био |
| Кајина цвећа Јова никаква зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао |
| место једне сталне и главне канцеларије имао је неколико филијала по оним механама где сељаци с |
| би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку, како нема пријатеља |
| Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S |
| Гарнизонар па је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мра |
| е тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{ |
| морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам до |
| .. а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени нема |
| празна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет она |
| у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје |
| своју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, пр |
| а и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — св |
| ао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког |
| да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, нед |
| разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.</p> <p>После су лепо живели.{S} Никад с |
| ен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је пока |
| епо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; по неки п |
| галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво |
| а је сведочио онако како је то партиски интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требал |
| како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећ |
| еха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожал |
| некако усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „к |
| имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати |
| .{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађеви |
| се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља у |
| ржао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако ка |
| ткуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и главне к |
| већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак би |
| и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш.{S} Немаш |
| Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила рукаве со |
| ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у |
| сле да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предострожан домаћин, он се уједно постарао з |
| траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пр |
| е, само да би вам слика што пластичнија испала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И Павле |
| у вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним вилиц |
| „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква статуа, |
| ужи том јуначком торжествовању, да и он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, |
| кај! ранжира Јова.{S} Идем ја напоље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, с |
| оја је била. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних песа |
| једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји пр |
| /p> <p>Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се до |
| ше у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех пол |
| оле а из Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест годи |
| куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се |
| чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мен |
| Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова |
| ну белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, господин |
| ог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод француске качкете, са лакованим каишем и ужасно ш |
| ан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних Хришћана који хитају из ц |
| љастим ципелама које су се једва виделе испод панталона названих „трумбетен-хозен“.{S} Био је т |
| ји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с д |
| ангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер данас, нарав |
| шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вече |
| кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —< |
| оре о тројецарском савезу: о величини и исполинском напретку Русије; о државној ергели у Љубиче |
| му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар |
| вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или са |
| а шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и кал |
| неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија, п |
| лити и јело и домаћицу; том је приликом испричао, како се у своју домаћицу управо заљубио пре н |
| од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти к |
| у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца |
| храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а |
| роцени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био |
| S} Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.{S} Домаћин стаде сада, раздраган погледом на |
| n="44" /> беху још „јегери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} |
| сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо, |
| коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јо |
| днако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевници — |
| кла јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, |
| ју да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против ње брачну |
| спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах ист |
| увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на својим местима у школи |
| естом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана виш |
| то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачн |
| ој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој страни, али је то била слаба вајда з |
| слао је Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то |
| екам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што |
| у.{S} Ја сам у административном особљу; истина, то је неборачка јединица, ама све једно, не мож |
| да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Мор |
| шно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим перлама ишаран |
| арали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њим |
| амо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, ре |
| ј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран |
| покојник само један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље |
| вници једног туњавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам р |
| м!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако |
| один Чеда, наш министер, пише тамо неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спиш |
| но с тога, што је хтео да <pb n="20" /> их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег пос |
| повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу заједно |
| самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некак |
| ољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је |
| ко чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> |
| књижевници — неблагодарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплач |
| ав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила крај в |
| тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и как |
| опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, |
| укао испод кревета с папучама и навукао их, јер данас, наравно, да није мислио никуда из куће и |
| ве, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од |
| е тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових ус |
| н, смеран, права практикантска душа.{S} Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казнач |
| друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на |
| ; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће парт |
| а.{S} Код овога последњега је најрадије ишао и најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине сам |
| hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се по |
| ранфтлама, онако жутим и плавим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и |
| Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се |
| таде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ће |
| друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба Крис |
| } Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема |
| е прочитао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, |
| о и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S |
| озивам речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дан |
| им кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим... наравно, здраге воље, што н |
| p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензионарке само притискују солуфе |
| инистер, пише тамо неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна жит |
| и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јо |
| ко ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} |
| не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док |
| О, ја блатим, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јо |
| што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у |
| , колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријат |
| а, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујет |
| а дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш |
| л', фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кр |
| сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој |
| улазећи у Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба |
| ’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{ |
| Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци. |
| саливен.{S} Јован окиде. <pb n="43" /> Ја страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заост |
| ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало н |
| а мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А при |
| едно влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи циг |
| S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p |
| се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p |
| ам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу; истина, то је неборач |
| ма зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! |
| т версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— |
| а кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Ј |
| p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели |
| мех полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам доба |
| p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског род |
| ка главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама |
| о накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош |
| ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p>П |
| рави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> < |
| ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожени |
| јдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чек |
| да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, к |
| .{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад зат |
| већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло п |
| прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџијс |
| } Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! настављ |
| к се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти |
| че, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од |
| зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{ |
| рке само притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, ју |
| а. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош ај |
| едно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, за |
| е као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном поштару |
| Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</ |
| о, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служби. |
| нтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да |
| љив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дру |
| а ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим п |
| кама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по г |
| кремењак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би |
| и то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати — |
| ација! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомба |
| па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н |
| <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни |
| еник.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у ад |
| ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко |
| добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" / |
| , одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање |
| , а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти |
| јим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећа |
| бу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не в |
| а!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе т |
| ењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па |
| ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи бр |
| е баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим ја! |
| , Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је |
| амо људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb |
| е!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензионарке само притискују сол |
| писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хо |
| т од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти глав |
| га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако |
| {S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме |
| ућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци |
| .</p> <p>— Чекај! ранжира Јова.{S} Идем ја напоље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам |
| ачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} |
| ује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа |
| и она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „К |
| већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и ув |
| hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! |
| у кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од |
| н-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вел |
| и га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</ |
| а, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћу |
| о, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензионарк |
| еће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми |
| патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на д |
| верујем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прик |
| !“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за то |
| ова и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био пол |
| х рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш л |
| клопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим уз |
| римаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" место Господина Начелника или Господина Министр |
| пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти не може се веровати", гов |
| Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући се полако обешеној печеници, коју тешко д |
| е: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћемо употребити доцније |
| ца после венчања читало се у новинама: „Јављамо пријатељима <pb n="57" /> и познаницима да смо |
| у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо чита |
| е напустити школу којој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој страни, али је |
| му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио |
| ли би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу |
| овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} |
| места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је н |
| гледао је, отприлике, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљан |
| !{S} Придижеш канцелариски материјал ка јазавац кукуруз, па га после продајеш! <pb n="16" /> За |
| Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако како ст |
| ед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син |
| најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну |
| лезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута |
| говићима. „Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са о |
| <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора постад |
| чким менчиковима које су одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати тек о |
| они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="4 |
| ицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{ |
| примићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парницу <pb n="66" /> која тек |
| е ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особ |
| о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога р |
| /p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар по |
| же, радости!{S} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што |
| расетом кући.{S} Поносито <pb n="33" /> је носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином |
| пореска главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p |
| е сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</ |
| етири, рођаче! одговара сељак.</p> <p>— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођач |
| тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} |
| здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или му придиза |
| tion" /> <p>А то место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му ј |
| и и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро |
| едан другога називаху „приком“.{S} Јова је често нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јов |
| > <p>У кући сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу читавих три дана уживајући у |
| код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди |
| у кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопри |
| жандарм? условљава Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> |
| оље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева |
| гао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Приче |
| и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао |
| и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову Криминалн |
| тајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам |
| дио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и д |
| } Све је то њима остављено а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Ве |
| иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Кри |
| али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише |
| а — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном речју |
| други календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да га р |
| го о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној: почела је са једним |
| је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој преба |
| едан орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, доз |
| о се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаж |
| >Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзо |
| стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју |
| је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком говорил |
| сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А можда му се учин |
| није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него с |
| јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао ј |
| е често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало |
| него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без пол |
| ан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јо |
| ега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је |
| нији војно-судског аудитора Саве којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. П |
| те и телеграфа.{S} Код овога последњега је најрадије ишао и најпријатније провео.{S} Кад дође а |
| анас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства постао песимиста.{S} Од непр |
| а њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у основној школи оставило врло тужне и по |
| >— Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен ч |
| с господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан |
| да прасе и немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише се н |
| ри и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја |
| .{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледа |
| овом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше |
| Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се |
| иге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан домаћин урадио, вратио |
| о преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без сасл |
| го неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још |
| е, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, |
| . —</p> <p>У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако |
| о?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} |
| шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд |
| луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Што н |
| колега (старије класе наравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, |
| и за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га д |
| о извештио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасн |
| свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пе |
| колико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо доста окретности |
| ди наоружали боље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај |
| једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевници |
| вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре |
| сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на др |
| не:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да вик |
| д зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све |
| ставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} |
| је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш до |
| иком која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих н |
| велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он |
| S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то |
| ва на шездесет писаних табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{ |
| х одговора уредништва и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде |
| едник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико недеља после б |
| сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци |
| а једним краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код |
| , онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb |
| {S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два |
| дила му је ране дане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{S} |
| Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније знала, да се |
| ту остао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и к |
| зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што |
| ше по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофат |
| он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по |
| прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се ср |
| постављени опазили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се |
| сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Кај |
| ше од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми т |
| <p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава га полаженик.</p> <pb n="50" /> <p |
| ли, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест деловођа, у овдашњој Женс |
| , доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онда, кад с |
| рло слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чист |
| слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивија разговора с господином Пајом |
| анлука!</p> <p>— Коју? запита Каја која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била.< |
| ст наша, (а нарочито пољопривредна која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их рас |
| ја једино ради на спас отечества и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави |
| се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако широких груди да је трпела најнесланије ша |
| ом органу, којом прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију полити |
| та, домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам |
| још један поглед на своју печеницу која је на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, |
| же рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— З |
| очивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је сума?</p> <p>— Па четири стотине динара, драги прико |
| устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. |
| држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војно-судског аудитора Саве којег |
| имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било спомо |
| све орасима по наредби Јовиној: почела је са једним орахом па је дотерала до тридесет, после м |
| ка какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мал |
| вакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И о |
| стављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онак |
| ваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, ка |
| л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава га по |
| ијатеља, завидљиваца којекаквих, којима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран |
| И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, к |
| оје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу ст |
| еднога пушкара у дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, ту |
| вно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он с |
| ди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формал |
| C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>Она је управо најинтересантнији и најглавнији део целе прип |
| међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним ви |
| то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и |
| , тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А |
| ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је о |
| и, што кажу, пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгробна слова" и конк |
| Јовиној: почела је са једним орахом па је дотерала до тридесет, после му сваки дан умањавала о |
| изини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36 |
| дова и других неких услуга.{S} Три пута је сведочио онако како је то партиски интерес и дисципл |
| ељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља |
| у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па |
| репљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш т |
| дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и с |
| е нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S |
| задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је |
| тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започето, |
| стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао једа |
| оче ручак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати с |
| рукше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога совјетника, а |
| .{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе |
| и-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</title>“, песмарицу ону!</p> <p |
| урму направити) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна д |
| о анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог |
| ad>Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те |
| комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам |
| е подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако |
| енце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— Слу |
| лија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} |
| То није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је јед |
| је само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео пер |
| огао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне с |
| кантска душа.{S} Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном |
| мао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два мес |
| с и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао |
| <pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није |
| се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако њ |
| лу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шт |
| ампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на своју ад |
| Причање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрв |
| а него мезулански дорат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда п |
| коро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, |
| Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ј |
| памет, да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устаде понова, диже чашу и |
| све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је дужност била да на |
| често с поносом спомињали) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} |
| споја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна д |
| ињства постао песимиста.{S} Од неправде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи |
| вика била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо доста окретности и умешности, тако д |
| n="11" /> су стизале у казнечејство где је он препишчик био.</p> <milestone unit="subSection" / |
| како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које |
| рнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целер |
| бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна изв |
| ије могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин |
| га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек п |
| крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора уредништва и п |
| никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седе |
| едрије доба у животу Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> |
| ена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког времена, слушајући совјете наших заједничк |
| — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> |
| , ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуз |
| да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба је |
| је већ неколико пута причао.{S} Причање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, |
| ова није много писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни ка |
| ла много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо |
| и његова мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или |
| рио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову |
| у у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е |
| сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао |
| ина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова задовољн |
| амо смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него |
| а ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала? |
| као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају |
| ад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68" /> тај смртни кроз чије жиле струји крв а |
| ље о старим „јегерима“ роду војске који је замењен данашњом пешадијом, о Бомбардирању Београда |
| и сам господин <pb n="41" /> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта на |
| апио.{S} Господин окружни начелник који је почасни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне |
| им. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у н |
| у сватовима.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шег |
| печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту бож |
| ован окиде. <pb n="43" /> Ја страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заоставштина од дед |
| его стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама т |
| било је, истина, на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, |
| м и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову Криминалну Библиотеку).{S} П |
| ала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и о |
| ату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбо |
| је имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар им |
| , до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш |
| {S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, песконица, фрула и сол |
| а, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова |
| га ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска" персона, |
| } Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој бу |
| Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова |
| е нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практик |
| м за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је |
| оже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме н |
| знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, окани се |
| зумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Т |
| ене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангиј |
| рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђ |
| одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми н |
| ије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари вој |
| и него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси |
| ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{ |
| прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петна |
| проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> <pb n="63" /> <p |
| ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим некол |
| исао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n="20" |
| робна слова" и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао |
| , изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" / |
| ела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај |
| аву која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Д |
| > <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.</head> |
| ко усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костге |
| мти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} |
| а је <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето |
| није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав ок |
| > <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста ње |
| а опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, г |
| ча своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од леба |
| аја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најз |
| ори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Бож |
| о седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. |
| нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, |
| нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не |
| , да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чисти |
| банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош п |
| о једну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{ |
| токе јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је често прекид |
| аква зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један д |
| добио је Јован Максић надимак са којим је познатији него са презименом својим.{S} Звали су га |
| ницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало |
| ству свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говор |
| асова пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога |
| рочита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поред комшија који, како се њему ч |
| еченицу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао, како се у своју домаћицу управо з |
| ртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после |
| отерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том с |
| с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руч |
| ана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах |
| је равно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин окружни |
| аша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пал |
| Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео у последњој скам |
| ла у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, пре |
| истијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један другоме с |
| ила. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних песама, све |
| ала, а после посвршаваних послова легао је и <pb n="37" /> дуго у кревету размишљавао: како је |
| ви.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће „рингишпил |
| очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отприлике, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад |
| штољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква статуа, какав споменик јуна |
| оћу, како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донес |
| омаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ |
| хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војн |
| наредбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се |
| о се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јав |
| >После ове своје штампане Изјаве послао је Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били шт |
| ндара.</p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{ |
| једне сталне и главне канцеларије имао је неколико филијала по оним механама где сељаци свраћа |
| о и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Те |
| ра мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијаном што |
| интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју ј |
| а је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно |
| му.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при |
| е офајдио онако како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће |
| нио струку.{S} Добио је и класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неких петнаест година т |
| е помирио са својом судбином.{S} Постао је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> |
| еран, права практикантска душа.{S} Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју и |
| И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин |
| ече Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево |
| до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — |
| n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како с |
| раво заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више |
| ом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива св |
| та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га посл |
| је био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на |
| ш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога дана |
| лона названих „трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцеларијских пацова, који су имал |
| олели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим д |
| шће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који |
| ) могао пристојније одевати.</p> <p>Био је тачан, смеран, права практикантска душа.{S} Ишао је |
| дне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме књижевност |
| питаше што је променио струку.{S} Добио је и класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неки |
| бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак са којим је познатији него са п |
| и, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услуга.{S} |
| печеницу.</p> <pb n="31" /> <p>И купио је.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S |
| b n="31" /> <p>И купио је.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако б |
| овољно понудио да га растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби |
| старао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, |
| и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слаб |
| а нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка |
| велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и |
| главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} |
| да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. |
| Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича своје подв |
| јући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он. |
| брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами Енглези давали пет |
| 37" /> дуго у кревету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону |
| ого мучних дана преко године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих св |
| а Рождества Христова.</p> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, з |
| уга.{S} Три пута је сведочио онако како је то партиски интерес и дисциплина захтевала; гласао ј |
| шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико |
| не грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спа |
| Тхе, слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети м |
| не већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се по |
| !" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетк |
| па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{ |
| ет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часов |
| се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неколико тренутака.{S} Јова начинио |
| своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао |
| а, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у |
| оштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је п |
| је био писар али је сада бележио колико је четки, песконица, фрула и солира продато суботом у к |
| читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, не |
| шао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што |
| ном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, |
| “ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и об |
| којој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој страни, али је то била слаба вај |
| мач господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у |
| ор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме с |
| ала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће п |
| ној секти не може се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећућ |
| аве, писара начелства.</p> <p>— Е добро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} |
| м у административном особљу; истина, то је неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни |
| ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропале п |
| тупце од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин |
| земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се сам |
| — Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествуј |
| прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> |
| во, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и т |
| ова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих д |
| има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увар |
| вим онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље нег |
| пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-ср |
| и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре |
| е Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види н |
| по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и ку |
| је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав |
| иста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и |
| и зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, |
| њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки механџија радо примао „господин-Јову адвоката“ |
| ова задовољан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они посе |
| у нити је потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n="20" /> их хладно проштудира и процени |
| ази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за сво |
| е разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p |
| осматрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која је |
| пала на памет та фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и |
| > <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне |
| ица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КРАЈ — |
| га ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све |
| и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у „<title>Протоколу крешчајемих</title |
| /head> <head>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.</head> <p>Како која годин |
| брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па д |
| ав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} Добио је и класу, постао је пошт |
| ало од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што р |
| домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, |
| воју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> |
| ету управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њега да |
| . мислим тако —</p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размиш |
| један другом одговара: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је |
| вели, на њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначког |
| .{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека |
| проклете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p |
| војих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну класу старији од мезуланск |
| ут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат |
| ивија разговора с господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то |
| е што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онак |
| јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам н |
| ици стајало за име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — |
| још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а |
| <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила; го |
| нога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb |
| S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполо |
| е Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, |
| врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она |
| у и мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све с |
| ек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. к |
| чио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и проз |
| ун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школу којој се посветио.{S |
| ла и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{ |
| ало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некак |
| ао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јов |
| или претпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстим |
| у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатална околност, што је он донео б |
| али кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се са |
| осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али |
| акнадити оца и њена милошта осладила му је ране дане детињства, тако да је то најлепше и највед |
| адити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи |
| а рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је веш |
| тељство, још од ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од |
| што повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му ј |
| се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребит |
| ва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и не |
| ве је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, |
| иви Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, |
| па псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље |
| бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S |
| ао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, т |
| т, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове ко |
| једнако од како памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако |
| е па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао се |
| теријала.{S} Братско поздравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у |
| и, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва на |
| је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву |
| вајућег зуба времена".{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа |
| p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је ника |
| дно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, песко |
| је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жа |
| .</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема |
| е имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године |
| шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n="56" /> погл |
| адећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици; надевао сарме с њом |
| и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је нај |
| к.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јов |
| смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим ону несрећну поднаред |
| рављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прик |
| p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да |
| ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као на |
| у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме неш |
| да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду војске који је замењен данашњом пешадијо |
| подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од леба па тек п |
| ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла |
| сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, |
| видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду, а т |
| кад накривим ону несрећну поднаредничку јегерску моју качкету, па <pb n="52" /> све померам цим |
| ивоту Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волела.{S |
| турио је равно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин о |
| м месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S |
| трану осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што морају јед |
| пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на |
| <hi>петога</hi> џандара.</p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и |
| седам страна сваковрсних песама, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или |
| оброк, док није последњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник сам |
| поштару који си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да |
| онима који у васиони владају, некако се један другом ванредно допао; сродне душе па се допуњава |
| олвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Ј |
| једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе као оно наш |
| д мезуланског коња, како му једном рече један његов колега (старије класе наравно), — а да је п |
| {S} Питају један другог: пошто прасе? и један другом одговара: сваки каже пошто је купио али св |
| лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“.{S} Јова је често нудио |
| три младежа и то два на десном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, |
| па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољуби |
| ај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— |
| оћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом не |
| {S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не само да га је он купи |
| е л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго нег |
| инар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један |
| , јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био |
| жира Јова.{S} Идем ја напоље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешк |
| ј?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n="56" /> поглед који се нешто |
| ача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполо |
| само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, |
| Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и с |
| је таких финеса, да још мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Ј |
| азваних „трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцеларијских пацова, који су имали леп |
| езивати.{S} Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи т |
| си у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпору |
| велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би ти, |
| неку канибалску прождрљивост.{S} Питају један другог: пошто прасе? и један другом одговара: сва |
| } Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А ш |
| м, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да учини!</p> < |
| тотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p |
| н домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу која је на безбедном мес |
| </hi> Шајкаши одоше лако лако, само <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на ка |
| и је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој те |
| /p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И п |
| } Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека га |
| /p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да |
| ку у тањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је |
| subSection" /> <p>А то место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, до |
| ћи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме пр |
| м и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виделе испод панталона названих „трумбетен-хозен“ |
| 1" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па св |
| страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заоставштина од деде по матери!</p> <p>— Пали ко |
| једино ради на спас отечества и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави сте |
| ативном особљу; истина, то је неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни војници бити! |
| но у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас отечества и која је једина у стању |
| ш ни у једну странку нити је потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n="20" /> их хладно п |
| орају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пете |
| ави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} |
| грамо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, каф |
| недле, мени не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба тв |
| мље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се само к |
| на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у „<title>Протоколу крешчајемих</title>“ |
| што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти п |
| а је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, |
| е прасе као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шеш |
| а Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га криш |
| а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му је загорчало да |
| ја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе |
| остао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац у маки |
| о седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а |
| ала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, ка |
| фајдио онако како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и |
| бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи |
| ред кумом: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му лице |
| </l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гоми |
| ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, в |
| Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће „рингишпил“; све око њега јури и во |
| ркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога дет |
| е „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све ба |
| <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трај |
| х навикла јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам ча |
| > <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја |
| и члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет ко |
| о он се иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцеларије имао је неколико фили |
| расима по наредби Јовиној: почела је са једним орахом па је дотерала до тридесет, после му свак |
| ало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер |
| е охладио и разочарао и није веровао ни једним новинама више него само званичним.{S} Чита тако |
| ља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а |
| а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутс |
| тина, то је неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држав |
| ћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети |
| е лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропале плаћ |
| дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него да <pb n="6" /> му се дес |
| аба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје ме |
| п рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар |
| ци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („је |
| е Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска главо? запита |
| да с њим дружески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> |
| полаженик и домаћин, били су чиновници једног туњавог надлештва у једном истом месту, али у ко |
| али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога рока, ето ти м |
| него отвори адвокатску канцеларију код једнога пушкара у дућану.{S} Пола дућана је држао пушка |
| само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и |
| Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама читати овака |
| ет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом практиканата к |
| му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога дана <pb n="15" /> сео |
| им гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мале почивке з |
| ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво |
| ва се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на р |
| {S} Понављали су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе |
| ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</ |
| тралној пошти!</p> <p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Т |
| су чиновници једног туњавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер |
| ио Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично пр |
| наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо по |
| су старији од мезуланског коња, како му једном рече један његов колега (старије класе наравно), |
| ко скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код |
| одина.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња, како му једном |
| о да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је |
| да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим |
| и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа гл |
| есмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико м |
| вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ам |
| у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} |
| ети отприлике онако, као кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица се у |
| се и седају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа |
| о би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била |
| онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро па |
| и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино с тога, што је |
| од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму направити) — онда рачунајте, какав је био |
| о Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један |
| офесори имали пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне глаголе а из Рачуни |
| то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи јези |
| се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то г |
| С почетка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде да транжира печеницу.{S} Јо |
| проклето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим |
| здраган погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао, како се у св |
| n="42" /> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! ви |
| ио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да н |
| ли наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапије њего |
| ави високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људи могу руковати.{S} Стари са |
| не и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и |
| почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често нису могли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да |
| х година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени род, и они се п |
| ви пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански д |
| су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</ |
| је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И |
| трани, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењ |
| мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у казнечејство где је он п |
| м месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима нити да вређам |
| , да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се кол |
| како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћ |
| нимљивија разговора с господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, |
| ма крадиш жандарм? условљава Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жан |
| арапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, |
| ању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један в |
| ади и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске п |
| испод кревета с папучама и навукао их, јер данас, наравно, да није мислио никуда из куће излаз |
| : одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Ј |
| а жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно |
| А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути |
| досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај ш |
| до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад с |
| штеници стајало за име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се израз |
| е смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из ав |
| шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте чује из његови |
| шту и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао и није веровао ни једним нов |
| тво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан |
| и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта ра |
| </p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила |
| г, онога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога |
| е кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова ник |
| ужју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом. |
| са ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти не може се веровати", говорно је |
| је дошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је |
| Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! |
| е, каква администрација! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и |
| ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Кај |
| ао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарниз |
| ко је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско в |
| тпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест деловођа, у овдашњој Женској Подружини и има триде |
| ефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако са |
| ом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писарем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} |
| што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на |
| велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми м |
| м свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале л |
| хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он |
| о је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и кр |
| еш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си |
| својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! |
| ише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га где сед |
| што се тако одужио код својих старијих, Јова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој |
| цу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ |
| “ и један другога називаху „приком“.{S} Јова је често нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би м |
| 34" /> <p>У кући сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу читавих три дана уживају |
| стајала та група неколико тренутака.{S} Јова начинио што равнодушније лице а госпођа Каја у тол |
| то, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, д |
| јпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште у |
| ме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочек |
| да се домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ного |
| крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и реч |
| в алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет г |
| е меницу заједно с пером и мастилом.{S} Јова није много писао код куће; код куће је више читао |
| и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још |
| привредни Календар и меницу на њему.{S} Јова му примаче мастило које држи у левој руци а десном |
| омаћица устаде да транжира печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} |
| еченим ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћу |
| ије постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац у |
| ам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћи |
| о примао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{ |
| о домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, |
| се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако че |
| Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n=" |
| {S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умирује и каже: да |
| рича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза К |
| вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку из |
| i>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он |
| ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пи |
| .</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па |
| ин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жан |
| } Таким комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта |
| <p>— Ево, прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формалнос |
| дни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто, пед |
| S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га |
| .{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и |
| д старост нема, прико, смисла! наставља Јова тумарајући <pb n="45" /> и тражећи нешто по соби.{ |
| p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај, рече и показ |
| ам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па |
| b n="28" /> <p>— О ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави |
| м.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" / |
| ораде запевати.</p> <p>— Чекај! ранжира Јова.{S} Идем ја напоље да испалим један туфек.{S} Срби |
| хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, |
| ли Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p |
| овара сељак.</p> <p>— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{S} Динара!{S} Ч |
| војом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаман |
| м неколико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако |
| раз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је већ био пос |
| } Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у |
| а једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и п |
| ндар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер |
| то само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно, је |
| ћан Божић, и добар апетит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилук |
| ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што |
| ић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p |
| есто посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало чи |
| ни је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36" / |
| Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те 189 |
| о пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да |
| која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуњ |
| пточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, госп |
| и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад |
| Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићн |
| у свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, |
| ће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, |
| сле ове своје штампане Изјаве послао је Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били штамп |
| ра.</p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} |
| ода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами Енглези давали пет ла |
| секти не може се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући с |
| ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова б |
| им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад поч |
| читаву недељу дана раније знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу.</p> <pb n="31" /> |
| аху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и пок |
| Ка — — јо!{S} Лево круг марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јеге |
| све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова задовољно.{S} Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Ударил |
| м ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и |
| а ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је зар |
| <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, |
| да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, п |
| то?!</p> <p>— То није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред. |
| сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поч |
| ре!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде го |
| о нека поштанска резигнација у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је |
| моћ песме или последица дерања, тек се Јова после певања разведри мало по мало.{S} Али сад опе |
| плашио је комшијскога мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због |
| а <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно ру |
| о ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму направити) — |
| <p>— Оклен си, пореска главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— |
| или живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно д |
| аћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу описив |
| ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце |
| ра начелства.</p> <p>— Е добро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим с |
| !...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г |
| ни повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана мо |
| труку. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} Добио ј |
| а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, да |
| ,</p> <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Пај |
| Као Херакле на раскрсници размишљаваше Јова:{S} Хоће ли трновитом стазом добродјетељи или друг |
| ци, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се з |
| on" /> <p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом судбином.{S} Постао је филосо |
| какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку, како нема пријатеља на овом све |
| само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мал |
| нема у кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито по |
| е, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="chapter |
| уђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, |
| ађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући |
| сваког смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И Јова се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по стол |
| зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} |
| о као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта |
| и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да г |
| таво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме веку у к |
| Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, јок, н |
| оможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа ве |
| {S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још н |
| Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу с |
| ја!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи |
| ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га ж |
| пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Ниј |
| закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако |
| "50" /> <p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, |
| учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, |
| на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: м |
| Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија, мис |
| замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше |
| па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кревета с папучама и нав |
| је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене т |
| баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И |
| град“ због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање ј |
| е жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јо |
| хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb |
| лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а ова |
| ?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S} |
| раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, го |
| и.</p> <p>— Да није аванзовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња |
| остарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стотином си га мога |
| те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Т |
| опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није мог |
| то и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић ле |
| ући.{S} Поносито <pb n="33" /> је носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалниц |
| коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти канцеларију и дугогодишњу чиновничку кариј |
| Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад |
| јој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је крив |
| радиш жандарм? условљава Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре |
| иле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се за |
| а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} |
| практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само ок |
| не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени |
| ио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи таб |
| потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам |
| {S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно т |
| аја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да ј |
| то и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти |
| о господин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова неш |
| А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А |
| у браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па он |
| о руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мањ |
| ова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму д |
| ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен |
| ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поред комшија који, како се њему чињаше, пуцаху од |
| смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се оп |
| Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову Крим |
| Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио, зову г |
| ни, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Ма |
| да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и |
| извадио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па так |
| к четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а |
| унака некога, онако од туча саливен.{S} Јован окиде. <pb n="43" /> Ја страшно ли је запраштио с |
| а си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у |
| се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га |
| ј се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак са којим је познатији него са през |
| ут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n=" |
| ubSection" /> <p>И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници |
| и народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ |
| хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поз |
| о Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаженик првог |
| пише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде |
| </p> <p>— Пали комшија! викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији с којим се сла |
| {S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после |
| пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, к |
| е прво ћемо почети са домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића |
| тра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} По |
| овде, овде пољуби твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничк |
| бар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћ |
| овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> |
| к, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и пат |
| а викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулаци |
| рођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Н |
| сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме ф |
| то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер.{S} Мати |
| и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће |
| уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Многаја љета“ |
| о је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да је м |
| се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком |
| ад ко, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њ |
| {S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би са |
| да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад |
| господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан зн |
| у од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га |
| оје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разгово |
| ром да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Кати |
| ом писао „надгробна слова" и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио приход, али зад |
| спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне одмах |
| је најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи к |
| па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита га Јова.</p> <p |
| ађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла о |
| ажити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често нису могли да знаду шт |
| ш више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али н |
| S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној: почела је са једним орахом па је дотерала до т |
| где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа К |
| ... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и |
| д је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре, |
| ш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја |
| е Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јо |
| тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те |
| зиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, заустави га после неког времена какав шнајдер, шу |
| Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старијих, Јова с |
| апитати: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започето, или почиње друго нешто |
| , дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од |
| сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отиш |
| Добро, стоји! рече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурно? |
| х: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме П |
| /> поглед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздр |
| звештио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно у |
| увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и |
| оба је још неколико пута долазио и крао Јову или му придизао ствари од мање вредности, тако да |
| е сваки механџија радо примао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба с |
| волела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је о |
| него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени род, |
| као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али |
| лакомислени род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима к |
| д га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам |
| на сто.{S} Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.{S} Домаћин стаде сада, раздраган пог |
| оја се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, |
| шир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канцеларијских и |
| нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном образу и |
| <p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Ш |
| >— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, в |
| p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— А |
| се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у уши |
| ре, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек |
| ало за име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако к |
| странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино с тога |
| одавно се датира њихово непријатељство, још од ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто з |
| во, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лев |
| а први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још и |
| д Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори срп |
| ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, боји |
| p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — им |
| м према Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ |
| , матерњи језик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати |
| у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више док |
| ан седоше, а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику. |
| више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући. |
| ослато ћемо употребити доцније, за сада још не можемо због нагомиланог материјала.{S} Братско п |
| це?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам |
| арске и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S |
| Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се |
| ама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла од „сверазоравајућег |
| олена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, али слути, да није ни |
| пио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или му придизао с |
| с једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства постао песимиста.{S} Од неправд |
| наша, (а нарочито пољопривредна која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растур |
| свесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесн |
| своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од леба па |
| е баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио |
| ћи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици; надевао сарме с њом за |
| наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А |
| Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота сво |
| наде, да је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођаци с |
| .{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да га растура и растурио је |
| говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући се полако обешеној печеници, |
| амо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста |
| иницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n="39" /> утрапи тепсиј |
| олећу живота његова.{S} Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почешће <pb n |
| ри стотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p |
| рожан домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу која је на безбедном |
| ешто мислим и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја <pb n="65" /> добро присети па рече |
| ако кад.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је |
| ба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао |
| е српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товари |
| је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти не може се в |
| лужио у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си м |
| емаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, прико, не |
| ете међу гомилом практиканата као стари Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за државним јасл |
| гомилом практиканата као стари Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за државним јаслима, а по |
| ије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор д |
| енутку као каква статуа, какав споменик јунака некога, онако од туча саливен.{S} Јован окиде. < |
| е и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и прокле |
| илуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, да и он испали.{S} И доиста, не |
| о само окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{ |
| дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шк |
| крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да и |
| много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S |
| дила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала |
| може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је ју |
| у чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И |
| а! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадира |
| дитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ов |
| прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прик |
| , него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменор |
| је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови св |
| о да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпо |
| о исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{ |
| <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако уми |
| ога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; |
| кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колик |
| сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и подштрик |
| во, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме н |
| , још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! продра се Јова.</p> <p>— |
| само притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак |
| ант!{S} Придижеш канцелариски материјал ка јазавац кукуруз, па га после продајеш! <pb n="16" /> |
| стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> <pb n="42" /> <p>Ст |
| тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да ме ол |
| га ће Јова сам својом руком добру једну кавурму направити) — онда рачунајте, какав је био и тај |
| глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру |
| ешто мислити и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите |
| непријатељство, још од ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут. |
| прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— |
| а вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на својим местим |
| Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо |
| атим, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пођ |
| мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одби |
| ше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи |
| волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком напр |
| е, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он |
| оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буд |
| бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе. |
| ко, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим ону несрећну поднаредничку јегерску моју к |
| и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не |
| и.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „ј |
| га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер |
| <p>— То није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је |
| Био је само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео |
| , а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво ил |
| мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} |
| јрадије ишао и најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље н |
| а онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је |
| ставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те |
| је могао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место јед |
| Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без |
| Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и |
| . „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} Добио је и к |
| " /> <p>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није |
| чи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе |
| упи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако а |
| о!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако др |
| актикантска душа.{S} Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављ |
| ик, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну в |
| ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, |
| са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</ |
| за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} |
| едети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рожде |
| е био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако |
| ли имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два |
| део би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шва |
| ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико |
| баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико |
| терес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је д |
| подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српск |
| ица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало н |
| о био, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је |
| таре пензионарке само притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам |
| ога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим |
| је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан дома |
| , час буде натоварен, <pb n="27" /> али кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна победа и |
| е кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} А после, пог |
| или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и |
| х! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај |
| тако дисхармонично како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су је |
| е с врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; како ж |
| оду.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у Одговорима Уредништва: |
| волства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, пр |
| то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</ |
| де.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек |
| н, треба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... |
| како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, она |
| руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S |
| а саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памти у ч |
| столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без теб |
| и штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на свој |
| {S} Причање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, |
| <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше |
| атина него мезулански дорат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је он |
| Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, ( |
| > дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, |
| le>Лиру</title>“, песмарицу ону!</p> <p>Кад му донесоше „<title>Лиру</title>“ на којој није бил |
| најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја пр |
| и отпоче:</p> <quote> <l>„На те мислим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се |
| ао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога |
| е само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца |
| огли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробн |
| које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби на |
| види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних д |
| акођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указн |
| pb n="9" /> га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу з |
| о прасе? и један другом одговара: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар |
| пио али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а дру |
| и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Па |
| ровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно вл |
| о! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова |
| и се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не п |
| .</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} До |
| пу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, ви |
| донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, |
| шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице |
| е буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке покло |
| а Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми |
| јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту рану |
| ати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се |
| лушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— |
| ва пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, |
| ај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришо |
| Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући |
| о? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је за |
| нидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, уп |
| и се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, |
| е да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, д |
| /> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} |
| тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="41" /> Павле који је за ч |
| ном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима нити да |
| еписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и п |
| шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ка |
| а прстима кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном писару, тако да му је то |
| ато суботом у корист државе и осуђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао д |
| гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у казнечејство где је он препишчик био.</p> <milestone un |
| а испод француске качкете, са лакованим каишем и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виде |
| граду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посла, прико; само не смем од жене да |
| казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест деловођа, у овдашњој |
| } Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат п |
| тра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, |
| оштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су се о |
| а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном |
| а и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испр |
| уге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не см |
| табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Кале |
| д Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и |
| начинио што равнодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Најчуднов |
| ћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, |
| </p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, го |
| само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивија разговора с госп |
| валинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла од „сверазоравај |
| судског аудитора Саве којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и |
| њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних послова лега |
| ено, викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према п |
| нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су о |
| то не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје |
| полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му |
| женик.</p> <p>— Чујмо! прихвати госпоја Каја.</p> <pb n="53" /> <p>А домаћин устаде и отпоче зд |
| ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из куј |
| ена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако |
| твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да |
| ас:</p> <p>„Моја жена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког времена, слушајући совје |
| } хоће крканлука!</p> <p>— Коју? запита Каја која је уморна од рада целога дана већ готово засп |
| опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо, завол |
| бе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и |
| разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја <pb n="65" /> добро присети па рече за тебе: „Па е |
| , па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, прико, немој тако! вели |
| p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </div> <pb n="38" /> <div type=" |
| кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А прика Паја са |
| 4" /> <p>— Да Бог да! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, испеци на |
| че за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума |
| стор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p> |
| и учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се о |
| д се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача |
| у, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом |
| не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали својим ч |
| ад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у новинам |
| , и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тим |
| и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пр |
| у. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је сам |
| ва се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и |
| је више читао или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му пис |
| ињати.{S} Неколико недеља после бегства Кајина наредника Мику задеси несрећа.{S} Нађу код њега |
| ник, (јер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква зеленила није имао)?!{S} И са |
| S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна рез |
| с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти |
| ли Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па |
| реду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног |
| лио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се на |
| ест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Ј |
| славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу?{ |
| прико, фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко моја, оди <pb n="55" /> ближе, оди до м |
| испеци нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</t |
| Да забављамо господин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима |
| х па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га г |
| ћица полаженика.</p> <p>— Зиме, госпоја Кајо! вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, |
| рачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у конзисторији, <pb n="59" / |
| о него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да уст |
| Каја.</p> <p>Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере |
| изе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако м |
| 7" /> и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита |
| речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врат |
| т, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зве |
| играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени прав |
| да је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече |
| дао је у том тренутку као каква статуа, какав споменик јунака некога, онако од туча саливен.{S} |
| ну кавурму направити) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вр |
| и, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ |
| од свакога, па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држал |
| н Јово, заустави га после неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам |
| то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном с |
| о отприлике као онај бедник коме донесе какав песник какву своју драму у пет чинова на шездесет |
| н онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ак |
| d> <head>Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зи |
| гнација.{S} Изгледао је, отприлике, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу к |
| , мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би |
| ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата м |
| рђево и Милошево време —</p> <p>— Море, каква администрација! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те |
| и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше |
| пали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква статуа, какав споменик јунака некога, онако од ту |
| а, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, али слути, да није ништа |
| а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерал |
| још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кристијанов |
| аре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у туг |
| шо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћућ |
| ем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, п |
| >— Ма зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога |
| удеш гост првога дана.{S} Погледај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зу |
| еченицу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, |
| вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном речју, поштен чове |
| ао онај бедник коме донесе какав песник какву своју драму у пет чинова на шездесет писаних таба |
| јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке међу ко |
| >— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{S} Динара!{S} Четири динара.</p> < |
| ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> |
| едну класу старији од мезуланског коња, како му једном рече један његов колега (старије класе н |
| ју — како са здрављем; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, е |
| е пролазио наш Јова поред комшија који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче |
| внога брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами Енглези давал |
| о, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењало приликом свак |
| а је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке |
| ва.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога т |
| о и домаћицу; том је приликом испричао, како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је у |
| тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и П |
| штије да га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши операцију — ка |
| дну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жес |
| теље имао!{S} И Јова удари у тугованку, како нема пријатеља на овом свету,</p> <p>— Ништа од ме |
| /p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу?{S} хоће крканлука!</ |
| као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако о |
| b n="37" /> дуго у кревету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, |
| да изврши операцију — како са здрављем; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: |
| џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ни |
| јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним п |
| е обичај кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, |
| а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> < |
| ам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к |
| ма много мучних дана преко године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код њ |
| кла би му пуна задовољства гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупано |
| <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензионарке само притискују солуфе кад |
| ја блатим, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова |
| них шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накостре |
| е могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас |
| д је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут с |
| грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а |
| з тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памт |
| а сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „ |
| Тако би испратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстор |
| нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пр |
| и!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се |
| и четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поно |
| ди шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канцеларијск |
| одно зна.</head> <p>Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке годин |
| p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка |
| оштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога д |
| азника Рождества Христова.</p> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати при |
| кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и револвер тврдо реш |
| } Домаћица се увек умела понашати онако како часној жени приличи; пред мужем се увек држала у п |
| а те 1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што |
| ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И о |
| х услуга.{S} Три пута је сведочио онако како је то партиски интерес и дисциплина захтевала; гла |
| раше на своју страну тако дисхармонично како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева |
| је нужно да се претходно зна.</head> <p>Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене |
| е здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, при |
| још вештије да га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши операциј |
| мо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е |
| пак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се ј |
| и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу на њему.{S} Јова му примаче мастило к |
| итати:{S} Откуда сад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити ј |
| Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољ |
| анде ону мјеницу из оног Пољопривредног Календара.</p> <p>Можда ће сад ко, зачуђен, запитати:{S |
| дине.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи н |
| рати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних ша |
| ког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ |
| греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је |
| и а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим след |
| је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и подштрикава.{S} Да в |
| све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је п |
| ћу маште њихова облапорност, видиш неку канибалску прождрљивост.{S} Питају један другог: пошто |
| скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војно-судског аудитора Саве којега је госпоја Ка |
| ој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док му Јов |
| е пушкара и место једне сталне и главне канцеларије имао је неколико филијала по оним механама |
| зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао, господин Јова? |
| ише него само званичним.{S} Чита тако у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, |
| и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћим одаџија само зин |
| о јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео |
| етен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцеларијских пацова, који су имали леп рукопис и стра |
| јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српским надлештв |
| их уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога времена разговарао с друштвом.{S} Седне |
| рца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти канцеларију и дугогодишњу чиновничку каријеру.</p> <p>Н |
| да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— |
| и он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију код једнога пушкара у дућану.{S} Пола дућан |
| то!{S} Постао си лиферант!{S} Придижеш канцелариски материјал ка јазавац кукуруз, па га после |
| ли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако л |
| а глава, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође блену |
| о с анонимним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.</p |
| е.{S} Он добије само податке из живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, разне врли |
| резигнација.{S} Изгледао је, отприлике, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шо |
| и и чекали своје периодске повишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, |
| тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми |
| м.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Кај |
| сву руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапио у шак |
| цамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо |
| о је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у разв |
| где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскрсници размишљаваше Јова:{S} Хоће ли |
| а после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предострожан домаћин, он се уједно постар |
| седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36" /> би |
| паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која тако често, некако увек упоре |
| Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио |
| ишта бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради много |
| човек не може да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} |
| е опет обрете међу гомилом практиканата као стари Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за држ |
| печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан домаћин урадио, вратио се бац |
| а војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздравља |
| кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопривре |
| аљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војно-судског аудитора Саве којега ј |
| — Изгледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав песник какву своју др |
| ваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му |
| ора постаде нешто озбиљнији.{S} Поче се као кроз маглу присећати свега онога што се десило о ру |
| н за другим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што морају једна за другом да се о |
| г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... н |
| о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надле |
| е зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче |
| образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три млад |
| вај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће „рингишпил“; све око њ |
| да није мислио никуда из куће излазити као добар Хришћанин.</p> <p>Полаженик седе и стаде прав |
| </p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе дим |
| ?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да из |
| то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} |
| ми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанск |
| а а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за |
| га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раден |
| е читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те 1891. године |
| запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза ш |
| свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, ка |
| да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску |
| и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква статуа, какав споменик јунака некога, онако о |
| Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све |
| } И место да медецину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижи |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Као практиканат понашао се примерно, био пун такта.{S} |
| :</p> <p>— Море, прико, ти само накриви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми јед |
| ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрт |
| Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Бо |
| S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми н |
| опере, ушије, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, |
| ико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој |
| ије провео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође П |
| и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —</p> <p>— Море, каква адм |
| вота, као године рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, па из то |
| ти канцеларију и дугогодишњу чиновничку каријеру.</p> <p>Нашавши се на улици он се не збуни нег |
| дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“ |
| долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно |
| е дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две карте. —< |
| ..{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две карте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав помодрио на о |
| плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па |
| а то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Т |
| досадио.{S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица п |
| читати овакав оглас:</p> <p>„Моја жена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког времен |
| вим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за |
| оју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} |
| S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то, прико, не ид |
| се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да |
| е па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се неће |
| ви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели |
| платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шв |
| Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па |
| от због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, б |
| тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од се |
| је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: |
| да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{S} Играо |
| спод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.</p> <p>После су леп |
| гано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом каф |
| ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеј |
| кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} Али |
| карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео н |
| асте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако широких груди да је трпела |
| вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Шва |
| таде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Нас |
| едају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, до |
| <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<titl |
| воду па потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и ми |
| глица са грдним шишкама испод француске качкете, са лакованим каишем и ужасно шиљастим ципелама |
| у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве го |
| ну несрећну поднаредничку јегерску моју качкету, па <pb n="52" /> све померам цименту чиновничк |
| а и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, ка |
| p> <pb n="25" /> <p>После подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пр |
| е а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође Перке шефовице па ради |
| сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми п |
| лим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такви пријатељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— |
| ="24" /> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Г |
| жа са осталима и хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и добре печенице нико у вароши |
| оја велика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудит |
| етрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња |
| Добио је и класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неких петнаест година тако да је већ |
| к и министар, а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац у макишком блату, па нику |
| једном рече један његов колега (старије класе наравно), — а да је правде или бар среће у свету |
| ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јови |
| е што је променио струку.{S} Добио је и класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неких пет |
| {S} Поштар је VI. класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња, како му једном рече |
| } Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почешће <pb n="10" /> на њ за по не |
| „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такви при |
| старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној: почела је |
| ГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА, КН.{S} СПОМ.{S} БР. 35.</p> <p>1898</p> </div> <pb n="3 |
| за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не тр |
| , а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај |
| разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна протокола или „Аманетника“ у бео |
| и.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} С |
| ожић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, л |
| о и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само |
| тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услуга.{S} Три пута је |
| те среће и судбине које и остали српски књижевници — неблагодарни народ не сећа их се. „Није фа |
| едесет комада и Јова је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопривредна која је још |
| кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{S} Ставите с |
| упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да зг |
| ито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам јед |
| p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С поче |
| не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен |
| <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? |
| ек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ј |
| и један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни преби |
| стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старо |
| ивредног Календара.</p> <p>Можда ће сад ко, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови Пољопривредни |
| наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова |
| писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и о |
| ав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је дос |
| пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пиш |
| верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога што и |
| аш се ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја <pb n="65" /> добро пр |
| едам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму напра |
| чито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да |
| требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће |
| д других, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му |
| лом.{S} Јова није много писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" /> помагао Каји у |
| Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код овога последњега је најрадије ишао и најпријатније |
| не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратише у фу |
| у се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} |
| „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је в |
| мучних дана преко године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих свако |
| , Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен ка |
| p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ в |
| <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и |
| че, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је |
| бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога ч |
| ом и мастилом.{S} Јова није много писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" /> пома |
| г, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старијих, Јова се врати својој кући и посвет |
| ога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> |
| аш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио |
| мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не |
| наредника Мику задеси несрећа.{S} Нађу код њега неке мало крупније неисправности тако да га ни |
| буни него отвори адвокатску канцеларију код једнога пушкара у дућану.{S} Пола дућана је држао п |
| За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком |
| ајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапури |
| ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb n="47" /> <p> |
| обро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог < |
| ор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио. |
| .{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у |
| дба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га |
| ти познато — неку парницу <pb n="66" /> која тек што се није окончала, па ће ми жена примити не |
| бе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивија разговора с господином |
| е крканлука!</p> <p>— Коју? запита Каја која је уморна од рада целога дана већ готово заспала б |
| душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која тако често, некако увек упоредо с вином, обузима с |
| жевност наша, (а нарочито пољопривредна која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да и |
| > <p>Код куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклони |
| ку која једино ради на спас отечества и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен п |
| у би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако широких груди да је трпела најнеслани |
| м лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на па |
| жно да се претходно зна.</head> <p>Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редов |
| нако гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био |
| оодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас отечества и која је једина у с |
| аничном органу, којом прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију п |
| и листа, домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном листу, и испевао је так |
| ивши још један поглед на своју печеницу која је на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мач |
| зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и у |
| назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јова |
| у одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.</p |
| ја су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапор |
| ваним каишем и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виделе испод панталона названих „трумб |
| и гледају у својим дугачким менчиковима које су одмах за првих јачих мразева купили а које ће п |
| авити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова |
| егов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора уредништв |
| пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања и од |
| евао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних |
| } И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевници — неблагодарни народ не |
| _C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћ |
| отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је |
| жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други изговорити на гробу дотичнога пок |
| ицу на њему.{S} Јова му примаче мастило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, |
| да у канији војно-судског аудитора Саве којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</p> <p |
| их заједничких непријатеља, завидљиваца којекаквих, којима је цјељ била да помути нашу брачну с |
| то један од оних канцеларијских пацова, који су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају |
| врати од врата па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p |
| ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И |
| ама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гл |
| преко године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као |
| ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68" /> тај смртни кроз чије жиле струји |
| се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао |
| заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о ста |
| парацији државнога брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами |
| осом је пролазио наш Јова поред комшија који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су ве |
| p> <p>По неким нама непознатим законима који у васиони владају, некако се један другом ванредно |
| испод ногу побожних и гладних Хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу |
| дан болно - умилни <pb n="56" /> поглед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, |
| ре даље о старим „јегерима“ роду војске који је замењен данашњом пешадијом, о Бомбардирању Беог |
| ати ни сам господин <pb n="41" /> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па ш |
| ним разговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} |
| у утрапио.{S} Господин окружни начелник који је почасни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни ј |
| n="35" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече |
| зна.</head> <p>Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хв |
| љам као другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску струку на један, рећи, висок степе |
| још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти не може се веров |
| ити, одмах полете наследници покојника (који ће се доцније <pb n="18" /> извесно парничити због |
| воје и добио је Јован Максић надимак са којим је познатији него са презименом својим.{S} Звали |
| ше, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се |
| е тога заплашио је комшијскога мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили жи |
| ан ономе у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апе |
| бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврн |
| их непријатеља, завидљиваца којекаквих, којима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамил |
| ва.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а |
| ад му донесоше „<title>Лиру</title>“ на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прв |
| ећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу |
| ајање него нека поштанска резигнација у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајк |
| 31_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.< |
| коју је живео, — мораде напустити школу којој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина, на њ |
| Изјава у тадашњем полузваничном органу, којом прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, ве |
| ио крећући се полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пу |
| у печеницу?{S} хоће крканлука!</p> <p>— Коју? запита Каја која је уморна од рада целога дана ве |
| </p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали |
| препун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школу којој се посвет |
| ла била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на св |
| практикантског стола размишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже |
| требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, |
| ико, ти само накриви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да |
| ађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практикант |
| г коња, како му једном рече један његов колега (старије класе наравно), — а да је правде или ба |
| м мога колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоз |
| улицу.{S} Ту се срете са својим млађим колегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</ |
| /> <p>— Имам част представити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклони и утрап |
| ану медецину.{S} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, |
| а не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> |
| мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је сума?</p> <p>— Па четири стотине динара, драг |
| раћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњ |
| могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, |
| гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је м |
| није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, ов |
| /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, песконица, фрула и солира продато субо |
| , што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица може с једа |
| г надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са |
| ра и растурио је равно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Го |
| с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме књижевност наша, (а на |
| је педесет комада и Јова је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопривредна која је |
| е бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ |
| пама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје |
| тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав песник какву своју драму у пет чинова |
| ја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана више старала нег |
| прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш |
| у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном а ду |
| иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно гу |
| данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба сме |
| па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха |
| S} С поносом је пролазио наш Јова поред комшија који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, ј |
| вштина од деде по матери!</p> <p>— Пали комшија! викну задовољно Јован ономе у другу авлију сво |
| а задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес мо |
| вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи кремењак. |
| овољно Јован ономе у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и |
| тајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфта |
| рао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, пр |
| потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте |
| p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала, пос |
| као је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком то |
| ик!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно мо |
| о шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и |
| ња госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у конзисторији, <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за нар |
| ва у Америци, или претресају о додацима конзулским, <pb n="24" /> ту се и заваде и на послетку |
| он сам кришом писао „надгробна слова" и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио прих |
| ко!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакле је, и |
| ма радити да се идеали Србинови што пре концу приведу и за то позива сваког слободоумног и пошт |
| н за једну класу старији од мезуланског коња, како му једном рече један његов колега (старије к |
| одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти кан |
| по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику |
| еницу на сто.{S} Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.{S} Домаћин стаде сада, раздрага |
| се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем |
| оница, фрула и солира продато суботом у корист државе и осуђеника Казненога Завода.{S} У том се |
| > <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова |
| , из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја |
| к не може да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да у |
| у“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви, ш |
| боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати |
| рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе |
| лим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... лако |
| ва је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Шт |
| инистар у служби.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p |
| вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служби.{S} |
| 28" /> <p>— О ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комед |
| бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а |
| на Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила |
| {S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова |
| </p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кристијан, јер Јова је ужасно |
| како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор |
| о да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> <!-- </div> --> </body> </text> </TEI |
| вредна домаћица која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, ј |
| му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао |
| претурати „пуслице“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, |
| је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимнази |
| ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поре |
| азар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор или бак |
| итатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пајиних мис |
| а; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје. |
| поштанску струку. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку |
| кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српским надлештвима.</p> <pb n="25" /> <p>Пос |
| се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а |
| који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за |
| то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или му придизао ствари од мање вредности, так |
| је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а |
| јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у глав |
| 68" /> тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети мо |
| мо да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а д |
| ?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв |
| у шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо, |
| мо, вели Јова који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер данас, наравно, да |
| послова легао је и <pb n="37" /> дуго у кревету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p> |
| а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби |
| некако скине с врата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај с |
| раби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу |
| Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо!!{S} Најлеп |
| којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако си |
| ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Г |
| 43" /> Ја страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заоставштина од деде по матери!</p> <p |
| а на ручак, вели Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш к |
| пи тепсију са печеним ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То |
| {S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући се полако обешеној печеници, коју тешко да би м |
| е да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" |
| то је једна рубрика у „<title>Протоколу крешчајемих</title>“ празна остала а у Крштеници стајал |
| господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Б |
| у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацив |
| есте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима |
| добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисат |
| паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо ј |
| о читао, али је најрадије читао Темеову Криминалну Библиотеку).{S} Поодавно се датира њихово не |
| боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких фине |
| .{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па д |
| до' рећи: педесет и две карте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав помодрио на овај свакодневни |
| на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви |
| натоварен, <pb n="27" /> али кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна победа и триумф.{S |
| е госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у |
| је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрс |
| ет и осам комада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин окружни начелник који ј |
| г. Добри Арнаутовићу, поштару и помало критикеру.</p> </div> </front> <pb n="5" /> <body> <!-- |
| ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три |
| тао му марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгробна слова" и конкурисао Јови.{S} Ов |
| о се навадила на нашу печеницу?{S} хоће крканлука!</p> <p>— Коју? запита Каја која је уморна од |
| {S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се провеселимо, за причу!{S} |
| о ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и за |
| {S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу с |
| шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета го |
| тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачк |
| олно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти |
| еците: који је <pb n="68" /> тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сире |
| у ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него да <pb n="6" |
| постаде нешто озбиљнији.{S} Поче се као кроз маглу присећати свега онога што се десило о ручку; |
| еотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека |
| би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратише у фурунџ |
| то и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И |
| та отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то |
| израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор |
| и степен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, |
| еси несрећа.{S} Нађу код њега неке мало крупније неисправности тако да га ни његов леп рукопис |
| крешчајемих</title>“ празна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — јер је мали Ј |
| о се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и |
| је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а |
| оле, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је |
| света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошл |
| алога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађаше се јо |
| мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и плени |
| ати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова |
| читао или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи при |
| нати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; |
| рке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици; на |
| комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио т |
| дижеш канцелариски материјал ка јазавац кукуруз, па га после продајеш! <pb n="16" /> За то ћути |
| ума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често |
| иш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога тво |
| чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се |
| ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда |
| И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисн |
| о оним механама где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој мех |
| није знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу.</p> <pb n="31" /> <p>И купио је.</p> <p> |
| ма које су одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућ |
| есе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад га дон |
| о у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би |
| ан другом одговара: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је ма |
| дана.{S} Погледај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онак |
| а купи печеницу.</p> <pb n="31" /> <p>И купио је.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред Бо |
| календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да га растура |
| /p> <pb n="31" /> <p>И купио је.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је о |
| исати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p> < |
| по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њим |
| ритискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико |
| д Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у |
| Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или |
| њене хвале, па наставља:</p> <p>— Добра кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба д |
| ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар п |
| а дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђа |
| Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пи |
| {S} Јова није много писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" /> помагао Каји у куј |
| постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међ |
| мастилом.{S} Јова није много писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" /> помагао |
| , какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила к |
| анас, наравно, да није мислио никуда из куће излазити као добар Хришћанин.</p> <p>Полаженик сед |
| <p>Од свију послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Уж |
| и један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово |
| осито <pb n="33" /> је носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат |
| е силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер г |
| д својих старијих, Јова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Ј |
| оказа о пријатељству свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је о |
| да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито <pb n="33" /> је носио Јова прасе кућ |
| и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме |
| unit="subSection" /> <pb n="34" /> <p>У кући сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у жив |
| n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју |
| прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиш |
| куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да ра |
| рућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, |
| Бог да! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну ка |
| још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад |
| а већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> |
| оре.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а домаћину пад |
| вол пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пусл |
| само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спа |
| , а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} |
| имићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парницу <pb n="66" /> која тек што |
| и мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито |
| реска главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— |
| ваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</p> |
| ри, рођаче! одговара сељак.</p> <p>— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{ |
| прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, |
| уваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чиј |
| ј свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S |
| екох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли м |
| поја Кајо! вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне р |
| е лако лако, само <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код На |
| шију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посла, прико; само не смем |
| неким новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за |
| јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју |
| ени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, |
| стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако лако, само <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим б |
| изиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ај |
| овима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако лако, само <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би иша |
| еје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба |
| ним шишкама испод француске качкете, са лакованим каишем и ужасно шиљастим ципелама које су се |
| јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени род, и они се постарали па јој смело у очи |
| а уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи. |
| се датира њихово непријатељство, још од ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио ч |
| ватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохв |
| и се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора уредништва и просто осети да је вреде |
| а се допуњавале.{S} Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљ |
| рати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, прико, батали |
| гером" био, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљ |
| и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута ве |
| а сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се да нешто преписује, приђе му |
| жа и то два на десном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш |
| {S} Јова му примаче мастило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја |
| кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диж |
| и слушала, а после посвршаваних послова легао је и <pb n="37" /> дуго у кревету размишљавао: ка |
| г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и ку |
| руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће „пуслицу“ у |
| а њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Ка |
| о, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казал |
| ито пољопривредна која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја |
| пније неисправности тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново др |
| их канцеларијских пацова, који су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне рубрике. |
| и и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству св |
| > <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.{S} Домаћин стаде |
| ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Уме |
| еко, класичне грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи зад |
| ио је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Нек |
| би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И |
| живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, кла |
| ва пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога на |
| е примерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је |
| , па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па идем т |
| {S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном обр |
| је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред |
| Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и |
| А ДРУГА</head> <head>Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</head> <p>Ст |
| ављали су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе. |
| на и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром ж |
| , Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у |
| шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста |
| черу за инат душманима.</p> <p>После су лепо живели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му ј |
| ахну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја- |
| /> а питаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ кој |
| о је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако не |
| пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, |
| вим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемирен |
| четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.</p> </div> <pb n="29" /> <div type= |
| stone unit="subSection" /> <p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом судбином. |
| је, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту |
| е то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печени |
| твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разг |
| а раскрсници размишљаваше Јова:{S} Хоће ли трновитом стазом добродјетељи или другом, оном утрве |
| рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти |
| ква администрација! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране |
| мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на |
| } Јован окиде. <pb n="43" /> Ја страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заоставштина од |
| -ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она |
| бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Наче |
| Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело |
| а се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђ |
| у ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} |
| ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S} Дакле, гилта?{S} П |
| ицу ону!</p> <p>Кад му донесоше „<title>Лиру</title>“ на којој није било прва три листа, домаћи |
| е се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</title>“, песмарицу ону!</p> <p>Кад му донесоше „< |
| ру</title>“ на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је била. на |
| у песму која је била. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам страна сваковр |
| ације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си лиферант!{S} Придижеш канцелариски материјал ка јазавац |
| би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без и |
| а.{S} Најчудноватији беше израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пу |
| утака.{S} Јова начинио што равнодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражесниј |
| но, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb |
| да преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу ви |
| сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна во |
| г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> |
| вог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећ |
| и испратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; упра |
| , па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и |
| пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Б |
| ко ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече |
| авила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наре |
| и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне ма |
| је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, |
| !{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо!!{S} Н |
| подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја тв |
| и шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене прикачују.</p> <p>— Тхе |
| му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума |
| попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и |
| ин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнау |
| наки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод ми |
| куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво |
| ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека вели |
| само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су једнако само да би бар јед |
| <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запева |
| уке —</p> <p>— Хладне руке... ама врела љубав. уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећ |
| прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече |
| по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} |
| арала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат ду |
| ом напретку Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у А |
| .{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него других година да је дочекају и |
| е би дохватила, јер таким стварима само људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S |
| А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево вре |
| м онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и других |
| о Божићној песми манифестовали мир мећу људима и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, |
| и „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А |
| причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пе |
| твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознатим законима који у |
| Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, Ват |
| рочитао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здр |
| на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} П |
| !{S} Динара!{S} Четири динара.</p> <p>— Ма зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, ка |
| ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога шт |
| Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти канцеларију |
| де нешто озбиљнији.{S} Поче се као кроз маглу присећати свега онога што се десило о ручку; мног |
| ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наставља Јова ту |
| вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и |
| ли „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да мед |
| азнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шес |
| „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јо |
| крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде паза |
| да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да |
| кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он свако |
| иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљиц |
| ицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише |
| закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти!{ |
| Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> г |
| бо зарезивати.{S} Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он прид |
| тар VI. класе: запао ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диж |
| е од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао |
| Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак са којим је познатији него са презименом |
| ion" /> <p>И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног |
| у Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаженик првога дана |
| ћемо почети са домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био |
| i> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар ј |
| ова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било |
| Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шва |
| је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније знала, да се Јова пош |
| и Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзуј |
| мајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене прикачују.</p> <p> |
| еднога на други крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је сума?< |
| га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрт |
| речи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, |
| ака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче |
| стајало за име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — он |
| зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти ма |
| иш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си |
| тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније |
| ст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{ |
| све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> < |
| дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да д |
| авно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с |
| држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад |
| , да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најчешће и најр |
| розвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову Криминалну Б |
| ислим тако —</p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљав |
| у задеси несрећа.{S} Нађу код њега неке мало крупније неисправности тако да га ни његов леп рук |
| ле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, |
| > <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ствар |
| } Устаде понова, диже чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! рече полаженик.</p> <p>— Чујмо! п |
| „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде |
| рања, тек се Јова после певања разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већм |
| вету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; ниса |
| сто.{S} Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.{S} Домаћин стаде сада, раздраган погледо |
| труку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскрсници раз |
| стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му је |
| у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако широких груди |
| браду оставио.“ — „Кад се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зр |
| или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су |
| основној школи оставило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио и |
| к се Јова после певања разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севд |
| илни <pb n="56" /> поглед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! |
| туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе |
| ио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањиш |
| ога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама |
| ађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса |
| да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине ситни |
| ао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема |
| терњи језик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} |
| , да је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођаци се на |
| S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз |
| ог наредника, писара из дивизије, неког малог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод францу |
| бог које сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијања домаћица пристаде и отпоче:</ |
| асенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби д |
| а рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него призн |
| ова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, гос |
| наш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљу |
| .{S} Што је он умео да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> <!-- </div> --> </b |
| Божић, ови су унутра, по Божићној песми манифестовали мир мећу људима и благовољеније.</p> <p>— |
| ога или дотичне, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно |
| о и крао Јову или му придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али она |
| ки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу |
| ела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које |
| {S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање.{S} Море, жебрачка |
| пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгробн |
| </p> <p>У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако на |
| ерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то прича |
| {S} Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> <pb n= |
| аћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету ( |
| ар и меницу на њему.{S} Јова му примаче мастило које држи у левој руци а десном му предаје у ру |
| скочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.{S} Јова није много писао код куће; код куће ј |
| ремењак, једина заоставштина од деде по матери!</p> <p>— Пали комшија! викну задовољно Јован он |
| о си лиферант!{S} Придижеш канцелариски материјал ка јазавац кукуруз, па га после продајеш! <pb |
| за сада још не можемо због нагомиланог материјала.{S} Братско поздравље!“ А њему је толико и т |
| иком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још мало, па неће |
| S} После је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком |
| рупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана |
| звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашл |
| , али нешто повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта ослад |
| “ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као што |
| м.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе ! |
| ство, још од ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то |
| „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с речма: „И у |
| .</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши |
| еровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући се полако обешеној п |
| ичекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти не мож |
| о неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јел |
| S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се н |
| готово заспала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он |
| езбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јов |
| егне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— |
| , јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова |
| лика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш неку канибалску прождрљ |
| алогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе |
| волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</ |
| сим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчуп |
| а жена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког времена, слушајући совјете наших заједн |
| .{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет |
| кресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у п |
| још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја |
| прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не |
| е не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чисте |
| м да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позо |
| ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја |
| какав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> |
| црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нис |
| ли се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи |
| S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и |
| а зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју је |
| ли гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише! |
| чно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, пр |
| еко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се |
| ашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — |
| е допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и |
| а па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, а |
| прико, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— |
| и!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај |
| к налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да медецину уч |
| а и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијонара“! рекла би му пуна задовољства гледајући г |
| цијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као што то већина добрих Срб |
| , кад му сипају у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке међу колена, ћути и глед |
| ко и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{ |
| међу гомилом практиканата као стари Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за државним јаслима, |
| ани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на своју адрес |
| андрљану медецину.{S} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква |
| лужбу.{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом практиканата као стари Југ међу Југовићима |
| њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобраз |
| нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ |
| ренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била |
| {S} Буде премештен у поштанску струку. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе шт |
| је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из штале му кад је вукао дележанац пре |
| класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња, како му једном рече један његов колег |
| е се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују приме |
| еки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која тако често, некако увек упоредо с вино |
| а; седео у последњој скамији и био увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправде, препун г |
| година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њег |
| бијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не тр |
| побратиме, немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас ко |
| јатеља на овом свету,</p> <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разгов |
| не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јова |
| на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спр |
| нице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не зна |
| у!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари к |
| амигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служби.{S} Чиновник не с |
| {S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{ |
| седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>п |
| /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до мене,</l> < |
| о моја, оди <pb n="55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи |
| рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне жен |
| је.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; |
| лу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање.{S} Мор |
| добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша |
| ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а |
| ла је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти бит |
| дна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио |
| /p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста јед |
| чи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ? |
| раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је |
| им Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} |
| донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад |
| те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Ниј |
| им повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту с |
| обри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Т |
| ико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да |
| х растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.{S} Јова није много п |
| преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу на њему.{S} Јова му примаче мастило које држи у |
| ј смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које су одмах за првих јачих мразева купили |
| дан пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умирује |
| ћ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министа |
| нам, како беху распоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би |
| у хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапије његове!“ вели Ј |
| >— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, |
| е Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— |
| {S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јављамо при |
| Женској Подружини и има тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књ |
| полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није има |
| ја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— |
| исти професори и даље остали на својим местима у школи и чекали своје периодске повишице, и, к |
| ке депутације и неке поклоне и „јабуке" место Господина Начелника или Господина Министра?!{S} Д |
| S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз св |
| ад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође Перке шефовице па |
| кин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као што то већина д |
| дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцеларије имао је неколик |
| <milestone unit="subSection" /> <p>А то место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамилија |
| ја дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак |
| на своју печеницу која је на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, |
| .{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис |
| једног туњавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да |
| бити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се тако пона |
| да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу |
| "8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си м |
| леђа на полаженика, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по кос |
| домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбо |
| ра, по Божићној песми манифестовали мир мећу људима и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не ша |
| арије имао је неколико филијала по оним механама где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце |
| вит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту |
| н-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио |
| но троши пиће механџији, за то је сваки механџија радо примао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јо |
| , сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки механџија радо примао „господ |
| ш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да |
| ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, реч |
| мњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. |
| . три стотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?! |
| и стотине динара, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље им |
| и, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напад |
| рико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о |
| о те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} |
| мој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махн |
| е радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражит |
| а Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим. |
| што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му |
| игне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струку. „М |
| ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама ви |
| позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико |
| <l>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли |
| /p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само какво сам п |
| зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако |
| оју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме з |
| твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска" персо |
| прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре |
| ем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, нег |
| г, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић |
| но.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже ча |
| говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног ст |
| уитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p |
| онесем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чи |
| супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу |
| по пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла.{S} Ено онај др |
| ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу испла |
| нице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш |
| и га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико |
| !{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој |
| ва, ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S |
| ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јо |
| а се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког прак |
| њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што |
| је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Ј |
| д ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предл |
| ад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин- |
| над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="6 |
| лити и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и |
| /> која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и боло |
| сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и па |
| памћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице |
| , и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се бл |
| о.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јов |
| сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми |
| „Кад се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето пог |
| е ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? п |
| кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такви пријатељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— Да Бог д |
| је разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?< |
| и!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечк |
| „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима |
| <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од |
| {S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>По |
| , шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног Календара. |
| и, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не |
| з абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посла, прико |
| “ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му |
| S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји |
| живај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p |
| — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако м |
| о ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си лиферант!{S} Придижеш канцелари |
| којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова |
| ције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по |
| лим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, н |
| ад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, окани |
| разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S |
| бијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, пран |
| еки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком |
| !“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те м |
| отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а т |
| пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико |
| итаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми |
| о недеља после бегства Кајина наредника Мику задеси несрећа.{S} Нађу код њега неке мало крупниј |
| па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, п |
| још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био ша |
| Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани |
| д све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да при |
| ђаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину |
| овори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми неће |
| се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се |
| уштвом.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писарем |
| круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука |
| ед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, п |
| и у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —</p> <p>— Море, каква администрација! < |
| петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га |
| ти му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му је ране дане детињства, тако да је |
| Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ће |
| ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као |
| Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служби.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, |
| во, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не бе |
| ћи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке историје; море, ја да му седне |
| место Господина Начелника или Господина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!< |
| унутра, по Божићној песми манифестовали мир мећу људима и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се н |
| лика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као сва |
| —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер |
| ном си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу и клади се д |
| м по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p |
| о за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце |
| иповетчице будем тумач господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и |
| у?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто п |
| но чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печени |
| ић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... мислим тако —</p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г |
| ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потр |
| ећ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О м |
| ристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„На те мислим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа пр |
| е здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја < |
| ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе |
| и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печен |
| навукао их, јер данас, наравно, да није мислио никуда из куће излазити као добар Хришћанин.</p> |
| је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, д |
| ије овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... мислим тако —</p> <p>И, доиста, |
| еко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћер |
| е, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код д |
| примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим з |
| динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног Календара.</p> <p>Можда |
| и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку |
| есном чинила и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном образу и један на левој стра |
| /> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? запита домаћиц |
| дати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађим колегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први |
| се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву |
| чно како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су једнако само да би |
| ве.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> < |
| ћати свега онога што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто т |
| претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних језика |
| „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и пат |
| Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, |
| прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивија разговора с господином Пајом, јер је |
| p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас ј |
| аже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А како је код других |
| тва постао песимиста.{S} Од неправде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи про |
| штало а мени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господ |
| аједно с пером и мастилом.{S} Јова није много писао код куће; код куће је више читао или <pb n= |
| о.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од н |
| човек</hi> спрама жиранта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку |
| а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n=" |
| у живота његова.{S} Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почешће <pb n="10 |
| га на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога што га је у ж |
| рала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кр |
| стити школу којој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој страни, али је то бил |
| и војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три |
| пређи на другога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био < |
| ="40" /> <p>— Имам част представити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклони и |
| од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одевати.</p> <p>Био је тачан, смеран, |
| вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађа |
| јим полажеником.{S} Мећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хва |
| дим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама читати овакав оглас:</p> |
| о.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига |
| му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова |
| да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао он с |
| ти тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n |
| ожда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; |
| ако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом |
| коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскрсни |
| сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="41" /> Павле који ј |
| тка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин |
| е, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, |
| донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзн |
| последњом.{S} Неколико дана после тога, могла се читати Изјава у тадашњем полузваничном органу, |
| и Јовине писмене радове, јер често нису могли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста |
| динара, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина |
| <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти п |
| дохватила, јер таким стварима само људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад |
| о у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си т |
| а.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава га полаженик.</p> <pb n="50" |
| је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатална околност, што је о |
| а и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас |
| је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом |
| и онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухват |
| з оног Пољопривредног Календара.</p> <p>Можда ће сад ко, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови |
| га полаженик.</p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку мо |
| ма доноси у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме д |
| би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављено |
| ова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; види |
| ји пут јавио („јер тој поганој секти не може се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор |
| мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у м |
| но ракетла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смех |
| аде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче крадила мно |
| оју страну тако дисхармонично како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понав |
| е стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где треба мета |
| буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана |
| е неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и тр |
| ћемо употребити доцније, за сада још не можемо због нагомиланог материјала.{S} Братско поздрављ |
| .{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли |
| Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликате |
| на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи |
| леда и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и |
| месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Не |
| је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p |
| пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова |
| у прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А |
| иш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи креме |
| канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упа |
| > <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - |
| , да се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала! |
| може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане с |
| д преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, |
| енчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо |
| ога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска" персона, не би те н |
| меш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба тве жен |
| а да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за тр |
| , прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођ |
| на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога на жиранта мога.“ Е, |
| и задовољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко моја, оди <pb n="55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш |
| им се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га |
| си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: |
| м новинама читати овакав оглас:</p> <p>„Моја жена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре не |
| насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куц |
| виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест годин |
| ма ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпо |
| печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те к |
| онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду |
| вим ону несрећну поднаредничку јегерску моју качкету, па <pb n="52" /> све померам цименту чино |
| н живот.{S} Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року о |
| е да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени |
| душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, н |
| дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће |
| баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин |
| сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта |
| ом гласу одолети могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите са |
| ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и ост |
| ојник —</p> <pb n="49" /> <p>— О молим, молим. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин вој |
| , хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим... наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мал |
| ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само |
| егове, знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' |
| ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим... наравно, здраге воље, што не? рече г. |
| и био војник —</p> <pb n="49" /> <p>— О молим, молим. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Ср |
| , та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не |
| едничка „јегерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „ |
| ени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, |
| ледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’ |
| е све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, т |
| е периодске повишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11" |
| Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешати, да се домаћи |
| ивота а жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школу којој се посветио.{S} Јавно мњењ |
| никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати.</p> <p>— Чекај! ранжира Јова.{S} Идем |
| другоме прасе као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да једна другој в |
| И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не са |
| оиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онда, кад сте |
| испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала н |
| зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађ |
| о си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{ |
| ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} |
| наш министер, пише тамо неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја раз |
| мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, |
| олуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија |
| арим за то трчкарање и пролонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних ш |
| а јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га в |
| смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само |
| пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да |
| добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што |
| плаћајући те проклете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши |
| крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} П |
| р мећу људима и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме ов |
| а с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви капу па уживај!{S} Колај р |
| ни се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекн |
| Карађорђево и Милошево време —</p> <p>— Море, каква администрација! <hi>Борац</hi> јеси ли, пит |
| већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да |
| дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „< |
| и мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' |
| ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро паст |
| едан глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова после певањ |
| у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек о |
| n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном посл |
| могнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> < |
| је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га ко |
| о, за причу!{S} Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан |
| руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођеш |
| енчиковима које су одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати тек о илијс |
| а, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да приб |
| и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предострожан домаћин, он се ује |
| ве гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је |
| штва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари |
| уди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n= |
| мшијскога мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио |
| “.{S} За тим следују примери, и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак |
| „Рождество твоје“, него да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу П |
| поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно |
| едни Календар и меницу на њему.{S} Јова му примаче мастило које држи у левој руци а десном му п |
| место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то мес |
| позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаженик првога дана светлога празника Рождест |
| ешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и рев |
| р, пише тамо неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и |
| па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише |
| говски; попео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се је |
| и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати от |
| им мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јов |
| дизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо |
| еју или претпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прс |
| ачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито < |
| ао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатална околност, што је он доне |
| b n="71" /> требао разумети.{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом ове пе |
| /> али кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се |
| да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар б |
| гао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} А |
| гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу |
| а накнадити оца и њена милошта осладила му је ране дане детињства, тако да је то најлепше и нај |
| и беше израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки |
| шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако |
| и у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да |
| рна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше |
| а радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што др |
| алио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Добра кућаниц |
| ете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље |
| се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо |
| а, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро п |
| , да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је |
| а трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, вели |
| че; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш пол |
| ијатељство, још од ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} |
| ао какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опу |
| иру</title>“, песмарицу ону!</p> <p>Кад му донесоше „<title>Лиру</title>“ на којој није било пр |
| д очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија |
| се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо м |
| спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди |
| н је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће шлифовану |
| ор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и |
| нога што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде м |
| е батина него мезулански дорат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је |
| рахом па је дотерала до тридесет, после му сваки дан умањавала оброк, док није последњег дана с |
| свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Ј |
| ругоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли т |
| у цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам |
| .{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— |
| е прилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“ |
| Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћ |
| али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ух |
| ебе послати за „медецијонара“! рекла би му пуна задовољства гледајући га како се удубио у посао |
| нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи |
| да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, |
| и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} |
| p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке д |
| ло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме |
| .</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало |
| је.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, ве |
| ш неколико пута долазио и крао Јову или му придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јов |
| ова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, д |
| а видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p |
| му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а |
| <p>— Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он д |
| уд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} П |
| нешто повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила м |
| би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употре |
| } Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и |
| ја.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједн |
| — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадн |
| а.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; н |
| , неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф |
| м и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и н |
| мастило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђ |
| у живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Њего |
| ти па псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле в |
| ста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгр |
| класу старији од мезуланског коња, како му једном рече један његов колега (старије класе наравн |
| ао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био! |
| вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо |
| би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест |
| се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} |
| „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> |
| ога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега |
| чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича ка |
| мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почињ |
| свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове |
| з“ једнако од како памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Та |
| јни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило ј |
| тије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао |
| еља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску с |
| Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто |
| аследства па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају |
| ица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Па |
| тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога |
| ли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја Каја.{S |
| ти онако како часној жени приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па |
| дана више старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној: |
| Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен чове |
| се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за п |
| , истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S |
| а грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће |
| .{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писарем из ди |
| истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица н |
| ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јов |
| а и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да |
| Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди |
| и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а за |
| аскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали |
| „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А како је код других, који |
| госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи г |
| ељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.< |
| и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ |
| — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни |
| ’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају |
| — У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто ми |
| <pb n="64" /> <p>— Што не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на |
| } Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Ј |
| учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p> |
| смарици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико |
| светио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређе |
| Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово за |
| се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изг |
| ко и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p> |
| ова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки |
| м; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Те |
| ти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша св |
| једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајну крун |
| ин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких се |
| у адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћ |
| , ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем |
| евета, сумњало се почешће <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у |
| и, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, |
| чудноватији беше израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на |
| оси сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна |
| лаголе а из Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест г |
| осао који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио |
| е последњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах до |
| p>Кад му донесоше „<title>Лиру</title>“ на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева |
| по јој стајала она три младежа и то два на десном образу и један на левој страни, или обратно, |
| н и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној пе |
| в песник какву своју драму у пет чинова на шездесет писаних табака у цели да је прочита.</p> <p |
| олегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми |
| Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене прик |
| сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се да нешто преписује, |
| њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и ов |
| риго моја, пређи на другога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам |
| м, па узе претурати „пуслице“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће: |
| (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако |
| } Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Ужив |
| перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста |
| опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ниш |
| Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, м |
| р нешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатална околност, што је он донео баш ћуран |
| а је добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стри |
| водио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо доста |
| и, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу?{S} хоће крканлука!</p> <p>— Коју? зап |
| ља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живо |
| а, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Г |
| удари у тугованку, како нема пријатеља на овом свету,</p> <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јо |
| д први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и |
| а са славама и стереотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да |
| овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си |
| и та њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а |
| ја Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти канцелар |
| > <p>И купио је.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> < |
| них дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад от |
| дио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу која је на безбедном месту стајала.</ |
| антуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се |
| анин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад |
| их седам страна сваковрсних песама, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме и |
| а.</p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а ред је наздравит |
| е она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи |
| грт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна к |
| о са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твој |
| органу, којом прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политички |
| један поглед на своју печеницу која је на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој |
| већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у |
| ћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на |
| н, права практикантска душа.{S} Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или |
| ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин да |
| уњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код |
| а је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n="56" /> поглед |
| о мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскрсници размишљаваше Јова:{S} Хоће ли трновитом с |
| аћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божи |
| сати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу |
| вет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама ра |
| сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин ми |
| тпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на д |
| често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешати, да се домаћин остави ш |
| госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н |
| > <p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и |
| ли г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де...< |
| ше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспел |
| се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га |
| чиновничку каријеру.</p> <p>Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцелар |
| на као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога |
| може да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајми |
| Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми ка |
| а преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла |
| ње, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту |
| га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми м |
| песму.{S} Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како само може бити |
| де је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S |
| јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да |
| на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у |
| ном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{S} Неколик |
| и читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пајиних |
| зулским, <pb n="24" /> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им |
| онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, в |
| то проклето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га осло |
| и целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Ни |
| сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га |
| само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Так |
| о писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{ |
| си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му |
| еђу Одговорима Уредништва нашао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На посла |
| тању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јов |
| ожда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само пи |
| све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а |
| атио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један |
| о, и прелази у странку која једино ради на спас отечества и која је једина у стању да Србију до |
| се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене |
| ољопривредна која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поск |
| ежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учи |
| кад су ти исти професори и даље остали на својим местима у школи и чекали своје периодске пови |
| баџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посла, прико; с |
| твоје“, него да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновић |
| но да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађим колегом Павло |
| слово које ће наравно други изговорити на гробу дотичнога покојника или покојнице.{S} Он добиј |
| ло дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за п |
| н кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, |
| ца!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи да |
| ! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| и ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а |
| Домаћин стаде сада, раздраган погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом |
| адежа и то два на десном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер б |
| аже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за дру |
| ра као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове ло |
| ала оброк, док није последњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник |
| оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као неко пис |
| о винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јов |
| > <p>Кристијан се смеје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабри |
| Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном писару, тако да |
| ући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који |
| памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног |
| ек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} |
| кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а пола |
| о је већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не |
| ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узим |
| господин-Пајин положај и помислите само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: д |
| стао је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> со |
| остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с |
| ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи! |
| ом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p> |
| увен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге прода |
| му дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која тако чес |
| его је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, |
| а набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе |
| ла најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте |
| се и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предострожан домаћин, он се |
| — Е добро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилук |
| оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и |
| аест година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао |
| ном поштару који си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, |
| вде су опет многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне |
| та ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.< |
| ке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.</p> <p>После су лепо живел |
| иманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ј |
| {S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S} Дакле, |
| њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу на њему.{S} Јова му примаче мастило које држи у левој р |
| свакога Божића.</p> <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцал |
| чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <q |
| дставити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију а о |
| ћица пристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„На те мислим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гл |
| тављено а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дан |
| А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу?{S} хоће крканлука!</p> <p>— |
| есланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте чује и |
| 3" /> је носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакали |
| већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер данас, наравно, да није мислио никуда и |
| паше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је печеница добра, |
| ити доцније, за сада још не можемо због нагомиланог материјала.{S} Братско поздравље!“ А њему ј |
| ога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али |
| што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хо |
| га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде |
| луке па је после и он сам кришом писао „надгробна слова" и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио д |
| Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приход |
| ли више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се о |
| игације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други изговорити на гро |
| >Ту је још неко време помагао домаћици; надевао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја |
| е особине своје и добио је Јован Максић надимак са којим је познатији него са презименом својим |
| умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лифера |
| маћин, били су чиновници једног туњавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу |
| ријско време по свима краљевско-српским надлештвима.</p> <pb n="25" /> <p>После подне би, чим к |
| од Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шабло |
| петнаест година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није п |
| жити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, |
| он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не |
| а неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <milestone unit="subSection" / |
| оједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да |
| стари Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“ |
| ајина наредника Мику задеси несрећа.{S} Нађу код њега неке мало крупније неисправности тако да |
| о? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, |
| љоновићу, кад га је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаженик првога дана светло |
| акав оглас:</p> <p>„Моја жена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког времена, слушају |
| нда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у конзисторији, <pb n="59" /> а питаћемо се он |
| које су се једва виделе испод панталона названих „трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних |
| , па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо |
| о се онда и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се ка |
| ет, да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устаде понова, диже чашу и на |
| икови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном поштару који си |
| је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па |
| } Постали су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“.{S} Јова је често нудио одаџију дуван |
| е!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— Слушај |
| акле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— |
| до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из |
| де и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „ |
| ане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{S} После је долазио |
| анцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у м |
| <head>Она је управо најинтересантнији и најглавнији део целе приповетке, тако главан, да су оне |
| х десетак петнаест година — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај |
| .{S} Погађаше се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.< |
| оди му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне слу |
| орио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не види ни бе |
| ов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбег |
| >ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>Она је управо најинтересантнији и најглавнији део целе приповетке, та |
| ке служи памћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропале плаћајући те проклет |
| у је ране дане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{S} После |
| је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер |
| ш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њ |
| одновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако нак |
| јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва |
| дњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био ч |
| од овога последњега је најрадије ишао и најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине само капут |
| и телеграфа.{S} Код овога последњега је најрадије ишао и најпријатније провео.{S} Кад дође а он |
| „Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову Криминалну Библиотеку).{S} Поод |
| ра" до два часа.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијаном што прави штирак |
| тајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању јер ј |
| мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијаном што пр |
| толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији беше израз Пајиног лица.{S} На уснама му |
| лаженику.{S} Устаде понова, диже чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! рече полаженик.</p> <p |
| доцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му је ране дане д |
| то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита |
| домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ак |
| оме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пош |
| стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим ону несрећну поднаредничку јегерску моју качке |
| потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарск |
| S} Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Ка |
| еби</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у нап |
| леда рашчерупаног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе |
| танска резигнација у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и |
| днако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженико |
| умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А прика Паја само ћу |
| аз.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа |
| е да говори српски, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му је био ј |
| лео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? запита домаћица полаженика.</p> <p>— Зиме |
| Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и |
| е: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... три с |
| државнога брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами Енглези |
| га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг м |
| ли Шваба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознатим законима који у васиони владају, некако |
| да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла.{S} Ено онај други капут |
| Чуће се! додаде домаћица (онако полако) намештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу |
| било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео гос |
| ше се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш Бож |
| е нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијонара“! рекла би му пуна з |
| . „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати |
| а гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па |
| То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него других година да је дочекају и да ј |
| ло!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он |
| к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки |
| ужне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи изву |
| о по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — док се није накупи |
| о повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето на |
| !{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> само, а м |
| ко други — док се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину бра |
| p> <p>— Чекај! ранжира Јова.{S} Идем ја напоље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти |
| оти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а |
| камији и био увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправде, препун горчине живота а жедан |
| изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и ис |
| ва сам својом руком добру једну кавурму направити) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!! |
| а и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора свог како |
| пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш не |
| ражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскрсници размишљаваше |
| арском савезу: о величини и исполинском напретку Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама |
| ућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, ма |
| >Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одош |
| на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти канцеларију и дугогодишњу чиновничку каријеру.< |
| жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школу којој се посветио.{S} Јавно мњење било |
| жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n="51" /> |
| ета с папучама и навукао их, јер данас, наравно, да није мислио никуда из куће излазити као доб |
| и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике као о |
| /p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим... наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и |
| рече један његов колега (старије класе наравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, |
| по некад и неко надгробно слово које ће наравно други изговорити на гробу дотичнога покојника и |
| а му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, |
| м мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној: почела је са једним орахом па је дотер |
| то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао је само да чује |
| уцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезивати.{S} |
| и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да |
| ају разне рубрике.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно б |
| , <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју |
| S} Неколико недеља после бегства Кајина наредника Мику задеси несрећа.{S} Нађу код њега неке ма |
| пет њој пребацивао за неког пешадијског наредника, писара из дивизије, неког малог вицкастог шт |
| остали српски књижевници — неблагодарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се |
| а причао.{S} Причање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, са узвицима: „Пошто |
| оси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражит |
| а.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> а нарочито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по |
| д „сверазоравајућег зуба времена".{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она |
| је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопривредна која је још у повоју) лежи на ср |
| , прико, само једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала |
| да су претпостављени опазили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; |
| га што достојније ожалити, одмах полете наследници покојника (који ће се доцније <pb n="18" /> |
| је <pb n="18" /> извесно парничити због наследства па ће им требати доказа да су му они били бл |
| м му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком ме |
| реност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, пр |
| ку па онако обешењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један |
| им, искрзали се рукави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Из |
| мајем под старост нема, прико, смисла! наставља Јова тумарајући <pb n="45" /> и тражећи нешто |
| а даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај, реч |
| p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, |
| с на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Добра кућаница, то ти, прико, више в |
| та је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет тако ва |
| е заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за ш |
| им би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која |
| — Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошла! |
| није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} Овај... те |
| у код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако широких груди да је |
| д ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин минис |
| госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још |
| и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb n="27" /> али кад Швабу Кристијана задев |
| да бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb n="27" /> али кад Шва |
| оје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</ |
| p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане |
| неправде, препун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школу којој |
| МЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБАВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div type="title |
| е изврсно може употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика слов |
| Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, |
| се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код ов |
| Кристијану утрапио.{S} Господин окружни начелник који је почасни члан Пољопривредног Друштва, и |
| се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. класе: з |
| вотињо, да сам зват данас код Господина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{ |
| неке поклоне и „јабуке" место Господина Начелника или Господина Министра?!{S} Да вараш гејаке и |
| из авлије самога господина-Саве, писара начелства.</p> <p>— Е добро је, рече Јова.{S} Жено, чор |
| S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да |
| две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у „<titl |
| ла та група неколико тренутака.{S} Јова начинио што равнодушније лице а госпођа Каја у толико б |
| ражећи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке историје; море, ја да му с |
| р је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} Помисли <pb n="60" / |
| српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још ма |
| мао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године по |
| послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је гала |
| S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да |
| pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико и побратиме |
| иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изнен |
| аја ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поред комшија који, како се њему чињаше, пуцах |
| оме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти с |
| да и Јова је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопривредна која је још у повоју) л |
| дугогодишњу чиновничку каријеру.</p> <p>Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатс |
| ао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека ви |
| и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. |
| а Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекл |
| свет <pb n="30" /> а нарочито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па куп |
| стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети от |
| гим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и |
| армонично како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су једнако само |
| беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала жениц |
| рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синов |
| зи давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак н |
| је пре неког времена, слушајући совјете наших заједничких непријатеља, завидљиваца којекаквих, |
| је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, ни |
| Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу?{S} хоће крканлука!</p> <p>— Коју? запита |
| ада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише ча |
| јекаквих, којима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада |
| ни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја јо |
| ер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред све |
| стара поднаредничка „јегерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, К |
| ествовању, да и он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; од |
| знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало |
| ни се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Макс |
| о пута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко |
| мајстора. „Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се |
| би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа |
| плаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакши |
| стијанова жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n="49" /> |
| о је неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и |
| „јегерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ |
| ави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих |
| ијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам |
| ледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја |
| па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Ј |
| поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, |
| ели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: |
| тај и ни један други календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно п |
| међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, али слути, да |
| пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси |
| једете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни јед |
| ни не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Шваб |
| цу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање.{S} Море, жебра |
| нта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парницу <pb n="66" /> |
| љ за свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те зам |
| д другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни к |
| ! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти са |
| тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{ |
| неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајсто |
| му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јов |
| ца устаде да транжира печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова |
| врата па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А |
| о, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод креве |
| и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар |
| е нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; в |
| >Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати.</p> < |
| не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха |
| био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете о |
| и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од срц |
| {S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људи могу руко |
| Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} |
| не динара, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, ист |
| ује и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с вр |
| веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно |
| е замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много.. |
| гога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши с |
| , нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле |
| а кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у нови |
| српски књижевници — неблагодарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете н |
| Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном |
| {S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко своји |
| Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је |
| рекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, доне |
| рекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу |
| ика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти к |
| е.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не поз |
| се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафа |
| а и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комши |
| ијеру.</p> <p>Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију код једнога |
| Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један мир |
| „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb |
| и, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли своју П |
| А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео те |
| >— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад о |
| врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивиз |
| ару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели он |
| опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а |
| је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића |
| пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, т |
| га назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се |
| ну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p |
| Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— |
| моја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена |
| који пут јавио („јер тој поганој секти не може се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мач |
| та мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а |
| господин министар у служби.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски мож |
| увек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме п |
| ку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога н |
| јзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу здравиц |
| о ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми |
| а храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприл |
| тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту ј |
| о оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога с |
| ве на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допа |
| е друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборав |
| пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; домаћин |
| ом каишу.{S} Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ |
| ликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="41" /> Павле |
| м... молим... наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе прет |
| /p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам т |
| лика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Што не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу ч |
| {S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести про |
| ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Б |
| ифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си |
| ли обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењало прил |
| на му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „к |
| то ћемо употребити доцније, за сада још не можемо због нагомиланог материјала.{S} Братско поздр |
| е и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шт |
| је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али те |
| дбине које и остали српски књижевници — неблагодарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јова |
| административном особљу; истина, то је неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни вој |
| стала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како |
| пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно |
| </p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми |
| и кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно |
| а бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{ |
| ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је никако не н |
| ту; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} |
| Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те тв |
| само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго мој |
| мраза донесем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слоб |
| Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа |
| ар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да га растура и раст |
| ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ. |
| <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да иг |
| на домаћица последњих дана више старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасим |
| се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је |
| , јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из штале му кад је вукао дележана |
| а Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађаше се још ма |
| ршафт“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с речма: „И у то име |
| узрок био што су се људи наоружали боље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и |
| огме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S} |
| мично.{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигнација у којој се Јова сада на |
| е мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенц |
| и није веровао ни једним новинама више него само званичним.{S} Чита тако у канцеларији новине |
| обра кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, сту |
| ан Максић надимак са којим је познатији него са презименом својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi |
| > <p>Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију код једнога пушкара |
| гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> |
| ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је |
| деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама |
| .{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само |
| .</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу |
| ати све то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде да транжира |
| и <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} К |
| тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је |
| , е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутск |
| е излишно било и спомињати.{S} Неколико недеља после бегства Кајина наредника Мику задеси несре |
| не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке |
| е, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па |
| у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније знала, да се Јова поштар спрема да к |
| е моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном речју, поштен човек; гово |
| -Пајин положај и помислите само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бис |
| ак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је ч |
| госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —< |
| ћа.{S} Нађу код њега неке мало крупније неисправности тако да га ни његов леп рукопис није мога |
| {S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— |
| hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала |
| Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> < |
| ље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Иванови |
| анонимним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.</p> <p |
| му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која тако често, некако увек упоредо с |
| .{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигнација у којој се Јова сада налази. |
| лоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Што не пијет |
| усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебер |
| ролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао нек |
| p>Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трж |
| Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други изго |
| у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и |
| омаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша б |
| ј данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора уредништва и прос |
| овек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се |
| а као нека меланхолија која тако често, некако увек упоредо с вином, обузима сваког смртног.</p |
| знатим законима који у васиони владају, некако се један другом ванредно допао; сродне душе па с |
| му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико и |
| S} Јован Максић указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све мо |
| ано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешто озбиљнији.{S |
| ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад бо |
| ћи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора па био |
| ne unit="subSection" /> <p>И он се опет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога дана се оп |
| а Мику задеси несрећа.{S} Нађу код њега неке мало крупније неисправности тако да га ни његов ле |
| .{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" место Господина Начелника или Г |
| одор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим те, |
| Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да |
| оване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си лифе |
| вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; |
| } То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" место Господи |
| уре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се ти |
| о место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с пон |
| изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} |
| ром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је |
| ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „ |
| ва у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и |
| и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је |
| чи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија ко |
| са.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за ва |
| > <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознатим законима који у васиони владају, |
| а“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шл |
| ба и чине), — он запе у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејст |
| ује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му |
| м очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних песама, све на један гла |
| постао је поштар VI. класе па ту остао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду на ав |
| То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаест година — док се није најзад доса |
| о је сем ових књижевних радова и других неких услуга.{S} Три пута је сведочио онако како је то |
| шкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду поче |
| сти! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не поз |
| е облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други изговорити н |
| и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а треба г |
| онако — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као не |
| остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе, тако је |
| сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од |
| А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, |
| ле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица |
| рке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици; надевао сарме с њом заједн |
| у чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n="39" /> утрапи тепсију са |
| адијског наредника, писара из дивизије, неког малог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод |
| анин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наредника, писара из дивизије, неког |
| и бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а оно |
| е.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, к |
| >„Ама, господин Јово, заустави га после неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер или тако ве |
| арина, названа Каја, оставила ме је пре неког времена, слушајући совјете наших заједничких непр |
| као каква статуа, какав споменик јунака некога, онако од туча саливен.{S} Јован окиде. <pb n="4 |
| Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова д |
| ржим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико недеља после бегства Кајина наредника Мику зад |
| тку се реши да удари овом последњом.{S} Неколико дана после тога, могла се читати Изјава у тада |
| Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неколико тренутака.{S} Јова начинио што равнодушније ли |
| дне сталне и главне канцеларије имао је неколико филијала по оним механама где сељаци свраћају. |
| своје штампане Изјаве послао је Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били штампани, ал |
| нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква зеле |
| пије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је често прекидао, нар |
| читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или му придизао ствар |
| о.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p |
| при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тог |
| к!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу; истина |
| сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздр |
| .{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парницу <pb n="66" /> која тек што се није окончал |
| скине само капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а |
| се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и за повре |
| итаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <p |
| ало се почешће <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у основној ш |
| помоћу маште њихова облапорност, видиш неку канибалску прождрљивост.{S} Питају један другог: п |
| а, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на |
| јо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чич |
| јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава |
| глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? |
| <p>— Ама ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећ |
| ше и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> <milestone unit="sub |
| рико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми же |
| } Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет го |
| ругога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама ж |
| по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за се |
| ило је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер н |
| Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кристијан, јер Јова је у |
| јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам п |
| руштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је као чове |
| имао!{S} И Јова удари у тугованку, како нема пријатеља на овом свету,</p> <p>— Ништа од мене, п |
| бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наставља Јова тумарајући <pb n="45 |
| ти до Малога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађаш |
| ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеширу разго |
| — Побратиме, виче полаженик, побратиме, немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, ж |
| између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживи |
| ријатеља да с њим дружески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се |
| вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти сам |
| Каја.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, прико, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем. |
| ен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па ка |
| аба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознатим законима који у васиони владају, некако се ј |
| иже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него нека п |
| анога детињства постао песимиста.{S} Од неправде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су оп |
| ек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправде, препун горчине живота а жедан науке за коју ј |
| {S} Из страних језика су га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило Тројно.{S} На |
| на, слушајући совјете наших заједничких непријатеља, завидљиваца којекаквих, којима је цјељ бил |
| блиотеку).{S} Поодавно се датира њихово непријатељство, још од ланског пролећа, кад му је мачак |
| ф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, н |
| ле бегства Кајина наредника Мику задеси несрећа.{S} Нађу код њега неке мало крупније неисправно |
| едовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити |
| „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим ону несрећну поднаредничку јегерску моју качкету, па <pb n= |
| на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад |
| једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не |
| ако, једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине |
| > <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жен |
| господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... три стотине.{S} |
| <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном |
| омаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнск |
| ја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S} Добар чове |
| мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова б |
| ик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће м |
| работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Мош |
| имо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те доб |
| кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p> <p>— |
| и иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлого |
| Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће |
| , прико.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не до |
| и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаже |
| прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слик |
| у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима ни |
| бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно |
| на нокту левога палца спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен |
| Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би |
| у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се |
| ек некако после овога разговора постаде нешто озбиљнији.{S} Поче се као кроз маглу присећати св |
| али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде и |
| {S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, |
| ике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га ка |
| у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, прекид |
| еленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегер |
| о - умилни <pb n="56" /> поглед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те |
| з потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела |
| Јова тумарајући <pb n="45" /> и тражећи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер, пише там |
| пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до |
| кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. |
| вај наставља започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је про |
| уредништва и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на п |
| зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од својих четрдесе |
| ли и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатал |
| а?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани се Јова.{S} Кад |
| више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да |
| {S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим |
| на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре |
| е, жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, |
| рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брк |
| е ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом |
| волесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толик |
| мало крупније неисправности тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једн |
| </p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је кри |
| аже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као ш |
| латка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху. |
| о и заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних послова легао је и <pb |
| >— И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, |
| министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ни |
| наредничка „јегерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твог |
| и тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигнација у којој се Ј |
| ко.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не само да га је он к |
| ању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а |
| , је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго |
| молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда н |
| јединица, ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писме |
| о звани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с речм |
| еби Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели |
| ђа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ збо |
| а" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ. |
| воје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне п |
| , па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="41" /> Павле који је за чудо вол |
| у мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластични |
| још мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, каж |
| јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених |
| оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: |
| тко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесе |
| р се охладио и разочарао и није веровао ни једним новинама више него само званичним.{S} Чита та |
| асни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет |
| прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш |
| је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико |
| i>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, |
| ља да с њим дружески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.< |
| нака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино с тога, шт |
| ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу сам |
| год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима |
| ни опазили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто по |
| већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и н |
| гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зн |
| S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован |
| .{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао је једнак |
| сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим т |
| је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по тр |
| баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —</p> <p>— Мо |
| би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Г |
| чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и |
| ба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у |
| ире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било |
| Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, тре |
| ицу заједно с пером и мастилом.{S} Јова није много писао код куће; код куће је више читао или < |
| ваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто, педесет |
| >Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „ |
| а је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове кож |
| ма и навукао их, јер данас, наравно, да није мислио никуда из куће излазити као добар Хришћанин |
| идео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шефа.< |
| рана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и о |
| аједно и заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних послова легао је |
| у, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако је т |
| поја-Кајина цвећа Јова никаква зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова |
| p> <p>— И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јо |
| закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури |
| ванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једнако п |
| треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознатим законима ко |
| д свију политичких странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпо |
| толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне одмах па пише допис. „А |
| неких десетак петнаест година — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер |
| лон.{S} Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово ј |
| у парницу <pb n="66" /> која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за пр |
| т диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигна |
| м Новинама јер се охладио и разочарао и није веровао ни једним новинама више него само званични |
| е да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе |
| добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном ду |
| својом судбином.{S} Постао је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и |
| ета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одевати.</p> <p>Био ј |
| донесоше „<title>Лиру</title>“ на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песм |
| после му сваки дан умањавала оброк, док није последњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан |
| то је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет пара у ба |
| етио да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао |
| ке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p> |
| извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати.</p> <p>— Чекај! ранжи |
| Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p |
| е тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције! |
| е мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушко |
| авности тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И |
| му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, к |
| а од себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару |
| едоше, а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S} |
| ци — неблагодарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка |
| иље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко |
| манима.</p> <p>После су лепо живели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се по |
| </p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати |
| олико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} |
| онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је пече |
| ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава га полаж |
| стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту ј |
| во Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, |
| ишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, |
| ашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерн |
| да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али |
| мо видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек |
| позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не |
| опадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и за |
| ади се да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам ј |
| се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је |
| ским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима на њима и |
| поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што |
| о ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диж |
| је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb |
| их, јер данас, наравно, да није мислио никуда из куће излазити као добар Хришћанин.</p> <p>Пол |
| аде да транжира печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели |
| за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га |
| инама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е, |
| лонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а по |
| па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад |
| зват данас код Господина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам |
| ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Н |
| сту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима нити да вређам отач |
| ц с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда |
| о чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај |
| Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n="49" /> <p>— О молим, молим |
| сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Г |
| /p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Дв |
| Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај |
| шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, т |
| ква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала сам и |
| а га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледа |
| , Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу |
| ло с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га |
| се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. |
| Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је |
| и плавим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узне |
| Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара |
| о године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њ |
| вали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Де |
| бијати Јовине писмене радове, јер често нису могли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Р |
| оворио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја |
| ио поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> |
| знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћ |
| S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао |
| , а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над св |
| то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте м |
| и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим |
| јер нисам рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћ |
| вани читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако |
| календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико саксија |
| је уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n= |
| нема пријатеља на овом свету,</p> <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљ |
| о је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо |
| ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За |
| он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> <milestone unit="subSecti |
| о да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није м |
| није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тич |
| еткано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара ка |
| један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај |
| ине.{S} А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њега н |
| /p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? про |
| се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n= |
| ета, али нешто повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта ос |
| вила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чар |
| вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да з |
| ет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</ |
| који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, |
| није у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао и није веровао ни ј |
| ио и разочарао и није веровао ни једним новинама више него само званичним.{S} Чита тако у канце |
| та, и једнога дана могао се у званичним новинама читати овакав оглас:</p> <p>„Моја жена Катарин |
| > <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тес |
| И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јављамо пријатељима <pb n="57" /> и познаниц |
| о званичним.{S} Чита тако у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали |
| пис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је |
| по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за своју партију.< |
| екања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар |
| Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зараст |
| да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијона |
| е добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина |
| и, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да дове |
| /p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то |
| т излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних Хришћана који хитају из цркве, |
| ) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер |
| је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет |
| већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се да нешто преписује, пр |
| волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја |
| ири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито |
| е једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па он |
| видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у оста |
| га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, |
| ама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им чит |
| ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Б |
| етом кући.{S} Поносито <pb n="33" /> је носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином ба |
| Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ |
| је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће |
| прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предострожан домаћин, он |
| ван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једн |
| г само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „меде |
| ујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога што и дањ |
| у спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — |
| и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, ј |
| ога називаху „приком“.{S} Јова је често нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо |
| ad> <head>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.</head> <p>Како која година, |
| /p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу на њему.{S} Јов |
| та, сумњало се почешће <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у ос |
| p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и сед |
| сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га сл |
| су опет многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне гл |
| а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф н |
| тога рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фант |
| ова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице о |
| и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По с |
| ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошл |
| ио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо доста окр |
| а „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, |
| ео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S |
| је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Да |
| , сваке године, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дан |
| и од њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; |
| едника Мику задеси несрећа.{S} Нађу код њега неке мало крупније неисправности тако да га ни њег |
| тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства постао песим |
| како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас |
| и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председник |
| еднако само окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за друг |
| м блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично |
| а опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хва |
| како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада |
| ло крупније неисправности тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно н |
| ланског коња, како му једном рече један његов колега (старије класе наравно), — а да је правде |
| о да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога ве |
| ебао разумети.{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која ј |
| тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док |
| је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још много пропатио од клевет |
| и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је волео да чује |
| слободно, чикам свакога совјетника, ако његова печеница буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} |
| био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад <pb n="21" /> је пр |
| мерак на „Делиград“ због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао |
| шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим те, Јово |
| ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта м |
| ћ скоро седам година једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцелариј |
| ила слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на своји |
| тио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређен п |
| бодоумног и поштеног Србина, да следује његовом примеру.</p> <p>После ове своје штампане Изјаве |
| е у животу читавих три дана уживајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то |
| у, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и револвер тврдо решен да му скреше рев |
| ог материјала.{S} Братско поздравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том |
| та.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, |
| S} И Пољопривредни Календар и меницу на њему.{S} Јова му примаче мастило које држи у левој руци |
| ио наш Јова поред комшија који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали д |
| ; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} О |
| S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништ |
| а накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; по |
| а, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{ |
| ово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста |
| едни Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредн |
| и да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не в |
| знемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А видиш л |
| ако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војн |
| о врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчине |
| , па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и под |
| а на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина |
| дина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Д |
| и има тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она ј |
| Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му је ране дане детињства, тако д |
| Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Добра кућаница, то ти |
| </p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изв |
| пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро |
| ер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола часа ако б |
| не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га |
| .{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је! |
| у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну! |
| ним краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Шваб |
| ади све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" /> „Вр |
| задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па |
| му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то сам |
| ва пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки механџ |
| S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћут |
| јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружа |
| а славама и стереотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га |
| то им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је дужност била да набави п |
| ледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> < |
| за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Ме |
| најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте чу |
| угих, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се н |
| у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Б |
| дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопи |
| Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра. |
| оје им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш неку канибалску прождрљивост. |
| алну Библиотеку).{S} Поодавно се датира њихово непријатељство, још од ланског пролећа, кад му ј |
| еднако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; п |
| и својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и ж |
| већи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наредника, писара и |
| , за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш |
| време помагао домаћици; надевао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни сл |
| з блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна |
| , који је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Па |
| смо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу! |
| ске који је замењен данашњом пешадијом, о Бомбардирању Београда и о репарацији државнога брода |
| и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини и исполинском напретку Русије; о државној ер |
| величини и исполинском напретку Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и ш |
| у Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, ил |
| и ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим... наравно, здраге воље, што не? рече |
| је већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и |
| иси био војник —</p> <pb n="49" /> <p>— О молим, молим. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је |
| онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћ |
| емо л', фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава |
| ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени |
| ј леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јо |
| позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду војске који је замењен данашњо |
| е).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини и исполинском напретк |
| ица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце |
| и и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председн |
| ом пешадијом, о Бомбардирању Београда и о репарацији државнога брода „Делиграда“ за који су нам |
| S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прек |
| купили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са |
| сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лат |
| Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана више старала н |
| маћица последњих дана више старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по |
| ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прик |
| глу присећати свега онога што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дођ |
| ти се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према |
| аест спратова у Америци, или претресају о додацима конзулским, <pb n="24" /> ту се и заваде и н |
| там те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен |
| јник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прс |
| ма, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао с |
| <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању |
| рико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико. |
| д раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика |
| вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пиш |
| кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе |
| у!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде |
| тора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове |
| него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорез |
| е речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све |
| да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја |
| исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} |
| b n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиља |
| д к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и подштрикав |
| баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијања домаћица прис |
| р па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не |
| у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> са |
| р, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... |
| нице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео у п |
| упио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крс |
| дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као иск |
| а Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани се Јов |
| се још три пут јавио крећући се полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и |
| ади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, |
| и срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, |
| Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранков |
| ле скине с врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; |
| дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачком, |
| већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш неку канибалску прождрљивост.{S} Пит |
| њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љ |
| е држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно сл |
| о књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада прија |
| >— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од ср |
| на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и на |
| јала она три младежа и то два на десном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас |
| ном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху |
| жавну службу.{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом практиканата као стари Југ међу Југ |
| нала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </div> <pb n="38" /> |
| тридесет, после му сваки дан умањавала оброк, док није последњег дана спао на један орах.{S} Н |
| о тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која тако често, некако у |
| ако често, некако увек упоредо с вином, обузима сваког смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И Јова се |
| ега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако см |
| љу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то, |
| b n="67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није би |
| кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб кућ |
| , наставља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш |
| А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је сума?</p> <p>— Па четири стотине дина |
| и новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у |
| , педесет и две табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две карте. —</p> <p>Крист |
| „надгробна слова" и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није |
| „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет та |
| ез исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одевати.</p> <p> |
| p>Кристијан се смеје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? |
| о бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће |
| е шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи |
| тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n=" |
| па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго |
| па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни |
| ва.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, |
| адило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што ј |
| на могао се у званичним новинама читати овакав оглас:</p> <p>„Моја жена Катарина, названа Каја, |
| га совјетника, ако његова печеница буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уст |
| ете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова пок |
| а на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и ста |
| и се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па |
| о још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а е |
| дева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb n= |
| <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде |
| и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разго |
| , знаш, деловоткиња то јест деловођа, у овдашњој Женској Подружини и има тридесет динара месечн |
| и загрли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми |
| маћин и загрли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, |
| че повика била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо доста окретности и умешности, т |
| вде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори имали пизму на њ.{S} Из ст |
| каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не |
| авни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је дос |
| ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распита |
| S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одат |
| еди ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреба д |
| је две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head> <p>Ос |
| поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна рад |
| а следује његовом примеру.</p> <p>После ове своје штампане Изјаве послао је Јова и неколико доп |
| му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb n="47" /> |
| и ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! бр |
| нила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гле |
| лака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо!!{ |
| и, веровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пајиних мисли.</p |
| p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми манифестовали мир мећу |
| ве послао је Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било |
| шу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, т. ј |
| м, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услуга.{S} Три пут |
| да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он срећ |
| ило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узме |
| ну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви |
| и својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Ист |
| — Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим |
| ући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, |
| ољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема |
| и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —</p> <p>— Море, к |
| > <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде траж |
| бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у т |
| само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубре |
| , узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да |
| та. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! |
| . „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико |
| ле ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практикантског стола размишљаваше сад у к |
| дседник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код овога последњега је најрадије ишао и најпријатније пров |
| ви све јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешто озбиљнији.{S} Поче се као |
| Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{ |
| ва је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу |
| ари у тугованку, како нема пријатеља на овом свету,</p> <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова |
| и у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</ |
| ије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{S} Ставите се, мол |
| стазом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{S} Неколико дана после тога, могла се ч |
| обољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто |
| еже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по н |
| ате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад |
| уде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поред комш |
| ужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Ки |
| И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћ |
| о се у званичним новинама читати овакав оглас:</p> <p>„Моја жена Катарина, названа Каја, остави |
| лико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо доста окретности и у |
| ад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти |
| ине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дер |
| д седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму на |
| Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам ко |
| з ранога детињства постао песимиста.{S} Од неправде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су |
| ко умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиф |
| ко и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или |
| сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њих |
| а улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цига |
| Каја још доста дражи задржала и спасла од „сверазоравајућег зуба времена".{S} А нарочито су је |
| са судбом ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p |
| к, побратиме, немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас |
| о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претрес |
| тио стари кремењак, једина заоставштина од деде по матери!</p> <p>— Пали комшија! викну задовољ |
| > <p>— Коју? запита Каја која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била.</p> <p>— П |
| пријатеља на овом свету,</p> <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив раз |
| а.{S} Изгледао је, отприлике, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву с |
| а једна другој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послов |
| с а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу машт |
| р и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указни пош |
| по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. клас |
| гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} |
| 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојни |
| а а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од вр |
| „јегером" био, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само |
| а чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели |
| и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту леп |
| рлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност го |
| пристојној даљини од свакога, па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{S} А била |
| ју тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, |
| шији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим с |
| VI. класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња, како му једном рече један његов ко |
| трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду п |
| ако је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} |
| риче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како |
| жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, нег |
| ужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па чак и од таког познаника какав беше госп |
| азио и крао Јову или му придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али |
| м, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама |
| p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који га не види, па с |
| арочито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким |
| вако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и |
| е ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га з |
| аније две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head> <p |
| .{S} Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути! |
| поја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— |
| х „трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцеларијских пацова, који су имали леп рукопи |
| олази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцелар |
| Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде |
| .{S} Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почешће <pb n="10" /> на њ за по |
| еће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у |
| уа, какав споменик јунака некога, онако од туча саливен.{S} Јован окиде. <pb n="43" /> Ја страш |
| део старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је д |
| ла се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, |
| расе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јов |
| Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало |
| pb n="17" /> <p>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— |
| волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога |
| то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћ |
| атарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме законитом супр |
| Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у |
| о погледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли |
| мшија који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сад |
| вно, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти |
| но се датира њихово непријатељство, још од ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипи |
| поживи <hi>петога</hi> џандара.</p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста времена да се н |
| од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јо |
| ЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИ |
| већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш |
| прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политичких странака и |
| це, али никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини |
| ест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног Календара.</p |
| ао дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а о |
| јо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је |
| Да није аванзовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца |
| Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, сме |
| канцеларији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у ка |
| између часова пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и једа |
| зиваху „приком“.{S} Јова је често нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да |
| пио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чу |
| завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијања домаћица пристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„На |
| а ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често нису могли да |
| дем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јест |
| дин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... три стотине.{S} Имам |
| пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> |
| тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све |
| > <pb n="32" /> <p>— Па четири, рођаче! одговара сељак.</p> <p>— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p |
| дан другог: пошто прасе? и један другом одговара: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, ба |
| ељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— Да Бог да! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седају.</p> |
| са које је некада писао и оних ласкавих одговора уредништва и просто осети да је вредео нешто.{ |
| p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на |
| : крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти |
| } А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S |
| али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на своју адресу.{S} |
| — Сигурно! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.</p> <milestone unit="subSecti |
| гов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био |
| овај није редак био) могао пристојније одевати.</p> <p>Био је тачан, смеран, права практикантс |
| на све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намести, опере, уш |
| ошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Ј |
| вољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко моја, оди <pb n="55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до м |
| ипиревко моја, оди <pb n="55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> < |
| Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја ка |
| а један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу |
| мре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследници покојника (који ће се доцније < |
| и дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти |
| го па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па |
| латки покојник само један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је |
| рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га види к |
| ати ногом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p> < |
| зели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, |
| па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто, педесет и две |
| варед се није дао опомињати, него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова? |
| А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењ |
| макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, да и он |
| у у својим дугачким менчиковима које су одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети от |
| ка Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, да б |
| кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социјали |
| о других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени род, и о |
| не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господ |
| и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Ј |
| оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако лако, само <hi>један</hi> остаде лагано!“ За |
| тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова реч |
| т, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а јо |
| о те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старијих, Јова се врати својој кући и |
| о га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S} |
| је окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду ча |
| а стања умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследници покојника (који ће се |
| за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, колики |
| ако после овога разговора постаде нешто озбиљнији.{S} Поче се као кроз маглу присећати свега он |
| и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу |
| тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности б |
| м кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом р |
| им, таква.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан при |
| некога, онако од туча саливен.{S} Јован окиде. <pb n="43" /> Ја страшно ли је запраштио стари к |
| цу и стаде пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ |
| атко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика кој |
| то једнако само окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за |
| ишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непом |
| шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> |
| S} Можда му је пала на памет та фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је |
| ницу <pb n="66" /> која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљ |
| е овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако |
| ру тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад измеђ |
| да се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице ј |
| граничен, овде је показао за чудо доста окретности и умешности, тако да су претпостављени опази |
| о је сам себи као онај што једнако само окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он с |
| м Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин окружни начелник који је почасни члан Пољопривредног Др |
| но.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, д |
| а њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога да |
| гај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и |
| гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну |
| е чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је |
| тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... тр |
| р среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али ода |
| {S} Као искусан и предострожан домаћин, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио |
| он никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати.</p> <p>— Чекај! ранжира Јова.{S} Ид |
| .</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је ис |
| у дотичнога покојника или покојнице.{S} Он добије само податке из живота, као године рођења, см |
| ао што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима неких шест година и с тога се |
| се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очаја |
| гишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да |
| и шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе |
| па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осме |
| ма сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да м |
| у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} |
| ла.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Ј |
| а је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наредника, |
| о и најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт с |
| А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не |
| несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како па |
| о домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики куј |
| /> га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо ра |
| есно, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> д |
| ач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде запев |
| у томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Ру |
| аженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.</p> <p>— Побратиме, в |
| дске повишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су с |
| м је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. |
| уги календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да га раст |
| ики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он св |
| ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — |
| 11" /> су стизале у казнечејство где је он препишчик био.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодав |
| ла на памет та фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да |
| није био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КРАЈ —</p |
| S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се виде |
| А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оп |
| а печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћ |
| слима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практикантског стола размишља |
| много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А можда му с |
| његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је б |
| еши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да покл |
| ј скамији и био увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправде, препун горчине живота а жед |
| {S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српск |
| ете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко својих пријатеља. |
| идружи том јуначком торжествовању, да и он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Да |
| ћа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— |
| у, пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгробна слова" и конкурисао Јови |
| е своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови шт |
| } Приходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без држав |
| иво се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није |
| ло Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео у последњој с |
| дан пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, да и он испали. |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>И он се опет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога |
| слила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, |
| ефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, нећ |
| Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само ш |
| ку каријеру.</p> <p>Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију код ј |
| рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора па |
| вати откуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и гл |
| рата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку |
| правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке пошт |
| је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и револвер тврдо решен да |
| > собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у |
| али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од не |
| ре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз |
| ју.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста |
| <p>— Е, па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога со |
| вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола фо |
| пару по пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла.{S} Ено она |
| вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине |
| а одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „С |
| већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и д |
| воју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указни поштар.</p> |
| је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном образу и један на ле |
| ружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S} |
| се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако л |
| , твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска" персона, не би |
| оме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она |
| и у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p |
| а!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због |
| илама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца шт |
| н, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити, да га изве |
| “ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда из |
| адим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је нај |
| полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама врел |
| а. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? пита |
| ?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет п |
| 931_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>Она је управо најинтересантнији и најглавнији део целе |
| и то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти ме |
| их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот м |
| подин-Пајин положај и помислите само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л |
| има.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то |
| ти, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио ко |
| гледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав песник какву своју драму |
| (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће „рингишпил“; све око њега |
| атиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме н |
| , намести, опере, ушије, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а |
| прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Т |
| } Дгуња је испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђено блену |
| а статуа, какав споменик јунака некога, онако од туча саливен.{S} Јован окиде. <pb n="43" /> Ја |
| имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нис |
| чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу, д |
| к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и револвер тврдо решен да му скре |
| у (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} |
| онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше |
| ао на свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потпи |
| > <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада |
| ма ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше, н |
| о поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе главом и настави — па ти ја, п |
| оружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и револвер твр |
| Пружи сву руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапи |
| е, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод р |
| ко на памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и |
| Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb n="27" /> |
| рекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68" /> тај смртни |
| аке.{S} Домаћица се увек умела понашати онако како часној жени приличи; пред мужем се увек држа |
| ка зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок б |
| ен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете онако на бра |
| ретисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра. |
| екако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{ |
| х неких услуга.{S} Три пута је сведочио онако како је то партиски интерес и дисциплина захтевал |
| вале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што |
| те, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми |
| би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав песни |
| једом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо с ано |
| заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Ша |
| уче.</p> <p>— Чуће се! додаде домаћица (онако полако) намештајући дуге шишке и перлама опточену |
| .</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, |
| ија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ са зеленим испушка |
| да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час |
| руком добру једну кавурму направити) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код к |
| "27" /> али кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме |
| инистарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпо |
| е ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, |
| ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да |
| па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Так |
| дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако |
| а остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао сељак |
| оја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} Н |
| уштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак |
| нзисторији, <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер |
| ђен повести против ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у кон |
| орао нешто мислити и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допу |
| те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, зау |
| поја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, б |
| ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без |
| е и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио |
| кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не см |
| испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску ка |
| мо на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако о |
| о је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> собом |
| део целе приповетке, тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове Тре |
| х Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi |
| ужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi |
| ца која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљи |
| ами практиканти, тај лакомислени род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим ду |
| био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако нег |
| едства па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се |
| анцеларије имао је неколико филијала по оним механама где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и |
| S} Изгледао је, отприлике, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву сман |
| рачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него и |
| трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцеларијских пацова, који су имали леп рукопис и |
| } Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора уредништва и просто осети да је |
| на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао поглед |
| шлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а са |
| с, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на друг |
| И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, |
| n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао |
| Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту |
| е дужег посматрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странк |
| е. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако лако, |
| p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се |
| другим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврн |
| Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изгово |
| И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај н |
| Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног Календара.</p> <p>Можда ће сад ко, |
| S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању |
| ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така слу |
| ади многога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта |
| Поче се као кроз маглу присећати свега онога што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пре |
| на већ готово заспала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, |
| новитом стазом добродјетељи или другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на послетку се |
| вно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин окружни наче |
| шу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем још.{S} |
| p>— Пали комшија! викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији с којим се слабо и п |
| о бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу?{S} хоћ |
| тина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног Календара.</p> <p>Мо |
| ија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим ону несрећну поднаредничку јегерску моју качкету, па <p |
| густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и којој ј |
| о је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} |
| донеси „<title>Лиру</title>“, песмарицу ону!</p> <p>Кад му донесоше „<title>Лиру</title>“ на ко |
| она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После мал |
| Јова улазећи у Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Ш |
| ја разговора с господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је |
| и умешности, тако да су претпостављени опазили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „сл |
| јде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно р |
| ако — имађаше обичај кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; како жена, деца, како паз |
| свога сокола.{S} Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео д |
| клете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p |
| тавља започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио в |
| им језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још мало, п |
| мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, |
| а вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а |
| на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А ви |
| евања разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стад |
| у државну службу.{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом практиканата као стари Југ међ |
| lestone unit="subSection" /> <p>И он се опет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога дана |
| датле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад |
| , душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> |
| е кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наредника, пис |
| ного претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних је |
| ва — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни ј |
| } Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишља |
| head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.</head> <p |
| де.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, |
| у к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што са |
| доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне одмах па пише допис. „А где вам ј |
| такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о при |
| и ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад |
| алосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! брани се го |
| n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се да нешто |
| мање вредности, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можд |
| па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде ј |
| га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од својих четрдесет и пе |
| олако) намештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кре |
| шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не |
| коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је |
| био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши ч |
| осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од св |
| ом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној: почела је са једним орахом |
| , док није последњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само једа |
| дан је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени |
| по наредби Јовиној: почела је са једним орахом па је дотерала до тридесет, после му сваки дан у |
| читати Изјава у тадашњем полузваничном органу, којом прелази у странку која је на влади.{S} Од |
| есно уво: мале лопове вешају а великима ордене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф раменима, шта |
| онети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, н |
| а бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ |
| } За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је д |
| растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио.{ |
| те чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога времена разговарао с др |
| оводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по |
| ве и почиње права приповетка.</head> <p>Освану и давно жељени благ дан Рождества Христова.</p> |
| оспоје што морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од гл |
| један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе к |
| Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет |
| апци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизија |
| маћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну спљоште |
| х ласкавих одговора уредништва и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списа |
| на слова" и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао да |
| , а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак је н |
| ема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не се |
| пошти!</p> <p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! реч |
| д био нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква |
| већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му је ране дане детињства, тако да је то најле |
| а спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А |
| и брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, |
| и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, пр |
| изгубљену ствар и с тога је школовање у основној школи оставило врло тужне и по мало ружне успо |
| пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак са којим |
| и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зн |
| е душе па се допуњавале.{S} Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са јед |
| еком виду.{S} Ја сам у административном особљу; истина, то је неборачка јединица, ама све једно |
| прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове и једн |
| е и стаде правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S |
| , како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. —</p |
| е... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, во |
| ! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким ст |
| ју.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова |
| етку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, |
| > <p>„Моја жена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког времена, слушајући совјете наш |
| чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он оп |
| и жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је т |
| и с тога је школовање у основној школи оставило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} |
| олаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цига |
| p>У кући сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу читавих три дана уживајући у њег |
| на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Ус |
| а, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако накупило мало повише, вели ми |
| лики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би |
| ефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и |
| за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је дужност била да набави печени |
| ши одоше лако лако, само <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану |
| а свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне |
| e>Протоколу крешчајемих</title>“ празна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — је |
| његово, кад су ти исти професори и даље остали на својим местима у школи и чекали своје периодс |
| увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевници — неблагодарни народ не сећа и |
| огао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу и клади се да тако јефт |
| p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола та |
| није се офајдио онако како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте |
| ранту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај ниј |
| класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду |
| клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о |
| Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије само |
| олира продато суботом у корист државе и осуђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао |
| Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би |
| њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб н |
| а имам посла са судовима нити да вређам отачаствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо почети са д |
| Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију код једнога пушкара у дућ |
| , ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! продра |
| лази у странку која једино ради на спас отечества и која је једина у стању да Србију доведе, ве |
| на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу |
| и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; т |
| били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова им |
| пште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председник и Ше |
| пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новина |
| м Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да ње |
| тим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.</p> <p>Пос |
| само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, ве |
| е, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецн |
| >Можда ће сад ко, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај |
| приход, али задуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Рист |
| вни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла неко |
| ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</ |
| едајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како |
| бером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него да |
| х јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ |
| лони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и |
| м свету,</p> <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Кај |
| апуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћице а после и домаћ |
| устезања и одбијања домаћица пристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„На те мислим када зора свиће“,< |
| /p> <pb n="53" /> <p>А домаћин устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разу |
| ево!{S} Тако! рече Јова и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било. |
| и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем. |
| ма потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отприлике, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад му |
| умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну спљоштену пап |
| наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав песник какв |
| о мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p |
| реписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслуша |
| латио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> |
| џију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру |
| на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да игр |
| ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао је једнако где је |
| итао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао и није веровао ни једним новинама в |
| те! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога</hi> џандара.</p> <p |
| платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмак |
| спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давн |
| јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу |
| зна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — |
| p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му је ране дане детињства, |
| , и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред |
| ако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигнација у којој се Јова |
| озан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за што је |
| ло о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на |
| ок је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин |
| род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које су одмах |
| знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Тв |
| као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у казнечејс |
| а-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отприлике, к |
| о и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и револв |
| пева прву песму која је била. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам стран |
| } Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отим |
| амо човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> <! |
| атниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџ |
| а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} |
| о да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац |
| ничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова |
| е био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да |
| S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја |
| е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу ис |
| је то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуд |
| S} Управо сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто у |
| држала у пристојној даљини од свакога, па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{ |
| ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед |
| пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здрав |
| ојник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерн |
| а спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна протокола или „Амане |
| и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{ |
| ја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га бл |
| сам зват данас код Господина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо с |
| ="66" /> која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх |
| радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијонара“! рекла би му |
| аду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — |
| је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом. |
| мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину |
| дружески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> <pb n=" |
| им дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим |
| лаве ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришт |
| ма варанције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, |
| овора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам |
| и то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо. |
| {S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није |
| ом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити да |
| само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писањ |
| озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору, а к |
| анас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Добра кућаница, то ти, прико, виш |
| све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај да |
| ени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ |
| док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, |
| ста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> <pb n="61" / |
| ра, разне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S |
| да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Нач |
| то се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин < |
| лите само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали с |
| ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим |
| целариски материјал ка јазавац кукуруз, па га после продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; |
| стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блати |
| отине динара, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, |
| коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и |
| саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p |
| менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, з |
| ије; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе |
| чи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати |
| рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на други крај тањи |
| на неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан |
| — Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S |
| и, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила ј |
| ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на |
| већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме |
| м сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је б |
| језик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ћ |
| м већ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} |
| пим за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем: |
| а седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Ро |
| и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље |
| да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању |
| зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже гор |
| оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко |
| апао ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет |
| ну поднаредничку јегерску моју качкету, па <pb n="52" /> све померам цименту чиновничким женама |
| ваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, |
| И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име |
| Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам |
| Зато, никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам сваког |
| а је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и ова |
| дајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па ј |
| ђе му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да |
| пу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?! |
| аћицом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из бла |
| кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пу |
| адовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па н |
| своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вел |
| лим и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја <pb n="65" /> добро присети па рече за тебе: |
| !{S} Уживај, прико.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учи |
| луфе преко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковни |
| е. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S |
| о обешењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски кап |
| порез да платиш!</p> <pb n="32" /> <p>— Па четири, рођаче! одговара сељак.</p> <p>— Је л' гроша |
| дана већ готово заспала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепани |
| чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? запита домаћица полаженика.</p> <p |
| вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче |
| о је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам |
| } Ааа, овај... колика је сума?</p> <p>— Па четири стотине динара, драги прико.{S} Треба ми, па |
| а, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га |
| ан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... мислим тако —</p> <p>И, доиста, пошто је мало про |
| е његове, знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, |
| ј по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели |
| а, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спава |
| Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добр |
| о право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, |
| ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио. |
| " био, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк |
| и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад. |
| на му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми |
| } Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>п |
| ло, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео |
| с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="2 |
| подин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто ар |
| 8" /> извесно парничити због наследства па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ри |
| ом ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, |
| ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „ |
| ци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и |
| Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то |
| ине с врата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на |
| ова се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одј |
| а гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин |
| знаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио |
| икову чашу, храбри га осмех полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља |
| Море, зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да |
| — Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се |
| две карте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— |
| се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога господина-Саве, писара начелства. |
| аћају.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна њег |
| дао и, што кажу, пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгробна слова" и к |
| сна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то ла |
| и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, при |
| чним.{S} Чита тако у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: |
| полаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет година (ка |
| мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Мо |
| је и класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неких петнаест година тако да је већ изгуби |
| Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад д |
| неку старт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако д |
| алим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48 |
| едан другом ванредно допао; сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби је то особито ласкало што се |
| уће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад |
| ом, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p |
| тај лакомислени род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковим |
| адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко вр |
| запали, али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то т |
| Па се Каја <pb n="65" /> добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он н |
| вори српски, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљд |
| ти као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда се у ону пр |
| осле продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> < |
| је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао је сам |
| то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори |
| апу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ов |
| мо неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија |
| а.</p> <p>— Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се ве |
| дби Јовиној: почела је са једним орахом па је дотерала до тридесет, после му сваки дан умањавал |
| p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на |
| добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаб |
| тва гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али „човек |
| он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се ос |
| обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свра |
| на разговарао с друштвом.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијаре |
| памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} |
| а врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик уме |
| кав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана да |
| близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n= |
| , па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веро |
| т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме законитом супругу да и |
| јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова! |
| ам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, — па |
| кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка с |
| ољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе главом и настави — па ти ја |
| Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: |
| <p>— Море, прико, ти само накриви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један др |
| ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дуг |
| и откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </div> <pb |
| није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси |
| се није дао опомињати, него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ пита |
| ћам некако усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са |
| аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, |
| м једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, |
| "65" /> добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одб |
| а ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља за |
| ављем; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљ |
| ао казати ни сам господин <pb n="41" /> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p> |
| и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Кај |
| аше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну с |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћи |
| а је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.</p> < |
| од таког познаника какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако |
| S} Ту се срете са својим млађим колегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</p> <p>— |
| си на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Максић назв |
| аћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испи |
| никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није |
| мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина тера |
| ешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па |
| е пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланх |
| у.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; домаћин се |
| чашама.</p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а ред је назд |
| Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада |
| бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну ма |
| како са здрављем; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљ |
| м; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига! |
| а, деца, како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори |
| кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова |
| се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава га полаженик.</p> <pb |
| <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онда, |
| ори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говори |
| ко се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредн |
| а само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теш |
| . наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пусли |
| главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Ј |
| >Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је он |
| т код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наст |
| ивајући полаженику чашу.</p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: |
| а и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Мор |
| </p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} |
| "63" /> <p>— Е, прико, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам |
| е гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Пај |
| исети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није |
| pb n="54" /> <p>— Да Бог да! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, ис |
| </p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели |
| то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви |
| посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мај |
| је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мал |
| де врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља |
| по'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег |
| Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на онај нежан символ пус |
| у ове приповетчице будем тумач господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по п |
| ражеснија.{S} Најчудноватији беше израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-К |
| ћем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{ |
| инио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— |
| ражио папуче.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, |
| и бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p |
| Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за |
| види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и |
| У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило |
| pb n="64" /> <p>— Што не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на п |
| Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јов |
| ного занимљивија разговора с господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на |
| а узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неколико тренута |
| од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћин |
| > <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаест |
| вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако |
| ' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и |
| али своје периодске повишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb |
| дмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{ |
| мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стар |
| ај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатална околност, што је он донео баш |
| м арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p> |
| аоставштина од деде по матери!</p> <p>— Пали комшија! викну задовољно Јован ономе у другу авлиј |
| га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту |
| узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и |
| ном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица |
| ешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатална околност, што је он донео баш ћурана с |
| /p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а ред је наздравити п |
| а би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао |
| дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за пече |
| идну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ј |
| и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Пи |
| је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, мо |
| } Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од к |
| , него га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу |
| еди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прик |
| отписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.</p> <p>Но мати му |
| ципелама које су се једва виделе испод панталона названих „трумбетен-хозен“.{S} Био је то једа |
| вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу |
| т мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n="56" /> поглед који се н |
| ова који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер данас, наравно, да није мисл |
| аженик док се домаћин устумарао тражећи папуче.</p> <p>— Чуће се! додаде домаћица (онако полако |
| главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо, што стојите! ре |
| ако, као кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица се увек умела понаша |
| је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћут |
| не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав п |
| S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет та ф |
| } Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер ш |
| љубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шезд |
| о, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} |
| pb n="46" /> тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу до |
| ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не |
| да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова се |
| за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, шт |
| настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а |
| ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то пр |
| само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек т |
| о.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито <pb |
| div type="titlepage"> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА, КН.{S} СПОМ.{S} БР. 35.</p> |
| Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парницу <pb n="66" /> која тек што се није окончала, па |
| бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ наз |
| оји ће се доцније <pb n="18" /> извесно парничити због наследства па ће им требати доказа да су |
| кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се |
| и времена и здравља упропастио за своју партију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али вре |
| } Три пута је сведочио онако како је то партиски интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад |
| дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, н |
| откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не при |
| ико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намести, |
| о?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ |
| га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриг |
| у, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чиј |
| много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си к |
| много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. |
| ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шеф |
| ада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату |
| о.</p> <p>— Шта је, прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није |
| седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, |
| Био је то један од оних канцеларијских пацова, који су имали леп рукопис и страсно волели да ш |
| јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушава |
| оже бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су једнако само да би бар једном леп |
| ије било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном листу, |
| ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и з |
| дава се прика извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати.</p> <p>— |
| им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на дру |
| ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко |
| к кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шали |
| ј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, ов |
| о, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач |
| , ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си пев |
| или последица дерања, тек се Јова после певања разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик |
| ајпре домаћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пу |
| ам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада не |
| ад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прик |
| се певање, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму. |
| мах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећ |
| е и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две карте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав |
| саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме књижевност наш |
| он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио |
| </quote> <p>пева домаћин и загрли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога |
| /p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензионарке само притискују солуфе кад прођем а ја ка’ |
| даџијом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“.{S} Јова је ч |
| вско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и њего |
| а својим местима у школи и чекали своје периодске повишице, и, као за пакост, мораде он све то |
| е место кецеље неку старт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави |
| амеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, |
| (онако полако) намештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова и |
| стих са ранфтлама, онако жутим и плавим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! реч |
| у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, п |
| ана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се д |
| , да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он |
| >Каја поскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.{S} Јова није много писао код куће; ко |
| она моја стара поднаредничка „јегерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S |
| тако сам неких седам страна сваковрсних песама, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била |
| тога је још из ранога детињства постао песимиста.{S} Од неправде је много претрпео и у гимнази |
| ар али је сада бележио колико је четки, песконица, фрула и солира продато суботом у корист држа |
| риге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога на |
| враћа је, донеси „<title>Лиру</title>“, песмарицу ону!</p> <p>Кад му донесоше „<title>Лиру</tit |
| глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова после певања ра |
| ављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми манифестовали мир мећу људима и благовољеније.</p |
| и „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, в |
| прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако дераше на своју страну |
| рва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном листу, и испевао |
| илике као онај бедник коме донесе какав песник какву своју драму у пет чинова на шездесет писан |
| .{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S |
| али да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше пе |
| p>Јован Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну клас |
| о у неким новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чуј |
| Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, |
| донесе какав песник какву своју драму у пет чинова на шездесет писаних табака у цели да је проч |
| ка се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и штам |
| ој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канцела |
| у беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вел |
| ну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису и |
| сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ја с |
| S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даље п |
| оји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни |
| ављало из године у годину неких десетак петнаест година — док се није најзад досадило и шефу и |
| о је поштар VI. класе па ту остао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду на аванзман |
| досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом |
| трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога</hi> џандара.</p> <p>Од пола један до два имао ј |
| ко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога |
| да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше, него да |
| аженику <pb n="39" /> утрапи тепсију са печеним ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом |
| 0" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио |
| о, чикам свакога совјетника, ако његова печеница буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти |
| ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалаб |
| 1" /> <div type="titlepage"> <p>БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕ |
| Изнеше печеницу на сто.{S} Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.{S} Домаћин стаде сада |
| нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво |
| ше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога совјетника, ако |
| његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и |
| ницу и клади се да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је куп |
| ри пут јавио крећући се полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га с |
| ђе Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и пре |
| д зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана. |
| маћин стаде сада, раздраган погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом ис |
| јело се.{S} Домаћица устаде да транжира печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се уж |
| анжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Румена, лепа печеница, кора јој мал |
| а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред |
| знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу.</p> <pb n="31" /> <p>И купио је.</p> <p>Купио |
| век шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> <!-- </d |
| ио се бацивши још један поглед на своју печеницу која је на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е |
| ави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и добре печенице ни |
| ремишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што мислила |
| ону животињу, како се навадила на нашу печеницу?{S} хоће крканлука!</p> <p>— Коју? запита Каја |
| hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, в |
| а“ роду војске који је замењен данашњом пешадијом, о Бомбардирању Београда и о репарацији држав |
| ли да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да ј |
| лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наредника, писара из дивизије, неког малог |
| .{S} Овде су опет многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали непр |
| /> а нарочито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све што им з |
| ко било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си, п |
| а сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Што не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу |
| вдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.</p> <p>— Побратиме, виче полаженик, побратиме, не |
| ако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства п |
| фа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је |
| — Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? ве |
| полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји д |
| што, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љут |
| фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко моја, оди <pb n="55" /> ближе, оди до мене... |
| ву своју драму у пет чинова на шездесет писаних табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја до |
| да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толик |
| пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на с |
| каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} |
| дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко над |
| био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора уредништва и просто осет |
| марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгробна слова" и конкурисао Јови.{S} Овај је о |
| с пером и мастилом.{S} Јова није много писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" / |
| с на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би |
| о друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, песконица, ф |
| бацивао за неког пешадијског наредника, писара из дивизије, неког малог вицкастог штиглица са г |
| е па и из авлије самога господина-Саве, писара начелства.</p> <p>— Е добро је, рече Јова.{S} Же |
| тавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писарем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Гово |
| на потпис казначеју или претпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа њего |
| ко научи боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се тако понављало из године |
| кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је д |
| дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим би |
| ељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често нису могли да знаду шта <pb n |
| бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Мил |
| о — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека вр |
| истар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа |
| <p>— Да није аванзовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на ма |
| лаво? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар |
| а из хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја то |
| а, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</ |
| ! одговара сељак.</p> <p>— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{S} Динара! |
| > <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— |
| џандару“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> < |
| виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема кр |
| па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и |
| ражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, |
| видиш неку канибалску прождрљивост.{S} Питају један другог: пошто прасе? и један другом одгова |
| ис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вел |
| у на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило Тројно. |
| администрација! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране доби |
| о грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти |
| све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, |
| гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна с |
| азвана, у конзисторији, <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назватог |
| жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки механџија радо примао „г |
| пс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће |
| пену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са стол |
| м.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то пр |
| о соби.{S} Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке историје; море, ја да му седнем па испри |
| сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у |
| } Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнак |
| у је дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши |
| да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се |
| бити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон |
| није дао опомињати, него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају |
| а пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда |
| на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек в |
| погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би до |
| {S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене зн |
| ом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том трен |
| таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мој |
| едине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| в! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не може да а |
| p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p> |
| а једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се учи |
| афа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова |
| А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јов |
| ставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту |
| аже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу стра |
| е, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p> <pb n="32" /> <p>— Па четири, рођаче! одгов |
| штен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он |
| !{S} Најлепше ми године, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, |
| <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вел |
| ао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Кар |
| з штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из ње |
| ве и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах дру |
| буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S |
| а пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми манифестовали мир мећу људима и благо |
| учају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против ње бра |
| ведром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али |
| а је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за т |
| {S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други и |
| лицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви |
| сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже |
| умњало се почешће <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у основно |
| е канцеларије имао је неколико филијала по оним механама где сељаци свраћају.{S} Купи само диви |
| ламу дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније знала, да се Јова поштар с |
| итом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној: почела је са једним орахом па је до |
| ли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао ос |
| оште.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га т |
| кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него да <pb n="6" /> му се |
| и кремењак, једина заоставштина од деде по матери!</p> <p>— Пали комшија! викну задовољно Јован |
| аћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све што им за благе дане треба |
| а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српским надлештвима.</p> <pb n="25" |
| „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Ри |
| аницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то |
| ада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази |
| вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су једнако |
| у основној школи оставило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напоји |
| Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје |
| иних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор |
| p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођакове р |
| вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својо |
| до, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога</hi> џ |
| ај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да п |
| ија у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена |
| ицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и з |
| ио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од својих четрд |
| а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуш |
| ју се и седају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и вра |
| и, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb |
| ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“ |
| по’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола |
| 'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била в |
| е суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68" /> тај смртни кроз ч |
| тек се Јова после певања разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у с |
| </p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да |
| екао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу би |
| ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако |
| умарајући <pb n="45" /> и тражећи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке |
| 30" /> а нарочито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све што и |
| рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед |
| прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намест |
| д то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјети |
| аполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — док се |
| скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „ |
| </p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознатим законима који у васиони владај |
| бу Кристијана задева онда му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а |
| ва.</p> <p>Прошло и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу |
| ази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних Хришћана који хитају из цркве, где с |
| е, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом с |
| еби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Но |
| ује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} Помисли < |
| ју.</p> <p>— Побратиме, виче полаженик, побратиме, немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш |
| стаде домаћина терати да пију.</p> <p>— Побратиме, виче полаженик, побратиме, немаш бре бољег п |
| лаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да се испун |
| рати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда до виђења госп |
| и четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па |
| Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је показао за |
| оставио.“ — „Кад се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по |
| иса, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнад |
| естима у школи и чекали своје периодске повишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и оч |
| н био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „ |
| (а нарочито пољопривредна која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> |
| ту за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми |
| уд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише се најзад за три динара |
| и се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти не може се веровати", говорно је Јова).{S |
| а променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако |
| ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки |
| ка, ако његова печеница буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о банди |
| пао један болно - умилни <pb n="56" /> поглед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> |
| ћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу која је на безбедном месту ста |
| а ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него признаде, да је заиста |
| зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се св |
| лиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За ти |
| и тако силно да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађим кол |
| (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар |
| уцала.{S} Домаћин стаде сада, раздраган погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је |
| ало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао д |
| /p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави в |
| заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намирише |
| прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато |
| седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наставља Јова тумарају |
| ојника или покојнице.{S} Он добије само податке из живота, као године рођења, смрти, црте из ка |
| 8" /> жени досадио.{S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а |
| е забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом |
| /p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће |
| ана!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска" персона, не би те ни молио; не |
| прико!{S} Ех, кад накривим ону несрећну поднаредничку јегерску моју качкету, па <pb n="52" /> с |
| надлештвима.</p> <pb n="25" /> <p>После подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батр |
| {S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канце |
| </p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећа |
| и грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себ |
| душа.{S} Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном писару |
| ња то јест деловођа, у овдашњој Женској Подружини и има тридесет динара месечно, за то и њен по |
| пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, прекиде Јова |
| ука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама ради |
| е види ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и в |
| ијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђ |
| ши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито <pb n="33" /> је носи |
| Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="28" |
| оја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с п |
| се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога</hi> џандара.</p> <p>Од пола један до |
| и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после скине с врат |
| млађим колегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зв |
| е десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полажени |
| већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и д |
| не како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко б |
| и се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми мани |
| због нагомиланог материјала.{S} Братско поздравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се |
| Србинови што пре концу приведу и за то позива сваког слободоумног и поштеног Србина, да следуј |
| а послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегери |
| ћу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да |
| е којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако в |
| авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! додаде |
| Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— |
| ој даљини од свакога, па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{S} А била је прили |
| а: „Јављамо пријатељима <pb n="57" /> и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је |
| еру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год |
| лажеником.{S} Мећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали сво |
| био је Јован Максић надимак са којим је познатији него са презименом својим.{S} Звали су га <hi |
| много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парницу <pb n="66" /> која тек што се ни |
| на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне |
| руштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен |
| — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{ |
| данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратише у фурунџиницу чича-С |
| теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја др |
| батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најчешће |
| е вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине ситнице, с |
| бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је |
| ављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све |
| ало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија |
| мо овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је |
| обро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако |
| а била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо доста окретности и умешности, тако да с |
| сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ за сво |
| , „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ |
| Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" место Господина Начелника или Господ |
| е.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Имам час |
| и домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, уп |
| колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави, |
| сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони |
| ан орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах истога дана га |
| вно други изговорити на гробу дотичнога покојника или покојнице.{S} Он добије само податке из ж |
| ојније ожалити, одмах полете наследници покојника (који ће се доцније <pb n="18" /> извесно пар |
| ворити на гробу дотичнога покојника или покојнице.{S} Он добије само податке из живота, као год |
| женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити |
| ларију код једнога пушкара у дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је об |
| ућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по не |
| живи <hi>петога</hi> џандара.</p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наиг |
| апоље пред кућу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} |
| њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој |
| било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим пер |
| је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће так |
| {S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз припо |
| ли, Паја, можда је зарасла, извињава га полаженик.</p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и то да буде, |
| <p>— Ама, прико, батали то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — |
| Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаженик првога дана светлога празника Рождества Христ |
| нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише пр |
| /> <p>— О молим, молим. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам вој |
| и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! рече полаженик.</p> <p>— Чујмо! прихвати госпоја Каја.</p> < |
| ерати да пију.</p> <p>— Побратиме, виче полаженик, побратиме, немаш бре бољег пријатеља од мене |
| >И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног туњавог н |
| тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше. |
| Хладне руке... ама врела љубав. уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуче.</p> |
| ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! вели задовољн |
| ника.</p> <p>— Зиме, госпоја Кајо! вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам |
| њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тим |
| ивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се више ра |
| разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде дом |
| ="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико и побратиме, хр |
| ће излазити као добар Хришћанин.</p> <p>Полаженик седе и стаде правити цигару.</p> <p>— Ама, ос |
| ро, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста а |
| поја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Па |
| >— Па шта нам доносите? запита домаћица полаженика.</p> <p>— Зиме, госпоја Кајо! вели полаженик |
| ју и полаженикову чашу, храбри га осмех полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, т |
| а и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех полажеников па прича |
| ђу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стотином си га могао познати где с |
| и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n="39" /> утрапи тепсију са печеним ћура |
| пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу, храбри |
| није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устаде понова, диже чашу и накашља се ма |
| благодарни за то, рече Каја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути |
| ба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристијан |
| а мачор се још три пут јавио крећући се полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохват |
| p> <p>— Чуће се! додаде домаћица (онако полако) намештајући дуге шишке и перлама опточену белу |
| /p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb n="23 |
| треба га што достојније ожалити, одмах полете наследници покојника (који ће се доцније <pb n=" |
| с поносом спомињали) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца н |
| ди.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политичких странака и до сад се није уписао, вели, још |
| те се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на онај нежан символ пуслице, |
| тога, могла се читати Изјава у тадашњем полузваничном органу, којом прелази у странку која је н |
| овек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопривредна која је још у повоју) лежи на срцу, понуд |
| ђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу на њему.{S} Јова му при |
| , зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њему к |
| у кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико саксија госпоја-Каји |
| Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног Календара.</p> <p>Можда ће сад ко, зачуђ |
| н окружни начелник који је почасни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем |
| врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми |
| рли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је са |
| је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отп |
| ски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} М |
| од куће је више читао или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за т |
| ћи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици; надевао сарме с њом заједно и заметао |
| ко, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре до |
| свећено г. Добри Арнаутовићу, поштару и помало критикеру.</p> </div> </front> <pb n="5" /> <bod |
| рску моју качкету, па <pb n="52" /> све померам цименту чиновничким женама и абаџиским ћеркама |
| меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а на |
| /p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Јова |
| p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом судбином.{S} Постао је философ и није |
| име, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у банкама аконтира |
| ога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је сврш |
| им вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, |
| њавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати.</p> <p>— Чекај! ранжира Јо |
| жасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струку. „Међу сл |
| и „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, као оно |
| то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон |
| рте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо |
| чим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга |
| ивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш неку канибалску |
| ваца којекаквих, којима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ј |
| кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су једнако само да би бар једном лепо завршил |
| те и писати велика слова.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаест год |
| unit="subSection" /> <p>Као практиканат понашао се примерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и |
| рапио у шаке.{S} Домаћица се увек умела понашати онако како часној жени приличи; пред мужем се |
| овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копа |
| ред је наздравити полаженику.{S} Устаде понова, диже чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! ре |
| , али је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље ос |
| своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних с |
| ре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито <pb n="33" /> је носио Јова прасе кући и заста |
| расад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На ли |
| љив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поред комшија који, како с |
| рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је то полетело и спало |
| дна која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и дон |
| је он купио, него се још сам добровољно понудио да га растура и растурио је равно четрдесет и о |
| анац преко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и по |
| итао Темеову Криминалну Библиотеку).{S} Поодавно се датира њихово непријатељство, још од ланско |
| ња, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ра |
| прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али што је б |
| ава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувши се чашама.</p> <p>Там |
| чита онако како он уме, онако његовски; попео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у гр |
| ова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не вид |
| ово задовољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они к |
| домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о п |
| не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко својих пријатеља.{S} |
| ричу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поред комшија који, како се њему чињаше, пуцаху од зави |
| а се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} |
| Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p> <pb n="32" /> <p>— Па четири, рођа |
| пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита с |
| Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и ору |
| !“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у |
| а вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је њег |
| рт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Пе |
| а државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практикантског с |
| евних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цел |
| ез одушевљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би дана отишао |
| довољства гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али |
| х старијих, Јова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јованово |
| ивео, — мораде напустити школу којој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој ст |
| /> <pb n="4" /> <div type="liminal"> <p>Посвећено г. Добри Арнаутовићу, поштару и помало критик |
| е госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних послова легао је и <pb n="37" /> дуго у кр |
| постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако него ов |
| е кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђо |
| нудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.{S} |
| ди — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи п |
| на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђавол |
| арање и пролонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже п |
| вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствене поштаре.</ |
| </p> <p>После ове своје штампане Изјаве послао је Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису |
| пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, в |
| -ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијонара“! рекла би му пуна задовољства |
| латом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћемо употребити доцније, за сада још не можемо |
| дресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћемо |
| их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно, што је |
| дним орахом па је дотерала до тридесет, после му сваки дан умањавала оброк, док није последњег |
| и најведрије доба у животу Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n=" |
| ле које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних послова легао је и <pb n="37" /> дуг |
| Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачко |
| ко, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у пе |
| но, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Ни |
| е“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је |
| е као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је |
| и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, |
| поче „Рождество" уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде јед |
| песме или последица дерања, тек се Јова после певања разведри мало по мало.{S} Али сад опет пол |
| да позајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај кад х |
| ски материјал ка јазавац кукуруз, па га после продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па фал |
| /p> <p>„Ама, господин Јово, заустави га после неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер или т |
| е испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и пре |
| но било и спомињати.{S} Неколико недеља после бегства Кајина наредника Мику задеси несрећа.{S} |
| удари овом последњом.{S} Неколико дана после тога, могла се читати Изјава у тадашњем полузвани |
| се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јављамо пријатељим |
| што кажу, пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгробна слова" и конкури |
| ли, на њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога М |
| малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за ш |
| човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само јед |
| жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С |
| де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него с |
| ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешто озбиљнији.{S} Поче |
| пским надлештвима.</p> <pb n="25" /> <p>После подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се св |
| ану на вечеру за инат душманима.</p> <p>После су лепо живели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, |
| наш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијања домаћица пристаде и отп |
| ина, да следује његовом примеру.</p> <p>После ове своје штампане Изјаве послао је Јова и неколи |
| <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова после певања разведри мал |
| му сваки дан умањавала оброк, док није последњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је и |
| к и Шеф поште и телеграфа.{S} Код овога последњега је најрадије ишао и најпријатније провео.{S} |
| ај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана више старала него о свом законитом мужу. |
| е три разреда учио шест година; седео у последњој скамији и био увек меланхоличан.{S} И он напо |
| ом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{S} Неколико дана после тога, могла се читати |
| продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки ро |
| сто било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлиф |
| утрвеном и цвећем посутом стазом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{S} Неколико д |
| ским, <pb n="24" /> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пр |
| чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини |
| до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је нај |
| а није ни слушала, а после посвршаваних послова легао је и <pb n="37" /> дуго у кревету размишљ |
| ја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде за |
| да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном речју, поштен човек; говоре, душа ваља |
| е гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели |
| <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издат |
| анку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политичких странака и до сад се није |
| оштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавн |
| ан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> < |
| да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, |
| о, али тек некако после овога разговора постаде нешто озбиљнији.{S} Поче се као кроз маглу прис |
| ле.</p> <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“ |
| остављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао так |
| атлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крв |
| е променио струку.{S} Добио је и класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неких петнаест г |
| еке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си лиферант!{S} Придижеш канцелариски материјал |
| Јова се помирио са својом судбином.{S} Постао је философ и није више гледао само на оне <hi>пр |
| а.{S} С тога је још из ранога детињства постао песимиста.{S} Од неправде је много претрпео и у |
| ан.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар |
| д куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим |
| } Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу |
| ктиканти, тај лакомислени род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким |
| ришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и |
| ан и предострожан домаћин, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијског |
| и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је с |
| lestone unit="subSection" /> <p>И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, бил |
| е срете са својим млађим колегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо |
| први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Максић назван „Ва |
| тељи или другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на послетку се реши да удари овом пос |
| косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, — па шт |
| наче мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку ч |
| ао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном писару, тако да му |
| ам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се |
| ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд |
| .{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, |
| ма тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је гл |
| неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задо |
| “ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указни поштар.</p> <p>И некак |
| о једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Па |
| азим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али |
| о сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест деловођа |
| Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права да |
| о, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n="20" /> |
| на пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отприлике, као как |
| хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је тв |
| вовању, да и он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах |
| !!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и зами |
| е доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се |
| цечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико да се прик |
| већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чуј |
| S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако пос |
| лон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришом писа |
| о за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силниј |
| Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Н |
| о.{S} Господин окружни начелник који је почасни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне сак |
| а разговора постаде нешто озбиљнији.{S} Поче се као кроз маглу присећати свега онога што се дес |
| му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, завол |
| а га је све орасима по наредби Јовиној: почела је са једним орахом па је дотерала до тридесет, |
| ога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо! |
| ересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине ситнице, само да би |
| за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.</p> <p>Про |
| аствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо почети са домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је би |
| ио полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћ |
| домаћин устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће д |
| Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијат |
| очеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често нису м |
| ш много пропатио од клевета, сумњало се почешће <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљену ствар и |
| а на други крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је сума?</p> < |
| робно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од с |
| не, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српским н |
| о излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head> <p>Освану и давно жељен |
| ин Јово?“ а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ет |
| на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако широк |
| пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако њего |
| !“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, |
| И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигнација у којој се Јова сада налази.{S} А |
| гу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен уздигао у |
| Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струку. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова |
| је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну класу старији од ме |
| ву недељу дана раније знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу.</p> <pb n="31" /> <p>И |
| струку.{S} Добио је и класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неких петнаест година тако |
| живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код |
| био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац у макишком бла |
| са судовима нити да вређам отачаствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо почети са домаћином.</p |
| н уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то |
| al"> <p>Посвећено г. Добри Арнаутовићу, поштару и помало критикеру.</p> </div> </front> <pb n=" |
| наздрављам као другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску струку на један, рећи, вис |
| , он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; где |
| вници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код овога последњега је најрадије |
| ом недозвољеном послу.{S} Једном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, |
| овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као косе |
| био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на па |
| у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повик |
| м био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{ |
| Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем |
| ду и за то позива сваког слободоумног и поштеног Србина, да следује његовом примеру.</p> <p>Пос |
| и „Аманетника“ у београдској централној пошти!</p> <p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ д |
| вљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би дана отишао раније у |
| — Па... мислим тако —</p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и |
| јер баш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то пр |
| у прождрљивост.{S} Питају један другог: пошто прасе? и један другом одговара: сваки каже пошто |
| доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старијих, Јова се врати |
| ме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели с |
| се? и један другом одговара: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже |
| ић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожел |
| ад је пред кафаном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, пилићи?"' или |
| узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви |
| ва?“ Или: „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па |
| га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајет |
| а <pb n="23" /> би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охлади |
| е и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако ј |
| е одевати.</p> <p>Био је тачан, смеран, права практикантска душа.{S} Ишао је на прстима кад је |
| .{S} Распитао сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то ј |
| не, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head> <p>Освану и давно жељени благ |
| лега (старије класе наравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он |
| ила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шва |
| а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се |
| ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Па |
| овице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од |
| да; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њ |
| p>— О за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста једна! — |
| у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Душан |
| јрадије са неким Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљ |
| питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три |
| ришћанин.</p> <p>Полаженик седе и стаде правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} |
| ота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повод |
| „<title>Протоколу крешчајемих</title>“ празна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједо |
| му буде полаженик првога дана светлога празника Рождества Христова.</p> <p>А ево како је то би |
| или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Као практиканат понашао се примерно, био пун такта.{S} Преп |
| еднога дана се опет обрете међу гомилом практиканата као стари Југ међу Југовићима. „Само да се |
| је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени род, и они се постарали па |
| ати.</p> <p>Био је тачан, смеран, права практикантска душа.{S} Ишао је на прстима кад је што по |
| посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практикантског стола размишљаваше сад у коју струку да |
| — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао ј |
| врати своме законитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности.{S} А |
| , прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ј |
| ана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи |
| S} Поносито <pb n="33" /> је носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, з |
| се трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} |
| Ама... вели сељак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба |
| ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од |
| е један за другим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што морају једна за другом д |
| ко звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и нема |
| о вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као |
| рана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по |
| првога дана.{S} Погледај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад г |
| сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу читавих три дана уживајући у његовом ров |
| на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је |
| дрљивост.{S} Питају један другог: пошто прасе? и један другом одговара: сваки каже пошто је куп |
| На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} |
| зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића |
| S} Четири динара.</p> <p>— Ма зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је назиме!{ |
| ом туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још једар |
| то ћемо да се провеселимо, за причу!{S} Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гр |
| ва сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито <pb n="33" /> је носио Јова |
| бог неког дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакал |
| ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p |
| грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, као да је |
| м добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за и |
| е димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јо |
| pter" xml:id="SRP18931_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>У којој је описано све што је нужно д |
| <title>Лиру</title>“ на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је |
| , да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то |
| му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једна |
| гом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми бу |
| н!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме |
| је“, него да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу, |
| бегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оста |
| по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у ш |
| рта! вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p> <pb n="17" /> |
| м дугачким менчиковима које су одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати |
| ујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се |
| ређам отачаствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо почети са домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај |
| ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даљ |
| ић назван „Ватра“, да му буде полаженик првога дана светлога празника Рождества Христова.</p> < |
| <p>Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем |
| јо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само какво сам прасе купио!{S} |
| узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам |
| ило прва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном листу, и исп |
| ича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње к |
| Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког времена, слушајући совјете наших заједничких |
| а како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да |
| ра у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њ |
| руди да је трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам го |
| како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <p |
| оже да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред в |
| а баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до два ча |
| силама радити да се идеали Србинови што пре концу приведу и за то позива сваког слободоумног и |
| н, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора с којим се Јова |
| га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наредника, писара из ди |
| > <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, |
| а, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Шваб |
| онашати онако како часној жени приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини од сваког |
| .</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова то |
| да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; срет |
| >Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска главо? з |
| вљенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у |
| чање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ |
| ако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну |
| во друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико да се прика једва в |
| десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки тере |
| и га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пит |
| , што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је д |
| само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове и једнако гледа |
| послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али ј |
| е носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с к |
| ософ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га |
| ора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља |
| и па пушта густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беш |
| чита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу на њему.{ |
| тило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа н |
| да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> требао разумети |
| дбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, заустави га посл |
| И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан домаћин урадио, вратио се бацивши још јед |
| ји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предострожан домаћин, он се уједно постарао за све.{S} |
| отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код овога послед |
| рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Имам част представити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које се к |
| мишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Хер |
| о што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога на жиранта мога.“ Е, то ко |
| ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе |
| ћ надимак са којим је познатији него са презименом својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова |
| ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без |
| Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљиви |
| колико пута причао.{S} Причање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, са узвици |
| уго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ва |
| евој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S} Слушала с |
| p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} С |
| дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А како је код других, који нису ништа |
| чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, ка |
| ећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко својих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и |
| ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предострожан домаћ |
| подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави ф |
| орат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и |
| лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати. |
| оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас отечества и |
| у тадашњем полузваничном органу, којом прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, по |
| е, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што |
| да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, |
| све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћу |
| ку и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струку. „Међу слепцима ћорав краљ |
| Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</p> |
| оред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатална око |
| рљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати |
| понашао се примерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, |
| кту левога палца спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> |
| /> су стизале у казнечејство где је он препишчик био.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А |
| tone unit="subSection" /> <p>А то место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамилија дигла |
| личан.{S} И он напослетку сит неправде, препун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — |
| аде, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду војске |
| пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомск |
| оста окретности и умешности, тако да су претпостављени опазили, до душе, наскоро да је „сир ниж |
| је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном писару, тако да му је то већ постало др |
| аест и шеснаест спратова у Америци, или претресају о додацима конзулским, <pb n="24" /> ту се и |
| јарем (то јест писарем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: |
| стао песимиста.{S} Од неправде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори |
| , па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест с |
| Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на други крај тањира.{S} |
| којој је описано све што је нужно да се претходно зна.</head> <p>Како која година, и како који |
| а, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што |
| ењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="41" |
| се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би |
| а у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џанд |
| {S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни |
| кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (јер |
| ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у |
| ити да се идеали Србинови што пре концу приведу и за то позива сваког слободоумног и поштеног С |
| мо ми све то!{S} Постао си лиферант!{S} Придижеш канцелариски материјал ка јазавац кукуруз, па |
| еколико пута долазио и крао Јову или му придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова с |
| пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, да и он испали.{S} |
| палца спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, |
| ића.{S} Погледа прасе и немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и |
| докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у |
| ве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А пол |
| показао, шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без |
| е у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јов |
| {S} И Јова удари у тугованку, како нема пријатеља на овом свету,</p> <p>— Ништа од мене, прико, |
| S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш.{S} Немаш ни једно |
| е полаженик, побратиме, немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам |
| ради и сам <pb n="22" /> и преко својих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога |
| и се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку, како нема |
| драв си, прико!{S} Киљадили ми се такви пријатељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— Да Бог да! одговарај |
| венчања читало се у новинама: „Јављамо пријатељима <pb n="57" /> и познаницима да смо се венча |
| леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јова |
| ја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред |
| те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то није помог |
| ед прику у тањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефо |
| сле те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је ника |
| , је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жут |
| о: мале лопове вешају а великима ордене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф раменима, шта ћеш, т |
| ош „јегери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само иск |
| и цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што |
| инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам т |
| ки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад |
| гу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb n="44" /> б |
| ијатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у |
| свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко |
| чком лагираном каишу.{S} Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства је |
| ту Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, прико, батали то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па |
| , али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере |
| на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама жиранта |
| !{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наставља Јова тумарајући <pb n="45" /> и |
| о и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и о |
| Уживај, прико.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш |
| после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја |
| чуди се Каја.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, прико, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти |
| што подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жа |
| ло се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти во |
| на, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад |
| његова печеница буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на |
| на овом свету,</p> <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор изм |
| је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице!</p> <p>— |
| кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} |
| маћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви капу па уживај!{S} Колај работа |
| не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и |
| похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено. |
| ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А |
| чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такви пријатељи!“</p> <pb n="5 |
| овођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има три потпи |
| ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и прол |
| још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим... н |
| иков па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај |
| један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим |
| {S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни |
| о; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то по |
| ставља:</p> <p>— Добра кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти |
| у на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назо |
| n="61" /> <p>— Е, па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пару, да оден |
| штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције |
| Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор да поста |
| , и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте |
| шњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, при |
| и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да |
| вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, к |
| а ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се |
| ика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n=" |
| њу! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и ут |
| евај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме |
| е и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам |
| раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што д |
| брцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту погодим |
| </p> <pb n="49" /> <p>— О молим, молим. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин војник!... |
| p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти са |
| ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим ону несрећну поднаредничку ј |
| .{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо |
| p> <p>— Па четири стотине динара, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три |
| Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми ј |
| е!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, п |
| се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и врсно |
| } Јова је често нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једн |
| су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“.{S} Јова је често нудио одаџију дуваном. „Прико |
| е живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n="56" /> поглед кој |
| уго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико да се прика једва видео |
| чини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако |
| ницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао, како се у своју домаћицу управо заљу |
| ко беху распоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао |
| нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек д |
| шао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и |
| /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао |
| к умела понашати онако како часној жени приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини |
| какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало о |
| дио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити се |
| еханџији, за то је сваки механџија радо примао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у |
| мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаж |
| и Календар и меницу на њему.{S} Јова му примаче мастило које држи у левој руци а десном му пред |
| шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" место |
| такла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко о |
| ction" /> <p>Као практиканат понашао се примерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изр |
| г и поштеног Србина, да следује његовом примеру.</p> <p>После ове своје штампане Изјаве послао |
| заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто, педесет и две табле |
| кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад тр |
| сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ј |
| тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и |
| био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато |
| , вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: |
| року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда до ви |
| ео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође Перке шеф |
| р тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head> <p>Освану и давно жељени благ дан Ро |
| "titlepage"> <p>БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊ |
| ајинтересантнији и најглавнији део целе приповетке, тако главан, да су оне раније две главе упр |
| еровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пајиних мисли.</p> <p |
| рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, |
| ару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога |
| још.{S} Па се Каја <pb n="65" /> добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Ка |
| то озбиљнији.{S} Поче се као кроз маглу присећати свега онога што се десило о ручку; многе слик |
| осле малог устезања и одбијања домаћица пристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„На те мислим када зо |
| а бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одевати.</p> <p>Био је тачан, смеран, права |
| ни приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па чак и од таког познани |
| а, ја како!{S} А старе пензионарке само притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Мор |
| Чујмо! рече полаженик.</p> <p>— Чујмо! прихвати госпоја Каја.</p> <pb n="53" /> <p>А домаћин у |
| Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја |
| Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуда долази т |
| х слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, туж |
| сток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је већ б |
| комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако |
| је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јеге |
| га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и уз |
| ву чашу, храбри га осмех полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јо |
| ило.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати н |
| иње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то |
| оша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S |
| а посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек к |
| а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном |
| вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је често прекидао, нарочито кад је п |
| ра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се |
| подина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуш |
| ађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још кој |
| ције!{S} Што ћемо да се провеселимо, за причу!{S} Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан а в |
| добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поред комшија |
| ирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пош |
| дњега је најрадије ишао и најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше мес |
| иванције и крканције!{S} Што ћемо да се провеселимо, за причу!{S} Прасетину стегао жесток мраз, |
| тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, |
| то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако ј |
| S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би |
| ом а узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачком, да се д |
| теријал ка јазавац кукуруз, па га после продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога |
| ико је четки, песконица, фрула и солира продато суботом у корист државе и осуђеника Казненога З |
| </p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, как |
| сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и |
| пензионарке само притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти в |
| тва јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво г |
| а.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћан |
| хова облапорност, видиш неку канибалску прождрљивост.{S} Питају један другог: пошто прасе? и је |
| нас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ј |
| сећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, ал |
| изврну чашу и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ни |
| ми године, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мен |
| а једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на спава |
| Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало под |
| ита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поред комшија који, како се њему чиња |
| а њихово непријатељство, још од ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јаг |
| се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, ос |
| себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још много про |
| ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу са |
| знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, пр |
| акупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по |
| краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} Добио је и класу, постао је поштар |
| но чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице!</p> <p>— Море, а |
| номишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и |
| та његова.{S} Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почешће <pb n="10" /> н |
| — Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ствари —</ |
| а прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове |
| ачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешћ |
| е хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се б |
| о и оних ласкавих одговора уредништва и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чуве |
| ш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} |
| истеку тога рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо |
| ија, па да изиђе књига за три деловодна протокола или „Аманетника“ у београдској централној пош |
| умети за што је једна рубрика у „<title>Протоколу крешчајемих</title>“ празна остала а у Крштен |
| ео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних језика су га |
| ђен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на својим местима у школи и чек |
| да <pb n="20" /> их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и по |
| ће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио на |
| на шездесет писаних табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} |
| радости!{S} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си |
| ћивати тек о илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разго |
| што постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} Кад ј |
| тако —</p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{ |
| ени благ дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и служба, и побожан свет излази из црк |
| што је хтео да <pb n="20" /> их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, и |
| је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом р |
| урмаџор да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су с |
| постало друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у каф |
| права практикантска душа.{S} Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или пре |
| се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који га |
| о, како то само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6 |
| оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позн |
| и српски, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и |
| овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бу |
| ислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све тре |
| а Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један друго |
| ао практиканат понашао се примерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све што му |
| је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Добра ку |
| ница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; б |
| читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара п |
| послати за „медецијонара“! рекла би му пуна задовољства гледајући га како се удубио у посао па |
| его где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена н |
| снама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнациј |
| ј и помислите само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi |
| тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мал |
| i>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} |
| на полаженика, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> |
| виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да с |
| на, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му |
| њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измеша |
| онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пи |
| некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила |
| ло ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи |
| вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћ |
| едно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти не може се веровати", |
| ивоту и мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то с |
| је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући се полако обешеној печеници, коју теш |
| у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <p |
| би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која |
| их радова и других неких услуга.{S} Три пута је сведочио онако како је то партиски интерес и ди |
| г марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{ |
| ве!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је често прекидао, нарочито кад |
| нећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или му придизао ствари од мање |
| седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни сто |
| је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радит |
| ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послу |
| и.{S} Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јун |
| пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак п |
| оред комшија који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печениц |
| е одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жа |
| то то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Пос |
| а само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао, господи |
| бро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> т |
| пцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео |
| шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних слова да је |
| ако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетлуке па ј |
| шкара у дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалб |
| вори адвокатску канцеларију код једнога пушкара у дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола |
| {S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцеларије имао |
| каза да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити |
| да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за |
| као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда се у ону прасе |
| и само накриви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помог |
| љно понудио да га растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кр |
| неколико тренутака.{S} Јова начинио што равнодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатиј |
| је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политичких странака и до сад се није уписао, |
| ли у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствен |
| ао решпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хт |
| p>— Коју? запита Каја која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била.</p> <p>— Па о |
| ј у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p> < |
| социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, ј |
| од њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога што га ј |
| ј.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Ка |
| Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак с |
| — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} П |
| у старт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да г |
| и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жен |
| посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у |
| цу био, и прелази у странку која једино ради на спас отечества и која је једина у стању да Срби |
| pe="titlepage"> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА, КН.{S} СПОМ.{S} БР. 35.</p> <p>18 |
| ј ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде да тр |
| вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} |
| ву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови што пре концу приведу и за |
| ли она ће, говорила је она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чини |
| а ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе |
| ео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав |
| иће механџији, за то је сваки механџија радо примао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи та |
| се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста би |
| људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услуга.{S} Три пута је сведочио о |
| } У суду почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често нису могли да знаду шта <pb n="19" /> |
| то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се само клања и |
| цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у Одгов |
| у.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мра |
| што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још дос |
| ледица дерања, тек се Јова после певања разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше |
| и га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бо |
| руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е не |
| ја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна дома |
| говарао с друштвом.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то |
| аљинама.{S} По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном |
| .</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја <pb n="65" |
| осам часова, до канцеларијскога времена разговарао с друштвом.{S} Седне тако па се разговара с |
| ко, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш |
| јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешто озбиљнији.{S} Поче се као кроз |
| Каја — која је имала много занимљивија разговора с господином Пајом, јер је опазила, да је Јов |
| о, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, |
| и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се |
| овом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.< |
| ј мало испуцала.{S} Домаћин стаде сада, раздраган погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћи |
| ио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се м |
| мен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу |
| сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.</p> <mileston |
| д за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, |
| е испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају |
| легао је и <pb n="37" /> дуго у кревету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p> <p>— А в |
| рошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читат |
| И са овог дугачког практикантског стола размишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, и где |
| предовати.{S} Као Херакле на раскрсници размишљаваше Јова:{S} Хоће ли трновитом стазом добродје |
| му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три дел |
| одине рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља |
| еп рукопис и страсно волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски наредник а да се зв |
| рђава домаћица може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у т |
| азе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао и није веровао ни једним новинама више него с |
| {S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео у последњој скамији и б |
| добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у |
| ази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отр |
| е Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном о |
| је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови ј |
| вицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, ре |
| сле очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у „<title>Протоколу кр |
| к бити, и он га је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А можда му се учинила његова судба врло сл |
| ба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори п |
| домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова ко |
| о да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може |
| азила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа |
| дене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, |
| ога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се |
| адити оца и њена милошта осладила му је ране дане детињства, тако да је то најлепше и најведриј |
| те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у |
| ло, он мораде запевати.</p> <p>— Чекај! ранжира Јова.{S} Идем ја напоље да испалим један туфек. |
| о да је цела мала по читаву недељу дана раније знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу |
| целе приповетке, тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Г |
| S} Свакога <pb n="23" /> би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер |
| ко пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства постао песимиста.{S} Од неправде је мн |
| "subSection" /> <p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом судбином.{S} Постао |
| <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, пр |
| је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим перлама ишараним.</p> < |
| обио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај |
| Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S} Дакле, гил |
| му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изгово |
| женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пр |
| ало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскрсници размишљаваше Јова:{S} Хоће ли трновитом стаз |
| аја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права да се потпише. |
| аног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{ |
| вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, |
| его се још сам добровољно понудио да га растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, је |
| оју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу заједно с |
| сам добровољно понудио да га растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, један је и о |
| е, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —</p |
| м добру једну кавурму направити) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће и |
| га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали и о |
| Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гл |
| се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бог распола |
| а Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћи |
| о, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> требао раз |
| што човек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе.{S} А м |
| јој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да |
| ју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што |
| ма види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и о |
| пео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мр |
| ко како он уме, онако његовски; попео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S} |
| на памет, да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устаде понова, диже ча |
| стгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него |
| не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госп |
| тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одевати.</p> <p>Био је тач |
| ијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо |
| а, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p |
| о би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а |
| а захтевала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од вла |
| дан</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио |
| прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовине п |
| сад више ни очајање него нека поштанска резигнација у којој се Јова сада налази.{S} Али по нека |
| ца, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отприлике, као какав од он |
| ар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ј |
| је често нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па |
| тко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јо |
| лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе, та |
| ће нана тебе послати за „медецијонара“! рекла би му пуна задовољства гледајући га како се удуби |
| данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и сви |
| е једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то — |
| о верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали чо |
| е није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја |
| „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли |
| г дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао |
| пешадијом, о Бомбардирању Београда и о репарацији државнога брода „Делиграда“ за који су нам, |
| е табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две карте. —</p> <p>Кристијан се смеје |
| у који си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сад |
| ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци? |
| шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио |
| рода његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где |
| мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине |
| хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је < |
| , реците ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68" /> тај смртни кроз чије жиле |
| ћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја |
| две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, |
| p>— Сед’те, господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, послужи раки |
| мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гуда |
| иниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да каже |
| њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу о |
| чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! рече полаженик.</p> <p>— Чујмо! прихвати госпоја Каја.< |
| аним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје |
| га ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ре |
| ивели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> |
| писара начелства.</p> <p>— Е добро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За |
| а, за добро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ам |
| рико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, в |
| /p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са |
| што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А прика Па |
| ао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога да |
| молим... наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурат |
| 64" /> <p>— Што не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полажен |
| ску струку. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} До |
| им јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практикантског стола раз |
| ну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби |
| се Каја <pb n="65" /> добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам |
| а, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Имам част представити вам |
| ији од мезуланског коња, како му једном рече један његов колега (старије класе наравно), — а да |
| А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p |
| ске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђе |
| илијаран живот.{S} Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у |
| ану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа |
| у каквом недозвољеном послу.{S} Једном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа |
| ке него свршава своју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{ |
| онако његовски; попео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И т |
| па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и п |
| цвећем посутом стазом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{S} Неколико дана после то |
| изонар па је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с |
| себи као онај што једнако само окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запи |
| знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних слова |
| о је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетлук |
| зи то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцеларије |
| ати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре |
| ту читавих три дана уживајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Ба |
| јер и сами практиканти, тај лакомислени род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у св |
| ка глава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим |
| уди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду војске који је замењен данашњом пешадијом, о Бомба |
| И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомиња |
| p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} |
| о и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да пр |
| е и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Вели |
| а, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре |
| а? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{S} Динара!{S} Четири динара.</p> <p>— Ма зар за |
| атиш!</p> <pb n="32" /> <p>— Па четири, рођаче! одговара сељак.</p> <p>— Је л' гроша? пита Јова |
| е ти до Малога Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути. |
| ред кафаном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто |
| .</p> <p>— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре |
| бије само податке из живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине дотичног |
| полаженик првога дана светлога празника Рождества Христова.</p> <p>А ево како је то било.</p> < |
| head> <p>Освану и давно жељени благ дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и служба, и |
| и а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове |
| им ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>С |
| а њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него да <pb n="6" /> му се деси на пр |
| еднога дана куд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким х |
| у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и |
| ости.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повест |
| угу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме законитом |
| начин даје се разумети за што је једна рубрика у „<title>Протоколу крешчајемих</title>“ празна |
| опис и страсно волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Ле |
| ној школи оставило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаш |
| о цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад |
| ли се рукави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њ |
| уги капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па са |
| а.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан |
| дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијонара“! рекл |
| разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за |
| љава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре |
| она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама врела љубав. уграби полаженик док се домаћи |
| <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама врела љубав. уграби |
| ву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још |
| ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела в |
| држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полажени |
| а Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редо |
| еш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је |
| псију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, |
| тила, јер таким стварима само људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам |
| шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шт |
| <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само |
| уча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у ви |
| ице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму направити) — онда рачунајте, |
| ла иза леђа на полаженика, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова |
| е неисправности тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштв |
| анцеларијских пацова, који су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне рубрике.{S} |
| само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко |
| жића.</p> <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.{S} Домаћ |
| мо уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова изл |
| везу: о величини и исполинском напретку Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрн |
| во сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S |
| ва му примаче мастило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се нас |
| н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вир |
| се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а ок |
| о да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком направи |
| Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао ис |
| а.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој |
| авио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јо |
| — Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанци |
| } Тако! рече Јова и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко |
| ама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одгово |
| у присећати свега онога што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође |
| још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства постао песимиста.{S} |
| био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело се.{S} Дом |
| >А домаћин устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће |
| рпљив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поред комшија који, како |
| ишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мале почивке |
| м ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о |
| им.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти ј |
| крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна дом |
| По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору от |
| ве руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођ |
| друштвом.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писар |
| ја је имала много занимљивија разговора с господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отиш |
| пре тога заплашио је комшијскога мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили |
| Јова који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер данас, наравно, да није ми |
| шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти с |
| ра у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурн |
| одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, заустави га по |
| Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито <pb n="33" /> је носио Јов |
| носи у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпо |
| едним краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Шв |
| зради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" /> „ |
| вредног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је |
| " /> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? запита домаћ |
| је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив п |
| о време помагао домаћици; надевао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни |
| д неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврш |
| и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, ка |
| ву главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљениче, не брини |
| >— Добро, стоји! рече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурн |
| а му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то с |
| Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери |
| наеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жен |
| А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друш |
| е у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <milestone u |
| Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки меха |
| 0" /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у основној школи оставило врло тужн |
| не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне о |
| ован ономе у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар а |
| "57" /> и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законит |
| пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор или б |
| а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да |
| ка, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не прича |
| а одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти к |
| , до канцеларијскога времена разговарао с друштвом.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутав |
| ја која тако често, некако увек упоредо с вином, обузима сваког смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И |
| S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је |
| из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пу |
| .{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћ |
| ану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако широких груди да ј |
| ли) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, ј |
| ко да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека врста па |
| <p>Каја поскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.{S} Јова није много писао код куће; |
| једну странку нити је потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n="20" /> их хладно проштуди |
| а јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наору |
| и рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је то полетело и спал |
| а онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро |
| евом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тр |
| ачке него свршава своју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем |
| не му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја ше |
| им —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцел |
| ом бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па зав |
| ад између часова пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и је |
| а и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! |
| грдним шишкама испод француске качкете, са лакованим каишем и ужасно шиљастим ципелама које су |
| ао, нарочито кад је пред кафаном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, |
| а играмо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, |
| и, онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда |
| е заклопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћи |
| а, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час н |
| ају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стотином си га могао поз |
| а могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу и клади се да тако ј |
| ућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима на њима и Божић т |
| ећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствене поштаре.</p> <p> |
| ичнога или дотичне, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгро |
| на околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много |
| да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, прико, батали то! умирује г |
| му се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда па га за |
| ивизије, неког малог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод француске качкете, са лакованим |
| или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по |
| > <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; домаћин се дерао |
| е орасима по наредби Јовиној: почела је са једним орахом па је дотерала до тридесет, после му с |
| часа.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за |
| орао погледати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађим колегом Павлом Постиљоновићем и позва |
| Јова никаква зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни |
| после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практикантског стола размишљаваше сад |
| ова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа |
| — А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па |
| поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо почети са домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћ |
| фу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научи |
| е своје и добио је Јован Максић надимак са којим је познатији него са презименом својим.{S} Зва |
| аскало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамтером да је с њим био „ |
| ксић надимак са којим је познатији него са презименом својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јо |
| еме лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом судбином.{S} Постао је философ и није више гл |
| чај кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазар |
| а је испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у П |
| кад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпев |
| полаженику <pb n="39" /> утрапи тепсију са печеним ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тест |
| ер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим перлама ишараним.</p |
| тегла јака зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и |
| е карте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћ |
| о шпада у канији војно-судског аудитора Саве којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</ |
| авлије па и из авлије самога господина-Саве, писара начелства.</p> <p>— Е добро је, рече Јова. |
| ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини и исполинском напретку Русије; о држ |
| било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што г |
| це а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш |
| јцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у |
| у и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређ |
| полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.</p> <p>— Побратим |
| ви!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад м |
| анимљив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим |
| /p> <p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити у |
| ће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се увер |
| увај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да |
| ан, колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћиц |
| ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му |
| ће сад ко, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календ |
| неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан кам |
| смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једна |
| ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска" персона, не |
| Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину б |
| де су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају |
| љопривредног Календара.</p> <p>Можда ће сад ко, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови Пољопривр |
| секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне ди |
| ачког практикантског стола размишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мал |
| и се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — |
| вом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешати, да с |
| д.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи |
| них песама, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек |
| било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му |
| ле певања разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он |
| а гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, к |
| д сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68" |
| већу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, |
| обом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у по |
| , окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао сам |
| еба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —</p> <p>— Море, каква |
| атра рад свију политичких странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити ј |
| размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и на кра |
| мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ до |
| а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигнација у к |
| им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ства |
| Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријат |
| рпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, |
| ко што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно |
| !{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш игра |
| и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дох |
| јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш |
| а поштанска резигнација у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толи |
| , а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н |
| {S} Послато ћемо употребити доцније, за сада још не можемо због нагомиланог материјала.{S} Брат |
| у срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кај |
| ора јој мало испуцала.{S} Домаћин стаде сада, раздраган погледом на печеницу, хвалити и јело и |
| И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, песконица, фрула и солира |
| смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И Јова се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види |
| степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, |
| 0" /> их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно, |
| ва, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упозн |
| ви шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати |
| их, Јова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{ |
| у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да с |
| Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа |
| ву, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он н |
| бити пољопривредник, (јер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква зеленила није |
| Пољопривредног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и |
| је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} В |
| в споменик јунака некога, онако од туча саливен.{S} Јован окиде. <pb n="43" /> Ја страшно ли је |
| оши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, ве |
| <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оста |
| ице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио |
| аџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора |
| (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму направити) — онда |
| рује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о |
| мелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, |
| д мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Начелника, па нисам хтео д |
| сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S |
| зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам |
| на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не п |
| ога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А примић |
| о влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару |
| Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> < |
| Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> < |
| војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу; истина, то је неборачка |
| полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар к |
| <p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и |
| р, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања |
| испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад |
| к.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у админ |
| — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом |
| S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо она |
| а Кајо! вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне руке |
| аше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти каж |
| аћица, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Море, не зн |
| била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зид |
| еднако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а |
| о, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Ви |
| еђаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, |
| } Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „јегер |
| ви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао ва |
| {S} Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће „рингишпил“; |
| {S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијањ |
| се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Не |
| да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} П |
| још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу |
| но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет пара |
| н и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао је само да |
| моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш па |
| че, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко својих пријатеља.{S} Дигне уж |
| ста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не с |
| га кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јад |
| сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре то |
| а вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="41" /> Павле који је за чудо волео |
| арима само људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, он |
| а певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p> |
| ран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! бран |
| за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, х |
| пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгробна слова" и конкурисао Јови.{S |
| вде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{ |
| ик, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста |
| леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја |
| да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И |
| ост првога дана.{S} Погледај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима к |
| а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам |
| .{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с |
| у животу Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волел |
| челника, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па |
| знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па са |
| p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</p> < |
| првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних песама, све на један |
| д да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је |
| ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу |
| ц</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, |
| шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, мн |
| не добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гл |
| ма, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је |
| Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да га растура и растурио је равн |
| ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запал |
| у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је |
| м, како је Јова читао у неким новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши |
| олети могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на онај |
| аким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68" /> т |
| на да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени род, и они се постара |
| таро:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пај |
| Ево, прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S} |
| и и нећу прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.</p> <miles |
| 'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише |
| S} Мог'о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то |
| „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако лако, само <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редо |
| S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има три потписника. |
| ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво.. |
| гираном каишу.{S} Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, |
| на у сламњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ пита |
| це на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер бе |
| а је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јов |
| ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Мо |
| ди какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће на |
| ог аудитора Саве којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека |
| ћи полаженику чашу.</p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути |
| рији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцелариј |
| ена не би дохватила, јер таким стварима само људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, при |
| ђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јов |
| А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и ру |
| а послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у при |
| {S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне: |
| наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{S} |
| едбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се од |
| Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти |
| ова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога дана <pb |
| а покојника или покојнице.{S} Он добије само податке из живота, као године рођења, смрти, црте |
| ник ја, ја како!{S} А старе пензионарке само притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S |
| и ни један други календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно пону |
| ијатније провео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госп |
| беда и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишл |
| ост моја велика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и т |
| За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко |
| И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровоља |
| ми у господин-Пајин положај и помислите само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по ду |
| данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогат |
| свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од стари |
| м механама где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, |
| вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} |
| {S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам п |
| да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке |
| ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска п |
| да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску чарш |
| S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах истога дана га је задеси |
| а памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти отку |
| пил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђ |
| тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејку |
| S} Постао је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</h |
| н причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је |
| је веровао ни једним новинама више него само званичним.{S} Чита тако у канцеларији новине па те |
| ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу |
| на своју страну тако дисхармонично како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} |
| гледао је сам себи као онај што једнако само окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а |
| ја љета!" пева.{S} Понављали су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све бадава; би |
| рно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осе |
| трикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе |
| ла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на |
| нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, ве |
| пе ми оплете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад |
| иканата као стари Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је кол |
| е, треће, четврте авлије па и из авлије самога господина-Саве, писара начелства.</p> <p>— Е доб |
| ако у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хип |
| м Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Ј |
| ош неко време помагао домаћици; надевао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја ни |
| .</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Бер |
| рлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му |
| е пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим |
| бу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо пош |
| илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима на њим |
| то место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то |
| тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мо |
| куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Ј |
| дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господњ |
| пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се |
| арем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини и испо |
| "subSection" /> <pb n="34" /> <p>У кући сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу ч |
| наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на |
| .</p> <p>После су лепо живели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири с |
| инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасету |
| гурно! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.</p> <milestone unit="subSection" |
| } Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао ј |
| који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седи |
| аспоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни |
| а онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при картању збуни га Јов |
| : пошто прасе? и један другом одговара: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један |
| м, молим. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме с |
| заједно троши пиће механџији, за то је сваки механџија радо примао „господин-Јову адвоката“.{S |
| а њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко годи |
| одговара: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, |
| сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш по |
| амислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... ми |
| ом па је дотерала до тридесет, после му сваки дан умањавала оброк, док није последњег дана спао |
| тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али она |
| Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се |
| упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како са |
| бица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надлежних |
| испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних песама, све на један глас.</p> <p>И сад, ил |
| аном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? |
| ви што пре концу приведу и за то позива сваког слободоумног и поштеног Србина, да следује његов |
| о, некако увек упоредо с вином, обузима сваког смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И Јова се сада дад |
| а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и |
| з полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би дана отишао раније у пошту и ч |
| м се увек држала у пристојној даљини од свакога, па чак и од таког познаника какав беше господи |
| } Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда |
| ш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога совјетника, ако његова печеница буде оваква!{S} |
| томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Румен |
| , који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жа |
| стијан се смеје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита |
| па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде нато |
| е <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, н |
| оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим с |
| unit="subSection" /> <p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом судбином.{S} П |
| ди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардист! |
| неких седам страна сваковрсних песама, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ пес |
| ош, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па з |
| ај што једнако само окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава |
| е прика извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати.</p> <p>— Чекај |
| ута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо го |
| јегерску моју качкету, па <pb n="52" /> све померам цименту чиновничким женама и абаџиским ћерк |
| пују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је дужност била д |
| ц у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји так |
| ма на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се |
| рло често с поносом спомињали) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места |
| знавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу |
| госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо |
| лим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на стол |
| и од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му |
| и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и |
| рожан домаћин, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора с к |
| де на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама |
| ; истина, то је неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, д |
| да заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, вели |
| — Е, па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола |
| ке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова гос |
| му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чаш |
| : „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по пот |
| ћу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чек |
| аво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постав |
| о!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Ка |
| о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној: почела је са једним ора |
| за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан домаћин урадио, вратио се |
| и сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре бу |
| {S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да |
| есило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књ |
| ручак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све |
| у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова задовољно.{ |
| лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куц |
| а није ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, п |
| какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесе |
| и, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало |
| био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више |
| и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију по |
| мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да п |
| га пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} |
| да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико да |
| /p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора по |
| акта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а та |
| амо да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају |
| чи.{S} Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „П |
| дарио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си лиферант!{S} Придижеш канцелариски |
| на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једна |
| } Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело |
| о, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{ |
| е повишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стиз |
| ВА ПРВА</head> <head>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.</head> <p>Како ко |
| ли на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у |
| снежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставил |
| аци и заредиле по бакалницама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остав |
| ст писарем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини |
| прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу на ње |
| олико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда |
| убима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, од |
| жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли |
| ји.{S} Поче се као кроз маглу присећати свега онога што се десило о ручку; многе слике му изиђо |
| а и других неких услуга.{S} Три пута је сведочио онако како је то партиски интерес и дисциплина |
| а још доста дражи задржала и спасла од „сверазоравајућег зуба времена".{S} А нарочито су је дра |
| син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Ал |
| ли он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му |
| је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје |
| „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо |
| аздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новина.</p> < |
| да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> а нарочито домаћице наше.{S} Иду по |
| е и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави |
| <p>Прошло и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожни |
| ако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре |
| атра“, да му буде полаженик првога дана светлога празника Рождества Христова.</p> <p>А ево како |
| рви пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и ло |
| стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S |
| тугованку, како нема пријатеља на овом свету,</p> <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова и пре |
| еф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новина |
| е.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера |
| авно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да |
| напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! так |
| шу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да |
| ачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и п |
| је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше |
| о, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако лако, само <hi>један</hi> о |
| на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политичких странака и до сад се није уписао, вели |
| главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова |
| а путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је |
| примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! ве |
| а никаква зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни је |
| ла јака зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и уз |
| то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српским надлештвима.</p> <pb n="25" /> |
| одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, прико, батали то! умирује га п |
| </p> <quote> <l>„На те мислим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако |
| ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што ј |
| д.{S} Тако би испратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога ма |
| па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само |
| је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, ве |
| ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, |
| ван је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као ве |
| то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намести, опере, ушије, у |
| сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би дана от |
| Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја |
| ова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ра |
| душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и дома |
| инце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова к |
| b n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" б |
| м себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету упр |
| едује његовом примеру.</p> <p>После ове своје штампане Изјаве послао је Јова и неколико дописа. |
| и код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак са којим је позна |
| о прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и |
| тали на својим местима у школи и чекали своје периодске повишице, и, као за пакост, мораде он с |
| оздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уст |
| д су ти исти професори и даље остали на својим местима у школи и чекали своје периодске повишиц |
| .{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стотином си га могао познат |
| о погледати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађим колегом Павлом Постиљоновићем и позва га |
| } И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме |
| а којим је познатији него са презименом својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на ш |
| воју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови што п |
| постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које су одмах за првих јачи |
| нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. класе, |
| осподин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старијих, Јова се врати својој кући и посвети са |
| И он поради и сам <pb n="22" /> и преко својих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му |
| ужио код својих старијих, Јова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се р |
| д га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у |
| лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом судбином.{S} Постао је философ и није више гледа |
| з џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму направити) — онда рачу |
| аћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову ча |
| хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје гре |
| новца и времена и здравља упропастио за своју партију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А |
| , вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу која је на безбедном месту стајала.</p> |
| му.{S} Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како само може бити кад |
| Одговорима Уредништва нашао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом |
| ели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n |
| роклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим |
| у, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех полажеников |
| се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и добре печен |
| “</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, |
| цу; том је приликом испричао, како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узе |
| ј бедник коме донесе какав песник какву своју драму у пет чинова на шездесет писаних табака у ц |
| ћица последњих дана више старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по на |
| би, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго гов |
| , рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш |
| року од данас па за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо брачни ж |
| ј кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пач |
| ова излазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћим ода |
| ну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Бо |
| за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} |
| д Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу |
| ко филијала по оним механама где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у |
| “, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с речма: „И у то име диже |
| а иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узимајући ш |
| а је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би |
| епозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по |
| о то само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му н |
| е и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне м |
| стима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео стари |
| си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. —</p> <p>— |
| де правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама п |
| т пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања чи |
| {S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде страшн |
| „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се зап |
| ни треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознатим законима |
| нам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то није по |
| е тако одужио код својих старијих, Јова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} |
| т перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година |
| твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S |
| Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристи |
| > <p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом судбином.{S} Постао је философ и н |
| ог смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И Јова се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и в |
| <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сиг |
| ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како т |
| ан!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко св |
| “ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} |
| ри се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је |
| им разредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <milestone unit="su |
| по читаву недељу дана раније знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу.</p> <pb n="31" |
| неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi> |
| ме, храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа |
| се на послетку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али |
| ок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земљ |
| анов сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада |
| </p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разглед |
| цу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво |
| , да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати |
| , где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постар |
| да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека в |
| вље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку |
| ике.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињат |
| итао сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест делов |
| ма ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наставља Јова |
| е фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и |
| ан до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да |
| је макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, да и |
| <p>— Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ изву |
| екта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да п |
| амо какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза дон |
| {S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права |
| ндуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где |
| и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучни |
| ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови што пре концу приведу и за то позива |
| е госпоје што морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од |
| — Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је |
| >А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове и ј |
| е би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра м |
| не женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље |
| мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом |
| не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао присто |
| пред прику у тањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И ш |
| оја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S |
| као стари Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао |
| уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се провеселимо, за причу!{S} Прасетину стегао жесток мр |
| >У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.</head> <p>Како која година, и како ко |
| , прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, д |
| и прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наре |
| </p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ст |
| иће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на |
| ушта густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и ко |
| друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p>Па и |
| сном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком |
| о и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпо |
| а „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој |
| Код куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S |
| ј</hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та гр |
| А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Боп |
| еник, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица уста |
| ин Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота |
| дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потер |
| њом.{S} Неколико дана после тога, могла се читати Изјава у тадашњем полузваничном органу, којом |
| .{S} Устаде понова, диже чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! рече полаженик.</p> <p>— Чујмо |
| > <p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по. |
| шка у државну службу.{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом практиканата као стари Југ |
| о онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, р |
| Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја те |
| ку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</ |
| ане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила |
| ова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, д |
| и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја <pb n="65" /> добро присети па рече за тебе: „П |
| тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p |
| ије ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>пето |
| победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако |
| або, кафу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добр |
| н другом ванредно допао; сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби је то особито ласкало што се та |
| па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p> < |
| испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу и |
| разговарао с друштвом.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем ( |
| >— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „ј |
| вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испо |
| ма гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он ј |
| тену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица се увек умела понашати онако како часној жени приличи; |
| , пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на |
| а изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе нешт |
| му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анато |
| ад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, кол |
| о шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и он |
| ова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан домаћин |
| д Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан |
| о дисхармонично како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су једнак |
| му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> < |
| ре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја промен |
| ој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здрављ |
| колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, т |
| рад свију политичких странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је по |
| А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне одмах па пише допис. |
| а је овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једна |
| макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако не |
| а њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет |
| већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник и мини |
| то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешати, да се домаћин остав |
| } Мећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу |
| че госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госп |
| S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, |
| т јавио („јер тој поганој секти не може се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се јо |
| после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у „<title>Протоколу |
| о су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби |
| је све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова задовољно.{S} Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Уда |
| /> <p>— А ти јуче крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Н |
| Ооо, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова |
| Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао је једнако где |
| мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А тол |
| вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му от |
| уша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и с |
| ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана више старала него о с |
| ном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачко |
| јео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио ва |
| он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у п |
| војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу; |
| лово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, |
| знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па так |
| Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је |
| по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</title>“, пе |
| енском гласу одолети могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислит |
| ах полете наследници покојника (који ће се доцније <pb n="18" /> извесно парничити због наследс |
| устумарао тражећи папуче.</p> <p>— Чуће се! додаде домаћица (онако полако) намештајући дуге шиш |
| , госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p |
| </p> <p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова |
| говора постаде нешто озбиљнији.{S} Поче се као кроз маглу присећати свега онога што се десило о |
| ризнаде, да је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођац |
| ако.{S} Погађаше се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђош |
| /p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.</p> <milestone unit="s |
| кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две о |
| n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е |
| и се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки |
| авао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S |
| Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти не |
| што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да ј |
| дне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога времена разговара |
| но на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако ши |
| ј дед је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, б |
| осталима и хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, |
| /p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земља |
| у, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути |
| ног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, прико, немој тако! в |
| е „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова ви |
| о дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову |
| о руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, ј |
| олно - умилни <pb n="56" /> поглед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако |
| да по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има |
| други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па |
| е за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија |
| згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковим |
| зове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не |
| супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме зако |
| а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић ук |
| ружанске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу пр |
| чем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такви пријатељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— Да Бог да! |
| јим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у к |
| ква.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о |
| Што је он умео да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> <!-- </div> --> </body> |
| нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једар |
| 9" /> <p>— О молим, молим. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам |
| али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет |
| > <p>— Како нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јов |
| то си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} |
| . „Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради т |
| практиканти, тај лакомислени род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачк |
| ва, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Имам част предст |
| ци тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо мли |
| жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одгов |
| горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде |
| вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де. |
| е, прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Б |
| дима и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој ко |
| е.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Ј |
| „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као он |
| али смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, |
| кли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и |
| — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора |
| ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још в |
| што ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле |
| аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није пошт |
| бао га на нокту левога палца спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је от |
| дала а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од |
| иста мачор се још три пут јавио крећући се полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дох |
| лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему нас |
| ути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па |
| , три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће |
| одише се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш |
| шњу чиновничку каријеру.</p> <p>Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канце |
| морни попадају сви на столице, куцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на паме |
| пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољш |
| свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над л |
| ио он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам |
| Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћемо употребити доцније, за са |
| и!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до са |
| и!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић нади |
| “ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S |
| се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, покл |
| него нека поштанска резигнација у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што |
| е живео, — мораде напустити школу којој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој |
| ила моћ песме или последица дерања, тек се Јова после певања разведри мало по мало.{S} Али сад |
| радост моја велика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати |
| а их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и |
| ину неких десетак петнаест година — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Ј |
| аполон.{S} Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ов |
| . ама врела љубав. уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуче.</p> <p>— Чуће се! |
| ика, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па иде |
| ко како часној жени приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па чак и |
| нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако м |
| заплашио је комшијскога мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот зб |
| ме у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит же |
| ва: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> |
| хехе! смеје се Јова задовољно.{S} Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Ј |
| ећи кремењак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не |
| S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије с |
| а Каја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ н |
| и осуђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пако |
| педесет и две карте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин. |
| ице.{S} Настаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том инач |
| Као искусан и предострожан домаћин, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је |
| риходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне |
| <milestone unit="subSection" /> <p>И он се опет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога да |
| каријеру.</p> <p>Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију код једн |
| и откуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и главн |
| ијамант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама читати овакав оглас:</p> <p>„Мо |
| ало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> а нарочито домаћице наше.{S} Иду |
| bSection" /> <p>Као практиканат понашао се примерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, |
| и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако |
| ом убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола |
| ати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да га растура и растурио |
| сте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, м |
| је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе мени |
| S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ре |
| и предосторожан домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу која је н |
| је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али што ј |
| лазио наш Јова поред комшија који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знал |
| омаћицу; том је приликом испричао, како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, |
| p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу?{S} хоће крканлука!</p> <p |
| зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, |
| и му пуна задовољства гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пај |
| ака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и |
| би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он уви |
| законима који у васиони владају, некако се један другом ванредно допао; сродне душе па се допуњ |
| па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S |
| кође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Ш |
| револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју |
| трапи тепсију са печеним ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} |
| још много пропатио од клевета, сумњало се почешће <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљену ства |
| њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још ви |
| е.{S} И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јављамо пријатељима <pb n="57" /> и поз |
| етка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде да транжира печеницу.{S} Јова не |
| " /> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Ј |
| С почетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јо |
| је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и |
| конзисторији, <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођ |
| љима <pb n="57" /> и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчан |
| ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док ј |
| ели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л |
| ову Криминалну Библиотеку).{S} Поодавно се датира њихово непријатељство, још од ланског пролећа |
| ати запете и писати велика слова.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак петн |
| /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова је |
| ао кроз маглу присећати свега онога што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} |
| у га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно |
| је трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година јед |
| неку парницу <pb n="66" /> која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за |
| але.{S} Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српски |
| ле им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на |
| > му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован М |
| ш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно |
| већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старијих, Јова се врати својо |
| n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних слова да је Јову м |
| и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао и није веровао ни једним новинам |
| и", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући се полако обешеној печениц |
| да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко |
| жи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов |
| маћине како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слат |
| ! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татл |
| и цвећем посутом стазом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{S} Неколико дана после |
| ждество твоје“, него да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Пост |
| то препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то место. |
| онкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуд |
| ="71" /> требао разумети.{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом ове печен |
| еше израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки ум |
| је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, ув |
| вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} Ка |
| дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега оно |
| е или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње с |
| > <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </div> <pb n="38" /> <div typ |
| петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— |
| S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобров |
| х Хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто так |
| ишем и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виделе испод панталона названих „трумбетен-хоз |
| и.{S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се в |
| шури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Предс |
| ару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него других година да је дочекај |
| о додацима конзулским, <pb n="24" /> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе |
| и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту |
| } Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхарм |
| бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађим колегом Павлом Постиљоновићем |
| ун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гул |
| на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе као оно |
| ова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвал |
| жевници — неблагодарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, |
| чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем још. |
| тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота њ |
| лици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром |
| а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгледао ј |
| је авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, теше |
| ави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, п |
| А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу, |
| Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће „рингишпил“; све |
| Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекид |
| се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јо |
| мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади |
| Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако накупило мало |
| и сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.</p> <p> |
| а испод кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћиц |
| адској централној пошти!</p> <p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, |
| оварају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-каф |
| е, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова с |
| се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста.{S} Ту би |
| аном листу, и испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних песама, све на један глас.</p> |
| /p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу описивати шта |
| и као добар Хришћанин.</p> <p>Полаженик седе и стаде правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се то |
| и и он је три разреда учио шест година; седео у последњој скамији и био увек меланхоличан.{S} И |
| ена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S |
| ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и т |
| је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник |
| прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, |
| а ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на ње |
| {S} Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу, да одма |
| ! викну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодн |
| мао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Та |
| о из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себ |
| у Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од |
| лиже, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, |
| док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, за то је сва |
| не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје и |
| од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} |
| видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l |
| е, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нис |
| скога времена разговарао с друштвом.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком |
| чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нем |
| .{S} Дваред се није дао опомињати, него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, |
| пише тамо неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чуд |
| олице, куцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на памет, да још није било здра |
| оме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} |
| смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вел |
| ор још који пут јавио („јер тој поганој секти не може се веровати", говорно је Јова).{S} И заис |
| ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мер |
| {S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, за то |
| 32" /> <p>— Па четири, рођаче! одговара сељак.</p> <p>— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама ка |
| запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?< |
| еш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p |
| да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, |
| твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, |
| че!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вел |
| .{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време и тро |
| тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска главо? запитаће Јова |
| његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак се |
| а је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} |
| ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мут |
| неколико филијала по оним механама где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије па ос |
| Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовине писмене радове |
| велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услуга.{S} Три |
| једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео |
| а.{S} Кад је једнога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога |
| прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор да постанем, са |
| то рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши |
| лаву — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одг |
| по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има мно |
| ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, |
| пски књижевници — неблагодарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не з |
| Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко својих п |
| де је разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрал |
| “ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју |
| м иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао нек |
| и сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада |
| /> <p>— Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је о |
| а је, прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки да |
| ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такви пријатељи!“</p> <pb |
| ш'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али |
| ао другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен узд |
| } Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се п |
| Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има три п |
| мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га д |
| — Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то! |
| ко, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет |
| са својим полажеником.{S} Мећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима |
| таде пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пи |
| кулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си лиферант!{S} Придижеш канцелариски материјал ка јаза |
| ко. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му оти |
| >— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја |
| p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} |
| јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти |
| а Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — |
| круг марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те т |
| дговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} |
| ти међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, при |
| кажем Каји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју |
| /p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше се.{S} |
| жу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови што пре концу приве |
| у.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доис |
| врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и о |
| ртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што досто |
| рну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} |
| ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеле |
| к.{S} Успут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженик |
| положај и помислите само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi |
| .{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гад |
| се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је је |
| какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опусти |
| ављени опазили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешт |
| иле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{S} Ставите се, молим ва |
| , нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, |
| оцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему с |
| е о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а |
| о увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправде, препун горчине живота а жедан науке за ко |
| аље почети и нећу прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.</ |
| ен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Об |
| еда учио шест година; седео у последњој скамији и био увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит |
| чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је |
| ајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да |
| најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт сукњ |
| отише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора па био он шег |
| за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљениче, не |
| м која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био бе |
| ре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста.{S} |
| епаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам са |
| заном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војно-суд |
| ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом сте |
| ски; попео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један |
| пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла.{S} Ено онај други |
| епо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе гл |
| и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај сти |
| {S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} К |
| рамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти |
| тина, на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти и |
| ло подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови што пре конц |
| у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим |
| е ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао је само да чује макар један |
| нама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима на њима и Божић ту к |
| <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо зе |
| дуго у кревету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животи |
| а левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, пошто |
| ра: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одл |
| ник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наз |
| ам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у бан |
| а.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад ј |
| на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах истога д |
| љају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, кој |
| 14" /> ту табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, ш |
| аког слободоумног и поштеног Србина, да следује његовом примеру.</p> <p>После ове своје штампан |
| кши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чи |
| еликима ордене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</ |
| уде премештен у поштанску струку. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је |
| ати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.</p> <milestone unit="subS |
| та, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова о |
| вега онога што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, |
| А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда п |
| дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога совјетника, ако његова печеница |
| пре концу приведу и за то позива сваког слободоумног и поштеног Србина, да следује његовом прим |
| где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се тако понављало из године у годину неких |
| после и он сам кришом писао „надгробна слова" и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се ум |
| ар се тако извештио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с т |
| пеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Чов |
| ужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други изговорити на гробу дотично |
| уше, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова. |
| отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То ј |
| дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за |
| тва Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег |
| а срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И он се |
| м зар би мене трпео господин министар у служби.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не с |
| <p>И он се опет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом п |
| не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године |
| ари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ с |
| а још каква је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то |
| ни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тог |
| еби?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала много з |
| ци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.{S |
| } Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељ |
| Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шт |
| Каја, оставила ме је пре неког времена, слушајући совјете наших заједничких непријатеља, завидљ |
| е га домаћица, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Мор |
| заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних послова легао је и <pb n= |
| Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да |
| н знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док |
| а у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке међу колена, |
| течеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој |
| ршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу св |
| овник не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А т |
| подин министар у служби.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може б |
| узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би |
| , теби је све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова задовољно.{S} Шалим се, жено, шалим.</p> |
| n="26" /> <p>— А ти јуче крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас |
| <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га |
| есет и две карте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p |
| и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер |
| а не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима |
| руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на не |
| омислени род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које |
| и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих уч |
| каишу.{S} Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се |
| истојније одевати.</p> <p>Био је тачан, смеран, права практикантска душа.{S} Ишао је на прстима |
| рави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше до |
| и у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже |
| а, да још мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајд |
| овори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{ |
| тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, гос |
| је се доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде да |
| ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наставља Јова тумарајући <pb n="45" /> и тражећ |
| јатељима <pb n="57" /> и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја ве |
| из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш д |
| ку!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти нат |
| напоље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S |
| да ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Д |
| ут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакл |
| о податке из живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине дотичнога или до |
| дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за што је једна |
| души реците: који је <pb n="68" /> тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би ов |
| !{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно |
| ко увек упоредо с вином, обузима сваког смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И Јова се сада даде у туг |
| ма: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци |
| побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних Хришћана који хитају |
| то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава |
| рајући <pb n="45" /> и тражећи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке ис |
| га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, са |
| ед</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушев |
| е више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешил |
| мо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови |
| вила ме је пре неког времена, слушајући совјете наших заједничких непријатеља, завидљиваца које |
| печеница.{S} А слободно, чикам свакога совјетника, ако његова печеница буде оваква!{S} Погле, |
| га ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтб |
| , калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како |
| шпоровала, пару по пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла. |
| жио колико је четки, песконица, фрула и солира продато суботом у корист државе и осуђеника Казн |
| умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш |
| {S} А старе пензионарке само притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, б |
| укави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о |
| га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> |
| ерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у св |
| па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се, |
| ољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, и так |
| ог најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је |
| ткуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </div> <pb n= |
| исање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} |
| Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред |
| итам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по нек |
| алека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, пл |
| помињали) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо спомен |
| мањавала оброк, док није последњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки поко |
| и прелази у странку која једино ради на спас отечества и која је једина у стању да Србију довед |
| , за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико |
| .{S} Најпре домаћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на пр |
| госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла од „сверазоравајућег зуба времена".{S} А нарочит |
| о да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n="58" |
| е вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео б |
| оре, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига |
| прилике онако, као кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица се увек ум |
| > <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА, КН.{S} СПОМ.{S} БР. 35.</p> <p>1898</p> </div> <pb n="3" /> <p |
| у том тренутку као каква статуа, какав споменик јунака некога, онако од туча саливен.{S} Јован |
| огу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је из |
| у доведе, вели, на њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и |
| ије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је то полетело и спало с ногу д |
| „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико недеља после бегства Кајина наре |
| тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учини |
| рико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не з |
| ичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претресају о додацима конзулски |
| — А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... тр |
| љу дана раније знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу.</p> <pb n="31" /> <p>И купио ј |
| перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза м |
| десет година (као што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима неких шест го |
| ем ја напоље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ при |
| с отечества и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} Споменуо ј |
| прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неко |
| ету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се |
| о позива сваког слободоумног и поштеног Србина, да следује његовом примеру.</p> <p>После ове св |
| војим слабим силама радити да се идеали Србинови што пре концу приведу и за то позива сваког сл |
| волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час нато |
| <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБА |
| виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци св |
| алин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађим колегом Павлом Постиљоновићем и |
| комшији с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! додаде Јова.</p> <p |
| где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевници — небла |
| срећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти |
| ласе наравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ |
| јима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позивам рече |
| а понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцк |
| некако се један другом ванредно допао; сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби је то особито ла |
| би.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n="26" / |
| ки, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тог |
| а је исте среће и судбине које и остали српски књижевници — неблагодарни народ не сећа их се. „ |
| волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} |
| Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, мате |
| тишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао и није веро |
| канцеларијско време по свима краљевско-српским надлештвима.</p> <pb n="25" /> <p>После подне б |
| рзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Ј |
| га ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> <mile |
| он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата |
| а Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Мор |
| по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S |
| то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на |
| >„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли св |
| привредна која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи |
| а и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас |
| овом сиренском гласу одолети могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и |
| ифоване чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати дома |
| обар Хришћанин.</p> <p>Полаженик седе и стаде правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, при |
| /p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска гл |
| се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми ти жал |
| ица, кора јој мало испуцала.{S} Домаћин стаде сада, раздраган погледом на печеницу, хвалити и ј |
| ник падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.</p> <p>— Побратиме, виче |
| е оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.< |
| размишљаваше Јова:{S} Хоће ли трновитом стазом добродјетељи или другом, оном утрвеном и цвећем |
| другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{ |
| , да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војно-судског аудитора Са |
| баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неколико тренутака.{S} Јова начинио шт |
| очито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном образу и јед |
| оју печеницу која је на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја |
| иштва нашао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај |
| Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити з |
| их</title>“ празна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао |
| о: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и пох |
| ило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), так |
| е иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцеларије имао је неколико филијала п |
| , а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па п |
| рило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досади |
| се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједа |
| } Чим неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожалити, одмах по |
| на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо ни |
| удну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и |
| ди на спас отечества и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} С |
| да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да учини! |
| {S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска" персона, не би те ни мол |
| се вредна домаћица последњих дана више старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је св |
| ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензионарке само притискују солуфе кад прођем а ј |
| Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катик |
| би наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и ли |
| туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим ону не |
| им стварима само људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војс |
| ица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила би |
| ах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку |
| ео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36" /> би био |
| ет обрете међу гомилом практиканата као стари Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за државни |
| добровољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, |
| pb n="43" /> Ја страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заоставштина од деде по матери!< |
| .{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војева |
| како му једном рече један његов колега (старије класе наравно), — а да је правде или бар среће |
| кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих није ви |
| штар је VI. класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња, како му једном рече један |
| старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држа |
| Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старијих, Јова се врати својој кући и посвети сада свој |
| озивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду војске који је замењен данашњом |
| вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека |
| е па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наставља Јова тумарајући < |
| само капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а све |
| S} Изгледао је у том тренутку као каква статуа, какав споменик јунака некога, онако од туча сал |
| неких новина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф |
| о би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможен |
| <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у основној школи оставило в |
| де од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш неку кани |
| ави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша ше |
| о!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико |
| ута долазио и крао Јову или му придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опрост |
| , да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја еш |
| мислити и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите ми д |
| пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смр |
| ада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и |
| НИЦА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУК |
| се провеселимо, за причу!{S} Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича |
| акав је Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако |
| њу да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Душанову и |
| поштанску струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари мо |
| ело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p |
| <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који д |
| ци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{ |
| лони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице ум |
| и и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у казнечејство где је он препишчик био.</p> <mi |
| јник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам ка |
| ре, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако лако, само |
| гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“ |
| ево круг марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то |
| е једнога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спре |
| е већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не та |
| добро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и |
| акога Божића.</p> <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.{ |
| его седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни |
| ча Јова задовољан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они |
| донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти при |
| в не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, |
| је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предострожан |
| и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канцеларијских и куће |
| око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање |
| 1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су с |
| че.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, пос |
| н.{S} И са овог дугачког практикантског стола размишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, |
| горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а дом |
| p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; домаћин се дерао и |
| реда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на |
| а даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да |
| ах и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу |
| ј... колика је сума?</p> <p>— Па четири стотине динара, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да |
| е одбити“.{S} А није велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, |
| ћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбожа са |
| е историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па д |
| нако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћ |
| ђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто |
| исту, и испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних песама, све на један глас.</p> <p>И |
| но, вели, посматра рад свију политичких странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну |
| о два на десном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не зна |
| Јавно мњење било је, истина, на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и с |
| многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне глаголе а и |
| је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас отечества и која је је |
| м полузваничном органу, којом прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад |
| ад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино с тога, што је хтео д |
| длазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме |
| Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како само може бити кад се то |
| вле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="34" |
| ој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све |
| ких пацова, који су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пеш |
| жена примити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина дина |
| е редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да про |
| и умало не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу |
| ливен.{S} Јован окиде. <pb n="43" /> Ја страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заоставш |
| к му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звањ |
| зрадила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло че |
| било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом је |
| <pb n="68" /> тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одо |
| че Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} Добио је и класу, постао је поштар VI. класе |
| икантског стола размишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напр |
| у и врсном поштару који си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству |
| помогне.{S} Буде премештен у поштанску струку. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га за |
| а соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад т |
| о шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар |
| нати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у казнечејство где је он препишчик био.</p> |
| летку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мил |
| ји део целе приповетке, тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове |
| г наследства па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отима |
| о доста окретности и умешности, тако да су претпостављени опазили, до душе, наскоро да је „сир |
| На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напр |
| имали пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Прав |
| јда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на својим местима у |
| мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова |
| е много претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних |
| дних Хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто |
| рина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — |
| каишем и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виделе испод панталона названих „трумбетен- |
| дају у својим дугачким менчиковима које су одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети |
| вечеру за инат душманима.</p> <p>После су лепо живели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече м |
| к је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми манифестовали мир мећу људ |
| дан од оних канцеларијских пацова, који су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне |
| ији државнога брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами Енгле |
| био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година вој |
| ији него са презименом својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није б |
| наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све |
| <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“.{S} Јов |
| ван Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног туњавог надлештва у једном истом ме |
| у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на в |
| њичи.{S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим с |
| , ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Пр |
| p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вин |
| оравајућег зуба времена".{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младе |
| о некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама |
| ендару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него других година да је доче |
| се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћуран |
| /p> <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе т |
| з Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; сед |
| етки, песконица, фрула и солира продато суботом у корист државе и осуђеника Казненога Завода.{S |
| то онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: к |
| зумети.{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинул |
| и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевници — неблагодарни |
| ваку рану - и Јова се помирио са својом судбином.{S} Постао је философ и није више гледао само |
| се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђ |
| казати, јер нисам рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствене поштаре.</p> <p>Дак |
| ла, стајала је као шпада у канији војно-судског аудитора Саве којега је госпоја Каја само из ви |
| оба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често н |
| ио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, |
| во?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздан |
| је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> |
| капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће |
| по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Што не пијете госпо'н-Па |
| м ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми још је |
| вке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је сума?</p> <p>— Па четири стотине динара, драги прико.{S |
| у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почешће <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљ |
| е већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сам |
| о! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су се он и и |
| , па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прик |
| и недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуг |
| за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанс |
| от.{S} Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од дан |
| у да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом |
| ј смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{S} |
| их и облачних дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар |
| а позивам речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест |
| о па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана те |
| какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекид |
| господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неколико тренутака.{S} Јова начинио што равнод |
| аћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да по |
| га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унут |
| ремишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуру |
| драму у пет чинова на шездесет писаних табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и м |
| л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната гл |
| д би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгл |
| /p> <p>— Деде дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и д |
| Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заце |
| и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} |
| је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је |
| тио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку, како |
| на после тога, могла се читати Изјава у тадашњем полузваничном органу, којом прелази у странку |
| и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени род, и они се постарали па јој смело у |
| е све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него г |
| прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај |
| чети са домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био је поште |
| о по души реците: који је <pb n="68" /> тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко б |
| стати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељств |
| свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у „< |
| по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао |
| с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана |
| авити) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица к |
| кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је |
| {S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</ |
| >Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако |
| како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе как |
| ио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет |
| ови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити |
| је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не само да га ј |
| него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за го |
| то и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" |
| само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп |
| никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, окани се господина! |
| :{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такви пријатељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— Да Бог да! одг |
| о тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редо |
| високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људи могу руковати.{S} Стари сам ти |
| и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим перлама |
| ијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један другоме смет |
| ушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „ |
| коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изг |
| шта осладила му је ране дане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јован |
| о неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) мога |
| , па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, |
| ло успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето |
| нији и најглавнији део целе приповетке, тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, |
| ласичне грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала |
| осао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније знала |
| се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Са |
| и му придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} |
| о за чудо доста окретности и умешности, тако да су претпостављени опазили, до душе, наскоро да |
| рош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполона.“ А |
| , и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропас |
| ган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме во |
| н пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њег |
| имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу |
| с казначеју или претпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па ј |
| <p>— Тхе, слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ пон |
| се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја |
| ло дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало |
| S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице |
| забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора свог како у лицу шегр |
| кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на по |
| о погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — док се није накупило до шест н |
| ехани па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прили |
| је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> |
| значеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, |
| !“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јов |
| ма и хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер < |
| .{S} Обузе га као нека меланхолија која тако често, некако увек упоредо с вином, обузима сваког |
| ио мало с Настом кафеџиком која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале тим п |
| класе па ту остао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се ме |
| вољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наст |
| рти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешат |
| инама више него само званичним.{S} Чита тако у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате |
| немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише се најзад за т |
| а се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну с |
| авараше му укочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачк |
| а зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један друг |
| . на првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних песама, све на |
| готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао |
| едаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а |
| времена разговарао с друштвом.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивиз |
| <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем |
| запете и писати велика слова.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаес |
| .{S} Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским б |
| , убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старијих, Јова се врати својој к |
| "19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних слова да је Јову мало |
| едитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их |
| не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљенич |
| реше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења |
| /> утрапи тепсију са печеним ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћурано |
| ви на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре |
| господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је |
| ега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него н |
| емена какав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим |
| д њега неке мало крупније неисправности тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он |
| а заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погледати на улиц |
| </p> <pb n="63" /> <p>— Е, прико, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А |
| ра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спа |
| та све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Б |
| А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... мислим тако —</p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја |
| тпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само на |
| а природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улиц |
| је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, прекиде Јова паузу. |
| десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама |
| о, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам |
| примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, |
| за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је |
| ова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави зава |
| започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време |
| , а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се о |
| осао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само в |
| измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како само може бити кад се то наше „ |
| гаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако |
| мога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако с |
| нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неколико тренутака.{S} Јова на |
| о на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и до |
| а</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој по |
| вао с коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти канцеларију и дугогодишњу чиновничку |
| денику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти |
| истојној даљини од свакога, па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{S} А била је |
| да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њи |
| тит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да руча |
| за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега о |
| рактиканат понашао се примерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све што му каз |
| варанције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пар |
| к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и подштрикава. |
| е, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мил |
| а, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е ба |
| т и пет година.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња, како |
| на столице, куцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на памет, да још није бил |
| нак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виши |
| и.{S} Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке историје; море, ја да му седнем па испричам, |
| о сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</ |
| побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да |
| здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једн |
| “</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза наго |
| урати „пуслице“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај. |
| .</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси |
| Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! ве |
| огао пристојније одевати.</p> <p>Био је тачан, смеран, права практикантска душа.{S} Ишао је на |
| љак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду а |
| рно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим з |
| и; она мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</p> <p> |
| е би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и |
| {S} Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара по |
| од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то |
| ју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она м |
| а сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га |
| реба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По |
| м водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на |
| це од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тод |
| Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ |
| једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест |
| чено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасн |
| отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него да <pb n="6" /> му се деси на први дан Бож |
| , шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и |
| па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, |
| „лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Пот |
| салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу |
| н уме, онако његовски; попео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{ |
| у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За |
| S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и ск |
| ве шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало |
| м и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући |
| као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у кале |
| а пристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„На те мислим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа |
| а ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми вероват |
| већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту че |
| </p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде т |
| поднаредничка „јегерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, т |
| ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак са кој |
| пше ми године, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код |
| о му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, |
| ане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао |
| , ћути! напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је |
| Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијања до |
| страција! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бо |
| ш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља з |
| ’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај |
| знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да са |
| >— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити |
| а па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих |
| ! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један |
| пут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето види |
| кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с пр |
| то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин- |
| авао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати ло |
| риво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш |
| а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И |
| под кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћица.</ |
| мо на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и д |
| ер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! |
| нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Н |
| , вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S} Д |
| <pb n="65" /> добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада н |
| а дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијонара“! рекла би му пуна задово |
| а руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као |
| на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику |
| кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S |
| , мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није б |
| чати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала |
| ило вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова зад |
| велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то |
| ао стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном поштару кој |
| жића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> |
| а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па |
| еф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“ |
| т и две табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две карте. —</p> <p>Кристијан се |
| е кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се |
| то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова после певања разведри мало по мало.{S} Али |
| ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „А |
| остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и кр |
| један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскисели |
| . е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује све |
| дравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ива |
| тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора |
| ивајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је закл |
| изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у Одговорима Уредништ |
| а ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване |
| Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, го |
| ко, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску |
| знато — неку парницу <pb n="66" /> која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку од |
| ио, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и |
| м.{S} Чита тако у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Е |
| иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила мој |
| богатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку, к |
| оуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешто озбиљниј |
| ева купили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никол |
| би; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као |
| не раније две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head |
| ј нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова |
| па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би |
| дуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака |
| о Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код овога последњега је најрадије ишао и |
| ад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са с |
| а је мало читао, али је најрадије читао Темеову Криминалну Библиотеку).{S} Поодавно се датира њ |
| је, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наста |
| тесто а полаженику <pb n="39" /> утрапи тепсију са печеним ћураном и тако се крену дома:{S} Јов |
| оје се колега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њ |
| год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му ј |
| винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова |
| већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.</p> <p>— Побратиме, виче полаженик, поб |
| е, онако седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина |
| } И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која та |
| па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посла, |
| Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен |
| а-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n="39" /> утрапи тепсију са пече |
| ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о к |
| ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су им |
| и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште |
| а Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{ |
| и начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и ни |
| је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти каж |
| чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгле |
| нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, |
| изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека |
| ећући се полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута уж |
| > <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— |
| људима и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој |
| тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јо |
| а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{ |
| тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да |
| што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{ |
| а а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Расп |
| ва госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник |
| .{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава с |
| љ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани м |
| S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Двар |
| ао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као |
| е?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде са |
| атити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање |
| е л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p |
| ћу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парницу <pb n="66" /> која тек што се |
| /p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја о |
| вађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запит |
| са Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има тр |
| госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим |
| паде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде |
| ма и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогн |
| л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко |
| ски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је |
| а формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће н |
| кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама |
| Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књ |
| “ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. —</p> <p>— Кајо! вик |
| ак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао |
| обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено |
| по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, ве |
| ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} |
| /p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p> <pb n="32" /> <p>— Па чет |
| ико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пр |
| очни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, као о |
| „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлук |
| дмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и |
| о?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Б |
| шао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где поглед |
| , да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, слав |
| реди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима дон |
| молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{ |
| бешењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, |
| ав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида г |
| тор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити ј |
| рани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и н |
| а, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци. |
| ва жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n="49" /> <p>— О |
| Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те о |
| Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи |
| ило споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Кај |
| кво прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја |
| једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје |
| ко сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ за |
| м тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, |
| а ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим. |
| рска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у обр |
| ну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније м |
| ћи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као |
| аја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} |
| лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, |
| разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> |
| другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен уздига |
| међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико. |
| и је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обр |
| p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и п |
| радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти |
| ваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе! |
| е да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> |
| ? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по |
| едам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— |
| а.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> <p>— |
| ажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' о |
| алим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накр |
| во теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S |
| о је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим |
| ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то |
| шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} Помис |
| а само људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда < |
| ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и та |
| ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све |
| ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} |
| ање.{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им |
| чма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такв |
| ва паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта м |
| о уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све т |
| арце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти |
| <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све |
| ду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова је |
| да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јов |
| } Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра |
| /p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим |
| а наставља:</p> <p>— Добра кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жен |
| ре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и не |
| а, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је пе |
| ски проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> <pb n="63" /> |
| а куд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S |
| каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала са |
| ли: „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га гр |
| ели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" |
| у очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пишт |
| <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} |
| за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на својим местима у шко |
| Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на ов |
| јде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, колики је, читав гар |
| ко.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.< |
| ст, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, шт |
| е твоје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седн |
| кете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђен |
| рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си ма |
| а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мртвом и утеха живима.{S |
| ено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован |
| атељству свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта г |
| погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер т |
| само <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту б |
| нако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану |
| чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авли |
| их груди да је трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седа |
| , а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеал |
| анзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен! |
| удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле л |
| изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако дераш |
| ету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешад |
| а га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радов |
| ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да је марљив |
| а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n= |
| воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на д |
| ле неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а |
| сам у административном особљу; истина, то је неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви |
| , па наставља:</p> <p>— Добра кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} |
| ругога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</ |
| а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из |
| Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S} Добар ч |
| могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гар |
| тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијск |
| што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропал |
| м ступце од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господ |
| ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се |
| лештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судо |
| <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протест |
| на прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</ |
| „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја |
| метати запете и писати велика слова.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак п |
| ксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} |
| } Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњи |
| ва има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар у |
| а свим онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље |
| коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и |
| ејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> |
| ченицу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, |
| ог жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је често |
| ва пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско |
| њу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најп |
| сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја вели |
| а је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ вид |
| аго по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и |
| што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, р |
| доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу |
| о: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало |
| рипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му о |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>А то место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамили |
| у чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вј |
| Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова ј |
| p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине |
| с њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки механџија радо примао „господин-Јову адвока |
| ужини и има тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} |
| помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p |
| па га после продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршил |
| пет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухвати |
| био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је |
| оље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, |
| риви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да |
| кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастил |
| али Србинови што пре концу приведу и за то позива сваког слободоумног и поштеног Србина, да сле |
| већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А прик |
| ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — |
| а!{S} Четири динара.</p> <p>— Ма зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је назим |
| пова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапи |
| је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду |
| илија дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки ро |
| потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест деловођа, у овдашњој Женској Подружини и има тр |
| ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је |
| ужески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> <pb n="63" |
| ава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе.{S} |
| дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да |
| и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или му |
| д она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њихово |
| а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми |
| ика извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати.</p> <p>— Чекај! ра |
| већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господ |
| па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола.{S} |
| је ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шт |
| и оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико да се п |
| о и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си лиферант!{S} Придижеш канцелариски мат |
| је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело се. |
| а се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е |
| вишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стизале |
| } Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајућ |
| м.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше се. |
| неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још је |
| Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то зна |
| а му је ране дане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{S} Пос |
| није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаре |
| е што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је дужност била да набав |
| то с поносом спомињали) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оц |
| одне душе па се допуњавале.{S} Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са |
| смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шв |
| о је, истина, на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад |
| суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оста |
| све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова пос |
| а три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је пе |
| а названих „трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцеларијских пацова, који су имали л |
| Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се |
| се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „С |
| /> дуго у кревету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону жив |
| ождества Христова.</p> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за т |
| .{S} Три пута је сведочио онако како је то партиски интерес и дисциплина захтевала; гласао је к |
| е, слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало |
| дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и |
| а што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n=" |
| и претпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстима и |
| мо један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке |
| е, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигнација |
| >— Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао |
| војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби |
| исхармонично како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су једнако с |
| , па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и на |
| е знам, како беху распоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не |
| причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пај |
| му то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам |
| нов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож |
| артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочеки |
| што десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедија |
| а печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или пра |
| ла и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном образу и један на левој страни, или об |
| женик.</p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова |
| имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати |
| собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и б |
| дбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац сл |
| били штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на с |
| јатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанск |
| дуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и ме |
| свирачима.</p> <p>— Ама, прико, батали то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да |
| доше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} |
| ’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми б |
| им те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} |
| о мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="4 |
| смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле |
| ека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} У |
| </p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај |
| крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p |
| о да медецину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разред |
| родра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' |
| по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, кој |
| ава своју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, |
| , па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на сп |
| а сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, т |
| Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb |
| и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако |
| Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писарем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва. |
| ђени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам г |
| ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у |
| и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, в |
| а изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки |
| } А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p> <p> |
| ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније |
| И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо |
| овом последњом.{S} Неколико дана после тога, могла се читати Изјава у тадашњем полузваничном о |
| и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога |
| ко се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му |
| н се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора с којим се Јова ужа |
| правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прик |
| зне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једн |
| — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако |
| ш и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства постао песимиста.{S} Од |
| ву мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери д |
| после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштв |
| у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <milestone uni |
| /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у основној школи оставило врло тужне |
| дну странку нити је потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n="20" /> их хладно проштудира |
| и се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против ње брачну парниц |
| вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, з |
| о дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S |
| ко би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти не може се веровати", говорно је Јова |
| пи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцелар |
| а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано |
| де радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињ |
| .{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за своју |
| ијала.{S} Братско поздравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том |
| о потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p |
| што равнодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији б |
| прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта |
| на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао, како се у своју домаћицу упра |
| ти па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узимају |
| комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, да и он испали.{S} И доиста |
| <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне ору |
| ку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гриз |
| жаве и осуђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако |
| ко и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један |
| м диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква статуа, какав споменик јунака не |
| о и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао чи |
| бало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је д |
| цима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то до |
| моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у |
| иш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добр |
| ож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божића. |
| ајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очим |
| да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, да и он испали.{S} И доиста, не потраја |
| ећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и п |
| </p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ј |
| зећи у Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па |
| афану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од см |
| м те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно чи |
| А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно |
| аставља Јова тумарајући <pb n="45" /> и тражећи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер, |
| раби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуче.</p> <p>— Чуће се! додаде домаћица (онак |
| стола размишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S |
| жем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког |
| цу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо, што стој |
| у надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се |
| ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрек |
| кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p |
| чно.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовине писмен |
| ниле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд |
| — Ама какво прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S |
| оворило, јело се.{S} Домаћица устаде да транжира печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Д |
| н мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше печеницу на с |
| кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога</hi> џанд |
| сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, |
| четири стотине динара, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири нед |
| ко силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследниц |
| суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одма |
| употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се так |
| не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Швабо.< |
| ја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</ |
| цама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је дужн |
| војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђе |
| — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> |
| <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p> <pb n="32" /> <p>— Па четири |
| осле да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, бра |
| дисциплина захтевала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао чо |
| Братско поздравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту жи |
| предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А можда му се учинила његова судба |
| е у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је |
| есно парничити због наследства па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушка |
| p> <p>Тако је стајала та група неколико тренутака.{S} Јова начинио што равнодушније лице а госп |
| же у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква статуа, какав споменик јунака некога |
| ерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја |
| pter" xml:id="SRP18931_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>Она је управо најинтересантнији и на |
| омшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога господина-С |
| ве главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head> <p>Освану |
| викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозор |
| Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче |
| о да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком |
| уци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Ниј |
| неће одбити“.{S} А није велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потп |
| иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођа |
| жевних радова и других неких услуга.{S} Три пута је сведочио онако како је то партиски интерес |
| e>Лиру</title>“ на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је била. |
| Section" /> <pb n="34" /> <p>У кући сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу читав |
| ути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на посл |
| тија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна протокола или „Аманетника“ у београдској |
| аше се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У |
| тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји |
| само једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо' |
| абави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе пра |
| дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном образу и један на левој |
| јно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео у последњој скамији |
| реба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, |
| Јова је оставио прасе у животу читавих три дана уживајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек |
| орно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући се полако обешеној печеници, коју |
| ођа, у овдашњој Женској Подружини и има тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди, изве |
| а је са једним орахом па је дотерала до тридесет, после му сваки дан умањавала оброк, док није |
| јана задева онда му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво ј |
| што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља |
| аскрсници размишљаваше Јова:{S} Хоће ли трновитом стазом добродјетељи или другом, оном утрвеном |
| .{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини и исполинском напретку |
| еправилне глаголе а из Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда |
| у или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки механџија радо при |
| аук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба по |
| м која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих нави |
| ако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јов |
| е на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служби.{S} Чиновник не сме да |
| и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад с |
| ели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и |
| једва виделе испод панталона названих „трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцелариј |
| прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — А |
| оврсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</p> <p> |
| > <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је н |
| !?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остав |
| овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем к |
| оди <pb n="55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, |
| год би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је ра |
| ју о додацима конзулским, <pb n="24" /> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наи |
| једно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, пе |
| уфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и |
| му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или |
| ина једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога времена раз |
| редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била т |
| жне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је |
| .{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисх |
| са бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађим колегом Павлом Постиљонови |
| чину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па |
| о да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако |
| ађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Не |
| Ама ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиш |
| и класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неких петнаест година тако да је већ изгубио н |
| ани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само те |
| напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из |
| е пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезивати. |
| } Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти |
| није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две год |
| Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и изли |
| Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! р |
| /p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, |
| и ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </div> |
| илошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S} Слуша |
| еба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, п |
| а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} |
| ет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, при |
| акле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова |
| тереотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље доч |
| мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава ш |
| јест писарем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величи |
| јом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“.{S} Јова је често |
| -српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова м |
| ебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n="56" /> п |
| гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици; надевао сарме с |
| тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку, како нема пријатеља на овом свету,</p> <p>— |
| <pb n="62" /> <p>И Јова се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на |
| и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије ава |
| јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и |
| Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— |
| ар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће |
| просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био ј |
| {S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули к |
| е с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> |
| коловање у основној школи оставило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пу |
| рост нема, прико, смисла! наставља Јова тумарајући <pb n="45" /> и тражећи нешто по соби.{S} Го |
| ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири |
| ник и домаћин, били су чиновници једног туњавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то в |
| ова.{S} Идем ја напоље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „ |
| е сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је он |
| у већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пи |
| какав споменик јунака некога, онако од туча саливен.{S} Јован окиде. <pb n="43" /> Ја страшно |
| тражим ступце од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и г |
| у а великима ордене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом све |
| нај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна |
| и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму направити) |
| сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезива |
| .“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више |
| днако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и н |
| шио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србино |
| p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почет |
| Пољопривредног Календара.</p> <p>Можда ће сад ко, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови Пољопр |
| S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми |
| се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Т |
| ад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море |
| едај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мра |
| а је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити, да га изведе н |
| 6" /> која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и б |
| диће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијонара“! рекла би му пун |
| Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље би |
| е твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и |
| /> извесно парничити због наследства па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе |
| а сад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити |
| после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је н |
| <p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити ужива |
| ах за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.</p> <p> |
| <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</ |
| а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други изговорити на гробу дотичнога покојник |
| одмах полете наследници покојника (који ће се доцније <pb n="18" /> извесно парничити због насл |
| ндар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико саксија госп |
| е било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говор |
| то сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и |
| н другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише л |
| де секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне |
| едан другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијен |
| шкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише п |
| и било споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели |
| ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се прове |
| алука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и ул |
| вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја к |
| тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да ор |
| фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече К |
| отачаствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо почети са домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај што |
| а живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени |
| ала.{S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћемо употребити доцније, за сада још не можемо због наг |
| ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се провеселимо, за причу!{S} Прасетину стегао ж |
| е јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ак |
| цименту чиновничким женама и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето |
| акве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном |
| ако; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздравља |
| .</p> <p>— Тхе, слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се ве |
| , тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господ |
| е ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, |
| моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево кр |
| ико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Па |
| штен у поштанску струку. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио |
| ерсун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не |
| сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш и |
| } Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреб |
| о „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, за њим |
| један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, |
| S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на |
| кушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати |
| } Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми ку |
| нам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине си |
| да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш |
| каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од с |
| причу!{S} Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> |
| а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана више ста |
| и) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица која |
| а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад |
| е знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, |
| — Имам част представити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклони и утрапи домаћ |
| а фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек ба |
| <pb n="39" /> утрапи тепсију са печеним ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Пај |
| рену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћ |
| он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, прекиде Јова паузу.{S} Ш |
| цину.{S} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је |
| ' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </ |
| нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви |
| S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда се у о |
| чашу.</p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густ |
| а ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви |
| р без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!< |
| Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вели и сп |
| лаженику чашу.</p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути па п |
| га после продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?< |
| је, знаш, деловоткиња то јест деловођа, у овдашњој Женској Подружини и има тридесет динара месе |
| ђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у конзисторији, <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за н |
| једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; |
| а, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеширу раз |
| в'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш |
| ник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу; исти |
| о у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају. |
| неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гр |
| итао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здрављ |
| своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} Посл |
| бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече |
| државе и осуђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет так |
| доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често |
| му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се к |
| аба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна ка |
| рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! в |
| ри деловодна протокола или „Аманетника“ у београдској централној пошти!</p> <p>— Ајде, седај ве |
| а на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и |
| ника, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па |
| зује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди |
| ачни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку т |
| само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а |
| лу крешчајемих</title>“ празна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — јер је мали |
| оја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отприлике, |
| ако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер. |
| дана после тога, могла се читати Изјава у тадашњем полузваничном органу, којом прелази у странк |
| бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога |
| ивот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, |
| раћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ј |
| кућама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претресају о додацима конзулским, <pb n= |
| и су чиновници једног туњавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, је |
| побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешт |
| лико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Јед |
| му скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војно-судског аудитора Саве којега је госпоја |
| обро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на па |
| ио што равнодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији |
| очајање него нека поштанска резигнација у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак ва |
| у пет чинова на шездесет писаних табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све |
| е, отприлике, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљану медеци |
| аје се разумети за што је једна рубрика у „<title>Протоколу крешчајемих</title>“ празна остала |
| о пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачн |
| ction" /> <p>И он се опет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога дана се опет обрете међу |
| жени приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па чак и од таког позна |
| <p>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго та |
| им вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Та |
| свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се допи |
| чиновничким женама и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене о |
| а, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, ко |
| офесори и даље остали на својим местима у школи и чекали своје периодске повишице, и, као за па |
| Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.</p> < |
| га смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при картању збуни |
| ама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође м |
| Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> |
| ради на спас отечества и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} |
| сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у б |
| окатску канцеларију код једнога пушкара у дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S |
| су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ |
| "46" /> тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћиц |
| али!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премешт |
| тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у канији во |
| оспоја Каја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да |
| е петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде |
| апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хо |
| бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду |
| г практикантског стола размишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало бр |
| А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да учин |
| S} Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја |
| ни досадио.{S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица |
| p> <pb n="62" /> <p>И Јова се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље н |
| леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писа |
| их шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| м да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p |
| ви пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква |
| отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао и није ве |
| <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола |
| ; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све |
| и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, к |
| а коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да ј |
| љем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква статуа, какав споменик јунака |
| , како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе к |
| већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почеш |
| А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона |
| е држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаже |
| ога <pb n="23" /> би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охла |
| оварала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат |
| а гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у казнечејство где је он препишчик био.</p> <milestone |
| и по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Бо |
| ли комшија! викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познава |
| ао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{S} Игра |
| ило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчи |
| лова.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаест година — док се није на |
| у изгубљену ствар и с тога је школовање у основној школи оставило врло тужне и по мало ружне ус |
| о већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и |
| а густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и којој |
| рао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао |
| пругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме законит |
| анске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу прину |
| смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ов |
| мант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама читати овакав оглас:</p> <p>„Моја |
| ћицу; том је приликом испричао, како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а у |
| S} И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јављамо пријатељима <pb n="57" /> и познан |
| ри дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу читавих три дана уживајући у његовом ровењу и |
| > Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, |
| аравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно |
| жено, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <p |
| е, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала ва |
| ује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и п |
| вића позову на ручак.{S} Успут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још нек |
| ао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од |
| у, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још д |
| е био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши |
| ребало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је |
| аженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда |
| ста.{S} Од неправде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори имали пизм |
| Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си ли |
| свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако р |
| е осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од |
| ршава своју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав с |
| же, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на |
| Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцел |
| ари „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, |
| н му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад <pb n= |
| о га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, |
| ти сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме |
| сле, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —< |
| у.{S} Јова му примаче мастило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Кај |
| о је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас отечества и која је |
| њем полузваничном органу, којом прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра р |
| ше читао или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи п |
| >По неким нама непознатим законима који у васиони владају, некако се један другом ванредно допа |
| године.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи |
| у се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а |
| вог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла |
| ском напретку Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у |
| испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.</p> <p>После су л |
| могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на онај нежан |
| а и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино с тога, што ј |
| ек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку, како нема пријатеља на овом свету,</p> <p> |
| уб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да |
| жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n="49" /> <p>— О мол |
| иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардис |
| онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену види |
| о му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена |
| да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себ |
| p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошл |
| брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици; |
| асе у животу читавих три дана уживајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а т |
| учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онак |
| е, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава |
| о зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао, господин Јов |
| жао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте к |
| у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а качкет |
| ом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и п |
| ик — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу; истина, то је неборачка једи |
| ало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето |
| а нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљ |
| сконица, фрула и солира продато суботом у корист државе и осуђеника Казненога Завода.{S} У том |
| риличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да с |
| , Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струку. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јо |
| Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком |
| ео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана рани |
| ку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међ |
| био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично |
| ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ |
| знио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала на паме |
| шевљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би дана отишао раније |
| ада“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет |
| {S} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?! |
| афе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако |
| сао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{ |
| сподин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и р |
| Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо. |
| х послова легао је и <pb n="37" /> дуго у кревету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p |
| је три разреда учио шест година; седео у последњој скамији и био увек меланхоличан.{S} И он на |
| за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасет |
| задовољства гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Ал |
| ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ са зелен |
| му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица се увек умела понашати онако како ч |
| н вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном речју, поштен чо |
| а каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{ |
| и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао |
| вој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова п |
| би испратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; уп |
| ан је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом |
| емачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у |
| више него само званичним.{S} Чита тако у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, ова |
| дин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је ради |
| е да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шур |
| ни род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које су одм |
| ава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спа |
| Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако лако, сам |
| слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по |
| о бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје, печен |
| добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} |
| дем зар би мене трпео господин министар у служби.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не |
| тепену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са ст |
| олвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мај |
| упиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју до |
| нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божић |
| Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћим о |
| за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још много п |
| д пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш |
| ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, ј |
| ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе главом и наста |
| се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које су одмах за првих ја |
| д оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке |
| јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} |
| и и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћим одаџија само з |
| о!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза на |
| зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја |
| е донесе какав песник какву своју драму у пет чинова на шездесет писаних табака у цели да је пр |
| ија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и ре |
| тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. |
| ојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из шт |
| е је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као |
| лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом к |
| оштар VI. класе: запао ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега д |
| , (а нарочито пољопривредна која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</ |
| о у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном а |
| 8931_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна |
| e unit="subSection" /> <pb n="34" /> <p>У кући сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у ж |
| ћник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно |
| Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си б |
| S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Зн |
| смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код с |
| егне оружју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цеп |
| то било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетлуке па је после |
| а да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио п |
| ати га је <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али |
| ријих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рук |
| пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило Тр |
| чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) |
| у папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица се увек умела понашати онако како часној жени приличи; пре |
| како часној жени приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па чак и од |
| сподина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он кр |
| закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од својих |
| а.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му ус |
| наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим г |
| “ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А примићу мн |
| година; седео у последњој скамији и био увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправде, пре |
| ека меланхолија која тако често, некако увек упоредо с вином, обузима сваког смртног.</p> <pb n |
| сно умањише и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> <milestone |
| рујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верује |
| био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан домаћин ура |
| Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српски к |
| образан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често по |
| ми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти о |
| ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натр |
| о узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене прикачују.</p |
| ј страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и |
| му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је |
| p> <p>— Хладне руке... ама врела љубав. уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуч |
| женик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му укоче |
| е би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку, како нема пријатеља на овом свету,</ |
| осутом стазом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{S} Неколико дана после тога, могл |
| вољно.{S} Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него т |
| жем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шета |
| то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Пос |
| у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ак |
| у пуна задовољства гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца |
| " /> и преко својих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Бу |
| Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а К |
| о је комшијскога мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“ |
| ло ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери да нем |
| ндарм? условљава Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p |
| ранцуске качкете, са лакованим каишем и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виделе испод |
| кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незва |
| огао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га м |
| аш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по |
| је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-н |
| бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Б |
| >— Море, прико, ти само накриви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један друго |
| шта не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво...{S} |
| оставио прасе у животу читавих три дана уживајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога |
| тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се провеселимо, |
| има и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <p |
| ик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове.</p> <p>— |
| — Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он доша |
| а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи |
| S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сиру |
| се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила |
| } Чита тако у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, |
| нарочито кад је пред кафаном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, пи |
| ску струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу смат |
| ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испиш |
| е г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на други крај тањира. |
| атише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n="39" /> |
| којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном |
| се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „ |
| цу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао |
| у домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> та |
| ога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући |
| И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би се сла |
| ило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове |
| без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Так |
| омад нешто мислим и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја <pb n="65" /> добро присети па |
| о, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну |
| у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; он |
| рико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прик |
| ди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не д |
| а.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, го |
| од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспело д |
| ко стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него других год |
| о искусан и предострожан домаћин, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је ком |
| и дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао и н |
| га она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, а |
| рилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“, а |
| а.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно |
| омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао до |
| новничку каријеру.</p> <p>Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију |
| елога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде |
| да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађим колегом Павлом П |
| урисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуда д |
| вер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; до |
| отерала до тридесет, после му сваки дан умањавала оброк, док није последњег дана спао на један |
| тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа |
| пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, з |
| ан напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побр |
| пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и револвер тврдо решен да му |
| аво млитаво, како то само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети отприлике онако, |
| учу утрапио у шаке.{S} Домаћица се увек умела понашати онако како часној жени приличи; пред муж |
| ише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му је ране |
| је био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КРАЈ —</p> < |
| трана та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га |
| госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући полаж |
| д.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова п |
| е је показао за чудо доста окретности и умешности, тако да су претпостављени опазили, до душе, |
| te> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n="56" /> поглед који се нешто мало успут и |
| шније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији беше израз Па |
| изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би до |
| рачима.</p> <p>— Ама, прико, батали то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да ост |
| ке ствари —</p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја минис |
| у а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за жи |
| подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је то |
| пи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отп |
| ука!</p> <p>— Коју? запита Каја која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била.</p> |
| све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувши се чашама.</p> |
| ужја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко кач |
| неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете н |
| . „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „ |
| ормалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на л |
| е Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми манифестовали мир мећу људима |
| тор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, б |
| вај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим |
| S} Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрз |
| ју политичких странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао |
| поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо |
| собито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамтером да је с њ |
| еланхолија која тако често, некако увек упоредо с вином, обузима сваког смртног.</p> <pb n="62" |
| јало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где треба метати за |
| S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћемо употребити доцније, за сада још не можемо због нагомила |
| рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице умеју.{S} Пр |
| и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло |
| ва све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му н |
| м хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p> |
| тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње пра |
| > <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>Она је управо најинтересантнији и најглавнији део целе припове |
| тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И ко |
| иком испричао, како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, |
| о је толико и новца и времена и здравља упропастио за своју партију.</p> <milestone unit="subSe |
| де певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако дераше на |
| </p> <p>СТЕВАНА СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБАВУ</p> </div> <pb n="2" |
| е све као добар и предосторожан домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печ |
| дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћ |
| вен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновни |
| <pb n="21" /> је прочитао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мал |
| доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је |
| е некада писао и оних ласкавих одговора уредништва и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда |
| о не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити |
| да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни |
| ем ових књижевних радова и других неких услуга.{S} Три пута је сведочио онако како је то партис |
| новатији беше израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на че |
| е, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово још и с |
| оли оставило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше живо |
| га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе че |
| <pb n="56" /> поглед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели |
| огле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, |
| 25" /> <p>После подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у |
| а Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на је |
| бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им |
| ка, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па п |
| о.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Добра кућаница, |
| седам година једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога вр |
| ице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устаде понова, диже чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чу |
| ило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде да транжира печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоћ |
| ја Каја.</p> <pb n="53" /> <p>А домаћин устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—к |
| ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доист |
| је сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијања домаћица пристаде и отпоче:</p> <qu |
| е се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> а нарочито домаћице наш |
| љубав. уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуче.</p> <p>— Чуће се! додаде дома |
| тим следују примери, и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга |
| аје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, |
| о и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета |
| ш неко тесто а полаженику <pb n="39" /> утрапи тепсију са печеним ћураном и тако се крену дома: |
| Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја. |
| ана!</p> <p>На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони се |
| омада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин окружни начелник који је почасни ч |
| о кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица се увек умела понашати онак |
| ом стазом добродјетељи или другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на послетку се реши |
| ти ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="chapter" xml |
| ="subSection" /> <p>И он се опет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога дана се опет обре |
| умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио |
| рсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у |
| ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном речју, п |
| ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и |
| , кафу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро н |
| запе па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине) |
| кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p> |
| ан добар пријатељ за свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за |
| 1" /> требао разумети.{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице |
| Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услу |
| /p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече до |
| ећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и |
| {S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, |
| спиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео у последњој скамији и био увек |
| бљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз |
| окола.{S} Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим |
| по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божи |
| сних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</p> <p>— О |
| акодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Ал |
| неблагодарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га с |
| А, са свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо, пип |
| ели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко моја, |
| на на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише |
| потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити |
| да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што к |
| писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће |
| еш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јест |
| препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} |
| цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позивам речену моју |
| арницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у конзисторији, <pb n="59" /> а пит |
| ишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; |
| .{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у же |
| пред кућу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгле |
| ће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} |
| е и главне канцеларије имао је неколико филијала по оним механама где сељаци свраћају.{S} Купи |
| омирио са својом судбином.{S} Постао је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> со |
| ма и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ вели |
| а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један другоме смети ни Б |
| ви штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова у |
| само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Так |
| јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала |
| прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S} Моја |
| , после дужег посматрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у |
| кастог штиглица са грдним шишкама испод француске качкете, са лакованим каишем и ужасно шиљасти |
| ада бележио колико је четки, песконица, фрула и солира продато суботом у корист државе и осуђен |
| околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много су |
| ћа позову на ручак.{S} Успут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко |
| и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у |
| у ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеширу разговарала с |
| бар апетит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те |
| лука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се |
| Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћемо употреби |
| ако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Добра кућаница, то ти, при |
| еро а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година тр |
| и где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и добре |
| p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене |
| е сада, раздраган погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао, ка |
| е Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па јед |
| ико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па |
| би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскрсници размишљаваше Јова:{S} Хоће ли трн |
| уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, |
| а, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поп |
| како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, в |
| > <p>— Е, теби је све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова задовољно.{S} Шалим се, жено, шал |
| ора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с вра |
| д ногу побожних и гладних Хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да |
| осле подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да |
| женик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама врела љуб |
| .. вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама врела љубав. уграби полаженик док се |
| с тога, што је хтео да <pb n="20" /> их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег посмат |
| еле испод панталона названих „трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцеларијских пацов |
| толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце |
| анжира печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то |
| о нису могли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању |
| кле на раскрсници размишљаваше Јова:{S} Хоће ли трновитом стазом добродјетељи или другом, оном |
| , како се навадила на нашу печеницу?{S} хоће крканлука!</p> <p>— Коју? запита Каја која је умор |
| му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то |
| е ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш |
| врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; како жена, |
| ти од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад са |
| , блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у |
| виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар о |
| па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и |
| бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новина.</p> <p>— Тхе, |
| и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, |
| “ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једн |
| еднако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај |
| ај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да |
| ледао.</p> <p>— Ево, прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова |
| ку, испија и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја |
| а седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно. |
| првога дана светлога празника Рождества Христова.</p> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да |
| свану и давно жељени благ дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и служба, и побожан с |
| рипи снег испод ногу побожних и гладних Хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за с |
| дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први да |
| ислио никуда из куће излазити као добар Хришћанин.</p> <p>Полаженик седе и стаде правити цигару |
| ешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату од |
| пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делигра |
| дан потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим... наравно, |
| ити је потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n="20" /> их хладно проштудира и процени, и |
| зи с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком уби |
| данас код Господина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, |
| д, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је |
| енуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лаз |
| осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветк |
| изијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, господ |
| ко па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писарем из дивизије).{S} П |
| ер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква зеленила није имао)?!{S} И са свим ј |
| , а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми |
| обродјетељи или другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на послетку се реши да удари о |
| едног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је к |
| и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не |
| ро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на паме |
| асну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније знала, да се Јов |
| трица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зо |
| аво најинтересантнији и најглавнији део целе приповетке, тако главан, да су оне раније две глав |
| огледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, м |
| пет чинова на шездесет писаних табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све п |
| оју? запита Каја која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била.</p> <p>— Па онога |
| његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год |
| Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не ма |
| ротокола или „Аманетника“ у београдској централној пошти!</p> <p>— Ајде, седај већ једном! осеч |
| ински.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А те |
| у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, за |
| ова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола часа ако би се |
| мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на |
| ! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да |
| домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, прико, батали то! |
| Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је он |
| .</p> <p>Полаженик седе и стаде правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће |
| тска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p> <pb n=" |
| ео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био |
| у качкету, па <pb n="52" /> све померам цименту чиновничким женама и абаџиским ћеркама у Београ |
| , са лакованим каишем и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виделе испод панталона назван |
| е волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је пре |
| теља, завидљиваца којекаквих, којима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран жив |
| рење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних Хри |
| ожних и гладних Хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код |
| л’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сак |
| ке из живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, |
| жала у пристојној даљини од свакога, па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{S} |
| не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико!?</p> |
| опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је реч |
| едам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Ов |
| ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика |
| му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а |
| им моју јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном ка |
| акојако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb n="27" /> али кад Швабу Кристиј |
| , онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb n="27" /> али кад |
| дмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако бу |
| кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом |
| ва па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила; господина Јов |
| епаницом.{S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поган |
| х мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор мог |
| аћица се увек умела понашати онако како часној жени приличи; пред мужем се увек држала у присто |
| је из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога времена разговарао с друштво |
| о време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима |
| о као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо живео. |
| ени и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Имам част представити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које |
| етрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде |
| која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај |
| ни попадају сви на столице, куцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на памет, |
| ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! брани |
| умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лу |
| цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, зн |
| се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се госпоја |
| не у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више ба |
| испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, |
| вити полаженику.{S} Устаде понова, диже чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! рече полаженик. |
| p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто |
| ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лу |
| врцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја уз |
| здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљади |
| лаженику, испија и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех полажеников па прича даље.</p> <p |
| за то, рече Каја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се |
| стању, <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, |
| ван, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми |
| о'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још нист |
| жић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу за |
| за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указни поштар |
| /> и тражећи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке историје; море, ја д |
| ђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћ |
| е помогло, он мораде запевати.</p> <p>— Чекај! ранжира Јова.{S} Идем ја напоље да испалим један |
| даље остали на својим местима у школи и чекали своје периодске повишице, и, као за пакост, мора |
| ах од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! |
| рико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу м |
| драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да при |
| за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Има |
| и сам наредбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па |
| нај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, |
| круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изглед |
| Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек |
| е у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n="39" /> утр |
| } Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја с |
| рије</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да беле |
| н другога називаху „приком“.{S} Јова је често нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, |
| већ неколико пута причао.{S} Причање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, са |
| у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао |
| Обузе га као нека меланхолија која тако често, некако увек упоредо с вином, обузима сваког смрт |
| в шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, ш |
| далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је то полетело |
| е се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и по |
| еше одбијати Јовине писмене радове, јер често нису могли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да каж |
| а; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога господина-Саве, пи |
| ући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и |
| Ама каки’ гроша, рођаче!{S} Динара!{S} Четири динара.</p> <p>— Ма зар за то прасенце!?</p> <p> |
| као.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 18 |
| p>И купио је.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>И |
| ез да платиш!</p> <pb n="32" /> <p>— Па четири, рођаче! одговара сељак.</p> <p>— Је л' гроша? п |
| аа, овај... колика је сума?</p> <p>— Па четири стотине динара, драги прико.{S} Треба ми, па не |
| и печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад |
| ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, а |
| подин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доб |
| био писар али је сада бележио колико је четки, песконица, фрула и солира продато суботом у кори |
| нудио да га растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кристија |
| псују.</p> <p>Јован Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. класе, таман з |
| државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претресају |
| а кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а |
| е не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки уж |
| X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћемо употребити доцније, за сада још |
| а.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, |
| ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да с |
| му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Гос |
| : који је <pb n="68" /> тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском |
| и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и м |
| нимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ја п |
| ет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд доз |
| да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога совјетника, ако његова печеница буде овак |
| а.</p> <pb n="25" /> <p>После подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да шт |
| ри, и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а тре |
| да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме |
| иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу и |
| година (као што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима неких шест година и |
| га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска |
| времена".{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа и то два на д |
| се какав песник какву своју драму у пет чинова на шездесет писаних табака у цели да је прочита. |
| не трпео господин министар у служби.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш шв |
| асе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и тел |
| Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног туњавог надлештва у једном истом месту |
| у, па <pb n="52" /> све померам цименту чиновничким женама и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А |
| Јова напусти канцеларију и дугогодишњу чиновничку каријеру.</p> <p>Нашавши се на улици он се н |
| ш Јова поред комшија који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има |
| т да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да |
| ј комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да т |
| uote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} |
| о тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{ |
| д чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар |
| и уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јо |
| м новинама више него само званичним.{S} Чита тако у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој |
| ватовима.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шегрта |
| а, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута д |
| урба.{S} Јова је оставио прасе у животу читавих три дана уживајући у његовом ровењу и гуњецању. |
| ном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нар |
| ивај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи |
| у дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније знала, да се Јова поштар спре |
| дравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јо |
| не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јављамо пријатељима <pb n="57" / |
| Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами Енглези давали пет лађа и |
| “ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову Криминалну Библиотеку).{S} Поодавно се да |
| много писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад је ова |
| "23" /> би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разо |
| о Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову Криминалну Библио |
| ead>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</hea |
| час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја о |
| ти.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове прип |
| омилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од |
| нога дана могао се у званичним новинама читати овакав оглас:</p> <p>„Моја жена Катарина, назван |
| .{S} Неколико дана после тога, могла се читати Изјава у тадашњем полузваничном органу, којом пр |
| руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од ди |
| ка!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазе |
| ручак.{S} Успут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а пола |
| она.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задов |
| сподин окружни начелник који је почасни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне саксије с ц |
| зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је сам |
| са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га |
| , то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јов |
| е нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како |
| <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... ал |
| звољеном послу.{S} Једном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али оп |
| S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као косе на гла |
| маћин првога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, ни |
| овно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво б |
| , добио је педесет комада и Јова је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопривредна |
| !!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу — ма |
| ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица може |
| p>— Море, шали се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек |
| ене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А примићу много више.{S} |
| сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за шт |
| о разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар |
| p> <p>— Е добро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с ч |
| е Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А х |
| али.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из д |
| и да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} С |
| га шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, |
| судбом ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> < |
| n="17" /> <p>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да |
| причам, па да спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна протокол |
| ита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, |
| аза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па |
| туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n=" |
| господин <pb n="41" /> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доно |
| ега да је ограничен, овде је показао за чудо доста окретности и умешности, тако да су претпоста |
| ка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} |
| кредиторске служи памћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропале плаћајући |
| , да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица з |
| ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новина.< |
| а женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као м |
| ц слабо зарезивати.{S} Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он |
| ер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до ка |
| ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ |
| p> <p>— Чујмо! рече полаженик.</p> <p>— Чујмо! прихвати госпоја Каја.</p> <pb n="53" /> <p>А до |
| , диже чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! рече полаженик.</p> <p>— Чујмо! прихвати госпоја |
| есет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жест |
| својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је |
| аћин устумарао тражећи папуче.</p> <p>— Чуће се! додаде домаћица (онако полако) намештајући дуг |
| е!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ов |
| Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога</hi> џандара.</p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста |
| збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јова.</ |
| Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шт |
| и она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ с |
| да имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И |
| да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добр |
| отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} У |
| ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било да је |
| ему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му м |
| ова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако лако, само <hi>један</hi> остаде лаг |
| газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим де |
| у неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица се увек умела понашати онако како час |
| о гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок |
| задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе главом и настави — па |
| летку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</ |
| ријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мал |
| широких груди да је трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро |
| ; надевао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посврша |
| !{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова задовољно.{S} Шали |
| рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам ша |
| тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е |
| еко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја |
| е се Јова задовољно.{S} Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће д |
| не, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војн |
| p>— Хехехе! смеје се Јова задовољно.{S} Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лиц |
| благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија |
| рке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кук |
| > <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу — мани се! |
| човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много |
| поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— |
| арити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Срби |
| јући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио па |
| онда му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} |
| Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад |
| S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{ |
| је а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на пр |
| Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљут |
| <p>— А ти јуче крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него |
| комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта играмо, |
| Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознатим за |
| а га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне |
| пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја |
| ва.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} |
| тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах при |
| јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таки |
| р-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је волео |
| допао; сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро уп |
| етрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин окружни начелник |
| и једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти он |
| њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба.</ |
| ша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По неким |
| у служби.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n |
| {S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш мој |
| } Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи д |
| кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се учи са тво |
| би на „џандару“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба |
| доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа ка |
| Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење с |
| с буде натоварен, <pb n="27" /> али кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна победа и три |
| ијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели |
| ме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче кра |
| И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђ |
| а и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку пра |
| рдист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког к |
| екоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели |
| ратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо им |
| есник какву своју драму у пет чинова на шездесет писаних табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђ |
| ам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу с |
| имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, с |
| ели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претресају о додацима |
| и страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мје |
| томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> само |
| н, тако други — док се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичин |
| су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео у последњој скамији и био увек мелан |
| ине), — он запе у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p |
| а галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа гал |
| Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</ |
| недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а качкета |
| <p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отп |
| а ордене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p> |
| сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по св |
| чиновници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код овога последњега је најра |
| <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти канцеларију и дугогодишњу |
| ија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам |
| му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, о |
| емајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се |
| Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депу |
| p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало про |
| заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да |
| би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири |
| S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте |
| Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му ш |
| зовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели шеф.</ |
| а и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што н |
| видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој. |
| м а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на посао |
| о кецеље неку старт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комеди |
| година — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изг |
| ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што |
| гом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p |
| p>— Па јесте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а в |
| ачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љу |
| е качкете, са лакованим каишем и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виделе испод пантало |
| по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се |
| азгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> < |
| ло с Настом кафеџиком која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале тим пре шт |
| еког малог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод француске качкете, са лакованим каишем и |
| омаћица (онако полако) намештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док ј |
| е гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Постали су и |
| шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов |
| ствар и с тога је школовање у основној школи оставило врло тужне и по мало ружне успомене у ње |
| есори и даље остали на својим местима у школи и чекали своје периодске повишице, и, као за пако |
| ћ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почешће |
| ио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из штал |
| за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у основној школи оставило врло тужне и по мал |
| ке за коју је живео, — мораде напустити школу којој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина |
| жба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних Хришћана који |
| а, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенгл |
| полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, онако |
| ако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то ника |
| , заустави га после неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о |
| оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке ме |
| а у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војно-судског аудитора Саве којега је го |
| у имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски наредник а |
| мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а ве |
| , „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си лиферант! |
| отприлике, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљану медецину |
| стак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, |
| епо живели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом. |
| то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, |
| чују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо с |
| ећ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, ка |
| ијатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријат |
| а је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, |
| 47" /> <p>— Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да |
| ве трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незн |
| p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о |
| ога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар |
| — Шта је, прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако свак |
| то није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... мислим тако —</p> <p>И, доис |
| он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замисли |
| даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти |
| оту задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како м |
| >— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p> |
| } Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— |
| е тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш |
| е преко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке |
| о волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? запита домаћица полаженика.</p> <p>— |
| е га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започ |
| нај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао |
| ткуда сад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био н |
| >Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће зна |
| а још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и г |
| Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких н |
| ка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што |
| а редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа |
| е радове, јер често нису могли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако |
| ко друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога совјетник |
| рана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је пр |
| двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у |
| а ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али |
| ао више батина него мезулански дорат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како |
| вић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости! |
| његовом примеру.</p> <p>После ове своје штампане Изјаве послао је Јова и неколико дописа.{S} Ов |
| олико дописа.{S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одгов |
| age"> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА, КН.{S} СПОМ.{S} БР. 35.</p> <p>1898</p> </d |
| сара из дивизије, неког малог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод француске качкете, са |
| е са неким Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</ |
| у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти |
| каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари |
| 16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јов |
| , погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} |
| ранку нити је потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n="20" /> их хладно проштудира и про |
| налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за |
| дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајм |
| би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. |
| го ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у к |
| молим... молим... наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе |
| иш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, к |
| је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетлуке па је после и он сам к |
| а је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и |
| , па поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви |
| : „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печен |
| папуче.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, |
| примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим |
| ва.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико с |
| д ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се п |
| ег посматрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку кој |
| у је пала на памет та фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао |
| <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја налива |
| кад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе |
| .</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па нам |
| што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се провеселимо, за причу!{S} Прасетину стег |
| Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КР |
| , Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад |
| А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова ј |
| а велика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Што не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му на |
| у, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрал |
| помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио |
| ф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми кап |
| Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица м |
| еницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је неш |
| и а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследници покојни |
| кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> а н |
| стражара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а |
| огога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а |
| се као кроз маглу присећати свега онога што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи. |
| уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до дв |
| {S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p |
| о се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други муж |
| рти, и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у „<title>Протоколу крешчајемих</t |
| и од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мртвом и уте |
| Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — М |
| поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.</p> <milestone unit="subSection |
| ли су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задов |
| доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Нас |
| ста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова |
| .{S} Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако и |
| РВА</head> <head>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.</head> <p>Како која г |
| и заредиле по бакалницама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено |
| тска душа.{S} Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном пи |
| едан другоме прасе као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да једна друг |
| се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф |
| ости брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ |
| оси.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао б |
| да је трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година |
| М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћемо употребити доцније, за сада |
| ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} Добио је и класу, постао је |
| м му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да т |
| дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците |
| бим силама радити да се идеали Србинови што пре концу приведу и за то позива сваког слободоумно |
| ла мало од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, ш |
| ест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће „рингишпил“; све око њега јури |
| са домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био је поштен чо |
| в’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканц |
| о — неку парницу <pb n="66" /> која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштет |
| и најрадије са неким Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из |
| било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалин |
| љен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе |
| место да медецину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим ра |
| календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него других година да је |
| упа неколико тренутака.{S} Јова начинио што равнодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљ |
| подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа ча |
| Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси т |
| уњавале.{S} Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-ср |
| у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46 |
| после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, |
| 6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јов |
| атрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, |
| би длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чуд |
| че је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S |
| сно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како |
| посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадн |
| а; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне |
| а, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, дан |
| и га после неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно м |
| l>„На те мислим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мр |
| „Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n |
| ,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли своју Пенелопу.{S} Деде |
| } Само кад је дошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote |
| мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце н |
| бијања домаћица пристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„На те мислим када зора свиће“,</l> </quote> |